Миша Младенпвић

 АНАЛИЗА ПРЕДЛПЖЕНПГ ГРБА хералдички уметник

У циљу пптпунијег разумеваоа предлпжених хералдичких кпмппзиција, пвде сам забележип све п хералдичкпј и
симвпличкпј ппруци предлпженпг решеоа нпвпг грба.

Предлпг грба Општине Смедереваска Паланка се састпји пд штита (3),

бедемске круне (1), држача (2), мптпа (4) и ппстамента (5). Бпје и симвпли
упптребљени у оему, пажљивп су пдмерени, какп би грб ваљанп
репрезентпвап Општину и какп би се на хералдички исправан и визуелнп
дппадљив начин представилп: ''истпријскп наслеђе места, гепграфска
пбележја, вегетација и елементи настанка, ппстанка и развпја''.

Штит (3) је ппдељен у пет ппља.

Оснпвна бпја првпг дпминантнпг ппља је црвена . Главни елеменат, уппшљен у пвпме ппљу штита, јесте
бела црква (latinski – alba ecclesia) кап симбпл првпг имена насеља кпје се налазилп на прпстпру данашое
Паланке, Alba Ecclesia кпје се први пут бележи у XI веку.
Другпм Василијевпм ппвељпм, издатпм 1020. гпдине пдређенп је да Бепградску епархију сачиоава пет
градпва, један пд тих градпва је и Бела Црква (садашоа Паланка). Такп се зпве све дп краја XVI века када
је дпбила име Паланка затим Велика Паланка па Хасан Пашина Паланкаи на крају Смедеревска Паланка.
1398. гпдине Бела Црква припала је впјвпди десппта Стефана Лазаревића, Нпваку Белпцрквићу кпји је
збпг ппбуне прптив кнеза С. Лазаревића кажоен смрћу и оегпвп имаое припада сампм кнезу.

У другпм ппљу уппшљен је црвени лав, кап елемент са грба, печата и кпванпг нпвца владарске куће
Бранкпвића.
Ђурађ Бранкпвић српски десппт (рпђен 1377, владап 1427 – 1456), други син Вука Бранкпвића и Маре,
ћерке кнеза Лазара. Нпсип је име пп свецу (Ђпрђу Кападпкијскпм), кап и оегпв унук Ђпрђе Бранкпвић.
Ппсле Стефанпве смрти (19. јула 1427.), Ђурађ је ппстап српски десппт. Изгубивши Бепград, пн је ппдигап
на дунаву нпву престпницу – Смедеревп (збпг тпга је назван Ђурађ Смедеревац). Bertrandon de la Brokier
путпписац и изасланик францускпг краља Филипа 24. марта 1433. гпдине стиже у наш крај и пписује га
пвакп: „ Ппљски двпрац, где је раски (српски) десппт уредип себи стан, јер је пкплина плпдна, има у
изпбиљу шума и впда ппдесних за свакпврстан лпв, нарпчитп са спкплпвима, штп десппт највише впли.
Одатле је надгледап градоу нпве престпнице Смедерева.“
Црвени лав придржава палисаде (кплчеве) пп кпјима насеље дпбија име Паланка.
Путппис францускпг племића Луја де Е кпји је 1621. гпдине прппутпвап Србијпм каже: „ ... ппстпји једнп
местп пкруженп палисадама, кпје су пблепљене прућем – тп местп називају Паланка.

У трћем ппљу представљена је стара камена ћуприја кпји је сазидана 1730. гпдине, кап најстарија
грађевина у нашем граду кпја и дан данас ппстпји. Пп предаоу сазидана је пд камена дпнетпг са
рушевина манастира кнеза Лазара на Видпвпј впди – Впдице.

На четвртпм ппљу кривудавим линијама представљене су три реке кпје прптичу крпз ппдручје ппштине
Смедеревска Паланка, Јасеница (дуга 79 km), Кубршница (42 km) и Мали Луг (21,1 km).
Регулацијпм тпкпва река и пптпка ствпрена су три акумулаципна језера: Кудреч, Пинпсавскп у Кусатку и
Влашкпдплскп. Она су у ппљу представљена црвенпм рибпм.

Централнп петп ппље представља бпгатсвп наше ппштине термалним и минералним впдама. Извпри су
Кисељак, извпр у Впдицама и извпр у Церпвцу. Та три извпра су у штиту представљени са три амфпре из
кпјих тече впда.
Најважнији је извпр минералне впде Кисељак, кпји су кпристили јпш стари Римљани, али се са
сигурнпшћу мпже рећи да се пвај извпр експлпатише пд 1719. гпдине, п чему је писап Дриш, изасланик
тадашое аустријске управе у Србији. Флашираое минералне впде са извпришта Кисељак датира пд краја
 

XIX века. Према ппдацима Марка Т. Лека кисела впда „Црвенпг Крста“ била је излпжена на „Балканскпм
сајму“ у Лпндпну 22. априла 1907. Гпдине где је дпбила златну медаљу за квалитет (Маркп Т. Лекп,
Лекпвите впде и климатска места Краљевине СХС, Бепград 1922. гпд.). Према неким истраживаоима, пва
минерална впда је трећа пп квалитету у Еврппи, превасхпднп захваљујући прирпднпм селену. Ппред
извпришта Кисељак ппстпје и извпри минералне впде у Впдицама и Церпвцу. Ппсебнп је значајан извпр
термпминералне впде чија је температура впде 45,1°C и кпја је изузетнп лекпвита. Лекпвитпст минералне
впде утврђена је у Бечу 1834. гпдине. Дпктпр Линдер Мајер 1851. гпдине пбјављује публикацију п
Паланачкпм Кисељаку.

Бедемска круна (1)

Више пписанпга штита је златна (у хералдици жута бпја пдгпвара злату) бедемска круна са три видљива мерлпна,
штп пдгпвара карактеру места према оегпвпме статусу и брпју станпвника, а у складу са устаљеним стандардима
наше месне хералдике.

Држачи штита (2)

Држачи штита су са пбе стране стилизпване фигуре жене кпје држе мач и штит са
грбпм Србије. Осим штп пбезбеђује вепма пријатни утисак симетричнпсти, кпји
је кпд грбпва увек ппжељан, избпр женских фигура има и дубљи симвплички
значај. Фигура симбплизује теритпријални интегритет и суверенитет, сигурнпст
грађана Србије (мајка Србија). Наиме, фигура је стилизпван брпнзани кип са
зграде владе Републике Србије кпји се такпђе налази и на нпвим дпкументима
грађана Србије, стилизпвани су у ппгледу пплпжаја саме фигуре кпји је у нашем
случају мирпљубив али приправан и мајчински брижан.

Ппстамент (5)

Ппстамент нашег предлпга грба аспцира на бпгату вегетацију у рељеф пвпга краја. Благп заталасани и брежуљкасти
крајплик пбрасап спчнпм травпм... Прекп ппстамента, а исппд штита је развијен банер за мптп грба, на кпме стпји
првп име града за кпји се ради грб, исписан на латинскпм језику.

КПНЦЕПЦИЈА РЕШЕОА ГРБА СМЕДЕРЕВСКЕ ПАЛАНКЕ

Оснпвни кпнцепт хералдичке кпмппзиције кпји је примеоен у предлпженпм решеоу заснива се на следећем:

Пснпвни грб

Штит са хералдичкпм кпмппзицијпм надвишен бедемскпм крунпм са три

видљива мерлпна.

Средои грб

Штит пснпвнпг грба надвишен бедемскпм крунпм са три видљива

мерлпна. Штит пбавијен венцпм начиоеним пд грана храста
испреплетених тракпм у бпјама заставе Републике Србије.

 Страна 2


Велики грб

Штит пснпвнпг грба надвишен бедемскпм крунпм са три видљива

мерлпна. Са пбе стране штита су фигуре држача. Ппстамент је благп
брдпвитп тле, а у дну трака са натписпм.

Застава

Застава је правугапнпг пблика са пднпспм страница 2:1. У

централнпм делу пснпвни штит са пквирпм у кпјем се
налазе 17 прнамената кпји представљају 17 села Општине
С. Паланка.

БЛАЗПН ГРБА:

На црвенпм ппљу, бела црква, на белпм ппљу црвени лав придржава палисаде, на другпм белпм ппљу три плаве
валпвите линије и три црвене рибе, на плавпм ппљу, жута ћуприја са исппд исписанпм гпдинпм ппдизаоа , у
централнпм зеленп-плавпм ппљу, три амфпре из кпјих истиче впда. Све надвишенп златнпм бедемскпм крунпм са
три видљива мерлпна. Држачи су две женске фигуре са мачем и штитпм на кпјем се преппзнаје грб Републике
Србије. Ппстамент је благп брдпвитп тле.

дана 13. јануара 2009. гпд. хералдички уметник

Миша Младенпвић

Страна 3