BLAGOJE PAVLOVIC - Leposavic PDF

БЛАГОЈЕ ПАВЛОВИЋ
НАСЕЉА И МИГРАЦИЈЕ
СТАНОВНИШТВА
•
ОПШТИНЕ ЛЕПОСАВИЋ
ИНСГИТУТ ЗА СРПСКУ КУЛТУРУ ПРИШТИНА

INSTITUTE OF SERВIAN CULTURE PRISTINA
ЛЕПОСАВИЋ
2003
САДРЖАЈ
ГЈ РI:Ј\ГОIЗОР
1 ГL'СЈrрафс:к1111сЈЈIСЈЖ<Јј, 1р;111111(с и r1cJ1Jp1111111a

П(ЈЛ(ЈЖ<tј 11 11сзс са сусс1111им (ЈбЈ1ас·1·11~1а ............................................ 11
А11ми1111с·1·р;1·1·111111;1 ll(>11cлa .................................................................... 14
11 Cfltf:JИ '1 КСl-/'С(!/]Ј/Јф(:КС Kilpil K't'Cpt!C'l'ИKC

Рсл,ссјЈ. гс<1Ј1<1111к11 cuc·1·;111 11 ру11<1рс·1·11<1 .............................................. 21
К;1l1мс1·1·скс кс1рс1к·1·ср~1с·1·l1кс ............................................................... 27
Х1111р<1rс<11·р<1фскс к;1р;1к·1·срис1·11кс ................................................... Ј()
flc11<>J1<1111кc к<1р<1к·гсрис·1·11кс .............................................................. 35
Б11(Јl'С(11·р;1фскс К<tр<1к·гср11с1·икс ........................................................ Зfi
Ј Ј Ј Е711и•1к;1 и ис·1·сЈр1tјск;1 11рсЈ111лос7·

Прн<1 с;1·Ј11;111,;1 <Ј 11р(>Ј11Ј1<>с·г11 11 срс11њс11ск<1н11и 11сри<111 ................... 45
Пср11<ЈЈ\ ·гурскс 11л<111а11и11с (1455-1912) ............................................... 55
Пср11(Ј/\ Ба;1к;111ск11х r1a'J'(JJ1a 11 Прн<11· снс·rск<11· ра·1·;1 ................... "" fil
Пср11<ЈЈ\ Ј\ру1·<11· с11с·1·ск<11· ра·1·а .............................................................. fi4
JV /{a11at/I//,(' C'/~l//()8/llfll/1'H(J
Бр<1ј11<1 к11с·г;111,с с·1·;111<11111и111·1·11а ........................................................... 75
f"yc·1·lllJ(t ll(lCCJl)Cll()C'l'll ............................................................................ 77
E1'11llLJKll cc1c·1·a1i ....................................................................................... 7Ч
Бр<)ј 1~<.1сс11>а ............................................................................................. Н()
Пр11р<11111<> крс·1·<111,с c·1·<1ll(JJ11111111·1·11;1 .......................... " ......................... Х(Ј
С·гр у к·1·у 11 <1 с1·;111(Ј1111r11111· 11 <1
а) Il(JЛH<t с·1·рук·гур<1 ....... " .................... " .................................................. Х2
б) C'Г<lplJCllЈЈ()Мскс1 с·гrук·1·ура ........................................................................ Н7
г) 11r1смс11(1с·г 11 <16р;1·301111а c·rpyк·rypa ................................................. 92
д) с·грук·1·ура 11<1м;1ћ1111с1·а11а .............................................................. " .. 9fi
Mиrpat\J-l(>Jla кpc·1·c11I)ct ............................................................................. У7
V Пр11нрсд;1
Псри<Јд из~1сђу J\Hr· снс·1·ск<1r pa·r;1 ................................................ 1()fi
fl(ЈЛ,()11ри11рс11<1 ...................................................................................... J()fi
lllyмapc·г11(111 л<111с·1·но .......................................................................... 11()
И liJ~yc·1·p1-1ja ............................................................................................. 111
Саобраћај ............................................................................................... 125
Тргов1111а •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 128
Туризам и у1·ос·1·11тсл,ство ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 129
Развој грађсвинарс·1·ва, за11а·гстна

и комунал11с делат11ости ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 129
VJ Друштвене делатноС1'/t
Здравствена заштита 137
••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••
Обrазова11,с и васпитање ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 139

Физи•1ка кул1·ура •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 148
Култура 150
••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••
VJJ Постанак и разној сеоских насеља

Постанак и rазпој сеоских 11асеља 157
•••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••
НазlIНИ 11асс11,а •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 175

Баре 178
••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••
Бс;10 БrЈ\сЈ •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 18()

Бел уће •••••••••••••••••••• . •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 184
'
Бербериu11·е •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 186

Бистр1-111а •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 188
БорсЈна •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 190
Бс1рча11с 192
••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••
Брзан11с ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 196 • • • • • ••
В~1танопиће •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 198

Врачево •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 199
Ву•1а •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 207
Гњежда11е ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 210
Горњи Крњи11 ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 212
Гранич анс •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 215
Гркаје • • • • • • • •• • • • •
• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •• • • • • • • •• • • • • 218
• • • • • • • • • • • • • •• •• • • • • • • • • • • • •• • • • • • • • ••••••••
Гупни1uтс ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 220

Гу лије •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 221
Десе·rак ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 224
Добра ва •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 225
Доњи Крњин ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 228
Дрен •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 23()
Дубока •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 232
Забрђе •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 234
Заврата ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 235
Земани11а •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 236
Зрносек •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 238
Исево •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 239
Јариње •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 241
Јслак11с 245
•••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••
247
••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••
Кајк<ЈВ<Ј 25()
•••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••
Камсни11а 252
•••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••
Кијсвчиliс 254
••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••
Ko11<Jpиlic 256
•••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••
K<JC'l'Иll П(Ј'Г(ЈК ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 26() ••••••••••• •••••••••••••••••••••••••••••••
K<JIIJY'\'()8() 261
••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••
К(Јu1утица ................................................................. ........................... . 262 ~
Кру111СВ(Ј 263
•••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••
Кру111 1 1и11а 264

••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••
Ку·1·њс 265
•••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••
Лази11с •• 266
• •••••••••• • ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••
Лс11осавиl; 267
••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••
Лс111ак 281
•••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••
Лоз110 288
••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••
МајдсВ<Ј 29()
••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••
Мски11иliс •••••••••••••••••••••••• ••••••• 291

••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••
Миоковиliс 293
••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••
Ми<Јлиliс 295
•••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••
М(Ј[ЈЈНИl\С • • • • •• • • • • • • • •• • • • • • •• •
• • • • • • • • 296
•• •• • • • • • • • • •• • •• • • • • • • • • • • • •••• • • • • • • • • • • •• • •• • • •• • •• •• •• • ••••• •
()c·1·palic 298
••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••
Плакао11и11а 3()2
•••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••
Пла111111и11а • • • • • • • • • •• • •• • • • • • • • • • • • • • • • • •• •• • • • •• • •• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •• • • • • • • • • • • • •
•
•••• ••• • •• •••• 3!ЈЗ
По11ов11с .
•••••••••••••••••• ' ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 3()4
Пос·rс11,с (Ибарск<Ј) ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 3()6
По·rкомл,с •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 308
П ри11вор1111а ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 310
Рва тека ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 313
Ро дсл, •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 317
Ру11ма1111с •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 319
Сеоце •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 320
Сла·rи11а •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 321
С<Јча11и11а •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 323
Тврђан • • • • • • • •• • •• • • • •• • • •• • • • •• • • • • • • • •• • • •• •• •• • •• • •• • • • • • •• • •• ••• •• •• •••••• • •• •• •• • •• • •• • • • • • • •• • • •••• • 330
Три косе •••••••••••••••••••••• ••••••••••• •••••• ••••• •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 334
Треби!; с •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 335
Улије ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 338
•
Цсра1ьа ••• • • • •• • • • • • • •• • •• • • • • • • •• • • • •• •• • • •• • • • • • • • • • • • • ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 341
Цр11с11и •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 342
Цр11атово ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 344
Ћирковиliс ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 346
Шаљска Бистрица •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 34Н
Vl1/ РодоСЈЈови .. ............................................................................................... 353
/Х Финална разматрања •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 413
ПРИЛОЗИ
На11омена аутора ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 421

Информатори ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 423
Литера1·ура •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 429
Резиме на енглеском ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 435
•.Ј • .,....
'
'' ~ '• •'

Географски положај, границе и површина 11
--------------- -----------
Положај и везе са суседним областима
Тсри·гор11ја Оп111·гинс Лс11<Јса11иh обухва1·а пла11инску облас·1· К<Јrrаоника и

Роr<1знс и уску траку Ибарске долине од села Доња Каменица, на југу, до
Бис·гри•1кс реке, на ccncpy. Географски припа11а јужном и срс11и1Јrњсм 11слу
ибарск<Ј-копаони•1ког краја. а админис·1·ра·гивно-П<Јлити•1ки ЛП Косово и
Мс·1·охији. У ОЈ\Н<Јсу на географске коор11и11атс, налази ес између 24", 59', 48" и 43",
16' и ОО" северне географске 1Ј1иринс и 20", 36', 09" и 21", 01' и ОО" исто•1нс
гсогrафскс 11ужинс.
Оп111тина Лспосаниh има П<>ЈЈ<>љан географски положај. д<>лином Ибра,
К<>ја има меридијански праnа11 пружања, оп1Ј1·1·ина јс повезана са Западним
П(Ј/.l(>ра11л.см и Шума11ијом на северу, и K<>con<J и Мс·1·охијом, на југу. У ·гом
Сl<!Ислу ннј11сhи /\С(Ј СН<Јбраhај11с фу11к11ијс OII!JI'I'ИHC П(ЈНСзан јс (ЈВИМ пран11има.
Мсlју·1·им, у изиссној мсrи, ·гсри1'<>рија оп111·гинс Лс11осавиh може да <>бсзбс11и и
/\(JIIYIICKИ ·1·11анзи·г OIJC глав11с Ca(JбpahajIIИl\C из ИСТО'IНОГ и зaII<l/\H(JГ прав11а.
До11и11о~1 Дрснскс и Лсп<Јсавскс рекс, 11сс1-1их при·гока Ибра, 011111·гина јс повезана
са Ллсксан11ро11а•1к<>м жуП(ЈМ и ТоплиI\<ЈМ, а 11олином ](ЈЈПани•1кс рекс, леном
11ри'Г(ЈК(ЈМ Ибrа, 11из Изби•1ку реку, са новопазарским делом Ра1Ј1кс <>блас1·11 и
Црном I'op(>M. Изгра11н,а асфалтних путева долином помс11утих рска има
• •
ск<>номсК<>-11оли·гички з11а•1аЈ, ЈСР ес овим пу·гсвима ирши прсиоз руде, дрвс1·а,
с·г<Ј•1аrских и пољоr1риврс11них 11роизв<>11а Ill'l'O доприноси бољем живо·гу у

у11аљсним селима.
И у 11алској про1ЈIЛ<>с·1·и Лсп<>савиh са околином има<> је важа11 гсографск<>

са<>браhај1111 з11а•1ај. Преко ЊСГ(ЈIЈС ·гср11·1·оријс пролазило јс пи111с 11румских путепа
који су кори1Ј1hсни у раз11с спрхс, било за време војних 11охода, било за ·грговинске
к<1раиане или сс<>бс наро11а'.
Једа11 од важ11их пу·гсва из римск<>Г доба био јс 11 Римски пу·г К<Јји јс водио
11оли11<ЈМ !Iсрс·гве преко Фо•1с, Сјсни11е, Новог Пазара, излази<Ј јс ко11 Со•1ани11с, у
Ј\<>лини Ибра, а одатле и11rао на југ, r1рско У лпианс (у близи11и · 11ана1Ј1њсг
Липљана), Ка•1аника, Скопља (Scupia) и даље према Солуну, на <Јбали Егејског
М<>[Ја. Да јс 011ај пу·1· за11С1·а и П(Јстојао, на овој тсри1·<1рији доказ су успу1·на
у·1·нрlјсн,а К<Јја су га •~увала. То су Гали•~ код Сочанице, на брду Сокоља•1и и
Звс•1а11 у близини Косовске Ми1·ровице. У средњем веку, та друмска утврђења
прихватили су, користили и обнављали Словени. Она су у срсд1~,ем веку имала и
11ојни•1ки карактер, бранила су стано11ни11Јтво и манастире од rуurила•1ких
11с11рија·гел,ских похода • Оси1<1 Римљана и Словена, пут су корис·гили Срби и
2
Осма11лијс. Трасом и прав11см овога пу·га грађене су путне магистрале у ХХ веку.

У средњем веку, левом обалом Ибра, од Гали•1а (Galikona) према Жичи,
11<>д110 јс стари Ибарски пут, који јс А. Алексић у књизи "Ибар 011 Рашке до
Кrал,сва" и назвао Крал,ев 11ут. Познато је да јс овај пут служио и Нсмањиhима
за поr1сзивање Псhи и Жи•1с, па је био од војни•1коr, поли·1·и•1коr и економског
:111а•1аја. Пу·г јс имао везу и са градом Расом. Трасом Краљевског пу1·а, како јс
кас11ијс 11азпан Ибарски пу1', грађен јс 11ови пу1· 11олином Ибра.
1
'('их<>мир Д. 'Борl)свиh, Р;11ика н окол11на, l'ашка, 1987, 10-11
Ј ИСТ(},
. ,;.'
. ~ i
1\. li
f .( '.
\
•'• •
().fрацор):
:;:] ~~~:_..f:pru~~J
::::: ~ .ЈТ ; -
':'ј ... ;g_ /lpoкcnl.!J"e
":s:"' ,.
~
.,, --' 1
.,
- -
.
' •
..
•
.. .
~
•
"n
' о-.
•
..
"' ·-,рrови1:1те - ' \ -
~
"~
"О
,
,
,'~ \.-Н. ПаЈёр ' - .
о
~
"' ,' Рас беласица
ЛЕГЕНДА
о
" (б;~·.:.п} -(> !ffCJ-;, 1. "Jil t ГР/,;l
"
g 1
/ •
Оll.lo(UbF.11.-, .VI. <::О-5Е.Ј .Ј.1./Р,Ј,ДЕ СРЦЈ61.
1
о:
:s:
""' б /1.Al1ACT1tP ·ВFКОВнО
rA'?I
"'"::r: ,__ СР1д.v,овЕ1·ов11н nyr
:s:
Е
'< r
) •
, - - nyr l.'0,/1'1 ЈЕ 8ЕР08АТН(> ЛОСГОЈАО
•
~ьски 1Ј
~ "Yr
/1~Ј:1еВО • !1 сrЕЛЊЕЈ.1 ВЕА'!!
Звечан"'· :;. ; ('PEДl608EKOSNJt l>fOCT

'--.,) .1. М/./ЉОК.1.Ј
0 1!.ЕћЕ НАСЕЉЕ
------------'----'-----~'-'---'------'-----'~--------
Један крак "Краљснвог", односно ''Бсоградског''пута, ман.с познат.од

Су11н,а ко11 Раu1ке, пролазио је поред Градине и цркне у I-Iикоља•1и.Да би се
избегао тешкlЈ пролазни теснац поред Ибра,измсђу Тусниhа и Кошути11с,пут јс
11<>11ио исто•1ном страном Букl>вика и спу1u1·ао се према доњем току Вра•1евске
рекс.Ту се пу1· ра•1вао,1·ако да је јсда11 крак водио уз Ибар.а други ,поре/\ места на
Kl>MC је био хан у Каљину, за рударско место Тргови1пте, дана111ње Гркаје, и
Плакаоницу и избијао 11а јужни /\elJ старог дуброва•1ког пута који је водио од
I-Iоиог Пазара, преко Р<ЈГlЈзне и Бањске за Косовску Митровицу и, даље, на југ.
Крак пута који је водио уз Ибар пролазио је поред села Попов11а, где је био хан,а
1а1·им на Чивутан код Придвори11с,порсд хана у селу Ву•1и,па јужно од села
Ј <Ј111еника сас·гавл,ао ес са дуброна•1ким пу·гсм.
Аврам По11овиh у књизи "Горњи Ибар у средЈ:ЬеМ веку" наводи да јс један
11ут полазио од Вучитрна 11а Треп•1у, па брдским гребенима на Бело Брдо, на
Копаоник, па на Mapyu1иhe и Цр11а·гово, затим на Лесково, Јелење, Планини11у,
Зсмани11у ит11. и заузимаlЈ јс права11 према Со•1аници или Паоли11и. 3
И у 11оба ·гурске владавине преко ове ·1·ериторијс ПlЈС1'ојао је пу1· који је

П<Јвсзивао Дубровник са Цариградом, преко Новог Пазара, познат под именом
Дуброва•1ки пут. 011 Нооог Пазара он ес раздвајао у два крака; јс11ан јс и111ао
преко Р<Јгознс, Косовске Митрови11с, Вучитрна, Н<Јвог Брда, Скопља,
Ћус·1·сндила и Једрена 110 Царигра11а, а 11руги преко Буковика на Ибар, преко
Копаоника, Кур111умлијс, Прокупља, Ни111а, Софије 110 Цариграда.
011 1-Iов<>Г Пазара с·гари Дуброва•1ки пу·1· ишао јс преко Изби11а, Пасјим
По·гоком, за1·им запад11им крајем Винорl>Га, на Ву•1ју Локву, Горњи Каљин ,
по11но планине Ком, поврх села Рватскс, и силазио у село Белуhе, гдс је прелазио
rску Ибаr и долазио у село Камен или Жигоље, а одатле, преко Остраhа на Бело
Брдо до Влашке Равни и дал.с на исток.
Други пут одвајао ес 011 Пасјег П<ЈТОКа преко села Неготин11а, Бсрберишке
рекс на Јо1паницу и ка Лспосавиhу, где јс прелазио преко Ибра за обл11жњс село
Копориhе и, даље, прем;~ Лабу. Да се ову11а ишл<> за Топлицу и Ниш није
забележио ни један пу·1·ник из ХУ! и XVII века.
Треhи пут водио јс од Новог Пазара, поред Бање, преко села ЦlЈКовиhа,
Јовске рекс, Трстсничког брда, Добре Воде, Рикова, поред Заваде, кр<Јз Вра•1ево
и Рnатску силазио у Белуhс, и преко Ибра у Камен.
4
Треба не111то реhи и о једном старом путу о којем ес мало з11а. То јс пут
кој11 је, према предан.у, назван Совров пу1', вероватн<Ј по грађевинском
11редузима•1у Совру који га је одржавао. Пут је водио од Новог Пазара преко
Нооопазарскс бање, долином Изби•1кс рекс, П<Јрсд Брестова, преко Пасјег
по1·ока, а затим јс пролазио ниже Градине код Меденов11а одакле се спу111тао
развођем у Плакао11и11у и ишао даље у прав11у села Придворице и преко моста на
Ибру између Придворице и Со•1ани11е, чији се остаци и данас распознају, избијао
јс К<ЈД у1·прђења Гали•1а. Овим 11утсм 011ржавана је веза у XIX пеку између Новог
Пазара и Ниu1а све до српско-турског рата 1876. године.
Још 1869. године Аустријанци су покренули пи·1·ањс изградње желсзни•1ке
пруге којом би се успоставила веза између Сарајева и Косовске Митровице. О
<>вом питању расправљало ес и 1908. године. Била су разматрана 11ва прав11а ове
'Исто, 12.
'Аврам Пuпониh, I'орњи Ибар у срсд1ьсм веку, Годишњица Николс Чулиhа, књига ХХУ, Београд,
1906, 177.
14
жслезни•1кс ·1·расе, 011 К(Јјих јс јс11на ·гребала да идс ОД Сарајс11а 110 МИЛ(ЈUlевкс, а
затим Ј\оли11ом Људске рекс за Нови Пазар, па преко Вучје Л(ЈКвс за Соча111111у и
Ј\ал,е Ј\(Ј Косо11скс Ми1·рови11с. Мсl)у1·им, балкански ра·гови 1912. и 1913. године
прекинули су оне плаН(ЈВС.
Лс11оса11иh са 11111ром околи11tЈМ ослобођен јс 1Ји111свсковнс ·rурскс IЈласти у

ПpIJtJM балканскtЈМ ра·1·у. Пре 1912. године ОЈ\ КосоIЈскс Митровице за Ра111ку пу1·
јс Н<>дио Il\JCK(J РtЈгозне и Ноиог Пазара. По заDршетку Балканског рата изграl)сн
јс пу1· низ Ибарску клисуру, а 011 1928. l\lJ 1931. годи11е варЈ1арско-косtЈ11ска пруга
из 1874. која ес за11р111а11ала у Кс>сооској Митрови11и, про11ужс11а јс 11из Ибарску
клисуру и долину Ибра до Краљева. l-:la ·гај на•1ин је ово r1011py•1jc жслсз11и11t>М
cr1t>jcнo са облас1·има Западне С\Јбијс и Шума11ије. 5
Уп<>рсдо са жслсз11и•1ком пругом, долином Ибра, rJJ\ КсЈсоискс Ми·1·рс111и11е
до Рашке, 11зграl)сна јс 1969. ГОЈ\ИНС 11сон1111а (асфал·1·ни r1ут) Ибарске магис1·ралс
KlJja на сснсру 011ај крај повезује са Па11011ским, а на ју1·у са Егејским басеном.''
Административно тсри·горијална подела
Адм1111иС'гративн<1-1·сриторијалнс 11011слс Срб11јс имале су у·1·1111аја и 11а

1·ср11торијал110 организован.с простс>ра Ј\а11а1uњс опu11·инс Лспос<111иh. /1сЈ
ослс>боl)ењу tJI\ Турака 1912. го1111нс, на територији )"\а11<1111н,с оп1u1·инс Лспоса11иh
фс1р~1иранс1 јс пс·1· опш1·ина: бис1·ричка, вра•1е11ска, јоruани•1ка (Лспс1са11иh),
слатинска (ибарска) и бор•1анска. Бис·гричка с1пш1·ина припа11ала јс срезу
сту11сничком, 11р~1•1с11ска и јс1111а11и•1ка 11сжсвск<>"1, а сла1·инска и б11р•1а11ска
Kl)CCJHCKO-Ml\1'plJl1'1 '1KCJM срезу'.
ТаксЈ ус·ганс111л,ена а11минис·1·ра·ги11на ПОТ\СЛа задржала ес Т\О поила•1с1~.а
српске IЈојскс, ноIЈсмбра 1915. г1111инс, ка11а је уIЈедсна <>купатt>рска ауС1·рсЈугарск<1
11лаС'1', која јс трајал<! 01124. нонс~1бра 1915. 110 срСТ\ИНС <>к1·обра 1918. Г<Јдинс."
По (ЈКСЈн•1ан.у Гlрвог с11стског ра·1·а П(ЈНОЈЈ(Ј су успоС1·авл,ани <Јкрузи и
жупа11ијс (1918-1922), па јс 1·ери1·орија 11ана111н,с оп1111·инс Лспс1са11иh
а11миниС'гра·ги11но припа11ала знс•1анском округу (Косовска Ми·грс>ви11а) и ра111кс1м
округу (I-Iови Пазар), пр110 у саставу КраљсIЈинс Србије, а 011 1. де11ембра 1918.
годи11с КраЈЈ,сIЈинс СХС. Према новој упра11ној по1~сли земље на обЈ1асти од 26.
априла 1922. Г(ЈТ\ИНС, 1·ери1·орија оп111·1·инс припа11ала јс Ра1uк<>ј облас·l'и са
се11иштем у Ча•1ку, а ОЈ\ 3. октобра 1929. до 1939. год11нс била је у саставу Зетске
бано11инс са ссдиu11·ем у Цетињу. Границе деDет бановина, биле су тако одређене
да ни јсда11 наро11 или народност није улазила у саста11 само једне бановине.
Према ·гој администратиDној пс1дели, митрс>ва•rки срез имас~ јс дс11с1·
општина, а меl)у њима су слатинска са сс)"\иштсм у Ибарској Сла·гини, са 15 сел:~. и
2.371 С1'ановника и бор•1анска са седи111·гсм у Бор•1ану, са 11 села и 998 ста11011н11ка.
Овакво а11министра·гивно-управно уреl)ен.е задржало се до Другог светског ра1·а
1
·1\танас11јс Уро1uсвиh, О Косову - антропогеограф<·кс ~удије и друr11 списи, Иист111·ут за cprrcкy
културу - IIри111тина. Приштина, 2001, 320.
'l'адослав Д. Павлови!;, Становништво и на<·сља 0111птнне Ра1ика, У функцнј11 прнврсд11ог развоја,
ЕИ САНУ, Бсогра11, 1995, 9 и 44.
Административно територијалне поделе у НР Србији од 1834. до 1954. године, Завод за
7
с-гатистику. Београд, 1955, 291 и 293.

'Мил<>ван Секулић, Преглед резултата парлал1снтарннх избора у Звс•1анском округу од 1920. до
1929. голине, Звечан, Архив у Косовској Ми1·рови11и, 1996, 145-146.
са изЈЈссним корск11ијама оп111тинских и среских граница. Тако јс 1936. године

оп111·гина Јоu1ани11а са се11иu1тем у Лепосавићу преu1ла из среза дсжсвског у срез
косовско-митроЈЈачки.
После априЛСК(ЈI" рата 1941. године Немци су поделили Југославију са

својим савсзни11има. Косово и Метохија су подељени на три окупа11ионс зоне -
немачку, и·rалијанску и бугарску. Највећи део припао је Италијанима. Нсма•1ка је
задржала за себе подру•1је богато рудама олова, цинка, сребра и др. То нису били
једини разлози да ес (ЈВај крај нађе у саставу немачке окупационе зоне. Постојали
су и други , војни•1ког и полити•1ког карак·гсра. Познато јс да низ Ибарску долину
11ролазе Ј\ЈЈс зна•1ајнс саобраhајни11с: жслсзни•1ка пруга и пу1· Косовска
Ми·гровица - Ра111ка - Краљево - Београд. Такође, преко планине Рогозне водио јс
"царски пу·г" К(Јји је у време ·гурске власти повезивао КосоЈЈо, преко Новог
f!азара, са Босном. У нс~1а•1ким документима (ЈН је назван "жу·rи пу1·" и његов
зна•1ај јс до111ао Ј\(Ј изражаја приликом повла•1ења нсма•1ких војних снага из Гр•1кс
и Макс}\(Јнијс преко Новог Пазара и Сјени11е за Сарајено.
Према Урс11би о административној подели од дс11ембра 1941. Г<Ј/\Инс•
Србија јс подсл,сна на <Јкругс, срезове и општине. Округа јс бил(Ј 14 и највећи 11со
1·ери·ruрија данашње опш·rи~1с Лепосавић припадао је митрова•1К(ЈМ округу са
сс11и111тсм у Косовској Ми1·ровици.
По ОСЛ(Јбођсњу Леп(Јсавића и његове u1ире околине 24. новембра 1944.
• • •
године на ·гериторИЈИ 11сла општине КОЈИ ЈС припадао звс•1анском срезу у
Косонској Митрови11и настаје избор нових прсдставни•rких органа и формирање

народ110 ослободила•1ких 011бора. Тако су у по•1етку формирана два опur·гинска
НОО (Лепосавић и Со•1ани11а) и ви1uс сеоских одбора. 111
Такође, на делу
·гсри1·uрије општине која јс припадала срезу дежеuском (Вра•rсво и Лешак)
крајем 1944. године формиран јс Народно ослободила•1ких одбора (НОО)
опш·rинс Вра•1ево са седиштем у Вра•1еву. 11
Половином 1946. године НОО мења
назив у Месни народноослободилачки одбор (МНО) Врачево, а августа 1946.
године његова тсри1·орија ес дели на МНО Вра•1ево и МНО Одојевиће. Неu1то
раније исте ове го1~ине формиран је Народноослободила•1ки одбор Бистрице у
саставу Среза студе11ичког.
Д(ЈНоu1сн,см новог Закона о административно-1·ери·rоријалној подели НР
Србије, маја 1947. године, укинут јс један број МНО у сва три среза 12
којима су
припадали делови територије данашње општине Лепосавиh и створене су веће
друштвено-економске целине - формирани су МНО Лепосавић и МНО Ибарска
Слатина. МНО Врачево и Лешак издвојени су из среза дежевског коме су до тада
при11адали и прикљу•1ени студеничком срезу. Две године касније припојен је
студеничком срезу и МНО Миоковиhе (Бело Брдо), који је припадао
копаоничком срезу (Брусу).
' Службене новине, бр. 136-А

10
Ратомир Вукашиновић, Рад органа 11ароднс властн у општинн Лепосав11h, 1944 -1952,
''Зве1.1ан'',
194.
Одлука АСНО Србије о устројству и пословању народноослободилачких одбора и скупштине
11
демократске Србије. Сл. гласник НРС, бр. 211945, 10.

12
Ратомир Вука1uиновиh, Рад органа народ11с власти у општини Лспосавнh 1944 - 1952. године,
Звечан 1996, 199.
16 Благоје Павловић
НlЈвом реорганиза11ијом 1952. го11инс, МНО Лепосавиh и МНО Слатина

1\lЈбијају називе Наро1111и lЈдбори општинс 13 , а на територији среза с1·у11снИ'IК(ЈГ
формира се оп111тина Лс111ак (Лс111ак, Вра•1е110, Бело Бр/\lЈ и Бис·гри11а).
Да11аu1ња опш·rина Лс11оса11ић формирана је крајем 1959. и 110•1стк(Ј~1 1960.
го11инс спаја1-ьсм три општине: Лспосаnиh, Ибарска Слатина и Лешак (оп111тина
Ра111ка, срез Краљево). Оnом корск·rуром ~·ранице АП Kocono и Метохија дуб(ЈКО
је заu1ла низ Ибар 14 , однос110 проширена на север, низ Ибарску долину' 5 • На овај
начи:~ cna насел,ена мес1·а око средњег тока рекс Ибар 11рикл,у•1сна су територији
АП Косоно и Ме·rохија. Данас овај клин који ес дубок<Ј за11укао низ Ибар,
11оли1·ичари и новинари '!есто 11ази11ају Сеnсрно Kocono, u1·го јс у гео1·рафсК()М
смислу нc·ra'IHO.
На северу од опш·rинс Лепосавић 11алази ес оп111·гина Ра111ка, на

сс11срt1ис·гоку јс општина Брус (Панчиhсn врх 2017m је ·громсђа lЈпш1·инс
Лспосавиh, Ра1uка и Брус), на истоку Куршумлија, са југоИС'Г(Ј'IНе с1·ранс
Пl111yjeRo, на југу Косовска MитplJllИl\a и Звс,1ан и на западу Н(ЈDИ Пазар.
По11р111и11а тсри·г(1р11јс <Јп1u·гине Лспоса11ић изн<Јс11 539kin 1 на којој ес 11алази
71 нассл,с. '' 011 укупн() 30 опu1·ги11а, К<ЈЛИК<) има у АП К<1с<1110 и Мс·1·<1хија,
оп1111·ина Лепосавић ес на;1<1зи на 111сс·г<1м мсс·гу П(Ј всли,1ини 1·сри·1·<1ријс и на
осм<ЈМ мсс·гу по бр<>ју нассл,а. При11рсдни, ·културни и а11министра·ги11110-
пол11ти,1ки 11ентар јс Лепосавић.
Прпи председник модер11с 011штине био је праоник Миломир Бог11анt11Јић
(1927) од 1960. д<> 1962. и у другом мандат)' 011 1966. до 1970. године, а наследио га
јс 1·ак<>ђе 11равник С1Јс·гомир Радосав;1,свић (1922) у мандату од 1963. Д() 1966.
ГОЦИIIС.
Дип;1омирани економИСl'а М11л<1сав Милојевић (1925) такође у 11г~а ма11да·га

11рсдссдник јс од 1970. 110 1978, а професор матема1·ике Будимир Кос·гић (1935) <ЈД
1978. до 1982. године.
Миломир Стефановић (1936) са завр111сном вишом поли1·и,1ком 111кt1лом, на
челу је 0111u·гине 011 1982. 11<1 1984. године, а педагог Добросав Радовић (1955) од
1984. до 1986. године.
Од 1986. 110 1989. го11инс прс11се11ник јс Петко Радосавл.евиh (1946) К<ЈГа јс
наследи<> Миломир Аксен1·ијевиh (1946), профес<>р ма·гсма·1·икс, дипломирани
екt111омиста, као председник од 1989. до 1992. године. Вукашин Ћ11рк<1ниh (1952)
11и11ломирани инжен,ср технологије, рук(Јводио у перио11у 1992-1996. ~·одине, а
Драга11 Јаблановић (1952), дипломиран11 правник од 1996. до доласка YHfv!ИK
а11министра11иј е авгус1·а 1999. године.
Иван Котов, ди11ломата спол.них r1ослова Бугарске, из Софије, 11оди11 јс
УНМИК админиС1·ра11ију од августа 1999. до јула 2001. године, а Емилио
Кастансда, из Ел Салвадора, на·rурализовани Канађанин, политикол<~r·, који јс
имао разумевање за драму српског народа и жељу да мисија УН оствари цил,евс у
складу са резолу11ијом 1244 од авгус1·а 2001. до јуна 2003.
У време њиховог ман11ата именован ~~спред УНМИК админис·1·рације
општном руководи I-Ieнa11 Радосављевиh (1961) инжењер и Сте11и11а
•
13
Исто, стр. 202.
14
Јован Ђ. Марковић, Јеографске области СФРЈ, Београд, 1966, 408
' Бранислав Крстић, Косово 11ред судом историје, Бео'1'ад, 2000, 29.
1
' Ре11убли•1ки эавод за статистику, Бc<>rpai\, 1999. 17.

1
Геогр_афски 11оложај, границе и површина 17
~~~~~~~~~~-'-'--~~ -
•
Видосављевиh (1958) дипломирани рударски инжењер, док јс 2002. године после

избора за председ11ика биран дипломирани инжињер Велимир Бојовић (1949).
И:•градн,ом железничке пруге и магистралног асфалтног пута низ Ибарску
Ј{олину поче(> се стварати за•1стак варо1uице Лепосавић. Зачетак није у селу
Лепосавић, које ес налази на на11морској висини од 560м јужно од Косе Главице,
8t:ћ неu1то изван њега, према северу и западу, на једном овећем проширењу. На
тај начин разнијала су се два посеб11а дела Лепосавића, без икаквог међусобног
ут11цаја. Иако су се они готово спојили, ,па се Лепосавић као целина звани•1но
с~1<1тра варошицом, у и.сму се разл11кују два различита дела: Лепосавић село
углавном са сеоским К)•ћама, амбарима, плсвља~1а и 1uталама, и Леп<1савиh
nароши11а са кућама градске архи·1·ектурс.
'
'
•
'
'
. '
. _-. ' '
1
'
i
.' '~
. ,- ........
-···
' ·- '',
.'·.1···.:
ПРЕДСЕДНИЦИ: Миломир Боrдановиh,

{први), Милосав Милојевиh (у два узастопна
мандата), Велимир Бојовиh (садашњи) и
EmilioCastaneda (UNMIK администратор).
-----=-~ ... ..·· -=,,_.. -·~-
,..,..-·-. -~~-~.-" - ..
···---,,==~~
., ·-· ----
·-----·. ·-·· .....
··-··--- ,. ' '·--
--·-
----·. • --- --- --
- ·-·· -
--
- . "-_----·--
"
.. .
··----··~--······
-- ..
-- ·•
-·-
...
•
....
--
-·---
-=~"с·
--
-
···-----· ---
-····
- .
-- - -,..
"-=-
-
.
.....
_:о
- ·-- -
... .,.... . -·
-
--···
···--·-·---·- • - ...
• ___ _
..... -
-· -·----· .--
-
•
•
- -"
• ~-
···---
-~
---··
'·-~-
--
------- 1' ............ - --
-·-· -··--· --·
-·--·--~·
_____
--- -- .•. . -. ._,"_ - ._. • ... . --··
------·
----------
'~
... - --
-·-· - · -::::=::::: ·- -
- - --- -
--.- ..:=~--=·
····--.- ·--· - flll
· ·--·- " __- _ ......... •

-··- ... ....-..-.. .- ' -
------ - "
" ---- ..
'"-'"-'
·---·--· ... ·-- . - -- ".
-
-- - -
__ ..... -' .v,_.....,...
-
•
··--·- --·
. .. ···-·--
•
--·-· .. ----
·- ·• .-
fl'"H"'~'
--- 1:-•••-t
--- OflWT••"
•
. -
с••••••
--·
- - -·.
О l)ro• •••ll ···-
·------
. -··---·--
· -·· -··-
", __ .ч,/1
- - • " !1-w-)
--
--·----····-
.
- -~-
"
·- •
----------
•••• С" ' -- . -
..
·.:.
- ...---·
- - ••• -
-.·-·-
Ао
.,,, .- --
.("
.,...
..ј-"=-··
__·....:..
·····- -
,-----
·-··
..--·..-...-.......' -. ... ·-·
.' -.
- - ... ... ·-.
.
~ ·-; ~.--:. =-:-:· ~ ..fo,~-
-· - -----
-
·-···-
---
-
-----·-- --·--
. -.
-- ..
' '
-
-- - - - ·•.
-
-~ "' '
1 ._ • •
'
Физичко-географске карактеристике 21
~~~~--~~~~~~-
Рељеф, геолошки састав и рудно богатство
У рсл,сфу Лспосавиhа са (ЈКолином јасно су изражене /\ЈЈС морфолошке

•
11сли11с: прЈЈа ЈС планинска зо11а на ис1·оку и плани11ска зона на запа11у, а друга
алувијална ра1Ја11 (изграђена од алувијума, ре•1них пескова и конгломсра1·а),

·1·с11асни и долински рељеф Ибра и 1ьегових притока, у средини.
Планинску зону на ис·гоку од рекс Ибар •1ини Копаоник са својом западном
11а1~и11ом. То јс једна <JI\ највеhих и нај1Ји111их пла11ина у Србији. ГлавI!(Ј бил(>
11ланинс пружа ес мсри11~1јански у праu11у сеnсрозапа11-југоиС'Ј'<ЈК у 11ужини од 75
км, а у среди111н,см 11слу просс•1нс ширине (ЈКО 40 км. Средишњи Копаоник је
:1а·галасана II(JHpш (раn11и Копаоник) са које ес диже највиu1а 1·ачка ове лепе
п11а11инt: - Па11•1иhсв врх (2017 м), у знак ссhања 11а Јосифа Пан•1иhа, 11сликог
(i(Ј'Гани•1ара, 11р11(ЈГ прс11сс1111ика Српске академије наука и умс1·ности и великог
зал,убл.сника (ЈПС пла11ине.
Раније ес сма·грало 11а Копаоник припада Родопској планинској маси, с
<>бзир<>М 11а јс н,егон највеhи 11со изграђен од грани·га, за које се сма·гра да јс
палсозојскс с·гарос·ги'. Мс!:Ју·гим, у 11оније време, на основу ГС(>Ло111ко
пе·rр<>лоu1ког 11р<Ју•1а11а11,а изнето јс схватање 11а јс гранитни масив планине млађи
(·герцијал11с с·гарости) и 11а јс избио на до11иру старијих Родопи11а и м;1аl)их
Динари11а • 2
Ис11од Пан•1иhевог врха одnаја ес, идуhи на југоис·гок, планински всна11 који
ес П(ЈЈ\ именом Вла111ка Раnан, Тур1·ало11а, Чира (1370 м), Раи•1свс Горе, Локвице,
Куле, Циганског гробл,а, Пресла, Чар11ака (1567 м), Копривнице (1663 м), пружа
Ј\<Ј Пила1·ови11с (17()3 м), ·1·е •1и11и paзnol)c измсl)у Ибра, То11;1ице и Расинс 3 • 011
Пила·говицс нас·гаје ра•1на1ьс у 11ва крака, од којих се јужни про·гежс r1реко
Ша·гори1~с (1750 м), Муслин11а (1725 м), Ржане, Ош·грог Копља (1789 м) према
Шал,и.
На заr1ад11ој с·грани 011 овог плани11ск<>Г 1Је1111а одвајају ес, скоро упоре110
"К<>сс, брегови и брсжул.11и, који ес спуштају с·гспснасто", негде стрмијсг, а негде
Сiлажсг нагиба, ка Ибру. Била ових коса и повијараца саставл,сна су степенастим
IЈИсоравнима, pcl)c глави•1астих брег<>ва, хумова, р·гова и кликова између којих су
11уб<ЈКО усс•1е11а К(Јри·га краhих и мањих ре•111их токова и 11отока. Стра11с коса,
брегова и брежуљака обрасле су шумом, или су простране ливаде и њиве, или
бога·ги па1111ьа11и за стоку. Ме!:Јутим, на више места, јавља се и ог<Јлиhено
земљиште испрссс11ано вододеринама и јаругама. Према томе, сложена
ко11фигура11ија зсмљиu1та и његова оголиhеност, која 11роизилази из непла11ског
искори111hа11ања шумског фонда, •1ини да јс интензивна ерозија на кр•1еним
r1011рu1и11ама и голетима изградила "рђаво тлс" (bad laпds)'.
У троуглу између Косовске Митров11це, Рашке и Новог Пазара, 11алази се
планина Рогозна, коју су, (као рудоносну планину), у прошлости познавали још
Римљани, а Турци су је назвали Гамишдаг (Сребрна гора) 5 • Са јужне,
североисточне и исто•1не С'l'ране Рогозна је највеhим делом ограни•1ена реком
1
l<>иан 'Б. Марковић, Екскурзија на Ко11ао1111к, Гл<>бус, Ф. Н. Београд. 1972, 121.
Исто.
1
~Исто.
'Јоиан Ђ. Марковић, Екскурзија на Ко11аонок, Глобус, Ф. Н. Бсоrра11, 1972, 123.
·'Фикрет Ссбс•1свац и Селим Шаhировиh, Насеља ново11азврског краја, издање аутора, БсоrраЈ\,
1995, ЈЗ.
22 Блаr·оје Павловић
Ибар, а са западне и сспсрозападнс реком Ра111ком и њеном десном 11рИ'l'ОК(ЈМ

Јошани11ом.
У орографском 11оглсду рел.сф Р(ЈГIЈз11с r1ре1~стапл,а прос·l'рану 11 заравr1,еr1у
попр11r пр(Јсечнс nисине ]()00-1200 метара. I1o Јопа11у Цнијиhу, '"го јс ·гиrrска и
најбuл,с очувана 11с>прrп опих крај спа која прелази и rra 11есну страну Ибра".
I-Iajпeha нисина r1ла11инс јс на Црнuм Врху (1504 м).
Глан110 било планине има изрази·1·0 пијугаrЈи изгле11 11ра1111а пружа1~,а
северозапад-југоисток са тенденцијом благr1г спу1111·а11,а од југа ка северу. Г.~а1Ј11и
гребен по•1111ье 011 Црног Врха преко Чадс1ра (1324 м), Раннс Главе, Смилова Јlаза
(1354 м),Кашља (1351 м), llla1r11a (1329 м), Бара, Зм11н11а (1161 м), Одајсвиhа и
Винорuга (1225 м) и нас·гапн,а ес даље на ссвер 6 •
Од главног гребена зсмљи111·ге се спушта ка западу II]JCMa рс11и Ра111ки и
Јuшани11и а ка истоку према Ибру, •1инеhи пла1~инску зону на за11а11ном делу
тери1·оријс опп1тине Лепосавиh. Разлика је у томе .111то су била ка Ибру са нрл<>
благим падом дс1 речне долине и cr1y111·1·ajy ес у 11иду клисуре у саму долину, 11ајуhи
јој врло импозан·ган изглс1~. Такu11 су, 11а пример, Кула ко11 Бан.скс (877 м),
С·губи11а ко11 Горњег Крњина м) и 11р. . Пр(Јсс•1на 11исина опс планинске Зl)Нс
7
(719
крсhс ес око 90() м 11а11морскс писинс. Најuиша од њих јс Кукави11а (1165 м), Цр11и
Врх (1102 м) и К<ЈМ (1072 м).
Између ових 11пеју планинских целина Ибар јс у средини с1·ворио своју
• • • • • •
алувиЈалну ранан са 11ан(1сним ~1атсрИЈалом КОЈИ ЈС 11аталuжИ(Ј и материјалом КОЈИ
су наталожиле његове притоке и окол11и пото11и.
Алуnијална раван Ибра је 111ира у пределу између I'орњсг и До1ьег Крњина

(Дренско и Крњинско Пол,с) и северно од Придnорицс (Попова•1ко и Лспосанско
по·л,с ). Широки дслоnи алуnијалних прu111ирсња нас1·ала су почетком 1111лув11јума
и представљала су изолоnа11с делове Косовско-нсогсног језера. 011 њих су ос1·али
ссдимсн1·и глине, лапора и пе111•1ара и абразивне терасе испод којих су усс•1снс
ре•1нс терасе. Речне терасе имају рела1·ив11у висину 5-10 м, 20-30 м и 60 м,
изграђене 011 грубог кауСЈ·и•11~о1· ~1атеријала, 11сска и глине. Јован Цвијиh наводи
да је најбоље очуна11а ·гераса од 20-30 м и једина која се конста1·ује у свим
делонима 11олинс Ибра, почев од села Рудара, близу Косовске Митрови11с, до
y111ha Ибра у Западну Моран)·, код Краљена. Та1,ођс, 011 наnоди да је ова ·гсраса у
оном делу рекс Ибра, који јс текао 011 села Тврђана према југу ка Косоnској
Митровици Uужни Ибар), супрот11ог на1·иба 011 старијих тераса. То ес наро•1ито
добро уочава код села Камени11а и Балабан. У осталим деловима долине 1·раса од
20-30 м слаже ес са нагибом СЈ'аријих тераса.
Карактер природе земљишта општине у највећој мери је одређен његоном
хипсометријом која најдиректније условљава климу, воде, биљни и животињски
свет, привреду, насељавање и инфраструктуру.
Структура замљи1п·rа према писинама може се видети у табели ]:
ВИСИНСКЕ 3- ОНЕ (mnv)
Укvно добОО ! 600-800 800-1000 1000-1200 1200-1500
.
П_.2:1500
539 95 188 110 82 47 17
100% 17. 7 34.9 20.4 15.2 8.7 3.1
'Живко Тодоровић, Металогенетска област Рогозне, Приштина, 1971, 15.

7
Исто, 17.
•
·------------
Податак да јс само 17,7'Уо ·гериторијс исп<Јд 600 метара надморске висине, а

47.4'Уп изнад 800 ме1·ара, довољно указује на неопходнос-г писинског зо11ирања са
llИСИНСКИМ прагов11ма.
Рељеф зсмл,и111та карак·rеришу и велики нагиби (до 15о/о), само 4,95о/о

·1·ери1·оријс, а ЗОо/., 11а око 66,60'Уп ·rсри1·орије, 11ајви1uе у појасу између 6!ЈО и 1200
метара надморске висине.
___ _ Ст_рук·1·у~ земљиш1·а према н<l!'ибу приказна је~леЈ\еhој_та-'-б_с_л_и_:---~

Нагиб ·зсмљиu1·га "!. о
- -
Y-isyнo- -1~-o_ 1s - _Ђ< )-60--- п ско60 ДО 30 преко] о
539 26.6 32 0.5 38.5 -- 180 ------ ----·---
359
100°1._,--~-_1_4.9_3_= -~-·-г~_)9 .47
-
7.14 33.40 --- 66.бО
'('абела 2: Струк·1·ура зсмљи111та прс•1а нагибу тере11а(км 2 )'1
Г'солt1111ка грађа Jic11oca11иha са околином је веома разн<Јврсна, а гсоло1uка

11р<ЈШЛ(>с1·, ОЈ\ паЈ1еоз<>ика до ·гсрцијара (кен<1зојско Ј\оба), збtЈГ П<Јјаuе 11абира11,а,
[J<ICCJ\alt.a и 11улканскс аКТИllНОС'ГИ, б11ла јс врло бур11а. На разли•1и·гим
11tЈ1;р111инама 11 у разли•1и1·им дубинама заС'Гупл,енс су метаморфне, сс11иментне и
ма1·матскс (сруп·гивнt:) с·rене, почев од најС'Гаријих, 11алеозt1јских, Д(Ј r1ајмлађих,
• •
<1луви Јал 11(1- 11сл у11и1 ал них.
Осно11у retJЛ<Ju1кc гра~•; ·гери1·орије оп111·rине •1и11с:анЈ1снзитскu- да11и·rске
с·гснс и ·rуфови, ·rријаск11 и крс11ни кречн,а11и, флишни седименти, ссрпен·rни и
11соге11и, језерски ссдимс11ти. Најпеhс распроС'Грањење имају серпсн·rи11и,
<111Ј1снзи·1·ск(>-1~а11и1·ски 1·уфt11111 и вулканске бре•1с.
Пла11инск11 масин Ко11аоника има веома сложен гсолоu1ки сас1·ап. У
н,сговој грађи у•1еt.•вују разН(Јuрс11с С'Гене ОЈ\ којих нај11еhи зна•1ај и~1ају вулканске
С'ГСIЈС.
Према проу•1авањима И. Миhиhа вулканска актив11ос·г на КопаоrIИК)'

t)Ј\nијала ес у дужем времс11ск<ЈМ перио11у у окпиру две фазе са 11одфазама. За прву
11улканску фазу, која r1ај11ероватније припада 11оњсм мио11ену, пезано јс
•
ПОЈаnл,иuањс стена андснзи·гског саС'Гава, а за другу латитског и кпартлатитског
сас·rава. Обе вулканске фазе са подфазама су нарочито изражене на ·1·срену

између Белог Брда и Треп•1е, што се пици 11а карти рас11роС'Граrьења вулканских
11родуката.
I-солоu1ку грађу Белог Бр11а чи11и 1·ако:1ва11а "r1одинска серија" сс11имсна·га

горње кре11е и неогсна, изл11ви и пробоји андс11зита и квар11ла1·ита миоценскс
сrароС'Ги • 9
П(Ј свом ли1·оло111ком саст;1ву је вр,10 разноврсна. У н,(Јј су
конс·га1·онани филити, криС1·аласrи шкриљци, мермерни кре•1њаци и дијабази.
!Iоссбну r·рупу •rине ссрпен1·инисани перио11итити 1 ". Оне c·re11e у горњој креди
•1инилс су 11но басена где су се формирали кре•1ња11и, лапортови кре•1њаци и
флишни сед11менти, а преко њих ·га11ожили су ес, највероватније у миоцс11у,
ко11гломерати, пешчари, лаrrорци и друге сличне творевине''. Ове седимен·ге, због
карактериС'Ги•rне боје, И. Миhиh назив<~ заједни•1ким именом "црвена серија".
" Ис·rо.
'
1
'l'. Ја11ковиh и В. Грујичић, Морфлолшке карактеристике рудних те11а и лсжи111та Бело Ь'рдо -
Копаоник, Осми југословенски геолошки конгрес, Љубљана, 1976, 87.
iu Исто, W'/. ·
'
1
ИС1·о, 88.
о IОЈ-т
•
. '"\°'
•
... .,, " ,,
с
."
'
'
.' ' .
~
·-~~
• 1 •
•
. "
••
.... •"
.,,,,, ,
'
.... ' .
h>ОЏ/·~· QI') ....
'
1,
• •
• /. vu/k..,n.sk01 /drd
• • -.-
!...
~
....
Q ol'ri.fl1"n.y
11 yu/k.;л.r.f.;, fo>r« •
--· -
Распрострањењс вулканских продуката 1 и 11
вулканске фазе на Копаонику (Миhиh, 1974)
--·~~~~~~~~~~~~~~~..___~~~~~~~~--~~~~~~~~~-
У цоли11и Ибра, код Лепосавића (брдо Камиља) 8. Миловановић је 1934.

године у·гврдио госовскс слојеве зоогено-спрудног ти11а (спрудне кре•1њаке) са
многобројним ру11ис·1·има међу кој11ма су карактеристи•1ни: Hippurites
gosaviensis,H.shaperi и др. У Дрену код Лепосавића Т. Нововић и Ж. Тодоровић су
констатовали стра·1·ификоване ан11сзи·rско-дацитске туфове и пеш•1аре камnа11ско
ми·rри·rске с·гар(ЈС'ГИ, који прелазе и на Рогозну. Т. Нововић је конста·rонао шире
пр(Јс-1·ира11,е оЈЈих ·гуфона између Копаоника и Шаторицс.
П<1•1е·гак ге<1л<1111ког проу•1авања планине Рогозна налазим<Ј у ра11онима Ј.
Жујониhа (1889, 1891, 1893. и 1900.), Грађу за познавање геологије 011е 11ланинс
пружају радов11 Ј. Цвијића (1911. и 1912.) у којима јс нарочи·rа пажња усмерена на
пр(1у•1а11ан,е језерских и ре•1них 1·ераса и морфологије ·rерена' • Било је и Ј\ругих 2
ис·гражи11а•1а <ЈНС планине кој11 су ос1·авили многе геолошке скиf\с, 11лановс, карте,
llЗЈЈеш·гаје \Ј.
Гс(Јло111ку грађу планине Рогоз11е •1ине: се11имен·гне, метаморфне и
еру111·иине с·1·енс палсозојске, мезозојске и кенозојскс с1·арости. fiалсозојске
•
с·генс пре11с·га11љсне су крис·1·ала·1·сим 111кри1ьцима и 'Г<Ј НаЈНИ111е на по·гсзу
!1ла.ка(ЈЈ1и11е и l~p1111<1. Велики део •1инс амфиболити изграђени 011 алби·rа,

б11оли1·а и амфибола.
С·ге11е мсзоз<Јјске с·гарос·ги •1ине јурске и крсднс творевине. Тријаскс
·1·н<1рсни11с нису конс·га·гоианс, ш·г<> гонори ца јс у ·го иремс <Јиде била регресија 1 '.
Сс1(имс11·1·и гори.с јуре обухваћени су 11од 11ијабаз-рожњачком сериј(Јм 15 • Ова
серија конс·1·а·г<Јвана јс и у Улију, у непосредној близини Лепосаниhа (М.
Анђелкоиић и Д. С·1·<1јановиh, 1959. године).
Спру11ни кре•1ња11и из 11ериода креце конста1·овани су у Со•1ани11и, у
11спосрсдној близини северног дела Рогозне са фосилима: ~Iippurites(Vaccinites)
Opeli,Hippurites gosavicnsis и llP· (Т. Нововић и М. Па111ић, 1962.).
Велико прос-1·ра.нс-rво Рогозне, наро•1и1·0 у њеном јужном делу чине
флишне ·гворепине, у чији састав улазе лапорци, глин11и и пешчари са свим
~1еl)упрелазима 1
•.
На делу Рогозне која припада територији општине Лепосавић нису

конс-га·говане ·1·воревине из кенозојског доба. Међутим, у околини Косовске
Митрови11с и Звечана <ЈД кенозојских 1·воревина заступљени су понтски пескови,
глине и ~~1љункови, као и језерско-ре•1не терасе (квартар) 17 •
Према ·1·оме, планина Рогозна је много скретала пажњу геолога и других
научних радника, због рудног богатства, и као пространо планинско подру•1је
(11ма дужину око 49 km и ~11ирину око 28 km вазду111не линије).
Алу11ијални се11именти се налазе искључиво у долини Ибра и њеr<~вих
при·гока. При·гоке које теку са планинских страна окренуте ка Ибру доносе
материјал и ·галоже га у најнижим деловима. Материјала има више на меС1·има
где реке пране окуке.
За руц110 богатство Копоника и Рогозне знали су jon1 пре 2000 година

Кел·rи и Римљани, који су експлоатисали олов1~о-цинкану руду. О рударској и
12
Ж. Тодоровић, Мсталогенетскв област Рогозне. Приштина, 1971, 11.
1
'ИС'rО, 13.
' ИС"Г<>, 21.
1
1
~ Исто.
16
Ж. Тодоровић, Мсталогенетска област Рогозне, Пришти11а, 1971, 27.
11 ИС"Го.
·гопиони•1арској активнос1·и из тог времена говоре многобројна шља•1и111·га,

јамски отвори, разни рударски алати, нађене оловне фигуре, оста11и насеља
(римско рударско насел,с Minicium DD код Сочанице) и др.
Због богатства оловно-11инканом рудом и сребром Копаоник јс назван
Сребрном планином. Ј. Ђорђевић га назива Српским Уралом, а Рамбсрти и
Контарини у XVI веку Срсбрницом (Мопtаgпа dell' argento). Појава оловно-11инканс
руде 11а Копаонику nезана је за Бело Брдо, Копорић, Жуту Прли11у и Јелак11е, а 11а
Рогозни за Црнац и Плакаоницу. Према 1'l)Me, у ме·rал,1генетском поглс11у
Коr1аоник и РlЈгозна су веома блиске рудне области. Међутим, појава антимона у
Рајичевој Гори и цинобарита у Враништи11и разликују Копаоник од Рогозне на
• •
КОЈОЈ, до сада, они нису констатовани.
Ос~1м оловно-11инкане руде, у Дре11у су утnрђене велике резерве 11ементног

лапор11а а на брду Камил,а код Лепосавића огромне резерве крс•1њака. У Јарињу
се налазе велике 11аслаге базалта терцијарне С1°ароС1'И и сматрају се најтnрђим
магматски~1 стенама уопште .. њ~1хова експлоатација почела је априла 2001.
године.
У сеизМИ'IКlЈМ по1·ле11у општина Лепосавић припада коr1аоНИЧКlЈМ трусном

подручју. По1·ен11ијална сеизми•1ка актиnнос1· терена креће се lJI\ 7° до 9°
Меркалијевс скале. Потрес (ЈД 18. маја 1980. године у 21 ho3m и 25,5' захватио јс
подручја 011штина Брус, Алсксандропа11, Куршумлија, Ра111ка и Лепосавић.
Епи11снтар зсмљ(Ј11Јсса налазио се на подру•1ју села Блажево, опш·1·ина Брус, 15
км ссвероисто•1н(Ј 011 Јlепосавића .. Интензитет у епицсн·гру био јс 8,5°MCS. Зона 7°
до 7,25°MCS која пре11стапља зону јаких 01111·ећсња објеката обухватила јс 11ајвећи
број насеља на 11слој територији оп111тине.
И 11орсд јаког интензите·га земљо1·рсса л.у11ских жртава није било. Међут11м,
повређено је 7 ли11а од којих дпа теже. Опај потрес, као и потреси од 10.
сеп1·ембра 1983. и 3. марта 1984. године, 11а територији оп111ти11е оштетили су 5.335
објеката са корисном повр111ином од 415.306m 2 18 . Наро•1ито велика оштеhења
наС1·ала су на стамбеним објектима у подкопаоничким селима Базиће, Бело Бр110,
Марушићс, Санџак, Црнатово и Миоковиће, као и 11еким селима у месним
заједни11ама Лепосавић, Сочаница, Лешак, Вра•1ево, С. Бистри11а и Ш. Бистрица.
Укупна матсријал11а 111·гета настала земљотресима (1980, 1983. и 1984.
године) процењена је на 4.757.536.00 11инара, од ·гога у друштвеном сск·гору
1.954.422 динара или 41,бо/о и у својини грађана 2.803.114 11инара или 58,4о/о.
Процењена штета јс за 6,78 пута била веhа од националног дохотка оствареног у
ОПШТИllИ
-
1983 . години.
llp.:w:i: Маr11кту,1а I\yбitllil К1юрдн11атс lo (mcs)
Дату•• (n11к;in11t1) М (Рихтс IКil Иlll'L!I {\;;m) 1:111111c1rr 11
!СРО (!11(1)
--
18.S_J980 у= 0 1\Ј 20'
0
•
21 "oзm2s •s• 6,0 В,5 11:~20"56'
8,5 7,10
18.5.1960 у=43"20'
11'17ml0 Ј' 5,2 5,0 ."< .... 20°56'
7,0 5.5,5
• '
10.9.1983 )' ,4] 18'
0
.
ов'1~m50• 5,3 4,5 .t-'-20"56' 8,0 6,5
-
ОЈ.1. 1984 F43°19'
.
09'32m45• 4,8 5,0 7,5 5·5,6
кс20°57'
•
Преглед на11ачнх
"
земљотреса на нодруч1у Конао11ика од 185.1980. до 3. марта 1984. гидинс 19
•
'' Изве1uтај о процени 111тете од земљотреса који су 18. маја 1980, 10. септембра 1983. и З. марта
1984. године захватили 1·ериторију оr1штине Лепосавић, Извршио веће СО Лепосавић, мај 1984.
године
'' Сеизмоло111ки завод СР Србије, Београд, 1980.

Климатске карактеристике
Климатске карактеристике Лепосавића са околином. одређене су

географским положајем и рељефом. Ови климатски фактори условили су да на
том подру'1ју буду изражена три климатска типа: умерено-кон1·инентална клима
110 800м надморске висине, субалпска од 800 м (а негде и од 700 м) до 1300 м
апсолутне висине и планинска (алпска) изнад 1300 м надморске висине.
Умерено-континен·1·ална клима зас·гупљена је ,У долини Ибра добро
• • • •
за·гворс110Ј планинама са истока и запада, па ЈС у ЊОЈ топлије него у околини, што
ес уо'1ава у структури њихове флоре и фауне, станишту људи и њиховим

пр11uре11ним ак·гивностима.
На 1·ерИТlЈрији 011ш1·инс нема метеоролошких станица које мере величине

појединих метеоролошких елсмена·га. Изузетак би могле да буду падавине, с
(Јбзиром да у Лепосавићу (466 мив), Лешку (400 мив) и Бор'1ану (1117 мив) постоје
• • •
с1·ани11е КОЈС мере коли,1ину па11авина, па су то Једини подаци КОЈИ ес могу
сматрати реалним. Најближа стани11а 'IИје податке корис·ги·rмо јес1·е

МетеоролlЈшка стан1111а у Косl~вској Митрови11и (526 мив) која је удаљена 28
килоr.1етара од Лепоеавиhа.
На uс11ову 1ьених 11ода·гака среди.с мссе'ЈНС и сред1ье годишње температуре
В<lЗ)\ ха за пе иод 1926-1960. годи11е износе:
Mccc1\'I 1 11 111 IV v VI Vll Vlll IX х XI Xll Год
(~pCJ(IЬQ
TCMJI.
-О. 7 0,5 5,2 10,0 15,О 18,8 21,4 20,4 16, 7 11,8 7.1 0,8 10,6
[_
Из података се да закључити да је најхладнији месец јануар са негативном
температуром (-0,7°С). Најтоплији месец је јули са средњом месс'1ном
тсмr1ературом од 21,4"С. Дакле, разлика између средње темпера·гуре најхладнијег
и најтоплијсг месе11а у току годи1rе износи 22, 1°С, а амплитуде колебања нису
uслике. Истина, веhе колебање је у зимским и раним пролеhним месецима, а
•
Најмање у ЛСТIЬИМ.
За климу овог подручја од значаја су и апсолутне (1) и највише температуре

ваздуха (2):
-
МЕ с ЕЈ и
1 11 111 IV у VI Vll VIIJ IX х ХЈ XII
1) -28,2 -28,5 18,5 8,5 -2,О -1.4 5,4 4.2 .1,0 -4,0 -16,5 -20,5
•
'
'
~) 15,5 19,5 29,0 27,3 32,4 34,5 37 ,2 38,5 34,5 28,2 23,5 21,5
У О'IЉИВО је да се минималне температуре јављају у другој половини

јануара и првој половини фебруара и креhу се и до '-28,5°С. Максималне
1·емпературе јављају се у јулу и августу и креhу се ДО 38,5°С. Иначе, по правилу
зимске температуре су ниже од летњих, али, могућа су и знатна одступања од
правила. Осим изразито хладниих зимских дана, у овом периоду године јављају се
и благи зимски дани, када ес температура подиже и до 15,5°С. У току лета, због
• •
ути11аЈа хладних ваздушних маса са околних планина, температура се спушта и до
4,2°С (23. августа 1963. године), а у току јуна или септембра и испод О"С.
За пољопривреду овог подручја од ос<>битог су значаја тсмпера·гуре

распоређене током године, оц којих зависи дужина вегета11ионог пер11ода. Први
мразеви ес јављају најра11ијс у сеп1·ембру, а најкасније у <>к1·обру. Послсд1~.и
мразеви ес јављају најкасн11јс у априлу, односно мају, углавном у долини Ибра и
његових доњих притока. Такође, у долини Ибра запажа се такозвана инверзија
ваздуха. Наиме, у јануару са планинских страна cr1yu1тajy ес хладне ваздушне масе
притиснуте маглом које спуш1·ају ·rсмпсра1·уру у њој. Тако је 1955. гоциfIС у
ја11уару 1·ећtпература ваздуха на Копаон11ку износила -15, 7"С, а у Ле11осавиhу -
!9,8"С.
Лст11 ес у току дана долина јако загреје цо заласка сун11а, а 11c>hy ес хла11ан
планински ваздух, кас> ·1·сжи, спушта ес ка долини, 1·ако да јс доли11ска облас1·
• •
ТОК(ЈМ дана изложена велико] циркулаЦИЈ11 ваздуха.
По количини падавина 11олина Ибра спада у суви реон. Просс•111а коли•1ина

падавина износи 581 mm, 111то указује да 11одручјс има континснта;1н11 карак1·ср
(максимум у мају и ок·rобру, а минимум ја11уар-фсбруар и авгусr-ссптембар), 111·r<>
ес види из прегледа cpCJ\Jf,c мссс•1нс и го11и1111ьс виси11с падавина з<1 Кос<ЈЈЈску
Митровицу'", Лспосавиh и Лешак:
- . ·- - ·- ---- --
Мест(> и м Е С Е и . - . . -- 0;1.
г
l13ДМ. ВИСИIIС 1 11 111 ЈУ
-
у Vl - Vll VIll •
IX х Xl Xll --
Кос.
Митрови11а (526)
29 ЈО ЈО 41 67 54 ЈВ 4Ј ЗЈ 77 44 64 550
---- - - - -
Ј1спосаииh (466) ЈО Ј2 . Ј4 46 74 56 52 40 Jl 78 88 49 570

-- -- ----
Лешак (4()(1) за 72 46 40 71 56 51 Ј4 41 60 59 541592
. - --
Из прегледа закљу•1ујсмо да јс: плувиомстријски режим 11овољан, јер ес
највеh<1 количина падааина излучује у мају и октобру, а најмања у јануару, највеhу
количину падавина има јесен 27,28о/о, а пролсhс 26,7бо/о и лето 24,87о/о, а најмању
колиqину падавина има зима 21,бОо/о. Све указује да су падавине скоро
равномерно распоређене по годишњим добима, али, посrоји један ћ1ањи и један
веhи максимум у току године. Први 11ада у пролеhе, а други у јесен.
Први снег ес појављује половином новембра и обично ес нс задржава дуго.
Просе•1110 задржавање снежног покривача у НИЖИћ1 пределима износи око 45
да11а. Међутим, нису ретке године када је снежни покривач врло мали. Висина
снежног покривача никада не прелази 50 цм висине.
Према томе, у умерено-континенталној клими Ибарске долине јасно су
изражена четири годишња доба. Зима је умерено хладна и сува (најсувље
годишње доба), пролеhе је свеже и ки1uовито (после. јесени највлажније
кишовито доба), са највеhом учесrалошhу падавина, лето јс то11ло, а јесен је
то11лија и влажнија од пролсhа (највлажнијс годишње доба).
У току целе године Ибарска долина није без сrрујања ваздуха. У току 11ана
occha се сrрујање ваздуха од нижих ка вишим пределима (даник), а са виших
терена ка нижим у току ноhи (ноhник). Ова обласr јс изложена ветровима кс>ји
долазе из северног квадранта, у којем преовлађују северни и северозападни
.
"'Марко М1U1осављевић, Климатолигија, Београ1Ј_, 1%8, 180.
ветрови. Они обично доносе кишу у току летњих месеци, док северни ветрови
11унају нарочито зими, доносећи мраз и суви снег. Југоисточни ветар косовац који
се увлачи у Ибарску долину јс сув и дува зими и у пролеће. За југоисточни ветар
•
средња брзина износи 1,4м/сек и 3,0 м/сек за северне ветрове.
Умерено-континентална клима прелази у субалпску климу, која се
одликује хладним зимама и умерено топлим летима, незнатним колебањима
температуре и топлијим јесснима 011 пролећа. На висинама већим од 1300 метара
може ес говороти не само о планинској већ и алпској клими која јс наро•1ито
изражена на Копаонику.
Опште јс познато 11а се температура ваздуха смањује са висином просечно
О,5°С на 100 метара. Међутим, услед значајних вертикалних разлика, вертикални
·rерми•1.ки градијент Лепосавића са околином није исти у свим месецима, већ се од
месеца 110 месе11а знатно колеба (од О,37°С у децембру до О,75°С u aprilu)''.
Такође, са висином се мењају и други климатски елементи. Ако узмемо да на
сваких 100 метара надморске висине температура опада за О,5°С, средње
•
годишње температуре ваздуха на појединим надморским висинама износе:
- 1100 метара 7,4°С

- 1400 метара 5,9°С
- 1700 метара 4,9°С
То потврђују и пода11и за средње месечне и го11ишње температуре ваздуха
добијене на ме·rеороло111ким станицама у Косовској Митровици (најближа
ме1·ео олошка с1·ани11а и i1a Копаоник ''. -
Мс·rс<Јрnло111к НщtМ(Јрска 1- Мссс11н
-
t1 с1·а11и11а 11иси11а
1 11 111 IV v VI Vll VIII IX х XI Xll
ГоЈ1
Kt1C.
1\-1111· JBHl(a
526 -0,Z 0,8 4.0 10,9 14.7 18,8 Zl,Z z1,0 17,Ј 10,6 5,5 1,9 10,5
--
•
Коnа(>11нк 1710 -5,Z .Ј, 1 1,9 6.4 10,6 12,6 IZ,8 10, 1 5, 1 O,Z ·Z.6 Ј,7
4,9
•
Из прегледа закључујемо: да је најхладнији месец на Копаонику јануар са
средњом месечном температуром ваздуха од -5,2°С, а најтоплији јул (12,6°С) и
август (12,8°С); средња годи111ња температура на Копаонику износи 3,7°С и нижа
јс од средње годишње температуре Косовске Митровице (10,5°С). Најтоплије
годишње доба на Ко11аонику јс лето са просечном температуром ваздуха од
15.33°С, а нај хладнија зима чија је просечна 1·емпература -4,23°С; јесен (5, 13°С) је
топлија од пролећа (1,73°С) за З,4°С.
Сли•1но ·rсмпсратури зонални вертикални распоред имају и падавине чија
коли•1ина расте од нижих према вишим подручјима, што потврђују средње
месечне и просечне годишње суме падавина за метеоролошке станице Пешак,
Б орчане и К опаоник. 23
стеорол. Надм. Месеци
Год.
~·аница висина 1 11 111 IV v VI Vll Vlll ЈХ х XI Xll
л- еu1ак
.. 400 38 42 46 40 71 56 51 34 41 60 59 54 592
- о~чане 1117 21,2 47,2 38,8 70,О 114,5 68,2 60,0 56,9 51,7 . 74,9 61,9 63,9 734,Z
опао ник
..
1710 42 44 51 56 119 106 91 68 80 91 77 66 891
21
Група аутора, Програм друштвено-економског развоја подручја Копаоника (Лепосавић),
Београд, 1985, 6.
22
Исто. ·
''Група аутора, Прграм друштвено-економског развоја подручја Копаоник (ЛепосввЈ/r~), Београд,
' 1985,7.
Из прегле11а се ои11и да је најви1nе падавина на Копаонику, а све мање

уколико је надморска висина мања. Просечна годишња количина падавина на
Копаонику износи 891мм. Минимум па11вина је у јануару (42 мм), а максимум у
мају (119 мм). Највећа количина падавина изру•1и се лети (265 мм), а најмања у
зимском периоду (152 мм). Јесен (248 мм) је влажнија од пролећа (226 мм).
На планинама Копаонику и Рогозни велике количине п<~давина излуче се у
виду снега, који пада веh средином ок1·обра и траје 110 средине маја, у просеку 212
д<~на. Максимална висина снежног покрива•1а је у фебруару и износи 176 I\M (за
период 1949-1960. го11.) •
24
Магла је врло честа појаоа на Копаонику. Просечно јс има 94 11ана у 1·оку

го11инс и •1сс·го јс јаког интензитета". Температурне разлике ваз11ух<1 и хстсро1·сни
рељеф ути•1у на облачност и инсолацију •~ије су вредности, такође, разли•1итс.
Планински делови Копаоника и Рогозне имају виш11 с1·с11сн обла•111ости(60-65'Уо),
него Иб<~рска долина. Просс•1но трајање осу11чавања на Ко11аонику је t1ко 2000
•~асова у току године. Највсhе осунчавање јс током августа (око 260 часова), а
најмање у јануару (око 80 •~асова). ·
Ветрови у <Јву област 110-лазс са разних С'rрана, али доминирају западни и
ссвсрозапа11ни ветрови. IIpl1ccч11a брзина вс1·ра у топлијем делу ГlЈдинс из11оси
2,2м/сск, а у хладнијем 4 м/сек. 26 Дакле, клима Копаоника и Рогозне одликује ес
кратким и свежим летима и дугим, хладним и снсж11им зи~1ама. Јесени су Т<Јплијс
од пролећа. У 011носу на друге 11лани11е у Србији, снег ес на Копаt1нику најдуже
• • •
задржава, што ЈС од изузетног значаја за интензивни развој зимског туризма.
Х1-1дрографске карак1·еристике
Виси11ска раш•1лањеноС1' рсл,ефа, разли•1ити гсоло111ки сас1·ав зсмљи111·га.

спсцифи•111с клима1·скс карак1·сристикс у планинској облаС'I'И и uсгстацион11
покрива•~ условили су бога·гстuо водених Т<>кова (река, ре•1и11а и П<Јтока) који
•~инс хидрографску мрежу општине Лепоса11ић, па просечна гуС'rина
хидрографске мреже износи 850м/км .
2 11
Најважнији водени ток је река Ибар са више својих притока 1. и 2. реда. У

књизи "Ибар, насеља и порекло", књиг<~ 111, Радомир М. Илић наводи да имс [Јске
по·1·иче из доба балканских староседелаца и свакако да ће бити илирског, а можда
и келтског порекла, док Нико Жупан•1ић ·гврди да јс реч баскијска и да поти•1е од
Ибари(и-ба(р)и), 1uто значи долина, односно река. 211
До111авши на Балканско полуострво, Словени су примили ово име и

задржали га, а Срби су назоали овим именом и реку и крај око ње.
Рска Ибар изнире из јаког врела испод планине Хајилс (1365 м), на rран11ци
ка Цр11ој Гори. Од извора тече углавном клисурасrом долином прав11а
сенерозапад-југоисток до Косовске Митров1111е. где са десне стране прима
24
М. Милосавл,свиh, Климатологија, Београд, 1968, 44.
"Р. Павлониh, Сгвиовништво и насеља 011штинс Ра1пка у функцији привредног развоја, Београд,
1995, 16.
26
Исто.
27
Гру11а аутора, Програм друп1тнено-скономског развоја подруУја Ко11аоника - Леn1Јсавиh,
Београд, 1985, 7.
"'Тихомир Д. Ђорђевић, Рашка и околина, Рашка, 1987,32.
31
" i\
./llГEllД"
..,. _ _ ГpO>fllЦlll .lfflrN

"-oJ.aнtw (l'f(I 1f' l'nwи•
•tм•иwМr Dptfo 'Cr" ••" .
Ибарска долина
32
притоку Ситн1111у. прави велики "лакат" и нагло скреhе према севеrу. да би К(Ј/\
места Дреновац ушао у врло узану клисуру која се нешто 11ишс шири када ес
11ређс рска Бистрица. По изласку из клисуре, код села Каменица, Ибар улази на
територију 011штине Лепосавиh кроз коју 1·сче меридијански у 11ужини од 33 км,
111то је око 12"/о 011 11слоку11нс његове дужине 1·ока (272 км). На 1·ом 11елу дубина
реке није ослика, па ес у јулу може газити на више места. Међутим, у вировима
какви ПОС1'оје код Сочаниr\с (''Чивута11''), Тврђана (''I'аврановица'') и Лешка
(''Бент''), дубина D(J/\c је и до 6 м.
Када прими Цсранску реку, десну 11ритоку, 11ра11љењсм окуке, Ибар јс
формира равно Слатинска поље, које се даље наставља у Сочанско поље. Ту је
подневачка линија ибарске долине нај111ира. Од Церањске реке до Јарин,а Ибар
• • • •
тече отвореном, плодном и на1111иром долином која ЈС сужењима издво1ена у поља
појединих села 29 , као што су: Поповачко, Лепосавско, Горње крњинско и Дрснско
поље. У овом делу тока Ибар тече мирније, јер му је корито чистије, нема стена и
облутака, јер су планине, које му ограђују долину даље од корита.
По Јовану Цвијиhу долина Ибра је у прошлости била саста11л,сна 11з
рашко-краљевачке или северне и косо11ско-митровачке или јужне. Оне су биле
раста11љене развођем изна11 села Тврђана и Дрена. Од овог развођа ссвер11и Ибар
• • • •
ЈС текао према краљевачком Језеру, а ЈУЖНИ према косовско-ме·rокијском.
Развође око села Тврђана и Дрена било јс нс1пто ниже него ш1·0 су то биле
околне планине и као да јс у последњој фази развитка имало изглед повије
између Ибrа који јс текао према југу, ка Косовској Митровици, и северу, ка
Рашки. Главни кра11и једне и друге рекс нису почин.али са тпрђанско-дренске
попије, веh на Пилатов11ци и О111тром копљу. Пробијањем развођа код села
Твр!)ана северни или доњи Ибар кап1·ирао је најпре средњи, а затим и горњи
Ибар и цео слив Ибра орјентисао према Панонском басену 3 ".
На скици је јас110 уо•1љиво да је десно од старога развођа рељеф инверсан
према сада111њсм току Ибра и да спе долине притока имају правац који је
супротан 11ана111њем току Ибра чији јс 1·ок означен стрелицом. Такође, на скиr\и
се јасно види да се и косе старог развођа спу111тају инверсно у односу на сада111њи
ток Ибра. Инвсрсно према садашњем 1·оку Ибра нагнута је и тераса а, 11ок јс
тераса т нагнута нормално, низ Ибар. Према томе, развође је пробијено пре
настанка терасе т, а после терасе а.
Да је рска Ибар од Тврђана заиста текла према југу, ка Косовској

Митровици, доказују и долине веhих притока Ибра које имају нагиб супро1·ан
данашњем току Ибра, што није случај код по·rока, 11ододерина и долиница које су
млађег постанка. Нема ни једне веhе и старије долине, која би била конформна
данашњем току Ибра веh су све инперсне, а конформне су оној старој пластици. 31
Инверснс долине имају реке: Сочанска, Церан.ска, Бистричка и Гркајска река. У

вези са овим Јован I~вијиh каже да "код неких притока на yu1hy у Ибар види се
повијање долине или прилагођавање, које се врu1ило почевши од терасе 20-30m". 31
Према мерењима на водомерним станицама код Лепосавиhа и Лешка,
током година Ибар има два висока и два н11ска водостаја. Прво високо водостање
је пролећно, у марту, а друго позно јесење, у децембру. Прво ниско водоста1ье је
29
Аврам По11овиh, ГорњнИбарусредњемвеку, ГНЧ књига XXVI, Београд, 1907,189.
"'Јован Ђ. Марковић, Географске области СФРЈ, Београд, 1966, 410.
э~ Исто.
э 2 Исто.
ле·rње, у августу, а друго зимско, у јануару. Максимални водоста~ 11а Ибру

забележен је 19. и 20. новембра 1979. године, а минимални 10. септс 1' ipa 1925.
године. За време високог водостаја Ибар плави ниже делове алувија.r1 11,_х равни,
11ричињавајуhи ш1·е·rс пољопривредним културама. Забележене су поr1. i 11е Ибра
из 1833. и 1956. године, када је разорио обалу на којој је била акропол,
1 1•имског •
у1·орi)ења у Со•1аници. Висок водостај Ибра забележен јс 10. и 11. јан: ·1·•а 2003.
године када јс дост~1гао висину 2,40 ме·гара. Киша и снег који су падали п .: .1едњих
48 •~асова (9. и 10. јануара 2003.) изазвали су изливање реке и пла1 .:ње на
десетине хек·гара земљи1111·а у приобалним селима. Средњи годи1uњи , 1отицај
Ибра код Лепосавића износи 25 m /sec, а на излазу са територије 01 1·ине и
3
Косова и Метохије 36,5 m /sec''.

3
Некада јс Ибар био бистра и '!Иста река. Данас је често мутан и ;:1гађен
отпадним во11ама од прераде руда и сепарацијама у Зве<1ану и Лепос 111иhу и
11еко11тролисаног испуштања хемикалија из Фабрике акумулатора у К1 савској
Митрови11и и термоелектране у Обилићу. Због загађености воде, купа1ье у Ибру
јс r1рекинут<> још 1967. го11инс.
•
I'рсбен Копаоника, права11 северозапад-југоисток представља 11азвоi)е
измеi)у рекс Ибар на западу и Топли11с и Расине на истоку. Сливу И1iра на
тери·горији Лепосавића, са десне стране припадају реке: Бистри11а, Цеr• .1њска,
Со<1анска, Добравачка, Лепосавска, Тврђанска, Дренска и Бистри'IК<Ј река.
Највећа меi)у овим прит<>кама и једина са влас1·итим именом јесте Бистриц11 14 која
нас-1·аје од два крака, и 1·0: 11рво се Ржана и Бугарска река састају г11адећи
Седраву, а ова се после кратког тока према Рудинама, састаје са Забрдском 11еком
К<>ја д<1лази од Бајгорс и Оштрог Копља. Од сасrава· ове две рекс 1111стаје
Бистри11а. Име је добила по селу Бистрици кроз које пролази. У Ибар ес ул1111а 7-8
м од моста на путу Косовска Митровица - Рашка.
Извор l~ерањсчке рекс јс у селу Борчану. Зове ес jou1 и Драже11и•1ком
реком. У горњем току прима 11еколико потока који долазе tiд села Брза1111а и
Ру11манца. Пролази· поред села Церане, па је зато добила то име.
Со<1аничка река ~1ма изоориu1те близу Лаба, на западној с-грани пла11ине
Прслупленика. Пошто прими 11еколико потока јужно од Копривнице, између
Позна и Борчана, назива се Бољетинска и Мошничка река, а затим губи ова
и1.1ена и постаје Сочаничка река. Под тим именом, испод насеља Сочаница, улива
ес у Ибар.
Јс11ан крак Добравскс рекс извире изнад села Јелакца, у Зе.1Јеној Г11ри,
западно од Копривни11е, а други крак јужно од Рапајловца, чији се извор назива
Беле воде. Оба крака састају се у Јслакцу одакле рек;~ тече равним пољем, кроз
ливаде Селишта до Драгов11а, гдс почиње узана клисура која испод села
Мутиво11с прелази у узану долину и код села Добраве улива се у Ибар.
Копариhка река или Добруница изЈЈирс испод Циганског гроба и тече на
запад, 11римајући на обе стране Локвице и Станкове горе више планинских
потока. Испод села Копорића, са северне стране прима Власичку реку, одакле
скреће према југозападу, протиче кроз Кијевчиhе где прима ЦрноВИ'IКИ поток, а
одатле губи име и по последњем селу кроз које протиче добија име Лепосавска
рск11. Под тим именом, испод Лепосавића, улива се у Ибар.
11
Група •утора, Косово некад и данас, Бсо11Јад, 1973, 39.
14 Лnрам Поповић, Гор1ьиИбарусредњсмвеку, ГНЧ, књ. XXVI, Бсо11Јад, 1907.
~~~~~~~~~~~~--~--~~~~---~-
Т"рђанска рска ес цеди из баруu1тина западно од Локвицс. Од изнори111·rа

до Трешњице зове се Баби<1ка рска, а одатле Тврђанска и улива се у Ибар испо11
села Тврђана.
Дрснска рска јс нсI11то пуноводнија од Т"рђанскс. HaC'l'ajc од Бсл(Јбрдскс и
Мару111ићкс рекс. Од оних река настаје Вита11ова<1ка рска (пролази кроз село
Витановиће) која у дон,см току мсн,а имс у Дренску реку и улива се у Ибар испо11
села Дрена.
Бистри<1ка река настаје од Исевачке и Гу[јНИ'IКе реке. Од саС'rава оних рска
Бис1·ричка рска има праоа11 тока према северозападу, 11а би по пријему Всл11ке
Реке, са десне стране, скре11ула на југозоапад, пролазила кроз село Бистрицу, по
којем је и 11обила име, и близу Дон,ег Јариња улива се у Ибар.
Све (ЈОС реке, изузс" Бистри11е и Со<1а11скс имају релати0но кратак ·гок, око
15-20 км. Изнори река и ЊИХ(ЈDИХ кракова - 11ритока су '!ИС'\"И и хладни. Јавл,ају ес
претежно у 11и111им нивоима области, како у седиментима и млађим еруптивним
стенама, тако и у серпсн1·инама, где вода изб11ја користеhи разне пукотине и
К(ЈНтактс. Преко •1и1·авс 1-оди11с, са мањим псри<1дима, задржавају исту коли,1и11у
но11с, 11а ес услед брзог про'l'ИI\ања и рсла1·инно стрмог пада кориС"Ј·е за покрста1ье
већег броја во11ени11а-11ото<1ара, које су 11ека11а имале изузетну екtЈf!(ЈМску
функцију. Појав<>М млинова на електрИ'IНИ по1·он многе воденице су престале да
раде, па данас на дванаест ре<1них токова 11а ·1·ери·rорији Лепосавића, поврсмсН(Ј
или стално ради 35 водсни11а. Највише их јс на Сочанској ре11и - 10, 011 <1сга 6
сrално ради.
Пла11ина Рогозна јс, такође, испресецана многим речним долинама које су

врло 11убоко усе'Iенс и нај<1с111ће са сrрмим сrранама. Ове речне долине прссс11ају
облаС"Ј· у највсhем броју 11ијаrоналн(Ј, тј. у правцу југоисток или северозапад, или
ближе исrоку или за11аду. Рекс које теку према исrоку уливају ес непосредно у
Ибар највсhим делом 11а територији опI111·ине Лспоса"иh и '!ИНС њсгонс леве
притоке.
То су: Вучанска и Гркајска рска, Јошани11а, Барона рска, Вра<1е11ска и

Трсбићка рска.
Црненска и Грижанска рска ес cacrajy испод Брскиња и чине Вучанску
реку, која тече кроз уза11у и дубоку клисуру дс> села Вуче, а одатле нешто широм
долином и између Г<>рњсг и Рудо пол,а улива се у Ибар.
На изласку 11з клисуре, у непосредној близини рекс, налази се
тсрмоминсрални извор бање Вуча (550 м н.n.). Издашносr извора креће се од 0,12
до 0,20 литара у секунди, а температура наде од 26 до 36"С. Од рас·гворсних
минерала преовлађује сумпор који није тсu1ко утврдити по карактсрисrи'IНtЈМ
мирису.
На изворима су направљени басени од каменог набачаја, које рска за време

понсhања в<111остаја поплави. По при•1а1ьу мештана "ода јс лековита, што
по·гврђују и посетиоци из разних крајева земље. Људи воду корисrе за ле•1ење
кожних и реуматских болсС"Ј'И.
Од Плакаоничке реке, Дубочког пt>тока и ви111е планинских потока са
Бало"ског Брда и Кукавице насrајс Гркајска река, која је добила име по селу
кроз које пролази. У доњем току пробија се кроз кратку. клисуру. После кратког
тока улива у Ибар.
Берберишhанска и Вучелокванска река cacrajy се код Бсрберишhанске
воденице и граде Гњежданску реку, која TC'Ie до села Гњеждана, одакле добија
имс Јошаница, по селу кроз које пролази, и североистично од Попова11а улива се

у Ибар. . ·
Борова•1ку реку чине два речна крака: Дреновска река и Гулијски поток.
Име јс добила по селу Борови и улива се у Ибар у непосредној близини вира
Бент.
Два речна крака, Манаска и Риковска река са својом десном притоком
Одајевиhком реком састају се у непосредној близини Цркве св. Врачи (село
Долац) и формирају Врачсвску реку. Име је добила по селу кроз које пролази. Са
десне стране Вра•1свска река прима притоку Каљинску реку и Комоки 11оток, па
је нешто пуново1~нија у од11осу на друге леве притоке Ибра. У Ибар се улива
источно ·од села Постсња. У летњим месецима меII1тани реку користе за
заливање башти.
Последња лева притока Ибра на територији Лепосавића је Трсбићка рска.
Имс јс добила по селу Требиhу кроз које пролази. Извор јој је северно од
Липовице (924 м н.в.). Долина реке јс у средњем и доњем току нешто ужа од
изворне. У Ибар се улива северно од села Постење.
Дужина ·гока левих притока Ибра варира од 10 - 20 км. Многе од њих
пресушују за време cyrIIниx летњих месеци као Гркајска и Трсбиhка рска.
Леве притоке Ибра, изузев Вра•1сва•1кс реке, немају много воде. Међутим,
за време киша брзо надолазе и претварају ес у бујице које наносе огромне
• •
количине материјала и при•1ињава]у велике штете у долинама.
Педолошке карактеристике
Сматра ес да јс на формирању 11едолошког покривача на територији

Лепосавића и околине рељеф имао велики утицај. Мсђу·гим, осим рељефа, на
стварање типова земљишта разноврсних и неједнаких по 11лодности утицали су и
11руги фактори: геолошки састав, клима, вегетација и други.
Поред Ибра и доњих токова његових притока налазе се и најплоднија
земљишта: алувијални нанос и смоница. Алувијални нанос Ибра спада у врло
плодна земљишта која се пре·rежно користе за гајење њивских култура (жита),
п<1врћа и воћа, а мање за ливаде.
Смоница је распрострањена у атару села Дренове, Дрена, Горњег Крњина,
Кутн,а, Поповца и Добраве. Земљиште није погодно за обраду, јер је, када се
раскваси, лепљиво, а од су11ца •~есто се запе•1е и пуца. Међутим, и ово земљиште
•
се користи за оранице или ЈС под ливадама.
На брдско-планинском 11 земљишту до 800 м надморске висине, са леве и

десне стране рекс Ибра, заступљени су: сироземи, органогено и силикатно
земљиште и хумусно силикатно земљиште - ранкери.
Сироземи спадају у гснс·гски неразвијена земљишта ·и с1·ално су у
неразвијеном стању, јер се налазе на нагибима и, ако нису под шумом, подложна
су брзом спирању. Главни педоге11етски чинилац у формирању ових земљишта је
махом стеновита подлога. Садржај хумуса је мали, па су сиромашна хранљивим
материјама. Погодна су за шуму и пашњаке, а њива има мало.
Хумусно скелетно земљиште· (ранкери) представља посебан тип црни11е
која се образује на базичним еруптивним и силиконским стенама. Зависно од
' надморске висине, ово земљиште је различито искоришћено. Њиве су на
најнижим теренима, а затим идуhи према вишим теренима наилазимо на ливаде,
-----------------~~-----------------··-----
паш1ьаке и шуме. На висинама до 1000 м ове ·1·ипове земљиu1·rа смењују смеђа и

кисела смеђа зсмл,иш·г~~. за·гим подз<Јласта земљиu1·г<1, планинске црнице и
зс1v1л,ишта подалпског појаса .Смсђа зсмљи111·rа су плитка и по11ложиа ерозији.
35
Пого11ују 111умама и пашња11има.

Под~1ол јс карак1·ерис1·и,1аи за плаи~1иске заравни и 11Iумске терене. В<Ј,'1а се
у њему виu1е задржава.
Планинска црни11а јс настала усле;\ повећане влаж11ости и веhих колебања

·rсмпсратурс, распадањем ссрпси1·ииа, псш<1ара и друг11х педо1101I1ких члаи<'Ва.
Им<1 пр11мсса глине и хумуса. Погодује трави и патуљас-гом жбу1ьу (боро1Ј11и11с,

клека и др.).
Уо11111тс узев, земл,и11Iта овог подручја су гснс1·ски недовољно развијс11а и
плитка, а мио1·а <ЈД њих, због нагиба, подложна спирању и брзо губе плодиос1· и
• •
зато ви111с <>дговара]у шумама, пашњацима и лиIЈадама, КОЈС у струк1·ури
земљишног фои11а општине учссrвују са 89,16% (48.060ha) 36 • У погледу квал~1тс·rа

земљишта преовлађују најслабије катасrарскс класе (V-VIII) са 78 о/о које се
налазе по11 њивама. На 1 и 11 земљишну класу /\ОЈ1азr1 3,5()%, а иа 111 11 IV 14,70'Уо
и,ивских 11овр111ииа' 7 . Земљиu11·е под пашњац11ма, ливадама и 111у1v1ама, по
-. . .
струк·гури катасrарских класа, ЈОШ ЈС нсr1овољииЈс.
Биогеографске карактеристик~
Аr1ализа к.~имс овог краја, пружила јс нске прсдС1'авс о приро11ним

условима од којих у многоме зависи биљни прекривач. Он јс условл,сн
r1р11род11им и друu1тосним факторима. Рељеф, клима, во11с и пс11оло111ки сас1·ав
зсмљ11u1та условили су појаву 011рсђсиих биљ11их врС1·а на ОВ<ЈМ 11одручју, а <Јо вск
кор~1сти тај природни биљни покривач или га замењује нским другим бил,ним
врстама, нај,1сшhе r1ољоприврсни1v1 културама.
Ако ес пође 011 најнижих де11ова долине Ибра, онда појас врбе, раки·гс, j<JRC
и тополе, који ес при1v1а са обе с1·раис реке, •1иии 11рву зону биљ11ог покрива'tа. Iia
•
алувиЈал11ом земљишту, са леве и десне С1'ранс рекс, доми11ира кукуруз, а има
досrа и башта. Даље од рекс, на обрадиnи1v1 поорruинама, доминира 111I1сии11а, д<ЈК

јс оС1·алих исu1то мање. Још дал,с од рск<:, на нижим деловима, иаи11ази ес на реон
воћњака (нај<1сшhе rIIљива, јабука и круu1ка).
Ин1·срссаитио јс напоменути да се у Горњем Јсрињу, поред жслсзии'IКС
пруге, развила пссудомакија, коју већином срећемо у обласrима са
медитеранском климом. Могуће јс да ово долази због тога ш1·0 од Егејског 1v11зра,
долином Вардара, Лспен11а и превоја косовских планина, па долином Ибра до
Горњег Јариња 11опиру топла струјања.
Како се надморска висина повећава, број насеља јс све мањи, а ус..qови за
обраду зс1v1ље све неповољнији. Разне биљне културе које гаји човек за1v1сњује
природни биљни покривач, условљен физичко-rео11>афским приликама огог
подручја. Haj>1erIIћи случај јс да са око 1000 м н.в. наиђе на чисrу шуму. Међутим,
већ од 400 м надморске висине, местимице се јављају шуме. Ови први и најмањи
''Група аутора, Про1рам друштвено-економског развоја 11одручја Колао11нк, Ле11осавнli,

Инсrиту1· за Сl(ономику индусrрије, Београд, 1985, 8.
-'•Подаци Геодетске управе у Лепосавићу
я Ист11
~~~~~~----
11ојассви обично су представљени слабијом шумом коју интензивно уништава

•~овек се•1ом и другим видовима економске експлоата11ије. Међу шумским
11рвећем доминирају храст и буква. Храстова шума (цер и бел) заузимају најниже
11оложаје (1~оња граница око 400 м н.в.) и прати присојне стране до висине од 1.100
м. Највећа повр1I1ина под храстовом шумом су Гњежданскс шуме и Стол<1ви •ra
Рогоз•rи.
Буква се, сем у заједници са ;1ругим дрвећем, •rec·ro јавља као самостална
биљна форма11ија. Гори.а граница букве достиже до 1.100 м надморске висине, а
11oi1,a, ·1ј. нај1111жа, налази ес на надморској висини <ЈЈ\ 750-800 м. Највеће поврпrине
пс1д буковом пrумом су Ша·rори11е и Дслиџбарс на Копаонику.
На па11инама и С'Гранама брда маrъе су зас·rупљене и друге врсте листопадне
1I1умс: граб, јасен, јавор, клека, глог, ;1рен, леска и 11р. На неким просторима
;1рвсћс се јавл,а, јед110 поре11 другог, а на неким пресЈвлаlјује је11на врста, што
•
:ЈаIЈИСИ (1)1 !!ОЛОЖаЈа мес1·а.
Трав11и покрива•~ подручја није проучаван, али ес може 11ати његова

приближна слика. Распрострањен јс разнолики ботани•rки саС1'ав траве, и то uд
кс1рисних дсЈ 1~ивљих са јаким коренастим системом. На пашња11има преовлађује
·гврдња•rа, а ·ira ;1ивада~1а власуља, росуља, љиљеви и др.
У структури зсмљиш11ог фонда, на шумско земљи1пте отпада З(Ј.206 ха или

56.04 о/о 1·сри·rоријс, а на пап1н.аке 12.350 ha или 22,91 о/о. Према томе, шуме и
11ап1н.а11и 11рсдс1·авл,ају зна•rајно природно богатство за развој дрвно-
11рерађи11а•1кс индуС'грије и сто•1арс·rва.
Захваљујући погс>дној клими и разноврсном биљном покрива•rу, територија
<1пп1·rи11е богата је фауном. По рекама живе рибе, жабе крекетуrпе, даждевњаци и
Ј\р. Нска11а је у Ибру било ДОС1'а рибе: сом, клен, скобаљ, мрсна и ~паран. Да11ас их
јс, збс>I' загађености воде, све мање. Захваљујући порибљавању, задржао се још
~паран. Од риба по планинским рекама и по1·оцима живи 11астрмка (Мала река и
Седрава).
И 11ок је водени свет проређе11, 111умски свет је веома разноврстан и брс1јан.
011 дивљачи заступљени су: зец, лисица, вук, срна, дивља свиња, јазава11 и друге, а
од птица: јареби11е, голубов11, грлице, орлови, гавранови, свраке, врана, креје и др.
Све ово 11ружа 11овољнс услове за развој ловства, који би, поред привредне
дела·rности, имао спортско-рекреа·rивни и 11ру1птвени зна•1ај 38 •
"' Група аутора, програм друштвено-економског развоја подручја Копаоник- Лепосавић, Инсти·гут
за економику индустрије, Београд, 1985., стр. 77.
P}'l(He 11ojaRe ''"југоисточном КопаоН\!К}' (геологија пrема 11. rv111hиhy· и др; из: т. Јанкоuића. 1976).
!: Јурски ссрпсн·г11ни1·и и 11и_јабаз - рожна формација, 2: Гuр1ьuкрсr.ин11 фли111. 3: МиtЈЦснска иу,1кано
rсно-седи•1снтна форма11ија(1,рвен11 серија), 4: Мио11с•1ски андсзити (1 фа"Ја). 5:/Vlиоцснски коар11Ј1ати
ти (11 фа,а). 6: Кас•10 ·1·ерцијарни гра11одиорити. 7: Граrrице рудr1их rroл,a: 1 Х1rдротер>rална лсжиru·rа
(11: Жична и жи1.11-10-~1мпрегнацион<1 лежи111та. 111: Контикт1-1а u1токвер1{0-~..1~1прегна1\иона лежи_
1111·;.1. IV: ('ка~t<)нск<.1 л1.:жи111·г,1).
,_ . . .
~-- •
" •
• ,.-., •
•
" \ " • • " \. r
" • •
-
•
• • •
• • .Ј1' --..... •••

• •
о . . . . . . ..., ., ,
• •
•• • • • • • .1.
....
•
• • • • •
•
•
•
" •
•
• ~'" •'
.,,_ • • •
.
• •
• • ,..
о
, . . . .Ј :_,.
• • • ~ •' • о
• " •
• •
.' '.
'.'\ •. • •'
7 •
• "'
" "
'"
о
а ·~
" " " " " •

•• ~, , -~ .
•.1-1, ъ.,.,·
'-: . -·.
::t
"•-
"1 .. • • • •
~- .. ". './, .• •
'
•
•
,:""
• • •
•
" " " , .,,~
~" " "
~ . . , " • 1 • • • •
"
.
• • • 1
" /," " "
... ... 1
,,,.-.
. . •
. ""\
" " " С) • cr
А lr
" -
;~,," :::Ј_ " ···~ (.Ј'
• "
1 " •
,
1 .: .
~ "1N-, - ~-~
• , •
" • ::i " 1 " " •
-а
.,, "
~, -.
N
• • •
.;"~" -а " •
",,,,, • (/) .
'-
~
u. ........... ". " , ..."
" "·~. • . с:>
'17 •
~ а
n, " "• o"-:ru. ••• , . " N
:Ј
\:Ј ""-.)~~,
~······
. " а~.·
"r t
• " •• .. ...... о " " ~.....
• ;J3fl
~' •
: Ј -.Ј ~ ~ • s ~ ,; ~-· .. ..,
• • 1
, " "А "

'
о
- N
:;)
; " с:« . [ ~".A.1.i?".i"~. У i.
" ., ...
:r
", " ':...--
••:""\ 'il '
•.~ ~)~•Ј
/" Vt • Q \: .,,,. "" ·~ ( " ;... (
('\
15 • • ~- 'l
.:. " :. " " " " "а
' " " ••'· -1•
,о~л • •'
. . ..,. . . - ..
D
• . 1!1 •.,.
"
" " •.. ,•• ., "
~.
" " 1· ••
" ,
•
••
. . " • •
.
'/ •• \•.: , •• ". . •••
. . . ' " . . / . "
. ......._
" " " "~ ./

•
"
....._ __ •\ .
,_.!__ •
•
•• ,_,,,_
• • • • " " " " " " 111 •
•,
• '
" " ... " • " о~ •

•
~ • • ' N •
\ , •
•
.... ;; v"-.
-~
•
:> _ /
- • - ' •
-
...
"
-
...
"
~
...
-о о ••
•
-
11" "'
, •• •
-,.. ••< 3 = ....

"' "
!,~Ф -. ". . -
••
-- -- •
" •
•
• 3
39
-·
•• ' • •
•• SEIZМDLOSKI ZAVOD SR SRBIJE·BEOGRAD
KARTA IZOSEISTA POТRESA 111118-05.1980.U 21"озm25."
• IZRADIO: Dr.MllOrad YukallnoYI~

ТEHN.OВRAOIO:Вetrlt Buk!tovlt
_Ф-
Ф- Ф-
• '""""
ф" ... о
• "
-·
... -..
''--'''--'''---'''--'''---''""
• Ф~- ,
• •
•<
• - •
• \·-
&·"···-
• •
•
_;
• "
.."..
'
•
.•
••
•
•
•
•
• ·-·- ~- • •-$ $
•
" ,
·-
•···
•
•
•
··- ·--...... . "." о·-
•
о
••
-··- . ,
•
.".... •• •• <
•
•
·-- ·с.·-
• о
е--"
•
' •
•
.:::Је -...·
•
•
'
,
&•-"-· ~- ·- •
';,- ....
• ••
О•
о '
Q ·"t.'I.~\
.
С>•
• '
• "
...." ... :- •
Q•
•··•·· °' о<о l•OW
".-~
• •·- (\) ." .....
1'·
t •. ,...._
......l,
.,·····~.
(' •
$•
о ----..-·-
·-
• о
• о v
1
....__- ... ..
...................
о."._"_"
.
,, . ___ _
......,_,." ··~··"' •
--·
1 ••• " "• • • " •••••
"., " _,
'•"'
__" ...... "" ... ""........
''"''" ·- _. . .
"".-
.. "..."-"" ..." ....-". •
-··· ·----- -....".
-····-·---· -·-· ......-- •
•, 1 •
~ .... u•"'""'""' "...,." ,.. ...,,_,,"" _..". о • '
"........ ...... " • • о
_
_",
•
•
·-·-
, ~ -~-
~ ·-·
.... -··--·--
........"" .. ·------·-
•" .• " ." 1
-
,",._._.,,."
'
• •
•· •
• - - · · - · - _ " ........i.. "_.",,.
··-----·- ·------- -- ... - ·--···' '. ----- -· ·········------- ···- ...... '' '·-- ·······--· --- - -
Изосеиста потреса од 18. маја 1980. године

•
Novi .
Иlia.'
•
С т а р о ра.эвође •
•
• • •
i•'1
1 ~!
Старо развође Ибра (горе) и инвсрс11и рељеф у долини

Ибра и близини Т11рђана, по Јояаqу Цвијиhу
..
• •
Вис Стубица код Горњег

Крњина (719 м) и Пробојница
Ибра код Тврђана (горе),
богата флора Рогозне спруд
Камиља и кречњачки слојеви
на ушћу Тврl)анске реке у
Ибар (доле).
. '.' . . ' '
'
.
. , .' '
'""'·
• '. ' . .·._
- '>-,·
•
~'"
- ··-
. ' ._.,' ..
' ' -'
'
Велики крш код Кошутице

(74.?м), СтражЊак - Јелакце и
Небеске столице на Копаонику( у
средине), зграда Црвеног крста у
Лепосавићу разорена
земљотерсом 1980. године и
корито Ибра код Лепосавића
•
Историјска и етничка прошлост 45
Прва сазнања о прошлости и средњовековном периоду
•
Истраживања в·ршена 1955. године код железничке стани11е Жи1·ковац,
између Знс'1а1Iа и Вала,1ког крu1а и од 1963-1965. године код Сочанице сведо'lе
ца је у долини Ибра било праисториских насеља из млађег каменог доба -
нсоли·rа. Код Житковца је о·rкривено најстарије праисторијско насеље на
по11ру'1ју КlЈсовскс Ми·rроuицс 11 зна,1ај налазишта прелази оквире по11ручја на
којем се налази.' О·гкопаuајуhи зидине римског града Галикона на Ибру код
Сочанице, Емил Чсрu1ков је 11аи1uао, у ·rpehe~1 слоју од 2,80 м. дуби11е, 11а
кул1·урни слој неолитског жиuо·га. О ·гоме он пише:" Изузетну врсдноС1· ових
•
ис1·ражиnа•1ких радова прс11с1·а11ља о·гкр11вање веома изразито~· праисторијског,
11еолитског слuја. Он се налази непосредно испод најС'rаријег ан·rи'IКог ПlЈ/1а који

јс лежао преко мањих, повезаних блокова лепе праиС'l·оријске зграде. Оста·гак
• • •
на1старИЈСГ хоризонта с·1·ановања на овом простору заС'rу11љен ЈС 1·ипи•1ним
• •
11раис1·орИЈским с·rратумом састављеним од свстлиЈс и 11рљаuс мрке земље са
11римесама гара, иси·гњсног лепо ломљених живо1·ињских коС'rију и број11их

фрагмс11а·1·и керамике. Она по својим општ11м карак·rеристикама скl1ро у
по·rпу11ос·rи 011говара М<l'I'еријалу из најстаријег слоја између два хоризон·1·а
с1·анlЈIЭ<11ьа на неоли·rском насељу код Косовске Митропицег 2
које је у
литсра·rури озна•1сно као"Фафос !"и "Фафос !!".
Фрагмс111·и керамике и глава једне ста1·уе, који су о·rкривени на најдубљим
слојевима на прос·rору форума не припадају никаквом хоризонту станоuања.
Међу·1·им, О'I'Кривени ма1·еријал у·rврђује постојање неолитске насеобинске
агломера11ије на 1·срсну на коме је касније изграђено римско насеље - Municipijum
DD 3.
Иако се зна да је на овом подру•1ју било праиС'rоријских неолитских
насеља, ·rешко је реhи који су се све народи овде у доисторијској епохи
миграционо смењивали. Зна се, међутим, да су долину Ибра и ширу географску
·гериторију у последњем миленијуму, око 800 - ЗОО година пре нове ере, населили
Дарданци, илирско племе.По Драхослову Срервиhу, Дарданаца је било и у
сјсничкој висоравни - Пештери одакле су их · о·rуда веh у VI веку crapc ере
илирско племе Аутаријаши протерали у правцу исrока у првом реду у долине
река Рашке и Ибра. Пре њега Петар Ж. Петровић исrи•1е " ца је око реке Тарс и
исrоиме11с планине у Старом Влаху било насrањено илирско племе Аутаријати
по К<Јме су река и планина Тара добиле назив. Том племену се приписује и назив
Ибар". 1-Ia основу ових назива могло би се закључити да је ·гој њиховој обласrи
припадала и данашња обласr Раu1ке, па "свиархеолошки 11алази у овој обласrи
који се приписују Илирима, усrвари припадају Ауторијашима". Међутим, према
мишљењу Д. Срејовића IIалази из некрополе код железничке С'Ганице Житковац,
1
Никола Тасиh, Праисторијска и а11Тичка цивилизација у Косовској Митровици и околини,
Звечан, Косовска Митровица 1996, 8
2
Исто, 11.
1
Тихомир Д. Ђорђевић, Рашка иоколirна, Рашка, 1957, 52
у погледу етНИ'IКе припадности, припадају Дарданцима које је раздвајао од Илира

и "сматрао да су сроднији Тра'Iанима него Илирима".'
Тихомир Д. Ђорђевић наводи да су Дарданци "позна·ги по с1Јој<1ј
ра1·оборнос1·и и својој сточарској производњи, по својим зсмуни1~ама мес·rо куhа и
куhа типа колиба са укопаним призсмл,с~I, својим начином живо·га у песми и
нераду, П<Ј св<Јјим ратовима са Македонцима", итд.
И у веку метала ( бакарно, бронзано и гвоздено праисторијско доба ) у
долини Ибра било је насеља, што потврђују многи налази: На Галичу ко11
Со,1ан1111е нађена је гвоздеiiа алатка налик на 011анак. За1u1·а је служила тешко јс
реhи. Нађено је и нско старо копл.с из гвоз11еног доба. У селу Рватска нађен је
сребрни новчиh са ликом Филипа Македонског и добро је очуван, а ис11011.
Буковика (Требиhе) нађе11а је бронзана секира која јс служила •1овеку пре спс1·н
за одбрану, а и у магији 5 .
Ови налази, ако не очигледно и потпуно, говоре да је на овом прос·гору
било насеља у нсоли·гу и касније у веку метала. Верова1·но да су ти с·гановници
знали за екС1·ензивну земљорадњу, сточарс·гво, риболов, рударење, неке зана1·е
•
као и за оружје.
С тим у вези поставл,а се пи·гањс: Шта је 1·0 1uто је иниr~ирало оснивање и

боравак становниu1тва I миле11ијума пре н.с. на територији Ибарске 110,1ине и
његове шире географске околине? Никола Тасиh наnо11и да су ·го економске
побуде, "пре свега сто'!арство, а за·гим и рударство. које је, у 110'1с·1·ку скроМН<Ј
развијана, касније је било један од главних разлога римског продирања у ове
крајеве"".
О рударској активности дардаiiског живља налазимо више ГI()датака у
писаним изв<>рима. О њима говоре 11 1·рагови старијих рудиu1та и шл,акниш1·а (
Плакаоница и Црнац на Рогозни, Сокол,ача изнад Сочани11с). Оси~1 економских
побуда и услови за појаву OllOГ С'ГЗНОВНИlIIТВа у Ибарској ДОЛИНИ б11ли су 11овол.ни.
Умере1iа и блага клима, бујне шуме.присутност 11ивља'lи и пећинских отвора,
риболов и слично, били су елемен·1·и опстанка неолитског С1'аН()Вниu11·ва на овом
ПрОС1'ору.
Римски колонисти су у првом веку 11аше ере у долину Ибра оставили за

собом трагове свога поС'Гојања и културно-градител,ског С'ГВаралаштва . 7
Дошавши у ове крајеве, они су веома брзо и без много напора изврu1или
романиза11ију С'Гароседелаца Дарданаца, који су се повукли у брдовите крајене и
одали се С'ГочарС'ГВУ као главном занимању. Они ћс ући у литературу под појмом
Власи, али не као етничка, веh као С'Гочарско-професионална групација.
У изградњи пу1·не мреже, о којој је било говора, мањих и веhих насеља
римски коЈiОНИС'ГИ су били врло активни. Међу најзнџчајнијим с11оменицим<1
присутнос1·и римских колониС'Га у долини Ибра је свакако Municipijum DD, који се
'Д. Срејовић, Илири и Трачани о старобалканским пле.1tеннма, Српска књижевна задруга,

Београд, 2002, ЗУБ
Тихомир Д. Ђорђевић, Рашка и околина, Рашка, 1987, 53.
4
Никола Тасић, Праисторијска и античка 11ивилизација у Косовској Митровици и околини,

4
"Звечан", Косовска Митровица, 1996, 22.

4
Тихомир Д. Ђорђевић, Рашка и околина, Рашка, 1987, 201
11алази у атару села Сочаница 6 км јужно од Лепосавића.Претпоставља се да је

живот овог града трајао-од 11 до краја IV века н.е. ·
Централни део локалитета (градски форум, храм, базилика и терме)
Л(>цирани су између асфал·rног пута Рашка-Косовска Митрови11а и обале Ибра,
док се према западу граничи са локалним путем за село Вучу, а на истоку
Со•1аничком реком и 1·ај део града најбоље је истражен. Главно насеље, оно које
јс познато као Municipium DD, захвата површину од 30 ha. У вези са овим насељем
су "бројна насеља у околини Бресја, затим утврђено мање насеље код Сокољаче,
насеље и некропола код Присоја, Јошани11е и још неким местима"" .
. Систематска истраживања на локалитету вршена су 1960-1961 и 1963-1965.
rоди•1е. Радовима је руководио Емил Чершков, директор Музеја Косова и
Метохије у Приштини.
Археолошким радовима откривени су оста1~и форума, базилике, делови
·герми, остаци кућа, улица, некропола и многобројни други предмети (керамика,
оруђе, наки·г итд).
Најзна•1ајнија грађевина 1~ентралног дела града је Форум. То је
правоугаони проС'rор орјентисан север-југ, вели•1ине 38 х 25 m омеђене са ИС'rичне
и западне стране редом од по седам стубова. Са источне и западне стране
простора изграђене су по једна правоугаона просторија, готово идснти•1не по
величини и на•1ину градње. !'рађевине имају по два улаза.
На северном делу Форума, по средини између бо•1них просторија на
платформи издигнутој 1,10 м налази се зна•1ајан храм посвећен Антиноју, рано
преминулом љубимицу цара Хадријана. После смрти Хадријана избрисани су
трагови који подсећају на Антиноју у Со•1аници и само захваљујући слу•1ају у
грађевинском шу·rу нађена је плоча са натписом посвећеним Хадријану која
11оказујс да је храм на Форуму био подигнут у времену између 136. и 138. године
Јужно од Форума, на површини од 880 м откривени су остаци базилике
2
димензија 16,50 х 55,00 м. Функција базилике била је у блиској вези са Форумом за

• •
КОЈИ се поуздано зна да Је служио за складиштење продуката олова и племенитих
метала откопаних у оближњим рудницима на Копаонику и Рогозни. У базилици

су се, свакако, обављали тргова•1ки и економски послови и трансакције као и
други послови.
Насеље Со•1аница доживљава обнову у 111. веку нове ере, у времену

владавине Диоклецијана када се преуређује Форум, изграђује базилика, подижу
мале терме и низ других објеката, али живот насеља није дуго трајао - стотинак
година касније "Municipium DD" губи свој значај и нестаје са историјске
позорнице.
У докторској дисертацији Град Антиноја Емил Чершков детаљно описује

9
и терме које су се простирале на повр111ини око 1200 m2, а чији су остаци

константовани у три откопане сонде.
Приликом археолоurких истраживања, сем напред наведених објеката, Е.

Чершков је на овом локалите·rу, североисто•1но од форума, на левој обали
Сочани•1ке реке, константовао огромну депонију шљаке и згуре, што јасно
• •
говори која Је основна привредна делатност становништва насеља, а затим и
' Никола Тасић, Праисторијска и античка цивилизација у Косовској Митровици и околини,

"Звечан", Косовска Митровица, 1996, 26.
9
Емил Чешков, Град Антиноја (докторска дисертација), Београд, 1965.
остатке некропола по околним узвишењима. И данаш~ьа имена Шљакни1пте и

Самоков недвосмислено потвр\)ују да јс ту била велика топионица руде.
У непосредној близини града преко Ибра, био је камени римски мост који
је повезивао Municipijum DD са Рогозном и рудницима на овој планини. Остаци
каменог стуба моста и данас се добро распознају, нарочи1·0 у сред нира, тзв.
•• Чивутан 11 •
Аврам Поповић у књизи "Горњи Ибар у средњем веку" наводи да је изме\)у
града, Шљакни1uта 11 Котлине (вира у Ибру) пре 1876. године, после плаховите
кише , на\)ено "читаво римско гробље које је _вода ископала". Тада је на\)сно 50
саркофага камених сандука са капацима - различите величи11с и поређани један
поред другог. Занимљиво јс да је сваки сандук био затопљен оловом, и да "у ЊИћlа
беху читави костури с опруженим рукама поред тела, и у сваком сандуку поред
костију стајао је затворен и пун крчаг с водом" . 10
Прил11ком конзерваторских радова (2001. год.) изва\)ено је 15 1~елих или

фрагмен1·ованих епиграфских споменика који су предати на стру'IНУ обраду.
Свакако, најинтересантнији комад материјала је рељефна представа коња и
• •
JaXa'Ia направљена на 11равоугаоном комаду камена од жутог пс1u'1ара димснзиЈа
51 ст х 56 cm. Према миu1љењу Георгија Кова,ъова, архе<Јлога-конзсрватора који

•
је руководио радовима, мала је 11еропат11оhа да се ради о представи ·гра•1к<>r
коњаника. С обзиром на чињениlђ' да су у MW1icipijum DD живели и бrојни
насељеници грчког етноса оно води на помисао, каже археолог Г. Ковалов, "да
• •
се ради о представи грчког ратника, можда и у некој варијанти представе
Александра Македонског".
Крајем IV века Римску Империју захватила јс велика криза која није
мимоиu1ла ни насеље код Со,1анице и оно је пrестао да постоји''.
После поделе Римског Царства (395 године н.е.) на Западно Римско
Царство, са седиштем у Риму, и на Источн11 Римско Царство, са седиштем у
Константинопољу (Цариграду), долина Ибра припала је Византији. Тај прелазак
из римске у византиску епоху означава почетак средњег века у балканским
земљама, •1име су С'\"Ворени услови за ја•1и и че1пhи 11родор народа са севера и
истока на Балка11ско полуострво. Мс\)у тим народима налазиле су се и прве
слове11ске масе које су до IX века прешле и преко <1итавог Балканског
полуострва, населивши и долину Ибра.
По доласку на Балканско 11олуострво, српска племена (име Србин помиње
ес 11рви пут 822. године), била су принуђена да воде борбу за самосталносг про·гип
Византије и, нешто касније, против оја<1ане бугарске државе. У том периоду
стварају се племенски савези, од којих настају и прве рано феудалне државе
Раu1ка и Зета.
Успомена у народу на трогодишњу борбу Срба и Бугара, во\)еној на оној
територији очувала се до дана1пњих дана и вез<1на је за дна топографска имена:
"Бугарска река", десни крак реке Ссдраве, и "Бугарина" више Солила код
Црешнице 12 •
1
" Анрам По11ониh, Горњи Ибар у средњем веку. ГНЧ, XXVI, Београд, 1907, 219.
11
Никола Тасић, Праисторијска и античка 111tВилизацнја у Косовској Мн2ровю1и, Звечан !,
Косовска Митрови11а, 1996, 27.
12
Аврам Поповић, Горњи Ибар у средњем неку, Годишњица Николе Чупића, књ. XXVI Београд,
1907, 168.
Од првог дана егзистирања српске државе Рашке долина Ибра била је у

саставу њеног централног територијалног региона и у њему остала све до пада
под вла1uhу Турака Османлија. До Властимира српска држава је признавала власт
Византије и 11aj•1e111he у миру живела са суседима. Међутi~м, српски кнез Вукан
11оку111ао је да се осамостали, али га је 1149. године напао гр•1ки 11ар Манојло 1
Комнин и разорио му град Рас, а после тродневне опсаде и град Галич, који се
налазио ис-rо•1но од града Municipijuma DD, уз косу око 2-3 km према соча11ској
11ркви. С обзиром да је Манојло Комнин порушио градске бедеме до темеља и
раселио ста11овниu1тво, град Галич више није подизан. Но, после готово два века
Галич се помиње у даровној повељи краља Милутина манастиру Бањској око
1315. године у међама села Селчанице (Сочанице), али не као тврђава. Данас је
грац 0•1унан у незнатним траговима зидина.
Југозаr1адно од Лепосавиhа,у подножју Рогозне налази ес манастир

Бањска,задужбина краља Милутина(1282-1321). Светостефанском повељом
(1313-1316),којом јс крал, Милутин даровао своју главну задужбину, основано је
једно од највсhих 11рквених влас-гелинстава у средњовековној Србији којем је
припадало 75 села и засеока и 9 катуна са преко 500 пастирски породи11а. Њихова
обавеза јс 11а ра11с и плаhају обавезе манастиру. Поседи овог властелинства
fiалазили су се на Косову.око Бањске и Звечана, затим у Хвосну, Плаву,
Будимл.у, Зети и на далеком северу уз Саву .011 укупног броја села и засеока која
13
се 11омињу у по1Јсљи, 30 села и два засеока налазе се са леве и десне стране Ибра и
данас постоје са истим или делими•1110 измењеним називима.Њих 19 данас припада
територији опш·rине Лепосавиh. Поред села и засеока Светостефанском бањском
манас-rиру припадали су и рудници на Рогозни (без ближе озна•1еног
локалитета) у којима је вађена сребрна руда.
14
Развој рударства и експлоатисање богатих рудника олово-цинкане и

сребрне руде на Копаонику и Рогозни има три периода. Први период рударско
топионичарске делатности датира од Римљана, о чему сведоче многи остаци
рударских радова (окна и поткопи), разни ала·rи, олов11е фигуре, називи места
Самоков и Шљакниште близу града Municipijum DD у Сочаници, оста11и каменог
стуба моста "Чивутан", који је 11реко Ибра водио за стари Рас, затим врло често
11омињана латинска реч "рипа" која се очувала до данашњих дана. Данас се
"Рипом" зове врло каменито и стрмо брдо западно од Копариhа, чија јужна
страна с Врлетима чини узану клисуру Копариhке реке 15 • О рударској активности
Римљана сведочи и плоча на чесми Кадија•1и са римским натписом 16 •
Из овог периода исти•1у се на првом меСту рудници на Рогозни (Плаконица
и Црнац), који по својој продуктивности олова.цинка и сребра стоје међу првим
рудницима ·ге врс1·е на Балканском Полуострву, односно у Европи уопште.
Период развоја и напредовања римског рударства трајао је све до поделе
Римске Империје (395 г.н.е.) и сеобе народа када се по•1ело гасити и пропадати.
Раде Михаљчиh, Косовска Митровица и околина у доба Немањиhа, 1 ~Звечан 11 ,Косовска

13
Митровица, 1996, 49.

14
Богумил Храбак, Димнтровица, Трепча и рудющи на Рогозин (од 1600), "Звечан·, Косовска
Митровица, 1996, 79. .
''Аврам Поповиh, Горњи Ибар у_ средњем веку, Годишњица Николе Чупиhа, књ. XXVI, Београд,
1907, 196. . .
16
Живко Тодоровиh, Металоп:нетска област Рогозне, Приштина, 1971, 10.
50 Благоје Пав_Ј1Оf!Иh __________ _
- - - - - - - - ---- - - - -----
Друг11 периtЈI\ развоја рударС'rва 11ада око средине Xlll века када ес на позив
крнља Владислава и његовог брата Уроша 1 (1242-1276), у Србију 11осслишс 11рви
професи,1на.чни рудари Саси, пореклом Нем11и. Од ·1·ада кроз 11ео ХЈУ и у првој
полови11и ХУ века развитак рударС'Гnа у срс11н,овековној Србији достиже врху11ац.
Са својим породицама Саси су се насељавали с>ко РУЈ\f!ика, стварали
рударске колоније, и по11иза,1и себи богомол,с. ДоЈ1азак Саса у оне краје1Је у•1;~ни<>
јс нс само 11а се повсhа број с-ганов11ика, всh су отварањем t>лово-ци11каних и
сребр11их руд11ика поникла нона нассл,а, којих дu 1·а11а 11ијс би.чо. До 1349. гс1ди11с·
Саси су у l11JOM крају имали 11оссб11е приuилег11јс. У Закt111ику 11ара Ду111ана
поссб110 јс ИС1'ак11уто r1paвu Саса 11а се•1у шума које су упо·rрсбЈьива11с за
прављеr-1.с уг,ъа за псhи и пспс;1<1 за технологију ру11арске прераЬевине, ·rакозвани
потаж • 17
У ове крајеве, осим ру11ара д<Јссл,ују се и T\JГtJDI\И, Дуt'iро11чан11 и Ко·горани

и зана·глијс у ма1ьим гру11а11а. Они заснивају своја 11ассл,а и б<11·uмол,е. Такt1 ес у
једном 11апском документу из 1303. године поми1hс пр11и 11у·г Рог<>~на 11а кuј<>ј јс,
између Бањске и Раса, поС'Гојала ка·голи•1ка е11а11хија, штt> указује да јс pl•'I о
•
саско-11уб11опа•1кој насеобини, у спаr<ом слу•1ају руда11ској ".
1
У другом 11апском свсдо•1а11с·гву из 1346.г<ЈЈ\И11с спомин,у се Копариhи и

Остраhи као ссдиu1·га ка1·оли•1к11х епархија у К<Јјима су би,1с 11,ихо11с 11.рквс, чије ес
• •
11азналинс да11ас Једва распознају.
Мн<>гобројни остаци рударских саско-11уброва•1ких насеља 110 Ко11аt1н11ку,

велика коли•1ина 111љакнс и велики број 11оруu1сних самокова и на више места још
11обро очупана окна и пt1ткоп11, указују на ·rt> да је у овом крају у средн,ем веку
пос·гоја,1а жива ру11арска акт11вноС'Г. Ту јс било отnорсно и више ~1ањих рудника,
<ЈД К<Јјих јс веh од XIV века био ак·гива11 Копарић (1346). У дуброна•rкој и 11руг<1ј
1·рађи, nopc11 Копариhа,наилазимо и 11а друге руд11икс: OC't'pahe 1395-6, Запланина
1400. и Бело Брдо 1428. године.
Посматрајуhи да11ашње осrаткс развалина саско-дуброва,1ких ко;1онија,
можемо закљу•1и1·и да су ру1~арка н~сел,а у овом крају била врлl1 густа и да су
имала зна·ган број С'Гановника. Поузда110 ес зна да је у OC1·pahy на мсС'Гу Велике
Ливаде била некаква 11арош, ч11је се зидине данас једва распознају. У дну Велике
Ливаде је црквина, а испод ње ес 11алази јака чесма, •~ија је вода доведена '•)·нц•rма
(глеђосане ~смљанс цеви). MeC'l'O до црквине зове се "Улице", а брдашце према
њему "Улични Брег". Око црквине посrоји С'Гаро гробље где се и данас
распознају ОС'Га11и-белези. Уз Велики По1·ок, на његовој. левој С'Грани, налазе се
развалине, па се меС'Го зове "Куhиштс".
И у селу Жи1·uљу пос-гоји законом заштиhсна С'Гара 1~ркви11а Борјани11а. у
коју се улази низ неколико С'Гспеница. Иcro'IHO од цркве преко Ровина зову Cl:
Грчке куће, а на жигољском бр1~у званом Кула налазило се С'Гаро гробље.
Значај11с ОС'Га1·аке из средњовековне про111лоС'Ги налазимо и у засеоку
Вр}·јици близу извора Леш1·а11ске речице. 1-Ја брду Округлица било је с1·аро
гробље, •1ији крС'Гови сведоче да јс из хри111hанског перио11а. 1-Iсдалско од Бе·'ЈI~а
налази се Куhстине старе, а до њих б11до зва110 Гробље. На средини засеока и
данас је чесма коју народ зове Сулендар, а чија је вода однекуд доведена
земљаним глсђосаним цевима-сулс11дарима.
17
·1·ихоћ1ир Д. Ђорђевић, Рашка н околина, Рашка, 1987, 92.
''Богумил Храбак, Дмитровнца, Трепча н рудннцн lla Рогозин (од ЈбОО)Звечан, Косовска
Исгоријска и етничка прошлосг 51
У дубровачким списима од 1346. до 1414. године, имс Копориhа је чесго

записивано. У једном папском акту, у првој 'Iетвртини XIV века помиње се и
ка1·оличка парохија. На том потезу пуно је осгатака сгарих грађевина, очуваних
рударских окана ("Мечја рупа"), масе сгаре шљаке (испод "Станковог Гувна") и
осгатака сгарог водовода и његових земљаних глеђосаних цеви. Овим цевима
спроведена је вода од Сопота у насељу око Крсга и Дуба и 11ркву која се налазила
код месга Дуб, где је у Сопотима, како наводи Аврам Поповић "била и сребрна
ре111е·гка кроз коју је вода протицала у земљане цеви" 19
•
Непосредно изнад средњовековног насеља, на Копариhкој Чуки налазило
се велико рудиште на висини од 1000-1500 м на површини око7,5 ха. Ту се вадила
и топила руда која је давала среброносно олово • У Копариhу се није само вадила
20
и топила руда, веh се на основаној пијаци, и продавала. Копариhки трг је посгао

најзна,1ајнији трг у целој копаоничкој обласги • Врхунац рударске продукције
21
рудник је досгига<Ј крајем XIV века.

О степену развоја рударсгва у крају сведочи и податак да је кнегиња
Милица са својим синовима Стефаном и Вуком 1395. поклонила
Пантслејмонском манасгиру на Светој Гори копариhки трг с Јелакцем, село
Осграhе, Лешак и село Стржине 22 •
И на подручју Рогозне многобројни ега ри радови (окна, поткопи) говоре о
интезивној сксплоата11ији олова и цинка у средњем веку. Шљачи1uта, гробља,
ос-rаци насеља потврђују да је цео крај био од изузетног зна,1аја.
Краљ Милутин је поклањао изузетну пажњу овом крају. За време своје
владавине (1282-1321) основао је звечанску или бањску епархију која је, неколико
год~1на доцније, светосгефанском хрисовуљом укинута. На темељима сгаре
цркве, у договору са мајком Јеленом, братом Драгутином и архиепископом Савом
111, подигао је манасгир Светог Стефана у Бањској '!Ија градња пада у време пре
1314. године. Зидањем манасгира, по вољи краљевој, непосредно је руководио
епископ Данило 11 његов животописа!\ и у то време један од најобразовнијих људи
у српским земљама.
Даривањем села, засеока, катуна и обавезом породица да раде и плаћају

дажбине манасгиру, краљ је довршио опремање манасгира и обезбедио све
потребне услове за несметан рад његовог братсгва. Такође великоцрквено
власгелинсгво са земљорадничким и сгочарским поседима пружили су могуhносг
манасгиру да посгане седиште духовног и световног живота Милутинове
државс 23 •
Када је краљ Милутин умро у Неродимљу октобра 1321. године, његова
жеља је испуњена и сахрањен је у цркви Св. Стефана у Бањској. Када је манасгир
почео да пропада, године 1389. мошти краља Милутина, вероватно из
безбедносних разлога, пренете су у цркву у Трепчи, а 1469.године у Софију где се
и сада налазе.
Аврам Поповић, Горњи Ибар средњег века, Годишњица Николе Чупића, књ. XXVI, Београд,
19
1907, 209.
20
Богумил Храбак, и. д., 58-59.
21
Богумил Храбак, Дмитровица, Трепча и рудници на Рогозин (до 1600), Звечан, Косовска
"Аврам Поповић, Горњи Ибар саредњег века, Годишњица Николе Чупића, књ. XXV, Београд,
1906, 159. .
2.l Љубиша Пантовић, Ма11астирБањска, "Звечан", Косовска Митровица, 1996, 114.
•
52 • Благоје Павловић
Ни Милу1·инови наследни1~и. краљ Стеван Де•1ански и цар Ду111ан, идуhи

стопама оца и деде нису заборавили овај крај. Оно што је у Бањској установљено
под краљем Милутином они нису мењали.
Осим манастира Бањске, у повељи краља Милутина спомену1·а је 1316.
годи11е Ђурђева црква у Ибру, што би, по редоследу излагања у повељи могла да
буде садап1ња 11рква Врачи у селу Доцу посвсhсна православним свецима и
лекарима Кузману и Дамјану''. Црква је подигнута на брежуљку код саставница
Мона1пке и Риковске рекс. Манастир Врачи забележен је у Сопоhанском
споменику крајем ХУ века, а можда и почетк(ЈМ ХУЈ века. Село Дола11, у којем је
11а11ап1ња црква спомиње се у потврди повеље цара Уроша че;1нику Муси, писана
у Сје11и11и 1363.годи11е. С обзиром да јс село 11остојало у XIV веку, а манас1·ир ес
прпи пут спомиње крајем XV века, вероватно да је ма11астир постојас> управо у
XIV веку, када се спомиње и село. После косовске битке 1389. године,
истовремено када и манастир Бањска, 11ркuа јс била спаљена.
У другој половини XVI века црква јс обновљена 11а би у XVII и XVIII 11еку
•
била поново руп1ена и пал,ена. Урезан11 натпис изнад врата потврђује да је 1~ркна
1860. године поново подигнута. У пери<>ду од 1876. до 1912. годи11е она је била јо1п
два пута паљена и обнавља11а. У 11ркви нема фресака, осим на своду припрате,
К<>је је радио неуки мајстор 25 • У ол·1·ару се налази ле11 филигрански крст са
натписом из 1909. године и неколико икона.
Црква је дугачка 19 m, а широка 8 m. Покривена је ћерамидом и има 11ва
улаза - запRдни и јужни. На поду су положене плоче узете са старих гробова око
1\pl(Be. Поред 11рк1Је сахрањени су јереји Николil (1867), Ђорђе Ба•1анин (1868) и
свештеник Стеван Бачанин (1896).
У Со•1аници, у засеоку Раковац (данас Крш Мала) и у подножју с1·рмог и
кршовитог брда Соколаче, налази се црква св. Јована Главосе•1е. Црква је
подигнута 1863. године заузимањем сочанског кнеза 'Б.ирка, кога су следеће
године, после освећења цркве, убили АрнRути из села Сељанца. Црква је
подигнута на старим средњовековним 1·емељима. Пажњу r1осетилаца привлачи
олтар ук;1есан у сrени 1-1 покретна пло•1а у поду испод које би се, у случају невоље
могло сместити 30-40 људи.
Близу 11ркве ес налази природни извор Богдановац са поклопцем на којем
је рељефно представљена глава човека и лава. На светог Јована Г11авоссчу онде
се сваке ~·одине 29.августа купи велики народни сабор. .
На темељима старе цркве саграђене између два свс1·ска рата, после
земљотреса који је 18. маја 1980. године погодио подручје Копаоника, у Лешку је
од камена сазидана нова црква која је посвећена успењу Богородице. Сваке
године, 2. авгуС1·а, на Св. Илију, овде ес одржава велики народни сабор.
На брежуљку Дубље, источно од села Дубоке, на темељима старе цркве из
1926. год11не подиг11у·га јс нова посвећена Великој Госпоји. Око цркве је старо
гробље. На једном надгробном крсту од мермера Петар Ж. Петровић забс11сжио
је натпис из 1766. године, на основу којег закључује да је црква старија од године
24
Петар Р. Петрооић, Рашка, антрологео1рафска проучавања, G:Al-IY, Београц, 1984, 178.
25
Монографија Задужбине Косова, споме11ици и з11амења српског народа, Призрен - Београд,
1987, 418.
у натпису, подигнута вероватно у XVI веку • Сваке године 28. августа ту се

26
одржава велики народни сабор.

У селу Дренови поред сеоског пута, с леве стране на улазу у доњи крај
села, налази се црквица која је посвећена Благовестима. Црква је ниска, здепаста
и скоро да личи на оби,1ну сеоску кућу. Зидови су од камена, прили'IНО дебели.
Покривена јс каменим плочама и о њој се мало зна. Нс зна се поуздано из којег је
периода и ко ју је подигао. На основу добро очуваног горњег дела старог
иконостаса могуће је да јс 11рква из XVI века. На врху иконостаса су у два реда
старе, добро урађене иконе на којима су ликови апостола са Христом у средини.
Крајем XVII века црквица јс била напуштена и 11оста оштећена. С обзиром да
црквица представља вредан споменик културе; средствима Завода за заш·гиту
споменика културе Косова и Ме·гохијс и донацијом грађана, црква јс у лето
2001.године об11овљена.
У селу Улију, у подножју брда Града!\, на темељима старе цркве обновљена
јс и .сазидана 1935.године нова 11рква посвећена Распећу Христовом, а народ је
зове Велики петак.
Са леве с1·ране Дренске реке, у селу Земаници, налази се црква Светог
Николе. Претпоставља се да је подигнута у XVI веку. Земљотресима 1980, 1983. и
1984. године 11рква је /\оста оштећена. Радови на санацији објекта окончани су
крајем 2000. године. На Преображење Господње, 19 августа код цркве се одржава
велики народни сабор.
На подру,1ју општине Лепосавић налази се прили,1ан број локалитета
познатих под именом I\рквина или црквиште. То су рушевине средњовековних
или каснијих 11ркава које престављају трагове некадашњих насеља. Народ се на
тим локалитетима оку11ља и данас и на њима врши верске обреде. Иако скоро у
свим селима има развалина старих цркава навешћемо само неке:
У Цсранској реци, на месту Мрамор, налазе се остаци цркве Св. Петке
'!Ији су зидови О'1увани до 1,37 т висине". Овде се 21. септембра о Малој
I'оспојини (Успеће Богородице) купи народни сабор, а на Велики петак врши
причест. ·
У Слатини, код засеока Старо Село (С1·аЈ1ога), иqр.чно од Равништа, уз
Слатински поток налази се црквиште, где се сваке године на Спасовдан окупља
народ.
У Базићу, махали у Белом Брду, налази се топоним Латински до; испод

белобрдског сеоског гробља су ос·гаци латинског гробља, и зидине 11рквишта Св.
Тројица, а ниже су 11рквине Св. Петке.
На месту Дуб у Копор11ћу налази ес старо гробље са надгробним ПЛО'Iама.
На једној је урезана глава кошуте. Изнад Дуба, на брегу Мали Крст, налазе се
рушевине старс цркве које су у XIX веку о·гкопане и очишћене па се ту народ
купи и прИ'Iешhујс на Цвети.
Недалеко од ушћа Пајевог потока у Ибар, са леве стране, у Горњем
Крњину виде се остаци старе "латинске цркве", вероватно рударске. У гробљу
код црквине сада се нико не сахрањује. Друга црквина је на брежуљку у близини
Ибра, у јужном делу Доњег Крњи"~1а. Око њеног темеља је неколико камена
1·есаника (плоча) орјентисаних по дужини запад-исток и два надгробна споменика
''Петар Ж. Петровић, Рашка, антропоrеоrрафска проучавања, ЕН САНУ, књ. 26. Београд 1984,
175.
17
Задужбине Косова, 539.
у виду крста'". Трагови се тешко распознају. У народу ово црквиш·ге јс познато

као "Крња Јела". Велич11на и облик основе црквине упућују на закључак да спада
у старије задужбинске цркве, всрова1·но из друге половине XIV века.
У селу Тврlјан, на брежуљку у близини железничког моста на Тврђанској
реци су, такође, остаци грађевина које народ назива црквине.
У селу Црвени налазе се остаци старе цркве из средњег века која је у
народу позната као Рударска црква. ·
У селу Вуча, на левој обали Вучанске рекс, на локалитету Анине налази се
комплекс античког града, чији су зидови у висини и дебљини до једног метра
добро очувани. По народном предању то је био град византијске краљице Ане
Комнине, кћерке Манојла 1 Комнина.
На сеоском гробљу у Граничану налазе се остаци старе цркве који су
законом зап1тићени као споменик културе. Народ цркву зове Цвети' 9 •
У селу Кутњу на гробљу, међу столетним храстовима је Кутна 11рквина
чији су зидови од тесаног и грубог ломљеног камена зиданог у малтеру. По
облику и величини основа црквине припада сеоским- 11рквама грађеним у другој
половини XVI века.
Ниже ушћа Дубочке уз Гркајску реку, изнад Гребне, на усамл,сном месту,
у дрвећу и шибљу, виде се остаци с-гаре порушене цркве. Око ње има С1'арог
надгробног камења. Црквина је непосредни остатак католичке цркве со. Трифуна
у Трrовип1ту, у парохији Рогозне која се спомиње 1303. године у једном папском
писму.
У овом крају осим остатака црквишта постоје остаци старих порушених

у1·врђења за која народ има разне називе: "градина", "градац", "градиште",
"караула" и "кула". Утврђења су подигнута на 1·еже приступачним и ·1·ешко
проходним местима и по положају су природна y·ropljeњa. Готово сва се у предању
приписују деспотици Јери11и која је живела у првој половини XV века и са
• •
народом делила најтеже дане средњовековне историје.
У потезу села Гркаје, на брду Грацу, на левој страни Гркајске реке, код
Мрждола су две брдске глави11е. На врху западне главице постоји пrсст левкастих
закопа засутих земљом и каменом са поруrпеног утврђења. Да је на том месту
било утврђење показује и име Градац који се помиње у Бањској повељи из 1316.
године, заједно са селом Бировом.
Градина-развалина је. и на брду Градац, између Улија и Тврђена, и на
Градини измеlју Кајкоnа и Дрена, која подсећа на некадашњи град. На брду
Камиља (906 m), између села У лија и Забрђа, распознају се добро очуване зидине
некадашњих грађевина ..
И са леве С"I'ране Ибра и1.1а неколико градина без в11дних ост<1·rака
утврђења, осим испрекиданих закопа, ровова, бедема и камења. Таквих
праисторијских градова било је у Постењу на Ибру, Рватској, на врху Малога
Кома, Десетку, Берберишту, Јошаници, Летовцу и Ву•1и. Њихова улога била је
значајна, 11арочито крајем 14. и у првој половини 15. века.
Карауле, мала погранична утврђења од зиданог камена, р·овова и бедема,
подизане су приликом разграни•1ења између Србије и Турске после 1833.rодине.
Кула и караула било је изнад села Копорића, Модромира, на Мерћезу и
211
Ис;~·о,
426
"'Исто, 429
Каменици, испод Буковика (Градина). Све рушевине цркава и зидине

некадашњих грађевина указују на бурну про111лост овог краја. Истовремено све
што је одолело времену и разорној моћи освајача представља данас непроцењиву
•
вредност обимне старе архитектуре и уметности.
За време владавине цара Уроша Нејаког и после његове смрти 1371.
године, српска држава је била подељена на управне јединице - жупе. Највећи део
данашње територије Лепосавића припадао је жупи Брвеник, а нешто мањи жупи
Горњи Ибар. Опширније податке о насељима која су припадала жупи Брвеник
налазе се у повељи цара Уроша од 15 .јула 1363. године о замени жупе Звечан за
жупу Брвсник између челника Мусе и кнеза Војислава Војиновића. Повеља
11редставља драгоцени документ који говори о величини, броју и категориза11ији
насеља на територији жупе Брвсник, о •1ему више видети у одељку: Постанак и
•
разво; сеоских насеља.
Границе жупе Брвеник нису аутентично означене, али се на основу пописа

насеља у·гврђује да је обухватала средњи ток Ибра, с леве стране узводно од реке
Брвенице према реци Рашки, и узводно уз Ибар, до реке Сочанице.
Жупа Горњи Ибар са Ситницом простирала се од Зве•1ана, па на север, до
Копаоника (Суво Рудиште) и Јариња. Споменици из XV века и каснији
обележавају простор жупе Горњи Ибар као мноr·о мањи него што је првобитно
био. Она се сводила само на десну страну, између Јариња и реке Бистрице, Ибра и
његове вододелни11е .30
У средњем веку становништво овог краја било је аутохтоно и тако ће и
остати до турске најезде у XIV веку; одвојено од главних путева и додира са
• • •
осталим крајевима, живело Је и одржавало стари - патријархални начин живота.
Све до Косовског боја 1389. године оно се није масовно селило, а ни бројчано
увећав~ло становницима са стране.
Период турске владавине (1455-1912)

После смрти цара Душана (1355) сва дешавања у Србији ишла су у корист
Турака Османлија који су посетепено али сигурно продирали са истока. Још у
Душаново доба Турци су имали прве окршаје са српском војском, а затим је
до1uло до битке на Марици 1371. године и Косову 1389. После косовске битке
Османлијама су била отворена врата ка даљим освајањима. Већ 1392. године
Скопље је било у њиховим рукама, а 1396. године у Звечану, Јелечу и Глухавици
биле су им стациониране посаде. У турским стратешким плановима Глухавица,
раније римски и средњовековни српски рудник гвожђа између Трговишта и
Сопоћана, имала је веома 1Јаж11у улогу. Одмах по доласку Турци су Глухавици
дали ново име - Демирђи базар, што значи гвоздени трг'' и у њему се већ 1396.
•
налази представник турске власти, кадија.
У то време помиње се Вук Бранковић као господар области у коју су

улазили: Дреница, Приштина, Вучитрн, Трепча, Звечан, Пећ, Призрен, Скопље,
Сјеница и Коморан на Лиму. 31 Ту је улазила и данашња територија општине
"' Аврам Поповиh, Горњи Ибар средњег века, Годишњица Николе Чупића, књ. XXV, Београд,
1906, 164. .
'' Ејуп Мушловиh, Тутин и околина, ЕИСАНУ, књ. 27, Београд,~· 24.
'' Љуба Стојановић, Стари српски залиси и натписи, 866. ' ·
56
Лепосавић, на шта указује и први попис ових крајева из 1455. године, оба~љсн на
самом почетку турске владавине.
Отпор Вука Бранковића према Тур11има пресrао је 1396. године, а ње1·она

облаС"I· подељена је Стефану Лазаревићу и Вуковој жени Мари, којој јс уст}'Пљсно
"нсш·го мало земље код Вучитрна и Трепче". Од тада па до 1455. године, пуних
шест 1;е11енија у рашком крају 1·рајало јс двовла1uћс: турске посаде биле су у
тврђавама, а на осталој 1·ериторији власr јс осrала у рукама српске uласrслс,
односно деспоту Ђурђу Бранковићу. Тако је било сне до 1455. године. Турци су се
утврдили у Приштини и Круп1евцу и заузели су 1·лавна рударска места Трсп'IУ
(1455) и Копориће, чссr<Ј упадајући у северне крајеве деспота Стефана
Лазаревића.
Почетком XV века, вероватно 1402. или 1403. године попаљен јс манастир
Бањска. Звс<1ан јс заузс1· 1455 и Јелеч на Рогозни и Османлије 1455. године
успевају да у Ибарској Д<Јлини савладају отпор града Брвсни1<а и његове жупе. Од
• • • •
тада ови крајеви падају под турску власт и остају у саt.таву турске им11ери1е пуних
457 година, до 1912. године. У исrор11јском раздобљу од неколико векова,

одиграли су се важни 11С"I·оријски догађаји и 011вијали се, њима условл,ени, веома
•
знача1ни дру1птве11и, културни и етнИ'IКИ процеси.
Освајањем новопазарске област11, пре 1455. године, турски сул1·ан Мехмед

11 Освајач поделио ју је на четири вилајета: Звечан, Јелс'I, Рас и Сјени11а. Касније
с1·ари вилајет Зве<1ан добија статус нахије (ми1·ровачка нахија) којој су припадала,
• • • •
11оред 11ругих села и села овог краја, споменуте у на1с1·аријем попису, •1и1а су
и~1ена данас слична: Селча11ица (Со•1аница), Сла1·ина, Јарконо (данас не пос·гоји

као с.ело), Каменица, Кошута (Коп1утово), Биt.трица и Цирами (Цсрања)''·
Касније јс, вероватно П<>слс 1463. године, знечанска нахија 11рикључсна босанско~~
сан11аку, у којем ocrajc до краја XVI века.
Гра/\ Брвеник са својом жупом, по освајању проглашен је ка11илуком у
саС"I'аву смедеревског санџака, а нешто касн11јс Брвсн11к је уп1ао у састав
знечанског санџака. .
Од 11очетка XVII века све до 1877. године овај крај јс 11одељсн између дна
санџака, босанског и nу•1итрнског. Станов11иu1тво на левој страни Ибра
припада110 је Босанском санџаку, а на десној, до Коr1ао11ика, Вучи1·рнском
санџаку. Но, и та подела није дуго трајала, јер 1863/64. "fур11и, по угледу на
Француску, заводе нову административну поделу. Нове јединице су вилајети ил11
покрајине 11 делили су се на с;.1.нџаке или округе, а санџаци на казе (срезове).
Мање једи11ице од каза су нахије или општине. Тада је , највероватније 1867.
године, поново формиран I-Iовопазарски санџа1<, кс1ји је остао у саставу босанског
вилаје1·а и њему су припале казе: Нови Пазар, Митровица, Сјеница, Нова Варо111,
Рожаје, Бијело Поље са Бихором,Пљевља, Кола1пин и Пријепољс 34 •
Године 1877. оснопан је Косовски вилајс1· и тада је Новопазарски санџак
издвојен из босанског и прикључен косовско,_~ вилајету који јс имао 7 са11џака. У
оној административно-управној подели највећи део данашње територије општи11е
Лепосавић припадао је митрова•1кој, новопазарској и вучитрнској нахији.
У митровачкој нахији су Слатина, Сочани11а, Јарково, у новопазарrкој
Мошнице, Добрава, Лепосавиће, Трикосе, Забрђе, Улије, Тврђане (12 куhа и
..
f!етко Танасковић, Звечан кроз векове,, Звечан, Косоnск• Митровица, 1996, 102.
33
"Ејуп Му1uовиh, Етнн•1кн процеси и етffнчка струк1'Ј'Ра становЈШштвв fl.П., Е1 САНУ, Бео'l'ад;
1979, 43.
Историјска и етни•1ка прошлост 57
•
.
:1~1ссок му Рудићс 5 кућа), Костин Поток, Родељ, Зрносек, Круш•1ица, Мајдево,
Кајково, Дрен, Мскиниће, Витановиће, Заманица, Миоковиће, Планиница,
Јслење, Обади, Лескопа, Црнатово, Марушиће, Засеље, Лешак, Вру11и, Оtтраће,
Жигоље, Симичиште, Камен. Вучитрнској нахији припадали су: Бело Брдо,
Црсш11и11а и заселак му Летина, Модро Мело, Копориће, Јелакце, Горња и Доња
Заврата, Кијеnчиhе (заселак Ступ), Грани•1анс, Драговац, Стржин, Лозно, Горње
11 Доње Борчане, Брзанце и Руцман11с • 35
Највише кућа јс било у Сочаници, 40 и Борчану 95, а најмање село било јс

С·1·ржИн са две кућс • 36
Све три нахије припадале су новопазарском и косовском санџаку у

К(Јсовском вилајету, па највећи део данашње територије оп!I1Гинс Лепосавић
улази у састав овог вилаје1·а и у њему остаје све до краја Првог балканског рата,
ка~1а је ослобо!)ен 37 •
За 457 Г(Јди11а робовања у овом крају збивало ес све што и у другим
tЈбластима П<>робљене Србије. Сељак јс био раја, км.~;:т, чивчија и 11ије имао права
на земљу. Становни1птво се бавило претежно с1'чарством и сточар је остао
слободнији.
Продором Турака у копаоничку област рударство почиње да опада.
Забрањен је изпоз метала у Венецију и Дубровник. Турци се варварски од11осе
према становништву, 1uто изазива масован (Јдлазак Саса рудара, па је крајем XVI
вск<1 престало копање богатих оловних руда на Копаонику.
Доласком Турака настале су и зна·гне демографске промене, повлачењем
староседела•1коr С1'ановни1u·rва. Најтеже време настаје крајем XVII и по•1етком
XVIII века када Аустрија •~етири пута води рат против Турака са циљем да их
протера из Европе. У поприu1ту другог(1718-1719), трећег (1737-1739) и четвртог
(1788-1791) аустријско-турског рата нашло се и српско С'Ј'ановништво. Бојећи се
освс1·с, због учешћа у ратовима, становништво се повлачи са аустријском војском
Iia север. Постоје писани докази о напуш·гању •1итавих села. Десет година рало
није орало у Остраћу после сеобе под Арсенијем Чарнојевићем" каже народно
предање, које одговара историјски~1 чињени11ама. А. Новаковић у вези с тим
исти•1е: "Не смемо смет11ути са ума, да су ес баш ови предели лишили свога
најбољег староседелачког насељења несрећним пресељавањем, које су с крајем
XVII века и у првој половини XVIII века извршила два патријарха Чарнојевића".
Овим исељанањем ста11овни111тво губи своју хомогеност. IIочстком XVIII
века на јужне пади1iе Копаоника, данас Бајгорска Шаља, коју су некада, такоl)е,
насељавали Срби, досељавају се Арбанаси из племена Шаље (братство Пец, Гим
и Љопh) по којима је овај крај и добио име. Преци албанских племена су им били
католи11и. Они појачавају свој етнички елеменат у Шаљској Бистрици, Коu~утову
и Церањи, па је данас ту компактно, најбројније и једино шиптарско
становниш1·во на тсри1·орији општине Лепосавић.
Доласком мухамеданских Шаља11а у напуш·гена села хришћанских Срба
они зауз11мају празно земљиште, померају се према северу, десном страном Ибра,
у правцу Ибарске Слатине. Од тада ес јаче помера становништво у области Ибра.
''Аврам Поповиh, Горњи Ибар средњег века, Годишњица Николе Чупића, XXVI, Београд, 1907,
92.
"Исrо.
17
· Kpcra Витошевић, Лепосавиh, СР Србија САП Косово, НИРО "Књижевне новине", Београд,
1986,109. '
После рата 1912.године када су се Срби населили у новоослобођене крајеве,

Албанци су се помакли више на север и заузели српска напуштена села.
Дуготрајна Турска владавина имала јс за последицу исламиза11ију
ста1.~о1Јника нарочито у селима Рватска, Каљин и Бербериш·rе у којима данас
живи 770 муслимана.
Почетком XIX века Србија је захваhена пламеном Првог уС"I·анка који се
проширио и на становништво овог краја. Појединци су самоиниција1·ивно
прелазили у Београдски пашалук и придружили се устаничким четама. У станак је
подигнут 1806.године, а организатори су Павле Цукиh, Ра/\И'I Петровиh и јслечки
војвода Радослав. Створена је слободна територија која се ослањала на позна·ги
пут који јс IЈодио од Новог Пазара преко Рогоз11е за Косо11ску Митрови11у.
Вук Стсфано11иh Караџиh у "Дани11и" за 1828. годину бележи да су
устани11и 11ржали под својом управом ова места: Добрава (1812), Доње Иссво,
Горње Исеnо, Дријен, Зсманица, Зрносјск, Јслакце, Кајкоnо, Каменица, Кости11
Поток, Љепосавиhе, Улије, Тврђен, Мекиниhе, Остраhс, Родељ, Сла·гина,
Со,1аница, Трикосе и Црвени'".
Падом Карађорђсnс Србије 1813. годи11е угушен је УС1'анак и у овом крају.
Повлачењем Карађорђеве војске повлачило се и бројно српско ста11овни111твt1 са
овог ПO/IPY'Ija које је У'Iествовало у устанку . Напуштањем и~1ања и исељавањем
39
створен је опе1· широки простор за насељавање. Спахије су настојале 11а

напуштено и~1ање населе новим ЧИВ'IИјима 11 веh током XVIII века крај је зассљен
и 11опуњен. Тада пристижу нови досељеници, углавном динарски досељеници који
"<rине 90% од свих досељеника или ?Оо/о од свега становништва". По Јовану
Цвијиhу "у доли11и Ибра највеhу масу досељеника '!Ине: Сјени•1ани, затим
досељеници из околине Новог Пазара, Бијелог Поља, Бихора и Бр11н
црногорских: од Васојевиhа, Мораче с Кола111ином, РоIЈаца, Пипера, Куча и
Братоножиhа"'. Досељеници су населили села на левој страни Ибра, и нска села
са десне с·гране: Добраву, Лепосавиh, Кијевчиће, Кајково, Мајдево, Дрен,
Круп1чицу, Лешак и Остраhе. Сва ова села су са зстско-јужносанџачким
говором.
41
На етнографској карти Јована Цвијића уочљиво јс да са десне стране Ибра,

осим динарских досељеника има доста староседелаца (Бор<1ане, Сочаница,
Брзанце, Руцманце, Јелакце и др.).
Осим кракова динарске метанастазичке струје преко овог краја кретао се и
крак косовско-метохијске струје. Исељеници из западног дела Метохијске
котлине, нарочито од Подгоре, кретали су се преко Мокре Горе у Колашин на
Горњем Ибру. Одатле су, заједно са Колашинцима, ишли преко Рогозне"па тек се
онда спуштали у Ибар око Лепојевиhа (данас Лепосавић), или у долину Ра1пке
испод Новог Пазара" .42 Њима су се придруживале динарске струје које су
полазиле од Бихора, Берана и Фемића Крша •
43
38
Аврам Поповић, Устанак у Горњем Ибру и КопаоЈШку од 1806до1813, Годишињица Николе
Чупића, књ. XXV!I, Београд, 1908, 232-248
''Мирослав Р. Ђорђевић, Србија у устанку 1804-1813, НИРО "Рад", Београд, 1979, 271.
"'Јован Цвијић, Балканско полуострво и јужнословенске земље, књ. ! и 11, Београд, 1966, 175.
41
Маринко Божовић, Говор Средњег Ибра, Приштина, 1993, 25.
42 Јован Цвијић, Балканско полуострво и јужнословенске зем.Ље, књ. ! и!!, Београд, 1966, 175
43
Исто, 133.
Грани11а између динарског типа и косовско-метохијског варијетета није

планина Рогозна " веh река Ибар и подгорина Копаоника 44 ". У 17 села ове
општине с десне стране Ибра, у подножју Копаоника има породица косовског
·гипа. Становништво ових села, каже Јован Цвијић "говори под утицајем
косовских поро11и11а источним, екавским дијалектом' 5 , а на левој страни ес чују
рс'IИ "изговорене јекавским, јужним дијалек·гом"' • Према томе, на порекло и
6
композицију становништва овог краја највећи утицај· имале су две

метанастазичке crpyje: динарска (из Црне Горе, Сјеничко-пеruтерскс висоравни и
од Новог Пазара) и ме1·анасгази,1ка струја са подру'1ја Косова и Ме·гохије (из
Ме·гохије, са Косова 11 из Ибарског К()Лашина).
Удутирањем нове границе на топографској карти Србије и османлијског
цаrс1·ва 1833. године (карта је рађе•rа у Крагујевцу на руском, турском и српском
јсз11ку) и •ьеним повлачсrьем 1834. године мањи део лепосавског подручја
ослобођен је од Турака (Јариње, Бистрица, Исево, Гувниurтс, Бело Брдо,
Цr11а1·овu, Планиница, Миоковиhс и Земани11а), а веhи је (Јстао у саставу Турске
Царевине и због тога долази до поновн<ЈГ повла•1ења становниuггва. Од 1833. овај
11е<Ј територије данаu1ње општине има специфичан еко•1омско-гсографски
11оложај као гра11и•1но 11одру'1је између Србије и Турске и периферно подру•1је
Србије. Гран1111а је ишла од Јавора преко Голије, одакле ес спуш1·алана на реку
Раu1ку-Борјак код Милатковиhа, и низводно до ушћа у Ибар, а затим је Ибром
и111ла узводн<>, до села Горње Јар11•ьс.
47
Одатле јс граница скретала лево и
пружала ес Јсри11ском косом, уз копаони•rке стране, преко Мерhсза, Граничана и
11аље 11реко Копаоника на Куршумлију"'. На дан пролаза комисије у сваком месту
присуствовали су делсга·ги обе стране и народ. Приликом повлачења грани11е
било је спорења, па је на српски народ вршен при·rисак да лажно сведо•1и о
сп<Јрној ·гериторији, јер је пре комисије изашао је на гра•1ицу испод Сувог
Рудиш1·а 11ово11азарски паша Ејуп Ферхатбеговић са педесе·1· коњаника
•
нароужаних ватреним оружјем.
У вези разграНИ'Iсња очувано јс предање да је граница ·гребала да иде од

Мерћеза на Младл,ику, а одатле на Рудине, јужно од Борчана, па реком Шаљском
Бистрицом у Ибар. Ал11, по народ•1ој традицији, Србин из породице Кадијића из
Белог Брда, дао је нетачне податке, па је на основу тог сведо'1ења крај 011 Сувог
Рудишта (да•1ас Панчићев Врх) до Рудина и од Ибра до Мерhеза и Младљике
М<>рао да остане под Тур11има до 1912.~·одине.
I-:lакон повлаче1ьа границе, присrу11ило се подиза1ьу граничних караула у
мес·rима Шарпсл,, Јариње, Остраhко Гувно, Гувниш1·е, Голиш, Суво Рудиште,
Зсманица - Дубови, Брдија и Копориће. Карауле су биле од слабог материјала, од
дрвета и мешаног материјала, осим у Јарињу, од камена и покривеној црепом.
Новоуспостављену границу чувала је регуларна војска, потом месно
ста•1овништво, а од 1836. године плаћени 1·раничари; на једној караули било је од 5
110 15 граничара .
•
"Маринко Божовић, н. д, 31.
'' 1ован Цнијиh, н.д, 468.
16
Исто,
41
М. Божовиh, н.д, 25.
·~Исто.
Гранични сукоби су били чести. Нарочито су бегунци са турске тери1·орије

у Србију били чести и бројни. Пребези су са собом гонили и стоку и натоварене
коње кућним инвентаром, чиме је њихово илегално пребацивање било отежано.
Године 1876. Србија је објавила рат Турској за ослобођење неослобођених
српских предела. У рату формиран је Јаворски фронт, чије је лево крило било у
реону Ибра. На ибарском ратишту, осим редоuних трупа с-rајаће и народне војске,
дејствују устани11и и добровољци Милоша Милојевића, међу којима је био
архимандрит Саво Де<1анац и други свештеници из ибарског краја. Кратки рат је
завр1uен миром, па су остале границе из 1833.
И Други српско-турски рат 1877/78. по<1ео је у ибарском крају. Ибарско
ратиште је било лево крило Јаворско1· фрон1а. И у овом рату учествовао јс
велики број добровољаца. Борбе су почетком јануара 1878. године вођене су на
Кнежевом Брду, североисточно од села Мо1uница и у током рата, који је ·rpajao
месец дана, формиран јс Ибарски срез са седиштем у селу Крушеву.
Иако је рат завршен миром у Сан-Стефану, епилог је добио на Берлинском
конгресу 1878. године, када је Србија добила четири округа (Нишки, Врањански,
Топлички и Пиротски). Државне гра11ицс између Србије и Турске у ибарск<ЈМ
крају остале су оне из 1833. године.
У овом периоду арнаутско становништво неких са11џака КосовсКlЈГ
вилајета врши над хри1пhанским становништвом злодела. Да би се спасле,
фебруара 1899. године из ових крајева у Србију су пребегле из Остраће породице:
Михајла Планића (8 људи и 11 жена), Бошка Бишевца (7 људи и 9 жена), Милија
Филипопића (4 човека и 10 жена), Сретка Богдановића, (4 човека и l(J жена),
Василије Богдановић, (три члана); Милуна Вукомановића, (8 људи и 7 жена), и
Миладина Вукомановића, из села Доњи Крњин, (4 човека и 9 жена), Вулета
Вукомановића, (3 човека и 4 жене), и Бошка Стап1евића, (7 људи и 4 жене) и
Василија Михаиловића из Засеља, (3 човека и 5 жена) 49 •
Обим и карактер насиља и зулума су у историјским чињеницама:
Забележено је ца су браћа Зуко и Аиро, арнаУ1'И из Батаира, октобра 1898. го11ине
отели коња Тому Марковићу из Доње Каменице, по две краве Михајлу и два вола
Радојици (из Сочанице) и коње Заку Милановићу из Лепосавића. Непознати
Турци октобра 1900. године украли су Симони, удови три и Стојани 'Iетири пола
из Каменице; Милуну су однели сву имовину, Аксентију из Летовца два вола.
Млађи из села Добраве отели су краву а Ристи из Плакаонице три вола, Јаблану
из Мошнице четири а Вукоману из Лепосавића пет коња. Миладину из Десетка
вола и коња а Аксентију и Добрици из Десетка по два коња. 50
Убиства су била честа. Децембра 1897. године, близу Новог Пазара
арнаути су убили Косту Милојевића из Родел,а, а Миљурка Бојовића из Тврђана
рањеног одведоше са коњима натоварним брашном. У првој половини 1912.
године турски одметници (качаци) на св. Тројицу убили су Јована Павловића -
Драгићевића из Белућа, а затим 15. маја Никодима Здравковића из Кутња, да би
19. маја напали кућу Сима Ризнића - Васића из Лепосавића и убили га, касЈ и
Јована Раденковића из Костиног Потока.
Било је и уцена. Качак Шаћир из Рватске је 25. маја 1912. године уценио
Аврама Бојовића из Тврђана са пушком. Како Аврам није имао маузерку, да би
•
49
Преписка о арбанашким насиљима у Старој Србији 1898 - 1899, 133-135.
"' Задужбине Косова, 651.
Ис-rоријска и етничка 11pou1лoc-r 61
спасио главу, понудио му је новац, на шта качак није пр11стао. Истог дана Шаhир
је уценио и Добросава Јевремовића из Улија са 12 талира. Месец дана касније
уместо Аврама, Шаћир је у њиви убио Вукоицу Бојовића. Он је упао и у кућу
Вељка Кова<1свиhа из Требиhа, покупио му све из дућана и уценио га са 25
1·алира.' 1
Било је и паљевина. Арнаути су 11. де11смбра 1911. године у селу Брзанцу
запалили куhу Младена Максимовића и Јаблана Стевановића када је изгорело 13
зграда и 100 товара жита. 52
Период балканских ратова и Првог светског рата
Године 1912. створен је Савез балканских држава против Отоманског

царства, а 6. октобра 1912. дошло јс од стране Краљевине Србије, Румуније,
Бугарске, Грчке и Црне Горе до објаве рата Турској. Као и сви досадашњи ратови
и lЈвај је r10<1eo на 11ростору рашког Ибра против османлијских војних јс11иница у
Новом Пазару. Командант ибарске војске IV армије био је генерал Михајло
Жиuковиh. По<1ев од 19. октобра 1912. године српска војска наступала је из ·rри
11равца. Десна К(Јло~1а српске војске наступала је од СоколовИ'Це преко Ђурђевих
С·1·упова ка Ноном Пазару; средња колона наступала је од Раu1ке доли11ом Рашке,
а лева колона крс·rала се во11011слницом између реке Рашке и Ибра, правцем
Рашка - с. Супње - Граб, Ви~1орог - Нови Пазар са задатком да нападне Ноuи
Пазар са ссвероИСТ(ЈЧНе стране и омогуhи пресецање комуника11ије Нови Пазар -
К(Јсовска Митрови11а преко Рогозне. Две чете са два топа, ради обезбеђења левог
бока колоне кретале су се уз Ибар, правцем Рашка - с. Јариње - с. Постење - Ком
- Винорог. После мањих сукоба код Јариња чете су 19. октобра, око поноhи,
запоселе Винорог а 20. октобра 1912. јединице ибарске војске на 'Јелу са
по·rпуковником Михајлом Јанковиhем ослободиле се у овај крај. После три да11а
011саде, 23. октобра ослобођен јс и Нови Пазар.
Дан пре уласка српске војске у 1-lови Пазар, Штаб командатна ибарске
војске, који јс био смештен у с. Постсњу (код Новог Пазара), посетила јс
дслега11ија муслимана који су предво11или Салих-бег Расовац и Омер-бег
Омсрбсговић и изразили му покорност. Генерал их је љубазно примио и тоћt
приликом проч11тао им је заповест Краља Петра !: "Моја hc војска у Старој
С11бији поред хришћана затећи и ћ1услимане, који су нам иС'Iо тако драги, а са
њима и Арбанасе, хришћане и муслимане Ми им свима носимо слободу братство
и једнакост у свему као и Србима" 53 •
Ослобађањем од Турака и заузимањем Новог Пазара створени су услови за
даље дејсrво ка Метохији и садејсrво са црног'i/i!ском војском. Формирање тзв.
Митрова'!КОГ одреда створени су услови за насrупање ибарске војске преко
Рогозне и заузимање Косовске Митровице која је ослобођена 27. октобра 1912.
го11ине. Ослобођење су извеле јединице тзв. Вучитрнског одреда у саставу Треће
армије под командом генерала Боже Јанковића и у садејству Ибарске војске под
командом генерала Михајла Живковића.
'' Исто, 724.

12
· Исто, 719.
· Ејуп Му1uовиh, Етнички процеси и етничка С'lруктура ста(fовннштва Новог Пазара,
13
Етнографски институт САНУ, књ. 19, Београд, 1979, 44.

Први балкански рат и ослобођење омогућили су да овај крај уђе у састав

државе Србије. После. ослобођења, у административно-тсри·rори.iалном погледу
територија данашње опu1тине Лепосавић подељена је између студеничког,
дежсnског и косовско-митрова•1ког округа. Формиране су управне опш·гинс са
ссдиu11·ем у Со•rаниr~и и Јошаници, касније у Лспоса11ићу, Вра•1еву и још касније у
Лешку.
Незадовољан освојеним територијама у Првом балканском ра1·у, ·гражсћи
припајање Македоније Бугарској, бугарски 1\ар је наред'ио да ес то насилно
војни•rки обави. Због тога јс 13. маја 1913. године до111ло до ра1·а између Србије и
Бугарске, позна1·ог под именом Други балканс:ки рат. ЖсС'1·ока би·гка јс нађена на
рсr~и Брегалници 011 ЗО. јуна Дt) 8. јула 1913. г<1дине завршена јс победом ср11скс
војске, те је отуда у народу остала узрс•1ица "Брсгални1~а - за Сливницу". Тс
године извр1uсна је нова административна подела. Слатинска општина јс lЈСТала у
саС'!·аву митровачког среза, а друге две опш1·ине при11але су Дсжевском срезу,
од11осно Ра1uком округу.
Убиство аустроугарског 11рсст<1лонаслсдника Франца Фердинанда 28. ју11а
1914. го1~инс у Сарајеву би<1 јс повод да Аусто-Угарска објави рат Србији 2R. јЈ•.rта
1914. го11инс. Исте ~·одине Аустро-Угарска скла11а савез са Немачком 11 1. авгусга
t)бјављујс рат Русији, а 4. августа Фран11уској. Потом у pa·r· улазе Турска и
Бугарска на страни Централних сила. Си.qама Ан·rантс прикљу•rују ес Италија,
која ес у по•1етку понашала нсутрал110, затим Румунија и САД, Јапан, Кина,
Белгија, Холандија и Грчка.
Аустро-Угарске офа11зив11с снаге Србија јс 1914. године разбила, па у јесен
1915. године Србији објављује рат Нсма•1ка. Непријатељске снаге, П(ЈТпомогну1·с
још нападом бугарских јединица, приморавају српску војску на повла•1сње. Један
од праваца повлачења био јс уз долину Ибра према Косову и Мстохиј11 и преко
Руговскс клисуре на Црну Гору пре~1а Јадранском мору.
У Првом светском рату приликом повлачсrьа Првој cprrcкoj армији
долином Ибра народ јс пружио помоћ. До борби са Аустр11јан1\има на тери1·орији
оп111тине до1uло је 20. и 21. новембра 1915.годинс на ли:111ји Постење - Дрен -
Лепосавић, а снажнији отпор непријатељу пружен је 22.новсмбра на линији:
Мошнице - Сочаница - Слатина - Велики Шана11 - Гали•~ - Ибар, на којој су вођене
вишс•1асовне борбс54 • Због 1·ага су се Аустрија11ци светили народу узимањем
стоке, депор1·ацијом и уб11јан.см. Народ се повлачио у шуме или бежао у
унутра111њост Србије, а касније јс дошло и до организованог отпора. У првој
половини августа 1916. године у селу Лепосавић формира се Ибарско-копаони•1ки
одред којим је командовао Коста Војиновић, рођен у Смедереву, пореклом 11з
Вучи·rрна • Одржан је састанак у Сочани11и, у кући свештеника Вићентија
55
Симића, на којем је донета одлука :Ца се ослободи Ибарска долина и Косовска

Митровица. Формирана јс прва че·rа ()Дреда која је имала пет бораца, и то: У пош
Костић - Рудинац са Рогозне, Александар Пипер - кафеџија из Косовске
Митровице, Влајко Владисављевић из Родеља, Прока Планић из Зсманице и
Владимир Гашић са Копаоника 56 • До ове ак11ијс није дошло, јер је неко открио
'' Kpcra Витошевић, Лепосавиl!, СР Србија САП Косово, У том, I-IИPO Књижевне новине,
Београд, 1986, 110.
''Богумил Храбак, Косовска Митровица под аустроугарском окупацијом, Звечан, К. Митровица,
1996, 140.
"Милоје Петровић, ТоIШнчки усrвнак 1917, Слово Љубве, Београд, 1971, 85.
•
планоnе организа1·ора, 11а су похап1uени сви они мушкарци КОЈИ могу да носе
оружје и спроведени у косовско-митрова•1ки затвор. Формиран је преки војни суд

на којем је њих 14 <>суђено на казну смрти вешањем. Обешени су: Вићентије
Симић свештеник 11з Сочанице, Милорад Костић, Ђорђе Јаблановић, Дими·гр11је
Благојевић, земљорадни11и из Сочани11е, Исаило Настић из Слатине, Никола
Јовановић 11рсдссдник ·гадашње оп1uтине у Сочаници, Новица Ђурђевић, Ананије
Михајловић и КрС1·о Радосављевиh, земљорадни11и из Мошнице, Ник<)ДИН
Ћуко11ић из Добраве, Јсвре~1 Милу·гиновић из Вуче, Радојко Не111овић из Кајкова,
Рпко Орловић из C·r1Jrv11\a (Ибарски Колашин). Вешање осуђених извршс110 јс 3().
ја11уара 1917 .Г<'д1111е 57 у косовскомитрова•1кој касарни, к<Јју је запосела
аусгроугарска војска. Истог дана вешани су и сахрањени на православном гр<>бл,у
у К<1совској Ми·грови11и ,а њихова имена записана су на плочи капеле гробл.а.
И поред најбољих припрема и 11оброг •1увања осуђених, судбина је хтела да
11а вешалима буде јс11ан ман,е. МЈ1ади Павле Ради•1евић, син кафеџије из Слатине,
успео јс да побегне из затвора ", скривајући се по врлетима К<>паоника 110
5
нас·1·упања савезника. .
Због помагања комита ис1·ог дана, али независно од ове 1·ринаесторице,
06с1uени су Иван МиЈьковић и Аврам Максимовић из села Локве на Рогозни 11
Јова11 Радовић 59
и Липовице.
. Пре изрицања смр·г11е казне ве111ањем, поп Вићентије Сим~1ћ успео је да
каже: "Драга браћо, и ова смрт јс блага и узвиu1ена ка11а служи узвише11им
11ил.евима слободе и правде" 60 •
На по 20 година робије осуђено је 26 лица (укупно 520 година), њих 8 на по
15 година ll20 година) и 12 малоле·1·ника на 110 10 го11ина (120 година) и 1·0:
Милосав А11ђсЈ1конић, Јспрем Спасојсв11ћ, Анђело Богићевић, Миладин
Мил.<1јков11h и Младен Миљковић из Со•1анице, Добр11ца Ђурђевић и Михајло
l'аловић из Мошни11с, Милија IIроловиh (Марко11иh) и Ра11ован Јовановић из
Камени11е, Радослав Милосављев11h из Родеља, Љубо .Јовановић из Дрена и
Димитрије Виторовић из Слатинс. 61
Св11 осуђени су одмах r1рсбачсни на
издржанањс казне у Липотару (Мађарска). Многи од њих с>стали су у затвору до
заврu1с·гка Првог свс·гскоr рата, а један број није 11очекао ослобођење.
Коста Војиновић је избегао хапшење и морао је да 11аr1ус1·и Ибарску
11олину и преко Коr1аоника пређе у Топли11у, где је 26. фебруара 1917. године у
Куршумлији д11гао познат11 Топлички устанак Про·гив бугарске власти који је у
крви yry1ue1162 •
Убрзо је ликвидирана и комитска чета Ypou1a Рудинца на Рогозни, ш·rо је
ути11ало на успоравање устанка. Међутим, 21. октобра 1918. године, Тимочка и
Шумадијска дивизија ослободиле су овај крај и продужиле наступање Ибарском
долином 11рема северу. Тако је прекинута трого11ишња аустроугарска окупација.
Будимир Костић, Сеhања, Јединство, 2. април, 1992, 10.

·'
7
"Н. Јовић и М. Брајовић, фељтон Побего са вештвла, "ЈсдиНство', Приштина, 1. септембра 1971,
Ј.
'' Зоран Вукадииовиh и Милован Богавац, Српска просвета и култура у Косовској Митровици
1846 -1941, ИнстИ1'УТ за српску културу- Приштина, Лепосавић, 2001, 137.
"' Милорад Вавиh, Уз осамдесетрогодии1њицу топличког устанка, Народ се није мирио са терором
с>ку11атора, Ј~динсrво, Приштина, 1997, ЈО.
МиЈ1орад Вавић, н.д" исrо.
61
62
Миливоје Перовић, н.д" 125.
64 Благоје ПавЈrовиh
Период Другог светског рата
После окупације и распа11ања Краљевине Југославије позиву Партије на

оружани устанак одазвао ес и народ овог краја. На овом терену дејстRовао јс
Копаонички народ110-ослободила'1ки одред форм1iран 7. августа 1941. године код
села Стануловића на Кl)Паонику.Језгро бораца Кс>паоничког одреда •1инили су
рудари из Трепче и околине Косовске Ми1·рови11с њих 70, затим 50 рудара из
рудн11ка у Белом Брду и 30 из студе11и•1ког среза и других суседних крајева.
Прва изведена акција Копаони,1ко1· одреда забслсжс11а је у ноћи између
22/23.авгусга 1941.год.ка11а је 20 бораца Одрс11а напало с1·ражарс на железн11•1кс)ј
станици у Ушћу, разоружало их и заплс1rило 6 пу111ака 63 •
У ноћи између 1-2. септембра 1941. године Копаl>ни•1ки одрс11 извео је и
11рпу ак11ију на територији општине Ле11осавиh.У сарад1ьи са желс.зни•1r(ИМ
особл,ем диверзанти су ми11ирали 1·у1-1сл код села. Тврђа11. Ош·гсћени су зидови
тунела и ruине и испрекидани тслефо11ски каблови, па јс привремено прсКИН)'Т
железнички и телефонски саобраћај између с1·ани11я Лепосавић и Ле1uак.
Друга зна•1ајна ак11ија је ми11ира1-ье ~iоста на Ибру код Придвори11е. C<t обе
с·rране мос1·а 11осганљсно је по 500 килограма скс11лс>зива 11 9.10.1941.го11и11с мос1·
је по1·11унс> униш·ген а желсзни•1ки саобраћај обустављсн.МоС1· јс обновљен ·гск
23.8.1942.гсЈдине, ка11а је ПОНОIЈО ус1ЈОС1'ављсн саобраћај IIa овој 11рузи.
У ис1·0 нремс када и партизани,у јулу и августу 1941.године у Ибарскl>ј
дс>л11ни и 11а Капаонику јавл,ају се и наоружни •~етници.Први '1е·гни•1ки О11рсд био
је Одред Кос·ге Милова11овића-Пећа1111а r1од за11оне11ни1r1твом Raca По11с>вића,
обласног посланика из ссЈ1а flопонца. Заповедни•1ку функцију по1·ом преузсс> јс
Ма111ан Ђуров11h кога Коста Псћана11 именује као ибарског вс>јводу. Одрст1 јс био
ста11ионир11н на десној обали Ибра, 11а сек1·ору Ибарска Слатина-Лспосанић
Лс1nак.
Запа11но од реке Ибар (лева сrр~.на), на Ро1·озни и f'олији долази до
ruирења у1·и11аја четника Драже Михајлови-ћа под за11011сдни1uтном Радомира
Цветића, капета11а прве класе бивше Југослонснске војске из села Тиоџа 11а
Копаонику.
Према томе, крајем септсмбр11 и поче1·ком октоб]Ја 1941. године )' овом
крају су већ постојала ·гри издифсрен11ирана . покрета: на Копаn11ику
(Копаонички-11артизански одред), у Ибарској дол11ни - чстни11и Косте Псћанr\~
под командом Ма1nана Ђуроиића и на Рогоз11и четници Драже Михајловића под
командом Радомира Цветића.
У априлу 1943. године, по задатку Драже Михајловића, долази ка11(~·1·нн
Живојин Марковић- Жика да формира Други чет11ички косовски корпус •~ије је
организова~ье почело на просто1ЈУ Ибарска Слатина - Лепосавић, где су биле
стациониране легалне је11инице Ибарског •1етн11чког одреда.
Борбе између четника и партизана вођене су 14. новембра 1943. у селу
Гув11иu1ту, око диа са·га поподне. Друга сту11ени•1ка четнИ'IКа бригада и Летећи
батаљон напали су борце Ибарског одреда и успели да му нанесу ·гешке губитке.
На месту је остало мртвих l l 11артизана, 10 је ухваћено и заклано, а рањено је 20. 64
На страни четника је било двоје погинулих и двоје рањених .
•
.
''Живорад Михајловић, Рударска чета, Беоf1Јад, 1953, 6-7.
64
Тихомир Д. 'Бор\)евић, н.д, 402.
-----------------~-С--------~---- ----------
Исте године Нсмц11 су извр111или ха111uсњс 98 муu1кара11а. младића 011 18

Г(ЈЈ\ИНа и с·1·аријих угледних људи из села: Ви·гановића, Миолића, Ро11сл,а, КtЈст11на
ПlЈтока, Тврђана, Улија, Лспосав11hа, I'орн.сг Крњина, Остраhа, Гулија, Кајкова,
Борове и Дрсно11е и вагонима за стоку из Ле111ка пребацили их у Чачак, а ода1·ле у
ба1t.и•1ки логор. У логору су били све до 26. децембра 1943.годинс као таоци. Од
98 логораша да11ас су жива <1с·rворица: Милојевић Милосав из Родсља, Вулићевић
,Ъубомир и Тимо·rијевић Будимир из Костиног Потока и Је11ремовић Момир из
У лија.
Колико је Ибарска /\lЈлина била од значаја за окупатора jo1u је зна<1ајнија у
nојном и поли·rи•1ком погледу и за Врховни u1·1·аб народноослободила•1ке војске и
11ар·rизанских одреда Југосла11ије. Ради окупљања људи са овог терена наредбом
UI1·aбa <Ј11ера1·и11нс групе дивизија од 16. августа 1944. године, обно11љсн је
Ибарско-пар·rизански одред KlJMe јс да1·0 на задатак да изводи акције на
униu11·а11а1ьу кому11ика11ија у Ибарској долини и напада немачке колоне у
Ј\(ЈЈ!Ла •Јен, у.
Одрс11 јс сксЈр(Ј снак(ЈГ 11ана предузимао многе акције против јо111 унск јаких
11спријатсл,ских снага у Д<ЈЛИIIИ, 11а Ро1·оз11и и Копаонику. Једну од већих акција
011рс11 јс изнсtЈ у ноћи 26/27. сс11тембра 1944. ~·одине нападом на нсма<1ку
МО'Ј'(Јризова11у KOЛCJllY 113 сас1·ава СС дивизије "Скендербег" која ес по11лачила IIИЗ
ибарску 11олину а била је обезбеђена 11сu1адијом и тенковима. У помоћ нема•1кој
јс11и11ици 11ошао јс и блиндирани воз из Ибарске Слатине и тенкови из
лс11осаnског поља К<Јји су пратили једин1111у. У овој бtЈрби погинула јс бора11
одреда, Мил•1е Виријевиt1 из Сочанице, тсu1ко јс рањен Милован Круш•1ић, који
је касније 1101111егао ранама, док су •~етири бор11а лак1uе рањена, а међу 1ьима и
Вслим11р Јевремовић из Лепоса11ића. Немци су имали 50 мртвих. 65
Из lJIJOГ краја у Другом сnетском рату учествовало јс 863 бор11а и многи су
Јlали своје живо1·с за слоб(ЈДу. У знак сећања на изгинуле, испред зграде СО
Лепосавић 11одигну·га јс Спомен Кс>стурни11а у којој су биле прикупљене кос-ги 32
борца, а1111 24. новембра 1977. године кос·гурница јс измештена 11спред зграде
ОснсЈ11нс школе nСлободан Пенезић Крцунг у Лепосавићу, гдс јс П(ЈДигнут
Спомен парк.
Но ни Други светски ра·1· није озна•1ио крај сукоба и жртава за овај део
сrпског народ<~. Током бомб<1рЈ\(ЈВа11.а НА ТО снага у ћ1артву 1999. године међу
пог11нулима са терит<>р11јс оп111·гине Лепоса11иh су Аксентијевић Миломир (1949),
Бск•1ић Милан (1970), Ву•1иниh Радомир (1955), Вучи11иh Радоје (1965), Ђорt1вић
Гор:1н (1967), Јаснић Радојица (1968), Николић Миливоје (1974), Милојевић Carua
(197.1), М11ло111свиh Иuан (1975), Ратковић Сла11иша (1970), Секулић Небој1uа
(1959), Симић Ву•ЈК(Ј (1979), Гlешакс1вић Славиша (1972), Тодић Славиша (1970),
l'одорt1вић Милутин (1958), Тоu1ковић Милијан (1971), Трифуновић Всрt1љуб
(1974), Алексић Милу1·ин (1954) и Ћуковић Слав11u1а (1976).
У знак сеhан,а на изгинуле, 28.ју11а, на Ви11овдан, 2000. гсЈдине, iic11pe11
згра11с СО Јlс11uса11ић сЈ·rкр11nсн јс Споме1111к близ}' некадашње костур11ице
нсЈј11ика из ЈЈ,руг11г свс·1·ског ра1·а на коме јс записано: "П11лим борцима за слободу
<Ј1 а1Јби11с 1991! - 1999.~·одине". Смр1· Лепосава11а опевао је Милан Николић,
rrroфecop, као жр1·вс за слободу Србије и Кпсоuскс све·гиње.
'' Ис-го, 278.

д
·l
//
.~
{) fj
Are•IЩ.I
___ • __ _
.;.,._
·---· ·--
ок.а Gp"~~·~-
11 \ ----·-· -·-·----
Ромаја е ~·---···----
• /
. . '•
.......
•
•
••••••• •
.. ........
• ' • •' •.• "• •
••••••• •,
""
•
'
"'•. .
........
••
• • . .•
. •.
•
•.
•
.• •.•.•.•' .•.".•....
• •• • • •
• • •
...•
•
•.•.•..
• •
•
•
•
1 •••
• •
•
• 1 -
• • • • 1• • • • •
•
"...
• • • • • •
" .. " ...........

.."....,•....
• • •
•
•
•
•
•
.... " .. .
'.• .• .·.·-.·........
• • • • • • r ' ' • • •
•
•
•
•
1 •
• •
•
•
•
•
•
1 • · , · , •••
• • • ••
:~···~··;:."········· о
.•• " ....... "
Тi~ ... :•••
.•
'
"•
... ......, •·.·.·.·.·.
"."~
•••••
....
."••••••
..,~ . .•
.....
·:·:·:·:·:·.·
.•.•.·.····
....
/ .....••••••
д,q-11
~ " " lt
'
1111 Сирроцw ;:::;:::·
••••
еа..111111 MlltJlllllJI
. . .
• ••• • • • ••
•
r•oJA••or
-
... •
- . а116а
• ••• • • • • •
• ....
• • • • •••• 1 •• • • • • • • • • • • • • •
• •
Етничке групе у предримско доба

,
•• у v-.-.
1 ....' 4
• '~- 4•·
·~ /(11~.i. ti
•
"
+ Q G l<rf'l11n •
<>Ul11~ •'
•
'
'~
·~.
. -. "_.,,..,..,
-r .• """~ ~ .... .......
·-.,, •
•
--. ". L.
~
-
~-- -·--- ---
-_,
.....~ 1
••
,_•.; 1' • ' ...... _..,: , •
_,,. • -· ·' ' '•, ,.•

Ј
~
.., о
•
•
•
1
,,.,,.,..-·
е)
•
.- . • t.I
Gr"~diJ~\ ск, -
~
,• ••
•
1
,'
, ·"
•
;" о) .... ,"

•
_,...... .....
••
~--·
-~ ~; .
1
"
-' /
•
-::-•('
•
·, е·
1
'•
' •
·+•"Ј
.
~. . - ....•
(
~."~
•
•
• ," ~~
о
-..=t:.-:...._
~ ·-••
" Ptoiюonico '\. о
q'l /---·~
"
- •
/
.. - _. ,__,_ ·.:>-, i ....• .... -·
••
·~
' .....
'-.:.
..,." - . -•;...
(!
Joson~."
• •" Door9*V
""
-."
;s,~;ю,
.,,
· --" · --:, . - ---;· -· - ~ GrPЬnc . 1

. ~ "
;
i
!- 'У
'
i ,)·
. А
. ' 1 • rк<>
lt u lf/ -4 "-- '·"
•
- .
---··. •wo"' Ј '
,., /',/Potok ,.,_
·........ ..._
с <f
.••'•
"_
-
•
- о X/Jlca";co
\,
't
\,
-- •• "L __
"....
, ··r '
r).__~<~" 1 """" -ii"..:п •
G ....sic-o111"'~' ЦWJ.cq.i -. ··,\,,.______ 1 . ,_ .• о
".i'f ''-.---- .• "../ S1o11no

• 1.~a.-.re: ~~ oelE~f,_ • •-·
"t~- J>\.IO"' ~- -'-~џ.к... •
~ ...
' '6€0iОЯ'М
Rr.ldiм О. Кanwn;ta
• 1 (>
' .. - -~ - ' - - ,- . '4 ' ~.".-, ...... "" ,..,... '=·" ·--··
--, - ,_,....._....._, .,...,,".,., ___ - - ·- '""-~' ·~·-: ,,....~~......---. -..... '' -.,...- , ...... -- -- --.'
~
Мунициrrиум ДД и околни објекти (извор: Емил Чершков, Mu11icium DD, 11ри,,ог 1)

,,,..-·-
/./·
•
•
/ &., ... о \
/ •
1
1
•
•
'' •
•
1
\ о
''· •
\
в.:,,r:.'/W
Jlo."WШl/I
о
i с '
-·-· ' .,
-·
•
"'. -· ~ о 1,....,."0..,и
\
•
•
oЛi,o&t''· '
•
1
•
1
•
~
\•
\
•
\•
\.
•
"'-
----·-
'
•
г;-1 WJi.~I \l~fd
----
Карта жупе Брвеник

•
..
-=t·- - ----·.. =:с.:·;
-·- ·-·----····-·-
-·· ... ---··--
-·. ..--::- --- -:1- -~-
----. .
'---· . ~
·-- ,_
·..: - ....
'"". '\._.. ---~ ---····.'

~--=:.. •
-~-·.: ••
. . .tJ
·1: .•
. -""''(
.. •,--,-- -
'-· -- ,.,
·- -- •
•
- •'
.,
•
" - .. .......
~
- \ •
1 1
.--------·-·-- ·- -----. ---· \ .- .
~~-..~
,_.,, ...
/,~-\
"' .. . ..
" - '
,7.-:т,;~ 2 ii'i!illJ'\ ' 1· •'

·:1-...·~~:lJ 1ш [U.:;; 4
·1 .-
[~~ј·1
------ . --- -
Порекло с1·ановништва северне Србије (по Јовану Цвијићу):

1. Динарски досељеници са старин11има. 2. Са Косова, Метохије и призренске области.
3. Из јуж11оморавских и вардарских области. 4. Тимо<1ко-брани•1евско становни1птво.
5. Ј\Iопско или торла•1ко ста11овни1птnо. 6. Влашки досељени11и.
7. ПорекЈ10 ста11011ништва из области 11реко Саве и Дунава
• ··-- -·-··
•
с:~
. • ··-
.' ..
• •• •
•
•
•'
\
-· . '
По<1етни рас11орсд и наступање

Ибарске војске
......
/
/ - •
(19-23. октобар 1912. године)
-·
....----"""
____
_____ \ , ..
~" "
f
,...~
извор: Историјски институт ЈНА.
Прпи балка11ски рат 1912, књига!,
Београд 1959 _
•
'
,-• r
'
''
.ј
',, ' _,
"' '
' ._. .. ,, ·-~,:.::---·,·!,>: 'll""'-'·
.. ' - •
' ..
·······'······-
'
,•
" ..•.•., ·.,. ,,. ..-1 •'' •·1
'
.,. . .,1-··
~.,.
.. ,.,.,,;,·•·
..-..· •.. ....'-., ...
,. . •·. ' ''
'. '
' ' r•
'
'
•'-
,,,,, .. "..
-. ·--. " .
(~--
• ''· о'
.. -
-
'с
"
'
' -' '

~
'
'
'' ' i'
'' ' .'-' -.. :' •;',
·, •' 1"'
' '.
---~- " - "
. ' -.:
,- - - .. ".
•
'
".'f -~. ''
•
'
,
• ·•- .i~
• •
" .- --'
' ' '
'
-- "
Мунициl)иум ДД (горе), lХрква у

Дренови (16. век), Цркв;~ на ЈХубљу
(посвећена Великој Госпојини, 16.
век), Црква Cu. Врача у Вра•1еву
(крај 15-or 11II<Јчетак16-or века)
доле са звоником
'
• 1
1
.
-r
. •
-·-
":.,
,,.,-,
~,-
< •• •
••
~-,- ..
••
-
'
-
••
'
"
''•
Црква у Земаници (16. век),

Црква у Со•1аници (19. век),
Црква у Лс1пку (20. век),
IJ:pr:нa у Улију (20. вск) и
Цркnа Св. Васил~1ја
Ос·гро111ког у Лепосавићу (12.
мај 2()03. године)
.
•
.
:
•
•
.' •
.' '
•
,.
"
"
.. .
"• ."
•
-
... ~
.,
...
• ..
•
"
·~
'"
........... "~·
.
.. .- ~:
''.,. ·. '
••
--~'-: -~
.
. .- '
'.
• . . ...
•
•
.~· .
СПОМЕНИЦИ И ВРЕМЕ: Врата правослвља, споменик на трrу у Ле1пку, крај11уташ

у Јошани1~и. Спомен-костурница жртвама Другог светског рата (у средини) и жртвама
НА ТО бомбардовања 1999. год1<нс у Лепосавићу
...
'.-···•'
'
Данашње станов~1иштво 75
--- - -------------------- --·-- ------- ----------------- ·---
Броји<) кретање становнип1тва
С1·ан(ЈFЈни111·r1Јо прс11с·гаил,а јс11ан ()}{ 11ајоажнијих фак·г<>ра ГС(!Графскс

срс11и11с и 11с(>Ма сло>1<сну прир<!/{ll(Ј-историјску ка·1·с1'(Јрију. Ди11амика
с·1·ан(Јn1111111·1·13а јс 11с самu (ЈС(Јби·1·(> сложена, och и ВС(ЈМа 11р(>Мснл,и11~1. Њу •1инс 1111с
би·1·нс К(ЈМЈЈОНСН'ГС. flp11a је 11р11р(Ј)\НО или биОЛ(ЈЈl!КU крс·га11,с и м11гра1{И(ЈНа
11и11амика, из •1с1'а пр(>ис·ги•rс пuрасг с·гановни111·гна или његов() (Ј11а11ан,с. Д\Јуr·у
би1·ну (ЈС(1би11у стаН(ЈЈЈНИl!l'ГИа 'IИllC paЗH(!FlpC!J(JC'J' и 11инам1·1ка IЈ,СГ(ЈПИХ с·1·рук1·ура
)'CЛll!JЛ,CllИX с1·ар(!С!Ј()~!. ((()Лf!(ЈМ, с·1·1111•1ком, RCpCK(JM, Ctll\И lJ, СК (Jll lJ МС К<ЈМ и
ку л·1·ур!!(ЈМ 11иферс1111иј <11 {Иј ()М П(ЈIЈУЛ а 1\Иј с.

По П(Ј11ису из 1991. rо11и11с (ЈП1u·1·ина Лсп(Јса11~1h, ЈЈ(ЈРСЈ\ Н(ЈIЈОГ Бр11а, Зуби11(Ј1·
I1(J1'l)Ka, Зuс•1ана и lll·гpп11a, cr1a1{a у групу оп111·ги11а на Kt>C(JBY и Мс·1·(1хији cia стано11н11ка.
------ -·· ··----------·· ------ ---- ----- ------------------ ,;-1
)-~.- :~-~- .-.~--~-~~-~-<~~~;,iи-~~~=~-~-=---~:-~~;1 ~~~~а;~~ _=-~-~--~--=-1~~~; -~~~~ =:~~fi::~~~=-- ~- -~- ~- ___-= _:,7i;;i~~~ ~--~~) :~
1 1 1
1t)48 14851 2109 7,0 '

1953 16911 113,87 2452 116,26 6,9
'1961 18910 111,82 3165 129,08 6,0
1971 18044 95,42 3761 118,83 4,8
1981 16904 93,68 4070 108,22 4,2
11991 _____ Ј63_95 ___ - - 9_6,99 -- _____4479 ____ -- 119~08_. - -- -· --~_._7_ -
l _... ·- ------- - ·--·'1 __________ ""
нб('Л<t
::\:
_________ "__ "------------ - - ·----·-----"-' -
Krc1·::111)c 6рој<1 с·1·ан()НЈIИКi.1 11 лс>м::1hи11с·1·'111п у
<>11111·1·и11и Јlс11uс•нић ( 1948 - 1991)
Из ·габеле кrс·ган,с бр(Јја C'l'aH()FJHИJll'l'Ra и i{(ЈМаhи11с·1·ана у ()il!ll'J'ИJJИ

JlCll(JCaниt1 ()/{ 1948. }\() 1991. ГО/{ИНС, ПИЈ\ИМО како ес крс·гао бр(Јј С1'аН(ЈВНИКа и
Ј\(ЈМаhинста11а у uремснск(ЈМ псрио11у (Ј/\ •1с·1·rдссст ·1·ри rо11и11е. Так(Јђе, у
прс·гхо11ној ·габсли 11а·г јс .11аf1•1<1н11 и1111скс који указује 11а карак·1·срис·ги•111с Г(Ј/\ИНС
у К(1ји~1а су 11асгалс прr>мснс у бр(Јј•1анс1м стању сrановни111·1·11;1 и 11омаh1111с·1·а1Ја у
(ЈПIU1'ИНИ.
По 11pr10~1 П(1слср<1тном IЈ(ЈПису с·г111101111и111·1·1Ја и Ј{(Јмаhи11с·1·а11а из 1948.

Г(ЈДИнс Лс11(Јса11иh јс ИМ<!(> 14.851 с1·ан111Јника и 2.1(!9 111>маhинс·гана.У ncp11011y (ЈЈ\
1948. }\() 1953. ' Ј!СрИОЈ\У О/\ llC'Г Г(Ј/\l!На. ОЈIUЈ'ГИНа Лс11с1са11иh јс увсhала број
с·гаЈ!()Ј\НИКа за 2.()6() л1111а (и11дскс 113,9), )((ЈК јс у ПCpll!Jl\Y (ЈЈ\ 1953. }\О 1961.Г(Ј/\ИflС
п1)rас·1· изн(1с110 c11cra 1.999 л1111а (и1111скс 111,82). Према 'Г(ЈМС, (JI\ 11р11()Г
IЈ(ЈСЛС\lатног пописа 1948. Г(JJ\llHC /ј(Ј П()Ј111Са 1961. Г(Ј){ИllС c·raHOIJIJИlllTHO ОПIЈl'ГИНС
Лс11с1сапиh бр(>ј•1анr1 јс Пl>рас.110 за 4.059 ли11а, 111111осН(Ј 11а уку1111(Ј 18.91 ()
с1·ан(ЈЈIНИКа, 111'1'() за 13 Г(Ј}\Иf!а износи 312 с·гаЈ·IОВНИКа J'OДИlllfI,c или укупlf() 27,33'Х,.
Карак·1·ср11с·1·и•111а ГlJJ\Иtia у бр(Јј•1аном крс·гању сганс>вника јс 1961. Наиме,
(JI\ тс године па све Ј{О 1991. дошло јс J\tJ 11сrI(Јпула11ије. Тако ес у периоду од 1961 -
1У71. гс>ди11с број с1·ано1Јник<1 смањује I'(ЈЈ\ИL11њс за 87, па јс (ЈIЈL11·ги11а ЛспосаЈЈиh
1971. имала 866 с1·а1Ј(ЈIЈника мање НСГ(Ј 1961. Г(Јдинс. До с~tањсња бр(Јја стано11ника
)\()IUJI<> јс у псрио11у 011 1971 - Ј 981. и 1981 - 1991. rt>11и11a, u1тс1 ес 011с1· види из
·1·<1бслс:
УКУПАН П01 1 АСГ

IlPOCEЧHO ГОДИШЊ~ Ј1РОСF..ЧНО ГОЦИШЊЕ НА ltKIO
Годи број ИЛИСМАЊ~ЊЕ
l IC
""'"о- 48 5Ј 61 11 81 48 48 5Ј 61 11 81 48 48 5Ј 61 71 81 48
DllИKB
SJ 61 11 81 91 91 5Ј 61 71 81 91 91 SJ 61 11 81 91 91
-·
1948 14851 • • •
195] 16911 2060 ;12 25,9

- -·-
1961 19910 1999 250 14,0
-
1971
1981
18044
1690<
.ш
-1138
-87
. 114
.;. 7
·6.5
. - .
.
1991 1639S -511 .51 • 3, 1

. . .
1544 35,9 2.Ј
Табела 4. Пораст и умањење становништва '

Посматрајући табеле 3 и 4 о бројном кретању становниш·гва може се закљу•rити
следеће:
- I-la територији 011штине Лепосавић 1948. године живело је 14.851 стан<ЈВНИК, а
пст година касније 1953.16.911 станоuника и дајс у том псrио11у број станоn11ика пoncha11
за 2.060 лица или просечно сваке го цике 412, односно ка хиљаду ста11овккка за 25,9;
- У периоду
1953 - 1961. број станов11ика је тако~е 11овећан и то за и11и 1999 лица
просечно годишње 250, односно ка хи1ьаду становника 14,0;
- Почев од 1961. број с·ганопника је у сталном 011адању, ·1·ако да јс у периоду 1961. -
1971. број становника смањен за 866, или просечно годи111њс за 87 с1·ановника, односно за
- 4,7 на 1.000 становника;
- У периоду 1971 - 1981. за 1.138 или 114 С'rа111Јвника годишње, односно -6,5 11а
1.000, и у 11ериоду од 1981 - 1991. за 511 с1·ановника или 51 становник годиш1ье, од11оск<Ј -
3,01 на 1.000 становника.
Према томе, за период тридесет од година, 011 (1961 - 1991) број с·1·а11овника у
оп111тики Лепосавић је смаrьен укупно 2.215 или 13,30о/о, што просечно годии111.с износи
84 становника. Ово смањење се може објас11ити: 1) нега·гивким миграционим селдом, 2)
опадањем стопе 11рирод11ог прираштаја и 3) једним и другим. У слу•rају 011ш1·ине
Лепосавић, деловала су оба фактора.
Интересантно је видети како се бројно кретало с·гановништво по насељима.
п осмат а hемо насеља по месним за едницама. .
Опада број становника
Расте број становника
Свега
1948-1961 1961 -1991
ГОДИНА насеља 1948- 1961 1961-1991
•
број о/о број % број % број %
Бело Брдо 7 1 14,29 7 100 6 85,71 -

Бистрица 4 3 75,00 4 100 1 25,00 -
Врачево 4 1 25,00 4 1,00 3 75,00
Лепосавић 25 4 16,00 22 вв.оо 21 84,00 3 12,00
Лешак 9 1 11, 11 7 77.77 в 88,89 2 22,23
СОчаница 19 1 5,26 17 89,47 18 94,74 2 22,53
Ш.Бистрица 3 - - 1 33,33 3 100 2 66,67
.
ОПШТИНА 71 11 15,49 62 87,32 60 84,51 9 12,68
• •
Табела 5. Насеља општине Лепосавић по месним заједницама по обележју да ли у њима опада или
расте број становнr<ка
Данашње станов11иштво 77
------- ---------- - ------- ------- - - - - - - - - - - - - - - - - - -------
Гlрсма бр<>ју крс·гања стансЈвни111ка нассл,а су 11011сл,сна у •1с·rири групе:

11рвсЈј гру11и приr1а11ају 11ассља у којима оц до
1961. с>11аца брс>ј с·1·анс>11ника;
1948.
11ругој у којс1ј 1961 - 1991. таксЈ\јс опада број с1·анс1вника; 1·pchoj у кс>јима с>д 1948 -
19/il. рас-1·с број број с-1·ансЈвника и •1ствр1·ој у кс1јима 1961. - 1991. таксЈ~с pac·rc
број с-гановника. Прној групи при11ада 11 насеља или 15,49о/о од укупно~· броја. 011
1961. 11с11с111ула11ијом јс било захваhс110 62 насеља или 87 ,32 "/о. Од 1948 - 1961. број
с1·а11овника јс рас-гао у 60 насеља или 84,51 о/о од укупног броја, а 1961 - 1991. у
11евс1· насеља ил11 12,68"/о. Највеће y•1c111hc нассл,а месних зајсдни11а са
дспопула11ијсЈм 1961 - 1991 ималас> јс Б~.:ло Бр11сЈ (10()"1.,), Бис·rр1111а (l<J(J'Y.,).
I3pa•1cnc1 (1()()"1.,), Со•1ан11ц<1(89,47°1.,)11 ЛспсЈса11иh (88°/о).
Гс>11инс 1961. 11а сс11у јс ж1111слс1 17.948 с·rано11ника или 94,91 'У.,, а 1991 -
l l .513 или 70,22 'Уп. У r1срис111у од 1961. - 1991. број с-га11с1нника у ссс1ским нассл,има
сма11,с11 јс за 6.435 11ли 35,85'}(, од уку11нс1г брс>ја. У ис1·ом псрис1ду c-i·a11cJ111111111·r11c1 у
11ас~;л,11~1а граЈ\СК<>г карак·1·сра ( Леп<Јсаоиh и Лс111ак) јс П<Јосhанс1 за 4.882 или
~9,73'Уо.
'Греба 11с111·1·сЈ рсhи <Ј насељима у којима јс у псрио11у ОЈ\ 1961. - 1991_ 11<11111111
1\<> 11<111cha11.a Gp<ija с·ган11в1111ка. 1-Ьихов rсс1графски положај, у 111111<1су 11а гла1111с
с<111С>раh<1ј11и11е јс пс111ол,а11 и скоро всhина њих ј;,; у неr1<1срс11нс1ј G1111зини
Лс11оса11иl1а. У н.и~1<1 јс билс1 и11·гснзио11ог 11оссљава11,а С1·анс11111и111·гnа из с1кс1л11их
села. 'Гс> су: Бслуhе (ин11скс 11ораста l(Jl), Добраоа (113,57), Ку·гн,с (278),
Јlепс>саоиh (745), Ле111ак (175,4), Со•1ани11а (114,56), Тврlјан (154) 11 11на 111и11·1·11рска
села Ко111у1·с1110 и Цсра11,а. 1
К<iко је 011111ти11у Лс11осавиh 011 1961. гu11инс зах11;1·гио 11рс111сс

• • • •
11с11<>r1у.~иа1111Јс, има ссс1ских 11асе11,а у КlЈЈИМа ЈС 011а 11СЈЈаНа узсл;1 ·rакнс размере /\U
ес јс11ан б1Јс1ј всh 11алази на иници 011с·ганка. Так11а 11асеља су: Дссс·1·ак (89'){, ),
Зр11осск (68,9(1'У.,), Исс11с1 (67,19%), Кос·гин По·rок (56,3()"/о),. Кр)'111•1и11а (65,45°1.,).
Бсрбсро!!Ј'ГС (86,57 о/о), Брза11цс (80,44 "!., ), KpyllICB<J (78,56'Уо ), Јlа·1инс (57,69 °/о ),
Мај11свс1 (67,12°/о), Јlлакао11и11а (88,28 °1.,), Планиница (66,96'Уо), Ссс111с (7!Ј,59°1..),
Ру11м<111цс (92.05"/о) и Црuсни (81,94о/о). Сва она насеља 11алазе ес у б\ЈЈ\СК<Ј-
-
llЛalIИllCK(J~l J\CЛY 1·cp11·1·cJpl!JC ()!Jlll'l'ИHC.
Густина 11асељености
ГlсЈс.лсди11с сма1-ьсн.а yк)'llHUГ брс1ја с·rансЈв11ика у всhсм броју 11ассл,а 11а

<Jn<JM 11<ЈЈ\ру•1ју су бој11с, а n<Јссбнt) јс ваЖН!Ј смањење дсмс1графскс1г <>к1111ра ка<Ј
11:111upa ра1111с сна1·с 111·ro ес веома нс11uвnљно одражава, пре свега на СК<ЈН<Јмски,
uл11 и 11;1 11смuграфски, со11ијалн11 и културни раз11ој овог гсс1графског прос-1·с>р
Смаfr,ен,с бр{Јја с-гановника у <Јпш·rини нс пра·1·и сман,сн,с fip<>ja
11<>~1аhинс·rа11а. Ila11p!J'1·1111, брс>ј 11<1маhинс·гаnа се стално повсhа11ас1_ У пе11ио11у 1961
- 1991. и11дскс сма1ьсн.а броја становника износио је 86,7(), а ин11скс 111>11сh;11ь<1
бр<Јја 11омаhинс1·а11а 141,52. 1-l<tjнchc поосhањс броја 11омаhинс·rаRа бил11 јс у
11срИ<Ј11У између 1951 - 1961. и 1961 - 1971. У првом слу•1ају 11овсhан,с јс из11осилu
2LJ,(J8o/n, а у 11ругом 18,83'Yn. ОвсЈ повеhањс условљено је, пре сuега, 11собс1~1
11а·1·ријахал11их 11uро11и11а и ус11·1·њавањсм ссс1ских домаhинс-гава пу·rсм 1\собс.
t '_~()()!. rl<J::r,1rt·1·иx J~orabajc1 :Ја 1991. 1·t1дr111y НСЈ\С)стају lft)Дrtrti1 за села у МЗ lllaJ1.cкtt l~иc·rr~11\r.1.
Према попису, 31. марта 1991.године опш1·ина Лепосавић је имала 16.395

становника, што је мање од 1961. године. Просечно годишње смањење било јс
2.215 становника, а кретало се по ст<>пи 13,30о/о (индекс 86,7). Разуме се,
смањен,е укупног бр(Јја с·га11овниш1·ва 11а нспроме1ьеној територији, изазвало је
смањење апсолу1·не и рела1·ивне густине нассл,еноС1'И. Овај период карак·rерише
и зна1·но просторно померање становништва, 1·ако да је у 60 насеља или 84,51 о/о,
од укупно 71, колико их је било 1991. године, дошло до опадања броја станоnника.
Тако је просе•111а гуС1·ина смањена са35 становника на км 2 у 1961.г<>дини на 30,4
с1·ановника 11а км' у 1991. години, п1то је испод критичне демографске црте 11
указује Jfa био,11Јп1ки потенцијал може бити ограничавајући фак·rор разпој11
општине. То се може видети из следеће табеле:
-- - ."
ПОВРШИНА БРОЈ БРОЈ СТ АЈ-IОВНИКА

у krn' НАСЕЉА HAkm'
1961 1991
-
1961 1991
1961 1971 1981 1991
536 539 70 71 35 33,7 31,5 i 30,4
-!'абела -
6. ГуС'rИt<а насс11.сности 1961 - 1991. година·
I'устина насељености далеко је нижа 0д просечне густине насељенос·r11
Косова и Мс1·охије: 35 LЈ'ановника на 1 км 2 у Лепосав~1ћу (1961) према 114,2 (1961)
на Косову и Ме1·охији, тако да nпu1тина Лепосавић спада међу најслабије
насељене крајеве на Косову 11 Метохији. Опако мала густина насел,ен!ЈС1'И на км 2
последи11а јс 1) у1·и11аја природно-географских •1инила11а, 2) услnва за живо1· и
дслат11ости становн11ш1·ва, 2) нерав11<1мернс приnреднс развијености, која
произилази из тих услова, и 4) смањења броја становн11ка. Сиромашни привредни
•
ресурси не дозвnљаваЈу у условима претежно аграрне струк1·уре привреде
насељавање у већем броју. У висинском појасу планинског об!>да оп1u·еинс

густина насељености се креће до 25 становника на км 2 , јер је у вс11иком броју
насеља број станов11ика у односу 11в 1961.годину знатно опао. Мсђу1·им, у долин11
Иб
~а 1еве
. .
ћ а концентра1\и1а становништва.
- - ·-
Б о· ко насеља са гvстИl!(ЈМ
Број Ilонрш. Број ко. -- ---
0,5 ДО 1 ДО 5 5 do 10 10 ДО 15 1 J.f HИlllC
станов11ика ппшти1-1е насс1ьа до 0,5st/ha
lst/ha st/ha - 't/ha st/ha 011 15s1Л1а
1981 16 906 53 600 71- -
60 9 . z- 1 - 1 - 1 ----
1991 16 395 53 900 71 60 в 3 -- 1 1 - 1
------
Табела 7. ГуС1·и11а t1асељености по насељима
• •
Распоред повољних густина поклапа се са распоредом доли.на (долина Ибра
и његових притока). На осталом брдско-планинском простору 11nми11и1Јају
густине испод 0,5 становника по хектару, односно ви111е од 80о/о укупне повр1uинс
општине.
Какав ће бити даљи тренд густине насељености у општини зависиће пре

свега од кретања броја С'гановника. Како број становника, због исељаван.а и
ниске сто11е r1риродног 11рира1uтаја опада, сигур110 је 11а ће и просе•1на гусrина
становништва смањивати и то у већи11и насеља у општини. Изузетак ће би1·и само
она насеља у којима се број сrановника повећава досељавањем, а повр1uина
•
ocraJe исrа.
Данашње становништво
------- ----- -- --- ------------------------
Етнички састав
Г(ЈЈЈорити (Ј с·rаН(Јвни111·r13у и Iiасељен<Јс1·и, а да се при ·гоме не помене

fЬИХ(ЈВ е·гни•1ки састап готово је немогуће. За боље сагледавање етни•1ког сас-гава
стано11ни111·1·ва оп111тинс Лепосавић послужићемо ес ПрилlЈгом "Крс·гањс
с-1·а11овни1111·ва на к осову и м сто хи .и по ОП!!!'l'ИНама ОД
-
1931 . ДО 1991 .ГО/~ИНС "'
-(-)1~~11·1111а_\_ -- Бр И11дскс
ој Срба И11декс Гlроцс11ат
1<>111111<: Уку11110 Бр1>ј 61/~[ 1/61
cra 110111111111·1·11<1
11 61/31 Алба11а1\ Срба 11
tip1 1(11'Ора1\<1 91161 Алба1
. Цn11оrорацв
1 . -- - - - ------------ --- . ------ -· ----- . -
_!Jc1t<)t"Llll и h
5.3904 ha
1931 3 656 3 476 137 95, 1 3, 7
i95J' 8 459 8 411 l1 99,4 О, 1
1961 18 910 17 411 5,0 846 6, 1 91, 1 4,5
1971 18044 16 197 944 90,3 5,1
1981 16906 15 056 858 89, 1 5, 1
1991 16395 14 ---
338 0,8 951 1,0 87,8 5,8
- --
~1-абсла 8. Кретање L"Тановни111тна по етничком саставу<_))~
1931. до1991.годи11е
flpcмa 11оr1ису и~ 1991.године највећи број становника •rинс Срби (87,ООо/о) и
Албан11и (5,8о/о). У 11ерио1~у 011 1953. дtl 1991.године ДlЈШЛО јс /\О промене
рсла·ги11ног у<1с111!1а П<Јје/\Иних на11ионалности у уку11ном броју с-гановни111·гна.
У•1с111ћс Алба11а11а јс рсла·ги1111t1 11орасло, а у•1сшhе Срба и Црн<1rора11а рсла·ги11н<1
(JJIHJJU.
За 30 r<111ина 11ро11сна·г српског ста11овни1птва опао јс од 91,86о/о у 1961.
ГlЈДИНИ на 87,00"!.,, у 1991. години, или за 4,86о/о. У ис-гом периоду процсна·г
албанског стан<Ј11ниu1~·ва јс спор<Ј pacrao од 4,4бо/о на 5,80о/о или за 1,34о/о.
г о д и !-! Е
1l<..11~ионаЈIНОСТ .
- --- -- .. - 1961- - 1971
о,ь
% -- 1981 o/t1
--1991 %
( :1>1;11 17.371 91.86 - - 16.371 - 90.73 14.977 88.59 14.264 87.00
. - --------- - - ...
--- - - -
1\ Jll>AI~ЦИ
- ---- -·
843 --·
4.46
-
944 5.23 858 5.08 951- 5.80---
1\1'1 \О!'ОРЦИ 41. 0.22 76. 0.42 79 0.47 74 0.45
..
·1>'РЦИ
------- -- -
·- ------
507 2.68 171 0.96 8 0.05 - • •
---
м )'СЛИМ АН
. --
64 -
0.32 456 2.53
•
681 4.03
- 770 4.70
()МИ
1'- --
•
- - - -89- 0.49
-----
•
-
• -- ---
•
( ЈС\'ЛЈ!И
----
. . . 84
--
0.44 62 -·
0.34 303
. .
1.70 336 2.05 --
111:1103
- ----
!·\1\'ГО • • 25 0.14 • •
---
-
у KYIIl-10
--------- -
18.910
-·- -
100 18.044 100 16.906 100 16.395 100
•
Табела 9. Крс·rан1с стuновни111·гва по ст1-1ичком С(!.СТ~tву (броЈt~ано и у про1\е11·rима)
Поре/~ Срба, Црногораца 11 Албана11а 11а територији општи11с Лепосавић
живи 770 муслимаriа или 4,70о/о и 336 ос·rалих или 2.0So/o, од чега највише
Македонаца.
Према томе, у погледу 11ац11оналног сасrава сrановни111тва оппrтина
Ј1с11осавић спада у групу етни•rки хомогених општи11а на Косову и Метохији.
1'акође, ·го јс опп1·1·ина са најмањим 11p<JMCiiaмa у с1'НИ'!Ком сас1·аву, уз учешће и
Gлаг порасr броја албанског и мус.тrима11ског стан<Јоништва и уз смањиоањс
српског с-rановни111·гва.
1 Бранислав Kpc-rиh, Косови 11рсд судом историје, издан.с аутора, Б~о1·рад, 2000, 314.
1
· IlоЈ\атак за Албан1.~с се не може узети као ·rачан
Број насеља
Број насеља за период 1961.-1991.го11ине увеhан је, са 70 на 71 насеље.

Увеhање не происти•1с из изградн.с новог нассл.а, веh збс>г дефиниције насеља. У
том периоду густина сеоских насеља 1ia укупној поnр111ини Лепосапиh учсС1·вује са
7,59 на lкм 2 , 111то јс приближно гуС'rи1~и 11а Косову и Метохији (7,8).
Е1·ни<1ка с·груктура насеља у овом периоду није ес мењала. Посматраhсмо
сле дс h'}'_та б ел •
•
-· - ...
t.[исто
Чисrо Пре<>ВЛ. П(>СОПЈ\.
Укупно
-· .С I1CK'1 српска
Мс11.1овита
мба11скn -
алоа11ска
1961 1991 1961 1991 1961 1991 1961 1991 1961 _,. 1991 1961 1991
- -- - -
70 71 64 65 1 1 2 2 • - з з
- 'Габела 10. Бни~1ки сас1·ав станов11и1uтеа насеља
-
Ср11ска и албанска насеља су хомогс11а, док су насеља са мус;1иманским

станопниш1·вом ме111оnита (српско и муслиманско становништпс1). Треба истаhи
да се села са албанским ста11<>вни111·r11ом налазе 'а источне стране Ибра уз
1·сри1·орију оп1uт1111е Косс>оска Ми·гроои11а, док су села са муслима11ск11м
с·гановништrЈсЈм на сеI1еЈ>оза11адном делу опu1тине, уз ·гери·1·орију оп111тинг 1-Iuoи
Пазар.
Природно кретање становнип1·гва
На приро11110 11 мсхани<1ко кpe·ra1i,c и промене у структури С1'аIЈ(ЈВни111тпа

оп111тине Лепосавић, не11осредно и 11осредно, делује пи111е фак1·ора који ес могу
11одели·ги на дое групе: природно-географски и 11рушт11ено-екс1номски.
У природно-географске факторе спадају: географски положај,
конфигурација 1·ерена, ярста и п,1одност зсмљи111та, климатске и хидрографске
прилике и минералне сировине. Друu1т11сно-скономски фак·гори су: боrа·га
• •
историјска про111лост, економска неразвијеност, исељавање становни111тва у
развијене регионе и др. Оба фактора, дају веома изрази1· пс•1а1· карак1·сристикама
становништва општине.
Као и свако друге> кретање везано за С1'ановништво, тако и ово из домена

његовог природног развоја подложно је колебањима и променама. Пораст
становниu1тва у првом реду зависи од наталитета. и морталитета. Натали·гст је
основ11и фактор кретања становништва. Друга компонен1·а про11еса репродукције
становништва jccre морталитет. Оба ова фак·rора ути•1у на природни прира111тај,
односно пора(.,'Т сrановни111тва.
О природном кретању сrановништва општине Лспосавиh располажемо

подацима за 1960, 1961, 1963, 1965, 1971, 1981. и 1991. годину. Подаци за раније
године су, због одређених ·гериторијалних 11роме11а посrали неу11оредиви.
Данашње становништво Rl
• nрирод11и
живороlЈсних умрло умрло ОДОЈ Чади •
nрира111таЈ
ГОЈ(Иf.13 C'l'C.Jlla сто11а на 1000 С'Г(Ј113
број 1-1атал. број мортал. број жиноро- број 11ри.11рира1u
%о %о ених %о
1960 534 29,0 144 7,8 390 21,2

1961 491 25,9 146 7,7 345 18,2
1963 444 23,5 147 7,8 42 94,6 297 15, 7
1965 333 16,6 144 7,2 28 84, 1 189 9,4
1971 319 17 ,6 136 7,5 16 50,2 183 10, 1
1981 197 11.7 128 7,6 6 30,5 69 4.1
1991 240 14,5 146 7,6 2 8,3 94 5,7
-
l"абсла 11. flрир<>дно крс·rа11.с 01·а119в11и1111·на
Из ·г;1бслс 11 М<)ЖС ес закљу•1и1·и слс11еhс:
У 11осматрином периоду с1·опа натали·гста на 11одру•1ју оп111ти11с смањена јс
са 29,0%0 у 1960. на 14,5%0 у 1991. го11ини. Опадање наталитс·га резул·rат јс
•
и11·rсзинних мигра11ионих кретања према развијеним 11ен·грима, кретања ссло-
град, nt)pcмchaja у старосно-полној с1·рук·1·ури, брзих промена у со11ио-економској

структури и КС)н·гроли рађања.
У оп111тини Лспосаниh с·гопа мортали·1·е1·а у периоду од 1960 - 1991.годинс
нарирала јс од 7,2%о до 7,8%0. У последњој 11еценији (1981-1991) она је износила
7,6%0.
Паду мор1·алитс·га зна1·но јс 11опринело опа11ање смртности одој•1ади. Стопа
смр·гности <Ј11ој•1ади опала је са 94,6%0 у 1963. на 8,3%о у 1991.го11ини. То су
услопилс, пре снега, измене 11руштвено-економских усл<ЈВа живо·га, по11сhан
жинотни С1'ан11ар11. побс)љ111ање хигијенских услова живо·га и развој здравстнене
службе.
Гlозна1·0 је да природни прираш·гај предс·rавља разлику између наталитета
и морталитета на одређеном подру•1ју и одређеном временском периоду и 11а
зависи од 1111сине ова дпа фактора. У општини Ле11осавиh у периоду 1960-
1991.година природни 11рираштај је у сталном паду. Са 21,2%0 у 1960. опао је (због
пада на·галитета) на 5,7%о у 1991.години, ш·го јс незнатно изнад нивоа природног
прира111таја у Републици Србији који је износио 4,6%0, а за 16,3%0 нижи 011 11рир<Ј-
11ног прира111таја на Косову и Метохији (22,3%0). Једино јс ви111и за 4,9%о од
11рирс>11ног прира111·гаја у централној Србији (0,8%о) 4 • Ово 11ије случај са 111иптар
ским сел11ма Ко111утово, Цераља и Шаљска Бистрица где се рађа ви111е деце него
у суседним селима. Те111ко јс у овом моменту одговорити зашто је то тако, јер не
располажемо детаљниим демографским истражипањима на тетре11у.
У ИС'rом периоду због варирања наталитета и морталитета, варира и стопа
природног прира111·гаја (од 21,2%0 1961. до 5,7%о 1991.године) и готово да је у
сталном паду. Стоr1а пада природног прираштаја резултат је па11а наталитета са
534 у 1960. години на 240 рођених у 1991.годиниs. Не располажемо подаr1има како
• •
се кретао приро11ни прираштај и његова стопа по насељима на сеоском подручју.
Међутим, сигурно је да су они показатељи у веhини села били у сталном паду, што
је после11ица недонољног броја млађе старосне структуре за процес репродукције
сеоских насеља.
' Статистички годишњак Србије, РЗС, Београд, 2000, 39, 40. и 42.
·' О11штинска статистичка документација (витална статистика) од 1960. до 1991. године.
,,_
"' Благоје Павловић
-----------------
Ради спрс'Iаоан.а опадања fiаталитета морају се предузети хитне мере за

011ржаоање бројних сас·ганака са младом генерацијом, гинеколозима,
11ородилиш·гима, са Српском православном 11рквом и соим субјектима у опш·гини
и 111ире. Потребна јс (ЈПшта мобилиза11ија у наредних 20 година, јер у оп111тини,
(није бол,с с-гањс ни у Србији), велики јс број младих, 111то младића 111то девојака,
који су ван основне репродукције. Мла11иhи, пре·гежно са села, немају могуhн(>с·ги
да· нађу девојку, а девојке нсhе на село. Има доста девојака у репродуктивном
добу које не рађају јер неће у брак, као и ОЈiИХ које не могу да рађају.
Упозоравајући 11011аци говоре да би општина морала МНОГ(> више да брине
и тражи 11утеве за обнову српског етноса на овом прос-гору. Време је такв'> 11а ес
са пушк(ЈМ прос-гор не може бранити, веh рађањем. У том смислу морају се хи·rна
прсдузе·ги прона1·али1·с1·ске мере. У противном зria се •~ије he с-гановни1111·110
•
запосес-ги onaJ прос-гор.
Структура становништва
а) ПОЛНА СГРУК'l"УРА
А11ализом полне с-1·рук1·уре с:1·ановништва оп1111·ине Лспаса1111h утnрђујс ес у

кам С1'СПену ПОС1'Оји складан ОДНОС 11змеђу мушког и ЖС!ЈСК(ЈГ с-гановни111тва.За·1·0
разматримо од11ос мушког и женског с-ганоониш1·ва у укупном броју с-гановника и
њихов однос по с-гаросним групама.
-- --
Г<)дишн,а стопа
структура
уку11110 опш1·ина центrал11а
година му111ки ЖСllСКИ у 11роцсн·rима
сrа11011ника Лспосавиh Србија
м ж
-
1961 18 910 9 463 9 447 50,04 49,96 1 002 959
1971 18 044 8 962 9 082 49,67 50,33 968 970
1981 16 906 8 656 3 250 51,20 48,80 1 049 971
1991 16 395 8 358 8 037 50,98 49,02 1 039 971'
Табела 12. Број мушког на 1 ООО женског с:rановништва од 1961до1991. 7
Скоро сви послератни пописи показују да јс удео мушког становништnа у

општини веhи и прелази 50 пос-го. Године 1961. мушко с-ганов11иштво учес-гвооа110
је са 50,04 о/о да би 1971. дошло до његовог смањења :3а О,37о/о (49,67). У 1981. и
1991. год11ни опет је дошло до повећања мушког с-гановништва у укупном
с-гановништву (51,20 о/о у 1981. и 50,98'Уо у 1991.).
Ако анализирамо полну с-грук1·уру с-гановниruтва општине према
петогодишњим с-гаросним групама у 1981. и 1991. години добићемо одређену
предс-гаоу о односу муruког и женског с-гановништва.
6
Статистички годиш1ьак Србије, Републички завод за статистику, Београд, 2000, 45.
7
За Косово и Метохију укупан број ста11овника према полу и старости су процењени.
Данашње становништво
-·-·· -------- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - --
-
го д и 11 Е Сl'ОПЕ МАСКУЛИ11ИТЕ'Ј'А ПО
сrАРОСНИМ ГРУПАМА
Cl"AP()Cl-1 Г, -
l~ElITPAЛHA ОПШТИНА
Ј'РУПЕ 1981 1991
СРБИЈА ЛЕПОСАВИЋ
0
1-------
м ж. Св. м ж Св. 1981° 1981 1991
0-4 663 660 1 323 642 602 1 244 1 062 1 005 1 066
5 -9 751 716 1 467 685 636 1 321 1 065 1 049 1 077
1о - 14 676 618 1 294 623 599 1 222 1 050 1 094 1 040
15 - 19 806 702 1 508 724 684 1 408 1 042 1 148 1 058
20 - 24 915 689 1 604 614 495 1 109 1 032 1 328 1 240
25 - 29 761 597 1 358 642 518 1 160 1 027 1 275 892
30. 34 597 536 1 135 693 547 1 240 1 027 1 109 1 267
35 - 39 411 389 800 619 525 1 144 1 004 • 1 057 1 179
40 - 44 535 546 1 081 539 496 1 035 992 980 1 087
45 - 49 561 667 1 228 377 361 738 994 841 1 044
50 - 54 552 618 1 170 507 518 1 025 946 893 978
55 - 59 450 504 954 494 611 1 105 860 893 809
60 - 64 255 267 522 471 576 1 047 841 955 818
.' ---65-11-----
HИlllC•
---- -663 674 . 1 337 728 - 869 1 597 815 984 838--
'I_ УК-У! 11 Ј( ) - 8 656 8 250
----
16 906 8-- 358 8 037 16 395 979 1 049 - 1 039
']"а6СЈ1'1 13. (:·rопс маскулИЈIИ'l'СТа JiO старОСНИМ групама у 1981. И 1991.ГО)\ИllИ
Из ·~·абела 12 и 13 •1ожс се закл.у•1ити слс11еhе:

У !!(Јсма·1·ра11ом 11срио11у с1·011с маскулинитста су нсш·rо веће од
маскулинитс·га у Цс11·rралној Србији".
Имајуhи у 11и11у законит<ЈС'Г 11а ес на 1.00() 11евој•111ца рађа 1 !Јбб му111карн11а,
С'Г(Ј!Iс маскулини·гс·1·а порасле су са 1.002 у 1961. на .1039 у 1991. го11и11и.
У 1991. го11и11и Ј\<Ј 49 старосне групе преовлађује муu1ко, а <ЈЈ\ 5() женско
с·1·ано11ни111·г11(1. Ви111с муu1кара11а у младим старосним групама 11осЈ1с11и11а јс
с·rабилне с·1·нр(1снс с·1·рук1·урс живорођене 11е11с.
I-Iижи мускуЈ1ин11тст (виu1е жс11а 11его муu1караца) преко 49 г<111и11а
с·1·арос1·и после11и11а јс 11иферен11ијалне стопе смртнос·rи, ниског 11атали·rета у
;~ругом свс·гском рату и 1·убитка с111гооарајуhих генерација му111кара11а.
C·r(1r1c •1аскуЈ1ини·1·с·га по насељима за са11а нису у·r11рђива11е, па ес нс може
peh11 )' К<Јјсм насељу има 11и11Је мушког 011 женског С1'ановниш1·ва, и обр11уто.
б) CГAl'OClfA СГl'УКТУРЛ
С·гар(1с11а с·груктура c1·a11on11и1u·rna 11рсдставл,а једну од најважнијих crpyк·rypa и

"<>Cll(JИ јс :J<I спа 11руга 11смографска изу•rаnан,а".' 011<1 нс11осрс11но 11слује на натали·1·ст,
•1<1р1·а-~и·г<.;·1· и ми1·ра11ијс с·rановни1111·ва. C·ra11c11,e•1 с1·а11ов11и111тва сма1ьујс ес fiaтaлиre·r,
11<1иеhа11а •1(1рта11111·с1· :1бог било111ких фактора, а смањује се и интензитет с~1игра11ијс.
·1·ак(>Ьс <>JI с·гароснс с·1·рук·1·уре ес 11олази при изу•1ава1ьу еко11омских с1·руктура. Стар(ЈС11а
струк1·ура с·rанон1111111·1·на и процентуа,1110 y•1c111he поједи11их старосних 1·ру11а 11ају, поред
'
(ЈС'rал11х елсмена·га, до11у11,е11у представу о с1·а11овниш·rву и те11дснциЈама 1ьсr(ЈВОГ 11а11.сг
ра"3в<1ја. Рас11орсд с·rа11<Јn1111111тва 110 с·rарос11им групама 11рсдставља оквир за формирање

ра1111ог ко111·r11·с111·а c1·a11on1fи111тna (му111карци - од 15 110 64 и жс11е од 15 110 59 rоди11а) и
pa;\llC Cllal'C.
"(.'1·;1·1·исти•1ки ГОi~1~11111.ак Crfiиjc, Рс11убли 1 1и ЈаИ()/t ·Ја с1·;:1·rистику. БcorpaJt. 2(}00, 45.
') Jt. rJrcэl!~tK. ).(С,\,/(ЈГр;1rјЈскЈi .\f(.,'1'(JJ(J/ JI МОД(..'ЛИ, ИHC'J'liTYT друu1твсних 11аука, Београд, )972, 4~.
У табели
14 приказана је старосна структура становништва опшине Лепосавић по
великим старосним групама, и то за 1961, 1971, 1981. и 1991. годину.
0 11
ГОДИНЕ 1961 ' о/о 1971 % 1981
. о/о 1991 %
СВЕГА 18 910 100 18 044 100 16 906 100 16 395 100
СТАРОСНЕ •
ГРУПЕ
0-19 9030 47,75 7 798 43,23 5 592 33,08 5 195 31,69

20-39 5 847 30,92 4975 27,57 4 897 28,97- 4653 ZB,38
40-59 2 653 14,03 3 543 19,64 4 433 26,Z 1 3 903 23,80
преко 60 364 7,22 1624 20,19 1 859 10,60 2 612 15,93

Непознато 16 о.ов 104 0,57 115 0,74 32 O,ZO
Индекс
•
ста ења
0,153 - 0,222
--
- 0,355
--
- 0,508 -
Табела 14. Становни111тво 110 великим старосни•~ гру11ама и индексу старења
Старосна структура становништва Лепосавића 11осебно се 11роменила после

1961.године, из следећих разлога: друштвено-економска 11еразвијеност, исељавање
младих, опада1ье 11аталитета, биолошке депопулације у сеоским насељима и миграције
село-град што је 11овело до гашења бројних домаћинстава и •1итавих сеоских насеља.
З11а•1ајне промене доживело је и средовечно становништво (од 20 до 59) које ес у
пос•1атраном периl>ду (1961 -1991) у целини 11овећало са 44,59'Уо на 52,18'Уо. Из ·raficлe 14
се види да јс смањен удео млађег ста11овни1uтва (20 до 39) за 2,54%, а повећан удео
средове•1ног ста11овниш1·ва (40 до 59) за 9,77%.
Ста11ов11и1uтво код кога је у•1с1uће ли11а млађих од 40 годи11а веће од 65'Уо може ес
сматрат11 мла11им. Према попису од 1961. године лица млађа од 40 година у•1ес·rвона.11а су
у уку11ном станонни1uтву 0111uтине са 78,67"/о а 1991. са 60,07"/о.
У табели 14 у(1•1л,иво је да је у•1с111ће ста11оuни1uтва од О - 19 година староС'rи од
1961. ~·одине у сталном опадању. Овој старосној гру11и 1961. ~·одине 11ри11а11ало је 47,75%
станоRништва, а у 1991. години 31,69"/о. Старосној гру11и 11реко 60 го11ина жиRота
1961.~·одинс припадало је 7,22% становниu1тва, а 1991. го11ине 15,93%.
За а11ализу старосне групе становниu1тва користи се и индекс с1·арења који
показује број старијих од 60 и више годи11а у односу на број становника до 20 Гt'дина. У
1961. години индекс старења јс износио 0,153 а у 1991. години 0,508 индексних пос11а.
Према величини и11декса старења, становниш1·во општине је, у све •~етири посматра11с
старосне групе, било младо у 1961. и 1971. години, а у 1981. всhјс ушло у процес старе1ьа.
и то се наставља и у 1991. години.
У демографији се прекорачење и11декса од 0,4 третира као залазак популације у
зону старења, а у 1991. години тај праг је прскора•1ен.
Укупан број старијих од шездесет и више година повећао се са 1 364 колико их јс
било у 1961.години на 2 612 у 1991.го11ини. То зн~чи да сваки шести становник ове
опш·гине при11ада категорији старијих. ПробЈ1ем није само у броју старих већ и у
чињени11и да _су С'1·аре особе готово занемарене и срећу се са проблемима које је чеС'rо
веома тешко ре1uавати.
10
Извор Радослав Д. Павлови!\, Сгановни1птво и насеља општине Рашка у функ1~ИЈ/1 привредног
развоја, Београд, 1995, 195.
11
Извор Републички завод за статистику, Београд.
Данашње ста11овништво 85
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - ------- -- ·----
С·гаr<1с11а 11иrами11а с·1·а11011ни111·г11а опu1·1·инс Лепосаииh у 1991. г<>11ини

. ..' . •.• . .
1,_ - .- . ···';. '
75•
.
' . ",-! · · '; . 70-7-4
' . - ' -. '. . ....- . ' ..
- 65-69
~='·-<-"· '' • - '·- --
' -
.:. · ,,._.,_•.:..~~--
• •.,;.:;.;,.•· · •. ·,• - '•••; •'L"'Y'•· •· :-
; •..•-·· .......
. .-~- .~
-'1Fi'
. .• ' . 6 о ·6 4
ЖС НСК()
,._l\'llJK(> 5 S-5 9
5 0-5 4
.............. ,.
4 5 -4 9
•..
,.,.. . .. ·' --~·.,.,
. ... -
' . ' ...:·~~---~~:.·-.
!_;._-·_,. "· :.~
-
' . ,.
. --~
.
··~······
. 4 0-4 4
····"· 3 5-39
'---'--'"-'-..--'-··.-.·.;,. . -"',,_-----... ·--'·"'-'._..... .·~-'F"
' . ·,•'.
с ,_ '•'.
- -
--., ''"''.
.
''
;. .; -
.
30-34
'.
.,,._ 2 5-2 9
.·,
.1 - :-~r . ,.~,_.. ·.- . . . ·'·· 1,,,. :.;'..•_. :· ·-·,._."
·' --- ···~
2 0-2 4
~~----7. , __ ,,.
··.
1._" . . . --,• ··'·
,, ... , ''··· .- ,_,.,,
. ; __
·-··-.·~
" - .-.-
1 5-1 9
•
.- ·'
'-• ,,,_.,
• •
--
.,.,,.,, . .._
·' -'' , ..... . 1 0-1 4
. 5.9
~
•
'·- ·-- •' -

-·.' · ..•
'· ", -~ .. ..: '-·
-1 0-4
' '" 4 3
' 1 о о 1
' э
•
4 ' .,
Усек ј11•1е и~ражсн у 11ругом 11елу пирамиде за 1991.го11ину (старосна група
-15 - 49) 11<1слс11и11<1 јс па11а на·гали1·е·га и изгубл,сног с1·анов11и111·гва у Т(ЈКУ Другог
с11с·гск<11· р11·1·11. Бр<~јно су ja<rc изражене ге11сра11ијс рођених између 1957. и 1972.
гс11111не, ()}~llOCllO с·гар(>енс груr1с 011 15 -19 и зо - 34 го11ине. Према 1'(ЈМС, ОСН<ЈВНИ
t1Gлик п11рами11с (111ира l11111с1сно ужа основа) зависи првснствс110 од кретања
1~ ::1 ·1·<:1л и·rc·ra.
П<1сма1·р11hсмо и y•1c1uhe појс11иних старос11их група 11рема полу у укупном
бр<>ју с·га11(1в11ика за 1991.I'<Јдину и старос11у струк·гуру ста11оuни111·1·на 110
с·rарос11им rр_у11ама _з_а_ перио11_l 971 - 1991.годинс. __
C·1·ar<JCllC II о л н А с т р у к т УРА
---
гру11с М о/о Ж 0
/о СВ о/о
1-·-- - - -- - ----
о -4
642 3,91 602 3,67 1 24 4 7,58
5. 9 685 4, 18 (136 3,89 l 32 1 8,05
10 - 14 623 3,80 599 3,65 1 22 2 7,45
15. 19 704 4,29 684 4,17 1408 8,59
20. 24 614 3,74 495 3,01 l 109 6,76
25. 29 642 3,92 518 .3,16 1 16о 7,08
30 . 3 693 4,23 54 7 3,33 1 24 о 7,56
35 - 39 619 1 3,77 525 3,20 1 144 6,97
40 . 44 539 3,29 496 3,02 1 03 5 6,31
45. 49 377 2,30 361 2,20 738 4.50
50-54 507 3,09 518 .3,16 1 02 5 6,25
55. 59 494 .3,01 61 l 3,73 l 10 5 6,74
60. 64 471 2,87 576 3,51 l 04 7 6,38
65 . 69 348 2, 12 414 2,53 762 4,64
70. 74 151 0,92 210 1,28 361 2,ZO
74 И J\ИIJIC 213 1,30 229 Ј ,40 442 2,70
l-Ic11<JJ11a·1·0 16 О, 1u 16 О, 1О 32 0,20
·--------- -- --- --+- -- --·- - -
Уку11110 !Ј 35R 50,98 8037 49,02 163 95 100

-~- _______Ј
·rабсла 15. Стаrосна структура становниu1тва по
с·1·ар()С11им 1·ру11ама а и 110 11олу за 1991.
Старосна структура становништва и процентуално учешће појединих

•
старосних група даЈу, поред осталих елемената, допунску предс~·ану о
становништву и те11денцијама његовог даљег развоја. Каква је сrаросна

структура сrановништва по старосним групама за период 1971 - 1991. го1~ина види
се из табеле.
•
Године 1971 1981 1991
Ук· пио 18044 % 16906 % 16395 %
С"тарос. •
пс
0-4 1525 8,45 1323 7,83

1244 7,59
5-9 1694 9,39 1467 8,68
1321 8,06
10. 14 2236 12,39 1294 7,65
1222 7,45
15 • 19 2343 12,98 1508 8,92
1408 8,59
20. 24 1522 8,43 1604 9,49
1109 6,76
25. 29 952 5,28 1358 8,03
1160 7,08
30. 34 1196 6,63 1135 6, 71
1240 7,56
35. 39 1305 7,23 800 4,73
1144 6,98
40. 44 1259 6,98 1081 6,39
1035 6,31
45 - 49 994 5,51 1228 7,26
738 4,50
50 - 54 639 3,54 1170 6,92
1025 6,25
55. 59 651 3,61 954 5,64
1105 6,74
60. 64 829 4,59 522 3,09
1047 6,39
65 и више 795. 4,41 1337 7,91
1565
- 9,54
Нсr1о:Ј11ато 104 0,58 125 0.68
32 0,20
Табела 16. Старосна струк·rура ;:-rаноnниu1тв" n<> с-:·аrос11им
гrупама 1971 - 1981. у 'Уо
Из табеле ес може закључити следеће:

• Док је 1971. године у Опш1·ини живело
2.343 младих од 15-19 ~·одина, број тс
11опулације у 1991. години је смање11 на 1.408, односно за 935 или 60,09о/о.
• У истом периоду имамо убрзано увеhа1ье броја старијих лица од 65 и више
година, тако да ес њихов број П(ЈВећао са 795 у 1971. 11а 1.565 у 1991. годи11и,
односно за 770 ли•1а или 50,79о/о. .
•
• Према подацима из 1991. године, снаки rnссти станоо11ик ЈС
•
шездссстогодишњак; односно неu1то више од Једне шестине станов11иштnа
• •
припада категорији старијих људи.
Ради лакшег уочавања старосне структуре становништва табелу 16 ћемо

упростити по старосним добима, односно старосне групе hемо посматрати у r1c1·
•
пространих Јединица, и то:
rодиие
•
1971 . 1981 1991
-
пно 18044 % 16906- % 16395 %
старос.:не
пе .
ОД 0-14 5455 30,23 4084 24,15 3787 23, 10
ОД 15-29 4817 26,70 4470 26,44 3677 22,43
:_щпно: О-· 29 10272 56,93- 8554 50,59 7464 45,53
ОД 30-39 2501 lj,86 1935 11,45 2384 14,54
vк пно: 0-39 12773 70,79 10489 62,04 9848 60,07
•
Данашње становништво 87
--------
- ·- -
ОД 40-49 2253 12,49 2309 13,66 1773 10,81
OJI 50-59 1290 7,14 2124 12,56 2130 12,99
----
п скобО 1624 9,00 - -1859
10,99 2612 15,93
1-lе11оз11ато 104 0,58 125 0,75 32 0,20
-
1·абс11а 17. Старос11а с-1·руктура с·1·а1-101,11и111·гва 110 С1'арос1-1им
Гf1УПОМО, O/\llOCHO с1·арОС\IИМ /\Обима 1971 -1991.Г.
Пс>сматрајући ·1·абслу 16 и 17 може ес закл,у•1и·1'И слс11сћс:

Нај11ажнији показатељ про11сса старен,а С1'анов11ип1тва јс у•1ешће млаl)сг
C1''1!1()0HИllITIJa С'Ј'аросне )\(Јби )\() 30 ГОЈ\ИНа у 011носу на уку11но C1'aHOBHl1IllTBO.
Према на11сдсним пописним го11инама С'rан,с је сле11еће: 1971. гt>11инс 56,52"/о, 1981.
50,49'Уо И 1991. 45,53"/о.
К<>111'игент станоuни1п·rва старог 110 39 година (0-39) •1ини у 1971. 70,79"/о,
1981. 62,()4"/о и 1991. го11ини 6(Ј,07'Уо у <>дносу на укуr1ан број станоuника.
Сразмерно ~1ањс су засгупљсни кон·1'11гснти станс>вниш·гва t>JI 40 до 49
1·<>11ина (1971. го11ине 12,49"/о, 1981. 13,66"/о а 1991. Г<>динс 10,81 о/о) и измс!Ју 50 - 59
го11и11а у 01111t1cy на укупно С'rановништво (1971. 7,14 о/о, 1981. 12,56о/о и 1991. го11ине
Ј 2,99'Уо ). Уз опс r1011а1·кс можем<~ 11с1да·ги и у•1с111ће С'Ганоnника 11рск<> 60 го11ина
с·гарtЈС'l'И у <>д11осу на укупно с1·ановниш·rво: 1971. године 9,00"/о, 1981. - 10,99"/о и
1991. године 15,93о/о.
П11сма томе, с·rарс1ье с·1·ановниш·гва општине јесте 11егатиuна 11ем<>графска
• •
r1t>Jaвa и r1ослс11и11а ЈС 11рили•1но ниск<ЈГ на·rали1·ета и стално прису·r11ог процеса
мсхани•1кt1г 011ливања станоuника .

12
Старење ста11оuнип1·1·uа 11сгативнt> ес
t111paжana на приврс11ни разв<1ј по11ру•1ја, 0011и слабљењу динамизма у друu1тву и
с1·11ара поремећаје на тржип11·у ра11а 13 . Осим тога, старо станов11иштв<> није
/\t>вол,11с1 покрс·1·љиво и орла тс111ко ес прилагођава савременим токовима
привре11ног и друштвеног развоја. Поре11 овога у великом броју села изражена јс
биt1ло1uка дспопула11ија и јсда11 брt>ј села ·rакорсћи "умире". Највећи број села је
11а н11uоу обезбеl)ивања просте репро11ук11ијс с-1·ановни1uтва. У•1еu1ће С'rарих
• • • • •
11аро•1и·го ЈС п0Ја•1ано емиграцијом младих са села па и оних у КОЈИМа постоје
011ре1Јс11и природни услови за неu1·го интензивнији развој пољс1привреде.
В) ЕКОНОМСКА СТРУКТУРА
Професионална структура станtЈВНИШ'l'Ва даје основне претпоставке о

економском, дру1птвеном и културном животу људи овог краја. За·rо је нужно
анализирати С1'рук·rуру активног станов11и111тва и структуру по дела·rнс1стима.
По11слtЈМ укупног с-rановниш·rва на ак·rивно и неак·rивно, сагледавају се односи

изме!Ју кон·rигената произuођача и по·rроша•1а.
Јаснију слику о актив11ом становни1uтву оп1u1·ине за период 1961 -
1991.године даје следећа табела:
'' Гру11а аутора, Програм друштвено-економског развоја подручја Копао11ик, Лепосави\;,

Институт за ско11омику ин11устрије, Београд, 1985, 23.
'' Радослав Д. Павловић, Ст,1новништво 11 наа:ља општине Рашка у функцији привредног развоја,
Београд, 1995, 201.
~~~~~~~~~~-
·- -· - ---
. лица са cr кт а %
уку11но ак·rивно издржанана
године личним: актив. лица са ИЗl(рЖ. свега.
становништво сrановништво лица
приходима стан. лич. '!!'· лица ~ь
·- -
1961 18910 9787 158 8965 51,76 0,84 47.40 100
-
1971 18044 8190 257 9597 45.49 1,42 53, 19 100
- -
1981 16748 8252 582 7914 49,27 3,48 47,25 100
1991 16301 7271 1582 - 7448 44,60 ~
9,71 ~
45,69 100
Табела 18. Ста1-1овни1uтво опu1тине Лс11осавиh према актив11остима
1961 - 1991.mдине 14
•
ПrЈсматрајуhи табелу 18, можемо закљу•1и·1·и да је у периоду од 1961. д<Ј

1991.rодине општа стопа активности у паду за 7,16°/о, IIJTO је зна1·но ви1Ј1е од пада
оп111те стопе актив1iости у поређењу са цснтралН(ЈМ Србијом, гдс јс општа с;rопа
активности пала за само 1,8о/о • Примети<> је да се активно становниIIЈТВ<Ј, и поред
15
прису·rf1их емиграционих тенден11ија, 11овеhаЈ10 и у аrrа:1лутн<1м и рс.лати11rir1м

износу'' за период од 1971 - 1981. године. У дссе1·огоди1Ј1њем периоду 011<1 јс
порасло са 45,49о/о у на 49,27о/о у
1981. го11и11и. Порастао јс и укупан број
1971.
запослених у 11ру11Јтвеном сек1·ору и то са 1.75!! у 1970. години на 2.726 у 1980.
години. .
Смањење оп111тс стопе актиnности становни1Ј1т11а за псрио11 1961-
1991.година П<>слсди11а је смањене активности младих (шкrЈлован.е) и интсзивног
процеса деаграризацијс. Стога су лица са личним приходима понеhана са (),84°/о у
1961. на 9,71 о/о у 1991.годили, односно за 8,87о/о, 11Јто јс нешто мање него у
централној Србији, где повсhање износи 9,8о/о 17 • Повеhањс стопе лиr1а са ли•1ним
примањима резултат јс повећаног броја пензионера и других ли11а са ли•1ним
приходима. То је последица и процеса старања радне снаге.
Стопе издржаваних лица за период 1981-1991. године смањене су за 1,5о/о, а
у 1991.rодини иыа више издржаваних него акrивних лица за 1,09о/о, IJITO није
случај у централној Србиј1f, где има више активних (49,Зо/о) него издржаваних
лица (38,1 'Уо ) 18•
У посматраном периоду, због интезивнијег привреднQг развоја у општини
• • •
доr11ло ЈС до значајних промена у економско~ структури становни111тва, односно
смањење пољопривредног становништва и његовог учсшhа у укупном

сrановништву.
године 1961 1971 1981 1991

VK ПИО СТ3НОВНИШ1'ВQ 16 910 % 18 044 % 16 748 % 16 310 %
ПољопрИ!!редно сrанов. 13099 69,27 9503 52,61 4465 26,66 2314 14,20
Активно сrановништво 9787 51, 76 8190 45,39 8252 49,27. 7271 44,60
АКТИВIЈО пољ. становни.
1~
7728 40,87 5426 30,07 3416 20,40 1862
Активно непољ. сrанон. 2059 10,89 2764 15,32 4836 28,87 5409 33,18
Табела 19. Становн11штво и његова економска сrруктура 19
14
Подаци за 1981. и 1990. односе се на сrановништво у земљи.
15
Статисrички годиш1ьак Србије, РЗС Србије, Беоl'])ад, 2000, 48.
16
Група аутора, Програм друштвено-економског развоја подручја Колаоннк,. Лелосав11h,
Инсrитут за економику индусrрије, Београд, 1985, 23.
17
Статисrички годишњак 2000, РЗС Србије, Беоl'])ад, 2000, 48.
18
Исто.
19
Подац11за1981. н 1991. односе се на сrановништво у земљи.
•
~ пољопривредно [> непољопривредно
з1°1о
47о/о
53%
1961 1971
14°/о
73% ' - - /
86%
1981
1991
Пољопривредно С'rановништво
У исrом периоду 11ро11енат пољопривредног сrановништва се смањио за 55,
16о/о (са 69,27о/о на 14,20о/о) или за укупно 10.789 сrановника. Смање110 јс и Y'Jeurhc
у укуп11ом актипном сrа11онни1uтпу за 29,45о/о (са 40,87о/о на 11,42°/о), или 5.866
сrановника.
Нагло опадање броја пољопривредног сrа11овни111тва поклаr1а се са

временом отварања ру11ника олова и цинка "Копорић" и "Жута Прлина" (1971 ),
изградњом посrројења за флота11иону концентрацију у Лепосавићу (1971) и
фабрике у Лешку (1984). Стихијносr одвијања деаграриза11ијс у нашој земљи
lЈС'1·апила јс економске и демографске последице (пражњења сеоских подру•1ја) и
на територији ове општине. Развој рударско-ексrрак·гивних делатносrи и
запосrављањс пољопривреде и пратећих делатносrи још више је подсrакао
процес опадања пољопривредног сrановни1uтва.
Економска сrруктура активног сrановништва општине може се

11осматра·ги и према секторима делатности. Уобичајено је да се та подела вр1uи на
три сек1·ора: примарни, секундарни и терцијални. На основу расположивих
по11атака анализ~1рамо економску сrруктуру активног сrановништва .
•
свега Ytteшhe активних лица по секто има v о/о

Го11ине ак·гинних • ван дел. и
примарни секундарни терЦИЈаЛНИ
лица непоз.
1961 9787 79,27 7,95 3,65 8,43

1971 8190 68,26 18,97 10,23 2,54
1981 8252 43,25 19,53 15,73 21,49
1991 7271 28,28 28,24 19,80 23,68
Табела 20. Активно становништво према секторима делатности за
период 1961.-1991.године
90
--------
Из 'Габеле се може закљу•1ити да су у економској С'I'руктури стан!Јnништва

•
110 еект!Јрима дела'1·ности наступиле зна•rаЈНС 11ромене у корис1· сскун11ар11ог и
тсрцијалног сек1·ора. У односу на 1961.годину ак'rивно ста11ов11и111тn<Ј у

примар11ом сектору у 1991.rодини смањило се за 51,69о/о. У истом периоЈ\)'
активно становништво у секундарном сск1·ору ес повсt1ало З<l 20,29'1~. а y•1c111hc
ак1·ивноr станов11иш'гва у 1·срцијалном сектору за 12,01 'Уо. Спс ове пр<Јмснс у
екоН!ЈМСК!Јј структури ста11овни1uт11а биле су пози'rи1111с и у функ11ији су
•
при1Јрсд11оr развоја.
Брзи привредни развој Лепосавиhа·предсганл,а основни мс1·од у рсша11ан,у

пр<Јблема коришћења и запо111љавања радне снаге. Из11nајан,е Гlсhих
и11вести11ионих средс1·ава после 1960.rодине ради подизан,а 11р<Јизно11них сна1·а
подру•1ја, омогућило јс п<1раст запослености. За скономск11 разu!Јј 011c-,r краја
карактеристична је тендсн11ија сталног раС1·а заr1осл~ноr особл,а.
-- ·-- ---
-- -·
__196111965 1970 1971 -1975
- 1981 1991
Уку11110 1234 1 1328 1758 1953 2850 3062 3691
Привреда 1 968 1078 1439 1624 2493 2530 3141
При•1арни сект<>р 98 198 274 30• 162 153 194
. '
Секундарни сск1·ор 778 824 1044 1181 1934 1611 2053
• 1
- индустрија 778 1 705 804 1030 1514 1466 ' 1638
'Гер11ијал1Ји сек1·ор 92 56 121 139 397 766 894
· тргоn. и у1·t>ститсл~. 50 13 73 25 337 347 498
Ванприврсда 266 250 319 329 - 357 _,_ 532 550-
Табела Број за110СЈ1ених у дру111твеном сектору"'
•
21.
Укупан број запослених у друштпеном сектору од 1961. до 1991. rо11ине
повећан је са 1.234 на 3.691 или за 2,99 пу'rа. Просечна годишња стопа раста
кретала се 11а нивоу од 6,6 о/о.
У укупном броју запослености у 1981. години (3.076) дру1uтпени сектор је
учествовао са 99,So/o, а у 1991. години (3 773) са 97,8о/о. У 1981. ГОЈ\ИIIИ у укупном
броју запослености жене су учествовале са 18,1о/о,ау1991. години са 27,2о/о.
Највећа динам1rка запослетности осrварена је у терцијалном сектору
(cro11a раста 29,Оо/о). Терцијални сектор је повећао своје уче1uће у укупној
запослености са 7,So/" у 1961. на 24,2о/о у 1991. години.
Стопе раста запослс11ости у друштвеном сектору у о/о приказане су у
следећим табелама: 21 •
1962 1966 1971 . 1976 1982 1961

1965 1970 1975 1981 1991 1991
•
.
Укупно 1,9 5,8 9,9 1,2 2,1 6,6

Привреда 2,7 5,9 12,0 0,3 2,4 7,5
Примарни сектор 19,2 6,7 -14,6 -1,2 2,7 3,3
Секундарни сектор 4,0 4,8 13, 1 -3,3 2,7 5,5
•
- индустрија -0,9 1.4 10,1 -0,6 1,2 3,7
Терцијални сектор -12,4 16,7 24,8 18,6 1, 7 29,0
"'Извор Број запослених у друштвеном сектору за 1961, 1965, 1970 и 1975. годину узети су из
Програма друштвено-економског развоја поцручја Копаоник - Лепосавић, Инсrитут за економику
иидусrрије, БеQград, 1985, 22, 212 и 213.
21Група аутора, Лепосавић, Институт за екоt1омику и~щусrрије, Београд, 1985, 22 (стопе раста су
узете закључно за 1971 - 1975)
------------
-- - -
- ·гrг(ЈВ. 11 -28,6 41,2 41, 1 0,6 4.4 29,9
угос1·и·1·ел,. -1,5 5,0 2, 1 9,8 0,7 3,6
ВанприRрс11а
'l'абсле 22. С·груктура за11ослснос'1'И у друштвеном сектору
- ·-
--- С·!~~:~ .P~31!1IOC_JICJ!ИX ДD. ССК1'0 ол)
-------
--------·- 1961 1965 1970 1971 1975 1981 1991
Уку11110 100 100 100 100 100 100 100
Приnрс11а
' 78,4 81,2 81,9 83,2 87,5 82,6 85, 1
Примар11 и сектор 7,9 14,9 15,6 15,6 5,7 5,0 5,3
Сску1111ар ни сск·гор 63,0 62,0 59,4 60,5 67,9 52,6 55,6
•
- и1111ус·гр Ија 63,0 53, 1 45,7 52,7 53, 1 47,9 44.4
Тср11ијал ЈIИ сск·гор 7,5 4,3 6,9 13,9 25,0 24,2
7' 1
- ·rpгon. и угос·1·и·:·сл).
1,0 4,2 11,8 11,3
4, 1 4,4 . 1.3,5
Ва1111ринр С)\а 21,6 18,8 18, 1 16,8
-- 12,5 17,4 14,9
--
·rабела 23. е1·рук·rура за11осл<•них у дру1uтuс11ом сектору у 11ро11ен·гима
Д(ЈМи11а11·гну уЈ1огу у запослсноС'rи имао јс секундарни сектtЈр који је

1961.Г(ЈД1111с а11сорбонао 63°/о укупно запослс11их у друu1·rвсном сектору. Го11ине
1991. (Јн<1ј сск·rор је за11tЈ1IЈљавао 55,6о/о укупно запослених. Због •~сетих
•
оrганизаI\И(ЈНИХ пр(ЈМсна у примарном сск'Г(ЈРУ долазило ЈС Ј\о великих промс11а у
зап<>СЛСН(ЈСТИ ра11ника. Нај11сhи нино запослености у овом сек·гору ос1·1Јарсн је у

197(). и 1971.гсЈ/\ИIЈИ (15,бо/о). С пrЈ<1с·1·ка 60-·rих годи11а секундарни сектор
(ру11арствсЈ и индуС'грија) имао јс дt>минан·гну улогу у запослснос1·и, тако д<~ јс
запо1u.1Ьа11а(Ј бЗо/., укуп110 з<~послсних у дру1u·rвеном сектору 11ривреде.Касније је
за11rЈслснос·г у tJIJoм сск1·сЈру при11редс расла приближно као и укуп11а, па јс oIJaj
сек·1·сЈр у 1991.Г(Ј/\ИНИ запоu1љавао 55,6о/о.
У сле11сhсЈј ·габели размо·rриhсмо и број запоСЈ1е11их ли11<1 у друштвеном
сск1·ору !!!ЈСМа делатнос·гима:
--
1981 1991.
ДeJtaTHOC'I' .
Број о/о Број %
И1111устрија и рударс'1'НО
/lољо11ри1~рс11а и рибарстоо 1466 47.88 1638 44.38
ШумарС1·во 0.62 1.25
19 46
!'ра ђсви11арсrnо 4.01
134 4.37 148
Саобраћај и везе
145 4,74 415 11.24
'I'ргонина
189 6. [ 7 48 1.30
У гости·rсљство
232 7.58 290 7.86
Занатсгво
115 3.76 208 5.63
Стамбс110-комунnл1-1а дсла1·нос·г
230 7.51 348 9.43
Финансије
' ' 48 1.30
()бразован,с и култура
47 1.53 6 0.16
ЗJ\pi:lUC'l'A()
208 6. 79 227 6.15
Друштве110 11ол. организације
70 2.29 11 о 2.98
207 6.76 159 4.31
- -
Укупно 3.062 100,0 3.691 100,0
.
·rабела 24. Број и 11ро11сна·r за11осле11их лица у друштвеном сектору према
дслатносrима у 1981. и 1991. години.
92
Користеhи табелу 24. можемо закључити да су од 1981. до 1991. године

девет од тринаест 11елатности рангираних према броју запосленог особља
измењале своја места. Индустрија и рударство задржали су прво мем:о, а
финансије последње тринаесто. Занатство је задржало 1·pehe, шумарство осмо, а
•
пољопривреда Је на претпоследњем дванаестом месту.
г) ПИСМЕНОСТ И ОБРАЗОВНА СГР.УКТУРА
Два основна показатеља образовне структуµс становниш·rва су писме11ост

и стручна спрема. Писменост представља полазну основу за даље С1'ИI\ање
образова1ьа путем rnколовања и показује степен обраЗ(Јвања стан<>вништnа.
До ослобађања !Јnих крајева од турске влаС1·и 1912.r·<>дине на територији
11анашњс општине Лепосавић постојао је nрло мали број 111кола, па је и r1риродно
да је било много неписмених. Најстарија школа у овом крају је манастирска
школа у Врачеnу која је, према тврдњи најстаријих људи оnог краја, отворена jorn
за време прnог српскnг устанка 1806.~·одине. Јагоr11 К. Ђилас у књизи наводи
факторе који су утицали н11 отварање ове 111коле, Ка!Ј 111·1·0 су: "СТА а рање слобо11нс
територије у овом крају 011 1806. 110 1813. године, К<>ја је била под 11отпуном
контролом УС1'аНИ'IКИХ •1ета, близина српске границе, усп<>Н ку;1ту11ног
живота у Србији у односу на ове крајеве 11 чешhс пре11ошење књига из Србије
од С'Гране свештеника, монаха, тргоnаца и других људи" 22 • Први У'Iитсл,и 01<е
11рквене ruколе били су свештеници из поrnдице Бачанин, која се у XVIII веку 11з
Батке преселила у Врачево.
Годинt: 1869. ова манастирска школа 11реуређсна јс у свс·1·овну школу'' и
први у•1итсљ је Максим кој11 јс знао само читати и писати, како свсдо•1и Гојко
Поповиh, свештеник 11рквс све1·их Вра•1а, 11и111уhи Летопис цркве вра•1срвске '.
2
Школу јс 11здржавао Одбор за народно просвеhивањс из Београда, а помагала ју

јс и 11рква. Године 1888. она јс имала Русатнаме (rеu1сњс-дозвола за рад) које јс
гласило на Марка Ба•1анина, свеш1·сника из Врачсва • 25
Школу су осим lјака из Врачева похађала и деца из околних села: 1"ребиhа,

Лешка, Лепосавића, Со•1ани11е и Ибарске Слатине, а било је деце из Никољ<~чс
(данас n11ш·гина Ра111ка), Батњика и Ту111ић1ље ( оп111тина I-Ioв11 Пазар). За уче11ике
је био обезбеђен ин·гернатски сме111тај и исхрана. Намирнице за храну
обезбеђивали су родитељи.
Иако је за ђаке био обезбеђен сме111тај и исхрана, ШК<>Ла у Вра•1еву је
имала мали број у•1еника. Године 1892. било је 22 ученика, школске 1892/93. - 16,
1893/94. - 25 и школске 1895/96. 14 ученика • 26
У школској 1911/12. години школа је имала сва четири разреда са 25

ученика (1 разред 13 м и 1 ж, 11 разред 4 м и 1 ж, 111 разред 1 м и 5 ж и IV разрt'д 1
ж). Учитељи су Никола Тодоровиh , Анђелија Бу111еповиhева и Алскса11дар
22
Јагош К. Ђилас, Српске шкопе на Коwву и Метохији од Немањића до 1912. године, И11ститут за
српску културу, Приштина/Лепосавић,2000, 117. .
"Тихомир Д. Ђорђевић, 125 година основног школства Рапткс, Рашка, 1983, 17.
'' М. Митровић, Сrаринс српских земаља, Врачево, часопис "Хвосно", бр. 21 у прогонству,
Лепосавић, фебруар 2001, 16.
"М. Петровић, Документа о Рашкој области 1900-1912. године; БеограЈ\, 1995, 383.
26 Ј а1·ош Ђилас, н.д, 233.
----- ----------- -------- -----·--
ЈЈ:ссп<>Т<)nиh. За рад и успех Н11кола Тодоровиh и Анђелија Бу111еповиhсва су

<>11сн.сни 011сном одли•1ан, а Алсксан11ар Дсспотовиh јс добио 011ену повоља11' . 1
Нове световне школе c-rnope11c су у Граничану и Копориhу. Према наводу

Иnана Иваниhа, српског конзула у Турској u1кола у I'рани•1ану јс о·r1;1орсна 1867.
rо11инс. Међутим, на <>снову преписа јс1111ог 11окумента (признани11с на име плате
јсдн<>М у•1и·гел,у) r1ро1rзилази 11а јс школа вероватно отворена 1869. године"', а
r1рсстала јс са рацом 1875. го11инс.
После школе у Грани•rану отворена јс 1uкола у Копориhу. Мсђу1·им, она јс
престала са ра11ом за време рата 1876-1878. године и о Њt)ј нема пt1да·1·ака све до
осл<>б<)ђсн.а t)ВИХ крајева 1912. године'".
У r1сриоду између 11ва светска рата, отварањем нових школа, проr1енат
1rсписмсних становника се постепено смањивао. Године 1918. отворене су u1коле
у Ибарској Слатини'" и Дренови, •rији ес пе•1а1· налази у куhи Миладина Милиhа
из Б<>р<>Вс, а П<>клон јс од деде Рајка Милиhа. Пе•1ат је <>круrл<ЈГ облика на којем
јс у1·ис11у·г ·1·скс·г: Основ11а 111кr>ла Дрен<>вска (hирилица и лати.ница), срез
11сжсвски, зетска бановина, а у средини државни грб. Године 1919. <>тnорсна јс
111кr1ла у Лспоса11иhу, 1924. у Бис1·ри11и, 1926. у Борчану 31 , ка11а јс и у Бслуhу
(прссс;1,с11а 111кола из Дрс11овс), 1920. у Јошаници, 1929. у Вра•1еву (изгра!)е11а
H<>na 111колска зграда), 1937. у Грани•1ану и 1939. у Дрс11у.
У 1·оку нсма•1кс окупације многе 111коле су пресrале са рацом или су
П<Ј11рсмсно ра11иле, као школа у Горн,см Крњину где је у•1ител, био Драгољуб
Мурrаниh. Он јс 1942/43. прсмеu1те11 из Бадња у Крњин,''а u1кола јс радила у
куhи Фил11М<)На Сскулиhа. Повремено јс ра11ила и i11кола у Белуhу. Али, 1942.
rо11инс }Iсм<1•1ка поли11ија јс ухапсила у•1и·1·сљи11у Ковиљку Л<)11ушину 33 па јс од
<ЈКТ<>бра спроnедсна у Kt)concкy Митрови11у и у затвору му•1сна. Зб<>Г <>вога 1uкола
•
Јс прес-га;~ а са ра11ом.
Ра11 ес 011вијао у 111колским зградама всhином нехигијенским

с1·ар<>nрсме11им, 11ске су биле смсш·гене у 11рива·гним куhама. Мало јс 111кол;~ било
<)/\ ·гnр11ог материјала (Лспосаниh, Белуhс, Јоu1ани11а, Бис-гри11а).
Иако су у нским мсс1·има всh биле сrворс11с 1uколе, број неписмених
између 1111а pa·ra би<> је врло nелик, крс·га<Ј ес до 57'Уо. Нар<>•1и·го су женска /\еца
ос-гајала нс111колс>вана. Мали број му111кара11а 011лазио је у срс111ьс, више и високе
111колс 11 такви ес мо1·ли на прсте избројати.
У оном сЈдел,ку књиге 11омснуhсмо сам<> н.ихова имс11а, то су: Ђорђе Бараh,
М<>11а111ко имс Сава Дечанац из Јоu1ани11с, први ректор Призрс11ске богословије,
1\врам Поr1t1виh, пр<>фсског језика и исrорије из Копориhа и /\Иректор држав11с
Рсил11с г11м11азије у Косовској Митров1111и, Александар Бариh, 11ипломирани
111умарски инжс11.ср из Јоu1ани11с, Александар - Ацо Недељковић, 11ип.qомирани
r1ра11ник из Лепt)савиhа, Гојко Бачанин, дипломирани правник из Вра•1ева и
Виријениh I-lсдељкt) са завр1uсном богословијом, а касније је био професор
1·им11азијс у Косовској Мит11оnи11и. Наравно ту су и први учитељи - просветиљељи
,., Милиh f1с1·р11пић, Документа о Ра111кој области 1900-1912. године, Београд, 1995, 384.
~:i J~1rou1 'Ј-јилас. 11.1,, 85
N ИСТ(). .
"'l'ајк<> Прсм<>виh_ Ј/сто111fс Основ11с rпколе "Вук Караџ11h" .v С,Ј•1аници, Со•1а11ица, 1998, 13.
" ~1С1'(1, 14.
·'' 1·. ·1;пр~ениh. 12.f годи11а основн<>Г школства 1'ап1кс, Ра1uка, 1983, 99.
·' Ис·1·0.
1
~~--~~~~--~~~~--~-~~----------~~- --------
из овог краја: Добросав Лазовић из Тврђана, С1·ана Бача11ин из Вра•1ева, Андрија

Бошковић из Постења код Лешка и Данило Милановић из Слатијне. Јет~ан мањи
број завршио је нижу гимназију.
После Другог светског рата долази до коренитих политичко-економских и
tuколских 11ромена. Осим ·школа отворених пре рата, отворене су 11 нове
четвороразредне: Вуча (1947), Мајдево (1947), Горња Со•1ани11а (1948), С<Јчаница
(1949), Шаљска БиС1·рица (1949), Црвен~~ (1954), Кијев•1иће (1955), Јелакце (1955),
l'неждане (1950), Доњи Кр1ы1н (1953), Бсрбсриu1те (1-955), Миоковиће (1953),
Остраће (1956), Бело Бр110 (1949 у кући Ђурића), l'увни1111·е (1960) и Тресава
(1957).
Гlобољ1uа1-ьу нивоа образовања становништва најви1uе је допр1111с.110
отварање основних осмогодишњих школа у Лепосавићу (1952). Сочани11и (1955),
Лешку (1957), Шаљској Бистрици (1949), БеЈ1ом Брду (1949) и Врачеву (1962) и
отварање у Лепосавићу (1962) Хемијског одсека кој11 јс био у саставу Тсх11и•1ке
школе "Борис Кидрич" у Косовској Ми1·ропици.
Према и:1ве1uтају НОО Ле11осавиh. за 111колску 1959/60_ годину, брnј 03-3123
ОД 21. јуна 1960. године, мрежу ОСН<ЈВНИХ IIJKOЛa на ·гериторији OIIШTIJHe 'IИl!ИЛО је
19 четвороразредних са 36 одељења и 1.540 у•1е11ика и 1·ри осморазред11е са 40
· одељеr-ьа и 1.538 у•1еника. Радила је и школа за образова1ьс одрас;1их у Леu1ку.
Постојећом мрежом школа обухваhс11а су спа села и насеља и ст11орени су услони
за 11<1тпун обухват деце основним образовањем и васпи-rањем. Мс!)у·гим, мрежа
школа у општини са 18.910 становника (1961) није задово.ъанајућа, ако ес
прихвати важећи критеријум да јед11а <Јсморазред11а школа д<1лази на 4000
ста11овника (као минимум), односно 5000 стан<111ника (као максимум)''. Пе1·
година касније (1965/66) на територији општине било јс 25 осн<Јвних шко,1а и
3.699 у•1еника у 105 <Јдел,с1-ьа и једна средн,а 111кола са 4 одељења 145 уче11ика.
Пре~1а томе, остварен ниво обухвата и ритам развоја основног образовања благо
заостаје иза просечног на територији Србије. У средњем образовању ритам
развоја јс нешто спорији од просечног у Републици Србији.
И поред постигнутих резултата на подизању 11ивоа (Јбразопа1-ьа
становништва због разбијеноС'Ј'И насеља, похађа1-ьс школе је било отежано.
Насеља су по више десетина километра удаљена једно од другог. Станов~1ици су
сиромашни и бавили су се прим11тивном земљорадњом на полуродној земљи,
ситним поседом и планински сточарством. Зато је у овом крају и велики број
неписмених, што се види у табели 25).
По попису од 31. матр·га 1961. године у опш1·ини Лепосавић, од укупног
С'\'ановништпа преко 10 година, укупно 29,1 о/о ·б~1ло је неписмено, од чега
14,1 ~(,
мушкараца и 43,7о/о женских. Ове пописне године само у једном насељу било је 011
lOo/o неписмених, од 10-20% у 11 насеља, 20-ЗОо/о у 27 насеља, ЗО-40о/о у 18 11асеља,
40-50-о/о неписмених у 12 насеља, а у једно масељу (Кошутово) 51,7о/о становника
старијих преко 10 година било је неписмено. 3 s
Према подацима из пописа 1971. године 25,80о/о становниu1тва С'\'арије од 10
година је неписмено. У односу на 1961. у 1971. години број неписмених је смањен
"Рајко Премовић, Летопис Основне шкоffе "Вук Караџнh "у Сочающн, Со•1аница, 1998, 106.
''Милош Мацура и М. Сентић, СтановннПЛ"во оШЈЈТннс Лепосввнh, Гласник музеја Косова и
Метохије, VII-VIII (1962-1963), Приштина, 1964., 215-216 ··
•
за З,ЗОо/о, а од 1971. до 1991. за 12,98о/о. Општина Лепосавић 1991. године има за

6,02°/n пише неписмених од цсн·гралне Србије (6,8о/о} •. 3
llCПHC~ICll()
10. 19 Z0-49 50. 64 65ivi{c Hcnt>:JHit.T(I
го11и11с укуп1111
г,р % БР % БР % БР % БР % БР %
983 13.43 83 1, 13
z10 316 4,3Z 351 4,79 Z3 0,31
''· 73ZO 1371 Z,87
1971 ж.7505 Z84J 37,88 101 1.35 855 1,39 487 6,40 Z9 0,39
18,2 7
сн.14825 3826 25,80 184 1,24 1581 10,66 1171 7,90 838 5,65 52 0,35
ht.7242 485 6,70 11 0.15 90 l ,Z4 11 z 1,55 266 3.54 16 0.22
19К1 ж.61174 2056 Z9,9 I 25 0,36 502 7,ЈО 908 13,21 591 8,60 30 0,44
Cll.14116 Z541 18,00 36 0,26 582 4.12 1020 7.23 857 6,07 46 0,33
м.71115 33} 4. 75 20 0.28 50 0.71 104 1.48 159 2,Z7 • •
1991 ж.67К3 1436 21.17 25 0.68 111 1.6Ј 681 10,ОЈ 616 9.08 Ј 0,04
с11.1379К 1769 12,8Z 45 0,32 161 1, 16 785 5,68 775 5,62 Ј 0,02
Табела 25. Струк1·ура стан<1u11и1111·ва старог 10 и 11ише година nрема 11олу и не11исмсних
за период 1971-1991. година"
Интересантно јс да је у посма·1·раном периоду про11енат нсписмс11ог женског

стан<>11ништва био стално всhи 011 про11снта мушког неписменог становништва и у
1991.го11ини он јс веhи за скоро 4,5 пу·rа. То је зато што се веhа паж1ьа поклањала
111кол<>вању мушке 11е11е.
У псри<>ду 1971-1991.годинс про11енат неписмених смањен је у ·гри

посма·гранс простор11е јединице у старосним групама од 10-19, 20-49 и 50-64.
Једино у С'rаросној групи <>д 65 и више го11ина промене су незнатне.
Није довољно анализирати однос писмених према неписменим. Много
убедљивију престану о културном нивоу становништва дају пода11и о образовној
структури.
Лица п еь.1а школско· спреми

н
г
е
о
п
д Без Неза ар.
Основ. Сред. о
и СВЕГА IUKOЛC. OCHOBJI. Више Висо-ко
обра- обра- з
1' с11рсь.1е u1кола обра-зова. образ
эовањс зова. н
е
а
1961 13 608
бр 7 144 5675 'IQJ. 266 и и -22
"!о 52,5 41,7 3,4 1,95 0,18 0, 11 О, 16
бр 5557 6107 2079 901 92 22 Ј1
1981 14 825 •љ 6,1 0,2
37,5 41,2 14,02 0,6 0,4
бр 3500 3385 3097 2519 1§1 120 11
1981 12 802
"!. 27,3 26,4 24,2 19,7 1,3 0,9 0,13
Табела 26. Број и проце11ат становништва старијег 10 и више година према ruколској с1tрсми од
196111<>1981.годи11с'"
Образовну структуру становништва опu1тине карактсри111е: 1) високо

учешhе становништва са завршеном основн<>М школом (24,2 о/о), што је знатно
16
· Статистички годи1IЈњак Србије 2000, РЗС Србије, Београд, 2000, 47.
''Републички завод за статистику- Ottutтинe у Србији за 1981. и 1991. годину. Београд
'"За 1991. годину на Косову и Метохији није вршен 11опис 11рема школској с11реми.
96 Благоје Павловиh
·-·-----------
nи1nc у 011носу на 11сн1·ралf1у Србију (19,8°/о ), 2) nслики удео станоони111тва са

сре11њим <>бразоnањсм {19,7о/о), 111·го зна•1и масовно укљу•1иван.с станопниu1тва на
стицање јсдн<ЈГ стспс11а стручне спреме'" и 3) мали про11ени1· стан11пни111тuа са
виu1ом (1,3°/о) и високом школском спремом (О,13о/о).
Смањење про11ента С'rан11они1u1·uа са нсзавр111сн<>м 1uкол<>м и побол,111ан.с
ниnоа образова1ьа станоониu1·гва у оuом крају резултат јс, 11рс снега, 01·1Јаран.е
<>снопних осморазре11них 111кола у Лспосав11hу, С1Ј•1аници, Ле1uку, Вра•1е11у, Бсл<>м
Брду и Шаљској Бистрици и Хе~1ијског одсека у Лепосавићу - издоојено 011ељсњс
Техничке u1коле у КосоЈЈској Ми1·роuици 1962.г11д1111с које касније, 1966.г<>динс
прсрас1·а у самостал~1у l'ехни•1ку 111к<ЈЈ1у са nиruc с·l'рука и образовних пр<Јфилn.
llиno образооне С1'руктуре становништоа може ес 11осматра·1·и и прек<>
011носа НС<>бразонаног ( сЈбразовање ~~иже од завршене ос11<111не 1uкс1ле) и
образ<Јuног (најмање заuр1uсна осноо~1а 1uкола).
------ -- --.---~--· ·---·------------------ ---,

Н1.:обра:1<)ва110 (Јбr,азо1tа11(1
J'1.>J\ИllC
С1'а 1-IOBHИUI'l'ПO
---- --·--------С1'а 11()131IИIII'l.RO
.
12 810 бр -1н9
1961 13 608•;.
>------- --- -----+-
94,2() --- ----
5,80
1971 14825 бр 11664 3161
__ ---.~%~•._ _7R,68 ______ 21,32
1981 12 302 бр 6 885 5 У17
~·--- - - - - - - - - /о
0
53,78 46,22__ _
Табела 27. НсобраЈ()UЗЈIО и обра·Јова110 станопни111тво 011111ти11с Јlс11осавиh.
Про11е11а·r образованог С'Ј'анонни1111·11а за 20 година {1961-1981) сма1,,1,;Ј1 јс за

40,42 о/о, а за ·голи ко процени.та 11opac·rao јс бр<>ј образовН<ЈГ (.1'ановниш·1·11а, 1uто се
може сма·грати 11ооол.ним за 11ал.и друш1·uсно-е.кон<1мски развој оп111·rи11с• •
1
Мсl)у1·им, процена1· нсобразоnаног С1'ановни1111·ва јс j<>Ill увек всл11ки (53,7Н'}~).

ruтo зах1·ева зна·1·но ак1·ионију обр<1з<1nно-uаспи1·ну политику. ГТ•.>ЈЈсhањt: 611оја
С'l'ановника са високом стру•1ном спремом {120) је11ан је ОЈ\ Јf1н•1ајr1их за11а·гак<1 у
овој облаС'l'И друшт11сЈI<ЈГ живо·rа.
д) СГРУКl'УРА ДОМАЋИНСТВА
Из прегледа 11риро11•1<>Г крс1·ања сrанtЈпн11111тяа у1·11рд11ли смо да Лег1осавиh

има с11сцифи•1f1с карак·1·сриС1·икс у 11оглсду по11улационс политике_ Међутим, то
је један <>д слсмена·га и на основу њега се не може crehи пран;~ СЈ1ика о фак·rорима
који карактеришу укупну популациону динамику становниu1тва. За·1·0 јс ОЈ\
посебног интереса, разма·rрање величине и С1'руктурс домаhинства. За
посматрање h емо зети б ·
о нок етањедома h инства од 1961 -• -до 1991. го11ине.
- ---
l"(ljLll Укуп110 бЈХlј Jl<IMahИllC'l'Clllit nrcмa Пp(ICC'lll() cтatlCJRllll KCI ilrl 1()() б1х1ј 'IЛCllf(JHi! 11а 1
C'l"(IПC рас1·а
llC ста 11011НИ!1 ITHi:I ЈIUПИС 11uмahн11ct·1 li:I ](OhtahИllL"1'HO
-~--~~~~~-~-
1961 18 910 3 165 • 597 5,97
1971 18 044 3 761 1,88 480 4,80
1981 16 906 4070 0,82 415 4, 15
1991 16 395 4479 1,00
. .. 366 -~~ ~~----
3,66 - -
'l'абела 28. Бројно кретање домаћинстава у оr1u1тиr1и Ле11ссавиh у периоду 1961. - 1991. r-011ине
'' Група аутора, Проrрам друштвсно-скпномског развоја по11ручја Копаоннк - Јlс11осавнh,

И11сти1·ут за е.кuномску индустрију, Београд, 1985. 151.
411
Исто.
---- - - - - - ---·-----'--'------· - - - -------------
fl<Jcмa·rpajyhи број /\<>маhинстава у перио11у од 1961. до 1991. види ес да јс

<ЈН с-1·алн<Ј pac·ra<J и у 1991. у 011н<>су на попис из 1961. године всhи јс за 1,41 пута.
Ка11а ес бр<Јј домаhинс-гаоа из 1961. го11ине уп<Јрсди са бројем из 1991. године
Ц(Јбија ес индекс 141,52. Међутим, број 11омаhинсrава није равномерно растао: у
11сриоду <J/t 1961.11<> 1971. <ЈН јс порастао за 596, од 1971. до 1981. за 309, а од 1981.
11<> 1991. гади11с за 409. Jaci10, ову п<>јаnу није условио један фактор och јс она
рсзул·1·а·1· многих •1ин11ла11а, 011 к<Јјих на11одимо 11ајоажније.
Прссу11ани фак·r<Јри су ск<>Н<>мски фак·rор и 11осел,авање становни111·гва из
11ругих крајсна; то јс irapo•1и·rt1 к<1рак·гсрис-rи•rно за насеље Лепосавић које јс
196 l .r·tJJ\ИHC 11мил<Ј 96, а 1971. г<>ди11с 438 11амаhинс·1·ана, у којем су изгледи за
зап<>t11л.аuан,с, били зна·1·но бол.и. Други, зна•rајан чинила11 јесте уситн,аuањс
ссt1ских 11омаhи11сrава пу·гем деобе.
1la крају ·греба помену1·и као врл<> важан фактор - бр<Јј чла~1<Јва у
Ј\<Јмаhинс·гuу. д<>К јс бр<Јј д<>маhи11с·га11а рас-1·ао, 11росечан бр<>ј ли11а у /\tЈмаhинС1·ву
јс <>па11а<>. У 1961. Г<Ј11и11и 11омаhи11ство има јс 5,97, у 1971. години 4,80, у 1981.
Г<>1111ни 4, 15 и 1991. Г<Јдини 3,66 •1ла11ова, u1·ro јс нсш·rо nи111е у поређењу са
11сн·1·рил11<>М СрfЈијом (4,() у 1961и3,4у1981.години) .
. ----,-- -
УКУПАI!
-
БРОЈ
-
ЧЛАflОВА у ДС>МА ЋИI Ј(,IПУ
-- -·
-- .
- ---
7 П(ХIС .
Уку111
%
'" 1 % 2 % Ј % 4 % 5 % б ')',
и
1111111С
11~.:,1и•1.
J\()~tilh.
- - --- 9,62 t·J04-

---- - -- -- ---
Ј 765 - - )62 18.85 648 17,2Ј 490 - 13,ОЈ
[')/ 1 8,ОА 44Ј 11, 78
--- ·- -· ---- - -- 709 ----- ·--- 805 21,40
~- - 4,80 - -
~9?1 4 479 441 9.85 990 21.10 681 15.lJ 1113 15.07 597 IJ,JJ Ј56 7,95 190 6,47 Ј,6Ь
1 -·- . ---- ·- -- • •
- -
'] абе11а 29. Број чланова до•1аhинс-1·вu
-
ДtЈмаhинсr11а са малим бројем •1лан<111а (110 3 члана) у 1971. години јс 1.109

или 29,49%, а у 1991. години 2113 или 47,18о/о, ш1·0 је мање у поређен.у са
11с11·rралном Србиј<ЈМ (50,4°/о у 1971и55о/о у 1991.години)''.
Ути11ај економског развоја на вели•1ину доћ1аhинС1·ва може ес саглсца·ги и
кр<ЈЗ с-rруктуру домаhи11С1·ва према изв<Јрима прихо11а. У укупном броју
11омаhинс·гва у 1991.~·одини (4 479) домаhиНС1'Ва која поседују 11ол,опр11вредна
газ11инС1·па у•1ествују са 72,Зо/о (3 237), а нс11ољоприврсдна и меtu<Јвита
цом1:1hинс-гва са 27,7о/о (1 242).
Миграциона кретања
П<>сле Другог светско~· рата мсхани<1кu кре·1·ањс с·га11овништва било јс

нсом1:1 11инами•1но. НемогуhноС'г заr1<Јшљанањ1:1 и слаба 11ру1I1·rвено-скон<Јмска
раз11ијен<ЈСТ били су главни разлози 11а ооо подручје r1<Јс·гане смиграционо. Процес
иссљав1:1ња становника био је убрзан нарочито између 1961. и 1971. ГО/\lfне к<1да се
иселило 866 лица''.
Процес исељавања био је усмерен у два прав1~а: у развијеније крајеве и у
оп1I1тински центар, Лспосавиh. Дu 1970.године исељаван,е је ·гскло према
'' Ста·гис-r11•1ки rо11и1uњак Србије 20UO, РЗС Србије, Београд, 2lJUO, 54.
'
2
Група аутора, Приrр.1м 11руштвс110-еконо•1ског развоја 11одру•1ја Ко11аоннк - Лс11осавиh,
И11С7·и1·у·1· за економику индус•·рије, Београд, 1985, 8.
-------------------------'~-------- ----------
11ривредно развијеној Косовској Ми1·ровици, Рашки и Краљеву. П(ЈСЈIС 1970.

• •
године про11ес исел.аIЈања Је преусмерен и одвијао се према рсгионал11им
цсн·rрима и другим разIЈијеним градовима Републике. У периоду од 1983. 1965. до

rо11инс само у Рашку одселило ес 228 ли11а''. У Ра1uку (181) и Баље11<11\ (31)
исељаnала ес кn<~лификована радна cнar<i, а нсквалифико11ана у пригра11ска
нассљ<~ Ра1nке Супи.с и Власово и насе1ьс Бр11еник(б).
Емигра11иону струју са'1иња11алс су 11оро11и11с из следећих 11асс,1.а: Баре
(Т(ЈМ01111ћи, l~не·rковићи, МаТ(ЈВиhи, Глишоuиhи, Филипо11иhи, Максим(111иhи,
Милићсяиhи и Јосифл.свиhи), Бсл(ЈГ Бр11а (Базиhи, Гогиhи, Ђуриhи, Том11hи,
Д<~ничиhи, Милиhи и Сим(ЈНовићи), Бербсри1u·rе (Муми1101Јиhи и Шемс(111иhи),
Белуhе (Милосаuљевиhи, Бошко11иhи, Милооанонићи, Јездимир(Јоиh11 и
Павловиhи), БиС1·р1111е (Јано1uевиhи. Милу·rино11иh11 , l'au1иhи и С·ганиhи), Бор(ЈЈ1а
(Вељ(1виhи, Миниhи, Марковиhи и Сим(ЈН(Јuиhи), Борчана (Пе1·р(Јвиhи, Симиh11,
Исаиловиhи, БлаГ(Јјсвиhи, Спасојс11иhи, Ми11сн·rије11иhи, Аксс11·1·ије1111h11, I'ајиhи 11
други.). Брзан11е (Анђслопићи, Алсксиhи, Левсн·rије11ићи); Ви·га11(>Виhе
(Васил,евиhи и Јо11ановиhи), Вра•1с110 (Б(>Гданопиhи, Петр(Јније11иhи,
Фил1111(>11иhи, С·rани\1и, Ђорђс11иhи, Мила11и11011ићи, Р<111ос<111л,е11иhи.
Ра11исављениhи); By•re (Ву•1иниhи, Ми,1(Јје11иhи, РаЈ\(ЈЈ\аН(ЈНиhи, 'Буриhи,
Ракиhс11иhи, Трифуно11иhи, Милет11hи и 11руг11); I'неждана (Рад(>Ниhи 11
Ву•1ко11иhи), Горrьег Крњина (Пе111иhи, Секулиhи, , Бараhи, Гли111011иhи,
КоС1·011иhи, Марко11иhи и Арсенијс1111hи, Рајов11ћи 11 11руги), Гра11и•1ана
(М11лу·гиН(Ј11иhи, МиаилоIЈићи, Гајићи, 1'ошко11иhи, Ми1uко1111hи, Вукоје11иl•и),
Гркаја ( Игн,а·rонићи, С1·ефано11иhи и Милоu1е11иhи), Гу вни шта (fiе11111ћи,
fle·rpoвиhи, Вука111инnвиhи), Гулија (Вука11и11011иhи, Мило11ан(Ј11иhи. Ми11иhи,
.Таhимо11ићи, Николиhи), Десетка (Бараhи и Баловиhи), Добраве ( Вукиhс11иhи,
Б(Јјn11иhи, Б(Ј1uкnuиhи 11 Ћуковиhи), До11.ег Крњина (Вирије11иhи, Pa/\(JC<1Rљe1111h11,
ВукомаН(ЈВићи, Ра11ојевићи),Дрена (Мила11инови\1и, Дими·гријс11иhи, Вукиhениhи,
Обрадовиhи, Требјешани), Дубоке (Балоn11hи и Ра111К(Ј11иhи), За11ра1·а
(Милуновиhи и Радован(Јниhи ),Зс~1<1ни11е (Ilланиhи, Спасићи и Илиhи ), Зрн(Јсек
(Вука1nиновиhи, Николићи, Вукићс11иhи), Исева (Пе111ако11иhи, '6ури•1иh11),
Јслак11а (Са11иhи, Миа11Л(Јnиhи, I-lс11ељк(Ј11иhи, Милано11иhи и Јеф·1·ићи), Ја11и11.а
(Милиhи, Ilр•1ићи, Обрад(Јnиhи, Јано1L1е1Ј11hи, Милив•.>јеnићи, Прем(Јuиhи,
Куз~1ано11ићи. Маринкn11иhи, Нинићи, Ни11•1ићи, ЈаН(ЈЈ11енићи, Инановићи,
Ђорђсвиhи), ](Ј111ани11с (Бараhи, МилосаIЈљевиhи), Кајкова (Вукиhевиh11,
Нсшониhи, Радуновиhи, Милст11ћи), Каменице Ибарска (МилсНК(>В11hи,
Марковићи, Јоnанопићи), Кијевчиhа (Мар·rиновиhи, Санићи, Јако11љевиhи).
Копорића (Ра11оји•1иhи, Гвозденовић11, Грујићи, Милановићи), КоС1·ино1· По1·ока
(Радснк(~вићи, РиС1·овиhи, Тимотијевићи), Ко111у·ги11с (Уро1nе11иhи), Kpy1ue11<1
(Бат<1•1ани и Трбол,е1111и), Круu1чи11а (МиЈ1енковићи), Ку·гња (Лак11hсвићи и
Бараhи), Лазина (Милосавл,евиhи и Саnиhи), Ле~uка (Ћоровићи, Јелс11ићи,
Кадићи, Јосоnићи), Лоз11а (Терзићи, l(nеткониhи и Рад(Јnићи), Леп(Јсаnића
(Милојевићи, Ђоковићи, Васиhи и Миле11ко11иhи), Мскиниh<~ (Виријевиhи,
КолаК(ЈВићи, Милснтијсвићи и Јанићијеnиhи), Миокониhа (Илићи, Савићи,
Стефано11ићи, Петроnићи), Моu1ни11а (Раловићи, Радиnојевићи, Михајловићи,
Петковићи и Иrњатоnићи), Остраhа (Чукићи, Бишеnци, Шљивићи, Јаниhијеnићи,
''Радослав Д. 11авловиl\, СЈ·ановншптво и насеља 011шти11с Рашка у функ1Јији 11риврсд1lиr раэноја,

Београд, 1995. 97-98.
----------- -----
Лсшсвићи, Милснковићи, Закићи, Петровићи Всли<1ковићи), По11комља

(Радl)Вановићи, Радосавл,сnићи, Стефановићи, Милснковићи, Поповићи,
Ра11оји•1ићи), Плакаоницс (Симићи, Бран<>nићи, Лазовићи), Планини11е
(Трифу1Ј<)ЈЈИћи, Ву<1е·гићи и Вукојсвићи), Поnов11а (Ћирковићи, Владисављсвићи
и П<>11011ићи), Пос1·с1ьа ( Кузмановићи, Танасковићи, Јсроnићи, Прем<)nићи и
други), Приди<>р1111с (Милуновићи, Милстиnићи, Спасојевићи, Јовановићи,
Вукићсв11ћи и други), Рва1·скс (Ђсрле11и, Бахт11јарсииhи, Ујканоиићи, Шемсовићи,
Ву•1сљи, I'!сз11ровиhи, Са11ковићи, T<>Ml>nиhи, Чоловићи, А11дрићи, Ђорђевиhи),
Ро;1сл,а (Милојсв11ћи, Аксснтијсииh11, Са11ићи), Ру11манцс · (Ву•1стиhи, Симићи,
Јанићијсвиhи и Гајићи), Слатине (I-Iас·гиhи, Милано11иhи, Јоиано11ићи,
Ви·rоровиhи и други), CclJI\a (Вука11ино11иhи, Радо11анс>вићи, Радомироnиhи.),
Со•1ани11с (Милојс11иhи, Мила11оnићи, Костићи, Јс11·rићи, Младсн<>11ићи,
Ми110111сnиhи, Милиhсnићи, Милсн·1·ијс11иhи), Тврђана (Пс·гро11ијеnићи, Бој<>виhи,
Илићи), Трикосс (Ц11с1·овиhи), Трсбиhа. (Росићи, Кова<1свићи, Јозоnиhи,
Б<>јl)IЈИhи, Вукадиновиhи, Ба<1ани, 11робња11и, Ан·rонијсвићи, Бараhи и Радоuићи),
Улије (Јсврсмоnиhи, I·Iсдсл,коn11ћи, Јаковл,с11ићи и Ра11с>са11л,снићи), Црвени
(Ра11с111ићи, МилtЈса11л,с11ићи, Никс>лићи и Ра11омир<>nићи), Цp11a·rt>na
(1'v!11л<ЈС<111л.с1111t1и, Ђорђсвиhи) и Ћирковића ( Ћиркс>виt1и, Ба11с1n11hи, Ђс)сићи,
Пс·гровиhи и 11руги).
После 11ругог све1·ског ра·га, 11оноu1ењем Закона о аграрној реформи и
кt1Лt)Низа11ији 1.945. г<111инс 11ошло јс 110 организа11ионог исел,а11а11,а с·ганс>и1-1иu11·ва
из паси11них крајс11а Југ<>сла11ијс у В<>ј11одину и Словенију. У 1·ој ми1·ра11ији
у•1сс1·вовала јс 19 l\<>Mahи11c·1·11a са 62 с1·а11овника, првснс·гвсно поро11и11с у•1ссника
у НОР-у. Ila <>снову 11рикупљсних пс111а·гака на ·гсрсну у Вој11011и11у су ес одселила
11омаћи11с·r11а из слс11сћих 11ассл,а:
Со•1ани11с (Са11ић Лукt> са 4 •rлана, Мил<)U1с11ић Гра11имир са 6 •~лана, 2 су ес
вра·rила 011мах због теr11ког прилагођаван,а на нону срс11ину и Милентије11ић
Бог<>1Аир са 2 •~лана, сви 011сел,сн1·1 за Пло<1и11с, срез Ко11ин), Ибарске Слати11с
(Мла11снов11ћ Дра1·0 са 5 •1ланоnа, 011сел,сн за Пло<1ицс, срез Ко11ин), Прид11ори11с
(Ми.тт11но_јевић Конс1·ан·rин са 1 •1ла11ом и Миливојевић Хранисла11, одссл,сни за
LЈуруг, Ба•1ка), Лепосавића (Пс·1·р<>11ијсвић Ра·гко са 4 •~лана <>дссл,сн за Глогс1њ
Пан•1с110 ).
Ограни<1с11с могућности за за11с11111ьавање, затваран,с рударских ис1·ражних
ра11с>ва Ша·rори1.1е, бољ11 ус.ттови за школоnа11,е и запоu1л,ава11,с, економска и
сс111ијална несигурност мла11их <)сновни су разлози 11а, после 1961. го11и11с, 11<>\јс до
масс>ВН<ЈГ прссел,енња 11омаћинс·rава из Бор•1ана, Брзан11а и Ру11манца у
Крагујева11. У Малим П<1ели11ама формирано <1и·rано насеље, назва110 Б<>р<1анско
нассл,е.
Спе11ифи•1ни природни, економски и други фактори деловали су

неповољно и на унутра111н,у 11окретљивос1· с·rановниш·rва. С1·ановни111·r1>0 је
нап}'ll!'Гало периферне делове 1·сри·rорије и насел,авало се у Лепосап11ћ као
седи1.u·rс, Лс111ак и друга 11асел,а поред Ибра и саобраћајних комуника11ија.
Просторна nокретл,ивос1· сеоског станопниru·г11а 11рема Лсп<Јсанићу и Леu1ку била
јс јuка 11аро•1и·rо у периоЈ\У 011 1971. до 1984. године, у преме развоја 11ривреде
(и1111устрије) и ·rсрr1ијалн11х 11ела1·нос-rи чиме се с1·варају услови за лакше
за11<Јu1ља11ање, 111коловаfье де11е, могућност рс111аваfьа стамбених проблема, u1ире
задовољавање културних по1·реба и др.
100
Подаци о родном крају које имамо за Општину према попису из 1961. и

1971. године односе се на обим и порекло досељеника.
-
Од рође1ь. сга11ује Доссл~ено Досељено с.а подру 1 1ја дру1·е
Број . вете опwт. д 1·с опш·г . Реп блнке

Гол.
Ста11.
исrом мест
--
Број % Број % број % број о/о број %
1961 18 910 IJ 822 73,09 5 088 26,9 3 023 16,0 1 933 10,22 131 0,70
1971 18 044 12044 66,75 6000 Ј l,S Ј 700 61, 7 111) 36,9 87 1,4 1
. --
Табела ЗО. Подаци о родном крају становништва из 1961. и 1971. године
Међу доссл.еницима из других крајена и општина најваж11ије поз11ције

заузимају 011и који су досељени из уже Србије и Косова и Метохије и њихов
проr~енат се креће од 10,22% у
1961. до 36,9о/о у 1971. години. Гiроцена·r
становника из осталих крајева достиже до 1,4°/., и приву•1ени су, пре свега
рударским радовима и административним потребама. ·
Од укупног броја досељених према 11опису из 1971. године, 5.610 или 93,So/o
досељено је из сеоских насеља, 48 ил11 0,8°/о из мешови1·их '' 342 или 5,7о/о из
градских насеља.
Специфични вид миграције становни111·г11а је одлазак радне с11агс 11а

привремени рад у и11остранство, земље Западне Европе, у којима је потраж11.а за
рад11ом снагом, због високе стопе приро11ноr· раста, била зна·1·но 11ећа, него 111то је
била домаћа понуда. Узроци одласка радника на пр11времсни рад у иностранство
били су ви111еструки: вишеструко веhе зараде, жеља за брзим ре111авањсм
стамбеног питања (1:зградње куће или куповина стана) куповина ауто"1оби11а,
1·рактора и др.
Године 1961. на привременом раду у иностранству било је 26 радника или

0,26% од укупног становништва, 1971. тај број се повећао 11а 76 ИЈIИ О,92'Уо, а
према попису из 1981. године број мигра11а1·а је веt1 85 или О,50'Уо.
'•
•
Е13'1ј[о~~ Х):' 1!1.11 !.:.~t~"r.:г.

•
- '•Ј.Ј '
•
'
(l!j
•
'
. ~~
1
~Ј ~\CJ"<'p;ij;1
Зе~(iПЈК 11 !
Ос~ю~и 1rp11p·~-1~11t;\ t!f])~a. i..: • ~
.. ~·
Jjl '
ј
1
~
. • 1
•
?itЧV~:1::J. 1! fC••"it. ,-,f•• ;;~;~lt ,Ј
•
• •• ' :.i
•
T. rt ·~t"""'"'l'\Z.""~""
I ~:.~.n·,, ;'Пri,."·.~··"" ". ''1'•
,,1'~ '•
''
1'
П<;сЈ•·~С а.а ~c,'-tal1111te '
'
Р7чr.111 pd~. '

••
Uрт<tье .
l\r;ttlt.JRi~c
; '
•
.... " . . ..... ----~-
--
ј1
•
·.-
•
•
Ј l.ЧflC ::u~!JL'U!,lнarrn .- 0RfЧ1lJJtl.'sr.:.t •••• • •
J/1ir.oмe11u . t1";) .Q..A-'t...

Jf ~~-- ·Q. ~=\! .~-1.2-~
Ј ·~11rrr~.'!I
Сведо<1анС1·во из 111колске 1922/23. годИ1fе

•
•• •
.. ••
•
. . '.
. . •
...
•
•
!
..
,• .-. "' ··" . ••
•• •
".
- ,_.", ..
-
'
"',··-~
' •· .'
..
,_'.
·:s: '
'
1
'f; '
'\
1
".•.. "·
~' ·-
41 i,; .:.:,
I Ј .О·.. •- ' '
'
''
·-•
' '
.
·' -.' .•••-.
.
•
..
о
. . .'
, "111
....- li.
о(!
~
..
. о .:t··
;. ·~: 'i •
- '
•
..
'•• (,
"
. ' •• ..
-_,, ·'
. ••..
~-
,.,.·,
. ,,,
' .
"
__
'- -
. ..'
-. ~-
' .- •
Мајсторски испит из 1952. године

' .' ' ' ".
. ,,_.,,,'. .
' ..... ,-::··· .- ...'. ' - ·. •.
,,. - ..
·.. -.
_, - •
, •
.- ' -
••
•
•'
•
•.
••
-· -· .......
' ., о.-:
..
'
'
.
' •
"
..
.
••
. .. '
'
Привреда \ ()5
-- ------· ----------- -- -------- ---------
Период између два светска рата

•
До Другог сIЈстског ра·1·а подру•1је Ј1ана111ње оп111·rи11е Лспосавиh је изразито

1101ьопривредно _ и не11ов<1љ110 раз11ијено. C·ro•1apc·r1J<J је осноIЈна привредна
Ј1сла1·нос·r и на н,егов развој најnи111е у·ги•1у географска среЈ111на, со11ијалне
прилике и положај насеља. Пр<>с·гра11и па111ња11и, лива}\С и 111умс пружали су
поll<Јљнс услове за гајс11,с си·гно грле с·rоке ( 011аца и коза), а ман,с за крупногрлу
стоку. Т<ЈМе је }\<>принела и улога с·г<>Кс у Ј1омаh<1ј ско11<Јмији. 011 С'rоке ес
углавном Ј\<Јб11јала храна,<JJ\cha и <>буhа; с·го•1ни пр<ЈИЗIЈ<>Ј\И су имали и прођу на
пија11ама у Ра111ки, H<>IJOM IIaзapy и Кос<>nској Митрови11и. Прод<1јом сrокс
<>бсзбсђиван јс н<1ва11 за плаhан,с пореза, куповину жи·rа, гас, I!!chcp, кафу и
11руго. Ст<1ка јс }\авала Ј\<1с·га ђубри11а 11с<>пхо11ног за ионако 116сну земл,у. Стоку јс
бил<> лак111с }\ржати, јер јс бил<> ПИЈIЈС зajCJ\Hll'IKИX СС(ЈСКИХ у·1·рина и планинских
11аси111·rа у 11ласни111·rву <JIII!l1·инe која јс наплаhи11ала попа111у. Позна1·а планинска
11аси1111·а су Кукавица на Рог<1зни, Ка·1·уни111тс између Гори.сг и До1ьсг Кр1ьи11а и
Ша1·<1ри11с на Копаонику. llекад<1 су куhне зајсЈ\НИ!\С имале и С'Г<Ј си·гних браnа и
Ј\IЈаЈ\ссет до псЈ\ссс·1· грла крупне стоке. Доминирало јс говс•1с бу1!!а. С обзиром на
Л<>111с К<>му11ика11ијс Г<Јве11а и ко11,и би11и су једине и незаменљиве ·гсглсhс
ж11во·rин,с.
Иако су усл<1nи за развој с1·<1•1арс·rва били 11011ољ11ији него за зсмљораЈ1њу,

зс~1л,<1раЈ~ни•1ки произ110Ј1и су 11а nch<1j 11сни. 1-Ьиnс су. углаn11ом. нспл<>Ј\НС, многе
на апсолу·г11ој наЈ\М<Јрск<>ј 11иси11и ОЈ\ 1ООО мс·гара и ПОЈ\ с·rрмим 11агибима брЈ\а.
Земља јс обрађи11а11а прими1·иn11<>: кори111hс11с су J\pnc11a рали11а и 11ај<>бичнија
Ј\рл,а•1а са с1·0•1ном запрс1·ом. И 11рс ра·1·а могао ес nи11ст11 по нски гnоз}\с11и 11луг.
!Ь11uс су nрл<Ј мале 11 11азиuа11с су н,иuс·1·ак (Ма11асе) или њив•1с (Дренова) а земља
11осна и 11ер<ЈЈ\На 111то услопл,а11а приносе. Ста11ов11и111тnо јс било упуhсно на
куп<>nину жи11о·г11их намирни11а и жи1·а на 11ија11ама у Косовској Ми·rроnи11и,
!-!овом Пазару и Рашки.
У пл<ЈЈ\ОРСЈ\У најб<>љс место за)'зимао јс кукуруз, за·гим 11111сн1111а, онас, раж
и је•1ам. Некада ес сејала и хсл,}\а која ес користила за л,удску исхрану. Д<Ј Другог
сnе1·ског рата 11шсни•1ни хелб ес рс·rк<> К<>рис·1·иt>, у <>IJ<>M крају па јс према хлебу
изграђен кул·r: "Није ес смело ба11а·ги 11и мрни11а, није ес секао ножем јер јс
грсхо·га", нсh ес Л<>МИО на пар•1аЈ\, а •1увао ес у "наhвама".
Тргоnина је била слабо развијена. Из Н<1nог Пазара и Косовске Митрови11е
Ј1олазили су ·гр1 ов11и, ра}\и <>ткупа стоке, 11у11с и другог. Сељаци су гонили сrоку и
из11псили с·гочне 11р<1из110Ј1е на пија11ама у Косо11ској Митропи11и. Рашк11 и Новом
Пазару.
У Лс11оса11иhу, Лс111ку, Со•1а11и11и и Дрену пос·r<1јаЈ10 јс неколико сеоских
Ј\уhана са најосно11нијим намср•1и11ама: с<>, гас, 111chcp, тскс·rил и др. Дуhане у
Лс11<Јсавиhу су Ј\ржали Тимо Нсдсљк<ЈIЈиh, Лаза1Ј Кос·1·иh и М11хал<Ј (Мика)
РаЈ1оса11л,свиh; у Лс111ку Уро111 Јсз11иh и Јефто С·гојанl1виh, а у Дрену Иван
И11ан<1виh. Прпу кафану у JleП(JCaIJflhy имали су Јсврсмоnиhи, а нс1111·0 касније
Саво Нсдел,ковиh 11 Вс,1имирка Пстрuвиh, и Вукоица Пе·rронијевиh у Тврђану.
Зана·гсr110 јс на нај11ижсм нивпу и сводил<Ј ес на кова•1с који су правили
металне делове за пољо11ривредни ала·г: раонике, секире, косире, мотике и 11руго
и по неки кроја<~. Т<Ј јс било Ј\опу11ско занима1ьс земљорадника. Шивење одела ОЈ\
сукна, 11ан1·ало11а оба11л,ано јс ру•1но ко11опљаним кон11см. Мало К<Ј је имао
111иваhс ма111инс.
!D6 Благоје Павловић
- ------ -------------
Рударство НlЈВИјег датума по•1елlЈ јс о·rваран.см ру11ника "Бело Бр110" 1937.

ГlЈl\ИНе. Ру11ник јс ра11ио до 1941. rо11ине и обн(Јвл.ен јс 1947. го11инс.
ИндуС'1·ријс 11рс Другог спс·rског ра·га практи•1но није ни било. Не111тlЈ
ка11итала било јс уложс11lЈ у сксплl1а·rа11ију 1uума, а за рад је Кl>ри111hсна јсфт11на
сез(>Нска радна с11ага.
Период после Другог светског рата
П(1сле Другог снс·1·ског ра1·а С'ГПорени су ЈlfЈl\(ЈЛ,нији усл(ЈПII за ра11ио11алнијс

кори111hсн,с прир(111них бога1·с·1·а11а и 11ри11ре11ни разВfЈј. !If1слсра·г11и разIЈ(Јј
ру11арстuа и и1111усгријс изменио је структуру приuре11е и y•1i;;111hc П<>јс11иних
дсла·r11ости у фl>рмира11,у /{охотка. Г<111инс 1981. у д<1хо1·ку 011u1·rинс Ле11<>са11иh
индуС1·рија јс учсС1·новала са 47,6 П<ЈС'Ј'<Ј, П<ЈЛ,<111ринрс11а са 22,4 посrо, 011 ·гога
при11а·гни ccк·rlJp са 22 П<>с1·0, ·1·ргl111и11а са 12,4, грађсн11нарстпо са 5,4,
УГ(ЈСТИТСЛ.С'ГВО са 3,5, cal1бpahaj са 1 и (ЈС'l'алс дсла·1'Н(ЈС'ГИ 1,1 ll(JC'ГO. 1
По;ьопривреда
Дf>са11ашн,и развој пољо11рипрс11с lЈпш·1·и11с Ле11оса11иh карактсри111с ес

на1·ураЛН(ЈМ ПplJllЗl\lJДЊOM, ниском 'ГСХЈIИ'IКОМ 011рс~1_т1,сно111hу срс11с·г11има за
сапремсни 11а•1ин 11роизподн,с, 11сдопол,11ом 11р11мсн(ЈМ агрl1·1·схни•1ких и
3()()1'СХНИ'IКИХ мс1Ја, и нcмoгyhllfJIJihy примене caпpc~ICllИX мера и ДlЈС'ГИГl!уhа у

ПОЉl>приврс11ној 11рt>Изnо1111,и. Обра11и11с 11оuрu1ине у nрипа·rнtЈМ 11лас11и111·1·11у су
уси·1·њснс /{СОбlЈМ и111111пидуалн11х газ11и11сга11а, Ш'l'О у1·и•1е H<l СКС1'еНЗИU11И на•1ин
П(ЈЉl1принреднс 11рl1изво11њс. Набројане околнос1·и и ниске 11снс пољопривредних
• •
l!рlЈИЗНО/\а у1·и11алс су }\а ес она раЗllИЈа Сl!ОрИЈИМ 'ГСМ!l(ЈМ О}\ (ЈС'Гале 11ривре11с и
ста11овни1u·1·00 масfЈВНо 11апу111·1·а сслfЈ и пољо11рипрсду, 011лази у град
за110111л,аоајуhи ес у НСПl1ЉfЈ11ри11рсдним 11сла1·нf1с·1·има. Тако јс до111ло 110 нагл(>Г

па11а y•1cu1ha ПlЈЛ,(Ј11риuрс11но1· у укупном с·ганоuни1uтпу l>11111·гинс са 69,27 у 1961.
на 14,20 у 1991. години, а ак·1·и11но1· сrанf1в11и111·гва са 78,96 11а 25,61. 2 Нагл<Ј
•
смањење сrанонниu1·ruа имало ЈС и нсга1·ивнс послсди11с, 11ре снега 11а старење
села с јс11нс, и п<1рас·rа брl>ја газ11инt"гана без наследника, с 11ру1·с сгране.

Всли•1ина и структура зсмл,и111н11х пrЈвр1иин,1. Од укупне повр111и11с
општине Ле11осавиh (53.900 хск1·ара) на пол.опринредне површине <>·rпада 23.27!Ј
ха или 43,17 о/о, на u1умс 30.206 ха или 56,4 о/о и на непло11но зе~1л,иu1·rе 424 ха или
5,80 %.
Рас11оред 11ољопринре11них понр111и11а према на•111ну коришhења у 1991.
години приказан јс у следеhој 1·абели.
Уку11на пољ. Ораниt{С ноh1ьа1~и пиногради ливаЈ{С i1a11111)n1tи
Поврu1ина ______ - - - - - - - - - - - - - - - - -
23,270 4 243 1 160 Ј_З 5 504 12 350
u% 18 24 4 49 о 06 23 65 53 07
l'абсла 31. Структура поЉ()!Iриоредних 11uвр111и11а у оn1uти11и Jlcпocanиh 1992. године·'
1
Гру11а аутора, /Јроrрам друштвс1fо-скономскоr развоја 11одруч1;1 Копаоник. Ј/с11осавиh,
Институт за економику индустрије, Београд, 1985, 220.
1
О11111тинс Рс11ублике Србије. Рс11убли•1ки запад за статистику, Београд, 1992, 126.
·' ИС1·о. 130-131.
Привреда 1()7
Према 11адморској виси11и, клими, геолошкој грађи, пс11оло111ким и другим

карак·гсрис·гикама у·гврђен јс и бони·гс·г зсмл,и1uта као зна'1ајан параметар за
110·1·рсбс укупне бил,нс производн,с. Биланс бонитета зсмл,иu1та 11а1· јс у сле11сh(Јј
·габсли:
Бонитс·г11с класе земљи111та
YKYПIIO 1 11 111 IV У VI Vll Vlll 11-IV V-Vlll
U о/о
53.900 • 1500 1600 • 19960 28600 2100 140 3100 50800

100% - 2,8 3,0 • 37,0 53,0 3,9 0,3 5,8 94,2
'I"абсла 32. (~·rpyк·rypa Пt)Rр111и11а 11рсма боt1итсту зсr.1љи111·1·а: 1

Ин1·ензивнс пол,оприврс11нс Пl>вр111инс (оранице, баu1·ге, поhња11и и
в11ногради) '!ИНС 23,27'Уо укупне 11ољопривреднс П<>пр111и11с, 111·1·0 јс врло
11сп<>вољно, а лива11с и па111н,а11и захпа1·ају пише 011 11вс трсhинс (17.854 ха),
(Ј/\Н(ЈСНО 76,73 °/о.
У С1·рук·гури пољоприпрсд11их поврu1ина доминира Y'!C1uhc ин11ивидуалног
сек·гора. Инди11и11уална П<Јљопри11рсдна газдинства располажу са 71,31 посто
ПlЈЉl111риuрсд11с површине и 98,75 пос·1·(Ј орани•111их ПlЈПр111и11а, /\<ЈК код па111њака
11руu1·гнсни сск·гор <>стварујс зна'1ајно у•1сшhс (46,85 11ос1·0).
У вези са структуром коришhења пољ<>привредн<>г зсмљи1111·а уо•1љива су
11на проблема: 1) Стал110 смањен.с 11нтензив11их, 011носно орани•1них r1опр111ина и
11,ихопl> прс1·варан,е у лива11с. Од 1980. до 1991. године орани•1не повр1uинс су
сма11,снс за 1.131 хек·гар или lll> С'I'lЈПИ lJKO 2,2 посто годишње и са процснlЈМ
сман,ипања <>рани•1них повр111ина ра•1уна ес и у будуће, у смањеном обиму и 2)
Изражена је рас11епканосг и ра111·грканост земљишних пар11сла, преовлађују
уситн,сни земл,и111ни поседи, ш·го у·ги•1с на ра11ионалну у11о·гребу зсмљи111·га и
•
савремсн11ЈИ на•1ин производње.
Међу пољоприврс11ним гра11ама доминира ратарство. Највише се сеју

жи·гарицс, по11ртарско, крмно и сто•1но биље.
-~----- ---------------------------------
Ора11ицс и баште
flс>л.011риnредна
11<111р111И1141 уку111I() жи·rа н1111. бил.с р()Нр.liрил.с С'ГО'I. KГ'fll, бил.с
--------·--------- --------------------··-
23.270 4.243 2.964 • 335 944
100 69,85 • 7,90 22,25

------
·1·абела ЈЗ. С1·руктура обрацивих пољоприврец11их 11оnрu1ииа по 11с>јсдиним
културама у 1992. гоцини.'
011 уку11них ораничних поnр11111на које •111нс 18,24 о/о пољоприврс11них
поврu111на, 69.85 о/о се кориС'ГИ за гајење жи1·а (11шеница, кукуруз, раж, јечам и
lJBac), за гајење сто•1ног крмног биља корИС1'И ес 22,25 одсто, за гајење поврћа
(кромпир, 11асул,, лук, паприка, парадајз ... ) 7,90 о/о. С обзиром да је највеhа
Пl>врu1и11а обрадивог зсмљиш·га засејана житарицама у следсhој 1·абели дата је
структура жи·1·а за перио111964-1991.
' Гру11а аут<>ра. С'ту11ија орrаниза11ије и урс/)с1ьа подру•lја Копао11ика. Инсrитут за архитектуру и
урба11изам Србије. Ьсоrрад ,1987, 18.
---------·---·-
1964. 1970. 1980. 1991.

5.238 о/, 4.901 % 3.855 % 2.964 %
- ·-
llUICHИI~a 2.619 50,00 2.251 45,9Ј 1.459 Ј7,85 2.964 48,45
раж ЈЈО 6,30 300 6, 12 300 7,78 40 1,Ј5
•
ЈС\IЗМ 445 8,50 310 6,33 310 8,04 49 1,65
овас 5ЈО 10, 12 540 1,02 444 11,52 119 4,01
кукуруз 1.314 25,08 1.500 30,60 1.342 34,81 1.320 44.54
-
Табела 34.
---·
С1·рук·rура жи·га за 11ерио11
-----
1964-1991.
-
година"
. ·-
У пло11орсду засејаних поорu1ина земљи111та жит1>м доминирају nс1uни11а и

кукуруз са 75,08 о/о у 1964. 1192,99 % 1991. r1>дине (п111сни11а 48.45 , а кукуруз 44,54
о/о). На lЈсталс RPC1'C жита - стрна жи1·а (раж, је•1ам и l>ва11) у 1964. rо11ини
отпадало је 24,92, а у 1991. 7,01 о/о.
Према положају засејане r1овр1uинс жи1·ариr1ама м11rу ес nо11слити у ·гри
орани•1на појаса: најнижи или 11олински; срс1111,и или бр11ски; најви111и или
плани11ски. У најнижем појасу најnи111с 11,11иа јс ПОЈ\ кукурузом, у срс11н,см
преовлађују 1ьиве са белим жи·rима и кукуrузом јарИКlЈМ, а у најnи111см има малих
и.ива Пl>д ражи и l>всом.
С обзиром да јс пољопривреди<> земл,и111·rс слабијег кnали1·с1·а и 11а nrиn<111a

веhином У, VI, VII и VII ! класи (94,2 °/о) ;rlJ јс и nроизnо111ьа жи·1·ари11а no хск·rару
рсла·гивн11 ниска.
------------------------- ----· -- ---- ---

____ ______ _ У ку'!ан принос у то11ама ПрL1СС'13Н n_p_l:'l.!_OCY кг. _____
IЈПИС yкyrIH() 11ру1uт. ИНЈ\. укупно друш1-. инд.
________се_к_1_·о~р~___с_·с_ц_~·1_·о~р_________с_е_к_·_rо~р~---- се11т_~_
пшени11а 1.569 - 1.569 2 .02 7 - 2.02 7

~--- --·------ -~----------------~--
кукуруз 1.470 _____5______ _!_.465 _ 3.154 _____

1.667 1.487_
Табела 35. Произuо11ња 11шс11и11с и кукуруза у 1992. 1·оди1111 7
УRl>ђсн,с сапрећ1ене механиза11ије у 11ро11ес пољоприпре11нс nр1>изиl>Ј\Њс јс

011 изузе·rноr зна•1аја за 1rовеhање прин1>са. Дубоко оr>ан,е зем.1Ј,и11r1·а и његово
механичко ус11тњавање зна•1ајни су за одржавање олажноС1'И и обра11у.
Механиза11ијом се ра11ионалније користи радна снаr·а, брже и квали·rе1·није
обавља сетна, око11авањс и жс1·ва. Мсl)у1·им, rьсна упо·rрсба је (>Вдс отпо•1сла
релативно касно.
Пољоnриорсдниr1и да11ас имају: 500 трак·rора, 25 к11~1бајна, 16!!0

мотокултива·rора, 15 вршали11а, 33 камио1rа и lJKlJ 15.000 си1·нс ~1сха11иза11ије и
прикл,у•1них уређаја (косачице, фрезс, nyмne за наводњаван,с и·rд.)."
Примена хемијских срсдстаuа, посебно употреба минералних l)убриuа, м<~да
јс поосhана, jou1 увек је недовољна. Зна•1ајнија потрошња са 99 килограма по
хектару обрадиве попр1uине остварена јс на 11руш1·веном сектору, док на
индиви11уалном сектору просс•1на по1·ро111н,а из11оси 18, 1 кr/ха обрадиве
површине, или скоро 4,5 пута ман,с.
'Исто, 130. и подаци Стру•1нс службе општи11с Лепосавић.

•Исто, 130.
7
Исто, 143.
" Пода11и су доб11је11и од Струч11е службе за привреду и развој општине Лепосавић и <>дносе се на
2001. rоди11у
Привреда 109
·----- -----------------~·--'--'-С--·--·--------------
Ин11устријскс биљке, шсhсрна репа и сунr1окрс·г се сЈ1або гаје. Всhи з11а,1ај у

гајењу имају П<>вртарске кул·гурс, пасул, и кромпир. Принос пасуља у 1992. години
11зносио је 126 ·гана, а кромпира 1329 тона или, 7.590 кг/ха.' Произв<>д11,а с·1·0'111ог
биља јс не111·го бсЈља: 11е·гслинс 28 ·гана или 2.545 кг/ха, луцерке 82U ·гана, односно
2.485 кг/ха. и сена 9.975 то11а или 1697 кг/ха. Принос на паu1ња11има јс врло мали
ИИЗН<ЈСИ 319 кг/ха.
Према ·гомс, у 11слини произnодн,а жита, повртарсК<>Г и СТО'Iног крмног
бил,а на ·rери1·орији општине Лепосавиh јс слаба у
од11<>су на косовски 11росек 11 н11жа јс 3 110 4 пу·rа, ш·rо указује 11а јс кnалитст земље
слаб и про11ук·r1111н<ЈС'Г слаба, па јс не<>пходна всhа примена агро·гсхни'1ких мера.
За 11оhарс1·в<Ј П<1С'ГtЈјс п<>вол,ни природни }'слови, ма11а ес у овој грани мало
ура11ил<>- Boh<1pc1·11<> има екстснзив11и карак·гср и прспу111тено јс кори1uhсњу
приро11них уСЈ1011а. l-laj1Jи1uc ес гаје 111л,ива и јабука. IIo по11а11има из 1992. годи11с у
<>r1111·rи1rи јс 12.656 стабала 111л,и1Ја са укупном произво111ьом <ЈЈ(
965 1·она или 8 кг
11с> јс1111ом с·габлу. нЈ Бр<>ј ро11них с·rабала јабука у оп111·rини је 16.240 са укупном
11роиз1101111,ом 011 303 ·гоне или 9 кг/ха пс> једном с1·аблу.'' У погледу сорти КОЈ(
111л,ина 11<>~1инирају ракијске _сорте, а код јабука cop·rc слабије ·гржи111нс врсдн<>сrи
(бу11имка, к<~ла•rара и 11руге).
Cтo•rнrt фо11;f. П<ЈЈ\ у·rи11ајем повољних природних усл<ЈВа С1'О'Iарст11<Ј је и
после Друг<1г све1·скс1г ра·га остало важна грана привреде, јер ливаде и па111ња11и
•1ине 76,72 °/о по11ршина. Ако се on<>MC 11011ају и поврurине под c·r<>'IHIJM крм11им
биљем, он11а rrроизилази 11а ес за П<Ј'rрсбс с1·0,rарства корис·rи ес 79,25 о/о укупне
11t1љопри11редне поn~11uинс, истина разба11аних.
Према пода11има из 1997. го11ине у <Јпштини Леп<Јсавиh има 7.754 грла
r<1r1cдa, 011 'Јега 4.669, или 60,19 о/о женских приrrл<>дних грла, 4.364 сви1ьа, 2.856
<>riaцa и 46.540 кома11а жи11и11с.
--· - - - - - -с---------------·-------------------
Број с1·оке Стопе (раста - orrarcaн,a)

1972 1992 1997 1972 Ђ 1992 1972 Ђ 1997
------ ·--- број 'Уо број "/о
l"()HC}~a 9.751 5.774 7.754 - 3.977 - 40.79 - 1.997 - 20,48
-- ---- -- --- ----
OliЦC 13.928 1.879 2.856 - 12.049 - 86,51 - 11.<Ј72 - 79,49
---·-· ----- ----
сн иње 3.375 3.293 4.361 - 82 - 2 ,43 986 29,21
-
коњи 600 - - - -
ЖИIЈИ/13 _ _ Зl_.412 39.127 46.540 7.715 24,56 15.128 48,16
Табе11а 36. С·г<1чrrи фоr111 у опr11тиr1и Jlerrocaвиh у 1972, 1992 и 1997. години''
Од 1972. године сТО'IНИ ф<1н11 се конс·гант110 смањује и из наведених

пода1·ака ес 11и11и да јс бр<>ј с·го•1них грла (г<)11сда) смањен за 20,48 о/о и ова11а
79,49о/о. Једино К<ЈД св11ња (29,21 пос·го) 11 живине (48,16 пс>сго) број јс пораС'1·ао.
До <>падања броја <Јва11<11101uлсЈ је збсЈг 1re11oc1·a·rкa ра11не снаге, дслими'rне забране
кори1uhења планинских па111њака и плаhања високе поr1аше. Ситно домаhе
гове'Је све више замсн,ујс шapefro го11е,1е сименталске расе. Изградња путева и
'Оr111rтине Републике Србије, Реr1ублички завод за статистику, Београд ,1992, 147.
'" ИС1·о, 155.

11
Исто.
12
Ис1·0, 202.
l l(J Благоје Павловиh
- ---- - - - - - - - - - ------------
увођење мсханиза11ијс у пол,оприврсди у1·и11али су 11а кон, изгуби нскада111њи

зна•1ај. У 1997. г<>11ини било јс просс•1но 71 Г<>ве•11.: на 100 хскатара <>бра11и11с
површине, свиња 102 и <>ва11а 12 на его хектара обрадиве 11<>вршине.
На унапређивању пољоприврс11нс произв<Јдњс у оп111·rини ра11ила јс
Основна организација кооперана1·а у сас1·а11у Ра11не организа11ијс за 111умарс·1·в<>
"Храст" где ес зна•1ајнија активНОС1' од11ијала на 01·купу лекови·r<>г биља и
111умских 11ло11ова. Данас 11слује ЗемЈьорадни•1ка задру1·а са три11ссс1· зап<>слсних и
200 коопсрана·rа 13 и са снмо 50 хсктнра СОПС1'ВСН<>Г зсмљи111·rа К<Јјс ес
нерационално корИС1'И. У кон11еп11иј~1 раз11оја За11руга се оријен·rи111с на
cro•1apcrвo и воhарсrво, одн<>сно пр}'Жањс П<Јмоhи индивидуалним
пољоприврс11ним газдинс1·11има на измени расног сас·гава сго•1ног фон11а и
подмлађивању старих 11оh11,ака.
Ветеринарска служба на подру•1ју l>r1r11·ги11c организ<>1Ја11а јс каl> одел,с11,е
Ветеринарске С1'ани11с у Зубином По1·оку са 1111а 11и11л<>мира1rа вс1·срин<1ра и 11ва
ветеринарска тсхни•1<1ра, III'Гl> јс испод с1·r1арних rr<>'rpcбa. Н<>, у условима какr1и су
<>На ПОС1'ИЖС дl>брс рсзул·rа1·с: рс/\<Јвно ес <>билазс r1унк·r<>IЈИ, врши ес 11спл,сњс
сrоке пр<>тив заразних б<>лестr1, помаже сто•rари~1а у НСВlЈл,и, 11ају савети и 11pyr<>.
О·rкуп ПlЈл,опривре11них прl>ИЗIЈО/\а јс 11рлl> лoure <>рга11из<>ван. Иак<>
Зсмл,<>ра1111и•rка задруга има седам пунк1·011а за <>тку11 произ11011а, откуп ес 011вија
преко накупа1\а. У секторској сгрук1·ури 0·1·ку11а 11оминирн и11ди11идуални сект<>р.
Његово y•1c111hc у 11рс11нос·rи у 1973. Г<>11ини из11<>СИЛ<Ј јс 45,2 П<>С'ГО, а у 1983. години
•tак 86,9 пr1ст<>. У С1'рук·rури вре1111<Јс1·и <>·гкуr1а r1<>л,опри11рсдних rrр<>из11011а 11<>
14
гранамн, С1'l>чарстnо са 89 r1ocтl> ocrIJapyje зна•rајнијс y•rc111hc у <>11носу на lJ'ГK}'ll

15
бил,них произн<>да. Оваква структура 01·кyrra rr<>л,<>при11рс11них пр<>И'3ВlЈда указује

на чињеницу да јс биљна 11роизводња натуралн<>Г карак1·сра и 11а служи за
задовољавање rtlJ't'pcбa П<Јл,оприврс11них rrpoизnoђa•ra. Ка<> и 01·ку11, и
r1ол,опри1Јрсда у опurтини у 11елини има на·rурални карак1·ср ir "остварсr1и темпо
разIЈоја ес може окарак·гсрисати ка<> крај11,е нсзаnо11с>11,авајуhи" ,'' па ес намеhс
по1·рсба брже измене с1·рук·rу11с II<>ЈЫ>11ри11рс11нс пp<>ИЗIJl>l\II,c и 11еhсг улаган.а у
С1'очарску произnодњу, говсдарсг11<> (пр<1из11одн,а млека и меса) и ов•1арс·1·11<>
(пр1>изво11ња јагн,сhсг и ов•1сг меса), јер ir<Jcrojc по1Јол,н~1 природни услови и
11овољн<1 радне снаге.
Преуређењем објеката друr111·11енс исхране, Земл.орадни•1ка задруга је

1999. године изгра11ила r1oгt>H за 0·1·куп 11 прера11у млека улtЈжив111и преко преко
300.00() DM. Међу1·им, млекара нс ради. Ilрс1111иђсна изградн,а ·гри сабирна 11сн1·ра
на подру•1ују оп111тинс за <>'rку11 производа зе~1љорадника (в<Јhс, по11рhс и мл ск<>),
и снаб11свање зсмл,орад11ика основнr1х ма1·еријал<>М 1rијс рсализ<>вана.
Шумарство и ловство
U!умски фонд и газдовање шумама. На територији <>п111тине Лепосавиh у

2001. го11ини је 30.206 хектара ПО/\ 111умом, 111то у односу на њену укупну
1
·' Документациони материјал Службе за 11риврсду и развој r111111ти11с Јlе11осавиh .
14 Гру11а аутора, Проrрам дру1ит11ено-економског ~1одру•Јја Коz1аоник Ј/еттосавиh, Институт за
економику индустрије, Београ11. 1985, 57.
15
Исто.
1' Исто, 56.
П(!Вршину 'IИНИ
56,()4 (](!СТО. у струк·1·ури П(!Нр111ина П<)Д 111ум<ЈМ 1\ОМИНИра
11руштвсни сек1·ор, са 19.95() хск1·ара или 66,05 пос·rо. При11а·rне 111умс су на 10.256,
или 33,95 ПОС'ГО шумских 11<111рuЈина. Дру11Ј1·вснс шуме највсhим 11сл<ЈМ су
груписане у веhе газ11инскс јс11ини11е са п<~ссбним плановима газд<~ван,а К<>ји
обезбеђују редовно <>држана~ье, обнову и унапређење.
Од 19.950 хск1·ара у 11ру11Ј1·uен<1ј сu11јиЈЈИ високе uЈумс су !Ја 11онрu1ини од
2.754,51, издана•1кс13.513,61, мсЈЈ1<111и·1·с 957,81, u111карс 2.255,93, Ј1Јубља11и, 120,24 и
111умскс кул·rурс 347,9() хск·гара. П(1 маси лиЈ11hари у•1сС'1·11ују са 98 <)/\С'Ј"О, а 2 о/о
17
<1·гпа11а на кул1·урс и приро11нс сас·Ј·оји~1с •1с·1·ирl1нара. Шуме храс·га у•1сс·rвују са 60

о/о, бук11с <ЈКО 34 о/.,, а ос·1·алих ли111hара, угл;111ном тнр11их (граб, јасен, ја11ор и
/\руги) око 6 °/о.
Шуме у прива·rном пласни111тву разбије1Је су на 1Јслики број парЈ\ела и
Ј1ласника. Око 16 посrо ових 111ума су нис<Јке, а 84 посr<Ј су изданске 111уме, 111икарс
и 111ибљаЈ\И и лисни•1ке 1uумс са мало 11рс11н<1м ЈI[Ј(Ј/\УКЈ\Ијом. У 1Ј1умама принатних
власника у дрвној маси •1е·rинари у•1сС'гнују са 1 °/о, а ли1uhари са 99 П<ЈС1'О, 1111 •~ега
xpacr са 40, букава, 58 и 1 о/о су ·rnрди ли11Јhари. За Ј11уме у прина1·Ј1ом нласни111тву
нису урађене основе, неh ес газдује !Ја основу при11рсмених газдинских планова.
За обезбсђи11а~1,е ра11ионалног газ11011ања на r1<1дру•1ју Кос<Јва и Мс·r11хије
образована су шумско привредна по11ру•1ја за 111уме у друЈ111·нсној својини. После
Друг<ЈГ спе1·ског рата у Лсп11савиhу јс JJ<Jcrojao рсЈ1ир при Шумском газ11инС1·ву у
Косовској Ми1·рови11и. 0111962. го11и~1е на нив<ЈУ региона Косо11скс Ми1·ровицс, по
оп1111·инама формирана су прс11узеhа за газ11оnан,с uЈумама. У Лс11осапиhу јс ·raKB<J
пре11узеhе "Храст" које јс функЈ\И<>нисаЛ<> 1\<Ј 1991. годи1Јс, када су Зак11ном о
IЈЈумама угаЈ11сна прс11узеhа опс· врс·1·с и формирано Предузсhс за газд<111ањс
u1умама "Србија 11Јуме" са ссдиш·гсм у Бсогра11у. У Лсп<>савиhу јс за ову и
оп1uтинс Зве•1ан, Косовску Ми·rр11ви11у и Зубин По·rок Ф<>рмираЈ10 Шумско
газ11инсrво "Ибар" са својим управама у Лспосаниhу и Зубин<>М По·Ј·оку.
ИскориuЈhсњс дру1u·rвених шума на по11ру•Јју <>пш·гинс у пери<1ду 1996 -
1999. године мање је од пла~1ираног. Остнарсна сс•Ја износила јс 66.254 m3 нето
дрвне масе, и то букна 25.073 m3 храс1·
41.122 m3 или 62 П<>С'Г<Ј
, и •Јс·rинари 59 m3
или 1 посrо. Од тога техни•1ко дрво y•1ccrnyjc са 19,55 пос1·0, а огревно дрво са
80,45 посrо. У 2001. го11ини <1С1·варена јс сс•1а 011 22.598 m3 , од •1сга јс добијено 4.126
m3 или 18,25 посrо техни•IК<>Г и 18,472 m3 или 81,75 посr<Ј огрсв11ог дрвс·rа.
У периоду од 1991 - 2001. године изнрЈuсно је мслиора·Ј·иnно поu1умљаnањс
на површини од 50 хек·rара и по1Ј1умл,авање голети и •1исrина на 170 хектара.
Годишње се у општини пошуми око 20 хск·1·аrа.
У приватном власниш·rву у периоду 1991 - 2001. посе•1ено јс 7.530 m3 или 76
поС1·о 011 планираног. Сс•Ја се односи искљу•1ин11 на ли1Ј1hарс, 011 којих се го11иu1њс
д11бија 120 m3 (10 посrо) техничког и 1.080 n13 (90 посто) огревног дрвета. У
приватним шумама у периоду од 10 го11ина (1991 - 20(!1) извр111ено је
мслиоративно пошумљавање на попр111ини од 82,80 хектара што је 24 посто
планираног.
Узгој, за111тита и коришhењс 111ума (коришhењс дрвне масе и 1uумских

Ј1лодова) не може се замисли1·и без изграђене мреже u1умских путева. У
11руштненим шумама има укуп~10 44 km. меких путева'", и то чи~1и мрежу гусrинс
17
Подаци Стру•1нс службе Шумског газ11инства "Ибар" у Лепосавићу.
'"Група аутора, Програм дру1итвсно-скономскоr развоја подручја Ко11аоник, Лепосавић,
Инсти·гут за економику индустрије, Бсогра11. 1985, 77.
112
• •
неu1то преко 1111а ћtетра на Једном хектару 111умске поври1ине, 1ито Је испод
оп·гимал1Јс која се, у зависности од ·герена и врсте шуме, крсhе од 9 - 15 метара

11ута на јсдН(ЈМ хектару шумске поври1ине. ' 1 1
Стање и проблеми у ловсЈ11у. На по11ру•1ју општине Лепоса11иh постоје

• •
повољни услuви за живо1· различитих нрс·га ди11љачи и развuЈ ло11стна, КОЈе осим
приврс11ног има и спс1р1·скu-рскрса·гивни и дру1u·гвсf1и значај. Сагласно важеhим

законским прсЈписима, ло11ством је uбухваhена зашти1·а, гајење, лов, коришhеfье
дивљачи и њених делова, 1·акu да ес мерама газдсЈвања обезбеди гајење оних врста
11ивља•1и у броју и к11алитету који 11оэвол,авају 11риродни усло11и лови111та.
Схо11но •~лану 18. чла11 1. Закона о лсЈВС'1·11у ("Сл. гласник РС", бр. 39/93)
r1ос·1·оји решен,с о ус1·ано11љавању 11сЈни1u·га на ·гериторији оп1IЈ·ги11с Ле11с1савиh. По
11.сму, од јсдИiiС1'Веног лови1I1та К<Јјим је r·аз11овало Ло11а•1ко удружење
"Ко11аоник" у Јlепосавиhу ус·гановл.ено је лови111с "Лепосавка рска · Клик" на
понршини од 44.198 хектара и Л<Јвиш·1·с "Гњежданска река" на повр1uини од 9.706
хек·гара ксЈјс је пс1себним 11 реu1ењсм ("Службени rлас11ик РС" бр 44/96) дато на
газдсЈвање Јавном предузеhу "Србија 111уме" на 11сриод од 11ссст година.
Лони111тс "Јlепоса11ска рска - Клик" 11а·го јс на газдсЈ11ањс Ловачком
у11ружењу "Копаоник" у Лепосавиhу. Међу1·им, иако јс лова•1ко у11ружсње 11а
време поднело сву по·гребну 11сЈкумен·1·ацију, ре111е1ьс о /\одели лс111ишта ни до 11а11
•
да11ас ни1е донето.
Установљена лови111та имају добре услове за живот и развој дивљачи, али

11ивљачи јс све мање. Такво С1ање условља11а ниска материјална ос11опа лс11Ја•1ке
организације, која онсмогуhава да ес лови111та боље уреде и опреме, обезбеди
организова110 •1уоан.с, и да ес из врши интензивније бројно принављан,е и
оснсжава1ье дивл,а•1и.
Гlрсма Привременом годиu111,см плану rаз11ооања лоnиu1тсм за лоону

1998/99. r·о11ину у л<1nи1uтима је утврђе11 оп·гимални матични фонд за1u1·иhене
д11в.ъа•111: 210 срна, 86 диол,их свиfьа, 1548 зечева, 1324 псЈљских јаребица и 60
јареби11а камен.арки.' 0 Године 1997. у ловии1тс је унето 30 комада одраслих
фазана. На ос11с1ву С'ГаТИС1'И•1ких пода1·ака за 1996. годину 011с·грељено јс три
комада дивље сви11,е, 130 зс•1с11а, 25 пс1љских јаребица, 1 вук, 10 јазаваца, 25
лисица, 19 К}'На, сврака, врана и сојки 200 комада.
Индикативно је 11а јс у послед1-ьс време број дивља•1и зна·гно смањен, што
неко11тролисаним ловом, што сечом шума, и услед недоста·гка хране и склоништа.
Дивл,а сn11ња нассл.ава сва планинска С'Ганишта и веhина ловаца је сматра једном
од глав11их врС1·а дивља•1и у ловиштима. Неко11тролисаним и несавесним ловом
она је на иви11и ИС'rребљења.
ЛоЈЈачка ор~·анизација нема свој дом, а у ловној 1998/99. години имала је 118
у•1лањсних ловаца. Го11ине 1980. било је 626 лоЈЈаца. У лс~вишту нису изграђена
хр<1l1или111та за Ј~лакаву и перна·гу дивљач, а нема ни сталlIО запослених ли11а.
Оскудна финансијска средстЈЈа нс омсЈгуl1авају по·гребне пре11условс (смештај,

ЈЈО/\ИЧС, исхрана. прс11оз и друго) за организоЈЈани лоЈЈни туризам и та •1ињени11а
дај•: јасну слику стварности. Природа је дала с11с, али љуr1и не •1ине ниu11·а. У
•
·1·аквим условима нема места развоју.
19
Ис·го
''Привремени годишњи план газдовања ловиштем "Лепосавска река· Клик" за ловну 1998/99.
годину, 12-15.
Пр11врсда 1 1:;
Индустрија и рударсТВ()
!l(1слсра·гни rrrи11rc11ни raзr!(Jj (Ј11111·1·и11с Лс1Ј(ЈС<111иh к<1rак·1·сrи111с 11ас·г(1ја11,с

11<1 ес 11а 11r11(ip11·1·c·г ин11)'с·1·r11јал11з;1111·1ј11. Py11arc·1·11(J, К(Јјс у 1i11(1M кr<1ју има 11yr·y
·1·rа111111ију. rrrc11c·1·;111л,aл(1 јс 11сн1111у с11их r1r111·r<1м;1 убрзане 111111ус·1·rијализа11ијс, jcr
ј.: у (Jll<JM крају ру11а 11ађсна ј(1111 у 11rс11а11·1·11•1к(1 l\(1ба. Из11сс11и (1с·га11и с·гарих
fJYl\<t[JCKИX [1<11\<Jlla (јамски ()'Гl!(Ј[ЈИ, ·3смл,;111с 'l'(JllИ(JllИl\C PYl\C, rа:1ни ал;1·1·и, 11ађснс
<ЈЛ(11111с фигуrс) с11с11<1•1с <1 скс11л<1а·1·а11ији ry11c у 1\<Јба Рим11,а11а и Виза11·1·и11а11а. Из
·г<ЈГ 11рсмс11<1 су rу1111и11и 11;1 Р<1г<1з111·1 (!lл<.1ка<1111·111<1), К<)ји 1111 11r<111ук·1·111111<1с·1·11 (ЈЛ<111а,
11и11ка и crcбra с·1·ајс међу 11r1111м rу1111и1111~1а <111с 11rc·1·c 11<1 Балка11ск<1м 1111лу<1с·1·11rу.
<>l\ll<JCll() у r:11r<JllИ Y<Jlllll'l'C. !lpc1\<llloC 1\<1 јс "('ла11а K(Jlla<>llИ'IKllX fJYl\llИK<>г<1·Јн<1м" 1·<111<ip11 11<1 јс ry1111a <16;1;1с·1· Р<1г<~знс у 11r<1111л<1с·1·и 611;1;1 ri<1г<1·1·ија ру11ним
11аслагама и ж1111<1~1а ''11 rу1111ика 11<1 К<>11<1<11111ку.
3<1 rа:11111·1·ак PYJ\a[JCK<J-'l'()llll()llИ'la[JCKC 1\СЛ<1'1'11(ЈС'Г11 ()1\ lla[J<J'lll'l'(JГ ·311а•1аја јс
сrс1111,с11ск<1111111 11сrи(>Ј\. Ј~11л;1·1;1к Сас<1, 11а 11<~з1111 крал,а Yr<i111a, <iк<i сrс11инс Xlll
11ска. 11ссум11,и11<Ј, 1\<!!1р11Н(ЈСИ llаГЛ<ЈМ ycr1<111y ry11arcг11a. Кr11з 1\С(Ј ХЈУ и Il[JllY
1111Ј11111и11у ХУ 11ск<1 f1)'11arc·1·11(1 у crc1111.c11cк(i1111<1.i Сrбији 11<1с·1·ижс 11rxy11a11. Из <>11<1г
11сrи<111а су rу1111и11и БсЈ1<~ Бр11<1 и За11;1;1111111;1 11а К1111а<111ику. Сrс1111,,111ск<11111и
rу11аrски pa1\<JllИ зах11а·1·или су llСЛИКС ll(Jll[JlllИllC. J-laj11ch11 rip<ij <~кана ОИ() јс
1·rуr1исан <ЈК<Ј 11а11а11111,11х 11ассл,а Бсл<Ј Бр11<~. l'у1111и111·1·с, За11ла11и11а, Mary111иhc и,
11с111·1·<1 јуж11ијс. K<1r1<1rиhc.
О ·1·,1мс как<Ј ес ру11<1рсг11<1 r<1з11иј;1лt~ има 1111111с nиса1111х 11<~ку~1сна·1·а к<1ји ес
•1у11ају у Дуrir<111а•1к<1м аrхи11у. Пrс11а11,с каже 11а ес За11ла11и11а у r1p<i111л<ic1·и
11ази11ала "Зла·1·11а 11л<1111111а" и 11а ес ЈЈ(ЈСЛс llCK(JГ 11сЛИК(ЈГ IJ(Jll(JlllJ,a <>l\(JMah11(i назип
За11л;111и11а. Ка<Ј rу1111ик са 1111с хил,а11с c11r·1·11.c11a, 34 ·1·(11111<111и11с, За11ла11и11а ес
lll!MИll>C ]4()(). Г<Jl\llHC 21 .
Имс rу1111ика Бсл(Ј Бr11(1 11r11и 11у·1· ес ја11;1,а у 11уrir<111а•1ким с1111сима 14fil.
Г(111и11с. 11,, Б(ЈГ<>м11лу Xpariaкy rу111111к јс скс1Ј(ЈЛ<1а·г11е;1н и 11с111·г<1 раније,
11cr<111a·1·11<1 у 11r11<1j ·грсhи1111 ХУ 11ск;1. Б. Хr<16ак 11<111(111и 11а јс из riсл<~бр11ских <)Кана
11а~с11а ру11а epcrira 11 зла·1·а и 11а јс бил11 ra:11111jc11a мс·1·алуrгиј11. Јуж11ијс <111 Бсл<>Г
Бр11а. K<JIJ<)rиhc са е11<1јим 11<~ја11ама <ЈЛ<~1111<~-11и11ка11с ру11с 11ужи 11из г<111и11а
ll[JИllJJa'IИЛ<J јс 11аж11,у 11сграж1111а•1а. у 11yrip<>ll<l'IKИM ClllfCИMa (134fi - 1414) имс
К<ЈП<)риhа јс •1ссг<> за11иси11ан11. Према В. Симиhу. <>11<> јс 611л<~ 11<1јизrази·1·ији ·1·rг у
К(111аt111и•1к<>ј <16лае·1·и <1е11<111а11<1 ка<Ј ·грж11111111 искл,у•1и11<1 зб<>Г <>Л<>11а.'' Пrсм<~ ·1·<1мс.
l\CЛ(JKYlllJa fJYJ\a[JCKa aK'l'И!JlllJC'I' <JlllJГ KfJa.j<t у С[ЈСЈ\11,СМ llCKY 611ла јс усмерена Но
11р<1из11<>11н,у crcб[J<t. Ол<111<1 ес иск<1ри111hа11<1Ј1<1 K<t<> с11орс11ан 11r<>11ука·1· и за·r<> ес
K<>Il<t<>llИK 'ICCI'() [](ЈМИ н,а(Ј ка<l "сrсбрс11а 11ла11и11а".
Срс1111,с11скt11111<Ј ry11arcг11(> 11а111л<> јс 1111rаза и у ·1·1~n111111мас·1·и11и. Пt1сг11јс
·1·<111<111ими у псзи са ру11арс1·пt>М с 11<1•1с·1·ка XIY 11ска. Так<Ј ес ·1·1111t1ним "С·1·арс
pyr1c" на Кt111а<>нику nомин,у у С11с1·ос·гсфннск•>.i 11011сл,и из 1314. r<111инс. Пла11ом
ес наз1111а Ј\С<> н·1·аrа села Гркај<1, а Кt111а•1ки 11tJ'l'(JK јс у селу Кру111с11у. !lлака<1ни11а,
11ассл,с 111111 Р<>Г<>з1111м, наз11анt1 n<J мсс·гу на к11мс су ес "11лака;1с" (ис11лакипалс)
fJYl\C. Мн11га c1·ara rу11арска (ЈКна у 113[1(!1\У 11ази11ају ес "мt1•111лима"' 11а јс []()и.има
нас·1·а<Ј ·r<111<111им М11•1ила у селу Цrnс11и 11<1 Рt1г<1зни.
21
1;<>1·uумил Храбак, Ми1рtЈНЈ11111, Јр,•11•1а и ру1111иr(и 11а /.Ј(ЈГt1з11и (ло lбfJtJ. rtJди11L'). ''З1~с 1 1а11"
Кос<>нска Ми·rр11ви11а 1996, 56.
'' Ис-го. SR.
114
•>
• •
•
•
r
. -' .''
"
'
'l)lf[N
- "
"
'.
...
'"'
MELJ~A
TREPCA
~т ••с. '! "~1 с
' r : '2 ' 10L-. IT ROVICA

:"'··l. 1 ~ < \ • . ""'
~····~:,..;·~·~·~'~·
~~~ .. ,-,,• с
-.1•~·~·-·;..i.•-·...,..~1'--__,"r
оАоЈ
• • •
Географски положај лежи1uта Бело Брдо, Копорић, Жута Прлина и Црнац

Привреда 1[ 5
---------- ----------------- - -
Дру111·г11сн<1-сК<ЈIЈ<ЈМСКс пр<1мс11с 11<1слс у11а11а Турака и брзи рас11а11

фсу11алних 11ржа11и11а биле су 11рссу11нс за срс11н,снск<)l\11с 11сла·1·11<1с·1·и. Тур1111
забран.ују ИЗR<ЈЗ мс·rала у Вснс11ију и Дуброnник. Ру11арски ра11<111и ес и 11ал,с
11ас·1·аnл,ају, али у мањем <Јбиму. Тур11и ес 11ар11<1рски 01111<1сс 11рсма с·га11<1нни111·гnу,
11гг<Ј 11<111<111и 1\<Ј иссл,анан,а и <111ласка Саса ру11ара, 11а ру11арска <1к·1·и11н<ЈС'Г прсс-1·ајс
<11\ 1685. 1\!Ј 1689. Г<ЈЈ\ИНС.
П<1слс 11<1узс <JI\ преко 1111а нска ру11арс·1·11<Ј <Jil<JГ краја 11<111<111<1 <1жи11л,а11а
IJ(J'IC'ГK<JM 1927. Г<ЈЈ\ИНС, у 11рсмс ка11а ес на CllCTCK<JM 1·ржи111·1·у (JCCha ЈЈ(ЈМан,кан,t;
<ЈЛ<Ј11а и 11инка. О11ај крај, сn<Јјим ру11ним П<Јја11ама и рсзср11;1ма и 11<111<1л,11им
са<1браh;1ј11<Ј-I'С<)Графским ll<ЈЛ<Јжајсм прс11с·1·а11л,а<Ј јс 11с<ЈМа II<JГ<JJ\H<J 11<111ру•1јс за
улагање С1·ран<ЈГ ка11и·гала. Гlр11с ис·гражнс ра11<111с из11<)Ј\И
11<111o<JCll<)Ua11a
К<Јм11анија "'l'rcp~a-mines 1,'['[)" ка<Ј <Јгранак 11<.:ЛИК<ЈГ Л<JllJ\<JllCK<)Г ·1·рус·1·а "Selcksion
'l'r11sr". ИС1·ражни ра11<111и су 11али и 111111<1л,11с рсзул·1·а·1·с и ус-г<111<111л,снс су рсзср11с
<JI\ 11рск<1 мил11<111 ·1'<)lta fi<1га·гс ру11с. О11им јс <11·1111•1с<Ј ·грсhи 11срИ<)I\ у <)б11<111и Ј\ал,сг
разноја руЈ1арс-1·11а у Лс11<ЈС<111иhу.
Ис-1·ражи11ан,а су усмсрс11а на 11<111ру•1ју с·1·арих раЈ1<111<1 и:1 срсЈ11ьсг 11ска и
11бухnа·гала су: В<1јс·1·и11, Бсhир<1nа11, Бсл<Ј Бр11<1, Базиhс и Мару111иhс.
ГlрсЈ1узсhс "Kopaonik Mi11cs l,i1nitcd" <1·1·11<1•1сл<Ј јс ра11<111с на о·rк<)ПИМа у
Запла11ини и <11111 су 11р111сни Ј\<Ј 1935. г<111и11с.Тсжи111·гс РУЈ\арскс ск11лоа·1·а11ијс
11рсн<1си ес из За11ла11и11с у Бсл<Ј Бр11<1 ка11а јс х<1риз<111·1·, на хил,а11у мс·1·ара
на11М<)рскс 11исинс, 11<111сза11 11<1·1·к<111<1м са Белим Бр11ом. 'ГаЈ\а јс r1<1•1сла изгр<1111r,а
жи•1арс К<1ја r1<111сзујс ру1111ик са жслсзни•1к<ЈМ с·гани11<1м у Лс111ку. Ра11<1ни су
занр111сни 1937. Г!)Ј\ИНС , а РУЈ\НИК јс П<)'IС<Ј са r1p<1изno111r,<JM 1938. Г<Јl\ИНС. Рсзсрнс
РУЈ\С изн<1силс су 75().()(Ј(Ј ·1·<1на са саЈ1ржајсм 15 ll<Jc-1·<1 <Јл<111а 11инка и <1бсзбсђи11алс
су ра11 руЈ111ику за 1111анасс·1· r<111ина. Пр11с г<111и11с РУЈ\НИК јс Ј\а<> 65.0()() ·го11а ру11с и
110 1941. Г<ЈЈ\ИНС у <Јnом лсжи111·гу 11з11ађс11а јс најк11али1·с·1·11иј<1 РУЈ\а. За 11рсмс
Друг<ЈГ сnс·гск<>Г р;1·1·а ру11ник није раЈ\И<Ј. Пар·1·изански~1 ак11ијама руЈ111ик јс
<>111·1·cl1c11 и би<> јс за·г11<>рс11.
Са <ЈСП<>С<Јбл,анан,см З ес 1949.
Г<>11инс и 1972. Г<111инс у руЈ1нику јс nр<1из11сЈ\с11<1 J\na мили<1на Т<Јна РУЈ\С са 12,3
П<ЈС1'О <ЈЛ<Јна и 1\инка. Карак·1·срис-1·и•1но јс.: нап<1мс11ут11 11а ес рсзсрос РУЈ\С у Бсл<ЈМ
Бр11у г<111и111њс <111ржанају 11а ис·г<ЈМ 11и11<1у Ј\<Ј 197(). г<111и11с са ма11,11м и 11сhим
криз11им К<1лсба11,има. К<>лик<> јс 11р<1сс•1но 1·<111и11111,с из11ађсн<Ј РУЈ\С, 1·олик<> јс
11р<1нађсн<Ј Н<>uих рсзср11и, али с<1Ј1рж;1ј ~1с·га;1;1 јс у !)сс·г11<1м 11аЈ1у. Расn<>Л<Јж11uс
рсзср11с ру11с 11анас ес 11снс на <ЈК<Ј Ј111а мили<111а ·1·<1на с<1 са11ржајсм ОЈ\ 7,5 П<)С'l'<Ј
()Л(ЈНа, 5,87 ПОС1'() 1\ИНКа и 87 gr/t cpcfipa.
На лсжи111·1·у Жу·га Ilрлина гс<ЈЈl<Јt11ка 11с-1·ражи11ан,а су <J'l'II<J•1cлa 196(). а
скс11л<1а·га11ијс 1971. го11и11с. Пр\.:ма рсзу;1·1·а·1·11ма 11<>СаЈ1а111н.их ис-гражинан,а
пр<1ра•1уна·гс ру11нс резерве у лсжи1111·у из11<>сс 23().(ЈО(Ј ·г<111а са срсЈ1н.им саЈ1ржајсм
ОЈ\ 3,81 П(ЈС'Г(Ј (ЈЛОВа, 4,2 П(ЈС'ГО l\ИllKa и 6 gr./t сребра.
РуЈ\Н<Ј лсжи1111·с Копориh налази ес у нс11<>срсЈ\Н<1ј близини лсжи111·1·а Жута
Прлина. 011 1927 - 1934. г<1динс Енглези су 11р11111ли ис-гражи11а11,а ман.сг !)бима
исrо•1н<1 <Јд сада1uњсг поврII1инск<1г К<>11а на брЈ\У Р<1сул.и. lЬих<>nа К<Јнс-га·га11ија јс
да јс оруђсн,с сиромашно и без ско11омск<1г и11·1·срсса. Ис·гражи11ања су t1бн<1нл,сна
1954. и ·грајала су до 1958. го11инс. У·горђснс су рсзер11с <ЈЈ\ 1.546.(ЈОО ·гона ру11с са
2,22 П<ЈС'Г<Ј <Јлоnа, 0,76 посrо 11инка и 35 гр/·г сребра и 5.298.(Ј(Ј(Ј ·1·она сирома111није
минсрализа11ијс са 2,10 П<Јс-1·<1 <Јлоnа, (Ј,72 11<1c-ro 11и11ка и 20 r,r/t сребра.
Експл<1а·га11ија оног лсжи111·1·а 11сзана јс за 11<)•1с·гак раЈ\а п<1с·rр<1јсн,а за
---------- - --------· · - - --·------
флотацијску концен·гра11ију олов1fо-цинкане ру11е у Лс1ЈlЈСа11иhу 1971. године.

Током 1972. ГlЈдине рудник јс 11ао 7.170 Tl>Ha руде са 2,4 пос·гlЈ олuЈЈа и 11инка, а з<~
првих 10 месеци 1973. ГО}\ИНС 67.865 ТОН<! С<! 1,95 ПОС1'0 ОЛ(Јl!а и 0,78 Пl)С'ГU l{ИНКа.
Руда cKO сксплоата11ијс,
транспорта и прераде и експлоа1·ација јс обус·гављсна.
Ол стр<~не енглеског 11ру1u·г11а "Selection 'J'rusl Ll'D" у всмсну lJI\ 1927. 110 1934.
голине 11бављају се зна•1ајни ис-гражи11а•1ки радо11и и 11а Р!ЈГ<ЈЗlfИ ка11а јс извр111сно
-
и дстал,но гсолоu1кlЈ кар1·ира1ье 11вог пuдру•1Ја-
Ол 1957. године геолошка служба РМХК "Трс11•1а" у З11с•1ану 110•1ињс са

обим11им ис-гражи11а•1к11м ра11011има на Р!ЈГlЈзни к11ји су 11али IIlЈзи1·и11нс рсзул1·ате
и на основу којих јс 1967. године отпочс.qа пр1>Из1Јодн,а на ко·ги 862 метра.
Реконс-1·рук11ојом од 1974. Д!Ј 1978. го11и11е рудник јс 01·ворсн у Црнцу, на ко·rи 612
метара 11адморскс висине. Краје~1 1979. ru11и11c пр11ра•1у11а·rе резерве изн11сс
1.1()2.560 ·гана са 9,50 ПОСl'О олова и 11инка и 96 gr/t сребра.
Према пода11има истражииа1ьа про11сн,ујс се 11а резерве (А+ Б + Ц) у СЈЈИМ
лежи1uти~1а из11осе преко lU милио11а 1·11на руде. Лсжиu11·а Бело Бр111>, Црна11 и
Жута Гlрли11а екс11олоа1·и111у ес пu11зсмним јамским мс1·011ама lЈ'rк1111аван,а, а у
лежишту Копориh примсн,ује ес мс1·011а поuрши11ског отк1Јпа11ања.
Рудниц11 и фл1Јта111tја "Kona(JftИK ". Крајем 1971. г11д11нс у Лс11оса11иhу јс
за1Јр1uсна изгра11н,а пос-гројен,а за флота11ијску кон11ен1·ра11ију lЈЛlЈПНс и 11инканс
руле. У постројен.у се прерађује руда са Копаоника ( Бело Бр110. Коп1111иh и Жута
Прлина) и Р11гuзнс ( Црна11)- Пројск·гопани 11нсв11и ка11а11и·гсти 1111с·1·р1>јсн,а износе
1.300 1·11на суЈЈе руде или 375.250 тона го11и111њс. У 1982. г11дини реализовано јс
402.652 тоне суве руде, 1111·11 јс ИС1'!ЈВреме110 и 11aj11cha ОС'Ј'Варсна 11роизu1111ња.
23
Количина прерађене ру11е и произЈЈ011ња кон11снтрата види ес из слсдсhс

·габеле:
----
Наз11n ру11ника Yкyrrr10 олова ltИllK3
у тонама у 1·оня.~1а у 1'()11~lM3
-- ----- ----- -·-· -··· - -

Бел<> Брдо 95.068 4.507 5.523
Цр11а11 92.201 4.488 2.691
КалуЬер 3.126 39 43
Жута Прлина 48.328 1.865 1.304
Копориће 163.865 3.846 1.185
УКУПНО: 402.652 14. 781 10. 789

----------------------------------
1'абсла 37. Количина прсра1Јс11с руде и произ11одн.а ко1111снтрата
Најмања коли•1ина руде и производ1ьа КGнцен-грата осrврсна је 1994.

године, и то:
-----------------------------------------
Назив ру11ника укупно кон1.tен·гра'1· олоuа концс11трат ~~инка
у тонама )' Т()l!ЗМ3 у тонама
Бело Брдо 4.855 212 276

Цр11ац 7.768 435 297
'·'Стручна служба рудника "Ко11аоник"_

----~----- ---------
Жу·1·а llрли11а 1.040 72 76

Kt>ll<>pиhc
----·---- ·---------------------------·----- ---- -- -------------- ------- ----- ------- - ----- --------
YKYIIHO: 13.663 719 651
- - - - · - - - ------------------··------··------ - - - - - - - - ·
Ру11а ес из ру11ника /\(Ј <l>л(Ј'1·а11ијс 11рсн(1зи камис1нима и ЖИ'lар(>М Лспосапиh -

Жу·1·а Прлина.
У ·габсли 3Х 11а·1· јс 11лаf1ирани са11ржај у ру11и. коли<1ина пр(Јизнс11сне ру11с и
<>С'rнарсни резул1·а·1·и 1972-1992 са ин11ексима. (J/\l!(JCfl<> (1с·1·11арсН(Ј у (J/\fl(>CY на
планираfl(Ј у r1ро11с11·1·има.
ПЛЛI IИl'ЛI l(J (JГ.l'ПЛrEfl() 1972.

1-IАЗИIЈ Pho/a Zno/o Лg g/I руЈ1с/1 РЬ0/о Zn% Лg g/I ру11с/1
РУ)\llИКЛ______ ---~---- ··---------··-·--------- ______ ----~~------ - - - - - - - - - - - -

ll(:iltl l)p1111 6.00 ;,10 90 55.000 4.12 3.01 60 9'1.475
--------·-------------··-- ----- -----· -· - -------··--------- ------ --·---------· -----·---·--- --------
llp11itll
---- ----
s.oo 2,50 ао 90.2so
·-- -··· ------ ---- - --- -- ·- -·- -·--··. -------
4.91 2.57 01 35.sza
.. ----- -- ------- ·-· ------- ---- --- ----- -- --·-----
Жу1·<1 Ilr;11111a <!,96 <l,JZ 92.7 57.000 J,Z6 Ч,19 5<1 25.039
. ----------- -------------- ----------------- ------·- -----· ·-- ---
Kt11111pиh~ 2.16 1,03 25 142.500 1.49 0.89 17 8.165
---··----- .. - ·-- ---- ---- ---- -·--·- -·- '--·' .. - ------- ··-·- ·------ -·-·- ---·-··----. - - .. - . ·-- -·-' ·- - .. - -· ....
'
YKYllflU 4. 14 1,49 63,41 375.150 4.03 Z.99 57 163.207

------------------··----·-·---·-----
------------
ИНЈ[ЕКr:И У 'К, 0('Т11ЛРЕ110 У IY\12 INDEKSI tJ %
------ -- ------------------------·---- ---
Лg РЬ /о 0
l)b Z11 PYJlt:fl Zn°/o Лg g/t PYJ\(;/t 1 Ьо/о Zn°/o Лg g/I ruJt: /t 1
···----- ----- ·-- ---------·--·---- - ·--- -~=--~-------- ----·-

69 81 67 111 4,19 4.17 64 10.005 70 115 71 24
---- -·· -·- -·-- ------ ----------·-·- -·-·- ·------ -- ----. --------- --- - - ·
- - - - - - - -98
- - -103
- - - -76 ___________
39 4.28 1,76 51 39.640
сс__.с._ -----··-·---------
86 71
---64 - - -44
-
66 97 58 44 3,75 2.75 44 3.036 76 64 47 5
--- ----- --- ----·--------··--- ---- --------·-- --------
----·
6986
---·-----
68 6 • • • -
-- ·------- - - · - - - · - · - - - - -
• . -------
•
----·----- -97- -120--- 90 --··----·-·------

43 4.22
-- -----
2.62
--
55 62.683
.
IDZ 105 87
-·-- - ·---·
.
17
·--- - - · - -
'('абела ЗН. Гlла11ира11 и t1c·r11•1rc1> cartpжaj ме·1·ала у ру11и 1972 - 1992
У тсхнол111rrК(ЈМ np(1jeK'l'Y П()С1'р(>јења Фло1·а11ије планирано јс садржај

ме·rала <>Лона 4, 14 ПОС'l'О, 11инка 2,49 П(ЈС'l'(Ј и сребра
63,42 грама 110 тони, а
квали·1·е·г К(ЈН!\Сf11·рата 7!),83 r10C1'(J (ЈЛ(Јна, 51),51 П(ЈС'l'О 11инка и 1091 гр/1· сребра.
Иск11ри111hеН(ЈС'Г метала у руди (ЈЛ<>на јс 84,06, 11инка 75,4() и сребра 84,75
П(ЈС'Г(Ј.
УлаСК(>М КФОР-а и YI-IMИK-a у "Tpcr1<ry" ру11ни11и су прсс·гали са раД(ЈМ

14. анrуста 20()0. Г<>11инс.
У nсрио11у 011 1972. го11инс Д(Ј 14. ангуС'га 2000. године укуnн(Ј јс пр<>Извс11сно
6.881.1Х2 'l'(J11c руде са проссч11им садржајем ме·1·ала у руди 3,20 пос~·о ОЛ(ЈВа, 2,12
П(ЈС'rо 11инка и 44 гр/1· сребра. IЈроизнс11сно јс и 276.655 тofra кон11сн·1·ра·rа олона са
са11ржајсм 68,24 ПОС'l'О олона и 817 гр/·r сребра и К(1н11ентрата са 46,07 ПОС'ГО 11инка.
ОС'rнарсна су и слсдсhа искори111hсња метала у ру11и: 1/РЬ = 85,8.5 посто, l/Zn =
70,25 П(ЈС1'(Ј И l/Ag = 75,lX П<ЈС'!'о. 24
У укупној nрс>извс>11н,и <ЈЈ\ 6.881.182 тоне ру11с Ру11ник KoncJpиh је

у•1сС'1·ио11ао са 34 noc·1·c> или 2.332.385 тоне са јако ниским са11ржајсм метала у руди
((ЈЛОВа 2,3 ПОС1'0 и 1\ИНКа 0,81 посто).
Сни ру11ни11и на Копаонику и Рогозин 11а no11py•1jy оп1uтинс Лспосавиh су
•~ланови Ин·rсгра11и<>НС заједнице "Трсп•1а" у Косовкој Ми·1·р(>ни11и. Флота11ија у
Лсп(Јсапиhу и рудни11и Бело Брдо, Жу1·а Прлина, Копориhе и Црна11 •~ине
24
!1ода11и С·1·ручне службе РО Ру1111и11и и фло1·а11ија "Ко11ао11ик" у Ј!епосаниhу.
Ибарски базен и припа}"\ају Ра11ној организа11ији РуТ1ни11и и флотација "Копаоник"

са ссдиII1тем у Лепосавићу.
I'о11инс 1972. РО РуТ1ни11и и ло·га11ија "Копаt1ник" имали су 1.298
запослених, од 'Јега: 25 са IЈИС<Јком стру'1ном спремом, 16 са вишом, 110 са
среТ\IЪ<>м, 93 ВКВ, 542 КВ и 512 ПК ра11ника. Они су <1с1·нарили Ј\(\ХОl\ак ОТ\
76.036.490 Т\ИНара и лични Д<ЈХОТ\аК 29.619.266 динара, или по ра11нику 22.819,16
динара.
Дссс·r rо]"\и11а касније (1982) ова ра11на орrаниза11ија јс имала 1.760

запослених: са високом с·гру•rном с11ремом 40, IJИIIIOM 66, средњом 153, ВКВ
ра11ника 212, КВ 679 и ПК 617 ра11ника. Ос1·варен јс Т\ОХ011ак <>/\ 1.014.140.072
динара·, Лll'IHll l\OXOl\И 343.852.041 динар, ИЈIИ по ра1111ику 195.370,48 ј\ИНара.
У
1991. rо11ини број запослених у 011н<1су на за 707 1982. го11и11у сман.сн јс
ра11ника 11 запослено 1.053 радника: 42 са високом стру•1ном спремом, 33 са
вишом, 135 са средњом, 171 ВКВ, 397 КВ и 270 ПК радника. Ос-гварсн јс доходак
ОТ\ 110.390.492,оо динара и ЛИ'IНИ 11охо11и 4.160.668,00 динара, 1111·0 по ра}"\нику
износи 3.951,25 динара."
Према томе, разноврсн(> богатс-гво м~1нсрал1;1их сирови11а 11а ·гсриторији
оп1IIтине, 11рс свега олона и 11и11ка и 11ругих мс·1·ала, ом(>1·ућило јс развој
скс~·рак1·ивнс ин11ус·гријс (ру11арс·гна). 011 11pnt1r, 11ослс 111>угог свс·гског ра1·а
консти·гуисаног Рудника "Бело Бр110", К<Јји јс за11<11IIљанао 700 ра11ника и
ос-г11ари11ао rодиu1н.у производњу од 40 хил.ада тона rоди111ње, израстао јс први
и1111ус~·ријски колскти11 Рудници и фло·га11ија "Ко11ао11ик" са седи1111·см у
Лепосавићу који јс у саставу РМХК <Јл ова и 11инка "Трепча" у Косо11ској
М~1трови11и са 375.250 тона руде rо11и1uњс.
Осим скстрактивнс 11нТ1ус1·ријс (ру11арства) у послератном периоду развија
ес и прерађивачка индустрија, која ес већим Т\СЛ<Јм ослања на прера11у сировина са
с1·ранс, а мањим базира 11а прераТ1у локалних сир(>вина (Т1р11ста и грађевинског
·камена).
Радна организација 1111' - Зглоб11и лежајеви. Ра]"\на организација "ПТТ -
Зглоб11и лежајеuи" ДД у Лепосавићу израсла је и развила ес из раТ\И<>нице за
ОТ\ржавање машина и друге произво]"\не 011ремс у РО РуТ1ници са флота11ијом
"К(>Паоник". Радионица се проruирила и мо11срнизовала до 11и11оа ка]"\а њен
ка11ацитс·г 11рсвазилази отрсбе РО "Копаоник" и по•1иње да обавља услуге за
Т\ругс ра1111с орган11за11ијс. Та11а се јавл,а и11сја 11а ес реализује мањи Пр<>изводни
прогон који би 0~1огуhио даље прn111ирсњс и модерниза11ију. Дошло је до
разгоnора са "Првом пс1·олетком" у Трстенику и већ 1982. rо11инс Т\О реализације
инвести11ионог програма по којем јс изграђена 11роизводна хала површине 1.320
2
1n и из11ршс11а набавка пише ма111ина.
Запослено је 111 радника и почела јс производња зглобних лежајева, уu1ки
•
и глава за хидрауличне 11илин11ре, ва11станТ1арних DИЈака и 11ругих 11слова.
Уз добру сараТ\ЊУ и 1·схнолошки на}"\З(Јр "Прве пс·голсткс" у Трстенику,

овај колектив преузима и целокупну произво}"\н.у раТ\И даље финализа11ије својих
уређај<.~ и агрегата. Даљи развој и успеш!Ј(ЈС'I' у производњи створили су интересе
"Копаоника" и "Прне 11столеткс" да производни погон проu1ире. Г<>дине 1987.
дошло јс до закљу•1и11ања споразума о уТ\руживању рада и сре}"\става између
радних организација и проширењу и модерниза11ији погона. Ус11<1јен је и
прихнаhен и11вестицион11 програм, обезбеђена новчана средства и радови су
z.~ Исто.
---------
11<>•1сли априла 1987. г<111инс. l-Iucилa11 ин11сс·rиција јс "Прва 11с·rолетка" у

Трстенику, која јс прсузс;1а 11бавсзу нс11<1срс11ног удруж11ва11.а крс11и1·11их и
с1>11с·rнсних срсдста11а и бригу о рсализа11ији програма и ·rрансформ;111ију
<>рганизаI\И!>НС 1\СЛИНС.
У11<1рс110 са rсал11за11ијом произв<>11ног r1<1roнa издв<1јс11;1 јс из <>рганиза11ијс

"К1111аоник" јс11ини11а з<1 11r11изводњу 11слn11;1 11 ф<1рм11ран;1 јс ра1111а 11рганиза11ија за
11р<1изnо11н,у хидраули•1них 11слона у 11сииЈЈ<1и.у, K<>j11ног погон<~, 11аба11л.си<1 нова оr1рема, а
Ра11на <>рган11за11ија за произнод11.у хи11раули•1иих 11с;1011<1 у tЈс11ина1ьу
·1·р;1нсф<1рми11rс ес у f1pc11yзchc за пр<>ИЗIЈ<ЈЈ\И•У хи11раули•1них дсл<>nа. Од 1. ја11уара
1994. го11и11с прс1(узсhс II<>cлyjc )' оквиру Хt>л11инг к<>мr1а11ијс "11р11а пс1·0;1с1·ка" из
Трс·1·сиика као ДД "Згл<1б11и лсжајс1111" у Лсr1осавиhу. Од Јб. фсбр)•ара 2()()0.
r<>11инс д<1u1ло јс 11<> rrрсрегистра11ијс у 11рс11узсhс за произн<>д1ьу зглt>бних
.~сжајс11а "ППТ - Зглобни лежајсnи" ДД Лспосавиh. Према ·1·t1ме, од јс11не
ра11и<1ниr1с за <>11ржа11ање и 11ругс пр<>изв<>11нс <>преме у РО ру11ни11и са фло1·ац11јом
"К<>паt1ник" ф<>рмира110 јс 11редузсhс •~ији су к<1па11ите·ги намс11,сни
срсдн,ссеријској и серијској произnо11њи са 11исоким техноло11rким могуh11остима.
Произво1111и програм фабрике <>бух11а·!'а:
- у111ке и глаЈЈе за хи11раули•1нс 11или1111рс,
-зглобне лежајеве,
•
- ванстандардне ВИЈКе
•
- уалуке копсра11иЈе
У протеклом периоду, а наро•1ито до 1992. године, за производе "ППТ -
Зглобни лежајеви" било јс заии·гересовано више пословних пар·rнера са ино
тржиu1·rа: Ina Elges Steihagen у Нема•1кој Buter Maswchi11enfabrik Naren / Ems 2 у
Нсма•1кој, l-lans Mlbricn (Аустрија), Jonn Deere Mohine (USA), Montamer со Newuorh
(USA) i ISO Roulements (Француска). Једини акт11вни 011нос 011 1997. године
одржава ес са француском фирмом ISO Roulemento из Париза. • 2
Предузеhе јс 2001. године запо111љавало 107 радника слс11сhс квалифика-

11ионе структуре:
Ред. Квалификациона с·груктура ра1111ика просс•111а
бр. број О/о старост
1. висококввлификова11и (ВКВ) 3 2,80 48

2. квалификона11и (КВ) 64 59,81 3R
3. полуквклификова11и (ПК) и 11еквал.(!-lК) 9 8,41 46
свега 76 71,02
4. висока стру'111а с11рсма 4 3,74 40
-
5. ви1nа стру'111а спрема 8 7,48 38
6. срсд1ьа cтpy'IllB спрема 18 16,82 38
7. 11ижа сrру 1 п1а спрема 1 0,94 43
свеrа 31 28,98
УКУП!-10: 107 100 •
Табела 39. Квалификациона структура запослених
Постојећа квалификац иона структура, задовољава по1·рсбс фабрике.

0
Производња, односио реализација по најважнијим производима види се из

следећег прегледа:
"Подаци Стручне службе "РО ППТ- Зглобни лсжајевни" АД Лепосавић.

---~--~~--~~~·~--~~~-
Пl'ОИЗВОД Максимална uрсцнос-г у ДМ у 1988. Врсд11ост резултата у ДМ 2001.

- 11рва 11руга извоз 11руrим Иitтерно прпа друга извоз другим
ГЕ ад. У!:Еад. ЛЈ! у АД уr[>ад. уг[>ад. АД

Зглоб1t11
•
ЛСЖ3ЈСНИ 273.931 136.965 228.276 27.393 • 15.468 119.474 160.113 91.250
Зглобне rланс • • • 594 486 • • • • 2.139
Ванст.бушци • - - 107.186 - - - - -
Клиnња 1 1е - - • 140.519 • • - • •
Остало • • • • 114.941 • • • •
УКУПl\О: 273.931 136.965 228.276 l.116.122 114.941 15.468 119.474 160.113 149.977
--
Фабр11ка rЈткивака. Фабрика откивака у Ле1uку П<Јслује у саС'l'аву Лола
корпора11ијс "Ипо Лола Рибар" у ЖеЈ1езf1ику - Беl>ГраЈ\. Пt>•1ела јс да ес rра11и
дс11смбра 1982. године, а пуш·I'с11а јс у ПtЈГ<>н 1984. ГОЈ\ИНС, мада није била по1·пуно
за11р111сна. Грађена јс из срсдстаиа Фt>нда за не11овол,но развијена 11011ру•1ја.
Фабрика је paђcfia у Ј111с фазе. У 11рвој до 1985. године запосл11ла јс 150
радника, а у другој фаз11 до 1987. зuпосли,1а јс j<JIIJ 120 ра11ника, <>д којих су преко
60 посто били повратни11и. Као нос11лац 11аз11оја ~1с·галскс и11дуС1·ријс fla подручју
оп1I11·инс, од свt1г ос11ив<1н.а бележи усг1е11Јне резул1·а·!'е у облаС1'И ковања и
маu111нскс обраде. Основни пр<>ИЗВtЈЈ\НИ пр<Јграм Фабрике јс изра11а делова и
резервних делова ма111и1Iа: tЈсопинс, ира·rиЈ1а, зуп<1а1Iици, r11a11<1и1Ie, венци
зупча1Iика и слично.
Дел<ЈВИ се израђују СЛ<>бодним ИЈ!И калу11ним кован.см ОЈ\ угљсни•rких

конструк1·11вних 'Јелика, 11иско и високо легираних <~слика и алат11их •1елика.
Капа11и·!'сти ковања су 3.600 1'<Јна Г<Ј/\И111н.с, ОЈ\ <1ега 200 1·она сл<~бодног и 1.600
тона калупног ковања. Слобt>Ј\НИМ К<>ван,см Фабрика изграђује дсл<>ве облика од
1 кг. до 4.500 киЈ1ограма, а калупним од 15. Ј\О 60 кг.
Капа11итс1·с кова1ьа пра·гс и капа11итсти ма111и1Iске и тсрми•1ке обраде.
От~tивци се испору'1ују у обрађеном С'rању и тсрми•1ки обрађени (нормализовани,
жарени или 11обољшани) у зависности од захтева купаца. Капаци·1·ети маu1инскоr
ковања су из увоза, а машинске t>брадс домаће производ1ье.
До се11есије бин1I1их република Југославије преко 50 посто произво11а ишло
је за куп11е из Хрва1·,:ке, С11ове1Iије, Б<>снс и Херцеговине и Макед<>није. Део
производа 11ласиран јс у Чсхосло11а'1ку. ОЈ\ 1999. године извозни програм
оријен·гисан на полупроизво11с других корис1!ика: Елек·rопривреде Србије
"Колубаре" Лазаревац, ТЕ "КоС'l·олац", ТЕ "Обреновац" и косовска
1·ермоелектрана, Л<1ла корпорација у Београду, РТБ Бор и Мајда11пек, "Треп•1а" у
Косовској Митр<1ви11и.
У '!'ОКУ бомбардова1ьа Фабрика је успела Ј\а сачува производне капацитете
и залихе пропан-бу·rан гаса у резсрв_ама 11а отпорсном простору.
Захваљујуhи жељи запослених да остану, она јс наставила са радом, 11од
тешким условима, уз присуство међународних снага (Кфора и Унмика).
Предузети су програми кова'IНИI\с "Цр11ена застава" из Крагујев11а и поново ради
за југословенско 1·ржиште. Међутим, усл<ЈВИ довожсња репроматеријала и
одвс>жења готове робе су погор111ани, па јс у јуну 2001. годи11с извр1псна проосра
система квали·rста IS 9001 и Фабрика је добила Ccrtificate.
У протеклим годинама Фабрика јс бележила позитиван пословни резултат.
У почетној години рада остварила јс производњу од 90 тона, да би 1991.
121
r1роизводња била 187 тона. Данас 11роизводи око 80 тона годи111њс" и за куп11вину
<>преме уложила је 125.000 евра.
Фабрика запошљава 224 радника задовољавајуhе квалификационе
с·груктуре и с-rручнс оспобљснос-ги за извршавање ПОСЛОilа адекватних
'
производном програму. Квалифика11иону С1'руктуру запослс11их п<>казуЈе
·габсла:
радни_!<_а _____________________п_~р_о_1.1~с_н_а_т_
всс 10 4,4б'Уо
вшс 7 3, 13
ссс 55 27,55
вкв 8 3,57
кв 90 40, 18
IlK 24 10,72
нк 30 13,39
. ------·----·------------- -----------------·----
·~·абела 40. Ква11ифика1tио11~1 С1·рук·гура заn<)слснс,с1·и
ДР "КриС'гал ". Фабрика крис·rала "Крис·гал" у Лспосавиhу <>сно иана јс

1987. године као П<>гон за дора11у крис·1·ала у сас·1·аву "Крис1·ала" из Зајс•1ара, а
данас послује као самостално прсдузеhе за произво11њу крис-1·алног с-гакла за
домаhинс-гво, угос-гитељс-гво и трговину. Има савремене производне хаЈ1е са
пратеhом инфрас-груктуром 111111р111инс t1ко 7.000 м и опремом за к11мплс1·ну
завршну обраду крис-галног стакла а у за11ње 11вс године јс успела да организује
производњу, запосли раднике и 11с·1·нари поз111·1111нс фина11сијске рсзул·га·1·е.
Узимајуhи у обзир пос·1·ојсhс распол11живс капа11и·гс·гс, ра11ну снагу,
искуство радника и расположива рудна лсжи111та андези·1·-базал·га на ·гери1·орији
• • • •
оп111тине, конципиран ЈС дал.и развој КОЈИ ес уклапа и у срсдњоро•1ни развој
011111·1·ине.Тсхни•1ко-·гсхнолошки процес у по·1·11унос-ги јс заокружен. Произво11ња

ес одвија по фазама рада - 011 ·гсх11и•1ке припреме, гравирања и брушења до
полирања и фин<>Г граниран.<1.
Комплена 011рсмл,енос1· и за1111вољ<1uајуhа инфраструк·гура <>могуhавају
месс•rну произво11њу 011 120 ·гона или 111ес·1· Т<>На 11не11но.
Производно прес-грук·гуирање, осим uласни•rког које јс у занрШН<>ј фази, и
даљи прана11 развоја
'
усмерени су према
.
скспл<>атацИЈИ и преради минералне
сировине а!rдезит-базалта као техничког грађевинског камена и сир<>нине за

ливене и изола11ионе производе.
"Крис-гал" је у сарадњи са "Геозаводом - неметали" у Београду урадио

елаборат о резервама и квалитету а11дсзи1·-базал·rа на локали·rсту До1ьег Јариња
као сировине за техничко-грађевински камен, ливене 11роизводе и изолационе
материјале. Извр111ено је по·rпуно ис11и1·ивањс и добијени су а1·ссти. Лежиште
сировине налази ес у близини магис-гралног пу·1·а Косовска Ми1·ровица - Ра111ка, 15
км. од Лепосавиhа. Сада се ради о површи11ск11ј експлоата11ији, 1·ако да су улагања
у инфрас-груктуру мала.
Индус-гријска примена андезит-базал·rа је изузетно 111ирока. Од базал·rа се
могу производити: I]Јађевинско-техни•rки камен, чија јс приме11а велика у
rрађевинарс-гву, путоградњи и железни11и, ливени производи 111ироке примене и
изолациони материјал. Базал·rова вуна има 111ироку приме11у за ·1·срмо и зву•1но
изола11ионс материјале. Влакно се упо·грсбљава за изра11у ва1·рос-галних <>дела,
27 Документациони• материјал "Јlола корпора11ија" АД "Лола фабрика откивака Ј!е1uак"

- --- ------ ------ - - - - - - - -------- -·-·--"-· - - - - - -
трака, облога за кс1•1ни1~с, 1·сх11<Ј11зс>ла11ионих пло•1а и друг(Ј. Ливе11и прсЈизводи

уnо·г1Јсбљавају се за с1блага1ьс уређаја и хабајуhих Ј\СЛ<Јна разних 11<1стројсн.а.
Узимајуhи у обзир изразито 11111роК)' 11римсну ан11сзи1·-базал·га и да јс за
разне 11р(ЈИЗIЈО)\с (грађевински и пу·г11и ма1·ср11јал, изолациони материјал, ливени
произвс1ди) нсопхо11на примена разли•1и·1·их ·гсхнолсЈги_ја које су за са11а111ње услове
11риврс1Јивањ<1 рсла·гив110 скупе '' Кр11с1·ал" ес опре;1сли<1 за руд11у сксплоа·гацију,
прера11у и пр<Јизво111ьу а1·рсга·га базал·га као ·1·схни•1ко-гrађс1Ји11ског камс11а. Прве
Г<Јl\ИНС 1988. приз11е11сно јс 1()50 ·гr1на. t-laj11cha произнодн.а кр11С1·алн<>Г С1·акла
(ЈСТ!lарсна јс 199()_ ГО)[Иl!С - 1.220 ·гана. у IIpOИЗl\(JДILII K\JИC'L'aJil!C1Г с·гаКЈЈа М(ЈГУ ес
•
ИЗ/\В<Ј)ИТИ !IСК<ЈЛИК<Ј перИ<Јда.
- ----------------------------------- - -- - - - - - - - - - - - - - -
ПЕРИОД У ку1111а 11росс ч 11а го11111111ьа годиu1н.а nр(1ИЗ.
Ј[роизuодн_,а _______ Ј!РS?И'Ј11. кр~[с1·.~·rакЈ1а ____ ба:1ал·1-а

---------
1988- 1991 4.727 1.181,75 -
1992 - 1997 - -
1998- 200 270 67.500 -
2001 -
- - - - - - - - - - - ------------------ - - 5000
··------ ... ---···· -- ---- ----------------- - ----· ··------
l"абсла бр. 41. Пр(>Из11с~Ј111~и крис·1·а11нсЈ1· с·1·акла и бn:~а11·1·а
у 'Г<11!3Ма lll! 19RH - 20(1\. Г<>11и11с 2 "
У псри<>llУ
1992 - 1997. rо11ине, зб<1г са11к1111ја. нема 11р<>из11одн,с кристалног
стакла. ' У периоду 198Ь - 1991. 1·011и11с колскт11u 11ма 280 з<1после1111х, 011 којег Н5
2
жена које раде у ДIЈС смене. Данас "КриС1·ал" има укупно 225 запослених слсдеh
квас1ифика11ионс с1·рук·гурс:
------------ - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - · -----------
Врс1·а С'l'ЈЈУЧНС спрс~tс
-- -
Gp<Jj рад11ика
--------------------
бр<1ј радника у%
------ - - ------ - -
Висока стру•1на спрема 4 1, 78
Виu1а с1·ручна с11рсма 2 0,89
Средња стручна спрема 15 6,6 7
Висококвалификованих радника Ј 1,33
Квал11фикоnаних радника 193 85, 78
Полуквалификопаних радника 8 3,55
УКУПI-10: 7.25------------ 100
------- ----- ---- - ---- --------
'l'aбclla. бр. 42. Кп•Ј1иср•1ка111<0>1а c·rryк-I'ypa
заnосле11их у "Крис-!'алу"
ДД "Храст". Деони•1арсксЈ 1~ру1111·11<Ј 11рв11с индус1·рије и ·грго вине у

Мl~1uови·1·<>ј својини "Храст" јсд110 јс 011 11ајс1·аријих ра11них колск1·ива у општини.
Настанак предузсhа везује ес за ос11иван,с мањег 11ого11а за израду столарије и
дрвне галантерије 1962. године. Погон се развијао и 1975. године настала радна
<Јрганизација, која јс према 011редбама Закона о у11руженом раду, имала основне
организације Дрвну индустрију, Шумарство, Кооперан1·с и Радну заједницу.
По•1с·1·ком 1980. предузеће јс у саставу новоформиране сложене организа11ије
удруженог рада "Косоводрво" у При111тини. Ослан,ајуhи се на сопствене сировине
у дрвној маси, 1982. до11с·га је одлука и из1·рађена нова фабрика намештаја и
предузсhе ес преоријентисало на производњу комадног намс1uтаја: кухињски и
трпезаријск11 столови, лежајеви, орма11и, комоде, витрине у комбинацији масивно
дрво - иверица.
''Архива "Крис-1·ала" у Jlcnoca11иlty.

29
Исто.
l23
Године 1991, на основу одредби Зако1fа о 1пумарству долази 1~0 издвајања

ООУР Шумарство из предузећа и предузеће се трансф<>рмише у дсони,1арско
друштво и од 1992. године послује под сада111њим именом. Пос-гављена је и нова
организациона 111ема предузећа у •1ијсм ес сас·гану налазе сек·гори Фабрика
11амештаја и Промет са заједни<1ким службама. ВласНИ'!Ка с·грук·гура капитала
предузећа је следећа:
- друштвеног предузећа "Храст" 39 'Уо
- фонд за развој РС 1О 'Уо
- Ком11анија "Југодрво" Београд 51°/о
У процесу 11роизводње корис-ги ес искл,у<1и1Јо домаћа сир<>вина и ·го букова
грађа као и трупци из Шумског газ11инс·1·ва Лепосавић, док ес 11руги ма1·еријали
(иверице, пло<1е, фурнири, лепак, боје) 11абавл,ају на11 <>ног r1одру•1ја, 111иром наше
земље.
Хала за финалну обраду поврп1инс 7.700 т 2 по11сљсна јс на 11ва одвојена

·гехнолошка процеса у којима се врu1и комплс·г11а <>брада пло•1а и обрада масива.
Опрема из 1982. и 1983. године је застарела. За набавку нове опреме потребна су
велика финансијска средства. Да1~ас запошл,ава 179 радника и ·го:
- - - - - - - - - - - - -- -------
Врста стручне спреме број ра1111ика број ра1111ика у 'Уо
--- - -- --------- ---------------
всс 2 1,12
вшс 7 З,91
ссс 44 24,58
вкв 2 1.12
кв 55 30,73
НК и ПК
------~~-~~--~-------------- ---~--·--·-----------·
69 38,54
Табела 43. Квалификациона с-1·рук·1·ура за110СЈ1с11их у "Храс·1·у"
дц "Храст" робу пласира на домаће ·гржиu11·с 11реко сопствене

• •
малопродајне мреже, три продав1~ице и 1е11ног сrовари111·га, и познатих
трговинских кућа, "Југодрво", "Шипад" у Београду и кооперацији са другим

произвоl)а<1има намсш·гаја.
У периоду2000 - 2001. године произ11од11,а опада и физи'IКИ обим у 2001.
години у односу на 2000. остварен је са 85,2 °/о, а у односу 11а план 40,12 посто. 30
Што се тиче остварене добити ДД "Храс·г" ника11а није имао негативни

финансијски резултат.
Фабрика заштитне опреме "Пролетер". Фабрика заu1ти·гне <ЈПрсме почела
је са радом марта 1979. године као радна је11ини11а у сас1·аву Производно
текстилног предузећа "Пролетер" из Ра1uке производњом заu1титних рукавица и
јула 1993. године се 11рипаја ДП "Универзал" из Лепосавића. Тада јс изврп1ена
•
реконструк11и1а производне хале и ИНС1'алира11е маu1и11е за производњу лаке
конфекције. Завршетком инвес·гиција из11ваја ес и послује као самостално

пре11узеће до 1999. године када ес припаја "Треп<1и" у КосовсК<>ј Митровици и
организје као Фабрика зашти1·нс опреме.
У саС1·аву фабрике су две радне једи11и11е: РЈ кож11с галантерије, која се
бави производњом заштитних рукави11а, заш·ги1·них кецеља и камашни за
раднике, и РЈ конфекције која производи ра1111а 011сла, ман·гиле, К<>мбr1низоне и
сл. намењене "Трепчи" и предузећима која са њом послују.
'°Стручна служба Радне организације "Храст"

-------------------~---- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - ----
<l>абрика за111·1·итнс с1преме ло11ирана јс на пс1uр111ини

011 1.04!) m 2 и има
повр111ина проиэво11не хале од 550 111 и мага11ински простор 011216 1n 2 .
Рад11а једини11а кожне галан1·ерије располаже са 14 ма111ина, •1ији јс дневни
капа11и·гст 50 пари рукави11а по ма1uини (днсnна 11роизuодн,а 7U!J пари) или 15.000
11ари мссе•1но.
РЈ кс111фск11ије рас11с1лаже са 3() 111иuаhих ма111и11а, •1ији јс днс1~ни капа11итет

1uест 011сnних 11рсдме1·а по ма111ини (д11сn11а 11рс1из11с111ња 18!) 011сnн11х r1ре11мста)
или 3.960 011свних пре11мста месс•111с1. Иако јс 11остс1јсhа с1прсма у нсhој мери
дотрајала за са11а за11овол,а11а по1·рсбс Комбина·1·а.
Запослснос1· показује благу ·1·ен11сн11ију пс1рас-1·а. Гс11111нс 1981. јс 85, а 2001.
96 ра11ника: ВСС - 3 рад11ика, ВШС - 3 11ад11ика, ССС - 24, КВ - 64 и ПК - 3.
ДП "Житопродукт". Спс>разумс>м између "Жи·гс1прс>11ук1·а" из Ба•1ке
Паланке и "Униnсрзала" из Лспс1саnиhа, а уз пс1мс>h срс11с·1·а11а за разnс1ј Kocc1na и
Метохије из Војнс1динс изграђен јс погс>н за прс)из1101111.у хлеба и пс11ина кс1ји јс
по•1ео са произnо11њом 3(). сеr1·гсмбра 1991. r·r111инс. Од 1. јануара 1992. године, по
одлу1111 "Жи·1·опро11ук·rа" из Ба•1кс Пала11кс, с>снс111<1но јс ДП"Жи·гс111ро11ук1·" који
110 1998. ра11и као 11с1111ичарско 11ру111·1·11с>, r1о·гс1м кас> ак11ис1нарскс> дpyu11·nc1.
l~елокуr1на прr111:111с1дња с1ба11л.а ес на ау1·ома·гизс1нан на•1и11, а преnоз
с>бсзбсђујс с1111с-г11сни~1 1Јс1зилима nr1з11ог парка. Днс11ни капа11итс·1· пекаре јс 6.300
комада хлеба (68 пос·1·с1) и 1.30() пс11111~а.
Пекара производе пласира на 11011ру•1ју Ле11с>са11иhа у •~стири продајна
с1бјек1·а, Раu1к11, Зве•1ану и Кс1со11ској Ми1·рони1111.
Запс1u1л.аnа 49 ра11ника, с111 ·гс1rа 3 са 11исс1К<)М (6,12 'Х, ), један са nи111ом( 2,04
о/о), 24 са срСi1ЊОМ стру•11Јr)М CIIpCM()M (48.98 IJ(JC'I'()), 15 кв ра11ника (3fJ,62 °/ђ) и 6
неквалификованих (12,24 о/с,). !Ьихс111а к11ал11фика11ис1на с·rрук·гура у по1·пунr1с-rи
11дгс1нара по1·рсбама предузеhа, 11а пре11узеhе упск 11с1слујс са позити11ним
финансијским резултатима.
Енергетска преносна мрежа. Дис·грибуцијом слек·rри•1нс енергије и
. наrrајањсм привреде и домаhинс-1·а11а 11зузеn Ру11ника олона и ци11ка, баnи се Јавне~
пре11узеhе "Елек1·рокосмс1·" - Дис1·рибу11ија из Kc1cr1ncкc Ми·1·рr111и11е преко
послоnне је11ини11е ~· ЛепосаIЈиhу и ЈП "Елск·гродис1·рибуција" Краље
во" Елсктро11истрибу11ије Ра1uка" из Ра1uкс. (Окс1 једне ·1·рсhинс ·геритс1рије
оп111тине Лепосаnиh - 1·сри1·орија нска11а111н,с оп111ти11с Лешак). Ру11ни11и са
фротацијом "Копаоник" снаб1~еnају ес слск1·р11•1ном енергијом из сопствених
11звора, 11реко "Tpcr1•1e" из Зое<1ана.
На подру•1ју опш·ги11е - конзумнс> пс>11ру•1јс "Елс1(1·рокосмс1·" изграђене~ је
64 трафо-стани11е, 011 чега у Лепосавићу 41, Лешак (селе> Доњи Крњин 2) и
Сочаници 21 трафостани11а инсталисане снаrс:. ''
Тери·горија Лешака напаја се елск·гри•1нс>м ~.:11сргиј<1м из Ра111ке преке> 2 ТС
од 35/10 КВ од по 2,5 МВА. Оном кt1нзумном подручју rrрипа11а 20 ТС снаге од од
по 100 КВА. Три 1·рафоС1·анице у Лепоса1111hу, l~рнцу и Жу·гој Прлини укупна
снага од 15 МВА припада козумном 11одру•1ју "Трсп•1а" из Зuе•1ана.
Територијални распоред трафостан1111а и 11.ихоnа техни•1ко-·гсхнолошка
опремљенос-r јс делими•1но задовол,авајуhа, а њихоnо грађевинско с1·ање је
незадовољаоајуhе.
'' Документаr1иони материјал ПЈ у Лспосаnиhу.

125
Далеководно-преносна мрежа опш1·ине простире ес на дужини од 240 km,

lЈД 'Јега на конзумном одру,1ју "Електрокосмета" 011 160 КИЛ(ЈМетара.
Нискокабловска мрежа јс инсталирана на 520 km, од <Јега 280 km (270 km
наздуп1не и 10 km подземна кабловска мрежа) припа11а конзумн(ЈМ подру<1ју
"Елсктрокосме1·" из Косовске Митр(111и11с. Њено стање је ло111е, јер од шест
хиљада стубова ниског напо11а 15()0 с1·убоnа није инпрегрисано, а само 150 се
налази на бетонским ногави11ама. НисК(ЈНапонски водиви у дужи11и од 90 км су
нео11говарајућсг пресека и изграђени пре МН(ЈГО година, иаКlЈ ес повећао број и
снага потрошача. Наиме, од 1976. по·1µ0111ња слсктри<1не енергије је у с·гаЛН(ЈМ
порасту и 1983. била 27,1 милион KWH. У с·rрук·rурн по·rр(1ш1ьс највеће јс Y'Icшhc
индустрије и рударства (85 о/о).
Становниш·гво Лепосавића у 11редра·гном периоду није знало за слсктри•1но
светло, као и у неколико послератних го11ина. Економско ја<Ја домаћинства своје
домове освс·гљавала су петролејским лампама, средња, "фитил,а'1ама", а зна·ган
број свсhом. Вс<1срало се при ватри, са огњи1111·а, а Jia спаван,с се ИШЛ(Ј paHlJ да би
•
се рано и устајало.
Елек·rрификација је ПO'ICJia 1951. После 1952. године процес је ·гскао брже

и прва организована слсктрифика11ија, у 11алеким селима, извр1псна је између
1975 -1980. годи11с. Данас су сна села елек·грифи11ирана и имају слектри<1ну струју,
осим два домаћинства у засеоку Кнсжевt1 Брдо удаљена 1·ри километра 011 села
Лазна и једно домаhинство у Сенl1косу, засеоку М<1шнице. 32
У пословној јединици у Лепоса11иhу и Леп1ку укупн<1 је запослено 15

• •
радника: Један дипломирани елек·rро-инжс1ьср, ЈСдан П(ЈГонски слск·гро-инжсњср,
4 ВКВ, З електротсхни<1ара и 6 КВ елсктри<1ара. Број ра11ника и њихова

квалифика11иона структура задовољавају ЈI(Ј1·рсбс.
Саобраћај
Развој саобраhаја. На развој саобраћајне мреже оп111·rине у·rи11али су

природни и друш·гвени фактори.
Природно-географски положај вип1еструко ути<1е на на<1инс повезивања и
укључ11вања саобраћајног система оп1птине у шире ·rери·rоријалне системс
саобраћаја. Од посебног зна<1аја су две карактеристике приро11ног географског
положаја: 1) да јс опL11тина смештена у долин11 Ибра, која јс 11риродно
предодређена за успостављање саобраhајних веза по правцу север - југ између
општине и њених ширих окружења и 2) битну карактсрис-1·ику опредељују
планински масив Копаоника и Рог<Јзне који својим прав11има пружања
представљају природну препреку за успосrављан,е саобраhај11их веза по правцу
исток - запад.
У средњем веку и за време Турака тргова<1ки каравани су били главно
саобраhајно средство. Домаћи произво11и су на тржиш1·а прсно1пени коњима, а
отуда се доносила индустријска и друга роба за домаће потребе. Пре изградње
колског пута долином Ибра према Рашки и Косовској Митроnици путовало ес
пешачким и коњским стазама.
Посебан значај за развој саобраћаја за територију оп1uтине имала је

изградња ибарске железни<1ке пруге Косовска Митровица - Рашка - Краљево која
'' Документациони материјал посповснс једини11е.

12п Благоје Павловић
------------
је пуштена у саобраhај1931. године, као и рсК(ЈНструк11ија пута Paurкa ·Косовска
Митровица извр111ена од 1932 • 1934. године.'' Две године paнrrje напу111тен јс пу·г
од lfовог Пазара преко Рогозне за Бањску. ·
Гlослс Другог светског рата прИС1"УПИЛ(Ј ес реконс-грук11ији старих и
·изгра11н,и нов1tх пу1·сва и мостова. За повезиван.с поткопа(ЈНИ'IКИХ села велики
саобраhајни и приврс11ни зна<rај имао јс пут Лсrпак - Остраhе - Бело Брдо
изграђен 1947. године и Бановски пут Лспt1савиh · Зрносск • Стануловиhе •
Блажено. Дсони11а ибар1,;кс магис'I'рале ( асфал1'Н(ЈГ пута (ЈД К(Јсовскс Митрови11е
до Раu1кс изграђена је 1969. године, ка11а је за11рu1сна и изград11,а асфал·rног пута
Лс11осавиh - Копориhс - Жута Прлина. А11гуС1·а 1969. 110'1ин,у ра11ови на изградњу
пута Лспосавиh - Црна11 и јуна 1971. он јс 11уt11·1·ен у саобраhај. Г(Јдинс 1979. уз
Дрснску реку изграђен је нов асфал·1·ни пу1· Ј\(Ј Белог Брда. Године 1985. извр111ено
јс асфал1·ирање пута Со<rаница - М(Ј111ни11а у 11ужини 011 4,3 киломе·гра, а 1991 пута
Лешак · OC1·pahe у дужини од 4 км. У 1992. изврrrrсна је рсконструк11ија пута
Лс111ак - Врачево и његово асфал1·11рањс у 11ужини 011 3 км.
За повезивање села на левој обали Ибра са (Ј11u1·гинским цсн1·ром и
ибарском магиС1·ралом на рс11и Ибру уклt1н.сни су 11р11ени и изграђени бс1'(ЈНски
мосТ(ЈВИ: за Вучу и Ку1·њс 1975, l'орн.и и Д(ЈЈЈ,и Кри.ин 1981, за Бслуhс 1973,
Камени11у и Постс1ьс 1992. го11ине. Изграђс11а пу·гна мрежа ОМ(Јгуhила јс развој
аутомобилског саобраh<1ја на овом по11ру<1ју.
Превоз путника на 1·ери1·орији оn111·1·инс (локал11и превоз) обавља РО
"Југопревоз" из Рашке, који у Лспосuвиhу има ра1111у једини11у и ау1·обускс линије
на релацијама: Леu1ак - Бело Бр110, ЛсП(Јсаuиh - Жу·га Прлина, Лепосави!; -
Црна11, Лспосавиh · Со'1ани11а, Ле11осав11h - К(ЈСt1вска Ми·111ови11а и Ле11осавиt1 -
Рашка на којима саобраhа 11 пригра11ских ау1·(1буса. Постојсhа локална путна
мрежа нс обезбеђује за11овољавајуhс ау·г(Јбускс nсзс села и 11асеља са (1пu11·инским
11снтром, пре свега села Бис·грица, ЋирК(Јниhс, Иссво, Б(ЈР'Iанс, Лозно, Јслакцс,
Мај11сво, Црпе11и, Гркаје и друга.
Пре1>оз путника на ћ1еђуrра11ск11м линијама обавл,ају "Југопревоз" из
Ра111ке, "Косметпрсвоз" из Косовске Митр(1ни11е, "Ниu1-скспрес" и "А)''Гопрсвоз"
из Врњачке Бање. Са аутобуске станице у Лс11осапиhу изгрђсне 1974. године
полазе ау·гобуси за Београд, Нови Пазар(!, Ни111, Крал,е110, Крагујсnц и 11руга
места широм Ребпуликс Србије. Мрежа међу1·ра11ских линија (Јдговара потребама
становни111тва. Превоз на међуградским линијi.lма 110 јуна 1999. го11и11с обавл,ао ес
и железни11ом, али је сада потпуно обустаnл,с11.
Пут11а и желсзни•rка инфраструктура. Путна мрежа (ЈП1111·инс Лепосавић
износи 2.432 kn1 катсr(Јрисаних пу1·ева. С·грук·гура мреже по ка1·ег(1ријама путева
!' вр.;~·и коловоза uи_ди се из табеле: ·-· - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Категоризација лужина саnрсмсн11 о/о пу1·ена са
Путева у Кћ! коло~~_(_~мL_ саврСћ!. К(ЈЛО1103(ЈМ
--
Маг11с1·рални 37 )7 100,0
Регионални 16 15 93,7
ЛС'кални !Вб 53 zв,о
--
УКУПНО: 242 105 43,4
l"абсла 44. Стање 11утне ••реже на тери1·ори.iи 011шти11е у 2001. годи11~r"
'' 1"екјудин Мсдиh, Осврт на стање 11 разној П,1'1'НС •tрежс на 't"Сриторији Предузећа эа 11угсве
Нонои Пазар, Новопазарск•1 зборник. З. ~l<>НИ llaзap, 1979. 107.
•
Постојећа путна мрежа посматрана кроз густину мреже у односу на

повр111ину територије показује 11а је он<1 не11ов<>љно развијена. Према укупној
•
11ужи11и путева са савременим коЛ<)IЈозом 11а Је11а11 киломс·гар ква11ра·1·нс П<>нршинс
(0, 18 kn1), 0111111·ина Лепосавић ес 11алази изна11 п1Јосска за Кос<Јво и Мет<Јхију, а

испод просека у цен·гралној Србији.
Ко11 локалних пу·rева С1"а1ье јс нспов<>Ј1,нијс, иако оп111·гина има пећу дужину
локалних 11утева. Мрежа је у таквом с1·<11ьу 11а нс задовољава по1·рсбс. Сапрсмс11и
К<>ЛОВОЗ јс само 43,4 °/о од укупне дужине пу·1·ева.
Број запослених радника у "Југопрспозу" је 011 1978. го11и11с до данас
сrално растао и данас јс запослено укупно 50 ра11ника. 011 1980. до 199(). го11инс
било јс ангажовано 18 аутобуса, а данас само 11. У 1976. години прспсзсно јс
1.200.000 путника, а данас јс то зна1·но мање.
Изгра11ња путена, разуме ес, упући11ала јс људе на набавку моторних
• •
возила, КОЈИ у ОВОЈ оп111тини у предра·гном 11сриоду, као и у прним послсра1·ним
годинама, као да није било. Стат11с1·и•1ки пода11и показују да јс 1972. године

регистровано: мотоцила - 48, пу1·ни•1ких аутом<>била 146, 011
135, •1сга припатних
ау·гобуса 5, ·rcpc·r11иx аут<>мобила 22, од •1сга 4 приuатна, спсцијал11их возила 20,
nучних возила 6 и 9 прикљу•111их возила. 35 Де11ст11асС1' го11ина касније (1991)
регистровано јс: мо·1·011икла 5, путничких ау·1·омобила 1086, од тога 1038 у
индивидуалној својини, специјалних возила 3, ·rсрстних возила 105, специјално
·rсрстних нозила 3, трактора 24 и r1рикл,у•1них воз11ла 17. Један путни•1ки
аутомобил у прива·1·ном власни111тву 1991. 11окривао јс 4,32 домаћинства или на
хиљаду становика 64 возила. 36
Железничком пругом Крал,ево - Косово П<1ље у 11ужини од 37 km
·гериторија општине укључена јс у железни•1ки систем наше земље. С брзином од
60 - 80 km/h пруга обезбеђује задовољавајуће услове за обављање железни•1ког
превоза, али се недов<>љно користи у пу·гни•1к<ЈМ и робном превозу, иако има три
железничке стани11е: Леu1ак, Лепосанић и Ибарска Слатина и пст С1'ајалишта за
путничке 11озове: Доње Јарин.е, Горње Јариње, Дрен, Со•1ани11а и Камени11а.
Од 1999. године због рушења железни•1ких мос-гова и тунела од стране
НАТО-а 11отпуно је обустављен жслезни•1ки прспоз путника и робе железницом
• •
на ОВОЈ територИЈИ.
1111' саобраћај. За повезивање насеља на ·rсриторији оп1uтинс и

повезивање са другим подручјима у 11ош1·анско-1·слсграфско-телефонском
саобраћају важну улогу имају пош·1·с у Лепосавићу, Лешку и Сочани11и. 'Го је ЈП
ПТТ "Србија" - Пош1·а у Лепосавиhу са укуп110 22 запослена радника, од којих су
3 са факултетом, 3 са вишом и 16 са срсдсњом u1колском спремом.
Пошта у Лепосавићу је 1979. године добила аутома1·ску телефонску
централу са180 бројева, чији је капа11итс·r изградњом новог објекта 1980. године
повећан на 1800 бројева. По1uта у Лешку добила јс аутоматску телефонску
централу од 1200 бројева 1991. године, када је изграђен и нови објека1·.
Реновиран,с поште у Со•1ани11и и инсталиран.с ау1·оматске ·rслефонске 11ен1·рале
од 800 бројева обављено је 1993. године, 1·ако да три поште имају 3.800 бројева.
На једну пошту долази 179,66 километара територије опш·rине, што је неповољно
'' Материјал о путној мрежи на по11ручју општине Ле11осаnић

''Привредни и друштвени развој САП Косова 1947 - 1972, Покрајински заво11 за ста·гистику,
Приштина, 1974, 163.
"Општи11с Републике Србије, Републички завод за С1"атистику, Беоrра11. 1991, 216-217.
128 Благоје Пав,1овић
- - - - - - - - - ------·-- ------ - - - - - - - -
•
у 011носу на уже подру•1јс Ре11убликс. Мсl)у1·им, по бplijy с-1·ано11ника на Један
·1·слсфонск11 апара1· (5,28 становн11ка) ·1·ај <>11нос јс зна·г110 по11ољнији.
Трговина
РазвсЈј. П<1 улози и llP)'IU"ГBCIJ<>M з11<1•1ају ·гр1·01111на је у <1111111·и11и 11ослс

Другог с11с·гског p<1·ra 11ожи11ел<1 би1·нс 11ромснс. У 111111осу н<1 t>с1·алс приврс11нс
11сла·гнос1·и, н,с11 раз11ој јс 6111> ЈЈрЛ<Ј 11и11ами•1а11, r111ссб1111 у 11ру1111·11с111>м сск·г11ру.
Haj11cha стопа 1·ог pac-ra забслсжс11а ј..: у пср111111у 1981 - 1983. Ј"t)/\ИНС и износила јс
17,8 ПОС'ГО. 17 Зна•1ајно је 11 њеНt) y•1cu1hc у с·1·рук1·ури ИЗIЈ!)ра ДОХ(Ј'ГКа ()ПЈUТИНС.
Према 11сл11•1ини релативног y•1c111ha у формир<111.у Ј\<ЈХ<>1·ка у 11ри11рс11и ·rр1·1111ина
се налази на трсhем мес-гу, иза 11ндус-1·ријс 11 п11л.11пр1111рс11с'".
Иако јс развој 1·рговинс 11инами•1ан, •1ин.с11и11<1 јс 11а нису у пун11ј мери
активирани фак·rори н,с1111г раз1111ја. Из<1с·г<1ла јс њс11а 11сл1>11и1·а ул11га у
•
по1Јсзи11ању сеоских са 1·ра11ским 11ассљима и у 1а•1а11.у 1·ржи11111ог карак·гсра
индивидуалне произво11н,с.
I-Iосила11 разЈЈоја т11г<>1Јинс јс "У11и1Јсрз<1л" из Лс1111саuиhа. Д11 1987. Г<Јдинс

биtЈ је у сас1·а11у ТРО "Лукс" из Косо11скс М111·р1>1Ји11с. Осим "У11и11ерзала"
зна•1ајно место у развоју ·грго11и11с им<1,1а јс 11 Тргu11инск11 r1роиз11<>11на радна
организа11ија "Иба11" из Ра111кс која 11анас нсм<t с1111јс 11р1111а1111и11с на 1111ој
•
·гср11·горИЈИ.
у llCpИ<Jl\Y l!ОСЛС Другог CBC"l'CK<JI" ра·1·а број ·грг<ЈНИ!IСКИХ ра/(ЊИ у

Лспос;1uиhу ес ст11лн<> 11111Jcha11a<>, пuссбн<Ј /(<Ј 1982. 110 1992. го11и11с, ка11а ес
П<>всhаlЈ са 40 на 73, 01·вара11.см р<111н,с у селима. Бр11ј с1·<1н11nника на јсд11у
продаnни11у са 423 у 1982. г<>11и11и сман.с11 јс 11а 223 у 1992. годи11и. 3 ' Према
-по11ац11ма из 1992. годи11с т1р11дајни прос·гuр из1111с110 јс, 8.830 m 2 , <>11 •~ега 1.417 m2
приру•1них мага11ина. То јс, углавном, t>сим р11б11с куhс, 11рос·1·ор класи•rног типа.
Динамика запо111л,аван,а у трГt)11и11и имал<1 јс ·1·рсн11 с·1·ал11ог
pac·ra 1111 1983.
године, када јс биЈ10 328 радника.'" Од ·ra11a с..: бр11ј запослс1111х сма11,ујс и у 1992.
години јс 274 ра11111:ка, а 2002. 134 за11nслс11их. К11алифика11ио11а струк1·ура:
ВИС!ЈКа 3, ВИ\I!а 5, среди.а спрема 20, вкв 2' Ј(В 93 и 1-IK 11.
Значај110 ·гржи111·1·е пол,1>приврс11них прuизIЈtЈЈ(а су 1111ја11с у Лспосавиhу и
Лс111ку. Највсl1и промс·г (Јс-1·11арујс ес н•-1 11ија1111 у Лепосавићу на коју производе
износе П(Јл,011ри11рс11ни пр(1изн11ђа•111 Лсп11са11иhа и СС(Јских насеља, Ра111кс, Н(Јt!ОГ
Пазара, Краљева, Трс1·сника и Крушс111\:Ј.. 1-Ia 11ија11и у Лс111Јса11иhу, 11а пример, с11р
се Д(Јноси из с1кол11их планинских села у 11сhим кuли•1и11ама, јер јс ·гражња знатно
всhа ()/\ стра11с купа11а Косовске Ми1·ро1Ји11с и З11с<1а11а. Пија•1ни Да11 у Лсп(Јсавиhу
јс •1ствр1·ком, а у Лешку пс·1·к<>М.
·'' Гpyrra аутора Протра•1 лру111твсно економско1· развоја Коа11оника, Лс11<>савиh. Институт за
еко11омику и11дустрије, Београд, 1985. 1)2.
'' Ис;·о. 132.
·''Општине Рс11убликс С'рби_јс 1992. Ре11убли•1ки с-га·1·истички завоЈ\, Београ)\, 1992, 213.
••Исто, 133.
Привреда 12\!
-----·------------ -- - -------
Туризам и угостител,ство
Фактори развоја. Територија t1п111·ги11с Лспt1саниh има изразито 11ланински

карак·гер 11 зах11ата југс1запа11не п~11111нс Кl111асЈник<1 и сс11ср<Ј11сто<1нс 11а11инс
Рl1гоз11с. Лспо·гом се исти•1с лt1ка.~и·1·с·г "Ша·гори11с" коју на:Ји11ају "Лспо1·и11ом
југа" и стрме југозапа11нс пади11с IIa11•1иhcnoг врха у изпt1ри111·rу Бис1·ри<1ке рекс.
Онај 11риродни 1101·снцијал пружа 011·rимал11с усл<111с за раз11сЈј з11мскс1г и лет11,сг
·гуризма. Потенцијал су и тсрмоми11ералн11 извори Ву<1а11скс бање са
·гсмпсратуром поде 011 26-36° С који имају алкаЈ1ни карак·гср и 11ружају услове за
•
развој здрапствснс1г ·гуризма.
Културна и ис1·оријска баu1·ги11а јс 11ажа11 •1и11ила11 у p<tЗIJ()jy ·1·уризма. Врл()

јс атрактинн<Ј анти<1ко насеље Municipium DD у С<1•1а11и11и 11а IIlJr1pr1rи11и 011 30
хектара.
Зна<1ајан фактор у развоју туризма с1пu1·1·и11с Лсп<Јсавиh има и развијсноС'r

cat1бpahaja. Фрскпсн·rна ибарска магис1·рала намсhс 11<1·грсбу изград11,с
011г<1варајуhсг објск·rа у Лспосапhу с с1бзирс1м 11а ес налази 11а средини пута
Косr1пска Ми·rрони11а - Ра111ка. С друге стра11с, 11оврrпапан,см пу·rа за Пуковску
Бању, 11рско Цига11скс1г гроба сЈ·г11ориr1 би ес нс11111 пу1·ни пра11а11 11 веза према
1-!ишу.
И поред бројних прсднос1·и, са11а11111,а ·rурис·rи<1ка П<Ј11уда сЈп1111·инс нс
• •
располаже ни Једним лежајем у 11ру111·г11с11с1м сск·rору, па ес 11 нс спи11снтира
турИСТИ'IКИ промет.
Угоси1·сл,ство ес развијало кроз орга11изt11Јан,с 11ру111·г11с11с исхра11с и ·rск CJI\

1974. го11и11е појављује дру111т1Јени сск·гор у cJIJ<Jj uблас·ги К<>ји у 1983. гt>11ини са 126
запсолсних учсстпујс са 3,5 о/о у уку11н<Ј1<1 броју запослених у 11ру111т11сном сектору
општине,' 1 да би 1991. године тај број порас·1·асЈ на 145 за11ослсн11х. 42
Носилац развоја у оР;Ј; области јс ДУП "К<ЈПа<ЈНИК" у Јiспосавиhу и
запошљава 60 радника. Рас11олажс са 11е·г уг<Јс·rи·1·ељских lЈбјска·rа.
Поред друштвеног сектора з11а•1ајно Y'Icшhe у разnоју угоститељства има и
сектор у ин11ивидуалној с1Јојини са 30 зап<1слс11их и 791 се11иu1тем.' 3
Развојграђевионарства,занатства
и комуналне дела·гности
У грађевинској делатности на ·гсри1·орији с1п111·rи11с ра11и само рад11а

организација "24. новембар" из Лспс1са1111hа. Њена основна дсла·гност није
грађевинарство веh пружан.с комуналних услу1·а. У<rсс·1·1Јовала јс после
копаоничких земљотреса на сана11ији дру1uтнс11их објеката и изгра11њи мањих
објеката на територији ове општине, јер јс слабо тех11И'IКИ 011рсмљена. У
изградњи највеhсг броја грађевинских објска·га у 011штини у<1сс·гвовале су
грађевинске радне организације "Рад" из Београда, "Бр11сник" из Рашке и
"Косово" из Вучитрна.
41
!"рупа аутора, исто, 138.
'' О11п1тине Србмјс 1992. Републи•1ки заво11 эа С'ГЗТИС'I"ИКу, Бсогра11, 1992, 225.
41
Исто.
13() Бла1·оје Павловић
--------- --------- ---------------------·
Ин·гс11зивна грађспинска ак·1·и11н1Јс·1· јс 11ар<Ј'IИ1'<Ј изражсrrа 1981 - 1985.

l'O)\ИflC, у В[Ј(;~!С (ЈТКЛан.ања ПОСЛ(;/\!11\а З(;~IЛ,()'l'[ЈССа 11 -/'() са 348 ра11ника. у
оп111т111111 Лспосапиh изграђсн1Ј јс ста111Ј11а у 11ry111·1·11c11<Jj с11<Јј1111и'' , а изгради.а
1
5.250
16 с·1·анова јс у ТОК)'.
Зна•1ајноy•1c111hc у стамбсн1Јј изгра11н,11 у 1Ј11111тини 11ма1Ј јс иин11иви11уални
сџктор који јс 1')82. ГIЈ)\ИНС, с обзиром 11а број џ11и11с11·г11раних изграl)с11их станова
(укупн<Ј 100) у•1сст11<>1Ја<> са 74 о/.,.'; Данас јс 11,cг<Jlt<J y•1c111hc )\<Јмина11·гна_
Зана1·ст110 у <Ј11r11тини јс 11с11а111Јл,111Ј раз11ијсн1Ј и у 11ру111·rнс11ом и у
и1111и11и11уалн<ЈМ сектору. Д1Ј 1982. r1Ј)\И11с 11<>сила11 за11а1·скс 11с,1а·г110С1·и јс
индио1111уални сск1·ор. У 1982. r<Ј/\ИНИ у РО "24. 111Ј1зсмбар" tЈс11011ан јс 11ру111твсни
сектор занатстпа који оба11ља зана1·скс услуге к1Јму11а11111Ј-с-гамбснtЈГ карактера
(11011оинС'rала1·срскс и услуге везане за IЈitржанан,с с1·амбсн<Јr ф<Јн11а).
Пос1·ојеhи капа11и·гс·ги ни из11а11ска нс за11011ол,аоају 111Ј·грсбс. Дефи11и·г је
код СIЈИХ група занатс1·ва, а нaptJ'IИ'I'<> за 11с>11ра11ку и tЈЈ\ржа11а11,с псЈл,сЈпринрс11них
В<Јзила и прикл,у•1них ~1а111и11а, ра111111 и ТВ- апа1Ја·1·а, а11ара·га у 11с1маhинс·г11у,

по11равку са1·она и llP- М11аги зана·1·1-1 су изумрл11 (ксЈларски, по·rкина•1ки,
мутавџијски, абаџијски, калај1,1ијски). Р;1сксЈрак из~1џl)у 11<>ну11с 11 ·гражњс у
извсс11ај мери ес ПtЈкр11ва краз "11<Јnу11ска за1111ма11,а" и бсспра11а11 р;111.
Највећи бrој занатск11х радн,и л111111ра11 јс у Лс11аса1зиhу, Лс111ку и
Со•1ани11и. У осталим месн11м зајс11ни11ама ск1>рtЈ )\<1 нс~1а 11и јс11нс за11а1·скс ра11н,с.
Најзна•1ајнија дслатнос·г ра1111с 1Јрга1111за11ијс јс LJO)\tJc11aб11cuaн,c грађана
пијаhом нс1111>м- Лспосаниh, Ле111ак и Со•1ани11а распсЈлажу са сс111с·1·11с1-1им сИС'l'СМ<Јм
за во11оснаб11сван,с станс11Јни111·гва.
ЛспсЈсав11h се снаб11сва са 1111а из11ори111·1·а. "Чир" јс на на11морскс>ј 1Јиси11и од
1180 мс·гара изграђен 1970. ГО/\ИНС. f1p!t(JfiИ'l'll<I ИЗ)\all!l!OC'I' 11:1111Јра ИЗ\l()СИЛа јс 6
l/sek. Мерен.см, после ко11аони•1ких зсмл,11·1·рсс;1 (198(] -1984) из11а111НОС1' ес снела
на 1·,5 l/scc. Од овог изnори111та Jl<J базена изграl)с11 јс 11с11011сЈ/\ у 11ужи11и од 12 км.
ПсЈсле ис1·раживања из1Јршс110 је кап·1·ира11,с 11 11зnори111·га "Црне~ осоје" и
"Сан1.1i'!.к" капа11итста 15 .~/сек, изграђен<> је фил·1·срск<Ј 11ос1·ројењс и
гравита11иони 11свовод дужине 16 км. којим ес no11a укл,у•1ујс у ПОС'Гt>јсhу комору у
Зрносску. Укупна коли•1ина n<111e изrrоси 22 - 26 \/sck. Капа11и·гс1· базена 470 m3
!IОДС.
Лешак ес снаб11сва nо11сЈм са из1Ј<Јри1u·га "Клспс·гу111а" ка11а11и·1·с·1·а .3,5 l/sck и

са изв<Јриш·га Бело Брд<Ј капа11и1·с·1·а 3-4 l/s. IJc111111011 са из11ор11111·га изграђен је
196(). године, а реконс·1·рукција, 11011011 11011с из Белог Б11да, 1989_ Г<>11ине. Водовод
располаже са дпа базена: старим капа11ите·1·ом 60 мз и ftonиj11м 250 мз П<ЈДС.
С<Ј•1ани11а ес снаб11ева вод<ЈМ 11с11сЈ1Ј<ЈЈ\<ЈМ са из1ЈсЈри1u·1·а "Чиhанова11"
капа11и1·ета 3,5 l/sck. Вода гра11и1·а11и<Ј11им с11стем<Јм 11олази 110 пумп11е С'Гани11с и
11утем пумпи изба11ујс ес у базен капа11и·1·с1·а 140 mз 11одс. Во11<111с111 јс из1·рађен
1972. године. Остi'!.ла сеоска 11oмahИHC'Гll:1свају ес в11дом из сопствених
ll<JДOJJa или бунара.
Канализа11иона мрежа у урбаним насел,има урађена јс у дужини 011 140 km,
011 тога 127 km фекалне и 13 км а·rмс1сфсрскс ка11ализа11ијс, а брсЈј канализа11ионих
прикљу•1ака износи 1420. У псрио11у ОЈ\ 191!() - 1985. г<1динс бил<> јс 170 радника, а
данас јс он сведен на укупно 55_
'' Опп1тине Србије 1992. годи11с, Републички завод за с-rа·1·11с-rику, Београд, 1992, 201-
'-' Група аутора, 107.
•
ЈКП "24. новембар" располаже неопходном механи:1аци.1ом и возним
11арком за обављање разноврсних кuмуналних услу1·а.
МОДЕРНА АРХИТЕКТУРА
ПРИВРЕДНИХ ОБЈЕКАТ А:
Упраnне зграде рудника Гњеждане и
Железничн:е сШани11е (горе), Прве
йеШолеШн:е и ЖиШоиродун:Ша (у
средини) и производна хала Прве
йеШолешн:е (доле) у Лепосавићу
...' -
'
ОСЛОНЦИ РАЗВОЈА: Флошација у Лепосавићу, Фабрика ошкивака ИЛР

у Лсшку(rоре),
Механизације ЈКП 24. нааембар и Србијашуме
.,
'\: ; .,
, ,
НЕКАД И САД:
Рудник Бело Брдо 1960,
производна хала Јlрве
йеШолейlке 2002, Мотел
Рибњак и производни
програ~1 Крисшала
АДМИНИСIРАТИВНО И ПОЛИТИЧКО СРЕДИШТЕ:
Зграда Скупштине општине Лепосавић,
реновирана после эемљотерса 1980. године
Друштвене деланости 137
ЗДРАВСГВЕНА ЗАШ'ГИl'А
До Другог светског рата у ЛсrЈ(Јсавићу није било здравствене службе, ни

лекара ни медицинског особља. БоЈ1ссници су одлазили возом, на коњу или
пе111ице у Косовску Митрови11у код др Нахилије Шефајна (прива·r110), или у
Рашку код др Миленка Јова1Јовића, Љубомира Казимирова и Ду111а11а
Раденковића. У селима Дежевског среза з11равСЈ·вене услуге вр111ио јс др С·rево
Баровић, лекар из Новог Пазара.
У времену 1941 - 1945. го11ине б<1лесни11и С)' се ·ге111ко сналазили. Умирало
се од тешких обољења, јер здравс·гвене помоhи није било. Болесници су <Ј11лазили
у Дом здравља у Рашку, будући да је 011лазак у Кос<Јвску Митрови11у би<1 опасан,
јер су Шиптари држали границу на Цсран,ској реци.
Ослобођење је затекло немаш·1·ину, уни111·1·сну ма·геријалну културу,
<Јпустошене просветне ус·rанове и дез<Јрганизоuану здравс·rвену службу.
Сиромаштво народа учинило је да се и.егово здравл,е погорша. Кож11е, грудне и
кардио-васкуларне болести су харале. Лоша хигијена условила је и п<1ја11у 1uуге и
краста, нарочито ко11 де11е која су полазила у 111колу. Лек<ЈВИ и меди11ински
материјал добијан преко Црвеног крс·га брзо ес 1·ро11.1ио. Осећала ес и <Јскуди11а у
здравственом кадру. Лекари из Косовске Ми·гровицс, 11олазе са медицинскtЈМ
сестром једном нсдел,но 110 1954/55. године када долазе лекари др Мом<1иловић и
l!P Мартиновић, и прва медицинска сес·гра на овом подручјуДу1uанка Велимиро
вић Вакиh.
Године 1956. одлуком Народног одбора у Лепосавићу у прt1с1·оријама Дома
културе о·rвара се З11равствена с1·а1Ји11а. Грађани Ле111ка и ОК<Јлинс с обзиром 11а је
општина Лешак до 1960. године била у сас·гаву Среза с·гудени<1ког били су
оријентисани на Рашку (др Радојко Кос·rић, и др Михајло Лукоuиh) . У Со<1а11и11у
је лекар долазио из Косовске Митровице.
Прва зграда здравстве11е станице на подру<~ ју Лепосавића изграђе11а је 1956.
године, а први лекар у радном односу је др Страхиња Попоnић који 1957. године
одлази у Велику Плану. Прва меди11инска сестра била је бабица Милка Перовић,
а први административни ра11ник Aн·rofrиje 11еruић.
По одласку др Поповића долази др Вуји11а С·rојановић, који ос·1·аје до 1960.
године. Процес прегле11а и ле<1ења био је 11еома мукотрпан. Лекар је обављао
дужности свих врста специјалности. Го11ине 1958. у радни од11ос с·гупа Будимирка
Захаријевић рођена Секулић прва мсди11инска сестра са <ЈВОГ подру<1ја која ради
до пензионисања. Бараћ Хранислав води кн,иговодс1·вене послове. Године 1960.
здравствена ста1Јица у Сочаници припаја ес Здравственој станици у Лепосавиhу
када прелази и медицинска сестра Владанка Секулиh која oC"raje у радном односу
•
све до кара] а свог радног века.
После одласка др Вујице Стоја11овиhа, 1960. године долази д!Ј Пантиh и

остаје две године. З11равс·гвена с·rаница у Лепосавиhу добија апаратуру за
лабора1·орију и почин,е да ради Милорад Милиh, први лабtЈрант. Те године
Здравствена станица купује и прво санитетско возило "фиат 1300" којим управља
воза'! Миливоје Бојовиh, кога замењује Владисав Јаковљевић.
Године 1962. долази др Душан Миленковиh. У Здравственој станици 1963.
године почиње са радом и с·гоматолошка служба коју води Драгомир Новаковиh,
виши зуб11и техничар који ос·гаје до 1965. године када га замењује Јован
-------------------
Магов<1евић, зубни ·rехничар, који 1987. Г(Јдине дипЈ1омира 11а С1·оматоло1пком

факул1·е1·у у Сарајеву.
При Руднику олова и ~~инка "Копаоник" у Белом Брду 1962. и 1963. године
радила јс амбуланта као орга11и·Ја1111011а 1-с11ин1111а з11ранс·rвенс с·rаницс у Лешку.
Она има хонорарног лекара који ради ·гри пута 11едељ11(Ј а од 1963. го11инс он је
с-rал110 запослен. Два 11у1·а недсл,но хонорарно јс ра11ио виши зубарски ·гсхни<1ар.
Од 1965. до 1969. године у Лепоса11ићу су ес променила ·гри Ј1скара (др
Koc-ra Јсв·rић 1965/66. др Миленко Heu1иh 1966/67. и др Радмила Ј~имитријевић
1967/68. ). Годи11с 1969. /\(ЈЛаз11 llP Сслиr.1ир Кал11<1ан1111 као управник обј един.сних
з11равс-rвсних стани11а и остаје до 1971. Г(ЈЈ\l!Нс, ка11а с·1·оматоло111ка служба Ј\<Јбија
с-rоматолога Славишу Поповца, који ради 110 1979. Г(ЈЈ\инс_
У периоду од 1969. здраостве11<1 служба ес 11pou111pyje па ес здраDс-rвсна
стани11а у Лешку, у којој раде JIP Милован А1Јиh 11 llP Моr.1ир Бо1111ьовић, припаја
Лепосавићу. Гради ес нова зграда Дома з11равља у Леr1осавиhу, у К<>ју су ес 1971.
уселиле пoc-rojchc здравс-rвсне службе. О·гв<1рају ес и амбуланте у: Врачеву,
Запланин11, Црн11у и Жутој Прлин11 и ап(1-гскс у Ј!е11<1савићу и Лешку. Први
апотекар у Лспосавиhу 1969. била јс Ilu.11a Пt>к11ми11а. УбрзtЈ 0·1·п(Ј'1и11.у са радом
спе11ијалис-rи•1ке службе: гинеколог, 11111·ср11ис·га, п11еум1ЈП'ГИЗИ(ЈЛ(ЈГ и 11сдијатар.
IIpeмa ·rоме, t-rcпt'H здравс-1·венс службе 11иже се 11а ви111и 11и1Јо, а З11равс-гвена
стани11а у Лепосавићу 11рипаја ес Меди11инском 11сн·гру у Косовској Ми1·ропи11и па
граl)ани оп1пти11с опредсл,ују за лс<1сн,е у 1111ај 11ентар. Године 1977. Здравствена
с-ганица )' Ле11оса1111ћу прсрас-rа у До~1 здра11л,а.
Са порас-гом жиDот11ог ста1111арда и на11ио11алн(ЈГ дохотка рад11и л,у 11и су
зах·rсвали нећи с-rепен здравствене за1п·ги·rс, па ес мрежа здравс-rвених служби
поIЈсћава и зато јс 1984. годи11с изграl)е11а но1Ја зграда Дома здравља у
Лепосавиhу.
!Io одласку JIP Селимира Кал11•1анина за 1111рсктора јс пос-1·ављсн др
Доброслав Никадиновић, а пот<Јм др М11ло1Јан Елезовић, др Иљаз Мифтари, др
Иванка Недељковиh (1982-1992), и 11р Зоран Ан·rо11ијсвић.
Еволуција пријема и стручнt>с-rи расла јс сход110 развоју општине у 11слини
и потребама граl)ана. Дом здраIЈл,а у Лепосавићу као РЈ Здравс-rвсног цсн1·ра у
Косовској Митровици са својих 22 с·rално заr1ослсна лекара Uсдан лекар на 745
с-rанонника, а 1982. године 1·ај број је из11осио <>ко 2.400 с-rановника) јес-ге
високосrру•1на инс-rитуција која брине о здрављу, дијагнос-rици, лс•1ењу и
превен1~ији свих обол.ења и свих узрас-1·а граl)ана. Он има све профиле високо-
.
сrру•1н<ЈГ кадра у здравс·1·ву за спе11и1алисrи•1ке прегледе
.
КОЈС врше и специ1алисrи
-
из Косовске Ми·rр(Јвицс (неуропсихијатар, хирур, кардиолог, уролог и op·ror1eд).
Од 1969. године у здрапсrnсно.i служби у оr1111ти11и, радило јс 74 лекара,
с1·оматолога и фарма11сута. Вел11ка ф1Јск11енц11ја доласка и одласка лекара
тумачи ес углавном брзим одласком на спс11ијализацију и условима живота,
по1·ребом за даљим с-rrу•111им усавршавањем и нсдос·га1·ком с1·ру•1ног кадра из ове
средине.
Са социјално-економским и политичко-безбедоносним променама и

збивањиr.1а iteњa ес и патологија обољс11,а. После1~1ьих деценија 20. века обољења
су била инфек·rивна (заразна). Појава великих боr·иња 1972. го11инс била је
посебан проблем. У сузбијању ове тешке зараз11е болсс-rи на Косову и Метохији
су учес-rвовали и лекари Дома здравља. Предњачио је др Селимир Кал11•1анин,
К<>ји је од председника СФРЈ одликован Орденом заслуге за народ са сребрним

11снцем. Велики јс његов допринос развоју здравства 11а овом подру'1ју.
После НАТО бомбардовања 1999. год11не, на осн<>ву ста·rистичких
11одатака, протокола болести, инфективна обољења уступила су место ср'1аним
<Јбољењима, обољењу високог крвног притиска са повеhаним бројем ср•1аних и
можданих капи (инфаркта), u1еhерним обољењима и наро•1ито после
бомбардовања, малигним обољењима органа чије је лс'1с1ьс нсома скупо, дуго и
са озбиљним прогнозама. Са овим обољењима, уз раме, иду стресна стања,
11сихозс тако да је због н,их Лспосавиh, пре неК<>лико го11и11а, био П<Ј броју
самоубистава на другом месту у Југосланији.
Данас Дом з11равља укупно за11ошљава 189 ра11ника, 011 ·гога:
-- --
Ле ка и С1·оматолози Остали падt1ици
" -"'"' "'"

~
·-"' --"'"' :с
"'"'
;,.
5
--
о
.... " "'
u "
....
"'ё ---
:с
о
""'....
:с
"' ""
·~ ·~ :с
о
-
о
>
"
о
о
""' ::r"'"' :с
"...
о
"'"'
:с
"'
" "
:с
">
>. " "u "'t; "'"'"' "..." "'"' ;,- "'" ""u " "'... "'>< :с
"
""' "'t; .... " " ""' "'... "t;
~
~
"""' "Е ">< "t; " "' ...."
:с
" ..."' ~ о
-" "--
" "'•
о
"...
о
"'·-" •
:с !;:
-
"
·- t ::r
"u. :;:--- - " ""'
"..."' ""'ё " :с о
"
о о
о u
" "::r ::r "... "
::r
•
" ::;:
" ...
"' 3" § "" "'
::;: :с
""' " •
"'" ..:!2 ~- "' "'"

-~
-
•
3 ...
" ""' l" .... :с "
::r u ::;: u :;; :с
:;, " "
:;:
:с
" ~ .i " " " "

u ]_ ~"~ .ш ~ "'
189 5 IZ 1 5 1 1 4 5 34 8 z
___ -1.:_ z 1 13 z 15 77 9 1 10 ZB 142
- . - -- --
Постојеhи број лекара и осталих радника способан је да ес ухвати у ко1uтац
са највећим проблемима из области превенције и здравља и да их на веома
стручан начин уз етику и Хиr~пкратову заклетву ре1uи ~1 рс111ава. Одрсl)е11с врсте
и степс11 болести не могу се .т1е•1и1·и у Дому здравља у Леr1осавиhу, веh у
оближњим болницама у Косовској Митровици, Краљеву и Новом Пазару или
Клиничко-болни'1ком центру у Београду. За транспор·г тежих болесника користе
се санитетска возила Дома здравља 'Iијс службе раде 1·оком свих 24 •1аса.
ОБРАЗОВАЊЕ И ВАСПИl"АЊЕ
Предшколско образовање и васпитање. С обзиром да су напори у општини

били усмерени на развој основног и средњег образовања lI васпитања,
предшколско образовање и васпитање доживело је најмањи развој, што
потврђује чињеница да на тери1·орији оп111тине пос:rоји само предшколска
установа"Наша радост" основана 1983. године.
Дечји вртиh је установа за дневни боравак де11с од 1 до 7 година и
•
организује целодневни програм вас11итања, полу11невни васпи1·ни програм
друштвено-организова11ог рада са децом предшколског узраста.
Вртиh ради у згради наменски грађеној са пс1· просторија 11овршине

187,15m2 и осталим пратеhим просторијама са 150,06 m2 • Има и отворени -
дворишни простор површине 43,67 ари 011ремљсн прописаним реквизитима.
14() Благоје Павловић
IIреглед oбyxua·ra деце пред1пколским васпитањем и образовањем за

школску 2001/02. годину даје 1·абсла:
1
---·-----·-·--·-------
ОБЛИЦИ РАДА
-------
ОБЈЕКАТ целодНСDllИ целоднеu11и 'l'\JOЧaCOBllИ na11 ус·rа11оне
1-3 3-7 устан. 6-7 11ри школи 6-7

-------·------------ -------- -----
бр.гр. бр. ДСl\С бр гр. број де11е бр. гр. бр.11е11е бр. гр. бр. де11е
Ле11осавиh ----------------- ---------------
2 36 _3 88 3 97 2 60
------------------------
Табела 45. Обухнат де11с r1рсдшколским
пас11итањсм и образо1_~аr-1.см
У вр·гиhу бора1Ји 281 дс1·с.

Иако вртиh ра11и 11вс деценије r10С1'игнути резултати су 11и1пе него добри, а
стру'111а засту11љен<1с·г 11аспитн(1-обр~tзо1111ог особЈ1,а (23 зап<1слених) износи око 95
посто.
•
Основно образfЈНањс и васпитан,с. 1·1аслератни развој абразовања и
• • •
васпитања на тсритl>рИЈИ ап111·гинс имао ЈС све карак·гсристике ка<> и раз1ЈОЈ ове
делатности у Републи11и: всt1ма брзо 111ирсњс пrк<>лске мреже и rroвchaњe броја

деце обухваћене образовањем и васпи1·ањсм условље110 променама у сх11а1·ањима
и начи11у жино1·а људи. Изме1ьени услови живота зах1·евали су да се деци обезбеде
•
услови од школског прос·гора и ма·гериЈа.~не осно1Је 110 с1·руч11ости 11аставника.
Међутим, токови 11ру111твеног развоја узели су друге правце. Нагла

миграција становништва из села у градове празнила је сеоска подру•1ја, посебно
на делу територије гдс није би,10 могуhности запошљавања и развијене пу1·не
мреже. Школска мрежа јс уместо хармони•rн<ЈГ развоја доживела изразиту
•
дисхармоничност. У Лепосавиhу, Лс111ку и Со<1аници форм11рају се основне школе
са великим бројем у•1сника, а на сеоском подр)'Чју ОС'Ј'але су школе са малим
бројем у•1еника. Таква 1uколска мрежа ПОС1'ала јс у ма1·сријалом погледу скупа,
•
организационо компликована и псдаг(1шки нецелисходна, па Је до1пло до
затварања нских 'IСТВ(Јроразредних ос~1оuних 111кола (Гњежданс, Мајдево,

Црвени, Јслак11е, Б<Јр<1ане, Бербериu1те и Tpecaua), а у м~1огим школама и вишим
разредима у Белом Брду и Вра•1еву број 011сље1ьа и ученика јс сведен на
минимум.
У 111колској 2001/02. години 1пколску мрежу општине •1и11и шесr

осморазредних и 11 чствороразредних основних п1кола, 1·ри 111коле су мати•1нс са
својством правног лица, а 14 су издвојена школска места.
Постојеhа 111колска мрежа, бројно С1'ан,е ученика по разредима и број
одељења у u1колској 2001/2 години види ес на табсли: 2
1
Ј'одишњи програм рада Дечјег вр-rића за 2000102. годину.
2
I'одишњи програм рада основ11их школа за 111колску 2001/02. годину.
• Због дога~аја на Косову и Мс·rохији из 1999. го11ине нсд<1с-1·ају подаци за издвојено школско
место у Шаљској Бистрици са наставом на алба11ском језику.
141
''
' . -· ....
о
..... " .... (
-~
•
., •
", •
-
··.:"~···
'
'
•
'
'·
•
illll' т
' .~
.. · . \ l
).' " . . . ." ... ;
_,. \
.. ,
•
'·
~--z жслез1111•1кн 11руга
- асфалтни 11ут
ваљани пуг
'IL"ТВОроразрсдне шкопе
ос~1оразреднс 111колс
СЈКДILС lllKOЛC
Мрежа школа на територији

општине Лепосавић
143
Разредна настава у потпуности је стручно застуr1л.ена (lOOo/o ), дt1к К'''\

предметне наставе с·rручна заступљеност из11оси 96 ПОС1'О, проблем је струч · · ·
•
заступљености музичке културе и енгЈ1еског Језика.
У периоду 1992 - 2002 у основном образоnању и васпи1·ању нису изврше1

битне измене у мрежи основних школа. Иако је број ученика смаЈьсн, бр,
одељења и број настав~1ика јс повеhан, тако 11а је 11сдаго111ки стандард мерl 1
односом између наставника и броја У'Iеника веома повољан у односу на просек '
Републици Србији. На једног наставника 11олази 13 ученика, што је веом.,
повољно са становишта услова за квалите·ган образовно-оаспи·гни рад.
Средње образовање и васпи1·ањс. Ради с1·варања услова за задовt1љав11н.t:
потреба за образовање го·1·ов(1 11слс по11ула11ијс која завр1uава основну u1колу, ка(Ј
и ради обезбеђивања стру'1но1· кадра за по·гребс привреде и друш1·всних
делатности у опш·rини је по 11репоруци Савс·га·за просве1·у и кул1·уру Кt1сона и
Метохије, постигнута сагласност са Техни•1ком u1колом "Борис Кидрич" у
Косовској Митровици за отвараЈье истурснt11· одељења Хемијског одсека -
општеобразовни смер у Лсn(Јсаоиhу 'Iији је рад пt1•1е(Ј 17. септембра 1962. го11ине.
Након седам година, 24. новембра 1969. донета јс t1длука tJ t1с11ивању l'ехни,1кt1-
1uколског цен·гра "Никола Тесла" у Лепосавиhу и под 1·им именом 1uкола ра11и 110
10. де11ембра 1973. го11инс, када јс Статутом промењен назив у Школски центар
"I-:lикола Тесла" са седиштем у Лепосавићу. Ре1uсњем Окружног пр11врсдН(ЈГ суда
у Приштини од 12. јуна 1991. го11инс у рсгис1·ар је у11исана Срс11•ьа ·1·ехни,1ка
1uкола "Никола Тесла" у Лепосавићу.
На основу усвојене мреже средњих u1кола у Рспубли11и Србији u1кола у
Лепосавићу остварује r1лан и програм из 11<Ј/\ручја рада машинt:-тоо и обрада
метала и слектро·rсхника. Као организациона јсдин1111а Економске школе у
Косовској Митровици образује кадрt~вс образонног прtЈфила економски
техничар. Од школске 1995/96. овде ради, као организациона једини11а Одељење
гимназије из Рашке.
За извођење свих облика образоnно-вас11итнt1г рада u1кола располаже
сопственом школском зградом повр111ине 3.840 m2 (13 учио11ица, 4 кабинета, 1
радионица, 1 фискултурна сала, 1 библио1·ска и друге прос·горијс). Према броју
уписаних ученика u1кола одговара условима рада у две смене.
Опремљена је савременим наставним средс1·вима у складу са Норма1'ином.

У школској 2001/02. години наставу П(Јхаl)а 465 ученика рас11оређених у 25
одељења, 3 што по јс11ном одељењу износи 18,6 уче11ика. У односу на n1колску
1991/92. годину број У'Iеника је смањен за 339 У'Iсника, или 42,16 п<1с1·0, а број
одељења за 8,24 посто.
За обављање сних облика образоыно-васпитног р1111а у 111колској 2001/02.
години ангажовано је 48 наставника', 'lllja јс квалифик11циtЈна струк1·ура сле11еhа:
ВСС 43 ИЛИ 89,50 °/о, ВСС 4 ИЛИ 33 о/,, И с<;с 1ИЛИ2,09 %.
На админис·rративним послоnима, библиотекарским, 11с11аr(Јшко1· и
руконодеhсг рада и пословима помоhноr техн11'1ког особља ради 17 радника. Број
у•1сника по наставнику је 9,60 што је знатно боље у 011носу на 111колску 1991/92.
годину. По стру•IНОС'ГИ настав11и кадар одговара llrавиЈ1нику о профилу
наставног особља за рад у средњој школи и 11естру• 11t1 су засrупљс11и једино
•~асови музи'1Ке културе.
3 Годишњи 11рограм рада Тех1111•1кс 111колс "tlикола l'ссла" у Ле1111.-авиhу ''школску 2001/02, 13.
Исто, 4.
4
Пољ<>приврс/\НУ школу у При111·гини основао је 1946. ГО/\ИНе инжењер

Миленко Пе ура 'Ia као прву сгру•1ну 111колу на Кос<>ву и Метохији. Шк<>ла је у
При1111·ини посс11<>Вала 186 хск1·ара зе~1л,е, 111к<>лску зграду и ек<>номију са
неколико штала, 111еС'Г ·грактора, велику баш·гу и воћf1,ак и све оним ш1·11 ·~·реба 11а
поседује једна 011 најбољих 111кола у Србији. Школо11ала је преко 12 хиљаf\а
у•1сника.
Након рата 1999. го1111нс школа го11ину 11ана ра11и у Алскса1111роо1(у, а јуна
2000. године прсмс111тена јс у Ле111ак. Дирск·г11р 111коле је И11ица С. Михајловић,
•
11ипломирани 11нжсн,ер агр<>НОМИЈе.
У раН/\ОМ 011носу јс 35 ди11л<>мира11их п1><>фесо1>а и 12 ра/(Ника на

О/\ржавању школске фарме.
НаС'Гава се одвија у а11аптира1111м 11рос·горијама ОШ "Стана Ба<1а11ин" у
Ле111ку, а планирана је изградн,а 111ко11скс зграде и !)а•1к<>Г дома у Лс111ку. Подручје
•
рада школе ЈС пољопривредна произво11н,а и прерада хране.
НаС'ГаD)' похађа 180 у•1еника у 1, 11 и lil Г<>11ини и свр111с11их у•1еника 111коле у

изгнансrву нема.
Образоnни пр<>фили су: r1ол.t>Привре11н1r тсх11и•rар, вс·гсринарски 1·схничар

и техни'Iар за прехрамбс11у био·гехнологију у ·граја11,у <>11 <1с1·ири Г<>11ине и млекар,
пекар и месар у тр<>ГОДИШЊСМ IIIKOЛOllaЊy.
Школа посс11ујс 4 хек·гара зсмЈьс, 3 С'!"<>'Iарска објск1·а и <>бјска·г за

механиза11ију. С·rо<1арски фо11д чине: 1111·ала за Г<>r1сда П<>вршине 180 m' и 11лсвња
ИС'Гс површине у којој јс смсш·гно 8 крана и 7 ју11ица; ш1·ала за свиње 11овршине
300 метара квадратних и плсвrьа ИС'!'е 11оврш11не у којој јс смс1птено 30 крмача, З
нерасrа и 400 1·оnљсника; објекат за кокс носиље капа11и1·ета хиљаду комада,
товне ћурке 100 комада, ов11е ЗО кома11а и К<>зс 30, и пласrеник11и 11онршине 100
m' .. Планира се 11зградн,а плас·1·с11ика <>д 1000 n1', 1rрсрађива•1ки погони, клани11а и
сушара, објекат за мсханиза11ију - 5 гаража, 2 ·1·ракт<1ра, мех<1низа11ија за основ11у
обраду зсмљ111пта, за допунску обраду и негу усева, преса за балирањс, силажни
комбајн, 2 приколице и мотокултиnа1'<>ри.
У јуну 1990. го11инс на Косову и Ме·гохији 11ошле су снаге НАТО и мисија
УН под чијим је окр11љем изnр111ен<> с·гно-•1и111•1ење Срба уз невиђени ·геррор,
паљевине, убијања, силоnа1ьа и киднапоnан,а К<>јс је спр<>nсо н,ихов саnезник - тзв.
ОВК. За три месеца <>/\ Срба 0•1ишhсни су св11 пећи гра11011и, сем за сада сснсрног
дела Косовске Митрови11с. Са Косо11а и Мс·г<>хијс про1·срано је nк<> 240.000
српског и неалбанског с-1·аr1овни1111·ва. Само из Приr11тине 11ротсран<> је преко
40.000 Срба, од 1·ога 18.000 cry11c11a1·a.
Слич11у судбину 11ожиnсли су ии111с шко11с и факул1·ети Приu1тинског
универзитета са 11асrав<>м на српском јсз11ку и нау•1не усrаноие. У таквим
условима морали су да напуС'!'е с11оју ма·ги11у и гурну·ги су на периферију северног
дела IIокрајинс и оп111·г11нс у Србији бл11жс а11минис-гра·ги11ној грани11и. Од
потписиван,а Резолу11ије 1244 Савета бсзбс1111<1с·ги Ви111а К<Јмсрцијална 111кола из
Пећи, Факултет за физичку кул·1·уру 11 П<>л,опривре11ни факултет из При111тине и
У•!11тељски факултс.т из Призрена егзисти11ију на 1·сри1·орији 11п1птине Лепосавић.
Више и висока образовање и васпи·1ан,с. Виша комер11ијална школа из
Пећи осно11ана јс 1960. године 01{.qуком Обласног одбора. Данас школа
запош11,ава 32 радника у нас1·ави и на u;\ми11ис'гра·гив11им пословима, од чега 14
док·гора наука и два магиС'!·ра.
За четири године у Лепосавићу у прву годину студија уписано је 1060

студената (360 редовних - из буџета и 700 самофинансирајућих). Од ссп·rембра
1999. године до јануара 2003. диплому је стекло 250 с·rудената.
Полазећи од Болоњске декларације школа је под мотом - Болоња сигуран
пут у Европу, школске 2001/2. године извршила трансф(>рмацију и прерасла у
факултет - Колеџ у трајању од три године. Основана су '1е·rири нова смера:
менаџмент малих и средњих предузећа, менаџмент за туризам, мена~1мен·r робног
промета и менаџмент за финансије, али је задржано даље право на 111коловање
•
кадрова у двогодишњем трајању.
Захваљујући помоћи Координационог 11снтра за Косово и Ме·rохију од

111ест милиона динара, ПО'Iели су радови на доградњи спрата и по1·кровља за
потребе ове образовно-васпитне ус·ганове у 11ентру ЛсП()савића и ·гиме ће се

решити њено питање.
Факултет за физИ'IКУ културу. ОсноваfI је 1979. го11и11е и има 41

запосленог, од чега 26 наставника и асиа·rе11ата и 15 админf1стративно-·rсх11ичких
радника.
У Лепосавићу је уписано школске 1999/2000. године 1469 студената (прва

година 128, друга 284, треhа 258, 'Iетврта 251, апсполвен·rи 327 и продужени
апсолвенти 221); 111колска 2000/01 - 1363 студента (прва година 225, друга 174,
трећа 251, четврта 247, апсолвенти 269 и продужени-апсолвенти 197); 111колска
2001/02. година 780 студена1·а (прва година 142, друга 240, ·rрећа 161 и 'Ic1·np1·a 237)
и школске 2002/03. 1091 са1·удсн·r (прва година 174, друга 155, ·rрећа 244, •1етвр1·а
154, апсолвенти 142 и про11ужени-приправни11и 222).
Од формирања факултета дипломирало је 1557 студена1·а, а од изме111тања
у Лепосавић 376 ( 1999. - 34, 2000. - 94, 2001 - 116 и 2002. - 132) . На факулте·rу у
5
Лепосавићу стекло је звање доктора наука 3, а магистрирала 4 лица'.

Факултет за физичку културу користи простор у три зграде: у згра11и ДПО,
у Техничкој школи "Никола Тесла" и у Д(ЈМУ културе; укупна повр111ина 1.500
метара квадратних. Факулте r·JM руководе декан проф. др Драган Поповић и
продекан проф. др Милан Петковић.
У<1итељски факултет из Призрена. Основан је 1993.59 године и заr1ошљава
радника, од чега 28 наставника (редовних и ванредних професора и до11ената) и 17
сарадника (асистенти и асистенти-приправници) и 14 у адми11истрацији.
Од оснивања факултета до јануара 2003. године 11ипломирало је 240
студената. За '!етири године рада у Лепосавићу факулте·r јс уписао уку11110 518
студената. Факултет нема последипломске сту11ије.
Учитељски ф11култет користи просторије Дома културе у Лепосавићу.
Факултетом руководе проф. др Радивоје Кулић и продекани проф. др Алија
Мандак и проф. др Даринка Вучинић.
Пољопривредни факултет. Формира11 је 1973. године. Наследив111и ресурсе
Више пољопривредне школе, радио је у скромним условима, а 1980. дошло је до
обједињавања факултета и биотехничког и11ститута, па су факултет чинили:
Завод за ратарство,
Завод за воћарство и виноградарство,
Завод за механизацију,
Завод за за1uтиту биља и животне средине,
1
· Пода11и стручне службе Факултета.
6
Исто. '
------------------~-- --·---- ----
Завод за r1еД(Јло1·ију, агрохемију и пољопривредне мелиора11ије,

Завод за сточарство и
За11од за ветеринарство.
НаС1'авно особље је распоређено у институтима; 011носно заводима, преко
којих се одвија наС'l·ава и нау•1но-ИС1'ражива•1ки рад. Статутом факултета 1988.
године и изменом 1993. године, предвr1ђенr1 су наставни 11лансЈВИ и програми за
четворогоди1uњс студије на смероnима: за ратарс·rво, за воhарс-rво и
виноградарС1'ВО и за сто•1арс1·во.
Факулте1· се бави усаврu1аван,ем с-rручњака из области ппљопривредне

производње, а од 1998. го11инс и нау•1них радника организо1эањем 11оследипло-
•
меких и докторских студија.
Од формирања до 1993. го11ине дипЈ1омирало је 1.163 студсн·га: 1074 на

оп111·гсм, 28 на ратарском, 41 11а воl1арско-ви11<Јградарском и 20 11а с1·0•1арском
сыеру.
011 1999. године у разли•1и1·им мес1·има, привременим се11иu11·има

факултета, дипломирало јс у Прокупл,у 11 Кру1r1св11у 226, а у Ле111ку 14 С1'уде11ата,
ОК(ЈНчалсЈ јс 11 спе11r1јализа11ата, ма1·ис1·рира.~о 9 и 11окторирал(Ј 8 кандида1·а.
Факултет јс проu1ао голго1·у, llaK(JH бомбардовања нл1·0 пакта јер јс био
у зони бомбар11с>вања. IIo престанку б<Јмбар11сЈвања не 11рес·г<tју 1·ешк,1hе. Када су
дошле снаге КФОР-а образлажуhи 11а им је цил, с>чувањс Факултета и
безбедносrи особља (30. јуна 1999. годи1rе.), 111ип·гарски екс·гремИС'l'И су преко ноhи
заузели Факултет.
Ссп1·смбарски испи1·ни рок одржа11 је у просторијама Више
11ољо11ривре11нс школе у Прс1купљу. 011 9. сЈктобра 1999. гс1дине, одлуком Владе
Републике Србије, Факултет је премеurтен у Крушсва11, у зграду Инсти·rу1·а за
крмно биље, ГЈ\С је ос1·ао 1·ри школске го11инс.
Почс·rкс1м ШКlЈЛскс 2002/2003. годи11е фа1{ул·rе1· је враћен на Космс1· у
Ле1uак, опu1·rина Лепосавић, где 11ае1·аnл,а са рад<ЈМ.
У својству декана до11ринос 01rс1·анку факул·1·с·1·а 11али су проф. др Бркић
Бра11ислан, !Iр<>ф. 11Р 1-lrJBИI\a с·голиh, проф. др Х1Јис1·ивојс Псј 'IИћ и доц. др
Миленко Миленковић.
Институт за српску културу - Гfр11п1т1fна. Инсти·rут јс једина 11ационална
нау•1на ИНС1'и1·уција која је после изгона Срба са Косова 11 Метох:1јс ОС'l'ала у
Покрајини и успешно нас-rавила рад у Лепосавићу.
Од основних •1ињени11а из н.егове ли•111е кар1·с издвајам<Ј: Идеја за
оснива1ье Инс-ги1·у·га покренута 1976 ~·одине, од стране универзитетских
професора, а Закон о осниван,у Инс-1·и1·у1·а Ску11штина САП Косова донела је
нс1вембра 1987. године, именујуhи га као И11ститут за проучавање културе Срба,
Црногораца, Хрва1·а и Муслимана.
Инсrитут је почео са радом јануара 1988. године као мул'l'Идисципли11арна
научна на11ионална инс-1·итуција која се бани изу•1авањем културног наслеђа Срба,
Црногораца, Хрвата и Муслимана на Косову и Метохији и има шеС'l' одељења:
Одељење за књижевност, О;Јељењс за CfJПCKif јез11к, Одељење за историју и
археолог11ју, Одељење за истсЈрију уме111осг11, Одељење за с1'Нологију и Одељење
•
за етномузикологију.
Од 1998. године он ради на пројекту Историјске и на1Јионалне основе

духовне и ма1·еријалне културе српскога народа на Косову и Метохији. У преме
успона имао је 26, а данас на пројек1·у ради 25 радника и спољних сарадника, од
· 111._ 111Т8'1Нд· .
.,.,.,'. - .._,.· .."'• .•.·.·, •....

•'.' .
·- ... - ...
'
'
. '
- ·•·· .. ··-·· .... , lilk-T"1-Yr

:1А ('meюi"X~';l 1~1-
11r111rnn1л
-
1 t~-21',,,
'--.
' "
~illllT~
1[' '
1llJ•,;
HO,\;l1i.i111:1
r--
---------- ____ __, __
··-·
1' ' '
'!
1
'
ОБРЕДНЕ
НАРОДНЕ
'
' 1 песме
""--~-
1 ''
''
'
__.,,....
П<<М(1
НАУКА У ЛЕПОСАВИЋУ: Први иау•1ни скуп и издања Инсти·rута за

ср11ску културу - При111ти11а
--~~~~~--~~~~~~~~~--~~~--~~~~-~--~~~~---
којих је 17 у радном односу. Универзитету у Приш·гини дао је девет 11октора и

магис·rара наука. Објавио је 50 студија и 15 свезака "Баu1·гинс" на 3000 с·1·рани11а
са 300 научних радова 107 сара11ника.
При111тину су радници напустили 1. ссп1·смбра 1999. годи11е, јер 11ије било
услова за опстанак Срба. У Лепосавићу нajrrpc ради у простријама Робне куће, а
са11а у згради l~cн·rpa за ку;1·гуру и ко11а•1но меfьа имс 2002. Г(>/\ИНС у Инсти1·ут за
српску кул·гуру - Приштина.
Директор Инс1·и·гута је доц. др Мило111 Ђорђевић, прсдсе11н11к Нау•111ог
већа др Чсдомr~р Ребић, нау•rни савс1·ник и прс11ссдник УпраНН(ЈГ 011бора
академик Радомир Ива11овић.
У Лепосавићу јс примљено 10 нових младих frау•1них радника и С1'В(Јрсни су
материјаЈ!Н<Ј-ТСХНИ'!КИ услови за рад и развој . Тежиште ра11а ес П(ЈМсра са
•
изучава1ьа прlЈшлост11 на 11рагма1·ски ДС(Ј пројек·га с 11иљсм да ес не прекине
континуитет српског стварала111тва, ку111·уре и језика на Косову и МсТ(ЈХији.
Физичка кул·гура
У прс11ра·1·ном периоду и пр1Јим 11ослсратним годинама СП(1р·rски ЖИЈЈ(ЈТ

општине није био организован. l'ск 1954. године при Ру11нику (Јлова и 11инка
"Копаоник" у Белом Брду формиран је фудбалски клуб који носи имс 11у11ника.
Седиште клуба _јс у Белом Бр11у, а касније у Лс1uку. Већину и1·ра•1а клуба •rинили
су радници, а било их је из Јlе11осавића (браћа Костонићи) и Косовске Митровице.
До 1960. године клуб ес так~1и•1ио у Мсђу(111ш·гинској лиги - региона Крал,сво, а
од 1961. у Међуопu11·инској лr~ги -Ми·гр(>Ва'IК(ЈГ 11одсавеза.
Утакми11с су игране 11а играли1u1·у у Лешку (11анас јс ту сспара11ија
шљунка). Због 11сдоста1·1<а финансијских средсгава клуб јс прес1·ао да ес ·гакми•rи
1967. ГОД!ЈНС.
Гс1дине 1958. формиран је ФК "Ибар" из Лепосавића, који је <>д осниван.а
до данас носила~\ спортског жипота у оп1u1·ини. Прву утакмицу ФК "Ибар"
одиграо јс у Белом Бр11у са ФК "Ко11ао1111к". Он ес до 1969. год11не такмичио у
ми·rрова'1ком подсавсзу, а <ЈД 1969. до 1981. године бис1 јс у с1·ан,у мировања.
Од 1981. го11ине Клуб јс пс1ново укл.у'1сн у Мсђј•оп111·гинску лигу
ми1·ровачког подса1Језа. Као 11р11ак у111ао јс у Другу косовску лигу, гдс је надмоћно
освојио 11рво МСС'Ј'О и пласирао ес у ви1uи paiiГ такми'1сња, Прву косовску лигу,
ш·1·0 је и највећи успех онс>г спортско1- колск·гива.
Због позна1·их Д(Јгађаја на Кос(ЈВУ и Ме1·охији, од такми,1арскс 2000/21.
године клуб је укљу•rен у такми•1ењс у ШумадијсК)' зону где ес и сада 1·акми•1и. У
·гакмичс1ьу за Куп ЈугtЈславијс ФК "Ибар" се плас11рао у шеснаес1·ину финала, где
се 10. октобра 2001. rо1~ине састао са ФК Војводином из Новог Сада и утакмицу
изгубио са 4:0.
У овом фудбалском колективу лониКЈ1и су многи фудбалери од којих су
11еки игра.11и у прволигашким КЛ)'бовима; ЧасЈ1ав Јевремовић је играо за ФК
Слободу из Тузле, Слађан Милојевић за ОФК Београд са Карабурме, Дмитар
Вукадиновић за ФК Рад из Бес>града и Боја1i Ћосић за ФК Милиционер из
Бео1'рада.
Изградњу нових u1колских објеката са салама за физИ'!КО васпитан.с и
дал.им развојем rrrколстна, у оп1u·rи1iи су остваре11и повољнији услови за бржи
развој спортског живо·га. Тако је 1969. формирRн женски рукомс1·ни клуб
Друш1'вене деланости 149
"Ибар", који се две године веома успе1пно такми•1ио у Српској рукометној лиги,
11•1 би 1972. године прешао у Косовску лигу, а одатле у Другу савезну рук<>метну
Ј1игу. Прве две годи11е такми•1ења у 011ој лиги клуб јс (Јсnојио чс·гвр·rо мсс·rо, а
1<Ј76. године пласирао се у •1с1·вртфиналс рук<Јмс·rног клупа Југославије, гдс јс у
Јl,убљани са женским РК "Олимпија" изгубио утакмицу. Наредне го11инс РК
11Ибарг пласирао се у полуфинале рукомс·гног купа Југославије и у При1п·гини
<>/\играо утакмицу са РК "Осијек" из Осијека и утакми11у изгубио. Од 1981.
!"<>дине, због недостатка фина11сијских срсдс·rава, клуб нс у•1ествујс у такми•1ењу.
Одбојкап1ки женски клуб формиран је 1976. године при Тех11и•1кој r11коли у
Лепосавићу. Такми•1и ес у кос<Ј11ској ли1·и. Од 1982. клуб прелази у Лешак и мења
имс у ОК "Иво Лола Рибар" под пa·rp<>11a·r<JM ФМД "Иво Лоле Рибар" из Лс1пка.
f'<Ј11ине 1998. клуб се поново враћа у Лепосавић под имсн<>М ОК "Храст" и
·гакмичи ес у Регионалној лиги Краљс11а. Као првак ове лиге клуб ес 1999. године
11ласирао у Републичку лигу, гдс ес и сада такм11•1и. У такми•1арској 2000/01.
години освојио је друго мсс1·0.У 1·акмичарској 2001/02. год11нс клуб јс играчки
ослабљен јер најбоље одбојкаши11с клуба, Маја Лаку1ииl; и Б<>јан Јовановић
прелазе у ОК Црвена звезда и ОК Радни•1ки из Бсо1·ра11а.
Сем женског одбојкашког 2001. године ф<>рмиран јс и мушки одбојкашки
клуб који ес такмичи у Рсгионал11ој лиги Краљево.
У циљу упознавања и зближавања радника и омладине, мсђуопп11·и11ско
•
повезивање и развијање хуманих 011н<>са 11а свим пољима 11руш·rвс11их 11слатности
велики зна•1ај су имале Копаони•1ке јулске игре које су основане 1962. године и
r1остојале до 1986. године када су укину·ге. На играма су, поред ски11а из Рап1кс,
Новог Пазара, Краљева, Бруса, Александровца и Лесковца, у•1сств<ЈDале и екипе
из Лепосавића, и то у малом фудбалу, рукомету, <Јдбојци, п1аху, стрсл,аu1·гву,
•
стоном тенису, ори1ентаr1ионом такми•1сњу и другим 11исциплинама.
Велики значај за развој спор·га међу рад11и11има у ра11ни~1 организа11ијама

имају Радни•1ке спортске игре, које од 1973. године организује Оп1п1·инско веће
Синдиката. Игре, због еко11омскс си·rуаr1ијс и напада НАТО, три године н11су
организоване.
За развој спорта, пре свега фудбала, велики зна•1ај и доr1ринос имају

омла11ински турнири у малом фудбалу кој11 се сваке године, од краја јуна до краја
августа, одржавају у Сочаници (Видовдански турнир), Лешку (Мла11ост) и
Лепосавићу (Турнир пријатењс·rва). Турн11ри су пос·rали традиr1ионални и трају
по петнаест и више дана, а организују их савези омла11инс у овим местима. Велики
број екипа са териториf е општине Лепосавић и других општина ( Косовска
Митровица, Звечан, Рашка, Нови Пазар, Крушевац и др.) учес·гвују у овим
такмичењима. На појединим утакмицама финалног дела турнира присуствује и до
две хиљаде гледалаца.
Изазовима природе као против·гсжа модерног начина живо·rа одговара

Планинарско-смучарско друштво "Копаоник", формирано 1996. године, које
броји стотину •1ланова. Они су освојили r1рхове Шаре, Проклетија, Дурмитора,
Риле и Мом Блана. Сваке године организују видовданске пох<Јде у селу Јелак11е,
где се планира изградња планинарског до11а.
Благоје Павловић
-------
Култура
Народна библиотека "Свети Сава". Значај110 МССТ(Ј у развоју културног

живота у опu1тини има мрежа библио·гека, број к1ьижног фо11да и његово
кори1uhење. И поред тешкоћа, ма1·еријалн11х у првом реду, библиотечка
делатност развијала се веома брзо 110 1966. године. На тери1·орији 011111ти11е раде
три библ11отеке (Со•1аница, Лепосав11h и Лешак) са фондом од 24.045 књига. При
• • •
основним осморазредним школама, а K<lCIIИJe и у средlЬОЈ lllKOЛИ ПОСТОЈалс су
школске библио1·еке.
Да би се библиоте•1ка мрежа поправила, у Ј1спосав11ћу је 1. јула 1966.
године формирана Ма·rична библиотск<1 KlJja је преузела рад свих библиотека. Од
1991. до 1996. она је при Це111·ру за културу у Лепос<1виhу. У априлу 1996. године
форм11рана јс Мати<111а библиотека "Cue1·11 Сава". У њс11ом caC'rauy еу и
библиl1тске, као организацио11е јс11ин1111с, 11з Со•1ани11е и Лешка.
Изградњом зграде дру111·гвено-11ол11·1·и•1ких организа11ија 1983. године
просторије библиотеке заузимају цсн·грално место са површином од 152 m2 •
2 2
Просrор библиотека у Со•1ани11и (80 n1 ) и Лешr<у (70 n1 ) није наменски грађен.
(1>011д кн.ига у библио·гскама био јс мали а инве11тар веома лоuЈ. Касније се
број к1ьига зна1·но 11овсћа11а11 1999. године има укупно 29.700 књига (Лепосавиh -
15.798, Сочаница - 7.632 и Лс111ак - 6.270). 011 1999. цо 2002. r·одине купл,сно је 2.533
па сада она има 32.233 011абраних и актуелних наслова или две књиге 110
С1'ановнику. Библ1101·ека има ! .ЗОО •1и·rаnаца 11 преко 44.000 пруже11их услуга
годишње.
Данаш1ьа мрежа библиотека не задовољава потребе С1'ановниш·rва

општине. Мрежом библио1·ека обухваћени су ЛеПlЈсав11h, Jle1uaк и Сочаница од 71
насел,а колико има 011111ти11а са 16.395 етанt1в11ика. Матична библиотека
запо1uљава 11 ра11ника.
Дом културе "Свети Сава " Исток. Изместио је се11иштс у Лепосавић, у
11ростројама Це1-11·ра за кy.'I·rypy. Директt1р је Зоран Ђорђевић, ИС'rори•1ар
уметносrи, а у радном 011носу има З 1 р<111ника. У очекива1ьу повратка Срба у
Метохију, уС'rанова јс развила запажене кул·rурне ак11ије.
Ш1·ам11ан је часопис Хвосно (двомесечник), који се бави оснстљавањсм
кул1·ур11ог наслеђа, опста11ком Срба на Косову и Мс·гохији и 11овратка. Хвосно јс
јед11ни часопис на српском језику који излази после 1999. године, стизао до већих
библиотека у Србији и Црној Гор11 и има презентацију преко интернета.
Доби·гн11к Вук.ове награде за 2002. гоци11у.
Изданачка дс11атност Дома усмерена је на неистражену баштину Мс1·охије
и зна•1ајне сrвараоце 19. 11 20. века о којима ее мало писало и пис11има и
сrварао11има који живе и раде на Кос<Јну и Ме·rохиј11. За три године штампано је
десетак к1ьига.
"С·1·аросрпски извори" је културна манифес·rација која негује изворно

народно сrваралаш·r110 С1·аре Србије (обf!Чај, обред, но1u1ьа, песма, свирка),
зачета је у Истоку 1993. rо11инс, а нас·1авл,е11а у Зубином Потоку, Лешку,
Ле11осавиhу.
Јiиковна ко.Јiонија "Хнос1·а11ски храстови" организоnана у Истоку 1997.
године, поново је покренута 2002. године у Ос(Јјану са темом "Упокојено и
васкрсло хвоста11ско село". Опремљена је и отворена библиотека у Осоја ну 2002.
године.
Аматеризам. КУД "Копаоник" из Лепосавиhа формир<111 је јануара 1998.

године. До 1981. године овде су радила друштва у Со<1ани11и, Лспосавиhу и КУД
"Рудар" из Лешка.
Велико интересовање, приро11ни таленат и стру<1ни ра11 руководиоца
фолклорне секције Ђорђа Лакуu1иhа и Радојка Вујо111евиhа условили су да КУД,
11оводом Дана кул1·уре, буде 1998. године организатор Фестивала фолклорних
ансамбала Косова и Метохије у Лепосавићу и да има преко 150 на~;гупа.
Успешно организовање Фестивала и збивања на Косову и Метохији
допринели су да ова манифе~;гација буде у Лепосавиhу и у календару Савеза
аматера Србије.
КУД није престао са радом ни у 1·оку бомбардовања 11аше земље 1999.
године. Такође, друштво није пре~;rало са радом ни после повла<1ења 11аше војске
•
и полиције са ових про~;гора.
Година 2000. се памти јер КУД осваја Београдског победника и осваја

Златну плакету на Х фестивалу фолклорних ансамбала Србије у Крагујсuцу, а
наступа и у Румунији, а 2002. у Венецији и Паризу. .
Информисање. За правовремено и пот11уно информисање, б<1rаћс1ье
културног )!~:Ивота, праћење поли1·ичких збивања и забавни и рекреа·rи1Ј11и жиuот
грађана у целини важан сегмент јс и број ра11ио и ТВ апарата. Од 1965. rо11инс
број радио и ТВ апарата јс у С1'алном r1opac·ry, што се види из прегледа:
----·---------------------·--------------
Број радио пријемника Број ·1·в и11арата Број ри 11и{'I апара1·а Ј;рој ·1·11 а11арата
!965 1982 1992 !982 1982 1992 1965 !982 !992 !965. !982 1992.
443 2384 29!5 49 !342 2365 23 141 170 3 79 140
Пораст радио и ТВ апарата -је натпросечан и сматра се веома поIЈољним.

Покривеност територије радио пријемницима је око 90 посто. За праћење ТВ
програма изграђена су три репе1·итора, од бомбар11овања знатно оштећен. ТВ
програм се прати преко ТВ релеја на Копаонику који је, такође, био оштећен у
бомбардовању. Изградњом новог релеја на Копаонику и уграђивањем опреме на
репетиторима на Кому и Јабуци uидљивост програма је знатно побољ1uана.
Од 1999. године остварене су квалитетне промене у погледу информисања
становништва у општини. Томе су допринеле и три радио станице у Лепосабићу:
Радио "Буба-мара", "Импулс" и "Хоризонтк и "Радио Со<1ани11ак к<Јје емитују
програм скоро пуних 24 <1аса. У структури програма више од SOo/o чини
комерцијални програм. У том смислу значај имају и РТВ "Мир" у Ле11осавићу и
ТВ "ЗК" у Каменици, које се често укључују у сатели·гски програм и програм РТВ
Србије.
•
Но, проблем радио и телевизија су нестручн11 кадрови и нсконзистентна
програмска политика.
Из историје информисања у опш·rини бележимо и први лист Ле11осавиh

(експериментални број из 1997. године) и брошуре под истоименим насловом из
1993. и 1994. године, који представљају прве покушаје успостављан.а система
локалног информисања у општини.
•
ЗГРАДЕ ДОМА ЗДРАВЉА: Стара (1956) и ноnа (1984)

. .' .'.' -,' .'' . .' ' ' '
. ' •
' ,,
"-
-. - -
.••" '
П! i!! 1!! ш ш
ОД ПРИВАТНИХ КУЋА
ДО МОДЕРНИХ ШКОЛА:
Зграде старе и нове школе у
Врачеву (горе), Основна и
средња школа у Лепосавићу
(у средини) и основна школа
у Сочаници(доле ) .
•
'
ЗДРАВО ТЕЛО И
ЗДРАВ ДУХ: Први
· пливачки базен у
· Врачеву (1968) некада
' и сада (rope),
Фудбалски клуб Ибар
(1963), Рукометни
·клуб (1976) и прво
' гостовање прволигаша
Војводине из Новог
. Сада у Лепосавићу
· 2001. године (доле)
' .. -
,,.,·.· ,, .'
••
Постанак и развој сеоских насеља 157
-·------------
Постанак и развој сеоских насеља
Најбројнија и најраспрос·грањенија категорија насеља у лспосавиhкој

1111111тини су села. Од градова ес битно разликују по положају и веЛИ'IИНИ
11;1се<Јбинских јединица, генези, урбанисти<1ком скло11у, со11ио-економским
11()ележјима становништва, културним одликама и другим карактеристикама. Појам
11· •
11 селу, односно сеоском насељу Јавља се у историји људског друштва тек када се,
K<t<J резул·гат друштвене поделе рада, r1ојавио Појам rpa11a као насеља које обавља
с11ецифи•1не функције"'. Он се у појединим нашим крајевима разли<1ито дефинише.
l la пример, у Алекса11дрова<1кој Жупи "селима се зову 2-3 или 5-6 куhа, или једна
јс11ина: растурене куhе 110 крчевинама овде зову села "2 • Такав појам о селу јс и у
11()ласти старе Рашке, нарочи1·0 у Полимљу и Потарју'. Према ·гомс, под појмом
село подразумева се свако насеље, без обзира на број куhа, које има свој а·гар,
1111носно привред11у површину, којем се знају границе и које има своје гробље.
Насеља са мањим бројем куhа, проС1'орно на мањој удаљености од села
• • • •
11азива1у се засео11и и они имају своје привредне целине, односно атар, коме се знају
1·rанице. Скоро увек су око засеока всhи или мањи комп,1екси ~пума, а куhс су
111Ј11игнутс на проплан11има. Није редак слу•1ај да се од села или засеока одвоји по
к1Јја усамљена куhа на удаљеном месту. Ове усамљене куhс немају имена, веh их
11азивају по месту (Кнежево Брдо, Стржин, Бирово, Модромир, Оба11и).
Због одсељавања С'Гановништва и кретања из виших у ниже крајеве општине
IIC'Ka брдско-планинска села (Бор'Iанс, Руцманцс, Ilлакаоница, Дубока) полако
11естају ("умиру"), а у низинама ес формирају "друмска насеља", око главног пута
(Сла·гина, Со<1аница, Тврl)а11, Дрен, Горње Јариње). Kyhe ових села нису уu1оренс и
у јед11ој линији, веh су увучене у дворишта, даље од пута и 11еправи,1но растурене.
Положај и тип села. На положај насел,а највише утичу локални природни
услови: састав и облик земљи1пта, вода и климатски утицаји. Дакле реч јс о
микролокационом факторима• који су утицали на ·rипове и всЛИ'IИНУ сеоских
насеља.
Састав и облик земљишта је од знатног утицаја на положај насеља. Највсhи

број насеља налази се на шкриљас·rом земљишту, и то 11а нижим, средњим и, ретко,
11исоким брдима и њиховим странама. То земљиште је погодно за насељавање, није
голо и кршевито и бога·го је изворима. У новије време куhе се све више граде у
11оли11ама, које су често водоплавне и мање сун<1ане. На кречњачком земљи1п·rу
11ема насеља или су она врло ретка (Забрђе, Крш Мала).
Да би се прецизније оценио зна<1ај и ути11ај земљишта и показао његов у·ги11ај
·гсриторију општине можемо поделити у четири висинске зоне. У првој је површина
110 500 метара надморске висине, у другој зони од 500 до 750 метара, у трећој од 750
11<Ј 1000 метара и •1етвртој преко хиља11у ћtетара.
5
1 Група аутора, Енциклопедијски лексикон - мозаик знања - геоrрафија, Интерпрес, Београд, 1969,
496.
' Јован Цвијић, Антрологеоrрафски и етноrрафски елиси, САНУ, Београд, 2000, 53 .
.1 Исто.
'Живорад Јовичић, Србија - геоrрафска стварност и визија, Институт економских наука, Београд,
1992, 107.
'Подаци су добијени са топографске карте размера 1:25.000
Укупно
Број насеља по зонама Проценат насеља по зонама
11асеља
Преко Преко
До500 500-750 750-1000 До500 500-750 750-1000
1000 1000
71 9 33 19 10 12. 68 4 6. 4 8 2 6. 7 6 14.08
Највећи број насеља налази се на надморској висини од 500 до 750 метара.

Више од једне трећине насеља или 46,48о/о налази се у овој зони. Друга по значају је
висинска зона од 750 до 1000 метара надморске висине у којој су 19 насеља или
26,7бо/о од укупног броја ~1ассља. Са ма~ьим бројем насеља, 9 или 12,68о/о у•1ествује
висинска зона до 500 метара. И коначно на простору који ес налази преко хиљаду
ме1·ара надморске висине налазе се 10 насеља или 14,0So/o.
Из напред изнетог се види да јс простор 1·ериторијс општине Лепосавић
најбоље насељен до хиљаду метара надморске висине, 61 насеље или 85,92о/о од
укупног броја насеља. Дал.им порастом висине број насеља се прилично смањио, а
•
има простора на К<>ЈеМ нема насељених места.
Приликом формирања насеља избегавана су истакнута и петровима

изложена места и места у осоју. Из климатских разлога, куhе су нај•1ешhе по
странама, а има I1x 11 по долинама, ал11 не ниско, јер сун•1сни зра11и не обасјанају
њихове доње 11елове. Густина насеља је у већини случајевима различита на присојној
и осојној страни. Има села заснованих и на крченинама (Гнежданс, Лазина,
Требиће). Око ових села су шумски комплекси, међусобно понезани, а између њих
су искрчени прс1планци са сеоским кућама, ба111·1·ама и 1ьивама.
Воде, нарочи·го извори, јако су утицали на формирање и положај насеља, јер
су она увек око извора. Међу1·им, има села која оскудевају у води. У таквим
•
слу•~аЈевима воца се цевима или 11ласти•1ним црснима доводи са удаљених извора.
С обзиром ца Лепосавић са околином припада планинској области, по

положају насеља се могу поделити на: долинска, брдска и планинска·•
Долинска насеља формирана су на теренима до 700 m надморске висине, у
проширењима долине Ибра (горња, старија и ужа тераса Ибра), долинским
странама при·гока Ибра и странама сеоских потока. Доња тераса Ибра, иако је шира
и већа, скоро јс ненасел,ена, јер је поц њивама и ливадама. Куће су поцигr1уте на
•
земљишту ко1е се издиже са терасе.
На терасама Ибра у ову групу насеља, поред већ споменутих друмских

насеља, с11ацају: Каменица, цео села Вуча, Кајково, Доњи и Горњи Крњин, Белуhе,
Постсrь.е, Гор~ье и Доње Јариње. На долинским странама притока Ибра и странама
сеоских r1отока: Шаљска Бистрица, Јошаница, Костин Поток, Гркаје, Добрана,
Тр11косе, К.ијеnчиће, Половце, Тврђен, Дрен, Миолиће, Мекиниће, Витановиће,
Земаница, Рва1·ска и цр. Гајење жита, вrЈћа ц поврћа, а на вишим теренима и гајење
•
стоке, основна ЈС делатност становника ових села.
Брдска насеља су најмногобројнија и налазе се у појасу од 700 до 1000 m

надморске висине. Одликују се 11еhом осветљеношћу, а таква су: Прицвори11а,
Му·rиноцс, Мошнице, Кијевчиће, Зрносек, Поткомље, Ћирковиће и цр. Нека од
ових села су заклоњена од ве·rрова, цок су дру1·а отворена према северу и изложена
удару јаких ваздушних струјања (Црвени, Бербериште, Церања, Требиће, Кру111ево,

Десетак, Граничане).
' Петар Ж. Петровиh, Рашка, Београд, 1984, 75-80.

Планинска села су на висинама веhим од 1000 метара и то су: Бор<1анс,

ll11·1;1н11c, Руцман11е, Дубока, Јелакце, Лозно, Гнежданс, Гувниште, Бело Брдо са
·111сс<>11има Базиhи, Санџак, Мару1uиhи и Гради1uте. Њиве ових села су мале и на
11,11ма се гаје хладна жита (раж и овас) и кромпир. Услед великог пространс1·ва
Ј1и11а11а и пашњака сточарС1'В<> је овде најразвијеније. Многа од ових села су на
11Ј1<111инским косама (Брзанце, Руцманце и Планиница), а нека су у у11убл,сњима
(Јс;1ак11е). На највећој надморској висини су засеоци Белог Брда, Базиhи (1283) и
Марушићи (1268), села Брзанце (1177) и Бор•1ане (1138), сва на Копаонику. На
11Ј1анини Рогозни јс село Дубска на 1111 м надмоrске 11исине. Најниже село је
ЈilЈЈИЊе (426).
На одређивање типова сеоских насеља у општини доминантан ути11ај има
11сл,еф, односно пластика земљишта. У вези са овим треба узети и дру1uтвене
11р<1мсне које утичу 11а стварање и изме11у насеља. Пошто је територија општине
1111с1·ежно бр11ско-планинско подручје, у њој је највише заступље11 rазбијени 1·ип
11:1сеља. Сва планинска и брдска села су изразито разбијеног типа, а ниска, долинска
су мање разбијеног типа.
Сва села разбијеног и мање разбијеног типа Јован Цвијиh је назвас> Ибарски
ИЈЈИ Џематски тип. 7 Назвао их је тако по реци Ибру, "јер је у његовом сливу најбоље
р<1звијен".
Разлика између разбијеног и мање разбијеног типа је следећа: куће
rазбијеног типа удаљене су једна од друге по неколико стотина метара и скоrо су
у11ск на "више брда и брежуљака". Ова села заузимају веhа пространс·гва и
11справилног су облика; деле се на махале које се најче1uhе називају по родовима.
Куће у махалама нису удаљене једна од друге. Села мање разбијеног типа подигну·га
су по ободима долина река и по странама ниских побрђа и уздужног су облика с
кућама поређаним дужином правца пружања долина или коса или поред сеоског
rryтa (село Баре).
Средњовековна насеља. НајвећfI број података о насељима овог краја потиче
из XIV и XV века. О њиховим 11азивима саз11ајемо из повел,а српских владара из
епохе Немањића и првог турског пописа Крајишта Иса-бега Јrlсхаковића.
Од писаних споменика из доба Немањића,
110 важности и значају прво место
заузима Бањска или Светостефанска повеља (1313 - 1316) коју јс краљ Милутин
11аривао манастиру Светог стефана у Бањској. У њој се поми1ье 75 села и засеока, 9
катуна и више од 500 пастирских породица. Тридесет села и два засеока споменутих
у повељи су села са леве и десне стране Ибра која и данас постоје са истим или
11слими•1но измењеним називима". Та села су: Бањска, Валач, Жеровница, Бресница,
Рударе, Кориље, Бирова (данас засеок Гркаја, сачуван је назив у локалитету),
Влъчииаа (Вуча), Јелшаница (Јошаница), Гнеждани, Добросава (Добрава), Глубоко
(Дубска), Каменица, Крушчица, Јелики (Јелакце), БI-1стрица, Влахиња, Треп•1а,
Бољетин, Кошутово, Борчани, Селчаница (Сочаница), Слатина, Кијевчиhе,
Граничане, Бело Брдо, Јелшевик (Јошевик), Лова•~ Поток (Ловац) и Копорики
(Копориhе) са два засеока. У повељи се помиње и село Жрносек (данашњи
Зрносек) и то "·како је био за време Владислава, тако буде и свагда" .
9
Ј """'' Цвијић, Балканско полуострво ијужнословенске земље, Основи антропогеографије, Завод за

7
издавање уџбе11ика Србије, Београд, 1966, 268.

'Раде Михалчиh, Косовска Митровица и околина у доба Немањиhа, "Звечан", Косовска Митрови11а,
1996, 50.
• Села подвучена данас припадају општини лепосавић, ·
'Исто.
-·-- --------------- - - - - - · - - - - -- ----------
Ссл<1 на ЛСЈЈ(>ј с·rрани Ибра 11рипа11ала су је11ном властелинству 11 чинила су

11елину, док су ccJra на десној страни Ибра била издељена поседима других
r1.ТЈастсли11става.
Сr1ако сслt) имале~ је обележене међе на с1снс1ву К(Јјих се може јас11сЈ ЈЈидети
11оклс су се 11ростирала. Име11а села и међа и данас живе у наре)/\У овоr краје~. I-Ieкa
мсс·rа кс~ја се помињу у повељи као међе сада су села.Таке> ес у међама села
Ko11cJrJ11ha поми11,с з;1сеок Дољане на којем се дс!цнијс разои.ТЈо ново село KиjeJJ'IIthe.
За време нладаЈЈине цара УреЈша званог Нејаки 11 после њсгоЈЈс смрти (1371)
срr1ска држава јс била пс~дељсна на управне јсдини11е - жупе. Највеhи 11ео 11анаu1њ&
1·сриторијс Лепосавића при11n11ао је жу11и Брвеник, а не11гrсЈ ма11,и жупи Гор1ы1 Ибар.
О11111ирнијс rrодатке с1 средњоЈЈеконним 11ассл,има ксЈја су прип11дала Јкупи
Брнсник налазимо у повељи 11ара Уроша од 15. јула 1363.г<Јдине о замс11и жупе
Звечан за жу11у БрЈЈеник између Челника Мусе и кнеза I3ла11ислава Војиновиhа.
Повеља цара Урс11па представл,а драГt)Ј\СН 11окумент који rонори о 1Јели.<11111и, броју и
ка·гсгориза11ији насеља на 1·ери1·орији жупе Брвсник. О11а е1Јиден1·ира 56 села и 6
засеока у жупи Бр1Јсн11к и 1·0: влас·1·елиr1ских - 31, ДЈЈl'рских 13 и жупских 12. Најнсhи
број села 11сЈменутих у пuвел,и да11ас припадају 011u11·и1111 Ра111ка, а 20 села и заселака
припа11а оп111тини ЛcrrtJcaвиh:
Село лова•rко С·r11жино (С·грж11н данас засеt)К Ло~11:1), Нс1·ом11рац (11анас
Лаз11нс), Добрхава (Добрана), Мутиводиhь. (Му·ги11011е, данас засс.ТЈак Лазина), Кукно
(Кутње), Крушевс1, Крнино и Друго Крнино (Гс)р1ь11 и Доњи Крњ~rн), К11јевци
(Кијсв<rиhе ), Крајко110 (Кајково ), Лс1зно, Таркоси (Три косе )I'ран11<1ани (Грани'1ане),
Коп(1рики (Копориhс), Дренооо (Дре11tЈва), Белуhа (Белуhе), Хрва·rи (Рnа1·ска),
Дола11 (дarrac заселак Dpa•1eua), и село Јарине и Друго Јарине (Горње и Доње
Јариrьс).
Према функц11ји и положају ова насеља 11одељена су на 1·ри врсте села:
uлаС'rс.ТЈи11ска, жупска 11 дворска. С1·аноо11ици нластсл11нских и дворских сел<~ имали
еу 11из обавеза према господару (данак и кулук) и 11арских обавеза. Такв<~ села су:
Бслуhе, Крњи11, Гра11и<1а11е, Добраоа, Дола11, Мутиводе и Стржин. Село С·гржино
• •
које по~1иње по~зел,а, и~1ало ЈС зада·гак да 'rува властелину лова'rке псе, хnата и
дресира пти11е грабл,ини11с ( копцс 11 сокол оне) за лов. Ви111е ових села носе ПС) два
имена uласника, ш1·0 з1-1ачи да су 110 половину уживала двојица властелина. На
пример: село Кукьно 11остелыuакь и село Кукъно кнеже; село Добръихава
Мутиво11ик·ь и село Добрьихан<~ Гоноково. Село Хрьва·ги и село Хрьвати Иuана
Чсл1оговика. 10
Жупска села су слободна и она су чинила језгра жупе и поменута су у повељ11

без атрибута каn IIегомирци, Хрва1·и (Рuатска), Јарине и Друго Јарине (Горње и
Доr~.с Јариње). Села Горње 11 Доње Јариње на Ибру Стефан Де<1ански годи11е 1327.
"поклон110 манастиру Студеници". Према томе, 11з повеље цара Ypoura дознаје с.с за
к11сза Војислава Војинооиhа у граду Брвенику, који се 1363. године 11аселио у град
Звечан, затим за 'Iслника Мусу у граду Звс•iану, који се r1реселио у град Брвеник и
за властеле Дражина у Крушеву (Ибарска село), Дубина у Вра•1евском Доцу,
Куманац у Дренови, Добривоје Ци<1ковац у Кр11,ину, који је по презимену био
перtЈоатно из села Чичкова у Старом Влаху.
Данас. постоје израз11 за С'Гара сеоска насеља селиПЈТе, ._-гаро село, пусто село,
куh11шта и пазарип1та. Једно такно запустело Пазариu1те налазило се пови1uе села
Гркаја, код Гребне и пре доласка Турака називало се трговиште, па се тај
••тихомир Ђорђевић, Рашка и околина, Paruкa, 1987, 81.

1111·1и11,заједно са турским 11азивом Пазариште, употребљавао и за време Турака. Да

ј11 1111 ·гом месту било Трговиш·rе у XIV веку има потврда и у Бањској повељи. Од
'l'111'!111ишта стари рударски трг води преко Гребне и Придворице прелази Ибар и
у1111·1и у старо рударско насеље Сочаницу, у којем је био главни рударски трг за
11к11Ј1и11у. На месту старог Пазари111та било је старо рударско насеље Трговиште
1111мснуто у једном папском писму 1303.године''.
У Повељи цара Уроша помиње се и средњовековни град Галич на брду Галич
('/)9 метара надморске висине)исто'IНО од Сочанице, према со>1анској 1~ркви.
l l11иступ граду могућ је само са источне и западне стране, док је ·Са севера од села
J\11Graвe отежан, а са јужне стране скоро немоFућ, јер се земљи111те спушта С'I'рмим
11·1·сском до саме Сочаничке реке. Да ли је на овом брду била тврђава коју је с јесени
1149.године, после тродневне опсаде, осиојила и порушила војска грчког 1~ара
М<111ојла 1 Комнина, тешко је рећи. Међутим, чињеница да је опсади града
111,исуствовао цар Манојло говори о геостратегијској вредности тврђаве. На основу
·1·11ra могло би се претпоС'Ј'авити да постанак и развитак града пада у доба пре
с1111скоr досељавања на Балканско полуострво - у доба Римљана. Град Галич, иако је
(\и1> 11орушен, поново се помиње у повељи краља Милутина, који га је 1316. године
11•1rивао манастиру Св. Стефана у Бањској, што упућује на закључак да су га
1lсмањићи обновили ради одбране Рашке државе са југа.
Непосредно после заузимања и дефинитивног успостављања турске влаС'rи у
11Gласти Бранковића извршен је прии и најстарији турски попис овог подручја које јс
Gило у саставу Крајишта Иса-бега Исхаковиhа. Попис је извр111ен непосре1~но под
rукс>водством Алије, сина Хаџи Јакуба, којем је било поверено да изради збирни
11сфтер Крајишта Иса-бега Исхакови>1hа. Дефтер је завршен и преда·r Порти 17-26.
ју11а 1455. године.
У попису Крајишта Иса-бега Исхаковића из 1455.године уписана су многа
села овог краја: Селчаница (Сочаница) 43 куhе; Горња Крнино (Горњи Крњин) 39
1111мова, Ислатина (Слатина) 20 домова, Крушева (Крушево) 17 куhа, Каменица 15
1111мова, Кошутова (Кошутово) 10 домова, Николина (заселак Слатине Микулина)
l l домова, Хрватска (Рватска) 17 домова, Каменица (засеок Врачеl!а сз. 011
Ибарског Постења) 23 куhе, Бербериште 3 куhе, Бостенеје (Постење) 12
11омова,Врба 10 домова, Живодер (Живодере., засеок западно од Постења) 8 куhа,
Западе (засеок у сливу Врачевске реке) 6 домова, Монах (Манасе заселак си од
!!овог Пазара) 9 домова, Баре (си од Новог Пазара)домова 7, Белуhа (Белуhе) 31
куhа, Кутње 14 домова, Бистрица (село између Лепосавића и Косовске Митровице)
11 домова, Цирани (Церење) 14 домова, Долн'ја Крнина (Доњи Крњин) 22 куhе,
Таркоси (Трикоси) 3 куће, Долна Каљин!l (Доњи Каљин) домова 32, Вјуча (Вуча) 13
куhа, Ракева (засеок Врачева си од Новог Пазара) 14 домова 12 , Процорица
(Придворица) 15 куhа, Бобовци (Половце) 7 кућа 13 . Нека пописана села као што су
Бирова (Бирова) са 3 куће, Кудчев Дол, југоисточно од Ибарског Постења са 7 кућа
и Притеш (налазило се негда у околини села: Каменица, Постења, Живодера и
Рикова) са 6 домова данас више не постоје, опустела су 14
•
11
fleтap Ж. Петровиh, Рашка, антрологеоrрафска проучавања, САНУ, књ. 26, Београд, 1984, 40.
12
Хазим Шабаиовиh, Крајнште Иса-бега Исхаковиhа- збирни катастарски попис 11з 1455, Сарајево,
1964,4. .
Хамид Хаџибеовић, А. Хаџић и Е. Ковачевић, Област Бранковйhа, опширнији катастарски полис
1
'
из 1455, Сарајево, 1972, 10, 28. и 251.

1
' Хазим Шабановић, исто, 29.
- -- -------~------------------
Величина насеља на овом подру•1ју, према 11аведеним турским изворима,

може се одрадити према броју куhа који варира од 3 до 46. Преовлађивала су насеља
са мал11м бројем куhа. Највеhа насеља су била Сочаница са 43, Горњи Крњин са 39,
Доњи Крњин са 32 lf Бслуhс 31 куhа. Најман.а села, по три куhс, имала су Трикосе и
Бербериште.
О станl>вниш·r11у и насел,11ма овог краја 11остоје пода11и у дневни11има
пу1·описа11а из XVI века, који су ову11а пролазили. Тако је Шепер, по повратку из
l~ариграда 1533. забележио село Требиhе преко кога је водио крак старог
дуброоачког пута. Италијански путописац Катарин Зено 1550. забележио јс као
засебно место Зуголи (дана111ње Жиголе) у којем помиње богату куhу
Конс1·ан·гинових синова са знатним 11ривилегијама султановим' 5 •
У с110~1сни11има српских манастира у ХУЈ и XVII веку налазИМlЈ забеле111кс о
жупи на Ибру у којој се помињу и подкопаони•1ка села: Бело Брдо, Миоковиhе,
Кру111чици, Кајково, Врачево и Гњеждане на Рогозни. Ови подат11и о насељима
јасно сведоче да је област тада била добро нассл,ена.
Го11ине 1711. Турци су обавили П()ПИС боеаr1екях спахија, па су у с11исак унели
и спахије из села овог краја: Бслуhа, Гулија, Дрено1~е. Камсни11е (под Рогозном),
Кру111ева (ибарског) и Г/одкомља. 16
l-\ска насеља помињу ес и у дру1·ој половини XV!ll века. У Катастиху

манастира Ј~евича у Дрени11и од 1770 - 1783. уписани су приложници или дародавци:
Брзан11а, I"рани•1ана, Дрена, Заврате, Мошин11а (данашње Мо111нице), Кошуто11а,
Позна, Кијевчиhа, Придворице и Ру11манца (као заселак Борчана у "нурији. попа
Ма1·еја") 17
НекоЈ111ко забележс11их на·rписа у старијим сеоским гробљима сведо•1и о ·rоме

да су села, у Кl)јима су стара гробља, била насељена пра11ославним р<Јдовима у другој
половини XV/ll века. На гробљу ксЈд цркве у Дубљу пос·rоји на·1·11ис из 1766. а у селу
Дренов11 из 1783.го11и11с. Подаци потврђују да јс ооај крај у времену од 1690.годинс
до краја XVI/l века 11асељавало углавном хришhанско становништво, а мање
ислам1fзирани српски и шиптарски родови.
Данашња насеља. Друш1·нено-економске промене нас·rале после Другог

светског рата имале су з11а•1ајног удела у развоју насеља оног краја. У де11ембру
1944.године формирано је пет оп111тинских народноослободилачких одбора у
Лспосавиhу, Ибарској Слатини, Лешку, Вра•1еву и Бистрици. Они су
административ11и органи виших орга11а народне власти и упраое. Законом о
административ110-тсриторијалној П<ЈЈ\ели НР Србије од 1. септембра 1945. године
одбори су преименовани у општинске одборе, а крајем септембра и током октобра,
умесго пст општина формирано је 12 месних одбора са седиштем канцеларија:
,1e11;)canf1h за Улије, Тврlјен, Зрносек, Кост1fн Поток, Мајдево, Крушчица, Родељ,
Забрђе, Трикосс и Кијевчиhе, Jl)lllaни11a за Поповце, Кутње, Крушсво, Десетак,
Гркајс, Гнеждане, Плакаоница и Дубска; Дрсн за Кајково, Мекиниhе, Миолиhе,
Ви1·анооиhс и Горњи l(рњин; hl)p•1aнe за Брзанце и Руцманце; Грани•1ане за
Копориће, Јелакцс, Лозно, Лазине и Заuрата; Ибарска Сла·1·1fна за Камсни11у, Вучу,
Со•1ани11у, Придворицу, Дс>брану, Мошнице, Сеоце и Црвени; Шал.ска Бис1·и11а
•
'' Анра•< Попонић, Горњи Ибар среДњсг века, Годиu1њи11а Николе Чупића, књ. XXVl, Београд, 1907,
200.
''Група аутора, Задужбине Косова, Епархија Рашко-призренска, Београд, 1987, 521.
17
Хамид Хаџибеговиh, А. Хаџић и Е. Кола•1евиh, Област Ьрвнховиhа, опширнији катастарски 11опис
из 1455, Сарајево, 1972, 10, 28. и 251.
(111Ј11u1Јином јануара 1945.године) за Церану и Кошутово; Лс111ак за Доњи Крњин,

l'у11ијс, Бербериштс, Поткомље, Белуће, Ибарско Постење, Борову и Остраће;
l\1J:1•1c11u за Баре, Каменицу, Долац, Живодере, Манасе, Заваду, Каљин, Риково,
l 1 11;1·гска и Требиће; Гунниu1·rс за Горње и Доње Исево; Јарин.с за Кuшу·rицу,
li11с·гри11у и Ћирковиће и Миl1кu11ићс за Бело Брдо, Земаницу, Јелење, Лескову,
М;1ру1uиће, План0ницу, Црнатово и Стануловиће.
Маја 1947. године Законом о административно територијалној подели у
<~рбији неки одбори се укидају и од 12 се сIЈоде на 7 (Лепосавић, Ибарска Слатина,
Jlc1uaк, Врачево, Бистри11а, Јариње и Миоковиће). Нови друштвено-политички
• •
сис·1·см тражио ЈС нову организацију локалних органа власти и нови однос
11р11<Јс·rепених према другостепеним органима власти. Од 1952. до 1955. године

l\<Ј111ло јс до с·1·варања већих комуналних целина - комуна. Том реорганизацијом
Ml-10 Лепосавић и МНО Слатина добијају назив Народни одбор општина и тако
<!Јункциони111у. Године 1955. од МНО Лс111ка, Врачева, Бистрице, Јариња и
Миоковића формирана је оп1uтина Лешак која јс у саставу Среза с-rудсничког 110
! .јануара 1960.годинс када долази до припајања Лепосавићу.
На територији општине Лепосавић данас ради седам месних заједница
(~<Јрмираних 1964.године и територијално се скоро поклапају са територијом
1Ј111uтина које су постојале пре 1955.године.
Према статуту општине Лепосавић, 71 насеље обухваћено је једном од седам
•
MCCfIИX заЈСДНИЦа И то:
• -
Бро·
l'c11. Месна
• Обухвата насељена места с1·анu дома
1\р. заједница
Вf!ИКЗ hинс.
• ---
-
1- 2 3 4
Лепосавић, Улије, Тврђен, Зрносек, Костин Поток,
Мајдево, Радељ, Крушчица, Забрђе, Трикосе, Кијевчићс,
1 Лепосавић Јошаница, Поповце, Кутне, Крушево, Десетак, Гнеждане, 5 845 1 510
Плакаоиица, Дубока, Дрен, Кајково, Горњи Крњин,
Мекиниhс, Миалиhе и Витановиhе .
• - -
Слатина, Сочаница, Каменица, Вуча, Придворица, Сеоце,
-
Црвени, Гркаје, Добрава, Лазине, Ј!озно, Јелакце,
2 Сочаница 3 501 1 015
Граничане, Копорић, Заврата, Мошница, Борчане,
Б занцс и цманце.
--
Белуће, Бербериште, Борова, Гулије, Доњи Крњин,
·З Лешак 3 641 1 033
Иба ско Постење, Остраћс, Подкомље, Лешак
- -
4- Врачево Врачево, Баре, Рватска, 'Гребиhе 1 037 310
Бело Брдо, Гувниште, Доње Исево, Земаница, Миоковиће,
5 Бело Брдо 879 239
Плаf1иница, нато во
·---
6 Бист ица Бистрица, Јариње, Кошутица, Ћирковиће 541 168
-
Шаљска
7 Шаљска Бистрица.Церења и Кошутово 951 18 204
Бист_Qица
vк пио •
- 16 395 4479
-
Оснивањем месних заједница административно-управну функцију добила су
-
11ассља у којима су отворене месне канцеларије: Бело Брдо, Бистрица, Врачево,
- -
''Бранислав Крстић, Косово пред судом историје, Београд, 2000, 314.
Лешак, Лепосавиh и Сочаница. Месна канцеларија у Сочаници обавља послове за

потребе месне заједнице у Сочаници и Шаљској Бистрици.
По броју кућа (домова) села ових крајева могу се сврстати у еледеhе
групе:
- села од 1 до 25 домова 28 или 40,58 %

- села од 25 до 50 домова 17 или 24,6З'Уо
- села од 50 до 100 домова 14 или 20,29%
- села од 100 до 150 домова 6 или 8,70%
- села преко ЗОО домова 4 или 5,80о/о
На простору лепосавске опu1тине има укупно 113 сеоских насеља, од
чега су 69 села, а 44 насеља у облику засеока. Два насеља проглаше•1а су за насеља ·
градског карактера (Лепосавић и Лешак).
Карактеристика урбанизованости насеља општине Лепосавиh може се
сагледати из елсдсhег прегледа:
.
Повр.
Год Број 11ассља мз БРОЈ СГАНОВНИUГI.ВА У•1с111.
• у км
. У куп Гpil/IC CO.MClll Укупн Ук.rрл. УК.СС(). Пр.у сел УМЗ гр.ук.с~·%
(IП. 11ас.
- -
. 1961 71 2. 69 . 7 16 906 1056 15 650 230 1115 14 536 7,55
1991 71 1 69 7 16 395 4 ВВ1 11 513 167 1345 30 539 7,59
Број становника и домаhинС'!·ава по насељима може се види се из еледеhег

прегледа:
Насеље Година пописа Индекс

91/48
•
1948 •
1953 1961 1971 .· 1981 1991
Баре 238 259 263 229 131 68 28,57 .
Бело Брдо 337 663 916 65i 365 265 78,64 •
'
Белуhе 189 209 233 209 210 236 124,87 • '
Бербериште 128 142 149 91 100 20 15,63 '

Бистрица 122 116 212 69 142 50 40,98
Борова 253 276 304 264 195 297 117,39 '
'
Борчане 402 474 562 483 216 80 19,90 .
Брзанце 206 242 271 220 121 53 25,73 •
- - - - - - ---,-,---+---,,-,---+--.,-,,--,,-,-----1
Витановиhе 57 64 76 87 68 50 87,72 '.
--·------+-~~~----,-,--,--+--.,-,,...----,-,--,--+--,,.,-,,...--+-~,---+-,-,--,--,--
Врачево 652 689 649 619 503 261 40,03
Вуча 343 429 472 451 423 417 121,57
.Гњеждане 64 68 88 79 58 38 59,38
1
:Горњи Крњин 423 437 430 345 302 275 65,01

'I'раничане 232 234 285 264 225 153 65,95
iГркаје 223 255 288 227 161 114 1 51,12 .
Гувниште 187 298 325 304 248 159 85,03

Гу лије 116 137 153 143 203 137 118,10
Десетак
.
44 52 47 34 9 5 11,36
Д(1брава 129 150 192 178 199 218 168,99
ДоњиКрњин 328 350 345 316 293 275 83,84
Дрен 203 230 254 240 236 209 102,96
•
Дубока 68 77 88 •
84 66 33 48,53
Забрђе 45 54 66 . 66 49 31 68,89
Заврата 40 52 68 68 65 50 125,00
Зсманица 168 185 226 230 187 158 94,05
Зрносек 45 54 58 49 39 18 40,00
Исево 150 74 64 41 29 21 14,00
Јариње 625 670 697 581 428 357 57,12
Јелак1~е 184 228 283 233 156 93 50,54
Јошаница 198 208 243 270 245 231 116,67
Кајково 225 261 261 240 226 208 92,44
Каменица 164 169 169 156 171 140 85,37
Кијевчиhе 190 224 271 226 239 242 127,37
Ко11ориhе 70 123 181 178 135 93 132,86
-т
Костин Поток
'• .. 106 _. 122 119 88 _. 62 52 49,06
Кошутово 199 213 238 291 300 - -
1<.Qшутица
•
84 89 - - 68 59 . 70,24
Крушсво 77 88 84 84 45 22 . 28,57
•
Крушчица 84 52 55 31 24 19 22,62
Кутње 81 82 91 98 112 253 312,35
Лазине 46 54 78 62 42 33 71,74
Лепосавић 168 298 410 1191 2625 3056 1819,05
Лешак 578 690 1041 1319 1723 1826 315,92
Лозно 96 120 138 138 45 17 17,71
...
Мај дево 125 139 146 100 77 48 38,40
Мекиниhе 157 157 168 139 116 . 108 68,79
...
Миоковиhе 186 191 201 '172 113 60 32,26
Миолиhе 51 60 70 53 52 37 72,55
Мошнице 184 214 208 181 172 117 63,59
О страће 426 469 468 474 438 355 83,33
Плакаоница . .•
99 121 • 128 75 25 15 . 15,15
166 Благоје Павловић •
- '
Планини11а 113 132 115 74 43 38 33,63

Попон11с 98 91 81 88 82 62 63,27 ''
Постење
•
141 154 191 184 159 168 119,15 '
'
По1·комље 395 439 457 461 436 327 82,78 ''

•
Придворица 389 432 440 365 305 199 51,16 '

Рва тека 561 660 722 683 706 571 101,78 1
Родељ 112 124 137 119 100 61 54,46
Руцманце 130 139 160 128 42 12 9,23 ''
'
Сео1~е 79 92 85 68 40 25 31,65
Слатина 298 391 400 357 372 379 127,18
Сочаница 812 942 1106 1006 1203 1267 156,03
Тврl)ан 264 283 293 351 235 453 171,59
-
'Гри косе 30 32 27 19 '
16 18 60,()0
Требиhс 541 547 508 414 2'/6 137 25,32 '
Улије 175 141 136 84 56 34 19,43

Цера ња 219 242 258 315 265 - -
Црвени 159 200 227 138 62 41 25,79
-
Црнатово 196 229 279 278 221 178 90,82
+
Ђирковиhс 125 129 119 95 112 75 60,00
Шаљска 219 230 336 300 259 - -
БиС1· ица
-
Сг1ега 14851 16911 18910 18044 16904 16395 110,70
'
1-- - --- --------- ------ - -----· -- ----- - ----· -

Број домаhи11С1·ава у опш1·ини Ле11осавиh после
1
г---- -- -__
_,цpyr-o~Cl\CTCIC_OГIJaтa ------ --- --·· -
''
НасС::ље 'l Година п:.Јписа Индекс
91/48
1948 1953 1961 1971 1981 1991
'
Баре 34 34 39 46 42 33 97,06
--
Б'ело Брдо 43 132 305 158 86 64 148,84
Белуhе 29 31 38 43 52 65 224,14
Берберн111те 19 26 28 20 19 18 94,74
Бистrи11а 21 20 38 38 '
20 19 90,48
Борова 46 59 56 54 47 74 160,87
••
••
li(Јрчане 46 59 48 79 56 33 71,74
•
lirзанце 25 29 33 зз 28 22 88,UO
.
liи·1·ановиће 11 11 12 16 " 17 14 127,27 .
• ..
llraчeвo 82 89 99 125 116 106 129,27 1
- - -<.
(:,
liy•1a 49 59 75 • 92 97 llЗ 'Ј~о
...,..) ' ' L 1
l'11,сждан·е 9 9 lЗ
.'
16 15 12 13З.3З-1
1\>рњи Крњин 54 67 79 81 77 70 129,63
•
l 'rан11•1ане 22 28 З8 44 51 48 . 218,18
l'ркаје 27 зо 39 41 З5 З8 140,74
l'уnниште зо 4З 45 52 55 45 150,0U
1'улије 17 17 20 27 З9 29 170,59
Ј~ссстак 6 6 8 8 9 2 33,ЗЗ
Ј~l>брава 22 22 зз З4 40 59 268,18
Ј~о1ьи Крњин З6 41 48 59 69 77 213,89
Ј~рен 38 З8 43 4З 50 51 1З4,21
Дубока 8 9 15 18 14 14 175,00
Забрl)е 6 () 9 14 12 9 150,00
За врата 5 6 9 15 15 15 зоо.оо
Зсман11ца 27 26 Зl З9 42 З8 140,74
Зрносек • 7 7 7 9 7 7 . 100,00
Исе во 21 11 11 .
9 8 7 ЗЗ,ЗЗ
Јариње 106 104 119 126 109 104 98,11

Јслакце 21 2З З8 З2 зз 29 1З8,10
llЈшаница 25 28 " З6 46 55 55 220,UO

Кајково З6 41 42
•
48 54 60 166,67
Каменица 2З 2З 26 27 36 З7 160,87
КИјевчиће 2З 27 Зl 47 51 60 260,87
Копориће 10 14 51 З2 29 27 270,00
Кс>стин По1·ок 15 21 21 22 21 •
22 146,67
Кошутово 24 " 25 зо З9 32 - -
-
Кошут ица 16 15 - - 18 19 118,75
Крушево 12 11 14 lЗ 12 10 8З,ЗЗ
.
Крушчица 9 7 10 9 7 6 66,67
Кутње • 1З 14 14 21 27 З4 261,54
• ••
Јlазине 7 8 11 lЗ
•
' Q
•
128,57
.
- .
- ..
Лепосавић
•
46 59 9/i ....)!\ 007 842 18ЗО,4З
1 • -
Лешак 86 112 220 335 447 534 620,93

Лозно 10 11 14 20 17 9 90,00
Мајдево 15 15 21 24 20 17 113,33 ·
Мекиниhе 25 26 26 29 28 30 120,00 \
Миоковиhе 26 25 30 33 33 26 100,00 ',
- - - - - - ~·- - - ----:-::---+--:-::-- - - - - -----:=--t-~~-t~~~
Миолиhе 10 10 13 11 12 16 160,00 <
'
Мошни11с 24 27 31 32 34 31 129,17 '

Остраhе 51 57 80 97 98 100 196,08 '
Плакаоница 14 15 19 16 9 6 42,86 '
Плани11и11а 11 11 15 15 11 11 100,00
П<>ПОВЦС 15 15 18 19 20 17 113,33
Постење 24 24 30 31 32 39 162,50
Поткомље 50 56 69 89 · 95 97 194,00 :
Придворица 56 65 73 76 75 67 119,64
Рватска 89 94 99 111 124 109 122,47
+
Родељ 24 19 21 22 22 21 87,50
Руцманце 13 17 19 21 13 6 46,15
Сеоце 12 13 14 13 12 16 133,33 1
"'
Слатина 50 106 73 73 72 89 178,00 '
Сочани11а 115 133 183 218 290 346 300,87 '

Тврђан 40 · 42 52 87 60 121 302,50 '
Трикосе 3 4 3 3 4 4 133,33'
Требиhе 73 80 87 86 84 62 84,93 '
Улије 26 19 25 20 15 10 38,46
Церања 32 37 39 41 38
Црвени 21 20 35 23 17 16 76,19 '
Црна·гово 25 27 35 43 45 48 192,00 '
Ћиркопиhе 19 19 20 18 31 26 136,84 ''
Шаљска 37 39 50 31 30
Бист ::.::и=ц,,,_а_ _- - 1 - - - - ----,--- --,-,---t--,-,-,-,--- ---,--,,-,----+---,-,.,.,---+--:-:---..
Свега 2109 2452 3165 3761 4070 4479 212,38
- '
-----------+-----------·- -- ----!---·---·---->------·-+-----··
i
---=---~---------'-------'--------~--~--·~
Из прегледа се уочава да 1) број становника по једном сеоском насељу износи
231, 2) раслојавање сеоских насеља и њихова депопулација изразито су захватили
насеља ове општине (87,32% свих насеља) и 3) веhина сеоских насеља општине
(39,44%) је мала по броју домова, односно само три имају више од 200 домова
(Лепосавиh, Лешак и Сочаница). Најмања села су Десетак (две куhе), Трикосс
~--~~~~~~~~ ~~--~~~~~-~~~-
('1е·rири куhе), Круш•rица, Плакаоница и Руцманцс (пrест куhа) и Зрносек (седам

куhа).
Под утицајем брзог послератног развоја не11ољопривре11них делатности на
овом подручју су 11астале значајне промене у 11ским насељима. Број сеоских насеља
ес смањио и два села (Лспосавиh и Лешак) трансформисана су у нассл,а 1-радског
карактера. У нским селима раз11ијају ес нсП<)ЉОпри11рсднс функ11ије.
Експлоата11ијом олово-11инканс руде у атару села Бело Брдо, Гнеж11анс и Копориhс,
добила су рударску функ11ију. После Другог светског рата у селима Вра•1с11у, Лешку,
Лспосавиhу, Со<1аници и Шаљској Бистри1.1и изграђени су за11ружни домо11и, чије су
сале имале фу11к11ију домова културе. Они су и данас у функ11ији, ма11а јс у
Лепосапиhу изграђен нови Дом културе, јер јс за11ружни дом оштеhен
земљотресима. Током ок·rобра 2001.годинс по•rсла је и окон•1ана њег<>nа санација.
У многим селима о·rворснс су 'Iетnороразредне шко.~е, а у Лепосавиhу,
Лс1пку, Со•1аilици, Белом Брду, Вра'rсну и Шаљској Бистриц11 и осморазрсдне
111колс. У Леп<Јсавиhу је створена и 11рва С\ЈСЈ.\Ња школа, најпре кап издвајено
одел,сње Тех11и<1кс 111коЈ1с "Борис К1111ри•1" 11з Косовске М11трови11с. а за·гим и као
самос·rална Тсх11и'IКа школа са ви111е образо1Ј11их профиЈ1а и з;1ним;11ьа. У нски~~
селима отворене су амбуланте, трговинске радње и кафане. Сне је допри11ело /\i!
м11ога од њих, 11рс с11ега 11снтри мес11их зајсд11ица, добију и не11ољопри1Јреднс
функц11јс.
Урбанист1f•rкс карактерист11кс. Према урба1111стичким карактерис·rикама
постоји знатна разлика између нассл,а у самој долини Ибра, јер су она, захвал,ујуhи
к<1муникацијама и 11обрим економским услоn11ма насеља виrпег реда, и он11х 11асеља
оп1птине која се налазе на стрменим стра11ама лево и десн<> од Ибра.
ЗаједНИ'ЈКа одлика свих сеоских насеља и оних на Рогозн11 (са леве с-гране
Ибра) и оних 11а 11адинама Копаон11ка (дес110 011 1'<Јка Ибра), јесте велика
раu1трка11ост и групација куhа једног братства (некадашња П<>роди•rна задруга), које
јс прилично удал,сно од следеhс такве групације. Слабе међусобне везе су осно11ни
• • •
разлог rпто су 110Јединс такве групације - махале или џсмати орје11тисане на
и1111инвидуал11и живот без икаквих зах·rсва за колектив11и сеоски ж11вот. Збоr· Т<Јга
ова насеља у својој структури нс II<Јзнају такву просторну форма11ију која 611 ес
могла 11азвати цен·rром села. Јсд11ни објекти јавног карактера су углавно~~ сеоске
школе, али су оне намењене веhем броју села. Према 1·01.1с, у овом бр11ско
планинском крају гробља се сматрају неком nрстом места за <1ку11Јъање и договор
сељана па тако им замен,ују центар села. По месту локације, г1Јобља се најчешhе
•
налазе на мањим узвишењима и то на земљиш·rу које ес 11с може корис1·ити у неке
друге сврхе и најчсшhе служе једном селу са свим 1ъего11им засео11има, а има их и за
nиure села (Борчане - Брзанцс, Забрђе - Трикосе, Забрђе - Кијев•1иhе, Ле11осавиh -
Улије).
Да би се што више добило обрадиве земље, брдско-планинска 11асеља ес
формирају на прис1·ранцима и стрмим с·rранама са тендс1111ијом да им је повр11ти11и
буде ruтo мања па је збијеност куhа једног засеока скоро редовна појава. Збо~·
непо11есног терена насеља се обично стварају и развијају поред пута где су кућиш·га
само са јед11е његове стране. Није ретка појава да се куhиш1·а налазе и са обе стране
пута (Дрен, Сла1·ина, Јариње, Тврђан).
Kyhc у селима су грађене у зависности од многих фак·rора: од положаја,
земљиruта, грађе у најближој околини, од имовног стања, броја 'Јланова породи~1е 11
од уоби<1ајене навике какве ес куhе и друге зграде подижу у овом крају. Оне се могу
сврстати, углавном, у две групе: куhе од мешане грађе и куће зидане од камена или
бетона и опека.
Куће од мешане грађе прављене су тако да су имале подрум и награђени део
над 11одрумом - кућу. Подрум је најче1uhе зидан 011 камена, а горњи део од цепаног
дрвета баскија, између којих се убацивало блато. Покривене су углавном црепом на
ниском крову и u1индром "на клис", а врл<Ј ретко и сламом. Оно што јс занимљиво
код ових куhа јесте постојање двоје спољних наспрамних вра1·а (велика и мала)
11рско којих је по правилу омогућаван директа~1 прилаз само кући, а приступ соби је
кроз кућу. Постојање веhег броја врата је и због личне сигурности. Данас у већини
брдско-планинских насеља преовлађују куће од мешовите грађе.
Унутар групације једног братства уочљиве су површине поједи11их кућишта,
гдс су око главне зграде и остали објект11 једног сеоског домаћинства (колиба или
зграда, затим амбар, кош за кукуруз, трап, пекарница или зидана фуруна за 11счење
хлеба, кошара, штала, свиња11 или ко•1ак, кокошар, торови за овце, бачије или
ба•1сви11е - зграде у којима се •~увају прерађевине од млека као самостални објекат
или у склопу са зградом ил11 неким чистијим објектом). У оквиру кућишта је и МСС1'О
за дрвљаник.
Колиба или зграда је мала једноделна или ДВ<Јдслна ЗI'рада намењена

искључиво ста11ова1ьу ожењених мушкараца у породици. Оне су 11одигнуте у
двориш1·у главне куhе, •~есто кружно распоређене око ње и служе за спавање, за
држање рубља и 011сла.
Амбар је дрвена зградица у којој ес чувај бело жито у зрну. Гради се ред<1вно
<Јд брвана и с подом од дасака. Обично се подижу на сувим местима и уздигнути од
земље r1омоћу дрвених со(:~)а или на каменим стубовима тумбасима да се жи·rо не би
влажило. Уну1·ра111њост .амбара прегађе11а је на пријссеке (преграде) у којима се
11ржи жито по врстама.
Кош за кукуруз јс објекат за чување кукурузних клипова. Плете ес од прућа

али у новије време ес гради са укопаним појасевима (летвама). Усправни кош назива
се дубеhак, а пол<1жени салаu1. Обично се подижу код амбара. Да би се избегла
влага редовно се подижу на дрвеним и каменим стубовима.
1'рап је рупа ископана на сувом и нагнутом месту. На предњој С'rрани трапа је
мали отвор који се затвара даскама. У њему се зими држи и чува кромпир.
Зида11а фуруна ИЈТИ пекарница је објекат за печење хлеба. Зидане фуруне за
печење хлеба и јсС'rива почеле су у овим крајевима да се граде и користе од 1920.
Г<Јдине и скоро све су истог облика. Градиле су их, углавном, породи11е са већим
бројем •rланова, јер су знатно 11ракти•1није од црепуље. Данас су изгубиле свој
•
некадашњи значај.
Ко111ара је проста зград.а од пЈ1ота најчешће кружне основе у којој се држи

стока зими, а лети само када пада киша. Она има купасти кров од сламе. На улазу се
зими стављају врата од дасака, а лети се прислања леса од прућа. Испред кошаре је
ограда, тор.
Штала је нешто пространија зграда зидана од камена и опеке у којој се држе

говеда. Врата су двојна, прозори мали, под је поплочан или бетониран, а изнад је
таван у коме се чува сено за зиму.
Сви1ъац или качак је мала кошари11а са сламом на поду са ограђеним и

непокретним простором пред улазом - обором.
Кокошар је проста зградица од плота или од дасака. Плетени је сличан кошу
дубећаку, кружне основе, а од дасака са четири угла.
----·~~--~~~~~--~~~~~~~~--~~~~~~~~~~~-~~~~
Воденица је млин за мељаву свих врста жита. Покреhс их рс•1на во1~а па су по

·1'оме и добиле име. Граl)ени су на рекама и речицама са великим падовима и во11ом
која ретко пресуu1ује. На Сочанској ре11и постоји 12 воденица, скоро све су
правоугаоне основе, покривене шиндром, каменим плочама или hерамидом.
Воденице су једноделне са једним витлом и вишеделне са два или више витлова.
Имају u1ирока врата, а прозора нема или су ретки.
Новије куhе су зидане од камена, а у новије време од бе1·она и опеке у
малтеру. Прокривене су ћерамидом, а чешће црепом. Зидане куће су различитог
облика и вели•1ине, u1то зависи од имовног С1'ања власника. Подижу се по угледу на
зидане куће у градовима. Оне имају већи број посторија, те нису потребне споредне
зграде - куhице за становање.
Простор око куће и споредних зграда у овом крају назива се обор и двор
(двори1u1·с). Дворишта, ако су ограl)ена имају на улазима капије за пешаке и
такозване вратнице за стоку и кола.
...-----
СГ АР А АРХИТЕК'I'УР А: Кућа од мешане грађе, амбари, кошеви, кошаре, плевње

и тра11 за кромпир.
,·.· ........-.
:·.е"'ј·~.
.. . -
' .
., - '
ВОДЕНИЦЕ И IIУШНИЦЕ ЛЕПОСАВИЋК11Х

СЕЛА: Панора~1цБогновнhа, 11оточаре кроз време у
Добравн и на Јеленској реци, 11а Јоu1аници у Поповцу
и пушнm1а за сушење меса у Тврђа иу.
СЕОСКА НАСЕЉА - СВЕДОЦИ РАЗВОЈА: Језеро, заселак Добраве, Крш Мала
код Сачаницс, Родељ и Са11L1ак.
~~~~~~~~--~~~~ -~~~-~~~~~-~~--
Називи насеља
У наи1ем језику постоје појмопи 11мс и назив и с·гру'111,11и их разликују.

Имена озна<1апају жива бића, а називи предмете, појаве, објекте 11 проС'1·ор.
Географски 11азини обележавају природ11с објек1·с и пр(ЈС'Г(ЈР и ·го јс предмет
топонимике. Највећи број 11асеља * (ЈВОГ краја јс забележен у <:ре11н,свеко111;им
повељама српских владара, краља Милутина, у време од 1314-1316. го11ине, и 11ара
Уроша о замени жупе Зве<1а11 за жупу Брве11ик између <1слника Мусе и к11еза
Војислава Војиновића из 1363. године 11 другим сп11сима. Велики фонд назива
•
насеља овог краја 11од иденТИ'IНИМ или скоро идс111·ичним називима налазимо
забележене с 110<1стком ·гурскс владавине оним

(XV-XVI вск). проС'Ј'(Јрима
О<1иглсдно јс, дакле, да су 11азиви 11<1јнећсг броја 11ана111н.их насеља (JBor крL1ја
насrајали j(JIU у периоду сло11снског нассљав<1н,а Балканск(ЈГ ll(JЛYOC'i'p11a, ·1·0 jec·r у
• 11 • • • •
перио11у ка11а су НаС1'аЈала CClJl\a и се,1а у 'ЈИЈОЈ су CЛOBCllCKOJ е·гимоЛОГИЈИ н,ихони
називи симб(Јлизовали и жи11с 110 да11аu11ьих дана"'. На пример: Бело Б11110,

Бистри11а, Г1ьс;кданс, Горњи 11 Доњи Кр1ьи11, Кру1uсно, Ко111утовrЈ, Јо1uани11а,
Дренова, Гра11и1u·ге, Со<1а11ица, Сла1·ина, Трикосе и·rr~.
Иако је нека11ашњс плаu1ко с·го<1арско сrа11овништво пре11с·гављало у XI!I,
XIV и XV веку значајнију с1·ни<1ку група11ију у ко11тинс11·галном прос·гору
Балканског полуос·грна, 1V1али бр(Јј имена дана111н,11х насеља зас11ован јс 11а
влашкој, 011нос110 С'Гаријој романској основи. Тих 11азип<1 јс нс111то nи111с у а·гарској
и крајевној ·rоП(Ј!1имиј11, ка<Ј на 11римср, у на~1и1111ма планина (Пила·rtЈ11и11а) и
обЈ1и11има рел,сфа (В;1аи1ка раван 11<1 Ко11аонику) и Катуни111·1·е у Гор1ьем Крн,ину.
Мали про11снат насеља, (ЈКО 6% јс турског 11орекЈ1а или јс у н<11uу
терминолог_ију yu1a(J rrpcкo Турака: Баре, Зсманица, Каљ1111, Мајдсво,
Мсрћсз (бр110 између Ocrpah<t 11 Вит<1новића), Дели<16ара (крај између Р(Јдсља,
Зрн(Јсека и М11олића). 'Гур11и. К(Јји су се на овим 11рос·горима задржали cкt>ptJ пет
векова, нису би·гно дирали 11 мењали имс1-1а CCJia, оr11м u1то су их прилаГ(Јђа11;1ли
свом 1·овору. О·гуда јс у укуп11ој ·ror1011иIV1иjи (ЈВОГ краја знат11<Ј ма11,с 1·урских
•
11азина у 011носу на ·гопониМИЈУ слоненског пt1рск;1а.
Анализирајући 11орек;10 и значење назива 71 насеља оп1u·1·ине Ле11ос1111ић

намећс се закључак да јс 11иu1е од једне ·1·реhинс да11а111њих назива (27°/.,)
11звсдсн<Ј према мо1·ивима у •1ијој је осн<ЈВИ назим биљке (фито1111м). Међу овим
именима најви1uс јс изве11ен<1 по појед11ном 111умском дрвеhу, воћкама 11 биљу.
1-lајвишс села и засеока јс названо по бору и храсту (бсЈ1, дуб и 11ер),пс1· (БtЈрова,
Борчанс, Белуће, Дубска 11 Церења), по дрсr1у дна (Дре11 и Дренu11а), по лески
(Лс~uак и Лескова), 110 врби и јохи (Врба и Јо111ан1111а), по јс11и (Јслак11с). П(Ј Ј1ози -
биљци пузави11и (Лозно) и рују (Руцманце). По крушци су имс11овани (Кру1nсво и
Круш<1иr1а) а по трсr111ьи - гркаји (Гркаје). По 11мену 1nумског бил,а и u1умских
плодова дt1била су име Бсрбериuгге, Заuра1·а, Мскинићс, Пос·1·сње и Цр11ени.
У другу групу (17,ОО'Уо) спадају то11011ими који су пс пореклу и зна<1ен,у
мt11·ивисани обли11има, врс·1·ом и особ11нама терена у којима је село наста,1<Ј.У
п11тању је карактреС'rика и 11оложај локалног рељефа 11 1·ла. У такве 11азиве
спадају: Бело Брдо, Дола11, Забрђе, Камени11а, Црнатово, ОС'граhе, Планини11а,
По·гкомље, 'Грикосе. У ову групу спаi1ају и села која су нас1·ала у кр<1еu11нама.
1ЈооанЋирић, Оназивнма 11ассља, Глобус, бр. 10, uсоград, 1987, 174.

>i<Ре•11·опоним ~ rp'IKOГ порею1а и састоји ес 11з две речи: то11ос- место.крај и 0;1ил1а- 11ме, нsзив.
Крчсuина се зове ·гребеж, а крчи·1·и значи трсбити, па јс по томе названо село

Требиhе. И лаз значи исто, што и крчевина. Од речи лаз добило је име село
Лазине, што зна•1и место настало у искрчсној шуми.
Око 24о/о од укупног броја данашњих имена насеобинских насеља
мотивисано јс према људским радњама (занимањима) друштвеним функt1ијама,
друштвеним односима и власни111тву, наслеђу или догађају који се одиграо на том
месту, као Десетак, Гувни111тс, Градиште, Зсманица, Копориће, Мајдево,
Плакаоница, Придвори11а, Сен.окос , Вуча, Гулије, Добрава, Зрносск, Поповце и
Рва1·ска, Тврђан и Грани•1ане.
Један број назива 11ассља мотивисан је карактсриС'гикам;~ вода
(хидроними). По особинама воде добили су имена села Бистри11а, Брзанце,
Слатина и Шаљска Бистрица, по барама и тресишту названа су насеља Баре и
Трееава, по глибу-кал Каљин. Има насеља која се зову: Улије, Костин поток,
Језеринс и на овакво порекло отпада око 12о/о имена.
Око 15% од укупног броја данашњих назива насеља патронимичног јс
•
порекла, односно изведен ЈС из личних имена и надимака или породичних и
родовских назива, без обзира да ли су словенског или несловенског порекла, на

11ример: Витановиhе, Добрана, Исево (Горње и Доње), Киј.евчиhс, Крњи11 (Горњи
11 Доњи), Лепl>савић, Миоковиhе, Миолиће, Сочани11а и Ћирковиhе.
Неколикl> назива данашњих села, до 7о/о од укупног броја, мотивисан јс
према животињама (зооними): (Кошу1·ова, Ко111утица и Мошнице); по јарини
(вуни која се добија рано у пролеће када се козе и овце постригу по трбуху и око
ногу), село Јариње и по гнезду у којем птице живе и изводе пилиће или легло,
Гнеждане.
Верских, хришђанских имена насел,а је веома мало у овом крају. Та имена
су дата по црквама: Вра•1ево (по православним свецима Кузману и Дамјану
Врачсви), Кајково (по цркви Крајак), Петкова11 (засеок Поткомља) по цркви
Светој Пе·гки •1ији ес остаци могу видети у По·гкомљу и Кутине.
Кад се говори о називима данашњих насеља посrавља се пи1·ање њихове
•
исправне упо1·ребе. Занимљив је случај села Јариња. Администрација и табла на
магиL"Гралном путу свиде11тирају га као Јариње, а на табли железничког
присrани111та сrоји Јарина.
СЈ1учај Јариња није усамљен, всh редовна појава. Тако данас чујемо:
Лепосавић, Лепосавићс, Лепосавиhи (овај други лик је исправан),а може се чути и
Лепосављсвиhе, а Јован Цвијић га назива Лепојевиhе 2 , затим Гнеждане, Гнеждани
(први облик јс исправан), Копориhи, Копориће (други облик јс исправан),
Кијев•1иhе, Кијев•rиhи (први облик је исправан), Требиhи, Требиће, (други облик
је 11спра1Јан). Адми11ис·1·рација пише Тврђан, Ј. Цвијић га назива Тврђен, како и
народ изговара, а на топографској кар·ги :'азмера 1:25000 село је убележено под
именом Тврђане. 3 На географским и топографским картама пише Дрен, народ
изго11ара Дријен, админисrрација белеХ{И t.1.екиниhе, а на топографској кар1·и
Мекиниh. 4 На карти сrоји и Пl)ПОВI\И, 5 у народу се каже Поповце, а тако га
бележи и админисrрација. Такође је на карти забележен Жигољ (засеок Ле111ка) у
'Јован Цnијиh, Балканско Полуострво и јужно словенске земље, Београд, 1966, 13.
3 Топографска карта, размера 1: 25.000, 1Зој•10 то11оrрафски институт, Београд, 1980:
Исто.
4
'Исто.
•
ft' ~
1(-е. \~
t.."
,,/<.фо ~
,,,_v- (Ј
о~
.;> ~
·•i
со ''"'r'•".-.,,,.
r'
'
~16'".t"11.
о
а
С,.АО ~f''i!IO
\ (\
• JLO~ 1
~ .·
џttbfl
1Ьо 1111........
- '" '
•
•
• • ~
•."
о • о
о •
• s f'+I ое.у; 1С
....... " ... liJ
1.
"~"" ... " r.o О~L!.М>
о
о !>f>')'lll't"")~
о'
Пот-.::о~ '
о
•' ~···· [\ьу

•
•
•
1
,Ј
•
r.,"'" t':".,:
- ,,--. r F1t'J ''"
\
Ј
( o~i:Ct>l= •: .'7,....,'IJ.U
l(yr.'!°"
tJ
• !
•
1'
·---·-----·--- --- -----·-·
Сеоска насеља општине Лспосавиh

•
•• . <>0..Љ""'l"" n~w
•• . .
1 - . ~ ..... ..мџ. n~·
о С:Е710 ·
. ;! О Гр~~- it~~љг
народу Жигоље. Интересантно да је село Ћирковиhе и засеоку Бановиhе на

војној топографској карти уписано под називом Џепе (Горње и Доње).
Питање исправног коришhења назива насеља овог краја представља
предмет језичког, али и не само таквог проучавања. Међус<>бно условљено и
повезано језичко, географско, етнолошко, војно и историјско проуч<~вање 11мо
би и провереније резултате, у свакој научној области посебно, и за науку уопu1те.
По1·ребна су, дакле, тимска проу<1аnања. Према томе, у живом разговору с
народом и непосредним упознавањем са употребом имена, а у сарадњи са другим
наукама, наро•1и1·0 са језичком науком "географија he знатно допри11ети
ефикаснијем и сигурнијем избољшавању сопс1·вене терминологијс 6 ". Немогуhе је
путова1·и овим крајем и посматрати ·гопо1·р;1фску карту а не запазити насеља са
занимл,ивим називима и не упитати се шта значе и како су наС'rала њихова имена.
Познато је да је утврђивање порекла 1·опографских имена тежак посао и за

филологе, ми, покушаћемо на основу прикупљене грађе, да објаснимо 11орекло
1-1азива 11а овом географском просrору и да на основу писаних докумената
утврдимо време настанка. Топоними су вјсзичка свсдочанс1·ва историје једног
народа на којем су ес смен.ивали народи и кул1·урс. Зависно од времена и месrа
које припада нском 11ароду на одређеном просrору сачувани су топоними,
пореклом из језика ·гог нар<>да као сведо11и прошЛости. 7
БАРЕ
•
Положај и 1"/fП. Село се налази са леве сrранс Ибра у северозападном делу,
непосрс11110 уз границу са Рашком и Новим Пазаром. Од Лепосавиhа је удаљено
27 km. Сеоски атар се простире између Јабланице (општина Нови Пазар),
Мрмоња, Орахова и Лукова (општина Рашка), Врачеnа и Требиhа и по положају
спада у брдско планинска села. Kyhc су лоциране на северозападним оброн11има
Рогозне, по благим странама брда и развођима ниских коса. На западном делу
атара села прем<~ Јабланиц1-1 узд11жу се Барско брдо (888 m) и Тануриhе (831 m), а
на северу јс Липовица (972 m). Нешто даље од села, на североисrоку су Мми и
Вели Буковик (1005 m).
Топографски називи појединих 11ел<Ј1Ја атара села су Сенокос (њива),
Дубоки поток (њива), Бијела прлина, Свилин брег, Липовица, Бранкин лаз и
Граб. Село је сиромашно изворском водом и користе се бунари које има свака
куhа (у Цвстковиhима их има четири) и са уређеног извора - чесме у Томовиhима.
Средња надморска висина села је 875 m.
Село је ван свих важнијих комуникација, изузимајуhи слаб сеоски пут који
води из правца Лешка и Врачева и праnца Батњика преко Мрмора и у
саобраhајном погледу има неповољан положај.
Назив, прошлост и старине. Назив села потиче од речи бара (турски bari),
што зна•1и crajaha вода од киша која се привремено задржава на неком месrу или
слива према удубљењу, стnарајуhи баруu1тину (бару) у којој се временом
нагомилавају биљке формирајуhи 1·реси1111·е. Тако је и Тресава, заселак Бара,
6 Јован В. Ћирић, О називима наа:ља на прн•<срнма наа:љајуrоисточнс Србије, Глобус, бр. 10,
1978, 181.
1
Мњ1и11а Грковић, Антропоннмија и то11ош1ми1а, поглавље VI!, Наа:ља и станов11юитво Области
Бранковиhа 1455 године, САНУ, Де.мографски зборник, к1ь. 6, 2001, 669.
·-----------
11обила имс. Природни изглед села 11отпуно одговара овом називу. Ј. Дедијер јс
мишљс1ьа да су 1·011оними "баре", којих има и на Р(ЈГоз11и, постали (ЈД илирсК(ЈГ
"бар", u1то на арбана111ком зна•1и трава, сено а у Херцеговини - сенокос.•
Село спада у старија нассл,а. IIpв11 пу·r ес пr>мињс под данаruњим именом у
·гурском попису Краји111·га Иса-бега Исхакоnиhа 1455. године, као тимар Исхака
хизмеhара са осам српских куhа од којих је јсд11а мома•1ка и обавезног r1лаh111ьа
(ЈД 489 акчи. Према попису из 1468. године село ес налазило у нахији Вра•1с.
Ilу·гописа11 Лефевр, пу·гујуhи од Новог Пазара 11рема Ибру, годи11с 1611. поми1ьс
ссл(Ј Барице (Баре) у којем јс за11оhио.
У селу је 0•1уnано с-1·аро сеоско гробље које народ нази11а ла·гинсК(Ј.
Становни111тво и prJ/fOBИ. По првом послсра1·11ом П(ЈПису из 1948. ГlЈЈ\11не село
јс имало 34 11омаhинс-rва са 238 станс)вника. После пс·r година број станов11ика се
11овеhао на 259, а број домаhинсrа11а (ЈС-Гао ис-ги. Највt:hи број становника, 263,
село јс имало 1961. године и од 1·а11а ес број ста11овника због 11сел,авања стално
смањr1вао. По попису из 1971. село јс имало 46 /\l1маhи11с-гава са 229 с-ганоn11ика, а
1981. 131 сrаНl)вника и 42 домаhи11става. По после11њсм 11опису 1991. село је 11мало
68 с·rанов11ика и 33 домаhи11с1·оа. У периоду 011 ЗО година (1961 - 1991) број
становника јс смањен за 195 ил11 за 74,14%. Смањен је и број Д(ЈМаhинс1·ава
послсди11а, иссл,аnања. које ес 011вијало јс према Рашки у чијем 11риградском
11ассл,у Супњс из \Јода Томовиhа одсељено је пе·гнаест породица.
До 1. септембра 1970. године у Трссави је радила четпроразрс11на осно11на
u1кола која је, како ес звани•1но наводи, укинута због малог броја у•1сника. Данас
11с11а похађају осно1111у u1кол)1 у Вра•1еву.
Дана111ње с-1·ановни111тво •1ине родови досељени средином XIX века, и 'l'(J:
l(пстковиhи звани Јагли•1иhи (7 куhа), сrарино~1 из Црне Горе <Јд Морача11а
Јагли•1иhа. По предању била су ·гри брата: l~вc·rкl>, Yporu и Јањо. По l~nетку
узели су презиме l~ве·гковиhи, по Ypou1y Урошевиhи у Јаблани1111, а 110 Ја1ьу
Јањовиhи у суседном селу Opaxu11y. Сви славе славу св. Архангела Михајла -
Аранђеловдан, а прислужују Велику Госпојину само Цве·rковиhи и Уро111е11иh11.
Томовиhи ( 4 куhа), не пам·ге 11оба 11осеља11ања, а ГOUlJpe 11а су давно
11осељсни из Максдо11ије. Го11ине 1878. из оnог рода пом11њс ес Томониh
Дими·гријс из Бара који је у Боровој ~·лави на Ибру (дана11111,а Борова), са јо111 12
уг.~сдних људи из овог краја по·1·писао изјаву о оданос-1·и Мил11ну Обреновиhу,
тадашњем српском вла11аоцу у уверењу 11а hc ес ускlЈро (ЈСЛободити тешко~·
животног јарма.9 Славе славу Т(Јми11дан. Велики број породи11а сЈuог рода
с>дссљсн је у Рашку.
'Јефто Дедијер, Херцеговина, Српски с·1·11о!·рафски зборник, 12, 1909, 105.

'Петар Ж. Пстровиh,н.д., 218
•Извор: 1) Дефинитивни резултати 11описа станов11и1111·оа оц 31. ја1<уара 1921. го11и11с, Кра.'Ье1Јина
Југославија, Општа статистика, Сарајево 1932; 2) Становништво по полу и 11омаhи11стоа по II<>пису
1948. године, Санезн11 завод за С'Гатисгику и еnи11сн11ију, књ. 1, Београд, 1951; 3) \!011ис
стаН(ЈН11и111тва 1953. књ. Xlll, Ста11овништвао 11домаhинства, Саnс·.1ни занол за с1'а'rистику,
Београд, 1959; 4) Становнии1тво и 11омаhинства 1948,
1953, 1961 и 1971. го11и11с, резу11та·1·и П<>
11асељи•1а и општи11а•1а, Савезни завоц за ста1·истику, књ. Vll, Београд, 1975: 5) Попне
становнии1тва. домаћинстава и ста11ова 1981. Ко11ачнw резултати 110 насељима, Републички заRо;~
за статистику - документацони материјал, Лспосавиli XVl-5459, Бео1·рад. 1982, (Библиотека
Завода за статистику) и 6) Попне становнни1тва, домаћинстава, 1991, Ре1rублички завод за
статистику Србије, Београд. 1992.
--------------------~~-------------------
Максимовиhи (3 куће) су досељени из Врачева, засеок Манасе, па их зову

сељани. Старином су од Колаu1ина у Црној Гори. По предању била су два брата:
Максим и Симо. По Максиму презиме носе Максимовиhи, а по Симу Симовиhи у
сусс11ним селима Мрмоњу и Гра11ини, општина Рашка, и Симовиhи у Вра•1сву. С11и
слаRе сп. Апостола Тома - Томиндан.
Милиhс11иhи (5 куhа), С'\'арином су из Црне Горе, од Цс1·иња. П(Ј предању
презиме носе по стаµијем пре·rку Милићу који је имао Милутина и Милију. Броје
011 досељења чс1·ири колена. Славе Томин11ан.
Филипов11hи(3 куће), нс знају своје порекло, али говоре да су старином из
Босне. Дошли су у Црну Гору, у околину Никшића, а одатле су ес доселили у
Баре. По предању била су два бра·rа: Филип и Јосиф. По пре1·ку Филипу носе
презиме и блиски су род са Јосифовићима у селу (3 куће) који по Јосифу и носе
данашње презиме. На то упућује ис·rа слаuа Св. А11остсЈл Тома и мсlјусобно
неороl)авање.
Глипrовиhи(3 куће), не знају своје П(>рскло, али неки говоре да су потомци
Васојевића из Црне Горе. Верова·1·но од хипокорис1·ика Глиu10 (Глиu1а) насrалог
(Ј/\ ли•1ног имена Глигорије I{Oce презиме. Слаuе Св. апостола Т(ЈМу. После Другог
спетскuг pa·ra из села су l>дссљс11а у Ра1uку 1111а у Леп1ак једнu дuмаhиНС'\'ВU.
Матов1rh11 (4 11u~1аh11нс·1·ва) нс знају своје 11орскло. l-Iеки говоре да су
старина•1ки р<>Ј\, да су се досел11ли из Хер11е1·овине. Славе Св. Ћирика (27.
фебруар). Дуги Матовиhи (4 домаћинства), пореклом су 011 Славковиhа. Према
породи•1ном ПЈЈедању презиме носе по пре1·ку Ма1·у и нису у срuдсrву са
Ма1·овићима у селу. Славе Алекса11дров11ан (12. се11тембар).
Млађи досел,ени11и су: Кораhи (1 кућа), славе св. Николу, њихов предак ес
"призстио" у Томоuиће. Задржао је презиме и славу. Старионом су из Кло11ота
заселак Кораћи у Братоножићу, а ограник су Букоћtира Бра·гоножића ; 10
Лазоя11hи (1 кућа), славе Лу•1индан, досељени из Бадлапа (Одојспиће) код Новог

Пазара, ГДС су ДОШЛИ почетком ХЈХ века из I~рнс Горе (Ку•1и) 11 .
БЕЛО БРДО
Положај и тип. Село се налази 19 км север11u од Лепосавића и 4 км јужно

011 Панчићевог врха (најпи111и врх Ко11аоника 2017 м). По географском положају
припада типу планинских села. У сеоском атару налазе ес засеоци груписани по
махалама: Базићи (1983 м), Мару1uићи (1268 м), Сан1;ак (1100 м), Лескова (953 м)
и Бал,ача (865 м). Куће су разли•1ито ло11иране, неке у пристран11има и странама
бр11а, а 11екс у малим равнима. Груписане су у l{еколико група међусобно
у11аљен11х ЗОО 110 500 ме1·ара. Једино су Баз11ћи изДВ(Јје11и више од километра. Око
насеља ес уздижу висови Ко11аоникн. i·Ia северу од села су Воје·rин (1558 м) и
Кор1•·rска Чука (1398 м), на истоку Дебела Глава (1379 м) и Влашка Раван (1004
м), 11а југу и југоистоку Чука (1076 м) и Ор,ъак (1127 м), а на западу Соколица
(1158 м).
10
Јован Ердељановић, КЈ'ЧИ, Јiратоножиhи и Пипери, Слово;ьубвс, Београд, 1981, 473.
Ејуп Мушопиh, Ет1<и•1ки лро1rеси и етничка структура становништва Новог Пазара, ЕИ САНУ,
11
Београд, 1979, 207.

-------------------- -
Топографски називи појс11иних 11слооа a·rapa села су Базиhс, Шулиhс,

Састав11и (под Баља•1у), Бадаловиhс, Врла страна, Селиште, Лсбарс и Трнова•1а.
С·1·ан<>вни11и пију воду са извора. Најпознатија вода је Извор у Сслиш1·у.
Сре11ња надморска оисина села је 1164 м.
Иако се село налази 11а nсликој надморској висини оно није ван важнијих
К<Јмуника11ија. Д<Ј Белог Брда, преке> Дрена, води асфал·1·ни пут К<Јји r1<Ј11сзујс
насеље са главним саобраhајним путевима који пролазе Ибарском деЈлинеЈм.
Лс>1uим К<Јлским путем насеље је преко OC'1·paha, повезано са Леш ком. До i 982.
го11инс то јс би<Ј једини пу1· којим су камиони Рудника "Бел(> Брде>" прспозили
ра11никс, жиnо·г11е намирни111: 11 материјал за рудник. Жи•1аром преко KpC'rи111·ra
дугом 11.800 м ·гранспотрована јс руда од Белог Бр11а 11еЈ y·roRapнc С'I'аницс у
Лс111ку.
Назив, пр(ЈШЛОСI' и с1·аринс. ПеЈ народном преда1Ј,у БелеЈ Бр110 јс 11е>биле>
11ази1Ј по белини снега кој и ес на њему за1~ржа1Јао ·~·оком осhег 11сла го11ин~:.
f'с(ЈЛеЈзи назип везују за гсолс1u1ки caC'raIJ ·гла (бело, 6сли•1аС'1·0). 11(Ј/1ру•1јс
КсЈ11ао11ика 11а којем се налази јама рудника изграђено јс 011 тамне и 11рвснкаС'ГСЈ
мркс (скоре> l\pIJcнc) серије сср11снтина, кроз које ес пробија ан11с11з11·г. Усле11
11сЈ11р1uинског распадања она јс 11обила још 11зрази·г11ју блс110-бслу и бл~:11с1-
жуhкаС'ГУ б<Јју, па се исти•1с у односу на околни ·гсрен сое1је1м бсли11<>М. 1'а
карактериС'rи•1на е1знака навела јс наро/\ 11а бр11у да назив Беле~ Брдо.
Ка<Ј срсдн,онековн11 ру11н11к олова и сребра БслеЈ Бр110 !!РВИ пу·г ci: 11<Јми11,с
1438. го11инс. Међутим, топ<>ним "Старс рупе" (ЈЈУ/\арска ок11а и јаме), 11е>м11њс ес
11а Ко11а<Ј11ику у Светостсфа11ској поuел,и из 1314. године,'' ке>ју јс крал, Милу·rин
11аривао манастиру Светог С·rсфа11а у Бан,ск<Јј.
На старс ру11арскс јаме (u1ахтс) из периода а11тикс и срс11н,сг века 11аилази
ес у јами рудника и на Копа<Ј11ику. У засеоку Базиhи налази ес 1·011оним Ла·1·и11ски
до. Данас јс то шума са путањс~м. Ла·rи11ско гробље налази ес исr1рсд ссоскоr·
бсле>брдског гробља. Ту ес примсhују и зи11инс старог 11ркн11u11·а з11ан<ЈГ св.
Тројица, а 11е1uто 11ижс 11алазс ес цркнс11с з111~инс зва11с Петка. Т<1r1011им
"Шл,акни111тс" налази се на неколико мсс1·а у БслеЈМ Бр11у, ис11с>д 1Зе>јс1·и11а кс1д
Сланог изuора. Ниже Ла·1·инског 1·ре1бља налази ес т<1поним Стабар 11а којем ес
прс·гпоС'I·авља са јс у средњем веку била ·1·ржни11а белобр11ска.
На локалитету назнансЈМ llсбсске С1·<1лице (1800 m) ски11а ИС'Гражина•1а
архсолога Заво1~а за зашти·гу споменика културе у Кр~1љсну 1998. го11инс
за11<1•1сла јс 11стражива1ьа. Ов11с јс прсЈ11ађс11а старохр11u1hа11ска 6<1зилика грађс11а
ломл,сним и тесаним каменом са кре•1њачким мал·rс11ом као uсзивним
ма1·сријал<ЈМ. Грађевина јс има11а под од мозаика и фр~:ске на зидовићtа u11·c1

IЈ<>казују 11ро11аlјсни ос1·аци. На ос11ову М<Јзаика са си1-урно1uhу ес ме>жс peh11 да јс
базилика грађена у V и VI веку.
Не1~алеко од базилике у је11ном римском објск·rу, 11ронађени су но11ац из
11с1ба Диоклицијана и Конста11тина и фрагмс111·и анти•1ких керами•1ких посуда.
П<Јссбну пажњу заслужује 11ео мермерног рсл,сфа изузс·r11с фине израде на К<>јсм
•
ЈС приказан лик са плаштом преко рамена.
1Ia основу онога u1то јс до са11а 01·кривсно може ес закл,у•1ити да се на

лсЈкалитс·rу Небеске Столи11с налазио важан кул1·ур11и 11снтар, а пет киломе·гара
12
'l'31'(1f\.1ИJJ ГЈ. Byк1:\llURИh, ()СН{)/Ј(_' С(Јl(ИОЛОГЈ/ј е раДЈ/И'/К(ЈГ л1>у1итва ''K(J/180i/JIK '', BpaIIJC,
0
1~69, 7.
ниже насеље које су r1пдигли рудари и nојници. То потврЬује да је Копаоник у

античко доба, као и у средњем веку, био познат по рудниr1има сребра и гпожЬа.
По•rетком XVI века дубровачка властела је била стално настањена у
Белом Брду, које се као ру11арско место бележи под именом Biello Berdo, Бело
Бердо, Било Брдо, Бело Бардо.''
У помени11има XVI и XVII пека налазимо белешке о жупи Ибар у којима
се, осим села Кајкопо, Kpy1IJ<rи11a и М1fокониhе r1омиње и Бело Брдо. По доласку
Турака рудник јс радио до 11рве полоnине XVI века, када 11естаје и дуброва•1ка
•
КОЛОНИ] а.
Године 1927. Никола Пашиh предаје Бело Брдо енглеској компанији

"Selektioп 'J'rust" iz Лондс1на, која, после обилних истражних радова, почиње са
експлоата11ијом оловно-11инкане руде 1937. године. После ратних разарања
рудник је обновл,ен 1949. године и данас ради.
Становништво и родон11. Гс1дине 1878. у Белом Брду је било 13 куhа са 150
становника.'' По поп11су из 1921. године село јс имало 31 домаhинсrво и 194
станов11ика, а 1948. годи11е, 337 становника и 43 домаhинства. По попису из 1953.
село је имало 663 С1'ано1111ика и 132 домаhинс1·ва, а 1961. 418 ста11овника и 229
11омаhинстава, 111то је и најrэеhи број које је село имало. По попису из 1971. године
у односу на 1961. брt>ј с1·ановн1fка јс смаrьенза 265 (651), а број домаhинстава за
147 (158). Од тс 1·<1динс број ста11овника и дс1маhинстава стално се смањује. По
попису 1981. го1\1fнс село lfMa 86 11омаhинС1·апа и 365 становника, а 1991. ~·одине
265 станс1вника и 64 домаhинства. Од 1961 - 1991. године број становника је
смањс11 за 651 или 71,07о/о а број домаhинстава за 241 или 46,23о/о.
Осим пољопривредне функ11ије 1rасеље данас врши неколико
11епољ<1привред11их фу11к11ија: рударску (Рудник олова и цинка "Копаоник"),
админисr·ративно-управну (Месна канцеларија), 1·рговинску (две трговинске
рад11.е ~1 једна пиљара). 111колску (основна осморазред11а u1кола), здравствену
(здра1Јстnеr1а стаr1и11а) и саобраhај11у (аутобуско С1'ајали1uтс на линијама
Лепосавиh - Бело Брдо и Леurак - Бело Брдо).
IIepиo11 од 1960. до 1980. године предстаIЈља златно доба Ру11ника
"Копаоник" у Белом Брду. У том периоду основане су четири стамбене колоније:
"Логор" и "Банхаус" у Белом Брду, Санџак на домаку Белог Брда и у Запланини.
У колс1нији Логор налазе се 1·ри стамбене зграде које су служиле за колективне
станове ра11ника, секторска амбуланта, осморазрсдна осноIЈна urкола и стамбене
зграде за просветне раднике.
Данашње становниu1тво Белог Брда •1ине родови чији су се преци доселили

у друг11ј половини XIX века, а неки и пре.
У засеоку Базиhи населили су се Базићи (11 куhа) пре велике сеобе из
Хер11еrовине од Билеhа. 1 ' Потомци су 11uзr1атог кириј~1ијс Томаша Базе, по коме и
носе презиме. Грана од рода Базиhа су Шуле - Шулићи, а и Шуловиhи, који су
пре11111и у Равништс - Запланина (данас 011ш·rина Брус). Базиhи славе св. Јована
Крститеља - Јовандан (20. јануар). После Другог светског рата велики број
породица од овог рода иселило у Карадак код Рашке ( 1 породи11а), Рудницу (1),
'' ~!. ди•1ић, Чет1tри средњовековна 11исма, Прi-111ози за књижевност, језик и фолклор, Београд,
1937, 332-333.
1' Радослав Љ. Павловић, Антропоrео1рзфска проучава1ьа Копаоника, Артхив САНУ,
Етнографски зборник, 113.
'' Исто, 112.
- . - - --- ----- ---------- --- ~--
Крал,сво (7), Крагујева11 ( 4), Аранђеловац (2), Мла11снона11 (1 ), Бе(1гра11 (5), Бrус
(2), Крушепа11 (2) и То11ли11у (2).
Дани•111Ј;и (6 куhа), С'1·ари11ом су из Цrнс Горе (ЈЈ\ r1лемсна Пипера. llJJIJo су
ес 11оселили у ссл(Ј Црна·1·оно 011акле су, после ра·га 1877. 110 1978. Г(Јl\ИНС 11рс111ли у
Ба:1иhе. f}(J пореклу блиски су рс111 са МилосапљсFЈиhима у ЈЈ:ран·1·с111у. Слаnс сп.
I-Јикс1лу - 1-Iик(1љ11ан (19. 11с11смбар ). Из с111<1г рс111а IIСК(ЈЛИК<) II<>pc111и11a ес ИС(.;л11лс1
11<1слс Другог снс·гског ра·1·а. и 1'<> у Велику Плану (1 11оро11и11а), Ра11rку (1 ),
Крал,сно (1 ), Лс11rак (2), Kpyr1rcпa11 (1) и Бсогра11 (1).
Симићи (2 куће) нс знају преме и мссrо 11<1ссљ<111ан,а, нсrr!1зна·г<>Г су
!!(Ј!1Скла. СлаIЈе слану сн. Јонаt1а Крс1·и·1·сља, 11а су Aepc1na·1·t1c1 П<Ј пс1рск11у f)(JJI са
Базићима и Ђуриhима.
У селу су жи11сли Мил11h11 ( 4 куће). Далеки су и~1 11рс11и из Црr1с Г<1рс. <>11
11лсмсна Ку•1а. flрсзимс IJ(JCC II(J сrаријсм 11рс·1·ку Милији. • ll<1cлc Другог спс·гск<>г 1
ра·га 11сслили су ес у Лс111ак (1 ), Крал,е11<1 (2). Крагујсна11 (1) и Бс<1гра11 ( 1). СлаRс
с11. С·1·сфаt1а - С·гс11ан11ан (<Ј. јануар). II(J пс1рск.~у Ми11иhи су јс11н<1 p<111c·r11<1 са
Крс·гс1јс11иh11ма кс1јс је 1·урски ;1га 11рсссли<1 у Лиси11у на К<111ас111ику.
У ис1·<111рсмс ка11 и Базићи, у Белом Бр11у су ес населили и 11рс11и 11а11аr11н,11х
Т(ЈМИhа (1 K)'ha). До111л11 су "011 мора", из с1кс1ли1rс Дубрс1п11ика, а <>наме> су
Ј\<Јссл,сни с111 Призрсна, 17 слаnс с11. llикс)лу. IIocлc Друго~· с11с·гск<1г ра·га 11сћ11ном
су ес иселили у Врбу K<>ll Крал,с11а (5), А11ранс кс111 Крал,сва (1 ), Кру111сна11 (!) и
Лс111ак (1 ).
Куће у засс<1ку Лсск<>Ви налазе ес на лс11<1ј с1·рани лсск<1на•1кс1Г-(ЈС'rру11rкс1г
r1u·rc1кa, 11сснс 11ри·гоке Бсл(1бр11скс рекс у II(Jl\tioжjy С(ЈК<1ли11с. 'Гу су р(Ј/\(ЈНИ:
Јогиhи (6 кућа), прс11ак ес 11оссли(1 ка11 и Томиhи из околине Дубров11ика, а ·гаМ(Ј
су 11011rли су (ЈД 11ризрс11а. 1 • Мсlју1·11м, Јопан Ер11сљаноnић 11аnо11и 11а су Г(1гиhи
11оссл,сни из села Лу1·оn11 у Бра1·онс1жић11ћtа. 19
Г<1r·ићи С!1а11с cn. 1-lиК(ЈЛу.
О11ссл,сних П<Ј[1(>11и11а <>11 рс1;1а I'c11·иha 11анас има у Крал,с11у (!), Кру111с1111у (!),
Ра11rки ( 1), Београ у ( 1), Нсго·1·и11у (1 ), Крагујсва11у ( 1), Лс111ку (2) и Лсr1<>сан11ћу
(1 ).
У овом засеоку су и l'vfил(Јсављениh11 (2 куhс) К<)јИ су прс11111и из Белог
Брда. 11(> rrорсклу ро11 су са Т<1~1иhима и I'огићима и слаnс cn. lfикс1лу. 1"у су и
Вукад11новиh1r (3 куhе) •1ији јс прс11ак 11оссл,сн 11з Грађан(111иhа К<>Ј\ Н<,воr IIa·1apa,
"призстио" ес у куhу Ђуриhа. За11ржао јс 11рс:1имс, али јс узе<> жсни11у слаnу сн.
Ј<Јвана Крс~·и1·ел,а, јер по <>бИ'Iају "зсмл,а слани славу".
Зассс1к Ђуриhи Н(ЈСС имс rro ро11у Ђуриh11 (6 кућа), '•ији су се 11алски прс11и
11осслили кад и Базиhи 011 Билеће у Хер1\СГ(Ј11иr1у.
211
Слапе св. Jc111a1ra КрС'ги·гел,а.
Петко Ђурић (1880 - 1950) је био исrакну1·и 11омаhин, к~1с·г и један 011 rrисмсних
љу1111између11ва светска рата. Y'ICC'ГIJOBa(> јс у балканским rа·rоп1-1ма. IЈосила11 јс
Албанске спомени11е и Карађорђеве звсз11е. После Друг(>Г снстског ра·га из оног
се исслил<Ј неколике> 11ор<>11и11а: Кара11ак у оп111·ги11у Paurкa ( 1), Kr)aJ1,e11(> ( 1),
p(Jl\a
Брус (1) и Кс>совску Ми1·ро11и11у (1). Милојсвиh у Санr.1аку (l 11ом.), •11rји јс rrpc11aк
111сз11ссс1·их година ХХ пека 11осел,сн 11:1 Варварина К(Ј/1 Круu1св11а, сла11и cn.
А11<1с1·ола Луку - Лу•1инда11.
''Исто, 131.
,-, Исто, 112.
111
ИСТ().
''Исто, 510-511.
Исто.
211
•
Kyhe засеока Марушића су у изворишту Марушићке реке, а гробље је

ниже. У овом засеоку живе: Марковиhи(2 куће), чији је предак досељен из Белог
Брда од светојованаца, славе св. Јована Крститеља. Одсељених има у Лешку (2).
Радивојев11hи (2 куће), 'IИји је предак досељен из Базољина, општина Брус,
славе св. Архангела Михаила - Аранђеловдан, а прислужују Велики Госпо!)ин11ан.
У засеоку Баљача су род<>ви Симоновиhа (4 куће). Они су прешли
поодавно из Белог Брда, где су оставили сродника Гогиће и Томиће 21 • Славе св.
Николу. Одсељених из овог рода има у Крушевацу (1), Рватима код Ра1nке (1),
Лешку (1) и Лепосавићу (1).
Благојевиhа (3 куће) предак је 11осељен из Белог Брда, славе св. Стефана
Архангела. О11сељсних има у Рашки (1), Тнр!)ан код Леп<>савића (1) и Прахову
(1); Ораовчиhи (1), су досељени из Бановића, засеок Ћирковића; предак ес
призстио на женино имање, слави св. Враче, јесење и ле1·ње.
БЕЛУЋЕ
Положај и 1"/fП. Налази се на левој с·1·рани Ибра, 10 км северозападно од

Лепосавића, од Лешка уцаљено два киломе1·ра. Припада групи села средње
неличине. Гра11ична села су Борова, Поткомље и Постење. На истоку је природна
граница река Ибар. Највећи број кућа .11оциран је поред пута Ле111ак - Врачево,
окренуте су према иС1·оку и. добро осунчане. По положају кућа и њиховој
међусобној удаљености насеље припада селу полуразбијеног типа. Са западне
стране села налази ес брдо Спасеви11а (614 м), а северозападно је Дубрава (792 м).
Село има средњу надморску висину од 470 м.
Иако се налази поред пута Лешак - Врачево, у односу на главне
комуникације (магистрални пут и железничка пруга) село има периферни
•
положај.
Наз11в, про1илос-г и старине. У називу села је ре'• бел (врста храста) која се
разликује од цера r10 томе rn·ro му је "мазна кора "22 , па је Белуће место где расте
беловина. И данас су Дубраве под беловом шумом. Топоним је изведен према
биљним мотивима и с11ада у фито-топо~1име.
Село се 11омињс први пу1· у Повељи r1apa Уроша од 15. јула 1363. године о
замени жупе Звечан за жупу Брвеr1ик под називом Тврьдково Бьльука и
заселькь Добротин Доль (Белуhе). Део села припадао је босанском краљу
Твртку (1354-1377) 23 •
У турском попису Крајишта Иса-бега Исхаковиhа из 1455. године село се
по1'1и1ье по11 данапrњим име11ом као тимар Халикадена гулама* Иса-бегова са 31
српском кућом, удовице че1·ири, нежењена дза и приходом од 287 ак•1и.
Године 1711. Турци су извршили попис босанских спахија па су у списак,
поред других села, унели и спахију из Белуhа.
У селу постоји старо црквиште и гробље.
21
Исто, 113.
22
Глигорије Глиша l:лезовиh, Речник косовско-мстохи1"ског дијалекта, Српска краљевска
академија, Београд 1932, 40.
23
Задужбине Косова, Спомсню1и и знаме•ьа српског народа, Призрен - Београд, 1987, 397.
• Гулам - вазал слуга
Поста1fак и развој сеоских насеља 185
------------·-- -- - --------------
С1а11онн111111·во 11 родови. По по1111су 1948. 1·011инс Бслуhс јс имал<Ј 29 Ј\<ЈМ!Јна

са 189 С1·ановника, а пст година каснf1јс бр<Јј С1'ановника јс П<Јnсhан на 209 а
11омаhинС1·а11а на 31. П<Ј попису из 1961. Гt)Ј\ИНС у селу јс
38 Ј\<Ј1'1аhинс1·а11а са 233
сган<111ника, 1971. го11инс бр<)ј с·гановн11ка смањен за 24 (2()9), а број 11<1маhинс1·а11а
ll!)llChaн за 5 (43). Бр<Јј С1'ано11ника 11 д<1маhинс·r11а ес пo11chanao 11а јс 1981. године
село имал<Ј 52 11омаhинсrnа са 210 сrановника, а 1991. 236 с·1·а11011ника и 65
Ј\!Јмаhинс·1·ана. У периоду 01130 година (1961-1991) број сrано11н•1ка ес П<Јnсћао за 3
ил11 1,29о/о, а број Ј\<Јмаћ11нс·rапа за 27 или 71,05%.
Дана11111,с сrанон11и111тво са•1ињапају родони •1ији су ес пре11и 11<1сслили у
Бслуhс у прн<1ј пол<1ви11и XIX пека и ·го КоматсЈви/;и (2 куt1с), д<>ссл,сни из
Бр1ьака у Ибарск<ЈМ Кола111ину. П!Јрсклом су из Црне Горе, од плсмс11а Ку•1а.
Ј!ајпрс су ес населили у Баu1•1у K<IJ\ Рожаја, на агин<ЈМ 11~.1ан.у, као •1ин•1ијс. Ту су,
кажу, убили Тур•1и11а ко_ји јс х1·со 11а уз~.1с њихову 11снојку и прек<) 11оt1и су
11а11ус1·или Ба111•1у и "пали 11а бесу" код Бега Кома·ги11с у Бр1ьаку, к<~ји их јс
11рими<Ј као •1ив•1ијс. Можда су и презиме 11р11мили 11<1 аги Кома·1·и11и. Та11а су и
слану пр<~мснили умссrо св. llик<~ле узели сн. Ћ<1рђа - Ђурђи11 (16. ноnсмбра), 11ан
ка11а су из Ба111•1с прешли у Брн.ак. 0110 их јс, 11<1 изглс11у зсмљи11г1·а, 11<111cchaJ1<J 11а
Ба111•1у К<Јд Рожаја па и ·го мсс·1·0 д<Јби 11азив Баш•1а (Бр11,ак).
У 11сзи наС1·<1нка r1рсзимсна ов<>г ро11а и11тсрес;111·гни су 11а11<111и Мил11са11а
Лу1·ов11а: "Јсда11 Брња•1ани11, 11рс11ак 11ана111њих Коматоииhа, исекао јс на к11ма11с
сиога рођака и по 'Г<ЈМС су 11обили 11а11а111ње 11рез11ме. Нско јс ·1·а11а рска<Ј ала се
П<Јкомата111с те им је од тада ос1·ало 11рез11мс Koмa·roнf1h "24 •
Према r1рс11ан,у б11,1а су •1с1·ири бра1·а: Паnлс, Филип, Јсф·1·0 и l-Iс11сљк<1. 011
Нсдсл,ка, К!Јји се наста11ио у Јаблави11и (Ибарски Колаruин), су 11,сг<1ви потом11и
К<Јји су се иссл11ли у ибарску 11олину, 11а их има у БеЈ1уhу и Казнои1-1hу K!JI\ Ра111кс и
прсзинају ес К<1ма·г<1виhи.
Од 1·ри бра·га, три Тијанина сина В<>де порекло М1tЛ(Јса11љсниh11,
МилrЈна11r1ниhи, Данилов11h11 и Б(ЈЈUК(ЈЈ111hи. Када ес пор1Ј11и11а Тијаниh ум111>жи.qа,
с>ни су из Бароне препrли у сусе11но сслtЈ Бслуhе, а од Боr11ковиhа, браhа Цвс·rко и
Ан·1·онијс, пс1слс o•re11c смрти, прессл11ли су се у 116<1рско Пос1·с11,е ГЈ(С и Ј(а11ас
ЖИRС ЊИХОRИ ПОТОМЦИ.
Милосав;1,св11/;11 (14 куhа), в1111с 11с1рскло <JI\ друГ(ЈГ l'иј<1нин<1г сина

11оссл,сн<ЈГ са ос·галим рођа11има из Букu11ицс код Рожаја. Милс1сан, 110 К<>мс \l(Jcc
презиме, бра·г јс Марков и Пе·rрuв и 01·у11<1 су Марковићи 11 Пе1·р11n1rћи у Б<>рони и
Милосаил,свиhи у Белуhу најбл11жи сро1111111111 Т11јаниhа. Ми.q11сав јс 1·1мао три сина
Вукмана, 311равка и Славка. Славе св. Николу.
МилrЈнановиh11(2 куhс), П!Ј'l'И'IУ <JI\ М11лована, који нади порекл11 uд трсhе1·
Т11јаниног сина, •1ијс је име нспозна1·0. Милован, rru к11мс Н<Јсе 11rсзимс
Миловановиhи, има<~ је бра·г<1 Ђорђа. Слаuе св. Николу - Ј-Iик(1л,11ан (19.
дс11смбар ).
Фиhовиhи, (4 куће), П(Ј'rи•1у uд 11стр(>Вог млађег сина илипа (Фића) п11
К(ЈМС и носе презиме. По сродс1·ву су најближи род са Маркс>виhима,
Пс·Iровићима и Мил<1сављсвићи~.1а. Филип јс имао синове: АиаК)'~1а и Cne·r<Jз<1pa.
С_qаве св. Ник1Јлу.
24
Милиса11 Лутона11, Иб<1рски Колашин. Ср11ски етнографски збор11ик, кн •. LXVll, Бсогра11, 1954.
118.
Даниловићи, (2 куће) су потомци Данилови, који је син Ђорђа а унук

Тијанин, од њеног трећег сина. Данило је имао Јакова, Апостола и Чедомира.
Славе св. Николу.
Бошковићи (3 куће), потичу од другог Ђорђевог сина Бошка и родбински
су најближи Даниловићима. Боu1ко се женио два пута. Са Мирославом имао је
Тимотија, Цветка, Јована и Антонија а са Јагликом Марка, Милана и Милеву.
Као и Тијанићи, и Бошковићи славе Никољдан. До седамдесетих година прошлог
века Тијанићи се нису међу собом орођавали.
Павловића (7 кућа) предак јс досељен из Кочарника код Тутина. У
Кочарник су дошли од Црне Горе (Васојевиhи) и имају рођаке у ОС'rраћу. Славе
св. Георгија - Ђурђиц.
Јездимировиhи (6 кућа), не знају своје 11орскло, али нски говоре да су
досељени са црногорских Брда у северном делу Црне Горе. Према предању била
су браhа Јездо и Стефан. По Јсзду 11осе дана1uње презиме. Блиски су род са
Вуловиhима и Радовановићима у Поткомљу. Славе с11. Илију.
Стефановићи (2 куће), по пс>реклу су род са Ј~з11имировиhима. Данашње
презиме носе по С1·ефану брату Јездовом. Слане св. Илију.
Милиh11(l дом.) ;~осељени су r1з суссд11ог села Поткомља, а пореклом су од
Милића званих Gугари. Славе славу св. А.qсмпија.
Аксе11тијевиhи (3 куће), предак је досељен из околи11с Новог Пазара а
старином су из Црне Горе; славе св. Јована Крститеља.
Жиековиhи (2 куће), досељени су из Дренице у Метохији. Призетио се и
слави св. Му•1еника Мину - Мратинда11 (24. новембар).
Рист11hи (1 дом.), досељени су из села Опава на Рогозни (оп1I11·ина Нови
Пазар), где су дошли из Црне Горе 1912. године. Славе св. Николу.
Данас село осим пољопривредне функције (обрадива земља је углавном
засејана пшеницом и кукурузом) врши и друге функ11ије, као ш1·0 су: школска
(•1етвороразредна основна школа) и трговинска Uед11а трговинска радња).
БЕРБЕРИШТЕ
Положај и тип. Налази се на источ11им падинама Рогозне, 16 км западно од

Лепосавића, између Вучје Локве (природна граница Берберишћанска река),
Опава и Одојевића (сва у општини 1-Iови Пазар), Каљина (заселак Рватске) и
Поткомља.
По положају спада у брдско-планинска села. Западно од села пружа се
Пругав~1ца (1196 м), северозападно су Локве (947 м), на северу је Чука (946 м), на
истоку су Крушевље (901 м) и Голиши
(848 м) и на југоиС'rоку Добро Брдо (1169
м). Средња надморска висина села је 918 м.
По положају кућа и њиховој меi)усоб11ој удаљености село спада у разбијени
1·ип насеља. Kyhe око косе груписане су у мање групе које нису међусобно
удаљене.
У саобраhајном погледу село нема повољан положај. Лошим сеоским

путем низ Берберишhанску реку повеза110 је са асфалтним 11утем Лспосавиh -
Црнац.
Назив, пропшост и старине. Назив села потиче од имена биљке жутика
(врста жбунасте биљке са малим жутим цветовима), berberis vulgaris, која се
~~~~--~~~~~~~~-~~~"---
одселио и род Муминовиhа у село Мур код Новог Пазара. Године 1945. из
Берберишта су се одселиле у село Брђани, на западној страни Рогозне, породи1~е
Шабов11h и Хајровиh.
У Бсрбериш·rу живе и српски родови:
Трифуновиh11(2 дом.); по казивању Митра Трифуновића, старог 83 године,
досељени су 1924. године из села Ву•1а (купили су имање од Ејуповиhа). Даља
старина им је Доњи Јасеновик у Ибарском Кола111ину. Пореклом су од Јакшића.
Славе славу св. Петку - Петковдан. Ми·rар Трифуноииh је био позна1·и занатлија у
011ом крају (бавио се столарским занатом).
Секулиhи (1 домаhинстuо) досељени из Горн,ег Крњина од Секулиhа
Јелиhа, славе Пантелијевдан.
Милуновиhи(1 дом.), досељени из Прид11ори11е, С'l"арином су из Црне Горе
(Морачани). Слане св. Арха11гела Михаила - Аранђелоидан (21. новембар).
После 1960. године из села се иселило 11еколико српских породица:
Триф;,новиhи. НовиПазар (2 дом.), Београ~~ (1), Лазарева11 (1), Чуруг код Новог
Сада (1) и Аустралија (3 породи11е); Ми"'lуновиhи: Вране111и код Краљева (2 дом.)
и Нема•1ка (3 породице) ; С'екулиhи: Београ11 (1 11ом.), I-Iсго·rин (1), Белуhе (2) и
Ле1nак (1 ).
Природа овог краја Рогозне одувек јс yr1yhи11a11a с1·ано11ништво на
сточарС'гво које је било и ос1·ало глаuна привредна грана. Али, иако се село
налази на близу хиља11у ме1·ара надморске uисинс и ма колик<Ј земљиште било
нсплод110, развија се и земљорадња. С1·0•1арство и планинска земл,ора11ња су
• •
карактср~IС1'ИКа привреде овог п11анинског села, а у новије време и шума ЈС 011
•
з11а•1аЈа за село.
flpe пола века поједи111~и су имали много с1·оке, а бити бога1· значило је
• •
упраоо што има1·и много стоке која ЈС 11ружала све - од исхране и одела до
нов•1ан11х сре1~става. По казивању Митра Тr11фуноииhа, Иван Секулић из

Бербериш1·а имао је 80 коза, 60 ова1~а. 20 говеди, два пара волова и 3 коња и био је
је11ан 011 најбогатијих људи. Данас се једва распознају ·rемељи његоuе куће зарасли
у коров. .
Године 1955. у селу је отворена четвороразрсдна школа. Први учитељ је
Тихомир - Тика Миладиноuиh из НlЈВОГ П11зара. Школу су п.охађала деца из
Бсрбеrишта и околних села у 011ељењима јс било и по 25 ученика. Данас школа
не ради. Од дuоје деце из села, једно похађа шко;1у у Новом Пазару, а друго у
Лепосав~1hу.
БИL1РИЦА
Положај и тип. На 24 км ceucrнo од Леr1осавиhа, с обе стране Бистричке

рекс, десне притоке Ибра, налази се село БиС'rрица. Око села су гранична насел,а
Муре и 1-Iово Село, (оп1111·ина Раu1ка) Ђ11рковиhе и Јариње. Село има пра11а11
ПјЈужања сси<.:роис1·ок - југозапад. Око села уздижу се брда: на северозападу
Стара карау,1а (757 м) и Ресник (818 м), а на ИС1'ОКУ Голо Брдо (738 м). Са западне
стране је Милић ко Поље ( 457 м). Сре1~н.а 11адморска висина је 527 м.
Насеље је разбијеног типа. Већина кућа је ло1~ирана ~Ia странама
Бисrричке реке, у подножју брда Јарика и Клика, ниже којег се налази зграда
•
основне четвороразред11е школе и месна ка1111елариЈа.
_________I}:оста11ак и развој сеоских насе~_а_. __ 189
У 011носу на главне 11у·rеве који пр<>Лазе 11олином Ибр<1 селсЈ им<1 периферни
положај. Ло111им сеоским пу·гем повезано је са пажним еаобраhнјницама.
Назив, про1илост и старине. Назиn села је хи11роним; по·гичс од •1иС'1·е,
бис·rрс и беле псну111аве рекс која прола1и кроз сеЈ10. П<Ј Бис·rри•1кој рс~1и село јс
добило имс.
У Све1·остефанској понељи забележена су 11ва села под <Јnим имсн•Јм и <Јба
су са десне стране Ибрн. У односу на положај т11ка рекс l1бар две Бrистри11с су
Д11ња (сеЈЈсрна) и Горња Uужна). Северна Бис·грица јс Д1111,а БиС1·ри11а из По11сљс.
Њу назиЈЈају ср11ском Бис·rри11ом. Забслежс11<1 јс 11н је д<>1ьу Бистри11у крнљ
Милутин 11ао влас1·слину Буд<>ју. 1Ia днна11111,см rrобл,у ни11с ес оста11и ·1·смсл,а
С1'аре 11ркве, па се место зове Црквине. IIope11 гробља јс старије nримског ~·робље.
У њему су гробови обележени uсликим нсобрађе11им каме11,см и по нским
крст<ЈМ.
Становни111тно и ро1rо11и. П<Ј првом 11ослсра·г11ом 11оr1ису из 1948. 1·<111инс

БиС'rри11а је имала 21 11омаhи11с1·110 са 122 станоЈЈника, н
2() 1953. 116 ста11ов11ика и
11омаhинстава. Ilo 11опису из 1961. године, број с·га11овника је поuсhан за 96 (212), а
бр<>ј домаhинс·гава за 18 (38). liajnch11 број с·rан<Јвника, 142, и 11омаhинс1·аuа, 38,
село је имало по попису 1981. rо11и11е. П<)п11сим 1971. ~·одине забележен<> јс 11а јс у
селу било 20 д<1маhинстава са 69 С'rннонника, а по после11њем 1111пису 1991. 50
с·rановника и 18 11омаhинстаnа. Према 1'<Јме, од 1961 до 1991. бр<)ј с·1·а1101111ика јс
смнњсн за 162 или за 74,42о/о, а број домаhи11с1·а13а за 19 или 50о/о. Јfизак природ11и
прираш1·ај и економски разлс>зи (миграција село - г11а11) <1с11оuни су rазлози
сман.сња броја С'1·аноnника и 11омаhи11С1·нва.
Пре11и днна111њег с1·анс>вни111·rnа БиС'rри11с 11оссл.сни су из рнзних крајсnа,
11оглаnито у XIX и првој поло11ини ХХ века, и то:
Милутинониh11, зnан11 М111иутлиhи (5 куhн) 11с знају свс>јс 11<1rскло, али неки
говоре 11а су се доселили давно од некуда, из Црне Горе, 11а се сма·rрају
стари11а•1ким р<1дом. Презиме Н<>се по 11рс·1·ку Милутину. Рођакају ес са
Кузмановиhима и Милићима у сусе11ном селу .Јар111ьу. M<>ryhe јс да су
М11лутиновиhи, Милиh1: и Кузмн11<>11иhи били је11ан рс>11. на 1111·а упуhује ис-1·а слава
и нсор<Јђавају се. Славе с11. Ђорђа А11ем1111ја - Алем11ијсн1,ан (9. 11с11смбнр).
Гаш11h11 (2 куhс), предак им ес 11осс.~Иl> у другој 11олоnи1111 XV!Il века из
Камена код Леu1ка'
1
r11e су доu1ли из јуж11их крајева Косо11а или Ме·rохијс.
Гашиhа има у селу Доње Вр<1таре у А;1екс<1н11ровачкој жуп11. Нико 011 њих незна
11а ли су род. Славе Ђурђиц, а прислужују Ђурђепдан.
Станиhи (три куhе), славе Ђуrђевдан. Пrсдак је 1tоссље11 r1осле 1878. од
I-lc>11or Пазара, а 1·амо су 110111ли 11з Црне Горе. Имају блиске рођаке у
Грађановиhу ( 011111·1·ина Но11и Пазар) и у селу Љуб11н11с у Александrоnачкој жупи.
Јано1иевиhи (1 куhа). Њихоn предак из Јарињ<1 1927.године "r1ризретио" ес
у Бисrри11у на женино имање. Задржао је презиме и 11ороди•1ну славу св.
Архангела Михнила - Аран!)ело13да11. Гiрсма казивању Миодраг<1 Јаноu1евиhа (78)
из БиС'rрице, пореклом су из Црне Горе (Мора'Јани). Из l~рне l'ope досељени су
11авно у Јариње 11ва бра1·а, Мијат и Јано111, па се сматрају с1·арин11има .
•
31
Радослав Павловиh, Антропогеографска проу•1,1ва1ьа Копао1шка, Архив СА11У, Етн<>Графска
збирка (рукопис) Е 476- ИИ/41, Београд,
ЬЛагојевиhи (1 кућа), досељени су из Гувни111та на женино имање Ђ

"призе·гио" се. Слаuи с11. Стефана и женину славу ЂурђfIЦ, јер по обичају вземља
слави славуг.
Каранониhи ( 2 куће). Предак је 11<>сс1ьсн из Рудни11с од Карановића,

"пр11зстио" се у I'ашиhс. Старином су из МеТ(ЈХијс, из околине Пећи. Славе св.
Алсм11ија и женину славу Ђурђи11.
Гiослс Првог и Другог светског рата из села су ес 011сслили Милутиновиhи
(1 домаћинство) у Горње Преказе, )' Дреници, као колон11ста, 1936. године 32 ,
Рашка (3 домаћинства) и Краљево (3 дом.); Ја111иh11, Гори.с Прсказс (1 дом.) као
колониСЈ·а одссљен 1936. го11инс' 3 , а 11анас живи у Крал,сву; Сганиhи, Баљевац (1
дом.) и Горње Јариње (1 дом.) ; Јаношсвиhи Лс111ак (1 домаhинс·гво) и Ра1nка (3
дом.).
БОРОВА
Положај и ·r11л. Село се налази 10 км ссвсрозапад11сЈ од Лепосавића, са леве

стране Ибра. Ок<1 1nирсг сеоског а1·ара су насел,а Бслућс, Поткомл,е и Гулијс са
засеоцима Дрс11uвсЈм и Јсзсринама. Kyhe су ло11иранс у 11спосрс1111ој 11олини Ибра,
11а благим пристан1111ма с обе стране Боро11ске рекс и 1\СЈс·га су изложене
инсолацији. Сел<> има правац пружан.а ссверозарад-југоис·rок. Запад110 011 села су
брда Спасевица и Гулијско брдо (553 м), а на југу и југозападу су Стрмац (538 м) и
Равни (610 м). Средња надморска висина је 538 м.
Сеоским и асфалтним путем r1реко ћtоста на Ибру повезано је са Лешко11 и
главном саобраћај11и11ом која пролазfI Ибарском долином.
Назив, лроn1лост, и старине. Назив села је фитоним и 11оти<1е 011
четинарског дрвета бор, рода Pinus из фамилије Abietaceae Ua•1e проже·rо смолом
и игли<1астог лии1ћ~~). Петар Ж. Петровић 11авод11 да је у дал.ој прошлости у
пределу Врачи било дос1·а •1е·rинарске Ш)'МС, а и са11а поС'\·оји по који бор.
34
Током
времена и1ума је сечt1\1 уништена. Није искљу•1сна могућноС1· да назив села
потиче од ћ1у1nког име11а Боро (антропо11им), вероватно име старешине рода или
оснива'Iа насеља (?). Ин·rсрссан·rно јс да је 11а старим топографскићt картама село
убс11ежено по11 11азивом Борове Главе.
Данаи1њс имс јс скоријег времена и 11е помиње ес у историјским изворима,
али је, могуће да је насеље егзистирало под друга•1ијим називом.
Станонн111111"Но 11 родови. По 11опису из 1948. године, Бор<1ва је имала 293
ста11сЈвника 11
46 домаћинстава. Пе·1· го11ина касније, број становника ес повећао на
276, а домаћинстава на 59. Највећи број станов11ика, 304, село је имало 1961.
године, када је било домаћинстава (56). По попису из 1971. број становника је
смањ1:11 за 40, а број домаћинстава за два(54). 1981. годин~:, број становника ji:
смање11 за 7 (47), а број домаћинстава за 7,47"!.•. Ilo попису из 1991. годин~: Борова
је имала 297 стасЈвника и 74 дс>маћинс1·ава. У односу на 1961. годину, када је број
ста11овника и 11омаћинстава био највећи, смањен је за 7 или за 2,30 посто, а број
домаћинстава пов~:hан за 18, или 32,14%.
'' ·rатомир Вукановић, Дреница, Друга српска Света Гора, Антропогеографска и етнолошка
разматрања, Музеј у Приштини, Народ11а и универзитетска библиотека, Приштина, 1998, 249.
33
Исrо.
34
Петар Ж. Пе1·rювић, Р:1шка антропогеографска проу•1авања и САНУ, књ. 26, Београд, 1984, 29.
·~~~~~~~~~~~~-
'
Данашње станов11иштв<1 чине родови •1ији су прс1~и досељени углавном у
другој половини XIX века, и то:
Минићи (5 куhа), 11оссл,сни су из Букови11е код Рожаја. В<>11е п<1рскло од
Бсл<>ји11с, а стара поС1·ојбина им јс Прелсн Брег у Црној Г<>р11 (Братоножиhи) 35 •
Прсзивали су се Николиhи по претку Николи. Зову их и Тијанићи по Тијани која
јс, по казивању Андрије Б<>шковиhа (89), потомак Тијаниhа, са своја три сина
110111ла у овај крај и нас·ганила ес у куhи "дубороги" у Борови која и данас пост(>ји.
Данап111,е презиме носе по Мини, који јс био треhи брат Иванов и Всљов. Минини
синови су Томо, Никола и Рајко. Миниhи славе св. Николу. Т11Јанића, (2 куhе) има
у Иван Кули гдс су се доселили 1928. Г('Ј\ИНс из Та•1св11а ко11 Кур1пумлијс. Није
сигурно да су у сродс·гоу са Тијаниhима у Бор<1ви
Всљовићи (9 куhа) ·гакођс су Тијаниh11. Поти•1у 011 старијег Раковог сина
Веља, по којем и носе презиме и по пореклу једно су poдC'ruo са Миниhима. Вељ<Ј
и Мина су били браhа, а о·га11 им с<:: звао Рако. Вељо ј<:: има<~ Михајла, KoC"ra и
Радомира. И Всљов11hи славе св. Ник<>лу.
Иванов11ћи (1 куhа), поти•1у од Ивана, другог Раковог сина и по и.сму носе
презиме. Блиски су род са Миниhима и Всл,овиhима и слане св. Николу.
Петровићи (2 куhс), поти•1у ОЈ\ друг<>Г Тијаниног сина, 11ајвсроnа·г11ијс
млађег Раковог бра·га, •1ије јс име не11uзна·го. Он јс имао ·гри сина Петра, Марка и
Милосава. Славе св. Николу.
Тијанића, (2 куhе) има у Добром Долу код По11ујева гдс су ес доселили
1928. године из Та•1евца код Куршумлије. Славе св. Јована (20. јануар). Није
сигурно да су у сродству са Тијаниhима у Борови.
Марковићи (6 куhа), по·rи•1у ОЈ\ Марка, брата Петровог и Мил<1савл,евог и
по њему носе презиме. Маркови синон11 су Антоније и Урош.
Ву•1ићсвићи (3 дом.) досељени су нешто касније 011 Т11јаниhа. Према
породи•1ном предању била су дна брата; један је дошао у Дре11ову, а 1~;руги, Тодор,
у Борову. Досељени су из Ко•1арника код Тутина. Тодор јс имао Божидара и
Александра (Лека). Славе св. апостола Луку - Лу•1индан (31. октобар).
Васиљевићи звани Чокери (1 куhа) старином су из Црне Горе Мора•1ани и
славе Аранђеловдан.
Млађи досељеници су:
Петровићи (3 куhе) досељени из суседног села По·1·ком,1,а, засеок Гркаје,
славе Аранђеловдан; ЂирК(ЈВићи (1 дом.) досељени из Ћирковиhа, славе с11.
Ћирика; Анисијев11ћ11 (1 куhа) досељен је из Вра•1ева <ЈД Анисијевиhа, а ·гамо су
дошли из Руднице; славе св. Вра•1е, јесење и летње; Сгефановићи (1 куhа)
досељени из Врбе у Врачеву, где су доп1ли из Беоца КОЈ~ Ра111ке, славе св. Ђорђа
Алимпија - Столпника; Радојевићи (1 куhа) 11осељени из Доњег Крњина од
Радојевића, гдс су до111ли из Зупча у Ибарском Кола111ину. Славе св. Апостола
Луку; Минићи (1 куhа) досел,сни из суседног села Гулија 011 Миниhа, славе св.
Јована Крститеља; Урошевићи (1 куhа) досељени из Ко1пути11с од Урошевића -
Јагли•1иhа, стар11ном из Црне Горе, Мора•1анин. Славе св. Архангела Михаила.
У засеоку Стрма11 населили су ес родови: Аврамовићи - Башчани (6 куhа).
Предак је досељен из Брњака, засеок Баш•1а у Ибарском К<1лаши11у. Славе
Митровдан. Стојановићи (8 куhа), предак је досељен из Лукавице код Ту1·ина.
Првобитно су славили св. Николу, а за·гим из непознатих разлога променили
' 5 ~јуп Мушовиh, н. д" 141.

~---·~~~~~~~~~~~----"~--~~--~·-~--~--~
слану, и крсно 11мс им је Богојављање: Симс1новиhи (1 куhа), према казивању

Симоновиh Драгослаnа (1921.) који живи у Новом Пазару 11осел,ени су из
околине Ту·гина, село Лукаnи11а, а с1·арином су из Црне Горе. Славе славу
Ми·гровдан.После 1945. виu1е породица оnог рода одселило се из села, тако да их
данас има у Новом Пазару (1 дом.), Панчеву (1 дом.), Брnенику ко11 Раu1кс (1
дом.), Ле111ку (1 дом.) и Лепосавићу (lдо~1.).
БО РЧ АНЕ
Положај и тип. Село се налази 6 км ИС1'0•1но <>д С<Ј'Јанице и 23 km

југоисточно од Лепосавиhа. Зах11ата простор Бор•1анске нисора11ни која је
оивичена пла11инским висо11има: са ссвс11не с·гранс Бабин Гроб (1250 m), Лескова
Глава (1160 m) и Висо!(О Бр11<1 (1450 1n), а 11а 11стоку Би·rо111а (1237 m), Ладово
(1259 m) и нсш·го 11а1ъс Борови11<1 (1353 n1). Севсроисто•1н<> од села налази се
планински венац Ша1·ори11е (1750 m), •~ија 11<>вр11111.на износи 2.286 хек·1·ара, од чега
је по11 шумом 1154 хск1·ара, 1132 ha су •1иС1·ине, лива11с и па111н,а11и. У њеном
по11ножју, са западне стране, јс се изr1ор Мс11нсђак који храни МаЈ1у реку богату
паС1·рмком. Према прича1ьу ме1uтана, извор јс .'1ско11ит (ле•1и срчане бо11ести) па
'
ЈС ставл,ен у
.
ка·гегорИЈУ спо~1сника r1рироде.
Топографски називи за поје11инс 11слове а1'ара села су: Селиште,

Кошариu1те, Маркона11, Беганска земља, Ресоваr\, Росуље, Димил,е, Урништс,
IIођсљс, Црквиu1·гс, Главица, Радунониhе, Локва, Медвеђак, Пс1·кови11а,
Лепчињак (шаu1њак и ливада), Б<Јр•1анске главе (шума), Раздоље и Падине"
Осим извора Мсдnсђак село користи и друге 1ra l'ребену, Доња Бода,
Јели1~а Б<>да, Маркона11, Топлик (каптиран је), Радин llоток (извор је каптиран -
уређен), Дојчинац (сеоска •~есма), изnор у Борју и извор под Гламају.
По положају и надморској висини (1138 m) Борчане спада у планинска
се11а. Kyhe су лоциране на косама Брежна и Дела, које се благо спуштају ка
Потоку. По положају куhа и међусобној )'даљености село ес дели на: Горње
Бор•1анс (горња Махала) и Доње Бор•1ане (Доња Махала).
Бор•1ане јс ван свих важнијих комуника11ија, изузимајући лош шумски пут
изграђен 1988. године који из правца Сочанице, преко Моu1ница и Дубраве, води
до села и, даље, Ша·гори11е. Раније се до села долазило из правца Слатине. Данас
•
ЈС пут доста запуштен.
Назив, проп1лост и старине. Назив села је настао вероватно по •1етинарском

дрве1·у бору Pinus nigra (планинска врста). Ово потврђују и два планинска виса,
северно и исто•1но од села, који су на ·1·с11ографској карти означена под именом
Бороnица. Оба планинска виса су и данас под клеком Juniperus kominis 36
( чст11нарски жбун или дрво •~ији се боби•1ас·rи плодови употребљавају у народном

лекарству). По једном од ових висова, који нар<Јд назива Бориковцем (не треба га
мешати са оним Бориковцем више Дрена и Кајкова) и данас у земљи има
лучевине, али борове шуме нема. Међутим, има је нешто више у атару села Борја,
али тај број је готово симболи•1ан, толико да се 11отврди назив.
Село се први пут помиње у свстостефанској повељи краља Милутина датој
манастиру св. Стефана у Бањској из 1314. године под именом "Борчани у међама
36
Речник српскохрватског народног језика, САНУ, књ. IX, Београд, 1975, 566.
•
•
_________П_оста1-1ак _Et_ развој сеоских насељ~----- 193
Ссл•1ани11е " 11а11ашњс Со•1ани11е. Село се помиње и у Деви•1к<1м катаL'ТИгу од

37
,
1765. до 1770. године као Бор•1анс и Борчани и било јс ·гада ву нурији поr1а
Ма·гсја 3 ". Прс11 крај XIX века село јс имало 95 кућа.
Траг<1ва старих ру11арских радсЈва у селу има fia ви111е места. П<>стоји
прс11ањс да су некада у селу живели неки вјстимиг. Претпоставља се да су неки
стари грt1бови у борча~1ском гробл,у обележени великим надгробним блоковима
с-гена, њихови гроб<ЈВИ.
У ХХ веку, из11а11 села 11а тсмсљ11ма старог 11ркни111та, П<Ј/\Игнута јс нова
11рква. Није позна·го којем је свс11у посвећена. С обзиром да ес народ купи код
11рквс сваке године 28. ангус-га могуће јс да јс посвећена Успењу со. Богородице.
Није искљу•1ена могуhнос·г 11а јс 11рква посвеhс11а сн. Петки. Коr1аоничким
земљотресима 1980 - 1984. године 11рква је доста оштсhена. У Бугарском Долу
налази се сеоско гробље у којем св<Јје покојнике сахрањују и стаfI<>вници суседног
села Брзан11а.
О·анон1111111тпо и р1ЈЈ(rЈн11. Il<J Радr~слану Љ. Па11л<1п11ћу, Бор•1анс јс 1912.
Г<>11инс имало 401-ог становника 3 "и с11адал<> јс у груr1у већих села. По 11опису из
1921. го11инс у селу су била 42 дпмаћинс·rва са 236 •1л11н<1ва; 1948. године имало јс
402 станов11ика и 46 д<>маhи11става, а 1953. гrЈ/\ИНС, 474 с1·ан<1вника и 59
11омаћинстава.
Највећи број ста11овника,
562, село јс имал<> 1961. ~·одине, а домаhи11става
79, 110 попису 1971. го11инс. fI0•1eв 011 1961. број с·гано11ника, ес због иссл,а11а11.а
смањивао па јс 1971. го11и11е у селу би110 4RЗ с·гаН<ЈIЈНика, 19R1. - 216 и 1991. - f!()
с·rан<1вика. Од 1981. го11инс сман,и11ао ес и број Ј\<Јмаћинс·гана. I'оди11с 1981.
Б<1р•1анс јс имало 56 домаhинс1·ава, а 1991. - 33 д<1маћи11ст11а. Према Т<ЈМС, у
периоду 1961 - 1991 бр<Јј с·rа11<ЈIЈНика јс сман,сн за 482 ил11 за Н5,76'Уо, а бр<1ј
11омаћи11с-гава за 15 или 31,25 посто.
Го11ине 1879. из Б<1р•1ана у 'Го11.~1111у ( сслtЈ д<>IЬС I'ргурс) иселиле су ес
поро11ицс Миленковића и Ма1·иhа.' а 192R. у сел<> До11.у Дуби11у (Мало Кос<>В<Ј)
11
Марковићи.4'
Ограни•1с11с мoгyћfI<JC'l'II за110111љанања, за·гвариf1,с ру11арских
11с·гражива•1ких рад<>1Ја IIIa·г<1pи11c, бол.11 усло11и за 111к<ЈЛ<Јван,с и зап<1111љанан.с,
скон<Јмска и с<Ј1\ијал11а сигур11ос·г мла11их и друге (нс )11риликс 11сзанс за ЖIIIJ<J'I',
били су основни разлози да 11uсле 1961. годи11с 110\)с до мас<>IЈН<>г 11рсссл,с11,а
11омаhи11с·гава из села угЈiаВН(>М у с1к<Јли11у Крагујс1Ј11а: у Ма1111м П•1ел1111ама јс
ф<1р~1ирано Б<1р•1а11ско нассл,с. Ilo Драг;1ну Микс1·11hу из fjop•1a11a ес 011 Дру1-<1г
свс·1·скс1г 11ата до 199(). 1·0111111с 01.1сслило 177 домаhи11стаnа' 2 . О11ссљсних Бор•1ана11а
има и у Бео1·раду, Kp<iл,cny, Смсдсрсnу, Па11•1сну, Г ор11.ем Ми11а1r<1в11у,
Младеновцу, Ра•1и Крагује11<1•1кој, Кру111св11у, Вр11111у, К<ЈС<Ј11ској М11·грu11и11и,
С<>•1нни11и и Лспt~са1Ј11ћу . Про11сс 011ссл,а1Ј<1ња св1111ен1·а11јс11 данас.
'
1
Л11rам По11овиl1, Ј'ор11.и Ибар}' <ре11њс•1 нску, \"011ишн.и11а Ник11ла Чу11иh11, књ. XXV 1, \јсогrад.
1907,] 70.
·'" Глиr<>ријс l'лиш" Е.,езониh, н.11" 56.
'' Радослав Љ. Панловиh, 11c·r<>. 132.
•
1
Вуја11и11 Рул11h. С.1ановнии1тпо 1'o11лиI1c, l~'.д.liY, \Јосс611а изда11.а, к1ь. 17. Бс11гrац. 1978, 49.
41
Косо11ка l)ис"гиh, М;1Л(Ј К(ЈС(Ј110. аНТЈ>t)П<)Гсо1·р;,1(l)ска сту;tиј::1, ЗајсЈt11и1tа н;,1у 1 111их yt.-тaH(lI\a, к11,. 21.
При1111·и11а, 1971, 219.
"~ ДраrаЈ1 М икс·1·11 h. 011oл.1~1L:1·rrкL1 Е l-'P 1 1;111скс.: ннсtЈfЈt11111и, l 'J1a с11и к Б а111·1·и11 а, с11. 2. I 1ри111·1·~1 на, l 991.
17.
•
Данаu1ње становништво Борчана •1ине родови досељени Т• , зм XVII века

из Васојевића у Црној Гори, па ес сма1·рају старин11има - с11<.· . , .андрсјевци и
досељеници од Мораче - светоаранђсловци.
Родови старинци су:
Аксентијевиhи (4 дом). Породични надимак им је Вругс. C:1.,.ne св. Андреја,
а прислужују Петровдан.
•
Васиљсвићи (1 домаhинство), слава им је св. А1111 Јс: а прислужују
Петровдан.
Симиhа у Бор•1ану више нема. Одсе11или су се за Ј. ра1 ујевац (6 дом.),
Смедерево (1 дом.) и Косјерић (1 дом.). Сви славе исту < 1аву со. Ан11реја, а
прислужују Петровдан.
Димитријевићи (3 домаhинстоа) звани Галиhи, досељ1 ни су из Црне Горе,
па се сматрају и стариничким родом. Рођаци су са Радс11ко·:ићима у селу. Славе
со. Андреју а прислужују Петровдан.
Исаиловиhи (1 дом.), узели су презиме пu претку 1саилу. Рuђаци су са
Миленковићима у селу. Слава им је св. Андреја а прислужу.iу Петровдан. Из села,
после Другог светског рата, одсељена је 15 домаћи11става овог рода за
Крагуј ева11. 43
Радснков11hи ( 2 11ом.), Д(Јссље11и су из Црне Горе, сматрају ес и

стариничким родом, славе св. Андреја. После Другuг светског рата 13
домаћинстава овог рода одселило ес за Крагујсва11.''
Петровићи (8 дом.), узели су rrрезиме по претку Петру, а старина им је у
I~рној Гори (Вас(>јсвиhи). Славе св. Андреју и прислужују Петровдан. Велики
бр(>ј Д(ЈМаћинстава ро11а, њих 22, одселио се у Крагујевац, З у Ле1uтане (Београд),
1 у Раљу (Београд), 1 дuмаhинство у Лепосавиh 45 ;
Миланов11/;и (1 домаhинстuо ), говоре да су 11а11но дu111ли са Оr1лснца код
Топuле, па се сма1·рају старинцима. Рођаци су са Благојевиhима у селу. Слава им
је све1·и Андреја, 11рислужују Петров11ан.
Благојсвић1r (1 дом.), блиски су ро11 са Мила11овиhима. Од Другог светског
рата из села је (ЈДсел,r:н<> 7 домаћи11става рода: Београ)\ (3 11ом.), Равни Гај код
Книhа (3) и Горњ11 Милановац (1 )46 •
Спасојевића Морачана у Бор•1ану нема. За Крагујевац одселила се 6
домаћинстава' , слава им је св. Архангел Михајло.
7
Милснт1Јјсвића, који су били с·гароседеu11и. виu1е нема у селу. У Крагујевац

је 011ссљено 6 11омаhинС1·ава. Рођа11и су l1~1 Раденковићи. Славе св. Андреа, а
прислуж)•ју Пс·1·ровдан.
МилснК(ЈНЈtћ11 (1 дом.), 110 пореклу су рођа11и са Исаиловићима. Сматрају
ес с1·аринцима. С'ЈЈапе св. Андреја, а прислужују Пстров11ан. У Крагујевац јс
(Јдсељено 5 домаћинстава и 3 у Врша11"'.
С1·аринцима ес сма·грају и рОД(Ј11и: Аксе11тијсвиhи (4 дом.), који су се
доселили из сусе11ног села Брзанца. Блиски су ро[ја11и са НиколИћима и
Радосављевићима. С.11аве и прислужују св. Враче, јесење и летње. Од овог рода у
''Исто, 22.
"Исто, 23.
-i.~ Исго.
46
Исто, 21.
47
Исто, 23.
48
Исто, 22.
Поста11ак и развој сеоских 11асеља 195
-------- -·-- ---------- ------- ------- ---------------- ·-------
К1)агујсва11 ес 011селило 5 1\<Јмаhинс·гава, 4 у Београ/\, 2 у Кру111с11а11, 1 у К<1с<1вску

Ми·1·р<Ј11и11у и СсЈ•1а11и11у.'
19
Ра;1оса11љсп11h11 (2 куhе ), 11ре111ли су из сусс11ног села Брзан11а и населили 11а

·1смл,и1111·у Il<)p<JJ\ИI\a к<1јс су ес 1879. го11и11с иселиле у ТсЈпли11у, сслсЈ Гргуре. Нски
l'<Jll<Jpc да су 11ал,с1м с·гарин<ЈМ из ОК<Јлине Гlризрсна, одакле су 11<1111ли у Ву•1и1·рн а
1111а·глс у Брза1111е, г11с су ес кра·гко за11ржали. По Радосла11у Љ. Панлоnиl;у 11ал,им
11<1рскл<1м су из села Црн,олснс у Нср<Ј/\ИМИ, а нај11ал,<ЈМ с·r·арИН<ЈМ су "из 1ip11c
1·<1рс". П<Ј 11l1рсклу су рсЈ/\ са Аксс11·1·ијсn11hима и 1-lиколиhима. Сла11е сн. Bpa•rc -
јссс11,е и летн,е. И:1 <JllCJГ р<ЈЈ\а из села ес <111ссл11л<Ј: Крагујена11 (1 /\<ЈМ.), Гlараhин
(1), Н<ЈRИ Бс•1еј (1) 11 Лс11с>са11иh (!).'"
Ник(Јлиh11 (2 11,1м.), Г<Jll<>pc 11а су с·гарин11и. Р<Ј/\ су са Акссн·гије1111hима и
Ра11<1са11л,с11иhима. Слане с11. Вра 1 1с - јесен.с и лс·гњс. 011 <ЈВсЈг рода r1c>CJ1c Друг<ЈГ
с11етск<ЈГ рата 3 11<1маhи11с·г11а су ес 011сслила у Бс<1град, 2 у Крагујеваr\, 2 у Ти·rсл. 1
J\<>I>1ahи11C1·n<> у К<1с<>ИСК)' Ми·гр<1111111у 11 Лепосаnиh.' 1
У 11ругој по.1<111и11и XIX 11ска из I~рнс Горе <111 М<1ра'1с Ј\<Јсс,1,ени су:
Митр(ЈЈЈ11hи. звани М<Јра•1ани, (l 11ом.). Слане с11. Архангела Мих;111ла. По 11<Јреклу
јс11н<> су р<111с·1·11<> с<1 Ма1·иh11м<1 и Гаиhима у селу, <ЈЈ\ссљс11им Рис·гиhима,
Јаковл,свиhим;1 и Ц11с·гко11иhиI>1а 11 Гаиhима у cycc1111<JI>1 селу Русман11у. У
Крагујсва11 су <Jl\ccл,c1ra 3 домаhи11с1·11а и 1 у Крал,св<1.' 2
Гаиhи (1 д<1м.) r1орекЈ1ом су Мора•1аr1и, и рођа11и са Ми·1·11сЈниh11ма и

Ма·гиhима и Гаиhим;1 у Русман11у, ка<Ј и са 011сс.rьсн1rм Ристиhима, L~вс·гк<1ниh11ма
и Јако11л,сnиhима. 011ссл,с11их Гаиhа 11~1а у Крагујспа11 (2 Ј\<ЈМ.) и Лсп<>саниhу (1).
Слане Ара11ђслс>н11ан.
Ма·1·иhи (2 /\<Јм.) су, т;1К<>i)е, Мора'1а11и из [~рне ГсЈрс. У селу имају Р'Јђакс
Гаиhс и Ми·rрониhс, а p<>I\ су са <ЈЈ\ссл,сним Рис1·иhима, .Јако11л,с11иhиI>1а и
Цнс·гкс1ниhима. Славе cn. Архангела Михајла. У Крагујсва11 ес одселил<Ј 5 су ес
Р11стиhи угасили, •111јих ес 7 11ом;1hинс1·ава 011селило у Крагујсва11, l.(всткс1ниhи, <ЈЈ\
К<Јјих се 2 дсЈмаhинс·г0а <Ј/\сел11Ј10 у Крал,сnо, јсд<1r1 у Земун и јс11110 у Крагујсвн11 и
fаК(Јнл,свиh11 ( 4 11сЈмаhинс1·1Јн). С11а три ро11а сла0е зајс;111и•1ку куh11у сла11у с11.
Архангела Михај11а.
Досељсни11и су и р1Ј/\011и: АнђсЈ1кон11hи (1 дсЈм.), Ј/11к(1лиhч (1 1\сЈм.) 11
Р11;1снкониhи (1 дс1м.). Сва ·гри р<ЈЈ\а имају П<Јр<1ди'111и надим<1к Бу111с·1·с. Д<Јссл,сни
су из Беласице у Лабу, исрона1·н<Ј п<1слс 1912. године. Ilo 11орсКЛ)' им<1ју р111)акс
Рн11с1ји•1иhс у Кс111с1риhу и I'ра11и•1ану. Слаnе исту Ј\<Јмаhу сла11у Томи1111н11, а
11рислужују Томину 11е11сл,у.
високом зсмљи1uту, без прос·1·ра11их ко·1·лина, р<1·гарски r1роизно1111 дају
f-la
ниске принсЈсс па је гла0нс1 зс~нима11,с С'Гановниr1rтва би110 с·го•1арст00. То је крај
пространих па111н,ака (само 11а Шатори11и 'IИС1'ИНС, лиnадс и r1aurњa11и зaxna·ra_i)'
1131,94 xcк·rcipa) пог<Јдних за 1·ајењс ова11а и круr1не С1'<ЈКс. C·1·a111!nниr11·r1111 ж1111и 011
С'Г<Ј•1арских произ11с1д<1: К<ЈЖС, нунс и сира. Међу паси11rтима има и м<1н,их н,и11а под
ражи, OflC()M и кромПИ\Ј()М.
П<1рсЈ\ п<1л,011ри11рс11нс фу11кцијс сел<> нрши ·грго11и11сК)' (1 ·1·г<Јни11ска

ра11н,а) и з11ра11С'гr1с11у ( з11ра11с·1·11с11а амбулан·га). 011 1. ссr1·гсмбра 1926. Г(>Ј\И11е
r1рско '1е·rнроро·3аре11не ос11011нс 111к<1,1с село вр1u11 пр<1сnс·г11у функ11ију. l-::рсдско
'' Ј1с;го. 21.

"' Ис;1·1>. 23.
-~ 1 Исто.
''Исто 22-23.
----·----------------~-------------------·---
начелство у Косовској Митрови11и за првог учитеља је поставило Антонија

Вуксановића, деловођу у Ибарској Слатини''. Током Другог светског рата школа
није радила а од 1. септембра 1948. године u1кола поново по•1иње са радом с
учи·гељем Савом С·гојановићем 5 '. Пуних 47 година школа је радила, да би 1.
септрембра 1995. године, због малог броја у•1еника, њена функција престала. У
Извештају о раду Основне школе "Вук Краџић" у Сочани11и за 111к<1лску 1994/95.
годину директор бележи да "у истурен11м одељењу у Борчану ра11и одељење са
три у•1еника у два разреда". Школске 1966/67. годину у четири разреда било је 150
у•rеника, које су учили Драгиша КрС1·овић, Бранислав Барлов, Бранко Брановић
и Тома Радосављевић, касн11је профсссор у u1коли "Никола Тесла" и аутор пет
романа: Године ужаса, Циган•1с, Јаничар, Освета и Суђен,с боговима. Школске
1975/76. при школи је радило одељење петог разреда са укупно 11 у•1еника.
БРЗАНЦЕ
Положај и т11п. Брзанце јс гран11•1но село 11спосавске општине према

општини Косовска Митр<>ЈЈИI\а. Налази се 15 km ис-гочнп од Со•1анице, односно 25
km југоисr<1ч110 <>/\ JI епоса ни ћа. По гео1-рафском положају припа11а групи
планинских села са на11морском висином од 1177 т и 11алази се на југоисточн<1м
делу Борчанске 1Зисорав11и. Са ис1·0•1нс С1'ра11е села 11ружа се планински венац
Ладоnо (1259 1n), јужно су Kpcr и О111тра Чука (1240 m), а западно Ко1·лена (1148
m). Делови атара села се назиnају Сслиruте, Крст, С1·аро Брзан11е и Буче Под
Котлине. Корr1сти се вода I!З извора Брсња•1а и По11 Ко·гленом. Село припа11а
групи ман,их нассл,а и ван је свих кому1111ка11ионих путева, изузимајући слаб
сеоски пут који води према њему. С t>б:;иром 11а јс удаљено од важниј11х путс11а, а
са ис1·очне стране 11ланином взаrрађеног, м11же се рећи да Брзанце спа11а у
забачена села.
У атару села им<~ број11их остатака старих рударских радова: рупа (окна),
поткопа и закол11на. На Рудинама се и данас распоз11ају 1'јЈагови старог рударског
пута који је водио з<1 'Грсп•1у. Једно месrо у овом атару села зове се Попова Глава.
По предању онде су Арбанаси убили нског попа и 011сскли му главу5 5 • (~ели1uтс и
С1·аро Брза11цс одавно су запусrсли 11 ·1')' нема 1·ра1·а би.~о каквог насел.а.
Назив, проп1лос-г 11 старине. У називу села јс ре•1 брз (брзак, брз ток воде,
место где јс вода брза), па би се могла прихвати1·и 11рстпос·rавка да је Брзанце
добило назив по брзом потоку, 11дноснс1 Брзана•1кој реци која се улива у Седраву.
На реци јс подигнуто неколико воде11и11а (млин који покреће вода) за млевење
житr~. Назив села јс мо1·ивисан водом и хидро11имског је порекла. Међутим, није
искљу•1е11а могућност да назив села по1·и•1е од речи брзан (назив кукуруза малог
клипа, жуте бојс који се и 11анас сеје и рано с·r;1жс). По томе назив села спада у
фи1·он11ме, и мотивисан је одређеном врстом биљке (?).
Данашњи назив јС' скоријег времена, јер се не помиње у историјским
изворима (српск11м повељама и турским пописима). По Катастигу манастира
''Рајко Премовић, Летопис Оо·11ов11е шкrЈлс "Вук Kapa111dt "у Сочаници, Сочаница, 1998, 14.
"Исrо, 38.
'' Рацосав Павловић, наведено цело, 133
______________ Постанак и развој сеоских на~е_љ_а________ 197
Деви•~ у Дреници село јс записано 1770. и 1782. године као Брзан11с и 1771. и 1774.
као Брза11ци и "било јс у парtЈхији попа Ма·гсјс" 5 '.
Село нема споје гробље и мр1·0и ес сахрањују у 1·робЈ1,у у Бор•1анс. У селу
се налази с·гаро 11ркни1uтс.
С1'iЈНrЈв11и1111·но 11 р1Јд11п11. По I>а11ославу Љ. Па011овиhу, Брза1111с јс

1913.
го11и11с имало 117 с·гановник<t . По 11опису из 1921. године 14 домаhи11става са 115
17
•1ланова, а 1948. године 206 становн11ка и 25 домаhинсгапа. Го11инс 1953. село јс

имало 242 станонника и 29 до~1аhинс·гава. По попису из 1961. године бр<>ј
становника повсhао на 271, 1111'() јс и најнсhи број стано11ника кtЈјс јс сслtЈ имало.
По попису из 1971. годи11с у селу јс било 33 Ј\СЈмаhинстна и 220 С1"аНtЈ11н11ка, а 1981.
121 сганов11ика и 28 Ј\tЈмаhи11с·г11а. По 11ослс1!н,см попису Брзан11с јс имал(> 53
с·гановник и 22 Ј\(ЈМаhинс·1·0а, 111·го јс у односу Ifa 1961. Г(ЈЈ\и11у мање за 218
сгановника или 80,44 'Уо, а број 110~1аhинсгава јс 11овсhан за 8 или за 57,14 %.
У нрсмс11у 0111690. Ј\СЈ 1736. године из села су се 011сслили Љут11hи(слава св.
Јована Крс·ги·гсл,а) у Лепеницу и ·гамо засновали село Брзан11е.'"
Дана111н,с становни111тво •111нс рОД(ЈIЈИ стариј11х досељеника:
Анђелк(ЈЈЈиhи (1. 11ом.) су из Бор•1а11а досељени пре 1912. гс>динс. Нски
гuнорс да су с·гарином из Цр11е Горе - Мора•1ани. Сла11е св. Архангела Михаила -
Аранђсло11дан. Од овог р(ЈДа 6 Ј!(ЈмаhинС1·на јс одсс.1ьс110 у Крагујсва115 '.
Алексиh11 (2 11ом.), Ј{оссл,с11и су из Ибарског К(Јлашина и пс> II(Јрсклу су
рођаци са ЈаНК(Јllиhима, Јаниhијсuиhима и Милу·гиноuиhима. Славе с11. В1Ја•1е. Из
овог рода 3 домаhинства су одсел,сна у Сме11срсво, 2 у Крагујс11а11, 2 у Косовску
Митрони11у и 1 у Грабоuа11 К(ЈД Знс•1ана"".
Лспе11тијсн11hи (3 11ом.), говоре 11а су ·гу одавнина, па су забора11или мсс·го
досељења. Славе св. Вра•1с. 011 оног рода 10 11омаhинс·гава ес иселило после11
Другог снс·гског ра·га у Крагујеuа11 (5), Ilaн•1euo (3), Београд (1) и Kpy111eI1a11 (1).
Милалинопиhи (5 куhа), досељени су 1739. ГСЈ/\ине из Жажс, 61 (Јдакле су
побегли зб(ЈГ насиља Арбанаса. У Жажу су 110111ли из Ибарског Кола111ина, а
говоре да су 11ал,с>м старином из Црне Горе. По П<>реклу су један род са
Пстровиhима. Слане св. Н11колу - зимског и летњег. Из села одсел,ено јс 17
домаhинс1·ава, нај11и111е у Крагујсна11(1011с>м.).
Милутин(Јвиhи (1 дом.) су 11оссл,с11и из Ибарскс>г Кола111и11а. Славе сн.
Вра•1с и блиски су ро!)а11и са Алсксиhима, Јанковиhима и Јаниhијевиhима.
Петровиhи (3 дом.), досељени су из Жажа, одакле су избег.~и због насил,а
Арбанаса. Род су са Миладиновиhима. Славе сн. Николу. Из села јс исељено 19
домаhИНС1'аБа и 1·0 углавН(ЈМ у Крагујевац (18).
Стефановиhи (6 11ом.), 11оссљени су из Ибарског Колаши11а и славе св.
Вра•1с. Од Другог снс·гског ра·га десс1· дс1маhинства јс одссл,ено у Крагује11а11 и
Смедерево.
ЈаниЬијсвиh11 (1 Ј\t)м.), досељени су из Ибарског Кола1ut1на, рођаци су са
Алсксиhима, Милу·гиновиhима 11 Јанковиhима. Славе св. Вра•1с. У Крагујс11а11 су
"Радослав Љ. IIauлoвиh: 133.

-~ 1 Исто .
.'iИ Исто.
'' Д. Микетиh, н.ц., 33.

(-,() Ис-го.
'' Радослав Љ. Пав11ониh, 133.
--------·- -----
се одсел11ла 2 ;\<>маћи11ства овог рода, по једно домаћинство у Смедерево,

Косовску Митро11ицу и Лепосавић. 62
Јанкониhи (1 дом.), досељени су из Ибарског Колашина, а по пореклу
рођа1~и су са Алексићима, Јанићијевићима 11 Милутиновићима у селу и славе св.
Враче. ·
ВИ"ГАНОВИЋЕ
Положај и TifП. Село се налази с 11есне с-1·ранс срс111ьег ·1·ока Дрснске реке,
десне при·rоке Ибра, и асфал·гн9г пута Дрен - Бело Брдо. Од Лс11осавиhа је
удаљено 11 км. Куће су ло11иране на присојној с·r·рани брда Буче и Пl>д утицајем
•
сун•1свих зрака Је од изласка до заласка сунца, тако да готово ниu1·rи не спре•1ава
инсолацију преко 11елог дана. По1uто је 11асеље у долини Дренскс рекс, оно има
11равац пружања североИС1'ОК - југозапад и 110 географском полt>жају куhа сел<> јс
разбије11ог типа. Куће су груписане по мањим r·рупама - махалама ил11 1,1сматима.
Гранична села су: на североистоку Зема11и11а, а југозападно Миолиhе и
северу Симичиrnте, заселак OC1·paha. Се,10 tЈкружују брда: са ис1·0•1не с·L"ране
Кршеви, на југоис1·оку Жу1·а прли11а и северу Бу•rс. Са западне с-rранс је Мсрћсз
(924 м). ·
У саобраћајном погледу село има повоља11 положај, јер јс асфалтним
• •
путем, КОЈИ пролази кроз село, повезан<> са важ11им комуникацијама у 11олинои
Ибра.
Назив, прои1лоС1' и с,таринс. По Јовану Цвијићу, имена села која ес
заврurавају nна - hи - he " а11 - ци . цс нска и од оних на - ови и - <>вог 11звс11ена су од
ли•1них имена и надимака и;1и rrоро11и•rних или родовских 11азива 63 • Могуће је да
назив села по1·и•rе 011 имена ро11а Витановић (11а1·роним), а може ес ·rумачити и
као антропоним од ћ1у1uког имена Вита (вока·гив Вито) хип* Витомир"'. Није
искључена могућност да јс село добило име по првим досел,ен11цима који су
вероватно били уопш1·е телесно добро развијени и одликовали су се витким,
протсгљаС1'ИМ стасом ~'?).
По постанку село спада у млађа насеља, јер га у писа11им изворима rroд
овим именом нема. Под данашњим именом први пут се помиње у Попису
боса11ских спахија из 1711. године. Вук Караџић је забележио село под именом
Витановиhи у Жу11и у Горњем Ибру у новопазарској нахији. До 1912. године у
. Витановиhу је била турска гран11чна караула.
Стан(Ј11ништво. Ток<ЈМ српско-турског рата 1876. године Витановиhе је
сасвим запус-гелu; становни11и су избегли преко границе у Србију. Поново
насељавање села извр111ено је 187R. године доласком предак данашњих
Васиљсвиhа и Јовановића.
По попису од 1921. године у Витановићу је било 33 становника и 5
домаhинстава, 1948. године 11 домаhинст11ва и 57 становника, 1953 64 становника
и 11 домаhинстава. Године 1961.. забележе110 је да село има 76 становника и 12
11омаhинстава, а 1971. број становника ес noвehao на 87, а 11омаћинстава на 16.
'' д. Микетић, н.д., 33.

63
Јован Цвијић, Антропогt:оrрафскн 1r ст1rоrрафскн списи, САНУ, Београд, 2000, 97.
"Реч11ИК ср11скохрватског књижевног и народr1игјезика, САНУ, књ. 2, Београд, 1962, 663-655 .
•
• Хип - хи11окористичко - име од мила, име од ћ-1илоште.
------
Године 1981. број с·rановника јс сман,сн за 19, а домаhиНС1'ава јс, зб(ЈГ 11еобе
породица, повсhан на 17. П(Ј попису из
1991. гсЈдине село је имало 50 С'l'аноиника и
14 домаhинс-rава. У периоду од 1961. до 1991. број сrанов11ика је саман,ен за 26 или
34,21 о/о, а домаhинстава је повсhа11 за 2, или 16,67 °/о.
Најбројнији род у селу дана 11инс Васиљсвиhи (10 1~ом.). Презиме floce по
сrаријем претку Васиљу досељеном из села Ба111 1 1с у Ибарском К<Јлашину,
нерова·гно у првој псЈловини XIX нска. Васиљ води порекло ОЈ\ братС'rва
Кс>матовиhа 11осел,сних у Брfьак осам11ссстих година XVIII нека"', а пореклом из
Црне ГсЈрс, од племена Ку'IИ.
Према казинан,у Васиљсвиh Радосава, који живи у Звечану, а које јс
забележио ОЈ\ бабе Сребре, lJ'1c11e мајке, Васиљ је имао осам синова. Са 111ест
синова (Јован, Тривун, Милоје, Ми11оји11а, IIajo и Милун) доселио се у сел<Ј
Ви·гановиhс и од Васиљсuих П<Ј'Г(ЈМака су 11ана111л,и Васил,еuиhи и Ј(ЈЈЈаНсЈвиhи. Диа
Васил.сва си11а, Милан и Радс1и11н, одсслил1i су се у топли<1ки крај и СЈ њихоиим
потом11иЈ1.1а ес данас ниш·га не зна. Всhина Васиљениhа имају 11омаhу славу св.
Георгија. Мсђу·rим, д11с поро11и~1е Васил,свиhа слане св. Николу. 1-!аиме, према
пре11ању, Васиљев син Милун <Јженио се женом (нс зна јој се право име, коју су
звали Вељонка, вероватно П<Ј имену 11рв<ЈГ мужа, који се звао Вељо), која је из
првог брака 11овела троје деце: Мару, Јоваf1а и Ву 1 1ету, а које је Милан 11рихнатио.
Са Вељовком је Милун имао сина Василија. Јован и Ву,1с1·а су прихватили
презиме св<>га СЈ'1уха, али су узели О'Iсиу славу св. Ник<Јлу. Bcp<Jua·rнo 11а ОЈ\ оuих
Васиљевиhа nодс порекло Милутиновиhи (2 куhс, слава С11. 1-lиК<ЈЛа) у Бла11у који
су се после1878. иселили из Ви·rановиhа."'
Јовановиhи (3 11ом.), су по 11ореклу Васиљевиhи, носе презиме по Јовану,
најстаријем Васиљсвом сину. Претпоставља ес да је Јован Васиљев син прве
жене, па за·rо његови по·rомr1и узимају презиме Јонановиhи, али им слана ос1·аје.
Јаковљсвиhи (2 дом.), досељени су из Кијев 1 1иhа. Зарија Јаковљевиh
оженио се С·ганикоЈ1.1, hером Васиљев<ЈГ сина IIaja и 110 1956. године су ЖiiIЈели у
Кијев'rиhу. Из Кијевчиhа прелазе у Витановиhс, на жени110 имање, впризетиог се,
а исrовремсно купују :~емљу 011 КоС'Ге Васиљсвиh који се одселио у Краљево.
Јаковљениhи слане домаhу слану св. апос1·ола Луку - Лу 11ин дан.
Исељавање сrановниш·1·ва из Ви·гановиhа да1·ира у новије време, после
Другог светског рата. ПренасељеноС1' села и тежак живот допринели су да
сrановни111·гво одлази у градове, за послом. О11ссљених Васил,евиhа има у Звечану
(1 дом.) Раu1ки (1), Лепосавиhу (1), 1-Јишу (1), Београду (1), Ча 11ку (1), Лешку (1),
Крушевцу (1), Смсдеревоу (2), Крагујевацу (1), Новом Пазару (1) и Краљеву (1).
Трбухом за крухом нски су сrигли и до Америке, држава Индијана (3
домаhинсrна) и Нема•1ке (1 дом.). 011 рода Јованониhа 011сслили су се у Горњи
Милановац (1 дом.), Крагујевац (1), Београд (1) и Краљево (1). Једнс1
домаhинсrво од рода Јаковљевиhа одселило се у Сенту (Војводина).
ВРАЧЕВО
Положај и тип. Уз Вра•1евску реку северозападно од Ле11осавиhа и западно
•
од Лсu1ка, налази ес село Врачево. Од Лспосаниhа је у11аљсно 17, а од Лешка 8 км .
•
~· Драго Т. Мићовић, Родослов да ес нс заборави, Брњак, l 986, 8.
"'Даринка Зе•1евић, Бла11с. антропогеографска испитиван.а, Гласник Етнографског Института
САНУ, књ. 1, св 1-2, Београд, 1952, 103.
--·--- - - - - - - - - - - - - - - - -------------------
Сс.ТЈо јс разбијеног 1·ипа, на ссвсрl)Ис1·очr1им огран11има Рl)Гознс, између Бара,

Трс6ића, Каљина, засеока ?ватске, ()11ојсnића, Јо11с, ГрађаНl>виhа и Јабланице
(сва •1е1·11ри села су у l)ПЈIЈтини Нови Пазар). Куће су по 11ристра11цима и поред
рска. П(> А1С\))•собн<ЈМ пол<>Ж<lју и у11аљенl>с1·и село се 11сли на засеоке: Риково
(махала Бог11ано11иh и Кр,ъа111и), Завада, Врба, Дола11, Живодере и Манасе. Са
запа11нс с·гранс зассlЈКа Р~1ково, на г11а11~11{и са 01111Ј·гином Нови IIaзap, у1дижу се
висови Граб (1071 м) и К<Јнил,а<tа (1107 А1), а изна11 засеока Живодере са
ccвep(JltCTO'tHC с1·ра11е, јс Г(ЈЛИ Брег (759 м).
Средња на11морска вис1111а је 569 мс·гара.
Ј-fазив, прошлос-1· 11 1..таринс. Село јс 11обило назив по 11рк1Ји Врачеви
посвећеној прав<>славним сnецима 11 лекарима Кузману и Дамјану, па сваке
~·одине, 14. новембра и 14. јула (по 11рк11сном калсн11ару 1. новембра и 1. јула)
црква празнује. Помен им ес 'IИHll д11а пу·га годи1u1ье, сма·грају неки теолози и
црквени истори'tари,јср је један бра1· у·~1ро у j)'Jiy, а 11руги у новембру.
flo поуз11а11им подацима, 11ркпа јс П<Ј11игнут< 1316. го11ине и спомиње се каlЈ
Ђурђева црк11а у Ибру. Као манас1·ир Вра•1и записана је у Сопl>hа11ском
с11сЈменику краје~~ ХЈУ века. Црква ес налази у засеоку Дола11. I1осле Kncoucкe
би·rкс 1389. го11и11с, ИС1'(Јврсмсно 1сао и ма11ас·1·ир у Ба1-ьској, 11ркна је спал,сна. У
другој полоnини XV ! 11ска lJIJa јс об11овл,е11а, ал!! је у XVII ll XVIII веку била
поново ру11Је11а и паљс11а. Урезани 11атпис из11а11 11рата потврl)уј'-' 11а јс црква 1860.
го11ине поново подигнута. У цркuи нема фресака, lЈСИМ на своду припрате, који је
ра11ио неки неуки истори•~ар. 67 У копаони<1ким земљотресима црква јс претрпела
знат11а 01IJ·reheњa. Законом јс заш1·иhе11а као споменик К)'Лтуре и њена санације је
извршена 2002. године.
Најс·rарија 11Јкола у оном крају била је манас1·ирска школа у Врачсву, која
је, према ·гвр11њи најс·гаријих људи овог краја, отворена за време Првог српског
устанка 1806. године. Да ли ова твр11ња има с1сно11а? Јагош К. Ђилас у књизи
Српске 1r1коле на Косову и Метохиј11 од Немањиhа до 1912. године наводи
факторе који су ут11цали на uтваран,с ове 111коле. "Стварање слободне територије
у овом крају од 18()6. до 1813. год~11fе, која је била под потпуном контролом
устаничких чета, близина српске границе, успон културног живота у Србији у
оцнuсу на ове крајеве и че111ће преноше1ь_е књига из Срб11је од стране свештеника,
монаха, тргова11а и других људи". 68 Први учитељи u1коле били су свештеници из
породи1~е Бачанин. Године 1869. м3'Настирска школа преуређује се у световну.
Школа је 1888. Г(Јди11е ић1ала и Руса1· наме (ре11Јење - дозволу за рад) које је
<Ласило на Марка Бачанина, све111теника из Врачева69 • Школу су, осим l)ака из
Вра•1ева, похађала и деца из околних села: Требliћа, Лешка, Лепосавића,
Сочанице, Ибарске Слатине, а било је де11е и из Никољаче, (Рашка), Батњика и
Тушимљс (Нови Пазар).
Ста11ов11иI1rтво и родови. По поп11су С'Ј'анонништва и домаћинстава из 1948.
године село је са засеоцима имало 652 становника и 82 домаћинстава, а пет година
касније, 689 С'Ј'ановника, што јс био и највећи број становника у селу и 89
до~1аћинс-rава. По попису из 1961. го11ине село је имало 649 становника и 99
67
Задужбине Косова, Споменици и знаме1ьа српског·народа, Призрен - Београд, 1987, 418.
68
Јагош К. Ђилас, Српске школе на Косову и Метохији од Немањнhа до 1912. године, Инсrитут за
српску културу- Јlриrптина, Цриш1·ина, 2000, 117.
"'М. Петровић, Документа о Рашкој обла.,-и 190().1912. године, Београд, 1995, 383.
Гlостанак и развој сеоских насеља 2()1
Ј\11маhинс·г11а. IIaд с·rаноониu1·rва у односу 11а 1953. r11Ј111ну 11аста11 јс зат1Ј 11г1·11 су
нски засеоци СВИЈ\ен·гирани Ка() посебне ПОПИСIЈС јсдИНИ!\С.
У пс1пису
1971. ГОЈ\ИНе Вра'1ено са сним зассс>11има има 619 с·1·ано11ника и 125
1111маhинс·гава, а 1981. ГОЈ\ине 5()3 С'rа111>вника и 116 дс1маhиНС1'<111а. ГI1> п11слсЈ1н.см
r11111ису који јс 11р111сн 1991. године број с·ган11вника у Вра'1с11у јс fiи11 261, а
Ј\омаhинсrава 106. О<1иглсдно јс да јс и из с1вог села fiил11 иссл,анан.а, а ка11
• •
1>слсЈ1и11а ·rora као и ниске сrопс природн11г 11рираш·гаЈа Ј\<Ј111л11 ЈС Ј\<Ј 11слик11г
сман.сн,а броја станов11ика. Индекс смањен.а броја С'rанонf1ика 1'191/1953 ИЗfl<>си

37,НН.
Гiрема 11пш1·см прегледу родопа и бр<>ја куhа Пе·гара Ж. Пс·1·р1111иh<1,с
Вра•1сво јс у време њсг1111ог испитиuа11,а ималс1 1[Ј старина'IКИХ р<ЈЈ\<Јна и 33 куhс.
l-\ај11и111с доссл,сника јс било у XVIll веку (34 рода и XIX 11ску (25
!59 куhа) и
р1111ова и 72 куhс), а најма11,с и првој 111Јлt1вини ХХ века (б р11111Ј11а 11 Ј() куhн)."'
Гiрсма ·rомс, у време њсгtЈЈЈ<ЈГ испи·rи11ања, Врачево је ималсЈ уку11н11 75 р11Ј11111а 11
274 куhе . Најмање има с1·арина•1ких р111111ва који 'IИ11с 13,33'Х. 011 уку11н11г fip11ja
71
роЈ1011а и 12,04о/о куhа. Најви111е родова јс досељено у XVIII нску (45о/о роЈ\!ЈНа и
58,02°/о куhс), за·1·им у XIX веку (33,33 о/о рОЈ\О!Ја и 26,285 кyh<t) а 11ајма11,с у 11р11ој
1111л1111ини ХХ века (8о/о р!ЈЈ\ОВа и 3,65"/о кућа).
Дс1ссл,ава1ьс род111Ја 1Јр1uено је из 11ва 11ра1111а: из запаЈ1них крајс11а L~11не
Горе и н,сних с·гапних предела и среди111н,с Хср11сгови11с и 11,сних с·га11н11х
I!pCJ\CJ!a. llajвchи бр11ј Ј\ОССЉСНОГ craнcJ!ll/Иlll'ГBa '!ИНС Ј\Иl!арски [1!ЈЈ\!)11И (77"/"
куhа).
Прс11и 11ана111н.сг с·rановн11u1·1·ва Вра•1сна Ј\оссљени су из разних крајс11а:
С1<Јн11hи (З куhс), порсдком су из Црне Горе, од Mopa'Ie. У 11рв11ј n11л1111ини
XIX века ОЈ\ u1ecr СтојаЈ1инових сино11а у Окла11у ·гр11ји11а су ес Ј\!>сслила у
Ибарску 11олину, од којих су данаu11ьи Станиhи у Вра'Iсну. Пр11оби·г1111 су ес
прсзи11али ТоЈ1осијсвићи и под ·rим презимснс1м сахрање11и су у Вра•1еву Василије
и и.егона жена Пе1·руша. Данашње презиме носе 110 С1·ани, K<>j<t јс као уЈ1<111и11а са
три сина до111ла у овај крај. Према породи•1ном 11ре11ању, Ста1111h11 су порскл11м
један род са Богдановићима у Рикову (кажу да су била три бра·rа), на u1·1·a y11yhyjc
ИС'Га крсна слава. Станићи су најпре славили АранђслоЈЈдан, али су, 11011нијс, из
озбил,них узрс1ка узели нову славу тако 11а данас сла11с св. l-lик1>лу. lЬих11них
рођака 11анас има у Ђакама код Куршумлије, Оклацу у Ибарском К11ла111и11у и
селу Избице КОЈ\ Н11воr Пазара. Ејуп Мушовиh 11аводи /(а су С·ганиhи у XVIII 11ску
11ржали ханове на Р111·озни •
72
Мила;;иновиhи (З куће), чији је 11реЈ1ак досељен из Брес·гова K<>ll H1i111>r·

Пазара, сrарином су из Црне Горе, од К11лашина. Славе св. Ђорђа.
Сим(ЈВ11hи (1 кућа), досељени из Мрмон,а (општина Ра1uка) а порск;11~м су
од ·rамо111њих Симовиhа. Славе Томин1~ан.
Ђ(Јрfјсвиhи (3 куће), досел,ени су из Јариња, славе св. Ђ11рlја - Ђурђи11 и
Ђурђевдан.
Анисијсвиhи (2 куhс), досељени су из Руднице, Г/\С су 11оu1ли l!З Б1~снс''.
Славе св. Bpa're, јесење и летње.
711 Петар Ж. Пстро11ић, Ра1пка - антри11огсоrрафска 11роучавања, к1ь. 1, ЕИ САНУ, Бсоrра11, 1984.
198.
71
Исто.
'' Еју11 Му111овић, н.д., 254.
71
· Радослан Љ. Панлоо~1h, 11.д. 95 .
•
1анасковиhи (2 дом.) чији је предак досељен из Табалија у Ибарском

Кола111и11у, пореклом су од Танасковиhа у Драгаљицама. Презиме носе по претку
Танаску који се из Драгаљица преселио у Табалије. Даљим пореклом су од
великог братства Кошана којих и данас има у селима Ибарског Колашина
(Газиводе, Бања, Тушиhе, Вукосављевиhе, Витковиhе и Табалије) али су многи
узели друга презимена. По етнологу Милосаву Лу·1·овцу (ЈВИ Кошани ·rupдe да су
пореклом из места Кос у Прекобрђу у Мора•1и. Славе св. Петку.
Пантовиhи (2 куће), досел,ени еу из суседног села Поткомља. Је11но су
родстВtЈ са Пантовиhима у овом селу. Славе св. Николу.
Бошњовиhи (1 куhа), досељени су из Руднице, где су дошли из Босне.
Славе св. Н11колу.
После 1945. 1·оди1iе из села се иселиле неколико породи11а: Станиhи
Kpaл,erio (2 дом.), Београд (1 дом.) и Ле1пак (1 дом.); Мила;fинониhк. Врња•1ка
Бања (1 дом.) и Рашка (1 дом.); Ђорl)евиhи: Београд (2 1~ом.), Краљево (1 дом.) и
Рашка ( 1 дом.); Анисијсвиhк. Краљево (1 дом.) и Лешак (1 дом.); Бо111њовиhк.
Ра1пка (2 1~ом. ).
Заселак Дола~\ по свом постанку спада у старија насел,а. Први пут се
пом11њс 1363. године у повељи Цара Ypa1ua о заме1iи Жу11с Звсча11 за Жу11у
Брвеник између •1елн11ка Мусе и кнеза Војислава Војиновиhа. У Повел,и Дола11 јс
обележен именом 11ластелина Дубила и то као постел,и~1ачно насеље које је за
свога госпо11ара обављало разне послове: пређа вуне, плс·rење, III'гавље1ье коже,
•
кројење ·~·канина за одела и /\руго.
)],анас у засеоку живе следеhи родови:

Петрпнијевиhи (3 куће), чији јс предак досељен и~1 Павља код Новог
Пазара. По пре1·ку Петронију, који јс имао Јована и Јеврема, 11осе дана111н,е
презиме. Славе св. Јована Крститеља.
Васови.l;и (2 куhе), досељени су из Бу!)ева код Дуге Пољане на Пеu1тери.
Старином су из Црне Горе, из Острога. Славе Лазарицу - Врбицу (27. април).
Перовићи (6 кућа), према казивању Жарка Перовића (75) из Вра•1ева,
пореклом су из Мора•1с у Црној Гори, од братства Перовића. У Дола11 (Врачев<Ј)
су се доселиле •~етири породице, а 111сст породи11а јс отишло у Тоr1ли11у (околина
Куршумлије). Кажу да су род са Секулић1rма у I'орњем Крњину, на 111та упућује
иста слава Пан1·елијсвдан (9. авrуС1').
Ђуровиhи (1 дом.) чији је предак је досељен из села Башче у Ибарском
Колашину, се сма1·рају ес старина•rким родом. Славе св. Јована Крститеља.
Б11t11евци - Кулизс (1 кућа), пореклом су од Бишеваца досељених из села
Бише!'~ код Рожаја. Дал.ом старином су из Куча у Црној Гори. Славе Мратиндан
(24. но11смбар ).
Ба•1а1Ен (1 кућа), пореком су ОЈ\ Ба•1ана у Трсбиhу, где су дошли из села
Ба1·кс на Рогозин. Старином су од Ло11ата у Васојевића. Славе св. Јована
Крсти·rел,а. Из овог рода позната је породи1~а Чеда Бачанина, све111теника из
Вра•1ева кt1ј11 је ухап111ен од стране He~1ar1a новембра 1942. године, а стрељан у
Коwвској Митровици 1943. Из ове породи11е су l'ојко Бачанин и Стана Бачанин.
l'ојко Бачанин је poђeii 11. новембра 1911. године у селу Врачеву. Због ратова
(Балкански и Први светски ра1·) Гојко је са закашњењем пошао у ос1iовну школу,
'1919. год11н''· По завр1петЈ{у четири разредна основне школе наставио је
школовање у гимназији, прво у Новом Па1ару, а затим у Призрену где је 1931.
године матурирао. Затим се уписао на Правни факултет у Београду. Године
Постанак и развој сеоских насе.ља 2!)3
---------- -·--·- ---- ---- -- ---- - - ·- - -- - ·- ·--- --
н,СГ(ЈВИХ студија биле су и ГО)(ИllС његовог llC(JMa ак·гивн11г П(ЈЛII'ГИЧКОГ ЖИН(Ј'Га.

Међу·гим, 1ьсгона r1l>ли1·и,rка активноС1' није ес непал.авала само у Београду, oeh и
у њсгоном rо11ном крају. По завр111етку студија 1936. године 011лази на <>Ј(служсн.с
војног кадровског рока 1936. и 1937. Због с1зојс полити'IКС ак·гивнt1стr1 није д<>био
•1ин резервног офи11ира, а из истих разлога, после одслужења вој11ог рока, наке> јс
завршио правни факул·ге·1· 11ијс могао одмах да добије службу. Тек кrајем 1938.
го11инс био је постављен за судијскс>ј пrипrавн11ка у Суду у 1-ll>ном Пазару г11с јс
ос-1·ао све до 1941. године.
Пс> избијању рата, а11рила 1941. гс1дине Гојко Ба,1а111111 на11у111та 1-Iони Пазар
и одлази у Вра'1сво г11е су му живели ро11и·1·сљи, млађа ccC1·ra С·rана и бра1· Cpl)a11.
011 краја 1У41. годи11с па све 110 краја 1943. Гојкl> Ба•1ани11 је боравио у В1>а•1сву,
живећи 11олуилегално у с11с>јој куh11, код пријатеља и у сусс11ним селима. Пt>слс
смрти његове сестре Стане, 1111 11ирск·rини 11ар1·ијског руковt>дства, Гојко Ба•1анин
јс r1рсба'1сн код такознанскс Кl>лашинскс групе у Ибарскс>м Кола111и11у г11с јс
c>c·ral> од дс11смбра 1943. 11с> јула
1944. године. Убрзt1 по фt>рмирању Ибарскt>Г
11ар·rизанскt1r 011rc.~a авгус-rа 1944. Гојко Ба•1а11ин јс прс111а(> 11а Кс>аr1t>ник r11c _јс
имснс111ан за •~лана 111таба Ибаrског одрс11а. У Одрс11у јс (1с·гас> l\l> кrаја 11t111смбr<1
1944. гt111и11с, 011носно 110 l>слобоl)сња Ибаrске 11олинс, Ра111ке и I Iовог II<tзapa. Гlс>
ослобt>ђсњу, Н<>вембра 1944. Г<>11ине Гојко Ба•1ани11 је IIl>c-raвл,cн за r1p11t11·
команданта Новог Пазара, а затим и за прсдсс11ника Народноослобt1дила'IКtЈГ
одбс1ра среза 11сжсвског и на ·гој дужнос·ги јс остао дс> r1огибије. Уб11јсн јс ју11а
1945. године ко11 Но11озапарске бање вrahajyhи се из Вра•1ева за Нови 11аз<1r
Пс1гинус1 јс у 35. го11ини живо·rа 11 нспосрс11110 пре11 њсго11 l>длазак за Београ]\ г11с
јс ·1·ребал<> да прсl)е на но11у дужност. Сахран,е11 јс 11а 11овопазарском r11t1бл,у.
Да11ас Основна 111кола у Вра•rсву носи његово имс.
С1·ана Ба•1анин pol)c1ra јс 12. новембра 1912. гс111инс у Вра•1е11у. Чt:тири
разрс11а оснс111нс 1uколе завр1u11ла је у Врачсву, нижу гимназију у Нонt>м Пазару, а
у•111тсљску u1колу у Скопљу. По завр111е·rку У'IИтељске u1коле 11уже време није
радила, јер 11ије могла да 11обијс службу. Најпре је 110'1ела 11а rади у селу
Кузми•1е11у код Нt>вс1г Пазаrа. а 11rсд Л:руги свс·1·ски рат прсмеu1·гена јс у 11снс111ну
111к11лу у Вра•1свt>. Радсhи са 11е11<>м ис1·овремено је окуп,1,ала омлади11у и жене
ових села, описмсњавала их и упуh11вала у живот. Таква 1ьсна 11py1u·1·11er1a
ак1·инНОС1' до11ела јој је велику 11опуларност 11е само у овим селима нсh и 111ирс. У
<>купираној земљи, у изу·Је·rн<> тс1uким усл<>пима, наставља сној 1.1ру111·rпсни и
поли·г11чки рад испуњава га ноиим садржај11ма и облицима ра11а.
Када је у долини Ибра формиран пар·rизански одред вТодор М11лиhсвиhг,
С·rана јс заједно са браhо~1 с·гупила у rьегове рст1ове. 11<> повла<1сњу <111рс11а 11з
Ибарске долине Стана <>с-гаје у Вра'1еву гдс као иле1·ала11 у ·r<>KY 1942. и 1943.
године ради на окупл,ању <>младине и жена. У току 1943. Г<>11ине С·гана је била
ак·1·и11но укљу•1ена и ангажова11а у припремама за формирање нс>вог партизанског
одреда у Ибарској доли11и. Ос1·ајс и даље у Вра<1спу и ради кас> илсгала11.
Стрсл,ан,е н,сног 011а Чеда 1943. године у Косовској Ми·гро11ици jour ни111е је
11<11·op111a"1t> и онако тсurке услt10е у К<>јима је радила. Beh 4. дс11ембра 1943. гс>11инс
била је ухап11rена и убијена у св9јој куhи, тако да је ·rpeha жртва у пt1ро11и11и
Ба•1анин.
С·гана Ба•rанин је била у•1и·rељи11а и бора1( и ка<> ·1·ак11а стекла јс велики
у1·лсд у народу <Јвог краја и унрстила се у ред 11ајпс1з11а·1·11јих и најуглс1111ијих жс11а
204
бора11а 1·ада1nњсг среза Дежевског. У знак ссhања на њу Основна 111кола у Лешку

и 11анас носи њено имс.
После Другог светског ра·га из овог засеока иселило се неколико

r1ородица. Пс1ронијсвиhЈГ. Београд (3 дом.) и Лспосавиh (1 дом.), Псро11иhЈГ.
Кра1·ујснац (3 дом.), Лазаревац (2 дом.) и Лспосавиh (1 дом.); Ба•1ани: Крагујевац
(1 дом.); Бишевац. Лешак (1 дом.).
Засеок Заваде назван је по месту Завадама, r11то јс народни назиu за
11анодн.аоањс "пада" и "nади1·и" - нада или канал за одвоlјсњс воде. Помиње ес
r1рпи пут у туском попису Краји111·га Иса-бега Исхаковиhа 1455. годинс као тимар
Исака, хизмсћара Иса-бегова са 111сст ср11ских куhа, 011 којих једн<t Уi\Ови•1ка, а
царски 11риход 011 села био је 396 акчи.
У зассоку данас живе: Ра;Јосав1-ьсвиhи( 5 кућа), чији јс предак 11осељен из
Доњег Крњи1rа од Радосав,ъевића, а старином су из села Требаљено у
Цр11ог1)рском Кола111ину. Презић1е носе по пре·гку Ра11осаву. Слане с11. Апостола
Луку; Дими1ријсн11hи (1 кућа), порек.ттом су из l(рне Горе, Морачани. Славе
Ми·rрон11ан.
Исел.е11ици су Радосавл,свиhЈГ. Рашка (1 дом.), Ушће (2 д11м.) и Леu1ак (2
Д<Јм.) и Дил1и1р11јсв11h1г. Лс111ак (2 д<Јм.).
У ·rурск<ЈМ r11Jrrиcy Краји1111·а Иса-бс1·а. Исхак11виhа 1455. r11ди11с 111Јмињс ес
и засеок Жино11ер (Живодере) са осам српских домова, а 11арски r1риход села
ИЗ!l!ЈСИО јс 532 акчс.
Данас у овом засеоку живе ро11они: Ра;Јисављсв11hи ( 4 куће), 11<>ссл.сr1и из
РИI(!ЈЈЈа и слане св. Ј11вана Крститеља. /f11колиh11 (3 куће), досељени из села
Цоконића код l-l<1вo1· Пазара, гдс су дошли r1з Црне Горе. Слане сн. С·гсфана.
Ба•1ан11н (111uм.), 11oi:.•eJl,cнr1 из Требића 011 Ба чана. Сла11е сп. Јонана Крс·ги·гсља.
Исељеници су Радисављевиhи: Краљеuо (1 д<Јм.) и По·гкомље (1 дом).
У помену·гом турском попису 11омињс ес и засеок Монах (Ма11асс) са 9
српских домова, 11д којих неожењени јсда11, а царски rrриход села јс 864 акче.
Засеок се звао и Дуљево (Жуљева, Зол,сво).
У засеоку· живе 11одови:
Стан11hи (2 куће) Једно родс·гво су са Станиhима у Вра•1сву. У 11рвој
половини XIX века један од три брата, досељених у Ибарској долини населио се у
Манасе и од њега су данашњи Станиhи. Рођакају ес Богда11овиhима у Рикову.
С..:лаве св. Н11к1>лу. Други С1'i1ниhи (1 кућа) 110 11ореклу нису никакав род са
С·!'анr1hима у селу. Поти•1у од Мирка и Крсмана чија се мајка преудала у Станиће.
Они су узеЈIИ презиме Станића, али су задржали славу сн. Јована Крс1·итеља.
Г/сровиhи (2 куhе), по пореклу један су род са Перовићима у До11у. Славе
св. Пантелијевдан.
Дачовиhи (2 куће), досељени С)' из Ибарског l(олашина а С1°арином су од
Бјело11авлића у Црној Гори. Славе св. Петрку.
Вучетиhи (2 куће), пореклом су из Црне Горе - Морачани. По пореклу
близак су род са Вучетићић1а у Градишту на Копаонику. Славе св. Јована
Крститеља.
ЗдравковиЈ;и (1 дом.), досел,е11и су из Придворице код Сочанице,
"призерио" се у кућу Станића. Слави Ђурђевдан и женину славу св. Јована
Крститеља.
Постанак и развој сеоских насеЈьа 205
После Другог свстск(ЈГ рата из овог засеока исељено је неколико

пор(ЈДИI\а. Станиhи: Београд (2 11ом.) и Крагујсва11 (1 дом.); Перt1виhи: Крагујс11а11
(1 дом.); Да•1опиhи: Нови Пазар (1 дом.) и Крагујспац (2 дом.).
По 111умсК(ЈМ 11рвсhу 11рби носи назив данашњи засеок Bpa'ICIJa Врба.
Засеок се налази у долини Врбљанског по·rока, који се с десне с·гранс ули11а у
Риковску реку. Под овим именом уне·г је у попис Крајишта Иса-бега Исхаковиhа
1455. године. Засеок ес дели на Горњи и Доњи крај. У Горњем крају, К(Јји ес
назива По11а, и данас се може наиhи на с·rабла борове 111умс. Од суседног села
Одојевиhа Врбу одваја Одојсuиhко БрЈ\О, а од Кал,ина Милс•1кино БрЈ\(Ј.
Поједини /\СЛ(ЈВИ атара Врбе имају 1·опографскс називе Ба,1и111·1·е, Велике
н,иве, Врбл,а11скс стране, Лозиh и Дубови. Пије се BtJ/\a са ИЗВ(Јра и јс/\Н(ЈГ бу11ара
у Подима 11убоког 14 ме1·ара. Поз11а1·и извори су С·гу11ени11а, МаксиМ(Ј11а В<>Ј\а,
Савина В(Ј/\а и Ј ou1c.
У засеоку живи на1\ИtЈнално мс111овито с·гановни1u'1'В(>. Муслимански
р(Ј/\(ЈВИ су:
Нуховиhи - Махмуто1111hи(l куhа), досељени су из црногорског Кола111ина.

Прво су ес населили у Тријебине, а одатле у Житни11и ко11 Сјсни11е, (ЈЈ\аклс су
1101uли у БрсС'rово код Новог Пазара, а одатле за време српско-1·урског ра·га 1876
- 1878. преu1ли у Врбу (Вра•1с11(Ј ). Као шире братС'Гво познати су као Колаu1ин11и •
74
Дана111н,с презиме нt1се по прс·1·ку Нуху који је за жену имао христјанку Мили11у
из Заваде.
Ја1т1а1Јсвиhи (2 куhе), 11с знају своје порекло. Говоре да је н,их(ЈВ 11рс11ак
110111ао ка(Ј дс1·с, па су да11ас (Ј/\ н,ега 11анашњи Ја1uаревиhи. Није искл,у•1с11а
могуhн(ЈСТ 11а су и они за преме српско-турског рата доссље11и из Брестова.
Шкр1fјсљи (1 куhа), 'IIIja је постојбина, по Ејупу Му1uовиhу, Шкрсља Ђ
Малссија у Албанији, ка(Ј с·гаро албанско племе помиње ес jo1u 1416. го11инс.
Најви1uс их има на Пе1111·ери, где су позна1·и као Ругов11и. Вероватно од 11,их су
Шкриељи и у овом засеоку. ИС"Гина Шкријеља има и у Бихора•1ким селима
Јаворово, Муро11а11 и Даu1ча Ријека. Шкријсљи су до1uли као ка·r(ЈЛИI\И, па су
током времена сви исламизира11и.
75
Хоџиhи (2 куhе), 11осе11,ени су 1882. из Куршумлије, прпо у Рватску, а

011атле 1ьих(ЈВ предак је преu1а(Ј у Врбу. Године 1934. нски су ес одселили у Нови
Пазар.
Бајрактарсвиhи (1 куhа), потомци су алмадара из XVIII века због па их
зову Алмадаревиhи 7 •. Године 1908. веhина их је одсељена у Нови Пазар.
Ђерлеци (2 куhс), 11осел,ени су из Драге код Тутина. ПоС"Гоји верзија да су
исламизирани Климсн·ге или Кучи.
У засеоку Врби од српских родова живе: Стефановиhи (2 куhе), Д(Јссљсни
1923. године из Беоца код Ра1uке, где су дошл11 из околине Пеhи. Славе св. Ђорђа.
После ДруГ(ЈГ светског рата из овог засеока иселиле су се породи11е
Hyxouиha: Нови Пазар (3 дом.), Хоџића: flови Пазар ( 4 11ом.), Барјак·гаревиhа:
Нови Пазар (1 дом.) и Ђерлека у Турску (1 дом.).
Засеок Риково налази ес у изворишту Риковске реке, која ес код Д(ЈI\а
caC'raje са Манатском реК(ЈМ и граде Врачевску реку. Грани•1на села и засеоци су
Баре, Грађановиhе, Трстеник, Завада, Долац и Манасе. Јовиhево брдо одваја
74
Ејуп Мушовиh, н.д" 228.
'' Ис-rо, 2610 - 261.
'' Исrо, 1Зб.
----------- --·-· - - -- -- ----------
РиковlЈ од Западе, а Црни као ОЈ\ Трс·гсника. Поједини делови атара засеока имају
топографске нази11с: Торине 11 Куhиштс. Крајеви засеока су: Богданониhи 11
Крл,а111и. Засс(ЈК Рик<ЈUО П(ЈМи11,с ес први пут у турском попису Крајиu11·а Иса
бсга Исхакониhа 1455. годи11с 11011 Иhtсном Раксnа (Рикоnо) са 14 српксих куhа, (Ј)\
којих •1с·гири нсожсн,сних и 11а11ским 11рхо11ом од села 1287 ак•1и.
Прс11и 11ана111н,сг с1·ано1Јни1IЈтuа Рикоnа су доссл,сни11и: Бпгла1111н11h11, (3
куhс ), кажу да су порСКЛ(ЈМ 011 старо~· н,сгуu1ког бpa·rc·rIJa Богдано11иhа, из села
КtЈпита у Црној Гори. Презиме носе по најс·гаријем прс1·ку Богдану. fio њихон<>~t
казиnан,у, прво су до111ли у сс110 КрушсН(Ј К(ЈД Лепосап11hа, а ода1·ле у Р11коn<Ј.
Рођакају се са С1·аниhима у Вра•1спу, али нс зијају за111то. Боr11аноnиhа има у
Уж1111у, Круu1св11у 11 Пстр<ЈIЈОМ Селу'', ал1111с знају да ли су са њима у сро11с1·11у по
пореклу. БогданоIЈиhима је 011у11ск крсно име Никољдан (зимски, а прислужују сп.
Николу пролеh11ог 22. маја).
Ралисављсниhи(3 куhс ), •1ији јс предак 11<>ссљсн крајем XIX IЈска из Л<Јпа1·а
у Васојсвиhима, слане cIJ. Јо1Ја11а Крс·1·и·1·сл,а.
Гап1п11иhи (2 куhс), •1иј 11 јс 11ре11ак доссљсн из О11ојс1Јиhа( 1Ј111u1·ина Н1Ј11и
Пазар). и~1ају блиске рођ<lКС у Орахову К!ЈД Раu1кс. Слане CIJ. Тома - Т<Ј~1индан.
Ilocлe Другог CHC'I CK!JI' ра·1·а из зассока ИССЛИЛ!) ес НСК ОЛ ИК!) пор<>)\Иl\а
Б1ЈГЈ\аН(ЈНиhа: Раu1ка (211ом.), Ьt.:<Јгра11 (2 /\(>М.), Баљева11 (1 }\(ЈМ.), Лс111ак (111ом.) и
Лепосави!; (1 Д(ЈМ.), Рад11са11,1,с11иhа: Бс<>I'рад (1 JiOM.) и Крагујсnа11 (1 Д(ЈМ.),
Га111опиh11: Н1>ви Пазар (1 Д(ЈМ.), Крагујсна11 (Ј дом.) и Лс1IЈак (1 Ј\<>м.).
У засеоку Крл,с нассл1·11111 су ес Ф11липпвиh11 - Лппаhа1111 (1 куhа), •1ији јс
11рс11ак 11з Л<>па1·а у Васојсниh11~1<1. Прnобитно су ес прсзи11али Радосанљспиt1и. П<>
П<Јро11и•1ном прс11ању била су ·1·ри бра·1·а: Данило, Ра11исаu, а 1·рсhсм који ес
011ссли(1 у Топ.~и11у, нс з11ају 11~1с. Од Данила су Филиповиhи, слане сп. Јована
КрС1·и·1·сља.
Рац1'!са11л,свиhи (3 куhс ), 110 пореклу С)' једно ро/\С'ГRО са Филип<Јuиhима,
.. , ·~1с Н<>сс по Рад(Јсаеу, сла11..: св. Јонана КрС'rитеља. По пореклу Филиповиhи и
;':: ··•. -·:Јвљсниhи су pt)/\c·r110 са Р<1си11а11љсвиhима у Рикову.
После Дру!'()\' Cl\CTCKtJГ l''"t'a из <ЈВ(ЈГ засс<>Ка ИССЛИЛ(Ј ес НСКОЛИК(Ј пор!!)\Иl\3
Филиповиhа: Гор1ьи Милан(Ј11<111 (1 Ј\(ЈМ.), Рашка (3 дом.), Сињ у Хрва1·ск<ЈМ (1
11ом) и Радосављсвиhа: Зрен,;11111н (1 дом.), Баљсвац (3 дом.) и Ноnи Пазар (1
дом.).
Село Вра•1спо, осим 11<111.опривредне фу11к11ије вр111и админиС1·ративно
у11ранну функ11ију 11рск<Ј Мсс11с ка1111еларијс, п1колску - осморазрена основна
школа при кс>јој је 111колскс 191><~169. година изграђен базен за пливање диме11зија
12,5 х 5 м, па је 011а ПIК<ЈЛа 11сг>u11а·гно била и једина у Србији која јс, захваљујуhи
у·•1и·1·сљу Милану НИК(>лиliу, ;1,1ала fiззсн за пливање, који је данас за11у111·гсн.
Коро11 у базс11у показује 11а ов11..: 1~.удска рука годин1!h1а није ни1IЈта У'Iинила.
Село :1ма з11равствену а,1()уланту. Пре 11 11ацесс1· 1'<>11ина лекар јс до,1азио два
пута д11свно, а сваког рад1101' Ј1<111а радила јс fl мсдициf1ска сестра. Данас лекар
•
до.1ази Једном д11свном ка<> и '''"'\И11инска сестра.
До 1999. г<~динс сслtЈ ј.: •1с1·ири 11ута дневно имало аутобуске линије на
рсла11ији Лс111ак
- Врачев. Да11<1с <>рга11изованог ау1·обуског превоза грађана нема.
У периоду од 1980. 1·од1111с 110 данас из села и месне заједни11с иселило ес 78
породи11а (Рnатска 21, Кал,ин llJ, Вра•1с11013, Трсбиhс 11, Баре 14 и Каменица 4).
-п Јован Ердсл,анооиh, Стара Цр11;1 Ј; ';"'·Слово Љубпе, Београд, 1978, 369.

2lJH Благоје Павловиh
. -- ------- - - ---- ----------- ··- ---------·----- ---------- --- . -- . -- - - ----· --- . ----. - -
• •
11 r1осетио11и 11з раз11их крајева земље, народ је користи за ле 1 1е1ье кољних и
рсум111·ичн11х болести. На изворима су направљени базс1fи од бсто1fа.

С'!11новништво и родо1Ј11. По броју с1·ановника и домаћи1fс·гава, Ву 1 1а
сr1ада у већа села на територији општ11не Лепосавић. П(Ј 11011ису 11з 1948.
rо11и11е имаЛ(Ј јс 49 кућа и с·rа11овника, а
1953 годи1fе 429 с·rа11011н11ка, и
343
59 Д(ЈМаћи11с1·ава. Н11јвсћи број станоn11ика, 472 сеЛ(Ј јс имало 1961 годи11с и
7411<>маћи11ства. По II(J!1иcи!'v1a 11з 1971 и 1981 број ста1101111ик<1 (451 11 423) и
бр<>ј домаћиrrс·rав<1 (92 и 97) 11ијс се би1·11<Ј мењао. Гlо r1ослед11,ем rrocr111cy 11з
1991 Г(>д1111с сс11(Ј јс имал<Ј 118 Д(ЈМаћинстава и 417 ста11овник~1. Од 1961 110
1991 број с·1·ано11н11ка је сма1ье за 55 (11,65°/о), а број 11омаhи11с1·а11а, због
11собс 11<1ро11111\а 11овсћа11 за 44 (59,46°/о ).
Пре11и 11а11а11111,их с·rа11ов1111ка у Ву•1и всћин<ЈМ су Д(Јссл,сн11 у 11руг(>ј
f\()Jl()Rl1Hl1 19 и 11рв<Јј ll(JЛOilllHa 2(). 11ска:
М11,1ојевић11. зва11и Ер11и, (9 1\<Јм.), доссљс111·1 су из l'уди11а 11<1 Р<>Г<Јз11и, а
стари11ом су 11:1 Хер11е1·овине. По 11ореклу и:..~ају блиске рођаке Еr>•1с11ићс
(славе св. }lик<1лу) у Јlаћислс11у и Алексан11роначк(Јј жу11и. М1111оје11иh11
славе св. Н11ко11v
•
.
B)''flllll!hИ (2() кућа), rv1ила11и11овиl1и (9 кућа), Трифун<ЈВИftИ (13 ку111а)
lf Миле11·г11јсвиh11 (б кућа) II(Јрсклом су од Јак1пиhа из 1\(ЈIЫ;г Јасе11<ЈR11ка у
Ибарск<Ј!'vl Колаћи11у. I-Ioвa r1резимс11а су узели 110 Д(Јсељс1ьу у Ву 1 1у. Јl,11л,им
I!(Jpcr<Jl<JM су 011 Бјслоrrавловића у Цр11ој Гори. сви!'vtа је зајсд11и 1 1ка слана
снс·1·а llc1·кa.
Р;1;Ј1Ј11а11ов11/;11 (15 кућа) и М11лосавл,свиh11 (7 кућа), зва11и Шар11и
11<>рек<Ј!'v1 су <ЈЈ\ бра·rс1·ава Шара11а из села Псдсја11а у жуr1и Пи11и, у l~p11oj
l'<Ј11и. П<Ј С1;с·1·,1зару Т,Ј!'v1ићу Illap1111 су бил11 велико бра1·с·гво. Мсђу·1·им.
услс11 11ом,>ра <>с1·а11а су 1111а бра·rа, од којих је јсда11 б110 111арс11 у ли11у због
6<Ј1·и11,<1 и 011 н,ега су Ulapц11, а 11руги "ва11110 је мазију" (клс<Ј се) и 0111ьсrа су
Мазиhи. П<1 11<1ро11и•111о!'v1 предању и~1 Нсдај11а доселио ес у Ибарски
Ко.1а111и11
l'a11011<111 Шара11 са с11новима Аксентијем, Васи11ијс~1. То/\(Јрм,
Мла11е11ом 11 М11лоса110~. По 11ре·1·ку Радов;11fу носе r1резиме Радован<Јвићи,
а II<J ~tилсЈсаву, М111rосављс1111ћи. Из Камен1111е Радова11а са 4 сина 11релази
измеђ)' 18~6 и 189() годинеу Ву 1 1у. Из Пивске Жупе lllap1111 су морали да
беже збо1· кr1111, rra их И!'vЈа у Си1ьу, Др11111I1у, Миоч Пољу, Белом По1·оку код
Лсск11в11а. 11ски 011 Шара11а су ес иселили из Пиве 1882. у околи11у
Кур111ум11ије, <111и су тад;~ узсл11 прези~1е Димитријевићи.
I-Iсма11оузда11их по11а1·ака да су Радова11овићи и Милосављевићи јс11но
11011с·г 1 1<Ј са Шарц11ма у селу Па вл, у )' Дежеви ( опII1тиr1а H(JllИ Пазар) и у
Би(•чину (<Ј11ш·1·и11а Раu1ка). Шар11и у Б110 1 1ину су Кулизе - мра·1·ин1111, а
даљ11м 11ореклом су Куч11. Зајс1\1i11•1ка с11ава Шараца у Вучи јс с11е·1·и Јова11
К рсти·rсл,.
f~l'УГИ Р<1дованов11ћи (2 до~1.) који живе у махали Шарцуи у селу 1111су у
ср(1дс1·11у са Шар11има.Радова11ов с1111 Младен оженио ес удовом из
Поткомл,а 011 Радопа11овиhа - Марића која је до111ла са децом. Славе светог
Николу.
_____П
__останак и развој сеоских_ ~1асељ_а__________2(Ј9
П(Јбсгли, јер јс јсда11 011 дАа бра·га убио кума"'. Прво су ес Ј\(Јсслили у Всл,и Бријег,
а одатле су прешли у Старо Ссл<Ј, одакле су ес спустили у 1 1и·1·лук.
Једна грана Чи·1·лу•1ана доселила ес из Читлука прво у Ц1Јвсни, а за·1·им у
Вучу. Славе св. Луку.
Ву•rиниhи, звани Пару11с, (6 дом.), досељени су из Јунака, засеок Пару11с у
Ибарском Кола111ину. ПрН(Јби·rно Презиме било им јс С1·с11анонићи. I-Ioвo 11рсзимс
су узели П(Ј прс1·ку Вучи11и. Славе сн. Јована Крс·rитсл,а. На има11.у 11ана1uн,их
Ву•1инића - Пару•1ана жинс;1и су К;1с•1ани који су ес 1879. гtЈЈ\инс одсслftли у
Топли11у. И данас јсда11 П(Ј'I'(ЈК - топоним носи назив Клс•1ански по·rок.
Ђуриhи, (9 кућа), •~ији јс прс11ак Д(Јссл,сн из Црспул.с у Ибарск<>М
Кола111ину. По прс11а1ьу била су ·гри брата: Ј(Јсија, Јакu1а и ЂурL>. У Ссл,анr1с
( (Ј11111тина Косовска Ми1·р(>1Ји11а) одселио ес Јосија и по 11,сму презиме HLJcc
Јосићи, дана1u1ьи Јо11ано11~1ћи и Дсспt>l'LЈr1ићи. У време ка11а и ](Јсија frз Црс11ул,с су
ес доселила и Јосијина браћа, 011 КLЈГа су 11анас 1ьихови по·г<Јм11и Ђу11ићи и
Јакu1ићи. С;1а11с св. Пс·гку - Пс·I'кон11аr1.
Јок<>ниhи - Ђсрскар11и (5 кућа), воде порсло од бра1·с1·11а Kapaнt>r1иl1<1 у
КtЈбил,ој Глани у ИбарскtЈМ К(ЈЈ1аu1и11у. Дал,ом с1·ариН<ЈМ су tJJ\ М(Јра•1с. Сла11с св.
а11ос·1·(ЈЛа Михаила - Аран1Јсл<Ј11дан.
Милс1'Иhи, знани Шил.ићи, (3 куће), Д(ЈСсљсни су из Брњака у Ибарском
Колашину, а дал,t1м с1·арино~1 су из Црне ГLЈрс, од Васојсниhа. П(Јрсклом блиски
су род са НсстороАићима у I1ридВ(Јрf111и и Иnанонићима у Јо111аници. Ши;1,f1hи у
Ву•1и слаnс слапу с11. Гс<Јргија , а прислужују Ђурl)сн11ан. lliил,ића има у сс;1у
Стансuо у АлсксандроuсклtЈј жупи. Нс з1rа ес с1iгурно 11а ли су по 11<Јрсклу [JlJJ\ са
Шиљиhима у Ву•1и. Мсl)у·I'им, М11л<Јсан Лут(ЈIЈац наводи 11а јс прс11ак Шил,иhа у
С·1·анс11<Ј "110111а(Ј (ЈЈ\ Ибра".
М11лсн1'Ијсниhи, знани Ђиловиhи, (1 11ом.), сматрају ес најс'1'<1ри_iим р(>110~1 у
селу. Нс знају споје порскл<>. 110 и.има на меС'L'У Горње Пt>ЉС јс11н:i лиnада, данас
1ЈЛасни1uтnо Шара11а, зове ес 'Ћ.илоnска лива11а. Славе Пc1·к<>IJl\<t11.
Млаl)и доссл,ени11и су Игн,а1·опиhи (2 куће), доссл,сни из сусс1111(ЈГ села
Гркаја од ИгњаН(Јnића, слане Аран1Јс;1ов11ан; Милошспиh11 (5 .кућа), 11оссл,сни из
Гркаја, 011 Мило1uеnића, слаАс Аранl)слоn11ан; Милосапл,сн11h11(211ом.), Д<Јссл,сни
из Плака<1ни11с, на жсни11(Ј имање и слани Ђурl)с1111ан; Маткони/;и (2 11ом.). •1ији јс
предак из Велике Плане, у Топлици. Баоио се по·rкина•1к11м зана·r(>М. Ожс11И<Ј ес
из Рајстиt1а, на Рогозин, <ЈД Сам•1евића. После н,егове смр1·и жена му се 11реуl\аЛа
у Миле·гиhе - Шиљиће. Слаnс со. Ћ<Јрl)а - Ђурlји11;
(2 Ј\<>М.), 11осел,с11и и·3Радови/;11
суседног села Црnе11и, слаое Лу•1ин11ан; Стсфанопиhи (1 11ом.), 11осељен flЗ
Кајкова, "призре·1·ио ес" у кућу Ракићс11иhа, слани CIJ(Jjy с.т1аnу сн. Николу и
же11и11у Лу•1инцан. IIopcд 11ол,оприnрсд11с функ11ије село nрши трго11инску (прсК(Ј
три тргоnинске ра11њс) и t1бразовну преко оснонне •1стnороразрс11нс 111кt1.~<' која
11оси на~иn "Браhа Радова11овиhи", а у сас·гаву је мати•1нс oc11t)BHC 111кtЈлс "Вук
Караџић" у Со•1а11ици. lllкoлa јс 11рви пу1· почела 11а ра11и 8. 11с11смбрi1 1947. Г<>11и11с
па ес тај дан дуго орсмсна слани<> ка(> Дан 1uколе.
•
•
'
1
Мил<>сан ЈЈутова11, Ибарски Кол,1иrи11 - антро11огеографска 11роу•1ап;1ња, CAllY, Српски
етнографски зборник, Бсогра11, 1954, 68.
ГЊЕЖДАНЕ
Положај и тип. Село се 11алази 14 км за11адно од Лепосавића, са обе стране

горњег 1·ока Ј 0111а11ичке (Гњежданске) ЈЈеке, леве при·rоке Ибра. Сеоски а1·ар
граниче села Дубока, Плакаоница, Јо111ани'ца, Бербериu1те и Вучја Локва
(општина Нови Пазар). По положају насеље спа11а у села разбијеног 1·ипа.
Највећи број кућа, десет, ло1~иран је са десне стране реке, око ман,с зарав11и зване
Равни. Kyhe ло11иране у ов<ЈМ делу атаrа села изложене су северној, ос<)јној
страни. Нарас·1·ањем и деобом породич11их задруга, са леве стра11е рекс, такође,
око мање заравни, испод Дугачке Косе, настао је заселак села звано Присоје (2
кућс),где је инсолација током дана добро изражена. У оба засеока куће су распо
ређене у мањим групама које нису удаљс11с. ЗападНt) од села уздижу се висови
За11исна чука (1102 m) и Змињак (1148 r11), 11оз1iат по налази1uтима оловно-
•
11инкане руде. Нсш1·0 дал,е <ЈД села, на северној и северозападној стра11и, уздижу
се Велики врх (1174 m) и Црни врх (1101 m). Средња надморска висина села јс 784
м.
Атар се,1а б<1га1· је u1умом, буко<ЈМ и храстом. Северозападно од села су

познате Маз11ице. l'Ia појединим местима има леске, врбе (Врби11а), дрена
(Дреновак) и граба, а поред рекс и јове.
У саобраћајном погледу село јс асфалт11им путем Лспосав11ћ - Црна11
попсзано са важнијим саобраћајни11ама Ибарске доли11с.
Назив, прошлост и стар1tнс. Могуће је да назив села потиче од речи г11ездо,
што значи мес1·0 у којем птице живе и изво.дс пилиће или легло, 011носно да јс
склониште других животи~n<1. И данас из11ад села пос·rоји крај који меu1та11и зову
Орлова•1а, вероватно по многобројним гнездима орлова. На овом простору су и
први /\<)сељеници 11ашли пов1Јљнс услоЈ1с за живот, па су ·гу савили своје гнездо (
дом, кућу, породицу). I1o географско~~ положају село је смештено на заравни
окренутој бр1~има и подсећа 11а гнездо. Међтим, у рударству реч гнсз;{о означава
богаТС'ГВО, налазиште, место где се ископине налазе у већој маси ко11центриса11е," 2
па је могуће да је село и по том.: добило име (ту је и данас рудник оловно-цинкане
руде).
'
По постанку село спада у групу старијих насеља. Први пут, под 11азивом
Гњеждани помиње се у СветоС'гсфанској повељи краља Милутина 1315. године.
Гњсждан11 се помиње и у Сопоhанскоћt поменику, чије је писање почело крајем
XV а настављено у XVI веку. По11а11и сведоче о томе да је село било тада
насељено. I'њсж1~ане ес поми~nс и у Дсвичком ка·гастигу писаном у другој
половини XVIII века (1769), а према писаним подацима из XIX века, поред других
ра111ких насеља, помиње се и село Гњсжда~1е (1831).
Петар Ж .. Петровић каже да "за стара сеоска насеља постоје следећи
народни називи: кселиште, C'rapo село, пусто село, куhиш1·а, старе куhе,
дуваринск" 83 • Топоним "Пус1·0 село", који ес налази са леве СТЈЈане Гњежданскс
реке потврђује и истоврсмеrrо указује да је ту у прошлосrи било насеље,
вероватно дубровачка колонија, која је запуС1·~ла.
82
Речних српскохрнатскоr књижевнr1r 111rародноr·језнка, САНУ, књ. 3, Беоrрад, 1965, 383.
''Петар Ж. Петровиh, н.д., 70.
f]()Станак и развој сеоских 11асеља 211
)/ Ct:jl)' с..: ll<>~1и11.y и ()('1'31\11 J\lln Лn'l'llHCl(n rpt1r>л,<1. 11рк11и11с и flCKnKllИX

111111111<1 11а •11.:с·1·у ·111;111<1~1 [ lрк11с111.: f1,11111.:. Ту јс 11рс Ј\11<.: г11Ј1и11с 11рил1·1кt1м 11р<111,;1 11.1111с
·f.}tlf)ђL· IJct;ttll\1111 llfl{)lltllll<ltl Ki:ll\1L.:ll "iti J1~ 11 lf-1.() MJJl:liL.:H1t; ЖИ'Ј"(t - жr11rlll).
[ la (ip11y Зм1111,<1ку 11·Ј~11.:1Ју [\лак<1<1ни11с и l~p1111<1 к1>нс·1·n·1·1111а1111 су 11c·1·n1111
с·1·<111<>1· 11р..:(iира11и111·1·а РУЈ\с (pyJ\n ес кр11з <lKHa и јаме из11ла•1и11а к1111111111има 11<1
11t111p111иf1y и ·1·у 11рс(iирала ). 01111 CIJCJ\<J'IИ 11 жи1111ј l1УЈ\арск11ј ак·г1111н11с1·и Римл.а11а 11
РУЈ\<1ра (~ас<1 11<1 <>ll<>M 1111Ј1ру•1ју. СуЈ1сћи 1111 11с·1·а11има к11ја ес 1111ми1ьу у селу. ра;1и ес
<> 11;1сс:11.у 11;1с·1'<11111м ј1>111 у 111.:ри<ЈЈ\У Римл,анn. О 11рисус·1·11у (~аса 1·11111>рс и Ј1а·1·1111ска
~
l'f)t ){ 1.;1 >(1.
('J'illl<!l!lllllll/'11<! 11 Ј><!/(<!1111. [\<> ll<>llllCY И'.1 )!Ј4Х. Г!l)\Иllc CCJI<> ј<.: llM<IЛ<> <Ј K)'i1a 11
(>~ C'l'<lll<>llllllK<I. '' 11!53. l'(>J\llllC бН с·га1111111111ка у !) Ј\IЈМ<1ћ1111с·1·;111;1. ll<1j11cl11·1 (ip11j
C'l'<lllllllllllK<I. хх у 13 Ј\11Мn11и11с·1·;1на. СС.~!1 јс ИМ<IЈ$) 1!Јб1. Гll}\llllC.
1111 11111111С)' 11·1 l!J71. r1111и11с r>p11j с·1·nн1111ника јс сма11,с11 :1;1 !Ј, n бр11ј 1111м<1hи11с·га11а
11<1р<1С'1'<1<1 'Jlllll1KM<lћИllC'l'<llln.
)' 11..:11111>)$' <>JI '1'1111)\L:CL:'I l'(>J\1111<1 ( llJбl-l!J!JI) ()р11ј с·1·а1111111111к;1 јс см;111.с11 ·1;1 .'i()
11.:111 )(1,Х~"·", '' ()1111ј J\<IM<1h1111c·1·;111;1 ·1;1 1 ИЈIИ 7,n!J'X •• 111'1'(1 ес MllЖL: t1(1ј<1с11и·1·и ()ll<IJ\<111.CM
C'f'()fll: 11111111<>)\ll<ll' 11ри11i1111·1·;1ј;1 l·l.illl CK<llll)MCKllM ра:ЈЛ():ЈИ~1а. у с11у•1ају f'11.СЖЈ\а11а
11;1ј111.:р1>11а·1·1111јс jL: Ј\<1 су J\CJl(lll<IЛ<l 11ба фак·1·11ра. l~K()\j()~ICKИ ра:ЈЛ():ЈИ су 11мали :J<I
ll!ICJl<.:J\111\Y llCt:J1,;111a11.t: МЛаЈ\11Х к11ји су (1Ј\Ла:Ј11Л11 '"1·рбух11м за Кр)'Х11М". l-Iaj11ch11 бр11ј
1·11.L:Жl\<111;111<1 11t1c11..: )Lpy1'!11· с11с·1·ск,1r ра·1·;1 1111ла·3и Ј\а жи1111 у Кра11,с11у, Н11н11м
))1.:•11.:ј)" Р;1111к11 ••'l<l'J<tp..:1111y. Кру111с1111у, llp11r>11jy, Ба,1,с1111у, Т11r111ли. Трс·гс11ику.
l l;111•1c11y. 1;с<>Гр<1Ј\)'. 11 Jl1.:11t>C<11111hy. У c<.:JIY јс сн11а 11;1ј11сhи ()р11ј с·1·;1ра•1к11х
Jtt )~1 i:I h~111 C'l'i:l li't.
Ј{а11;111111,1.: с·1·а11111111и111·1·1111 · •1инс 1111а pll/\a, и ·1·11: Pa/JfJ/111/111 (5 куhа} и
fJ.1·•1кf1я11h11 (4 куће), •1ији су ес r1pc1111, 11рсма 1111c11ar1.y, крајем XIX нска 1111ссли1111
и·1 Ју11ак;1 у И();1рск11м К11,1а1r1ину. а с·1·ари1111м су из l~p1rc Г11рс, l11\ rpy11c Га111ана
111111 l)jcJl<>lla11лиha, к11ј11 су Ј\а11н1> жи11сли у /\lЈЛИНИ рекс Зс·1·с. ЈЬих1111 11;1зи11
1[';1111;1111111 l)jcJl()ll<lllЛИh11) J\l)JJ<l:Jl·I ()'l'YJ\11;1111111h11 у 11..:l11>j 1·ру1111 с·1·и1·11и 11·1 l{p11<.: Ј'11рс у И();1рск1·1 К11,1;1111и11 11с М<)ЖС ес
111>)''IJ\<11111 )"1·11р1111·1·11. MciJ)"l'l1M. <>llt) 111·1'11 ес си1·урнl1 ·111а ·1·1, ј..: J\<t J\<11rac }' Ибарск11м
К1>Ј1а111и11у 11ма (iсл1111а111111hк<11· с·1·ан<111ни111·1·на. 011 ·гих Бјсл1111;11111ића 11111\с 1Јl!рскл11
11 1111..:1111 i\<111а11111,их l'н,сжЈ1а11;111<1 11асил1111 111111с11сни у Иб;1рск11 К11ла1r1иr1 Г/\с 11х јс
• •
<ll'il 11р11~11111 Killl 'IИll'lllJC 11<1 Cll!lJY зсмл,у.
!lр111,()и·г11'' 11рс:1имс 11с ·311ају 11ли им ес заб11р;11111Л<). Мс1Ју·1·им, з11;1 ес 11<1 су

11t111;1 11rc·111~1..:11;1 Ј11>(iи;1и 11<1 РаЈ\У 1·1 Ј-Ју•1и1111 к11ји су (i11л11 ();111ск11 с11<lЈ\11и11и. И јс11а11 и
ill'v1·11 р<>Ј\ с;1;1111.: с11. IЈс·1·ку - !Ic·1·кt>llJ\<111.
ЈЈ1111и 111>11 у с1.:.т1у /J.:c-1'<JJJ<JIJJ1h11(\ 1\<1м.) Ј\l1ссл,с11јс11з Гlри11н11р1111с, с.т1а11и с11.
Ђ11рl:Ј<1.
Ј~а11;1с 1lс11м 11(1л,1111риr1рс11нс фу11к11ијс (с·1·t1•1арс·гн11 јс с11с11сн11 на миr1иму~1 и
'J<.:MJ\,(lp<11111,c К<$) У'ЈГРСЈ\ll<>Г ·3;111им;111,а) има и ру11арску (руЈ\НИК ()Л(Ј!lа 11 l\ИllK<t у
к1>ј1.:м су ·1;111t1сл1.:11и мс111·1·,111и ка<> нскяал11ф11кt111а11а paJ\Hn снаr·а) и ca1,(ipah;1j11y
(;1у·1'!>(iуск11 с·1«1ј;1;1и111·1·1.: Ја ау·1'11()ус 11а ,1111111ји Jlc111>c<111иh - l{рн;11$.
011 1!)5(). Jl<I 1971. l'<ll\Иll<.: у сел)' јс ра1111ла •1с·г1111рt1р<1зрсна 111кt1ла к11ју С)'
r111x;11Ja,1a и J\CI\~ И'Ј flлaкa1l11иr11.: 11 Дуб11кс. LUк11ла јс р<111ила у кућ11 Рада Р<11\1111иl1а
и 11мај1а ј у•1и111·1и11у и с·га11 Зслс1111,а у•1и·1·сл,и11а r>ил;1 јс Mиh11nиh Срс·1·с11а 11з Ј,1111а11и11с.
····-----·- -------··---- -- ·-- -· -------------------
У 11pиupc/\Ht)M 11t)Глс11у с·rаноuн11111·гно Гњеждана yпyhcHlJ је на Гњсжданску

[">СКу. '111јИ lltJ'l'CIIl\Иjaл Није ИCKl!pИ!IJhCH, ОСИМ За НаlЈ()/\Н,аВаЊС fl(_ЈЉО11рИНрСДНИХ
11tJ11r1111111;1 11tJJ\ 11t)Ilf"''l'apcкtJM кул·1·урt1м, за ра11 во11с•1и11а II<J'I'l)'Iapa и С1'ру1·ара за
rc·Ja11,c и tЈбра11у 11р11с·га. Јс1111а 1·акна с1·ругара назнана "[[cpona с·гругара"
11t)с·1·ојала јс 11 ра11ила ()/\ 1958. f\l• 1969. 1·011инс.
ГОРЊИ КРЊИН
!ltJJ/tJЖilj 11 'l'Иll. Ссл<Ј ес налази с11 лс11с c·rpa11c Ибра, ()К<Ј 4 км ссвсрозапа1111(Ј
<ЈЈ\ J11:111Jcu11иha. !'ра11и•111а села су Д<ЈЊИ К11њин, 11а сспсру, Ку·rњс, на југу, и
Дссс·1·;1к, на запа11у. На 11с·1·ок)' прирl!дну грани11у '!ИНИ Ибар. Kyhc су ло11иране на
111ир<)ј ·1·сраси (Крњи11сК(Ј ПtЈл,с) и по f\алинама и приС1·ра•1ци~1а П<Јтока. Са јух<наг
Ј\СЈ1а села уз11ижt: се брЈ\lЈ С·rубица (586 м), на запаf\у су Р)•ји1111·с (722 м) и Шана11
(819 м). а на се11сру и ссвсрозапаf\у Чук;1ра (649 м) и Ка1·уни111·гс (800 м).
П1Јјt:11ин11 J\t:Jl<JRИ а·1·ара села наЈинају се Ка·1·у11и111·гt:, Жуја, См<Јлуhс, Р11вн<Ј
бr;1<Ј, Гу(1али111·1·с, M<tJl<J и Вел11к<Ј Ј111си•1кало, С·губи11а и О1111lЈјалиL11·1·с. 1··ла11нс
11<111с у сt:лу су fl<>ll(JIJa 11<>11а, Бt:Ј1;1ј Н<>Ј\а (11а:111ана ·гак<Ј, jt:p јс r1рсви111t: хла11на),
!'рли11а и Омсрt)11;111 у близи1111 Ибра, на грини11и а1·ара с~:ла са Да1ьсм Крњин()м.
У Жу1·11ј Прли, r1l111и111c Ка·1·ун11111·га, има (Јс1·а1·акжају и мсlјусl1бн1)ј у11аЈ1.с11ос1·и куt1а cc,1t) с11а11а у разбијени ·1·и11

t..:.~<i. а сас·1·<)јИ ес <)Ј\ махала:_ Ка11рл.и (Арссн11јевиh11, Гл11111()nиhи и К<ЈС'ГСЈоиhи),
А11рам<Јоићи · Г\1Ј·1·0•1ари (Бараhи, /\лексанf\рав11hи и Раf\<Јјевиhи), Пс111иhи,
Сскулиhи, Марко11иhи, Балuвиhи, Рајаниhи и Вулоuиhи.
Сслu има сре11њу надморску висину 452 метра.
У саlЈбра\1ајнuм no1·лcf\y ссл<Ј има 11обар ГСlЈГрафски положај. Асфалтни
11у·г пр11лаз11 Кр<ЈЗ ССЛ() np<.:K(J MOC1'()Ra 11а Ибру (бетонскаг КОД Тврђана и 1'\рПСН!ЈГ
к1111 ,Цреf1а) ПlJ11c·1yjt· 11в·t) насеље са главним саобраhајi1и11ама ксЈјс прt1лазе
Ибарском Ј1<)ЛИНUМ.
Назип, 1трtЈ111лос·т и С1'аринс. Назив села uерова·гнlЈ пати<1с ОЈ'\ му111ког имена
Kr111,(J, 11,1и на11имка ( анRј Кt)ји јс крњог уха, малаг прhастог носа, који ес роди са
ра:111сл,сном ус1111м или 11с·гарсl>, орону<Ј •1оое1<), који ес сматра С'Гарешином pof\a
ИЈIИ t)с11ива•1см нассља fI с11а11а у 1'lЈП()НИме антропонимског карактера(?)
Г!<Ј 11<1с·га11ку сс1111 c11af\a у с·1·аријс нассабине. У 11исаним 11окумснтима прв11
11у·1· ес Ill)M\111.c у []<Јнсл,и 11ара Ypu111a (ЈД 15. јула 1363. Г()f\ИНС која~! rrатнрђујс
·Ј;,меН)' Жупе Зне•1ан за Жуr1у Брнсник између челника Мусе и кнеза Војислава
В11јИНlЈ1ЈИhа, и то па11 назиnlЈМ Крњи110. Села Крњино ·гада припадало јс нојВОf\И.
Г!<ЈЈ\ 11ана111њим назином Г()рњи Крњин, село ес помиње у првом турском
1101111су Краи1111·а Иса-бега Исха1<авиhа из i455. године каа хас Иса,бега са 39
K\'li<i. 1111К()јих12 м11ма•1ких и f\RC Yl!<JllИ'LKc и f\ana1ro јс 5088 акчи прихоf\а. По апом
111)1111су Г<)рн,и Крн,ин јс б11l> jcf\HO 011 нсhих села. По11 назинам Горњи Крњин село
јс "ЈабсЈ1сже11l> и у ЈЈ:с11ичком ка·rаС'1·иху, (1761).
У ССЛ)' се са леве С'Гранс по1·1Јка, на једном брежуљку, налази црквина са
нскt~л11ко камених тесаника, два на;1гробна споменика у виду крС'Га и jef\aH
•1с·1·нр·rаС'Ги С1'убиh. Наро/'\ 11ркви111те назива Латинска црква. На основу онога
М<ЈГЛ<) би ес закл.у•1и1·и f\a јс село поС'Гојало и пре XIV века, али под другим
и~1с111)М. ПrилиКl)М <Јран,а н,и11а ко11 с1·арог гробља у селу проналаженс су
Ilоста11ак и развој сеоских fЈассља 213
" 1\f1Clll·lllC " у 1!111\У ·1·;111к11х l)llCKa К(Јјс су ()иле llC()(\И•[[j() '1'11[1)\С и С llCK<IKIJИM
ll~'lt\·1·11Mi:I. ' 1
("Ј'Н//(}//НЈЈЈ//'/'//() 11 {Ј<Јј/(!/1/1. !lt) ll(JllИCY из 194Н. Г<Јl\1111С ССЛ() јс ИМi\Л() 54 кућ.с са

423 C'l'<lll\)llllИKa, <l 1'!53. 437 C'l'aH()IJHИKil, 111'1'() јс и нaj1JL'fiИ (\[1<!ј, К<>јс јс СС.~() 11Kal\il
11~1<1!1<) у Г.7 J\\)M\)IJa. 011 1953. ()[1(Јј с·1·а11tЈВНИКа ес C'l'<IЛIJ() сман,ујс, а б[1tЈј
l\!>~1;1l1и11c·1·;111a f1<1C'l'C. 'l'aкtJ јс ССЛ\) 11() IJ()flИCY 1961. ГO)\lllJC llM<IJ]() 43() C'l'aH()IJIJИKa и
71! 1\<)\1;1h1111c·1-,111;1, 1971. - .145 с·1·а1Ј1Ј111111к;1 и НЈ Ј\t>маhинс·1·н,>, 19Н!. - 3()2 с·1·ан,>11ника и
·17 J\•!M<1h1·111c·1·a11;1. rr,)
11<Ј1111су 11·1 19'!1. г1)111111с 1·,)rн,11 Kr11.1111 ј..: 11ма<1275 с·1·а11<Јнн1-1ка
11 711 i\<>M;1h1111c·1-.111;1. у 11Cf11·1l1J\Y l)J\ 3111'<1)\ИIJ<I ()[1<1ј C'l'all()IJllИK<l јс см;111.с11 ]а 155 ИJlll
·1;1 3ћ.115'Х •. '' ()11<1ј l\<)M<lhИllC'l'<llla 'J<I 7 llJIИ 112,39'};,,
л.() 1971. l'(JJ\ИllC у сс11у јс [1<11\ИЛа 'IC'l'lll)[1(Jp<1Зf1CJ\lla lllKl)Лil Ка)\а јс llJ
llClllJ'Jlla'l'ИX [1<1'1Jllll'a укину·1·а. 01\ lllKlJЛCKC ЗГ[1аl\С ()C'l'aJ!C су CaMl) f1YlllCIJllflC. J~alJ<IC
11с11<1 11t1x;1IJ<1jy 11с11111111у 111к<Ј11у )' Лс11<Јс;111иhу.
Ji;111;111111.c c·1·;11111111111111·1·11t1 •11111~ [1<11\l>llИ 11<1ссл.сн11 у Ј\f1УГ<>ј 11t1лt111и11и XlX
lll:l\i.I, 11 ·1·t):
lltJL'<'JJJtj<'JJJtf,11(7 куl1а), К1ЈС1'<Ј1111hи (15 кућ.<1) 11 М;1ркr11111hи (12 кућ.;1).
Jit1cc:11.c1111 су 11:1 сс11а IltJ11c (ll/·1·auи11a K<ll\ ·rу·ги11а). Имају 11а1111мак Ка11р,1.1-1 11<>
кr•1ју ССЛ<l fltlllC Ka11r11. (JIИIJ<ll\C и 11,1111с:)'' l'J\C су r1pu<>бll'l'fl() били ll<IC'l'all>Cl\И.
Гl<> 1111с11<111.у ()и,1а су ·1·ри бrа1·а: Лрс<Ј, KlJC'l'<J и Маркl>. 011 Арса су
1\11cc1111jc1111h11, <IJ\ Kt1c·1·a - К<Јс·1·t111иl1и 11 <JI\ Маrка - Marк<11111h11. С11и слане с11.
l l11кt1:1y.
(c·t.:}~'111/111 ( ln к}·l1;1), 11rc~1a ки·1и11;111.у Ми11у·ги11<1 Сскулиl1, (74) И'Ј l't1p11.cг
Кr11,и11а, К<Јји са1\<1 жи11и у Лс111>са11иhу, Сску.~иhи - Јслиhи Ј\1Јссл,с11и су 11з П<ЈЛИI\с
K<)I\ I>cra11<1. ссЛ<Ј Загр;1ђс, '' с·1·арин<ЈМ су ()1\ .Јслиhа И'Ј Сли·ги11с к1111 А1111rијс11и11с,
t>I\ 1111смL:11и 13<1с1>јс11иhа. 11111<111 Ер11с11,;1н1>11иli на111>11и 11а јс м11гуl1с 11а су 1Ј1·ри11ак
11ск<Ј1· c·1·<1r<)1· r>ra·1·c·1·11;1 К<Јјс јс ес Ј\а1111<1 исслил1Ј И'Ј Ку•1<1. Из Пt1111-111с су ес l\<>сс1111,1и
у l'ajc·1·иl1c 11<1 Ptli'(l'lllИ, 1'1\С су ес за11rжал11 llC)\CCC'I' l'l)l\Иlla (и 11анас ra1\cHKlJllCKC-
llllC'l'()jc сL:ку11скс 11<>11с111111с v <>ll!JM селу). Ок1Ј 1НН2. г1111и11с из Рајс·1·иl1а су 1\1Ј111л11 у
1 <11111.11 Kr11,1111. Jl.;111<1111f1,c 11рс·Јимс 11<Јсс 11rсма с·1·аријсм 11рс·1·ку Сску11и. Блиск11 С)'
r<)J\ са /)а·га•1<111има у Кrу111сн11у. С11<1нс Пан·rслијсн11ан.
За 11рс~1с ·r)'11ака киr111.111лук јс биlЈ ·1на•1ајНlЈ l\(J11y11cK(J 11ринрсђи11<111,с11а
111111м 11,111ру•1ју 11 "ск<Јf1!Ј 11а није бИЛ(Ј кућ.с 11а ес П<) нски н11јс ба11и1Ј
KИ[1111,lllJIYK<JM" .''' у '1'() IJ[JCMC flај'гrажс11ија рlЈба у ()1\ИМ кр<1јс11и~1а ()и,1а јс С() у
к11у111111;1~1;1 Kt1jy су ки11и1,111јс l\l)'\'Cf1Иlla.1C И:Ј <:t)JIYfla и [~арИ1'[1<11\<1 11 CKYll() јс 1\СНИЈlС.
1Ј;1ј111Ј:Ј11<1'1'11ј11 киr111,1ија и:Ј ()1\()1' краја бИ() јс ЈсН'Ј'() Сскулиh, а 11,СГ<>Н r1>9ак 1-lиК(ЈЛа
11ржаt) јс хан у l-Ј11111Јм Гlизару.
Рај1111и/;11 (1() кућ.а), •111ји јс прс11ак 111>ссљсн из села Жун,свиhа 11а Роrt>ЗНИ,
с·1·аr11нt1м су из 11р111)г11рсК(ЈI' r1лсмс11а Ку•1а. По 11pyr<>M изнору П(Ј1'И'IУ 011 братс1·на
Ра_ј<Ј11иhа 11] Л<111а·1·11 у Вас<Јјс11иh11ма."' Блиски су р<1ђа11и са Милосанл,св11hима у
·1·1111ђ;111у. ·1·а r1>11()1111ска 11с·1;1 и 11а11ис ес •1у11а, нс узимају ес и:~мсђу себе. Сла11с с11.
l l1·IKllJiy.
•• l lc·•"rЖ. Ilc"·r,1"иh, 11.11" l!IJ.

к" М11.11исаn R. Јlут<>наr\. f"(Jжa1l· 11 U/1·ав1111а. ::~н·1·r<>1101·сографска 11роу 1 1анан.~1. <:r11ски c·r11orraфcк1-1
·,(),Јr11ик. l.XXV. 11,1сс;1,,1 и 1J()rt;кJ1() с1·1:1•1<>н11и1111·nи. кЈ11 ..1i7. Бс(>1·rал, 1966. ЗН?.
"· l lc 1а11 Ж ! !c"·r<>liиh. 11-11 .• 123.
"' .11) yfi( lf\1 иr м (1rК()11 и" . ( '11с·1·ис;1il11 .r1]. м i:l pK<)J'I и h. (.1·;11/(JHJfll/1'0 М(Јр81ЈИ'IК (){' ( '1·;1рlЈГ Нл ахi/. (_' л 1-IY.
1
1 сl11·r;1фски и11с·1·~1·1·)1 ·1· ''Jt>1Ji111 1(1~и_јиh''. ll(JccG1ti1 из1tа111а, к~1~. 57, Dc<)rpaJt. 2(Ј()2. 14Н.
---------- ------------
Јlс111ићи (8 куhа), досељени су из Белих Вода (село на магистралном путу

HlJIJИ Пазар - Дуга Пt>љана), г1~с су присилно насељени. Старином су из Црне
Г11рс, tJ/\ l~рН(>Гt>рскtЈГ КtЈлаu1ина (Бјслопавлиhи)"", гдс су били насе.Њени у
Барама (Пс1r1иhкс лина11с), а 01·у11су1101uли у Горња Села, у околини Берана. По
11ryr•>м и:1н•>ру 11,"1·и•1у •111 дrагt>ниhа из Ђулиhа"" јужнtЈ t>/\ А1111ријс11и11с, у r<>rњсм
·гt>ку Лима - на пу·гу Ан11ријсви11а према Плаву. Из Белих Вt>да 11ошли су Горњи
Кrн,ин, а онда <>ти111ли у Т<Јпли11у (Доња Бсја11111и11а К<ЈЈ\ Прокупља), гдс су се
·3а11rжали кра1'КtЈ, tJKtJ ·1·ри гt>динс. Непосредно после ослобођења од Турака 1912.
го11инс вра·гили су ес на имање у Горњи К1Јњин. Били ·су познати као добри
Н•>hари и виноградари (имали су виноград све до 1946. године). Славе св. Пс·гку.
r:чи1i1rЈнићи (3 куhс), /\(ЈСсљени су ИЗ Ш1·авицс КОД Ty·rиf1a. Првобитно су ес
11рсзинали Вукса11tЈвиhи и са тим презименом су дtЈu1ли у Гt>рњи Крњин. Ново
11рсзимс су узели ПtЈ с·гаријсм претку Глишу. Славе св. Николу.
Бараћи (13 куhа), 11оссл,сни су из Бара на Рогозни, а старином су од
Bact>jc11иha, из Тrсп•1с кt>д Бсра11а. Нски ГlЈворс да су им дал,а с·гарина Баре код
Бијелог ПtЈл,а. Блиски су rођа11и са Бараhима у Десетку и Јошаници. Kyhc су им
прв<Јби1·но биле у крају села названом Старс куhс, а касније померили су ес испод
брсжул,к<t са сс11ср11с с·гrанс на Кl>јсм ес 11а,1азс оста11и латинске 11ркнс и данас
н1:11г1·l> ближе Ибру. Сла11с сн. l-\икt1лу, а 11рислужују св. му•1сника Ага·гt>ника (4.
ссп·гембар ).
А.r1сксанл11r111ићи - Аврамонићи (7 куhа), досељени су из Цсровика на
Рогt>зни. А11раМl>виhа има у селу Кашљу на Рогозни, али нису род са овима.
Г1рсма пt1рt111и•1нt>м прс1~ан,у једно родство су са Ратковиhима у Јошаници и
Милt>јсниhима, Милановиhима и Васиhима у Лспосав11hу. Славе Усскован,с главе
с11. Јt111ана Крс·1·и·1·сл,а (11. ссп1·смбар). ·
Баловић11 (2 куhс), чији јс предак досељен из КаЏЈља на Рогозни,
"призстио" ес у куhу Рајовића. Неки кажу да С)' старином из Црне Горе од
11лсмсна Бјсл<Ј11авлиhа. Славе св. Петку.
Јовановићи (1 11ом.), досељени из Драгачева на Рогозни, где су доu1ли из
Добрин,а ко11 Ту1·и11а. "Призстио" се у- Баловиhе. Блиски су род са Баловиhима у
селу. Слави Васил,свnан (14. јануар).
Вул<Јвићи (6 куhа), једни су 11осељени из Змин11а на Рогозни, а други из
Дубоке, на Рогозни. Кажу да су старином из Црне Горе од Никшића. Славе св.
Ил~у. .
С'тсфан<Јвићи (2 куhс) су доruли из Жуrьевића на Рогозни, а старином су из
1\fJHlJГl>[JCKtJr Кола111ина О/\ племена Ку•1а. Блиски су род са Рајовићима у селу, на
1111·tJ упућује слава св. Никола.
Радrl}снићи (5 дом.), /\tЈссл,сни су из Жуњевиhа на Р~rозни као Симиhи.
Данаu1њс презиме су узели по· претку Радоју. Старином су из Црне Горе, од
Дробњака. Славе Ђурђевдан. Познати мајстор из овог рода је Тодор Радојевић -
1-,Јлс с1·олар и кова•~.
Млађи досељеници су Костићи (1 кућа), досељени из Сочанице код
Косгића из Крш-Мале. Призс1·ио се у Стефановиће. Слави св. Петку, Вукојсвиhи
(1 куhа), дt>ссл,сни из_ Граничана, слави са. Николу. Симићи, звани Пудиhи (3
*Пе1·ар Ж. Петровић, нав. дело, 103.

"'Милосав Јlутова11, Ибарски Колаи1ин, антропогсаграфска поручавања, Етнографски зборник
бр. ЛХ. 7 . Београд, 1954, 49.
'' РаЈ1омир !'убсриниh, Сеобе са Горњег !Јима, Ибра и Таре, Иванград, 1976, 13. и 34.
Гlостанак и развој сеоских насеља 215
----- -------------- -·. ------
i\<Јм.), Ј\!Јсс.~.с11и су 11з I'ra11и•1a11a, r11c су 11,Ј111ли из KlJ11yrиha 11rc 1Н7б. ГlЈЈ111нс.
Исс111111и су ес ка11 и Ми11у·1·и11,Ј11иhи у Тоr1ли11у. (ЈЈ\аклс су ес 11(Ј11rа·гили 11.их<Ј11и
11<Ј"l"<Јм11и и сла11с с11. l·Iик!Јлу: Мал.К(Ј11ићи (1 куhа), Ј\!Јссл,с11 и:1 Ву•1и·1·rна,
"11rи·1c·1·11t!" ес у куhу К<ЈС'l'\Јниhа 11 слан11 сн. Аrхангсла Михаила.
у ll[JИH[JCJ\llt)M lll)l"ЛCllY a·1·ar села М(ЈЖС ес 11())\СЛИ'l'И на ·гrи ll\1ИH[JCJ\Hil
llt)jнca: нај11ижи, 11ЛИ Ј\()ЈIИНСКИ, (алу11ијална rанан и Иб[ЈtЈНа ·1·craca); сrс11и111н.и,
11ли бr11ски 11 11ај11и111и 11ланински. У нај11ижсм 11<1јасу има 11<1ј11и111с н.инн са
КУКУfЈУЗ!)М. ба111·1·а С ll(JhCM 11 ll()ll[JhCM И ССН()К(ЈСНИХ ЛИllaJIH. У C[JCJ\IJ,CM
ll[JC<Jl1J1<1J:>yjy н,и11с са белим жи·1·има и кукуrу·Ј<ЈМ, а у нај1111111см су 11нси111·1·а и 111умс.
И11к<1 јс c·1·•J•1нrc·1·11t) с·1·;1л11<Ј у <)Ј1а11а11,у, (Jll<J 11ијс сас11им 11сс·1·ал<Ј. С·1'<ЈКа ес
1·;1ји. у ЗHH'l'll<J мнн,см б[Ј<Јју у (ЈЈ\Н<ЈСУ 11а rани_ји llC[JИ<!J\, [JC'l"K() <Jlll\C, а ма11,с К()]С.
С·1·,,ка ес •1у11а К()Ј\ куће, и 1Ј(Ј 11ина11ама 11ослс 11r11<ЈГ KlJ111c11,a.
И·.1 <)IЈ<ЈГ сс11а 11слики јс fi[J<Jj и11·1·слск·1·уа11аца са факул·1·с·гск<'м 11и11лtЈМ(ЈМ
(11r<111111111и. с<ЈН<Јмис·ги, ма11111нски инжс11,сr11, 11r<1фссс<Ј[Ј и·1·11.). Ссл<Ј јс 11ал(Ј 11na
Ј\<Јк·1·,1rа 11нука: ис·1·,,rи•1аr Jl[J Милt,11а11 Секулиh 11 ма·1·см;1·1·и•1ар JIP Мил<Јјс
P;1_j,J1111h. са11а 11скн11 Тl[ЈИ[ЈlЈЈ\ll<Ј-ма·rсма·1·и•1к,,г факул·гс·1·а у KlJC(JllCK!>j Ми·1·r,Ј11и11и.
l\1Јслс JJ.ry1-.Jr с11с·1·скtЈ1- ра·1·;1 и:1 села су ес иссл11ли Арссн11јс111-1/11r. Ра111к;1 ( 1
Ј\<Јм.), Бал.с11а1\ (1 J\l>M.), Kl!llИll (1 J\l)M.), Кру111с11а11 (1 Ј\<ЈМ.), KpaJL.Clll> (1 Ј\!!М),
ll<1rаћин (1 Ј\!1м), !\;111'1с11!Ј (1 1\<ЈМ) 11 у САД (1 11''fJ''llи11a): Марк111111ћи: Ilyлa (2
1\<ЈМ). Гl![Jfl,11 Mилall(Jll<-11\ (1 Ј\(Ј~!), Сl>Мб<>[Ј (1 l\l)M), к()ЛУ'Г К()ј\ С(ЈМО(Јра (1 )\(ЈМ),
К;111а11н ( 1Ј\<!М)11 Лмср11ка (4 J\l>M); J;71111111111-1h1r. НlЈНИ lla·J;1p (1 J\lJM) и tI,,1111 Са11 (1
Ј\<Јм): K11c-1·111111h1r. Cмc11crc11tJ (1 J\lJM), З11с•1;1н (1 J\lJM), Кана11а (1 Ј\(ЈМ): Вул(ЈВ11h1г.
IЗс;111к'' I'r•111и111·1·c ( 1 Ј\(ЈМ), KtJ111111 ( 1 1\<!М) и БclJГ[J<ll\ (1 J\l)M.): CL"K)'J111h1r. Бc,Jrra11 (4
i\!JM.). Kr<111.c11<J (2 1\<ЈМ). Ба11.с11а11 ( 1 J\lJM), flсг,,·1·и11 ( 1 1\<ЈМ), Ра111ка (2 11''~1),
Кrн1·ујс11а11 (1 l\<J~r) и llи111 (1 Ј\(ЈМ): Бapah1r. Знс<1ан (1 Ј\<Јм), Кrал,с11(Ј (1 ;1ом),
БctJl'[J<ll\ ( 1 J\l)M). ·1·,,11<ЈЛа ( 1 1\<)М), 1-Icr<J"l'Иll (2 J\lJM), Jlcn<,ca11иl1 (5 Ј\<ЈМ.) 11 Чик<tl'<Ј -
('АЈ{ (2 Ј\<ЈМ.): Алскс;1н11р(11111ћ1r. К<ЈС<)11ска Ми·гr<Јни11н (1 Ј\<Јм), Кrнл,сБ<Ј (1 Ј\<Јм),
Мнј11<1нпск ( 11\<Јм) и САЈ{ ( 1 11<>[Ј<ЈЈ\1111н): llc111иh1r. Вал,с1Ј(Ј ( 1 J\lJM), Бс<>Г[ЈНI\ (2 Ј\<ЈМ),
l'а111ка ( 1 l\lJM) и Кrал.с11(Ј ( 1 1\<>м): Бал11в11ћи: Аус·гrнлија (1 11<,м); Рај(Ј11ић1r.
Kr<1ryj<.:11a11 (3 Ј\<>м). З11с•1;111 ( 1 J\<J~r) и К<Јкин Брl>Ј\ (1 Ј\(Ј~1): Р;1//(Јјс·1111ћи: Лазарс11а11
( 1 ){<ЈМ).
ГРАНИЧАНЕ
ll1Јл11ж;1ј 11 ·1·и11. Ссл<Ј ес 11<1лази 11<1 ју1-,Јзапа11ним <1rра1111има К<ЈПа(ЈНИКа, l!J км

ис·1·1Ј•111<Ј <ЈЈ\ Ј\с11<Јсн1111hа. !l[J!Jc·г11rc ес и:1мсЬу К11јс11<1ић01, За11rа·1·с, Лозна и Л<~зин<~.
Kyhc су ЛlJl\11ra11c нн с·1·rанамн бр11а 1U)•11л,ајс и Б11сз,Ј11и11с 11 11сћ1111а јс ''кrсну·1·а
1111сма за11а11у. 11,, ll<JJll)Ж<tjy кућа и 11,11X(Jll(>j мсђусuб11(Јј у11ал,с11,Јс·1·и ССЛlЈ ес 11сли
н<1 1111а 11сла: 1·,Jr11.c I'rан11•1анс IJ()J\ Шупл.ај<ЈМ и ДlЈН,с Гrа11и•1а11с II(JJ\ Бrcз<)llИl\(JM.
Кr<1јс11и села су у11ал.с11и <ЈК<Ј 4()(1 мс·1·аr<1 јс11а11 <>11 ll[JYГ<JI'.
Сс11сr<Јис·1·,,•11111 <ЈЈ\ села )'Зl\ИЖС ес 11ланински 11ис Лис<111 (1392 м), н<1 ис·г,,ку
јс [lа·Ј11ал<1нt> {l(J2H м), '' fla ју1·у јс Орл!Ј11а С·гсна (984 м). Са 'Ја11а1111с с·1·rанс сс,1а,
11rсм<1 Кијс11•111ћу, 11r<Ј·1·и•1с Лс11<Јса11ска рска, а са 11с·1"(Ј•111с, 11rсма Л11зну, д<1бrа11ска
рска.
Топографски 11азини 11ојс1111них a·rara села Уз11<Јл,и11а, Зеленика, Јаг1ъил''·

Ла11и111·1·с, Ра11а11, IЬинс и ли11аЈ\е К<ЈЈ\ језера, Баrа (ли11а11с), Њ11нс К<ЈЈ\ Ш,1,и11и11с,
illИ~ICllИl\a, Ј1uбрНИl\а И JlJlJJjc.
~ 1п !)лагојс Павловић
l'11<11111•1;111c: <>fi11;1yjc и11t<>рСК<>М lt<>J\<>M 11 ис11;1111<>М. И·111<>ри су у Jtpcf1,y,

P<111<>ltll)' . .l<>t11jy. lllл,и111111и и l'ра11и•111ику. 11ски из111>ри су ка11·1·11рн11и и П<Јl\Н јс
<>111•с11с11;1 куliнма.
(:110.:/\ll> села ес ll<>J1a·Jи Л<1111им сс<1ским пу·1·см из 11р<11111н Кијсн•1иh<1. 011
K11jc:11•111ha ccJI<> јс асфаЈ1·г1111м 11у·1·см П<>11сзаН<> са Лс11<>с;111иhсм и 11аж11им
са< >fipa li<1j 11и11<1 ма.
//;1.11111. 111111111,111(·1· 11 C"l"iifJllllL'. 1 lнзин села .ic из11с1\сf1 <111рс•1и1·рнни11<1 (,1инија. а
• • • •
ка11·к<11\ и 11<>.1<1с ·1смл,и111·1·н К<>ЈИ ра·Ј1111<1Ј<1 р;1:1ли•1и·га 11<>11ру•1.1н 11нссл,а, 11ман.а,
''llll<>Cllll. Jl<IKЛC ес 11р<>С"1'11раЛ() llCK() ll<Jl\PY'ljc). у K(lllкpc·1·11<1M слу•1нју а·1·ар CC:JIH

1·р;11111•1а11;1 1111с11с·1·а11,1.;1 1·р;111111$' - ~tcl)y 11змсl)у села K<>11<>p11ha, Доfiрн11с 11
('t)•r;.111111t1:.
)' llltC<lllll\\ Jl<>K)'MCfl"l"l\\1<1 C•~JI() се: 11р11и 11у·1· ll<JMИll.C у (](ЈНСЛ,И крuл,н
i\;J11;11•·1·1111<J <>ll 1.11.f -J3Jn. Г<>Ј\ИllС К<>ј<>М га _јс Ј\<1ри11а11 м;111ас·1·и11у C:11c·1·<ll' С:·1·с:фана у
h;111,cк<>i и 11<>11.:л.и 11u.r<1 Уr<>111н 13ћ1. Г<>11и11с <1 замс11и Жу11с З11с•1а11 11 Жу11с
1;111t'-'llllK. ,.,IJ\1111C 17711. С<:Ј1<) ес llllMllH.c 11 у кн,ИЗ1111[11\.~(1ЖСflИКН - J\<tp<lJ\Hll3<Jl\a ()\j()I'
с,::1а ~1;111ас1·11ру Ј\с·1111•1 ;· .rt11c11111111 и с11<1Ј1<1:111 јс у 11уrији 11<>11<1 М;1·1·сја.
(.'"tlCK<J 1·1111()Ј1,с ес ll<tЛ<l"JИ ll<l [><lllflИ и у 1~.сму су <1с·1·а11и с·1·;1рс l\[1KllC К<1јн јс
1<1К<•11<•\1 ·1;1111·11·1hc11>1 к<1<1 с11<1мс:1111к кул·гуrс:. 11нr<111 11rк11)' ·11~нс !\11с·1·и. Itrк11н јс
!111;1;1 \1;1;1<1. Јl)Ж1111с: К мс·1·,1ра с J1yfi1111<JM <Ј.11·1·н11а, 11111111111.: 4 мс·1·ра, <1зи11аf1а
·1·сса11111,,,..., 11 Јl<•\1,1,о.:1111м к;1~·1<.:1111~1. 11<1 P<111<>c.r1<111y Љ. !Јн11л<~11иhу 11<~11и1·ну·1·н јс 11рс11
11;1·1· IK7(1. l'<Jl\ИllC. у ·1·11ку (Јl\(ЈГ rа·1·н 11рк11у су ЗНllНЛИЈIИ и 11(1ру11111ли Арfiннаси.
11<1 K:v·h11111·1·11мa 11 Кр11111.нку и Ј\а11ас ес 11ри~1сhу_ју 1~с·1·н11и ·гсмсл,а куhа. К1111
11;1p<i11<1 жи1111 1111с11<111,с; 11<1 јс ·1·у 11ск<111<1 fiилt1 "с·1·ар<> cpcJ\fl,tlllCK<>llH'l'<>K)' С}' р<1·111<1.11111с ку.~с.
1Ј;1 1'<1111111 ес 11;1;1;1·111;1а 11 111к1~;1н. И11<111 И11;11111h, ср11ски К<ЈН'ЈУЛ у ·1·уrск11ј.
З<lfit:JICЖl11) јс 11а ј1.: lllK<JЛc11<i11y јс11нс приз11<1ни11с 11а имс у•111·1·сл.а :1н рн11у111к<1ли <JI\ \.
11<>11смGр<1 ЈН69. ll<J 1. ~•ar1·a 1К7(!. г1111инс 11н11<111и 11а јс 111к<1ла нср1111а1·н1> <1·1·11<>рсна
IX6'J. 1·<111и11.:.'" <1 11рсс·1;1Ј1<1 јс: C<I [1<.tll<IM 1Н75. r<i11и11c:. fl<Jll<Jll<J јс <1·1·н1~рс11а 1'!33. и
р<11111;1;1 ј..: 11<• 1lJ55. 1«111и11..: Kall<I јс. <1·гннрн11.см 111к11,1с у Јс;1нк11у 11 Кијс11•111hу,
\ 1\1111\'"l"(k.
. .
(";-;11111111111111·1·11<111 {J<l//111111. [],, ll<lllИCY ИО!
llJ2\. 1'(1/\1111С l'rн11и•1а11с јс: ИМНЈЈ() 17
11<•м<111;1 с<1 711 •1.~;111<111а. l LJ4H. '152 с·1·а11<11111ика 11 22 ;111мнh11нс·1·а11н, 1'!53. Ђ 234
C"l"<lll<Jll1111Kil 11 2К 11<1~1ah1111c·1·<111<1. 11ај11с:hи fip<>j C'l'<lll(Jlll!ИKH ССЛ(Ј јс имал11 1'!61.
Г<ll\1111<.:. 2К5. 011 1LJ61. l'()J\ИllИ fip<ij с·1·анt111ника јс у С'l"НЛН()М ()П<Ј/\а11.у, н бр<>ј
l\<1~1<1hl·lllC"l<llla у ll<)j1<1C'I"}"· у ILJ71. 1"()/\ИllИ ССЛ(Ј јс 11МНЛ<l 264 С'l'Н11(1ПНИКН и 44
llllMiJh1111c·1·11a. 1'ЈН1. 225 C'l'<llJ()l\IJИK<t и 51 l\l)~IHhИHC'l'R(J, а l '!'!l, 153 с·1·ан<>ВНИКН 11 4Н
il<•M<1h1111c1·;111<1. у 11срИ<Јl\У (11\ 1961-1 '!91. С:11<Јј C'l"<IH<JIJllИK<t јс (Jll<!() зн 132 или 46,32'У.1.
<1 Г.р<1ј i!<l~Iah1111c·1·aнн l\C<JfitlM ll<Jp<!/\Иl\;111<1с<111 ЈЬ. llн11л<111иh забслсж11t1 јс: 11а су у 'l't1KY 1Н76. Г<>11и11с 11з села
1111сГ.сгл11 у Србију Вуксан Рн11и•1с11иl1, Miirr11·гн Yl\<J11a Лазара 11., Нсс·1·ор и Ц11с1·к<>
M;1<111c111>1111h, М11лаЈ1ин РаЈ1и11<1јс11иh. З11рннк<> С·гс11а11011иh, Милн11ин Пc·rp<>Rиh и
'•' llli(lll И1i<lll~1h. ( j1//('/\'L' ,,/illli/('"{1tpL'/l:L·. C_'(.'/)('K(' ll flilpllll/K(.: 11/K(J.flL' -"' "/)·1JL'KtJj·. f'()J(И!llllJ\11((1 l IИK()JJt..:
1
1~·11иh;1. Kll1. ·"·'· l..)L"CJl'f1i.l)I, ( tJJ 4.
·-: Ј 1)111.111 Х ;1~1 ~1 Н(lси;11(.;Ј1иh. ! /р,,,.н,·1·11L' н t/(111и·1·11 1 1кс 11риликс: у 1Уж11им cp11cKИlot (Јб11ас·1·и1.1а, l>C<}Гf)3J!.
l'J2H. 147.
f1<)с·1·<111<1к и развој сеоских 11ассљu 217
('·1·;11111ка у11<111а Рн111иh l-lt111и11c''. ·1·уrскс 11лас·ги 1879. су 11r<1·1·сралс 11rск<11·rа11и11с у

1·,111ли11у с1-;1н<>1111и111·1·нt> 111·1·<1 јс у селу <1с1·ал<1. П<1•1е11 <111 1883. у Ја11усгслt> сел<>
1·у11скс 11;1;1с·г11 11нссл,;111нју "(it111111,aкc" ИЈ 11p1111rt>pcкt>r К11ла111ина. Т<>К<>М 11p11<>r
-
t\i:l;JKi:lllCKt)Г J"li:l'J'(I
(i
t)JJ~1С~1 11<) )~f-Jllf 110.
к
()С(}[З()
.,,..
l lpc1111 11<111а11111.сг с·1·а11<11111и111·1·11а Гра11и•1а11а 1111•1с,1и су Jt<< ес 11<1ссл.а11;1ју
11\IC.~C (iа;1ка11ск11х ra·1·1111a. l't)J\<lllИ су: М11аил1111иhи 11а11ас M1tXIJ/ft(}//lfh11 (Н
;111маhи11с·1·а11;1). Ј\1>сс;1,с11и су 111>•1с·1·к<>М ХХ 11ска са Оr1лс1111а К<ЈЈ\ 'Г<>Il<ЈЛС, 11р11<1 у
Б1>р•1анс. 111>'l'<>M у Јслак11с, а <>11а·глс у Ј'рани•1а11с. П<> 1111реклу су <>Ј\ Рис·1·иhа к<1ји
С}' >I<и11сли у Б1>р•1;111у. 11а их за·г11 З<Јну Рис·1·иhи. Р<111 су са Мила111>11иhима и
Ilc·1·r<11111hи~1a у Б1>р•1а11}'· С11а11с с11. Ан11rеју. а 11rислужују Гiс·1·р<>1111а11.
И:~ 11111>1· р1>11а 11<>слс Дру1·<11· снс·1·ск1>r ра·1·а и:1 села јс <111ссл,с11<> Н 11<>р<>111111<1 у
.'l..:1111c;11111h (n). Кр)•111с11а11 ( 1) 11 1·11р11.и М11;1;111<111;111 ( 1).
М11лс11к111111hи ( 1 11<>~1.). 11<>ссл.е11и су из Јслак11<1; 11р11<>6и·1·111> су ес 11р1:зи11али
МиаиЈ1<>11иhи са К<>јима су р<>Ј\. l11>111> 11рсзимс узсЈ1и су 11<> с·1·ариј1:м 11ре·гку
Милс11ку. Cл<tlJC сн. A1111rcjy и пr11служују llc·гr<>lll\aH.
P11;111j11•111h11 ( 4 1111м. ). 11<1с~:л.с11и су И'Ј Б<111•1<111;1 и имају П<>[Ј<>11и•111и 11;111имак
h}'111c·1·c. Р1>11 су c<t Р;1111>ј11•111h11м<1 у сусс1111<ЈМ с~:лу K<>ll<>pиhy и А111јслк<>11иh11ма.
И•111h11м;111 l'<1Ј\с11к1>11иl1им<1 у Б11р•1а11у. Сл;111с Т<1ми1111<111.
Л-f1111_1''t'/111111111h11 (7 кyli<t). ·Jri111· 11ас11л,<1 АлGа11<111<1 ис1:;1или су ес И'Ј К11•1иhа 11а
К11с1111у срс1111111>м XVlll 11ска 11 11;1с1·;111или у Ј'ра11и•1а11у. l'<111инс 1!!79. из Ј'ра11и•1<111а
С}' ес <111ссл11л11 у ссл11 Ба11с (Т<>11л1111<1), а 11·гу11а су ес 11рн·1·или 11.их1>11и 1111·1·11м11и. 1·11)
11rc11<111,y Gил<t су 1111а Gra·1·a: Зарк<Ј 11 Др<1rу·ги11. 3<1rк11 јс има11 си11а Ра11мила и
11..:ркс ·1·а11к11с<111)' 11 Ј(у111;111ку. а Ј(r<11·у·1·ин Ми1>11раrа и Ilpc11para. Сла11с с11. Ћ11рик;1
. 111МСК<>Г и ;1с·1·11.с1· (27. фcGpy<1r и 2Н. јул).
Ji111h11 (3 11<1~1.). 11<>сс11.с11и С}' И'Ј Б11р•1а11а. а с·1·аrи1111м су 11·1 !~1111с !'<>[ЈС
(М<1rа•1ани). 11<> 111>рск11у су p<>Jt с;1 М11·гr<111иh11ма. Ма·1·иhим<1 и !'аиhима у
Ру11м<11111у и r·аиhима у Б<1р•1<111у. 011ссл,с11их 1·аиhа има у Kr<11·yjc1111y (3 1111м.),
Лс11t>с<111иhу (2) и Лс111ку (1 ). Сла11е сн. Арх<1нгел<1 Мих<~јила.
Ми111к1111иh11 (2 куће). Јt<>ссл.сни су из Б<1r•1ана и сл<111е с11. Вра•1е - јесен.с 11
'f(1111к11111rh11 (2 i\t!M.), Jt<>cc11,i;1111 су И'Ј cycc1111<1r Јслак11<1. fl<> 11tЈ[Јеклу p<>lt су

с<-1 Јс11·1·иh11м;1 у сс;1у и сЈ1<1111: с11. <1рхиlј;1к1>11<1 С·1·сф<1н<1;Јимскt1r 11 ,1с·г11.1:r (9. јн11у;1р и
15. <111ryc·1·). О11с~:л.с11их И'Ј <111<1г р1111<1 11мн у Пнн•rс11у ( 1 Јt<>м.), Крал,с11у (1 lt<>м.) и
<ЈК<>ли11и Бс1Јrра11<1 ( 1 lt<>м.).
ЈL·н·111hи (2 куhс). 11<1ссл.е11и су из села Јелак11а. r11c су 11<1111,1и срс11ин<1м
XVlll 11ска и·1 JLrн1·111111<1 у Т1Ј11ли11и. Сл<1нс с11. С·1·сфа11<1. О11ссл.с1111х из <11111г р<111<1
11м<1 )' Jlc1111c;111иhy (3 11<>м.) и ЈЈ,уGл,нни (1 lt<>м.).
Иса11"71Ј1111h11 (2 кyht:). 11рс11<1к јс и·Ј Б<1р•rа11<1 Jt<>lll<t<J 11;1 жс11и1111 им<111.с. 11<1
ll<)[Јсклу р<111 су с;1 Ми111:11к1>1111hима и Исаил1111иhима у Б<>р•1ану. Сл<111с с11. Ан11рсју,
а 11rислужују IЈ1:·1·р111111ан. О11сt:љс11их има у Бе<>гр<111у (1 Ј\<ЈМ.) и у Нема•1к11ј (1
lt<>M.).
С11миhи. ·1на11и Пу11иhи (3 куhс), 11оссл,с11и су nrc p<i·ra 1!!76. Г<Јl\ИНС, а
11с1:.~1111и су ес у Т1>11ли11у ка11 и Милу·1·11н<1в11hи. Из Т<111ли11с су ес нра1·и,1и 11,их<111и
111>·1·<1м11и. Блиски су им р111ја11и Анlјслк<1нић11 у 8<1л•1у К<>Ј\ З11с•1ана. Слане сн.
"' l'а111>сав ЈЬ. l lан1111виh. 11.11" 127.

Иt"l.t).
11
'
21Н Бла1·оје Павловић
l lиK(!,1y. 011ссл,сних С11миhа има у Со•1ани11и (1 Д(!М.), Лcn11canиhy (2 1111м.),

Кј•r111умл11ји ( 1 1111м.). а јс11ан јс 11·1·и111а<1 на жсни1111 и~1ан.с у f'(1rн.и Крн,ин.
li_1'K<1/L·1111h11 (n ll<!M.) 11<1сс,1,сни су и·Ј Јсл;1к11а. у к11јс су ес 11ска11а 111>ссли11и
11·1 Ж;1ж;1. 11<! 11rc11a11.)' fiи11a С)' firaha Вук11.iс и Са1111. П11 l3yк(1.iy н<1сс 11rсзи~tс
ByK<)jc1111l111. а 11!) (_'<111у с:а11иhи у Јслак11у. С11и CJIHllC Cll. llИК!!ЛУ (ЗИМСК!!Г и
Ј1с·1·11,с1·). l l!!CЛC J~rYl"<)Г с11с·1·ск<!I- ра·1·а из ()Јј()Г r!>Jt<J ()Ј(С!:.~ИЛИ су ci; у Kra1·yjc11<111 (4
д11м.), М;1ј11ан11~;к (1 /\(!М.), Бi;(1rraл (11111м.), Jlcn<1caниh (41111м.), П1111!1н11с (1111>м.) 11
f'1>r11.и Кр11,и11 ( 1 Jt(JM.).
l'<t/(llL"ill/.:1,~·1111h11 ( 1 Ј\!)М. ). м,1а1)11 1\()С(;Л.(;ЈIИl\И, lt!Jllla() јс 11зм~;l)у 1924. - 193().
1·1>11и11с 11з llly~11111c (<>11111·1·1111а Брус) 11;1 баfiи11!> иман.с. (~ла11с Велику f'(1сn1>јину и
L·11. 1\rx<1111-c;1ct М11хе:11-1;1::1.
ГР КАЈЕ
ll<>..7<1Жi·tf 11 "11111. С!ОЛ<> ес 11ал;1з11 са лс11с c·1·ra11i; Ибrа, 12 км jyr(J:Jar1a11н!> !Jll

Jlc111Jc;11111ha. Kyhc су .~!>11иrа11с с;1 !Jfic c·1·ra11c I'rкајскс rскс. Сс11!Ј 11ма 11ra11a11
1111)·..1<;111.а cc11c:111"1;111;11l-.i)'l"<>l·1c·1·1>к. ll11cмa 111>.~<>Ж<1.iу куh;1 11 11.11x1)ll!Jj мc1Jyc1)fill!>j
Yll•IJ1,c:111!c·1·и е11а11<1 у 11;1·ЈСi11јс11и ·1·1111 11ассл,;1. Kyhc су r11y1111c1111c )' 11сК!!ЛИК!! ма11,их
гrу1111, 'JaKЛ!)lloClfC !Jll j<IKllX llC"l"[J(JllH И 11r11Лlt'llf!) !ЈСУ11'1311С. У !)KllllfJY а·1·ара CCJl<J
11;1Ј1<1"Јс ес :1асс1>11и ['рсеiна, Жинан Д!Ј, Биp!>ll!I и В1!·11111к. Ссл1Ј ес /(сли 11а крајснс
1·,,1111.с 11 Jl.1111,c Ј'rкајс.
За11;111111> ''ll сс11а јс 11:1;11111на Кука11и1(а (l ln5 м) 11(>/t лис11а·1·им 11р11сhсм: 11а
il'l°\l'l;lll<IJl)' јс Г>rJl!> 1 lcll)'K (!Jfi2 м): 11<1 CCll!OPY Велика Чукаr<1 (Hn5 м) 11 r·r<llt<llt (77Н
\1). ;1 11;1 11с·1«>К)' јс C)r1111h \71Н ~1). C'rc1l11,;111а11м1Јrска 1111с1111а 1·,)r11.c1· Ј'rкаја и·111,1си
fi2, .м . ;1 }l.1!11.c1· 1·rк<1ј;1 StJti ~1. 11г1·,, јс и 11;1ј11ижа 11а11м1Јrска 11иси11;1 села.
У ea1JCirJ<1hajн1Jм 111Ј1·лс11у cc11u 11сма П(Jll<JJ1,;111 111ЈЛ!ЈЖ<1ј, ji;p јс 11ан 11ажнијих
e<1!>6r<1l1aJ1111x к1Јмун11ка11ија са К!Јји~1а јс n1111c·1a111> л1Ј111им сс11ски~1 11у·1·см.
/ /;1 ·11111. ''f'' 1111111 ,,"1· 11
•
с7·;1ри11с. Наз11н села јс ф11·1·(!1111 мск1Јr П(Јрс кла и
11i:p1J11a·1·111J 111>·1·и•1с <ЈЈ\ 1·rкајс - 111111л,~; 11скалмл,с11с ·1·ri:11111,i;, си·1·11их 11 11rл(> r1>рких
llJlt!j[\!llil ('').
ll!!Jt и~1.:111!~1 Ј'1Јкај<1 111J/t ·1·рr!Ј11и111·1·с (ссЈ1!1 l'ркаа ll!!Jt l'r1·(111и1111:)''' ll(Ј~1ин,с ес 1
l 7fi!J. r1!;\1111c у К;1·1·ас·1·иху ман;1с·1·иrа Дс1111•1 у Дрсни11и у К<>јсм су уfiлсжсни

11rилl!Жсни1111 ссл;1. У јс11нlЈМ r1исму папе Bcncdikla !Х nиcall(!M 13()3. Г<>11инс
баr1еК<ЈМ с11иск1Ј11у Мари11у з;1бслсжсн<1 јс 11ар<>хија Ј\с РtЈГ(ЈЗНа са 11rк11lJM с11.
·1·r11фу11;1 у мсс·1·у ·r111·1!11и111·гу"' у •111ј.:м ci; 11а·Ји11у у XVlll 11ску 11·1·кри11а с·гар<Ј
11y1l~pcK!! 11 ·1·rr1J11;1•1к1> 11аес,1,с Пазари111·1·с, к1Јјс ес налазил(> 111Јни111с rркајск<>r
11"с!:Ј1,;1 1·r..:Г>111:. И ;1а11;1с к1111 м~:с·1·а !Ј,рк11и11с 11 с·гар<ЈГ 11а11у111·1·с11!ЈГ rpt>Ciл.a јс11ну
·1;1r<111;111 11<1r1>11 11;1зи11а lll;1;1к11,a. О111Ј ес 11р<.: 1\!>Л~ска Турака 11ази11ал1! Трг1!11и11ггс,
11;1 с<.: ·1·;1ј 11ази11, ·Јај~:11н1Ј с<1 11рс11с11с11им ·I'урским Ilаз<1ри111·1·с, у11(1·1·рсбл.а11а<Ј 11 за
11рсмс l'урак;1. Да јс ·1·у 111Јс·1·1>јал!Ј с·1·ар11 Трr(Ј11и111·1·с у XIB 11ску 11u·гr1pljyjc и
С11с·1·1!с·1·сф<111ска 11!111с11,а крал.<1 М11:1у·1·11н;1 у KlJj<Jj ес r11>ми11,~; имс Гра11а11 и село
1;иr1!1111, и '1'!! у ма11ае·1·иrеки~1 мсiЈама из~1сl)у ссл;1 l3y•1c и 1L>r11ани11с. 011 с·1·ар<ЈГ
·1-rr·,11111111·1-;1. 11иеким rа·111111)см К!Јсс К!>ја ес блаr11 cr1y111·1·a 11рсма При1(11<1rи1111. 11(>/\ИlЈ
јс с·1·ари ру11аrски 11у·1· к1Јји јс K<Jll t[и11у·1·а11а 11рслазИ<Ј Ибur и )'ЛаЗИl> у с·1·ар(!
Ј'лиГ()rијс 1·Ј1и111а r-:лс:Ј()ПИh. ,,,· 11ни1< касопскtЈ-АfСТ(Ј.1(Иј СКnг /{Јlј°;IЛСК1'Я.

0
11
' · Kll1. 1. И11с·1·и·1·у·г :Ја crr1cкy
ку111·yry I Irи11г1·и11а 199Х. 111.
1
' ' l 1L''l"~lf1 Ж. l IL''J'f)~ ll\11h. 11.JL .. ltJ.
Ilоста11ак и развој сеоских 11ассЈьа 219
- .. -- ' - -- ------ - ·--- --- --- - - - - -- - ... - ____ __ -···---···--
" ·-- -- -- - - - - -
r)'Ј1<111ск(1 flaccл,c, у С(1•1<111и11и. назнаНlЈ Municipium DU, ка<Ј гла11ни ру11арски ·1·рг за
<•К<>:11111)' с1>fic с·1·р;111с Иfip«. l l<t (ЈСН<1ну <1н<1r·а МlЈГЛ<Ј (iи ес :Јакл,у•1и·1·и 11а ес pyJta H<t
1>111Ј~1 Ј1слу (>1,r·<1·111c скс1r<ЈЈЈ<><t'1·исала 11 за нрсмс 'Гурака.
('сл1> Ь1·1р<111<1 11<1мин,с ес и у ·гурск<ЈМ r1<11111cy Краји111·1·а Иca-fic1·a
Исх<1к1>1111h;1 1455. Г<>111111с ка1Ј ·гима11 Ј~11миника сина Шајк<1на са ·1·р11111>маh1111с·1·11а, а
11аrски 11рих1>11 <>il села (i11<> јс Ј(Ј(] ак•1и.
О·1·11ар<1н.с 11у;1ника, испира11,с и 11рсра11а 11у11с 11ринукл<1 јс 11а111с и с·1·ранс
11у11арс у <>11ај кр<tј. Ру11арск<ЈМ 11<1сс.~.у 11рипа11нл<Ј јс 11 ка·1·<1Ј111•1к<Ј 11ассл,с у сс.~у
1·11к<t.i)' 111>Ј1 J>111·11:i111JM. l l11жc y111h;1 Ду6tЈ•1кс у I'ркнјску реку из11<11\ :ЈнссtЈЈ;а l'pcfi1·1c.
11а vc;1,1:1.1:111>~1 ~1сс·1·у. ·1арасл11~1 )' 11111(iл,с и J\p11chc, 11111·1~1chyjy ес <1с·1·а11и с·1·<1рс
ll<>J1)'111c11c 1111к11.:, l~рк11и111·1·с. Ок1Ј н,с има с·1·нрt11· 11а111·р<1611<ЈГ камс11,а. Вср<Ј11а·1·11<1 јс
1111к11и11а 11с11<>срс1111и <>С'l'а'гнк К<1'1'<Ј,1и•1кс с11к11с сн. l'рифу11а у Т111·<111и111·гу, у
11;1r<Јх11ји 11а Р<11·<1·Ј1111, к<1ј<1 јс 11<Јс:1с tЈЈ\Ласка ру11ар;1 служил<t к<ttJ 11p<111t1cлan11a
11рк11;1. ('11.: y11yhyjc 11а 'J<IKJl.)''IHK 11<1 ССЈ)()[]() ll!!C'l'HllKY CllU)J<I у 11рЛl) С'1'<1р(1 11;1ссл,с.
("111111,111111111·1·111! 11 P''lf'''''"· 1·1,;11111с 194Н. у I'ркају јс 11<11111с<111<Ј 27 Ј\tЈм;1ћи11с·1·а11а
CllllllK<I. "КН ССЈ)\) јс и~1;1ЈЈ[) 1961. ['[J)\ИllC C<l 39 IJlJM;1J11111c'l'f\ll<I. ll;1j11chfl fip<Jj
JJlJM<thи11c·1·<111a 41 ССЈ]() јс ИМ<IЛl) !Ј() []()flИCY 1<)7'1. Г(Ј)\ИНС. IltJ ll()llИcy 1<)НЈ. у l'рк<1ју јс
ЖИl!С() 161C'l'aHIJliHИKу35 )\lЈМаћ11нс·г;111а, а[)() 11011ису 1991. Гl1)\11НС зн )\(JMahи11c1·an<1
и 11..i C'l'<lll()!JIJИKa. ll1JCM<l'!'pajyhи 11срИlЈЈ( ()/( 'l'рИЈ\ССС'Г Г(Ј)(Иl·Ја (\<)61-1<)<)1) lip<>j
с·1·,111<1111111к<1 јс сма11,с11 ·3а 174 11л11 'Ј<Ј 6(),42')\,, а Г>р<'ј 1111маl1и11с·1·а11<1 :ia 1 l\l)Mah1111c·г11t'
l IJJ и 2.)(1 ~{1.
1
Ј1а11а11111.с
C'l'<lll<)JJ1111111·1·11<J •1и11с p<JJ(<)JJfl i(<Јссл,с11и у 11ру1·11ј Il<JJ!t)llИIIИ XYlll
11ск<1 11·1 ll1111c l'<1rc (М<111;1•1;111и ''ll Г>ри·1·с·1·11а Жур<~ - Жу11иl1а)"". Pt>Ji<,1111 су:
(''f.L'ф<1t1111111/;11 (4 куl1с), К<Јс·1и/111 (1 кућа), ТИМ(ЈЈ'Ијс11и/1и ( 1 куh<1), М11ниh11 (1
куl1<1), АлL·кс11h1-1 (2 куће), ВулL"t'и/;11 (2 куће), Иr11,il'/'(JH11h11 (2 куhс) 11 КрС1иh11 (5
кyh<t). С'11и сл;111с 11r>мahy сла11у с11. Лрха111'сла Михајла.
fi111J/fL'lt111111h11 (2 куl1с), 11c111>'Jll<l'l'<JI' су 11l1рскла и 11с з11ају 11рсмс и мсс·1·<1 Cllt)Г
IJ<JCCJ1,;111a11.;1. 1·,,11<111с 11а су c·1·ap1111l)M из Цр11с !'<>рс, ''11 Bacr.Jjc1111ha и с11а11с
llc1·к1>1111;111.
М11аЬс ll<'ссл.с11икс •1и11с р<>i\<)ЈЈИ Ђ(Јрђс·виh11 ( 1 кyh<i), /\t)ссл.с1111 из
11ри1111t1ри11с. Д11111а(1 јс на жснин<1 имање и слави Ђурђс11:1а11; БЕ1б11hи (1 11<1м.). у
З<tСС<>ку Ж1111а11 ДlЈ, Дl)ссл,сн јс и:1 нассл,а Бабиће К<>д села Бира Нс\ Рl>I'<Јз11и, сла11и
с11. Л;1скса1111ра - Алсксан11р<Ј1111а11.
У 11р111111с1111<>м жи11<1'1·у с·1·;111tЈ1Ј1111111·г110 Гркаја јс y11yhc11<J 11<1 l'ркајску реку 11
Г>п111·1·,,11а11с·1·11<1. fl<111 11t111р·1·арским ку11·1·ур<1ма су 1111ж11 11сл<11111 алу11ијалнс рс•1нс
Ј1'1111111, ;1 у 11;1ј1111жсм 11<1јасу су 11,1111с 11t>lt кукурузtЈМ, 11<1hсм и cc11t1к11cf1c ли11<111с.
ll<>CJJc Друr<)Г с11с·1·ск<>Г ра·1·а И'Ј сс11а су ес иселили Иг11,:1·1·(11111h11 у Ра·1·11ну
к1>11 Крал,с11а (11\<)М.) 11 Земун (l 11<>м.), Стсфанов11hи у Ра·rи11у (211l1r..1.), Алскс11hи
у Ра·r·ину (1 /\tЈм.), Мил(Ј111сниhи у I'lipњи М11ланона11 (2 11ом.). Јс1~на порl>Ј1и11а
Ми,1tЈ111с11иhа <)Ј\ссл,сна јс 1<)36. у Г<>рн.с Прсказс у Дрс11и11и."' f/;(ЈЗ/Јснс1ниh11 у
P;1·1·f111y (1 11<>М.). Jl<111ac у селу Писка11,и (t>11111·1·ина Ра111ка) жи11с I'11кај11и (31 1\<>м.),
l"1·111111111>м <>11 (iрп·1·с·1·11<1 Жур<t - Журиhа (М(1ра•1а11и) кt1ј11 С)' Јl<,ссл,с11и и:~ I'pкaj<l и
•
K<ll) )'ClllJMCllY 11<1 ССЈЈ() И'Ј Kl!JCI' су l\l)lllЛИ )"IСЛ11су11а11а11111.с iipC'JllMC .
•њ l)l\J\()(.';1a11 JI>. llH!JJ1()JiИh. 11.Ј\., 72.

Ј.' ·1-(11·\1!\1иr 1~}·ка11()Ј1иh. 11.Jt. 24lJ.
- - --·-· - ·---- -- - · · - · - - - - · - ----------·---- ··-- · -
с·1·а11tЈ1Ј11ика јс см<1н,сн за 1n7 ИЈIИ за 51,23'У.,, а брtЈј l\t1маћинс·1·ана јс

t1c·1·at1 ис·1·и.
!lpc1111 Ј\<111<111111.сг с·1·<111t11111и111·1·11<1 Гу11ни111·1·<111t1ссл,сни су 11t1•1c·1·кtJM и у 11pyrt1j
1111;11111и1111 XVlll 11cкa. РtЈЈ1<111и су:
Ћ11L·11h11 - 'h1>с111Јиhи (3 куhс), 1\<>ссл,сни из Бсл<ЈГ Бр11а, а ГЈ\С су, кажу,
Јl<>ссл,сни "<!Ј\ нску11" из Б<1с11с. Пt1 11рс11ан,у би,1а су 1111а Gpa·1·a, јс11ан јс <>'Ги111аt1 у
1·у1111и111·гс, а 11ру1·и у Брис·1·ри11у. Сла11с с11. Архиi)ак<1на С·1·сфана Ђ С·1·сфан11ан.
bЛar11iL'1111h11 ( 12 кућа). •1ији јс прс11ак прс111а<> на 11t1•1с·гку XV!ll 11ска и·Ј
сус.:11111ЈГ сс,1<1 ь<:Л<ЈГ Ј;р11<1. Сла11с с11. С·гсфа11а.
f/,·11111h11 (:\ кyht:J,
llfJCJ\<IK им јс; lll!CCЛ.Cll И'\ ()K()JIИllC l lt>lll)I' fl;i:iapa, <1
C'l<IJ11111ll.'1су11·1 l !r11c r·,,,)C
(Ку•1и). СЈ1а11с TtJJ\t>pt>llY суб<Ј'l'У - Tt!J\l!pИl\a.
Ис·1·t111рсмс11t1 ка11 и flc111иli11 11<1сслили су ес из <1кt1лине l-l<111<1r Пазара и
11рс11и f,J11a11,11111h11 (2 куће) и Па11л1Ј11иhа (2 куће). Оба pt>J\a сла11с Т<111<1р<111у субt1·1·у.
И·1 <!К<Јли11с li<Jll<JГ Гl<1:1<1р<1 IH79. r<111и11с Ј\tЈссли,1и су ес Па11л,11111h11 (1 кућа), К<Јји
с11;111с Ћ)·рiЈИI\, flL"tp111111/;11 (3 куhс) и Всл,к111111h11 (3 куће), к<1ји сла11с с11. A11t>C'l't>лc
l lc·1·ra и 11<111.~<1 - !Јс·1·r,,1111ан ( 12. јули).
1 куhа), 11рс11ак им јс Ј\<Јссл.с11 1Н79. Г<ЈЈ\1111с из Курсл,а у
l.'1'111111111/111 (
()c·1·11<1hy. '' 11<1Ј1,11м ll<Jpt:J\KtJM су и:1 Ј;слас1111с у Лабу <>Ј\ Бу111с·га Т<>ми11•1ана"", сла11с
~-,,м111111а11.
Мл<1rуи Ј\t>сс11.с11и1111 у селу су: Вука1111111(ЈЈЈиh11 (2 куће), •~ији јс 11рс11ак
J\llCCЛ.Cll 11·.1 c:·1·<111y,11Jl!Иli<1, ()lllll'l'Иlla Брус и J\<Jlllat> jt: 11а ЖCllИ!ll) 11ма11.с. С·1·а11инt>М
су 11·1 l'<>r11.c1· l\Г'll!ll'!JГ'CK<>Г К1Ј.nа111и11а. Дt>lllЛИ су )' c:·1·a11yлtJllllhc КЈ1<1јсм XVll ИЈIИ
11t1'1L:·1 "-<1!'1.1 Х \'111 liL'Ktt. C":1i11tL: с1~ ..f<11ic111i1 Krc·1·~1·1·c·1·11,ct.
[)1Јс;1с f~Г')'l'<)I' с11.:·1·скt11· r•1·1·;1 l·l:J CCJla су ес 11ССЛ11ЈIИ ПL"IPlllJJ!hи у Kraryjc11a11

( 1 1\<>~1.) 11 Jlc11<1ca1111!1 (3. 1\<>М.), !Јс11111hи у Кру111с11а11 ( 1 J\t!M.), Јlс111ак (3 J\l!~I.) и
Jlc11(1ca11f1h ( 1 1\t>м.) и Вука11111нс11111h11 у Лсrr<1с<111ић ( 1 Ј\<Јм.) и l'у111111111/1к. Лс111ак (2
l\(1~1.) и Ila11лt111иhи (211<1м.) у Муре (<111111·1·и11а Ра111ка).
ГУ ЛИЈЕ
!!11л11ж11i 11 ·1·1111. CcJit> ес 11ала:~и 13 км cc11cp(!'Ja11a1111t> t>I\ Jlcr1t>ca11иha са лс11с

c·1·r<111c Ибр<1. Kylic су Л<>11ира11с 11<1 11рис·1·ран11има ['у11ијскt1г llt!'l't>Ka и Дрс11t111скс
11скс. llt1 11<ЈЛ(1жају куhа и 11,их<>IЈ(Јј мсrуусt>б11(>ј у11ал,с11<1С'1'И 11иссл,с cr1a11a у
rа·1бијс11и ·1·и11 ССЛ<I. Kyhc су у ма11,им гру11ам<1, l1J\1Jt>jc11c ~1cl)yct>бll(), и 'IИllC ]<JCClJKC
!!11с111111)' 11 Јс·Јс111111с.
C~cJlt> 11к11уж)јс 1111111с 61111<1: 11<1 сс11сру јс f'ул11јск<1 Gp11<> (553 м), 11а ју1·у Ша11<11t
(7lJ'J м), <111а ·1<111аЈ\\' <:у [)11<1·1·,, (736 м) 11 [~у1tул (9()1 м). Сс11ср11<> t>I\ :Јассt>ка Јс:~с11инс
11rужа ес 11сћа ·1ara11a11 11аз11<111а Ра1111и. Crc1111,a 11а11мt1рска 11иси11а села јс 547
~1C'J'(lf)(I.
Иакt1 11f1jc )'Ј\ал,с11t1 t!J\ Лс111ка, у C<lt>бpaћaj11t>M ll(!ГЛCl\Y сел<> 11сма 11t11J(JJ1,a11
1111:1t1ж;1ј. јер јс 11<111 11<1ж1111ј11х c<1t1бpahaj1111x кt1му1111ка1\f1ја. Дt1 сс.~<1 ес Мt>жс l\t>hи
CLt)CKl!r>.1 ~·li.lKi.t/ic1мcким
Ј/;1·11111.
- 11\''l'LM.
11р11111л11с·1· 11 ,",.;}p!11/L'. У 11а·11111у села јс кt1рс11 рс•1и гул11(rуЈ1и·1·и),111·1·t>
'111<1'111 ск1111а·1·11 К<>ру, Л·)'СКУ са IJ(!h<l, lll)11plia, l\PllC'l'[111.11 СЛ<>ј C1111и11и села Gа1ЈИЈIИ гул.сн.см Ј\р11с·1·<1 11рс с11сга ли11с •~ији ес ·1·а11<1к
.· l)<1i111c.:1;~1i .!/,. l J;111:1t11111l1. 11.;1 .. 111).

· 11...··11111к L·1111L·t..:1ix1111;1·11..·к111 к11.11жL·1111t)1· 11 11r1111);1111\1· _ј..:·11·1ко:1. ( ·л1 Ј)'. к11 •. 111. l)1.:1J1·1)c111. l~OS. 7'1Н.
---- - - --- ------ -------------
CJl<>j ИСIЈ())\ К<>ре 11pepaђfllJa<>. КИССЛ11() у води и ·1·ак<> ес rrра11ила лика (IJC(Ji\PllCH.CIJ()
1111<1к11ас·1·<> с·1·абл<>)'"'- О ·1-<>мс Јl.у111ан Вука11ин<>вић, (82) из Дрсн<>нс каже: "У ·1·оку
јула мссс11а. <ЈК<> с11_ Ј<ЈIЈана Крс·ги·гсл,а, <>i\Л<tзил<Ј ес у Д<.>бро Бр110 и брала ес ,1ика,
11 '1'<> <>НаК<Ј: прва кора ес зареже 110 11ип<ЈВ<>rv1 стаблу горе и 11олс. За1·и1~ ес кора
11спа, а П<ЈТ<ЈМ ес нок1·оr.1 или нским другиr.1 <>rr1трим rrpc11мe·rc>м гули 11руги 11с<Ј. Та
к<1ра ес за1·им п<1киссли у но11и (мt>'1и,1<1) гдс ос1·ајс 15-2() 11ана. Из во11с ес ва11и и
1111с·г л.у111·rи К<>ра. Г<1р11,а 11сбсла кt>11а ес ба11а, а узима ес 11он,а, па ес yrr1Je11a 11<>
11сб;1,и11с 11ре.м<1 11tJ·1·pcG11 ( у·зима ес нск<ЈЛИК<Ј с·грука и упрс11ају ес)-" Тако
<>брађ<:11<>~1 11ик<>М 11ра11или су с<: <>бручи 1rри изра1111 ка11а и буради и КtЈ11с11111и.
Лика ес у11<>·1·реб11,а11а11а и као uеза (кt>11t111a11) за l\tJмahy с·г11ку, за 11ез111~а11,с
11ар<>111ки и ·гка•1ки разб<>.i-
С обзир<>м 11а село 11сма гробл,с, па мр'I·вс сах11а1-1,ују у гробл,с засеока
Дрсн<>ва, М<>ГЈl<Ј бf1 ес закл,у•1и·1·11 11а јс нассл,с млнђс1- 11<1с·ганка, јер га под <ЈIЈИМ
имс111>м 1rсма у 11иса1111м 1111кумсн·1·11ма_ Ссл<> ДpcH<JIJ<t, К<Јје јс 11анас :Јасс<>К Гулија,
11<11111ана111н.им нази11<1м П<Jrv1и1r,c ес у Г!<Ј11сл,и 11ара Y11<1rrra <>д '15. јула 1363. Г<>11ине
<> ·3амсни жуr1с З11с•1ан за жупу Ьр11сник.
На ула:1у, у 11<111,ем крају сс11а, са лепе с·гранс се<>ског пу1·а, на.~;1зи ес сс<Јска
11рк11и11а 11<1c1ichc11a Б11аг<Ј11е111·гс1-1,у Прссnе·гс Бt1rор<>11и11с -Блаr<>11ес·1·има. То јс
с·гара 11ркни11а. всрона·г110 f!З XVI nска , ниска, з11еr1<1с·га и r1<>кривс1rа камс1111м
1115
11л<>•1ама. Зи11<>НИ су <>1\ камс11а и прили•1но дебели, ·гак<~ 11а ли•rи на сеоску кућу.
У 11рк1111 јс J\<>Gp<> <>•1у11а1-1 f'l>p11.и /\СО с·гар<>Г икt>ll<>c·1·aca. На н,cr<>IJ<>M 1111ху су
у- l\lta рс11а с·1·арс:. умс·1·1111•1ки l\<!бpt1 урађене ИК(ЈНС С<! ЛИК()ЈЈИМ<I <lf[()C'Г()Jla с
Хрис·1·<1м у срсдиr1и. Крајем XVII ~зека 11ркви11а је била наr1у1111·сна и д<1ста
<Ј111·1·сhсна. Г<111и11с 1916. <1ус'гр11јскf1 11сЈјниr~и разбили су с·гара 11р11<1рсзна нра·га на
·3апа1111<>М у11азу и ·гада јс уни111тсн и на·гr1ис. '
111
•
С <Јб'311(Ј<ЈМ 11а r1ркви11а прс11с1·а11л,а врс11ан спомс1111к кул·rурс, срсдс1·1~има

Зalll!)\a 'Ја ·1аr11·1·и·гу CII<JMCl1Иf<a кул·1·уrс К1ЈС()[Ја и МС'l'(ЈХИјс И'ј r111и111·1·и11с 11
l\<>11<11\И.i<>~I грађаllс\, l\ГJKlt/[ИIЈС
•
([!)C'l'<tltJ[,Cll() ЈС и "_j[J()IJ()_
Гl<>I\ 11ана11111,им имсн<ЈМ селt> ес 11<1мин,е 1711. Г<>11инс. Т<ЈМ r1риликом 'Гур11и
су из11р111или П<J!IflC бс1с<1нских спахија, па су у списак унели и с11ахијс из Гу11ија и
ДрСН(ЈНС.
C'l'ii/{()8/IИJl/'l'/J() и рr!//()/ЈИ. По 11рво~1 П(ЈСЛсраТf[()М []()[!ИСУ r·у11ијс јс са
't<ICC<>l\11MМаhи11с·1·а11а,·1953_
137 с·га11t)ЈЈ11ика и 17 l\t)M<1hr11-1c·1·a1ia_ Л,рснс111а и Јсзсринс <Ј11е r1<11111c11c г<111и11с би.~11
су 11t>ссбн<1 11<Ј11исна jcJ\ИHfll\a (Ј()() с·1·ан<>Нника 11 12 д<1маhинс·1·а11а). Il<J r1<>11ису из
1961. ГlЈl\ИНС !'улије је имал<Ј 153 с·ганонника и 20 домаt1инс·га1Ја, а 1971. го11инс - 27
l\<ЈМаhинс·га1~а са 143 с1·ан<>nника. Највсhи број С1'3НСЈ11ника. 203, и домаhинс·га11а,
39, село јс имал<Ј 1981. ГОЈ\ИНС. I1o П<ЈllИСУ ИЗ 1991. ГО/\l!НС бр<>ј с1·а11онника је ИС1'И
ка<Ј и 1953. г<>11инс. Према 'l'<JMC, у псрис111у <>1\ ·1·ри11ссс·r r·<JJ\f1H<t (1961-1991) бр<>ј
C'l'<l][<)llHИK<t јс сма11.с:н ~'' 16 f[Ј[И )(Ј,46'Х•• а l\CtJбlJM [](Јр<>Ј\Иl\а брt>ј J\<>M<1h1111c·1·a1Ja јс
11t>11c:ha11 ·.1а 'Ј 11;111 45');,_
\'!а <>CH<>ny-jc/\fl<Jr 11а11rр<16но1' r1а·гписа на сеоском грс>бл,у у Дрсн<ЈНИ (1783.)
м<1г,1<1 б11 ес :Јакл,у•1и·1·и 11а јс село билс1 насс1ьсно пра1~осланним р<Ј/\<Јвrrма j<1r11 у
11
1.1 Ис·1·t). 7)(1.
'"' l Ic·1·ar Ж. l Ie·1·p<>1111h. 11.;1" 17~
. ,, И1.:·1·{).
floc·1·a11<1к и развој сеоских 11ассља . .
223
11>11 l>j lll•:lt>llllllll '\\.111 lit:Kil. JJ(1t:•1il Kii'llll\<111,y Jt)'lll<lllil (~)'K<IJ\llll<>llllћ<1. llC.:hllll<I
.1;111~111111.11\ )1{ l)~()IJ(I CC.ilil J11ll'L'.~l.t.:lltt .it.: кr<1_ј...:м XIX 1-1 IJ()')t,;·1·кt)f\.1 хх Jlt.:Kll. l)t))\()11~1 су:
il.1111111/111 M<•r<1•1;1111·1 (~ куhс.:). •111ји јс.: 1111с:Јt<1к Jt1>cc.:.~.1:11 и·1 сс.:л<~

l\1 к11c;111:1.c111-1l1t:. ·1;1сс:11к 1111j1111111111hc: 11·1 ИСi;1rск11г К11Ј1<11111111<1, 1·Ј1<.: су Ј\11111,111 и·Ј
,,\1;111ж11.t:1 ct:;1;1 J;11·11<1bt:. ll1>11<:к:J<>~1 су Ј1'Ј ltpJJ<.: 1·1•rc.: ·~; Ј11111;1Ј1;1ЈЈи. 1 "·' Сл<1Ј1с сЈ1 .
.11111i111n Krt"1·1·1·1·c;11<1 .
•"v111.71J11;1111>1111h11 (n к\·h;1) С)' ·1·<1к11ђс J11111;1h;11111. 1111;Ј11 су јсЈ111<1 кyh1>11 11111·11>;111•1111.: lililll)'J't: )''lt::Jll с)· 11rc:11111t: 1111 с·1·;11111јс:11 IJ(1t:·J·кy
\111:11>11;111)·. <1 М11Ј111!111 11<1 М11ЈЈ11. (';1<111с: с11. Ј1111;1Ј1<1 Krc·гJ1·1·t:JJ.<1.
llL·1111>1111/111 (11 K)l1<1). ;11>сс:;1,<:111Ј су и·Ј К<>'1<1r1Ј1Јк<1 K<>Ji ·1·)"Ј·11Ј1<1. 11<>Jtc.: 1Ј<1rс.:к<11>JI
1;~·.:1;1·1·1llllll1;.1. к11ј11 кr1111. ()сжt.: }' K)''lt.: н. (';J(lllt.: .n)''11111Jli"lll.
111
ll"j l)tlllillti.I. "j{}t11·
(:.•1;1111.;rJ/l/J/111 ( 1 к1·l1;1) 11 M1tЛ<!L'il//.f/,L'llllh11 (3 куl11:) jt:J\i1JJ С)' r11Jt CiJ

l lc:1111•11JJl11J11<1 ). сс:ЈЈ)'. 11,, JJrc:JtnJ1.y Ci11;J" су ·1·r11 Cir•1·1·;1: 1 lc:J111•. С'ЈЈ<11iк11 и М11,111с<1Ј1.
:\t:1>Гi1>•1 111>1111;111•111с: ·1<1J1r1·1·t:. l lt:1111>1111l111 111>ct: 11rc·11111c: 1Ј1> l l1:JJ1y. ('Ј1<1Ј1к11111Јh11 су
, 1с:.111 11 1 1с:,11.11с: 11,, с_·:1<11•к)'. <1 Ј11> М11;111с;111)' 1111сс: 11rc:·J11•1c: M11J11>c<111J1.c:1111h11. СЈ11·1
с:1а11с ·1;1јс:Ј11111•1к1• J11111;1h)• сл<111у СЈ\. Л111~с·1·,1л<1 Јlуку .
. /11·1111111/1 ( 1 Ј\1>11.) су Ј1<1С<.:Л,<.:Ј111 и·1 ·1·rc.:fiJ1h;1. "llr11·1c:·1·1111" С<.: у М<1rк1Ј11ићс:.
(-..:1;11111 Cll. 1\11.'\illll'L'.'l~I Ml1\i:l11.'\(\.
,/;1/111.11111111/111 - l';1j\l'.'Jl11\111111 (3 куhс:) су IJ<1rcк:J1>•1 Jl'I !Lr11c: l'i111c:. (';1<1JIC Cll.

/\.•1с:м1111ј;1.
//,·1/>t>llll/t'/////111 (о h) l1t:) l')' c·1·i1r1Jj11 )\11Ct:Jl,t:lllll\ll. '3;Ј 11rc:•11: .,.VJl<JKiJ Jil>Cc.;;J,<.:Jlll
С\' 11·1 Cl:Лil ·1·v11111l11•>.i<1. ll1:·1·r1•11J1j<1 Ј1 Р11с·1·<1. ЛЈ1r<1,1. С';111<Ј 11 МЈЈ:ЈЈ1Ј111јс:
11с1·;1.:ЈЈ1с1·1· ИСi<1111:к11'1 K1>.:i;11J111111·. <1 llc:·1·r1111J1jc: и l'11c·1·,, С)' се: Ј111сс:ЈЈЈ1Ј11-Ј )' 1·)·:11Јјс к1111
.:1.:111к<1. l'1Jc·1·1i ct: 11с:111·Ј·1• к<1l·1111јс 1>Jtc<.:.1J11> )' <>к11111111)' K11;11·)'.ic:1111<1"'''. ()Jt llc·1·r111111j;1 С)'
ll.L:l"t)Jlll llt1"l't)\Jllll. iL<llli:\11111.11 llL"l"llt)llJl_jc1111h11 Kt>.i11 c.~1;·1JIL J]L"l"J.\{)lij{(lll.
//Ј А:1111111111111/111 ( 1 к1·!1<1). 1111с:111а11 јс: 11·1 JLrc:J11111c:) 1·)·:111јс.
~' }Lf>Llltllill ЖllllL llt>iltJlill:
!~1·А;1;11111111111/111 (:'. K)'l1c:). Ј11>ссЈ1.с:1111 11·1 С<1111<1 )' !Jl·1"J111J1t11. 1111111·1·Ј11Ј;1 -г)•·1·11Ј1 .
..:1<1 1111111>11 с1 111 11 11t:;1c:1<1 11с::1с:11 (llc:1J.c:J1) 1;r11jc:1· )' Ltr111>j 1·1•r11. 1>Ј1111Јс,1с:11<1 Ку•1<1.
()1111 l'\ с:1:111Ј1:Ј1Ј ·1,;) 1 1!Ј..:11Ј1<ЈЈ1. 11;1 с)· 111>с:1<: у·1с,111 cл<Jll)' l·11. 1·c:11r1·11j;1 - T1)'rb11Jt. У·1r1111и
CV. 1111t:,liJ 111111'1illl•\' }t\'IJlilll l~)'K;JJ\Jlll<>llJllliJ, !:K<Jll!J,1CKl1.
IJ.1·•111!1l'll/J/111 1) K)'l1t:) С)' jt:J\Jl(1 11!1)\C'l'J\11 CC<.:Л,t:IJ 11'1 ltr11<.: 1'1111<.:. C'l'<IГ'llll11'1 С)' ll'J
1>к1>;Ј1111t: ·3,1Ј111<1 ). Хr11;1·1·ск11ј. ('rc:JtJ1111i11XIX11ск;Ј 11r111> су Ј111сс,1.с11и у llc.:1·1"1·1J11;11111<Ј
!'t1г11·111ЈЈ (1>Ј111Ј·1·Ј111<Ј 111>1111 11:1·1<1r) ,1 11Ј1•1·1·,1с: С)' ;111111л11 )' Л.rс:1Ј1111у. 11111J11ri:к;1y су 111>Jt
с<1 13..:.:i.к111111l111,1;1 ( l'J J11111;1h1111c·1;111;1 )' llc:1·1"J·1J1111y). С:;1;111с: с11. И;111ј)· • И,11111Ј1<111.
liL·.·1.1>1111h11 ( 1 к)·h;1). Jt11111i111 јс 11<1 жс11111111 1111;Ј11.с. !l1>rc.:к1111'J јс 11Ј1 Rc:л.11111Jl1;1
ll'J 11<.:.'Ј<.: 1 L11к11..: к11;1 Р11ж;1ј;1. "l~c,1.1111111111 - Б)'Л<l'l'l11\llh11 )' n<.:JllJj 1 trк1111 С)' 11'1
1
c·.~lilllL СЈ!. ,i\J111t:·1·11.7 J'I Јl~·к~·.
11
l)1)Jlilllil i ''.
/~1·•1к1Ј1111h11 (3 кv·hc:). •111ј11 јс: 1ЈrсЈ1<1к 111>сс,1.с:11 11·1 11к11Ј111111: llc:hи. 11<1.n.1>•1
l"l'<J1111111111 с)' 11·1 1 !r11c: l'11rc (К)"111). ll11c,1<J 1JrcJt<111,)', !3у•11:·г<1 !3)"1к11111Јh 111>c1J1J11t1 јс
.\111:1111.:;111.'l\·1111~;111.11.;1 .. 'Ј.";.
·.• 1~111;111 '/11/f( "/)//. ( :1111t1 \ .: 1)~·r11IL". 1Jl"\11 11;1:1. 1<Јх1
0
l · 11;11.: ·1.;1111 1111111. ""·' '111. !}/ ,,, 11 ,,,, •Ao. l!ltlf 11 .
. :l11:1111 1 \l11!1111t11l1.11 ;1. 1.°'Х
l IL··1·;111 ЈК l IL··1·r(\lllll1. 11.JI .. 2111).

--- - - - --------· - --·- -·
јсЈ1111) му111кt) 11i;·1·i; t)Jt н~;к11х Илића <Jlt K<>ra су 11а11а111•ьи Ву•1ксЈ11ићи. Сла11t: с1Ј.
l lик1>лу.
У "Jact:t)кy Jt:"Jt:pинi; 11а•1<1с жи11с Н11к11лиhи - Мај11а11и (3 1t<Јм.), 11рс11ак јс
Ј111ссЈ1.сн <)Ј\ Бt:р<111;1 у l~p1111j 1·11ри. сла11с с11. Никt)лу. Инан11н11h11 (4 кућt:), Јtt>сс.~,сни
су и·ј Бр~;с·1·1>11а KllJ\ l lt>Il<>Г П<t"J<tpa 11рс11 крај XIX 11t:ка, '' с·гарИI\t)М су 1111.К11Ј1а111и11а
v lt111111j 1·,,1111. llt> IЈ<)Ј1СКЛ)' f)t>Jt су са Кt)l!<1'1с11ић11м;1 у Брсс·г1>11)'· Сл<111с с11. l"сt)ргиј;1
- "БурЬ1111 ( Ј(, 11<111см\>ар). В_vк11,>1;111111111hи (1 кућа), 11<>ссл,с11и су 11·3 Jtc>н,cr Кр11.и11<1, а
с·1·<111и1111м су и:1 ltp11c 1·,111с 1111 Вир11нзара. llрс"Јимс 111>сс 111> 11рс1·ку Вук11ма11у.
С'.:1а11с с11. Лрх;1н1·~;,1;1 Михн11;1а.
0Jt Jl.11yr<>r с11с·1·ск1>1· r<1·1·a из села јс <>11ссл.с11 11слики Gpt>j с·1·а11111111ика.
Исс.~.с11111111 су М111111/111 у Лс111ак (1 1\<ЈМ.) 11 Лсп1>са11ић (1 1111~1.). Мил1111;1н11н11/;11 у
Јlс111;1к ( 1 Ј\<>~1.). Бt:1>1·ra11 (2). Ра111ка (2), Врњ<1•1кн Бн11,;1 ( 1) 11 Кр<1гујс11п11 ( 1 ),
(;'lill/K(l/IJlfitl ,1' llJ11aj1{apcкy ( 1 Ј\!>М.), .faf1J/M(IHJJ/;JJ у C:MC)\Cpt:llCKY []а,1<111ку ( 1 J{l)M.).
l'п111ку (1) и Лус·1·рнлију (1), !3J'Kil/(JJJ1111111h11 у OG11c111>11<11t (1 1\<)М.), Лt:111ак (1),
l<.11нл,clll) (5). JlcIIt>CallИh ( l) 11 r·y·1y (1), By•111hc1111h11: Лс111ак (4 lt<>M.), BJ''IK!l/llfhfi:
l lсма•1ка ( 1 Jtt>м.); Вс-.7,111111/;11: Бс1>rра;1 (1 1111м.); !!ик!1л11hи у Л<1"Ј<1рс11<11t (2 it<>м.) и
И11а11111111h11: Jlc11t>c;1111-1h (2 lt<>~1.), Лс111ак (2), Крагуј~;11а11(1)1111сма•1ку (l 11<>м.)
Ј~ЕСЕТАК
!/1>.'111ж;1ј 11 ЈЈ111. C'cJI<> ес 11а11;1·111 11а сс11ср11ис·1·1>•111и~1 1>Gpt1111111~1п Pt>l"<>"jllc, Н к~1

·1;111аЈ11111 <•Jt Jlc·11t1c;1111-1h;1. с;1 11с11с c·1·ra11c Иfipa. fl11 111>.1t1)!<<1jy с11<111а у Gр11ск11·
11;1;1111111скп сс,1;1 11 11·1р;1·111·1·11 јс 11рс11с·1·;1111111к р;1·3()ијс1111r сс,1;1 11G<1pcк11r ·1·1·111i1. l<.yl1c су
;1<>1111r<111c 11;1 1111ис·1·rа1·11111~1;1 11лсhа·1·их K<>C<t у ма11.11~1 1·ру11;1м;1 мсђус1Јб111) i\(1с·г;1
• • •
уЈ1<1Ј1,с1111~1 и и·311t1жс11с су J<l'l<>J !)С11с·гл,сн11с·г11 и сс11ср11им 11;1з11у1111111м с·1·рујан,11м;1.
Ј Jt>lll'I'() јс CCJ\ll pa·JfilljClllll" 'Гlllln. l"Л<llllJC li>ИllC су ИМ !>Kyћlll11\H, <1 11Clli1111C И \llYMC су
11L·11<1.~ск1) <111 cc.r1;1.
И·111<111 CCJl<i C<I "l<llln){llC с·1·11а11с, У"Ј)(ИЖС ес '!ук<tра (9Н(Ј м). а CCllC[Jl)'J<llla)\11!)
О11111111с (993 ~1) 11 11с111·1·<1 ;1;1,1,с l)J\ села 11,1<111и11ск11 1111с ltp1111 11рх (1 l(JJ ~1). Срс1111,а
ll<IJ\\1<>11CK11;1·1·11<J
·1-;1к<> 11;1:111;111<1 111Ј fi;1•111jaм;1). 'lукар<1, Крсмс11гг<1к (111у~1а), 1<tll(!f1!)11ИJ\a (ли11<1Ј(С и
111у·,1;1). Всл11ка ,11111;11(<1. С.'с.1и111·1·с, Ллуга, Ј'11н1111а ли11а11а 11 П11а1111и111·1·с.
у <l'l'<IJ1)' ССЈЈа llt)'Jll<l'l'lljc 11!))\С су: J<tll(!pt!llИl\il ( l't>p11.a 11 Ј~1Ј11.а), l-!11к1>ЛИllН
•1сс\1;1. К11•1с111111с (Ј~1-1111с11ск;1111)/\<1)11 Ор;11111111с (11аз11;111с 11<> t>f1<1CИ\1;1). Ј
)' Ci:l()(°)rc1hct,jll<lt\1 11<)1"JIL'J~)1 Ct;jJC) llt.:Mi:I П()IJ().1 11<1.ll Jl(>Jl()Жi:l.j. Л()Ј11И~1 Ct.:<.>CK11M
ll)"l'C\I 11<11\L"ji\ll\) јс Crahajlll·ll{<l\1a Ktljc 11pt1Jl<l"IC ){!)Ј11111!1~1 l1()p;1.
/ Ј;;Ј/11/, ll/J!lll/Л!JC'/' 11 С'/'ё/(!111/L". l l<t'JИll ССЛ јс 1-1;1"Ји11 за p<t"J11c 11а)!<\>и11с К<Јјс јс у 11111111у 11л11 11а·1·ури
(ж1-1·1·,, 11 c·1·t>K<t) сс,11> 1111;1h<1Лt> ;11·;1ма 11 6сгt>111·1ма. У ·1·урски\1 llt)lll·ICllИ~I кн,111·<1ма ·г·111.
Ј1сф·1·с1111\·1а с 1111•1с·1·к;1 ХУ 11 XVI 11ска 111111 <>11и\1 11мс11(ЈМ сел<> ct: 11с 11t1м1111.с. 'Г11
y11~·hyjc 11;1 :1;1к11,у•1ак ltn јс сс.111 м;1ђсг 11<1с·1·а11к<1. Мсђу·1·11м, у·1·11рђсн11 јс 11<1 у селу
11<>c·1"<1jt: с·1·а1111 11рк1111111·1·с 11 г1111\>,1.с. ,ГЈ,<111;111111,и ·1'<>11111111м (',·ли111·1·с. К<>јс ес 11а11а"Ј11
1111жс ссл;1. ук<1·Јујс 11<1 jt: 11а ·1·11~1 \1сс·1·у 11ссум11.11111> fi1111t1 с·1·п11<1 11<1ссл,с,
111
јер ес ·1·у
Поста11ак и развој сеоских 11ассља 225
rас1Ј(ЈЗ11ају ·гсмсл,и ·Ји11и11а и !Ј(111зи11них згrа11а. На осн1111у ·г11га закл,у•rујс ес 11а јс

llilCCJJ,c ll<IC'l'iljaJJ() 11<11\ 11rу1·им ИMCll<JM. Сс!ЈСК!) гr11бл,с ес 11алази ИЗll<IH села 11а
'1сс·1·)· l trк111111a.
('·1а1111111111111·1·11с1 11 {J<l//111111. f](J бр(1ју с·1·ан111111ика и 1111м11на ссл11 с11а11а у мала
11а,:с11.;1: ЈС)4Н. 1-.111и11с им<1Л(1 јс 1111:с·1· куhа и 44 с·1·ан1111ника. 1953. бr,1ј Ј\(Ј~1аhинс·1·;111а
јс 11с·1·11. <1 Cip11j с·1·а11,11111ика јс Jt(J111:haн за!!. ll(J 11(111ису из 1961. у Дсс1:·1·ку ji: !!
)\<l~1ahи11c·1·;111a 11 47 C'l'<lll(JlllJИKa, 1971. бр(Јј l\<JM<thИllC'l'<llla јс (ЈС'Г<l!Ј ИС'l'И, а бр11ј
с·1"<1ЈI(ЈЈ11111к<1 јс сма11.с11 ·1и 7.
();1 ·1(1г r.r<1j<1 ·Jr,,,,. 11с1:11.;111;111,;1 ГЈr11ј с·1·а11111111ика 11 11(1~1аhи11с·1·;111<1 11а1·л11 ес
с,1;111,,·јс: i'JHI. l'<>111111c у с1:11у 11\1;1 ') Ј(<>,1;1h1111с·г<111а и') с·1·а11(Ј1111ик<1, <1 1')91. Г(>11и11с
1111<1 11<>м;1hи11с·1·11а 11 11с·1· с·1·;111(1111111к<1. За 3!Ј г11111111а ГЈr11ј с·1·а11,1111111к<1 см<111,с11 јс :1а 42
11.'111 l(<J.)(1'Y.,, il Ci1111j Ji(>,1<1h1111c·1-.111;1 ·1;1 n 1\Ј111 75'};,, СсЛ!Ј hi: ltpit() ГЈr'ј() 11сс·1·а·1·и са
Cll"ICKC:l lli:\C~Jl1(I ()(Jlll.1'1111(.;.
Јlн11;1с у селу жи1111 р1111 Б;1р;1h;1 (2 )\(ЈМ.), 1111ссл,с11их cpcJ(ИII<JM XIX 11ск<1 из
l l1111c: r·(111c. <>Ј( 11.:1с,11:11;1 1Зас(1јс1111h<1. •1<1ј11рс су ес Ј((ЈС<:л11л11 у Б<1рс, 11<1 Р(ЈГ(Ј'Ј11и, а
<>11;1·1·:1с С)' 11<>111;111 )' Јl1:сс·1-.1к. !lr11(J јс 1111111;1(1 Аксс11·гиј1: с;1 •1с·1·ир11 си11<1: Ма·1·(1,1,
.Јс(r·1·1·1,111јсм. J;1(i,~;111(1~1 11 М<111·г1111(1м. [((Ј 11<1rскли су р(ЈЈ( сн I><1r<1hим<1 у Ј(1111;1111111и.
С'.•1а11с с11. ll11K<J11v.
}((! ll<IJl<>llllllC ХХ llCKil у CCJIY јс ЖllllC() И r(JJ( Дltll/c'/lllhlt. Jcr()'l'Иjc fl11111Cllllh
J(<>lll<l(J јс ll'J Жу11,с1111hа 11<1 Ј>(ЈГ<>"Ј11и ка<Ј слуга К(ЈЈ\ Аксс11·1·иј<1 Б<1раh<1. !lр11л11К(ЈМ
J(C(J(ic си111111<1, Ј\С(Ј 11м<111,<1 Ј((Ј(iИ(Ј јс и слуг<1 Јср11·1·ијс, к11ји ес 11жс1111(1, с;1гr<111и'' куhу
11 •>i( 11.с1·;1 11,"1·11•1с !Зукс<111, К(>ј11 јс 11м;111 •1с·1·ир11 си11а: flp11(1cл;111a, М;1н11јла, Jlrar(Jjлa
11 l'<1J(1>cJ1<111<1. Ilr1111c,1;111 јс (Јс·1·;111 11<1 ж111111 у Јlссс·1·ку. М;111(1јл'' 11 Ра11(1с11а11 су ес
1111с<:с:1111111 у К)··1·11,с. а Jlr•11·(1jл(1 у Лс11(1с<11111h. С~11<111с с11. А11(1с·1·(111а Луку.
llt>C.~t: Jl1)\'l'(ll' CllC'l'l'K!JI' ra·1·a 11·1 Јlссс·1·ка ес llCCЛl·l,1() llCK(J,11\K(I ll()r()J(Иl\<1r<1i1<1 )' Jlc11t1c<11111l1 (') 11<>•1.), )' Ку·1·11.с (3 ), )' Б1:11r11<111 ( l ). у О1,1акс ( 1 ). у Lfa•1;1к ( 1) и
К11<111.с111> ( 1 ).
Јl,ОБРАВА
//с1,-1с1ж;1ј 11 ·1·1111. СсЈ1(1 ес 11;1,1;1·Ј11 11с·1· ки;111мс·1·ара јуж11lЈ lll\ ,'Jc1111ca1111h<1. с

j(CCllC с·1·11;111с CJlCJ\ll>CГ и Ј\1111,с1· 'l'!JKГ1р<111СКС rскс, J(CCllC llflИ'l'!JKC ИГ1р<1. 11<1
111>Ј1(1жају ccJI<> 11r1111<1J(<1 11<1;11·111ск<1м ·1·и11у 11ассл,а. Kyhc су Л(>1111rн11с 11а 11r11c(1.i11(1j
c·1·r<lllll 11r(Jlllllrc11c rall!IИ (l!(IЛ,c) нar<J'IИ'l'(I lllИr<JK<J.j CCl\cr<J'Jall<IJ\ll(J (!)( f1CKC.
lll11r1·lll ЈС 11а Ј111с 11r1111rc1111c ·1(111с: :1с•1л.<1rн111111•1кс, 11с11<111 сс11а
(11.1111с llllK)'hlllll(C) 11C'l't)'l<lrcкcс11нс11111·1·11~1<1 и 111y~f<JM ll(Jlll·llllC ССЛ<I.

('с11с11(1·1;111;1;111<> 1111 ссЈ1<1 јс Ci1111<1 К;111к (nliH •1). 11;1 сс11с11)' јс 1·(JJl)'()<>11<111 (7(17 ~·1),
11;111с·1"<>ку С)' ll.1;111;111 (7511'1)11 1·,1,1и•1 (6~4 м): 11<1·Јн11а11у11r11r<11111н
1·11н111111н јс ИГ1<111. 'f'(111(1rr<1фcк11 11;1з11111·1 су Шир,1ки Jl<1, Б•1r11h, Јс·Јср<1. Jl11Gra11cк'1
1111:1.с. К.:111к 11 lll;111;111.
I I1111cc•111<1 11;111'1(1rск<1 1111с1111<1 сс11<1 јс 52') мс·1·<1rа. <1 11(1rc11 м;1г11с·1·r;1,111<>1· 11у·1·;1
.\ 1Jh '1. 111·1·,, ji: 11 11;1ј1111ж;1 11;1;1~111rск•1 1111с1111<1.
('t::I<> јс CllJlll~l<lllllll) 11·11111rск(>•1 11(1)(<>~1. ll11jc ес llt>J() 11
lјук111111к.
'
Ct:JJ() llMil 11r<111<111 11rуж;111,;1 cc11cp1111c·1·(JK-jy1·()'JilllilJ( 11 cr(J)\llll'IKC куhс С)'
• •
1111;111111)"1·с) 11с11rск1111<111(1•1 1111·1)' у ~1<111,11~11·r)'111111a~1a,11(111сЈ1·1;1,1с111111•1к<11·11у·1·;1 К<ЈЈ11~1
22п Благоје Павловић
----- ------------------- ----· - '------·------· --------
су 11011сзани. па подссhа на село разбијеног типа. П<> ГС()Графск(ЈМ 110Л(ЈЖа.iу куhа и

н,их<>Н<>.i у11ал,снt>с·1·и сел<> Gи М(ЈГЛ(Ј 11а ес fl(J/\CJIИ на Г<>рн.и и /\<ЈЊИ /\СО. Г<1рн,и
сс11ср<>ис·гt>•111и /\С(Ј 11алази ес у 11ана111н,см д<1бравсК(ЈМ 11<>л,у, а /\<Јн,и око
маг11с·грал11(ЈI' 11y·ra К(>С<>11ска Ми·rр<1иви11а Ђ Ра111ка и у са(Јбраhајн<>м П(ЈГЛС/\У има
<>11;1и•1а11 1·с<>l'р<tфски II(JЛ<JЖ<tj. Тај крај села 11азнан јс Јс:1ср<>, 11<> мал(ЈМ јсз<.:ру за
К(Јјс ес nсзују бајке <Ј аж11аји К<1ја јс у јс1еру жи11сла и с11ак<>га 11а11а, П(Ј у·гнрђсн<ЈМ
рс11у. пр()ЖДирала 11енојку и,1и М<Јмка из града Чивутана. Поред језера ес и /\анас
11tЈказујс 11а Гр(Јб, за КtЈјИ ес 11ри•1а /\а јс у 1-ьсму аж11аја заК(ЈПа11а (Алин гроб).
Анрим //(JJl(JI1иh јс ·1nбслсЖИ(Ј прс1\аf1,с К<>јс јс •1yt1 (Ј/\ Cll(JГ у•1сника К(1м11с11а
Ј itJll(JHИha.' ''
Наз1111. 11рrЈ111л1Јс·1· 11 C"t'apt111c. Назин села јс ll(JC'l'a(J <>/\ С'l'аријсг <Јблика
ЈtьГ>рха11а ·1<11111с<111а у 1·!1>11с,1,и 11ара Ур(>111а (Ј з<1~1сни жу11с З11с•1аf1 '!а жу11у
Бр11с11ик. Да11а111н,и 11ази11 села Дt>брапа !l(Ј'ги•rс <Ј/\ рс•1и /\(Јбр<>-а, 111·1'() з11а•1и
зсмл,и111·гс у нс•1иј<1ј СIЈ(Јјини. lf(JCCI\, иман.с (влас1·с,111нски 11tJcc11). У срсдf1,см 11ску
111ЈС<:/\ јс 11ри11а1\<1<Ј нл<1с·1·сли11у f'tJiOK<JH(J Дъбрха11и, ll(J К(ЈМС јс и село /\<>б11л<Ј нази11.
flpc~1a 'l'lJM<: СС.~() Д(Јбра11<1 јс биЛ<Ј 11лас·1·сл11нск<Ј ССЛ(Ј. у 11рИЛ<ЈГ (ЈН(ЈМС И/\С и
11рису·1·н(Ј 11рс11а11.с i\il су из <>К<>Ј111их сс,1а ссл,а11и /\(Ј·1·сринали с·1'(ЈКУ 11а па111у 11а
ИMclll·t: у ДtЈбра11СКl)~1 ll<>,1.y. l'J\C јс Ul1ЛlJ l\l)C'l'(t ·гра11с, и ·1·у јс 611() бра11 1\<Ј бра11а П(Ј
•1сму јс сс.1у t>c·1·at> 11аз1111 Д1>бра11а.
Сел<' јс С'l'аријсг r1<JC'l'a11кa. У Сnс1'(Јс·гсфанској поnсл,и крал,а Милу·гина из
1315. 1·1>11и11с ·забслсжс11и су ссЛ<Ј и рска Дъбрхава и према фу11к11ији и II<>Л<ЈЖају
с11u11ал1> јс у 11Ј1ас·1·сЈ1и11скu села. f](JJ\ имс11<>М Дъбрха11а 111>ми11,с ес и у П(ЈПСЈ1.и 11ара
Ур<>111а у К(>ј<>ј с}· "Ја1111са11а 1111а 11сла села: и село Д1,брха11а Му·1·и11(>11ик1. и ссл<>
l'1>1<>K111111 Д1.брха11а.
За 11рсмс flp111>r ср11ск1>1· ус·1·а11ка д<>бра11а јс 1912. f'(J/\ИllC била у рукама
Кар<1ђИ<>рђс11их ус·1·а11ика. Вук Кара1.1иt1 јс забележи<> село Д(~бра11у у жу11и Г(Јр11,и
Ибар, 11ахији Н(Јll(Ј11азарск11ј.
У селу ес са лс11с с·1·ранс Д(>бранскс 11скс, на мсс·1·у зuаном Бро/\, налазе
(ЈС'1·а11и с·1·ар1>1-
"1·p•1K(JI' 1·р(Јб;1,а", а на дсс1111ј с·грани рекс, 11рсма Бр(ЈЈ\у, јс 11ркнf111а
CI!. С11аса (храм јс lllJCl!chcн ва~11сссн.у - С11аС()IЈЈ\ану). Гр1~б11,с јс рас·гурс111Ј, а <>11
•
11рк11и11с ЈС <Јс·1·с1ла сам<Ј ку11а Л(Јмл.с11t>Г камсн<1 ·1арасла у ·грн.у.
Ј~а11а11111,с Ј~11бра11ск1> гр(>(}л,с јс на Шан11у.
:i· Л111Ј;.1~1 (l(Jl1(111иh. /{1р11,и ИП;1р cpL'/fffJL'l-н,:к:1. I'(>Ј1и11111)ица 1-lикtЈлс t{)'Itиha. к11 •. 26. l).;{11·pa11. 1907.
22!).
''У 1·ra1ty 1
1~111у·1·с-111у. lli:l:Jllf:lll(l~1 ЈЈ() llИJlY и hy11rи.iи К<>ју су 1-ICKдJ((I ll(JJ(ИJ'JIИ LЈи11у·rи. ЖИIЈСЛИ су CC\f\fИ
\111111·t1fit1ж11и. Јс1 11.их<111<1 Jt<'6'1 у t111<1t1.1 jc·1cry. и~~.а 1·ra11a. ж1111с11и јс 11сликсt аж11а.iа. KtJ_iy су
llC'lllClll()(i()llll\И - t~и1,у·1·и f.f(IJ1ilJIИ f>CJ\(J!l.1 хrа11и·1·и л.yJtCKИf\t жр·1·111:1ма. и CllaK<JI' }((1113 Ј(f:IП3ЛИ су jt1j И':I
.
l'Jlf:IJ\il lltl ЈСЈ\11<1 f.1.:lHJ\<> 1 1C.1>(tJ(C .
•
Јс1111<1!'.1 Jt<>l:Jc f1C/1 11t.1 /\СН<>јку 11скоr· сироћ-tаха и <>на <JJtc к:.1 језеру, 11а ·1·у. 11ла'1уhи. стс1t1с
(Ј 1 1..:ки11а·1·и 1 1ас Ki.tJ(a hc ес нлt1 IIL>jt11-1it·1·и, ·1·с Jta јс жиuу 11ро1·у·1·а. Бt1111 у ·1-<>М ·1·рс11у·1·ку. Kf'\Jta ј..: J{Cli(>jкa
tl'll.:KИl,<l~ltl Cl!tlj lltlCJJCJ(ll•И •[(\С. 11(.llll)I.: ()ј{ llCKYJ\3 с.~нс·1·и (~;,\(\(\, 11'1 јс с·1·анс "l'CLllИ·1·и и с.1()(ј()Ј(11'1'И J{(t ес }IC
11:1;;1111~1 C\.1r·1·11. _i..:r l1c ј1.: ()11 l'lli.IC~1·r11 1-1 а:1у уGи·1·и, (t бсзбС)ЖllС C'l'aff(.)llllИKC у граЈ(У ll<IKJ'C'l'И'l'И ~IJIИ
11уl··1·и·1·и ''с1:1~1 '' Ј(ј-\ ~1·х CliC ИC'l'(11.:fill. J(Cl\(l_jк;,1 ес (IСЛ()(i()/{И и Yl\tИflИ. а c:1:ic1·11 L'a11a ~'1\1С>ЈЈ311 (1Ј( 11у·1·а леже
J(il Ct..' ~1<11111 t>J1to.11JfJИ. 11а. Ј111к ес '';:1.1::1'' 11с 11с1јани :Јi:IМ<>ЛИ J(Cli<>jкy Ј!а 1·1:i маЈ1с1 11<1биt11·1·с. ll"cкc1p<>
·1;;1·1·11;1ас;;1 ес ~1c111r~·1•1ac·r·t1 _jc·1cr11 и i:\ЖJta.ia ес 11(1.iн11и: Ј(СН{1.јка сузс~ма с11с1ји~1 t1rc1cи 11t1 Ј1и1tу ( 'нс·1·t11·
( 'а11у. К<>ји ес 11Ј(~1ИХ llJ1tl6YJIИ и. 111'1'(\JIU~I llJJCl6()j{I.: ГJl(lliY CIЖJ(i.ljи. :Ji.\'l'И~I 11рс1·1·с1·11с jt)j уже К()()'Ј глс-11iу.
11r~11il'Жc К()11.у ·1а rc11. '''' <)Jllt}''lc у 1·r311. Ј~<)111а11111и у rpclJ\ з11·1·rажи <)Ј{ бс·16(>Жt1их 1·r3ђа11а Jti:l ес
lllJKfJl··1·c. и;1и 1:1Kt) ·1·tJ 11с у~1и11с. 11ус·1·иhс ''ё.111у'' Jt<t их с1-1с 11p<1ry1·::1. ЈЬу·1·и Gс:1G1)Ж11и1\И 11рис.-1·<-t1!)'. ·1·с ес
t·11и 1111кrc·1·i:. а Lli. (,'~111•1 и:111~JtL '' ltJIY ·· у 11tЈЛ1с ~1 ·1·у јс убије. •~ији ес 1·pofi и Jta11t1c ll<>:iнajc ''.
Пос·га11ак и развој сеоских насеља 227
-- ---- - ------ ---- -
С·1;:11111111111111·1·1111 11 р11;1111111. l'<ЈЈ\И нс 1 '121. сел (Ј јс имал <Ј 11ссс·1· J\lJMah и f1c·1·a11;1 и '14
с·1"1ЈЈ<111ЈЈЈ1ка. 1lJ4H. у сс;Ју јс 22 11<1маћиЈ1с·гЈ1а са 12'! C'J'aJJ(JJIJJИK<I, а rЈс·г Г<ЈЈ\Иrrа
K>ICIJIJjc. (jf)l).i JJl)~1<1hИIJC'l'Hllj C'l'all(JllJll1K<J IJ()IJchal) 'Ј<Ј 21 ( 15!)).
[],, 1Ј<11111с)• 11·Ј llJnl. Ј·,111111Јс )' Ј{<>(јr;Ј1<и јс 33 Ј\<ЈмаhиЈ1с·Ј·Ј1а са llJ2 с·1·;ЈЈЈ<Ј11Ј1ика.
llJ71. l'lJJIJlllC (jl)l).i ("l'<llll)l\1111KlhИIJC'l'J\H ес JJl\llCh<I() 'J<>.iа C'l'<llll>IJllИK<• и IJl>M<lhИllC'l'HJJa lll) lllJIJИcy l'!HI. Ј'(\ј\ИЈIС јс (1'!'! С'Ј'аlЈ()Ј\ЈЈИКН
1Ј с\() 1111м<1h11fJc·1·<1J1<1). ! [;1j11ch11 (jr,,j с·1·а11tЈ1111ика, 21Н и Ј\lЈмаh11Ј1с·гаЈЈа, 5'!. за(јслсжс1Ј
ј<: ЈЈ<ЈЈЈИС<Јм \'!'!\. r<>JIJ1JJc. За ·1·r1111ccc·1· Г(ЈЈ\ИIЈ<1 (1'!61-1lJlJI) (jr<Jj с·1·а11,Ј11f1ика јс
llt>llL'l1illl 'Jј J\lJM<1l111JJc·1·11<1 'J<I 26 (7Н,7'!'Х,).
J{<lll<IJllll.c C'J'i\lllllllll·JllJ'l'llll 'JIJllt: r()}Jl)llИ Jll1CCЛ.CJJl1 crcJ)ИJll)M xrx JICK<l,И 'Гll:
1;11ј111111/111 (Н куl1;1) 11 Ь"1111к111111h11 ( 11 куh;1). 11<1сс11.с11и "''11 Сјс1Ј1111с", сслt1
1311хсс11Ј111<1 (11а11;1с: Вrсјс1Ј11Ј1<1).!Ј,,·Ј'<Јм1111 су ILr1J(11·,,raJ\H К<Јји су ес у XIX Ј1ску
;1<1сс,111л1Ј 1Ја llc111·1·cr. 1Ir11<J(j1J·1·11(J су ес 11rсзи11али ЛукtЈ11иh11 и rr<JJ\ ·гим 1111с"Јимс11,,м
С)' 11<>cc;J.t:JJ1J у Ј{<1(ј11<111)'· 11,, ЈЈ<1r<111и•1Ј1<1~1 JJrc11<11J.y (ј11.1;1су11Ј1а (jra·1"1: Б<1.i1' и Б<ЈЈЈЈк<1.
lltl Јј,1ј1• JJ[1C'lllMC lll\CC ;1а11;111111.11 Бt1j111111l111. il 11(\ 1;,lllJK)' 1;111JJK111111l111. Q(j;) r1111<1
с.:Ј;111с с11. \ \1Јк11ЈЈ)'.
IJ.1·1.:11/1,·1111/111 - ll<111y11c ( 1() куh;1). Ј\t1сс;1.с11и су 11·3 сс11;1 lla11)'J\C ЈЈа Ј>11гt1·311и
(cc:Jtl јс 11·1.,1сЬу 1;,111,скс l·J МаЈЈс Рt:кс). C~·1·;1r11JJ11~1 су 1111 JltJJJ;1·1·;1 11Ј JJJJCMCJl<I
l\;1c11jc11J1l1<1 )' IL1111t1j 1"11111. МсЬ)•·1·1·Ј,1. Р;111<1с;1;111 ЈЬ. Ilн11JJ1J11иh Jl<IH(IJJJ·I 11н су Ј{,1(јrн11у
113
11111Ј1л11 с;1 ЈЈ11ЈЈ;1·1"1 )' C'tJ•1;1111JJJy . С;1а11с с11. JlJ11a11a Krc·1·J1·1·cJ1.a. 1·,11\1Ј1Јс 1'!14. јс1\1Ја
11<>r<>111111•1 13yк1Jl1c1111h;1 t111cc;1.c11;1 јс у l lt11J1·1 ! la:1ar.
1;.J·A·111111h11 - /J111111ft·1111/111 (lJ куl1;1). 1111ссл.сЈ1и су и·1 ·11ук1111Ј1<1 у И(ј<1f1СК<>М
l(,1;J;11111J1Jy· (';Ј;111с с11. Лrх<1ЈЈ1·с;1;1 11 с11. Ил11ју. Р1>Ь<1к;1ју ес с;1 М11:1;11Ј1111иh1·1~1<1.
M11;1t1jc1111h11м;1 ЈЈ l~;1c1Jl11J\1;1 )' Jlc1J11c;11111hy. !{1> 1964. 1'<>111111с у сс11у су ж1,111с.n11
f~J·111к11h11 ( 1 куh<1) к11ји СЈЈ;111с с11. Јlуку. У f{lJ(j11<1ll)' су· ес 11<1ссл11;1и и·Ј Сс1111'1,1н у
1;;111.ск<Јј, l'J\C су J\<IJllJJIJ 11:Ј Kt>'J<l[lJJИKссЈ1.с11Ј1кс •11111с l'''ll<JIJ1J: P:1;1r1~1111'<11111h11 (2 куhс), ЈЈl1сс,1.с1Ји Ј1'1
llr111c1111 11;1 Рt1г,"11111. ('.:1;111с с11. i\11,1c·1'<1.11;1 Јlуку, lf11л·r1;111h11 (3 K)'hc). ·1·;1кt1Ьс С)'
)Jl!CCJJ,Cllll ll'J 1 L111JClllJ. CJJi\llC Jl)"lllJl)Ji\JI: /);J//()/Jlihlt ( 1 куl1<1), J)llCCJJ.Cllll ll'J r;<lll(JllИhil.
··1J1111'Jc·1·11t1" ес)' куhу 1;,>j111111ha 11 СЈЈ;111с с11. !Зrа•Јс jcccrJ,c и сЈ1. 'Г11<1ј1111у:
llL·c·1"'!''''111h11 ( 1 куh<1). ;111сс11.t:1Ји из Ilr1J111111rиJ1c, "ЈЈrск<' И(јr<1", сл<1Ј1с сЈ1. Ђ<,rЬ<1:
ff·111h11 (1 ))ll~1.).JJt1CC.'J.Cllll \lJnc\. J'lJ))IJJIC И'Ј 1{[11ЈСЈ111 IJ<J 'ЈС~1Л.у К11ју су KYIJl1ЛJI ()ј\
11~·Ј11кЈ1l1;1. Jl;1:J,,,\J c·1"1rJ1JJ11~1 С)' 11:1 Itr11c l'i1rc. сл;111с сЈ1. Л1Ј1Јс·1·11,1<1 Ј!уку:
/ЈЈ А11.11;111111111!1 ( 1 1111,Ј. ). 11<1ес1Ј.с11 jt: 11·1 Il<1ry11<1 Ј1а Р11г11:1Ј11Ј, ;1 с·1·аrиЈЈ(1м јс 11·1 Jl11JJa·1·;1 )'
l{;1c<•jc1111!111,1;1. 11,, llllllCKJJ)' jCJlllll јс r<>J)C'l'IJl) C<I B)•KJ1hc1J11l111~1;1 у сс.11у. Jl<IJJ<IJIJll.C
1111с·11·1,·1с 1111с11 1111 с·1"<11111јс~1 Ј1rс·1·ку 13)•к11~1;11Ј)'. СЈЈа11и с11. Ј1111;111;1 Кrс·1·и·1·сл,;1.
Ј{н11;1с сс;1,1 J{11(jr;111;1 JJ11rc111111,1.<1JJrи1Jrc11JJc фуЈЈКЈ\ијс Ј1rЈЈЈИ 11 УЈ'1Јс·1·и·гсл.ск,1-
Г)'r11с·1·1Ј•Јк)' (~11»1·с,1 [>11(ј1Ј,;1к) и C<l<>(jr;1l1ajJ1y фуЈЈКЈ\ију (ну·1·1>(јуск'' с·1·<1ј<1ли111·1·с 11а
rc.1Ja1111j11 JlcJJl>C<IJIJlh - Kt\Cl!llCK11JJ. ·1·c.:1cJ111:111r. ;1 х11г1Јјс1Ј;1 јс (IJJ<J ЈЈ1·1·1Ј с·1·1Ј<1rн 111·111<1ЈЈ 11cch<1j J<I
''llM<1r. \ 1;1 11;1cJJt1JJ<1J·;1JJ,)' С)' (ј<1·1с1111 ·1а куЈЈаЈ1.с J·J 1Jr<1·гcliJ1 сЈ111r·1·ск11 ·1·сrс1Ји.
ОсЈ1~1 )'Ј·,,с·1·11·1·с;Ј,сК<Ј-·1·уr1Је·1·1Ј•1кс ф)·11к1111јс, м,,·1·с,1 "Р11(јЈ1,;1к" 11rЈЈЈИ Ј1
ll[lllll'Jllll}\JIY фу1Јк1111ј)'. И·1rr<IJ)JJ,;1 JlrJIC ф<l'ЈС r11(ј11.акн (3 (ј;1:ЈсЈ1<1) ))(\'IСЛН јс l lJH9 .
. l);Jj(tll'.'JLIJ~ .:Ј>. Ј lilli.'l1Jl\l·lh. 11. )( .. \,,().

---·--
1·1)11ине, а 1992. Г!)/\Ине и пр1)бна 11рс1изиодња калифорнијске 11ас·грмке. Гс~динс

1994. рибњак јс ра11ис1 са 5() одс1·с) кори111hсња ·га11а11Јњих капа11и·1·е1·а. Не111·гс1
кас11ијс, 1996. Г!)/\ИНС за11р111сна јс и 11руга фаза ·гако да јс укупан капа11и1·с1· око !(Ј
"l'l)Ha кс1нзум11с II<IC'l'pMKC.
ДОЊИКРЊИН
//с1лс1жај 11 . ·1·1111. СеЛ() ес на11ази са лсис с·гра11с 1·11ка Ибра, 8 к~1

сс11сr11за11а1111<1 C>I\ Ле1111са11иhа. И:1на11 села, са сс11ер,1за11а1111с с·1·ранс, из11ижу ес
6р11а r;a1111ep<1 (737 м) и ll1aнa11 (7()9 м). Ila ИС'ГОЧН!)ј с·гра11и nрИ[Ј!ЈДНа грани11а јс
И6ар.
Назипи п11јс11иних дслс1ва атара села су Чукара, Бајропа н,ина, Слани1u·1·с,
Ссл,анс, Кс1д б11ји111·1·а, Торине, По11кр1u, Крсманс1нско бр11с>. То11ољс, Дра•rа,
Јаг11.ил11, Љу·1·а С'1·рана, Марина лииара, Ву•1јс (играли111·1·с), Кади11а н.11ва, flp1J11aлe
( f 'с1рн,с и Д1>н,с ), Лс11инс, Ла·гона куhа ( н,иис) и Абра111кс н.ивс.
У селу се 11алази из1111р ВрсЛ(Ј са ја•1инс>м с>11 6() ли·1·ара у ми11у·1·и 11
к<1нс·1·ан·1·нс>м к1)ли•1инс>м 111111е у ·1·1>ку гс>11ине. Изв<>р јс и111·с11ссан·ган нарс1<1и·г1> са
аспек·1·а нарс>11нс с111бр~1нс и 11а1· му је посебан 1·рс·1·ма11 ( с·1·анл,сн је П<>I\ за111·ги·rу као
сr111мс11ик r1рир1>11с). П1)рс11 Врела пс>зна·1·ијс су н1111с Лнз. С·гублин<~, Вс~hн,ак,
Ч1rr1л<1•1ка n1111a (•~сема) и Крсма11оnска 11011а.
Kyl1c су л1111ир<1нс н<~ r1риС'rр<1н11им<1 бл<~гим с·1·ра11ам<1 бр11а и н<~ јс1111<>ј
·1·ераси к11ј<1 за 11рсмс јаких ки111а би11а плапл,сна. Kyhe су с1крсну·1·с у разли•1и·1·им
11раr111има и с11с су у 11рисс>јн11ј С'Гра11и и 1111бр<> свс1·л,снс.
На11м<1рска 11исина сс.~а у 11и111см 11слу ИЗН<)СИ 65() мс·гара, а у нижем 451
~1с·гар.
У са116раhајн1>м 1111глс11у сел1> нема 11он<>љаr1 r1ол11жај, јер ес налази 11а11

са,1браhај11их кс1М)'IIИКа11ија кс~јс 11с111с 11олин11м Ибра. Д11 села ес 1\<>Лази сс11ским
11у·1·см из 1111а1111а Лсu1ка и Дрс11а. Изгра11њс>м бс·1·с>нскс1г мос·га на Ибру 196().
г1111и11с 1111 села ес МС)ЖС лак111с д11hи.
/Јаз1111, 11р1Ј111лс1с-1· и с·1пр11нс. Гlрсма 1111л<>жају села у с11111осу 11а 11crc1 нассл,с
(Гс1рн,и Крн,ин) l\<)fiил1> јс нази11 Дон,и Крн,ин. !fассл,с јс старијег rrостанка. У
Пс1псл,и 11ара Ур<1111а, село ес пс1мин,с као Друго Кри.ино, а према фу11к11ији и
11с1лс1жају спадалс1 јс у 11лас·rслинска села. У Попел,и јс пс1мсну·r у селу Крн,и11у
)Ј.11бри11с1јс Чи•1к1111а11, к11ј11 јс. п11 11рс·311мс11у, би11 нср<111а·г11с1 из села Чи•1к11н<1 у
С·1·ар11м Влаху · . Ссл11 ес 1111мин,с
11 1
11 у ·rурск11м п11пису из 1455. Г<>11и11с 111111 имс11с>м
Ј(<>Ј111ја Кр11.ин<1 и бил1> јс ·гимар Оли11сра (Олинира) сина Б1>гу·1·011а с<1 22 ср11скс
куhс, <IJ\ к1>јих јс1111;1 у111111и•1к<1 и 5 11сжс11,сних. '' Прихо11 и <>6а11еза села јс 2.647
1
НК'IИ. П<ЈЈ\ нази11с1м Дон.и Крн.ин сел<Ј јс з<1бслежен<Ј и у Ј~спи•1к11м катасrигу 1761.
1"11)\llllC.
У селу п11с·1·с1ј11 с·1·ар<1 11рк11и111·гс и грс1бл.с. l~рк11и11а ес налази на брсжул,ку
6лиж~: Ибру )' јуж111>м 11е11у ссЈ1а. Окt1 ·1·смел,а јс 1111с·1·а с·гарих 11а11грt1б11их r1лс1•1а
<1ријсн·гис~1них 11<~ 11ужи11и ·3а11а11 - ис·1·11к и јс1111а ес рас11<1знају. Има и некt1ликс>
11а11гр11бних с·1·убt111<1 ~1з11ал.с11их из гр11бс111а. 1-!а за11а1111с1м улазу с111ржали су се
•11.:·1·11р·гас·1·и 1111<111ра·1·ни11и 1111 камсна. У <1л1·арском 11елу <111ржа<1 ес камс11и С'1·уб са
"' !lc·1·•1> Ж !lc·1·r,"111h. 11.11 .. 111.

:!' X11:il1\1 lll1-1();;11t()1111h. Кр:1Ј1111·1·(· Ис:;1-бL·1-;1 Иcx<tKtJ1J11h;1, :tбирни ка·1·с1l:·1·арски ll()llИC из 145.5. 1·{JJt~111(;,
(.'«(Ј•јСВ!), 1969. 34.
Постанак и раз~ој _с~:оских на_сељ~-- _ .... ______229
·1<111с·Јаним 11рх<1м на к11мс ес 11алазила камена ПЛ(ЈЧа. П(Ј)\ јс п1111р111инс 7 х1 m. С

ti(\·1иp<>M 11а 11рк11ина има нс11б11•1н1111уга•1ку и уску осн,Јну, М(ЈГЛ!Ј би ес закл.у•1и·1·и
11а јс')'[) била "-~·1·1·и11ска 11ркна" и )\а ес ра11и () С1'3рИј(Јј 1\pKllИ ПОЈ\ИГНУ'Г<Јј у llPYГ<>j
11t1л1Јнини XIV нска у <Јблас-1·и Ра111кс 11 •. llapo1111ркву назива Кри.а Јела. Тако ес и
11анас зпнс jc1111t1 мес·гс~ у кан.t111у Мора•1с у Црнt1ј Гори. M11ryhc јс 11а јс 11<> Крн.сЈј
11рк1111 111>c11chc111>j с11. Јели 11 се111Ј )\tЈб11л11 имс Крн.ин (До11,и Крн.ин).
C'!<lf/(J/llllfl//'/'lllJ Jf p1J/(IJIJJ1. ['t!)\ИНС 1948. у ССЈЈУ је 36 )\(JM<Jlla са 328 C'l'aHt!llHИKa,
1953. г1111и11с 35() с·1·а11t1н11ика и 41 1111маhинс-1·110. Највсhи брt1ј с·ган1Ј11ника, 345, ссл<Ј
jL им<1;1<1 1961. l'<>11инс у 47 Ј\t1м1Ј11а. lltJ 1111nису 1971. у селу јс 59 l\tЈмаhинс-га11а са
.11/) с·г;111t>111111ка. ;1 19Н1. (\р11ј 1111маhи11с·1·а11а ес п11нсhаtЈ за 1() (69), а fiptJj с-1·ан1>11ник<1
јс сма11,е11 :1а 23 (293). l1<1j11chи fip<Jj 11r>маhинстаnа, 77, сслtЈ јс имаЛ(Ј 19\11. Г(Јl\ИНС
t-.<IJ\n јс у 11,с~1у ЖИllCJ([l 275 C'l'all<!l\llИKa. у llCpИ(!l\Y 1\161. - 1991. fiptJj C'l'aHtJllllИKa јс
с~1;111.с11 ·1;1 7() (2(1,29'Х,). <1 fipt1j l\tJMahи11c·1·a11a јс r1t111cha1r за 3() (63,83о/.,). О11<111а11,с
- . . .
11р1>1а с·1·;1111>111111ка 1111слс11и11<1 ЈС с·1·аре11,а, мигра1\ИЈС ссл<>-rр<111 каtЈ и 11искс c·1'<Jr1c
11 n·1·(1J1 ~1·1·~·1·а.
Ji<111a11111,e c·1·a11<111111-1111·1·11t1 •1и11е р<ЈЈ\tЈ11и Ј\tЈссл,сни срс1111111>м XIX 11ск;1, и ·г<Ј:

811p111i.·1111h11 ( 111 куhа) су 1>11 Вир11јс11иhа и:1 села Зс•1с11иhа у ИfiapcкtJM
Кt1ла111ину. С·1·ар1111<ЈМ су 11з I~p11c Гt1ре, из Вир1111а. У кн.изи Срсл11,L· Пr1лимл,с 11
l/1J·1<1pfL' Ж<1рк1> LIJhcr1;111t11111h 11;111r>11и 11а 11р1>11 Виријсниhи nt>11cchajy 11<1 ро11 и сел<>
!Зир1-1је11иhс и:1 XVll 11ск<1. и:1 r1лсмс11а Таrских Ник111иhа. Виријс11иh11 у Ибарск<>М
К1111;1111и11у у кр<1ј11,см 11t>·1·и•1у и·Ј llt!'Гapja1·. Имају р<>!)акс Виријс11иhс у t:слу
К1>11•1у11иhу и ('им1>11иhс (В11ријс11иhс) у CCJI)' 1111н,аж11с (<>11111'1'11113 Ра111ка). с_~а11с
с11. Аrх<111гсла Михаи.~<1.
Р;1;11Јс;111л,с·11иhи ( 17 кyhM
К1>л<11111111у. 111> 1111rсклу јс11111> су r<>11c·1·1111 са Трfi1>л,с1111има у Кру111с11у и
l'<1111>c<111J1.c1111h11м;1 у13ra•1c11y (з;1сс<>К За11а11с). П1> прс11а11.у била су 1111а fipa·1·a <JI\
к11ј11х јс јс11<111 y·JcC<11Jy, 11<> к<>Мс и ll<>cc 11рсз11мс , а 11rуги
)С V'Jc1> nрс·Ји~1с l'rfit>л,c11;111 (·1·rcfia. Tpcfiaл,c11a11) ка<Ј ycrr<>мc11y на сел<> t111ак11с су
11<>Сс.'1.с1111. ('11;111с с11. А11<>с·1·<1:1;1 Луку.
В.1к11ма11111111h11
(8 1<yli<1). Ј\t>ссл,с1111 су 11з Д<1б1111н,;1 к1>11 Ту·1·и11а, а с·1·аrин<>М
су И:Ј I~p11e Г<1рс <111 B11pr1<1:1ar<1. 11рсз11мс 1111сс Jl(J с·гаријсм прс·гку Вукома11у.Сл<1нс
с11а11у с11. Arxa111·c11a М11х;11111а.
011 Вукt1ма11<111иhа у сс.~у су Ч1111.r1а1(и (5 куhа). flr> r1pc11a11,y су fiи11a 11na
fipa·1·;1: Милу11 и 1'11м!1·1·11јс. llрс·Јимс Чиr1лак нср,111;1·гн11 су )\tЈбили 1111 ·г11мс 1111·11 су
fiи1111 ј;1к11 с11р<>~1;111111и (•1ифлак 11а ·1·урск11м зна•1и r1с1л,скс1 им;111,с К<>јс ес ссјс). '
11
С/1м1ЈН1Ј1111h11 (7 куhа), 11t>ссл,с11и су из Риба11е11инс у IЈ,рн11ј Г11ри, а с·г<1ри1111м

су 1Ј11 r1лсмс11а Бјслt>11а1Јл11h<1. СлаЈЈс с11. l·Iикt1лу.
Ра;(r1јсниh11 (6 куl;а). 11<1ссл,с11и су и·3 Зуп•1а у Иба11ском К(ЈЛа1111111у, а
c·1·ar1111<>M су 1111 Вас1>јс11иhа. из fipa·1·c·г11a Бабt111иhа. П1>fiсгли су "зfiог кr11и".
llp11<>Ciи·1·111> су ес 1111сс11и11и у Јсзсr1111с. а јс1111и су 110111л11 у Ј<1гн,и11t1 у Д<Ј11,см
Кr11,11ну, 1\t>к су 11руги 11·1·и1111111 у Зассл,с K<>I\ Лс1r1ка. О·гу11а су Ра11<Јјс11иhи 11!>
111>рсклу 1с111111 r<111c·1·11<> с;1 Михај111>11иhима у Кrа·1·и11и. Јс11а11 tJJ\ с·1·;1риј11х
Мих<1ил1>1111hа. Бр<111к1> 111>1)с11 јс у Дt1н,см Кр11,ину. '" Ра11ојсвиhи сла11с cn.
1
Аr1<>с·г1111<1 Луку.
,,, l lc1 ar ж l lc·1·r•>Blll>. 11.11" 1Xll.

: :-." ( ';1и1·(1rи.ic 1·;1и111а 1~"1c·1tJ111111. /.JL. •11111к К rЈL"(Јнскс1-л1с-1·r J,'fЈfЈ·с·кt1г 11и1/1лL·к1·;1. с1Ј. 11. И 11с·1·и·1·у·1· ·1а ср11ск у
кул·1·уrу. 1lr11111·1·и11a. 1999Х. 4.~IJ
• 1 ·~ И1rфt)pr-.1;:1·1·(Jr l)rtJl<Jci:11111.t:11~1h Хр<:111ис11ин и:1.1 I1,;111ка c-1·ar 77 1·<)Ј1и11а, 11t> с·1·rу11и 11р;:11t11ик.
- ----. ----- ------ - -------- --- --- -- - -------------- -- - '"' ·-------------
.
У cal>бpahaj11<>M n<>rлc11y ссЛ<Ј има веома n<>вољан n<>ложај јер јс асфал1·ним
11у·гсм r1<)Нсза11<> са 11ажним са<>браhајни11ама К<>је пролазе Ибарском 11<>ЛИН<ЈМ.
/fазив. про111лоС1' и старине. У називу села јс u1умско дрво 11рсн (ониско
11r11<> Cornus mas из фамилије Cornaceae , •rnpC1·c 11рвснас-гс масс и 11рнсн<>Г nл<111а),
11'1 јс Д[ЈСН MCC'I'() Г}\С rac·1·c l\rcн<JllИHa.
!1t)J\ 11а11а11111,им имснt>М IJ<)MИl!.C ес у грани11ама влас-гслинс-гна манас-гира
с11. С·1сфана у Ьа11,скt>ј 1315. Гt)/\Иl!с. У Катас1·игу манаС1·ира Дсnи•1 у Дрс11и11и
Г<>ди11с 1783. у11исани су r1rил<>жсни11и села. У "Даниr(и" из 1828. r<>11инс Вук
К<1р<1џиh r1и111с 11а су "Карађ<>rЬсн11 ус-rани11и 1912. r<>11и1rc дrжали дrијс11 rr<>ll
Cll<)jtJM 1\Ј13)\(ЈМ". ''"
У ccJry ес нала·1t: <)с·1·а11и c·1·arc 11rк11с К<>ја ј<: 11<1с11сhсна сн. Маrку. K<>I\ <>11с
1 1 рк11и11с 11;1ла:1и ес 11 l\[Jt:HCK<) 1·rt>бл,с.
Г·гаtЈ<Јf/НИ/11'/'Н(Ј И {ЈIЈ/((Ј/ЈИ. ЗабСЛСЖСН<Ј јс да јс П<Ј П()ПИСУ 1921. Г())\ИllС ССЛ<Ј
11МаЈЈ() 15 l\<)Mahи11c·1·a11a C11ник<1, а 1953. - 23() с·1·а11<11111ика. llaj11chи број с-rаН<>nника - 254 сел<> јс имал<>
1961. Г<>11и11с са 43 куhс. О11ај б[Ј<Јј 11<>М<>Ва oc·ra<J јс ис·ги 11<1 n<>nиcy 1971. r<>динс.
Мсђу·1·им. у <>i\II<>CY на 1961. бr<>.i с·1·ан<>11ника јс сма1ьсн за 14 (240). Сма11,с11,с б[Ј<>ја
с·1·;111<>1Ј11ика. '' 1I<>llt:ha11,<: б111>ја 111>мuhинс·га11а и~1ам1> и 1981. 11 1991. 1·<111и11с. У 1981.
c·1·;111<>IJllflK~1;1hи11с·1·ав;1 5(), а у 1991. Г<Ј)\ИНИ - 2()9 C'ГalltlllllИKa и 51
11<>м<1hи11с·1·111>. IIrt:мa ·1·1)Mt:, 1961-1991. бr<>.i с·1·а11<>111111к;1 јс сма11,сн ·3а 45 (17,42'Ус,), ;1
б[Ј<>ј 11<>маhи11с·1·а11а II<>I1<:ha11 за 8 (19,6!Ј'Ус, ).
Гlr<:11и 11ан<111111,их с·1·ан<>н11ика дrсна су 11<1ссл,сни11и:
Обра;(111111h11 (6 куhа),•111ји 11rсдак јс 11<>ссљсн из Д()брин,а К()Д Ту·1·ина, гдс су
11<>111л11 И'Ј Бr11а у l~r11<>.i Г<1ри. д<>сслили су ес у Т<>11ли11у, а <)11а·глс, nrc 1912.
1·1>111111с. 111>111;111 у Jirc11. (';1а11с с11. l!11к<1лу. Обrа11<)ниhа 11анас има у Бc<>rra11y (1
1\<)М.) 11 М<1ј11а1111рt:ку ( 1. 1\<)М. ). Обrа111111иhи из Б11а11а у 'Г<111ли11и су им блиски
[J<>ry<II\11. .
Крс1·(111иh11 (2 куhс), 11<> ЈЈ<>rсклу јс1111<> су ро11с·1·н<> са Обра11<1ниhима. Сла11с
с11. I·Iиколу. Јс1111а 11<>r<>11и11а Krc1'<JRиha, n<>слс Друr()1- снс·1·ског ра·1·а иселила ес у
Бct1rpa11.
Л11~·кс11ћ11 - К1Јсма11111111/111 ( 4 куhс ), •1ији јс 11рс11ак /\<>ссл,с11 из села
1311.1к1)1111hа 11<1 1>111·,1·11111, 11r11<> у l l1111111111c. а за·1·им у дrс11, с·1·аrи11<>м су <>11 дr<>бн,ака
11 r1111 су сн fl<Jll(JllИl1и~1a у П<111(Ј111\У· Сл<111с Cll. llИК<>Лу.
Вук11с1111л.~·1111hи - Ъ1111111ћ11 (4 куhс), 11о·г11•1у <>11 Вук11сана. <1 д<>ссл,сни су из
Ј3сЈ1,с1· Бr11јсгн у Ибаrск<1м К<>Ла11111ну. Дал,<1м с-гарин<>М су из Цр11с Г<>[ЈС, ()Д
Ј~r<1б11,нка. Славе Т.1уr1Јс1111а11.
Ву•11111иh11 (1 !\<>м.), 11t1·1·и•1у <)/\ Ву•1и11с, К<>ји ес 11<1ссли() из Вел.сг Бријс1·а у
~1Gаrск1)м Кt)Ј1н1111111у. Јс1111<> су r<111с·г11<> са Вук<1с;111л,с11иhима у селу. С:Ј1а11с
·1:i у r i)t: 11}\а 11 .
Бt11i11111h11(У1111м.), 1111сс11,с11и су у 11ру1·11ј Il<ЈЛ1>11и11и ХЈХ 11ска И'Ј UЈ·1·;111и11с К<>!\
·1·у·1·и11а. Рн11ијс су ес 11rсз1111;1,1и ll<)Il<IK<>11иhи. [!рема Р. Вс111<111иhу, II<111ак<1н11hи
1111·1·и•1у <>!\ K<111;1•1c1111ha са Крл.а у Внсојс11иhима.
121
П<>r<>11и•1н<> nрс11ан,с каже 11а јс
Б<>ја11а 11<1111л<1 у д11с11 са ·гrи с1111а: Мила/\ИН<>М, Ра11ован<>М и Мар·1·11н<>М. 11<> н.<>.i су
11 }\()(iил11 1111с·.111мс Б<1ј;111иhи. Јс11а11 r<>i\ Б<1јаниh<1 ll[J<JMCllИ() јс 11rсзимс 1945.
1·1)Ј\1111с, 11 11<) М11.~<111и11у y:ic1111 су 11рсзимс М11ла/(ИН111111ћи (4 !\<ЈМ.). Оба [Ј<Ј}\а сла11с
:'• J;1;(p_i.-·њ-fi1111r.· k"<JL'tJIJil. 11.Ј1 .. 4:1Н.

13. I~c111()l!Иh.
:•i l);.1111: l/11c."f.tL' HiJf.'(~/l..·1111/111 Ј' llL':Jи с,1ис1·(ЈРИ.Јl1л11 (р11с ГlЈрс:, Ј~ржа1~11а 111·1·~1~111арија.
( ·arajc1111. 19~). :i87.
232 Б.'!аrоје Павловић
- - --- --- - - ·-------- - --------------------- ----------- ··--·---------- --- ---------
CIJ. Ј{ик1>лу. []!ЈСЛС Друг1ЈГ CIJCl'CK()I" ра1·а llЗ Дрена су ес Иt.:еЈIИЛ_е П!Јр!Ј/\111\е:
Б(Јј/Јниhи у Бе1!rра11 (1 11<>м.) и Аранl)еЛ<>11а11 (2) и Л..fила1Јино11иhи у Ј(рал,ео<> (3
11<>м.), Ра111ку (1) и Леп<>савиh (2).
f(Јн;111(11111hи (3 куће), 111>ссл,сни су из Мск11њића, а с1·арин1>м су из Јунака,
сс:1<1 11<1 Р1!1·1!ЗНИ. Дал,11м 11t>рскл<>~1 су из Црне !'<>рс, из Вир1>ва. Сла11t.: с11.
Лрха11гс11;1 Михаила. Ј1>11а111111иhа 11a11uc имн у Бс11гра11у ( 1 11<1м.), Бсл<)ј I~ркни ( 1) и
Нсма•1К<>ј ( 1 ).
Б(1рисанл,L'Ниhи (4 куhс), пр~r1би1·но су се 11рсзи11али АксrЈн11h11. Д11ссл,сн11
су и·Ј Жун,с11ск111· Бр11а на Р<ЈГ<>зни, 1·11с су с·1·игл11 из Врап•1а у Ш·гани11и. Пр110 с~· ес
1111сслили у Јаr·н,и11<! у Јl.11н,см Кр11,и11у, r11c су ес кра·1·к<> за11рж;1ли, а 1>11атлс су
11рс111ли у Jl.pc11. С·1·арИНIЈМ су из !.~рне Гuрс, Са Бр11а 1\р11!1Г<>[ЈСК11Х. и~1ају r111)акс у
·1·,,11111111и. ('11а11с с11. Јlуку. О11сс.~,с11их Б<>рисанл,с11ић;1 11<111ас има у K<1c1i11cк1ij
Ми·1·р1~11и11и ( 2 Ј\!ЈМ.) и 1\ус·1·ра,1ији (2).
B.1·к11hr.:11иh11 - //(JtJHK(J/111h11 ( Ј() куhа), 111>ссл,сни су 11:1 Ш·1·а11и11с к1>11 Ту·1·и11а.
f),1иски су 111i11 сн Б11ја11иhима и Мила11ин1>11ићи~1а у сс11у. Сла11с с11. I·lик1>лу. Гl1>слс
Jl.pyr<>Г с11с·1·ск1>1· ра·1·;1 1>11сс11,с1111 су у Краљсн<> 111>м.)
11 Бсогrа11(2111>м.).
(3
М11л1111нн11н11/;11 (9 кyh<t). 11<~ссл,~;ни су из 13par1•1a у Ш·1·а11и1111 к1~11 Т)'·1·и1rа.
l lpн1ifiи·1·111> 1111с·Ј11~1с 111: ·Ј11;1_ју. 1-111111> 11рсзимс Мил(ЈЈЈ<ЈН(Јt111h11 уз~;л11 су 111> с·1·аријсм
1111с·1·ку M11J\l)ll<lllY. с:лаr1с сла11у CI\. Ј1111а11а Крс·г11·1·с11,а.
Д11ми1ријс:1111hи (5 1\L>м.), 1\<>ссл,сни су, ·гак1>1)с, ИЈ Ш·1·ави11с. Ptll\ су са
Ми11L111а11t~11иhим<1 у селу. 11рсз11мс 11\>СС 111> с·1·аријсм 111Ј1;·1·ку ЈЈими·1·рију. Сла11с с11.
Ј111Ја11а Крс·1·11·1·с11,а. [Ј11с11с Jl.ryr1>r с1Јс·1·ск1>r ра·га иселили су ci; у Л~;111ак (1 111>м.). у
• Kpa11.crJ<> (2 111>м.) • Бcl1rp<111 (1 ). Смс11сrс11<1 (1 ). Kpy111cna11 ( 1) и Америку ( 1 1111~1. ).
И11н11(11111h11 (2 1111~1.), lll>Cc11.c1111 су и:1 Лука111111с к1111 l')"l'ИHa. Сл;1нс с11.
\ lllK<IJI)'.
TpL·ГJfc:111a1111 ( 1 кућа). J\l!CC,1,c1111 су llllCЛC flplll!Г CllC"l'CK!!Г ra·1·a И"Ј Трсбјс111;1
к1111 Ник11111h<1. Сл<111с сн. Л1111с·1·<1ла Јfуку. О11ссл11Ј1и су ес "JtJ11h11 ( 1 111>м.), •~ији јс 11ре11ак 1111ссл,с11 11Ј Бр11,ак;1, Јасс1>К Ба111•1а у
ИСiа11ск1>~1 Кt)Ла1111111у. 11рt:·Јимс 111>сс n<> 'Г1>11<1rу к1~ј11 јс 11~1а<> •1с·1·иr11 с1111а:
l~yкt>ca1J;1, И11а11а, Ј1>11а11а и Јс:р<»1·ија. Јсr11·1·ијс jt: им;1<>. ·гак<1ђс, •1с·1·ири си11а: Р<111у11а,
Ж1111ка, М11111)р<1Ј1а и В11<11111мира. Вла1111м11р ес 11<>ссл111~ и:1 Бr11.ака и 11ас·га11и1> у
Дрс11у. Ос·1·а11И<> јс ;111а с1111а <>1\ к1>ј11х јс11ан и 11анас ЖИIЈИ у Дрс11у.
Л111·(1н11јr.:11иhи ( 1 l\l>M. ), 11u"сл,с11и из Сла·1·инс, "11риз~;·гиl>" ес у кућу
Б1>р11са11л.с11ић<1. Слани Ми·1·r111111а11.
У принрс1111<Ј~1 111>rлс11у с·1·а111111ни111·1·1111 јс <>рr1јсн·1·иса11<1 на Дрснску rску и
Jl.1>t:llCKI) l\l)J\,c IJl\HllCll(I fia111·г1111a11C'l'l\I), к11јс јс у CCJlY 1\l)С'Га раз1Јијс1111. 111>11
111111р·1·арским кул·гу11ама су 11ижи 11сл<111и алу11ијал11с ра1111и. 111>к јс 1>с·1·ала 11fi11a11и11a
•
·1с~111,;1 'Ј<1С<.:Ја11а 11111с11и1111м и кукуруз1>~1.
Ос11м 111Јл,<111ри11рс1111с фу11к11ије, сел<~ 11р111и 111к1>лску ( 11c11l>1111a

'IC'l'11p<1pa·JpC11a .lllKl>Jla), '1'рГ1>11ИНСКУ (jCl\11<1 °1'pl 0 !!llИHCKa [J<ll\H,a) И С<!Llб[Ј<tћајну
(а у·1·1 ifiycк1) с·1«1ј али 111·гс и ж<:л сз11и• IKl> 11рис·га ни 111·1·с ).
ДУБОКА
!/r1л11жај и 't"Jt/1. Сс1111 ес 11ај1ази на ис·1·\1•1ним <!б[Ј11нr1има P11r1>·J11c, 19 км

за11а1111<> <!Ј! Лс1111са1111l1а. 11<> 1111л1>жај)' cr1a11a у 11Ј1а11и11ска 11ассл,;1 11 11ма на11м111Јску
11ис1111у 11cliy 1111 хи11,а;1у мс·1·;1ра. Срс1111,а на11мurска 11ис1111<1 јс 1.111 мс·гара. Сс,111 ес
---------------------~~-~------------------
11ала·Ји уз грани11у са <1п111·гином Нови Пазар. ЗападН<Ј је село Баре, ИСТО'IН<Ј

flлака<1ни11а, а севсрн<Ј Гн,сж11анс. Изнад села, са јуr<Јзападне с·гранс, уздиже ес
Б<1л<>нск<Ј брЈ\lЈ, '' f1c111·1·<> 11ал,е, на ·1·сри·г<>рији <Ј111u·гинс lf<>BИ Пазар јс планински
11ис За11ис (134Н м). Тt111t1rрафски називи П<Јјсдиних 11слt1вс а·гара села су Дубл,с,
д<>бp<>lltJ11a11, Олујак, Гlа11ри·1·и111·1·е, ЛазtЈIЈИ, Дубt1•1ко бр1111, Са11ина !llJJ\a (ли11а11а),
Кун1111л,с, Велика л1iва11а, Пло111·га, Баш•1ина, Код Стублине, Кућс·гинс, Давинин
Ј\<Ј, Глуваћ и Запис. Пије се вода са извора Водица, С·гара ба•1ија и До•1ак (в<111а јс
Ј\<Ј11с11сна 110 кућа у селу).
По пол1Јжају и уЈ1ал,сности кућа село припаЈ\а типу мање разбијс11их
насеЈЈ,а. Прилик<>м <Јс11и11ан,а ссл<Ј јс било разбијеног ·ги11а. TtJK<JM времена,
11<1рас·ган,см с·1·<111<>1111и111·1·11а и П<ЈЈ\Изан,см н<111их кућа 11ос·1·ало јс село ман,с
разбијеЈЈ()Г 'Ј'ИЈЈа. у СоlЈбраћајfЈ()М ПlЈГЛсду нема ll()IJ()JJ,iJll !l()Л(ЈЖај, јер јс y11aл,Cfl()
<ЈЈ\ нажf1ијих са<16раћај111111а К<>јс во11с Ј\<>лином Ибра. Кр<ЈЗ сел<> пр<1лаз11 Л<Ј111
сс1Јски 11у1· К<Јји 110Ј\И према селима на Рогозни.
f/азив, пр(ЈLЈ/Л(Јс1· и стари11с. У К<>рсну имена села налази ес рс•1 дуб (храс·г,
Ј1убt111<> с·габлt>, 11yбt111tJ11p11chc, 11уб<>на 1uума, најраспрос·грањснија после бук11с), па
"\'()fj(JllИM ()'ЈНа•1ана меС'I'() []()}\ xrac'l'OAIJM 111ум11м (фи1·оним). На ИС1'()'1Н<>.i С'Г[1аНИ
ссл;1, с 11сс11с с·1·р;111с 11у·1·;1 ['н,сж11а11с - Ј~убt1ка, у 11н<>ри111·1·у 11ранt1сла11нс 11рквс на
мсс·1·у Ј~убл,с и 11анас ес налази 11и111с С'габала с·голс·гfl<ЈГ храста 11с<Јма з11а•1ај11их
11имс11зија. Прс•111ик нских с·габала у 11рсн11ј 11исини износ11 и 110 1 мс·гар, а ЈЈИСИf!а и
Ј\<Ј 1() мс·1·ара. С·1·абла су з11ра11а и Ј\<Јбро 0•1у1Јана. Запажсн<Ј јс 11а је на 1·<1м
11[1<JC'l'<Jpy fiилt> ни111е с·1·абала <ЈНИХ димензија, али су пре нск<ЈЛИК<Ј Г<ЈЈ\ИНа
11t>•1ссс•1на. Дан<1с јс 011а нрс1111а 11риро1111а rе1·к<1ст С1'анл,с11а по11 11ру111твсну
•
:1а111·1·и·1·у и рсгис·грt111а11а ЈС као П[1Ир<1дни споменик.
У 11ar<111y жи11и 11рс11ан.с 11а 11азив села Дубt1ка 111>·1·и•1с <ЈЈ\ рс•1и 11уб, Ul'Г<>
:1f1а•1и рупа или јама која 11tJJ\11 ОЈ\ п<1нр111инс нср·гикалНtЈ 11уб<1ко Д<Ј 11на ОЈ\ r<Јрн,сг
Ј\<Ј 1111н,сг краја. Ис·гина, 1·ак11их ру11а, јама има 11ос·га у а·гару села и с11с С)' t1с·га11и
py11apcf1,a 11а Pt>l'<JЗflИ. Кr<ЈЗ lJ'Гil<Jpe (11кна) К<ЈН<>п11ом јс из11ла•1ена РУЈ\а 11а
11t1111Ј111ину, ГЈ\С јс 11рсбирана (бr110 Зм11н,ак ИC'l'lJ'IH<J <ЈЈ\ Дубл.а, између Плакаt>ни11с
и t~рн11н).
l \a·J1111 ссл<1 јс с·1·111Јијсr 11t>с·1·н11к<1. Пр11и г1у·г ес 11<1мин,с у Пt>IЈсл,11 краЈ1,а
Милу·1·ин<1 из11а·1'l>ј 1315. r1>11и11е, а К<>ју јс 11ари11<1<Ј маf1ас·гиру C11c·1·t1r С·гсф<111а у
Бан,ск1Јј, 11 ·го
11<111 имсfltЈм Т'л1,б<>к<1 (11ан<1с Дубt~кн). Село ес 11<1мин,с ll<JJ\ (ЈНИМ
ИMCll(J~f 11 у jcJ\fl!Jj CllClll'\'CllИ'JK!Jj испра11и ЛС'IК(ЈГ и 11yfi<J'IK!JГ !l(ЈПа Мнрка ПИС<IН<Јј 4.
<111гус·1·а 187(). Г<ЈЈ\ИIЈс у 1-:ltJll<>M Пазару.
1\а ·1·смсл,и~1а c·1·arc 11rк11с на Дубл, у 1926. с<1зидн11<1 јс н1111а 11ркнн 11<1снсhена
Ус11ен,у Пrесне1·с Б<ЈГ<Јр<ЈЈ\ИI\С - Велика Госп(Јјина и с11акс го11инс - 2Н. август<~ K<JI\
l\[1Kl\C ес !)Ј\[1Ж<11\а !ICЛllKИ нar<>J\flИ саб!Ј[1.
На преЈ\Н,<Јј с·l'рани 11рк11е, с леве с1·ранс улаз<~, утисну1·н јс 11л<1•1а 11а К<Јјој јс
знпис<111(Ј: "OIJaj храм Свс·гс Г(Јспоинс Богоро11и11с с11<1јим ·rpyJ\lJM п1>11иго111с
1·рађа11и сел<~ Дуб(ЈКе, f'f1,ежЈ1ана, Тlлака11ни11с, Зми1111н, Л1>пужf1,а, Hcr<J'l'ИHl\a,
Пасјсг П11·1·11к;1, Брсс·1·t111а, 1~рвс11и и Гркаја. ИзраЈ\tl мајст11р Сре·1·кt1 Жарк<Јнић
з<1 11рсме Алексан11ра 1".
У близиf1и l\JJK11e, запаЈ\11<> 1111 fl,c налази ес C'l'<1p11 гр11бл,с. На јс11н<>М
fl<tJ\!'p<>б11tJм с11t1мснику flc·гap Ж. flс·1·р<1нић забележио јс f1a·rr1иc из 1766. r<111инс
~~~~--~~~~~-~~-~~--~~~~~~--~~~~~~~----~~~~~
11а t>снt>ну кt>јсг закл,у•1ујс 11а јс црквина пс>11иг11ута приликt>М 0611onc Г\еhкс
11а·1·ријар111ијс у ХУЈ 11ску'''·
С1·ансЈ11ни111твс1 и рс>/((IНИ. Пс> по11ису из 1948. rоди11с у селу јс 8 домона са 68
с·1·ан(Ј1111икн, 1953. - 77 с·1·а11(Ј1111ик<1 и 9 11омаhинс·г11а. I-Iaj11chи бр\>ј стннt>вника, 88,
ССЛ() јс И~lаЛ\) 1961. Г\Ј}\ИНС у 15 J\\)M(Jlla. f](J по11ису из 1971. Г(ЈДИНС број становника
јс смањен за •1с·1·ири, а бр\Јј Д(Јмаhинс·rаnа повсhа11 за три. Године 1981. у селу је 66
C'f'i:\H(Jlllll1Ka и 14 Ј\(ЈМаhинс·1·а11а, а 1991. - 33 С1'анооника. у 11срис>ду (}}\ 3() Г(Ј)\ИНа
(1961-1991) бр(>ј с·г<Ill(Ј11ника јс см<1н.сн за 55 (62,5°/о), а бр(>ј домаhинс1·а11а за 1
(6,67'Х.). Бр(Јј C'l'aH(JllHИKa ()ll<IJ\a Зб(ЈГ с·1·арсн.а C'l'i:IHOBHИlllTlla и миrра11ијс ССЛ()·
rpaJ\ и да11ас су у селу сам<> с·гара•1ка 11<>М<1hинс·1·11а.
У сслу жи11с саме> 1111а срr1ска р<>11а:
Ра11ЈК(ЈЈЈиhи ( 4 куhс), кажу 11а су с1·арс>ссдс(Јl\И. Сла11с со. Николу.
Бало11иhи (9 куhа). 11оссљсни су из Каu1ља на Роrозни, кажу, П(>рсклом из
\lрнс \'(>рс, (Ј)\ Бјслопа11лиhа. Слаr1с cr1. Пс·гку.
Иссл,с11иr1и су : Ра11ЈК(ЈН11hи у Бс(>rрад (1 Ј\<>м.), Б11лп11иhи у Крагујс11<111 (2
Ј\(>М.), у Кр<1л,11<> (4 )\(ЈМ.), у l-l<>11и !l<1зар (2 Ј\(ЈМ.) и у Бсо1·ра11 (1 Ј\t>м.).
ЗАБР'БЕ
Гlvл11)!(·11i 11 ·r1111. Cc11t> ес 11ал<1зи ис·1·0•1нt1 t>Д Лcr1t>ca11иha, r1a у11ал.снt1с·ги 011
•1с·1·ири КИЈl(Јмt:·1·ар<1. Ссt>ск11 а'Г<tр ес r1pt>c·1·иpc између Кијс11•1иhа, У лија 11 Трикt>са.
За11<11111t>, и·Јна11 ссла ll'JJ\llЖt: ес крс•111,а•1ки 11ру11 Камил.а (9()6 м), се11срнt> јс брЈ\tЈ
1!pcc;1t> (89() м). 11а ју1·у су Забр11скс 11рлс, а 11а ис·гt>ку 11рирt11111а гр<1н1111а јс
Лсr1t>С<111ска рска. Bt>J\Y са с11и1111t1г ntJJ\py•rja а·гара села t>J\ll<>J\И Забр11ски r1<Ј'Гt1к,
Кt>ји ес са 11сснс с·1·р<111с t111ли11<1 у Лс11\Јса11ску рску. Пије ес B(J}\<t са бунара и са
.ic1111or ка111·ираног урсђсн<>Г из11t1ра ИСП(ЈД села. Среди.а на11морска 11исина села јс
857 мс·1·<1ра.
Kyhc су груr1ис<1нс 11<1 м<1н.см r1poc·1·(1py и (ЈКрсну·гс су ис·1·(>Ку, ·гј. 11а11азс ес 11а
• •
r1pиct>JHOJ с1·рани.
у c<1116pah<1jH()~I 1\\)1-ЛСЈ\У CCJI() нема llOll(JЛ,aH ll(JЛIJЖ<Jj, јер јс 11ан 11ажнијих

К1>му11ика11иј<1. Дt> села ес С'l'ИЖС Л(JllIИM ССtЈСКИМ 1rу·гсм ИЗ 11ра1111а ССЛ<t Лcll(JCa11иha.
fГаз11н, 11рс1111л(ЈС'Ј' 11 C'I'ap1111c. Нази11 села јс СЛ\111с11ск(>Г 11с1рскла, <1 t>з11а•1аоа
11pc11ct> иза бр11а (брђс. брЈ\(>); мл<tђсг јс пt>станка и у писа11и~1 из11t1рим<1 га 11сма.
Ilt>ми11,c ес Бели 11\J'l't>к, К(Јји јс Ј\(Ј 1878. l'(JJ\ИflC биl> ·гр(Јмсђ<t између Забрђа,
-\'риК(ЈС<t и Кијс11•1иh<1''· .
1
С''/·111-111111111111·1·11(111 р1111111111. Сt:Л\> јс

1913. Г\ЈЈ\11нс 11м<1л<> 21с1·а11t11111ика''',1921.
rt>11и11c у ЗабрlЈУ су 11t1r1иc<111<1 ·1·ри ltl>Mahинc·1·11a са 25 •1л<11·1t>Н<1. Г(ЈЈ\11111: 1936.
12
Ј>а111>сл<111 ЈЬ. Гl<111,1<111иh з;16с11сжиt> јс у З<tбрђу 4 кyhi; ()Ј\ 1111а pt>J\a. ' Il(J 111>11ису
1948. r<>11и11с Забрђе има б Ј\t1маhинста11а и 45 с1·а11(>11ника, 1953. - 54 С'1·анt>11ника и 6
Ј\(>~1аhи11с·1·а11а, а 1961. Г(>Ј1и11с и~1а 66 станl>11ника 11 9 l\lЈмаhи11с·га11а. Брl>ј
e·1·a1J()i\lll!Ka 11() ll(JllИCY 1971. 11ијс ес 11pt1MCIJИ(J, а брt>ј )\lJM<thИHC'l'<1113 јс lllJp<tC'J'a(J за
5. !lt> 11t>11ису 1981. rt>Jt1111c у селу жи1111 49 с·ганl>11ника у 12 Ј\<>маhинс·1·а11а, 1991.
''' I Ic·1·ar Ж. Пс1·r1Јвиh. 11.11. l 7S.

1
~' Л liflf:l~I f JtJllt11JИh. 11.Ј\ .• 171.
,,, fJi:l/tt1c;1i:lll JI). ll;11tJJt)liИh. 11.Jt .. 129.
1
··~ Ис·1·().
·-·------ ---
1'()/\ИНС 31 с·1·ан(ЈllНИК у 9 l\!JMahИHC'l'aвa. у nсри<ЈЈ\У 1961 - 1991. бр11ј Сl'аН<ЈННИКа јс

смањен за 35 (53,(Ј3'Уо ), а бр<Јј 1111маhинстана јс оста1Ј исти.
У селу 11анас жинс ро11<1ни: Вулиhсвиhи - Би111св1Ји (3 куhе), 11оссл,сни из
сусс11нuг Кијсн•1иhа, а nорскл<ЈМ 011 Би111сна11а из Рожаја у Црн11ј Гори. Дал,11м
с·1·ар11н<1м су Кулизс из Ку•1а у Црн<Јј Гори. Слане Мра·гиндан.
Мил(Јјспиhи (3 куhс) и Милан(Јnиhи - Рајс·гин11и (5 куhа), досељени су из
l'аје·гиhа на Р11г1Јз11и. Мил11јсниhи слане сн. Mpa·ry а Миланониhи с11. [Јан·гслију и
r<>Ь<Јкају ес са Сскулиhима у l'11рн.см Кри.ину, али 11с знају за111·r<Ј слане ИС'l'У
c.rJ (.l Jt \' .
•
Ссл11 нема гр1Јбл.с, r1a ес Вулиhсни/;и сахра1ьују у Кијсн•1иhу, а М1tл(1јсви/;11
1-1 М1111а11(11111/;11 у Трик11су.
ЗАВРАТА
!!11л11жај и ·11111. Ссл11 ес 1-1алази 9 км ист11•1н<1 011 Лсr111саниhа. А·1·ар села ес

11р11с·1·11рс и:1мсЬу гра11и•1них нассл,;1 K1Jn<1pиha, Гра1rи•1а1rа и Кијс11•111hа. Изr1а11
села. са јуr·(Јис·г11•r11с c·1·pa1rc, r1з11ижс ес nла11инскr1 11ис Лr1са11 (1298 м). Д<Ј 1865.
г1111и11с ·1·у јс била међа између села K11n11pиha и Завра1·с.
l·Iижс куhа 11а мсс·1·има к11ја ес з<1ну Рска, Брег и Д!Јлина Н<IЛазс ес сс<Јске
11,и11с и ли11а11с. Шуме су IJ(J1111111c села на Лис11у, С·граж11,аку, С·ганк<111<1м гумну и
'hићсЈЈИl\11. у селу су ·1·ри ИЗll!Јра: В1111а "К<ЈЈ\ !Јра" (BИJ\!JCall<JAa Н!ЈЈ\а), ИЗll<Јр "К<ЈЈ\
111111е" и В1111а "К(ЈЈ\ граба" (Срс·ге111111а 11<111а). Уr·ла111111м ес r1ијс 11<ЈЈ\а к11ја јс
111111с11с11а ск11р<1 /\(> с11аке куhс у селу.
Сре1111,а н;111м11рска 1111си11а села јс 724 мс·гра.
Куће су л1111ир11нс у За11ра·rсК!ЈМ nо·1·11ку који ес улина с лс11с с·гранс у реку
J~(J()ГJ)'llJ111y (11а11а11111.а Ле11!1са11ска рска) 11 n!J nрис·1·ра1111и~1а. П!Ј ll!ЈЛ!Јжају кућа и
11r(1c·1·(JГJll(>j у11а11.с11<1с·1·11 сел<Ј ес 11сл11 11а Д1Јн,у За11ра·1·у 111111 Лис11е~1 и Г1Јр11.у
За11rа·1·у 11<JI\ Ilr1111м. Ра:~11ал.1-111а 11"Јмс1Ју 11,11х јс <ЈК<Ј 1111 5()() мс·1·ара.
Ј/;1:Ј11н. 11р111111111с-1· и c··1~1p1111L'. У 11ази11у села јс 11мс бил.кс за11ра·1·а и·Ј r111р1111и11а
каћу11с - rл;111a·r·ar1 (Ccphalantcra), r1a ·г!Jll!JllИM села с11а11а у фи·1·11минс. Запра·га ес
·Ј1Ј11с и мала ка11а, как11у Цр111Јг11р11и 11<1сс •, 11а јс могуће 11а јс село, •1ији су r1рви
12
l\!JCCЛ.CllИl\11 Н!ЈСИЛИ ·1·ак11с каr1с, /\(Ј(\ИЛ(Ј n!J l'(JMC и имс(?).

У [](!11сл,11 кра11,а М11лу·ги11а ссл11 За11ра·га ес нс n!Ј~1и11,с, јер није n11с·г11јал!1.
'3см.;1,и111·1·с јс 11!1fllla)t<IЛ(> I'11а11и•1;1ну и Kt>ll<>p11hy. [Јрс11ан,с каже 11а јс ссл<Ј
·1aC11<1Aitll(J 11а "ЈСМЛ.11111·1·у K!Jll!JpИhK!JM и гра11и•1арСК!ЈМ 11а ес ()К(Ј "l'()J'a Г<ЈЈ\Иllама
IЈ(ЈЈ\И<Ј с1Ј(Јр из~1с1Ју К<ЈЈЈ(1рића11а и Заuраhана у К<Ј_јсм су K1>1r!>pr1ha11и изгу()или
11с111·г1> (ЈЈ\ с1111је Јсмл,с'''. Гlрсми ·1·1>мс, За11ра·га crra11a у r1ассл,а млађег пос·га11ка.
П<>lt 11ана111н.им ИMCll!JM село ес !l(ЈМин,с 1770. Г!ЈЈ\ИllС у "нур11ји [Ј(ЈЈ!а
Ма·1·сјс" си 11rи11!1жсни11има м;1нас·1·11ру Дсни•rу у Дрсr1и11и. На 11ссн11ј с·грани
За11rа·1·скс rскс. 11rема Сла11и111·1·у. 1111ла·Ји ес с·гара 11рк11и11<1 а 11а Лис11у јс c·1·ar1>,
"()tJ11111,a•1K<J" 1·р(Ј();1,с, у К(Јјсм су Ј\(Ј 1912. 1·1>11инс сахра11,и11а11и муслимански
'1УХi11.1ИГЈИ И"Ј c:·1-.1r()I. К(ЈЈ1<11111111<1 1 ''. 1Ја 11рху ()r11a су ()C"l'ill\И карауЈ1с (·1·уrски
мсрhсз).
11
' ' l)с•111ик ср11скf>хr1111·1·ск(ЈГ 11t1r<)J{ll<)J' и к11.ижс111~uг јсзис1. к1ь В, CAllY. БС()ГраЈ{, 1968. 5()9.
'·,· Л1J11c1~1ll<)ll<)H~1h.11.Ј1., 177.
:'l'l JJ<IJl<)C;J(lll .r))_ JJitlJ.;J<)IJИh. 11.Ј\ .. 12).
236 Благоје Павловић ______ _
··---- ---------------- - - -----·------
C'iafl<JIJH1t1111·н<1 11 prJ/fr111и. Т1Јком српско-·гурск<>г ра1·а l 876. Г<Ј/\И11с село јс

·Ј~111ус-1·сл1Ј. Мн<ЈГС 1111р1Ј11и11с прс111лс су у 11сл11611ђсну СрGију. У r1ус·г1> ссл11 '!')'рекс
нлас·1·и су 1883. го11инс населиле муслиманске муха1Јирс, "бо111њаке" из
11рн11г!1рск1Јг К11.1а111ина, К<Јји су у ·1·11ку ра1·а 1912. Г<>динс, пред на11ирање срr1скс
Н<>јскс избегли на К11с<>111>. f1<> Ра11осла11у Љ. Павл11nићу За11ра·1·а јс l 912. 1·1Јдинс
имала 152 с·ган1111ника. П11 П<ЈПису
1921. г1111инс у Занра1·и јс 4 домаћинстnа са 25
C"l'<IH()llHИKa, l !Ј48. Г(Ј/\ИНС ССЛ() има 46 стаН!ЈЈЈНИКа и 5 l\<ЈМаћинс·1·а11а, а 1953. - 52
с·1·а111Ј11ника 11 111сс·1· 11сЈмаћинстаиа. Hajnchи бр<Јј с1·<1ноnника - 68 Занрата јс имала
1!Јб\. г<111инс. Бр<Јј 1111маћи11с·1·ана у <ЈП<Јј 1·1111ини у <>/\Н<>су 11а l !Ј53. n1111сћа11 јс "Ја 3.
Г1Јдинс l 971. бр1Јј с·1·ано11ника јс ·г1Ј ис·ги као 1!Јб l. годи11с, ал11 јс бр11ј 1111маћинсг<111а
111111сћан на 15. Број 1111маћинс·1·а11а с1с1·а!Ј јс ис·ги у r111п11сима 1981. и 1991. rо11инс,
али јс бр<Јј с·га111Ј111111ка сман,с11 за 3 (65), lJJ\llOCH<J за 18 (50). У 11сри<Јl\У \!Jбl-l!J!JI.
fip1Jj с·1·ан1Ј11ника јс сма11,сн за 18 (26,47'Уо), а fip11j l\lJMaliи11c·гana /\С<Ј611м 11с1ро11и11а
111Ј11сћа11 за 6 (66,66°1.,).
Да11ас у селу жипе 1111а ср11ска р11да, и ·г11: M1tлyнr111иh1t (l!J кућа), д11ссЈ1,сн11
из В1Јј11мисЈ1ића у Иfi;1рск1ЈМ К1Ј11а111иН)', 11рн<> у Ба·1·11а11с, зассл<~к l'11jfiyл,c K<JI\
Ву•1и·1·рна, а с111а·глс су 181:13. 1·1Ј/\11нс, п11с нассл,а11а11,а Муслима11<1, "fic111111,aкa"
l\<Ј111ли у За11ра·гу, r11c су ку111111и зсмл,у <JI\ а1·с Аfi11урахмана lllи111ксЈниh<1 11з
12
Ву•111·1·р11а "за 111сс·1· t;cca fi11a1·a" ', к1Јји ес касније прс11сЈ~1исли11 и раскину<> yr<J1111p .
•
11p111Jfiи·1·111J су ес 11рсзи11али C11мr1111thи, а нон<> r1рсзимс IJ<>Cc 1111 11рс·1·ку Ми,1у11у.
С·1·ар11111ЈМ су из !~рне I'1>pc, из Р1Ј11а11а <JI\ бра·1·с·г11а Булајићн. У Чунгулу су 1Јс-1·алс
1111с 111Јр<Ј/\ИI\с. · " З1Ј11у их Ka·1·11h11, 11ср<Ј11а·1·н1Ј П<Ј баfiи Ка·ги. У Заnр<1·ги су 111>111л11 у
1 1
11ружа11и cyкofi са "бо111н,а11има ", ка11а јс П<Јгину11 јс11ан 1111 Ка·1·иhа. За1·с> су ес
иселили у Чу11гулу, у Тс111ли11и, 11а Gи ес 1111 ра·гу l!JJ2. године у Занра·1·у 11ра·гили
с11н1111и избеглих Ка·1·иhа ' • Сл;111с с11. Луку. Имају fi11искс р11ђакс Мил1Јјс11иhс,
1 1
Са1111ћс и Аксс11·1·ијс11ићс у Р1>11сл,у, Вука111и111Јниhс у Т11рђану 11 Милу·rи111Ј11иhс у

r· p<t r>1>111 1у.
Ра11111Iан11ниhи (5 кућа), д<Јссл,сни су из Пресеке у Иfiарскс>м К1Јла111ину и
ку11или зсмл,у <>Ј\ Милун1111ића. 111> 11рс11ању fiила су 1111а fipa·1·a: Ми11с·1·а и Ра11<>11а11.
Ра111111;111 јс има11 Трајка, а 1>11ај Зара и Јс11ђа. Г<ЈЈ\ИНс \!Jl3. Зар<> са син1>11има
ТрајК<ЈМ и <!>11ли111>м, а Јс11ђ<Ј са сином Ви1111са11<>М <>11ссл11ли С)' ес из Пресеке у
За11р11·гу. Они и н,их1111и 11с1·1·1>м1111 Н<Јсе 11рсзимс Ра1111нан1111иhи 111> r1рс·1·ку Ра1\(Ј11а11у.
Зар1111 с1111·rрајко11оси 11с11и11<Ј и~1с.''' Ра111>nан<>11ићи слаnс Ђурђс1111а11.
ЗЕМАН ИЦА
flr1лr1жaj и ·гип. П<Ј 11,>Л<>жају село јс разбијсн11г 1·иnа и налази ес са лене 11

11сс11с с-1·ранс Зсмани•1к1>-Дрснскс рекс. У11ал,сн11 јс 13 км се11срн<1 lJI\ Лсп1>с<11111hа.
Kyhc су лс11111ра11с nис<>К<> 110 прис1·ран11и~1а рс•1нс д11линс, 11011Билом11а лсn1>ј и на
к<>си Јс·јср11на на 11сснt1ј с·1·ра11и Ј~рс11скс рекс 11 д'1бр11 су 1Јс11с·1·л,с11с и 1>сун•1а11с.
И·11111ајају ес 1111с ман.с rpync кућа •1ија јс у11ал,сн11с·1· с>ко 6()() мс·1·ара. Ср<>1111и•1кс
куhс у груr1ама су на у11ал,снсЈС'Г11 11112()11<> 5() ме·1·ара.
17
') Ис1'(). 12::\.
'"' Јlа111111ка :Је•1с11иh. 11. Ј\. 1113.
::; Ис·1·(1_
:;• JL1,<11·l, 1·. Mиhl>Jtиh. fJ(JJ/(1c..,·1<JlfJ(ковиhе и Црнатоно, на за11а11у Сими•1и111тс,

·3асс<>К Oc·1·paha, а на југу јс Ви·га11овиhе. Дсл<ЈDИ а·гара села су Б<>љана11.
Ба•1снина, Долина, Раван, Њи11с ко11 Водице и Bohe. Два всhа изв<1ра у селу су
В<Ј/\ИI\С и изR<>р на Б<>л,анцу.
Ок<Ј села ес уз11ижу 11ланински висови и брда и 1·0: на истоку Брдија (1132
м), Бил<Ј (1180 м), Дуб<ЈRИ и Зрн<1се•1ки 11убови и Дели•1барс, на западу Караула
или Мсрhсз (927 м), на северу бр11а Мар·гина (786 м) и Спас<Јвиц (852 м), а на југу
Кр111с11и. Срс1111,а на/\М<>рска 11исина села јс 720 метара. Најнижа 11адм<>рска нисина
јс 614 мс·гара ко1111ркнс у Зсмани11и.
У саобраhајном П<Јглс11у сел<> има пов<Јљан положај, јер јс асфал1·ним
11у·гсм II<>всзано са 11аж11ијим сабораhајни11ама које пролазе долин<ЈМ Ибра.
~Јазин, 11р1Ј111л1Јс1· и с1-ар11нс. Иако ес село по11 011им именом нс 11омиње у
11f1са11им из1Ј<>рима, сигурн<Ј јс да јс II<>С'гојало у сре1.1н,см веку, јер имс по11сеhа на
срс11н,с11ск<Ј11ни на•1ин rа11н,с полусл<1б<111них ссл,ака - р<1д кулук<ЈМ, бссплатн<Ј или
ра/\ :1амани1\<Јм (11<Јм<>h у II<>СЛ<Јнима ка<Ј 111·г<1 су: косидба, за К<Јју јс 11о·грсбна нсhа
ра11на с11ага, зајс1111и•1ки ра/\, м<1ба). Гl<Ј он<>ј ре•1и (замани11а) всроватн<Ј да јс и
сслtЈ /\t1fiил<1 имс. Il<> Pa11<>CJI<111y Љ. Па1ЈЛ<Ј11иhу, међу 24 Н<1иобр11ска ру11ара к<1јима
јс 11cc11tJ'1' С·1·с11<111 11<>11сри<> 11а сас·гавс Зак<ЈН о ру1111и11има зи HtJR<> Бр110, налазио ес
и Па11лс Зама11и11<1. 11оз11а·1·и ру11ар ·1·ога доба, који ес прсзива<Ј по селу из којег јс
11t>рскл<>м' . ГЈ рема t>II<J~1·1·1111ђс11,у11ази11 села
11
cna11a у ан·гр<>11<1нимс.
I3ук Ka11a1.111h у Д;111111111 за 1828. Г<>11и11у 11<Јмин,с и Зама11и11у ка<Ј ссЛ<Ј К<Јјс су
11<>11 CIJ<Ji<JM K<Jfl'l'p<>Л<JM 11ржал11 Кара!)<Јрђс11и ус·га11и11и и К<>јс ј<' 11ри11а11ал<Ј жу11и
l't>p11,cм Ибру, нах11ји 11<ЈIЈ<Ј11азарск<>ј. Он бележи 11а јс месни јунак Ник<ЈЈiа
Слс11•1сниh са СН<>јим сељанима из Заман1111с у•1сс·гвсЈ11а<1 у "карано11а•1кој н<1јс11и
11tJI\ К<Јм<1111\<Јм А11·1·<>11ија Пл,акиhа за нремс Пр11оr српск<ЈГ ус·ганка"'''.
У 11ази11у села, 11а ли слу•1ај11<Ј, 11<>rpcu1н<1 или намср11<Ј, сам<Јглас11ик а
•
'!амсн,сн _јс сам<ЈГЈ1<1СНflК<Ј~1 с, 11а јс сел<> умсс·1·<Ј Зама11и11а 11обил<> Зсмани11а и ·гак<>
јс убслсжсн<Ј на 11<>ј11<Ј-"Г<>II<>1·рафским кар·гама. Всро11а·г11<1 јс 11а су Тур11и 11азии
•
сс11а 11рилаго11или с11<Јм I'<JIJ<>py, 11а ЈС 11а11ас у <Јс11011и назива села ·гурска рс•1
"зсма11", 111·1·<1 зна•1и IЈрсмс, /\(Јба.

У селу ес налази с·1·ар<Ј гробл,с са рс·гким 11римср11има с·rарих надгробних
с11<>мс11ика и 11рк11а 11(1с11сl1сна сн. 1-Iик<ЈЛИ •1ијс ес нрсмс 11ос·1·анка 11с з11а.
!lpc·1·11lJC'l'<111л,;1 ес 11<1 јс 11<Јl\И1·11у·1·а у ХУ/ нску 11ри <Јб11<ЈНИ Псhкс 11а·гријар111ијс. 1-Ia
•
t1c11<111y 11;1·1·11исп урс·3а11им 1-1а камсн<ЈЈ пл<>'IИ, у 11и111ама изна11 улаз11<ЈI' 11<>р·1·ала,
М()Ј'Л() би ес зак11,у•1и·1·и 1\3 јс 1\pKilб11<Јnл,с11 кp<Jll, 11p111Cfl<J мал·1·сриса11,с с11ол,а и оба1Јл,с11и нск11 11руги си·гни ра11<11111.
К<>11аl>11и•1к1-1м зсмл,<1·грссима 1980. Г<Јl\ИНс 11рк1за јс 11<1с·га <>u1·1·chc11a и
З<llIYlll'ГCH<l. Дуж Cll(Jl\ја11илс су ес з11а·1·нс
11ук<Ј'г1111с К<>јс су <Ј11асн<Јс·1· :J<l с·габи11нос·r 1·рађс1Јинс. Захнал,ујуhи Ми11истарс·гву
ку11·1·урс РС~ и Рспубли•1к<Ј~1 зail<Ji\Y за за111·ги·гу с11<>мс11ика кул·1·урс у Бе<1rра11у, 19.
<t11ryc·1·a 2()()(). Г<Ј1\1111с, на Г1рс<Јбр<1жс11,с Г(ЈСП<Јl\11,с <Ј'ГП<Ј•1сли су рад<111и 11а сана11ији
<Јбјск·r·а К<Јј11 су <ЈК(ЈIЈ•Ја!ЈИ ис·гс f'(Jl\ИllC, '!ИМС јс (JRaj 11рс11ан СЈl(ЈМСНИК 11а111с кул·гурс
·грај11<> за111·1·иhс11.
Ста11rЈ1111т1111т1Ј1Ј 11 pr!J(IJJJИ. I'<Ј/\ине 1878. Зсмани11а јс имала 111cc·r куhа и 86
C'l'<lll()llllfJKa''- , 1921. 11 11,<Јј ЖИIЈИ 81С"Г<lНUПНИКу17 l\<Јмаhинс·га11а, а 1948. Г<Jl\ИIIC у
1
'
'' .'l)ёlJ!llCJ1flll J](il\J1(Jl!Иh. 11.Ј\., l l).
,;.
1
З;1;(уж6и11с KtJ(.(JJJil, 447.
. " I)<.IJ(~JCJIC\li ЈЬ. lli:\llJl(Jl!Иh, 11.)1., 11).
23Н Благоје Павловић
- - -·--- . - -· ... · - ------ -------- ---·-··--·--------------
27 Ј\tЈМ<1hинс·г<111а им<~ 168 с·г<1нu11ника. Пt> п<Јпису 1953. јс 26 Ј\tЈмаhинс·1·ана и 185

с·1·анtЈ11ника. Брt>ј с·1·<1нuнника и Ј\<Јмаhинс·га11а пu П<Ј11ису из 1971. Ј"<ЈЈ\ИНС у <>Ј\Н<Јсу
11а 1953. нсhи јс за 41 (226), 01111<1сно за 6,32°/о. Највећи бр<Јј с-ганt1вн11ка - 23() сел<>
јс 11малu 1981. Г<ЈЈ\ИНС ка11а јс у селу јс 39 домаhинс-1·ана. 11t> П<Јписима из 1981. и
1991. бр<>.i с·1·ан<>11ника јс ман,и у, 1981. за 43, а 1991 за 72 С1'аН<Јнн11ка. Брt>ј
11<>маћи11с·1·<111<1 у 1981. Гt>11ини јс 1Ј<Јнсt1ан за 3, <1 у 1991. сман,сн за јс1111<Ј
ll<>маћи11с·1·11tЈ. Ilrcм11y 1961 ; 1991. укупан fi[l<>j C'l'<IH<>llllИKi 11<1маh1111С1·ана nt>нch<iн за 6 (18,75'У.,).
Дана111н,с C'Г<!Hl!llllИIJl'l'I\() 'IИllC p<Jl\lJHИ 11оссл,сни, угла1111t1м, П<ЈСЛС C[JllCK()-
·1·ypcкt!I" [l<l'I'a 1876-1878. Г<>Ј\ИНС и касније, llCIJ(!CpCJ\f\() 11рс 1912. ГlЈЈ\ИНС.
Пла1111h1t ( 11 куhа), Ј\<Јссл,сни су из Д<Јбрин,а к<>д Ту·гина у Oc·rrahc, зассt>к
Паrли11 П<УГ<>к, <1 <>11а·1·лс јс јст1ан бра·г <Ј·ги111а<Ј у С11ми•1111111·с, 11rуги ес 11<>сслио у
Зсма11и11у. а ·1·rchи у сел<> Кр·1·t1к K<>I\ Ку11111умл11јс. С11и слане Ђурђсн11ан.
C'rrac1t/1и (5 кyh<i), 11а11н<Ј су 1\<>ссл,сни, 11а ес см<1·1·1111<1ју с·1·ар1111им;1. Сла11с с11.
Никt>лу.
Илиh1t (3 куће), Ј\()ССЛ,СНИ су из Mи<JK(!llИha <>Ј\ М<1ра•1а11а. с.~а11с
А рана l)cл<>n11a н.
Савиh1t (5 куhа ). ·1·ак<>ђс су 11<>111ли из Ми<>К<>11иhа, <ЈЈ\аклс су и Пс1р1Ј11иh1r ( 1
Jl<>M.). Оба f1<>11a сла11с Лrа11ђсл<11111а11.
П111т11т11th11 ( 1 куhа). 11<> 11<>rсклу pt>JI су са Гlс·1·рt11111hима и слане ис·1·у сла11у -
Аrа11ђслt>1111а11; i\.11txa;:Л<1н1rhи (3 куhс), Ј\<>ссл,сни су из Бл<1жс11а, сЈ1а11с cn. 11икt>лу.
M1tл1111aнr1111thи (2 куhс), Ј\<)Ссл,сни су из Базол,ина, <>11111·1·ина Бrус и сла11с
с11. Bra •1с .
.f1J11aн111111h1t - 1/>_vнгаhс (2 куhс), 1\<Јссљсни су из Би111с11а к<>Ј\ Р<>жаја. Пt>
11<>rсклу су Кулизс. Сл<111с с11. Mr<1·1·y - Мrа1·ин11ан (24. н<111смбаr).
Дa1111л1J111tlit1 (2 куhс), 11<>ссл,с11и су из Ми<>К<>11иh<1 <>Ј\ Mt>pa•1a11a, сла11с
А ·1·а 11l)cлt11111а11,
С1·сф11111111иh1r (3 куhс), 1\<>ссл,сни су из сусс1111<>г ссл<t Курсл,а, засс<>к
Oc·1·raha, сла11с с11. Ttiмy.
М11л11h~·ниhи ( 1 11<1м. ), 11<1ссл.сн јс из Базt>л,и11а. Сла11и с11. Ј<>nана Крс·1·и·1·сл,<1.
О11ссљсних Милиhс11иhа има у Лс111ку (1 д<>м.) и Кру111с1111у (111<>м.).
ЗРНОСЕК
[/1ЈлrЈж;Јј 1t ·1·1r11. Сслt> ес на;1ази !! км сснсрн<Ј <ЈЈ\ Лспt1са11иhа са 11сс11с С1·ранс

сrс1111,сг ·1·t>K11скс рекс 11 Бан<~нскt>Г 11ута Лс11<>са11иh - С·га11ул<Ј11иhс. А·1·ар
сс11а 11а сс11ср<>ис·1·t,ку ес 1·рани•1и са С·1·ану11<111иhсм (tЈ111111·ина Бrус), а на t1с·га;1им
J\<.:Лt>llИMa са Pt)J\CЛ.tJM и зс~1а11и11t>М. K)'hC су Л()l\Иранс 11а ИC'l'(J'lllИM 11[1ИС1'[Јан11има
ь<>[Јја11и11с (!!51м)11ј)·ж11им11а11и11ама 11лани11ск<>г 11иса Б11Л<> (11!!() м). Ис·1·t1•111<> <>)\
с..:;1;1 су За11ис (91 (> м) и Лс·1·и11с ( 1()42 м ), а на сс11сру су Дубt>11и. 11<> гсt>rрафскt>М
11t1лt1жају и мсЬусt>бнt>ј у11ал.сн<1с·1·и куhа сел<> 11ри11а11а разбијсн<ЈМ ·ги11у. Срс1111,а
11а11м<1rска 11иси11а јс 74() м.
//11зи11. r11Ј11111Л(Јс·1· 11 c·1-ap1r11~·- У к<>рс11у 11азина ссл<Ј јс рс•1 'Ј\11Ј<Ј ( с11·1·11и, t>б11•1нt1
за<1бл,сни бил,11и 11Л<ЈЈ\, зр11<Ј З<Јfiи, јс•1ма, кукуруза, зрн<Ј пасул.а), 11а би имс села
Ml>l"Л() )\d з11а•1и ~1CC'I'() 1')\С успс11;1ју 1\Л(!Ј\(Јl\И зrна - ж11·га ('!). И·Ј <lб<111сза Ktljc јс ССЛ()
11малt> 11рсма 11лас11ику (1111<>f1Y или 1111аС1·сл1111у) "11а секу зр11а, t>l\fltJCll<> мел.у жи·1·t1
и <JI\ камс11а И'Ј[Јађују жр1111,с11с 11 11<>11сни•1к<> камен.с" за мл11н 11<1·гrcfi11c жr1111,с11с.
---·- ----- - - ---- - - - - - - - - --
11L'\l<J11<1·1·111> јс пrоиз11111а1> и на·Ји11 села Зрносск. Међутим, ·го нс зна•1и да су

(·1·а11111111и1111 села нр111или сам1Ј !Јб<~нсзу зрносска, нсh су имали и 11ругс.
У писаним докумс11·г11ма ссл!Ј ес 11оми11,с r1pnи пу·r у Повељи краља
1v!1111у·1·и11а 1rз 1315. П!>Ј\ имсн!>М Жрносск. У fl!>вc1r,и јс записан!> 11а Жрн!1сск ''как~>
јс Сiи<Ј за 11рсмс Вла11исл<1на ·гак!! 11а бу11с и снаг11а". У r1011ису б!>санских сr1ахија
1711. 1"<>111111с "Јабслсжс11!Ј јс и сел<! Жрн1Јсик.
!Зук Kapa1111h у /~ани1(и за 1828. годину п11мињс сел!> 11011 1rаэи1111м Зрносијск
11 )'fipaj;1 га у села к1>ја су ()ила "п!>I\ владом" Карађорђс11их ус-1·а11ика 1812. Г!>11инс.
У селу r1!Jc·1·ojc !Јс·га11и с·г;1рс r1ркнс, гробљ;1 и 1rск!>ЛИК!> запу111·1·сних
l~t)itCl-IИl\i:I rl()'J'() 1 1(1ptt.
С·rнн(1н11111111·11(1 и {'(Ј/((ЈI1и. Пl!
fipojy сгановника 11 Ј\!>Маhинс·1·а11а ссЛ(! cr1a11a у
1·ру11у М<111.11х 11ассл,а_ П<> 111>11ису и:1 [ 92 [. Г<!Ј\1111с Зрнl>Сск јс 11ма1> 7 Ј\lЈМ<1hинС1·а11а
С<•~ 1 'IJl<llllJM. ] l).:18. 7 l\l1~1ah1111c·1·a11a 11 45 'l.Гlall(JHa, 1953. - 54 C"l'<lll(JIJllИK<l. )\(ЈК јс fipl>j
illJ~1;1hи11c·1·;111;1 јс (Јс·га1> 11с·1·11. 11ај11сhи б\l!Јј с·1·а11он11ика (58) ССЛ(Ј јс има,1(Ј 1lJ61.
l"()j(llHC. ![(1 r111r111cy ИЈ 1971. ГlЈ)\ИНС. fipl>j с·1·ан!ЈАНИКа јс сам11,сн 1а 9 (49), а бр1>ј
lll>мah1-r11c·1·ar1a rr1111charr :1а 2 (9). Го11инс 1981. у селу јс 7 11ом1>r1а и 39 с1·<111оnника, а
l lJlJ l. - 18 с·г<tН(ЈЈ1ника, Ј\<ЈК јс бр1Јј Jll>M<1hи11c·1·a11a oc·r;i!J исти. Тlрсма ·г11мс, у 11cpи!>llY
\\Јб! - 1991 fip,>j J\lJMah1111c·1·aвa јс сма1hс11 за ::19 (68,42'У.,), а бр11ј с·1·анl11111и111·r11а јс
<)C'J'({t Ј ИС'1'11.
11,, <Ј1111аску с·1·а111>1111и111·1·11;1 )' (JCЛ!JfilJђc11y Топли11у у э;111ус·1·сл1> ссЛ(Ј 1879.

l'<>111111c Јll>Лазс 111>11и с·1·анlЈ11ни11и и нас·1·а11.ују се: Вука111иН(Ј/ЈЈth11 (1 кућа), предак јс
11<1ссл.с11 11з I!I·г;1111111c Kl>ll Ту·1·и11а, 11р11(Ј у Ру11и11с 11а у Зр11!Јсск. Раније су ес
11рс·1и11:1ли Тlсј(Ј11иhи 11!> К(Јј11ма и јс11а11 засс!>К 11;1 Р!>Г<>з1111 ll!>CИ 11ази11. Кажу 11а им
јс 11ал,а с·1·ар11на из l>К!>линс Н11к111иhа, у Цр11(>ј r,ipи. Слаnс cn_ Василија Вслик11г,
а р<111ијс су прис.~уж1111ал11 с11. М11хајЈ1<1 Арх;111гсла.
! /11к11л11!111 ( l куh<1), 11рс11ак јс J\t1ccл,c1i с<1 PlJГl>JHC, ГЈ\С су )\(1111ли из Всл,сг
[ [(JЛ,il KlJI\ 'Гу·1·и11а. Сл;111с с11. Л11,1с·1·(ЈЛа Луку. Ка11<у 11а IJ!JJ\C r1tЈрскл!Ј !ЈЈ\ Всл,1111иliа -
[)cлtJ1111к11a1iК11с К(>/\ !'<>жи ја, а 11,их!>IЈИ 11алски ll[JCl\И су из l(рнс
1'<Јрс, 11з Р(Ј11<111а. С11!1јс Сi.~ижс (Jl>IJ;1кc 11ннас имају у селима Би·1·11,ику и Глу11111има,
<>11111·1·11н;1 •1,11111 ТЈнзu11. и ll;111t1jt,1111Г1y 11 Суп11.у (()П111·1·и11а Ра111ка).
B,vк11hc·1111h11 (1 K)'h<t), r1рс11ак јс Ј1!Јссл,сн са Пс111·1·сри, из <>К!Ј.~инс Сјсн1111с.
!'<111ијс су с1: r1рс"Ји11а1111 Вс.:1.,,11иh11. Днл,с Јl()рскл<> 11сзују 'Ја l(p11y ГlЈру. Рl1ђакају ес
с<1 ! !икl1Ј111h11м;1 )'селу. С11<111с с11_ 1lик,Јлу.
Т11<1сн11.11,с·1111h11 (2 куhс ), 11рс11ак јс lllJccл,c11 из Kt>cypиha Kl>I\ I-Ј,Ј111Јг Тlазара,
"11р11·1с·1·и(Ј" ес у K)'hy l-!11к,111иhа'''. С·г;~р1111t>м су из Црне Г11рс, сла11с с11 Иг11,а·1·ија
Бt1Г!Jlll1c11a - Иг11,;1·г (11. фcfipy;1p ).
! !t1слс Јtруг1>г с11с·1·с"-!>Г p;i·1·a из ссл;1 су ес иселили: Вук,1м;111,1ниh11 у
Jlc11t>c<11111h ( 2 J\lJM.), B)'Klthc1111h11 у Jic:1!(JCH1J11h (2 Ј\!Ј~1.), П<111•1СНlЈ ( 1 11,1м.), Бс!1гра11
(2 11<1м.), !!11к11л11h11 у Kp;iл.clJ(J ( 1 Jll!M.) 11 Лс11t>са1Јиh ( 1 1111м.), Ttt(1ca11л,c1111hи у
JbyfiJ1,;111y ( [ )\!ЈМ.).
И СЕВ О
!!11Ј1(1жај 111"1111. Ссл11 ес 11<1лаз11 18 км ccncp11(J (Ј)\ Лс111>са1111hа, са лс1Јс с·гранс

r·<11111.c1· ·1·t>Kски ;i·г;ip ес 11р,,с1·ирс и·Јмс!Ју сс11<1: Бис·1·ри11с.
Oc·1·p;iha, 1')'111111111·1·<1 11 Бa11tJ1111h<1 (з<~СС<!К '!lирк!Ј11иhа). У 11111рсм а·гару села уз11ижу
------ -· - ·-- -------- -- ---------------
ес 11ла11и11ски IJИC(JllИ: 11а jyrlJJana11y Ма•1коnа11 (841 м) и Кру111сnл,с (1051 м), а

сс11сr(>ис·1·(Ј'!Н(Ј су Ilапра·1·н<1 бpl\l> (784 м) и Гунн11111кl> бр/\l> (859 м).А·1·ари ссла су:
('·1·apt) ссл11. Бук1>11а r.~a11a. Рска. Цср(Ј1Ја•1а и Ра11нс 1ьи11с, кил1Јмс·1·аr у11а11,снс l>I\
Исс11<1. /]1Ј·111а·1·ија 1\(Ј/\а у селу јс у ИсснсК(ЈМ Ill>'l'(>Ky. СсЈЈ(Ј јс 11нзб11јсн<>I' ·1·и11а, ма11а
су 11скс куће )' r11у11ама 11<1 ма11,см 11p(>C'l'l>[1y. Према IJlJЛl>Ж<1jy 11 мсђусl1б11(Јј
}'ll<IJ1,cH(\c·1·11 куhа ссл\Ј ес 11с11и 11а ,-,>рн.с 11 Д\>11,с Исс11t>.
('рс111·1,а на11м<Јрск;1 11исина јс 829 мс·1·ара.
На:Ј1111. fl[J(Jf11лr1c-1· и стари111--. Ilpc11a11,c каже 11а 11азиn сс,1;1 I!(J1'И•rc 1>11 рс•rи
"ис" (у:111ик к1>јим ес Гl>Ilc (Ј1111с). Дpyrl> ·гума•1сн,с 11азина села јс рс•! висег 1')'рски
(l1issc), 111·1·,, з11а•1и /\<.:(> К<>ј11 11<.:К<ЈМ<.: 11ри11<111а 11ри ДС(Јби (с11ак11 .ic 11<>6И(Ј Cll<>.ic исе -
/\<.:<>). Мсђу·1·им, 11иј<.: иск11,у•1сна моrуh11<ЈС'Г 11а јс у 11и·г;1н.у нн·1·р<>II<111им и 11а 11<1:1и11
сс11а ll(J'1·и•1c <JI\ му111к<>r· имена Ис(>-а и Исе, хи111ЈК<>11ис·1·и•1к<> (Ј/\ Ис1111<>[1, Иса,
ИС<IИЛ(),
11<>1111ана11111,им имсн<>М ССЛ(Ј ес пр11и 11y·r 11<1мињс у ДанfЈЈЈИ Вука Каr<1џ11ћа
за 1828. Г<>11ину 1·11с ес, IIlJpc11 11руrих сс,1а H<JHl>Iraзapcкc и сјсни•1кс н;1хијс К<>ја су
С~11Gи 1812. Г(>11и11с и~1али 11<>11 с11(Јј(ЈМ 11ла111hу. 11r1~111н,с и 11" Иссн<> /\(ЈН,с 11 Исс11(>
1·<11111.с". [](1ми11,с ес и 18lh. 1·11111111с ка1> сс,1(Ј К<>јс јс 11rи11а11ал<Ј 11урији tl(J!ta J(Jtl<ttl1J11l1;1. Мсђу·1·им. К<111<1 јс м11·1·р(>tЈ<>Ј1и·1· И1·11,а·1·11јс jail)'ap<1 1843. Г(ЈЈ1и11с у
l l1111t>M 11а'Ја[1у 11(>с·1·а11и1> 11а ис·1·<>.i 11у1111ј11 11<>11;1 Ћ<>ка. у11ука 11<>к1>ј11<>Г 11<111;1 Ј<111а11<1,
Исс11t> ес нс 11<1~11111.с. јср јс 11ch би11<1 "у 1·ра11и11ама к11сжс11и11с С11бијс" '''.
C·1111r(1r11r111rr·1·11r1 и pr1;1r1r11r. fl(> 11<>nису из 1921. Г(Ј/tи11с ССЛ(> јс имал(> 17
Jt<>Mahи1·1c·1·a11a и 117 •1ла1Ј(Ј11а. 1948. Г(ЈЈ\ИНС у селу јс IS(J с·1·ан<>111111ка и 21
Ј\(>Маh1·111с·г11<>, а 1953. - 11 Ј\(ЈМаl1инс·1·н11а и 74 с·гаН(Ј1111ика. Бр<>ј с·1·а11(Ј111111ка II<>
11t111ису 1961. l'<>111111c у <>Jtllt>cy 11а 1953. сма11,сн јс за l(J (64), а б[1(Јј Ј\(ЈМ<.1ћи11с·1·а11а јс
()C'l'<J() llC'l'l!. ll<J ll<)llИCY 1'!71. Г()j\llllC у селу јс 9 J\<JM()IJM<1h1·111c·1·a11a и 29 с·1·а11<>11ника. /\(ЈК 1'!91. Г(ЈЈ\ИI·lс Иccll(J им<1 21 с·1·<1Н<>1111ик;1
и 7 /\(ЈМаћи11с·1·а11а. У 11сри<>l\У 1961 - 1991. бр(>ј с·1·а11(1111111ка јс с~1;111,с11 :1<1 43
(67. i '!'Х, ), '' 6р<>ј 11<>M<1h1111c·1·a1Ja за 4 (36,Зб'Х, ).
Kyhc у :1аСС(ЈКУ Д(ЈН,с Иссl\() Л()!\Ира11с су tla l\CCll(Jj с·гр<IНИ ·г,ури•1иhкс rскс.
·1·у су r(>J\(>1111: Ђyp1r•111h11 (11 куhа), К(>ји су ес кrајсм XVll и11и 11<>•1с·1·к(>М XVl!l
/\(ЈСсл11ли и·Ј Ибарск<>1· К<>ла111и11а, r11c су Ј\(Ј111л11 и·Ј !Ј,р11с 1·(Ј[1С. (Ј/\ б1>а·1·с·1·а11а
·Бури•1иh<1 11а l'<1111·111ам;1, К<>јс ес сма·1·rа ка(> јс;111(> (>Ј\ 11;1јс·1·аrијих 11у11ских
()r;1·1·c·1·11a'''. 11<> 1111с·1·к)· Ђуrи1111 11<1б11ли су и 11рсзи~1с. Кажу 11а 11мају ()лискс lЈ<Јђ<1кс
у сел~' i·y,1ary. С11;111с Ђу11ђи11. а 11рислужују Ђурlјс11;1а11.
Ђ(1pr1r111h11 - Сам(>КрсС(Јl!Ићи ( 1 кућа), 11<>111а(Ј јс 11з Лис1111с у кућу Ћ<>с11hа 11а
ж..:11и11<1 11ма11,с. ('ла1111 с11. Ј<>11;111;1 и жс111111у сл<111у с11. С·1·сфана.
Kyhc у !'1>1111,см Исс11у су у 11·311<1rи111·1·у Исс11ск<11· 11<\'l'<>ка. l'y С)' р<111<>1111:
flc·111;1кr1r111hf1 (t\ кућа),•11·1ј11 јс 11rc1taк (>Ј1а1111(> 11<>ссл,с11 и:Ј суссЈ\Н(>1· сслн Јари11,а.
Дал.с 11t>рск11<> нс з11;1ју. Кажу ;1а су 11<>111ли 11<>1111ску11<11· из IJ.r11c ['(>рс и см;1·1·рају ес
с·1·аr111111има. 1lскс 11.ИX<JllC 11()1)()/\111\С су ес 1879. Г(Ј/\ИllС исслилс у 1°()!\ЛИI\У. СС,1()
!IЛ<)'lllИK и ССЛ() Бrсс11и11у l'i\C су у·Јс.~и !!резиме PaJ\()ll<IH<Jlll!h11. с.1а11с С!\. llик<>Лу.
M1tЛ)'1'ft/f(JJJ1rhfr (2 кућ с). 11рс11ак им јс /\(ЈЈ11а(1 !Ј(ЈСЛс 1Н79. Г(ЈЈtи11с 11·1
l!rc11111.111tc (С·1·а11ул(>11иhс, (>11111·1·1111а Бrус) 1·11с су 11<>111ли 11з Иб<tрск<>r К(Јла111и11;1.
С,1а11с Лr<111ђс-~<>1111а11.
;;i 1\1it''1~t ll<}tl1Jli~tl1. 11.;t .. IHh.

4
• ~ .J{1!ti:111 I·:1'J{l';1.;.11t<J1111!1. ( ,,1·;1р:1 Ј(р11;1 /(Јрс1. (~JJC)ll<) ЈЈЈуб1iс. 1978. 64Н.
-- ---·------ ------------- --- ------------
Чс11сркr1пиhи (1 куhа), 11осел,ени су из Новог Села, "призс·гио" ес у

Ilc111aк(J1111hc. За11ржа(Ј јс r1срзимс и П<Јр<111и•1ну слану с11. Алимr1ија, али сла11и и
жс11ину слану с11. 1-Iик<Јлу. С·гариН<ЈМ су (ЈД 11chи 1 .i".
Пс111акr111иhи су ес 1-1сслили П(ЈСЛС Друr(ЈГ снстск(ЈГ ра·га у Т<1пли11у (1 Ј\<ЈМ.),
l:iана·1·ски КарЛ<Јна11 (1 Ј\<Јм.), Ча•1ак - А·гсни11а (4 )\<Јм.), Бсс1гра11 (1 /\<ЈМ.),
Лранrусл1Ј11а11 ( 1 )\(ЈМ.), Јlазарсна11(211<1м.), Крал,сно (1 )\(ЈМ.), Леп(Јсаниh (2 11ом.) и
Лс111ак (5 Ј\(ЈМ.) а М1tЛ)''l"ИНr111иhи у Тс1пли11у (1 Д<Јм.), Вал,сЈЈо (1 Ј\<ЈМ.), Сок<Ј Ба11,у
( 1 Ј\(>М.) и Казн(Ј11иhс ( 1 Јt<Јм.).
ЈАРИЊЕ
1Јr1лr1жај 11 11111. ! Iассл,с ес налази 1б км сс11ср110 011 Лсп(Јса11иhа, на 11ссн<Јј

с·гра11и Ибра. Kyhc су Л(Јl\Иранс r1<Jpc11 и изнад маг11с·гралн<ЈГ r1у·га и жс.~сзни•1кс
пруге К(ЈС(ЈЈ1ска М11·грс11>и11а - Ра111ка и гру1111санс П(Ј ~1ах;1лама 1-1а р(Ј)\<ЈНСК<>ј ОСН(ЈНИ
(JaJJ()JJICllИh11, Мија·Ј"()IЈИh11, Мили11ојс1Јиhи). п() ll(ЈЛ(ЈЖају и мс!:Јус(Јб11<Јј y11aл,Cll(JC'l'И
куh<1 ccJl<J ес ;1с;1и 11а ['<11111,с и Д(Ј11,с Јарин,с 11 (J)\Hajc1111а Јарика с11у111·га 11рсма Ибру.
['(1р11,с и Д(111,с Јар1111,с су ус·1·11ари 1111а сс11а у11ал,сна јс111-1(Ј 011 11pyr(JI' 11на
КИЈI<>мс·1·ра. Сас·1·а1Јл,<1ју их 1·ру11с кућа ср(Јдника, које су на мал<ЈМ <ЈЈ\С'l'(Јјан,у. У
Л.<>11.см 1<1111111,у 11з1111ај<1ј}' ес засс(Јl\И Шар11сл, и Гр(Јма11а. 3<1ссок Шар11с11, јс 11<>11
fi[JJ\(>~1 .П(>ЈЈ<tр<Ј~1. са 11сс11с с·1·ра11с Бис1·ри•1кс рекс, а засеок Гр<1ма11а јс у11у•1сн
11Ј~1еЬу lllap11c;1,;1 и Д(111,с1· Јар1111,а, на лс11<>ј с·1·рани Б11с·гр11•1кс рекс. !]рема
11[1CJ\<IJ<,y 11<\"jИll 11()")"\l'IC ()'Ј'УЈ\а 111")'() јс "11ска11а )\<11111()" 11а мсс·1·у "J<ICC(JKa бИЈЈ()
Cll[1i.:MJl,1.:ll<> ~111<Jl'tJ K<IMCllU ·1;1 J!(JJ\11"j<IJJ,c llCKaKllC llCЛflKC ЗГ[ЈUЈ\С - "1111<111<1 Г11<>Ма)[а" '"'".
Ис·1·<>•111(> <>Jt ссЈ1<1 }'ЗЈ\ИЖС ес 11лани11ски 11рх Јарик (1(14Н ~1) •1ији ·1·(>Ј1(111им
к;1зујс 11а су ·1·у •1у11ани јарићи !Ј(ЈСЛС (Ј)\Најан,а (Ј)[ K(J:J<I. 1-Ia јуГ(ЈЈ1С'['(ЈКУ јс брЈ\(Ј
К<1лиG11111·гс (726 м).
[l(1јс11и11и Ј\СЛ<Ј11и <~·гара села 11ази11ају ес Ссли111·1·с, П<>л,с, Кри11и лаз, !ЬиЈЈс и
ли11<111с к<111 lL11к111111c, [f,сг(Ј11;111 11 М<>с·1·с11,а•1а. r·ла1111с ЈЈ(Ј)\с у сс11у су М11ја·1'(Ј11ски
11·111<>ЈЈ, Ја11<>111с11ска •~есма, И11а11(111а•1а, Ниниhка •1сс~1а, Врби11а и •~есма fl(>Jtлyrc.
С11с1111,а 11а11~1(>рск;1 1Јис11на села јс 554 мс·1·ра. l·l;1ј1111жи Ј\С(Ј села јс 11а
магис·1·р<tЛН(>М 11с11у 11у·га у ['(Јр11,см Јарин,у (435 м).
/ !аз1111. 11pr>111J1r1c·1· и C'l<IJJllHL'. 1-Iа·Јин нассл,а 11ср<Ј11а·гн<Ј 11<Ј'rи•1с (ЈЈ\ 11мсна
јаr11н;1 (11у11а К<>ј<1ес11<1бија ра11<> у 11р(Јлсћс ка11а ес <ЈЈЈЈ\с 11 КlЈЗС caMlJ ЈЈ(Јс·григу 11<1
·1·rfiyxy и (ЈК() Н(ЈГу), 111"1'() з11а•1и МСС"Ј'() са )\(ЈС'Ј'а CИ"l'llC С"Г(ЈКС, јагн,сhс и К(ЈЗјс IJYllC -
К(>с·1·рс·1-. M(JJ"}'l1c јс 11а јс JI(> 11лани11сКlЈМ ЈЈису Јарик и ССЛ(> Ј\(ЈбИЛlЈ нази11 Ј;1ри11,с
(!~<>11.с Ј<111и11,с ес 11;1л;1·Ј11 у 11(11111<1жју Ј;1рика).
у
11apr111y ])()C"l'()jl-1 11рс11:111,с 1\<1 јс ССЈ]() M()l'JJ() )[а )[(Јб11јс 11ази11 и 11!) ЖCllCK<JM
и~1с11у Ј;1р11н;1, јер <JIJ)\c с11аку с·гару ру111с111111у нар(1Ј\ Ј(>ЈЈС Јерина или Јсрин,;1, 11<>
ЖСllИ loypba Б11а1ЈК.()Ј111hа. т() ми111л,сн,с ес "J"CllJK(J М(1ЖС 11рих11а·ги·1·и, јер 11а
·1·ср1-1·1·(>рији а·1·а11а сс,1а, 11зу·јс11 (1с·1·,1·1·ака 1·р<1б11,а11скс 1111к11с (:iacC(JK Мија·г<111иhи),
Ј\11Уl"ИХ py111c1JИll<l HCM<t. lfa "Ј'()IЈ(1ГрафсК(Јј Ка[">'l"И СС.~(Ј јс убсЛСЖIЈ(Ј ll(JJ\ ИМСIЈ(ЈМ
.l<1p1111,c, <t 11с .Јс11и11,с. 1lијс1-1ск,1.у•1с11(Ј 11а јс ссЛ(Ј /\(Јби.1<1 нази1Ј и fl(> ј<1р<>М жи·гу K(>jl:
ес сеје у 11p(>Jrchl: ( "1).
;;•Ј l'<1Jt()CJ!i-llJ ЈЈ). flc11tJl<)ltИh. 11.Jt .. <)2.

\ I!) И<:"I'(), 1(ЈН.
242 Благоје Павлов'nh
Јарин,с спада у веl>Ма С1·ара насеља. Први пут ес помиње 1327. године када
јс га јс С1·сфан Дечански ПlЈклонио манас-гиру Студени11и. У Повељи цара Уроша
из 1363. ГlЈдинс, Кl>јом по1·врl)ујс •1елнику Муси град и жупу Брвсник, r1омињс се и
"сслl> Јариње и другlЈ Јариње", 111·го значи да јс }0111 1·а11<1 пас1·ојало Горње и Доње
Јариње. Срби су r1од својlЈМ владом 1812. године држали село Јари1ье које
• •
11рипадало наХИЈИ новопазарској.
У махали Мија·rовиhа 0•1унани су ос·га11и старе гробл,анскс 11рквс која је

:JaKlJHlJM за111·гиhс11а каl> споменик кул1·уре. Ниже Тупа11а, идуhи ка Ибру 11алази
ес с·га11(Ј гр(Јбл,с у 11apl>l\Y 11озна1·0 као •rиву·гскlЈ. Данас у селу има 1·ри ГрlЈбл,а.
Ј'рl>бл,с ДlJ11,er Јари11,а јс 11а Тупа11у, грl>бл,с Гор11,сг Јарина на Буба11у, а :1accl>K
Шарпсл, има rрl>бл,с у Па,1,у (Милиhк(Ј пол,е).
Ста11lЈвни111·1'Но и рr1дови. Ра11ослаn Љ. ПаЋлониh је забс.~сжиа 11а јс .lариrьс
(l'l>pн,c и Д(1н,с) 1874. Гl>динс имало куhа. По 11l>п11су
1921. у Јарин,у јс 428
39
с·1·а1Ј(>IЈника и 58 /\(Јмаhинс1·ана (Дl1н,с Јарин,е 321 с·га11а11н11к и 39 Ј\lЈмаhинС1·а11а, а
Г(>рн,с Јарин,с 1()7 с1·а11авника и 19 дl>маhи11с1·ава). llc> r1l>r1иcy 1948. Гl>l\ИНС у селу
јс 625 С'ГЗН(ЈRНИКа и 1()6 /\(ЈМаhинс1·ана. а пе·r· ГlЈ)\ИНа кас1rијс [[() []()1111СУ 1953. - 67()
с·ган(>I1ника и 1()4 /\(Ј~1аhинс·1·а11а (биле су •1с1·ири r1c1r111cr1c јс11ини11е). Il(J Пl>пису
1961. го11и11с у сс;1у им<1 697 с1·аноnника и 119 11омаhи11с·1·ава. I-:lajвehи број
11амаhиr1с·1·ава 126 Јариње јс ималlЈ 1971. гадине, )\(ЈК јс бр(Јј с·га1rовника смаr1,сн за
1167 (581) , а 1981. Гl>/\Иrrc за 153, и брс>ј домаhинс·r·ава :1а 17. Г<Јдине 1991. у селу јс
357 с·ган(>Н11ика rr 1()4 J\lJMahиr1cтr1a. У r1cpИlJ/\Y од ·гри11ссс1· r·o11r1нa број C1'<11Il>llHI!Ka
јс смаr1,сн за 340 (48,78'Ус,). а np<>j 11амаhи11става за 15 (12.61 'Ус,).
Прс11и 11ана11111,сг с·1·анс1в11и111·гnа Јарин,а 11с>ссл.с11и су из разн11х крајсна,
угла11ном срс11и11(>М XVIJI и у ХЈХ нску. Најс-гарији су Mиja·1·l1n11h1111 Ј.111сЈ111свиhи.
Кl>ји су "l>да11но у Јарин.у". па ес сма·r·рају старин11има, а 11ал,сим па11склом су lJ/\
М(>ра•rана.
Мија1·пвиh1t (5 куhа). •rији јс r1рс11ак /\l>ссл,с11 из l~рнс Горе - Мl1ра•1анин,
r1p11(> у (ЈК(Јлину Сјсни11с. а l1·гу11а. срс11и11ам XVIII 11ска. у Јар1111,с. Пl> прс11ан,у била
су бpalia Мија·~-. .Ја11(>111, Yp(Jlll, Нука11и11, а 11с·гс>м ес 11с з11ају имс. 0;1 Мија·га су
1\1ија·1·t111иh11. J<ill()llla Ђ J<1H(>lllCllИli11 у Јарињу. Yp()llla - Урt1111с11иhи у к()luу·1·и11и и
Вука11ина - ВукаЈ\ИНl)!Јиhи у Tpcб~rhy. Сви слане i\l)~1ahy сла11у CIJ. Архангела и
мcl)ycon11c> ес 11с lJp<)l)a1Jajy.
Јани111с11иhи (6 кylia) су по П<>рсклу јс11но рt>цс1·110 са Мија·r<111иhима. У ис·r·<>
Д<)ба ка11 и Мија·г 110111аа јс у Јарин,е 1ьего11 бра1· Јан<1111. Имају кр1111с срl)/\Никс
Ја11с)111свиhс (1 куhа славе св Ара11ђсла) Кl>ји су се пасле 1978. Гl>11ине иселили и:~
Јарин,а у Бла11с. '
1 1
[lpc~1a кази11ан.у Ра/\(ЈМира Кузманавиh (73) из Јари11.а, 11оброг ril>знa11al>I\a

r1plJlllЛl>c1·и села, прс11и Куэма11<Јnиhа (5 куhа) 11оссл,сни су "t>днскуда" из [~рне
Гl>рс. верона·г11а ад Mopa'rc, прво у Остраhе, а одатле у Јар~1н,е. Презиме насе 110
с·г<1ријсм прс1·ку Кузману. У 1·ра11и1111ји рода јс да ес баве К(1nа•1ким зана·r·ом 11а их
:Ja'l'l> и Зt)ГIУ К(Ј11а•1сниl1и. Сла11с с11. Ђар!)а Алимпија С1·l>Ј111ника. Јс11ан су pt>/\ са
Ос·1·раhа11и~1а у flа11ли11и (<)f1111·1·ина Ра111ка).
М11лиh11 (2 куhс). •rији јс предак дс>ссл,сн срсдиrЈ(ЈМ XVIII 11ска из Камс11а
К(>/\ .nс111ка. r11c су Ј\l>111ли из Ибарскl>Г Кl1ла111ина. 11ал,l>М с·1·ари11ом су из Црне
['1)рс. С)Ј\ плсмс11а Ку•1а ' 2 •
1
Рl11)акај1• се са Кузманl>11иhима у Јар11њу и
1'' )\аrи11ка Зс•1свиh. 11.11. llJ4.

IJ.~ l)aJ1<)c,1ar1 )\. Ila111!<)liИh, ('1'il/J(JB11и11111Jc1и11ассља (Ј(ЈЈЈ1111'И1rс Ра111:1кн у фу11к111f}Н 11ринрсд11с1г
f''/ЗfJ(Jfil, с:л1 lY. K!I>. 4U. bC(11"JJ3JI. 1995. 186.
~~-~-~~~--~~~~~~~
Павловићи (1 куhа), пре11ак јс досељен из околине Куршумлије у Топлици

(војник који је служио на караули у Јарињу пре 1912. го11инс "призетио" .ес у куhу
Милиhа и 011 њега јс 11ана111ња пс>родица Паволивиh). Славе св. Николу. ·
Митровићи (3 куhе) предак је досељен из Штаве код Курu1умлије. Био јс
грани•1ар на караули у Јарин.у и "призстио" се у Мијатоnиhе. Задржао је презиме
и <J•1cny славу Мратин11ан, а слави и св. Архангела Михаила.
Инанс1виhи (2 куhс), нс знају с11ојс порекло. Нски говоре да јс н.ихов
11рс11ак Ј\<)111ас> из Нс)В<ЈГ Села и бис> слуга ко11 Јована Ја1-1ошс11иhа, који му јс
11риписас> зсмл.у, "посинис1" га и ожс11ио. Презиме није мења<), али јс примио
славу сн. Архангела Михаила, а слави и с1•1с11у славу св. Алимпија.
Нt1ви Ј\<Јссл,сни11и су Ђоропиhи - Самокрссовиhи (1 куhа) досељени из
Лисинс на иман,с Василија flрсмовиhа. С1·арином су из Котара у Дрсни11и''',
слане с11. Јс>вана Крстител,а и Мw!'ровдан.
Бановићи ( 1 куhа), 11оссљени су из Баноnиhа, засссЈк Ћиркс111иhа на женино
иман.с у куhу OбpaJ\t)Ilиha. Слави св. Вра•1с и женину сла11у Ђурlјс1111ан.
Панониh11 (2 куhа), прс11ак јс доссл.сн 193~. гс111ине из E-Ionoг Села, ()!\Iu1·ина
Ра111ка, а прс11и су им Д<)ССљени из t>коли11с Псhи. Призс·!'ио ес у куhу Ива11а
Пс1·рt1ниhа. Имају на11имак Крлооиhи. Сла11и жсни11у слапу Митровдан; /ашиh (1
куhа), каtЈ Ј\С'!'С јс Ј\<)НСЈ\сн из села Бис-гри11а у куhу Пс1·рсЈ11иhа. Слави св. Ђорђа и
слапу Пс·1·роnиhа cn. Арангсла Мизхајл - АранlјелсЈВЈ\ан.
У зассс1ку Гс1р11,с Јарин.с куhс су лtЈЈ\иранс пс> груr1ама роЈ\<Јнских срсЈдника
и нису мсl)усс1бнt1 у11ал,снс.
Милив(1јсвиh11 (21 куhа), С'l'арин11и су''". Међутим, П<Ј Радомиру Илиhу они
су "преко граниr1с", из С1·арс Србије'''. Према прсда11,у било јс петоро браhс:
Ву•1кtЈ, Ma·ro, ТсЈ/\ор, РаксЈ и Тимо1·ијс. Славе Ђурђи11 и Т>урl)сп11ан; Блажариhи (2
куhс), ·1·аксЈ!јс ес сма·!'рају с-1·арин11има 1111 , јер су ту одавно доссл,ени из Старс
Србије. f1рвсЈби1·нсЈ су ес 11рсзи11али БслаксЈ11иhи, а затим Благојсвиhи. Пс>
прсда11,у била су '!'РИ бра·га: Jaкc)ll, Павле и Нс>11и11а. Слапс Ђурђи11 и Ђурlјсв11ан.
Ђор/јсвиhи (2 куhс), прс11ак јс доссл.сн из Каљина, преко Ибра. ПрвсЈби·1·но
презиме им јс било ВатаЛ(Јлиhи и добили су га o·ry11a LL1тo су им прсt\И "iia·raли"
(иС'l·ражинали златне и срсбр11с ру11нс жи11с на Рогозни) 151 . Као имуhни љу11и
•
наС'l·анили су ес на зсмљиu1ту кt>ЈС су купили од турског аге и пс>•1сли 11а славе
Ђурlји11 и Ђурђевдан, слане сусс11а Мили11с)јс11иhа и Блажалиhа.

Радул(>В11h ( 1 куhа) јс Н<ЈRИ ДtЈссљсник из Ба11ња, "призс·гнсЈ" ес у
Мили11tЈјс11иhс. С·1·арина им јс на Косову. ЊихtЈВ предак зпасЈ ес Ра11ул П<Ј К<)МС и
нсЈсс 11рсзимсСланс сп. Архангела Михаила.
Мил(ЈВаН(>лиh (1 куhа) 11оссл,сн јс из Гулија у Милиnојсвиhс, на женине>
иман.с и слани сн. ЈсЈ11ана Кр\:·ги·гсл.а.
ПtЈслс ДругсЈг свс·гсксЈг ра1·а из села су ес иселили: М1tја1·олиhи у Београ/\ (1
Ј\<Јм.) и Смсдсрс110 (1 J\tJM.); Јан(1Ј11,·ниhи у Бсогра11 (1 Ј\<Јм.), Крагујсна11 (1 11ом.),
МсЈјК<Ј11а11 (1 Ј\<ЈМ.) и Лс111ак (3 Ј\<Јм.); КузмаН(ЈВиhи у Н<>11и Сад (1 Ј\<Јм.), Бор (!
Ј\<ЈМ.), КраљсnсЈ (l 11ом.), Ра1t1ку (3 Ј\<>м.), ЛспсЈсавиh (111ом.) и Аустралију (1 дом.);
•
''' Pa1t1>cлan ЈЈ,. Панл<>ниh. 11.11 .. 90.

14
~ Ис-1'<). 107.
l)aJt()MИJl М. Илиh. Ибар, а11·1р1ЈfllЈГС(Јlрафск;111рс1уr1авања, Насел,а ср11ск1tх зс1о1а11,а, кн1. 111,
14
1,1
1>сс11·р"Ј!. l 9(J5.
]"llJ l)aJtC>CЛ(\IJ ЈЬ. r1a1tЛ()ltИh. ~1.Jt .. 1()7.
,,, r[с·г"r Ж. Пс1·р<ЈDИћ. 11.Ј\., 46.
- -- --·- ·---·--·- ----
!ЈрсмlЈВИћи у Н1>ои Пазар (1 дом.), Рашку (5 дом.), Краљеоо (4 дом.) и Лепосавиh

(1 1\1Јм.); Ниниhи у Београ11 (2 /\<ЈМ.), Крушева11 (1 11<1м.) и Лешак (1 дом);
Ђ(Јр/јспиhи у Крал.еоо (2 11ом.), Београд (1 дом.) и Трстеник (3 дом.); Милиhи у
Крал,е111Ј (1 111>м.), Београ/\ (1 дом), Рашку (1 дом.) и Рудни11у (1 дом.); Прчиhи у
Бе1>гра11 ( 1 /\<Јм), Крагујена11 (1 11ом.), Ра111ку (1 дом) и Ле111ак (1 дом); Јасниhи у
Јlе111ак (1 11ом.); Ми1рониhи у Кладово (1 дом.), Београ/\ ( 1 дом.), Ра111ку - Супње
( 1 1\<ЈМ.) и Ле111ак (1 д11м.); ИнаН(ЈЛиhи у Крушева11 (1 д11м.) и Рашку (1 дом.);
IУ/11,111н(Јјсниhи у Кру111с11а11(61111м.), Београд (l 11ом.), Лазареоа11(l11ом.), Барајево
( 1 1111м.), Броеник (1 11ом.) и Америку (1 11ом.); Блажариhи у Београ/\ (1 /\ом.) и
Kt1ct111cкy Ми·гр1>11и11у (\ 1111м.); ]ј{Јрђсн11hи из Горњег Јариња у Каљин (2 11ом.),
Ьр11сник (1 111>м.) и Крагујс11а11 (1 1111м.) Павлолиh, у Ра·гину К<>/\ Краљева (1 дом.),
Ofipa/f(JH11hиy Б<>р (l 11<1м), Ра111ку (211<1м.) и Шое11ску (1 Д<Јм.).
Ссл<Ј <Јба11л,а саобраhајну функ11ију (ау·1·обуск<> с·гајали111те и желсзни•1к<Ј
11rис·1·а11и111·1·с), за11а·гску (је1111а r1илана и к<1ва•1ка ра11н.а), ·гргови11ску (11ск1>лико
11риоа·1·них ра1111,и) и ин11ус·гријску (н<Јвоо·гнорено постр11јсњс за прсра11у базал1·а).
ЈЕЛАКЦЕ
f/(ЈЛ(ЈЖај 1-1 ·1и11. Насс11,с ес налази на ис·1·оку 11п1111·инс Лс11<>са11иh, 11а
грани1111 према tЈ11111·1·ини Куr111у~1лија, 011 Лсn<Јса11иhа у11ал,ено 22 кил<>мс1·ара. П<Ј
111ЈЛ<ЈЖ<1ју с11а11а у r1ла11и11ска села. Kyhe су л1111иранс у 11уб1111<1лини, 110 махалама:
Јсн·1·иhа махала (Јс111·иhи) 111Ј/\ Кул11м, назuа11а П<> стар11у Јсф·ги, Саниhка махала
( Cauиl1 и) у 111>11111Јжју С·1·упа и Шир1Јк1>1111л.11и у Широком /\ОЛ)' испо11 С·1·раж11ика.
У Саниhк11ј ~1<1).(а11и ·3бијсн1>с·г куhа јс ·rакна 11а јс IЈС!>ма ·гс111ко у·г11р11и1·и 111та
К(ЈМе ll[JИIIa11a, с t)б'ЈИ[Ј!Ј~I 11а НСll(ЈС'Г!Јјан,с !>Града К!Јјс би 11:1на•1а11алс r1011р111и11у
K)'h1·1111·1·;1 1111маh1111с·1·11а, а зб11г близине кућа и с·гаја 1> хигијснск11м ми11имуму 11с
~1(ЈЖС fiи·ги ['()IJ(J[J<I.
Ок<> села ес уз11ижу 1111а11ински вис11nи: Ђиhсни11а
( 129Н м), С·1·ражник (1349
м). О11ггр<1 •1ука (1335 м), Шил,ак (1632 м), Копри11ни11а (1642 м), Чар11ак (1590 м) и
\~иг;111скl> Г[Ј<Јбл,с (1474 м). Ј-Iадм<1рска нисина села је 11()4 мс·гра. Пl1јс11ини 11сло11и
a·1·ara села нази11ају ес Ссли111·гс, С·гар11 сел<>, Драг!1н;111, Ле111·r;1к, Зелена г11ра.
Жаrи. Ссн1Јк11с, Ј;1си•1с, Ржи111·1·с, Лукс и Гrна11. У а·1·ару села јс и засс<ЈК С·1·ржин.
111111 О111·1·р11м •1ук11м су баре Велико и Мал11 језеро. Вслик11 јсзер<> јс
1111·1·11у1111 ·3;1су·г11, Ј\<>К Мал1> јсзср<> има IJ!J/\C 11рскl> 11слс године.
!!aзftH ссл<Ј 11 11р(Јt11л1ЈС'Ј'. Назив села јс извс11с11 1111 имена 11рнс·га јела
(11рн111·1Јри•11111, •1с·1·и11арск11 11р110 ЛЬiеs alba из фамил11је Abietacea) и епа11а у
фи·1·11нимс. Сс,111 јс с·1·ар11, II!JMИII,c ес у ПоIЈсл,11 крал,а Милу·гина К<>ју јс 1315.
гс1111111с 11<111и11;111 ма11;1с·1·иру С11с·1·11г С·гсфаf1а у Бан,ск<>ј "као Јсл<111111и са ССЛlЈМ
Јсл<1ки"'''. Селе> л11111,•1к1> С·1·rжи11!Ј јс за11ис<111сЈ у Повсл,и 11ара Уро111а 1363.
г1ЈЈ(И11с. Ссл11 Јсл<1к11с ес п11мин,с и у fl<>Rcл.и м<111ахи11,с Јснl)енијс, к11сгињс
М11л1111с 11 11,с1111х с11111111<1 С·1·сф;111а и Лукс, К<>ји су 1395. Г!ЈЈ\И11с 11рил11жили
"ма11ас·1·11ру C11c·1·1Jr !lа11·1·слсјм<Јјf1а у С11с·г<1ј Г<>ри, К<ЈПl>риhки ·грг с Јслак11см, сслlЈ
Ocгrahc, Ле111ак и ссл11 С·1·ржи1111 с мс1·<1х11м и с меl)ама" 113 . Понел.у јс п<11·nr11ио 11
11ccn<J"l' Ђура!) Бранк1111иh ис·1·11м м;1нас1·иру lJKO 143(). ГlЈl\ИНС. Mcl)y селима
1111111Ј11пз<1рскс 11ахијс KlJj111111с Вук
1
'Ј :i;111yж6111tL' К<Ј(.,"<Ј1111. 453.
1
-~· Л1iр31'-1fl()flOAИh,11.Ј\., 159.
----
Кара~1иh у Дани11и за 1828. годину r1l1мин,е и Јслакцс. За преме Турака насеља

С·гржин, Драгова11 и Ј елак11и приr1а11али су Ву•rитрнској нахији.
Прс11поставл,а ес 11а јс у Ј елакцу архиепископ Данило 11 "сагра11ио сјајан
J\lllJ[J с лепим и нисоким пала1·ама и 11рквом Св. Архангела Михајла украшено
лепим фрескама".'''
На Стражи.ику ес налазе (Јста11и утврђена које је, 11ероватнl1, прс11с·1·а11Ј1,алl>
римски каС'l·сл и п<1 н.и~rа би ес МlЈгло закл,учи·ги да јс на мсс·1·у данашн,сг Јслак11а
билl> нассл,с. На Шупл,ају и 11<1 планинским Кt>сама које ес ко11 Зелене горе и
Козни11с с11у111·гају ка Јаhимоо11у и Добравској рс11и су МНlЈгобројнс ру11арскс рупе
и закtЈпинс. Изна11 yruha r1l1·1·oкa Гl1мирја јс црквина со. ll>naнa и C'I"ap<> гробл,с. Ту
су и l>С1·а11и 11сиспи·ганс c·I"apc 11ркве која би мож11а могла бити r1l1мсну·га 11рква св.
Арха11гсла Михаила за11ужбина архисписко11а Данила. 155
С1'Е1Нf1нни111·1·110 11 р(ЈДf!ЈIИ. П<> попису из
1921. Гl>Ј\ИНС Јслак11с јс ималlЈ 127
с·ган<>нника и 121111маhинс·1·ава, 1948. у селу јс 21 Ј\l>маhинС'l·вlЈ са 184 с·ганl>нника а
1953. - 23 111>маhинс·1·а11н и 228 сгаНl>llНика. По пl1пису из 1961. године, брl1ј
Ј\t>маhинс·1·н11а јс 1111всhа11 за 15 (38), а број с1·анlЈ1Јника за 55 (11руга•1ији јс pacr111pc11
11<111исних јс11и11и11а). Пl1 r1<>r1иcy 1971. године број 11ом<1hинс·гава у lJДHl>cy 11а 1961.
сман,сн јс за 6 (32), а бр<>ј С1'а11<>11ника за 50 и село јс ·1·ада имало нај11сhи брt>ј
стано1111ика (233 ). Гl>Ј\Инс 1981. у селу живи 156 сганонника и 33 домаhинс·1·ва, а
1991. Г<>11и11с - 29 11t1маhи11с·га11а и 93 ста11овника. У псри<>Ј\У lJI\ 1·ридссс1· Гl>11ина
брl>ј с·1·ан<>в11ика јс 11онсhан за ]() (12,()5 о/о), а бр<1ј домаhи1rс·1"а11а сман.сн за 9
(23,60"/о ).
Дана11rн,с с·1·а11lЈ11ни111·г11l> •rинс род<>IЈи:
Миа11ЛfЈниhи - Ширt>Кl>Ј1ол11и (5 куhа), прешли су из Бt1р•1ана 1879. ГlЈЈ\ИIЈС
збt>Г 11асил,н Арбанасн. Кажу да су 11ал,l1м С'I"ари11ом са О11лсн11а К<ЈЈ\ Т<>П<Јлс. У
Б1Јр•1ану су били слt1б<11111и ссл,а11и на crll>joj зсмл.и, а у Јслак11у с1·а11л,ајуhи ес Пl>I\
за1111·и·I"у нгс Тур•rина, 11tЈс·1·али су •1и11•1ијс. По 11рс11ан.у била су •1с1·ир11 бра1·а: један
јс <1с·гаl1 у Јслакr1у, а ·гри су ес нсnlЈсрсдно ПtЈслс 1912. г1111инс <Јдсслила у
Гра11и•1а11с. П<1 IIlJpcклy су јс11111Ј po11c1·11l> са МилснкlЈвиhима у Kl111opиhy и
I'ра11и•1ану к<~ји су узсл11 11рсзимс по с·гаријсм прс·1·ку Миленку. Сви славе сн.
А11<Јс·г11ла Л111111сја а 11рислужују flc·rp111111aн. Гlt1слс Друг<ЈГ свс·гск<ЈГ рата из tJillJГ
ptJJ\a <ЈЈ\Ссл,сн<> јс 11ск<>ЛИКl> IIlJp<>J\Иl\a и са11а жи11с у Крагујс1111у (4 11с1м.), К11иhу (1
Ј\t>м.) и Жи•1и Kl>J\ Крал,с11а
(1 Ј\<>М.).
Други МиаИЛ(ЈН11hи (2 д<>м.), у Јсф·1·иl1а махали у Јслак11у, по 11<1рсклу су 011
Јсф·1·иhа и сма·грају ес с1·арина•rким родом. Славе св. Стефана. Иссл,сних
Ill>pl>l\ИI\a из l>BtJГ pl>J\M.).
Са11иh11 (5 Ј\<>М.) у Са11иhкl>ј Махали и Ca111rhи ( 1 куhа) у С·1·ржину Ј\<>ссл,сни
су из Мај11с11а, а с1·арином су из Жажа г11с С)' пали вна кр11г па су избегли у Оо•1арс.
У Жажс су Ј\l1111ли из ИбарсК<ЈГ Кl1ла111ина. Говl>рс да им јс 11ал,а сгарина у Цр11l1ј
['<>ри. fl<> 11рс11а11,у била су 1111а бра·r·а: Сав<Ј и Вукl1јс. ПlЈ Саву презиме Н<>СС
Са11иhи у селу, <1 11с1 Вукt>ју ВукtЈјсоиhи, који су ес после Другог с11с1·ског ра·га
l>Јtсслили у Гра11и•1а1-1с. Слане сн. Никl>лу и с11. Лга·1·l1ника. П<1слс Другог светског
ра·1·н ·гри r11>р1>11и11с Са11иh<1 <>11сслиЈ1с су ес и 11анас жи11с у Крагујснr1у.
1 1
'- Зн1tЈ'Жfiи11L' К(1СсЈ11;1. 45:1.
Ис-1·0.
1
""'
----·-------------------,--'~-~----------------
•
Други Савић (1 куhа) д<Јсељен је из Кијевчиhа, на женино имање. Слави св.

Лрха11гсла Михаила.
Нс;1сл,к<1нићи (1 д<>м.), Милутиновићи (1 11ом.) и Милановићи (2 куhе) по
11<Јреклу су је11но р<>11с·гво са Јсфтиhима. Сви славе заједничку домаhу славу св.
С·гсфана. Д11е П<>р<>11ице Милан<>r~иhа данас живе у Крагујсв11у.
Нска11 су у Јелка11у жи11сли Јеф·гиhи П<> којима јс мах<1ла названа. Сре11ином
XVIll nска пре111ли су из Драгов11а. После Другог светског ра1·а Јсфтиhи у Јслакцу
угасили су свt>ја огњиш·га 11 011селили се у Граничанс (2 11ороди11с) и Лспосавиh (1
1\<>м.). Из Јслак11а су се иселили и Топ1ковићи (1 дом.) у Граничанс и (1 дом.) у
Крагујс11а11. Ог11,11111·га у Јслак11у угасиле су и две породи11е Миле11ковића К<>је су
ес иселиле у K<JII<>pиhc и Грани•1анс. Из Јслак11а у суседно село Грани•rане, нс
'l'<IK(J )\аВН(), ИССЛИ() ес и p<>I\ Вукојевића.
ЈОШАНИЦА
Г/1Јл<1жај и ·1·иr1. Сел<> ес налази 6 км југозапа11но <>д Лс11осавиhа у 11011ини

Ј<1111а11и11с, .1с11с при·г1>кс Ибра. Доли11а рекс и њене с·гранс су nt>служилс за
фt>рмиран,с нассл,а и куhс су Л<ЈI\иранс са обе с·rранс рекс и <>ко пута који во11и ка
1\р1111у. 1l<J П<>-~<Јжају, селу 11рипа11ају и зассо11и Врлс·гни11а и Иuањс. У
саt1бр<1hајном 11<>1·лс11у има 11ов<>ља11 П<Јложај.
Са сс11срt>запа11нс с·гра11с села уздижу ес Ра11уло1Ј<Ј бр11<> (857 m) и Гради11а
(844 n1), <1 jy1·t>11c·1·<J'III<> Велика •rукара (86_5 m) и Чукара (711 n1). Срс1111,а надморска
11иси11а ссл<1 јс 645 ~1c·rapa а 11ај11ижа на11морска висина јс ко11 школе и износи 504
мс·гра.
А·1·ар сс.1а заузима 11слику 11оnр111ину. П<>јсдини 11,сг<ЈВИ 11слови з<>IЈУ ес

И11а11.с (лива11а), Чукара (111ума), Велика лииа11а, Бобон<>с (111ума), Гра•1ка ли11а11а,
\'ра11а11 (111ума), Раскрсни11а (ли11а11а), I'y11, (111ума), Шанац (111ума), Врлс·гни11с
(н,1111с и ли11а11с), Руп•rи11с (лива11а), Орлиh (111ума), Ра111к<>ЈЈа вода (uryмa),
Ба1111сра, д<>ЛИНа (111ума), Ћумури1111·с, з~1ињар11ик, ·Камсн,ар, Гр<>Жlјс, Ливада и
Вин<>rрад. .
Сел<> јс сир<>ма111но извt>рск<ЈМ Н<>Д<>М. Пије ес вода са извора Ђурка,
Цр11с11ска IJ<J;\a, Бу6а11 11 Су11и ПtЈ'Г<>К (лс·rи 11рссу111ујс) и бу11ара.
Назив. r1рс1111лос-1· 11 с·1-ари11с. Село јс /\<>било имс 11<> 11pnc·ry званом јова
(.i<>xa) К<>ј<1 рас·1·с на nлажном зсмл,иш·гу <ЈК<> рекс, г11с и данас доминира Almis
glutinosa.
Ilaccл,c ес П<>мин.с 11р11и пу·г у П<>nсл,и крал,а Милу·ги11а 1315. Г<>динс П<ЈД
имс1-1<>М Јс;1111а11и11а. У II<>rrиcy Краји111·га Иса-бега Исхаковиhа 1455. r<ЈЈ\ИНС
11<>мин,с ес и сел<> Врхина са11<1 Врлс·гни11а, мало насеље-заселак у Јоu1ани11и. Сам
• •
11ази11 каже 11а ЈС засеок сК<>р<> нс11рис·гупа•1ан, односн<Ј 11а ЈС тс111ко прохо11ан.
1-la јс1111ом брежуљку, сс1Јср<>западно од 11ана111њс 111колс у сеоском

1·рt1бл,у, налазе ес ос·га11и с·гарс 11рквс пос11сhснс Васкрссн,у Хрис·гов<>М. Сваке
Г(!/\Иt1с на Васкрс (JIJJ\c ес <>1\ржаnа nслики наро11ни саб(>р. Г<Јдинс 1937. у селу
.f<>111ани11и Г!с·г;1р Ж. !Ic·1·p<111иh 1-1а111а<> јс жр·гвсник, исклесан <>11 камена, без
икак11их 11а·г11иса и <>рнамс111·а.
П<>рс11 11у·1·а, у /\IЈ<>ри111'ГУ 111к<1лс и н,сгов<>ј близини, налазе ес •1с·гири

с11(ЈМсника крај11у·1·а111а •1с·1·вори11и ној11ика који су ка<> заробљсни11и у 21, 24, 46.
I'(ЈЈ\ИНИ жи11ота, у 11рсмсt1у 1914 - 1916. године, умрли у аустријским и мађарским
К(Ј1111с11·гр;11\И<ЈtIИ\>1 Л<>Г<>рима Ма·гхаузсну, Haljмcljcpy и Хајзигрину. Крајпута111
24Н Благоје Павловић
--------------- - - - - - - - -
Бранку PauJK(JJJиhy 11одигао јс његов брат Милија из села .Цубокс са Рогоз11е.

Крај11у1·а111и су за111тиhени ка(Ј историјск11 споменици. На јсдн(1М од ових
сп<1ме11ика записане су речи: "Изгинулим ратни11има за СЛ(Јб<>ду и славу 01·а~бине
<JI\ 1912. Ј\(Ј 192(). Г(>динс и 1·0 Мар1·ин Милоu1св11h и ТИ(Јсав Драгојла
C·1·cфa1I(Juиh".
С1пн11вни1итво и родови. По поп11су с1·ан<Ј11ништ11а и д<Јмаhинсгава из 1948.
го11инс Јо111ани11а јс имала 98 сгановника и 25 домаhинстаuа, 1953. - 28
11<1маhинсrана и 2(ЈН с-1·анов11ика, а 1961. године у селу је 36 11омаhинс·га11и са 243
с·1·ан<111ника. Н<1ј11сhи бр(Јј с·1·ан(ЈЈЈНика - 270 село јс имало 1971. Г<>11инс у 46
l\<>M<tl1инc1·a11a. Дссс1· Г<>11ина к<tснијс бр<>ј сгановника јс см<tн,сн за 25 а број
/\(ЈМаhи11с1·а11а јс r1(1pac1·ao за 9 (55). И 1991. Г(ЈЈ\ИНс број Ј\(ЈМаhинС1·ана је ка<Ј 1981.
а бр<Јј с·ган<Јu11ика смањен за 14 (231). У периоду 1961-1991 ссл(Ј јс сма11,сн(>Г за 12
с·га11оuника (4,94'Уо), а број домаhинстаuа повеhан за СК(>ро трсћи11у (52,78°/n).
11<1 Ilc·1·py Ж. Пс1•рt111иhу у Јо111ани1111 јс 11рс ХУ/// нска било (Јсам р<ЈД(111а
с·1·ари11а11а са 41 куh<ЈМ 150 , којих 11анас скор<Ј 11а 11сма, јер ес ca~t<> јс11а11 р(Ј/\ сма1·ра
с1·ари1111има. У XVIII 11ску 11<1ссл,сно јс 11с1· Р'ЈЈ\(>Ва, у XIX 11ску 3() и у ХХ неку 13
р<1Ј\<Јна ,,., _ ГЈ рема 1"(ЈМС, р(ЈЈ\ Шмиговиhи - т,111орониhи ( 1 Ј\<ЈМ.) см1·рају ес
с·гар<)СС/\С<)l\има и славе Т<1мин11ан. а сни ос·гали р(>/\tЈ11и су 11оссл,сни11и, и Т(>:
Бараh11 (lR куhа), с·1·арин<>М су из Трс11•1с К<>Ј1 Берана (Васt,јс11иhи). П<>'1с·гком XIX
11ска су ес 11оссл11ли у село Баре 11а Рt>гозни, г11с су ес кра·гко за11ржали, а онда су
11,111111 и у l 'н,сж11анс. r11c јс 1. <>к·1·<16ра, по стар<>м калсн11ару, lНЗ 1. Г<ЈЈ\и11с рt11јен
l:.tipђc Баrаћ, :111а11и }' М<111а111·1·11у Сава, а 11<> ма11ас·1·иру у К<1мс јс жи11со Дс•1ана11.
Р<111и·1·ел,11 су му (iилн Ди~111·1·ријс и Мирија Бараh, •1ин•1ијс ·1·у1>скс из Г1ьсж11ана у
flt111<111a:1apcкt1j Н<Lхији. З;1бсЈ1сжсн(Ј јс 11а јс ·га11а у II<Јр<111и11и Дими·1·рија Бараћа
Gил,, /ј() •1л<111<>11а'''. О с·ги11ан,у <>с11<1ннс писмсн(1с1·и Ђ(Јрlја Бараћа м11111л,сн,а су
разли•1и·1·а. У нским изн<>рима ес исги•1е да јс Ђ(>рlјс (>CIJ(JJJH(J знање добио "у
манаст11ру Вис(1ким Дс•1;1нима којима су та11а упра11љ<1ли nрли духовни11и Срби
Ант11н Сс11ларснић и Серафим Рис1·иh" 159 • Мсlју1·11м, Радо111Трсбјс111ани111111111с JtfL
јс 11р11(1 образс111ан.с С1"ИI\а(Ј у основној 111к<1ли у H<JIJ(JM Пазару ко11 у•1и·гсл,а
Ник<1лс Вас(>јс11иh<1,''' 1 а у всз11 са ооом H(Jll<J11aзapcK(JM 111кол<ЈМ Тих<Јмир
Ћt>рђс11иh каже: "1-Ic знам<> как11а јс 'l"(J била 111к<>ла прина·rн;~ ил11 11рк11сна. Зна ес
11<1 јс ЈЈ.с•1ана11 11<>11р111и<> ocн(>BIIO 111колоnан,с у Маf1ас1·иру Дс•1ану г11с јс оти111а<Ј
једног летњег дана у пс·1·нассгој години"'"'.
Г(Јд11нс 1861. упра11а Манасгира Дс•1а11а послала јс Сану Дс•1ан11а у Бс~rра11
у ·1·ам<1111н,у ср11ску r1ра11<1сл<111ну б(>Г<ЈСЛ<Ј11ију - на ниu1с 111колован,с. П<Ј заuр111с·гку
fi<1r<1cл(111иjc 1Нб5. r<111инс Сана Дс•1ана11 ес враhа у Псh 1·11с ра11и ка(Ј у<rитсл,, али
fla ·1·(1_ј 11уж11(1с·1·и 11и_јс Ј\УГ(> ос·га<>. Напу11г1·а Псh и 1866. Г(111и11с <1длази у Русију, у
Ки_јс11, r11c јс ·3а11р111И(Ј 11(1з11а·1·у Ки_јс11ску Духt1нну Ака11смију. И·1 Русије ес 11paha
1871. Г(111и11с ка11а ес у Гlризрсн о·гuара ·гр<1разрс1111а богосЛ(Ј11ска lllK(JЛa. За 11р11ог
рск·1·<1rа <Jnc 111кс111с изабран јс и посганл,сfЈ архимадrи11 Сана Дсчана11 "где јс
'~' !Ic·1-ap Ж. Ilс·1-ропиh.11.д .. 198.

Ис·r<Ј.
1
''
''' ·1·их1,мир )1,. ·1;,,p~ciiиh. Ра111к;1 и f>К<Ј11и11а. l'з111ка. 1987. 761.

1
~'' Жи~1а Кале~ IJtap за 1899. Г<)Ј~и11у, I>ccJ1·paJ\, 1967.
l/\CJ I)<tJ(<)IJI l'рсбјс111а11и11. С1ра;(а1ы.: с:тарс l.)Јби1·с lf Максдо11и1"с. 11рИЈ1СЈ\И() и 1101·<)l~<>r на11исао
Mилt>fl"ll <l>илиh. JlcnocaRиh. 2()()1. 132.
·1·их1>мир ЈЈ,. ·1Зt>р~с11иh. ис·1·<Ј.
11 1
'
првt>би·1·но сла11ио слапу спt>га 1·аста. После смр·ги 1·аста, 1935. го1~ине узео јс своју
сла11у сп. Николу.
Танаск!1ниhи (6 куhа) су дt>ссл,сни из села Ба·1·кс 11а Рl>Гl)ЗIЈИ, пpIJl> у
Kpy111<.:Bl>, а t>1ta·1·лc у Врлс'I·ни11у. Пt> прс1tан,у била су /\Па бра·1·а Петар и Танаско.
Пt> Танаску, Кt>ји јс имао сина Вукосава Hl>ce сада111н,е прс:1име. Вук<>са11
ТанаскоIЈи\; јс има<Ј Слобо1tана, Хранислава и Здравка. По Пl>реклу р<>д су са
Б;1·1·а,1анима у Кру111сву. Славе слаIЈу Свс·r<ЈГ Всликl>Му'1еника Пантслејм<Јна.
Гlt>слс Другог с11с·гског pa·ra ДIЈс породи11с Танаскови\-1а иселиле С)' ес у
Крагујева11.
Миh!Јвиhи (6 ку\;а), l~l>ссл,ени су из Дl>бриња ко11 Ту1·ина, а с1·арином су из
Црне Горе, из Краљских брда, пореклом Кучи. Славе св. С·гсфана.
Млађи досељеници су: Мил(Јвановиhи (3 ку\;е), чији јс предак дl>ссљен из
Ру11ина кс1д Бан,скс, засеок Псјопи\;и. Куп110 јс земл,у 011 Рајка Бара\;а из
1<>111а11и11с. Сла11и с11. Василија Всликс>г Ђ Василији11у. Дсспотов11hи (1 куhа),
Ј\с>ссл,сни из Црвени 11а Рl>гозни, слапи Лу•1индан и Трб(Јл,сп1tи (1 куhа), 1~оссл,сни
и:1 суссднс>г сс11а Кру111ева. С·гарином су из Црне Горе, из села ~-рсбал,с11а ко11
LLp11c>rt>pcкc>г Кс>л<1111ина. Сла11с с11. Ап<ЈС'Г<1ла Луку. Крстићи (1 Ј.\с>м.), 11<>ссл,ен из
Гркаја, засеок 1-рсбна, с·гарин<>м су из Црне Горе - Мl>ра•1ани. Слане с11.
Арха11гсла Михаила. Ра1пк!1н11hи (1 дом.), мајка јс допсла си11а из села Дубоке на
Рс>Г<Јз11и у куhу Мил,с>јК<>11иhа, г11с ес 11реу11ала. Слане с11. Ник<)лу. Ђ(1кr1виhи (1
Ј\С>м.), l!<>ссл,сни су из сt:ла Грижана 11а Рl>Гозни. Сла11е Ми·1·рl>в11ан, а 11рислужују
Пс·1·р<>IIЈ\ан.
С·1·анt>1111и11и Јt>111ани11с у при11рс11ном живо·гу упуhсни су на реку 1<>111ани11у.
<>11н<>СН<> ба111·гl>11анс·1·11l> К<>јс јс у селу приЛИ'IНlЈ развијt:НlЈ. Ос1·ала обра11и11а зсмл,а
• •
у а·гару села, засејана .ЈС пu1ени11l>М и кукурузом.
Осим 11ол,опри11рс11не функције селе> данас има и 111К<)Лску (ос11011на

•1t:·r11<>pc>paзpc1111a 111кс1ла), 1·рго11инску Uсдна трго1111нска ра11ња) и занатскl>
услужну (јс11на 11и11ана).
КАЈКОВО
Положај и т1111. Сел<> ес налази са 11сснс стране Ибра, 5 кило~tстара cc11epHlJ

<>11 Лс11<Јса11иhа. Kyhc су лl111иранс са сЈбс стране жслсз11и'1кс пруге и магис·грал11<ЈГ
11у·га Kt>C<>t1cкa Ми·1·рс>11и11а - Ра111ка и уз Кајко11ски 11<>·1·ок, П<Ј приС1·ран11има. Kyhc
у гс>рн.см 11слу су 11и111с у прис<>ју и Ј\<>бр<> <>СУН'lанс. На11м<>рска висина у ГlЈрн,см
11слу села изн<>с11 62!), Ј!<>К у 11ну села силази 11а 452 ме·rра.У саt1браhајном 11оглt:11у
1\<Јн,и дс<Ј села има l>11ЛИ'1ан ГСlЈГрафски пол<>жај, ll<>K је горн,и у11ал,t:н <>11
магис1·ралног пу·1·а и према њему во11и Л<>III сеоски пут.
Изна11 села, са сс11ернс стране, уздижу ес Борико11а1t (976 м) и Гра11ина (774

м), а са јуж11с Чукара (771 м) и '-Јук<>11ски лис1·011и (736 м).
Назин, 11р!1111л(1С1· 11 с1<1ринс. Нази11 села јс нас·rа<> <>1\ с1·аријсг <>блика
Каик<>IЈ<> заr111с;1н<> ·у П<>11сл,и 11ара Yp<>UJa из друге 11ол<Ј11и11с ХЈУ 11ска. 1!а а1·ару
села, с 1tсснс с1·ра11с магис·1·ра.~11<>г пу·га К<ЈС<Ј11ска Ми·грс>ви11а - Ра111ка, налази ес
бр110 Гра11и11а, у •1ијсм су rI<>J\H<>жjy 0С1·а11и тсмсл,а мале 11рк11с, кс1ју С1'а11оп11и11и
11аз11вају Краик. Нс зна ес којем јс свс11у 11рква 11освсhсна. Око 11ркве ес налазе
·1·раг<>11и грађе11ина Кl>ји 11<11tcchajy на град. Код 11рк1111нс јс "стар<Ј гр<Јбљс".
Всрс>11а1·н<Ј 11а јс 11<> 11рк11и Краик и сел<> Ј\<ЈбИЛ<Ј имс Краикt>l!СЈ, 11анас KajKlJI!<>.
Мс1ју·1·им, у кt>рс11у имена сс.~а су 1111с рс•1и: кај (11а•1ин за упорсlј-и11ан,с, зна'IИ кас>)
--··--------·-------'~---"----------------
и К(ЈН, кона (оно 111то се кује, или ·се ковало), па би топоним могао да значи место
г11с ес некада нсш·го копало, изграђивало, гдс су ковачи обављали послове за
св<Јга властелина ('!).
Ilo постанку село спада у старије насеобине; пописано јс у Повељи цара
Уро111а из 1З6З. године под именом Краиково (Каикоnо) и било је посед
11лас·!'слина Петровића, па ес убрајало у властелинска села.
У СП(ЈМсни11има српских манастира XVI и XVII века, поред других села,
11омин.с ес и село КајкоВ(Ј и 1812. го11инс када су га Карађорђеви устани11и
<ЈСЈЈ(ЈG<ЈЈ\ИЛИ (ЈЈ\ '!'урске власти.
Осим <>с·га·гака C'l'apc 11рквс заш·гићенс законом као с11омсник кул1·уре, у
Кајк<ЈВСК<ЈМ по·r<Јку налазе се остаци црквине, код које је садашње сеоско гробље.
Станс1в11и111тDо и родс1в11. Забележено је да је Кајково 1921. Г<Јдине имало 16
Ј\(ЈМаћинс1·а11а са 1З8 становника, 1948. 225 становника и Зб домаћинстава, а 195З.
261 с!'ановник и 4111омаћИ(ЈНi:'!'во. Број становника 1961. године је исти као и из
rrpc·rx<JДH<JГ поr1иса, а број домаћинстава јс r1орастао за једно (42). 1971. године у
селу јс 48 l\<Ј~1аћин(.'Тана са 24() сганоnника, а 1981. - 226 стан<Ј11ника и 54
Ј\<Јмаћи11с1·на. Највећи број д<Јмаћинсгана - 60 село има 1991. го11инс, али је број
с·1·анонника, у односу на претход11и попис смањен за 18 (108). Гiрсма томе, у
111:рИ<Јl\У <ЈЈ\ ЗО l'<JДИfra бр<Јј с·rа11<111ника је смањеf! за 71 (27,20"/о ), а 11омаhинС'гава
П<Ј11сћан са 42 на 6() (42,86"/о ).
Пре11и 11ана111њсг с·!'аН<Ј11ни111тва Кајкона •1ине р<111u11и:
С1·сфан11с1виhи - звани С1ар•1свиhи (З куће) су једини С'Гарина•1ки pu11. Није
искл.у•1сН(Ј 11а јс н.11X<Jll r1ре11ак д<Ј111а(1 из села Стар•1евића у Ибарск<ЈМ Колаu1ину,
11а их зб(ЈГ '\'(1га и ·гако З<Јну. Славе С11с1·ог Јована Милостива. Нс111овиhи (9 11ом.),
кажу 11а су !l(Јрскл(ЈМ из Л11јс11е Ријеке у Црној Гори (Васојевићи 011 бра1·сгва
Кrасића). У nrн<1j 11<1Л(Ј11ини XIX века, вероватн<Ј из еко11омских разлога, селе ес
11 кра·гк<Ј :1а11ржанају у Кел, П<Јл,у, ко11 Рожаја, 011аклс <Јдлазе и насељавају ес у
cCJI<J Пср<Ј111с (си11а <Ј11111·гина "Гутин). Ту прпи 11олази Јанићије Красић са ·гри сина:
Ан11rиј<ЈМ, Сла11к<ЈМ и Нс11ел.ком. Прс11 Балкански ра·г, замерили су ес са
·1·а11а111н,им аг<ЈМ, па ес I-lс11сл,к<1 (l-Ic1110) сада Јанићијеnић сели са породи11ом,
преко Р(1гознс, у Кајков<Ј, засеок Псро111с (·гако су га назвали по селу <ЈЈ\акле су
11<1111ли), а и.егова браћа Ан·г<Јн11јс и Слаuко oc·rajy у Драго•1сuу, у Ибарском
к()Л3111ИНУ. и узимају !!резиме Ксл,е11ићи. I-Iе11сл,ко (i-Ic111<J) јс умр<Ј 1912. године у
Кајк<111у, г11с јс caxp<1f1,c11 ка<Ј Јанићијсн11ћ. l-Iс11сл.к<Ј јс имао Ра11ив<Јја, Ра1·ка и
Ра11<1јка. РадиЈЈ<Јјс јс 11ог11нуо 1918. г<1д11нс. О 11руга два сина, нс зна ес ниu1та
·1·а •1н<Ј. Из~1сђу 192(1-1925 г<111инс мен.а ју през11мс и узимају H<JD<J, l-lcu1oв11ћ. Славе
с11. Василија, а 11rислужују сЈЈ. Илију.
Милс1-иh11 (14 кућа), Ј\<Јссл,ени су из Со•1аницс 011 Јованчана, г11с су 11оu1ли
и:1 Ме·1·<Јхије, <111 Пећке Бан,с. СлаЈЈс с11. Ј<Јвана Крсти·rсл,а, а раније су слапили
Усск1111а11.с гла11с с11. 1<111ана Крс·1·и·1·сл.а (11. сс11·1·смбар);
Ра11ун(ЈЈ111hи ( 6 кућа) IIJJCJ\aк јс 1111ссл.сн крајем XIX 11ска 11з Д<ЈЛ<Јва код
Ту·гина их за·1·,, з<ЈВу Долоn11и. С·гарин<ЈМ су 011 племена Бра·гоножића 1 " 5 . Презиме
Н<Јсе 110 С'Ј'аријсм 11рс·гку Ра11уну и славе св. Николу;
Други Ра;Јуновиhи (З куће), звани Караџићи - Ка раџе, иако носе исто
11рсзи~1с нису у ср<ЈДС'rву са Радунов11hима у селу. Њихов предак Симо дове11сн јс
из села Лук<1оа (<111111·1·ина Ра111ка) 011 Ра11ова11овића (д<Јшао јс на сестрино иман.е),
''' Јо11а11 l:ip11cљa110R1th, Ку•1и. bpa1·011oж1rh1r и /l111rcpи. CJit)BO Љубве. DC<>rpaд, 1981, 51 О.
-· ---------------------------~--------------
К<Јји су 1\<Јссл,ени из ок<>линс Новог Пазара, из села Доиновића, где су стигли из

Жабрсна на Пс111·rсрск<Јј висоравни. Од Сима данас су n<Ј1·ом11и 1·ри r1ородице
11руrих Ра11уноnиhа (Радослав, Видо и Радиша). Славе Лазареву суботу - Врбицу
(27. април).
Вукиhсниhи (17 дом.) предак је 11осељен у другој половини XIX пека из
Јунака на Р<)Г(Јзни. Имају надимак Шетон,с. У селу не знају заurто имају надимак.
По с·гаријем пре1·ку Вукићу, који јс умро 1905. Г<>дине и сахрањен у Кајкову, Н(ЈСС
презиме. Према пре11ању Вукић је имао Дами.ана, Миленка, Милију, Профил<1 и
Марка. Из 011<ЈГ ро11а r1оредкl>М је и Растко Вукићевић. док·rор хемијских 1rаука и
nрофсс(ЈР 11а Прир<Јдно-математичком факултету у Крагујев11у. Славе св. Петку.
Спасојевићи (4 куће), досел,ени су из Придnори11с а дал.ом С'I'арином су из
Ја11<)ра на Р<)Г<Јз11и. Славе cn. Пс1·ку.
Мла!)и l\<Јссл,сни11и су Вукајлопиhи (4 куће) доссл,сни из Бањске (оп1111·ина
Зnс•1ан) на иман.с које су ку11или од Гlавла Спасојевића; славе Ми·rрондан:
Милунониhи (1 кућа), зnан11 Ка·rићи, 11оссл,сни из Завра·rс на купл,сну зсмл,у 011
Спас<Јјсвића. Славе сн. Аr1<Јстола Луку. Сrсфановиhи (2 11ом.), досел,ени су из
Камени11е на Косову ( <Јпu1тина Витина) слаnс cn. Ник<Јлу. Боја11иhи (1 куhа)
11оссл,сни из cycc/\H<Jr сел<1 Дрена. До11ела их је мајка, y11ona, која ес 11рсу11ала за
Вукиh..:11иhа. Славе сн. flиксЈлу. Милснк1Јвиhи (1 11ом.), П<Јрсклом су од
МилсflК(Јнића из К1Ју111•1и11с, гдс су до111ли из ЛсЈв11а KCJI\ Бан.скс. Слаnи
Ђур!)с1111ан.
ПсЈслс Другог сnс·1·ско1· ра1·а из села се 011селило нек<ЈЛИК(> поро11и11а:
Радуновић и у Лепосавић (2 дом.) и Зрењанин ( 1 дом.); Вукиhевиhи у Крушсва11 (1
дом.), Крагујсва11 (1 дом.), Лсr1осавић (1 дом.).
КАМЕНИЦА
ПrЈЛсЈжај и ·1-и11. Нассл,с ес налази 13 км југ<Јза11аднсЈ од ЛспсЈсаниhа, са лсuс

с·граf1с Ибра. Бс·г<Јнским мос·1·ом H<t Ибру село јс П<Ј11езано са глаn11tЈМ пу·rном
са<Јбраћај11и11ом К<Јја В<ЈДИ Ибарском 11олином. Куће су лоциране на југозапа1111ом
11слу Камсни•rк<ЈГ 11ол,а, ближе жслсзни•1кој 11рузи и сеnерније према Ву•rи.
Окрсну·гс су према ИС'I'<ЈКУ и 11ос1·а осун•1анс. Гру11исанс су у 11nc 11ећс групе
мс!)уссЈбно 11c1c·ra у11аљс11с. Изна11 села, са запад11с с~·ранс, уздиже ес Камсни•1ки
нис - Шил,ак (710 м), а на севсроис1'<Јку зсмљиu11·с ес спуu1та према Ибру у
Камсни•1ко пол,с (494 м). Средња надморска висина села је 510 мс1·ара.
Сел(> јс веома сиромашно изворским надама и чссмама. Вода за пиће
1\<Јнс11сна јс до кућа из Кулског по·r·ока. Изrpal)cfia су 11на вод<ЈRОЈ\а: 1971. годи11с у
11ужини (Ј/\ 6 км, и 1991. у 11ужини <>Ј\ 3,36 км.
//ази11. пр11111л11с-1· и С1-аринс. У називу села сЈЈ\слика11а ес 1·срсн 11а ком ес
нала:1и нассЈ1,с. Рс•1 Камсни11а сЈзна•rа11а зсмл,и1111·с пун<Ј камс11,а, камен.ар (у
нсr1<Јсрс11н<Јј fiлизини села са н,сгtЈвс јужr1с с1·ра11с).
Ссл<Ј ес пр11и 11y·r П(>Ј\ именом Камс11и11а помин,с у Свс·гос1·сфанск<Јј r1овсл,и
крал.а Милу·rина 13.15. го11инс и у ·гурском П<Јпису Краји111та Иса-бега Исхаковића
ка<> ·гимар А111•1ији11а Гула~1а Иса-бсгtЈnа са 15 ср11ских кућа, ОЈ\ којих су једна
у1\<)11и•1ка и 1111с МtЈма•1кс. Ссл<Ј јс r1лаhалсЈ спахији приход од 984 ак•1и. У П(Јпису
б(Јса11ских с11ахија ()/\ 1711. Г<)/\И11с заfiслсжс11<Ј јс и сел<> Камсни11а (Р<ЈГtЈз11а). Вук
Караџиh у д<1ни1(11 за 1828. Г<Ј/\ину 11авtЈДИ 11а су Кар!)с>р!)<.:ни уС"rани11и 1812. го11инс,
Постанак и развој сеоских насеља
. - ----- - ------------- ----- -- ·------- - - -
11<>1>с;1 других сел<~, с1·апили пс>д своју нлас1· и Камени11у. Исти•1е вд<' се јун;1
)' К;1ра!)орlјевом устанку ис·rакао неки Ђорlје Кепа.
У Камени•1к<)М П(>љу јужно од желсзни•1коr моста, сачув< 1и су ' '
с·1·;1рс 11ркне крај ко_је ес н11лазс 8 на11rроб11их споменика изгинулих i <>ра11а " _
..
11<>јскс у 11рн<ЈМ сне·1·ском ра·1·у. Снакс гс>динс код ове цркне одржаr. 1 ес са(· '
11ан Сне·гог 11ара Кс>нстан1·ина и 11арице Јелене - Света Јелена Дс<1ан<· :а (3. j)·I . ,.
С1·а11овни111тпи и родови. Према пс>1r11су из 1948. гс1ди11с село ie има 1 1' .' ..••1'
С1'11нов11ика и 23 ;1uмаћ1111с1·ана, а 1953. - 169 сrановника и 23 дома! .~нс1·ва
.,
c·г;<H<JfllIИKa 1961. 1·,1дине јс ис·rи као и 1953, а број доt.1аћинстана је 1овећа1 . -'.
';
(26). Од 1961-1971. број 11омаhинстава је повсћа11 за јед1-10 (27) а бр<• станt11 .1r·:i1
сман,с11 за 13 (156). HajF1ct1и број станоАника село има 1981. годи~ с - 17\
1111маhинс1·а11а. f/o r1or1иcy 1991. го11инс у сс11у живи 140 С1'аН, 11ника : ;;-
11<1~1<1l1инс·1·ана. У п<1сма1·ра11оћ1 псрио11у 011 1·ридссст година број с· а11с>в11111 r ј,:
ма11,и за 29 ( 11, 11 о/о), а брt1ј Д(Јмаh11нстана flchи за 11 ( 42,31 'Уо).
Да11аu11ьс с1·анов11и111·гно •1инс IЈ<ЈЈ\<ЈВИ кс>ји се сма1·рају с·га1>инu lћ!а и р<' 1·1111
К<>.iи су, д<Јссљсни у XIX н.:ку - м;1ађ11 доссл,сни11и.
Према каз1111ању Ра11<111а11а М11ленковића, профссс11>и фи.10:1офиј,11·1
Камс11и11с М11Јl(.'НКr>ни/;11 (1() кућа) су да11110, јо111 у XIV веку, 11с>сел.сни из l l1>11c
r·(Jl)C, (Ј)\ биt>'IКl)Г Uf1<t'l'C'l'Ha Бр;1'1'(1НОЖИhа. Ра11ијс су ес презивали С·rс•ја11t1вић11. 110
;1а,1<.:кuм 11рс·1·ку СтtЈја11у, К<Јји јс имас> М11лснка и Марка. По с·rа11ијсм 11r,--1·ку
М11;1с11ку носе 11рс:1имс Милс11кс>ниhи у селу. Одсс,ъсних Милснк.>11иhа ;1~1;1 )'
Кра1·ујс1Јцу (2 дl>м.) и Обренон11у (l 11ом.); Марковиh11 (10 кућа), јед11t1 су p<>11c·1no
са М11лснкuв11hимн. Презиме 11осе по 11аЈ1екuм претку Марку. Одсе11.<.:1111х
М:111к<ЈАиhа 11анас има у Кр<1гујсв11у (3 дом.). Миле11ко1Ј11/1и и Ма1•lЈ11иhи сЈ11111с
знјс11ни<1ку <.:Л<1nу с11. Стсфа11а.
ПlЈ казиван.у Игња·rа A•1·rt1c11jcвиha (65) из Сла·rинс, А11тоси;;:11и/;11 (3 куh..:)
сма·1·рају за с·rа1Јина<1к11м р<ЈЈ\<ЈМ. Првоби·1·н<Ј су се прсзиnали Ј<: 11иhи, а 110110
презиме носе пс~ A11·rucиjy, који _јс из Ссљан11а дошао на женино и11.1њс. Ж.111сли
су у 11одножју брда Равна Гора 11 имали земљу у доњем ·гоку Цсрањс кс рекс. Када
су Арбанаси r1<Ј'Iсли да ес Н<1ссљавају у Koruy1·oвo, јед11и су се 11рссел11ли у
Камс11и11у, 1·11с жи11с ·1·ри 11с>р<1ди11с, а 11руги у д<>ЊУ Драгушу код Б ~аца, г11·· су и
11анас Gpuj1111. Сла11с сн. Николу .
. Мил11с;111л.сни/;11 ( 1 Ј\<ЈМ.), 'raкoljc ес сма1·рају стари11а•1ким р<Ј \<ЈМ. Сл:1 1с с11.
A11tJC'I'(JЛa Луку.
Млаlји Д<Јссл,сни11и су: Јовановићи
(14 кућа), зову их Ђуро ..;иhи, јег 11011с
11uрскло <Јд Ђуровића у Доњем Јасеновику у Ибарском Колаu1ину. 1 у су доu 1и из
Мслаја, засеока Калу11рс, а у <ЈВУ из Кос-граца (Метохија) . Славе :в. Игња ·а (2.
166
јануар).
РаД(ЈВан1111иh11 - Меко11елци (3 куhе), Д<Јсељени су из Меког Дела (Дола) код
Б;111,ске. У Камени11у јс /\t>u1ao Ра11uван са 1·ри сина: Сибином, Јанком 11 Јак111ом.
Сибин јс остао у Камсни11и и U/\ 1ьсга су данашњи Радовановиhи. Он је имао
Добросана, БогосаIЈа и Добрију. Славе Митровда1r. Други Радовановићи (1 11ом.)
П<Јрск,,ом јс <>д lllapa11a, који су ес доселили код Стражаре у Каменичком r1ољу.
Ту јс tJcтau д'кссн·rијс, јс11ан 011 петори11е Радованових синова. Славе сн. Јована
Крс·rител,а. Видојсни/;и (1 кућа), по пореклу су блиски род са Јонановићима у
селу и слане сн. Игњатија Богоносца. Павлов11hи (1 кућа), 11осељени из села
''' Мил11сав Јlутона1\, н.11" 122.

--------------------~---------------- ---- - -
Из11(>р 11а Р(ЈГ(Јзни. Сла11е Ми1·рондан. Миладинониhи (1 куhа) 11осел,ени су из

Ву•1с, од Миладнновиhа - Јак111иhа "призетио" се у Јоnанопиhе (Ђуровиће). Јон11h
(1 f\(>M.), досел,ен је из Малиhа у Со•1ани11и, на женин(> имање у МилеНК(ЈВиhе.
Слани женину сла11у сп. АрхиђаК(>На С·1·сфана.
Д(> 11с11анН<> у селу су жи11сли Марјан1Јниh11 К(>ји су угасили (ЈГ11,и111та и
(!}\селили ес у Крал,сп(Ј (1 /\(>М.) и 11ру1·а мсс·1·а у Србији.
КИЈЕВЧИЋЕ
Ј/1Јл1Јжај и 1·11п. Село ес налази 7 км ИС1'(ЈЧНо l>д Лспосавиhа, с обе с·1·ра11с

11у1·а Лс11осаuиh - Жу·га riрлина и срсдн,с1· тока Лспосанскс рекс, 1\ССНС llpИT(JKC
Ибра. Грани•1на села су Забрђе, Maj11cuo, Грани•1а11с, За11ра·га и КоЈЈ(>риhс. У
СU(>б1><1hнј11(ЈМ Јl(ЈГЛСl\У има П()(\(ЈЛ.а11 ll(ЈЛ()Жај, јер јс асфаЛ"I"liИМ пу·rсм Ј](ЈВС"Ј<ЈН() са
глапним саобраhајн1111ама које 11(>)\с Ибарском )\(>лином.
Kyhc су ло11иране на десној с1·р;1ни Кијсnча11скс рекс, с изузетком неколико
кућа на ЛСП(Јј (oct>jHlJj с1·рани). 1la ИСТ(ЈКУ 11 јуr<ЈИС1'(ЈКУ су бр1.1а БрсЗОRИl\'1 (918 ~·)и
Лка11.ка (854 м), ;1 11а 'Ја11а11у су Прсс11t> (890 м) и Ко11и, кt>ји ес 11алази на
cpcJ\H,<JK[><lhи изна11 сс11а, r11c јс, 11рсма Облику, Бабин Гр(>б (898 м). 1-!а l\CCHl>j
с·гра11и рекс из1111аја ес 11cha гру11а куhа на у11а,1,с11<>с·1·и 15-2() мс·1·ара.
lЬи11с и JIИIJa}\C у (JKIJl!py ;1·1·ара села имају 'Г(Ј(](ЈГ!>афскс lli\ЗИllC Д(ЈЛ(Јl\11,
Кt>н,ск111\(Ј, Бара, Дрма11l>В11на и С·гу11. Неке 11l>ро11и11с То11ор(>11иhа 11Са11иhа11мају
н.иис и ли11а11с у [~рс11111,и1\и ( (ЈП111·1·ина Брус).
Пt1111·1·t> ес 11ассл,с 11ала·Ји у l\l>1-1.cм ·гоку Кијс11•1анскlЈ-Лсr1осанскс рекс има
r1p;111a1\ 11ружа11,а сс11ср(1ис·1·,1к-јуr(Ј'Јапа1\, па ес ll(J географском размс111тају куl;а
11с1111 11а ·1асс(ЈК<: Ј~(ЈЛ(>11и и К<1н,ски Д(>. Срс1111,а на11морск;1 11ис1111а села јс 64()
мс·1·ара.
1/азин, 11р1Ј111л1Јс.-1· 11 с·1ар11нс. К11јс11•1иhс јс 11ас·гало 11а зсмл,11111·rу с·гар(ЈГ

1-1ассл,а д<>л,ана, К<>јс ес поми11,с у П(Ј11сл,и краља Ми11у1·и11а и К(Јјс јс 1315. r<111и11с
11uри11а(Ј манас·гиру Бнн,ск(>ј. Гiро11сс промене 11ази11а села, К<>јсм ес с>Ј\ Дс>л,ан,а
р<1знил<> Кијс11•1иhс, и·311р111сн јс 11рл(1 ран<>, псрn11а·г11сЈ у l\l>бa 11нра Yp(>JIIa крајем
XIV 11ска, и,1и 1111 (ЈС11ајан,у Турака 145:Ј. Г<>11инс. Ссл<Ј јс 1\<>бИЛ(> назиu ЈЈ(Ј
влнс·1·сли11у Кијс1111у. У II<>всл,1-1 11ара Ур<>111а из 1363. rt111инс за11исана су ·гри сел;~
'
<>1111г 11лнс·гслинн: сел<> К11ю1111ъ Пt>л011с, сслl> 11ру1·0 КиЮ(ЈНI\Ъ С·гръМ(ЈМ и сел<>
'
ll(>nl>Ill> П11лО Кию1111ъ. 011l> друг(> ccJIO јс 11ана1uн,с Кијсn•1иhс, а село П(ЈЈ11111с1
•
ГI1>11О К11ю1111ъ јс 11ана111н,с П<111с1110 Пол,с између Ру11ницс и Кара11кака ( <>1111гги11а
'
1>а111кн). Mt1ryhc јс 11а јс ссл<Ј Кию1111ъ ПlЈлО11с (ЈМалснlЈ 11;1ссл,с11,с Кијси11с на
·Ја11н11~1и измсi))' Зс•1с11иhн и Вукl>са11л,с11иhа у Ибарскl>М К(1ла111ину. У Дс11и•1кl>М
ка·1·ас·гигу сслt> ес Јl(ЈМин,с 1767, 177(). и l 771. 1·1>11инс ка(Ј К11јс11•1иh и "Кијс1Ј•1иh11 11а
К11nнt>1111ку у 11урији Il(JJIH Ма·1·сјн".
У селу nl1c·1·(1jи 11рк11и111·1·с изна11 ушhа no·r<>Ka l~рН<ЈЛt111и11н К<>ји ес сли11а <>Ј\
Грани•1ана ка Кијсi1•1иhу и улина у Доброни11у, дана11111,у Лсr1оса11ску реку. У селу
ес налнзи rр(>бл,с са карак·1·срис·ги•1ним држа11им и каменим надгр<16ним
с1111~1с11и11има и 11ркuа C11c·1·<>r Илије у развалинама коју су 1876. Арбннаси сnалили
и 11<1ру111или. Ifa рс11и Kl>ja 11р(Ј'ги•1с крс>з ссл<Ј 11алази ес заr1у1111·сна с1·ара lllJJ\CHИI\a
IJ(>T<>•1apa.
Ста111Ј11н11111·1111Ј. 11(> ЈЈ(Јr1ису из 1921. ГlЈЈ\ИНС Кијс11•1иhс јс ималtЈ 10
l\l>Mahи11C'1·aнa са 75 с·ганс>1111ика, <>11 1948. Гl>ди11с 190 с·ганон11ика и 23 11омаhинс·гпа,
•
Постанак и раЗвој сеоских насеља 255
\95З. 224 становника и 27 домаћинстава, 1961. 270 становника и ЗО домаhинстава.

До 1971. број становника је смањен за четири (266), а домаhинстава повеhан за 17
(47). У 1981. годи11и у селу има 51домаhинствои2З9 становника, а 1991. године 51
Ј\!>маћинствt> и 242 становника. За ЗО година број становника је смањен за 29
(1(),7()%), а број домаћинстава повећан за 20 (64,52o/n).
За време српск1Ј-·rурског рата становништво села се иселило у ослобођену
То11ли11у, и то: Игњат и Нестор Вуксановић, Аксентије Томић, Николић Ра11осав,
Трију11овић Миленко, Вилотејић Гаја, Милан Савиh, Аксен·гије Јаковљевић, Сава
и Марко Мијаиловић, Јанићије Димитријевиh и Вукосав Јовановиh 167 . Непосредно
111>слс ра·га, 1879. го11инс у село Правораlје у Горњој Топли11и одселиле су ес
111>р1111и11с Игн,а·1·1~nића. Ђ1Ј111ића и Ц1Јпића 1 ". Сви иссл,сни су један ист~• род и
111>·Јна·1·и су 111111 зајсдни•rким надим11има Шиниковићи и Кереле. Даљом старином ,
"изглсЈ1а" 11а су из Хср11сг1>нинс. 16" У запус1·сло ссЈ10 турске влаС'rи су населиле
"Б1>r1rн,акс" из С·гарог Колаu1ина који су у рату 1912. године испред српске војске
избегли на Косово, па дана111ње Сl'ановништво •1ине пре11и 11осељени од 191З -
1919. ГО/\ИНС.
Р1>11оnи: Савиhи (10 куhа), доссл,сни су из Добриња у Ш·гави11и код Тутина.
С:л;1ве св. Ник11лу. Други Савиhи - Инђ11hи (7 куhа), су 11азвани по баби Инlји и
Ј11>сел,с11и су из Земани11е. а с·гаринt>М су из Црне Горе - Мора•1ани. По пt>рсклу
ро11 су са Саnиhима у Миок1>виhу. Славе Аранlјслов11ан.
ВЈ'К8/.(ино11иh11 (6 куhа), д1Јсељени су из Биu1ева код Рожаја. Променили су
презиме и један су р!>Ј\ са Вулиhсвиhима у селу. Славе Мратиндан.
Обра;.(1Јвиf;и - К1ЈА1а7·1Јн11h11 ( 4 куhе) доссл,ени су из Окла11а у Ибарском
К1Јлаr1rину. Сла11с Ђурlји11 и св. Пан·гслеја.
Т!Ј/(!ЈрrЈниhи (5 куhа) 1111ссљсни су из Јел ења ( !Јп111·гна Брус). Славе
Пе·1·к1>1111ан. Другr1 Т1Ј/(1Јр1>н11hи (2 Ј\!ЈМ.), Ј\!Јсел,сни су из Пресеке у Ибарском
К!ЈЛа111ину. Н1Јсе презиме 111> с·гаријсм прс·гку Тодору који јс имао Пера, Илију и
Ћ!1ка. За време Турака Ђ1>ко јс умро у При111тини и о"ставио Луку и Тошу, који су
ес 191З. rоЈ\ИНС 11оселили у Кијс11чиhс 1711 . Имају блиске рођаке Радован!Јвиhе у
сусс/\Н<ЈМ селу Завра·1·а. Сла11с Ђурlјсв11ан.
Мил11нrЈјсниhи (5 куhа), 11осељени су из Придворице, на женино имање.
Зову их и Изв!1р11и, јер су из Извора на Рогозни дошли у Придворицу. Славе св.
IlиК!ЈЛу.
Вулиhсниhи (5 куhа), 11осељени су из околине Кур111умлијс у Топлици, гдс
су /\!Јurли 011 Би111ева ко11 Р!Јжаја. Пореклом су од Кулиза-Милиhевиhа из Рожаја
к1>ји су ес давно доселили из Ку•1а у Црној Г1>ри. Блиски су роlја11и са Би111еn11има
у Oc·1·pahy. Дана111н,с 11рсзимс носе по С'rаријем 11ретку Вулиhу који јс, према
r1рс11ању, и~1а1> Всл,ка, I-Iс11сл,ка и Ра11оји11у. Слаnс св. краља Стефана Де•1анског -
Мратин11ан.
Мар1инониhи (7 куhа), досељени су се из Добриња, прво у Дрен, а ода1·лс у
Тl>r1ли11у. Пt1сле 1912. rо11ине вра1·или сусе, али не на првоби·rн!Ј имање у Дрену,
jcr су ес ту /\!Јсслили Крс·говићи и Обрадовиhи, веh у Кијсu•1иhс. Кажу да су ес
11aj1rrc nrсзивали ПlJr1t1r1иhи, а 11анашњс презиме Мар·гинонић носе П<Ј С'I'аријсм
'"' l'a1111can ЈЬ. Ilанл<1ниh. 11.д.124.

11
~" Ис·1·0.
''" Радос11n Љ. Павлоnиh, Сеобе Срба и Арба11аса у раТ<ЈВИМа 1876 и 1877-1878 годи11е, Срr1ска
Ака11смија !·Јаука, I'лас11ик [-Ст11оrрафског института IV-VI (1955-1957), Београд, 1957, 69
'"' 1ira1·0T. Mиh<1nиh.11.11 .. 141.
-- - --- - - - ---- ------ ---- -·-·------. --- -- - - - - ----··- ---
11рс·1·ку Мар·ги11у. Славе св. Николу. Столарским занатом бавио ес ByK()Cau

Мар1·иновиh који јс имао с1·0.1арску радњу у Лепосавиhу, I1осле 1945. године из
села је одсељена неколико породи11а, тако да их има у Куиа (1 дом.), Смедереву (1
дом.), Крушсва11у (1 Д<Јм.), Кури1умлији (1 дом.) и Врн,а'rкој Бањи (1 дом.).
С1анојсв11hи (3 11<ЈМ·,), вра1·и,1и су се из села Барба·говца (Топлица), у које су се
иселили из Кијев•1иhа П(ЈСЛС 1878. Г<ЈЈ\ИНе. Славе с11. Јована. fаК(ЈВљс11иhа (111ом.),
11рсдак јс Д<Јссл,сн из села Поп11ћс, засеок Рибариh>t код Ту1·ина. С1·>1рином су од
Зс•1евиhа. Слани св. Аnос1·ола Луку.
Млаl)и Д(Јсељеници, дсЈссљени 11ослс Другог светског ра·га, су:
Радосављспиhи (1 дом.) К<Јји јс доссл,сн из Mo11rnи11c, "призетио" ес. Слав11 св.
Ј (Ј11а11а Крс·ги·гсља. Јовановиhи звани Рутиhи, (2 11ом. ), 11рсдак им јс 11оссљсн из
сусс11н()Г села Црс111њи11с, гдс ес д<Јселио из Завра1·с. Ку11и<Ј јс зсмл,у
011
М>1ксимlЈ11иh>1 КlЈјИ су ес одселил11 у Кр>tљсн<). Славе с11 Ђорl)а. С1·сфановиhи ( 1
l\l>M.), "11011lЈЈ\>1к" јс. Довела I'>t м>1јка Аврамија, YJ\(JIJa из Гркаја, К(Јја ес nрсудал>1 у
'Г(ЈЈ\(Јр(ЈI1ићс из Кијсu•1ића. СлаrЈи с11. liИК(ЈЛу, мај•rину славу из р()}\а МихајЈЈ(ЈIЈиhа
у Долfrни (Со•1ани11а).
Осим пољ<1nри11рс1111с функ11ијс, село вр1uи и1коЈ1ску ( ос1101111а
•1с·г1Јор<>разрс11на 111К<Јла), 1·рговинску Uс11на 1·р1·ови11ска радња) и саобраћајну
(ау·1'(>6ускl> с·1·аја11и111·1·с за ау·r(Јбусс на линији Лс11осавић - Жута IIрлина).
КОПОРИЋЕ
lfrJJJ(JЖaj и 1-и11. Пс1 П(Јложају 11.~ссл,е спада у пла11инска села. liалази се 11а
крај11,см сс1Јср<1ис·г<Јку ()!Ј111·1·ине и 11рсдс1·а1Јља грани•1110 село са оnи1·гином Брус.
011 Лспоса11иhа јс у11ал,сн<> 11 киломс·гара. Грани•rна села су: Мајдсво, Модромир
(заселак Кру111•1и11с), Завра·га и Јслак11с. Запа11но 011 села јс Облик (1143 м), •1ији
из1·ле11 (JI\ се11ср>1 за·г11<1ра Б1Ј1\а, а са запа11а камсни·го и с·1·рмо бр110 Риr1<1, •1ија
јужна C'l'pa11a с Врле1·има •rини узану к.1исуру K(JПOpfrhкc рекс. На ИС1'()КУ јс
Ћића11и11а (1268 м) 11а К(Јј<1ј су на више места стара ру11арска окна сас11им
за11у111·1·ена. J-la сс11сру и сс11ср<Јис1·оку 011 села, на грани11и са ()fIIIlTИH(JM Брус су
Кар<1уЈ1а ( 1119 м), Мали и Велики I'o•r (1309 м) и Кула (14()6 м). У а1·ару села су
уз11и111сн,а: М<Јли·гва, Р<~киhе, Велики и Мали Крег, I'ра1111на, Загра11ина, Лаз,
Игри111·гс, С1·а11кова Г<1ра, Караџинац, Ме·галица, Гарине, БољксЈва11, Пс1брl)с и
Бол,с11ари11а.
Појс11и11с н,иве и ливаде носе ·rо11оrрафскс називе: По11ђслијс, Равне
!'р(1б11и11е, С1·аро К(111ориhс, Рајина, Језера, Долови и Лукс. .
Вс>/\У од11011е П(Ј'Г(Ј!\И Bpaњcuar\, Се'IКИ rrо·гок и Ли·ги11а. Има дос1·а и бара
које ес 11ази11ају: Вслик(Ј и Мало језеро, Були11а бара, Ра11сжсва бара и Јелина
IJ(J/\a. KoIJ(Jpиhc јс бс1га'Г(Ј природним изворима 'Iија ес во11а Кl)рис1·и за r1иhc и
на11ајан,с стоке: Из11(>р у Дол<1вима, С·гу11снu11, Т<1плик, С1·убли11а, Изв(ЈР у
[l(Ј/\Г(>ри, Извор у С(>лилцу, Во11и11а, Лекови1·а вода, Кла11сна11, Извор ра11а11,
Из11<1р К(Ј/\ Ру11<1 и Kaлor1cpoua IЈ()Да.
Срс1111,<1 11<IЈ\М(Јрска 11исина сел<~ јс 935 мс·rара.
Куће су ра111·1·рканс и л<111ира11с на з<1ра11ни из11>1Ј\ cacra11a ВлаСИ'IКС и
Велике рекс и 11<1 леn(Јј с·1·ра11и Ко11ориhкс рекс. f1(Јјс11инс куће, са малим бр()јс~1
згра11а су 11а с·грана~rа брсгс>ва и бр11а и (>Кружснс ливадама. ПоЛ()>кај кућа
усл(Ј11л,ен јс 11а•1ИН(ЈМ нассл,аван,а после 1912. го11ине. Досељеници ес враhају на
----·-------
11анијс напуш1·сна l)Гн,иш·га или настањују на купЈьено земљиu1те. Називи места

11u К()јима су куhе досељеника су: Солила11, Брдија, Кућишта, Росуље, Луке,
c()llO"l"И, Подубранс и Грмсња•1а.
Назив, пр(ЈШЛ(ЈСТ и старине. Назив села јс, највероватније, кованица од
rсчи "копа·ги" и "рити" јер 1·у се увек копало и сви истражчи радови били су
rсла·1иuнс) пли·гки - "рилс1" се. По мслодичности копа рити село добија назин
K<)IJC)[1Иhe.
У Повељи краља Милутина из 1315. године село се помиње 11од називом
Коп(Јри·ги са дuа засеока. У писму папе Климентија VI краљу Србије С1·ефану
Jty111a11y 1346. године П<)МИ1ьс ес рударско 11асеље Coporich с католи•1ком црквом.' 7 '
У ТС) време Кс1пориh јс представљао најзна•1ајније средиште у ко11аоничкој
с1()лас:ги. У њему јс с)снован ·1·рг због сребрнас:rог олова. Насеље јс имало два
IJlJJ\<JH(JJ\a са ЗL:Мљаним и глсђосаним ценима којима јс вода 011 мес:га Сопо·г
Ј\\)1Јс>ђ.:11а у насел,с. Сс11с1· ес ПlЈМиње под именом Ко11урики и у Повељи цара
Уро111а. Голине 1395. кнегиња Мили11а са синовима Стсфа11ом и Вуком поклонила
јс ма11ас·1·иру СЈЈС'l'<ЈГ Пан·1·елејмона у Свстс1ј Гори Копуриhки ·грг с Јслак11см, села
Лс111;1к, Oc·rpahc и С·гrжин. Гс)Ј\инс 1396. игуман f-!икnд1111 с)с·ганис1 јс с11с110•1анс1·во
Ј\а hc 11,сгl>Н манас·1·ир "с)Ј\ кс111уриhкс)Г Ј\ОХ()·гка сваке године ос:rа11ља·1·и по 25
J111·rapa сребра К(Јјим hc расП()Лагати слободно Г<Јспођа Јев!)с11ија, кнез С1·ефан 11
бра·1· му Вук" .' ' Гс111и11е 177(). у нуrији попа Матеја пом ин.с ес K<1r1yp11h на
1
Кс1па<)Нику и Mc)J\p1.f Мслъ (11анас Молромир). l-Ia па11ини Облика, западн<) 011
Kc1r1ypиha, 11а пс1тсзу Виноградиштс били су виногради и "лозник 011 Копуриhи" и
К()јс јс Ђурађ Ьранковиh око 1428. године приложио манастиру Светог
Гlан·1·слсјмс)на у Сис·г<Јј Гори.
У Пс111сл,11 краља Милутина забележен<) јс пос·1·<)јан,е с:гарс 11ркви11с у
К()\Јориhу, а на бr11у Мали Крс·г, изна11 Дуба, налазе ес руu1снине старс 1\ркис које
су у XIX 11ску биле ()"Ј"К<)па11анс. Ту ес, сваке го11инс, 11а l~ве·ги, одржава ЈЈслики
11арс1дни сабор. Предање каже да јс у Сопо·гима била "11скакна сребрнаста
рс111стка" кроз коју јс вода прити11ала у земљане 1\еви спровсде11с за цркву. На
бр11у С·rраж11ик нала~с ес остаци С'rарог копориhкtЈГ насеља Барана 173 .
М11с1гс1бrс1јни су и С)с1·u11и С'г<1рих ру11арских paJ\lJIJa: купи111·1·а, u1л,ак1ье, т<1пиони11с,
с<1мс1к\111а, 11t1·1·кс111а, ,. рупе" (rу11арска с1к11а) '. ОС'га11и С'Гарих грађени на и
11
'
]<IK(1r1и11a на 11с111r111ин11 зсм11,с јс1111а ес назиру. С·1·ара грс1бл,а су на Дубу и Ран!ЈИМ
11,инама 11рL:м<1 Занра1·и, а ·1·урскс1 гробл,с, у К<Јјсм су се све1912. гс1ди11с
сахрањивали муслима11и и Мухаџири из Старог Кола111ина јс код Kp1ua.
Станоннии1'!'1Јr1 и родов11. Пред српско-·гурски рат
1876. године Копуриhс јс
има11<1 23 куhс, а ме!)у 11,11ма 5 свсu11·ени•1ких,' 15
1921. Г<Јдинс у селу је 64
с·1·ан<1н11ика и 20 дс1маhинС'гава, а 1936. 11 куhа и 9 род<1ва 17 '. По попису из 1948.
г<111инс у селу јс 7(Ј С'1·ановника и 10 домаhинстава, а 1953. - 14 домаhи11С'rа11а са 123
С'Г<1Н<111ника. Најнсh11 брс1ј ста11овника и домаhинстава сел<Ј јс имал<Ј 1961. године -
51 куhа са 181 с1·ановник<1м. Десет година касније Копуриhс има 178 становника и
32 до~tаh11нства. Број ста11оиника и 11омаhинстава је мањи и по пописима из 1981. и
''' l'а11uсла11Љ. Г!•нловиh. 11.11 .. 121.

' · Л11рам Il1111uвиh. 11.11 .. 159.
0
' 1 ~ Ис·1·,). 2(Ј2.

~ ~ ))<I/\Ut.:.:'131\ 11'11ЈЛ()1111h. 11.Jt .•
1
122.
i ~ r\1:ipaм llt)IJ()RИћ, 11./~ .• 2U2.
7
7
: " Ис'l'(Ј. ·
------- -------- - ------------- ----
из 1991. го11инс. r·о11инс 1981. у селу је било 29 домаhинстава са 135 становника, а

1991.- 27 домаhинстава са 93 становника. У rrсриоду од тридесет година број
с1·ан1>nника јс ман,и за 88 (48,62'Уо), а број домаhинстана за 24 (47,Об'Уо).
д<> 18'78. r1111инс у Копориhу јс б1rл<Ј 11и111е стар1111а•rких родова. У ·го ку
српско-·гурск<>г ра·га 1876-1978. године и rrc1cлe pa·rc>1Ja долази 110 масоnног
иссл,а11ан,а с·1·ан<11111иru·1·ва из села, ·гако да у Ко11ориhу "·гада 11ијс било ни јс11нс
српске куhс, јер ес с·г;1новни1111·во 011сс.лило крајем 1978. године у Топлицу"'''.
Аnр<1м По11011иh, К<>ји је рс11јсн у Копориhу, пише: "Од Срба с1·аросе11сла11а сада,
нажалост, нс~1а ни јс1111ога од заклетuе; остало је иза н,их само гробље 11 у њему
многи П<>КtЈјни11и мили и драги, али ни <ЈНО није 011ако како некада бе111е. l'a, ен<>,
на н,сму нема ни <JH<Jra крста од 11рве·га 1·0 јс једно вид110 обележје по <rему бих
сада мога<> сазна·ги <Ј М<>јој 11оброј али нсзапамhснс>ј мај11и, 11а ту по11 њим вечни
санак бораnи! Зуб uрс~1сна или клс1·и ду1uма11ин и 1·0 јс нсмилосрдН(Ј уни1111·ио! "''"
Ра11ослан Љ. Павловиh бележи да су 1876. го11инс избегли из села у Србију
поп Миладин Поповиh, Лазар Симиh, Сима Дамјановиh, Јездимир Илиh, 'Го11ор
Милстиh, Вукиh Пан1·иh, Ј'руји11а Јован<Јниh, Дсс11о·г Јаниhијевиh, Милосав
Ђорlјс11иh, Ву•1с·1·а Јак111иh и Јс111ан Радо11а11с>11иh. После ра1·а 1877-1878. го11ине из
села су ес 11сслили Гlопс>nиh11 и Ћ<1рlјсвиhи у Гори.у Јо1uан11цу 11 1\1илу·гин<>11Иhи у
Hcua11c у Т11пли11и.
f'<>11инс 1!!83. у заП}'С'ГСЈЈ ~·урске нлас·1·и насс;1,а11аЈ1с су исламизоuанс
Србе - Муха1)ирс из С1·арог К11ла111ина. У народу они нассл,сни11и 110·3на·ги су п<>I\
именима "Ба111н.а11и", "Шија11и" и "Кола1uинци ". У току рата 1912. rо11инс
К<>Ј1а11111н11и су н1111ус·1·или сел<> и ис11рсд српске в11јскс повукли ес ка При1111·ини, а
!>/1а·1·лс су ес у нај11сhсм 11слу иссЈrили у Турску (Мала Азија)
179
Нспосрс11н<> П<>слс Прn<>г 6;1лканског рата почело јс 11ассл.ава11.с К<>пориhа

·1·ак1111а јс всhина р<>д<>Ва 11оссљсна 110 1918. rо11инс.
Данас у К<>П<>риhу живе родови: Гвоз;fснови/;и (4 куhс) /\<>сел.сни су из
Брзан11а на Бор•1анској Висора11ни. Славе св. Вра•1с, јесење и ле1·н,с.
Грујиhи (2 куhс) •~ији је предак /\<Јссл,ен из Сеља11ца, 11анас <>11111·гина
К!ЈС1Ј11ска Ми1·рови11а. Из Копуриhа ес иселио /\Сда а npa·rиo унук. Славе св.
Ј 1Ј11ана Милос-ги11а.
Миланr1ви/;11 ( l куhа), 11осел,ени из Д11ми111снине ( оп111тина Брус). Славе св.
~lик11лу.
Ра11r111•1и/;и (2 куhс), •1укун11еда Пау11ка Радоји•rиhа доселио се у Б<>р•rане из
Бсласи11с у Лабу, а из Б<>р'rана је прс111ао Паунко и настанио ес на делу зе~1љи111·1·а
ку11л,ен11м <>/\ Аnрама П11п1111иhа из Копориhа. '"" Имају 11а11имак Бу111етс.
nep<>1111·rнo п<> селу Бу111а у Црнс1ј Гори, одакле су с-rарином. Мсђу·1·и~1. по
РаЈ\!)СЛа11у Љ. Па11л1111иhу Бу111с·ге су 11<Јрек1ЈЈЈМ из Призренске Гt>рс. Првоби·1·но су
ес 11рсзи11а11и Ан/јслкr1виh1t, а дана111н,с 11резиме су узел11 П<> 11рс·гку Рац11ји11и. П11
Пl>рсклу r<>I\ су са АнlјеЛК!ЈUИhима, НИКlЈЈЈИhима и Радснкониhима у Б11р<1ану.
Имају блиске р111јакс Радоји<rиhе у Граничану. Славе с11. Апос1·ола Тому.
Тодића - Бан,1111 ( 4 куhс ), предак је доссл,сн из села Бан,с у Ибарском
К!1ла111ину. Слаuс св. Николу.
МилL·нкопиhи (2 куhс), досел,ени из Јслак11а. Слаuе с11. Ан11рсју.
Лll(J<.lf\I l l<Jll<)IJИh, 11.Ј, .• 242.

177
,,, ИСl'(), 202. .

''' l'адослап ЈЬ. 11а11ловиh, 11.11" 122.
IНll ИС-1'(). 122.
•
Милетићи (3 куhе), досељени из Пресеке у Ибарском Колашину. Презиме

носе n(J старијем nрс1·ку Милети, који је имао сина Радисава, а овај Јована (Јова)
и !1авла (Пале)'"'. За време Турака nреселили су се из Пресека у Konopиhe, nрво
Јово na !1авлс. Од Јована и суnруге му Анице су: Чедомир, Тихомир и Илија. Од
Павла и Д(Јстанс hсрке Милена и Нада. Славе св. Вра•1и, јесење и летње.
Радосављсвиh, (2 куhа), nотомак вратио се из Чунгуле (Тоnлица) у
Konopиhc. Славе Томиндан. Други Радосављевиhи (2 дом.) досељени су из
ДtЈми111свинс ( 011u1·гина Брус) и славе св. Ђорђа.
Димиhи (3 куhс) Ј\Оссл.сни из Новог Села у Тоnлици, славе св. Пе·гку.
Јанк(Јниhи ( 1 Ј\tЈм), Ј\<Јссл.сни из Брзанца, г11е јс давно дошао из Окла11а у
Ибарском Кола1uину. Славе св. Враче - јесен.с и ле·гњс.
М1tјаилиниhи (1 Ј\ОМ.), Ј\оссл.сни из Јслакца II<J 11орсклу су од Јсвтиhа.
Славе св. Стефана.
П<Јслс Другог снс·гског рата из Konopиha су ес иселиле nopOJ\ИI\e:
fнr1з11сн(ЈВ11hи у Крагујевац (1 дом.) и Лсnосавиh (1 дом.), Грујиhи у Лсnосавиh (2
1\<ЈМ.), Крагујсва11 (1 1\tЈм.) и Нема•1ку (1 Ј\<Јм.), Радоји•1иhи у HlJIJИ Сад (1 дом.),
Лс11tЈсавиh (3 Ј\<Јм.), Т(1;;иhи у Крагујевац (2 11ом.) и Лсnосавиh (2 дом.);
МилсНК(ЈВИhЈf'. Смсдсре11(Ј (2 ДlЈМ.), М11ланивиhиу СмедсреtЈо (2 Ј1ом.) и Леnосавиh
(2 Ј\tЈм.), Милстиh11 у Крал,сво (1 дом.), Димиhи у Леnосаоиh (1 дом.) ,
Ра;1исављсвиhи у Т(Јnли11у (111ом.) и Лсnосавиh (1 дом.).
Јс11а11 ОЈ\ f1ај1Јбразо11анијих и најзна•1ајнијих људи који јс између два светска
ра1·а Ј\СЛlЈВао у <>вом крају био јс Аврам Пon(JIJИh из Konopиha. Рођен јс 1867.
г1ЈЈ\f111с <JI\ <JI\a Нсс-гlЈра ЋtЈрђсвиhа, свс111тсника и мајке C·raf1ojкc ЈсзЈ1имировиh из
села Бор•1ана. Гим11азију јс завр111и<Ј у Бс<Јграду, а затим се уписао на Велику
111к1Јлу - ис·гt1ријски <ЈЈ\сск. По свр111сном IUК<ЈЛ<Јнан.у 11t1с·rавл,сн јс за nрофссора
гимназије у Параhину, Ј\а би 1897. био 11рсмеu1тен у Ни111, а слс11сhс године у
Кра1·ујсоа11. У 11рсмсну <ЈЈ\ 190(). до 1901. године био јс nрсЈфесор Бог<1словско
у•1и·гсл.скс 111к<1лс у Призрену (ЈЈ\аклс јс морао да бежи у Србију. П<1с-rављсн јс за
11р11фссора гимназије у Кру111со11у одакле јс 1905. године 11рсмсu1тсн у Лескова11.
У Ни111у П<ЈНОВ<Ј службује l 9(J9. го11ине, а nо1·ом nонов<Ј 11рслази у Крагујсва11 на
раЈ11111 мсс·г<Ј nр<Јфссора гимназије.
Био јс у•1сс11ик у балканским ра1·овима 1912. и 1913. ГОЈ\Ине и Првом
свс·гском ра·гу. По занрIЈЈс·rку Првог светског рата nоново се враhа у Крагујсва11.
БиtЈ јс н11сила11 мн<Јгих tЈЈ\ли•1ја: Сребрне и Зла·гне медаље за храбр<Јст, Албанске
с11омсни11с, Ордена св. Саве и Југословенске круне.
Крајем 1919. године f1any111тa Крагујсва11 и бива nос-rанл,сн за Ј\Ирсктора
Ј~ржа11нс реалне г11м11аз11јс у К(Јсовској Ми·rр<ЈВИI\И и на ·гој дужности јс <Јс·гао до
ссn·1·смбра 1924. Г(ЈЈ\ИIIС ка11а јс 11снзио11исан. Умро јс 19. маја 1934. го11инс у
Кt1с<111ској Ми·1·рt111и11и ГЈ\с јс и сахра11.с11.
П<1рсд 11рt1свс·ги·1·рсл,ског рада ран<Ј nо•1ин,с Ј\а ес бави и нау•1но-
11с·1·р<1жи11а•1ким ра11t1м. Пр11и з11а•1ајн11 раЈ.\ 11з облаС"ги ис1·l1ријс ПОЈ\ називом
Ярхлаб - Б~·ласи1111 11 жупа ВрХ(ЈЈЈина објаuл.с11 јс 1899. ГlЈдинс у I'оЈ1и11Јњи11и
!lикtЈлс Чу11иh<1 у којtЈј су 1906. и 1907. Г<Јдинс објављена ИС'ГlЈријско-гсографска
р<1зма·1·ран,а: Гr1рњи Ибар у срсд11,см пеку, а 1908. го11инс Ус1'1Јнак у Г(Јрњсм Ибру
11 1тr1 Кr1паr1нику (ЈД /8()6-1813. годи11с. У нау<1ним круговима веома јс n(>DOЉHlJ
t111сн,сн и н.сгов ра11 О ПОС1'11НКУ Косовске Митрови1;с.
''' l~rar·<> l'. Мићовиh. 11.11" 143.

костин поток
Положај и тип. Село се налази у долини ИС'l'оимсног потока, северно од

Лепосавића. Северозападна грани11а села је Кајково, на ИС'l'оку Мајдево, на северу
Ро11ељ, а на југу Тврђан. Куће су лоциране поред реке и 11а пристранцима. По
полtЈжају кућа и њихопој међусобној удаљености село спа;1а у насеља разбијеног
·гипа. Југоисто•1но011 села налази се Дубрава (841 м), а на северозапа11у су
Кајкавске шуме (761 м). Село се налази на надморској висини од 570 ме1·ара, а
најнижа ·гачка 540 ме1·ара и налази се код гробља у близини реке. Бановским
пу·гсм село јс повезано са важнијим саобраћајницама К<Јје rrролазс 11ол~111ом Ибра
и Лепосавићем. У ·1·оку су радови на асфалтирању пута.
Назив, пр(ЈIIIлост и старине. I'еографски положај, К<Јнфигурација
зсмл,и1111·а, нсприступачн<ЈС'Г, у потпуности одговарају његовом имену. Топоним
спада у ан1·рtЈПtЈнимс, ПtЈ придеву Костин, К<Јји ес сматра р<Јдона•1сл11иксЈм села.
СсосксЈ пре11ањс каже да јс r1ски Коста саградио кућу 11сЈред пt1·гока, 1101·ок јс
назнан Кt1с·гин, а 11<1 П<Ј'ГtЈку јс и сслtЈ Ј\<Јбил<Ј 11ази11.
Село ес помиње у Дан11ци Вука Краџића за 1928. годину ка11а су га
Кара\)сЈрђсви ус1·ани11и 1812. године ослобод~1ли <Јд 1·урскс власти.
IlcJpc11 са11а111њсг гробља налазе се остаци с·гаре 11рквс и 11ла1·инскоr·г
грсЈбл,а Из перио11а римске уr1раве на овом подру•rју. Гробови су обележе11и
великим нсобраl)с11им камен,ем.
Становнии1тнс! и рсЈ/ЈОВИ. По попису
1921. Костин Поток јс имасЈ tЈсам
домаћинста11а са 50 ста11овника, 1948. го11ине 106 с·гановника и 15 1\<ЈМаћинс1·а11а, а
1953. 122 становника и 21 домаћинство. Пописом 1961. године забслежснtЈ јс да
нассл,е има 119 с1·ановника и 21 домаhи11ство, 1971. го11ине - 88 станов11ика и 22
Ј\tЈмаћинс·1·ва, а 1981. 62 жи1·сл,а у 21-ој кући. По попису 1991. године у Костином
ПсЈ'I'<Јку су 22 куће са 52 с1·ановника или два станtЈвника ви1I1с нсгtЈ 1921. године. У
с11сри<ЈЈ1У <ЈЈ\ ·rpи11ccc·r го11ина број С'rановника јс смањен за 57 (56,30% ), а
11<1маћинс·1·аnа П<ЈЈЈсhан за јс11н<Ј 11омаhинс·гво (4,60о/о ).
Дана111н,с становни1u1·н<Ј •~инс родопи •1ији су прс11и доссл,сr1и у 11ругој
псЈлоnини Х!Х века, пt1слс 1879. године и по•1с·гком ХХ века. Ро11ови су:
Ниhифор(ЈНиhи ( 3 куће) Ј\<Јссл,ени из села Брђана на Р<Јгозни. По родовском
11рс11ан,у пореклом су од ЛсЈмигора, старијих ДtЈсељс11ика из ГазипсЈда у Ибарск<ЈМ
КсЈла111и11у. На11имак ЛомигсЈрс всрова1·но јс добије11 из два разлога: прсм·а прЈЈом
предању, н,ихtЈnи преци су у ратовима са Тур11има 11осскли гору (u1уму) 11а би
спрс•1f1ли пр<Ј/\ирањс Турака; 11рсма 11ругом предању надимак су добиЈ1и за1·0 1111·t1
су ес доселили из "ломне Горе Црне". Данас их има у Лу•1кој Ријеци и
Кур111умлији гдс ес презивају Јовановићи. Њихови прс11и досељени су давно из
Л<Јпа·1·n у Цр11t1ј Гори. Славе св. Јована Крс1·и·гел,а.
Тимс>1'Ијсвиhи - Дркиhи (5 кућа), 11оссл,ени су из Руји1I1та у Ибарском
К<Јла11111r1у .. Јс11н<Ј су родс·гво са I-Iс11ел,ковиhима и Јеврсмониhима у Улију.
С·гарином су из Цр11с Горе 011 плс~1ена ДрtЈбњака. Славе Ђурl)св11ан.
Ристовиhи (3 куће) и Ра;Јснковиhи
(1 кућа) по пореклу су јс11но р<ЈДС'ГВСЈ, а
1\<Јссљсни су из села Брановића на Р<Јгозни, 11;i их зоnу и Врање. Дана1пње презиме
11<Јсс r1cJ старијем 11рс·rку Рис·r·у 11 Раденку, синовима Ypou1a Ky•ra који ес, пре шест
11сЈјасс11а, нас·r·ани<> у Врано11ићу на Р<>гоз11и. Славе Пстк<ЈЈЈЈ\ан.
•
Вулиhсвиhи (2 куhе), досељени су из Јунака у Ибарском Колашину у

Камсни11у. а одатле у Мајдево, одакле су сишли у Костин Поток, на имање
Адил(1вина добијено од аге иЗ НоRог Пазара. Презиме носе по старијем претку
Вулиhу. По пореклу су род са Вукиhевиhима у Кајкову. Мртве сахрањују у
Мајдеву. Славе Петковдан.
Благојсниhи (1 куhа), досељени су Из Белог Брда, засеок Баљача, (дошао јс
на имање ујака). Славе cR. Николу; Јовановиhи(1 дом.), досељени су из Мајдева и
с.11а11с Алсксандровдан.
КОШУТО ВО
Положај и тип. По положају село с11ада у брдска насеља и налази се са

11сснс с1·ранс Ибра и магиС'rралнuг пута Косовска Ми·гровица - Рашка, 18 км
јужн(Ј 011 ЛсП(Јсаниhа. Kyhc су лоциране у две мање групе под Равном Гором и (ЈКО
Чесме и добро су (Јсвстљсне и осун<1ане.
Ок<Ј села су брда: Ранна Гора (915 м) северОИС'ГО'IНо од села, на за11а11у је
Милан<1виhа бр110 (733 м), а на југозападу је Глави11а (Кодра е Воре. 770 м) Д(ЈК се
r1рема ИСТ(ЈКУ зсмљи111·гс благо спу111та према Бистри•1кој реци. На западу јс
г1рир(111на грани11а јс Ибар. У атару села су узвиu1ења Рамна, Цсрему111а, Кула,
К(1111у'1'<>11ски брег и Рс111пс. Кр(ЈЗ атар села пролази Ко1uутовски поток који се са
11сснс стра11с улива у Бис·rри•1ку реку. У селу су воде: Чесма, Ајдаров извор и
Фс·гахов изIЈор.
У са<1браhајН(ЈМ п<11·лсду се.110 нема повољан положај, јер је ван важнијих
са(Јбраhајних комуникација које воде долином Ибра. До села во11и сеоски пу·:Г који
11ал,с идс према Шал,ск<1ј Бис1·ри11и.
Назив, 11рии1лос1· и с1-аринс. Могуhе је да назив села поти<1е од рс•1и кошут
(јелен и.qи ланс) и11и <JI\ рс•1и ко111у·га (жс11ка јслс11а). У оба слу•1аја 1·опоним спада
у З<Ј(ЈНимс. Али могуhс јс 11а топ<111им спада и у фитомине, и 11а 1101·и•1с од ко111ута
бил.кс из пор(111и11с јаглика (Cuclamen) која расте у пролеhе и има јс много у a·rapy
села.
Сел<~ јс старијег r1ос1·а11ка и· први пут се помиње 1315. године у П(Јвељи

кра.11.а Милу·I"ина и 11рв<1м 'Г)'РСК(ЈМ попису Крајиш1·а Иса-бега Исхаковиhа из
1455. Г(>ди11с ка<Ј ·~·имар Јахијс син11 Јусуф(>Rа хизмеhара Иса-бега, и ·ro под име11ом
Kt>111y·1·(1Ha са 1() ср11ских куhа, 011 који једн<~ удовичка и три нсжсњсНlIХ са
11рИХ(ЈЈ\<ЈМ (ЈЈ\ 705 ак•1и'"'. Под ИС'1·им именом помиње се и у попису из 1468. го11инс.
У Дсв11•1ком ка·гас·гигу из 1774. го11инс помињу се Срби 11ародав11и из села. У селу
11(JC'l'Ojt: траго11и с1·арог 11рквиш·га и гробља.
Сгановнии1тво и родови. По попису 1948. године у селу је било 199
с1·ан(Ј1Јника и 24 11омаhинс1·ва, а 1953. - 213 становника и 25 домаhинС'гава. По
11(111ису 1961. Г(Ј/\Инс бр(Јј С'rаноIЈника јс 11онсhан на 238, а број домаhи11с·гава на 30.
1-\ајнсhи број Ј\(ЈМаhинс·1·ава у селу 39 забележен је по 1971. године када село има
2'11-ог стан(Јвника. Највсhи број с1·аr1ов11ика 300 село јс имало 1'181. го11инс. Број
11омаhинс·гава у <>IJoj rо11ини у (ЈЈ\Н(ЈСУ на пре1·ходну сма1ьсн јс за 7 (32). Попис 1991.
гс111инс из позна·гих разлога није вр111сн. Према томе, у периоду од двадесс·r година
брt1ј с·ганtЈIЈника је JJ(JI1chaн за 62 (26,05"/о), а број домаhинстава за 2 (6,67°/r,).
1
~-~ Xit:t~1м Шаба11(>11иh. Кр;1ии1тс Ис.:а-бt-·10 Исхакониhа - збирни катастарски по1тисиз 14.5.5. гсЈди11с,
('apajcu<>. 1964. 27.
У другој половини XVIII века у село су почели да се досељавају Албанци из

Бајгоре (Шаља), који су тамо дошли из Малесије. У селу су затекли Србе, који су
под притиском морали да га напусте, тако да данас у селу живе шиптарски
родови, од фиса Шаља, братство Љопћ. Да су пре досељавања Арбанаса у селу

живели Срби по1·врl)ујс топографски називи у сеоском атару који су српски.
До марта 1999. го11ине у селу су живели потом11и арбана1uких досељеника:
Ахмети,. А слани, Баhири, Ба~теu1и, Бећири, Бектеши, Бислими, Есет, Фетахи,
Фстаху, Хасани, Иса, Меха, Мурсељи, Муса, Ру1uити, Садику, Сељвије и Весе.rьи.
КОШУТИЦА
Положај и тип. Село ес налази 18 км северозападно од Лепосавиhа, ·са леве

стране Ибра. Од Плавкова (општина Раu1ка) одваја га Велики кр111 (754 м), на
западу брдо Градина (812 м) дели га од Каменице, а на истоку, према Јарињу,
природна граница је Ибар. Kyhc су ло11иранс у мањим групама по благим
_пристранцима и 1·0 ближе Ибру и окренуте су већином ИСТО'!Ној и североист(>чној
страни, тако да јс осветљеност и загрејаноС1' ја•1ег интензитета. Средња
надморска висина насељ<~ је 595 ме·rара.
Назив, про1плост и старине. У називу села је pe'I коu1у1·ица (деминутив и
хипокористик од кou1y·ra - млада кошута, женка од јелена), па назив села спа11а у
зоониме. Могуhс је да име села потиче од зељасте ливадске биљке ко1uути11е
(Coronilla emuus) из фамилије Papilionaceae 183
• И једно и друго мишљење одГl)Нара
природи атара села.
Назив јс, вср(ЈВа1·но, млаl)сг 11останка, јер га у писаним изворима, српским

пс>всљима и турским дсфтсрима нема, али јс на овом месту верова1·но постојало
насеље са другим име11ом, u11·0 потврl)ује постојање развалина од некакnих
граl)евина на узвиu1ењу Градина.
Станоони1птво и родови. Према броју становника и домаhинстава насеље
спада у м<~ња села. Према попису 1948. године село је имало 84 становника и 16
11омаhинС1·ава, а 1953. - 89 становника и 15 домаћиЈ~стаоа. По пописима 1961. и
1971. године село није евидентирано као посебна 11описна јединица, а 1981. године
у селу јс 68 с1·ановника и 18 домаhинС1·ава, и 1991. - 59 станс1вника и· 19
домаhинС1·ава.
Преци Ко111ути11е насељавају се средином XIX пека. Родови_ су: Уро1певиhи
- Јагли•1иhи (13 кућа) пореклом су из Црне Горе (Мора•1ани). Данашње презиме
носе по старијем претку Урошу и по пореклу блиски С}' род са Вукадиновићима у
Трсбиhу, Јано111соиhима и Мијатовиhима у Јарињу. На то упуhује иста слава св.
Архангел Михаило и међусобно неороl)авање. По предању кажу да су била ·гри
бра1·а: од Уроша су Урошсоиhи, од Јаноu1а - Јаноuiевиhи, а од Мијата -
Мија·rовиhи у Јарињу.
Ђор/јсвиhи (3 куhе) нс знају споје порекло, али говоре да су њихt1ви 11рс11и
досељени од Пећи (зову из Пеhанци) у оквиру метохијске струје, и да су "негде из
Црне ·горе". Славе св. Апостола Тому.
Рс•1ннк ср11скохрнатског књижевног и народног језика, књ. Х, САНУ,

''' I>corp"ll- 1978. 184.
*Пода11и су добијени од одговарајуће службе општине Лепосавић.
---~~~--~~~~~~~-----"--~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Гркониh (1 куhа), досељен из Казновиhа код Рашке, "призетио" се на

имање Ђор!)евиhа. Стари.ном је из Црне Горе од племена Куча'"'
После Другог светског рата из села су се одселиле три породице
Уро1uевиhа, од којих две живе у Београду, а једна у Матарушкој Бањи.
КРУ ШЕВО
Положај и тип. Село се налази 6 км западно од Лепосавиhа, са леве стране

Ибра. Грани<1на села око сеоског атара су Десетак, Јошаница, Поповце, Кутње и
Горtьи Крњин. Западно од села налази се Чукара (866 м), а јужно Заглавак (775
м). Имена појединих делова атара села су: Раван, Ледине, Чукара (шума), Страна
(1t,и11е) и Бр110. Пије ес вода са извора - '!есме. Две воде се зову Баловска и
Бата•1анска 11011а.
П(Ј r1poc·1·paнc·r11y и II<Јложају куhа село спада у бр11ска насел,а разбијеног
·1·ипа. Kyhc су разли<1ито окрсну1·е и у току дана добро осунчане. Груписане су у
мање групе П(Ј ро11онској основи. Средња надморска висина је 834 метра. У
са(ЈбраћајН(ЈМ П(Јгле11у село нема повољан 11оложај, јер је нан важнијих
саобраћ<1јних К(>муникаr1ија које воде долином Ибра с.а којима је повезано слабим
сс(Јским пу1·см из 11рав11а. Кутња и Попов11а.
Назив, Пр(Јf!ЈЛ(ЈСТ и С1арине. Назив села јс изведен од ре'IИ круша (архаизам
·3а кру1uку), 11а ·гопоним озна•1ана место где добро успевају крушке и спада у
фи·rониме.
Т(ЈПоним Гра11ина, запа11но од села, 01·крива старост насел,а. Под
11ана1111ьим именом село ес r1t1миње први пут у Повељи цара Уроша из 1363.
r<>11инс. Село t1ијс било СЛ(Јбс>11но веh влаСЈ·елинство Дражиново и помиње се у
·гурском попису 1455. го11инс под именом Крушева, као тимар Хамзе хизмеhара
Иса-бега са 17 домова, 011 којих једна у11оuи11а и обавезом плаhања 1015 акчи.
Гс>дине 1711. Турци су обавили 11011ис босанских спахија. У овај списак рашких
села уне·го јс и село Крушсво.
Стан(Јнни1111110 и рО/f(ЈНИ. Пописом из 1948. године забележено јс да јс село
имале> 77 с·гановника и 12 домаћинс1·ава, 1953. године - 88 С'rанонника, 111то јс и
најuсhи број К(Јјс јс икада имало. Највећи број домаћинСЈ·ава (14) Крушево је
имало по попису 1961. године када је у село било 84 становника. По пописима
1971. и 1981. у Кру1uсву јс било 84, 011носно 45 становника и 13, односно 12
дсЈмаћинс·гава. По попису 1991. го11инс Крушево јс имало 10 домаhинстава и 22
с1·ановника, у Пр(Јсеку два с·гановника по домаhинс·гву. У периоду 1961 - 1991. број
с·1·ановника јс сман,сн за 62 (7З,80о/о ), а број домаhинстава за 4 ( 28,57о/о ).
Дана1uњс с1·ановниu1·гво •~ине ро11t1ви: Бата•1ани (5 куhа), досељени су у
XIX веку из села Ба·гкс на Рогозин. Кажу да су старином од Васојевиhа. Са11ашњс
презиме су узели као успс1мсну на село одакле су дессљсни. Једни Ба·гачани
раније су ес презивали Петровићи, 110 претку Пе·гру. Двадесе·гих година проu1лог
uека и <>ни су узели презиме које носи род. По пореклу род су са Танасковиhима у
Врлс1·ни11и и Сскулићима у Горњем Крњину. Славе Пантелијсвдан.
Трбољев11и (3 куhа), 11оссл,ени су из Требаљсва у Црногорском Колаu1ину,
<1 11ал,(ЈМ с·гарин<ЈМ су (Ј/\ Iiик111ића. Првоби·гно су ес прсзивали Пс·гровиhи. До111ли
су 11рВ(Ј у Гl(ЈПОRЈ\с, а 011а·глс у Kpy1ueRo где су узели презиме Николиh. Касније
'"' I'а11ислав Д. Павлt1оиh, 11.11" 173.

•
узимају презиме Трбољевац, а правилно би било Требаљевци, као успомену на

први завичај. По пореклу род су са Радосављсвиhима у Доњем Крњину. У време
српско-турских ратова 1878. го11ине у Боровој глави на Ибру 13 виђених људи
овог краја потписало јс писмену изјаву о оданости Милану Обреновићу,
тадашњем српском 8ладао11у, са уверењем да he ес ускоро ослободити ропско~·
јарма. " Међу потписницима изјаве је и Петар Трбољевац из Крушева. Славе сп.
1 5
Апостола Луку.
Баловиhи (2 дом.), досељени из Кашља на Рогозин, старином су из Црне
Горе, од племена Бјелопаплиhа. Славе Петковдан .
КРУШЧИЦА
Положај и тип. Село се налази 8 километара северно од Лепосапиhа и

исто'IНО од Ибра. На северозападу је граниЧно село Родељ, а на југу Мајдево.
Источно од села уздиже се планински пис Облик (1143 м), на северозападу је
Чукара (762 м), а на југу Кулина (871 м). Средња надморска висина је 745 метара.
Kyhe су лоциране по мањим групама и добро су изложене инсолацији. У
а1·ару се налази засеок Модромир у којем живи једно домаћинство.
Делови а1·ара села имају 1·опографске називе Росуља (гробље), Велики и
Мали Лаз, Старо Сел<>, Облик, Велико и Мало Пресло и Запис.
Пије се пода са извора: Извор под куhу (уређен 1933. ~·одине), Вода код
корита и Извор С·гаро Село.
У саобраhајном пс>гледу село нема повољан положај, јер је пан важнијих
саобраhајница. До села води лош сеоски пут из правца Мајдсва.
Назив, прошлост и старине. У називу села је реч круп1чица (деминутив од
крушка), па топоним спада у фи·гонимс. Село је млађег пос-ганка. У спомени11има
српских манастира XVI и XVII пека, поред Кајкопа, Миокопиhа и Белог Брда,
помиње ес и Крушчица. У селу се налазе остаци старс цркве. Вук Стеф. Караџиh
у Даници за 1828. годину помиње село под називом Крачица'
Становништво и родови. По попису 1921. године Кру1пчи11а је имала три
дl>маhинства са 28 чланова, 1948. године 184 становника и 9 домаhинстава, а 1953.
- 52 С1'ановника и 7 домаhнС1·ава. Број становника по попису 1961. повеhао се 3
(55), а број 11омаhинс-гава такође за 3 (10). По попису 1971. село има 9 домова са
31-им с1·ановником, а 1981. - 24 становника у 9 куhа, док 1991. укупаи број
становника смањен на 19, а домаhинстава на 6. Према томе, у 11сриоду од 1961-
1991. године број становника је смањен за Зб (65,45о/о), а број домаhинстава за 4
( 40о/о ).
Данас у селу живе 11отом11и рода Миленковиhа (9 куhа), "а у Модромиру,
род Топ(ЈЛИh (1 куhа). 2
· Милснковиhи су 11<>ссл,сни средином XIX 11ска из села Ловац (опш·rина

Звс'Iан) и имају 11ородични надимак Лов<1ани. Према предању била су три брата:
Петроније, Ми.Ј!енко и I-Iсдељко. Петроније је дошао у. Тпрђа11 и по њему носе
данас презиме Петронијевиhи; Миленко се доселио у Крушчицу и његови
потом11и су данашњи Миленковиhи. У Ловцу је остао Недељко по којем данас
1
Вук .С·rеф. Караџић. Даница. Просвета - Ј Јолит, Београд, 1985, 183.
2
Ра11ослав Љ. [Јавловиh, н.д., 123.
Постанак и развој сеоких насеља 265
носе презиме Нс11сљковиhи. Старином су из Црне Горе, од Дробњака. Славе св.

Ге1Јргија - Ђурђев11ан.
Тополиh јс досељен 1930. го11ине из Црног Луга код Ливна у Босни. Био је
•1иu•1ија на имању Симе Савиhа, пензионисаног професора из Новог Пазара.
Слав11 св. Николу.
Пt>слс Друг(ЈГ светског рата из села су одсељене поро11ице Миленковиhа у
ЈЬубљану (1 дом.), Ниш (1 11ом.), Баљсва11 (2 дом.), Прокупље (1 дом.), Ужи11с (1
Ј\(ЈМ.), Јаго11ину (1 ДlЈм.), Лепосавић (8 дом.) и Шведску (1 11ом.) и Тополиhи у
Бајину Баш·гу (l 11ом).
КУТЊЕ
ПlЈЛ<Јжа и 1"И11. Ссл1Ј ес налази са леве с1·ранс Ибра, 2 км заr1а11но 011

Леп(Јсавиhа и има 11рава11 пружања север-југ. Ссверозапа11110 од села је С1·убица
(588 м), а запад11lЈ Гуџали111·гс (657 м). Куће су лоциране у пољу и 110 прис1·ранцима
и груписане у мање групе по родовима (Соврлићи, Кулизићи и Лакићсвићи).
Средња 11адморска висина јс 460 метара.
1-/азив, 11ро111лос-г и С1аринс.. Назив села је постао од старијег облика Кућно
кuји јс заr1иса11 у Повел,и 11ара Уроша из друге полови1rе ХЈУ века. У корену
назива села јс iJc•r ку·г (угаt1), зна•1и заклон.сно, скрови·r·о и и ·гихо мес-го (кутак).
01JlJ тума•rен.с одговара 11риро11но-географским карак·герис-гикама села, јер јс
зсмл,11111тс (ку1·н,анско поњс) захваћено lJKYK(JM (лактом) Ибра са познатим
с-гарим развођем Гавранови11ом, између доњег и горњег 1·ока рекс. Овај назив
ссл11, IIlJ1·нp!)yjy нарl>дна веровања да невреме, непогоде и киша увек 11олазе са
за11а11нс стране Х(Јризон1·а, из јс11ног кута (угла) од Црног врха.(?)
1Ia брежуљку изна11 ливаде, поред Ибра, међу сrолс·гним храстонима,
нала:1и ес Ку·г11а 11ркна. Црква јс у рушевинама. У апсиди јс део округлог
мсрмсрНlЈГ с1·уба висине 1,2 мс·гра К(Јји ес у11отрсбл,ава као rl(ЈС"Г(ЈЈЬС "•rаснс
·rpnc·1c". 'Гу је и горн,и 11со камена на11гробног споменика 11а којем је у горњем
11слу урсза11 крс1· у облику ·гроугла. Вероватно да је од овог сакралног објск1·а
t>c·1·aлu имс у називу 11ассљ<1.
Нассл,с јс с·1·аријсг поС"Ј·анка. У писаним изворима 11омиње ес у Повсл,и

11ара Ур(1111а 1 1363. Г(Јдинс под именом Кужћно. Под дана1пн,им именом rrомиње
ес и у r1опису Краји111та Иса-бега Иехаковића као тимар Божидара, сина Лазарова
са 14 ср11ских Д(ЈМова, једног хаса винограда и приходом од 1134 ак•1и.
Становниш1110 и родови. Насеље јс 1948. године имало 81 сrа11овника и 30
Д(>маћинс·гава, а 1953 - 82 станс>вника и 14 домаћинС"Ј·ава. По попису 1961. број
Ј\lЈМаhи11с1·ана јс ис·ги, а број с·га11ов11ика повећан за 9 (81). По попису 1971. године
у селу јс 21 l\l>маћжинс·г1Ј(Ј са 98 с1·а11с11111ика, а 1981. го11инс 112 с·гановника и 27
Ј\lЈМ<1жhи11с·гана. I-laj11ehи бр(Јј Ј\(>Маhинстава 34 и с1·ан(ЈВНИка, 253 село је има,10
1991. Гl>Ј111не. У периоду 1961-1991. број сrанt1вника јс повећан за 62 (68,lЗо/о), а
брс>ј 11с>маћинс1·ана за 20 ( 42,86 °/о ).
Данас у селу живе родови углавном досељени у XIX веку, и Т(Ј: Соврлиhи -
С1Ј1Јрлс (8 куhа), Ј\lЈсел,е11и су из ИбарскlЈГ Колашина, засеок Врба, одакле су прво
Ј\l>111.~и у Плакаони11у на Р(ЈГ(ЈЗНИ, а за·гим су пре111ли у Кутње. Дал,(ЈМ с·1·арином су
~--~--~~----~~~~~~-~~~~~~~~~~~~----~-~~~~
из <>колинс Рожаја и Куча у Црној Годи'. Р<ЈД су са Ра1\11ћима, од племена

Кулизиhа. Из Окла11а насељавани су у Бурлате, на мсс1·у Соврлиhи, па су ·го
презиме примили када су и:~ Бурла·rа прешли у. Врбу. Имају роlјаке и у околини
Куршумлије. Њихови крвни сродници су С<1врлиhи у сt:Л}' Косуриhу, :~ападно од
Ђурђевих Стубова код Ноног Пазара. 4 У селу Врби код Краљева било је
С<Јnрлиhа - С(ЈRрла кl1ји су из Кутн,а, али су изумрли. С.'Iанс краља Стефа11а
Де•1анског - Мра·гиндан.
Лак1rhевиhи (11 кућа), досељени су и:~ Прид11<ЈрИI\е, Г/\е су дошли из Варага
у Ибарскоh1 Кола111ину. Дал,им пореклом су од 11лсмена Дробњака у Црној Г<Јри.
П<) 11орсклу једно су родствl1 са 31\раnковиhима и Ра11ојко11иhима у При11вориц11,
на 111·ra упућују слава и одржавање других родбинских неза. Слане св. Гс(Јргија -
Ђурlјендан.
Кулизиhи (3 куhс), доссље11и су из Кулизиhа, засеок Рајстића на Рогоз11и,
Г/\С су 11ошли из Ибарског Колаи1ина. Тврде да су Ј\аљим пореклом од Ку•1а 5 . По
Жарку Шће11ановићу "Кулизића јс било у племену Тарски Iiик111ићани" 6 •
Кулизићи у Ибарском Колашину 11срона1·110 1101·ичу из По·rарја, h1a11a нс би
требало искључи1·11 моr·уhност да по1·ичу од неких poдlJDa Мрати11а11а 11з 11ру1-их
крајева. Могуће је мати11а Кулиза крај око рекс Бојане, Скадра и Пилата, у старој
ср11ској 11ржа11и, у којем ес мс111ао балканско-рома11ски, арбанашки и слоненск11
слемена~·.' СкlЈро сви Кулиз11hи славе исту дl>маћу славу - С11стог Краља Стефана
Дс•1анско1·- Мратин11ан (24. новембар) а "верова·1·110 као успомену на 11олазак у
Србију за време његове владапине "".
Балониh11 (4 куће), једни су /\оссљс11и из Крушева, а други из Дубоке. По
пореклу један су ро11. Славе Петковдан.
Бараhи(4 куhс), досеље11и су из суседног села Десетка. Славе с11. Ilиколу.
РиС1·иhи (1 дом.), предак јс досељен из Брњака у Ибарском Кола111и11у на
женино имање. Слави Ђурђевдан.
Дишониhи(2 дом.), досе,ъени су из Десетка и славе св. Лук}'·
Трбо,7,св1{и (5 куhа), 11оссл.ен11 су из сусе11ног села Крушева. Славе cu.
А11остола Луку.
ЛАЗИНЕ
По11ожај и тип. Село ес налази 9 км 11сточ1iо 011 Лспос;1ниhа. Куће су

ло11иране на јс/\Н(ЈМ узаноh1 пролазу - благој падини (искр•1ен<1м зсмл,и~uту)
измсlју Орлове С"rсне (984 м), на истоку и Брезов111\с (854 м), на северозападу.
Грани•1на села око Лазина су: Грани•1ане, Кијев•1иhе и Добрана. У атару села је
засеок Му1·ивl111с. Надморска 11исина јс 675 метара.
У саобраhајном погледу село нсh1а повољан П(Јложај и до њега поди ло111
сс(ЈСКИ 11у1· из 11раuца Добраве и ТрИК(ЈСа.
'Милиса11Лу·1·овац,11.11., 91.
·• Ра11ослав Љ. Пан.1овиh, Кулизе, гЈ1ас11ик Ет11оrрафскоr Инсти·rута СА~\У, књ 1. свеска 1-2,
licorpaд, 1952, 25.
' Ис1·0, 50.
"Жа11к<Ј lllhспа11онић. н.д .. 144-145.
'l'а11uс11анЉ. Па11лuниh, Ку;1и:1с. 1·."ас11ик Е·r'Н<ЈГра<јЈСК<ЈГ и11сти·1·у·rа. с:лнУ, књ. 1, CR. 1-2, I>corpaд,
1952, 25.
' llc·1·ar Ж. llc1·poпиh, 11.11" 2!)3.
Назив, проп1лост и старине. У корену назива села је реч лаз (њива, ливада
11обијена крчењем - крчевина; шума која се крчи) што значи место настало у
•
искр<1еноЈ шуми.
Село је старијег постанка. Први пут се помиње у Повељи цара Уроша 1363.
го11инс по11 именом Нсгомирци и заселак Мутово11ика. Под именом Лазине,
забслсжс11<1 јс у Дсви•IК<ЈМ катас·гигу, књизи приложеника манастиру у Дрсни11и
1770. го11инс, гдс ес помињу и приложеници из села. На Негомирцима и данас се
11римсhују <1с·га11и с·гаро1· насеља. Виде се и некаква улсгнуhа и рупе, вероватно од
куhа и старих зграда. Сел<> нема гробље па мртве сахрањују у гробље Граничана.
Становништво и родови. Године 1936. Радослав Љ. Павловић забележио је
да су Лазине имале •1е·1·ири куће од ·гри рода. По првом послератном попису из
1948. године у сс.~у јс било се11ам домаћинстава са 46 становника, а пет година
касније једно домаћинс1·во више и 8 ста11овника више (54). Године 1961. село има
највсhи број с·ганов11ика, 78 у 11 домаћинстава. Највеhи број домаћинстава, 13
село има II<J попису 1971. године када је број становника за 16 мањи него по
прстхu11ном попису. По попису из 1981. године у селу је било 10 домаhинс1·ава са
42 с·ганоuника, а 1991. 33 ста11овника и 9 домаhинстава. У посма·граном периоду
1961-1991. број с·гановника је смањен за 45 (57,69о/о), а број домаhинстава за 4 (36
')';,).
У селу живе српски родови, старији досељсни11и. (средином XIX века), и ·го:
Милоса11л,с11иhи (2 11ом.) су 11оссл,сни из Луконог Лаза на Рогоз11и, а с·гарином су
из Цр11с Г<Јрс 011 Л<Јпа·га. Блиски су р<ЈД са Цвс1·ковиhима у Трикосима. Славе
Зa•rche сн. Јована IIpc·rc<1e и Крс·гитсља (6 ок1·обар).
Радојкопиhи (1 i\<Јм.), предак јс 11оссљен из Доми111сIЈинс, оп111тина Брус.
Слане Ђурђи11 и Тоурђсв11ан.
Нови•1иh - Пржица (1 куhа) досељен је из Крњина, а с1·аринсЈм из
Хср11сгоIЈине. Славе св. Николу. После Другог сuетског рата иселили су се у
Kpyi11eua11 (1 Д<Јм.), КрагујсваЦ (1 дом.) и Аустралију (1 д<Јм.).
У Мутиводама живе Савиhи - В1ријсниhи (4 куhс ), досел,сни из Зсчевиhа у
Ибарском Колашину, а старином из Црне Горе (Морача11и). По пореклу су род са
Савиhима у Трикосу. Славе св. Архангела Михаила -Аранђеловдан и Вукиhсвиh
(1 11ом.), i\<Јссљсн јс из Д<Јбрава, а с1·арином је <ЈД Паруца на Рогозни. Слави св.
Јована Крс1·и·1·сл,а.
ЛЕПОСАВИЋ
•
fllJЛcJжaj и 1ип. Село ес налази с 11сснс стране средњег тока рекс Ибра.
Смс111·гс11с1 јс у мал<Јј Уi\<Јлини, која јс бр11има, Гра11ом на ccIJcpy и Камиљом (906
м), на сснсроис·гt1ку, заш·гиhсно 011 ваз11уu1них с·грујања са севера. Међу1·им, село
јс изложено ути11ају пролеh11их ветроIЈа јаких као и зимских. I-!азивају ес "јужни"
и "кt1сова11", јер Д<Јлазс из јужног правца. Ки~11у доносе западни ветрови, који
дувају крајем пролеhа, у ле·го и јесен а ретко и зими. С јесени и зими доносе снег.
Југоис1·0<1но од села је брдо Глави11а, а на југу, не111то даље је брдо Клик (557 м).
Средња надморска висина је 560 ме1·ара. Kyhe су лоциране у групи, разли<1ито
<>к11сну·гс и Т<>К<ЈМ 11ана имају i\<Jc1·a сун~1а. У след дељења за11руга издIЈојиле су се
~·рупе куhа у Лсr1осавск<Јј рс11и и Мо11ришу, које зову расслица или посслица.
IЬихс111с куhс су удал,снс 011 села 011 1 д<Ј 1,5 километар. СтаноIЈни11и издвојс11ог
сеоског дела имају презимена као и у селу (Милојев.ићи и Милановиhи). Гранична

села су Улије, Забрђе и Трикосе и насеље Лепосавић.
Како се у селу издвајају две привред11е гране - земљорадња и сто•1арство -
• •
1·0 ЈС и насеље подигнуто на граници двеју привредних површина: њива и пасишта.
Земљорадничка зона (њиве и бап1те) је испод села (Лепосавско поље) и поред

Ибра и Лепосавке реке. С·гочарска зона (r1асишта) и шуме су изнад села
(Лепосавске шуме). ·
Топографски називи за делове атара села су: Лепосавско поље, В(ЈДИI\е,
Прудак, Модри111, Шана11, Осоје, Лепосавска рска, Лепосавске п1уме, Млађов
пс>1·ок, Павлово брдо, Ка1пило, Главица, Ђелошева њива, Гувно и !Зардиште
(пс1миње ес у Свет<Јстефанској повељ11) 9 .
Село јс с1скудно изворском водом и једини извор је '!есма код куће
T>t>K<>nиha. Извор Водице је у насељу Лепосавиh. Поред села, са јужне стране,
прс1ти•1с Лепосавска река, десна притока Ибра, која се током лета кориС1·и за
наводњавање баш1·и.
Вода за потребе мсrптана дове11ена јс пластичним цревима са два извора.
Вс1довс1д у дужини од 1,5 км изграђен је 1971. године и вода јс узета са извора
Г(>рња вода ко11 куће Јевђовића. С обзиром да јс изв<>р слаб и 11езадовол,ава
IJ(J'I'pcбc, 1985. године изграђен јс водовод од Јаркова Ј\(Ј села у дужини од 9,2 км.
У сас>браћајном погЈ1еду село има врло повољан 11оложај. Вардарско
косо11ска жслсзни•1ка пруга из 1873. године, која ес завр1uавала ко11 Косовске
Ми1·рови11с. про11ужена је 1928. године низ Ибарску клисуру до Краљева. Пруга је
завршена 1931. године, па је село повезано са Косовом и Ме·1·охијом, на југу и
Шумадијом, према северу и Бсогра11у. На al·apy села Улија изграђена јс
жслсзни•1ка с-rани11а названа Лс11осавиh.
У нрсмс11у 1931 - 1934. гс>дине извршена јс рсконструк11ија пута Ра1uка -
Косовска Ми·rр(ЈВИI\а, а 1969. го11инс изграђена јс дсt>ни11а Ибарске магистрале
Ра111ка - Косt>вска Митровица. Најближа градска насеља су Рашка (33 км,
северно) и Косовска Митровица (31 км, јужно од Лепосавића).
Проласком железни•1ке пруге низ Ибарску долину ствара се зачетак
вароu1и11с, нс1пто северније. Тако су ес развила два посебна дела Лепосавића.
rc>·rtJllO без икаквог међусобног утицаја. Делови су ес спојили, па ес сада
Лспосавиh као целина сматра варошицом у којој ес разликују Лспосав11h село и
Лсп<>савиh наро111и11а, за•1ста на a·rapy села У лија.
У време формиран,а општина Лепосавић јс било неугледно 11ассл,с.
Захваљујући динамич11ој с·rамбеној и индустријског изградњи насеље се брзо
развил<~ и 11анас јс 1·0 мо11ерно насеље са куhама градских стилона и савременим
инфрас1·рук1·урним објектима.
Назив, Пр(Ј/11;1ост и старине. Moryhc је да је у назину села име 011ссљеног
ро11а Лепосавић (патроним), који ес доселио из села Милиhа (Васојевиhи у Црној
Гори) и би<> ту настањен 11ре доласка дана111ег становни1птва. Презиме тог рода
могл<> јс 11а пређе у име насел,а, јер је 1·ај ро11 нероватно био његов оснива•~. Данас
их има: у селу Доња Глсђи11а у Старом Влаху између Вучанске и Голијске рекс,
Бединој Варо111и поред Морави11е, у Ивањиц11, Чачку и Београду.'"
'
Гаорu А. Шкр11ва11ић, Власгслн11ство св. Стсфв11в }' Ба1пско1~ Истор11јскя 1 1асо11•1с, VI, Бсо11ЈЗЦ, 1956, 181.
9
111
ЈЬубомир Маркоои\1 - Станислав Љ. Марковић, СтаF1ов11иштвr1 моравичког Старог Влаха,
CAIIY, Географски инсти1·ут "Јован Цnијиh", к1ь. 57, Беоrрад, 2002, 293.
269
Није искључена могућност да је насеље добило име по презимену рода

Леrrојевића, тим Пре, што Јован Цвијић село помиње под именом Лепојевиће •
11
Према предању назив села потиче од личног мушког имена Леnоје Ђ Леп9
(а111·ропоним). За време познатих метанас·газичких кретања становништва крајем
XVIII и по,rетком XIX века, у село је, пре предака данаu1њих родова, досељен род
Са11иh . У овом роду, по лепо1·и, био јс познат Лепоје - Лепо, по коме је и село
11обило име, јер ес он сматра његовим оснивачем (?)
По постанку село Лепосавић спада у млађа насеља и под овим именом га
11сма у повељама у писаним изворима. Помиње се 1828. године у Даници Вука
Караџића п<>д имс11ом Љспосавићи јер су га Карађорђеви устани11и ослободили
1812. године.
•
Изнад Лсrrосавића, са северне стране, на брду налазе се трагови c·rapc

гроб;ьанске цркве, чији су зидови високи један метар, озидани од тесаника
кре•rњака. Црква је посвсће11а У спсњу Богородице.
Новембра 2000. го11инс у Лепосавићу јс по,rсла изградња храма посвећеног
св. Василију Ос·грошком и Тврдошком. Храм јс освештан 12. маја 2003. године.
Гl<>СЛ<>IЈС изградн,с храма у који јс уложено преко 300,000 евра изнели су Црквени
<>11бор, верни11и и бројни дона·гори на '!елу са парохом протом Милијом Арсићем,
• •
КО.ЈИ ЈС 11оказао 11рав11 неимарски дух.
Становништво и родови. По броју становника и домаћинс1·ава Лепосаnић

спада у групу већих насеља у оп1u·rини. Ilo попису 1921. године у селу је било 13
домаћинстава са 90 станс1вника,
1948. го11ине 168 становника и 46 домаћинстава, а
1953. број с·ганов11ика јс повећан на 298, а домаћинстава на 59. По попису из 1961.
rс>11ине 11асс11,с Лс11с1савић имало јс 410 с·гановника и 96 дс1маћинс·rава, да би ес
1971. број с1·ановника П<>всћао на 1191, а домаћинс·гава на 438. По попису 1981.
г<>111111с у нассл,у Лспс1санић, којем припада и село Лепосавић, било је 2625
с·гано11ника и 768 ;1омаћинстава, 1991. 3056 становника и 842 домаћинства. Дакле,
ОЈ\ пописа 1921. године до 11<111иса 1991. године број становника и домаћинстава
•
бис> јс у с·галном повећању. То повећање у 11сриоду од 30 Г<>дина 1961 - 1991.
изнс1сf1ло јс 2.646 с·ган,<1н11ик<1 (645,37о/о) и 746 домаћинС'rана (777о/о). Убрзани
•
при11рс1111и и 11ру111·г1Је11и развој и повољна повсзанос·г овог насеља са околним
селима у·г1111али су на већи прил111i ста11с>вни1u·гва и његов рас1'.

Да11аш11,с С'rановниш·гво села Лепосавић чине р<>дови 'Iији су r1рс11и
11оссл,ени у 11ругој П<Јловини XIX века (1862).
М11лановиhи (8 кућа), Милојевићи (10 кућа) и Васиhи (9 кућа), по пореклу
су јс11но родство, а доссл11ли су се из Церовика, на западним обронци~1а Рогозне.
Да.~,с>м с1·арин<>М су из Тре111н,евика код Андријевице, 011 племена Васојевића. По
11оро11и'rном пре11ању била су ·гри брата: Милан, Милоје и Васо. 011 Ми11ана су
11анаu1њи Миланс>нићи, с111 Милоја Мил<>јсн11ћи, а Васићи носе презиме по Васу.
'
Имају блиске рођаке Ра·гконићс и Видосаnљсвиће у Јошаници и Александронићс
(Аnрамовићс) у Гор11,см Кри.ину. Сни славе Усековање главе св. Јована
Крс·ги·гсл,а (11 сеrr·гембар ). ·
М11лснков11hи (2 куће) П<> rrорсклу блиски су рођаци са Васићи ма. Данашње
презиме 11с>се 110 Милс11ку, Васовом бра·rан11у. Ро11 су са Милановићима и
11
Јова~• Цвијиh, Балканско 1111луостр110 у јужнослонс11скс земље, Заво11 за издавање уџбеника СР
Србије. lic<Jl'paд, 1966. 133.
МилојсRићима у селу. Ка<Ј и њихови рођаци, и они су стар11ном "од Андријсни11е"

у Васојсниhима. Славе си. Јова11а Крститеља.
Ђ1Јкuвиhи (6 кућа), доссл,сни су во11 Сјс11ицсг, прв<Ј у Заврату, а ода1·;1е су
си111л11 у Лепосавић. Ста-рином су из Црне Горе (Ку•1и). Презиме носе по с1·аријсм
прс·гку Ћ<1ку. 1-Iекада јс у селу као по1·к11на•1 би11 познат Мико Ћ<1К<1вић, чија јс
по·гки11ачка радња и 11анас са•1увана, али се овим занат<1м више нико нс бани.
Славе св. Апостола Луку.
Мла!)и 11с1ссл,сни11и, 1\<ЈС(;љени 1111сле Другог с11етског ра1·а и кас11ије, су:
Јсрсмиh11 .(1 кућа), 1\<Јссл,сни из Брњака у Ибарском Кпла111ину. Да11а111њс
прсз11мс нс>се П!Ј стариј(;М 11ре1·ку Јсрс~111ји. Према предан.у, други Јср<>·rијсв си11
Миладин имао јс Будимира (Бу]<>) и Живка. Бујо се два пута жс11ио. Са пр11ом
женом имао је с11на Ра11оша, а са 11ру1·ом женом Ра11ом, рпдом 011 Мил!Јјсвића из
Лепосав11ћа, имаlЈ јс Радуна, Ра11ивоја, Радиrпу и ћерке Милијану, Ружи11у и
Мили11у. Бујо се са же11<ЈМ Ра110~1, <Јдсслио из Брн,ака и наС1·анио у Лспосавиhу где
и 11анас жине његови 11о·го~111и. Славе си. Гсорг11ја - Ђур!)и11.
Ј/азо1111h (1 1\<ЈМ.) Ј\<>сс,1,сни из БадЈ1<1nа код Одr1јс11ића (011111тина !\011и
Пазар). Ку11ио јс има11,с l>Д PaJ\!JIJa11<1 Ђокt>иића из Лс11<>савића. С1·ари11!>М јс: 11з
Цр11с Г!1рс (Ку•1и) и 11n r1с1рск11у pl>J\ јс са Всл,коnиhима у !·Iсготин1\)'· C,1anc с11.
А11!>с·го,1а Луку.
M11F1иh (1 дом.) јс Ј\<Јссл,сн из Гркаја, а стари11ом су из !~рне Г!1рс
(Мuра•1<111и) tJI\ Gpa·1·c·1·11a Жура - Журића. Ку11иt1 јс има11,с од Всл,ка Васића из
Лсn<>са1111ћа. Слани с11. Арха11гс;1а Михаила.
Нс;1L·л,к1Јн11h (1 11ом.) јс 11<1ссл,сн из Јунака 11а Рt11·<1·311и, п11во у Цр1Јс11и, <1
<111а·1·лс у Лс11<1са11ић. Слави Пс·гкоnда11.
Разв11так 11aprJ1u111~c. fl<> изградњи жслсз11и•1кс пруге <11\ Косовске
Ми·гро111111е, у Лепосавићу ес 11<1сс11,а11ају р!1доnи: ЈсврсмоF1иhи ( имају кућу пре
1928. г<111и11с), Ј~слсл,к!ЈВ!th11 (1 куhа), Радосанљсвиhи (1 куhа) и Ђсло11rсв11hr1 (1
куhа), ИЗ у лија, и ОIЈИ су Нас·1·арији C1'a!IOBllИl\И ()1101' нассЉ<I. Од 1·ада број
с1·ан!111ника и 11омаћинс·гава у 11ассљу брзо јс растаtЈ, па 1948. нассл,с има 8 куhа, а
1961. г<>д11нс 9611<1маћинс·гава са 410 •1ланu11а.
Од 1961. го11инс када Лспосин11h по11рима улогу а11минис1·ра1·и11110-упраnf1у,
•
·грг<Ј1Ји11ску, 11риврсд11у, култур11lЈ-ПfЈОснст11у и улогу 1111<0.~ск<ЈГ 11сн·гра, по•1со ЈС
11рилиn с·ганоnни1111·ва из <ЈК<Јл11их брдско-планинских села 0111п·гинс.

У 11<1ним 11ру111·1·11сf10-ск<111<1мски~1 уСЈ1011има 11аро•1ит<> !ЈЈ\ 1961. го11инс, у
11ассл,у Лс11!Јса11ић су ес зб11лс зна•1ајнс 11р<>мснс којима су cтnl1pc1111 СК!ЈI1<1мски и
С<>11ијални усл<>11и з<1 бржи и с11сс·1·ранији разни·1·ак. 011 <ЈВС Г<>д1111с П!Jiarl<JM
•
дру111·г11с11<>Г, за11руж1101· и 11ри11а·г1101· сск1·пра реорганизује ес при11рсда насеља.
Основне фу11к11ијс Лспосавиhа ка<> полуфунк11и<1налнс>r 11ассл,а и

<1п111·1·инск!ЈГ срсди1п1·а су: иf1дусrријска, са<1браћај11а, гра!)сnинска, ·1·р1·пви11ска,
угос·гитсл,ска, зана·гска, адм11нистратиn110-управ11а, образов110-nаспит11а,
з11равс·г11сна и кул·1·урно-11росuс·1·11а.
у llC[1Иt>J\Y IJ()C,1C 1961. Г<ЈДИНС у нассл,у Лс11оса1111ћ (JCIJO!JatJO јс 8 !lрСД)'Зсhа

•
К<Јја 11r111c и1111ус1·ријску функ11ију: Прс11узсће за изра11у СГ!Јларијс 11 11рн11с
гаЈ1ан·1·сријс (1961. и 1975.), Пос1·ројсње за фло1·а11ијску ко1-111сf1·гра11ију <>Л<ЈIЈН<Ј-
11инканс ру 11с ( 1971 ), 1111с11узсћс за изра11у кожне 1·алан·гсријс и за111·г11·1·11с 011рсмс
К<Јјс јс )\() l 993. Г<J)\llllC fiИ;J(J у сас1·ану пр<ЈИЗВОДНО-'ГСКС'ГИЛН(ЈГ 11рсдузсћа
"Г1р<1лс·1·ср" из Ра111кс (1079.) , Гlрс11узсћс за 11роиз11од1ьу х11драул11•1них делова
K<>ic јс од 1. јануара 1994. Г<Ј11инс r1ослујс у пквиру Холдинг ко~1панијtо "Ј1рва
петолетка" из Трстеника, Фабрика кристала "Кристал" (1987), Прдузеће

"Жи·rопродукт" (1991) и Предузеће за дистрибуцију електричне енергије
"Електро Космет". Индусrрија има доминантну улогу у привреди овог насеља.
Саобраћајну функцију у Лепосавићу врши аутотранспортно предузеће
"Аутопревоз" из Рашке које у овом насељу има Радну јединицу, железничка и
аутобуска станица и пошта.
ГрађевинарСI·во заузима значајно место у привреди вароu1ице. Ту функцију
раније су об<11Ј11,<1ла прецузсhа "Рад" из Београда, "Брвеник" из Рашке и "Косово"
И"Ј Ву•1и·грна; 11ан<1с Ко~1унално предузеhе "24. новембар" из Лепосавића (1979) и
приватно предузеhе "Камиља" власништво Бојана Јаковљевића и Првослава
Ан·гонијевиhа. ·
Зна•1ајно место у привреди насеља заузима трговина, у периоду после
Другог светског рата, посебно од 1982. цо 1992. године и после 1999. године. У
2002. гоцини трговинску фу11кцију у Лепосавићу вршила је пијаца и 68
·1·рг(>Винских ра11њи од којих61 приватна (прехрамбених производа и мешовите
[Ј(Јбе 33, киоска 6, текстила 1, 2 златарске радње, обуће 2, погребне (ЈПреме 1,
конфск11ијс - 6 и беле технике 2, ауто-делова 3, грађевинског материјала - 3,
П(Јљоприuрецне опреме - 2, гвожђарске робе - 5, намеш·rаја - 1, кристала - 1. По
11сли•1ини продајног простора, оствареног промета и броја запослених познате· су:
ПП "Самал·r-комерц" (власник Ћерим Шемсовић) из Новог Пазара, "Клас"
(Rласник Тихомир Ђело1uевић), ПП "Маја" (власништво Душка Колаковића и
Ми11е Ј·!с111овиh<1), ПП "Ко11ао11ик" (власник Драгослав Вукаu1иноuиh), ПП
"Ибар" (нласн11к Страхиња Јованоuић), "Јутро" (uласник Зоран Ивановић),
Приu<1·гно пекарско предузсhс са 11родајним простором "Нај" (uласни11и браhа
•
Ненад и А110 Јсвремовиh), "Агрокомсрц" (власник Миљојко Петронић) и други.
У Ле11осавиhу су отворене и две бензинске пумпе. По уређености, по
нс11и•1ини и ос·1·варсном пр(ЈМе1·у поз11а·га је бензинска пумпа названа "МСН"
влас11и1u1'1Ј(Ј Зорана Милојевића. ··
У 2()02. години угос·гитељску функ11ију у Лепосавићу обављало је 14
•
уг(Ј_си·1·с·гл,ских радњи: пст кафана (две су власништво ДП "Копаоник", а "Лоuа11",
"Тиха ноh" и М"" у приватном власни1uтву), један млечни ресторан и осам
кафића у приватном власништву. Садашња туристичка понуда, због
нси1грађс11ости објеката и смештајних могућности је непримерена тренутној
си1·уа11ији. ЛепосаЈЈић нс располаже ни једним лежајем у друш·rвеном сектору па
ес с ·гога турис·rи•1ки 11роме·1· и не евиде11тира.
Пос·r(Јјсhи капаци·гсти ни из 11алека.не задовољавају потребе за занатским

услугама и r1роизnt111них ... Дсфиr1итарност је изражена код свих група занатстuа, а
м11оги занати су потпуно изумрли (коларски, коuа•1ки, поткивачки, кроја•1ки и
други). ·
Лепосавић има администра·гивно-управну функцију јер се у и.сму налази
ссди11r·гс јс11ног броја ус·I"анона, (Јрrана и организација које upr1re 1·у функ11ију:
Оп111·1·и11ски суд, Цсн·гар за со11ија11ни рад, општинске с·гру•1нс службе за
образовање, кул·гуру и физи•1ку културу, дечје и социјалне за1uтите, за путене и
комунално-с·гамбе11е послове, испостава међуопштинских стру•1них служби:
инвалидско-пензионог осигурања и здравствене заu1тите; Радна јединица
запо1uљавања из Косовске Митровице, филијале "Комер.цијалнс банке" из
Београда, "Косовско-метохијске банке" из Знечана, "Југобанке" из Косовске
- .' : '.
"
"• ·'''
'
~
-
Па11орама Лепосаоиhп,
Ка.uиља и Kouaorruк ·
11рива·rна предузећа
•
•
'
-----~~~~~~~~~~~~~-'----~----'~~~~~~~~~~~~~~~-
Митровице, "Народна банка" - трезор из Крагујевца и Управа јавних плаћања из

Косовске Митровице.
Васпитно-образовну функцију врше Основна школа "Слободан Пенезић Ђ
Кр11ун" која у свом саставу има издвојена школска места у Дрену, Јошаници и
Кијсв•1ићу и Тсхни•1ка школа "Никола Тесла" са подручјима рада и струкама:
маu1инска и обрада мс·гала, електро-струка, економска сТрука и гимназија.
Ви111у и висок<Јшколску функ11ију Лепосавић врши преко Више економске
UIK<)Лe из Пећи, Учитељског факултета из Призрена и Факултета за физи•1ку
кул1·уру из Приштине, који су након повлачења југословенске војске и српске
поли11ије са Косова измеш1·ени у ово насеље.
Научну функцију насеље обавља преко Института за српску културу -
Г!риштина који јс измештен септембра 1999. године из Приштине.
Здранствену функ11ију врши Дом здравља, •~етири апо·rеке од којих су три у
11риватном влас11иштву, Цен·1·ар за со11ијални рад и Дечји вртиh.
Култур110-просвстну функцију врше Народна библиотека "Свети Сана",
Центар за кул1·уру, Културно-уметничко друштво "Копаоник" и Дом културе
"Снети Сава" из Истока.
Убрзани развој привредн11х и нспривредних делатности услlЈвио јс
интензивни прилив становништва са села, убрзану стамбену изградњу,
·1·ери·1·tЈријално ширење нассл,а и савремену урбанизацију. Прва зграда у
11ру111твенt1м власниш·1·ву са пст конфорних станова изграђена јс 1957. године. Две
године касније изграђена јс још јс11на зграда са четири ста11а.
Од 1961. J\lJ 1970. го11ине у насељу јс изграђено 85 станопа, ш1·0 просе•1110
гt1ди111ње износи 8,5 станопа, од 1971 - 1980. 180 станова што просечно годишње
износи 17 с·ганова, 1981 - 1990. - 128 станова или просечно годишње 12,8 станова и
lJJ\ 1991 - 1999. го11и11с - 52 с·гана или просе•1но годиш1ьс 2,5 стана. Према томе, у
нассл,у Лспосавиh после Другог светског рата у 11руштвеном власниu1тву
изграђено јс 444 стана. 12
Најин·rензивнија стамбена изградња била је у периоду
1971 - 1980. године у коме јс врло интензивна стамбена изградња била јс и у
индивидуалном сектору.
Поре11 с·гамбене изградн,е у насељу јс изграђен и извеС1·ан број објеката за

потребе: управе (згра11а СО изграђена јс 1968, а поткровље 1984. и зграда
поли11ијс 1975); 111колскс зграда основне осморазреднс 1uколс техни•1кс (1969),
111ко;1с (1974) и 11е•1јег вртиhа (1979, а анекс 1983); здравства (зграда Дома здравља
1971, а друга 1984. године) и ветеринарска станица (1986). Зграда Со11ијалнс
за1111·и·ге јс изграђена 1988. го11ине, кул·гурс (нов ДlЈМ културе изграђен је 1989, а
стари 11ом културе, оштсhс11 у коrrаоничк;им земљотресима саниран је 2002.
1·011инс); catJбpahaja (зград<1 Ау1·обускс станице изграђена јс 1974, а нона згра11а
Жслсзни•1кс стани11с 1986. и Пl1111те 1979; трговине (робна куhа је изграђена 1982);
згра11а 11ру111·1·нено-п11;1и·ги•1ких t1рганиза11ија изграђена 1983, Суда 1987. и ПИО
1988. године; спор·га (зграда и спортски цен·гар изграђени су 1976. године);
уг11с·гитељс1·ва (Ресторан "Дубрава" изграђен је 1968); у току су завршни радови
на изградњи храма посвећеног Василију Острошком - Чудотвор11у.
Убрзана изградња условила је брзо 1·сриторијално ширење насел,а.
Изграl)ују се нови делови насеља: насеље у Сланиruту, у по11ножју брда Чукарак,
Тре11•1ин<Ј насел,с, насел,е 81Јди11с, и насеље "До".
''Подаци су добијени од JKII "24. новембар" из Лепосавића.

274 Благоје Павловић .
--------
У развоју насеља посебна пажња била је посвеhе11а реконструкцији и

изградњи улица, водоснабдевању, изградњи канализа1~ионе мреже и озелењавању
повр111ина.
М1с1грације село-град на овом подручју као 11ове врсте ·rрајних мигра11ија

условљене су пр<>меном у 11ривре11и у перио11у између 1965. и 1990. годи11е.
Пр<1ме11а је и111ла у 11pau11y дифере11ција1~ије нспољоприnре11них делатн<1с·rи и
њихове концен1·ра11ије у вароu1ици Лепосавиh. РазRојем насеља Ле11<Јсавиhж
• •
досељавају се с·гановни11и околних села и запошљавају у непољо11р1111рс11ним
делатносrима. Ин·rензи1·ст усељавања сеоскtЈГ сгановништва заnисио је, 011

11ру111·гвсно-економског развоја вароu1ицс. Механи•1ки прилиu становника
наро•1ито је изражен од 1971. до 1991. Г<>дине, па Лепосав11h 1981. године има 2.625
с·1·анl1вника и 76811омаhинстава, а по 11опису 1991. године број стано11ника прелази
1·ри хиљаде, а 11омаhинсгава 842, што је 9,64°/о ви1пе 11сго у 1981. години. После
пt111r1ca сганоnниu1·1·ва 1971. године Лепосавиh је спретан у нассл,с мешови·rl1г
·rипа, у попису 1981. сврстан је у насеље градског карактера. fltJjaпa варt1щи11с н<1
тсри1·<1рији развИјеног ссt1ског насеља као што су Лепосавиh r1 Леu1ак у 11а111и~1
крајевима није рс1·ка. То јс случај са Гучом, Ариљем, Алелександ~101111ем
Жупским' 3 , Бал,е1111,1м и Јt11uани•1ком Бањом.
Всhину сганов11ика насеља Лспосавиh данас чине млађи досељеници.
Осим досељених из оближњих и других села на територију опu1тине
С'Гановнии11·во вароu~ице чине и досељеници из других
.
крајева земље
'
КОЈИ су
утицали на разnој Лепосавиhа и њсговс1г привредног живота.

Према томе, мигра11ија ссло-гра11 била је у функцији привре1~ног разnоја
•
насеља и ути11ала ЈС на запо111,ъавање пољопривредног станов11и1111·па у
нс11t1л,с1r1риnрс11ним 11слатност11ма и порасг градског <..•·ановни1u·rва.
С обзиром да су родопи данашњег сганl1вништва опr11тине Јfепосаниh

обрађени у свакt>М сеоском насељу, ов11с се бавимо родовима који су досељени из
•
других крајева.
Анђиh (1 дом'.), 11осељени 11з села Калудре, код Берана у Црној Гори.
С·гаријс порекло им јс од племена Куча. Славе св. Николу.
Ацковиhи (2 дом.), досељени су из Одојевиhа на Рогозин, оп1uтина Нани
Пазар, гдс су до1uли из Црне Горе, средином XIX века. СЈ1аве cn. Николу.
Анђелковиh (1 дом), досељен из Грабовца код Косо11скс Митровице.
Слави сн. Апосrола Луку.
Арси/; (1 дом.), досељен из Ссвца, код Штрпца, у Сириниhкој жупи. Слави
св. Ђорђа - Ђурђиц.
Анђелковиh (1 дом.), досељен 1978. године из Грижана на Рогозни. Слави
Ђурђевдан, а прислужује св. Н1с1колу. Стар1с1ном су од Дробњака.
Анђелковић (1 куhа), досељен јс из Валча код Звечана. Слав1с1 св. Ћ1с1рика
(27. фебруар).
Бабић (1 дом.), 11осељен је 1966. године 1с1з Калудре код Берана, прво у
Миокс1виhе, па у Бело Брдо, да би 1986. године дошао у Лепосавижh. Даљом
с·гарином су од Васојевиhа. Слави Ђурђевдан, а прислужује св. Илију.
Божовиhи (2 дом.), досељени су из Придворице, из Ибарског Колашина.
Славе Ми·гровдан, а прислужују Петровдан.
13
М. Филиповић, О вврошиц,1ма и селима XXIX гласник Географског друштва, Београд, 1949, 33-
37.
Божиh (1 дом.), досељен је из Базољина, општина Брус, прво у Бело Брдо,

а одатле се преселио у Лепосавиh. Крвни су сродници штављанских Кулиза, а
једно су родство са Милетиhима у селу. Слави св. Краља Стефана Дечанског. ·
Бурићи (2 дом.) досељени су из Пеhи у Метохији, а старином су из Заграде
код Даниловграда. Славе св. Архангела Михаила, а прислужују св. Илију.
Васиh (1 дом.), досељен је из Свињара код Косовске Митрови11е, где су
до11Iли из Зупча у Ибарском Колашину. Воде порекло од Шарчевића, па их тако
зову. Славе Петковдан.
Величковиhи (2 дом.), досељени су из Градишта код Бачке Паланке. Славе
св. Николу.
Вуј(ЈШевиh (l 11ом.), досељен јс из села Ржанице код Мурина, у Црној Гори.
Слави Ми1·ровда•!.
Вукоји•1иhи (4 11ом.), досељени су из Стануловиhа општина Брус. Славе св.
Ђорђа Алимпија Столriика.
Власи (1 дом.), досељен из села Огошта код Косовске Каменице.
Bлa,aj(lJ\l>M.), пореклом из Косовске Каменице.
Вла1пковиh (1 дом.), досељен је из Лучке Ријеке у Ибарском Колашину,
11аљом старином је из Црне Горе, од Бјелопавлића. Кажу да су пореклом род са
Јак111ићима у Јасеновику. Славе св. Петку.
Вукашиновиh (1 дом.) у Сланишту и Вукашиновиh (1 дом.) у До,_
дl>Ссљсни су из Доњег Стануловића, опII1тина Брус где су дошли из Горњег
(11рногорског Колашина) крајем XVII или по•1етком XVIII века. Славе св. Јована
КрС'rи·геља.
Вукоји•1иhи у Слани111ту (1 дом.), досељени су такође из Стануловиhа.
Славе св. Алимпија Столника.
Георгијев (1 дом.), досељен је 1972. године из села Дуката код Босилеграда.
Слави св. Архангела Михаила.
Даhевац (1 дом.), досељен јс из Ссвца . у Сиринићкој жупи. Слави
•
Ђурђевдан.
Дсспот{ЈВИh (1 дом.), дс~ссљсн 1959. године из села Блажева (оп1IIтина
Бrус). Слави св. Ђорђа.
Делиh (1 дом.), досељен је из Обилића, на Косову, где су досељени као
колонис·1·и 1922. године из Коренице у Лици. Слави св. Јова1Iа Крститеља.
Дробњак(l дом.), досељен је из Пасјег Потока на Рогозни, где су дошли из
Црне Горе у XIX веку (Дробњаци). Славе Ђурђевдан.
Ђоковиhи (2 дом.), досељени су из Жеровнице код Звечана, где су дошли
из села Грижана на Рогозни. Славе Митровnан, а прислужују Петровдан.
Живиh (1 дl>М.), досељен је 1971. године из Самодреже на Косову, где су
110111ли у прв<>ј половини XVIII века из Ибарског КолаIIrина 14 . Слави св. Василија.
Захаријевиh (1 куhа), досељен је из Косовске Ми·гровице прво у Сочаницу,
па у Лепосавић. С·гарином је из Призрена. Славе св. Вра<1е, јесење.
Емини (2 дом.) досељени су 1967. године из села Радсша код Драгаir1а,
опrIIтина Гора.
Ивановиhи (2 дом.), досељени су 1977. године из Новог Брда на Косову.
Славе св. Архангела Михаила.
1
' Атанасије Уро111евић, О Косову, антропогсографске студије и други списи, Институт за cprrcкy
културу - Приrrrти11а. Лепосавић, 2001, 156
------------~-----
Ивановиh (1 дом.), досељен је из Буковице код Рожаја, а пореклом су од

Бра1·l1ножиhа. Слави св. Николу.
Ива11овиh (1 дом.), досељен из Зоеча11а где су до111ли из села Балоо1~а код
Подујева. Даље порекло везују за село Злати11у у околини Подгори11е. Пореклом
су Кучи. Славе со. НикоЈ1у.
Јаковљевић (1 дом.), досељен је 1979. године из Ву•1итрна, села Ропица_
Води порекло од Цурака. Даља старина му је у Метохији, околина Пећи. Раније
су сланили св. Николу, али су из непознатих разлоr·а променили славу и узели со.
му•1с11ика Агатоника ( 4_ септембар).
Јевтић (1 дом.) пореклом од Јеотиhа у Cyot)M Долу код Косовске
Ми1·ровице, где су до111ли из околине Кур111умлије, 11рво у Соколи11у, па у Суви До.
Сма1·рају се ~;таринцима. У Лепосавић је досељен 1972. го1~ине и слан11 сн.
Стефана.
Јовановиhи (6 дом.), досељени су из Сељан11а, засеок Јосићи (Јосића мала),
гдс су до111ли из села Цре11уље у Ибарском Кола111ину. У Ссљан11е је 11рно 1~01пао
11рсдак Јосија, 11t1 кt1ме су НlЈсили 11р1106итно презиме Ј<1сиh. Дошао је на "а1·ину
земљу". I!tJ поро11и•111lЈМ пре11а11,у Јоса јс имас1 још дпа бра·га: Јак111у 11 Ђура, који
су ка11 и Јосија 01·и111ли у Ву•1у, г11е 11анас жипе њихови по·rом11и Јак111ићи и
Ђурићи. Jlo пореклу род су и са Ђурђевићима и Михаиловиhима у Мошни11и.
Славе св. Петку - зимску и ле·1·њу.
Јовановић (1 дом.), досељен је 1966. године из Бадњев11а, оп111тина
Ба·rt1•1ина, а кажу 11а су с·гаринс1м из неког села у Ибарском Колашину. Слави сн.
Николу.
Јосифовић (1 11ом.), досељен је 1974. го11ине из Грачанице на Косt1ву, а 1·11е
су 11ресељени из села Суп1ице 1830. годи11е. Даљом старино~~ су из околине Дебра
у Македонији. Славе Митроо11ан.
Кали•1анин (1 кућа), досељен је из Ш1·авља код Сјени11с, 1-де су до111ли у
првој 11оловини Х!Х века из Калице код Берана. По 1·омс се презивају Кали•1ани.
Кали•1ана данас има у Топлици, Београду, Новом Пазару, Краљеву, Ра111ки и
Јана•1ком П<ЈЉУ (опш·гина Нови Пазар). Пе1·ар Кали•1анин био је један од вођа
бабинске буне 1875. годи11с и у•1есник у јаворском pa·ry 1876. ~·одине. Сви слаuс
Митровдан.
Краговић (1 дс1м.), 11с1ссљен је из Мура код Рудни11е, гдс су за преме
Карађорlја 11011111и из Кс1биљс Главе у Ибарском Кола111ину. Даљом старином су
с111 Мора•1е. Сла11и св. Арха11гсЛа Михаила, а прислужује Велику Госпоину.
Краговић (1 Ј\<)М.) .11с1сељен јс из Кобиље Главе у Ибарском Кола111и11у.
Према пс1родичном предању н,ихов предак доселио се 011 Мора•1е у Лукан ЈЈ:о на
Рогозни, а пс1четком XIX века у Кобиљу Главу. Слави св. Архангела Михаила.
Керкеза(1 дом.) предак је досељен 1933. године из Смољана код Босанског
Петров11а, прво у Костин Поток, а по·rом у Лепосавић. Слави Ђурђевдан.
Кос1ић (1 кућа), досељен јс из Рудина на Рогозни, оп1111·ина Зuе•1ан.
С-1·ари11ом су из Црне Горе, 011 Ера11а у Ник111ићкој жупи. Слав11 сн. Николу.
Кнежевић (1 дс1м.), доссљс11 јс 1991. године из Горњег Милановца, г11е су
до111ли из Црне Горе - Б<1гдани11а. Говоре да су с·1·арином од племена Дрс1бњака.
Слапс Ђурђевдан.
Конески (1 11ом.), досељен јс 1975. године из села Долгаје11 код Прилепа у
Маке11<1нији_ Слави со. Ђорђа Алемпија С·rолпника.
----------------~--~---------------
Крсчков11h (2 дом.) досељени су 1971. године из Подриња код Ораховца,

гдс су дош11и као колонисти из Албаније, село Браке 1936. године. Славе св.
Алимпија Столника.
Лазаревић (1 дом.), досељен је 11э Судимња, општина Брус. Слави св.
/\поС1·ола Луку.
Лакушиh (111ом.), досељен је 1986 .. године из Косова Поља, где су дошли
1929. године из Балов11а код Подујева. Старином су из села Леваја код Лијеве
Ријеке у ЦрнtЈј Гори, lЈД племена Васојевића. Славе св. Архангела Михаила.
Лугоња (1 11ом.), 11осељен из Нових Козара11а код Кикинде, где су доl!IЛИ из
Пс111горице као колонис1'И. Пореклом су од бра·rства Луковића. Славе Ђурђевдан.
Лук11ћ (1 дом.), 11осељен јс 1973. r·одине из Косовске Митрови11е. Слави св.
Архангела Михаила.
Л1аксимовићи (2 дом.) су се доселили из Базол,ина, општина Брус, прво у
Бело Брдо, а 1981. године у Лепосавић. Старином су из Црне Горе (Морачани).
Славе Аранђеловдан.
Максимовиh (1 куhа), 11осел,сн јс 1980. године из Гра<1ани11е на Косову, гдс
су 110111ли као коло11исти из Херцеговине. Слави св. Ђорђа Алимпија.
MarcJH'ICIJиhи (3 11ом.), досељен је 1968. године из села Стражсвине код
I !ик111иhа. С·гарином јс од братства Магопчсвиhа из Пјсшивачкс облас-1·и. Слави
с11. Јована Крсти·гел,а.
Мај11,·сн11ћ (1 ДlЈМ.), досељен јс 1966. год1111с из Марсениhа Ријеке код
!-)срана. С'I·аринtЈМ јс lJJ1 плсмс11а Васојсииhа. Слане св. Архангела Михаила.
Мијиа11овиh (1 ДlЈм.), досељен јс из Папашти11е KlJJ\ Курruумлијс прво у
Бело Брдо, а он11а у Лсurак, /\а би се 1972. преселио у Лепосавић. Славе св. ЂсЈрђа
- Ђурђи11.
Марјановиh (1 11ом.), 11оссљсн јс из Лешка, а с·rарином јс из Драгосаиаца
KlJJ1 Крал,сва. Слави св. Ђорђа - Ђурђи11.
Марковиh (1 дor.r.), досе,ъен је из Ву<1и1·рна, гдс су досељени 1932. године
као КlЈлонис-rи из Грашепа11а код Бруса. Слави св. Николу.
Марковић (1 дом.), 11оссљс11 је и Тополе прво у Со•1а11ицу, а око 1958.
Г<Јди11с преu1ао у Лепосавиh.ж Слави Ђурђевдан.
М11липојспић (1 дом.) д11сел,ен је из Вељег Бријега у Ибарском Колаu1ину,
а старином је из Црне I'ope (црногорска Брда), од племена Дробњака. Слави
Ђурђсп11ан, а прислужује св. Илију. .
Милснтијс11иh (1 куhа), досељен је из Косовске М111·ровице, где јс до111ао из
Ру11и11а на РогсЈзни.
Милутинопићи (1 11ом.), досељен јс 1970. године из Жсровни11е, оп111·Гина
Звс•1ан. Слави сп. I-IиксЈлу.
Милосанл,1,·виh (1 д<Јм.), досељен је 1972. из Козарсва, оп111тина Звс•rан.
Сла11и св. Јоиана Крс·ги1·сља, а 11рислужује си. Илију.
Митрић (1 дом.), 11рсдак 11осељс11 1968. го11инс и:Ј села Брдо K<JI\ Мрко1hиh
Гр<iЈ\а у Бос11и, слави св. Василија Великог.
Николићи (2 дом.), 11осељени из села Блата код Пирота прно у Врачево, а
11отом у Лепосав11h. Славе св. Архангела Михаила.
НсС1·орони.~и (2 11ом.) досељени 1947. године из Блажева, прво у Бело
Бр/\О, а 011а·rлс 1968. го11ине у Лепосавижжh. Славе св Вра'IИ, јесење и летње.
Недељковић (1 дом.), досељен 1973. Г<>дине из Грабовца, општина Зве•1ан.

Презиме носе по претку Недељку. Једно су родство са Ракиhима у Сланишту.
Слави св. Враче - јесење и летње.
Николић (1 дом.), је досељен из Беле Паланке 1961. године. Бавио се
фотографским занатом и био први који је имао фотографску радњу у
Пспосавиhу. Слави св. Николу.
Орловић (1 куhа), д<>ссљен је из Горњег Стрмца у Ибарском Колашину.
С·1·арином су из Црне Горе, из Брда, од старог братства Орловижhа у Баји11ама
код Це1·иња. Слави Ђурђевдан, а прислужује св. Николу.
Павић (1 д<>м.), је досељен априла 1977. године, ка11а је у Лепосавићу по•1со
да ради Оп1uтински суд. Пореклом је из села Коретишта код Гњилана, а даљом
•
старином из Прилепа у Македонији. Слави св. Николу.
Панличиh (1 дом.) досељен је из Дими·rровграда, а порсеклом је из Пеhи у
Мс1·охији. Даљом старином је из Даниловграда у Црној Г<Јри, од племена
Бјелопавлића. Звонко Павли•1иh је rrрви академски сликар и магистар сликарства
у Лепосавићу. Слави св. Пе·rку.
Павловић (1 дом.), досељен је 1959. године из села Панојевиhа, оп111тина
Рашка. Води порекло од пре·1·ка Паноја који јс досе.Љен из Бихора у Црној Гори.
Слави родовску славу С!Ј. Ник<1лу.
Перић (1 дом.), доссље11 је из Лешка, где су 1~оu1ли из Лапљег Села на
Косову. Даљом старином су из горње Бина•1ке Мораве. Слави cu. Н11колу.
Петковићи (3 дом.), досељени су из села Жакова код Истока у Метохији.
Сла11с св. Петку.
Прибаковић (1 дом.), досељен је 1959. године из Ву•1итрна, где је дошао 11з
села Драгуше КО/\ Бла11а. Слави св. Николу.
Попов (1 д<>м.) јс досељен 1976. године из Београ11а. П<1рсклом је из села
Врела код Уба. Слави Ђурђевдан.
П(ЈП(Јвић (1 дом.), јс 11осел,ен из села Прилужја на Косову. Пореклом су од
Секулиhа у Гра•1аници, одакле су се 1860. године преселили у Прилужје 15 • Даља
старина им је у Пологу код Тетова, у Македонији. Славе св. Николу, а у
Гра•1а11и11и су славили Ми·rровдан .
•
Пеновски (1 дом), досељен је 1980. године из Берова у Македонији. Слави
Ми1·ровдан. ·
Раденковић (1 1~ом.) је досељен 1973. године из Србовца (Бугариhе),
оп1111·ина 31Је•1ан. Слави св. Ђорђа
- Ђурђиц.
Ракић (1 кућа) је досељен 1953. године из Грабовца, опu1тина З11с•1ан.
Првобитно ес презивао Недељковиh, а ново презиме је узео по старијем пре1·ку
Раки. Слави св. Враче - јесење и летње.
Реrrановиh (1 дом.), досељен је 1979. године из Осојана код Истока. Слави
св. му•1еника Трифуна.
Санковић (1 Ј1<Јм.), досељен јс из Руднице, од Савковића, где је дошао из
Рој•1иhа, опш1·ина Ра1nка. С·гарином су из Црне Горе, 01~ Пипера. Славе
•
М и·1·ров11а н.
Срећковић (1 дом.), досељен је из Р11ата код Ра1nке, слави св. Ђорђа -
Ђурђиц.
'' Ата11асијс Уро1uевиh, Косово, Научно дело, Београд, 1965, 273.

ТанасК(ЈВић (1 11ом.), до~;ељсн јс из Врачева, а тамо јс дошао из Казновиhа

ко11 Раu1кс. ВсЈl\И порекло од Прњака из Пр1~.дола ко11 Никшиhа у Црној Гори од
с·гарог братства Угреновиhа'", из племена Никшиhа. Слави св. Јаhима (22
септембар).
Тспав•1свић (1 дом), досељен је из Ву•1итрна 1998. године, а старином јс из
села Сибни11с у ТопЈ1ици. С..лави св. Николу.
Т(1м11ћ(! l\CJM.) досељен јс из села Лауше кс>д Србице. Слави св. Николу.
Трајковић (1 11ом.), досељен из Жсровнице код Зве•1ана. Слави св. Ђорђа -
Ђуr1)11ц.
l.(нсј11ћ (1 11с>м.), 11оссл,сн јс из Ш·1·имља на Косову, Г/\С су доu1ли, како кажу,
пре 300 година са Жабљака у Црној Гори. Славе св. Николу.
llcp(JBИHa (1 11с>м.), досељен је 1965. 1·011инс из Самодреже КСЈД Ву<1итрна, а
с·гаринlЈМ су (Ј/\ Невесиња у Хер11егсЈви11и. Слави Ђурlјепдан.
Пl>сле lЈружане интер11сн11ије. НА ТО у марту 1999. го11ине и /\оласка
мирtЈВl!ИХ снага 110/\ Эаl!l'ГИТ(ЈМ УН ДОIЈIЛО јс ДС) еГЗ(Јl\уса неалбанског ЖИВЈЬа са
Kocona и Мс·г<Јхијс, у()ијања, пл,а•~кања и униш·гава1ьа њихове имовине,
кул1·урн11х 11 духовних /\СЈбара. Снежана Милив<Јјевиh из Инсгитута за ср11ску
кул·гуру При111·ги11а у 11ези 1'<ЈГа 11и1uс да: "подаци о брсЈју избег,1их злослу·гнсЈ
указују 11а Кос1ЈВ(Ј и Мет<Јхија постају с1·нички чиста 1·ери·горија, изузев његовог
марги11алнс>г сс11срно1- дела" и да су Косово и Мет<Јхија уместо мултиетни•1ког и
17
мул·1·икул·1·урнс>r 11ре·rнt>рен11 у ~1онс>стн11<1К(Ј и монокул1·урно. Према пода11има

UN!ICR-a у периt>/\У 011 l(J. јуна до септембра 1999. године са Косова и Метохије
избегло јс 24(Ј.0(Ј!Ј Срба и 11ругог нса,1банског становништва. Веhинско српско
с·1·ановн11111тво 0•1уnало ес у с>11u1·гинама северног дела Косова и Мстс>хије као и у
11еким t>11u1·гинам;1 срс11и1uн,сг и југоис1·0•1ног 11сла. У оп1u1·ини Лспосавиh, 11рсма
r1сЈ/\а11има Црвеног крста 11ривремено су на111ле пребипаЈ1и1111·е 234 поро11и11е са 842
•1ла11а.
У ЛепсЈсавиhу јс 11еhина расељених псЈроди11а смештена 11риватно, код

ро116ине, прија1·еља, 11оз11аника или у многим /\tЈМовима 110 тада 11с11оз11атих љу/\И.
ПtЈр<>/\Иl\е су: Ђорђевић - (1 /\СЈМ) 11осељен из Приu1тине сс11тембра 1999. ГlЈ/\ИНС, а
·гаме> су /\tЈ1uли из Слн1·ине код Ву<1и·грна. Сада1uње презиме носе по претку
T>opljy. Славе сн. Арха11гела, зимски и ле·гн,и. Из овс1г рода 11отиче Мило111
Ђс>рlјсниh /\<ЈК'\'(ЈЈ1 филсЈлtЈ111к11х наука, 11ирек·r<1р И11сти·гу1·а за српску кул·rуру -
ГЈри111·1·и11а. ay·rcJp (ЈСаМ збирки l!CCaM<I и шес·1· сту11ија из области књ11же1Ј!IОС'ГИ и
ис·1·(Јријс српске кул1·у11с. Буха (1 дом.) пореклом су из l·Iевесиња у ХерцегсЈвини.
Гlре Другог свс·1·ског pa·ra 11осељс1-1и су на Косово, а у Лепосаnиhу су избегли из
При111тине после 1999. годи11е. Слави Митровдан. Радомировиh (1 дом.) досељен
из КсЈсоnскс Ми1·рови11t:, а с·1·арино~1 јс из Србов11а код Зпс•1ана, слави св. Геор1·ија
- Ђурђи11. Кова•1свић (1 дом) 11з Ђакови11е; Аџанчиh 1 дом.) из Об11лиhа;
Мла;(снон11ћ (l /\СЈм.) из Обилиhа, Ьранковић (1 дом.) из При1uтине, Бабовић (1
11с>м.) из Косовске МитрсЈnице, Бај1Јаk111 Ацо (1 дом.) из Ђаковице, Нс11сљков11ћ (4
дсЈм.) и:Ј Ву<1и·rрна, Јован1Јвић (! Ј\ОМ.) из Призрена, Милутиновић (1 11ом.) из
Ву•111·гр11а, Јаковљсв11h (1 11ом.) из Косовске Ми1·рови11е, СПасојсвић (1 дом.) из
Гlсhи, Акссн'l'Ијсвић (1 дом.) из Обилиhа, Матијашевић (1 дом.) из Косоискс
М11·грtЈ11и11с, Нс;(ел,ко11ић (1 /\<ЈМ.) из Липљана, Не11сљкопић (1 дом.) из Приui·гине,
:r, })аД()<.:ЛаR ЈЬ .. [la11Ji(Jf-1Иh. 11ancJ\CH(J ,rtcлo, HR.

:-; С11сжи1-1а МиЈIИ1:Ј(>_iс11иh. /~'1·11ичка смс11а с-га11овништва на Косову и Метохи1Н, Баr.uтина, св. 14.
Инс1·и1·у·1· за српску културу - !Iри111·1·ина, Лс11<1савиh, 2002, 289.
а пореклом је од Недељковиhа из У лија. Слави Ђурђевдан; Јанковић (1 дом.) из

Обилиhа, Спасић (1 дом.) из Вучитрна, Шерифи (1 дом.) из Драгаша - Гора,
Јови•rић (1 дом.) из Обилиhа, Недељковић (1 дом.) из Призрена, Нићифоровић (1
дом.) из Пеhи, Радојсв11ћ (1 11ом.) пореклом су од Радојевиhа у Горњем Крњину
из Призрена. Слави Ђурl)ев11ан. Прлинчевић (1 дом.) l!З Урошевца, Живић (3
дом.) из Вучитрна, КрС1·овић (1 дом.) из Косовске Митрови11е, Жарковић (1 дом.)
из Приштине, Поповић (1 дом.) из Косовске Ми1·ровице, а пореклом су од
Поповиhа из Попов11а. Слави св. Николу. Костић (1 дом.) из Урошев11а, Цвејић (1
дом.) из При1uтине, Милановић (1 дом.) из Приштине, Ђукић (1 дом.) из
При111·гине, Михајловић (1 дом.) из Приштине, Кузмановић (1 дом.) из Косовске
Митрови11е, Јаћимовић (1 дом.) из Приштине, Чавић (1 дом.) из Вучитрна,
Милуновић (1 дом.) из Обилиhа, а пореклом је од Милуновиhа из Црна·го11а,
засеок Обади. слави св. Мину, Милуновић (1 доћ1.) из Вучитрна, Живић (1 дом.)
из Обилиhа, Недељковић (1 дом.) из Приштине, Бо1иковић (1 дом.) из Приштине,
Милосављевић (1 дом.) из Липљана, Миладиновић (1 дом.) из Приштине, Костић
(1 дом.) из Вучитрна, Јовановић (1 дом.) из Призрена, Мишковић (1 дом.) из
Ђаковице, Милић (1 11ом.) из Косова Поља, Цвејић (1 дом.) из Приштине,
Станојевиh (1 дом.) из Косова Поља, Вајт (1 дом.) из Драга1uа - Гора и Зарковиh
(1 Ј\t>м.), доссл,сн јс из Приш1·инс, пореклом из Гt1јбуље код Вучитр11а, старином
су из Топлице. Слави си. Николу.
У колек1·ивном центру Дома здравља у Лспосавиhу смеu1тено јс 17
поро11и11а са 31 '!Ланом. Породи11с су: Трбољевац (1 дом.) из Суве Рекс, а
пореклом су од Трбt1л,ева11а из Крушева, слави св. А11ослола Луку. Кујунџиh (1
дом.) из Призрена, Миљојковиh (1 дом.) из Ву<1итрна, Банићевић (1 дом.) из
Приu1·гине, Пауновић (1 дом.) КОЈ\ ИСI·ока, Павловић (1 дом.) из Пеhи.
У овај колективни цен1·ар смеш·гено јс и 11 поро11и11а са 21 чланом
избеглих из Хрва·гске и Босне и Херцеговине 1996. године: Кљајић (1 дом.) из
Доњег Лапца, Сгоисављевић (1 дом.) из Срба, Петровић (1 дом.) са Плитви11а,
Ба1'Иница (1 дtэм.) из Дон,сг Лапца, Глумац (1 дом.) из Грачца, Бурсаћ (3 дом.) из
Дрвара, Миланко (1 дом.) из Грачца, Рашева (1 дом.) из Госпиhа, Павловић (1
дом.) из Пстрин,е.
У колективном 11ентру Српска барака смештено је 9 П<>родица .са 31
•~ланом: Лаэаревиh (3 дом.) из Клине, Масић (2 дом.) из Клине, Пантовиh (1 дом.)
из Ђакови11е, Буриh (1 дом.) из Пеhи, Николи!; (1 дом.)· из При1111·и1iс,
Милутиновић (1 дом.) из Ђакови11е. .
У колективн<>М 11снтру "Храс1·" у Лепосавиhу смсu11·ено јс 13 породица са
41 'IЛ.аном и то: Милић (1 дом.) из Доњег Неродимља, Субашиh (1 дом.) из Гатња,
Делић (1 дом.) из Ђаковице, Зариh (1 дом.) из Доца, Ву•rиновиh (1 дом.) и Јовиh (1
дом.) из Клине, Николиh (1 дом.) из Липљана, Лалиh (1 дом.) из Пеhи, Николи!; (1
дом.) из Косовске Митровице, Куц (1 дом.) из Пеhи, Анf;елковиh (1 дом.) из
Вучитрна, Поповић (1 дом.) из Псhи, Фисер (1 дом.) из Старог Трга код Косовске
Ми·гровицс.
У колективном центру ЈУ програма у Лепосавићу смештено јс 10 породица
са 33 члана: Сганковић (1 дом.) из Г1ьилана, Бојиh (2 дом.) из Истока, Закић (1
дом.) из Ђако1Ји11с, Јаи1и (1 дом.) из Обилиhа, Антиh (1 дом.) из Орахов11а,
Шhепановиh (1 дом.) из Вучитрна, Јовановић (1 дом.) из f1рип1тине, Савић (1
дом.) из Гн.илана, Crracиh (1 дом.) из Обилиhа.
Укупно 11 породица са 18 чланова из Хрватске и Косова и Метохије

смеruтено је у колектив11ом центру "Спортски центар" у Лепосавићу. Породице
су: Тоktашсвиh (1 11ом.) и Дракула (1 дом.) из Книна, Тодоровиh (1 дом.) из
Шибеника, Тодоровиh (1 дом.) из Книна, Надовеза (1 дом.) из Шибеника, Iarиh
(1 J\lJM.) из БснКt)ВЦа, Мирковиh (1 дом.) из Коренице - У11бине, Сулиниh (1 дом.)
из Ис1"l>Ка, Сарковиh (1 дом.) из Истока, Ивановић (1 дом.) из Клине.
У Рома кампу који се налази у бинruим војним објектима у Лепосавићу
cмeiu·reнo јс 38 расељених ромских поро11и11а са 201 чланом. Већина њих је из
Ј(осс>nске Ми1·рови11е и Ву•1и·rрна. Један мањи број породи11а избегао је из
Обилића, Пrч1111·и11е, Уро111ев11а и Ilодујева.
ЛЕШАК
ПоЈтожај 11 1ип. Спада у насеља градског карактера. Налази ес на

десној с1·рани Ибра, l(J км се11ерно од Лепосавића. Надморска 11иси11а насеља јс
455 мi;·rapa. Kyht: су лс111иранс углавнс>м са десне стране железничке пруге и
маг11с1·ралног r1ута КосlЈвска Ми·rровиr1а - Paruкa - Краљево. У насел,у се издвајају
зact:l>r1и: Засељс, Кратина, Јелснићи, Премовиhи и Камен.
Топl1rрафски назини појединих 11елова атара насел,а са зесеоцима су:
Каменски луг, Колибиu1·гс, Грађевац, Леш·ганско поље, Грабови, Јелениhки
11c1·r·l1к, Присоје, Коr1а<1сва11, Пуљковац, Кулина, Дубови, Рупине, Абраurки луг,
Ћс>кс>ва11, Просс<rени11а и У сс11линс ( Засел,е ).
Насеље има повољан саобраhајнс>-гсографски положај, јер ес налази на
ибарскс>ј магистрали и железничкој прузи Београд - Краљево - Скопл,с.
Најближа градска насеља су Раu1ка 20 км, северно и Косовска Митровица 40
•
КИЛ(Јмс·1·ара, ЈУЖНО.
Назив, пр(ЈШЛОС1' и старине. Наз11в насел,а вероватно потиче име биљке

11t:ска; ијекавски лијеска (листопадни густ грм чији се изданици упо·гребљавају у
плетарству, 11рво у столарс·гву и резбарстnу. а плодови у исхрани).Топоним спада
у фи·гон11мс. Леurак ес у народу чује jour и као Лијешак.
Леu1ак спада у старија насеља. У Повељи кнегиња Мили11а са синовима
С1·сфа11ом и Вуком приложила јс 1395. Гt>дине Лијеruкак манастиру Све1·ог
Пан1·слсјМlЈНа, на Све·гој Гори. Под називом Лијешак насеље се помиње у Даници
Вук<! С·геф. Кара11иhа за 1828. годину када су га ослободили Карађорђеви
ус~·ан1111и lJJ\ турске власти.'"
На темељима старс 11рк11е, саграђене 1925. године, после земљо1·рсса 18.
маја 1980. године, , у Лс111ку је сази11ана нова 11рква посвећена Успењу
Богоро11и11е. Сваке године 2. августа, на св. Илију, овде се одржава велики
нарс1д11и сабс1р. .
Становн11111тво и р(Јдони. Забележено је да је по попису 1921. годи11е Ле111ак
имаlЈ 25 домаhинс·гаnа са 59 с~·ановника, 1948. го11инс 578 становника и 86
11омаhинс·гава, а 1953. - 690 С'rановника и 112 домаћинс~·во. Развој привредних и
нс11ри11ре11них функ11ија у Лешку у 11сЈс,1t:ра·1·ном 11сриu11у условио јс досељавање
'' Нук С·rсф. Kapauиh, н.д, 182.

С'rановника и С'Гамбену изградњу. Темпо развоја насеља може се сагледати из

пораС'1·а броја С'Гановника и домаhинсrава. Број С'\·ановника повеhао ес са 1041 у
1961. на 1.319 у 1971. години, односно за 278 (26,71 о/о), ш·rо годишње износи 28
становника. Повеhан је и број домаhинсrава са 220 на 335, односно за 115
(52,27о/о ), што годишње износи 12 домаhинсrава.
По попису из 1981. године у Лешку је 1723 сrановника и 447 домаhинсrаuа,
а 1991. године 1826 сr.ановника и 534 домаhинсrва, што је и највећи број. У
периоду од тридесет го;1ина број С'Гановника је повеhан за 785 (75,41 о/о), а број
домаhинстава за 314 (114,73о/о).
Ста11ов11и111тво Ле111ка и засеока чине досељеници, и то: Ђоровиhи (6 куhа),
прешли су 1879. године из Куреља, засеок Ocrpaha. Славе Томиндан.
Сr!Јјановиhи (3 куhе), после 1900. године до111ли су из села Рвата код
Рашке, а пореклом су од Дражовиhа 1 '. Старином су из Комин,а код Новог Пазара
._,•. '
.. ·'-' ..
•

- --· - - - - - - ·
а по1Јеклом од n 1емена Дробњака'". Слаое Ђурђевдан. У преме кад и Стојановићи

Ј\<):•1.~и су Јез1r,1hи (1 куhа) чији је предак као трговац до111ао из Косовске
Митровице, г,,.; су стигли· из Гојбуље код Вучи·rр11а • 'старином су из Црне Горе
21
<ЈЈ\ племена К· ·1;1. Кажу да имају рођаке у Ужицу. Славе св. Николу.
Вучак; t 1 дом.) предак јс досс.ъен 1933. године из Зла Села код Бугојна у
Босни. Доша 1 јс прво у Јо111аничку Бању, гдс је радио на железничкој прузи,
"Ја·rим ес прt селио у Модромир, а касније у Бербериш1·е код Лешка. У току
Другог светског рата заробљен је од Немаца и одведен у заробљеништво у
Ј·fсма•1ку, 011<1клс ес оратио 1945. годи11с. Слави св. Јована Крститеља.
Лази/; (1 дом.), досељен је 1935. го11ине 11з Дежеве код Новог Пазара. Слаои
св. Николу.
Млађи 11оссл,еници у Ле111ку дошли после Другог светског рата, Дудиhи (1
кућа), досељен је из Бсљака у Новом Селу, општина Ра111ка, а старином су из
l{рнс Гt>рс. из Његуша код Р<ЈЖаја . Слави св. Iiиколу. 22
КlЈiпанин (2 куhс) досе.11,ени из Брвсника код Раи1ке, а старином су <.'.

К<Ј111ана (1\1ора•1ина) из Чечинс у Старl>М Влаху. ·гу су до111ли из Ибарск•.
21
Кола111ина, · •>дакле су почели да ес растурају 11а све с-1·ранс. По једном изве 1

21
;.1ал,ом с1·ари11<>м су из сс11а Коша ( <>п111·rина Исток) 25 • У Дс11и•1ком ка·rас-rиху ·.

1761. Ј\О 178(). r<>дине ви111с пу·г;~ пом11њу се дародаоци Срби Кошани 2 •. ', '·
с1·н<>Л<>Гу Мил<>с<1ну Луто11I\)' Ко1uа11и у Ибарском Кола111ину говоре да ·
ЈЈ(1рсклом 11з мсс·rа К<>С у Прскобрђу у Морачи, ()дакле су ес пре три.стол .. '.•
11сел или, "а 111·r<1 п<1·1·врђују називи Кои1ко гробље и Кошка планина" очув;11 ·и
·гамl' J~l> 11анас." Славе св. Пс·гку.
Џодиh (111ом.), досе1ьсн је из села Маричиl;а у 1·опли11и. Слави св. Тому. ~!з
<Јвt1г рода Ратомир Џодиh јс доктор ру11арских наука и про11екан Приштинск11г
универзитета у Косовској Митрови11и. Умро је 14. марта 2003. године.
Лук11hи (211ом.), 11осс.'ье11и су из Лајков11а. Слави с11. Николу.
Виријевиh (1 до~1.) Ј\<>еељсн је из Кон•rулиhа код Рашке, а воде порекло <>д
В11ријевиhа из села Зечевића у Ибарском Колашину. Говоре 11а им јс J\a.i1.a
с-гарина "Вирови у Црној Гори", а у Кончулиhе су ес преселили из Каu1ља на
Ро1·озни. Блиски су ро)ја11и са Виријсвићима у Доњем Крњину. Сла11с
Ара11ђеловдан. Стан11сављевиh (1 дом.), досељен је из l-Iиша; Сгојановиh (1 кућ:1).
Ј\t>ссљсн јс 19n1. године из Бабу111нице у ис-1·очној Србији. Илиh ( 1 кућа), дoceљL•fl
јс из Власо·г11н11а. СЈ1ави Светог Саву. Пи1улиh (1 дом.), досељен је и~1 Бсл,ака у
Hl1B(JM Селу, г11с су њихt>ВИ 11рс11и дошли из Мс1·охијс, од Псhи. Слави сн. Ђорђ<1
Алf1мпија Столпника. Из овог prJ/\a Валсн·гина Питулић је 11октор књижевност11
и професор Н<1 ФилоЗlЈфском факултету у Косовск<>ј М11троници.
Тасиh (1 11ом.), досељен. јс са Косова, из села Ранилуг. Слави св. Ђорђа -
Ђурђиц. Зс•1с•виh (1 дом.), 11осељен из Заблаhа код Ча•1ка. Слави св. Николу.
/par(c (1 дr>~1.), Д(Јсел,ен је из Дујака код Сјенице. Сачувано је предање да је 1ьихов
211
l1C')'!), 85.
11
1\1·анасијс Уро1uсвић, Касон<>, 177.
'' 1'адослав Д. Павлов:1ћ, н.д., 179.
'' 11сто, 184.
'' 1\етар Рајковиh. Коп1ани ·порекло и с·гари11с, Зборник радова Народног музеја бр. З, Ча•1ак,
1-15. -
' Lокс11рсс. су601·а.19. 11еде11.а, 20. а11р11л. 2003. године Породи•1но стабло, 9.
·· · Зад,vжби11с Косон<Ј, 464.
Lскс11рсс, cyGo·ra. 19 · 11с11с.о,а, 20. а11ри.о, 2!ЈОЗ. године Порс>ди•1но С1'аб11с>, 9.
предак доu1ао пре осам појесава из Граца на Проклетијама. Богојевић (1 дом.),

досељен је из Тиоџа, општина Рашка, а пореклом је од Богојевића у овом селу.
Старином су из ·Црне Горе, у Васојевића. Слави св. Архангела Михаила.
Кнежевићи (2 дом.), досељен је из Славонске Пожеге, прво у Стари Трг, а одатле
у Лешак. Слави св. Николу. Шијаковић (1 дом.), досељен је 1960. годинс из
Косова Пол,а, а старином су од Гусиња у Црној Гори. Слави св. Јована
КрС1·итеља. Перић (1 дом.), досељен је из Штимља на Косову, а старином су из
Горње Мораве (Биначка). Слави св. Николу. Нешковиh (1 дом.), цосел,ен је из
Блажева (опu1тина Брус). Слави св. Враче - јесење и ле1·1ье.
Чеперковићи (2 дом.), досељени су из Белог Брда, гдс су доu1ли из
Шипачине (оп1uтина Рашка). Њихови преци досељени су од Пећи. Слани св.
Ђорђа Алимпија Столпника "'. Чукић (1 дом.), досељен из Старог Трга К(ЈД
Косо11ске Митровице, пре тога живели су у Русцу, Ибарски Кола111ин. Старин<ЈМ
су из 1'рс111њевика у Андријеви11и. Од овог рода из Рус11а два су бра·га оти111ла у
М(ЈјС"Ј·ир, а два у Ђаке (општина Куршумлија). Славе сп. Архангела Мf1хаила а
прислужују Алексен11ровдан. Раденковић (1 дом.), досел,сн је из Грабовца ко11
Звечана. Слани cn. Луку. Станковић (1 дом.), досељен је из села Бојин11а КОЈ\
Бабушни11е. Слави сп. Николу. Јеремић (1 дом.), досељен је из Јабланице у
Ибарск<ЈМ К(1ла111ину. Слани св. Ђ(Јрђа - Ђурђи11. Јаковљеви/; (1 дом.), досел,с11 јс
1953. Г<Јl\ИНе из Д(Јн,ег Лсвића, код Блажена (оп111ти11а Брус). Тамо ес сматрају
С1'арина•1ким родом. Род<Јвска слава им јс снети Архангел МихаилlЈ. Мијајл(ЈВИh (1
дом.), 11осељен јс из Дојспића код Новог Пазара, а пореклом јс <ЈЈ\ р1111а
Михајловића из села Каu1ља на Рогоз11и. Слави Пстковдан. Вељовић (1 дом.),
досељен јс 1954. из Баш•1е код Рожаја. Старина му јс у Ровцима, пореклом од
Влаховића. Слани св. Апостола Луку. Јованови/; (1 дом.), досељен 1965. године из
Пољане К<Јд Ис1·ока. Слави св. Ђорђа - Ђурђиц. Биорац (1 дом.), досељен јс из
Козарспа, код Новог Пазара, где су у XIX веку досељени из Бихора, у Црној
Гори. Слави св. Николу. Михајловић (1 дом.), досељен јс из Гусин,а у Црној Гори.
Слави св. Николу. Спасојевић (1 кућа), досељен је 1986. из Бањске, а ·1·амо су
до111ли из сел11 Читлука у Ибарском Колашину. Славе св. апостола Луку, а
прислужују Крстовдан. Ђорђевић (1 кућа), досељен јс 1999. го11ине из Приш·rине,
а порскл<ЈМ јс из Црквене (Црвене) Водице код Обилића. Слави св. Георгија -
Ђурђи11, а прислужују Ђурђевдан.
У невољи ес познају пријатељи, каже народна му11рост, дуб<1ко ук11ре11,ена
у ·гра11и11ији нар<1да оног краја. Потврду ове изреке Ле111ак је показао када је међу
11рпима отнорИ(Ј вра1·а и смеС"Ј·ио породи11е расељених Срба из Хрватске и са
Косова и Метохије. У Леu1ку је данас смеu1тено 27 породица са 102 члана и ·го:
Ђела11лија (1 /((ЈМ.) из Дарувара, Витас (1 дом.) из Госпића, Гагић (1 дом.) 11з
I'pa•111a, Гомирац (1 дом.) из О1·0•1ца, Гроздановић (1 дом.) из Оброп11а, Kopиifa (1
дом.) из Гос11ића, Наран<Iић (1 дом.) из Коренице, Новаковић (1 дом.) из Слуња,
Паић (1 дом.) uз Вргиног Моста, СI·амболија (1 дом.) иЗ Слуња, Травица (1 дом.)
и Ша111иh (1 дом.) из Книна. Ту су и породи11с из Босне и Херцеговине : Зоран (1
11<1м.) из Мос1·ара, ПаIIак (1 дом.) из Дрвара, QepaI1 (1 дом.) из Коњи11а.
Вујr1вић (1 цом.), из Приштине, досел,ен из Краљева 2001. Старином су из
Хер11егови11е, село Засада код Билеће, а као колонис·rи 1937. го11ине 1101uли су у
Муха1.1ср Бабуu1 на К(ЈС(ЈВу. Слани сп. Николу. Станкr1нић (1 дом.) 11з Гра11а ко11
'' I'a11<1cлau ЈЬ. Ilанлоuић. 11.11 .. 92.

•

----- --·--------~----~-----------------
Ву·'1и·1·рна, Рист11/; (1 11ом.) из Прип1тинс, Јованови/; (1 дом.) из Ву'rи·rрна,

Самарџић (1 дом.) и:Ј При111ти11е, М1tхаловиh (1 дом.) из Косова Пол,а, Вошти/; (1
l\lJM.) из Клине, Ђоровић (1 дом) из Обилиhа, Ћук (1 дом.) из Вучитрна, Јокић (1
ltl1м.) из Ву'1и1·рна, Бигов11ћ (1 дом.) из Ву,1итрна, МиленкrЈви/; (1 дом.) из
1'11.илана, Аџ;111•1иh (1 дом.) из Обилиhа, Томовић (1 дом.) из Прип1·rине,
Трајкониh (1 l\lJ~1.) из Ву•rи-грна, МилrЈсанл,евић (1 дом.) из Обилиhа, Бакра•1евић
(111ом.) из 'Бак(Ј!ЈИI\С. М11лив(Јјевић (1 дом.) из Приш1·ине, Ffедсљк(>вић (1 Д<Јм.) из
Ј111r1љана. Ј(>КаНlЈЈ111ћ (1 11ом.) из Обилиhа, Поп(>ВЈtћ (1 11ом.) из Велике Хl1че код
Орахl11Јца, Син;f11/; (1 /\(ЈМ.) из При111·rинс, Ј(1на11онић (1 дом.) из Вучитрна, Зарић
( 1 Ј\<Јм.) из Ву,1и1·рна, !Јипријан(ЈНић (1 11ом.) из Гњилана, Трајковић (1 11ом.) из
f1[1Иl!!'ГИНе.
Кр;1јсм XVll, 11ли сrс11ином XVIII 11ека из Ле111ка у д<1н.см Полугу -
tvlaкe11l11t11ja у засе(ЈК Је;1ен11hе КОЈ\ Ј1сшка 1101uли су Јелени\;и (15 куhа) . Оту11а су 29
11збегли (Ј/\ нас11л,;1. У с·гаrl1м крају славили су tJH/\e св.

cn. Јована Крс·rи·rел,а, а
Bra•1e - jeccfhC и лс·гн,t:. Дал,ом с·rарином су из Цrнс r-ope, из села CclJt\a, tJ/\
бра·1·с·гиа Јелсниhа, (Пиr1ери)'' • Нске порlЈЈ\ИI\е .Јеленића rrocлc ра·га 1878. го11инс,
1
исел11ле су ес у сел<Ј Прекопу11е у То11Ј1и11и, а једна П<ЈрСЈ/\ИI\а (11011 Васо Јелениh) у

сел<Ј В)'КlЈ111и11у у 11<ЈЈ\ибру и од 11.сга су Васовиhи у К11а.тьеву и Београду •
31
У (111ај :1<1cetJK, СК(Јр(Ј у 11с·гс> време кад и Јелени\iи, 11с1селили су се и Кадиhи

(12 куhа) 11З KtJHH'lИI\e у К<ЈПа(ЈНИ'!КСЈј Шал.и. СтарИН(ЈМ су llЗ l~рне r-ope, О/\
11лемена Ку•1а. Према 11op(J/\И'IIIlJM прсдан,у у К(Ј1Ја•1и11и су била 1·ри бра·rа
Ни;1иман(ЈIЈиhа. ЈсЈ1а11 ес lЈЈ\сслио у lЈКолину Пе\iи, 11руги јс 110111а(Ј у <ЈКсЈли11у
Јlс111ка на мес·~')' К<Јјс ес п11 11сЈсеЈ1,ен11к1· из Кова,11111е назива К(Ј1Ја•1сна11, а ·грсhи јс
(JC'l"a(J у селу. Сла11е с11.
Bra•1e - јесење и ле1·ње. Вулетиhи (2 куhе) 11осел.е11и из 11з
Д(Ј11,сг Кр11.и11<1, 11<Јрс.кло~1 су lJI\ Вуком<1Н(ЈВИћа. fl<J 11ре11ању бил;1 С)' ·гри бра·rа:
М1·1лу11, !3)•.1с·1·а и МиЈ1аЈ1ин. П<Ј r1pe·rкy Вулс·1·и HtJce 11а11а11111,е r1рсзимс. Сла11с сп.
;\pxa11r·c11a Михнила.
Из lJHt>Г зacct>Kм.), Книh (1), Ра111ку (1 ) Лешак (1) и Шнедску (1), Кад11h11 у
Крал,св(Ј (1), Бс<Јгра11 (1), Лспосавиh (1 ), Лс111ак (7) и АуС1·ралију (1), Вулстиh11 у
CtJMбtip ( 1), Лс111ак ( 1) и Ч11каi'(Ј ( 1).
Кра·г11на .ic засеок К<Јји ес налази јужно ОЈ\ Ле111ка. Kyhc су л<111иранс у
11сћс~1 брlЈју, 11а блаr·(Јј с·1·ра11и, са Ј1сснс с·rране жслезни•rке 11руге и магис·1·rалног
11у·га К(1СL>вска Ми·грtЈ11и11а - Крал.с11<1. У засеоку живе р(ЈЈ\ОВИ, и то: Лазов11hи (9
куt1<1) •1иј11 јс пrе11ак Ј\<Јсел,ен из Ш1·ав1111с ко11 Тутина. Славе cn. Николу.
Ђорl1в11hи (7 куhа) су 11<111еклом као и Ћоровићи у Лсu1ку. Пре1пли су из Курел,а,
·3асе<1к Ос·1·раћа. Сл<111с сн. А11t1с·г<Јла Тt>му. Јаснића (7 куhа) прс11ак јс 11оссл,е11 из
села Заб111Ја на Р(Ј!'tЈ:111и. f1еки 1·<11JlJ(le Ј\а су 11<1111ли из села Језгроnиhа у Иб<1рском
К(ЈЛа111и11у. Сла11с С!Ј. Ђ(1рl)а - Ђурl)и11. <1 r1рислужују С!\. Па11·ге;1сју. п() [](Ј[ЈСКЛУ
pt>JI су са Кt>ма·гt>н11hима у Ос·граhу. Дал,(ЈМ с·гарин<ЈМ су из Цр11с Гt1рс, <>)\ 11лсмена
Ку•1а. М11хаил1111иhи (5 кућа) су 11<1сељсни из Новог Пазара. Славе с11. Луку.
Вука;1ин11ниhи - Б11111е111fи (5 куhа), прс11ак 11м је д<>ссл,ен из Би111с11а K<JI\ Рожаја <JI\
Кулиза - Милиhев11hа 32 . С11авс Св. Му•rсника Мину. Рајовић (1 11ом.) досељен је из
f'(>рн.сг К11н.и11а, (Ј/\ Рајt1виhа. С,1а11и св. Ник<Јлу, Павлониhа (1 дом.) пре11ак јс
"' Ис·1·<> \ l(J.

;,, J<>RЗll l:rJICiJ,aI!()BИћ, Ку•ЈИ, bpii'l"()//OЖlfhИ и Г/и11сри. с:л<!ПО Љубве. БС(ЈГРЗЈ!, 1981, 267. и 428.
~· Ис1·0. 111.
"l'аЈ\<>слав Ј. Павл<>ниh, >I.J\., 111.
досељен, око 1880. године, из Брњака у Ибарском Колашину. Пореклом су од

Коматовиhа. По предању била су четири брата: Павле, Филип, Јефто и Недељко.
По Павлу носе данашње презиме. Једно су родство са Кома·говиhима у Белуhу и
Коматовиhима у Казновиhу код Рашке. Славе св. Ђорђа - Ђурђи11, а прислужују
св. Пантелију.
У засеоку Засеље јужно од Лешка, у подножју Кулина, настањени су
Михајловиhи(3 куhе). По пореклу род су са Михајловиhима у Кратини и славе св.
Апо<:rола Луку. Јосовиhи (3 куhе) и Јоковиhи (3 куhе) по пореклу су ро11 са
Вукадиновиhима - Бишевцима у Кратини и славе Св. мученика Мину. У роду
Јоковиhа очувана је љубав према гуслама па је Велибор Јоковиh, (54) познати
•
гуслар у овом крају.
Засеок Премовиhи налази се северно од Лешка и веhи број куhа ло11иран је

уз железничку пругу Косовска Ми1·ровица - Краљево, са десне стране. У засеоку
су се населили родови Премовиhи (8 куhа), чији је предак досељен око 1860.
године из Трешњевика код Берана. По предању била су дна брата. Један је дошао
и населио се код Ле1uка, а други је отишао у Јариње. Старином су из Пелевог
Бријега у Црној Гори, 011 братства Братоножиhа. Славе Митро11дан.
У западном подножју брда Валач, на старом дубровачком путу, налази се
засеок Камен код којег су, према Белуhу, Дубровчани прелазили Ибар. Скеле,
чамци или кака11 мост се нс помињу. Међутим, 11утописац Рамберти који је 1533.
године пролазио овим крајем, казује да се Ибар код истоименог села, на његlЈвој
левој обали (према данашњем Јарињу) прелазило чам11има. Засеок насељавају
родови: Раковиhи (13 куhа) чији је предак досеље11 у другој половини XVIII века
из села Драгочева на Рогозни. Старина им је у горњим селима у Васојевићима.
Славе св. Луку. Марковиhи (11 куhа) су досељени из Драгочева на Рогозни и
славе св. Николу.
После Другог све1·ског рата у Камен су досељени Шљивиhи (3 куhе).
Пореклом су од Шљивиhа из суседног села Жигоља, где су дошли из Oc·rpaha.
Славе Ђурђиц, а прислужују Ђурђевдан. Пешиhи (1 куhа), досељен из Гу11ни1111·а,
од Пе111иhа, слави Тодорову субо·rу - Тодорицу. Нешовиh (1 куhа), досел,сн је из
Гулија, ГЈ\е су дошли из Кочарника код Тутина. Славе св. Апостола Луку .
Симовиh (1.куhа), досељен је из Врачева Ту су до111ли из Мрмоња (опш·1·ина
Рашка), гдс имају блиске рођаке. Славе св. Тома. Вука111иновиhи (2 куhс) су
досељени из Стануловиhа (општина Брус), гдс су дошли из Горњег (црногорског)
Колашина крајем XVJJ или почетком XVIII века''. Славе св. Јована КрстИтеља.
Стално насељених Цигана (Рома) и њихових насеља на територији
011штине Лепосавиh до 1958. године није било. Меlју1·им, било јс путујуhих
Цигана, ко1·лара, дрводеља, који су лети посећивали села ·и повремено се
насељавали поред главних путева и река ради обављања послова и пружања
услуга становни111тву. Данас је познато њихово насеље у Камену. Они не помињу
• •
старије претке и спадају у групу становника непознатог стариначког порекла.
Међутим, знају имена родова. Ли<1на мушка и женска имена су им најчешhе

хри111hанска,. а има и муслиманских. Сви говоре цигански, а слабије српски и
хриu1ћанскс су вере. Веhина њих слави Ђурђевдан, а има их који славе и св.
Николу. Немају CBl>je гроб,ъе, па мр·rве сахрањују у Балажеву, оп1111·ина Нови
Пазар. У нарl>дном жаргону Роми су познати као габељи и гурбети (<1сргари), јер
·''Радослав Павловић, н./\., 118.

Пољопривредни факултет из Приштине), здравствену (Здравствена С1'аница, две

апотеке и ветеринарска станица), социјалну (Одељење дечјег вртиhа "Наша
радос-г" из Лепосавиhа), саобраhајну (железничка С1'анице на прузи Краљево -
К(Јсово Поље), аутобуско сrајалиштс на линији Рашка - Лспосавиh и Лешак -
Кос(ЈВска Митровица и поu11·а са 11241·елефонск~1х прикључака, изграђена 1981.
Године 1958. урбани део насеља добио јс водовод који је водом за пиhс
обезбеђивао само стамбену колонију. Цело насеље водом за пиhе обезбеђено је
1989. године, када је извршена реконструкција водовода и вода доведена из Белог
Бр11а.
Послератна изградња и развој Лешка утицали су и на постепену измену
cra1·yca насеља. До 1981. године Лешак је имао карактер насеља мешовитог типа,
а 11осле пописа 1981. сврстан је у насеље градског карактера.
лозно
Положај и тип. По положају припада планинском типу села. Налази се 13 км

ИСТ(Ј•1но од Лепосавиhа, са леве сrранс Добравске реке, десне притоке Ибра.
Гра11и•1на села су Грани•1ане, Лазине, Јслакце (заселак Стржин) и Мошнице.
Сливно подручје атара села 11рипада Добравској реци, која пролази
ссвср(1заnадно 011 села. Некада су 11а њој радиле три воденице поточаре. Исrочно
од села издиже се планински вис Козн1111а (1442 м), а југоиС'rочно Чикер (1199 м).
Према С1·ржину 11алази ес u1ума Јаhимовац, који се у Бањској повељи помиње као
"Јаhимова катуни111та". Надморска висина села јс 1005 метара. Некада су
сасrавни део села чинили и засео11и Кнежево брдо и Лукаре. Данас у заселку
Лукарс нико не живи.
Делови атара села називају се Клопотарска чука, Кнежево брдо, Лукаре,
Међугорје (шуме и ливаде), Батковица, Громиље (u1ума и лива11а), Чадари111·гс
(лива11а и паu1њак), I-Iи•1ки брег (шума и њиве), Клопотаре (ливада и шума).
У П<Јдножју Кнежевог брда налазе ес с·гари рударски по·гкоп као и извор
воде који излази из поткопа назван Штовна. Од извора су поз11ати Горња и Доња
вода.
У саоgраhајном погледу село нема повољан положај, јер јс ван свих

важнијих саобраhајни11а и путева. До села се може 11оhи веома лошим сеоским
пу·гсм из правца села Добравс и за1·0 Лозно спада у "забачена" села. .
Назив, про111лост и старине. Назив села верова·гно поти•1е од имена биљке
Л<>за ( виl!1сго11и111ња дрвснаС1·а биљка са карактеристичним бо•1ним гранама у
облику пузавих сrабл,ика - биљка пузави11а) и топоним означава место које
обилује лозом.
У писаним документима село се помиње 11од данашњим.називом у Повељи
11ара Уроша о замени жупе Звечан за жупу Брвеник 1363. године. Припадало јс
1Јласrсли11у Илији Шевику. У исrој павел.и помин,е се и село ловачко Стржино,
11анан.ши заселак Л(Јзна. Пре·гпоС1·авља се да се Лозно развило из "Јаhимових
ка1·уништа" поменутих у Светосrсфанској 11овсљи. Ceiio се помиње и у Девичком
катасrигу 1770. годи11е као "Лозно у нурији 11опа Матеје" са дародавцима
Манасrиру Девич у Дреници. Забележено је да је Јоротије Милиh из Лозна 1813.
године у•1есrвовао у борби- са Тур11има, да је поги11уо и сахрањен на Бор•1анском
прсслу.
Изнад кућа Радовића налази ес црквина. При•1а ес да су цркву запалили и

11<Јру111или Арба11ас11 1876. год11нс и да су ту 11обијене покопане и "избеглице из
Ибра"''.
У селу ес налазе и 11na c·rapa гробља. Једно гробље је старијег ср11ског
с·1·ан<1нни1~1тна, К<>јс јс живело пре рата 1876. године. На месту Закрст јс 11руго
"'бо111н.а•1к<Ј" гробље, у којем су се до 1912. године сахрањивали "бошњаци
мухаl1ири" 11з С·1·ар<>Г Колашина;''
С'т'ано11ни111т11rЈ и ро;1ови. За нрсме српск<>-1·урског pa·ra 1976-1878. и после
187<Ј. Г<Јl\ИНС И"ј села се ИССЛИЛ<Ј скор<Ј сво с·1·ан<ЈВНИШ'ГllО у Србију и (ЈСЛ<Јбођену
Т<Ј11,1и11у. Са r1<1р<Јди11ама у Србију избегли су 'Ги~1о·гије Ћ<!рђсвић, Рад11сан Сс·гиh
11 Веско Филип<1виh, а <1с·rал<1 становништво у Т<Јr1ли11у: Лозан~1и (Симиh и
О6ра11<1нић, 2 куће, с11. Ник<>ла), у село Коњуву, Ђорђснић и Симс<Јновиh (2 куће,
Ђурђи11 и Ђурђевдан) у 11а•1арађу и Исаиловић (1 кућа, Ђурђи11 и Ђурђеnдан) у
нсr1<Јзна·г<1 мсс·1·0'". Из Л<1зна били су Михај,~о Бојић 11 Тимо·гије Топаловић који су
n<1гинули у борби 11а Кнежевско~~ бр11у, 3. јануара 1878. године. Године 1883.
·гурскс 11Ј1ас·1·и су у за111•стсЛ<Ј село населиле "55 кућа мухаlIИра Кола111иr1а11а" • За
17
11рсмс бал к;~нских ра·1·<Ј11а село јс Jl<JH<!HO :1a1ryci·cлo, јер су ес "Gоп111,а11и

К<1ла111ин11и" повукли, 11а би 1919. Г<>динс по•1сло д<1сел,нnа11,с ср11ск<>Г
с·1·ан <111ни111·г11а.
Ло:1Н<Ј јс П<Ј rI<!пису из

1921. Г<>11ине имал<Ј 44 становника и 6 домаћинс~·ава,
1948. 1(Ј l\<ЈМ<1hинС'гана и 96 с·га11овника, 1953. го11инс 120 с1·ановника и 11
11<Јм~1ћ1111с·1·а11а и 1961. г<11111нс 138 с·га11он11ика и 14 110~1аћи11с'l·ана.
П<> 11tЈ11ису 1<Ј71. Г<>11и11с у селу јс 20 11омаl1и11става, а број С'rан<1в11ика јс ИС'ГИ
ка<Ј и 19fJ 1. г<111инс ( 138). 011 ·1·ада ес бр<>Ј с·r·ановника и домаћинС'га11а стаЛН<Ј
смаf1,ујс: 1981. г<111инс у селу јс 45 с1·ановника и 17 11омаћинС"rава, l<J91. г<111инс 9
l\<JMahиHC'l'<ll\a 11 17 ста!l(Јl\НИКа. у 11срио11у 1961-1991. ГОДИllС број СТ3Н(ЈВНИКа је
c~1af1,c11 за 121 или 87,68'Ус1, а бр<>ј д<>маhинс1·ана за 5 или 35,71 'Уо.
Ј~а11а11111,с с·rан<>вни~11·r110 •1и11с Радолиhи - Ћирковиh11 по·1·ом11и Ћирка
сс<>СК<>г к11сза 11з Карађ<1рђс11<>r nрсмс11а (8 куhа), доссл,сни из Бор•1ана, после
llp11or свс·гског ра·га. Према предању старином су из Црне Горе Ђ Мора•1ан11.
Рођа11и су са Гаићима у Бор•1а11у и Ј'рани•1ану. Славе сн. Архангела Михаила, а
11rислужују с11. Аrа11ђсла лс·г11,сг. После Другог светског рата 11слики бр<>ј
Ј\<>маhинс·1·а11а <JH<>r р<111а 011сслио ес у Крагујсва11, преко 3(), затим у Бс<>гра11.
Јlсп<>са11иh и С<1•1ани111•. Пc1prJ1111h (1 дом.) 11оссљсн јс из Бор•1ана. Сћ1атрају ес
с1·ариf111има, jcr су 11а1111<> 11<1сс11,с11и из l~рнс Горе. Слане с~з ..-'\н11рсју. После
Д(Ј}'Г<ЈГ с11с·1·скl1Г р<1·1·а 1111а 11<1маhи11с·гва су ес <>11сслила у Крагујева11 и по једн<> у
Бс<>rра11 11 Лс11<1саниh.
Огн,и111·га у Јасс<>ку Лук<1рс угасили су Тсрзиhи (до111ли из Б<>р•1ана). кпј11 су
ес <Јl\Сслили у Бс<1rра11 и Крагујсна11. Сла11или су св. 1-Iиколу.
У Јасс<>ку К11сжс1Ј<> бр11<1 живела јс П(Јро11и11а Цвстко11иh, која јс
llCll<>cpCJ\11() IJ()C.~C !lр!Ј(ЈГ CllCTCK<>Г ра·1·а Д<ЈССЈ1,с11а llЗ Бора 1 1а11а (вра·1·ила ес 11а СВ<Јјс
с·гар<> l>1·11,и11ггс). П<1слс Друr<>Г свс·rск<>г ~1а1·а одселила ес у Руму. Слани
л ра11 ђе.~ ()111\аН'
~-1 JJ<.IJ~c)ca11 Љ. Па11.,r101~иh. 11.11 .. 12Н.

'~ Ис·1·tЈ,
\t> ИС'I'().
i ·i И C'I'().
290 Благоје ПавлоЈ3иh
МАЈДЕ ВО
Положај и тип. Село се налази 5 км северно од Лепосавића, са леве стране

С1·ануловскс, односно Тврђанске реке, десне притоке Ибра. Простире се између
Костиног По1·ока, Кру111чице, Кијевчиhа· и Копориhа. Североисточно од села
уздиже се планина Облик (1143 м), северно Кулине (871 м), исгочно Бабин гроб
(896 м), а југозападно је шумооита Дубрава, углавном лиснатог дрнсћа и
четинара. Топографски називи делона атара села су: Слијепче (ливаде), Велика
ливада, Кобиљњача (ливада), Крhев поток, Орни11с, Лиоаде и њиве мај11евске,
Јовановске њиве и ливаде, Бела, Росуља и Чукара. Поз11атс воде у селу су:
Владисављсвска вода, Чесма (Антонијевића и Миланооића), Врба, Радовина,
Бела, Глуаh (постоји всрооањс да јс вода лековита, лечи очи). Од ових извора
каптирани су Чесма, Врба, Бела и Глуаћ.
Kyhc су лоциране на странама рс•1нс долине и 11обро осунчане. Према
положају кућа и њиховој међусоб11ој удаљености село је разбијеног типа, у ман.им
групама 11 без реда растурс11е, ш1·0 је узроковано зсмљиш1·см.
У саобраћајном по1·лсду село нема повољан географски положај. У
периферном делу села 11ролази макадамски тзв. "бановски пу·г", који везује
насеље са важнијим саобраћајницама које пролазе долином Ибра.
Назив, пр(1111лост и старине. Могуће јс да назив села ЈI(>ти•1е од турске рс•111
мајдан, која озна•1аоа рудник, или каменолом, гдс ес некада вадио камен. Из
назива овог ·гопонима може се са1·ледати чиме су се бавили житељи овог 11ассл,а.
Данас су у непосредној близини школе очувани његови трагови.
У селу се налазе зидине старе 11рквс на месту Кули11е (од турске речи кула,
111тсЈ зна•1и тврђава, (>ста11и нске у·гврђене грађевине). Всро11атно да се ради о
оста11има из доба римске владавине на овом простору. Поред са11ашњсг јс гробље
"ос1·ало од Ла·ги11а". Гробови су обележени 11еобрађеним камен.см.
Судећи по оста11има који ес помињу у селу, ради се о насељу врло Сl'арог
П(>станка, из периода Римљана. Међутим, у писаним изворима под даuашњим
именом село ес помиње тек у XVIII веку, у ·гурском попису села која су припадала
Н(ЈВопазарској kахији под Смаил-11ашом (1711).
Становни111тн(Ј и ро;1они. По 11опису из 1921. године Мајдево је имало осам
домаћинстава са 54 станопника, 1948. године 125 с·гановника и 15 домаћинстава,
1953. у селу јс било 139 Сl'ановника, а број 11омаћинсr·ава јс 0С'1·ао ис·ги. Највећи
број становника, 146 село је имало 1961. године, када је било 21 домаћинСl·во.
По П(Јпису из 1971. године број становника у селу сман,сн је за 46 (100), а
број домаћинстава повећан за 3 (24), што јс и највећи број становни111тва које јс
сел(> икада имало. По по11ису 1981. године Мајдеоо има 77 становника и 20
Д(Јмаћинсr·ава, а 1991. 29 с·ганонника мање (48) и 3 домаhИНСl'Ва мање (17). У
пери(ЈДУ од 1961-1991. го11ине број становника је мањи за 98 или (67,12°1.1).
Просе•1но Г(Јди111н.е сел(> јс губило по 1·ри становника, К()ји су ес, у највећем броју,
насел11ли у Лепосавићу. Смањен.ем броја становника смањује се и брr1ј
домићинстава са 21у1961. на 17 у 1991. години или (19,05о/о).
Данас у селу живе српски родови: Антонијевиhи(2 дом.), досељени у другој
половини XIX века 11з Драгал,свинс, општина Нови Пазар. Старином су из Црне
Горе, 011 Вас(>је11иhа. Првобитно су се прсзивали Луковићи, а нове презиме Н(ЈСС
П(Ј с1·аријсм прс·гку Ан·r(>Нију, који јс рођен у Драгаљсоини гдс је и сахрањен.
Зону их Ката-Всљиhи. По предању Антоније је био син Кате и Веља.
-------·--------- --- ---------- - --------- - - - ------
Лн·1·(111ијс11иhи славе зајс11ни•1ку 1111маhу славу св. Никl>лу - зимског и лс1·њсг.

i<>нан,111иhи (6 куhа) су Ј\!Јссл,сни из Ml1jc-rиpa код Тутина. Поrсклом су ()/\
бrа·1·с·1·11а Ђинl111иh<1, К<Јјих 11ма "у ви111с мссrа 011Иванграда110 Р(1гознс"· ". Дал,<ЈМ
1
с·1·ари11(ЈМ су из Јiијс11с Ријеке у ВасојсАиhима. По предању презиме носе П<Ј

с·1·<1р11јсм 11rс·1·ку Ј<111ану, К()јИ јс 11маl1 Јоксима и Јос11фа, Јоксим јс има!> Пауна, а
Ј1)сиф ЈЬу61)МИра. fl<tyн јс имао синове: С·г<1јана и Војислава и hсркс Зорку и
MиJl<lllKY, il Љуб11мир Ј!)СИфа, МиЛИll(Јја, Ђуку и Всрку. п() !Ј(Јрсклу у блиск<ЈМ
cpl)i(c·1·11y са ЈЬуб!1миром (6ra·1· !ЈЈ\ С1'ри11а) бИ!Ј јс М11ло111 који јс има!Ј Јована 11
Чс11!)МИр<1. J!)llilH јс има!Ј 11ccc·1·or<1 11с11с: Богдана, Ду111ана, Радмила, flc·rкa,
В1111<1сан<1, ЈЈ,ани11у. Слоб<111а11ку, Псрску, Ду1uанку и С·rану. п() П<1рсклу
.l!111ан!111иhи су блиски р(111 са Чукиhима у OC1·pahy.
l'1111инс 1937. J!)llilH!Jl1иhи су ес из Мајдсва с111сслили к<~<Ј К(ЈЛ!)IЈИс-1·и у
(IK!>oll!HY ('у11с Рекс, ССЈ]() ЂИil(Jlll\C, 011аклс су 11рс11 Други снс1·ски ра1· пr()'l'CpilHИ (JJI
с·1·р<1нс А116<111<111<1.
J!111<11J!)llиhи су r1r110611·r1ro сл<111или св. Архангела Михаил<t. ЗбсЈг Акr11иг
11r<1мснил11 су с;1ану, ·гак<> да им јс главна слава св. Алсксан11аr Нс11ск11, а
Ара11Ьсл<11111а11 им јс r1рислаr1а. Вла;fисавл,сниhи (6 куhа), 11рс11ак јс досел.сн из
11ск11г ссл<1 на Р11r·озr1и, <1 с·1·аrи1111м су из IЈ,рнс Гс)рс, 011 ЈЈ,рљс11иhа (Mopa•r<11rи).
('.~illlC Cll. л·rxilllГCЛ<l MиxilИЛil. M1tЛi/H(JJJJthи (2 куhс), Д<Јссл,сни су из CcJ1.a11r1a
{1111111·1·и11<1 К!ЈС!)11ск<1 М11·1·р<)111111а). 1rrссЈимс н<1сс ПlЈ с·rаријсм r1рс·1·ку Мил<1ну. У
селу јс 11<>111<1() с:11~111!)11, К<Јји јс ИМi\() Мила11<1 и BИJ\l)C<llla. Слане Mи·1·1J()ll)\ar1.
Тсж<1к жи11!1·1· и r1рс11ассл.сн<1с·г села Ј\!)1Јринсли су 11а ес c·1·a1rl111rr1rr11·1·н<1,
угЈ1аr111!1М r111слс дrуг<)Г сr1с·1·ск(1Г ра·га, се.ли и <ЈЈ\Лази у гра11011с ~пиром зсмл,с и 11ан
1·rnHИl\<I.
Иссл,с1rи1111 су: A111·(1111tjc11иh1r. Ба•1ка Паланка (1 ДС)М.), Гpc>l\Kil К<ЈЈ\

hC!Jr·r<111a (1), Бrус
(!), Бс(ЈГ[Ја11 (!), Нс>ни Сад (1), Италија(!) и Лсr1сЈсавиh (Јб),
l1111;111111111h1r. Бс!)Грil!\ (3), Мај11ан1rск (1), КрагујсАа11 (2), Д(111,11 МилаН(ЈНа11 (1 ),
Р11сан. ( 1) и Лс1111савиh (7), Владисанл,сниh11 у Ужиr1с (1 ), Алсксинаr1 (!) и
Jlcn!1ca11иh (7).
Д11с r·1111и11с наК()Н за11р1r1стк<1 ДругlЈГ сне·гског ра·га у селу јс изграђена и
<)·1·r111rc1r<1 •1c·1·n11r<)pa:1pc1111a (ЈСl!(ЈВна шко,1а. Опадање брс1ја с-1·ан(1нника у селу
с11ак<1К(Ј J\il јс им<tЛ(Ј у·гиr1аја и на смањен.с брl1ја ученика. Зб<>Г ·гога јс 111ксЈла 1971.
Г!)/1111ri; лрсс-гала са rа1111м, а лс1слсдн,и у 1 rи·1·сљ јс био Александар С1·ан(1јкс1п.
Brt:мc јс у•rи11ил1Ј 11а јс 11анас 1rrк(1лска зграда у врло ло111см сrању.
МЕКИН ИЋЕ
Јl,1лt1жај 11 11111. Ссл1) ес наЈ1ази 8 км сс11срн<> <>д Лс11с1саниhа са <Јб~; с·1·ранс

cpc111r •..:1· ·1·<1ка дrснскс реке, 11сснс r1рИТ(ЈКс Ибра, а гrани•rс га села: дrс11 r1a
.i)'Г!Јза11<111у. Ми!1лиh, на северу, Засел,с (заселак Ле1uка), 11а за11аду, и Рс>11сл,, на
ис·1'<Јку. Kyhc су Л<1r1иrа11с у ма11,ем броју, лорсд реке, и IIlJ благим с1·ра1rама рс 1 1нс
Ј\!Јлинс. Ссл<Ј јс заклс1л,сн<1 (Ј/\ директних у11ара ваздушних с-rрујан,а са ссАсра.
Ис·1'(Ј•1но с111 села уздиже ес ллани11ски Аис Борикова11, на севсрсЈис·гоку јс Чаr11ак
(922 м), 11а ссвср(Јзала11у Кулине (847 м), а на заладу ЂоксЈАаr1 (666). Срсд1r,а
11а1\М(Ј[ЈСКа r1исина села јс 550 мс·1·ара.
IX 1:ју11 My111t)HИh. 11. ј~ .• 66.

----------------~~---------- --- .
По положају кућа и њиховој међусобној удаљености село спа11а у насеља

разбијеног типа. У селу ес могу издвојити и мање групе кућа које нису близу, али
су ближе једна другој него што су то остале групе у селу.
У саобраћајном погледу село има повољан географски положај, јер је
асфалтним путем повезано са Лепосавићем, седиштем општине и важнијим
саобраћај11и11ама које во11с долином Ибра. Пут јс изграђен и пуштен у саобраћај
1982. ГОЈ~ИНС.
Назив, 11ро111лост и старине. У називу села је имс биљке мски1ьак (·грајна
зељас1·а биљка 11з породице каранфила Druris spinosa с јаким оштим ЛИС'Г()Вима и
39
белим ружичас·гим цветовима). Могуће је да је село добило назив и од речи

мски111 (нази1Ј за 11рс·гс Bl)fta које ес одликује мекоћом) - (Јраси са меком љускl1м и
крушке. У ()ба слу•1аја назив села спада у фитонимс. Није искљу•1е11а ни
могуhнос1· да назив села rrотиче од имена одсељеног рс>11а Мекинић (патрс>ним),
или l)J\ антропонима (ли•1но женско име Мекиња).
1-Iазив села је верова·гно млађег постанка јер га у писаним изворима нема.
Под данашњим именом помиње се крајем XVIII r1ека (1791. го11ине) у списку
српских православних села дуж Ибра која су припадала новопазарској нахији.
Такс1ђс. под дана1111ьим називом помиње се и у Дани1;11 Вука С·гсф. Караџића за
1828. годину.
По•rстком XIX 11ека, за uрсме Првог српског устанка, у Карађорђевој
војс11и r101\ комаН/\(ЈМ војнс>де Ан·гонија Пљакића, која јс 011 1806. до 1812. године
држала по11 оrrсадсЈм Нс>nи Пазар, учествсзвали су из Срби из Мекинића. Међу
њима су ес истакали Михаило Словић и све111теник Михаило Јова11011ић, •rијег су
011а Јо11ана Тур1~и обсс11ли у Јарин,у, а С1'рица Ивана заклали ко11 Ше11рвана у
H()UOM Ilазадру'" .
Станонни1111-пс1 11 р(ЈЈ(<ЈПИ. У 1·оку српско-·гурског ра·1·а 1876. Гt>дине село је
по1·пуно запустслс>. Становни111·rвl> је избегло у Србију. По11ово насељава1ьс села
вр111и ес после
1878. године. Псз попису 1921. го11и11с Мскинићс јс имало 13
11омаћинстава са 94 •1;1ана, 1948. го11инс 157 становника и 25 11омаћинС1·ава, као и
1953. го11ине. Највеhи број становника, 168, село јс имало 1961. године, док јс број
домаћинстава остао исти као и у два прстх(>/~на пописа.
По попису 1971. село је имало 11омаћинстава са
139 становника, 1981.
29
године 116 становника и 28 домаћинС1·ава, а 1991. 108 становника и 30
домаhинС1·ава. У периоду од тридесе·1· година број становника је сман,ен за 60 или
35,71°/о, а број 11омаhинстапа, 11собом породица, повећан за 4 (15,38о/о).
Дс1 пре11 рат 1876. године у Мекиниhу су живели Ђ<Јрђсниhи - Попадићи
(славе св. Аранђела), ксзји су се иселили у Горње Казновиће где и данас има 7
кућа.
Дана111њс с·1·ано1Јни111·г110 •1инс ро11они: Радосанљсниh (1 куhа), пре11ак јс
досел,сн псЈслс 1878. године из Гори.сг (црногорског) Кола111ина, а даљим
nорсклсзм јс lJJ\ Ник111иhа. Пс1 11ороди•1ном предан.у била су браћа Радосав и
Радисав. По Ра11осаву дана111њс презиме носе Ра11оса1Јљсвиhи, а по Радисаву
Рад11саољсвић11, К(Јји су касније промс11или презиме и од 1ьих су дана111њи
К(ЈЛаК(Ј11иhи (2 кyhr;:). I-Iooo прrо:зимс су узели по Колацима код Ник111ића, 011аклс
су н,ихони с·1·аrији преци. Милосан Лутсзвац наво11и да 11отичу од Колr;:''. Чу1Ја се
.
.l'J Ре 1 111ик ср11скохрватскоr к11~ижс1i11ог језика, Мати1~а српска, књ. 111, Београд, 1965, 335.
•• За11р)·жбине Косо11а, 482.
'' Милосая Лутова11. 1<.11 .• НВ.
- ----. -------------- --- ------------------------
11t1pt)J\И'IH<> прс11ан,с да јс п<1ро11и11у из Црне Горе преко Бања у Ибарском

Кt)Ла111ину и Јав<1ра на Рогозни у Мскиниhијс доnе<Ј Јаниhије Колак. Оба рода
сла11с с11. НикtЈлу. Збt1r ·гурск<1г зулума и предњи Глигорије Ра11<1савл,евиh из
Мскиниhа 1889. Г<ЈЈ\ИНС пребегао јс у Кур111умлију са три •~лана породи11е ради
11асс11,сн,а." ' В11ријс1111hи
1
(6 куhа), пр11<1 су досел,сни из села Зс•1евиhа (Ибарски
Кt)Ла111ин) у Дt1н,и Крн,ин, а <111а1·лс у Мскиниhс. Кажу да су старин<1м из Црне
l"t1pc И:Ј Вир<1ва. Сла11с сн. Михајла Архангела. Јо11аН(ЈНнhи (2 куhс), 11оссљсни из
Ју11<1ка у Ибарск<1м Ко11а111ину, а с·гари11<1м су из Цр11е Горе, из Вирова КОЈ\
l~11r11aзapa. Сла11с Лра11ђслов11ан. Друг11 ЈонаН(ЈВИh (1 11ом.) д<1ссл,сн јс из
Г1р111111t1ри11с, 11а женин<> иман,с. Слани Аранђсл<ЈПЈ\ан.
С11м1111н(11111h11 (3 куhс ), прноби·гно су се прсзивали Виријсвиhи, а предак јс
;111111а<> lt:J В<>јимис.~иl1<1 у Ибарск<ЈМ Кt>ла1111111у. д<1л,им 11t1рскл<ЈМ су из !~рне Г<>рс,
<>Ј\ Виr<>11н. Сла11с с11. Ара11ђсла. <1 11rислужују св. Илију. ПанТ(ЈЈ111h11 (2 куhс ),
·1·ак<1ђс су Виrијс1111h11, а Ј\<1111ли су из Војимислиhа у Ибарск<>М К<Јла111ину.
С·1·нrи11t1м су
<>JI В11рnазара, 11·Ј Ltpнc Г<>рс. Славе св. Михајла Арха11гсла.
J;11111h11jL·1111h11 (5 11<1м.) 11<1ссл,с11и су из Брњака у Ибарском Кола111и11у, а с·гарин<>М
С)' из Ltrнc Г<1rс (Ку•1и). Гlрсзимс н<1сс по с·1·аријсм пре·гку Јаниhију, кt1ји јс, према
1111с11а11.у, бра·1· Васи11.с11 који ес Ј\<Јсслио у Ви1·ановиhе. Слаос Ј\<>маhу слапу со.
Ј'сt1ргија - Ђурђи11. М11лс111~1јс·1111h11 (4 куhс), према њих<1вом казивању д<Јссљени
су и·1 Вел.сг Бр11јс1·<1 у Ибарск<>М К<1ла111ину, а с1·арин<ЈМ су из Itpнc Г<1рс, <>Ј\
11лс~1сна Ку•1а. Дана11111.с 11рсзимс 11<1се II<> старијем 11рс·гку Милен·1·ију. Пrсма
11rc11<111.y Васил, , Ја11иhијс и М11лен·1·11_јс су браhа. И Милсн·гијеоиhи сла11с св.
·1:~с<>р1·и_ја - l:~у11ђи11, а 11рис.~ужују с11. Па11·гслију. Томићи (2 дом.), доссл,сни из
l>слt)Г Бr11а, а с·гари11а 11м јс из <Јколи11с Дуtiр<>вника. Слане с11. Николу.
Mи.Yil/ll<JJ111h ( 1 Jl<JM.) Ј\<>ссл,с11 јс 1952. Г<)Ј\ИНС 11:1 Блажс11а, <Ј11111·гина Брус. Сла ои сн.
l-lикt1лу.
МИОКОВИЂЕ
1f<ЈЛ<ЈЖаi и ·1·и11. Сел<> ес 11ала:1и 15 км сс11срн<1 <Јд Лспt1сао11hа с tЈбс стра11с

1·<1r11,с11,г ·1·t1к<1 дrс11скс рекс и гра11и•1и ес 11а југоза11а11у Земани11<1м, за11а11у
l~r11<1·гt>ll<>M, 11а сс11сру !'11а111111г1·см (засс<>к Ilланини11с) и на исг<1ку Јслсн,см
(<111111·1·1111а Брус). Иc·гt)'lll<J <ЈЈ\ с~.:ла уз11ижс ес Кукањски крш (1231 м), северно
'lукара ( 1114 м), југ<1запа1111<Ј Маr·г11на •1ука (736 м) и ссоср<Јзападно Мал<Ј Орл,с
(928 м). Crc1111,a на11м<1rска нисина јс 825 мс·гара. Најнижа ·га•1ка је 65(1 мс1·ара, на
11у·1·у 11рсма 111кt>ли.
Kyhc су Јl<Јl!Ирн11с у ма11,см tipt1jy П<ЈрсЈ\ рекс, а 11сhи11<1м су рас·гурснс на

с·1·r<111амн К)•ка11,а (I<.ук<~н, миtЈК<Ј11ски). Гlt1 П<ЈЛ<Јжају куhа 11 н,их<Јоој мсЬус<>11н<1ј
у11<1л,~.:11<>с·1·и 11<1ссл,~; с11<111а у ci.:11a р<1збијс11ог ·гипа. Kyhc су груписа11~.: у нск<ЈЛИК<)
ма11,11х гру11<1. П<1јс11и11с гру11с куhа р<1з11сл,снс су 11t1то11има.
'Г<111tЈгrафски 11<1:11111и 11t1јс11и11их дслt1ва a·rapa села су: Брдија, С<)К<Јли•1ки
кr111, Јс,1с11скtЈ <>Ct>jc. Јс,1с11ск<1 pi.:к<t, Кукан,, ll<JTCЗ Mиt>KtJ1J11hc (tiа11ггс), Палеж,
J<1ci.:11,i.:, М11<>К<111ска рс кн, Кt1либи111·гс, Кр•1с11ина и Солу11а11.
Пије ес ll<)J\<t C<l 11·Ј11<1ра К<)ји 11см<1ју 11а·Ји11с, ка<> и са из11<1ра В<>ди11с 11
Кt)б11л<111 у Бr1111ј<1 К<)ји су каr1·гиrа11и и 11<111а Ј\<)11с11сна Ј\<Ј куhн у селу.
:" l>r,111кt} 1Icr~1 11,1•111h. :Ј_1·:1_~·л111с11·•111 fiL·1·t,11;1 _,, K(1C<J11r.·к{JAt 111111;u·,·1J_v f(f{78-191.1. Иl,() ''l 1,)11<1 к11.ига''. ~~
IJ.:111·rrt1t. l 9H9. 9К.
294 Благоје Павловић ·
Периферним делом села, са западне стране, пролази асфалтни пут Дрен -

Бело Брдо, тако да је од 1982. године повезано са важнијим саобраћајницама које
пролазе Ибарском долином.
Назив, про111лост и старине. По предању Богунопиће је старији назип села
Ми<>ковића. !1азив села 11<>тиче од старијих досељеника братства Богу1Iовића који
су ес 11рс '1с·гир~1 стотине година одселили у Босну, Лику и Далмацију, а отуда се
раС1·урили на разне стране' 3 па је више породица сродника која носе различита
презимена. Уку11но их је било 396 кућа са 22 презимена," као што су Цвјетићани,
Познани, Борићи, Обрадовићи, Крајиновићи, Цвијановићи, Шкундриhи и Мило
у Л 11у; Кова•1епиhи, Пан тићи, Пјанићи, Ан ћи, Мазали11е, Бундале и
Ђурашковићи у Босанској Крајини. Од Бог11ановића у Далмацији су: А11амовићи,
Марчстс, С1·ојан1Јвићи, Татићи и Грмуше.
45
Данашњи имс села Миокопић потиче
од браства Миоковић, које ес, према предан,у, иселило крајем XVII или средином
XVIII века. Према ·гоме, оба облика села су патр<>нима'IКОГ порекла нас·гала од
презимена исељених родо11а.
У Повсл,и 11ара Уро111а од 15. јула 1363. годи11с поми1ьу се два села Под
Кук1,н1Ј: сел<> пос1·ел111ак Кук1,но и ссл<Ј Кнеже Кукъно. Свакако 11а јс једн<> од
опих села било на месту 11анашњсг села Миокопића, 11ок би друго могло бти на
месту данап11ьег Јсле1ьа, а·гар села С·гануловића.
Под 11анашњим називом село се помиње 1791. го11ине када је митрополит
рашки Ја11иhијс за1111r1ио "Јована из Миоковића и дао му ле1пку 11арохију на
·1·рсћину". Нсш1·0 касније, 1816. године поставља "попа Јована на исту нурију и
именује села: Гувништс, Исево, Обади, Куреље, Заманица, Миоковиhе,
l~рна·гс>nо, Лескова, I'ради1111·с, Бело Брдо, Јслење, Зрносек, Роде;~, и лсп1ку
11ркву"' • 6
Године 1812. село Миоковиће 11рипа11ало је жупи Горн,и Ибар у
.
нов<>пазарскоЈ нахији.
'
Сеоско гробље је под Кукњем, у средини села, у близини сеоских куhа.

На Миоковској рс11и до недавно радиле су 1·ри водени11е-поточаре. Днс су
•
за11у1111·сне, а Једна повремено ради.
Становни111тво и рr1дови. Забележено је да је Миоковиће

1878. гс>динс имало
7 кућа и 95 с·гановнйка' , 1921. 142 становника и 18 домаћинс1·ава, 1948. године - 26
7
д<>маћинС1'ава и 186 становника, а 1953. - 191 станс>вник и 25 домаћи1Iс·гана.

Најnсћи број становника село је имало 1961. го11ине (201). у 30 домаћинстапа.
Највећи број д<>маћинс1·ава, 33, село јс имало 1971. и 1981. са 172, односно 113
стан<>нника. По попису 1991. године Миоковићс је имало 60 становника и 26
11с1маћинс1·ава, 111·ro јс за 141 становника или 70,14о/о ма1ье у односу на 1961.
гс111ину. За 13,33°/о ман,и јс и брс>ј домаhинс1·ава.
Данас у селу жинс рс>доnи угланном дс>сељени крајем XVIII и у првој
полс1вини XIX века и тс1: С1·ефановићи (4 куће), Савићи (3 куће), Поповићи (1
кућа), Илићи (7 кућа), Вулетићи (1 дом.) и Данило11ићи (2 куће). Раније су у селу
живели и Петрr111ићи који су ес 011сслили у Земаницу и Црнатово.
С1·сфановићн - Маџићи, старином су из Црне Горе (Мора•1ани). Пс1
11рсдан,у д<>селила су се 1·ри брата. Брат који се /\Оселио и дотерао козе ос1·ао је у
'' Ра11ослав ЈЬ. ПавлсЈВИl1, 11.11 .. 114.

'' lокс11рсс, ПсЈро;rи•1но стабло, Субо1·а. 31. мај - 11с11сл,а, 1. ју112003. R.
4
·~ Ис-1·0
"Авра•1 Ilo11oвиh, н.д., 185.
11
l'адсЈслав !!авлсЈниh. 114.
.- ----·--- - - - ----
Ми(ЈК(Ј11иhу, 11руги јс <>'1·и111ао 11рско Копаоника, у село Базt>љин (опп1тина Брус), а

·1·рсhи у Т1Ј11ли1,у и насслиt> ес у ок<Јлини Прt>купља. О н.сговом ПtJ1'(JMC1'RY нема
1111как11их r1t>1,a·1·aк<1. С1·сфан1>виhи славе св. Архангела Михајла. 011ссљсних
(:·1·сфа11<1виhа 11ма у Лспосаниhу (3 11ом.), Врњачк11ј Бањи (1 ), Крагујс1111у (1 ),
Кру111с1111у ( 1 ), Ча•1ку ( 1) и Л<1зарсн11у ( l ). Саниhи, К<Јји имају на11имак Калине
(11аз11ани Пt> fiafiи Калини). П(Јf/(ЈЈЈИhи и ДанИЛ(ЈНиh11 су 11орсклt>М јс11ан роЈ\.
С·1·аринt>~t су из iipнc Г<>рс (М<1р<1•1ани). Прв<1fiи·1·н1Ј су ес прсзинали Вуксан<>11иhи.
1111 r1pc11a11,y б11ла су браhа Сана, Данило, Пс·1·ар и Трифун. П<1 Сави IJ<>Cc презиме
Са1111hи у М11<1к<>11иhу и Зсмани1,и. О11ај p<JI\ 11а<> јс и r1p11<>J' 11<1к·гt>ра наука,
Љуfiинк<~ Cauиh;1, Ј'<ЈК'Г<Јра ру11арс·1·ва. Одссл,сних Са11иhа има у Лс111Јса11иhу (2
1'<1м.) и Но11<>М Са11у ( 1 Ј'<ЈМ.), а Саниhа из Зсма11и11с има <ЈЈ\ссљсних у ни111с места
Србије. Саниhи у Миок<>11иhу блиски су ро11 са Савиhима (Инl)иhима) у Кијс11•1иhу.
Дан11,чnн11h11 у Ми1>К<Ј11иhу и Зсћ1а11и11и носе прсз11мс П<> с·1·аријсм 11рс·гку
Л.<11111лу. О1,ссл.с11их Л,пн1·1.~<>1111h<1 има у Лсп<>саниhу и Кру111с1111у. Пс·1р(1н11h11, који
су 11ска1,а ЖИllС.1И у Mи<JK(Jlllihy а [!()СЛС Друr<>Г СllС'ГСК()Г ra·1·a !)}\ССЛИЛИ ес у
Зсћ1<111111,у, Лс111>са1111h и Кру111с11а11, II<>cc презиме п<> r1рс·1·ку Jlc·1·py. 01, Пс·гr<>r1иl1а
11<Ј1'с 111111скл1> !lr>11111111hи у селу и !!опин11hи (2 П<Ј[Ј<Јl\ИI,с) у Црна·гtЈну. Они су ес
"l'<IK!) IJ[J(JЗll<IЛИ 11() Cll(JM прс·1·ку .!1111ину, К<>ј11 јс био П()П и IJ()Зfla'l'a ЛИ'Ill(ЈС'Г у селу.
011 Са11иhа, Д;1нил<Ј11иh<1 и Пс·1·ро11иhа но11с П<Ј[ЈСКЛ<Ј и Трифу11(11111h11 у
ГlланиНИl\И, К(ЈјИ су ес ПС/\ССС'l'ИХ и l!ЈСЗДССС'ГИХ Г(Ј},ИI!а хх 11ска углаВЈ\()М ИССЛИЛll
:ia Крал.с11(1. С1111ћ1 <11111м [Ј(Ј/\(Ј11има <Јl\у11ск јс :1ајс1111и•1ка сла11а Аrа11ђсл1Ј111,ан и
13слики Г<ЈСII<ЈЬи111,а11.
ifл11h11 (Л1111hи) и П)'ЛL"Ј11h11 су 11с·1·и р<ЈЈ\ с·1·аrи11(ЈМ из l~p1rc Г<Јрс Ђ
М(Јр<1•1а1111 <JI\ бр;1·гс·1·11а Жуrиh;1· ". Вулс·rиhи су ес ра11ијс 11рсзи11али Вулиhи. П<Ј
1
11<>рсклу Илиl1и 11мају [Ј(Јђакс у Цр11а·1·1111у, а кр1111и ср<Ј1111и11и су им М<1ра•1ани у

Баз<1л,1111у (tЈ11111·1·ина Брус). С11има јс <111увск зајс1111и•1ка сла11а с11. Арха11гсл
Михајл<Ј п 11рислужи11;1ли С)' и Всл11ки Гос11ођин11ан.
С·гаНtЈ111111111·г11t) ес, 11<Ј;tјс1,накtЈ ба1111 зсмл.<Јра11н.ом и c·1·u•1apC'rR<JM. Ссл<Ј јс
11<Ј·111;1·г<Ј 11r1 гајс11.у К[Ј<)М1111ра. Ос11м 11<>Љ<Ј11риврс11нс фу11к1111јс <JIJ<J вр11111 111к<Јлску
(t>Cl/(11111'1 'IC'l'H[JIJ[J(!p<l'J[JCJ\11<1 11/К(ЈЛа), ·гpr<JllИ\ICKY (jc}\H ес 11ал<1·111 9 км сс1Јср11<Ј tJI' Лсп<Јса1Јиhа, са <Јбс с·rранс

cpc1\11,cr ·г1Јк<1 Л.rс11скс рекс. А·1·ар села ес 11r<ЈС'1·ирс из~1сђу rра11и•1н11х села
Мск11н11hа и Ви·1·а11<Ј11иliа. Kyhc су Л<Ј11иранс 11а 11риС'rран11има и <)крсну·rс су ка
.iyry
11 з<111а1,у. На r1<.;рифсr1111м 11сл<)АИма села у·31111жу ес Кули11а (В47 м) и Мсрhсз (974
м) са :1п11;11,11с. ЧарЈ,<)rс (922 м) и Дсли•16арс (924 м) са јуж11<>ис·1·<Ј•111с С'1·ранс 11
Ж)'"l'<l Прл11на с<1 сс11с1111с. Срс1,11,а 11а11мпрска нисина из11<>с11 59(1 мс·1·ара и
·Јсмл,и111·гс ес б.~;1r1Ј с11у111·1·а 11рсма Дрс11ск<Јј рс11и. 1-Ia М<Јс·1·у прск<Ј рекс на11м<>рска
llИCllllнима•1к1Јr
карак·1·сра и 11ас·1·<1<> јс <>Ј' имс11<1 <Ј11ссл,сн<1r ро11а Миолиhа. ПtЈЈ\ 1'а11а11111,им имс11<ЈМ
ес,1<Ј ес нс 11<Јмињс у срсд11,с11ско11ним изв1Јр11ма, па ес М<ЈЖс прс1·111ЈС1·ани·1·и 11<1
•
11rс11с·1·а11л,<1 11<Ј11и,1с 11ассл,с.
•
Вук Караџиh је забележио село Мислиће у кнежини Горњем Ибру у

• •
новопазарској нахији.
Сrановништво и родови. Према попису из 1921. године село је имало 30

становника и 4 домаћинстава,
1948. године 51 станов11ик и 10 домаhинстава. Број
домаћинстава остао је ИС'l'И и 1953. године, али је број становника повећан за 9.
Највећи број становника - 70, Миолиhе је имало 1961. када је у селу 13 домова. По
попису 1971. оно има 11 домаhинстава са 53 становника, а 1981. године 12
домаhинстава са 52 становника. I-Iajвchи број домаћинстава - 16 село је имало
1991. године, ка11а јс број с1·ановника био 37. У 11ериоду 1961-1991. број с-rановника
јс смањен за 33 (47,14о/о), а брl>ј домаhинС'l·ава је повеhан за 3 ( 23,08о/о). Данас у
селу живе родови: Танасковиhи(4 куhе) чији је предак досеље11 из Брњака, засеок
Драгаљи11а у Ибарском Колашину. Презиме носе по старијем претку Танаску
који јс имао Радосава (Рака), Миаила, Раденка и Славка. Блиски су род са
Всселиновиhима - Коматовиhима у Виткојевићу и Костићима у Чпиљама у
Ибарском Кола1uину. Славе св. Ђорђа - Ђурђи11, а прислужују св. flантслеја.
Раи1ковиhи(5 дом.), старином су из Црне Горе - Морачани. По пореклу род су са
Мијачиhима из Калудрс у Ибарском Колашину. Две 11ородице славе св.
Арха11гела Михајла, а три св. Апостола Луку. Иако не славе ИС1"У славу сви
Раu1ковиhи у селу су једно родсrво и потичу од Сима, који се два пута женио.
Друга Симова жена Мага, из Дрена у Ибарском Колашину, остала јс удовица, па
се 11рсудала за Сима. За собом је довела му1uко дете од којег поти•1у Рашковићи
Кl>ји слаuс Св. аПОС1'ола Луку. Ву•1ковиhи(3 куhе), предак је досељен из Јунака на
Р(ЈГ(Јзни. Првобитно су ес прсзивали Вићентијевићи. СлавеПетковдан.
Млађи досељени11и, досељени 11осле Другог све1·ског рата су родови:
Јосовиh (1 куhа), досељен из Засеља (засе(ЈК Лешка), на мајчино имање. Слави
Мратиндан. Мијајл(Јвиh (2 дом.), као слуга до1uао из Каu1ља на Рогозни. У
Миолиhу ес оженио и засновао породицу. Слави Петковдан.
МОШНИЦЕ
Положај и тин. Село се налази 13 км југоисrочно од Лепосавића, уз

Сочанску реку. Куће су ло11иране по групама и то у највећем 11елу са десне стране
М(ЈШНИ'IКе реке. Насеље окружују на западу Ружански брег (754 м) и Шанац (758
м), на северу Руј иште (902 м), 11а истоку Дубраве (871 м) и на југу Дугачка коса
(941 м) и Средњи део (1189 м). Село је добро заклоњеfrо од јаких ваздуn1них ·
•
сrруЈања.
Топографски називи појединих делова атара села су: Дивљице (шума),

Моu1ни,rке Дубраве (шума), Раван, Рујница, Цуцулин, Торињак, Сенокос и
Јарковско Брдо.
Пије се во11а са извора у ]анином д<>лу, Тор~iњак и Коњу1uком потоку.
Из11lЈри су кап·гирани и 11011а је до11едена до куhа.
Средња на11морска висина јс 664 ме1·ра.
Назив, про111лост и старине. Веома је занимл,ив топоним Мо1uни11е. До
почетка XIX века село се звало Мошин11и. Данас је уобичајен, иако неправилан,
назив Моu1нице. Под овим називом убележено је и на Т(ЈПографским картама
размера 1:50000 и 1:20000 Могуће је да име села поти'rе од речи мошус (npcra
49
•
"' !Јојногсографски и11ститут, Београд, 1970.

---------------------- ------ ------ ---- ------ -----
је11..:11а fi..:з
p11rt)ll<1, •111ји мужјак лу'1И нарU'IИ'Г<Ј мири111л,ану сус·га1111у у к..:си на
111>11,ем 11..:лу ·1·pfiyx<1 Mochus moschiterus; 0 , 111·го зна•1и м..:с·гt) у •1ијuј јо.; tЈК<>ЛИНИ
жи11..:ла <JIJa 11pc·ra ј..:л..:на (Мt111111и•1кс Дубра11..:). Има ми1uл,о.;н,а да јс ссл<Ј 11обило
fii!зин 1111 М11111ни•1кt1ј рс11и. Али 01·куд<1 рс11и ·гакав назив'! На ви1uе места р..:ка јс
била "м<Ј111·1·сна" (мо111hсн) дрвеним гредама или даскама (м<Ј111тани11а) или
кам..:1111м м<1сr<111има - М<ЈС'rиhима, 11<1 KtJj11j су рска и сслu 11обили имс('!) Мс!ју·гим,
у нар<>ЈIУ 1111с·1·1Јји 11рс11а11,с 11а наз11н села 11<111ccha на 11ео л.у11скоr ·гела (м<1111ни11с)
11а јс <>11а рс•1 узс·1·а за 11<1зи11 ·1·t>n<1ни~1а. По ntЈЛ<>Жају и Л<>ка11ији куhа ·гс111Кt) 11а ес
·1·1> ,\1t)ЖС r1рих11а·1·и·1·и. Према ·1·омс, сиrурнtЈ јс јс11н<> 11а назин сс11а нема 11икакн..:
Ј\(;З(; са MtJlll1'(JM, как<Ј ес']"() на пр11и ЈIUГЛС]\ М<ЈЖС llЈЈСТП<Јс1·а11и·1·и.
Да1111<1 јс сс11<1 бил<> позна1·0 II<> 1\<)брим мајсr<1рима зи11арима и

К<1мс11<)рсс1111ма. 1абсл..:жсн<Ј јс да јс 11ркву Панс11сњс, са11а 11ркна св. Марка у
Б..:л.аку (1)1111г1·ина Рi1111к<1), зи11а11 1656. l"<>11и11с нски мајс1·ор Милинос, од
М1>111и1111а, как11 с·1·11ј11 уклесан~> 11<1 11.сн11м к·1·и·г11рскu~1 на·rпису. У Дсни•1к11м
Кi1·1·•1с·ги1·у "11·3 сслi! М1Ј11111111111" ·3абслсжсни су nри.~<Јжсни11и ма11ас·гиру Дс11и•1 у
Дре11111111. '
у се11у lll)C"l"l)jИ C'l"ilf)() 11рк11и111·гс, Гр<Јбл.с и
l\RC 110/\СНИI\(; - П()'Ј"()'lаро.;.
('·1·ан,111н11111т11'' 11 p(J/f(JJJJt. По п1>11ису из Ј 921. 1·u11инс ссл<Ј јс има111Ј 3()
11<>M<1h1111c·1·a11a са \ 2() 'IЛ<1111111а, 1948. ru1111нc у селу јс билu 184 с·гаН<Ј11ника и 24
1111м;1h1111с·1·а11а, il 11с·г 1·1111и11а касније, по nt)IJиcy 1953. - 214 с·га1111н11ика 111·г11 јо.; и
11ај11сhи бр<1ј с1·а11<11111ика Кt>ји јс ссл11 ика11а 11мал11 са 427 11uмаhинс·1·а11а. Према
11<111ису 1961. r1>111111c ссЈЈ<Ј има 2()8 сrа1111н11ика и 31111>маhи11с·1·n<1, 1971. г1>11и11..: 181
с·1·аf11>1111ик;1и321111мЬhи11с1·ан;1, 1981. r<>11и11с 34 11<1маhинс·г11а са 172 с1·ан111111ика, а
1991. r1111инс Ј 17 с·1·;1н11н1111ка и 31 111>маhинсгвu. У ncp11<111y <ЈД 1961 - 1991. бр<Јј
с·1·а111>1111ика јс сма11,с11 за 91 или 43,75'Уо, а Gp<1j д<1маhинс·гана јс t)с·га<Ј исти.
Гl11..:11и 11<1на111н,ег с·г;11101Јни111·1·на М11111ни11с нассл,анани су у 11py1·t>j 1111111111ини
XIX 11..:ка. П<1с11..: 1879. г1111и11..:. Рс>11111Ји су: Јlt-"Ј"К(ЈНИhи(5 куhа) 11<1ссл,о.;ни из Јун;1ка,
'3<1сс11к Жар..:11а 11а Р111·1>:Јни. "J6<1r· •1..:га их и зоuу Жарс1111и. С1·арин1>м су и·3 Црне
l'<ipc, <JI\ 11.~см..:11а Bac11jc1111ha. Сла1Јс Ллскса1111ро1111а11. РалсЈн11h1t (6 кyh<t) и
И1·11.;1·1·,11111/;11 (4 куhо), 111>ссл,сt1и су К<>З<1р..:11а Kt>/\ Знс•1а11<1, na их з11пу К11зарсн1111.
С1111 сла11с с11. Ј1111а11а Крс·ги·1·ел,а. Ђур!Јс11и/;и (4 куhе) и Михајлс1ни/;11 (10 куhа)
11<>Cc.n.e1111 су из L(рс11у·л.с у ИGа11ск11м К11лаu111ну r1p110 у Ссл,ан11с, а 1111а·1·лс у
~((Jllllllll\C. C·г<IJJИfl<JM су из l(p11c r·(Jpc, (Ј/\ Бјсл1111анлиhа. ПtЈрСКЛlЈМ су р<ЈЈ\ са
Ј1>сиhима. 11а11;111111.и~1 J1>1Jilfl1>11иhимa из Ссл,а1111а. Славе cr>. llстку. Ра;1ин,Јјс1111/;и (1
куh;1) и P<t/fc1c;111л,c1111/;11 ( l куhа) један су р1111 са Вукиhсниhима - Л<111аhанима у
Ј~1>611а11и. Сла11..: с11. Јована Крс1·11·1·сл,а. С1·сн1thи (1 11uм.) 1111ссл,сни из села
lll;1111111н1111с ( t1n111·r11~a В у•1111·11н ), "nризс·1·и1> ес". Старин11м су из К<1ла111и11а у
l(p1111j I'с1ри.'' Умссг11 c11t1jc сла11с с11. Вра•1и узео јс женину св. Јонана Крс1·и·1·с;1,а.
II11cлc ДруrtЈГ снс·гск1>г ра1·а из села су ес иселили Рал1>ви/;и у С11•1ани11у -
Ра111111111·1·о.; ( 1 1111м.), Смсдсрспо (1) и Равни Гај ко11 Крагујсп11а (1 ), Ра;(<Јса11л,,·1111hи
у К11јс11•1иl1с ( 1), Pa;f1111,Jjc1111h1t у Бал,сна11 (1), Бeurpa11 (2) и Т11n1>лу (1),
И1·11,;J'l'(11111h1t Ј' С1>•1ани11у ( 1), Крал,с1111 ( 1), Београд (1) и Сл1111снију ( 1),
М11хајЈЈ(ЈЈ1и/;и у Казн<>11иhс (1), Београ/\ (2), Крагујс11а11 (3) и С<>'1ани11а (1).
Jlc'l'K(JJJ1th11y Л..:11<>саnиh (1), Книh КОЈ\ Крагујсн11а (1) и Бс11rра11 (1).
~·' Ј>t.: 1 111ик cr1tCK()Xf}ltt\'l't:K()J' к11.ИЖСl\/!()Ј" .iсзик<.1, кн •. 111. ~-l<)liИ с:ај~. 1969. 4]2.
~ 1 Л·1·•111с-1сијс Yr{)111c1:iиh. KlJ('(JJJ(J, 1li:1y 1 111<>1tc11<), Бсс)ГЈЈНЈ1, 1965, 29~.
----··· .. . . ----·-------
ОСГРАЋЕ
Положај и тип. Село ес налази 12 км северно од Лепосавиhа са десне стране

Ибра и пр(1с·rирс се на веhем простору. А1·ар села ограничавају Исево, Гувниr11тс,
Црна·гоно, Ви·ганl1виhс и Лс111ак. flo положају и међусобној уцаљсfllЈСТИ куhа,
сслlЈ ес 11сли на крајеве Г<1рн.е и Доње Остраhс и засеоке Жигоље, f\арлин IloT(JK,
Курсл,с, Сими•1f1111те и Вруј11и.
Kyhc у д<1н,см и Горњем Oc1·pahy, Вруј11има 11 Сими•1и111·гу Л(ЈЦиранс су на
С1'ранама бр11а Kpc·1·и1u·ra, Парлин Поток је у подножју ОС1·раhкlЈГ брда, а Курсл,с
је у 11знl1ри111·гу К урељскlЈГ потока.
Са западне с·гранс села јс Oc-rpahкo присоје (590 м), нс1u·го 11аљс Јарик
(1048 м), са сс11срне стране Орли•1ки крш (994 м) 11 Кру111е1зл,с (l(J51 м), на
југ(1запа11у Мсрhсз (924 м) и Делови (921 м), а на ис·1·оку Калем (892 м). У гори.см
11слу села између Крс-1·и111·га и Парлиног По·гока јс Црни Врх (1028 м). Срс1111,а
на11морска висина села јс 767 мс·rара.
Поједини 11сло11и а·гара села 11азивају се: Баu1·гинац, Крс1·и111тс, Остраhко
гув11l1, Дсл<1ви, Ос·граhко прис1·ојс, Борјани11а (Жигол,), Караула, Б(1рикова11,
Ули'1ни брс1', А11и111·rа, Града11, Округ лица и Бр110 гробље. ·
Bl>l\Y са ·1·сри·г(>ријс а·1·ара сс,1а 011водс Велики ПОТ<ЈК (Остраhка рска),
Жигол.ски и Ла·1(ЈВ П(Ј'ГОК. Сви ес уливају у Ибар, са 1ьснс десне с-гране.
flозна·гијс 11одс у селу су: Извор у Падал11шту (Жиг<Јл,с), Сулсн11ар
(Вруј11и), Извор у Парлином По1·оку, Букова вода, Из11ор у Ани111·rима, В(ЈЈ\а у
Симичи111ту, Горња в<111а, Бари11с, Жаба, Бел.ова вода (Парлин Потl1к), Чесма ко11
11рк11инс и изво11 Бсо11с (испlЈД села Врујца код Симичи1u·rа). Већина извора јс
ка11·гира11а и 11011а јс Ј\t>вс11сна до куhа у селу.
Назит1, прот11лос-r и стари1тс. Могуhс је 11а назив села по·rиче 011 ре•1и t1стран
(прилог: уС1·рану), 111то одговара гсl1графском поЛlЈЖају села. Међутим, у корс11у
• •
назива села ЈС рс•1 lJCT, 111·го :1на•1и узвик за по11с1·ицан.с волова при ра11у, па ЈС
можда због ·гога и село 11<1било назив ('!).

П<Ј постанку село спада у старија насеља. При пут ес помин.с 1346. го11инс у
јс11ном документу из Дуброва•1ког архива као трг, односно 11уброва•1ко-саска
КОЛ(ЈНија и утврђење "Castel ditel Ostrati" и као ссдиu1тс католи•1ког пароха "in
()s\raciam''. Такође, село ес .помин.с и у Повељи књегиње Милице 1395. го11и11е,
ка11а јс манастиру Св. Пантелејмона у Светој Гори "поклонила" Копуриhки ·грг с
Јслак11см, село Остраhс, Лс111ак и Стржин • У 52
XVI и XVII веку Oc1·pahe помињу и
• • •
МНОГИ И'l'аЛИЈаНСКИ И· западни ·rрГО81\И и путописци КОЈИ су пролазили кроз OI!aJ
ПlЈзнати рударски трг. Путо11исац Зено је 1550. године описао дуброва•1ки пу·г 011
Ибра 110 Тl1пли11с и 1·а11а помиње село Остраhе (Остра1·и). Нассл.е јс опустело
после Велике сеобе Срба и повла•1сњсм Аустријанаца 1690. године, па с тим у
вези 11рсдањс каже 11а "дссе·г година рало 11ије орало у Остраhи" 5 '. И Вук Караџиh
у Дани14и 1828. го.дине помин,е Oc1·pahe као село које су Карађорђеви ус·1·аници
држали "под споју вла11у".
У селу се дуж Остраhке рекс налази равна ливада, названа Велика Ливада,
П<Ј којој се нидс lЈста11и стар.их средњовековних 111ађевина и рушевина гробљанске
11ркне која јс зак<>Н<ЈМ заu11·иhсна. Недељом и празником ту ес окупља народ на
'' Авра•1 Поповиh, н.д .. к11,. 25, 159.

," Исr<>, 184.
Поста~1ак и развој сеоких насеља 299
···- --··· -- ---· .. --·----· -·----- ---- ------ ------ ------
М(ЈЛ11·гну и 11али свеће. Ис11<>11 11ркнине налази се чесма одакле је вода •1унцима -
11енима <>11неку11 11овс11сна. Место 110 црквине зове се "Ули11е", а брдашце према
11.нма "Ули•1ки Ьрсг". Ову11а јс пролази<> стари ·гргова•rки трг. Око 11ркнинс, на
()р!\)' "Ту1·ури11и", и 11анас ес рас11t>знају остаци гробља. У Великом Пt1·1·<>Ку, на
мсс·1·у ·311a11t>M "К ући1u·1·а", 1·акође се налазе разналинс.
У Жиг(Јл.у, К(Јјс 155(). го11и11с П<>мињс 11·галијански пут(>Писа11 Ка·гар11н Зено
налази ес c·rapa 11ркна назнана "Борјани11а", у коју ес улази низ нск<>лико
с·ге11с11и11а. На Gp11y жиг<1л,ском звано "Кула" налази се С1'аро гробл,е.
З11амсни·1·их ос1·атака из с1·арс 11ptJIIJЛOC1'И има и у Врујцима. Близу извора
Лс111·га11ске рекс и Gp11a Округли11а 11t>С'Гt>ји сгаро хри111ћанско гробл,с. На средини
'Ј<•<'L'<>ка 11(>с·1·t>ји •~есма "Суле1111ар", •1ија јс Ht>J\a зсмл,аним 11снима (суле1111арима
ИЈ111 'IYlll\ИM<I) <11\llCKYJI J\tJlleJ1e11a.
У селу 11 засе(>11им<1 11а11ас има 11е·г гр(>баљ;1: на Ту·1·ури11и јс t>c·1·pahк<>
1·р<>Gл.с, у Си~1и•1и111·1·у, у Парли11t>м ПtЈ'l'<>ку, 11<>11 Б<1рјани11ом (жигол,скtЈ гробл,с)
и 11а Ран1111м 11,и11<1ма (курсл,скt> гр<16л,с).
CrflH(JJ1н11111·1·11<J и /1(!/~(1в11. П<> 11<>пису 11з
1921. 1·011и11с Oc·rpahc јс са зассt>11и~1а
ИМ<IЛ(Ј 212 C'J'HIJ()JlflИK)\ИНе 426 С'ГаНtЈl\НИКа и 51
Јl(Јмаhи11с·1·11(>, 1953. - 469 с·1·и11t1111111ка 11 57 Ј\t1маhи11става, а 1961. - 468 с·1·а11с111ника у
8() Ј\t1маl1и11с·1·;111а. ~l;1jnch11 брt>ј с·1·а11<1нника, 474, село јс ималt> 1971. гс111инс у 97
J\tJMtJllH.
fl<> IЈ(Ј11ису 11з 1981. 6р<1ј Ј\(Јмаhинс·гав;1 јс r1<>11chaн за је1111<1 (98), а Gpoj
C'l'aH(JllllИK<l јс C\4'111.ell Змаhинс1·ана, l(JO, CCJl(J јс ИМ<\Л()
l<J91.1-t111и11c у Кt>ј11ма жи11и 35511у111а. У 11с11иt111у <'111<)61-1991.6рој становника је
с~1а11.с11 ·3а 113 ( 24, 15'Х,), <1 6р(>ј Ј\t>маhинс·1·а11а јс П<>11еhан з<t 20 или (25'Х,).
c:pcl\Иll()~j XVlll 11ека у Oc·1·pahy су жи11с,1и Пp<>Лlfhlt 11<>се11,ени из Влахиње.
llt>c,1e 1879. Гt>11и11е <>11селили С)' ес у 'Г<111ли11у са Инан<>ниh11ма.
Пре11и 11<111a11111,cr с·1·;111t>1111и111·1·11а у Oc1·p;1hy су уr-лавн<>м 11<>ссл,сни11и.
У r·11р11,ем Ос·граhу су Вул(>1111ћ11 - Бурлиhани (5 куh;1), •rији јс 11рс11нк
11t1cc11.e11 187<). rt1111111c и·1 ьурла·га у Ибарскt1м К<1лаu1ину'', 11р110 у Кајкоn<>, ;1
<>11а·1·Ј1е у Ос·1·рнhс. Bt111c 11t1pcк11tJ 1111 c·1·<tpt1г бра·1·с·1·11а Бурла·га. Да11а111н.с прсз11ме
llt)CC 11<1 с·1·нријсм 11rс·гку В)'Лу. 3<)11У 11х ј<1111 и Пер<Јвиhи по претку Перу. С·гара
с.'1;111;1 им јс Мра·1·и1111а11, нли 11t1c.1e 11рсссл,сн,а узели су Пс·гкон11а11. П<~сле д11уг<1г
с11с·1·скt1г ра·ги fl'I t111t1г р<111а 11се,111ло ес 11и1uс поро11и11а у Крагујеnа11 (1 11с1м.),
С'мерсрс11ску П<111;1нку ( 1) и Лс111ак (2).
Ь'11111с111(и (5 K)'h:1) су с·гарији 11осељсни11и. ДtЈссљсни су из Би111сnа K<>ll
Р<1жајн у l{pHt)j Гt1ри. fi<> 11<1рсклу су Кулизс, а 11ал,<>М с·гарином су из Ку•1а у
1Lr11t1j f't1rи. r1rc~1•1 11рс11а11.у 1111;1 бrа·1·а 11з Бf1111сна исслил<1 су ес прuо у сс11<1 Bt:11cp
KlJJ( ~lt>ll!JГ rlн:1нр;1, llH јс јс11<1н 11рИ~111<! ИСЛ<IМ и (Ј)\ 11,сга су Муслима11и Б111ЈЈСПl\И, а
11руrи, к1>ји ес t111ce1111<1 у 'l'e11кt111t1 (11ла1111нско село n<111 Г<1лиј<1м), 11t1рсклом С)'
C'pG;1 ь11111с1111и''. Ilрез11мс им јс fl:111c11cн<1 <ЈЈ\ имс11а села И'Ј K<Jra су ес Ј\<Јсслили. 011
1111их fj11111c11a11u 11еки су 1872. г111111нс t1·1·и111ли у Кур1uумлију, а 11руги у Oc1·pahc Kt)J\
Лс111кн, с;1;111с с11. Кр;111,;1 Дс•1а11ск<1г - Мратин11ан. Би111сRа11а им<1 и у Јабу11и у
И6~рскt)М Кt1л;1111и11у. И t11111 су ра11ијс сла11или сн. Мра·гу, али П<ЈСЛС 11рссел,с1ьа
сла11е Ile·1·кtJl!J\<111." Ilt) 11<1рсклу Би111сн11и у Ос·граhу имају блиске р<Јђакс
By,111l1c1111hc у Кије11•111ћу.
~ JJiJ.Jt<JCЛi;ll~ lftlJIЛ()liИh, 11.Ј\.,) Ј

1
1.
,, 1:ју11 My111t>Hflh, 11.11 .• 143.
~" MИ.111\C(ll' JJy·1·()l,(\I(. 1()1.
Лс111сниhи (2 куhс), предак је досељен uко 1880. године из села Врапче у

Ибарском I<uлашину. Дал.ом старином су из окuлине Никшиhа 57
у Црној Гори.
Славе Пстковдан. Радоњиhи (6 куhа) воде порекло uд бра1·ства Кuматовиhа из
Ба111•1с у Ибарскuм Кола1пину. Старином су из Црне Горе, од племена Куча.
Према прс11ању Вукоје из По11овиhа имао јс Ра11оји11у, Максима и Нс11сљка. IIрви
Вукојев син Рад(ЈИ!\а имао јс сина Ра11оњу, кuји ес за време Турака 011селио из
Вукојевића и настанио у Врапчу, близу Рибариhа. Ту је извесно време живео, али
ес касније преселио у Остраhе код Лешка где данас има његових П(Јтомака
Ра11оњиhа. Рад(Ј/1,иhи имају блиске рођаке данап1н,с Илиhе, Милоса11љсвиhе у
Д(ЈН,(Јј Махали Вукојспиhа и Илиhс у Tyu1иhy, Ибарски Колаu1ин. Сла11с Ђурђи11,
а r1рислужују сп. Пантелију.
Всли•1К(Јвиh11 (2 куhс) су такође II(Јреклом 011 бра1·ства К(ЈМа1·овиhа. Јс11но
су родство са Радо11>иhима у селу. По прс11ан.у треhи Вукојс11 син Недељко имаu је
Миленка, Милуна, Милосава и Милоја. Милосав, по К(ЈМС носе њсгtЈви 11о·rtЈм11и
прсз11мс Милосаиљспиhи имао јс Живана и Величка. По Всли<1ку 11анас 11осе
r1рсзимс н.сr(ЈВИ потом11и Всли•1кtЈвиhи у Остраhу. Нски његов потомак и сада
живи у селу Гргуре К(Ј/1 Гlрокупл,а. Славе Ђурђи11, а r1рислужују Пантслијсвдан.
У Д(Јн,см Oc·1·pahy рU/\(Јни су: Ј,1ниhије11иhи - Бурлаhани (9 куhа), •~ији јс
прс11ак Д(Јссл.сн из Бурла·1·а у Ибарском Кола1пину5", а с1·арином су од племена
ДрсЈбњака. Пр1~оби1·1rо су ес прсзивали Стсфано1~иhи, а дана1пн,с 11рсзимс Н(ЈСС по
Ја11иhију. Славе Ђурђев11ан, а r1рислужују сн. Илију. Чукиhа (6 куhа) пре11ак јс
д<Јсељен из Мојс·1·ира у Ш1·авиr1и на Гори.ем Ибру, а цаљим П(Јрсклом јс из
Ржан1111е у Вас(Јјсвиhим<~, 5 " од бра·rС1·ва Чукиhа. Славе Алекс<1нцрооца11 а
прислужују св. Архангела Михаила. Милои1свиhи (2 куhс), rrpc11aк је дс1сељен око
1880. из села Врап•1е у Ибарском Колаши11у. По пореклу су вМратин11иг и славе
Мратиндан. Је11на су 011 најстаријих миграцисЈних С'груја у 11олин11 Ибра. Дал.им
II<Јреклом су 011 Ку•1а у Црн<>ј Гори"'. Гiо 11ородичном предан.у била су браhа
Милоu1 и Миленко. По чукунцеди Милошу носе презиме Милоrпевиhи у Доњем
OC1·pahy, а по Миленку - Миленковиhи у Парли11 потоку. Исел.с11их Мило111свиhа
има у Кру111со11у (3 11<>м.), Лt1зни11и (1 дом.) и Лепосавићу (1), Ulљив11hи (2 куhе),
11t>сел.е11и су из села Шл.и11они11с у r1одгорини К<1паоника према К(Јсову
(1~у•1и1·рнск11 крај), 11ајпрс у Бистри11у. а 011а·глс у Остраhе. Презиме носе 110 селу
CIJ(Jjc с1·аринс на Koco1iy. Славе св. Георгија - 'Бурђи11 а прислужују Ђурђевдан.
Лс111сниhи (13 куhа) једно су рО/\С'Ј"Но са Лси1свиhима у Горњем Остраhу,
доссл.сни су из села Bpar1•1c у Ибарском К<Јлашину, С'rарином из. ОК(ЈЛИНС
Ник111иhа и сла11с св. Петку.
У засеоку Парлин Поток, који се зове по Парлиhима - Парле, г11с су
жи11сли ДtЈ 1879. rtJ/\ИHC, када су ес иселили у Топли11у, 11ассли су ес Милснко11иhи
(3 куhс) и Биг11а11овиh11 (2 куhс). Досељени су из Би111сва К(ЈЈ\ Рожаја и је11но су
р(ЈДС'Гво. Славе Мратин11ан. Павловиhи (2 куhс), досељени су из Бслуhа прекu
Ибра, а пореклом су из Ка•1арника код Тутина. Још даљом стари11ом су из Црне
Горе (Васојсвиh11). Славе Ђурђиц, а прислужују Ђурђсп11ан.
У засеоку Сими'rиштс до 1878. године живел11 су Јевђиhи (3 куhе) и
Нонак<1виhи (1 куhа) када су ес иселили ~· Влахињ и Боран11е. Дал.ом С"rаарином
'
~ 1 Ј1с1·ар Ж. Пс·гро1Јиh.Ј"а111к:1;Ј11тро11огсlЈГр;1фск;11rрсЈу•1;1вања11, rЈ<)Ссб11и Ј~С(> (руко11ис) 202.
"'Рад<>сла11 ЈЬ. 11авл<Јвиh, 111.
i'' ИС1'<>.
"' Милиса11 Јlутона1~. 11.Ј\ .. 50.
Постанак и развој ссоких насеља 301
·-·--·----- -- - - - -- - - - ---- - --
су из Ибарског КсЈлаu1ина. Дана111њс стано1Ј11и11r·гво oIJor засеока чине ро11они:

Закиh11 - Кул~rзс (1 куh<1), 11рс11ак им је /\СЈссл,сн из Биurсва ксЈд Рожаја. Даљом
с·1·ариr1сЈм су из ДcJJrиrrc Лима, <JI\ Васојсвиhа. ПрвобитнсЈ су ес прсзивали
СЈ1мсЈ11сЈ1Јиhи. а 11ана111н,с 11рсзимс су узели 11сЈ с·гаријсм 11рс·1·ку Захарију Ђ Заку.
С,1анс с11. Мра·гу. llc·17J(JF1иhи (2 куће) 110 псЈрсклу су род са Закићима, на 1u·га
у11ућуј.: ис·1·а сла11а и мсlјуссЈбнсЈ ес нcopoljaIJajy. Планиhи (2 куће), •1ији јс прс11ак
11с1ссЈ1,с11 из Oc·1·paha, заселак Парл11н По·гок, доu1ли су из Жупе ко11 Тути11а. Нске
11<JfJlJ/\ИI\C су ес сЈ11сслиЈ1с у Зсма11и11у, а 11скс су у сслсЈ Кр1·ок код Курu1умлије.
(~,1а11с Ђурђс1111uн. Јс111·иh (1 куl1а), доссл,сн јс из С1·а11уловиhа, опш·гина Брус, где
јс /(сЈ111асЈ крајем XVIJ или 11а псЈ•1с·1·ку
XVIJJ века из 11рнсЈГ<Јрског Кола111ина. Славе
с11. ](JIJ<111a К1Јс·1·11·1·сл,а. Пстрпн11јсвиh (1 кућа) 11оссл,сн јс из Парлиног Пс~тока,
"11ризс·1·11сЈ" ес у K)'i1y Закића и слави Мра·гин11ан.
ЗасссЈК Вруј11и ЈС r1rЈзн<1т 110 хла11ном извору који зо11у Сулсндар. У засесЈку
су ес 11ас·га11или рсЈ/\сЈни: Би111с111{1Ј (12 куhа), који су јс1111сЈ ро11ствсЈ са 11ругим
Б11111с1111има у селу. СЈ1а11с Мр<1·гин11а11. Чукиhи (11 кућа) су јс11но pCJJ\C'r11c1 са
'lукиhим<1 у ДсЈ11,см Oc·1·pahy и слане Алсксан11рсЈВЈ1ан, а 11рис.1ужују св. Архангела
МихајЈ1а.
У сЈснсЈ1111 11аз1111а Курсл,и јс pc•r кур (ск ур) •1ијс јс 11рuсЈбит11сЈ з11a•1crr,c
Ј(ИМИ'Ј'fЈ ес, r1a СЈ'Ј'УЈ(а ср11ск(Ј кури.а, закурња11а·ги, а пос,1с и зна•1сњс ис·ги11а·1·и ес
(курсЈu - узни111с11,с, 11исс111и).

у зассСЈКУ Курсл,и ' ЖИIЈС р<Јl\ОПИ '!ук11hи (2 куhс) КСЈјИ су јСЈ\НСЈ pCJ/\C'I'IJ() са
1 1
ЈIР)'ГИМ L(укиhи~1а у Ос·граhу и Вруј11у. Слаuс Алскссн;1роп11ан, а r1рислужују

АранlјсЈ1сЈА/\ан. llL'llJK(Jf111h (1 кућа) јс 11ou1ao из Блажс11а (оп111·1·ина Брус) на
жс11ин'1 и~1ан,с 11 сла11и сн. Вра•1с - јссс11,с и лстн,с.
Зассс1к Жигс1л,с налази ес у ис·го•1нсЈм пс111ножју бр11а Вала•~, на старом
11убрс111а•1ком пу·гу. У Жигољу су места Раскрсни11а и Падалиш1·с и извор
Па11али111·гс, r11c су путни11и спроuо11ници каравана из Ни111а за IIови Пазар и
•1сс·го ксЈна •~или, јер су ·1·у "r1а11али и ЦиrаfIИ кс1на•1и "''. 1-Ia мсс·гу званом Борјани11а
fiалази ес мала истс1имсна 11рква из ХУЈ - XVII 11ска, у развалинама са улазом са
ужнс с·1·р<1нс. Ту јс "с·1·арс1" гробл,с. Изна11 11рквинс и грс1бља јс мсс·rо названо
"Гр•1кс куће". TcJillJHИM у11ућује fia закл,у•1ак 11а јс МСС'ГО билсЈ дав110 нассл,сно.
у fЈази11у заСС(ЈКа налаз11~!() ·rpar с·1·арс ВЈ!ас·гслинскс ПСЈРОЈ\Иl\С ЖИГОЈ[, која
јс ·гу ЈiСКада у11равл,а.~а. 011 Жигоља јс ос·галl1 имс засеоку ксЈјс ес помин,е јо111 у
ХУЈ яску. 11lЈз11а·гс1 јс 11а јс С·гспани11а, кћи вој11с111с Мрк111с Сићенског, била жена
ЖиrlЈл,с11а'". О 11ал,с1ј су11б1rни С·rспани11с, н,сног мужа нс з11а ес ни111·га виu1с, осим
11а јс СЈ/\ ЖиrсЈл,<1 с1с·1·;1лс1 имс засссЈку. И1·алијански 11у·гс1писа11 Катарин Зено
зибсЈ1сжиl1 јс у 1111с11нику јс 9. нсЈвсмбра 1550. rс>11инс нассл,с касЈ посебно мсс·го и
сслсЈ по11 11аз1111с1м Зуrс1л11 у кс1јсм 11с1мин,с и бога·гу кућу Конс1·ан·гино1Ј11х синова.
Ж11rол,с пс1мин,с и 11у·гlЈПиса11 Павле Кон·гарино који јс 158(). го11иf1с путсЈнао с111
села Дуби11с кс111 Сјсни11с преко НоIЈог Пазара 11рсма истоку. У 11нсннику јс
забслсЖИlЈ 11а јс Ибар прс111асЈ "ко11 мсс·1·а Ж11rсЈља".
У Жигс1л,у "11ре Карађ<Јрђа" живели су Кспићи који су 11с>111ли из
11р11с1гс)рскс1r Кс1ла111ина, с111аклс су ес 011сслили у Тио1Јс на Копаонику. Да11ас у
зассс1ку жиIЈс самсЈ Шљиниhи (3 куће), ксЈји су ес 11осслили из Ос·rраћа, а дал,ом
11
' У uс11<>1~и Н<lзиnа Курсл)и јс pcl1 кур (y11pauo скур), LЈИјс јс npll{)би·r1-10 зна\1сњс Јtими·rи се, 11с1 ()'I'уда
cpl!CKO кур1-11С8И'ГИ - закурIЫ.llЈИТИ, а llOCЛC и з1-1aLJCl-l1C ИС'Ј'Иl\31'И ес (курсљ - y:~BИllICIUC, l~ИС()DИ).
r.~ IJi:lJ~<>CHlt I Ia1,Л()l,Иh. 1~.Ј\ .. l ]().
Л1-1рс1~·1ll(JJl(JliИh,11.Ј{ .. 163.
1
'\
с·1·аринсЈм су из ШљивсЈВИI\С, на северозападним странама Копаоника. Даље

порекло овсЈг рода јс на Косову, у селу Шливово (Неродимље)."' Садаu1њс
презиме су Ј\обили 110 селу из с·r·аринс. Славе с11. Ђорlја - Ђурђи11, а прислужују
ЂурlјсRдан.
OC'rpahc да11ас поред пол,опривред11е функције вр1.11и u1колску
( •1с1·11сЈроразрсЈ1на осr1овна u1кс1ла) и ·грговинску (јеЈ\На 1·рговинска раЈ1ња).
У нспосрсд11ој близини а·гара села налази се Рудник 0Ј10F1но-11инканс руде
КсЈ11ас1ник у БслсЈм БрЈ\У- МакаЈ1амским пу·гсм Лс11rак - БелсЈ Брдо који прс1лази
крt1:Ј село, Ос·граhс јс псЈr1сзано са сЈ11им рудниксЈМ у којем јс некада радис1 :Јна·ган
6рс1ј раЈ1ника из села. ОЈ\ 307 раЈ1ника, запослс11их 1969. l'tJJ\ИHe у руЈ1нику 43 су
била 11з Oc1·paha.
ПЛАКАО НИЦА
П(ЈЛ(ЈЖај 11 тип. На.~ази ес на Рогоз11и, 2() км заr1аЈ1но ОЈ\ Лспс1са11иhа, на

11с·гсЈимснсЈј рс11и. На западу јс грани•1110 сслсЈ ДубtЈКа, 11а северу ГњсжЈ1а11с, а на
с1с1·али~1 с1·ранама а1·ар села ес грани•~ и са Гркајсм (:ЈасесЈl\И I'рсбна и Жи11ан До).
У југсЈ:~ападном 11слу а·гара села је Кука11и11а (1165 м), из11а11 села према запаЈ\у,
Змин,ак (1115 м), а на северу Мазни11с (1103 м).
ТtЈ11с1графски 11а:Јиви појс11иних дсло11а а·1·ара села су: Ссла•1ки лаз,
Црквина, Шл,акна, ПсЈ1111а11111111а. Кула (Шупл,и камен), Врба, БрЈ1ија, Шана11,
Заr1ис, Дс1 Лађи11а. Симиhки J\tJ. Козари11с, Стара всЈЈ\а, Калеме, Ракља, ДсбслtЈ
брЈ\tЈ, Баhу11а, Бреза, Симиhки Дрс11с1нак, Шума и Кру111к<1. Сслс1 јс t>биЈ1t1валс1
бс1г;1·1·с·1·нt1м изнс1рскс lltJJ\C. Из11с1ри су: Врсл11с, Прс1кс1ва •1ссм<t, Пс111 КаЈ1смс, Јс111а,
1-Ia срСЈ\ лива11с Цсс1ви, у J\HtJ Бр11ија, ко11 Бла·гс - •~сема бакарн,а•1а, Пс1д куhс1м
(симиhка и милс1саF1л,свска 11сЈ)\а). О1·11арањсм ру11ника у Г11..сж11ану извори су ес
пс1·гпунtЈ пс111укли (вОЈ\а IIOJ\ куhом) или им јс смањена издашнос·г.
Срс11ња надморска висина села јс 894 мс·1·ара.
Нази11, прсЈ111лост и С1-ар11нс. Познато јс да јс Рогозна била бс1гата РУЈ\ама
•
К<ЈЈС су у среди.см веку сксплоа1·исанс на ви111с места, 111·rtJ ес ОЈ\ражана и у 11мсну
11ассља. У селу има ни111с оста·1·ака старих срсдн,t1RскtЈвних рударских 11ассл,а и

раЈ1иони11а у кс1јима ес "ис11л аки11ала и прс•1и111hа11ала РУЈ\а". Mcc·ro на ксЈјсм ес
РУЈ\а прала звалсЈ ес Плакал11и11а и по 1·с1мс су село и рска Ј1с1били имс, ш·го
11t1·г11pljyjy и лсгсНЈ\С кс1јt: 11рсr1ричавају л,уЈ\И с1вог краја. Прсћtа легенди, имена
Плакаони11а, Кукави11а и Црна11 везана су за времена ко11ања РУЈ\С. Радил<Ј ес
11ај11и111с кулук<ЈМ. КаЈ\а су пt1•1сли са раЈ\ОМ на првом брду су заплакали -
Плакас1ни11а, на другом су закукали- Кука11и11а, а на ·грсhсм ес у 11р11сЈ завили -
Црна11.
У Дс11и•1кt1м ка·1·аС'rигу, порсЈ\ других ра111ких нассл,а, забележено јс и село
П,1акас1ни11а.
На мсс·1·у Црквине налазе ес tЈс·1·а11и с1·арс 11ркос ксЈја јс, rrcJ преЈ\ан.у, била
"руЈ1арска 11рк11а ""'.
С1·а11олни1п1'Во и родопи. ПсЈ попису из
1942. године Плакао11ица је имала 14
Ј1омаhи11става са 99 с·1·ановника, 1953. - 22 становника ви111е (121) и једно
дс1маh11нствсЈ ви111с (15). 1-lajochи брсЈј С'rанtЈвника, 128, и дс1маh11нсrава 19 село јс
""А·1·а11асијс Уr<>111сниh, K<J<'VIJ<>. 195.

t.~ 3<111vжби11с Kc1L'CJ11;1. 501.
'
Поста1~ак и развој сеоких насеља 3()3
- -- ---- - --------------- - ---- - ---------- - --·--
11 МаЈ\() 1961. Г<11\Иl\С. fl<1 \Ј!)П\1СУ 1971. у селу је 75 С1';\Н(11ЈНИКа и 16 11<>маhинс1·ана, а

1981. - 25 с·1·а11<)\\Н11к;1 11 9 l\<)Маh11нс·га11а. Десе·~· годи11а касније, п11 п11п11су И'Ј 1991.
or<>_i С1'<1Нl1ННИКа у <>111\(ЈСУ на 1981. ГОЈ\ИНУ C~13ff,Cll за 10 (15), а бr<1ј l\<JMahll\JC1'aHa
за .1 (6). У 11сrи1111у <Ji\ 1961 - 1991. ur1>j с·га11овника јс смањен за 113 ( 88,28°1., ), а
fi[l<>j 11<>маhи11с·1·а11;1 за 13 (68.42'Х, ). Всhину 11<>маh11нс1·а11<1 у се11у 11анас •~инс
с·1·а ra' 1K<l !\< Ј \ 1а., 11 Н С'\'11<1.
ЈЈ.а11;111111.с C'l'ilH(111Hl\\\\'l'll() 'IИl\C Ј1<>1\<Јl\И: МилtЈс'анл.с1111/;11 (1 11<1~1.), кажу 11а су
C'l'ilflИll<l'IKll r<>I\. ГЈ11 1111rсклу r1111 су са Ра11\К(Ј!\Иh11ма у Дуб<>КИ. Сл;111с Cll. llИК<>Лу.
С/1л111/111 (2 куhс) •111ј11 јс 11rс11ак 11<1сс.~.сн из Јунака у Иfiаrском К<1ла111и11у, пrв<Ј у
сс,1<> Лс·1·1)1111с (Р)·111111с) к1111 Ба11.скс, а <)11а·1·11с у fl11ака<>ни11у, сл;111с с11. Пс·1·к)'.
.1'/;11111111/111(2 куhс) г1i11<1rc 11<1 11<)1\с 11<)rск,1<) <>11 Бал1111иhа из Дуб<>Кс, 11а 11г1·а y11yhyjc
11с·1"<1 с11;111а с11_ Ј]с·1·ка. 11 ~1CIJ)'Ct)б\·I<) ес 11с <>r<)ђа11ају. Бра11011иhа (3 куhс) 11rс11ак јс
Ј\<>Сс.:1.с11 11'ј CCJlil Kt1cyr11l1a K<JI\ 11<111(1Г Пазаrа. Имају llСЛИКИ бr<)ј r11IJilKa у
·1"111,11111и. С;1а11с с11. ГЈс·1·ку.
ПЛАНИНИЦА
!!11Ј1t>ж;1ј 11 ·1·1111. 1111 с111>\1 11<1Л<)Ж<1ју спа11а у 11ланинск;1 села rн:1бијсн<>г ·гипа и
11<1Јli1ЗИ ес 18 км CCllC[1<1ИC'\'()<\\1(1
())\ Jlcп<JC<lllИh<l, у неп<>сrс1111<)ј б;1и:1и11и ()!111\'\'\fHC
Бrус. Л·1·•1rу с.:11;1 11rи11;111а засс<1к Гrа11и111·гс 11<111 f'ра11и111кt1м '-lук<>М (12<17 м),
1111с<1к<1 на л.:11<1ј с·1·r<111и Мнrу11111hкс rскс. Према rr<1ни11и са Бrус1~м јс Врлс·гни11а
(IЗSn ~1). ;111а ·3;111<111у LЈукар11 (1<113 м).
Гlс1јс11111111 11сл<~1111 ;1-1·•1ra сс11<1 ес 11азивају J~<)ЛИII<t, ffикин д<>, Вла•1сга, 1-Ьинс
K<>I\ )'с·1·;111с. l lt)\\1111a ли11а11а. Б<1611н rp<1(). С·1·ра11а, Голи брег и Т<>11иhи.
Гl11ј<.: ес 11<>Ј\<1 с;1 11:111<>ra: ИзIЈ<)р у нслик()ј ,1иnа11и. Из11<)р IJ!JJI r1ла11ина•1К!)
гr<)ОЛ,<.: (11З11!1r јс K<ll\'\'\lr<lll и \1(1)\<1 јс l\!JIJC)\CHa )\О кућа у Гrа11и111·1·с) и Yc·1·ar1a. у
l'ra11и111·1·y 11с>с·1·,,јс 1111а ()y11<1ra •111ја ес пода с;111а нс К!>rис·1·и за r1иhc. Crc1111.a
11<111~111рска 11иси11и села јс 11 (}() мс·1·ара.
ГI!) 11!1Л!ЈЖ<1ј)• у <1ба 11ассља куhс су збијене. Засс()К Гра11и11r·гс јс 11<>'1·11у11<>
11з111111јс111> 1111ссл.с: 1-1 с111 11ајfiлиж11х куhа у селу у11аљено јс ок11 пола са·1·а Х<>11а. У
селу Cl' 11;111;1зс 11н<1 грс~бл,;1. ['р!1бл,с у Пла11ини11и јс на Препра1111у, а гра11иll1hанск<)
н<1 1·rа1111111к!1ј •1уки.
f/11·11111. FT/>l1111лt1L·1· и ст,11111нс. Bcp<1нa·r1r<J 11а назив села r1o·rlr•rc 011 рс•rи
r1лани11и11а (11сми11у·1·иu !>11r1лa11иrra),111·ro зна•1и планинсК<> мсс-1·0. flo rс<>графском
r1!1л<1жа_ју <ЈН<Ј '\'() и јсс·1·е. Јfијс искл,у•1сна M()ryhнocr да ссл<1 носи наз11в по
11рс·Јимс11у 1,<)Ј\<1 [l11а11и11и11с - Планини•1иhи који су у Пла11ини11у Д<>ссл,сни из
Дс1м11111с111111с, а из 1-Iла11и11и11с су ес иселили у Ле11снац (11п111·гина Бrус). За
ry111.:111111c rlt)C'l'<)jи имс ['pal\f1111·1·c, r1a ·г<>П!>ним засеока 11з11а•1ава мсс·r<1 r11c јс
11cк<ll\<t би<> rpa11. -1·11rђа11а, зи111111с, rазналинс града.
l l<tccл.c јс мл<11јсг П<1rскла, јер га под <)ВИМ имс1111м 11сма у писаним
l\'llJ<)rflM<l. [1<11\ l\<IH<llll\\,ИM ИМСН!Ј~\ CeJIO СС П!ЈМИЊС 1'СК у XV[J\ НСКу, у ·гуrскОМ
ll<)\J11cy сс,1<1 К<>ја С}' 11р1·111а11ала f(()В<>запарској нахији. Пла11и11и11у и Град11111·гс
·1<1fiсл..:жи<> ј.: и l~ук Kr<11.1иh К<)ја 11ри11<1д<1ју кнсжи11и Г<>рн,см Ибrу. у
• •
11!)1\l)\l<IЗ<lflCKl)j ll<IXllJИ.
--------
Становни111тво и родови. Године 1878. Планини11а има три куће и 25

становника, а Гради111те једну куhу и 10 С'rановника. 66
Пописом из 1921. го11инс
евидентирано је 11а Планиница (Градиште се не помиње) има 9 домаћинстава и 65
становника, 1948. године 113 становника и 11 домова, 1953. - 132 становника, шт<Ј
јс и највсt.11 број, и домаhинстава исти као претходном попису. Највећи број
1\<>Маћинстапа. 15, село јс имало 1961. и 1971. Г<>дине али је број станонника
сман,сн у 1961на113, а 1971. на По попису из
1981. године Гlланиница је имала
74.
43 С'Ганопника и 11 /\!>маћинс1·апа, а 1991. године - 38 С1'аН!>вника и ис1·и бр1>ј
Дt>маћинстава.У периоду 1961 - 1991 број становника је смањен 67 ( 66,95о/о ), а број
до~1аћинстава за 4 (26,66о/о ).
Данашње становништво Планини11с •1инс родопи •111ји су ес преци доселили
углавном срсдин<>м XVIll пека. У Планиници су Трифуновиhи (4 дом.) чији се
пре11ак доселио из Миоковиhа. Старином су из Црне Горе (Мора•1ани), од
бра·rстnа Жура - Журићи. Славе св. Аранђела, а прислужују Велики Госпођиндан.
Вукојевић (1 д1Јм.), досел,е11 јс из Белог Брда, после 1879. го11ине. Старином су из
Црне Горе. Р1>1јакају ес са Трифунс>nиhима. Славе Спасовдан. Из овог р<>да, после
~pyrt>Г свс1·скс>г рата, t>11сслило ес 11c·r породи11а у Крал,сnо (1 дом.) и Семсте111
K!>I\ Ра111ке (4). ТрифуН(ЈВиhису ес t>11сслили у Краљев!> (4), Скопље (1), Кру111сва11
( 1) и Лс11осавиh (1 ).
У Гради1111·у, жинс Ву•1стиhи (7 дом.), који су у првој половини XVIII века
11рс111ли из Белог Брда, од Све1·ојованаца 67 • Према предању била су браћа Ву•1с·га,
Марко и Милић. По Ву•1сти носе презиме Ву•1с1·ићи, по Марку - Маркt>11ићи у
Марушићу, а по Милићу - Милићевићи у Зсманици. Ву•1ста јс имао Сава, а опај
Маринка, С1·сnана и Марка. Маринко Ву•1е·rић је рођен 1876. године, а погинуо је
у бал канском ра·гу 1913. За соб!>М јс оставио Александра и Љубомира. Сла11е сп.
Јована Крсти·гсл,а.
После Другог светског рата из села су одсељени у Лешак (2 11ом.),
Лепосавић (1), Крал,сво (1), Чачак (1) и Београд (1).
ПОПОВЦЕ
•
/](Јложај и ти11. Село ес налази 4 км југозапа/\Н!> !ЈД Лепосавић.а, са обе

с1·ранс 11он,сг тока Јо111аничкс рекс, леве 11ритоке Ибра. Куће су ло11иранс 11оре11
r1ута Лепосавић - Црна11 и по прис1·ран11има. Јо111ани•1ка река га дели на два дела:
• • • • • • •
ссnсрни, КОЈИ ес налази на прис!>ЈНt>Ј страни, и Јужни, Кt>ЈИ се налази на ОСОЈНОЈ
страни, па јс изложен ударима ветра северног 11равца. Северно од села јс

Гуџалиште (657 м), јужно Голи Брег (648 м), а на истоку Поnовачко Поље (477
м).
Топографски називи поједи11их делова а1·ара села су: Попова•1ко поље
(њиве), Горње пол,с (ливаде), Луг (њиве), Мраморак (па1r1н,ак), Ковачев!> бр110,
.Марин поток, Гај, Ђоков поток, Грабак, Беличевина и Дрењак.
Пије ес вода са извора и једног бунара (Дрењак). Извори су Марина вода и
Вt1да под крш.
Средња надморска висина села јс 488 мс1·ара.
"'Ра110СЈ1ав ЈЬ. !lаRЈЈ<>вић, н.11" 113.

'' Ис·1·<>, 114.
Поста11ак и развој сеоких насеља 3()5
·······---·----··----- -----------------------· - -- ------~---------- -------------
//аз11н. rrpcJrr1л1Jc-r· и с-1<1ринс. Нази11 села и:1nс11сн јс 1111 рс•1и 111111, у зна•1сњу
с11с111·1·сник, И'ј •1сга 11р<1изилази да јс село у срс11н.см нску бил1111сн1·ар дух1111н1ЈС'ГИ
fl<t ·1·11м 11р!>С'Ј'<1ру. С11а11а у 'Ј'tЈn!>нимс к1Јји су наС'Ј·али n1J 11ру111твсн1ЈМ n!ЈЈЈожају и
i\!1с·г!1ј<1Ј1с·1·Ј1у."' Гl!>С'l'!Јји npc11aJ1,c 11а ес <ЈД ll!J11a у·Ј·смсљ11л11 и имс р<111а П<1nо11иhа.
Сел'' ес 111111и 11у·г 11,1ми1Ј,с у ·гурСК!>М IЈ<Јnисном 11сф·1·с11у H<Jll<JCTll<>pcнc
ОГ>.1;1с·1·и Б11а11к!111иhа 1455. Г!!Ј\ИНС ка<> Б<ЈГ>!ЈЈll\И и имал<> јс 7 ср11ских куhа' • Према
9
И'JJl<>f1JJ!!M Jlt>IJиcy ·1·<1 јс !ЈЈ\аК<Ј изглс11аЈЈ<Ј: П<Jll С·гсЈ1ан, Дука, син Б11јкс, Оливер, син
Б!>r11<111а, Дими·гр11јс, с11н
J<1n1111c, 1"1илив11ј, 11<1111љак, Димитри, син П1111а и
Лук;!ЈЈ1и11, Г>ра·1· Олиисра. С11ахија јс 011 сс11а ску11л.а<Ј nрихо11 <JI\ 585 ак•1и'".
1Ја мсс·гу з11а1111м Мрам<1рак налазе се оста11и C'rarc кул·гнс грађс1111нс 11
f1<111гр!1Г>1Ји с11<1~1с1Јик. Сс<1скr1 грt1бл.с јс изна11 села, у нспосрсЈ\НtЈј близини куhа.
C·1,111cJ11н11r1r·r·11r> 11 р111.r11я11. П<Ј бр<1ју С'Га11<111ника и Ј\!Јмаhи11ста11а нассл.с cna11a
v ма1Ј,е ЈЈ<1сс<1Г>1Ј11е. У JJt1J1иcv
• •
из 1948. го11инс има 98 с·ганt1uника и 19 домаhи1Јс·1·ана,
;1 1953. - 91 С'Ј'<1Н!IЈ1ник, и ис·Ј·и бр<Јј 11омаhи11с·Ј·ана. По nonиcy 1961. Попов11 и~tа 18
l\!>Mahи11c·J·aJ1a са 31 с·Ј·а11<ЈЈ111ик!ЈМ. Г<1ди11с 1971. у селу јс било 88 с·1·ан<Јвн11к;1 у 19
l\!ЈМ;1hи11с·га11<1. l-Iaj11ch11 бр<>ј до~1аhинстава - 20, П<ЈIЈ<ЈЈЈЈ\С јс и~1ало 110 n!Jnиcy 1981.
['(JJ\lfllC у К!Јј11~1;1 ЖИЈ\11 82 С1'311(ЈЈЈНИКа. Дссс·г Г<ЈЈ\ИНа касније 1991. Г!ЈЈ\IЈНС, бр<Јј
C'l'<lll!JllllИKa јс n2, а l\<JMahИIJC'l'<lll111Јј С'ГаЈ1!)111111Ка јс
с~1;111,с11 :Ја 19 ( 21,46'){, ). <t Г>1111ј 11<>маhи11с·Ј·а11;Ј 'ј<Ј jcJ\lt!J (5,55°1., ).
f~aJJ<IJJ1J1,c с·га11!Ј1111и1Јгг11!> •Јинс 1101\!ЈЈЈИ: П(!ffсЈниhи (1() куhа), 11рсма кази11аЈ1.у
ЛЈ1~с,1ка Il11JJ!JllJ1h<1 (74) из fl1111!>1111a, Ј\<Јсс;1,с11и су из В<ЈјК!ЈЈ1иhа Ј1а РсЈГtЈзни.
Il1111!>Г>и·1·11!1 су ес 11рсз1111л1Ј К11см;111с>виhи и с·1·арин1>м су из С·1·ар<ЈГ Влаха, !ЈЈ\аклс су
)' Х!Х 11ску l\!111111и у В!1јкtЈ11иhс. Р1111ПtЈПtЈЈ111~1а11~н.сн јс у !Jlt<>M крају, јер 11t>·1·и•1с из
с11е1Ј1·1·сЈ111•Јкс 1Ј!>р!!Ј\ИЈ\с. Им;1ју Г>11искс р1Јђакс Алсксиhс у дrсну и КрсмаН!ЈЈ1иhс у
1!t>ll<J~I fl<tЗ<IJ1Y· Сл;111с СЈЈ. 1Ј11к1Јлу. Прсзи~1с ]сЈван11н11h11 (7 куhа) јс Ј1рлс1
11ас11<>с·г11;111.с11<Ј у ссл11ма !ЈЈl!ЈГ крнја. Д!Јссл.с1Ји су из В1>јК!>11иhа и јс111111 су р<ЈЈ\С'ГЈl!Ј
са !ltJll!>J1иh11~J<1. Слане сЈ1. I-lик1ЈЛ)'. Byкa1f1tr1п11иh (1 ДtЈм.) јс l\t>cc;1,c11 у 11ру1·ој
11t1л<>111111и XIX ЈЈска из Лс·гt1на11а ви11Јс Ба11.скс (Ру11инс). Слаnи Пстк11н11ан. Из
J\c·г!>ttaJ1a су ес Ј\!1сслил11 и Вл111frtса11л,ся11hи ( 4 куhе ), порсклt>М 011 Вука11и111>Ј1иhа.
Ber<!llil'l'll(J 11а су Jl(Jlll) !IЈ1СЗИМС узели 110 С'Ј'аријс~! nрс·1·ку в.~а11исану. СлаЈIС
[ Ј е·1·к! >11)\а Ј 1.
Млађе 11<>ССЈЈ,сникс Ј\!Јсс:1,снс п1Јслс ДруrtЈГ снс·Ј·скt>r ра·Ј·а •111нс рt>111>11и:
Р;1;11,јк1Ј1111h ( 1 J\tiм.), 11<>сс,1.еЈ1 јс Ј1З Гlри11111>р1111с. СлаЈ1и 'Б)·рђс1111<1н и Byк(Jjcr11thfr (1
куl1с), Ј\!1ссл,е1Ји су И'Ј ЈелаКЈ\а (ку11или ЗСМЛ•)' !ЈЈ\ Ћирк1>1111hн) и слаис с11. l!ик1>лу.
C'J'afJt>JJJJJ111J·г1111 Гl<>ll!>11aJ1a у r1ри11рс11нt>М жи1Ј11·гу y11yhc11tJ јс на Ј1>111а11и•Јку
rску 11 ll!>IJ<>Jta•JK<> r1!>л.с, !>Ј\ЈЈ!!СЈЈ<> 6а111·1·<ЈЈ1анс·г11<1, које јс )' селу раз11ијс111Ј. П1>11
• • •
Jl!lJIJ1'l'apcкJ1~1 куЈ1·гу11ама су 11н1нижи Ј\СЛ!ЈЈЈИ алуии1алfrс ра11ни, 11ок ЈС !>с·гал1Ј
•
·1см;1.11111·1·с: 'JilCt:.J<lll() куку11уз(ЈМ 11 lllllCllИJ\OM.
Ј~а Г>и ес 11t>11ch;1лa JIЛ!JJ\Jl!>c·1· н,11иа, бр1>.i р<>дних r1>11ина и Ј\!1Г>11<Ј б<1л.и
к11;111и·1·с·1· Ј1<>11<1 зсмл,11111·Ј·с 11t>pc11 rскс ес 11аиодЈ1,а11а. В!ЈЈ\а ес са рекс "11a11paha"
JJt1мt1h}' браз11<1, :1а к11ју ес у11<Ј'Ј'ребл,;1nа и c·rap 11азиЈ1 "Ј1а11а", и разn<111и ес по
11,и11ам<1. У r1tJ1111jc Ј1рсмс К!>рИС'Ј'с ес ~t<Ј'Ј'!>ри 'ја на11011н.н11а1Ј,с.
у l\!JJJ,CM 'Ј't>ку J!JIJl<llllJ'JKC Ј1СКС П!ЈЈ\111'ЈIУ'Ј'а јс сеоска ll<Jl\CIJИJ\a, МЛИll за CIJC
1111с·1·с ж11·Ј·;1, К!>ј11 11!>KJ1Che 111>11а. В!111с11и11а јс 1Јра111ЈугасЈ11!>Г !Јблика, 11имсЈ1зија 6 х
··~ //;1,·1.::1,;111 ,··1·;111c,11111111111,1·11lJ (Jfi.•1;1c·111 Ј,"р;111ксЈ11иh;1 14.5..5. f"(J/~Jt!IL'. Jtc~1(Jt·ra(}lcки ·1()()JJllИK. к11). VI.
Jj..:t11·11<1i\. 2fl(Jl (Ми;1111~;;t l'pкt>1iиl1. Л11·171(Ј//(Ј1111,,111ј":.1и1·1·>11r>111tflrи_ja). 676 .
.,,, (}{jJJi/('"J' f;pil/IKCJl/llh:J. )4.1
·.'·· Ис·1·<).
3()6 Благоје Павловиh
---- - - - - - - · - - ------------~-------------------·-
3,20 м. С1·ара воденица је обновљена 1984. Зидана је од бе1·онских блокова и

покривена hерамидом. Водени11а је једноделна. Мљевење жита врши се најчешhе
према по1·рсби сродника - деоничара. Дсони<1арски удео у воденицу има и род
Со11рлиhи из села Кутња.
ПОСТЕЊЕ (ИБАРСКО)
Положај 1r тип. Село јс 12 км северозападно од Лспосавиhа, са обе С1°ране

1\<Јн,сг Т(ЈКа Вра•1свскс рекс, лене притоке Ибра. Гра11и•1на села око сеоског а1·ара
су Бслуhс, Рnа·гска и Г<1рн.а Камени11а, зас<:ок Трсбића_ Приро11на грани11а на
11с·1·(1ку јс Ибар. Најuсћи број кућа ло11ира11 јс ближе Ибру на ман.им узни111сњима
и јс1111<1ј вchL1j зарав11и. За11а1\Н(Ј од села јс Дубрава (763 м), а на северу јс Град11на
•rијс ес стране стрмо cпyu1·rajy 11рема Ибру.
Т(ЈПографски назипи појсди11их 11слова атара села су: Кључ, Лугови, Равна,
Годи111њи11а, Крrп, Брд(Ј, Рска, Пол.с, Прогон и Подварница.
Пије ес ЈЈ(ЈЈ\а са изпора и бунара (има их осам у селу). Позна1·и ИЗВ(Јри су:
Дуfiрана (11(ЈЈ\У корис·1·е 11ва домаћинства) и Бошковиhи (воду корис·rи седам
д<1маhинс·гава). Осим опих ИЗНl!ра к<1рис1·с ес извори са a·rapa других села, чија је
П<ЈЈ\а 11онедс11а до куhа у селу. Са изв<Јра Ле1п1·ак у Рва·rској ноду корис·ги осам
домаhинс·гава, са извора Змињак у Каменици снаб11ева ес осам 11омаћинс1·ана, са
извора Осоје у РватсК(Јј 11епст 11омаћинс1·ава, са извора Горња Каменица два
11омаћинстnа, са извора Глишоnа пода пст домаћинстава и са извора Корита
'IСТИ(ЈИ домаhинстпа. Сам(Ј једно домаћинство у селу нема поду.
Среди.а надм<Јрска нисина села је 506 метара.
Наз1tн, пр<Ј111лrЈс1· и с1·аринс. У корену назива сс11а јс 11азив биљке постс11,ак
71
(11pc·ra каранфила која рас·гс 11а С1·с1ьу Tu11ica Sahsifraga) .
1-Iассл,с јс с·rар(!Г пос·rанка, и помиње се у 1·урском попису 1455. ГlЈЈ\И11с као
Бnс·гсн,с са 12 11омопа и прихо11ом 722 ак•1с, као тимар Сулсјма11а, гу.пама Иса
бсг(ЈНа72. У XVIll нску у к1ьизи 11ар<ЈЈ\ана11а манас·1·иру Дс1Ј11ч у Дре11ици убележени
су и Il[ЈИЛ(ЈЖСЈIИl\И.ИЗ ()В(ЈГ cc_na.
1-Ia брегу званом l~рквине, у непосредној близ11ни Ибра 11алазе се (Јста1111

старс цркве <Ј•1у1Јаних зидова до 0,50 м. Ту је средином 2000. године 11одигнута
нова 11рква посвећена Ваз11ссењу Господ1ьсм - Сrrасовдан. _ -
Станонни111тно и родови. Према по11ису из 1948. године 11ассл,е је има.110 141
С1'ановника и 24 домаћинства, а 1953. - 154 становника, док јс број домаhи1rс1·апа
остао ис·rи. Највсhи број С1'ановника, 191, Постење јс имало 1961. године и они
жи11с у 30 11омова. Пt1 11опису из 1971. број 11омаћинстапа се повсhао ·за једно (31 ), а
бр<~ј станов11ика смањи<Ј за 7 (184), док је 1971. године у селу 159 с-rановника и 32
11омаћи11стпа. I-Iајвећи број домаћинС1·ава - 39 село је имало 1991. године, јер је у
(ЈДН(ЈСУ на 1981. број С1'ановника 11овсћан за 9 (168). У периоду од 1961 - 1991. број
ста11овника јс смањен за 23 (12,04о/о), а број домаhинс·rава 11овеhан за 9 (30%).
Прс11и 11ана1r1њсг с1·анов11и1птва П(Јстења населили су ес у 11ругој IЈ(ЈЛовини
XIX нска. Ро11<1ни су: Кузма11ониhи (13 куhа), •1ији је предак досељен из Корита
KlJJ\ БијслtЈГ П<Јл,а. Презиме носе IJ(J с·rаријсм претку Кузману. У роду јс 110 угледу
71
Гру11а аутора, Ј><·•1ник ср11скс1хрватског к1ьижr:вногјезика, књ. IV, Нови Сал, 1971, 766.
71
Хазим Шаба11овиh, Краји1ита Иса-бега Исхаковиhа, збирни катасrарски попис из 1455. године,
Capajeno, 1У69, 29.
Постанак ц развој сеоких насеља 307
·--------··---------------·- ------------------
у наро11у био запажен Бс>г11ан Кузмановиh, који јс пре Другс~г светског рата био
11рс11ссл11ик Вра•1снскс (ЈЈ1111·1·и11с. Славе св. Апосrола 'Гому. Всссли11овиhн, звани
К(ЈЛ<111и, (3 куhс) 1\(>ссл,сни С)' из Бања у Ибарско~1 Кола111ину. Олаклс су тамо
Ј\(Ј111ли 11с :Ј11ају. Кажу 11а су с>Ј\ нске Кс>лс. Славе сн. Никс>лу, а 11рислужују сн.
Илију. Г1J11:J/fHh11 (3 куhс) такс>\јс су Кола11и. Дс>ссл,сни су из Кориља код Зпе•1ана,
r11c су 11ошли из Б;:~њс у ИбарсК(ЈМ Кола111и11у. Блиски су рол са Веселиноп11hима у
селу на 11г!'а упуhујс ис·га слана св. Никола 11 мсlјусобно нсороlјавањс. Из овог
рс111а П(Јрсклом јс сликар l'vlилснко - MиtIJ(J Гвоздиh, кс~ји је 1977. године запр111ио
>1с·1'(Јрију умс·1·11(ЈС'Ј'11 на Фил(1зофском факултету у Бес>граду. Иако прикопан за
Иf111али11ска коли11а, живот јс посиетио сликарс·rву 11 путопан,има. Прире11ио је 17
са~1(Јс·галних 11ЗЛ(Јжби у зсмл,и и инс>странст11у. Волс(Ј јс ла пу·гујс. Оби111ао јс
Париз, Рим, Ма11rил, Лсн,и11гра11 и Дрез11сн. Би(Ј јс у Тунису, Еги11ту, Турској и
И111111ји. Умр() јс мла11. 12. ссптсмбrа 1990. ГОЈ\ИНС у 39 Г(ЈДИНИ ЖИl\ОТа.
Танаскп11нhн (2 куhс ), пrс11ак јс ло111ао ЈIЗ Та балија у ИбарсКСЈМ Кс>ла111ину.
Il1>rcк;111~1 су Брlјани (БјсЛ(ЈПанлиhи). Славе с11. Пс·гку. Јс11но су rс>лсг110 са
·1·,111<1ск1>1111hи~1<1 у Bra•1c11y. М11лснк11ннhн(4 куhс), прс11ак јс 1\(Јссл,сн из Планко11а
(1111111·1·и11а Ра111ка) у М11лс1ЈК(Ј11иhс као с.~уга. Как(Ј јс био 111Јслу111ан, '!'У ес с1жсНИ(Ј
11 узс(1 јс 1111с:Ј11мс М11лс11К(Ј11и\; и (ЈЈ\ 1ьсrа l!(J'l'll'IY 11а11<1IЈ1н,и Милс1ЈК(Ј11иhи. Слани
1>yri)c1111<111. Па1Јл1Ј1Ј11!111 ( 1 1111м.) 11с ·311ају с11ојс ЈЈ(Јрскло. Кажу ла јс 1ЬИХ(Ј11с1r 11рс·1·ка
Глиrс1рија "с>1111ску11а Ј\(Ј!ЈС(Ј ага" и због дсвс·г Г(ЈЈ\Ина служе1ьа у турским асксrима
(н(1јс11и) ка(> 11а1·ра11у 1\<Ј(Ј му
11aj11chc и најбс>л,с има11,с у селу. СЈ1ави cu. Ник(Јлу.
Т1ЈЛ1Јс11јсвнh11 ( l куhа), к<1жу 11<1 ес н,ихсЈ11 11рс11ак, по кс>јс~1 11осс 11рсзимс, 11с>сслио
"11с1·11с из l~рнс ['(>рс". Пс> 11рс11а11,у Тс>Ј\осијс јс имао сина Jera, а ouaj Ага·1·011а,
или11а и Алексу. 011 '!'РИ Jcp(JIJa сина пс>с·гала су 11на рс>Ј1а: То11осијс11иhи и
Jcrl>I1иhи. Ага·гс1н јс имас> То11осија, који јс залржа(Ј с1·аро презиме, и ОЈ\ н,сга су
11а11ас 11,егони по1·1Јм11и Мир(ЈС.~ан 11 Зоран. Слане св. Пс·гку. Јср11н11h11 (3 лом.) носе
11рсз11мс ПtЈ Тодос11јсnом си11у Јеру. Други Јерон си11 Филип имао јс Жипана и
И11анку. 011 Ж11н<1на јс 11а11<1с јс11на П\Јрс111и11а Јсровиhа. Трсhи Jcpc>IJ син Алекса
11ијс И~fа(Ј l\Cl(C, П позна1·11 му·1·а11L1ија (ба1Јис1 ес изrа11с1м
11pch<1 lJJ\ Кl1зи11с ). Б<1г11ан јс прl>МСНИ(Ј 11рсзимс и узео Ј!(ЈН(Ј Јср\1виh. l-lacлc11иt> јс
Алскс11ну :~с~1л,у и у:1с<Ј н,с1·1111у с11иву. Ту јс и заснс>ваtЈ п<>рlЈЈ\ИI\У и ла11ас су 11,сгони
1111·1·с>м1111 П(1ро111111с Jcp\JIJ11h:1 (Десимир и Ми<ЈЈ\раг). Б1Ј111к1Јв11hн (2 куhс) су
l"ија11иhи и IJ(J/\C ll(Jpcк.10 (ЈЈ\ Бс1111ко11иhа у сусс1111ом селу Бслуhу. Ка11а ес
111>р(>11и11а Б<JIIIK\J11иh умн<ЈЖИЈI<:, IЈ(ЈСЛС с1•1снс смр·rи, бraha Ц11с·гк\Ј и А11·1·онијс
11rссслr1ли су ес у П\~с·гсн,с, ГЈ\С и 11<1Н<1с жи11с н,ихс>НИ 110·1·tJMl\И. СЈ1а11с сн. Никt1лу.
Из tЈНСЈГ pl>J\a 11\1·ги•1с А1111рија Бо111ксЈ1111h, прни у•1и·гсл, у tЈном крају. Роlјсн
јс 1913. Г(ЈЈ\1111с. 3<1нр11111tЈ јс у•1и1·сл,ску 111кс>лу у Скс>пл,у 1935. гс>11и11с. ДскрсТ(ЈМ
ми11ис·гарс·г1Ја Србије 11ос·гапл,с11 јс за у•1и·гсл,а у Савс>ну - осН(ЈI1на 111кола Ђакона
ко11 С·гу11с11и11с, 011акле јс 1931. године прсмеIЈ1·гсн у Ник<Јл,а•1у из које (111лази у
1-llJllИ Пазар r11c (Јба11л,а 11ужнсЈС1' 111колског надзор11ика среза Дежс11скс1г и
Ш·1·а11и•1кс1г. Зар(Јбљс11 јс 1941. r<1динс и 11спор·гооан у Нсма•1ку ГЈ\С јс прсЈ11с1> пуне
•1с·1·ири го111111с. П(1слс ра·1·а ри11и1Ј јс као нас·ганник 11сма•1кlЈГ језика у <1c11cJ1111t1j
111к\Ј.~и у Лс111ку. Да11ас јс пс11с11(ЈНСГЈ и жи1111 у Леu1ку.
Мл<~lји Ј\tЈссл,сни11и у селу су: Ко11а•1сннhн (3 куhс) К(Јји uo11c 11t1рсКЛ\Ј (ЈЈ\
K1J11;1•1cnиha из Трсбиhа. БlЈГЈ\<111 Кузман(Јвиh 11ијс имао 11с11с, н,сг(ЈIЈ бра·г Милан
има<Ј јс hсрку Раду К<>ја ес у11ал;1 за Сла11ка Kooa•1cr1иha у Трсбиhу са којим јс
жи11сЈ1а самсЈ 15 11ан<1. Умрла јс и с<1храњс11<1 у Пос1·сн,у. Браhа Бог11а11 и Милан,
308
обзиром да нису имали 11е11е, доводе зета Славка на њихово имање, ожене га, и од
њега су потом11и 11анаu11ьи Кова•1евиhи. Слави св. Архангела Михајла. Банониhа
(3 куhс) предак Јово "призстио" се из Бановиhа у Милснковиhе, примио њихову
славу (две породице славе Ђурђевдан, а једна св. Вра•1и -јесење и св. Тројицу) и
за11ржао 11резимс. Прсмовиh,1 (2 куhс) предак јс из Јариња и "11ризс·rио" ес у
f'нозде1Ј(>Ниhс, којих ви111с нема у селу. Задржао је презиме и своју славу св.
Димитрија - Ми1'ровдан. Ву·кадинов11/;и (1 куhа), предак јс 11оссл,ен из Требиhа.
в()/\И П<>рскло ()/\ Вукадиновиt1а Мора•~ана. Слави св. Архангела Михајла .
После Другог свс1·ског ра·га из села су ес одселиле 11ород11це: КузмаН(ЈВиhи
у Чачак (1 дом.), Крагујева11 (2), Горњи М11лановац (1), Макс11онију (1), Богатиh
(1), Белу ; (l),.Нови Сад (1), Краљеио (1) и Аусгралију (1), Танасковиhиу Ба•1ку
1'оп<1лу 1 ) и Крагујева11 (1), Милснкопи/; у Ле111ак (1), Јеропиhи у Крал,сво (2),
Банови/;'! Нови Пазар (1), Премов11hиу Лазаревац (2), Гноз;Ји/; у Лсп<Јсаоиh (1),
Панлон1 !;иу Крагујсва11 (2) и Крал,ево (1), Бошкопиhиу Чачак (1) и llсготин (1).
ПОl'КОМЉЕ
Положај и тип. Село ес налази 15 км сеиерозапа11но од Лепосавиhа, на левој

с1·рани Ибра и 11р<>С1'Ире се између Гулија, Борове, Бс11уhа, flосгсња, Риатскс и
Каљина. Изнад села, са северозападне сгранс уздиже ес Ком (1071 м), југои'-"Г<Ј'IН<>
f'улијск<> брдо (553 м), а сенсроисто•1но Дубрава (792 м) <>брасла лисгопадним
дрuсhсм.
Il<>јсдини 11сло11и а·гара села имају топографске 11ази11с: Сr1асо11и11а, Б<tрс,
Пс1'ковац, Гркајци, потез Поткомљс, Јастрсбо11а11, Ро1Ји111тс, Плана и Велики
Ком. Пије ес во11а са извора и бунара (има их 25 у селу). Позна'I'И извори су:
8<>11ица, Букuа, Стара Аода, Корита (извор је уређен и 42 11<>мahi1нc·r1Ja довела су
H<>I\~' до сиојих куhа), А11илова вода (узели су јс Вулониhи), Во11ица (између
Корита и С1·арс 11оде) и Извор у имању Милснкопиhа.
Kyhc су лоциране у П(Ј/\Ножју Кома и то са јуrс>западнс, ис·г<1•1не и
ссnсроис1·0•1не сгране: сел(> има полукружни прапа11 пружан.а (југозаr1ад
сс11ср<ЈИС'rок). П<> 11оложају куhа и 11,ихоnој међусобној удал,енос·rи, 11ассл.с спада
у села разбијеног типа. Подељено је на крајсЈЈс или махале: Пстконац, Гркај11и и
Баре. Сре11ња надморска висина села јс 794 метра.
У саt1браhај11с>м погле11у село нема поп<>љан положај. Из праu11а Лс111ка до
села води сеоски пу·г који га повезује са важним саобраhајницама које. прt~лазс
Ибарск<ЈМ д<ЈЛИН<>М.
Наз11н, 11ро111лост и С'/·ари11с. Назив села поти•1с <ЈЈ\ 1ьсг<>ног положаја у
(ЈДН<Јсу на планински 11ис К<>м. С <Ј6:1иром да ес ссл<> простире у 1101ьсм делу (у
11011ножју) овог ниса, добило јс назив Поткомл,с и он одсликана 1·ерсн на којем је
нассл,е.
Пt>IIIT<> ес П<ЈД опим имс11ом село нс помиње у раним срсдњсвекоn11им

писани~~ изнорима, може ес закл.у•1ити да јс данаrпњи назив села млађег посганка.
У попису босанских спахија од 1711. године забележено јс село Подком
(П<Јткомл,с):
Становн1r111тно 11 р(Јдови. По броју сгановника и домаhинсгапа село спа11а у
всhа нассл,а. Према попису из 1948. године имало јс 395 С1'анопника и 50
11<>Маhинс1·а11а, 1953. 439 у 56 домаhинс·гаl!а (било јс промена у r1оr1исним
јс11ини11ама), а 1961. годи11с 457 ста11овника и 69 Д<Јмаhинстаnа. Највеhи брt>ј
- - ---- ----- .. --·--··--- -··-·------- ----- - . - - - - ----··-
с·1 а1т<>в11ика, 461, сеЈ10 јс има_q(Ј

1971. Г<ЈЈ~и11с у 89 11омаћи11с·1·ава, док 1981. године у
[ l<>Ј\К<>м,1,у жи11и 436 с1·а11<1в1111ка у 95 домаћи11с1·а11а. Највећи број Ј.(<>маћи11става
СС,1/() јс имаЈЈ(] 1991. /'()}\llHC (97), а,111 109 с·1·анt1вника ман,с НСГ() 11() IIPC'I'X(JДH(JM
11<111ису (327). У пс11и<>Ј\У <>Ј\ 1961 - 1991. бр<Јј с1·ановника јс ман,и за 13() ( 28,45°10), а
l>p<>j ;;<>маћинс·га11а јс 11сћи за 28 (4U,5So/o).
С·1·арн11а11а у Пt>'l'К<1мљу нсм<1. Ме1Ју·1·им, ро11ов11 К<Јји су ес у XVIll 11ску
;\t1сс:1или, ;1 1ьих јс биЈI<Ј 12 са 73 куће, сма·грају се с·гарина•rким р<>довима. Т<>ком
Х!Х 11ека у fl<>'l'K<>мл.y јс 11<>ссл,с1r<Ј 19 ro11<111a, а у ХХ веку jou1 т11и. Доссл,сни
1'•'11<>1111 ИЈ XIX 11еку има1111 су 83 куће, а из ХХ века •rс·гиr>и куће.'' !{ајвсћ11 б11ој
;11>се;1,е11ика у /],,·1·к<>~1Ј1,у •11111е ;1инарски р<>Ј\<>11и (85°/r, кућа). Доссл,аоањс јс
11р111е11<> из за11а11них краје11а Цр11с ('<>рс и њених е·1·а11них прс11ела 11рсма Ра1uкој
••бл;1с·1·11, а ма11,е ИЈ ср~.:11и111нс Хср11сг<1винс и њсн11х с·r·аr1них rrpc11cлa.'' Родови
11<>ссл,е11и у Х\Х и ХХ 11ску сма·грају ес млађим доссљс11и1111ма.
llpeмa каз1111<111,у А11ра~1а I!с·гровића из Пt1·гкс1мл,а (93) у селс1 су rrpн<>
11<>111,111 11рс1111 11ана111н,их С1·сфа11ппиh11, зва11и Ђор<>вићи (7 кућа). Они нс 111ају
с11<1јс 11<1rекЛ<>, али г<111<>рс 11а су с·1·арином 11сг11е са грани11е измеlју 1~!\)НС Горе и
Хср11сгt)11и11с, <111 брп·1·с·1·11а Гprypc>r1иl1a. Прио су нег11с 011 1780 - 1800. Г<>11ине 11<>111л11
у l!p11y !'<>ру, иcrJ<>I\ К<>М<>11а, а <JJ\<l'l'Лt, 11cu1·ro кас1111јt. )' r1рвој поло11ина XIX века, у
11<1·1-к<Јм.n,е. На;111мак Ћt>р<>11ићи 11t1cc 11r>ема 11r1с·гку Ђору, К<1ј11 јс, према 11ре11ању,
11~1at1 С·1·ефа11а, Гnс>з11а, Јаниhија и Радојицу. С·1·ефан, 110 коме 11с11ова1·110 н<>сс
1111с:1имс С·1·сфа11t>11иhи, им<l<) јс Исаила, кој11 јс ос·гасЈ у По·гкt>м_q,у и Милу1·и11а
к<1.i11 ес t111cc.nи<1 у l'o11,11111y. С11;111с с11. !{икс>,1у, з11мск<1r и ле·гн,ег.
flc"1p1J1111hи (7 куhа) кажу 11а су c·r·apиrrt>M 11з Црне l'<1pe - М<Јра•rани.
1Јр11tЈби·1·11с1 су ес 11рсзи11али Ан11риhи. д<>111ли су 11рво у Нсгt>'1·ина11 на Рог<Јзни, а
<1;1а·1·лс у l'ркајс. за·1·им су 1111с111ли у П<11·кt1мл,е (Ј10111ли су Пс·1·ар, Ђокt> и
Мили11<1јс), 11а их збt>r ·1·t11·a зt111у I'ркај11и. Г<ЈВ<>рс 11а су некада били јс11на кућа са
Милсf1кс>r1иhима 11 Миле·гићима у селу. СлавL: сн. Архан1·ела Михаила, а
11р11служују Малу Г<>cr1t1jиf1y . ./\111л11;111111Јниhи (4 куће), Дамњановиhи (6 кућа) и
М1tЛЈ'111111Ј1111hи (9 куhн) су Барнhи. Во11е П<>рекло 011 Бараћа из Змин11а 11а
Ј>ог<>з11и. С·гари11ом су из Цр11с Гt1рс (Вас<Јјсвићи). Славе с11. I-lиколу а прислужују
С11. му•1сн11ка Ага1·с>н11ка. Милс11кпвиh (1 куt1а) и Милс1r1h (1 куhа) једно су
р<>11с·гr1<1 са Пс·1·ровиhима. Кажу 11<1 су 11скад бил11 јс11на куhа. Сла/Јс Ара111јсЈ1<1н11ан,
'' 11рислужуј)' Малу Гос11<1јину. Дру1"И Сrефан11в11hи (2 куhс) 11езнају св<>јс 11орскл<1.
С11а11е с11. llикt>лу 11 11ису 11икакао p<>I\ са С·гефа11<1оићима - Ћ<>рt1ниhима у селу.
Др_1'r11 М11лс11к11ниh11 ( 4 куће), кажу 11<1 су 011нскуд 11з Макс11<1нијс, али нису
сигур11и. У селу су им р<Јђа11и Симt1виhи. Слане сн. Ал11rrмија С·гол11ика.
Сим,1п11h11, з11;1н11 Илин~1анс1виhи (2 куће) не з11ају сигурrI<> своје пt>рекло. Је11а11 су
p<>lt са Миленкt111иl1има у селу (бил11 су јсд11а кућа). Због нссуг,1аси11а, променили
су пр11<1би1·11<> 11рсзи~1с и узели су но11<1 r10 старијем претку ( 11ра11еди Симу). Славе
св. Ал11пмија С1·t>лника. Р111r11ва11овиhи (3 куће) су Мар11ћи. Миливоје Пе1·рt>11иh из
11<Ј'l'К<Јмл.а 1111а 11у·1·а ес жс11и<>. Друга 1ьсг<>11а жена је била <>д Марића из села
flrhcнt111c (<>n111·гина ll<11111 Паз;1р). Са с<>б<>м јс довела у П<1ткс>мл,с сина Вула, 011
K<>ra су 11ана111н,и Ра11<111анt>виh11. Слани с11. Алимпија С·го,1ника. П1111т1Јниhи (2
куhс) нс знају сигурн<> св<~јс 11<1рекл<>. Међутим, могуће јс да су по П<)рсклу род са
С·гефанс111ић11ма - Ћt>р<>виhима у селу, на 111та упу.hује ис1·а слава (св. Н11кола) и
'' llc·1·ap Ж. llc·rp<1ниh. н.11" 198.

i-• 11с·1·0.
31 () Благоје Павловић·
-- --- --- -- -------- --- ----- ----- -·- ·- .
мcl)yc11fi111) 11e,1r111)a11a11.e. P11/flJ/ft•11rhи (2 куhе) 11с з11ају сигурН!) с11!1је ЈЈ!!рскло.

Нски кажу 11а су Р<11111ји•1иhи и С·1·ефан1111иhи - Ђ1>р!1виhи је11н!1 p<>11c·r11(J. Славе сн.
liиколу. Дру1·1r Pa11rJнa11l111иh11 (3 куhс) Г<!В!>рс 11а су из сснсрног 11ела Црне Горе
(11рног<>рских Бр11а), али н11су сигурни. Ilo П!>рсклу р<111 су са Јез11имир!111иhима у
Бcriyhy, на 1111·а yr1yhyjc и ис1·а с11а11а cn. Илија.
Вул<Јниh1r ( 1 куhа ). 1·1111(1re 11а су јс11н<> [1!Jl\C1"B!J са Рз11онано11иhима у селу, а
ЈЈ!! П(!рсклу ро11 су и са Јс·Ј11имир1111иhима у Бслуhу. Сла11с сн. Илију. Милићи (4
куhе), порскл<>м су из Цrнс Г!1рс (Ку•1и). llрсзимс Н!>сс П!! с·1·аријсм 11рстку
(прадеди Милији). Имају на11имак Бугар11. M!11yhc јс 11а су 11а11имак l\!>не,1и из
Цр11е Горе и 11а јс 11алски предак 1111111ао из П!111ар11арја у Макс11<>11ији, па Сrбима
из тих крајсnа и у 11рн<>г<1рским Бр11има при1uи11ају имс "Бугарин" • Позна·r11 су
71
ка!> 11рс1111и, ра11н11 и /\!>бри мајс·r<>ри ка•1ари. Сла11с сн. Алим11ија С1·!1лника. Друг11
Милић (1 /\(ЈМ.), /\!1111а<> јс из ЦрRени на Р<ЈГ(ЈЗНИ, на жсни11!> има11.с, Сла11и св.
Лr1!!С'Г!ЈЈ1а Луку. Ра/flЈСЛаял,св11ћи (14 куhа) 11с знају с11ојс ll(!j)CKЛO. Нски г1>11оре 11а
су ·1·у <>давни11а. Зову их К(Јраhевиhи, !ICjJOila·гн11 по K!1pahy, кrаја се,1а Зс•1ениhа у
Ибарск<>М К!>Лаrrrину, <>11аклс су ес 11оселили. Сла11с с11. 'Б(>рl)а Ллим1111.i<1
С1·олrrника. П<1п<1в11ћ (1 куhа), 1\!Јсел,ен јс из Pajc·rиha на Рог(1:Ј11и, 11а жснин!Ј
имање. Слави сн. Архангела Михајла .Ра11исанљев11ћ (1 куhа) 1111сел,с11 јс из
Вра•1сва, на жснин!Ј имање у Милиhе и узео жени11у славу Алсмпијсвда11.
Вук<1ма11(1ниh (1 куhа), 11оссљсн јс из Дон.сг Крњина, на женин<> има11,с. Није имао
11с11с, na јс 111>синио му111к!> 11с1·с 011 Милу·гинuниhа у селу. Слани сн. Архангела
Михајла.
До 11е11авно у селу су живеле три породи11с Томовића. Јс11на ес иселила у
Горњ11 Миланонац, а 11а имање друге д11е призетили се и живе Панлr11111hи (11$ЈМ.)
из Бслуhа и Милутино11ићи(l дом.) из Пе·1·ко1111а. Узели су и славе с11. Ил11ју, с11<111у
рода Т!ЈМ(ЈЈ!Иhа.
После Другог СIЗС'Ј'СК()Г ра1·а ИЗ села ес ИССЛИЛ() НСК(ЈЛИК<> 11ороди11а
Стсфанr1вићиу Лс111ак (311<>~1), I-lonи Пазар (1), Пстровиh11у Лс111ак (2), Крал.сn!>
($,Бс!>1·ра11 (2) и Лазареn<1ц (6), С11мов11hи у Лспос<111иh (1), Ра;ЈrЈсављсвиh11 у
Лепосавићу (2), Лсш<1к (3), Бсогрi!Ј\ (5), Краљсно (3), Нови Пазар (1) 11 Смедерево
(1), Радr1нанr11Јићи у Лспосаниh (1) и Горњи Миланова11 (3), Ј\1илс11ковиhи у
НсГ()'ГИН ( 1), Милс1·иhи у Лсu1ак (1) и Јlепоса11иh (1), ПrЈп11вићи у Ра111ку (2),
ТrЈмr111ић11 у Горњи МилаЈЈ!>Вац (3), други Ра11ованов11hи у Јlс111ак (1), Бсогра11 (1),
Ра111ку (3) и fi<111и П<~зар (1), Милићи у Рашку (2), Вулr1виhи у Лс111ак (1) и
Швај11арску (1 ), 11ру111 Милс1rкr11Јиh11 у Лсu1ак (1) и Бс!>град (1 ), Ра11r1ји•111hи )'
Ј<>111;111и•1ку G<1н,у (1), Р<1111ку (1), Смедерево (1) и Бар (1), узео презиме Бабиh,
М11лиh11, звани Бугари у Крагујсва11 (1 ), КраЈьево (1) и Ра1uку (1).
ПРИДВОРИЦА
Полr1жај 11 тип. Сел!> се налази 9 кил<>мс·гара јужне> од Лепосавиhа, на лс1!(>ј

с·гrани Ибра и по пр!>СТ(ЈрН<Јј Л!>Ка11ији куhа разбијеног јс 1·ипа у које~~ ес из11најају
11нс махале: Г!)\Јtьа и Дон.а. Kyhc су окренуте према ис-гоку и 11обро су осунчане;
11скс су у с·rра11а"ма бр11а, а друге у nло11ној алунијалној rавни Ибра. Изнад села, са
за11а11не с·гранс, уз11ижс ес Орлиh (795 м), а са северне Гол11 Брег (648 м).
1·' J1)11at1 Еrнсл,а111Ј11ић. К.v•1и, Ьр;1тон<Јж11Ј;Ј1. Пи11сри, С,10Н<Ј ЈЬубnс, I>coгra11. 1981. 178.
Поста11ак и р<1звој сеоких 11асеља 311
-·-------·----------------------- --- ------·-- ------------- -- ------------- -
:3с~1л,11111·1·с ес с11у111·1·а 11rc~1u жс,1сз1111•1К(Јј 11rузи 11 Ибру, ГЈ\С Н<1Ј\М<Јрска 11исина

И311t)СИ n4H MC'l'<l]JH.
11<Јјс1111н1·1 11сЈ1<Јн11 <1·1·;1rи ссл<1 имају l'(ЈП<Јгrафскс 11азиnс: Пуu1и11а (11,11нс и
,11-111;111с). Гlr11c<Jjc, Кула, У11;1ла, За1111с, Ша11а11, ()rл11h, Бrс111•1с, Ра11ни11а, Д<Ј.~1111а
(11.1111с), Ј1у1· ( 11.1111с и ,1и11;111с), r·11;1G<J11 Ј\<Ј, Ilrл<J11c, Клс•1с 11 Њи11с·1·ак.
3<1 11иhс и 11~11<1ј<111,с с·1·tЈкс к1Јr11с·гс ес из11<Јр11 БуGан (и:111<ЈЈ1 јс каr1·1·ира11 и
ll<)J\<I јс J((\llCJ\Cll<I ј\() куh;1 у J\()f\,CM }\СЛУ сс,1а), с=·гуGли11а, Ђурки11а 11())\а (l!СК(ЈЛИК()
J\<)~1ah1111c·1·;111;1 у Ј<Ј111ан1111и кuр11с·1·и uuy 11<ЈЈ\у), Лакиhс11ска 11<ЈЈ\а (ниже куhа
Зi\ЈЈ<111к<Ј11иhа), <\Ја1111и11;1 Il<JJ\a (изil(ЈР у Ми.п11нuјс11ића), Блаr<Ј11сс·rи (из11<Јр јс
ка11·1·иrа11 и 11<ЈЈ\а јс Ј\<Ј11с11с11а Ј\<Ј кућа у Illил,11hc) и Сла11и111·гс.
!1r111111<JГJlll\<1 ,1сж11 11;111 с11их важнијих К(ЈМу11ика11ија. Д<Ј села ес може 1\<Јhи
И'! 11р<11111а Лс11t1с;111иh;1 11 СtЈ'1<1ни11с Л<Ј111и~1сс<Јски~t11у·гсм.
! !аз1111. r1pr!111л1Jc1· 1r c1·11p1r1rc. T<JII<J1111м јс нас·га<Ј ка(Ј tЈЈ\раз .~.удскс 11сла·г11<Јс·rи
11 ж1111t)'1'<1 ' и у 11,crt111<Jj <JCII<JIIИ јс рс•1 Ј\В<Јр. У срс11н,см веку ссл<Ј јс Gил<Ј
71
11r111111tJJ1ll<J, jcr ес 11ал;1зило 11rи гра;1у "'-!1111у·га11у", 1-1<1з11а11сЈм ПСЈ виру и hyrrpиjи у
СtЈ•1а1-11111и, (к;1с11ијс M1111icipiju111 DD) <Ji\ ксЈr<1 Г<l раз1111<1ја Ибар. Всрt111а·1·н<Ј по 1·<1мс
11 11t1си 11мс ! Irи1111t1rи11a. У прил<ЈГУ <Jil<JMc 111\с 11 ксЈ11с·1·а·г<111ија К. Ири•1ска и Ј.
l'<•J\t>ll,иl1;1 Ј\<1 су ес llJl•)'J\И K<Jjll су C'J'<llf()JJaл11 HCI!OCfJCJ\IltJ К<ЈЈ\ Ј\ЈЈ()1}а з11а.пи су ес
11r111111t>1111и. а 11,11х<111<> 11;1ссЈ1,с Гlrи1111<Јри11аг.
77
1lассл,с јс 11<1 11t>с·1·;111ку c·1·<1r<1, II<Јмин,с ес у ·гурскtЈ~1 ка·гас·1·аrск<1м 11t>r1иcy

tJc11t>jc11иx t>GJ1ac·1·11 Ьrа11кt>11иl1и 1455. r<>11и11с Il<J/\ 11мс11<ЈМ Пр<ЈЈ\<Јри11а'". ГltJJ( <Јним
ИMCll(JM !l(JMИl/,c ес и 1477. l"()j\Иl!C Ј\<ЈК јс 1487. CllИl\Cll'I'Иpaнo 110)\ 11а:11111ом
При1111<1р1111<1. Ilr1111;111aл<> јс 11ах11ји Ву•1111·р11 и било јс ·r·имар хри111hанина Лука•rа.
Мс1ју·1·им, н,сгt>11;1 )'G1-1к;111ија јс нссиГ)'рна''. Сел<> јс имал<> 15 срrrских куhа, <ЈЈ\
Кt1јих llCt>ЖCll.CllllX 2 са укуПIЈ(Ј 17 ЛИI\а. 011 рОДСЈl!а IIU~!ИIJ.y ес: Милан, К<ЈН<1•1;
ВЈ1ајк<>, 11,с1·<111 Gr;1·1·; Jtcja11, 11,cr<JJI Gpa·1·иh; Т<ЈЈ\<Јр, 11,cr<JIJ Gpa·r; Раја, бра·r Милана;
Б<ЈЖИ/\<1[1, 11,cr<JIJ Grп·1·; Ј<>11а11, 11,cr<JIJ син; Дуја, син Рај•1и11а; Радис1111, 11,сгоn Gpa·1·;
Ьра11к<>, си11 Д)·јк<1: В(Јји11, с11н Ра1\<Јнан; Дими·1·риј, си11 Р<1ј•1и11а, Ра11иса11, с1111
BtJ!!lla; !1с·гк<Ј, СИ!\ MИJ!<ll/()J\: Б<ЈГ)\аН, СИI! в.~а11ка; Божи11ар, СИIЈ Ра11оја и Б<ЈГ/\аl!,
Cll[1t>M<IX.
С11ахија јс <JJI села CK)'I!Jl,a(J rrpиx<1J\ ОЈ\ 2.267 <1к•1и. Ис11сн1Ја јс 11з11осила 425
ак•1и, 11111с111111с 2n Ј1ук11а, јс•rма 11 3<Jfiи 46 лукна; <JI\ јс11нс>г хаса млина 4()0 ак•rи,
y111yr ())\ l\Иllt\Гf'HJ\111111111,и 11<>Х<111ак 11;1 с111111,с l(J ак•1и, у111ур СЈЈ\ нр·га l(J ак•111, у111ур <ЈЈ\ лана 5
<1к•111 1111t>ha411к•1с и н11ј11бс·1· 17 ак•111.'"
•
l-!a ()СЈ[()ЈЈУ llall[JCJ\ llЗIJC'J'(JГ МОГЛ() би ес закл,у•1и·1·и 11а ЈС нассл,с имал<Ј
• •
r<1:11111јсну 11<ЈЛ,<Ј11111111рс1111у 11с.па·гнсЈс·г. Имал<Ј јс и ЈС/\ног за11а·rлИЈУ - ксЈ11а•1а 11а
ИЈ[Ј<•l)ујс f]()Л,(J!lp!·fll[JCJ\HC <t.па·1·кс.
У к11,11:11111ар<ЈЈ\<111<111а ма11ас·гиру Дсnи•r у 11и111с 11а11ра·1·а 1765. и 1783. Г<ЈЈ\ИНС,
11<>м1111,у ес 11рилtЈЖс11и11и <ЈА<ЈГ села. У Доњ<Јј м<1хали, између с·гарих храс·1·<Ј11а и
.," Ми;1и11<1 l'11K()UJ1h, 11. Ј~. 675.

"' Кt>11с1·ан·ги11 Јиrи•1ск и Jt>na11 l'a11<111,иh. и,.,",риi;1 Срба. к11 •. 11, Слt1110 ЈЬубnс. 1984. 157.
/~ Ха11~111 Хн.11иG1.:1·иh ..l\.JICf\.-1 Ха111.1иh и 1.::111рсф Konat1cниh, Облас·1· ьра1ЈКlЈНИh;1, ()///llИрни
к;1·1'il<"l'ilp<·к1111111111<· 11з 14.'i.'i. '"'1/ИFЈ<'. ()ријс11·1·ал11и и11с1·11·гу·г у Capajcny, Сарајси<1, 1972, 65.
M11;1~)1t1 .l<)l!i:\ll<)Jiиh, (i1ис;1к 1111CL'JJ,;1 с;1 !"L'tЈгр;1фскил1 и ЈЈСМСЈГр~1фскил1 сЈбс11сж1'и1~1а. 1-Iассл.а и
1
''
CTall<1llflИllГГI\() ()(),1ас·ги ьr,111ко11иhн 1455. CЛllY, Ј(с•1<1rрафски зб<1fЈ!IИК. K/l,, 6, 1;сt1гра11. 2()01. 115 .
.'!li I li.t.ir1бc·1· - с11<.1хи.iскt1 IIJ1ИX<1J( ()Ј( IJ()n 1 1a11иx кt.1з1111 К{)јс јс 11лаhал<Ј с·1·,111u1111и111тпо зб<)Г сит11их
11рсс·1·у11а.
•
ораха, сачувани су остаци темеља цркве Светог Спаса 11з XVII - XVIII века, а на
Градини остаци с1·арог средњевековног рударског нассл,а.
Садашње сеоско гробље налази ее у средини се.1а, нешто изнад куhа у
Доњој махали,
Становниrптво и po/flJBИ. Забележно јс да је Придворица 1948. године имала
389 становника и 56 домаhинстава, 1953. - 432 становника и 65 домаhинстава, а
1961. - 441становника,111тс> јс и највсhи број становника које је село имало, и 73
домаћинства. Пописом 1971. године у·rврђено је да је село имало 365 с1·ановника и
76 домаhинстава, а 1981. године - 305 с-rановника и 75 домаћинС1·апа. По
r1оследњем попису 1991. у селу је било 199 становника и 67 домаћине-гава. У
периоду 011 1961 - 1991. број С1'ановника је смање11 за 242 (54,87), а број
домаћинС1·ава за 6 (8,22 о/о).
Данаu1ње С1'ановништво чине родови: Милуновиhи - Брђани (5 куhа),
према казивању Радосава Милуновића (52) из Лспосавиhа, предак јс досељен из
Црне Горе, од Старог (црногорског) Кола111ина. Зону их Брђани, ј.ср су ес
населили на брду у Придворици. Првоби1·но су се презивали Урошевићи и под
1·им презименом предак је до111ао у Придвори11у. По породи•1ном предан.у била су
1·ри брата: Милун, Милета и Миљкс>. По Милуну носе 11резиме Милуновиhи.
Је11но су родствс> са М11љковиhима и Милстићима у селу. Славе cn. Апостола
Луку. Милстиh11- Ра1111иu1тани (7 кућа) 11 Мил,конић11 - Прлин11и (4 куhс) једно су
родс'l"ВО и блиски роlјаци са Милунов11hима у селу, на u11·a упуhује 11ста слапа и
одржавање других родбинских веза. И они су се првобитно прсзивали
Уро111с11иhи. По предању Милета и Миљко били су браћа Милунова. По 11рс1·ку
Милети данас носе презиме Миле1·иhи, а по Миљку - Миљковиhи. Оба ро11а славе
1\СЈмаћу крсну славу св. Апостола Луку. М11луновиhи, М11лстићи и Миљковићи
имају блиске рођаке у Топлици који нису мењали првобитно презиме.
Лазовићи (1 кућа) предак је доссл,ен из Црне Горе, на мајчино имање.
Слави Лу•1индан. Спасојсв11ћи (3 куће) досељени су из Јавора на Рогозни, где су
до111ли из Кијев11а,·заселак Зечевића у Ибарском Колаu1ину. Даљом старином су
од Белопавлића у Црној Гори. Дана1uње презиме 11осе по претку Спасоју. По
предању била су три бра·1·а. Један је дошао у Придворицу, а друга два је сЈти111ла у
Крш Малу (Сочани11а). Један од Спасојевића је касније прешао у Кајково. Сви
славе заједничку домаћу славу Свету Петку. Радојичиhи (3 куће) досељени су из
Товрљана, засеок Рајетиhа на Рогозни, па их зову Товрљанима. Старином су из
Црне Горе (Морачани). Славе св. Архангела Михајла. Јовановићи (7 кућа),
такође, су Товрљани. Пореклом су од Поповића из Р'ајетића. По п_редању била су
два бра1·а: Радојица и Јован, који јс сахра1ьсн у Придворици под презименом
Поповић. По Радоји11и носе презиме Ра11оји•1ићи, а по Јовану - Јовановићи. И они
су старином из Црне Горе, Морачани. Једна грана с-габла Товрл,ана одселила ес у
Топл~i11у. Славе Аранђеловдан. Вукиhсвиhи (3 куће) су досељени из Рајстића.
Блиски су род са Радоји•1ићима и ЈсЈвановићима у селу. Славе Аранlјеловдан.
Миливојсвићи -. Извор11и (4 куће) досељени су из Извора на Рогозни. Славе св.
Николу - зимског и ле1·њсг. Вукојичић, досељен из Извора. Блиски су род са
Милуновићима у селу. Славе св. Луку. Нссторовиhи- Шиљићи (9 куhа) доее;ьени
су из Брн.ака, засесЈк Бабићи, у Ибарском Кола111ину. Славе св. Ђурђиц.
Миха;ловић (1 куhа) и Милетићи (1 куhа) 11осељени су из ИбарсксЈг Колаu1ина и
блиски су рс>д са Несторовићима. Славе св. Ђурђиц. Милиhи(2 куће) досељени су
са Рогозне, прво у Гњежданс одакле су преu1ли у Придвори1\у. Славе св. Николу.
------- --~------------ ---
•
З11[Ја11к<Ј11иhи(3 куhс), Радојков11/; (1 куhа), Ђорђевић (2 куhе), А11дриh (1 куhа) и

Bvл11hcн11h (1 куhа) једно су родство. Досе1ьсни су из Bapara у Ибарском
К(1ла111ину. С·1·;1rином су и:1 Црне Г(1рс, 011 Дробњака, славе т,урђсодан. Блиски су
р<1ђа11и са Јlакиhсниhим;1 у Кутњу. Р;1киhсвиh11 (1 дом.) 11оссљс11 јс 11осле 1945.
го;111нс из Ву•1с, 11а 1·с1·ки11<Ј има11,с. Слави с11. Аранђела. Савопиh (1 11ом.) доссл.ен
јс 11з Угл.ара у Ибарском К<1ла1nи11у, а даљом старином је из Црне Горе -
М<1р;1•1анин. По 11орсклу род је са нека11а111њим Уро1певиhима у селу, на 111·га
y11yhyjc ис·га к11с11;1 слаАа с11. АП(ЈС1'<ЈЛ Лука.
РВАТСКА
П(ЈЈЈ1Јжај 11 ·1·иr1. Село ес нала:1и 13 км ссосрt1запа11110 <ЈЈ\ Лс11(Јсавиhа, са (Јбс

с·1·рннс Вf1а•1с11скс рекс, ,1свс 11ри·гокс Ибра. Окружују 1·а села Вра•1сво, Камсни11а
( засс<ЈК Трсбиl1а), ll<1c·rc1ьc, 1l<1·гкомл.с, Бербсри1п1·с и О11ојсииhс ( (Ј111111·ина Н<ЈИИ
Гlа:1ар). Kj•hc су .1<111иrа11с у најнсhсм бр(Јју са десне с·гра11с Вра•1свске реке, на
cc11c11f1(1j (ЈС<1ј11<1ј с·1·р;11111 М;1л<>г Ко~1а (892 м) и Дубраве (7(13 м) у 11иду ма11.их
(Ос<>јс, !'р•1с11<> и Мс·гал1111а) и нсl1их засеока (Гоrн,и и Д<Јн,и Калин.) и разли•1и1·0
су <>крс11у·гс.
·rо11ографск11 11ази11и 11<1јсдиних 11слооа атара села су Осоје, Г11•1си<>,

Гlrис<>јс. Кузми11а11. K<JMCKll П<ЈТ<ЈК, Мали К<ЈМ, Јас11к, Мс1·алица, КаЈhИНСКа rскн и
Л111111г1·с. П11јс ес 11<111а сн извора. Познн1·и 11з11<1r11 у сс11у су Велика во11а - Б11кл.н,
И"Ј11<>р у Ос<1ју, ИЈ11<1r у Гр•1сАу, Ме·1·али11н, Лс1111·ак, Грабл,с, 1·ас11на 11011а.
Сrс1111.н 11а1\М(>rска 11исина сел;1 јс 546 мс·1·иrа.
//;1:Ј1-111. 11р1Ј11rл1Јс1· и с1<1р11нс. На:11111 11ассл,а, на пr11и 11<1глс11 није лак<1
ус·1·;1н<111и·ги, <>/\ll<>Cll<> у·г11р11и·1·и. М<1гуhс јс 11а јс у 11и·ган.у нн1·ропо11им, <ЈЈ\ ЛИ'IН<ЈГ
1111н111к<1г 11мс11а Хр11;1·гин ('?) 011<1 имс и К<ЈЈ\ нас у срс11н.см веку орлtЈ •1сс·1·<1 јс
)'IJ<>·1·rc6,1,a11aн<J к;1<> 11и•1нt> имс. М11111л,сњс 11а јс нази11 села п<1с-га<1 <1д 11ла111к<>Г
11~1с11<1 ХрАа·ги11 мож11<1 би и М<ЈГЛ<> 11а ес прихвн·ги, с обз11ром 11а и 11ланински 11ис
К<>М, К<>ји ес уз11ижс са јужне стра11с села, носи назив који јс, нссум11.иво, илиrск1>г
11<1rск11а, а з11а•1с11,с му ес м11жс <Јбјасни·ги рс•1има истог корс11а - <>д ре•1и 111компи -
111и11и 11бл11к <>11 К<ЈМ, ;1 111·г<Ј з11а•1и с·1·с11опит врх који се заор111ана у ви11у ку11с. У
ср11ск<1м језику rc•1 К<ЈМ зна•1и са11ија·1·и се кривити, бити стрм, па отуда и назив
бr11у.
У ннr<111у пос·1·оји ансг11<1·га 11а јс у Косовском боју 1389. године на с·гра11и
СfЈба у•1сс·1·11на<Ј и јс11ан бр<>ј хрва1·ских ра1·ника. После П<Јrаза Срба на Кос<Јоу,
Хр11;1·1·и ес 11ису нра·1·или у Хр11а1·ску, 11ch су ес поделили у две гrупс: једни су
11с·1·али на пp<)C't"<>ry 11ана111н.е Роа·1·скс и ·1·у осн<1вали село tI<JД имс111>м Хрвати, а
11руг11 су <Ј"ги111ли, нс111·rо ссоср11ије код Ра111кс осн<Јвали село Хрвате. Предан.с 11а
су села <1сн<1оалf1 Хр11а·ги к11ји су у•1сстповали у Косовском боју тс111К<Ј да ес М(ЈЖС
11rихн;1·1·и·1·и, е <1Г>:1иr<1м 11а ес и је11н<Ј и 11руго ссл<Ј по11 тим име11има r1<1мин.у и пре
K<1C<>11cкt1r 6<1ја, у Пt>11сл,и 11ара Ур<1111а из 1363. rо11инс. Међутим, М<1ж11а у он11ј
11ри•1и имн и 11с·1·1111с. ! !нимс. К<Јнстантин Порфирогсни1·, касније 11изан·гијски 11ар,
сн МnЛ<> лсгсн11н1111их слсмс11а·1·а. пр1111<>11с11а да су за време 11ара Ираклија П<Ј•1слс
1111а11с сс<1бс Сrб<1 и Хр11а·1·а 11а Балка11ск<Ј r1<>луос·1·рно, на11<1м11н.уhи 11а су Хрва·rи
11<>111ли на југ 11рс Cr6a. Лли <Ј 1·<1мс 11<1уз11нн11х 11оказа нема. П<1рфир11гснит 11rи•ra
"11а ес јс11ан <ЈЈ\ 11с·г<1р1111с брнhс, К<>ји јс Хrин·rс <>l\RC<J на југ з11а<1К<1сс1111ис,а11руrи
•

------------------··- --·· -·-----------
•
Хрват" 81 , па јс могуће да су по њему ~rазвана на11ред поменута насеља (?).

Међутим, није било уобичајено да се и име Србин употребљава као личн<Ј име. У
нези са географским распроС1·ран,сњем 11азива неких насс:л.а, Јован l~вијиh каже
11а "има имена за села која су да1·а по обласним 11менима или областима 11аt11сг и
суседн<ЈГ народа. Из њих се може за кл, учити о пореклу С1°ановни111·rва ""'· У ·1·акн;~
имена убраја и· село Хрна·ги К<>Ј\ Раu1кс"'. Јован Цвијић наnоди вимена Хрвати и
Бугари, као и остала ове врсте, з11ак су, 11а се 11аселило ста11овниr11тво у неколико
или са с11им страно народнuј срединиг. Према т<1мс, није искл,у•rсна ни могућ11ост
11а јс и село Рватска због овога 1·ако 11азвано (?).
С t>бзиром на чињсниr1у да није бил<> уоби•1аје110 да се и имс Србин
употребл,ава као лично име тако и село Рва1·и и село Рва1·ска нису могла да 11ођу
011 имена Хрва1· 11ли Хрвати. Ш1·а онда значи и одакле 1101·иче гсогrафски назив
(Х) Рватска? )' називу села свакако 11а је у пи1·ању друга lJCJl<>вa. Наиме, у <>снови
• • •
назива села ЈС pc•r рва·г вкоЈа ЈС, пре свега, значила нски нarrl>pa11 посао, рад налик
ономе који ровац (крти11а) •~ини рију ћи зе мл, уг,* односно б<>ри·ги ес, хрват11 ес Ђ
рвати ес, носити с ·гс1пкоћама. Овакво имс могли су "да д;1ју с1·0•1ари, они К<>јима
јс ра1·арски 11осао заис·га визглсдао ~1учан: рваu1ки, рнатски, рнала•1ки."' При
lJll<>мc 1·рсба ис·гаhи 11а јс ос11l1ва нансденс речи р1Ја·г" од свсслl>1Је11скuг и
старослоnснск<>г рвь, 1111'<> значи чупа·ги, кида1·и, ри·ги. Ако пођемо 011 ·гога да
t>пш·гесловснски коре11 р11ь би<> осно1Ја за многе појмове који имају зна•1сн,u
<>рати, р11л,а1·и, рвати ан11а јс 11ајвсrоватнијс 11а и географски наз11n Рватска
поти•1с јо111 из д<>ба славенског досељавања на Балканско rrолуострво и да јс
назив некада обележаnаl> и <>значавао оне који обављају ·1·еu1кс ратарске пt>слове.
Према 1·омс, 11азив села Рватска пр<>иза111ло је од основе рвъ па нема с1·ни•rку већ
техничку садржину.R'
Поред Рватске забелжено је ви111с назива места у чијој је основи
с1·арословснска рс•1 рвь, Рвати код Рашке, селt> Рваrпи у Цсклини - Рије•1кој
нахији у Црној !'ори, село Рвати код Обреновца. У Македонији ко11 Би·гоља
rrомињс ес село (Х)Рвати, а код Атине у Грчкој постоји 11стоимено ссло.
86
У Повељи цара Уроша из 1363. го11и11е село ес rrомин,с под именом

Хръвати. У турском ка1·ас-гарском попису Краји1111·а Иса-бега Исхакl>IЈића
11описано је под именом Х1,оачка са 17 ср11ских куhа 11 приходом од 1.559 ак•1и и то
као тимар Текелије Алије хизмеhара Иса-бе1·а. Касније у упо1·реби имена насеља
слово х је <>тпало. Сличи<> као КОЈ\ (Х)расталица село код Де•1а11а, (Х}расниt\а;
село јужно од Пирота, (Х)рас-rели11а код Куршумлије, (Х)11сбане и·rд.
Поред Х•,на•1кс, у турском попису из 1455. године помин,с ес И село До1ьа
Калиња (Доњи Кал,ињ), 11анас засеок Рватеке, и 1·0 ка<> ·гимар· Баљарија
хизмеhара са 32 српске куhе и обавезом плаћања од 2.325 ак•1и.
'' Владимир Ћоровиh, Исгорија срба, БИГЗ, 1989, 49.

·''Јован Цвијиh, А111·01101-сографски и етнографски спис11, САНУ и Завод за уџбенике и 11астанна
срс11ства, Београд, 2000, 95.
''Јован l(нијиh, Балканско 11олуос-грво 11јужносл<1ве11скс земље, Основи антропогеографије,
Завод за издавање уџбеника СР Србије, Београд, 1966, 143. .
•
• Мирко Барјактарсвиh, Откуд називи насеља Рва!Јс, Рвати, Рваласи, l'ласник Етнографског
иt1ститута, књ. 46, Београд, 1982, 91.
114
Milpкo Барјактарсвиh, Откуд назив1111ассља Рвсжt:, Рвати, Рба11аси, Глас11ик Е1·11ографског
и11С1·иту·га, к1ь. 46, Београд, 1982, 92.
''Исто, 93.
""11ико Жу11а11иh, ,'(рвати ко11 Ат11нс, С1·аринир, бр. 6, Београд, 1914.
---~--~~~~~~~~~~~~--~~~~~~~~~~~~~--~~~
У селу ес на месту ОС'грави11а налазе се остаци старе цркве и гробља, а у

Кал.ину оста11и хана из XVII века поред којег је пролазио крак београдског
·гргова•1к<ЈГ пу·га. По њему ес место зове Аништс (Хаништс).
Прилик<ЈМ антроп<Јгсографских и етнолоu1ких испитивања села на
ис·г(Ј•1ној С'rрани Р<Јгознс 1931. и 1937. године Петар Ж. Пе·гровиh јс забележио да
јс у селу Рва·гској пос·гојала џамија вкоја је срушена у току ра·1·а 1915-1918.
Г<>11инсг."' И Ј\<~нас ес распознају њене зи11инс.
У Рна·гскtЈј и Каљину 11анас поС'гоје 1·ри муслиманска гробља. Два су у
Р11а·гскt>ј, јс11н<Ј у Кал.ину. У гр<>бљу (Хоџиhко) данас ес сахрањују: Хоџиhи,
Бах·1·ијарс11иhи, Шсмсовиhи, Ву•1сл.и, Ајровиhи, Муминовиhи са Мстали11с и
Салкониhи. У гробљу звано Бари11а сахрањују се Ајдиновиhи, оС'rали
Мумин<Ј11иhи, Ђсрлс11и, Усковиhи и Муратовиhи. У гробљу у Каљину, изнад куhа
Ба•1ана, сахрањују ес муслимански р<Јдови из овог засеока (Исламовиhи,
Ибрахим<Јнићи, Ејуп<Јвиhи и други).
Осим мусЈ1иманских гробал,а, у селу ес налазе и два ср11ска гробља; јс11но у
Р11а·1·ск<Јј (Гр•1с11<Ј), 11руг<> у Каљину.
С1<ЈН(ЈВни111·1·в(Ј и родови. П<> r1<Јпису из 1948. го11инс ссл<Ј јс имал<Ј 89
11<>маhинс·1·ава са 561 с·ган<>вника, 1953. зајс11но са Каљином 94 11омаhи11с·1·ва и 660
с·1·а11<>11ника (Р11а·гска 434 с1·а11<>вника и 60 домаhинстава и Кал.ин 226 с·ганов11ика и
34 Ј\<Јмаhи11с·1·а11а). 1961. го11и11с нассл,с има 722 становника и 99 11омаhинс·гава, а
1971. - 6Н3 с·ган<>111111ка и 111 11омаh11нстана. Најнсhи број домаhинстана 1254 са 7!)6
с·1·<1<Ј11ника јс 11мала 1991., а 1991. Г<Ј11инс број с·1·ановника јс сман,сн за 135 (571 ), а
брt>ј /\tЈмаhи11с·1·а11<1 за 15 (l!J9). У псри<>Ј\У <>Ј\ 1961 -1991 бр<Јј С1·анонника јс сман.сн
·3а 151 (2!J.91 'Yu), а бр<Јј Ј\<>маh11нс·гапа јс П<Јнсhан за 10 (101()о/.,).
Прс11и 11ана11111,их муслима11ских 11011опа /\<Јсељсни су крајем XVIll и
11<>•1с·гкt>м XIX 11ска. Са Пе111тсри /\<Јсслила су ес ·гри бра·га; јс11ан ес населио у
Ву•1ју Л<>кну, 11руги јс (Jc·ra<J у Бсрбсриш·гс. а ·грсhи јс /\(Ј111ао у Рна1·ску. Могуhе јс
11<1<JI\11,сга 11<1·ги•1у 11ана111њи Салк<Јн11hи (6 куhа)."" ЂсрлеЈ(fЈ (1 куhа) •1ији јс прс11ак
l\<Јссл,с11 из Драге K<>I\ Ту1·ина. П<Ј 11оро11и•111ом 11рсдању била су 1·ри бра·1·а; један јс
Ј\<Јссљсн у Врбу, засс<ЈК Вра•1ена, а 11руга 11na у Рпа·гску (Мс·1·али11а и Дубрава). По
јс1111<Јј верзији су Климсн·гс ка·1·оли11и •1ија јс прпа фаза мухамс11аниза11ијс била
за11р111сна 11а Пс111·гсри д<Ј ·гурско-ауС'rријсК<ЈГ ра1·а 1734-1739."' По друг<Јј верзији
Ку•111~'- Н<Јсс прс:1име по 11рс1·ку Ђски К<Јји ес прnи досели<Ј у Драгу. Ајд11новиhи
(1 куhа), У_јкаН(ЈЈ111h (1 куhа) и Мум1tН(ЈВиhи (4 куhс) П<Ј 11орсклу су једно родС'1·во
<>Ј\ Дсра111<ЈЈЈиhа . По Ејупу Муu1овиhу могуhс јс 11а су дал.им 11орсклом Хоти
(~1услима11и) из К<Јла111ина у Црној Гори, који су досел,сни 11<Јслс 1878.
гtЈЈ\ИНс. Пt>С'гоји ми111л,ен,е 11а су 011 бра·rС'1·на Климсн1·с' • Оnам<Ј су 110111ли са
1
[Јс111·1·сра из Сјсни11с. Бах1-ијарсв11hа (1 куhа) предак јс доссл,сн из Биu1сва К(ЈД

Р<>жаја. П<1рскл<ЈМ су <Ј/\ фиса Лубуре (муслимани), па их ·1·ако и зову''. П<Ј
11t>р<>11и•1н<>М 11рс11а11.у била су 1111а бра·га: Шсмс<Ј и Бах1·ијар, 11а 11<Ј Шемсу носе
11рсзимс Шсмс<>11иhи, а П<Ј Бах·гијару Б<1х·1·ијарспиhи. Имају блиске рођаке у
,., !\стар Ж. Пстрониh, 11.11 .• 150.

"'Ф. Ссбс•1сна11 li с. Шаhир<Јl!Иh. r/a('CJ/,a НОН(Ј/lазарскоr краја, Мрл.с111, Бсогра11. 1995, 112.
'" Ј 011а11 IJ. ·1·омиh. О Лр11ау·1"И•1;1 у С1·,1р,1ј Срб1tји и (i111џаку, нПроснс·гаг, 1;согра11. 1995. 64.
"' l:jy11Му1111>ниh.11.11 .. 166.
"' ИС1"<>. 129.
"' Иc-rt>. 20Н.
-------- ------------ ·-··----------- - - - - - - - - ----- -----·---------- ---------
Кру111сву к<>I\ ll1i11<>г Пазара. Ву•1сља (1 дом.) предак јс д<Јссл,сн и:1 Брн.и111с11а К<Јд
Дс.~имсђа на Пс111·1·сру. Сма·1·рају да су Климсн·rс (муслимани)"'.
011 српских р1111011а у Рва·1·ској 11анас жипе Богдановићи (2 куhс) досељени
из Рикова у Вра<1сву. Славе св. Николу. Томr1виh11 (6 куhа) досељени су из Бара.
Славе св. Ап11стола Тому. ПантrЈвиhи(2 куhе) досел,сни су из fiоткомл.а. Не знају
своје 11аљс 11орскл1>. Блиски су рођаци са Пан1·овиhимu у По·rкомљу. Слане св.
Ник11лу.
И сел.а вање ~1усл има нских породи11а из Р11а1·ске пс1•1ел<1 је 11ре 1912. гс~11инс.
Тада су ес из Рватскс у село Мур код Ноnог Пазара иселиле 11ор<>ди11с Hyp1inиh,
к11ји су Лубуре и Суљ<)IЈИhи, зпани Хрнаhани. 011 1912. године 11<1•1сл1> јс
исел.аван.с и других муслиманских пород11ца из Рва1·скс. Та11а се у l'/011и Пазар
11сслило 11еколик<> П<>роди11а Бах1"Јtјарсниhа, Ђерлска, Хускr111иhа. Лубура,
Хамилr11111hа и ИсламrЈниhа, које су пр1~мс1111лс презиме и узеле зајс11сни•1ко
Хрнаhани''. 11срс1uа·1·н11 ка<> ус11<>мс11у 11а сслс1, с>11аклс су до111ли. Из Рва·rске у Нов11
Пазар с~11сслиЈ1с ес и 111сс1· п1>р<>11и11а Салихопиhа.'' Барјак·rаревиhи из Р11<11·скс
<>11сс,1или су ес H<>IIИ fiaзap 1908. г1>11инс.
Тс1кс~м Другог светског ра·га и 11осле н,егоnог заuр111етка из Рnа1·скс ес
иселилсЈ пст пор<Ј/\ИI\а Ја111арс11иhа 96 , у Hcinи IIaзap а 1941. rо11и11с и пс·г 11<>р<1ди11а
Осма11ониhа, к1~је нс з11ају с11<1јс порскл1~. Сма·грају 11а су исла~1изирани
Црн<~гор11и''. Д11с муслим<~нске 111~роди11с Лађ<~ра 11дселилс су ес за 1'/оuи П<~зар.
1111сз11мс нс~сс 111> с1·аријсм прс1·ку Омеру К<>ји јс л<~ђарио на Ибру.""
Hc111·1·1i касније иселили су се у Н<1ви 11азар Салкоп11hи (3 11ом.), ЂерлсI(И (9
1\<)М. ), Ајдинr1виh11 ( 4 110~1. ), Ујканr1пиhи ( 1 /\<ЈМ.), Муминr111иhи ( 4 11ом. ), Шс,wсr1ниhи
198(). г1111инс (4 11<1м.), Бах1"11јарсп11hи (3 11ом.) и у Београд (1 дом.), Ву•1сљи (5
1\<>М.), Ај;111нон11hи у Бс<>град (2 11ом.) и Н11ви Пазар (l 11ом.) и Хусковиh11 (l 11<>M.).
С11с муслиманске 111>р<>11и11с задржале су ранија презимс11а.
011 српских р<>111>на из Рватскс 0;1сслили су ес Тr1м11н11hи у Ра111ку (1 11ом.),
Лсп<>саnиh (1111>м.) и Лс111ак (l 11ом.).
Гlрс11и 11ана111њсг с1·ано11ни111·гв<1 Кал,1111а су 11с>ссл,сни11и: Ислам11ниh11 ( 4
куhс) чији јс r1редак досељен из Б11с~·ри11с к11д Бијсл<>Г Пол.а. Сма·1·рају 11а су
11сл<1мизира11и Црн<1гс~р11и"'. После Друг11r снстскс1г ра1·а једна породи11а се
<>11сс,1ила за Турску, а ·1·ри у Нс~ви fiaзap. Ибрахимон11h11 (5 куhа), /\<>сел.сни су из
K<i111ipиha, пре 1912. гс~д11нс. У Турску су ес 011сслилс 11ne 11,их<111е пс>р<>11и11е и јс1111а
у ll1i11и Пазар. f;/y11lJH1thи (1 11<>м), 11с~ссљени су из Бербсриu1а. У Бсрбериu1ту су
прt>11<1ли зсмл.у Трифу11овиhима. С1·арином су од Сјсни11с и сма·rрају ес
исламизираним Црногор11има ' • Смајо11иh11 (l куhа), предак је 11с~сеЈ1,сн из
11 1
БиС'гри1~с кс>/\ Б11јслог f1ciљa. PtJ/\ су са Исламовиhима у селу. Једна пс~роди11а

с~дсслила се у 1-lови Пазар. Радстинатf (l 11с>м.), досељен је из Ра11е1·ине K<>I\ Рожаја
н<1 иман.с Ибрахимс~11иhа. Радетин11и су ислам11зира11и Ку•1и и својатају се са
'' Ис·1·<1 2.72.

,., ИС1"<1. lH5 .
.,, ИС"Ј"(), 248.
"" ИС1·t•. 1911.
''' Ис1·t1. 21(1.
'"' Ис·1·r1. 2(16.
·~ Ис·1·<,, 143.
1
• Ис·1'{), 1бR.
11 1
Пос·ганак и развој сеоких насеља 317
.. ··- ·-·· - . ··------- ·--- --· --· ---·----- -·- ----------------
<1с1·алим 11сЈ1ам11·Јира11им Ку•111ма у рt>жајскt>М крају"", Ђсрлск (1 дом.). јс 011

ЂсрЈ1ска из Р11;1·гскс, Ј"Ј!с су Ј\С>111л11 из Драге кс>11 Ту·гина.
Оси•1 муслима11ских рt)/\с>ва у Каљину жи11с и српски ро11ови. 11 ·гс>:
'f1Јл111Јиhи ( 15 куhа) •~ији јс 11рс11ак 11осел,сн из Црне Гс>рс у XIX пеку. По1>склс>м
су <>1\ Васс>јс11иhа. Слане сн. lfик<Јлу. Ан;(риhа (1 куhа), прс11ак јс 11с>ссљсн из
l'c:1a,1;1 у Ибарскс>м Кl>ла111и11у, а с1·арином су 11з Црне Горе (Ку•1и). Слаnс
flc·1·к,>1111a11. Jfc1111.-·n11hи (2 куhс), 11с>ссл,сни су срс11ин<>М XIX нска из Цр11с Гс>ре,
11р11(1 у Трс·1·с11ик (l>п111·1·и11а !-Јони flaзap), а с>11атлс 11с111то касн11је l\lЈ!11ли су у
Ка,1.1111. Сла11с flс·гкс>нЈ\<tН. Ђ1Јрђсн11h1t (2 куhс), 11с>ссл,сни су из Јариња. Слаnс
т,1,1и11,r1а11. Byкa1111111Jn11h11 (3 куhс) 11оссл,сни су из Т1>сбиhа. Пс> 11с>рск.qу су
Mt1pa•1a1111. Сла11с с11. Арх<1нгс.1а Михајла. Ба•1а11и (3 куhс), 11с>ссљс11и су из
·rpcG11h<1 <>Ј\ Ба•iан<1. Слаr1с с11. ]()1Ја11а Крс·rитсл,а. Сскулиh1t (1 110•1.), •1ији јс
11<>с<.:11.с11 11·3 [',>рн.сг Крн,и11а, l>II С1.:кулиh<1. Сла11<.: flантс11ијс1Ј1\ан. РадrЈnа111Јн11hи (4
куh<1), 11r.:Ј\<1к J\l)cc,1,c11 из Б11111с1Ја Kl>I\ Рt>жаја у l~рној Ј'с>ри. Сла11с сн. Никс>лу.
!1t1слс .'i11y1·t>Г с11с·гск1>г ра·1·<1 11з Ка,1,ина ес СЈl\Сt:ЛИЛС) нскt>ЛИКС> сr11ск11х
rr<>p<);\Иl\<t, 11 ·1·с1: 1
/rJлr11;1thиy Кр<1л,с11с1 (211ом), Нс1ви Пазар (З) и Гс>р1ьи Миланс>11;111
(1), Л1111р11h11 у Ht11111 Паз<~р (1 11<>•1.), Бсогра11 (1) и Смс11сrс11ску Г!ала11ку (!),
.•7c·11t<'t111h11 у Бrус ( 111,1м.Ј, Бcc)rp<tl\ (1) 11 Лс111ак (1), Ђ1Јр/јс1111h11 у Kpaл,cnt1 (21\l>м.)
и 1[(>11и С:<111 (2), B,vк1111и11r11111h11 у Kpar)•jc11a11 (2 11<1м.) 11 Лс111ак (2 11с>м.),
P11;11J11;1111J1111h \' Лс111<1к ( l 11<1м.). Сск.vл11h )' Р<1111ку (1 11ом.).
РОДЕ.rь
//rЈл1Јж;1ј 11 'l'ИЈЈ. Cc;l(I ес н<1л<1з11 7 км ccвcr11t> (11\ Лс11с>с<1ниhа, са <Јбс с·1·ранс

C1«111y11tll\CKC рекс, К<Јја ес CJI\ KtJC'l'ИllCJГ ПсЈ'Г(ЈКа На~ИН<! Тнrl)анскн rска. f'рани•1на
ccJl<J <ЈК<Ј ссс1скt)1- а·1·<1ра су Кру111•1и11<1, Зр11<Јсск, Кt>сги11 Пс1·1·сЈк, 1\1ск11ниhс и
l\1lll1Лllhc. Kyhc су ЛСЈl\Ир<tНС <ЈК<1 CCCJCK<JI" пу·1·а И [ЈСК{,, ПСЈ П(ЈИС'l'раНI\ИМа, ИЗЛlЈЖСНt:
j}·1·,1з;111<lil)' 11 ·гс~ксЈм 11а11а 11с1б1>с> <>су11чанс. I'!с111·гс> у;1<1љсн11јс су куhс зассс>к<~
ЛlJll'IИll flc11·oк.
Из11<111 села са ссвср11с с·1·ра11с )'ЗЈ\11жс ес Б{)рјани11а (851 м), а с<.1
сс11ср<1·1;111<11111с Ј~<.:ли•1Сi<1рс (994 ~1). 1-Iн јуrс>за11<111у јс Бс>рико11а11 (976 м), а 11а ис·1·с1ку
'lук<1ра (8<!Х м) 11 Ч}'К:1ра (762 м). Опи н11с<>11и 111·rи1·с сслс~ (>1\ у·ги11нја хлн1111их
l\C"l'(Jl1IJ11и н·1·аrа Cl'Jla имају ·1'(Јпс1графскс 11<1зи11<:: Буl)с11и11а (н,ивс),

Б<1с·1·<11111111·1·с (11,1111с), Дt1,1и11а (н,1111с), Орни11а, Гувни111·гс (линн11а), О11си111·гс,
Јс·1с1>1111<1, Дсли•1баrс (111ума), Лс>зи11ггс, П11скави11а, Прсс,,10, Opa111hc, Мазгина
Рt11111на и Бела (л1111а11<:). Пије ес 11с111а са 11з11ора кој11 су нсhи11ом урсlјсн11 11 n<111a јс
;1<1111.:11с11<1
11<1 куh:.; у селу. Из11СЈ(ЈИ имају називе: Л<>зи111·1·с, Мс·гал,, Пс1н<>11ак,
L[<1j11a•11111a 11 Дсл11•1барt: (из11<>р у лин<111и). Срс1111,а 11а11морска в11с11на села јс 62()
мc·1'4:lJ1fl.
Kpt1·.1 сt:л<1 11рl>лаз11 ~1ака11<1мски r1у·г Лс11сЈса11иh - С·1·анул,111иhс и 11<>нсзујс

сс11<1 cбраhајни11а~1<1 К<Јјс П[ЈlЈЛазс l\<>ЛIIH<>M Ибра.
!!н:1и11. пр(ЈЈ11лrЈст и стнр11нс. У к<1рс11у назива села јс рс•1 рс>Ј\ (бил,ка који ес
11;1·31111ја C)J\ 1\llC'/'6:111р<1м 11а жу11ну кл11му, ·311а•1ис> МСС1'С> r11c Ј\СЈбрс> ус11снају жита, 11c1he и
11<>11phc. С11с 11<>брt1 r,11111, кажу}' сс11у. Ilиj<.: иск,1,у•1t:на •1<1ryhн<>c·1· 11а јс селе> 11с>би.qо
------- ------~ ~------
имс II<J 11<>р<ЈДИI\ама К<Јјс су 11рипа11алс једном ро11у (Аксс11 :·ијс11111iи. Савиliи,
Мил<>јсииhи и Милосавл,св111iи).
Насеље јс но11ијсг времена (XIX вск), јер га нема ни ,. jt.:J\IJ<JM r1ис<1н<ЈМ
из11<>ру. П<)•1с1·к<ЈМ XIX века, у Карађорђевом П<Јходу на 1-fови fl;1·3ap, у•1сс·1·11<>11али
су и Срби из <Jll<JГ села. Вук Kapa1)иli у ДанИI(И за 1828. ГОЈ\ИНУ 11ав<11111 11а јс ссл<Ј
Р<>11сљс ' бил<Ј у ус·гани•1ким рукама, а у П<Јпису пра11осла11них ссЈ1а 11уж Ибра, К<Јја
111
су Ј\<> 1878. Г<ЈЈ\ИНС припа11ала н<1n<1пазарској нахији, 11<>ми1ьс ес и Р1>/\сл,.

У селу, ll<J[JCI\ 11у·га, 11ос·1·ојс ос·rа11и мале 11rквс у разuалинама. О•1у1Ја1111 су
зи11<>1111 зи11ани <JI\ 1·ссаног камена, висине Д<Ј два мс·1·rа. Ок<Ј 11кrвинс јс с·1·ар<Ј
гр<1бл,с са 11сликим 11а1\гробним спомснИI\има на којима су урезани крС1'<Ј11и и
<1рнамсн·r.
)' селу, K<JI\ кylia Аксс11·1·ијс1Ји1iа, са•1уuан јс "амбар" (дрIЈена згра11а за

зрнас-1·у храну) у којем јс сеоски ага /\<Ј го11инс ску11л,ао
11 •1у1Ја<> жи·rо.
1912.
С1-анонни1111-но и р<ЈД(ЈВИ. У Родсљу јс по попису из 1921. го11и11с, б11ло 11
11<1маliинсrава са 67 •1ланоuа, 1948. - 112 с1·ановника у 24 домаliинС1·ава, а 1953. - 19
11<>М<>Ва са 124 С1'ан<>IЈника. Највсliи број сrановника, 137, ссл<Ј јс имал<~ 1961.
1-<>1\инс ка11а јс бил<Ј 21 11омаliинс·гво. По по11ису из 1971. у селу јс 18 с·ган<11111ика
ма11,с ( 119), а бр<>ј 11<1маliинс·rава за јс11но всliи (22), 11<>к јс 1981. 1-оди11с Р<111сл,
има<~ ]()() с·1·ан<>11ника и ис·1·и број 11омаliи11с·гава. Ilo П<>пису 1991. у селу јс 21
11<>маliинс·1·11<1 са 61 с1·а1Ј<ЈВНИК<ЈМ. У псри<Јl\У <>11 1961 - 1991. бр<>ј с1·ан<111ника јс
см ан.сн за 76 (55,47'У,, ), а број 11омаliи11С1·ава јс ос-гао ИС1'И.
Дана11111,с стан<>вни111тво •1инс углавном родови 11оссљсни почс1·к<ЈМ XIX
века, и ·го: Мил(Јјс1111hи (6 кylia), Аксс11тијсвт1h1f (2 куhс) и Савиh1f (2 дом.). Према
казиnан,у Мил<1са11а Милојсвиhа (77), дипломираног скономис-гс из Лспосавиliа,
прс11ак им јс С1'арином из Црне Горе, 011 Рова11а, засеок Катиhи (Г<1рња М<Јра•1а).
Према 11рс11ању, Ка·га ес у11ала у куhу Б<Јјовиhа, у Берану. Р<>11ила јс МилtЈја, Ј<Јка,
Милуна, Вука111ина, 1Зука11ина, Милу·1·ина и Вема. По уб11с·1·11у Ка1·ин<ЈГ мужа, Ка·1·а
ес вpalia у с11<1ј р<111. а када су јој синоu11 с-1·асали, 11олази у В<Јјимис11иhс, у Ибарски
К<>лаu1ин, ГЈ\С ес кратко задржала, а по·1·ом 011селила у Суuи До, КОЈ\ Косовске
Ми1·р<111и11с. И ·1·у ocrajc 11рло кра·1·к<1, па ес сели у Граб<>вац, одакле Мил<1јс д<Јлази
у Р<111сл,, и 11<1 н,сму Мил<>јсвиhи носе презиме. Милун, П<Ј коме Милуновиliи Н<>СС
презиме, сели ес у Ба1·11арс, а за1·им у Занрату. Вукашин, Милу·гин, Всмо и Ј<>ко
<>с·1·ају у I'раб<11111у 110 р<1ђсн,а СИН<Јна, а онда ес Вука111ин са син<1вима Рад<ЈМ,
Дим<>М и Јср<>'ГИјсм сели у Торђан. Пс> Вука111ину Вука111ин<111иhи носе презиме.
Према 1·<1мс, П<Ј r1орсклу Милс>јс11иhи у Ро11сл,у и Вука1uино11иhи у Tвrlja11y су
јс11но р<>11с·1·11<1. 011 Милс>јсниhа П<>рскло 11<111с Лкссн·гијс11иhи и Са11иhи. Према
nrc11aн.y, зб<)Г хира бабе Миленије, Савини по·1·ом11и узимају презиме Са11иhи, а
Акссн·1·11јсв 110·1-с>мак Јс>uан, у ина1· баби Миленији, 11рсзимс Акссн1·ијсвиh.
Мил<Јјсвиhи, Са11иliи и Акссн·гијсвиhи слане заје11ни•1ку п<1роди•1ну славу св.
Л11<1С"I"<>ла Луку а прислужују Марковда11.
Мил(1савл,с11иhа (3 куhс) прс11ак јс 11<1сел,сн из Лу•1кс Ријеке, у Ибарском
К<1ла111ину, засс<ЈК Сагавац. П<Јрсклом су <Јд тамо111њих Ка·1·иhа, а 11ал,ом с·гаринс>м
из Р<Ј11а1\а у Црн<Јј Г<1ри"'Ј. Говоре 11а су јо111 11аљ<>м С1'арином из <Јколинс
•fик111иhа, (Жу11а у Црној Г<~ри). Пс1 11рс11ан.у било јс троје 11с11с: Ка·га, Ђуре~ и
Мил<~саu. Il<J К<ЈМс и Н<Јсс 11ана111н,с 11рсзимс Милосавл,сниhи. Славе св. Ап<ЈС"Г<Јла
""Вук Стеф. Караџић, /(,11tиt1a за 1828. llpoc0c·1·a - Ноли·r. ьсограЈ\, 1985,1!!2.

111 1
· l'ал<ЈСЛа8 llalJJ[()ftИh. 1-1.Ј{., 120.
Луку. Други Мил1Јсавл,свиhа (2 Ј1ОМ.), предак јс д<>ссљен из Гулија, преко Ибра.

В<1Ј\И 11<1рсЈ\КЛ<Ј <>Ј\ Јаћим<111ића. Дошао је на женино имање, у кућу
Мил1>савл,е11ића. Узео јс жс11и11<> презиме, а задржао св<>ју сла11у св. Ћ<>рi;)а
Алим11ија С·r1>л11ника.
Мла!;)и Ј\<>ссље11и11и су f(JK(J1J11h11 (1 кућа) д<>ссљени из Ву•1с, а воде порекл<>
<>Ј\ Kpar<>11иha у Ибарском Кс>ла111ину. С·гарин<ЈМ су ОЈ\ Вас<>јевиhа. Славе св.
Арх;111гсл<1 Михајла. Вла;(исавл,с11иh11 (1 Ј1ОМ.) Ј\с>ссљсни су из сусс11ног МајЈ1сва, а
с·1·;1рин<>м су <>Ј\ Дрл,с11иhа у L~pн<>i Гори. Слане АранђсловЈ1ан. Јаh11мо11иhи (1
куhа), 11t>рсклt>М су <>Ј\ ВлаЈ1иса11л,с11иhа. Слави св. Арха11гсла Михајла.
РУЦМАНUЕ
f](ЈЛ(Јжај 11 ·1·1111. 011<1 сс<>сК<Ј нассл,с 11<> 11оложају спаЈ\а у пла11инска села.
l-lа11ази ес 24 км јуr<>11с·1·11•1н<> <>11 Ле11<>санића. А·гар села зах11а·га јуr<1заr1а11ни Ј\СО
Б<>р•1анскс 11ис<1ра11ни, а 1·ра11и•1на села су Б11рчанс на северу и Брзан11с на ис1·1>ку.
Kyhc су разС\а11а11с 11<1 гру11и11ама, без рсЈ\а и 11зложснс уЈ1ару ја•1их 11с·1·р1111а са
сс11сра. За11<1Ј111<> и jy)KII<> <>i\ сс11а узЈ111жу ес висо11и Мала и Велика Ки·1·а (1186 м), а
11с111·1·<> Ј\а,1,с, 11а југу С)' РуЈ1и11с •1ијс и~1с 1r<>J1cchё. на нсис11р11н<> 61>ra·1·c·гn<> PYJ\ll<>r
бла1·а, 11а К<>ј11~·1а су 11сбр<>јсн<1 за·гр11<111а руЈ1арска <>кна.
Крајс11и у селу су: Б<>Ј>јс (бt>р<111а 111ума и ливаЈ1а), Вс11ика и Мала Ки1·а (111ума)
,Глам;1ј<1 (11.и11с 11 11<1111н.а11и), Г<1рс,1а Врба (ливаЈ\С и па11111,а1111), Кс11r1<1ри11с
(11<111111.ак), Гл;1111111а (111ума) 11 Ба•1и111·rс (1111ваЈ1а и 111ума). Пије ес 11<>Ј\а са И'ЈН<>ра
Бсл;1 11с>Ј1<1, Из11с>р 11с>Ј\ Гл<1м<1ју, В)••1и11а бара и Кори·га.
С.'11с1111.а 11<1Ј\Мс>11ск<1 1111си11а села јс 1.121 мс·1·ар, 11а лс·1·а кра·гкс> ·грају, јесени
су ~l<ll'Jll)IJll'l'C, <1 'Jll~\C Ј\УЖС.
у C<1c>бp;1haj11t>M IЈ(ЈГЛСЈ\У ССЛ<> има llCfl()IJ(JЉa11 ll(ЈЛОЖај јер јс YJ\3Л.Cll(J <>Ј\

11<1ж1111јих сас1браhај11и11а кс>јс 11р<>лазс Ј\<>ЛИIЈ<>М рекс Ибра.
!f;1з1111, r1p(1111лrJc·r и с1·;1р11нс. 11арс>Ј1 нази11 села из1·с>1111ра Ј\Н<>јак<>: Русман11с и
Р)'11~1<11111с. И 11а 11с>ј11с>-·1·с>11<>1·рафским кар·гама јс забслсжс110 П<ЈЈ\ 011им имс11има.
1·1<1 кра·г11 раз~1ср<1 1 :25.()[Ј() убележен<> јс 11<>Ј\ назин<ЈМ Ру11манr1с, а 11а кар·rи
р<1змсри 1 :5().()()() Русма1111с. Ве1><>11а·гнс1 јс к11r1иран,см или 11рсr1исиван,см ·1·pchc
слс>11с1 имс11а ис1111са11с1 ћt1рил1111с1м, rрс111к<>М t1ли намерне> 11с·rа11л,сн<1 у 11исању
11аз1111а ла·ги11и11с1м, 11а <>"ГУЈ\а и Ј\Ва назив;~. У к11,изи Гор11,и Ибар срс;(1ьсг 11ска,
Л11рам П1111<>11иh сел<> пс1ми11.с 11сЈЈ\ 011им Ј\Ва t1мс11има: Ру11манr1с и Ру11ма1111с.""
У к<>рс11у 11;1з1111а села јс рс•1 рус (11р11с11кас·г, риlј, румс11, рујан), па 11ази11
села с11аЈ1а у фИ'Г(Ј1111МС, 111'1'() (ЈЈ\ГС>IЈара Пptlp<>J\ll(JM ИЗГЛСЈ\)' села CMCill'l'CH() ИCllO}\
ку11ас·гих уз11и111с11,11 кс1ја су <>брасла храс·г1>11с1м 111умом и руј<ЈМ (жбу11ас·га
111ибл,ика11а бил,ка rhus cotun11s), к<>ји ес упс1·rрсбл.а11ас1 за бt1јсн,е ·1·к;111ина у
жyhкaC'l'()-1\pl!Cll() и 11г1·а11л,сн.с КС)ЖС. Ту су и CCllCJK(JCllC ЛИIЈ<IЈ(С са MHl11111'BOM
111арс1111х 1111с·1·с111а. Мс!;)у·1·и~1. 11ијс искл,у•1сна М<>rућнс>с·1· Ј\а назиu села 111у1·и•1с <>11
11риЈ1с11а РУЈ\, мск<>. рас·1·рсси·1·11 зсмл,и1111·с. M111·yhc јс Ј\а јс и ·гс111с111им РуЈ1и11с у 11е·3и
са 11р1111с1111~1 РУЈ\ и 11·грсба Ј\а з11а•1и мека зсм11,аг '.
111
1\1~р<1М f-l(.)IJ()l,1'1h, 11./1.,

11 1
' 192-19).
]I!~ ] '11 и ,-()f)И јс 1'л11 IJ l(l
1:,JJCJ()UИh. f.JL' r11tl!K КП("(ЈНСК(Ј-/1.!С'ГП,'{Ј!јСК(ЈГ /( Иј'аЛСК1'il, Ср11ска к raJ1>C liCKO:l
ака11сs1ија. св. 2, Бс<>гrа11. 19)5. 184.
Под данашњим именом село се не помиње у писаним изворима и може ес

сврстати у маlја насеља. Први пут се помиње 1770. год11не ка<> засеок Борчана у
"нурији попа Матеја" са 11ародав11има манастиру Девич у Дрен11ци.
Сеоско гробље јс на брду (Русмана•1ко брдо).
Становни1и1вп и родови. По попису из 1921. ГОЈ\инс Руr1манце је имало 40
становника и 7 домаhинс·rава, 1948. године 13 домаћи11става и 130 становника, а
1953. у селу је било 139 становника и 17 домаћинстава, што је и највећи број
11омаћинстава које је село имало. Највећи број становника, 160, село и~1а по
попису 1961. го11ине и они живе у 19 домаћинстава. Број становника је 1971.
смањен за 32 (128), а број домаћинстаnа повећан за 2. По 11<111ису 1981. у селу јс 42
с1·аноnника и 13 11омаћинс1·ава, а 1991. године 6 домаћи11става са 12 станов11ика. У
11сри<>ду <Ј11 1961 - 1991. бр<>ј С'\'анt>вника је с~1ан,сн за 148 (92,5°/о), што просе•rнt>
износи пст становника. Годиruн,и број домаћиrrс·гава јс смањен за 13 (68,42о/о).
Тежак живот 11оприt1ео је да се становништво сели и одлази у гра11ове по Србији,
а најви111е у Крагујева11.
Данаruње становниu11·во у селу чине родови: Милиhсвиhи (2 до~1.)
досељени из Црне Горе (Мора•rани). Зову их Шу1·иhи. Славе св. Арханr·ела
Михајла. После Другог светског рата из села су се иселило 7 11омаћинстава овог
рода и то у Крагујсва11 (4 дом.), Раљу код Београда (2) и Слатину (1).
Јаниhијсвиhа (1 куhа) предак је досељен из Влахиње, оп111тина Косовска
Митрови11а крајем XVIII века зб<>Г насиља Арба11аса. Имају пор<>дични на11имак
Головрба11и по делу села које ес зоnс Горела Врба. Ilрезиме носе по претку
Јанићију. Је11на грана рода одселила се у село Рашицу у Топли11и, али се презивају
Трифуновићи. По пореклу Јаниhијевиhи се својатају са Стевиhима, који су се пре
дссс·г година иселили )' Крагујева11 и угасили свt>ја огњиurта. Раније се међусобн<>
нису орођавали, а сада и то •1инс. Јаниhијевиhи славе св. Алимпија С·голника, а
имају св. Пантелију, али га нс прислужују. l-Iajвchи брtЈј Д!ЈМаh11нстава из овог
ро11а <>дссл,сн јс у Краr·ујевац (8 д1>м.) а има их у Раљи код Београд<! и Со•rани11и.
Гаиhа (2 11ом.) 11р.с11ак јс 11осел,ен 11авно, из Црне Горе, од Мораче, прпо у
Б<)р•rане, а одатле у Ру11манце. Пореклом су род са Матиhима и Митровиhима у
Бор•rану и одссл,сним Ву•1е1·иhима и Гаић11ма. Славе св. Архангела Михајла.
После Другог све·гског рата од овог рода одсељена је седам домаhинстава, у Раљу
код Београда (4). Мијаиловиh (1 дом.) досељени су из Бол,е1·ина. Бл11ски су
ро]ја11и са одсељеним Стевићима и Симиhима. Славе св. Ђорђа. Из овог р<>да у
Крагујевац је одсељена 6 домаhинстава. Своја огњиu1та у село одавно су угасили
ВЈ''!стиh11 (Мора•rани) и Симићи. ·
Ву•1стиhи су одссл,ени у Београд, а Сим11hи у Звс•1ан и Со•1ани11у. Некада су
ес на њивама сејала жи·га (раж и овас) и кромпир, а највише је било сеиокос11их
ливада и испаша за С'\'оку. Данас је због старости домаhинстава све сведенt1 на
минимум. Једино jq111 Јаниhијсвиhи држе нешто ст<>ке, у1·лаввом ов11е.
СЕОЦЕ
Положај и 1-ип. Село ес 11алази 10 к~1 југt>западно од Ле11осавиhа, са леве

С1'ране Ибра, између Каменице, Вуче и Ђановиhа, општина .Звс•1ан. Kyhc С}'
лоциране п<> мањим групама, на полуприсој11ој С'rрани Сео•1ког брда (745 ~1).
Окренуте су према истоку и 1·оком дана 11обрt> осунчане. Север<>западно од сс;1а
налази ес брдо Ланиште (857 м), а југоисточно Шиљак (710). Поред села, са
Поl1анак и развој сеоких насеља 321
.... -- ---- ··-- ------------·- ·--- ---- - - - - - - - - - - - ----- - -
·;,111<1Ј\11с с1·ранс 11р(1Ј1а·3и Сс(1•1ка рска, кс1ја се, јужн(Ј од Камсни11с улина у Ибар. У
11c1:<1crc1111t1j бл11зини села. са сс11ср()ИСТ(Ј'IНе стране, су Ер11и, засе<ЈК Ву•1е.
СрсЈ1н.а наЈ\М(Јрска 11исина села јс 72() мс·1·ара.
!-/аз11н, 1трr111тлс1с-г и старине. У називу села јс ·rсрмин за мало село, oдll(>CHO
rc•1 "сс(111с" јс Ј1сминут11в ОЈ\ ре•1и село. Пrема 1·сри·1'()рији коју заузима а·1·ар села
1-1 11rсма бr<1ју с·1·а1101111ика и Ј\(ЈМаhинста11а насел.с сп<111а у групу мањих села. У
су111·1·ин11, Н<1зив <ЈЈ\го0аrа пели•1ини села. IIaceљc јс млађег П()с1·а11ка и у писаним
•·l'.Jll<J[111Ma ес 11с !Ј(>~1ин.с.
['·1аЈЈ(1нн11111·1·1111 и p11/f111111. Пt1 r1<111ису из 1948. Г()/\ИНС сслt) јс 11мал(1 79

C"l'<lll(JllllllK<l и 12 J\(J~1ahи1rc·1·;111a, <l 1953. ГОЈ\ИllС 92 C'l'dll(JllIIИKa ИЗ 13 /\(JMahИllCl'aAa.
l!aj11ch11 ()Ј)(Јј Д()MahИllC'l'<IIla, 14, И~lаЛ() јс 1961. ГО)\ИНС ка11а јс бИЛ() 85 С'ГНН<ЈННИКа.
Л,ссс·1· Г<>Ј\ИНj с-га11(ЈIЈника јс сма11,сн з<1 17 ((>8), а б[Ј(Јј /\(Ј~1<1hинс1·а11а за
jcJ\ll(J (13). Ј],1 fl(JIIllCY 1981. Г(ЈЈ\ИllС у селу јс 4() с·1·ан<Јnн11ка, а бр(>ј Ј\<>Маhинс·гаиа јс
()11(> 11c·1·1r к;t() и 1948. Г(ЈЈ\111rс. f1t1 IJ(JfIИcy из 1991. Г(ЈЈ\ИНС Cc(Jl\C има 25 с·гаН(>Нника и
6 Ј\<>маhи11с·га11а. У IIC[11!<J/\Y <ЈД 1961 - 1991. б[1(Јј с1·а11(111ника јс смаr1.сн за 6()
(7<!.59'Х. ), 111'1'() 11[1(JCC'IH() l'()J\ИllIH.c ИЗН()С11 110 2 C'l'<IH()JlllИKa, а бrој /\(ЈМаhи11с·1·а11а за
6 (5(Ј'Х,).
Ј~аr1а111н,с c·1·a1J(Jnr11rrr1·гr1() са•rи11,анају р(ЈЈ\(ЈИИ: ВукаЈЈИЈf(IЈЈИћтr (2 Ј\()М.)
/\(1ссл,с11и из ссл<t БабуЈ\(111иr1<1, у ИбарсК(ЈМ К(ЈЛ<1111ину. С11оја·1·ају ес са
Ј;1к<111л.с111rhима у Улију. "Га р<1Ј1бинска неза раније јс •1у11ана: нису ес уз11мали
11·1~1ctJV сс()с. Ис·1·а11м јс 11 сла11а с11. f1с·гка. Трајко11ић11 (1 Ј\()М.), /\(Јссл.с11и су из
с:·1·rм11;1 у И()~[1СК<ЈМ K<>Л<llllИHy. Ј1(Јf)СКЛ()~[ су [1()/\ са ОрЛ()[\Иhима. С·rарИН()~[ су И'I
lLr1rc r,1rc, <ЈЈ\ 11лс~rс11а Л.r(1611,ака. Слаr1с 'Бурђсн11а11. Ра;~r1м11рr111ићи ( 2 куhс ),
Ј\<ЈСс,1,с1111 су r1з Всли111·1·<1 измсђу З11с•rана и Бан,скс. Слане с11. Пс1·ку.
P;1;11111a11(11111h11 (3 куhс), Ј1<1сс.~.сr1и су из Мск<>г д<1ла К<ЈЈ\ Б<1rhскс. а 11ал.<1м
с·1·;1r1111<1м су "из <ЈК<>ли11с I-lик111иl1а" у l~[Jfl(Jj Г<1ри. П<Ј f!(Ј[Јсклу [1()Д су с<1
l'<t/\<1с;111л.с11иhимп )' У,1ију и Ми,1<111иhима у Жср<>нни11и. ГI<1 11ор(1Ј1и•1н<1м прсдан,у
611;1;1 С)' ·гр1r 6r;1·1·a: Сибин. Ја11к<1 11 Јакr11а. Сибин ес са ·1·ри сина Ј\(Јссл11(1 у
К<1мс11и11у, <1 Јак111а и J<11IK(J су lЈс·гали у Cc(Jl\y. Ј<1к111а ес дr1а пу·га жсНИ(Ј. Са II[JA(JM
жс11(ЈМ има(Ј јс ·1·r11 си11а: М<1r·ги11<1. Гlсра 11 Лаз<1ра. Тrи сина јс има(Ј и са ЈIРУГ<ЈМ
жсн<1м: Марк<~, Мила и Дс1бр(1саr1а. И 11руги 6ра1· Јанкс1 имао јс ·1·ри с1rна: Михајла -
М11ка, Глиг(1рија - !'ига и Па11;rа, •rији су СИН(ЈИИ РаЈ1омир, Б<1ЖИЈ\ар и Ра11а111ин.
Крс11;1 сла11а 11м јс Ми·гр(>IIЈ\<111.
СЛАТИНА
f/(JЛr1ж;1i 11 1·и11. Ссл(Ј ес 11а;1а-.1и 9 км јужн<Ј (ЈЈ\ Лсп(ЈСаr1иhа, с<1 Ј\сснс сгра11с
И()[1<1. Bch11 /\С(Ј 11ассл.а л<11111р<111 јс ис·г(Ј'IН(Ј <ЈЈ\ асфал·r11ог П)'1'а који 1\(Ј/\И ка
K(JC(JllCK<Jj Ми·гrl111и11и и Лсr1с1саииhу. П(Ј П<Јложају спа,'(а у групу долинских
11;1сс;1,;1. 11<1Ј1игну·1·(1 јс 11;1 и11и11ама н,ииа, IJ(J благим пристра1111има и мањим
-Ј<1р<111нима, а сс<Јска у·1·rи11а јс 11<> с·1·rанама 6рЈ1а и 11<1брђа. KalJ и cr1a Ј1руга
/\<ЈЛ1111СКја јс ниже ()/\ села (куhс 11()}\KYhHИl\C) и ll<JpCJ\ Ибра (Д<ЈЊС
rr,1л,c), и с·1·,1•1аrскс, са пас11111·1·см и 111у~1(ЈМ, изr1аЈ1 села. Нассл,с јс разбијсН(ЈГ ·rипа,
куhс л<11111rанс у маr1,им група~1а, а у rrt>Aиjc r1рсмс, у испрскидаН(ЈМ нr1зу, IJ(JPCJ\
ма1·ис·1·rал11,1г r1y·1·a К<>С<>11ск<1 Ми·гро11и11а - Ра111ка.
Јtсл,>ии а·гара ссла ес на:1иr1ају Г<1рн,с и Доr1,с П<>л.с, C·rapo села, Цсрјак,
I'r<111a11. Ли11(1ни·1·а •1ука, Чар11и1rr·1·с, Гt1,1<Ј б[ЈЈ\(Ј и Грt>бл,с.
----------------------~-------------------
По пол<1жају кућа село се дели на махале: Старо село, Трња, Честа и

Нас-1'иt1и_ Поред пута и железничке С1'анице је друмски део села. Сеоско гробље јс
изна;1 С1·арог села, на Гробљанском брду.
Изнад села, са југостичнс и исто•1не стране, уздижу се бр11~1: Било, I'оло
брдо (772 м) и Бели кр111_ Према Сочаници, са северне стране, граница је
Слати11ски - Зрички поток. Не111то даље од села, 11а југоистоку, према Цсрањи
уздиже ес висока, рудама бога1·а и врло занИмл,ива плани11а Града11 (1058 м) о
кој<Јј ес 11ри•1ају многе ;rсгснде. l{a Гра11у се и данас показују С1'олоnи и с·голи11с,
01·есани ве111тачки из самородне стене, па се и место зове Стол<1ви. Ту су 1·1
небројени остаци рударских јама, од којих ес многи називају "цехови" (11еови), С>Ј\
немачке ре•1и zcche, што значи место гдс су ес радили рударски послови_ Најнећи
број јама, нар(ЈЧИТО 11рсма Цера·њи, очувале су се и до данас.
Стедња надморска нисина села је 480 метара.
Назив, проп1лсЈст и стар1f11с. У називу насеља јс имс изн<1ра слане нодс
(слана бара)_ Ово зна•1сње у потпуности одгов.ара прирr1дном изгле11у эемл,и1111·а
(С1·аро село). 1-Iасеље јс старог П<Јстанка, јер се помиње 1314. године у Повељи
краља Милу·гина коју је даривао манастиру св. Стефана у Бањској. СелtЈ се
помиње и у првом турском поrrису Крајишта Иса-бега Исхаковиhа под именом
Ислати11а (Слатина) као тимар Хаџи Фирула Пашил,t1готова са 20 ср11ских
дом<111а, од којих уд<Јuи•rких 2 и неожењених 2. Спахија јс од Слатине убирао
прихо11од1419 ак•rи.
У Деви•rком катастику 1766_ године помиње се Доњи Ибар и у њему село
Слатина. Под данашњим називом селt> се помиње и у Даници Вука Караџића за
1828. го11ину као село које су 1812. ослободили Карађорђеви уста11и11и и које је
• •
припа11ало нахИЈИ новопазарској.
На месту садашн,ег села било је насеље јо111 у ан·гичко доба, ш·го потврђује
11ађе11 римски 11адгр<1бни сп<1мен11к са натписом. У засеоку Стар<> село (Сталога)
уз Слатински П<>1·ок (Врбље), налази се старо цркви111те Св. Петке из XII - XIV
11ека_ Народ се овде купи сваке године на Спасовдан који је узет за славу села.
Друго 11ркви1111·е налази се у Церањској реци, у равници Мрамор. Овде ес народ
купи с11акс године на Велики Петак и Госпођи1111ан (Ус11ење Пресвете
Богор<>ди11е). Унутраruњи прост<1р црк11е је 5,20 х 2,70 м и зидови су очу11ани 110
•
1,37 мс·rара висине. У 11ркви П<Јстоји с-гара часна трпеза са неколико мермерних
С1'убова Црк11а јс из XIV века. У ливади Смакин11и су некакве "дуварине" и оста11и
темеља некаквих кућа.
Становнип1тво и родови. Год11не 1913. село јс имал<Ј 163_ ста11овника, 1921.. У.
селу је било 23 домаhинстава са
178 становника, 1948. го1111не Слатина је имала
298 с·ган<Јвника и 50 домаhинстава, а 1953. број станов11ика је повеhан за три (301),
а број домаhинстава за 56 (106). По 11опису 1961. године у селу је 72 домаhинс1·ва
са 400 с1·ановника, а 1971. го11инс 357 становника и 73 домаhинс-гава_ У 1981.
години број с-1·ановника је 11овећа11 за 14 (172), а број домаhинс·rа11а за 9 (82). По
поrrису 1991. го11инс у селу је било 379 с-1·ановника и 89 домаhинс·гава. У периоду
од 1961 - 1991. бР,ој с1·ановника је повеhан за 21(5,26о/о), а број домаhинстава је
повеhан за 17 (23,61 о/о).
Данашње становни111тво Слатине •1инс родови: у С·гаро Село средином
XVIII века, после ауе1·ро-·гурских ратова 1736-1739. из Белог Брда су 11ошли прс11и
Мла;(снонића (4 куhе), Јанковића (12 куhа) и Милановића - Минићи (Бороњс) (4
куhс). С1·арином су из Црне Горе, од Бјелопавлића. С обзиром да су да11но
-··---- ------ ------------
Ј\(Јссл.е11и, сма·грају ес стари11ачким родовима. Славе Вазнесење I'1>сr1одње -

С11асо1ЈЈ\а11 (5. ју11). Јова11сЈлиhи- Чатиhи (7 куhа) предак јс до1пао из Бјслопавлиhа
у Бело Брд<Ј, а <111а·rлс 1768. године у Сла·гину. Раније су ес презивали Пантиhи.
Слнвс Спас<Јндан. Настиhи - Маркс>оиhи (12 куhа) дошли су у исто време кад и
1Ј(Ј~1сну·1·и р(ЈЈ\<ЈIЈИ из Бсл(ЈГ Бр11а а ·1·амо су д<Ј111ли из Призрена. Имају надимак
Jla11yL1иhи. Сла11с сн. Николу. Мил,ојкониhи (9 куhа), једно су родство са
Милан(ЈIЈиhима у селу. Сла1Јс Спас<Јн11ан. Пс·1ронијевиhи (3 куhс), пореклом ро11
су са МилаН<Јниhима, на 111·1·<> y11yhyjc иста слапа и одржавање 11ругих ро11бинских
11сза. Других ЈсЈлансЈ11иhа - М11т11hа (16 куhа), 11редак јс, због насил,а од с·гранс
Арбанаса 11а П<Ј<1с·гку Х!Х нска, прешао из Цсрањс у Сла·гину, гдс су 11ошли из
ссл;1 Дсдин,а (Бајгорска Шал,а, 011111·1·ина К<Јсовска Митрони11а). У Слатини су
кр•1или "·грњак" и ·1·у ЈЈ(ЈЈ\Игли куhс, па их З<ЈIЈУ Трњ<Јr111и. Славе св. Николу.
()11ссл,сних Ј<Ј11а11011иl1;1, 11анас има у Со<1ани11и (3 дом.), Свилајна11у (1), I-Iсготину
(1) и Крагујсва11у
(1).
Виторовићи (9 куhа), кажу 11а су по пореклу ро11 са Милановиhима. Славе
C11acou11a11. Рал1r•1свиhа (2 куhс) 11рс11ак јс Ј\<Јссљсн после 1900. године, из Бсл<ЈГ
Бр11а. Призс1·11<Ј ес у куhу 1<>11ан<>nиhа у С·гар<ЈМ Селу. Сла11с Спасовдан. Позна·1·и
су 111>11имс11<ЈМ БtЈрt1н,с. Имају бл11скс ptil)aкc у селу Драгу111и у Тоr1ли11и. ВассЈ11иhа
(2 куhс) 11рс11ак _јс Ј\(Јссљсн и·3 Грижана на РсЈГ(Јзни, на жсниН<Ј има11.с. Слани
Cп<tC(JHl\a11 и св. Аrха11гсла Михајла. Мил.у111 (1 куhа), Ј\<Ј111ао јс из Хсr11сг(Ј11и11с,
"11rизс·1·и(Ј" се. Сла11и С11асtЈ1111ан. М11лиhс1111h (1 куhа), 1111ссл,сн јс из Бор•1<1на, а
с·гарин<ЈМ јс 11з Цр11с Г<Јрс, М<1ра<1а11и. Слаои cu. Арх<~нгсла Михајла.
Р;1дсЈса11л,сн11h (1 куhа), 11<1ссл,сн јс из Изпора на Рог<Јзни, в11ризетиог се. Слани
Ми·грон11ан. А11тос11јсниh (1 куhа), 11оссл,сн јс из Камсни11с. Слави сп. Николу.
Л111·с1ни;сн11h (1 Ј\<Јм.), Ј\(Јссл,с11 јс из Меког Дела (Дола) К<Јд Бањске. Слани
М и·1·r111111а11.
Млаlји 11<Јссљс11и11и су Ра;11111а11сЈниhи (3 куhс ), П<Јрскл<ЈМ <JI\ Ра1\<Јван<Ј11ића у
Cc<Jl\Y- Сла11с Ми1·р<Ј1111а11.
Нс11<>с11с1111<1 11<Јслс Пr11<1r с11с·гск<ЈГ ра·га (1918) у Слатини јс <ЈСН<1нана прва
lJCll(JIJHa 111кtЈла. Шк<1ла јс у 111>•1с1·ку ра11ила у куhи Милуна Јо1ЈаН<>11иhа,
зсмл.11ра1111ика из Ибаrскс Сла·1·инс. Нс1111·(Ј касније (1922) "изrраl)сна јс барака у
11c11t1crc1111oj близи11и 1111111·гинс (11<1rc11 Сла·1·инскl>Г 11о·гока) у кој<1ј јс заr10•1сла
111 к<ЈЛ ска 11ас·га 11а" _'"" fl [JIJIJ У'' и·1·сл, у <Jll<Jj 111к<Јл и 6110 јс А111·<1нијс Вукса11<1н11h, ·1·а11а
11сл<>IЈ(11Ја t111111·1·11нс у Иб;1рск<1ј Сла·1·ини.
f111слс дryr<1r с11с1·ск<ЈГ ра·1·а fiaccл,c ес раз1Јија ка<Ј 11асс11,с са Ј\<Јм11на11иј11м
11t1л,<111ри11rс1111с 11р<1из11<Ј11н.с. П(1рс11 nl1л.оп111111rс11нс функ1(ијс rа:~вија ес
са<Јб[Ј<thајна (11rско жслсзни•1кс с·1·а11и11с) и ау·гобуск<ЈГ с·гајал11111·га за ау·1·обуёс на
ли11ији Лсп<1са11иh - К<1с1Ј11ска Ми·1·р1111и11а и К1Јсоnска Ми·1·р1Јв1111а - Ра111ка,
·1·rr<1н11нск;1 (·1·ри ·1·rr1111и11скс ра1111,с) и зана·гск<>-услужна (мсхани•1аrска ра1111,а).
СОЧАНИЦА
!ltJЛlJжaj 1r 1-ип. Са 11сс11с с·гранс Ибра <ЈК<Ј 5 км јуж11<1 <ЈЈ\ Лепосавића, налази
ес насеље С<1•1а111111а. Гrа11и<111а су села: д<>бра11а, на сснсру, Сла·1·ина, на југу, и
М<111111и11с, на ис1·1>ку. ~Ia за11<1Ј\У јс 11р11р<111на гра11и11а Ибар.
Ј>;;~јк<) [Јрсмониh. J/c·rr11111,· Ос,·11с1н11l: 111ко.rт,· ''Вук Кнр;11;нh '', Со1.1а11и1~а. 1998, 2.
11
"'
324 Благоје Пав!Iовић
•
. - ".
' .
····--·
' .
..' ' .-' '' ; - ' ..' .' . .
Делови атара Сочанице носе називе: Велика и Мала Лука, Аништа,

Растоке, Шљакњиште, Савина Стена, Бело поље, Присоје, Равниште, Трошевина,
Средњи део, Главе, Гоч и Узринча (мања I11ума између села Со<1ани11е и Слатине)
која се помиње и у Све1·остефанској повељи • Источно од засеока По1·ок Мала
1117
уздиже се планински вис Соа (1114 м) и Средњи део (1189 м), а изнад Микулине су
Микулинске главе (1057 м).
Познате воде у селу су Богдановац (извор је каптиран и вода довед~на до
куhа), Чичановац - вода је каптирана и 1955. и ·1956. доведена до куhа у насељу
Сочани11а (приликом копања водоводне трасе откривене су оловне цеви које су
остатак водова из периода римског Minicipuma DD у Сочаници), Бубан (Крш
Мала), Јасен (вода је уређена и доведена до куhа у Крш-Мали), Беле воде и Врло
Буче. Нешто даље, изнад села, у планини између Сове и Средњег дела јс извор
Јавор вода. У међама атара села су потоци Јавор, Ракова<1ки поток, Ацов поток и
Жидњовски поток и сви се уливају, са леве стране, у Сочани<1ку реку.
Надморска висина у нижем делу насеља износи 495 метара (на путу између
моста на Со<1ани<1кој реци и Зричког потока), а средња износи 636 метара.
По положају село спада у ред разбијених насеља, а састоји се из ових
махала: Крушсвље, Јевтиhка Мала или Лојзе, Крш Мала, Маљиhи, Мала, Поток
Мала, Грабље, Беглук, Долина, РавниI11те и Микулина. Удаљеност међу махалама
јс око 500 метара, а куhе су на одС"Ј·ојању 20 до 50 метара и ло11иране поред
нn Гавро Шкринанић. Властелинство св. Стефана у Бањској; Историјски часопис, VI, Београд,
1956, 182.
------- ---- - - ------------ - - · - -
ма1·ис-1·rаЈ111(1г ny·1·a К<1с<1нска Ми·1·rови11а - Ра111ка и са обе crraнc 11оњсг и срс11н,ег

'!'(>Ка С(1•1<1ни•1кс рекс, n<J благим r1рис·гран11има, заравнима, nо·го11им<1 и 11олинама.
Jlaз1t11. r1p(JJtJЛ(JC1' и С'Гари11L'. К<ЈЛИК(Ј јс само симболике у наз11ву нассл,а. У
• •
(ICll(Jl\11 11<1·3и11<1 ЈС рс•1 С(Ј'tан. K(lja ас(Ј1\Ира на со•1ну ·грану или со•rнс nло/\(ЈНС, n(J
К(1ј1-;ма јс ССЛ(Ј !l(ЈЗна·г(1. М(Јrућс ј.:; 11а јс нази11 села изнсдсн (Ј/\ r1р1111сва С(Ј•1а11, К(Јјсм
јс 11с111и·1· нис·1·а11<1к Иt(а. r1a (Ј'ГУ/\а и 11азиR С(Ј•1ани11а (?). И11uк, већа јс нср(ЈDа·гr1оћа
J\<t 11а·3иr1 села !Ј(Ј'1·11•1с (Ј/\ ли•1нс1r му11ЈК(ЈГ имена C<J'I<> (антроr1оним), а nост<1ји и
м1-1111Ј1,с11.с 11а јс у 1rази11у села имс (Ј/\ссл,с11оr р(ЈДа Со•1ана11а (r1а1·р(Ј11им), јер ес 11011
<>11им имсЈЈ(ЈМ 11с 11(1мин,с r1pc ХУ! uска. Да11ас у селу Рна·ги ко11 Ра111кс 11ос-1·с1ји
]аСс(ЈК С(1•1а1111и (15 кућа) •rији су мс111·га11и 11осел,сни из Со•1ани11с. Према
K<l'JИll<lll>Y мс111·1·а11а, ~1с1гућс јс 11а назив села n(J'l'И'IC и ()/\ рс•111 ССЈ, ИMCllИl\a ЖСНСК(ЈГ
р(ЈЈ\«. 111·г(1 би з11и•11: МСС'\'(Ј r11c ес 11скад<1 ва1111Ј1а С(Ј, а так11их (Јс·1·а·гака има у лина11и
11'Јм.:;Ьу сс(1ск<11· гр(Јбл,а 11 зас.:;(1ка Мала. И·1мсlју 11ва снстска 11а1·а (ЈНдс су нр111сни
11.:;ки llC'Гf)aЖИlla'IKИ f)ilJ\(JUИ.
[l(J с·1·ар(1с·1·и ссл(Ј сп<1да у гrупу с·гариј11х нассл,а. Пuмин.с ес у П(ЈНсл,и

кр;1Ј1,а М11Л}"1·1111<1 11а·1·(1ј 1315. 1·(111и11с манас·1·иrу св. С1·сфана у Ба11.сК(Јј ка(Ј
СсЈ11,•1;111и11<1 и у 11(111ису Кrаји111·га ка(1 х<1с Иси-бега Исхак(111ића, П(ЈМ1111,с ес ссл<1
('сЈ1 •·'1'111111\<1 (C:()'l<tllИl\a) C<I 43 C]JllCKC куhс. у ()1\(ЈМ ll(Jl\ИCY r1оми11.с ес и ССЛ()
!·Јик<1Ј11111;1, 11а11ас Микул11на, ·3;1сс(1К (~(1•1а11и11с. сн 11 ср11ских кyhu ка<~ ·гим<tр
·г(1111,1иј<: хизмсћаrа Иса-Сiс1·а "'
1
У Ј~с11и•1ком кu·1·uс·г11ру 11з 1762. rc1111111c П(ЈМин,у ес и прил(ЈЖСНИ!\И "11з села

Сt1•1ани11с ни Кr111а<1нику". Вук Кuраџ11ћ у д.~11и1(и за 1822. го11ину n<1мињс
С(1•1нн1111у Ка(> селе~ К(Јјс су 1812. Г(IЈ\и11с П(ЈД 11лаu1ћ)' 11ржали КараЬс1рђс11и
• • • •
ус·1·;111111\и и К()ЈС ЈС 11rипадал(111(111(Јзапаrск<ЈЈ нахи.111.
У С(1•1нни11и, }' засс(>ку Рнкопа11 (11а11ас Кр111 Мала) и у ЈЈ(Ј/\Н(1жју с·гrм(ЈГ и

кr111<>11и·1·<1r 6р11а Сuк(1Ј1,н•1с, 11алази ес 11ркна С11. Јопана Глн11(Јсс•1с, П(Ј/\ИГ11у·1·а 1863.
Г(111и11с заузима11,t'М со•1анск<1г кнеза Ђ11rка, кога су следеће го11инс, п<1слс
(1c11chc11.a 11рк11с, убили Шиr1·rари из села Ссл,а1111а. Црк11u јс по11иг11у·1·а на с·1·арим
срс/\(111скl>I111им ·1·смсл.имu. Он(1 111·1·<1 приnла•1и пажн,у IЈ(Јсс·1·ила11а јесте uл·гаr
уклсса11 у с·1·с11и и Jl(JKpc·1·11a 11л(1•1а у ЈЈ(>/1У· Цркна јс заК(ЈНОМ за111·гићс11а ка<Ј
с11(1мсн11к кул·1·урс. 1Ја 11а11 с11. Ј(111а11а Ј"лан(1сс•1с lJIJДe ес с11акс го11и11с 29. авгус-га
<>ку11л.а нслики наru1111и саб(Јр. Ис11(Ј/1 11ркнс расп<1знају ес с·1·арс зак(111инс,
"11уr1<111и11с", (ЈС'Г<ll\И нска11<111111.их СС(ЈСКИХ кућа с·гарс Сu•1ани11с - СсЈ1ъ•1ани11с из
)$Јба К[Јал,а fl.111л у·1·ина 11 ''.
У lll>11cл.11 11ара Ypu111a из 1363. Г<>динс помиње ес и град Гали•~ који ес
11алuз11(1 11а бр11у ['ал11•1 (759 м), 1;11сма с<1•1анск(1ј 11ркни. Приступ граду могућ јс
јс11и11(1 са за11;11111с и ис-1·(1•1нс с1·ранс, /\(ЈК јс са сс11сра, 011 Добра11е, /\(ЈС'\'а с1·rсжа11, а
са јужне с·гра11с 11см(1гуh. јер ес зсмл.и1111·с спу111·га с-1·рмим 011ссК(ЈМ /\(Ј Со•1а11и•1кс
f1CKC. Jla ЛИ јс 6а111 НН ()Ј\(ЈМ 6111\У била О!!а 'ГВр$ана К<Јју јс С јсССНИ 1149. Г(Ј)\ИНС
IЈ()СЛС ·1·р(Ј/\НС1Ј11с (ЈПаса/\С ос1Ј(Јјила и пору111ила D(Јјска гр•1коr 11ара Ма11<1јла 1
К(1м1111на, ·1·с111К(Ј јс рећи. МL:1ју·1·им, •1и11,с11и11u 11а јс у опсади гра11а присус·гнонао
11ар Ма11(1јл<1 Г(Ј11<1r11 (Ј ГС(ЈС'гра·rсгијск<ЈМ зна•1ају ·гnрlјане.
У а·1·ару села С(1•1а11и11с су 11 uс·1·а11и с·1·арог римског Minicipiurno DD, •1ији је
жи11<1·1· ·граја(Ј (1/\ 11 /\(Ј ЈУ нска но11с срс и има<Ј 11на блис-гава периода у сnом развоју
X1.1·111t11 llJ::1бa11(>B1tl1. Кр;~1И111·1·,· Ися-бL·r-.1 flсх;1ковиh;1 - зб11р11и ка1·ас-r~1рски ltfJllИC 11з 14.5.5.. Г(ЈДн11е,
1 111
'
<:araic111>. l 9n9. 2Н.

11
~ л11ri:1~1 11()IJ()11иh. 11.Jt ..
1
221.
---------------
К(>јс t>бслсжава врло жина грађсuинска дсла1·ноС'r. Град је захватао 11оuр1uину 011
3() хск1·ара.
Село има rробл,с у Кр111 Мали.
С1ановни111тн(Ј и рОД(ЈВЈt. Забележено јс да јс С(>'1а11и11а1913. године имала
453 стаН(ЈВ!!ИКа , 1921. Г(Ј1\И11С 701\(ЈМаhинС'Гава са 457 'IЛа/\(ЈВа, а 1948. ГlЈДИНС 115
1111
1\t>маhинС1·ава и 812 с·га1Ј(Ј11ника. Пс·г ГО)\Ина касније, 1953. има 133 11омаhи11С'rна и
942 С1'ан<111ника. 1961. - 1106 С1'анuнника и 183 д<1маhинс·1·ва, а 1971. у Со•rаниr1и са
зассt111има жи1111 Ј()(Јб стан<1nн11к<1у21811омаhин<."Ј'а11а.
Раз11l1ј СtЈ<1ани11с усл(Ј11иu јс 11<>сеља11ан,с и повеhа11,е бр<>ја станu11ника и
)\t>маhи11ста11а. У 11сри1111у 1971 - 1991. rоди11е број станl>вника се 11uвehau за
197
(12(Ј3), или 2() с·гано1111ика го11иu11ьс, а број домаhинс1·аnа за 71, одНl>СНО са 219 на
29(). 011 1981 110 1991. Г<>динс број С'Ганоuника је сп<1ријс раС'гао и поnеhан јс за 64
( 1267) а бр(Јј домаhинС'1·ана за 56 (346). У 11срио11у 1961-1991. број С1'ано11ника јс
11<1всhан :1а 161 ( 14,50'Уо ), а број домаhинс·1·а11а за 163 (89,()7°/., ).
У Со•1ани11и, П<>рс11 С1'аросс11со11а, живе и Пl11·ом11и с·1·аријих )\lЈссл,сника
(Х!Х 11ск) из: Бl1л,с·1·ина, Дс11иња, Бис1·ри11с, Цср<1н,с и Камсни11с. Забележен<> јс
11а јс 1877. го11инс С(Ј•1ани11а 11мала 48 куhа и 11еhина н,их су били старl>сс11со1111 -
111
С11с1'l>јl>11ан'1ани .
Према IllJl\a11имa прику11,1,сним на 1·срену и l\lЈбијсним у разГl>В<Јру са
Радl1јко~1 Миле11·гијсниhсм (78) из Кру111с11ља, д<>брl>Г 11tJз11aвalJI\a про111лlЈС'ГИ,
11а11ас у С(>'lани11и жи11с роЈ\lЈВИ, и 1·0 у Круu1снЈьу: !vl11лсн1'Ијснићи (12 куhа),
Ракиhи ( 11 куhа), Јаблан(ЈНИћи ( 1 куhа) 11 Огњанов11ћи (1 куhа) су С'Гарl>СсдсlЈl\И.
!lр11lЈби·1·нt1 су сла11или сн. Јt1вана Гла11<>сс•1у, а 11рислужиnали со. 1<>11ана
КрС'1·и·1·сл,а. Данас сла ос сн. 1<>11ана Крститсл,а (20. јануар), а прислужују св.
ll111aнa ГлаоlЈСС'Ју. Главни разлlЈГ промене сла11с јс сконl>мски, као и 1·t1 111·1·t1
У сск<>ван,с гла11с сн. 1l1ва11а КрС'1·и·rсл,а пада у јс11но11нсвне 110С'Гс. Грујсв11ћ11 (2
куhс), 1·акlЈ\)с ес сма·грају 1а С'Гарина•1ки род. Раније су ес ПЈЈсзивали Бl>Гиhеnиhи.
Дана11111,е презиме Н(ЈСС rrl> прс1·ку Грују. !1р11обитно су сла11или сн. Јо11ана
Глаn<1сс•1у, а 11рислуживали с11. Јова11а "11l> Б<>жиhу". Из СКОН(ЈМских разЛl>1·а
rrрl>мснили су сла11у, па су прислаuу узели за 1·лаuну славу, а главну слапу за
11риславу. Мил11ћевићи (11 куhа), 11оссл,сни су из засс<Јка Кр111 Мале. Сла11с с11.
ll>naнa КрС1·и·гсл,а. Благојевићи - Лазић11 (9 куhа) предак им јс l\lЈссл,сн и·Ј
Бол,с·1·ина. Пt> r1р'е11ан,у била су два бра·га Лазиhа: Благоје и Мла11ен. По Благt>ју
11t>cc r1резимс Благt1јс11иhи, а по Младс11у Младсновиhи. Слаnс св. Николу.
Симићи (1 куhа), Ј\tЈссл,сн јс из Ру11ма1111а. Слапи св. АЈ1импија Стl1л11ика.
Аксснти,јсниh (1 куhа), l\t1ceл,c11 јс из Бор•1а11а. Слаnи св. Bpa•re, јссс11,с и лс·1·ње. У
Јсф·гиhа Махали су Јсф1·иh11 (25 куhа), •1ији је предак из Ибарскс>г Кt1ла111и11а.
11.ал,t>М су с1·аринlЈМ из L~рне Гl>рс, од 11рнl>горсКlЈГ Колаr11ина. Својатају ес са
ТрбlЈЛ,сn11има у Kpy11.1cny, али нс знају због •rera. Слаnс сп. Ап<ЈС'l'ОЛа Луку.
У Кр111 Мали су Кос-г11ћ11 (10 куhа), и Мил,ојкон11hи (5 куhа), 11оссљен11 из
Јапора на Р<>Гt>зни, па их З(ЈВУ Јавl1р11и. оп111тина Ноuи Пазар. ПореклlЈМ су lJI\
Бјслl1r1а11лиl1а у Црнl>ј Гl>ри. ПlЈ пре11а1ьу била су браhа Koc'l'lJ, Мил,t>јко, Спас<>је
и МилlЈ. Пt> К<1с·1·у 11анас Hl>Cc 11резимс КоС'1·иhи, а по Миљојку Мил,ојков11hи. Оба
р<>)\а славе cn. Пс·1·ку. Милојс11ићи (10 куhа), 11оссл,ени су из села Бан,а110, са11а
сел11 Бан ДlЈ КlЈД Ба11,ске па их зопу Бандуке. ПорсКЛ(ЈМ су из Ибарск<>г
1111
JJa1t<>c.1a11 I-Ia1JJl()f11th. Н.ј~ .• 131.
111 Лнрам !lо11l>11ић, 11.11" 22().
Пос·rанак и развој сеоких насеља 327
К11ла111ина, а 11ср<1ва1·11<Ј да су јо111 11аљом С'rарином из Црне Горе. Бан11ука 11анас

11ма у селима Југ11на11 и Д<Јбр<1·гиh у Топли11и. Тамо их нази11ају "Сјсни•1анима",
11г1·<Ј указује 11а су 11орсклом из <ЈК<Јлинс Сјс11и11е, а даљим пореклом из Црне
Г1Јрс
112
• Мил11јсниhи слане cu. апос·гола Тому - Томин11ан . .fаблаН(ЈВиhи (11 куhа)
11<1р..:кл<ЈМ су р<Ј/\ са Мил11јсвиhима. Славе св. апоС'Гола Тому.
У засс<1ку Малиhи жипе три ро11а. и ·го: Милановиhи (6 куhа), кажу да су
с·гари1111и, славе с11. Ј<Ј11ана КрС'1·и·1·сл,а: Јониhи (4 куhс), ·гакођс су С1'арин11и, славе
с11. Ј<Ј11а11а КрС'1·и·1·сл,а: Мил,(Јјко111thа (3 куhс), прс11ак јс 11оссљсн са Р<1г<1знс,
"11ризс·r·и<1 ес". Сла11и Ми·1·р<Ј1111а11.
У засеоку Мала жипе •1с·Ј·ири р<Ј/\а, и 1·0: РаЈЈ(Јсављсниhи (13 куhа),
M11·rp1J1111h11 (6 куhа), Ћ11рК(ЈН11h11 (4 куhс) и Ра/Ј(Јјсниh11 (3 куhс). С11и су С1'арин11и
и славе Ј<111анда1~.
У Гl<J'l'<JK Мали жинс Ари1'(ЈЈf(ЈВиhи (5 куhа), Ђурђсвиhи (4 куhс), Ву•1с1"Иhи
(5 куhа), M11лlJj1:1111h11(l куhа), Вук11hсnиhи(2 куhс), и Ра/f(Јј11•1иhи(2 куhс). СЈ1и су
с·1·ари11а•Јки р<Ј/\ и слаЈ1с зајс/\ЈIИ'ЈКУ д<Јмаhу сла11у св. l<ЈАана КрС'Ги1·сл,а. Вујовића
(3 куhс), rЈрс11ак јс /\<Јссл,сн 11а женино имање, а с1·арин<ЈМ јс <Ј/\ Билеhа у
Хср11сг111111ЈЈИ. Слане сн. ffиколу. Савиhи (3 куhс), 11<1ссЈ1,сни из I~рнсни,
"1Јризс·ги<Ј" се. СлаЈ1с с11. Јlуку. Ђ(Јрђсвиhи (9 куhа), 11оссл,сни из Ибарск<Јr
К<ЈЛ<1Ј1Ј1111а. СлаЈ1с сн. Ј'соргија - Ђурђиц.
У Гра бл.у су: МилаН(ЈН11hи (2 куhс ), С'Гар11н11и. СлаЈ1с св. Ј<Јнана КрС'rи·гсља.
(~·1·арина•Јки p<JI\ су 11: Маркопиhи (4 куhс), Н(ЈЈЈаК(ЈВ11hи (4 куhс), Ћирков11hи (5
куh<1) JI Ja1111h1{j~·1111hи ( 4 куhс). Кажу /\а су П<Ј П<Јрсклу ро11 са Мила11<1виhима, на
111·га y1Jyhyjc и зајс11ни•Јка 11<1~1иh<1 слаЈ1а со. Ј<ЈЈ1ан Крс·Ј·и·гсл,.
у Бсr·луку су ьсглу•1ани: МltЛ(IСанл.с11иhи (6 куhа) и МИЛ(Ј/ЈЈСНИhи (3 куhс),
с·1·ариНЈ\И. СлаЈ1с Ј<111а1ЈЈ\аЈ1. KlJc111/; ( 1 куhа) јс 1\<Јссл,сн из Кр11Ј Мале, на жснин<1
11маЈ1,с. СлаЈ1и сЈ1. Јiс·1·ку. Јан11h1tјс11иhи(3 куhс) јс 11<1ссљс1111з Брзан11а, "призсти<Ј"
се. Сла11с СЈ\. Вра•1и - јссс1ьс и лс·Ј·н,с.
У махали Ј~<Јлина ж11Ј1с Мла;rсн(ЈВиhи - Лазиhи (1() куhа) и Михајловиhи (5
куhа). ПрсЈ\И су 11<1ссл,сЈЈИ срс/\ИЈl<ЈМ XVIII века из Цсран,с, гдс су 11оuЈли из
Б<Јл,с·Ј·и11а. fl<J 1111рсклу јс11а11 су р<ЈЈ\. Слане с11. Николу. Младсновиhи су један род
са ьлаr·<ЈјсЈ1иhима, 11а 111·га y11yhyjc ИС'Га слаЈ1а и нсор<1ђа11ају се.
У махали Ра1111и1ЈЈ'ГС и БслсуЈtЈи жи11с }(ЈЛа11овиhи (3 куhс), f/ик(ЈЛиhи (8
куhа), С11ас(Јјс1111hи ( 4 куhс) и Анђслкониhи (9 куhа) и СЈIИ су С'1·аринЈ\И. Зајс/\ЈIИ'ЈКа
им јс 11<1маhа сла11а с11. Ј<111ан Крс·1·11тсл,. дrуги Никол11hи, звани Вругс (6 куhа)
11<1сс;1,с11и су из Б<1р•1а11а, <Јд Васил,сниhа. С11авс с11. Ан11рсја. Ралон11h (1 куhа) јс
1\<Јссл,сн 11з М<111111и11с на мај•1ин<Ј има11,с. Слаuи сн. Јована Крс·rитсл,а.
У засс<1ку Микулини, ис11011 Микулинскс Главе, 11алази ес Ссли1111·с, гдс ес и
11ан<1с 11римсhују с·1·арс зак<Јпи11с и 1·раг<1в11 1·смсл,а куhа. Ту јс и 11С'Гарог гробље и
у гр<1бл,у 11rк11ина Микулина 11<1с11сhсна с11. НИК(ЈЛИ и 11ркви111тс у Зри•1и (Зри•1ком
111Ј"l'<Јку) '. С11с y11yhyjc 11а јс <111ај засс<ЈК би<Ј нассл,сн ВС(ЈМа 11апн<Ј.
11
Да11ас у зас<.:<1ку жи11с само МилаН(Ј/IИhи (6 куhа), С1'арин11и, К<Јји славе сн.
]1111;111<1 Крс·1·11·1·сл,а и B11111tjc111th ( 1 куhа), млађи 11оссл,сник из села Жун,а, <111u1·гина
ьрус. "r1изс·1·и<Ј" ес и сла11и CI\. Ј<ЈI!ана КрС'ги1·сл.а.
Забслсжсн(Ј јс 11а јс на мсс·гу атара 11ана111њсг нассл,а Со•1ани11а три11ссс1·их
Г(Ј/\и11а 11р<1111л<ЈГ пека Gила <1сн<1нна 111кола, свсш1·сникова куhа и јс11на
"' IJy1a111111 l'y 11иh. ( '1·:111сЈ1111111111·н<Ј 1 (Ј11ли11с. Н·1·11с>rрафски и11с·ги1·у1· СЛ Ј·ЈУ, књ 17" Београд, 1978,39
и )~.
1 1
: l)aJ\t>c.:1:.111 JI>. l laliJl<)liИh.11.J\ .. 1З1.
- - - - - - · - - -- - - - - - - -
си·гни•1арска ра11н,а браhс Милу1·и11011иhа из Косовске Ми·rр(ЈВИl\С. У периt)Ј\У

11tЈслс Друго~· свс1·скtЈГ ра·га у новим 11руш1·нсно-економским усл(ЈIЈима у Со•1ани1111
су ес збиле зна•1ајне промене. Изградњом прива·гних с·1·амбених зграда, са обе
стране маг11с1·ралног пу·rа Ј(ос<1оска Митровица Ђ Раu1ка, формирано јс нооо
насел,с, уз11ужнt>Г облика, Kt)je има карактер 11ассља 11румског т11па.
У псрИ(Јl\У када јс Сочани11а била 11с11·1·ар кому1Јс ( <>п111тинс ), од 1944. )\(Ј 31.
12. 1959. го11инс, l!(Ј•1сла јс 11а поприма улогу админис1·ра·гио11<>-у11ранн(ЈГ,
•
зnраоС1·нснt1г, ку.~1·ур11(Ј-11р<1снс·rн(1Г, ·1·рговинског и 111колског 11сн·гра, па ЈС у ужем
11слу насел,а изграђена јс зграnа осно1111с осморазрснс 111к<>лс, }\(ЈМ кул1·урс, згра11а
1101111·с, кафана, а нс111·1'<Ј касније, здравствена стани11а и ·грГ(ЈllИIЈСКИ 11сн1·ар. И
11а11ас, после укидања (Јпu1тине, Со•1ани11а је за11ржала и вр111и многе функ11ијс,
пt1•1св (ЈД а11минис·гра1·и11Н(Ј-управ11с (преко месне кан11сларијс), 1·рго11инскс (има
19 1·ргtЈllИНСКИХ гра11н,и са MClll(JIJИTOM р<Јб(ЈМ, ОД кој11х су П() !ЈСЛИ'll!НИ про11ајН(ЈГ
11pt1c·1·<>pa и пр<Јмс·1·у п<1з11а·гс "Три бра·га" у нласни111·г11у Благ<>јс11иhа, "С<1•1ани11а"
нлас111111гг11а П(1рt>11и11с М11лt1саол,ен11h и "Бреза" с погtЈН(ЈМ за 11р<111зв<ЈЈ\ЊУ ра·глука
и жслс-бt1м6<1на (11ласн111111·110 П(Јр<>11и11с Мил11hсuиh), са(1браhајнс (а)''I'<>буск(Ј и
жслсз11и•1к<> сгајали111тс) 1\(Ј 11ЈК(Јлске (преко осморазрснс Основне 111колс "Вук
Кара11иh", у чијем су са ега оу ИЗl\IЈ(Јјс11а школска места у Горн,<>ј Сt1•1ани11и и
Ву•1и). С(1•1ани11а 11анас 11ма ау·1·<1~1а·гску ·гслсфонску цсн·гралу и ради(Ј с·r<111и11у
(Ра1111(Ј С(1•1ани11а), при11а·1·ну бензинску пумrrу и пс1· уrос1·ител,ских објеката
(кафа11а 11 •1с1·ири кафиhа). У априлу 2002. Г(>11и11с ll(J•1cлa јс са радом и прина·гна
11скара НИК(Јлиh, нлас11и1111·n<1 Си11и111с Ник<1лиhа, К<Јја запо111л,а11а пс·1· 11скара и
11ва н<1:1а•1а, капа1111·гс·1·а 1300 К<>мада хлеба који ес дистрибуира у Лс111ак,
Лсr1осавиh, Со•1ани11у. Ба11,ску, Срб<>ва11 и К<>со11ску Митрови11у .
•
Осим (ЈIЈИХ функ11ија, Со•1а11и11а има и пол,опри11рс11ну функ11ију, К<>ју
11рстсжно np111c н,сни засс(Јl\И. Разn<>ју пол,оприnрсде у 11ослсратном периоду
• • • • •
1\(1Принсла ЈС и зсмл,t>радни•1ка ·1а11руга, коЈа ЈС ПОС1"<>Јала 110 н,сн(ЈГ 11рипаЈан,а
Зсмл,(1ра1111и•1к11ј за11руз11 у Лсп<1са11иhу 1965. Г<Јl\ИНс.

Тсм11t1 раз11(Јја Со•1ани11с ка(Ј нассл,а ус11онио јс 11оссља11ан,с и пt>11сhан,с
бр(Јј с·1·ан<Ј1111ика и 11<>маhинс1·а11а, 11ар(1•1и1·0 после 1961. го11и11с. О11и ес Д(Јссл,а11ају
ра1111 лак111сг за11(Јслсн,а у Лспосавиhу, Лс111ку, Звс•1ану, К<>соuск<1ј Ми·грови11и и
11ругим мсС1·има у Србији, 11 111к<1лован,а дс11с, односно бољих усл<>ва жив(11·а.
~!ассл,с С<1•1ан1111у 11рс1·сжно насељавају доссл,сни11и из 11,сних засеока и
()К()ЛНИХ села са 1'СРИ"l'(Јријс (ЈП111ТИНС, али има и ОНИХ, у ман,см броју. К<ЈјИ су
• •
11оссл.сни из краЈСЈЈа изван П<>llPY'IJa <1пu11·инс.
У нассл,с су ес 11оселила после 1961. године: М11лосавл,спићи (2 Јl(>роди11с)

из Беглука, Блаrс1јсвићи.(7 куhа) из Крушсuл,а, Мило111свићи (4 куhс) из Беглука,
Мурrа11ић (1 11<1м.), 11рс11ак јс доссл,сн 11з Вучи·1·рна, гдс је до111ао у другој П<ЈЛ<>вини
XVIIl 11cкa из села Мурге у Дрсни11и. Презиме Н<>се по месту своје с-гарине. Слани
Ва11е11сн,е прсс11е1·с Б(1городи11с. Милојевићи (5 куhа) из Кр111 Мале, Ан/јслкfЈвић11
(4 куhс) из Ра11ниu1·га, Костићи (3 куhс) из Кр111 Мале, Миљојкf1вић1f ( 4 куhс) из
Кр111 Мале, Млалr.:нf1вић1f (6 куhа) из Долине, ЂfЈр/јсвићи (5 куhа) из П<1·гок Мале,
Вукићевић (1 куhа) из По·1·uк Мале, Ћиркl1виh1t (2 куhе) из Грабља, Вујовићи (2
куhс) из По·r(ЈК Мале, РадfЈсавл,свићи (6 куhа) и Ћирковићи (4 куhе) из Мале,
Михајлов11ћи (3 куhс) и Ралов11ћи (2 куhе) 11з Мошни11с, Јаблановиhи (4 куhе) из
Кр111 Мале, Ра1Јоnић11 (1 куhа) из Лоз11а, Радонићи (5 куhа) из Цр11ени,
Јанићиј~·пићи (2 куhс) из Ру11ман11а, !опић (1 куhа) из Малиhа, Јr.:111"Ићи (2 куhс) из
Је11·гиhа, Михај.11с1в1th (\ куhа) из Долине, М11ланс1вићи (2 куhе) из Малиhа, С11м1fћ
------- - - - - - - - - - - ----------------
(1 куhа) из f'rани•1ана, Ар1fТ()Н(ЈЛИh (1 куhа) ИЗ п()'Г()К Мале, ВукадИН(ЈНИhИ (2

куhс) 11з Cc(>l\a, Васониh (1 куhа) и ПаНТ(Ј11иh (1 куhа) из Цrnсни, Вук(Јјсниh (1
куhа) из Гра11и•1а11а, Милиhениhи (6 куhа) 11з Круu1си1ьа, Ракиh (1 куhа) из
Кrу111снл,а, Ви·1·(>р(>виh ( 1 куhа) из Сла·1·и11с, Игњатовиh (2 куhе) из Мо11111и11а,
Ъурђе1111hи (3 куhс) и Са11иh (1 куhа) из П(>'ГОК Мале, Милиh (1 куhа) из Црвени,
М;1ркtЈ11иh11 (3 куhс) из Грабл,а, Мил_1·нов11h (1 куhа) из При11вори11с, Бо1пковиh (1
куh<1) из Добра11с, ПL·1хuн11ћ (1 куhа) 11з Мо1uни11с, Радојкониh (1 куhа) из Лазина,
МарК(ЈНиh (1 куhа) из Ка~1с111111с, Секулић (1 11ом.) из Гор1ьсг Крњ11на, K(JJ1a•1e1111h
(2 1\С)М.) из Тrсбиhа, Ј(ЈЛаН(>лиh11 (2 куће) из Сла·1·инс, 11руги Ј(Јва11(>Виhи (2 куhс) из
Бслсу111с - Ра1111и111·1·а. Из 1>1ЈС порuли11е по·ги•1с Мил(>UI Јо11аН(ЈВИh, први J\(>Kl'()p
м~:111111инских наук<~ из (>11()1' краја, 11анас 11р()фсс,Јр на Мс11и11инсК(ЈМ факул·1·с·1·у у
Бt:()Гра11у и 11ирск·гор О•1нс кли11икс у Бсоr·ралу. Вукиhсвиh (2 куhс) из Дс)бравс,
Бpa11(>111th (2 куhс) 11з flлака1Јни11с, Мил1tВ{Јје1111ћ (1 куhа) из Прид11ори11с,
!v/11'1p(>f1Иhи (2 куhс) 11з Мале, Вла1tисалл,ен11h (1 куt1а), 11оссл,сн из Мај11сиа,
М11л;1;1ин(11111h ( l куhа)
11:1 Сла·1·инс, Гаиh (1 кућа) 11з Бор•1ана, ff(>НаК(>лић (2 куhс)
из Гр<tGља, А11екс11hи (2 куhс) 11з Брза1111а, Г11(>зле11uн11ћ (1 куhа) из Гркаја,
];111K(J/JJth (1 куhа) из Брза1111а. He;(eЉKЛ(J/l!th (1 куhа) из ИЗIЈ(Ј)Ја 11а Рогоз11и (сла11и
[)с·1·к,,1111а11). Ъ11к111111ћ (1 кућа), 11с1ссл.с11 јс из Грижана 11а Р(Јl'()ЗНИ. Сла11и
Ми·1·r,>1111ан. а 111)11служујс Пс·1·р(>1111ан. Из;1ср11/; (1 11с>м.), Ј\(Јссљсн јс из Су11ск,Јr
Сс11а, з<1СС(ЈК Л.сжс11е К(ЈЈ\ l f(JJ\(JГ flaзapa. С·гари11ом су Ч'>Ј>биhи. Сла11и llиксЈл.11ан.
АнЬс·лк1>1111h ( 1 Ј\(>М.), Ј\(Јсел,с11 јс из Велике Рекс K<>I\ Ву•1и·rр11а, r11c су кас)
К<ЈЛ(>нис·1·и 1925. Г<>11и11с 1\<>ссл,сни из Грабо1111и11с у Тс1пли1111. По11а11и показују,
11<1клс, 11а јс 11рскс) 95'Уо Л<)Ссл,е11их домаhинс·г1111а из засеок<~ СсЈ•1ани11а и <>К<Јлних
-
села са 1·еrи·rс>рИЈе (ЈПlll'ГИНС.
l1збсгли111·1·nс) јс Г()'l'(Jll(> с·гал11и пра1·илац живс>·га и бс>рбс за ()!1с·rа11ак

ср11ск,>r· 11ар<>11<1. Тако јс 11 са рассл,с11им 11с1ро11и11ама са Кос<Јна и Мс·1·сЈх11јс, н,их 23
Cil 12() •1лaH(Jlli.I КС)јС су ll<ll!IЛC смс111·1·нј у ll(Јр<>11и11ама Л()Кi!ЛНОГ CТi\H(JIJHИlll'Гlla
Мес11с зајс11ни11с СсЈ•1ани11а. п()р<>Ј\Иl\С су: Лаку11Јиh (2 l\l)M.) из КсЈсова Пол,а,
8;1c11h (1 Ј\<ЈМ.) из Кли11с, А11Т(>Ј111ћ (1 11ом.) из Кс>С<>вскс Ми·rрови11с,
М11ЈЈ(>са11л,свиh (2 11ом.) из Обилиhа, Дурлс1111ћ (1 лом.) из Уро111с11ца, Ми.чијсниh
(3 1\(ЈМ.) из Су11с Рекс, Жин11ћ (2 Ј\<ЈМ. ) 11з !3у•1и·грна, Пелс11ић (1 лом.) из Срби11с.
/\1нкс11м(11111h ( 1 Ј\<Јм.) из Кс1ссЈ11скс Ми·rрс111и11с. Јефтић (1 11<1м.) ИЈ Уr<>111св11а,
111rђe.'1K(>f1иh (1 ll'Jм.) 11:1 Гlри111·г11нс, Д(1брi1са11л,свиh (3 Ј\<)М.) из Обилиhа,
J11fi11;11r(111ић (1 Ј\<>м.) и·3 Су11с Рекс, lr111aн(>1111h (2 1\<ЈМ.) из Срби11с и Jlc1p(11111h (1
1\l>м.) из При111·1·инс.
У К(>лск·г111111uм 11сн·гру Со•1ан1111а смс1111·сно јс 27 пс1ро11и11а са 59 •1ла11с>11а и
Обра/ЈОВЈtћ ( 1 11с>м.) 11з Ис1·ока, 11ксс111ијсв11h (1 лом.) из Кс1с<1вскс М11·1·рс)ВИI\С,
'l'l>:
A11eкc.·1th ( 1 /\(Ј~1.) 11з Лс11сЈса11иhа, Бело111ев11ћ (111ом.) из Исг<)Ка, Сав11h (1 Ј\(ЈМ.) из
При111·1·11нс, Зор11h (1 Ј\<)м.) из Ilри111·1·и11с, Петровић (1 11ом.) из Ilризрсна,
Дан•1е·1'(>1111ћ (1 J\lJM.) и·3 Ба11,скс (к<>Ј\ !3у•1и·грн<1), Мил11h (1 11ом.) из Бан.скс (к<ЈЈ\
Bry•111-i·p11a), M1tЛ(J/J1th (1 11<>м.) из Косова ll<JJ1,a, Марковић (1 11ом.) из Клине,
С1·сн11h (1 Ј\<Јм.) 11з Ву•1и·грна, Арсиh (1 Јl<>м.) из Звс•1ана, Пстрониh (1 Ј\<>М.) из
Пеhи 11 flL·1po11ић (l 11uм.) из Ву•1и·1·рна.
У <Јнај К<Јлек·гинни 11с11·1·ар смс111тснс су и избегле 11t1роли11с из Хрва·гскс:
Бан;(а (1 11<1м.) из Слу11,а, Крне1'ЕЈ (1 11ом.) из Карлои11а, ВиЈ1ус (1 11ом.) из
Пс·1·ри11.с, )1,и1111h (1 11<1~1.) из Bpr1111cJr МсЈс·1·а, Вранс111евиh (1 лом.) из Д11<>ра на
Yf111, Милеуснић (1 11<>м.) 11з Гlс·1·ри11,с, Гв(Јјиh (\ Ј\<>м.) из Корсни11с. Д(>Ј11с11 (1
--- --------- ------ -- ----- ----
1\<>м.) из Гра•111а, Па1рањак (1 дом.) из Кли11а, Ђури1(а (1 дом.) из Книна,

Радаковић (1 дом.) из Бенкон11а 11 Котур (1 дом.) из Вргиног Моста.
ТВ РЂ АН
П(ЈЛ(ЈЖај и т1111. Село ес налази 2 км сс11срн<> 011 Лсп(Јса11иhа, са обе с1·ра11с

д<>н.сг l'<>ка Тнрђанскс рекс, 11сснс при1·1>кс Ибра. У гrани•1н<>М П<>јасу села су
Лс11<>саниh, Улије, К<>с-rин По·rок и Кајкоu<>. Мањи број куhа л111111ран јс на
зарав11и Тврђанског брда, а всhи број око рекс и магиС"Ј·ралн<>г 11у·га Кос<>нска
Ми1·роnи11а - Ра1uка и по пристранцима око Бановског пута Лспосаниh -
С1·анулооиhс. Изнад села, са источне с-гране, уздижу се Градац (734 м), а
ссnср<>ИС"Ј'<Ј'!НО ill<111a11 и Чукара (789 м).
ТоrI<>НоМаС"Ј·и•1ки називи у ai·apy насеља су: Падине (њиве), До, Бабин
(н,ипс и ба1111·с), д<>лови (некад су ту биле н,ивс, а 11а11ас јс јалоnи111·rс рудника
"Копаоник"), Тврђанско Пол,е (јаловиu1тс), Луг (ба111·rе и 1ьиве), Грабл,с и Рска.
Становни11и 11ију поду са градског водовода, Јаhимове чесме и Бојовскс во11е.
У нспосрс11ној близини села, са запа11нс с·rране, 11алази ес стар<> разв(Јђс,
• •
К(Ј]С ЈС рас1·авл.аЛ(> ра111ко-краљсва•1ку или северну долину од косонско-
ми·1·р1111а•1кс, или јужне Ј\(Јлинс. 011 <>пог раз11оја главне реке су ·1·склс у супро·гним
11ран11има: прпе према I1аН(ЈНском мору, а друге према косопско-ме·гохијском
језеру. Пира·1·сриј<>М срс11њсг ·r<Јка, 11он.им Ибром, 11ео слив Ибра оријс1r·rисан јс
11рсма Пан<Јнском базену'''. Пробијањем разН<Јђа K<JI\ Т11рђана и Дрснil, у
П<Јслс11н,<1ј фази раз11и·гка Ибра, До1ьи Ибар јс најпре кап·1·ирао срс11њи Ибар, а
за·гим и горњи Ибар.
Срс11н.а на11м<>рска 11исина села јс 521 мс·1·ар.
Назив, пр(1111лост и старине. У називу села јс рс•1 к<>ја одслика11а ·г11рђа11у -
град, у·ruрђсн,с. На локали·rс·1·у села, изнад нска111њс куhе Ра1·ка Ilc1·poниjcuиha
(сада Сазда Милу·1·иновиhа), са десне стране д<>ЊСГ тока Тврђанскс рекс, 011мах ес
распознају остаци ан1·и•1ког утврђења из перио11а 11 - IV века. Такође, на бр11у
Града11, између У лија и Тврђана, распознају ес улсгнуhа и тсмсл,и нске грађевине.
Су11сhи по 011им <Јста11има и имену Града11 на бр11у је пос-r<>јало велико утврђен.с -
гра11. Всрt1на1·н<1 1111 <>R<JM утnрђс11,у и сел<> је 11обило назив Тврђане или Тнрђа11,
11<>1\ К<>јим ес спи11с11·1·ирано на ·гопографским картама.
Назив села јс всроnа·1·но млађег поС"Ј·анка, јер га у писаним изв<>рима нема.
Али, 11а <>ном мсс1·у јс сиrур110 пост<>јало насел,с са другим именом, 111то 11<11·нрђују
ос-1·а11и с1·арс грађс11инс изна11 жслсзни•1к<>г МОС"Ј'а са 11сснс стра11с Тнрђанске рекс.
Нар<>/\ сма·гра 11а јс ·1·0 с-гар<> 11ркпи1111·с ок<> кога ес сваке Г<111инс на Спас<>1111а11
t1ку11л,а. Ту јс и С"Ј'ар<> гр11бл,с на •1ијим су надгр<>бним крс-говима урезани крс·1·оnи
раз11их 11блика.
П<>I\ имсн<>м Тпрђа11 (12 куhа) и засеоку Рудиhи (5 куhа) село ес П<>мин,е у
п<>пису пранослаnних села дуж Ибра која су у XIX веку припадала Но11опазарск<>ј
нахији. Вук KapalIИh у Даниr(И за 1R28. Г<>дину помин,е и село Тврђене и убраја га
у села која су у ·Прв<>М српск<>М устанку ослободили Карађорђеви ус-rани11и од
·гурске влас-1·и.
За зајсдни•1ку ссt1ску славу (занс1·ину) ме111·rани су узели Ваз11сссн,с

Г<>с11<>11н,с - С11ас<>1111ан. За11с1·ина ес одржала 11<> дана1uњсг дана.
"' Ј1>на11 'Б. Марк1>ниh, l'с<Јrрафскс <Јблас-1·и C'if>PJ, [jcorpa11. 1966, 410.
Постанак и ра:Јвој сеоких насеља 331
- - -·- --- -·- - - - - · - -
С·rаН(ЈНни1111·нс1 и роД(ЈВИ. По попису из 1921. године у Тврђану јс било 18

1\(ЈМаhинстава и 127 с·га11онника, 1948. го11инс 40 домаhинс·гава са 264 с1·ан<>нника и
1953. - 42 домаhинс-гnа са 283 С1·ановника.
Приnрс11ним раз11<>јсм Лепосаnиhа као нассл,а и н,сгон<ЈМ близин<>м М<>жс ес
(>бјасни1·и и П<Јрас·1· бр<Јја с·ганон11ика и д<Јмаhинс·гава у Тнрђану. Према 11<Јпису из
1961. године Тнрђан јс има<>
293 с-ган<>нника и 52 д<Јмаhинс·г11а, 1971. 351
с·ганонника и 87 д<ЈМаhинсrава, 1981. године бр<>ј сrановника јс смањен за 116
(235) а број домаhинс-гава за 27 (6()). Најнсhи број стан<Јnника, 453 и д<ЈмаhинС1·ава
121, село има 1991. г<>11инс. У периоду 1961 - 1991. бр<Јј стан<Јnника јс пoncha11 за
16() или 54,6О'У.,, а бр<>ј 11<>маhинс1·а11а за 69 или 132,69.
Да11ас у селу жи11с с·гарији 11<Јссл,сни11и (XIX нск) и 1·0: Пстр(ЈНијсн11/;и -
Л<Јn•1ани ( 19 кућа), 11рс11ак јс 11<Јссл,с11 у ll[JYГ(Jj 111ЈЛ<Јt1ини XIX нска из Лоn11а K(Ji\
Бан.скс (<Јп11г1·ина Знс•1ан). f](J 11рс11а11,у била су ·1·р11 бра·га: Пс·1·р<Јн11јс, М11лс11К(Ј и
l1с11сл,К<Ј. r1с·гр1Ј11ијс јс l\lJllli:l(J у Т11рђа11 и (Ј/\ н.сг<1 су Пс·1·р<!НИјс11иhи. М11ЛСНК() јс
<Ј·1·и111<1(Ј у Кру111•1и11у и <JI\ н,сга су МилсНК(ЈНиhи, а Нсдсл,к(Ј јс <Јс·га<Ј у Л(ЈНl\У и <ЈЈ\
н,сга су I-!с11сл,к(ЈНИhи. Сни слаnс Ђурђсн11ан, а нске 11<Ј[Ј(Ј/\ИЦС прислужују сн.
1IИК(!Лу. С t!бз11р<ЈМ 11а r1<Jp(J/\Иl\C "како <!НС на Њсгу1uима, 1·ак(! и оне у
Др<Јбн,<11111ма им<1ју ис·1·у сл<111у - с11. Ђ<Јрђија и ис-гу прсслаnу - cn. Ник<!лу" 115 , М<ЈГЛ()
би ес закл,у,1и·ги 11а су 11аљ<ЈМ с·гарин<ЈМ 011 Дробн,ака у Црној Г<>ри. У Т11р!)ану
Пс·1·р<ЈНИјс11иhи 1111су за·1·скл11 ник<Јга. Мс!)у·гим, 11<Ј ·r<Јр<!нима за с·г<Јку, а и 11а11ас ес
јс1111<Ј мсс·1·<Ј у нсn<>срс1111<Јј близин11 села з<ЈНС Т<Јриhи, нср<Ј11а·гно 11а јс ·1·у пре н,их
бил<Ј сунар<11111ика. П<!уз11ан<Ј ес 11с зна куда су ес <Јl\Ссл11ли. Према 11ск11м
из11<Јрима с·ги111ли су у Т(Јпли11у. Осим зсмл,<Јра11н.с и С'Г(Ј•1арс·гва као глан1Ј(ЈГ
занима11,а, браhа Вук(Јји11а и Уро111 Пс·гр<Јнијсвиh баnили су ес и уг(Јс·ги·гсЈ1,с·г11(ЈМ.
Гl1>рс1111у·1·а Ра111ка - К<ЈС<>11ска Ми·гро11и11а имали су кафану К<Јју су Ши111·ари 1941.
Г<Ј/\ИНС запалили. Ра11ијс јс из <>nог р<Ј/\а било l\<Jcra с·1·арих за11а·1·лија. М(ЈМ'IИЈЈ<Ј
Пс·1·р(ЈНијсниh јс био Л(Јзна·ги К<Јлар и коnа•1.
Лазови/;11 (8 куh<1), 11рс11ак јс Ј\<Јссл,сн из Ру11ара K<JI\ З11с•1ана, а 11ал,<ЈМ
с·1·арин<ЈМ су из Л<Јпа·га у ЛијсFЈ<Јј Ријс11и, у Васојс11иhима. Слане Ђур!)св11<1н. Илићи
- К1Јзарс1111и (19 куhа), /\<Јссл,сн11 су из К<Јзарс11а К<Ј/\ Знс•1ана и слане сн. Јо11а11а
Крс-1·и·гсл,а. В,vка111и11111111/;и - Pa•IC'l'(JllИhи (12 куhа), С'Га[ЈИll(ЈМ су из l~[JllC r·(J[JC (Ј/\
Р(Ј11а11а. Из Лијс11с Ријеке у ИбарсК(ЈМ К(1ла111ину /\<Ј111ли су у Суnи Д(> K<JI\
К<ЈС<Ј11скс Ми·rр<Јnи11с, а <Ј/\а'глс у Граб(Јна11, <Ј/\аклс су прс11 Балкански рат прс111ли
у Т11р!)ан. Слане св. а11(ЈС'l'<ЈЛа Луку. Ро11 су са Мил<1јсвиhима, Саnиhима и
Аксс11·гијсвиhима у РtЈ/\сл,у и Милун<Ј11иh11ма у Завра·ги. Mcl)y 11сва•1има епских
нар(Ј/\НИХ песама и 11ар<Ј/\НИМ гусларима у <ЈН<ЈМ крају ис-rи•1с ес Ра1'(ЈМИ[Ј
Вука~ 11и11<Ј11иh.
Пр11и у•1и·1·сл, и:1 (Jll(JГ крај<1 у r1cpИ<Jl\Y и·1мсђу 11на снс·1·ска ра·1·а бИ(Ј јс
д<!б[Ј<Јсан Лаз(Ј11иh. Р<Јl)сн јс 1912. Г<Ј/\ИНС у Т11рђану. Осн(>нну 111к1Јлу јс за11р111и<> у
Jlcr1<Jca11иhy, а 11ижу гимназију у K(JC(JllCK<Jj Ми·1·ро11и11и. 1lo за11р111с·1·ку 11ижс
гим11азијс опрс11сл,ујс ес за 11<Јзи11 11р<Јс11с·г11<>Г ра11ника и у11исујс ес у Држа1111у
у•1и·гсл,ску 111К(ЈЛУ у Вр11111у К<Јју за11р111аnа 1933. го11инс. За П[ЈЛ(Ј добр(Ј у•1сн,с и
(Ј/\Ли•1но 11ла11а11,с нас·1·а1111и•111(Ј nchc Државне у•1и·гсл,скс 111К(ЈЛС награ11ил<Ј га јс
к11,ИГ(ЈМ Балка11ск1Ј r11Јлу1Јс·1р111Ј и јуж111Јсл1Јвснскс зсмл,с.
С11р111с11и у•1сник - у•1и·1·сл,а11 <ЈЈ\мах јс рсгру·1'(ЈЈ1ан и <Ј11лаз11 11а <Јдслужс11,с
I\(JjH<JI' [Ј(ЈКа, r1<Јслс К(Јјсг Ј\t!бија •1и11 рсзсрl!Н(ЈГ 11<Јру•111ика. Кн<Ј мла11 у•1и·1·сл, раЈ\И
111
Ј ''"" 11 ' ' r11cл,a11u 11 и h. (-,-,,р;1 [ (pllil li>p;1, с:11<!П!Ј ЈЈ,уб11с. fj С!!ГраЈ(, 197Н, 415.
'.,,_ ..
ПРВИ ПЕДАГОЗИ: Добросав

Лазоnиl\ (1912 - 1941) и С1·ана
Ба<1а11ин (1912 -1943), npnи учитељ
и у•rител,ица у лсnосавиhкој
Cl<E ВЕ,\\ЉЕ оnurтини, документ о награди и
Jll'-" ........ ,!) .
•
..i.c:. Ј". '·-З·
~" ..... ._, "-Ј '--·
•• 1-.. <>.-· У'Iитељица Милица Кашанин са
·~ - '
•
!Јацима у Граничану, 1936. године .
•
111111<1 у селу Ри·1'<)Ј11ићу K<)I\ IЈ11иб<1ја r·11c (1с1·ајс 1\(Ј к11аја 1rrкt)J1cкc 1931)/37. Г<)11и11с.
l la 'Jnx·1·c11 г11nЬ<111<1 У л11ј<1 и Лс11<1са11и\;а Ми11ис·1·n11с1·11<1 1111<)с11с·1·с С11бијс, у
сс11·1·с~1б11у 1937. ГIЈ}\111\С 11nCll<)11cbyjc Гn Hl\llllC.
Knl\n јс JJ<)'IC<J Jt11)·1·11 с11..:·1·ски р<1·1·, с 1)б'JllJ1<!M 11<1 јс б11<) 11сЈс111111и <)фи11и11.
''сЬу 11111\ИМl\ИllC 'jflJl<>бJJ.CJI
јс 1111 с·1·11<1Ј1с l lc,1<1J\n JJl\<1к,1с јс JJf1CK<> Би·1·11л.<1 1111сбн•1с11 у С1)ЈЈуЈ1 Jl<J б11<>11
"X..:1Jc1Jn" 11•11111 111111111)..:11.;Ј у l<J111)();J •..:1111J1J·J·1111 у 11<.:~l<J'JK)'· У С1>,1у1Јск1>м ·1<1Ј1ИЈ1у б11(>11
јс JIHlllJJ<I<) ЈЈН JJl!C"l'flllЛ.<.:JJC '1JIJJC и Ј1111Ј,111К<>'1 б111>1\1ЈЈЈ()~1<1 JJl)J'\JJJYIJ јс 27. мнј;1 1941.
l"tJJ~111Jt: у 2Х 1'())(11111·1 Жl·lli()"l'i:J 11 ''.
K<I<) у•111·1·сл •. ·1б11Ј- с11<1јс л11•1ЈЈС CIJf1CMc 111111имсr11<>Ј-111111<1с<1 Ј111см<1 11а11у ()и(> јс
11~111,1.сЈЈ к1111 Y'JCJJIJK<t 11 Ј\сЈ1.сЈ1 к1111 1·11ађа11а. II11cмa у•1сЈЈИЈ\ИМ<1 јс би<) c·1·r1>1- ал1Ј
1111<111\l'J<JJI. у 11••11у ЈЈ 111\ЈЈ(!С)' ЈЈ11СМН ,1.у11и~1;1 бЈI() јс ИСК11СЈI 11rијн·1·сл. 11 Ја\'()Ј\1111111ЈК
llC'J'l1JJC 11 Jll1<1Jll\C. bll<1 _јс lll:MllK11<1'J'CKJ·J (11111Сl\СЛ.с11. си 11JJl!'lllJ\11()11ИM CXllH'J'Hll.CM.
1311.1<.:1> јс Jll1Jll11)1\)' ЈЈ ,111Ј1. 11<> ј<.: бЈЈ\1 11 <IK'J'\111<111 'IJIHIJ Л<Jll<t'IKC 1111J-<IJJIJ'J<ll\IJjc. [)(1СЛ11ЈIС
)''Ј\Ј"Ј'СЈ\,;1 1Јб;1Ј1,1.н1> јс C<I IЈСЛЈЈК1)'1 ,1.)'б<111Л.)'. у IJl)CJJY јс бИ() J\CIJ~1<J Jll1Cll<JJJ \Ј 11C'J'l1<Jj<IJJ.
'l"c IJCl)()l1JJC 'JllllИJJ<.: су J'JJflllJJ)' Jll1'1'Y IЈ,СГ()Јl(!Г K<l11<1K'l'Cl1H.
ь,,;,,1111/111 ( 1IJ куh<1 ), с~1;1·1·11нју ес међу 1Јајс·Ј·а11ијим JJ()l1()l\IJl\<1~1;1 у <Jlll)M к11<1ју.
јс11 IJ~1 ес JJl1Cl\<IK llUllJJ() l\IJCCJJJJI) 11'Ј Иб<t11СК<)Г K<)Л<llllllH<I (J1C'l'()'\IJl1 м()јс·1·1111). <1 'l'<IM()
"су l\<)CCJJ,c1111 Ј111с 2(JIJ г111tЈЈЈЈа Jl'J Б1111а". ftал.11м c·1·a111·1Jll)M су <!1\ Б<)ј111111'1<1 K<JI\
Л11111111јс111111с (l3;1c11jc111JhJ1). Il11cJ11,1c 1Ј1>сс Ј11> ЈЈ11с·1·ку Б11ју. ll11c,1<1 11<>11<>1111•1111>~1
1111с11;11Ј,}' б11;Ј;1 су ·1·11ЈЈ <>11;Ј·1-.1. Јt1Јн су ес 1111ссЛЈЈЈЈ<1 )' 'lyJJr·y;Jy у ·r·111Ј.1ИЈ\11 11 1111 Ј1,Ј1х су
Jt11<1г11hc11J1h11 IJ !'v111JJC'l'IJl1JJ. <1 ·1·11cl111 јс IJC'l'ol) у TJ111b<Jll. и~1;1ју 111>Ь<ЈКС IJ у
IЈ11н11.11л1Ј,1<1 K<)ll К11;1:1.с11;1. ('.1Ј<1Ј1с сЈЈ. l IJ·JK1);Jy. !v/11,1<JC'i111л.c·1111/111 (~ куhс). 1111сс;Ј.с1Ј11
С)" JJ"I Ж)'Jl.<.:JJlll11JJ'l)'IJJJJ. 111) ЈЈ1)11СКЈЈ)' су 111>11 са [>ujc1111l11J~1<1 у r·()l11J.C~1 К11ЈЈ.1Ј1Ју.
CJl<JJIC Cll. r llJK11JJ)'. Jl,f;1r.1:·11/t!fllfћrr (3 кућ<.:) Ј\<)ССЛ.сЈЈ\1 су и·1 С11биј..:. ()1\ i-l)ll(JЛC у
Ј(;1јк<>Ј1<1. <1 1111;1·Ј·;1с су ес Јt<1ссл1Јл1-Ј у Т1111~<111. IЈ11сЈимс 11t1cc ЈЈ<) с·1"111ијсм 1111с·1·ку
M<111j<1JI}'· С;1;1Ј1с сЈ1. Л11х<1ЈЈГ<.:Ј1<1 М11х;1јл<1.
1 l<1J1J1 1111сс;Ј.сЈЈ1Ј1111 <.:)': M11rк1>111rh11 (1 Ј\<)~1.), 11t1ссл.с11Ј1 ИЈ f'<11111.c1· К111Ј.11Ј1<1,
с;1;1Ј1с СЈ\. l IJJK<1JJ)': M11..1<>/L'J111hrr (2 1\<)~1.), 11<>сс,1.сЈ1 11·1 [><111с;1,;1. с11;111с ЈЈу•1111ЈЈ\<111.
Вл;1;111с;111л,L·1111/111 (:> 1t<>~1. ). 1111с1,;,1,с1Ј JIJ М;1ј11..:11<1. сл<1ЈЈС Л11а1Јl)<.:л<1Ј111<1ЈЈ;
MrtJl!JL'ilfl.?.c'llffl111 (:> 1\<1\1.) 1\<>ссл.<.:ЈЈЈЈ Ј1·1 Р<>11сл.а, сл;111с с11. Луку: P11;1:1jrJllrJjL·1111h ( 1
11<1~1. ). ll<)C<.:!J.<.:JJ11 JJ'I К11)'ЈЈЈ~·,11111јс у Т<111л11Ј\IЈ. слаЈ1с Л11a1Jbcл<)lll\<IJt: Б;1лr,1111/111 (2
1111~1.). jcJt<tJJ јс 1111сс;Ј.<.:ЈЈ ЈЈ'1 Јtуб1)кс. а 1111yrJ1 11:1 К11уЈЈ1сЈ1<1 11 сл<1Ј1с flc·1·к<>1111<11J;
/1;1/11>11;1111Ј1111/1 ( 1 Ј\11,1. ). 11<1С<.:ЈЈ,сЈ1 јс И'Ј Cc<)l\<I, сЈ1<111и Mи·1·11<)lll\<111: //;1111·,,1111/; ( 1 куhа),
1111с..:,1.сЈ1 јс Jl'J Мск1ЈЈЈЈЈl1<1. с.'Ј<11111 Л11а111)с,1(11111<111: M11л.1•·1·1111rJ1111h (1 кућ<1), l\<)CCJJ,cJ1 јс
JJ'I Ј..:;Ј;1к11а. сЈ1<111Ј1 Л11<1111Jc;1<>Jll\<11J: 1'1<1111Јс11иh11 (3 l\l)M.), l\l)CCJJ,clJJI С)' Ј1'Ј 1~11Jl<t'l'<)Jl<t и
сЈ1<1Ј1с сЈ1. II11к1>.'1)': /1;1ј111111/1 ( l 1t•>~1.).11<1cc;J,c1J 11·.11·1)1111.с1· К111Ј,Ј11Ј<1. с,1;111с сЈ1. IЈЈ1к<>лу:
К11с·1",1111/1 ( 1 K)'l1;1), 1111сс.:1.сЈЈ JJ't l'<111J1.cr К111Ј.1Ј1Ј<1, сл;1Ј1с с1Ј. 1111к<1лу: C'11~11J11tJ1111h ( 1
K)'h<1). 11<1сс11.<.:ЈЈ JJ'I Јt1>1Ј •..:г К1111.11ЈЈ<1. сл;11111 Л11а111)<.:л<1111\<Ј11. /J,,111J1111h (1 куh<1),
11<1сс:1.сЈ1 Ј1·1 M11<>K<>J1JJh<1. с;1;1Ј1Ј1 Л11a1Jl)cл11Jll\<1JJ. Byк1rhL·1111/1 ( 1 111)~1), 1\<)ссл.сЈЈ 11Ј
К;1јк<)Ј1<1. c.rJ<IJIJJ llc·J·к1>J1J1<1JJ: М;1·1·11/1 ( 1 11<1~1.), 11<1ссл.с11 из Д11м1ЈЈЈ1с1111Ј1<:, Б11ус. сл<1Ј111
·1;)'l1bJ1J1: ('1-;1111JiK1J11 ( 1 K)'h;1 ). 1t11cc;1.c11 11·1 ссЈ1<1 Дука·г к<111 Б<1сЈ1лс1·11а11а: B_VJJL"1·11h ( 1
1111\1.). 11<>cc.r1.c1J ЈЈ:Ј 1·11к<1ј;1, с,1;11111 Л11<1JJ~cл1)lll\<J1J; С'с·к;•л11/1 ( 1 куhа), 11<1ссл.с11 11:1
1·1111ЈЈ,с11.Ј· К11Ј1,ЈЈЈ1<1. сл;1Ј11Ј ll;11J·J·c;1J1jcJ111<111: Д;ј11h (1 куh<Ј), 11<1сс;1.с11 јс и·Ј Б11сЈ1с 11<Ј
жсЈЈЈЈЈЈ<> 11~1<1ЈЈ,с, c.r1;11111 'l>y11b..:1111<1JJ: Ca1111h ( 1 ку/;;1). Jll)CCЛ.<.:JI IJ'I Ј><111сл.<1. сла11и с11
-------- ------·-- -------- --- ----
Луку: 11руги Савиhи (2 11ом.), 11оссљсни су из Кијс1Ј•1иhа, слаIЈс Аранђсл<>IЈ/\ан;

С:1ниh (1 11ом.), 11оссљсн из Зсманицс, слани Аранђсловда11; Мијаиловиh (1 1\<ЈМ.),
1\<>ссљсн из Јслак11а, слани св. Стефана; Вукојевић (1 1\<>м.), досељен Грани•1ана,
слави с11. l1иколу; С11асојсниh (1 Д<Јм.), доссл,сн из Придв<>рицс, с.qави Пс·1·к<>Н/\ан;
Гр_уј11h (1 11<>м.), 11<1ссл,сн из К<>П<>р11hа, слави сн. Андреју; Кос-1·иhи (2 11ом.),
11<1ссл,сни С)' из Ру1111на КОЈ\ Ба1ьскс, сла11с св. 1:-Iиколу; МилаН(ЈНИh (1 куhа),
11<1ссЈ1,с11 из ЗаGрђа, сла1111 Па11·гслијсв11ан; Б(ЈЖ(ЈВИh (1 11ом.), Д<Јссл,сн јс из
Ибарскt>Г К<>Л<1111ин<1, сЈ1а11и с11. 1-lиколу; Ву.11иhсвиh (1 Ј\<Јм.), 11<1ссл,сн из Забрђа,
слави Мра·1·11н11ан; Сав11h ( 1 11ом.), 11<>ссљс11 из Кијсв•1иhа, Ј\<1111ао 11а жс1111н<1 иман,с,
с,1ани с11. Ник<>11у; Ko11a•1c1111h (1 11ом.), 11оссл,сн из Трсбиh<1, 11<>111ао јс на женин<>
има11,с, сла11и Ђурђевдан; Ђс1к(1виh (1 дом.), 11оссл,сн јс из Ј!сп<1са11иhа, 11<1111<1<> јс на
жсн11нс1 имање, слави сн. Луку; Миленков11hи (2 11<>М.), доссл,сни су из Кру111•1и11с,
с,1<111с Ђурlјс1111а11; Андр11h (1 дом.) 11оссљс11и из Рудина K<>I\ Ба11,скс, слави с11.
Вас11лија Всликс>г; Аксснтијсвиh (1 куhа), 1\<Јt:сл,сн јс из Грижа11н н<1 Рог<1з11и
1>1111r·l'f111a З11с•1а11, слани св. 1-Iиколу.
Из села су ес Jl<>CJlC Другог свс·1·ск<ЈГ р<1·1·;1 иселили: Пc1p(>1r1tjt·111th1t у
l~c<11·pa11(2 11<1~1.), Бt>лсч К<>д Београда (1 ), Ба11а·гски Карл1>11аr1 (1 ), Гл<>га11, к<111
Гlан•1с11а (1) и Лус·l'ралију (1); Илиhиу Крал,св<Ј (2) и Дубр<>1111ик (1); Бојо11иhи у
Kpar)•jc11a11 (2): Mapj:111r1в1th11 Jie111·ra11c К<Јд Бсогра11а (1 ), Мали М<>кри Јlук (2) и
Аус·гра,111ју ( l ); Б:1Л(!/Jfth11 у Крал,с11<> ( 1) и Београ~\ (1 ).
l'РИКОСЕ
Пс1.ГЈс.>жај 11 ·1и11. Ссл<Ј ес 11алази 5 км југ<1ис·1·<>•1но О/\ Лс11<>са11иhа, са дсс11с

с·1·ранс срс11н,сг 1·<1ка Лсп<>с<~вске рекс, 11сс11с 11ри·гокс Ибра. Kyhc су .~<111иранс 11а
лс11с с·1·ра11с асфал·1·нt>Г пута Лс11оса11иh - Жу·1·<1 Прли11а, <1крсну1·с 11рс~1а
ј)'Г<>ис·1·<1ку и 11<1бро 11с11с·1·л,снс. Изна11 села, са сс11ср<1за11а11нс с1·ранс, налази ес
l'рик<>СК<1 бр11<> (7!)5 м) а 11с111·го северније Камил,а. Прир<>1111а грани11а на ИС'l'<>ку јс
Лс11<>са11ска рска.
с:11сдн,<1 11и11м<1рска писина јс 574. мс·гра.
На:11rн, пр1Ј!Јtлост и с-1ари11с. У називу села су рс•1и ·гри (нази11 броја) и коса
(rс<>графски 11аз1-111 за нагну·r11 брег, падину), па ·1·опо11им озна•1ана мсс1·0 к<1јс јс
ф<1рмиран<> 11с11<111 ·гри К<>сс, 111·1·0 0111·онара прир<>11110-гс.ографском изгледу села.
fl1>;1 11мсн1>м Тарк<>с11 ссЈЈ<> ес П<>М1111,с 11рви 11у1· у П<>11сл,и 11ара У11с1111а 1363. Г<>11и11с
fl у ·1·урск<>м 11<111ису Краји111·га Иса-бега Исхакопиhа из 1455. г<111инс ка<> ·~·имар
!Зла·1·ка сина Бt11·11а11011а са ·rp11 српске куhс. По~1ин,с ес и у ка·гас·1·арским
11сф·1·с11има 11з 14fi8. 11 1528. Ј"<>11инс. Вук Kapar,1иh у Дани1rиза 1828. Г<>11и11у убрај<~ и
ссл1> Трик<1сс, к1>јс су у Пр11<ЈМ српск<ЈМ ус1·анку осл<1б<>11или Kapal)opl)c11и
ус·1·ани1111 . Забслсжс111> јс 11а су ес у <1nс;111и I-I<1ног Пазара
117
1812. Г<1ди11с ИС'l'акла
Gpaha Јlука и Марк<1 Ник<>.~11h и Сим<> из ТриК<>са 11 ".
У селу ес 11алазс 11с·1·а1111 с·1·арс rраlјс11инс, з<1 К<>ју мс11г1·ани сма1·р<1ју да јс
11рк11а 11 с·1·ар<> гр<>бл,с.
С·1·а111>нн1111!1·вr1 и prJJfПHlt. По 11р<>с·грансгву К<>ји захв<11·а а·1·<1р сс,1а 11 бр<1ју
стан<>11ника и 11<>М<1hинс·1·ана нассл,с спа11а у групу малих сел<~. У срс11н.с~1 11ску
11м<1л<1 јс ·гри куhс, а 11анас јс11ну 11и111с. Го11инс 1929. у Трик<1су јс бил<> пст
"'!!ук C:·1·cr!J. KaparJиh, /~;111и11,1. IH2K. "l lpt1cвc·гa··, "(Ј,,;1и·г". [jc<>I'pa11. 1985. !НЗ.
11
" ЗtlilЈ'Ж·би11с,· К1ЈС(ЈЈ111. с110~1с11~11~1-1 и з11ar..1c11ia ср11ско1· 11аро1~а. IIризрс11-Ьс{>ГЈ1аЈ{, 1987. 534.
·- --------··----· --------- ·-···-··-· -· ------------·---·-
Ј\(1маћинс·га1Ја са 15 •1лан(Ј11а, а РаЈ\(Јсла11 Љ. Па11ло11ић јс забслсЖИ(Ј

1936. да су у
селу биле 1111с куће јс}\Н(ЈГ р(Ј}\а. П(Ј П<Ј11ису из 1948. Г<Jl\ИflC ССЛ(Ј има 3() с·ганu11ника
и ·1·ри 11<1маћинс·1·11а, а 1953. •1с·1·ири Ј\(Јмаћи11с·г11а са 32 с·га11<1нника, 111·1·(1 јс и најнсhи
бр<Јј с·ган(111ника К(Јјс јс ссл<Ј 11ка11а имал<1. flo 11опису 1961. у селу јс бил(Ј 27
с·гаfЈ(Ј111111ка и ·1·ри 11t1маћинс·1·11а, а 1971. број с·ган<111ника јс с~1ан,сн за Н (19). Г<111инс
191' 1. ссЈЈ(Ј јс имал<Ј •1с·1·ири куће са 16 c·1·;11J(Jllf111кa, а 1991. l'(JJ\ИflC ЈН с·га1·l(ЈН11ика.
И11·1·срсс;1н·гf1<1 јс 11а ес 11уних 544 l'(Ј}\ИНС бр<Јј 11<1маhи11с·1·а1Ја (кућа) 11ијс би·г11<1
мс11,а(Ј. Унск су биле ·1·rи или •1с·гири куhс. У псри<111у 1961 - 1991. број с·1·и11111111ика
јс сма11.сн за 9 ил11 33,33 'Х,.
у 'l'lJKY ra·1·a 1Н76. ГlJ}\l·IHC из Трик<ЈСа у СрГ>ију И'ЈUСГЛС су П(Ј[1(Ј}\111\С Михаiла
M11ЛL"J'11ha и М11лс11ка Mapк(1111th;1, а 1Н79. г<111инс иселиле су ес у 1'(111л1111у и
11ас·1·;111или у Бла11с ll(J[1(JJ\lll\C A111·11ha и Ћирк!11111hа.''' <l>амилија П(Јll<111ић;1 К(Јја јс
<ЈЈ\с11,л.сна IH7R. 1·<1Ј1и11с у Б11;111с изумрла јс.''"У РуЈ111и11у (Ј'l'Сслил11 су ес Т
кt1ј11 су 11(1рскл11м из !~рне 1·11рс (Ку•1с1111).О·1·ссл.с11их Тrи и~1а 11 у Бла11с у
T<lllJllll\И.
Jiaн<llllfl,И [J!lJ\<>1111 у CCJIY Ј\(ЈССЛllЛИ су ес ll<JCЛC исс;1,а11а11,а C'l'<lll(J\lllИlll'l'lla у
(ЈСЛ(ЈU(Јђсну Т<111ли11у (ЈЈ\ 'Гуrака. У селу жи11с Ca1111h11 (1 Ј\(ЈМ.), •~ији јс 11рс11<1к
Ј\(Јссл,с11 и·3 Зс•1с11ић;1 у И6<1rск(ЈМ К<1ла11111Н)', II(Јрскл11м <111 Виријс11иhа и блиски
fJtlJ\ са С:;111ићи~1а у Му·1·1111(111а~1а. Сла11и с11. Аrха11гсла Михајла. !(11с1·к111111h11 (3
Ј\(ЈМ.), Ј\t1ссл,с11и су и·1 Јlук<111(ЈГ Лаз<1 на Р(11·<1зни у Jlf'>YГ<Jj 11(ЈЛ(Ј11ини XIX 11ск<1.
С·гари11(ЈМ су из l~p11c l't1pc из Л(111а·1·а. f]() IЈ(Јрсклу р(ЈЈ\ су с<1 Ми11<1с;111л,с11иhима у
Лази11а~1а и с11а11с Jt111a1111a11.
'ГРЕ БИЋЕ
/]11.!f11ж;1i 11 1·1111. Сс,1(1 ес 11а11;1з11 2() к~1 cc11cp<1зa11aJ\ll(J <11\ Лс11<1са11иh;1, у

1·t1r11,cм ·1·(1ку ·1·rсГ>11hкс 11скс, ;1с11с 11р11·1·(1кс ИГ>r<1. 1-рани•111(1 јс ссл(1 11рсма Ра111ки.
Ссt1ски ;1·1·;1р ес 11r(1с·гирс и·Јмсђу Баrа, Вра•1с11а, П(1с·1·с11,а, К(1111у·1·и11с, Лук(Ј11;1,
Б11(1•11111;1 11 Гlла11кt111а ((111111·1·1-111а Р;1111ка). Ссл<Ј јс ра·1Г>ијс11<ЈГ ·ги11а, ма11а су куhс у
1·ру11;1м;1 11 11а 11сћсм 11r<1c·гt>py. Према 11t1.1<1жају кућа и 11,иx<Jll(Jj мсђ)'С(1Г>11(Јј
у11ал,сн(1с·1·11 11сли ес 11а м;1халс 11аз11а11с 11t1 р(ЈЈ\(Ј11има (К<111и•1с11иhи, Ба•1а11и,
Jjt1jt11J11h11 и Byк<ll\Иfl(J11иh11) и :1асС(ЈКс (I'(1p11,a 11 Д(111,а Ка~1с11и11а). Из11а11 сс.1<1, са
cc11cpf1t: и сс11с11(Јза11;111нс c·1·ra11c. у·311ижс ес Велики Бук<111ик (1()()5 м) и М;111и
Бук(111ик (9(1l) м), а 11;1 ис·г(1ку су Мс·гсриз (666 м) 11 Ј'r<111и11;1 (Н12 м).
О1111мас·1·и•1ки 11аз111111 11<1јс11иних 11сл(111а а·1·ар;1 ссл;1 су: Јl,и11и•1и11<1,
Јl11ужс11ина, К<111а•1с11ск<Ј Гу1111(Ј, Ли11аf1 Д(Ј, Кук(Јл,и11а, Кр•1сни11а, Бсr<111,
Ј>аскрс111111а. Б;1.г1.с11а11, Мал11 и 13слик11 Б)'К(Ј11ик (111у~1а) 11 Вс11ик;1 Jl1111a11a.
Јlијс ес 1111;1<1 с;1 11'311<>ра 11 1111а fiy11apa (у Вука111111(11111hу 11 Ба•1;111у). f](Ј'Ј11а·1·и
11·111<1r11 су Ба•1а11СК(Ј к<11111·1'l1. Кук<>л,1111а (11'3ll(lp јс к;111·1·ир<111 11 11(1}\<1 <11111с11с11а Ј\(Ј куhа
К<111;1•1с1111hн). Б1>јt>11ска 11111\а, И11а11 Jl,(1, Јl.r<1Г>11,<1•1ка ll(JJ\U, Јсли11а 11(111<1. Ilrcмa
11<1r<>Ј111(1м 11ср<>11;111.у 11<111<1 јс лск111111·1·а, лс•1и К(1ж11с Г>(1лсс·1·и и 8(111<1 у r1(1·1·(1ку
(1111·1·t1к). 11:1111>r 3~11111,ак (К;1~1с11и11<1), I'л11111(111а 11(Ј}\а и К(1rи·га (Камс11и11а).
:!•Ј li)1 j<IJ(1111 l))'J\11h. 11.Ј( .. )Ј.

\ '•Ј Ј til r и 11 К(\ З..: 1 11.: IJ 11 h. JJ:r1;J / l(', ;1111р1 }//( l/'L'I >1р;1фск 11 ИС/ /Jf'J'Jlllfll/1il. l 'J1(\CI1 ик l ~и (_' л I 1у. к 11 •. 1. Cli. 1. 2.
1;c1>1·ra11. l 9'i2. 1(Ј4.
·--- ---- ---- ----- -·-·-··--------- ----------~----------- · - - - - - ----·--------· ---
Пс>зна·гu јс 11а ес у 11ароду извс>ри киселе во11е називају вКижсвакг,

"Кисељак" и "Кисела вода". Један 1·ака11 ми11срални извор с киселом во11ом
•
11аЈ1ази ес у Доњем Требиhу. Вода је хладна и народ је мало употребљава. Ви111с се
упс>·1·рсбл,а11а за лече1ье ова11а од мс1·ил,а. У а·1·ару села има и сланих извора 'Iију
11011у наро11 11с корис·ги. Такан извс>р по11 називом Слани1uте налази ес у засеоку
Камсни11и.
Срс1111,а на11мl1рска висина села јс 759 метара. У сас16раhајнс1м пс>глс11у нема
повс1л,ан 11с>лс1жај, јер јс у11аљсно с>д важниј11х саобраhајни11а. Дс> села ес с·1·ижс
ссс>ским 11у·гевима из 11рав11а Ле111ка, 11рск<> Вра•1сва и Ра111кс преке> Мрм<>Ња и
Бара.
Село има прапа11 пружања запад - исгок.
Наз1111. прсЈ11111ос'1' и старине. У 11азиnу се-~а 011слика11а ес 1·срсн на којем јс
сс,1с>: рс•1 1рсб111'И зна,111 •111с·ги·г11, укла11,ати, ИС'l'ребл,и11а·ги, уни111·rа11а·ги, па би
·1·с>11с>11им мо1·асЈ Ј\а з11а•1и мсс·г,1 нас1·алс> на зсмл,и ис·1·рсбЈ1,снс>ј 011 кс>рс>nа
кр•1с11ини. Према 1·с1мс, 11ази11 села снс11с1•111 с> "·грсбл,сн,у" и кр•1с11,у rc>11c
11р11ликс1м 11ассл,а11а11,а.
Дdна111њс 11ассл,с јс ~1лађсг пс>с·1·анка, јер ес пс>}\ оnим имсн<ЈМ нс пс1мин,с у

срс11њсм веку и 1·урским 11<>1111сима. Пу·гс1писа11 К. Г. Шс11ср забележи<> јс, пс>
11с>1Јра·гку из L~ари1·ра11а 1533. гс111инс, сслсЈ 'Гcrbatzine или ·i·crbanzine. 0110 Шспаро1ЈсЈ
Тсрба•1ине или Тсрбацине јс нсро11а·rно сслс> Трсбиhс на Ро1·озни, ку11а јс 11011ио
крак с·1·арс1г 11убрс111а•1кс1г r1ута. ' 1
1
У ·гурскс>м попису Краји111·га Иса-бега
Исхак<>1111hа пс1~1ин,с ес и село Камсни11а, данас зaCCllK Трсбиhа, кас> ·r11мар
,\·~·мане, гулама Иса-бега са 13 српских куhа и r1рихс111ом СЈЈ\ 902 ак•1с, кс1ји јс 16.
јула 1463. 1·с111и11с 11а·г јани•1ару Маџару Кара1.1и'''
У селу ес 11алазс ос·га11и с·гарс 11рквс 11 гробл,а и на ·гри мсс·га, с1с·га11и с·1·арих
ру11арских с>ка11а; у l'с1р11,см Трсбиhу, које јс нспосрсд11<Ј до 11с1·гс>ка, КСЈ/\ Гс>IЈсђсг
hpc1·a, а у В<>11с11и•1кс1м пс>·гоку има и 111л,ак11,с, и ру11арских ока11а кс>ја су 11а11ас
СС\СIЈИМ 'Јасу·1·а.
Cтa11cJn11и1111'flrJ и рсЈ/(r>пи. Пс1r1исс1м с·1·а11с>1111и111·г11а и 11с1маhи11с·га11а 1948.

ГСЈЈ\ИНС ССЛ() јс И1'1<1ЛС) 541 C'l'3H(JIJllИKa и 73 11омаhи11с·г11а, 1953. брс>ј c1·a11CJIJIIИKa јс
пс>11сhан за 6 (547), а брс>ј 11<1маhи11с1·а1за за 7 (Н(Ј). У <>11ај брс>ј с·rа11с111ника и
11с>маh11нс1·а11а с11и11сн·гир;111с> јс и 165 с·rанс>вника v. 22 11<>маhи11с·1·nа Камсни11с
(11<>с1·с1јалс су ·1·ри по11иснс јс11и11и11с: 'Грсб11hс, Гс1рн.с Трсбиhс и Камс111111а). Пс>
11с>11ису 11з 1961. rс>11и11с Трсбиhс без Камсни11с има 87 11омаhинс·1·ава са 508
с1·ано11ник;1. Најнсhи бр<>ј Ј\<>маhинс1·ава, 86 у кс>јима жини 414 сга11ов11ика, селе> јс
ималсЈ 1971. го11инс. Пс> ГllJI1иcy 1981. број станов11ика јс сман,сн за 138 (276), а бр<>ј
11с>маh11нс·гапа з<1 2 (84), а 1991. гс111и11с у селу јс 137 с1'анс>вника и 62 11<>маhи11ст11а.
у f!Cpfl(J/\Y 1961 - 1991. брс1ј C1'ЗHlllJHИKa јс сма11,сн за 371 ИЈIИ 73,03'Уо, а брс>ј
11с>маhинс·гава за 25 или 28,74o/i,_
Прс11и 11ана111н,сг с·1·анс>11f1и111·1·nа Трсбиhа дс1ссл,с11и су у 11ругс1ј 11с1лс>11и11и
XIX 11ска. KrJ11;1•1c1111hи (1() куhа), с·гарином су из Цр11с Гс>рс, Мс>ра•1ани. Пс>
11рс11а11,у 611ла су ·1·ри бри·га: Кс1ва•1, Вука11и11 и Јано111. По Кс>1Ја•1у н,сгови IICJ'l'<JMI\И
11r1cc презиме. Пс> Вука11и11у п1Јсз11мс нс1сс Вукади11011иhи, а по Јан<1111у Јанс>111сnиhи
у Јарин,у. С11и слане с11. АрхангсЈ1а Михаихла.
''' flc·1·ar Ж. Гlс·гр<>виh. 11.11 .. ):\и l 17.

12
~ Хсtзи!-1 llli.16a1-1<Jnиh, ~1.Ј\ .. ~()
. ·- ------- - ----- ---- ---- ------· --------·--------·-· -
Вука;(1111lЈ11иhи (8 куhа), r1t1рсклt1м блиски су ptJ/\ са Кt111а•1сниhима у селу.

С·1·арИН(ЈМ су из Црне Г<~рс, М(1р<1•1;1ни. Слаnс Ара111Јсл(ЈН/\а11.
Ба•1ан11 (3 куhс ). /\<Јссл,сни су из села Ба·r·кс на РtЈГ<>зни, а с·r·арином су из
Л(111а·1·а у Црн(>ј l'(>ри. Сла11с сн. l<>11ана Крс-r·и·гсл,а.
flJ:JlJ1111h11 (3 куhс) 11(1рскл<1м су из 1Lp11c Г<>рс, М(>ра•rани. Слане
Л р<1нђcJJ(JllJ\nl1.
PlJC11h11 ( 1 куhа), с·1·ари11(>М су из l~рнс Г(>рс, <Ј/\ Ђук11hн (Вас<>јсииh11) 1 ''. Р(Ј/\
су са Гли111<1111·1hима у Л(Ј11ужн.у и Дссrr<Ј"Г<>ниhима у Ј'ра•1а11има. Према
ff(>p(>/tИ'lll<>M 1rрс11ан.у, Р<>сиhи у Трсбиhу, Глиrrr<>nиhи из Л<>rrужн.а и Дссn(Ј'Г(ЈfЈИhи
и·Ј Ј'р;1•1а11а !l(>"Г<>м1111 С)' ·r·ри бр;1·1·а Bact1jc11иha. С11<>ја1·ају ес и са МирК(Ј11иhима у
Ј<1блани11и (1111111·1·и11а 11111111 ll<1зap). Сла11с с11. Л11<>С"Ј'(ЈЛа Луку.
A11·1·lJ1111i.:1111h11 (2 куhс) Ј\(>ссл,с11и су из О11<>јс11иhа ( <>r1111·г11на }-[(JflИ ГЈ а зар), а
с·1·ари11<1м су И'Ј 1Lp11c Г<1рс, (>Ј! 1111смсна Ky•ra. П(> П(>рсклу pt>I! су са А11к(111иhима у
01\(>jc1111hy и Ћирк(>11иhи~1а у ['11.и11и1111, оr1111·1·и11а Ра111ка, H6Н<> НС(>р<11Ја11а11.с.
b'l!}r11111ha (2 куhс) 11рс11ак јс /\(>Ссл.с11 из села Б<>ј(>Ј1иhа у l~pH(>j Г<>ри
( !~<1с1>јс11иh11). 11р111> у Ј1(>1111жс К(ЈЈ\ Сјс11и11с. ;1 (>11а·глс у ТрсС\иhс. Имају Сiл11скс
р1>Ь<1Кс у Ра;1.с11у KIJ}( Ужи11а и f)(Jlf(Jlll1hy K(J)t Ра•1с Крагујс11а•1кс. С,1анс Т(ЈМИН/1311.
МлаfЈ11 111>сс;1.с111111и су Дpl1v11,;11111 (3 куhс), 11t1сс,1.с11и из Трс·1·с11ика на
Р1>1·1>·11111 (1111111·1·1111<1 \ \(11111 Гlаз<1р). r11c су Jt(JlllJIИ cpcJ\Иll(JM XIX 11ска 11з Цр11с Г(1рс,
<>1! 11;1смс11а Л.р(ЈС\11.ака. Ib11x1>11 1111с11ак 11t1111a(J јс 11а жс11и11(> има11,с, 11ризс·1·и11 ес и
умсс·1·1> 11лс~1с11скс с,1;111с Ђурђс1111ан )'ЗС(Ј јс жс1111ну сла11у УссК(Ј11ан,с г;1;111с сн.
J1Jll<llla Крс·1·и·1·сл.а. J1.p(J611.<ll(ll су llСЛИК() llЛCMC lli\C'l'aЛ() раз111rја11.см r1ас·1·ирск11х
сс,1;1 ка·1·у11<1 11 K<I(> c·1·<1tJ(>1111111111 Ј~урм11·r(Јра tЈ(ЈМИ11.у ес ј<Ј111 1354. Г(ЈЈ\ИIЈС. flap(JJ\IJ(J
1111с11<111,с каже 11а су 11рс·Ј11~1с 111>Сi11ли ll(J ·1·1>мс 111·1·(> су "11р(Ј() ft(Jttили" Кри•1а1111м;1,
К1>јс су рас·1·сраЛИ Cil Ј1.урМИ'f'(Јра 12 ' .
1
llpc11и 11а11;1111н.сг с·1·а11(Ј111111111·1·11а З<ICC(>K<t Камс11и11с 11;1сс1111ли су ес ·1·;1к<>ђс )'

11pyr1>j ll(Jл1111111111 XIX 11ск<1, P11//l11111ha (4 куhс) r1рс11ак јс Ј\(ЈСс11,сн из (ЈК11л1111с
ILc·1·и11,;1, ССЛ(Ј J>;1)\(J1111h11. Према 11рс11а11,у з11али су ес Ра11ул(>11иhи'';. Сла11с с11.
Ј1>11<111<1 Крс·1·11·1·с;1,а. b'ap11h11 (7 кyh<i) Ј\(Јссл.с11и су И'Ј Зми1111а 11а Р<ЈГ<Јз11и, 1·11с су
1111111л11 И'Ј Цр11с l'11pc (Вас(>јс1111hи). Пр11<1 су /\(ЈЈ11ла бp;rha Ма·г(> и ](ЈС(Ј, <1 11с111·1·11
к;1с1111јс 11 11.11X(>ll р(>ђак Гlа11лс. Сла11с сн. l lиК(ЈЛу. а прислужују с11. Ar<1·1·(111a и с11.
l l11к<>лу лс·г11.сг. Ь'11'1а1111 ( 1 куhа) 111>рскл11м су (Ј/\ Б;1•1ана из TpcCi11ha, а с·1·ари11(ЈМ
(ЈЈ\ Л1111;1·1·а у В<1с11јс1111hима. Сл;11111 с11. Ј(>11а11а Крс·r·и·гсл.а. Вук11;11111l111иh11 (3 куhс)
111>рскл(>М С)' (>/! Вук<11111111>1111hа у TpcCiиhy, <1 с·1·<1ри11<1м из l~рнс Г<1рс, М(1ра•1а11и.
c:Jl<lllC CI!. Лрха11г~:ла Михај;rа.
Млађ11 Ј\(>ссл.с11111111 су Kp111l'JL'1111h11. ·Ј11а11и Бијаниhи (3 куhс) •rији јс 11рс11ак
Ј\1>ссл.с11 и·1 Пл;111К(Ј11а к1>11 Ра111кс. "Приз1:·1·11(Ј ес" у Ба•1а11с, а ·1·ам(Ј су 11<1111ли 11з
C'ji:1111•1K(Jf' )](ЈЛ.<1. Гl(1рскл(Ј~1 су из Цр11с l'<1pc, М<>ра•1а11и. Сла11с с11. ](>11а11а
Крс·1·и·1·сл,;1. A11·1·l>1111iL'1111h ( 1 куhа) /\(ЈС1:11.1:11 јс из сусс11н<>1· сс.~а Пt1с·1·с11,а, сла11и
l'(>MИllltiill.
Тс111к1·1 ус.~1111и жи11(1·1·а 11 nр1:11ассл,с11<Јс·1· села Сiили су гла1111и разл<>ЗИ Ј\а
с·1·<111(111н11111·1·11<> )'ГЈ1а11111>~1 ff(>cлc Дру1·1Јr с11с·гск<1r ра·га <ЈЈ\Лази у 1·ра11<>1Јс. Иссл,сни
p1>)\l)l!И \f(ЈСЛС 1945. f(J)(l111C су: Klill<l'IC/Jllhlt у Ра111ки (9), ЛCll(JC<lllИhy (4). C(J'l<IHИl(И
( 1). 11<1с-1·сн,у ( 1), Крагујс1111у (2), []а11•1с11у (3) и Бс<>rра11у (2): Вука/(ИНlЈ1111h11 у
''' lcJY" Му111<1ииh. 11. 11 .. 246.

\.'·
1
ИС1"(), lћl.
1
·'' Ј t )Jlt\11 1:.рЈtсл.1111t >1111 h. ( '1·;1р;1 / /1111;1 1('Р''· ( ';1 t >11t > ЈЬ yfi11c. l)ct)l·paJt. 1~7К. 328.
---------~-----------------·-·----
Краљеву (6), Рашки (5), Новом Пазару (2), Посrењу (1) и Лс111ку (1); Бачани у
Ра111ки (3), Смедереву (1), Београду (1) и Крагујевцу (1); Јозовиhи у Краљеву (1),
Брвенику (1), 1-Iовом Пазару (2), Рашки (9) и Лазарсв11у (1); Росиhи у Новом
Пазару (1), Ра111ки (1), Крагујевцу (1) и Ле111ку (1); Антонијевиhи у Рашки (1);
Б(Јјов1rhи у Врању (1), Баљев11у (1), Лазаревцу (1), Рудни11и (1) и Лешку (1)-
Дробњациу Па11•1ену (3) у Београду (2), Зрењанину (1) и Бањи К<>11иљачи (1).
Из Камени11с 011сељсни су Радовиhи у Крал.сво (3), Ра111ку (2), Бе<>Град (2),
Нико.~.а•1у (1) и Аус1·ралију (1), Бараhи у Ра111ку (8 11ом.), Крал,сио (4), Београд
(1), Врање (1), КсЈС'Г<1ла11 (1) и Лепосавић (2). Ба•1ани у Крал,ев<Ј (2),
Вукади11(ЈВИhи у Крал.еио (3 ).
УЛИЈЕ
Положај 11 тип. Насеље ес налази 1,5 км се11срсЈисго•1но 011 Леп<>саuића.На

заr1а11у је ата11 сс;1а П<Јнсзан са градск11м П<ЈЈ\ру•1јсм (Слани1111·с и До). Куће су
,1сЈ11иранс у ман.им rр)'Пама 1Ј<> благи~~ пр11сгран11има. Изнад села са северне
ст1Ја11с уз11ижс ес Гра11а11 (734 м), а ИС1'0•1но крс•111,а•1ки спру11 Камил.а (906 м).
И:1мсђу Гра11а и Камил.с пролази Милу1·инон потс>к који дели село на два дела,
по1·сЈк који ес пом11н,с у Поисљи крал.а Милутина коју јс дари11ао 1315. године
СвстсЈсгсфанском манастиру у Ба1ьској.
У а1·ару села ис·1·и•1с ес фосилни крс•1н,а•1ки спруд Камил.а из периода
(фор~1а11ијс) ['<1р11,с Крс11с са мнсЈГ<Јбројним ру;Ј11с-1·има (111к<>љкама), међу којима
су карак·гсрис·1·и•1нс l li11purites gosavicniss, 1-1. oppcli, 11. inoequicostatus, 1-1. chaperi.
ЗбlЈr- изузс1·нс> l>'IYRaH<>r и б<Јrа1·с1г налазиш·rа ф'1силнс маринскс_фаунс,
крс•111,а•1ки с11ру11 јс 1988. rс>11инс, на 11овр111ини СЈ/\ 227,89 ха, стаил,сн 11011 за111·rи·rу
За11<Јда за за111·ги·гу прирl>де Србије са сга·гусом рсзсрва1·а 11рир<Ј/\с. 12 • Шк<>л,кс су
имале доњи капап у ииду p<Jra или кони•1но1· облика, мало повијсн<ЈГ усграну, кс>ји
јс био утврђс11 за морско д110. Крс•1њачки спру11 Камил.а јс госграфски, ге<Јло111ки
11 11алсонтсЈл<1111ки објска1· са 111кољкама К<Јјс су и данас 11обро 0•1уванс.
Топ<>11омасгички 11азиви у а·1·ару села У лија су: Грабл,с, Ледине, Кле•1е,
Бар•1инс, Д<ЈЛ<Ј11и, Смр•1а (111ума), Чукар, Града11, Па·гок, Пал, (111ума), Лаз, Мала
Камиља и Планди111·гс. ГЈ,Јзна·ги 11звори су Васова вода, Из11ор у План11и111ту,
Бубан и Мекодел,ска ио11а. Всћи11а 11звор;1 11а11ас јс каптирана и 11сЈда доис11с11а Д<Ј
кућа у селу.
На а·1·ару села У,1ија, lllJpc11 пу·га и жслсз11и•1ке пруге сЈбразован јс 11румски
11с11 села К<Јји јс прсдсгаuл,ао зачс·гак дана111н,сг насеља Лспосавиhа. Го11инс 1931.
у CJIJ<JM крају села изграђс11а јс жслсзни•1ка с·гани11а Лспс>са11иtt. Ту су 111кс1ла,
(ЈПlll'ГИНа, ·1·р11 ГОС'l'И(ЈНС и ·1·ри ·грr<ЈНИНСКС и за11а·1·скс радње.
Срс11н.а на11морска нисина јс 540 мс1·ара.

Назив, Пр(ЈIIЈЛОС1' 11 стар11нс. По Милутиноnом пс11·оку који ес помин,с у
Снс·г<1с·1·сфанск,>ј г1сЈ11ел,и и који ес 11спосрс11но улива у Ибар и село је дс1билс> имс
Ули.јс('!). Може би·ги да јс ·го11оним Улије нас·rао и 011 рсч11 српског језика улиn -
ули11ак''', 1111·с1 зна'IИ мс11 у саћу. Всрс1nатно 11а је нассл,с, у време када јс добијале>
12
(' 13сС[13 Милосаuл)сlЈИh, Ј~и11лuћfски рад: Фауна Камил~с. ПМФ - Инсти·rу·r за биологију,
Kparyjcoa11, 2000, 2.
'''Луј<> liакuвић. Рсч11ик ср11скохрватског књижсв11ог језика, Гра<f>ички заоо11 Планс·rа, liсоград,
1936. 1269.
--------~ --------
имс било нас-rањен<Ј стан<Јвништвом које се бавило гајењем пчела, ули.iаријс

п11слиња11и за1uта и 11анас п11с-г1>је пов<>љни природни усл<ЈВИ. Поu1то ес под <>вим
• •
ИћlСН<ЈМ сслtЈ нс пt1мињс у ранијим писаним изворима, може ес закл,у<1ити да ЈС
назин млаl)сг пt1с·1·анка, нсрова·1·н<Ј из XIX uска. У списку 11ранославних села 11орс11
Ибра 1-lt>Н<Јпазарскс нахије t1а.1ази ес и У лије. У Дани11и за 1828. го11ину Вук
Краџиh га пt1мињс, јер су саМ<Ј с1слободили Караl)орђепи ус-rа11и11и 1812. годи11с.
Изнад села на брду Камил.а распознају ес добро n'1ува11с зидине велике
1·раl)снинс <>11 ломл,сн11г и 1·ссан<ЈГ камена. А на Гра11у, измсl)у Тпрђана и У.пија
ни11с ес улсгнуhа и ·гсмсл,и граl)снине. Су11сhи 11с1 t1ста11има и и~1t;ну Града11, 11а
б1>11у јс 11с>с·1·11јал11 11сликс1 у·1·11рђсн,с · граЈ\.
У п1111н11жју Гра11а налаз11 су с·гар<Ј 11ркпи111·гс <1ијс ес уну·гра111н,с мере 7 х
3,2(Ј м. На јуж1111м зи11у <>'1унана су 1·р11, а на сспсрнt>М д11а реда ·1·ссан11ка. Зи11
а11си11с јс, ·гак<1ђс, <Ј•1унан у 11иси11и 1111 0,72 110 1,23 мс·гра. Црк11а јс би,1а 111>с11сhсна
празнику Цпс·ги - Улазак у Јерусалим.''' На ·1·смсл,има с1·арс 11ркве <Јбно11Ј1,сна јс и
сази11ана 1935. 1·<111и11с 11<1на, пr1свсhсна Pacr1chy Хрис·гом, а нар1111 јс зtЈвс Велики
11с·г<1к. l~rк11<1 јс за111·гиhсна ка<> културн<Ј 11<1бр<1.
С1·а11с1нни1111111111 р11;11111и. Улије јс 1921. ГOJ\flHC ималr11211<>маh11нс·1·а11а са 91
с·1·анс1nник<1м, 1948. 175 с·1·а11t11111ика и 26 11омаhи11с·гана, а пс·r Г<>дина кас1111јс бr11ј
с·1·ан<>11ника јс ман.и за 34 (141), а број 11<>Mahиtrc1·ana за 9 (19). П1> 1101111су 1961.
Г<>Ј\ИllС у селу јс бИЛ() 136 c·1·a11tJllHf!Ka и 25 l\<ЈМаhинс·га11а, 1971. - 84 c·гafl(JRIIИK<l у 2()
11<>маh1111с-га11а и 1981. · 84 с·га11111111ика и 15 11омаhи11с-rапа. П<> ппслс11н,см 11<1пису из
1991. r1>11инс Улије има 34 с·га1111нника у 1() д<>м<1h11нстнпа. У периоду 1961 . 1991.
fip11j с·1·анt11111ика јс см<1t1,с11 :1а l!J2 (75'Х,), а брr1ј 11<1маhинс·rа11а за 15 (6(Ј 'Х,), 111·г<Ј јс
11<1слс11и11а јс мигр<11111јс ccлr1-rpa11. д<tнас нај11еhи бр<Јј с·ган1>п11ика жи11и у
Лс111>саuи hy.
Са11а111н.с с·га11с11111и111·1·111> у селу •1инс р<>дони 1111ссл,сни у 11руг11ј 11олс1ви11и
XIX 11ска: РаЈ((Јса11л,с1111h11 (4 куhс) 11uссљсни из r1кr1линс А1111ријспи11с у I~p1111j
Г'11ри, 11р111> у М~.:ки д<> (11с<> к1111 Бан.скс), а 1111а·глс су окrЈ 1850. rо11и11с прс111ли у
У лије. Имају 1111рс111и•111и на11ић1ак Мскодсл1111 који су д<>fiили п<> Мск11м Делу у
к11јсм су ес кра·1·кr> з;111ржали. Дал,11м с-1·аринr1м су "ОЈ\ Н11к111иhа". П11 Ра1111са11у
12
''
11.сr1111и 1111·1·11м11и н<>сс 11рсзимс Ра111>санл,спиh. Пr1 11ор<111и•111ом прс11а11.у у Меки

Дс<Ј 1111111ла су 11на брата ОЈ\ К<Јјих ес један к11ји јс fiиo поп, убрзо врати<Ј у Црну
Гс1ру. 011 бrа·1·а к11ји јс uс·1·ал11 у Мск<>М Делу fiила су ·1·ри син;1: Pa1111cau, Ра111111ан и
Мил11са11 (Мил<Ј). Р<111пса11 ес дпссл110 у Улије 11 по 11,сму н,сг1Јни 110·1·11м11и Ht>cc
11рсзимс. Pa11<1ca11 jL: има<> MилafI<l, Ра11е11ка и С·гојану. Други fipa·r Рад<Јнан 111·и1Ј1а11
јс у Камс11и11у 11 <JI\ 11,сга су 11а11а11111,и Ра111111анr1виhи у селу. Трсhи бра·г МилсЈ
1Ј·1·и111а<> јс у Жср111111и11у. К<ЈЈ\ З11с<1ана, и 1111 н,сга су Мил<Јниhи. C11f1 слане
Mи·1·p11u11<1t1 и мcl)yc<JfiH<> ес 11с <Јр<>ђаnају.
ЈснрсМ(ЈЈ111h11 су 1111ссл,сни из Окла11а у Ибарском Кuла111и11у. Вс111с п11рскЈ1<Ј
<JI\ Јанк<111иhа, а с·1·арин1>м су из tip11c Г<1рс, Др11б11.а11и. П11 прс11ан.у Дими·гријс јс
им<I<Ј С·1·сuан;1 и Ј1111ана. Ј1Ј11;111 јс има<> на11им;1к Дрка и синr1пс Јанка, Васа и ИЈ1ију.
Илиј<1 јс ИМ<I<Ј Јс11рсм<1. А11ђслка, l1сдсл,ка и Ра11с11ка. П<Ј ИЈ111ј11 11рнr1би·r1111 су ес
11rсзи11али Илиhи. Јс11рсм јс има<> Д11fir1>ca11a 11 Леса. Д11fipr1ca11 јс има11 Ниhифоrа.
Си~111с>f1<1, Илију и Сrс·1·к;1. Лесе> јс има<Ј Вла11ислана, који није имао l\CI\C. Пп
11rс·1·ку Јс11рсму 11,с1·с>11и 11<1·1·1>м11и нс>сс r1рсзимс Јспрсм11пиhи. Сла11с Ђyrl)c11дaf1.
i~x :1:111ужб1-111'' KlJL'lJ11;1. 11.Ј1. 4()9.

1 1
·~' l)aJ\l)CJJi:tl~ ЈЈ). 1Ia1iJJt)11иh. 11.11., l 21.
--------·-- - - - - - --·-------------
llе;(сл,кrЈвиh11 (3 куће), такође су досељени из О кл аца у Ибарском

К<Јла1uи11у и но11с 11<Јрскло ОЈ\ пре1·ка Илије, по коме су и носили прв<Јби·rнtЈ
презиме. Прс:Јиме Недељкопић носе 110 претку Недељку, који је имао пст синова:
С·1·анка, Вели•1ка, Пр<Јфила, l'им<Ј1·ија (Тима) и I'лигорија. Од С1·анка су Млаlј<Ј,
Саво и Александар, а од Вели•1ка Ђурђе, Профил, Милорад и Предраг. Тимо и
Глигорије нису има;1и де11е. Недел,ковићи су и 110 пореклу рtЈД са Јевремовиhима у
селу, а имају рођаке и у Тма11и ко11 Кур111умлијс, који су потом11и треhег и
•1с·гнр·1·01· Илијин<Ј1· с11на Анђелка и Раденка, презивају су Илиh;1. Из <Јвог рода
пrЈ·1·и•1с и Б.~artJjc Нс11сл,кtЈвић, llP рударских наука и прt1фесс<Јр Рударско
ме·галу111к<ЈГ факул1·с1·а у КосопсК\Јј Ми·гровиц11. Слапе Ђурђе11дан.
Јсврсм<Ји11hтt и н~1fсљков11hи имају породи•1ан на11имак Дркићи, по Јо1>а11у
који јс имао нади~1ак Дрка. Тај надимак носе Јанковиhи и Илићи у Окла11у у
Ибарском КtЈла1111111у '".
1
Јаковљс11иhи (1 кућа) 11рсдак јс ДtЈсељен из села Чашсровића

(Ћс111снов11t1<1) 11а РtЈГtЈзни (Ибарски Ко;1а111ин). Прво су до1r1ли у Меки До, код
Бн.њскс, где су ес кра·1·ко за 1~ржнли, а 011а·глс су ес доселили у У л11јс. Старином су
из Црне I'tJpe tJJ\ Бјел<ЈI1а11лића. 1Iy11ajy П<Jfl<JJ\И'IH<J пре11а1ьс да јс н.их<>Н 11алеки
пrедак Јак<Ј11 имао •rc·r1rpи сина: Сре·гсна, Глигорија, Јеремију и Дими·гр11ја. По
и.ему ЊСГ(ЈIЈИ СИН!ЈIIИ 11 н.ихоuи ПОТ!ЈМl\И 11осе 11анаu1њс презиме. Имају 11а11имиак
Ша111·овиhи. Блиск11 рођа11и су им Јаконл,евићи (Ма1·асукићи) у Бр~ьаку и ['ал,11и у
Рсзалима, у ИбарсксЈм КсЈла111ину. Славе Пе1·коu11а11.
Јсвfјовиhа (2 Ј\<Јм.) 11редак јс дrЈссљен из Ђа1uеновића, засеок Леденик у
Ибарском Кола111и11у. Прво су 110111ли у Кутње, г11е су ес кра1·ко задржали, а
<Ј)\а1·лс их јс ага преселио у У лије, на месту Кле•1е, гдс су им и 11анас куће.
Првоби·1·н<Ј су се 11резипали Милснкопићи, а новtЈ прсз11мс су узели по прс1·ку
Је11ђу. У Улије јс 11рво l\<Jr11ao Јсф·1·0 који јс имао Васа, Сретка и I-Iикосаву. Блиски
fl<Jђar1и су 11М МилеIЈК(ЈВИhи у Ледснику и Тод<Јрон;rћи у селу Ројчиhу, оп1111·ина
Раr11ка ((Ј·1·и111а<Ј јс на жснин<Ј имање). Сла11с и прислужују сп. Петку.
ЂслrЈп1с11иhи (3 11ом.), стнрином су из Црне Горе (Кучи) из села
~I11кмара111и 111 , (ЈЈ\аклс су ес преселили у Буђсво K<JI\ Сјсни11с. По предању била су
·гr11 бра·га. Јс11ан од и.их из Буђсна 11осс,1ио прпо у Лс11осавску реку (данас ес је11на
њи1Ја ес 'Јопе Ђслоr11с11а), а tЈЈ\а·глс га јс аг<1 11рсселио fia зсмл,у у Улије испо11
Гра11а. Славе сн. ЈсЈва11а Крс·ги1·ел,а.
Млаlј11 l\<Јссљсни11.и, 11осел,сни 11ос;1с Јlругог све1·ског рата су Ник(Јлиhи (1
кућа). ДtЈссл,сн јс из Б<Jfl'Iaнa. Сла11и с11. Вра•1е јесење и ЛC'l'fI,c.
Мсха11и<1ки прилип с·1·ано11ни111·1·11а у насел,с Лепосавић из У;1ија био јс
11н1·е1rзива11 после 1945. го11инс. КакtЈ ес Ј1спосавић јаче развијао, ·го јс 11остојао
п11ипла•1н11је за становн111111·во У лија. Интензи1·с1· усељапања от110•1ео јс после
1961. ~·одине, а разлози су у припрсдном и кул1·урном развоју насеља, •1ије су
11рсл<1мнс године измсlју 1961. и 1975. Из Улија у Лспосапиh дс1сслили су се
Радr1сављсниh1t (18 1\<Јм.), Јс11рсм(ЈВИhи (12 11ом.), Нсдељковиhи (13 дом.),
ЈакrЈ11л,евиhи(lО дом.), Јсвfјовиh11(3) и Ђслот11евиhи(S).
Из Улија у К<1с·1·ин П<1·гок 1911. Г<Jl\ИfIC одселила се једна поро11и11а
Јаковљевиt1а, К\Јја је 1959. 11рсшла у Лепосавић.
'''}\раго ·1·. Миhuвић. l'с1;111<:•с•н "/(;1с<•11с занr1рани", [iр11,ак, 1986, 41.

''' Ј<111а11 !Ордс11.ан\ЈВиh, Ку•1и. Ь"р;1тоножиhи и Ј!и11ср11. С11\ЈНО Jhyбnc. Београд 1981. 217.
После Другог светског рата неколико породица иселило се из <Јвог села, па

11анас има Јсврсмовиhа у Косонској Митрови11и (1), Београду (2), Кру111свцу (1),
Трс-1·енику (1) и Тузли (1); Нс;Јсљковиhа у Београду (2), Новом Саду (2) и
Крагујев11у (1 ); Радосављсвиhа у Ча<1ку (1), Лесков11у (1), Лу<1анима (1), Баљсв11у
( 1), Прах<>ву (1 ), Лазарсв11у (1) и Чикагу (1); Јаконљсвиhи у Краљеву (1 ),
Крагујсв11у (2) и Бс<Јгра11у (1); ЂслОШ'-'ВЈЈhа у Раu1ки (1), Загребу (1) и Италији
( 1).
ЦЕР АЊА
Положај и тип. Ссл<Ј ес налази 10 км југоисто<1110 <>11 Лс11осавиhа, са леве

с·гранс Цсрањскс рекс. 11сснс притоке Ибра. Куће су Л<>11иранс на благим
rI[ЈИс·гран11има брега Т<1ли111иhа (808 м) и испо11 К<>сс Ра11на I'<>pa (9(!1 м),
разЛИ'IИ1'<> су <1кrсну1·с и изл<>Жснс су северној, ос<Јјној с·грани. По положају куhа
и њиховој мсl)ус<1б11<>ј удал,ен<Јсти село се 11ели на Гор11,у и Доњу махалу. Изна11
Г<>рње махале, са ис·1·<>'ЈНе с·гранс, уздиже ес Црвена С·гена (946 м). Са се11ер11е и
сс11срозапа11нс стране од села, r1рема С11атини, проти<1е I,.Leparьcкa река.
ТопlЈграфски називи п<1је11и11их 1\СЛ<Јва а·гара ccлit су: l(срова /\lЈлиr1а, Дуга
ли11а11а. Лаз, Бак11у•1је, Брег, I'ув11а, Церан,а (111ума), 'Г<1ли111иh (111ума) и Зслс11а
с·1·ена.
В1111а са сливнt>Г П<>11ру•rј<1 <~·гара села по·1·011има 011лази у l~еrан,ску реку.

Пије ес В<>да са изнора и 6у11ара. II11з11а·1·ији изв<>ри су Бела во11а. Б<1глуhа, Из1Ј<Јр
к<>/\ ['раба и Пt>јила.
Срсдн,а 11а11морска нисина јс 860 метара.
Назив, прои1лr1сг и с-гарине. Назив села је всроnатно 11ac·ra<1 по дрnсту 11ср
(11рс-га храс·га ла·г. Quercus ccrтis), па ·гопоним спада у фитонимс. Природан изглс11
села са xpac-гlJn<>M 11сровом шум<ЈМ потпуно <>11го11ара <>В<>м наз11ву.
Тl1пономас·1·и<1ки назини у а·гару села Церова 11оли11а и Церан,а ·го потврђују.

flaceљc јс по пос·га11ку с·гар<Ј. У катас·гарск<ЈМ П<Ј11ису Крајиш·га Иса-Сiега
Исхак<1виhа ссл<Ј се п<1мин,с по11 именом Циr1а11а (l~сран,) са 14 српских куhа ка<Ј
·гимар Димитрија хизмеhара Иса-бегова. Ссл<Ј јс записано и у Дс11и<1ком ка1·астигу
1774. године под нази11<ЈМ Цсрана.
K<JI\ изн<Јра Бела ИlЈ)\а и на Гув11у и~1а ·1·parona с-гарих рударских ра11<111а и
куhи111·1·<1. fla Цсра11,ск<1м Брегу, Цер<>11ој Дt>лини и Брегу су с·гара гробља.
C1-aнr1n1r11rrrтno и prJ/f(JJIИ. Ра11<1сла11 Љ. Гiавловиh јс забележи<> 11а јс село
1913. го11инс имаЛl> 135 с·1·а11l11111ика. П<> 11опису из 1921. г<1ди11с Цсrа1ьа има 24
11<>маhинс-гnа и 61 с·ган<>11ника, 1948. године 219 с-ган<>nника у 32 11<1маhинс-гва, а
1953. 242 с-1·ан<>nника у 37 11<1маhинС1·ава. По попису 1961. број С1'аН<>11н11ка ес
пt>веhа<Ј на 258, а број 11<>маhинстава на 39. Највсhи број с1·ан11вника 315 и
11<>маhинс-га11а 41 село јс имал<> 1971. године. По после11н,см П<Јпису извр111сном
1981. г<>динс l~еран,а има ЗН l\l1маhинс·1·ава 11 265 с·ган<111ника. Зб<ЈГ 11<1зна·гих
11<>гаl)аја п<ЈПИс 1991. Г<>11и11е није 11рu1сн. У П<Јсма·граном 11ерио11у 1961 - 1981. бр<1ј
с-га11l>нника у сс11у јс 1111r1eha11 за 7 (2,71 °/о ), а број 1\<>маhинс·гаuа сма11,сн :ia 1
(2,55 '}(, ).
По•1с·гком ХУЈ!! века на јужне 11адинс К<1па<1ника. 11анас Бајгорск;1 Шал,а,
к<1ју су нска11а нассл,анали Срби, досељени су Арба11аси из племена Шал,е по
К(ЈМе јс и кrај 1\<ЈбИ<Ј имс. 011<> С'Г<1новни111тн<>, <111 r1рс11ака ка·гол11ка, пој<1'1~11а сн<>ј
с·гни•1ки слсмена·г, 11111·искују су Србе и по<1и1ьу да ес 111ирс и 11омсрају 11рсма
сснеру, 11сс11ом с·граном Ибра, у праn11у Ибарске Сла·1·ине. 011 ·га11а јс IЈ<Ј'1ело ја•1е
342 БЈ1агоје Павловић
--------·------------ ----------------
да се r1омсра с·га11lЈnни1111·1Јо у области Ибра. 1!осле ра·га 1912. го11ине, када су се

Срби исслил11 у Н<ЈноослtЈбlЈђенс крајснс, они су се померили ви111с на север, све Ј\О
Цсрањскс рекс, и заузели српска 11апу111·rсна села.
Дана1uн,с с·rанонниu1·1·во 'IИНС искључив(Ј 111иптарски родови, всhин<ЈМ
Ј\lЈссљсни крајем XVIII или у XIX 1эску. f!1Јипадају фису Шал.а и братС1·ву Љorrh из
Северне Албаније. Ов11с су за1·скли Србе који су ес "због претњи и зулума"
исс11или. ПtЈ'l'<Јмака иссл,е11их Срб<1 из <ЈВ<ЈГ села има и 11анас у Сочани11и.
Ј~о 1'Ј99. r·о11и11с у селу су живели род<ЈПИ А611т, Алеми, Алија, Алиу,
АНЈЈЈ'11,11. Азсм11, Бислими, Бра.rам11, ЬЛ,сзи, Ферати, Хајра. Хаљими, Халил11.
Х;1л,ил,11, Хсл,11ти. Иса, Љат11ф11, Миф1ир11, Муса, Мустафа, Рахман11, Рама,
Ру111ити. Caл1J.'/(ff, Ссј;{ију, /Пср11ф11 и Шс/111ри.
ЦРВЕl-fИ
fl<ЈЛ<ЈЖаЈ· 11 ти11 ПlЈ пu,1uжају cr1a11a у пл<1нинска села и 11алази ес 21 км

југ,Јзаr1а;1нu 011 ЛспlЈса11иhа, у 11:111рu111ту Црне11скс рекс, 11а лсв<1ј С'1·рани Ибр<1.
Гран11<111<Ј јс сс11<Ј r1рсм<1 l>r1111·1·и11и Звс'1а11. Kyhc су Л<Ј!\Иранс на r1риС1·ра1111има и
ма11,им заранни~tа11 11<1рс11 IЈ,рнс11скс рекс, груr1иса11с у мање скупи11с. Под
Кук;101·11\lЈМ су Pa11,11111h11 и Ра11ом11ропиh11; lll)J\ Б1Јскин,lЈr.1 су I-Iикол11hи, Па111·<1виhи
и ВулlЈ11иhи. у l'c1111 су ll<tClJ11иh11, Милиh11, а и:1нн11 н,их су куhс Ра11<1ван<111иhа 11
Нс11с.1,к1)11иhа.
Са се11ср11с с·1·ранс сс,1а и~11ижс се Кукави11а (1165 м), на запаЈ\У су с·rолtЈ11и
(Грl1·гина. Ра11ни с·1·<1, и Скака11и11а), 11c·rl1•111<J јс Ilc11yк, а нс1111·0 11ал,с Црпсна с·1·сна
(927 м) и Г'рtЈб1>1111, јужнl1 су Б1Јскин,а и Ру11инс (947 м) забележене 1316. Г<>Ј1и11с у
Б<tНСК<Јј ll(ЈПСл,и: "л PtJГ(JЗll(J вксс Руд11нами" 112 . На/\М<Јрска висина нассл,а јс 11 ()()
~1с·1·ара.
Црпени С)' ССЛ() 11а11 CllИX lЈ<ЈЖfIИјих К<Ј1'tун11ка11ија изузимајући СС<ЈСКИ 11у·г
К<>ји П<ЈЈ\И r1рсма селима на Рог<1зни.
f/аз11в , пр1Ј111лrЈст и стар1rнс. Назив села јс фи·гtЈНим: рс'1 r1рнсн, 1fpncн11
<>'1на•1а11а пло11<>nс б11л,f111х врс1·а глога, клеке и брекиње, 011 којих јс изнс11сн и
на1и11 11r11c1i~1. Међу сс<>ск11~1 111умама јо111 rac1·y клека (•1с·1·инарски жбу11), ГЛ<ЈГ
(·гр111111ити жбун или грм) и Gрски11,а (111умско дрно из фамил11јс Rosacea). fl<> <Jll<JM
;11111с·1·у југ<ЈИС'Г<Ј'1н11 Ј1С<Ј cc.r1a ес назива Брск11н,а. Није искл,у•1сна могуhнос1· да јс
нази11 села 11ас·1·а,> П<Ј б<1ји ·гла. Ис·rо•1но <Ji\ села јс планински вис Цр11ена с1·сна
(·Јсмл,а <1к<1 лt1кали·1·с·rа јс 11р11с11а, ОЈ\Носно 11рвснкас1·с бојс). Ту су и Ру1111нс 011
пrи11спа Ј1УЈ\. 111·г,> 611 зна•1ил1) 11р11сн, 11рвснкас·r, ри!).
У селу ес н;1лнзс <Јс·1·а11и 1111к11с из средн,сг uека, К<Јју П<Ј прс11ан,у 11ap<>JI
11ази11<1 "Ру 11аrска 11rк11н". У \~рк11ини села са<1у11а11 јс римски жр·r11сник <JI\ камс11а,
IЈИСИIЈС јс}\<111 ~IC'l'<tp
11 11rиринс 0,5 МС1'<1Ј1<1. Пс·гар ж. flc·1·ptJllИh на н,сму јс
13
зafic,1cж1t<J 1\<ЈС'1'3 ()lll'l'Chcн Н<l'Гl\ИС }() Nl:O"I'.. foNFOS кс;с. С. N. os·1· .. м ..... v. IG. .1
У сс,1у ес 11а11<1с расп<1з11ају <Јс·1·;11111 с·rаријсг ру11арства (мног<1бр<Јјна
r11л,акн,и111·г<1, <JKH<t 11 Х<ЈЈ111и1111). Ок11а су лсnкас1·а, у облику вр·1·ача 11 П<Јслс ки1uс
11апу11с ес 110/\ОМ, 11а 11Х Н<!р<Ј)\ 11ази11а "м<1•1ил11ма". Жс11е су r1ска11а корИС1'ИЛС DOJ\Y
у и.има з<t "~t<J•1c11,c" К<ЈН<Ј11л,с. П<Ј 11.им;1 11 ·1·<1111111и~1 јс наз11а11 М<Ј'lила. П<111 кос<Јм
,.~ ЈЬ. Kuu;.1 1 1c11i1h. /111lc111<-1_j tJ 11р1-111<1.11аску (8t..··r(1с,·тсфа11скL' хрисоnЈ'ЉL', (:11<Јћtс11ик Crr1cкc ака.Ј,с~tијс
11ау1<е 1V. 1;с1>гре11.1Н9(), 2.
;•• llc·гar Ж. !lстр1111иh, 11.11. 1(12.
Кукави11ом, на месту Осоју има доста старих окана, рупа, па ес једно место због
·гога назива Рупе.
Судеhи по оста11има, село има дугу историју и сигурно јс егзистирало под
•
11ругим именом, ЈСР га под овим именом у повељама и турским пописима из
среди.сг века нема. По11 дана1uн,им именом помиње ес у Даници Вука Караџића за
1828. годину као село које су ослободили и држали под евој(ЈМ вла1uhу
Карађорђеви устани11и 1812. године.
Становни1птво и родови. По попису 1948. год11не село има 21 куhу са 159
становника, а 1953. број становника ес повећао на 200, а број домаћинстава
смањио за једно. Највећи број становника, 227 и домаћинс·гава, 35, село јс имало
1961. године. Од ·гада јс бр(Јј с-ганонника и доћ1аћинс·гава, зб(ЈГ исел.ава1ьа и ниског
11рира111таја, стално сман,ива(Ј, па 1971. село има 138 С1'анонника у 23 домаhинства,
а 1981. године 17 Д(ЈМаhинс·гана и 62 стаН(ЈВника. По задњ~.:м попису 1991. Г(Јдинс
бр<>ј с1·ан(>Вника у 011н11су на 1961. годину смањен јс за 186 (81,94о/о), а бр11ј
11омаhинстава за 16 (54,29%).
Дана111њс с·ганов11и111·гно са,1ињавају род11ви: Ра;fомирс1нићи (1 куhа), воде
n1>рскл1Ј од Чи·глу,rана у Ибарском Кола111ину, а 11аљ(ЈМ с-гарином су из Чи·глука
К(ЈД Ник1uиhа. О1·у11а су r1обсгли због убис·гва и крвне ocвc·ri.:. Прво су ес доселили
у Вел.и Бријег у Ибарском К11лашину, а ода·глс у Ву•1у, 011ак11с су прсu1ли у
•
Црпени. По пореклу јсда11 су род са Радомирониhима у Добрав11 и имају блиске
рођаке Ракиhсвиhе и Милутиновиhс у Ву'IИ, на шта упуhујс ис-га слава сн.
Апостол Лука и међусобно нсороlјавање.
Радовићи (1 11ом.), 11рсдак је према казивању Нићифора Радовића (72) из
Ву•1с, 11оссљсн из Лопата у Лијевој Ријс11и (Васојевиhи) у Црној Гори. По пореклу
јс11ан су род са Васониhима и Ми11ићима у селу, на 111·ra упуhује иста слава и
мсђус(Јбно НС(Јрођавањс. Према породи'1ном предању, била су ·гри бра·га Ра11с,
Вас1Ј и Милиh. П(Ј прс·гку Ра11у н11сс дана1uн.с презиме Ра11овиh11. Из непоэна·гих
разл11га 11ромснили су славу, тако Ј\а 11анас славе св. Апостола Луку.
Васовићи (1 11ом.), старином јс из Црне Горе, 011 плсм1.:11а Васојсвиhа
(Л11паhани). Блиски р11д са Рад11ниhима и Милићима у селу. Дана111н,е презиме
носе 1111 прс·гку Васу. Сла11с Лу•1ин11а11.
Милиhа (1 11ом.) 11ре11ак јс досељен из Црне Горе (Ло11а·г1.:), прво у Лу,1ку
Ријеку, у Ибарски Колаш11н, а одатле у Цр11сни, на Рогозин. Презиме носе по
преку Ми.~иhу. Један су ро11 са Радониhима и Васовиhима у селу и блиски су род са
Милосављсвиhима у Јошани11и. Славе св. Апостола Луку.
Н11колиh11 (2 куће) не з11ају сигурно своје порекло и мес1·0 11осељсн.а. Неки
го11орс 11а им јс 11рс11ак 11осе11,сн из Лопа1·а у Црној Гори ка(Ј слуга. У Црвени јс
засн1>н<10 породи11у, 11а су 11анашњи Николићи његови по·r<>Мl\И. Мс!ју·гим, други
г1>ворс да су даЉ(ЈМ с-rарином из Црне Горе, са Чева (Чсвљани). Слане сн.
Аrrостола Луку.
Пантовићи (2 11ом.) прс11ак 11оссл,ен је 11з Језерина у Црној Гори прво у
Мојстир, а одатле се прессл110 у Црвс11и 11а Рогозин. Презиме 11осс по 11рстку
Панту. Славе Лучин11ан.
Ра;fс>вано11ић (1 Д(Ј~t.) нс зна сигурно мсС1·о досељења. Слави. св. Луку.
П11слс Друг11г свс·1·скl>Г ра1·а uслики број породи11а р1111а Рад(>11иh исслил11 ес
нз села, ·гако да их данас има у Пан,1сву (2 Д(ЈМ.), Краљсну
(5), Ни111у (1), Со,1а11ици
(5)и Ву•1и (2); Ра;fомирс>ниhа има у Крагујсн11у (2), Добраnи (2) и Лсп(Јсавиhу (1),
Милиhа у Бсогра11у (1), Ни111у (1), Краљеву (1), По·1·комл,у (1), Васови/Ја у
344 Благоје Павловић •
~-~- --~~~~~~~~~~--~--~~~~~~~~~~~~--~~
Београду (2), Крагујсn11у (2) и Со•1ани11и (1), Пантовића у Крагујевцу (2),

KlJC(JBCK(Jj Ми·1·рови11и (1) и Трнави код Новог Пазара(!), Николића у Рудару (1),
Лс11(Јсавиhу (2) 11 Д(Јбрави (1 ).
Донедаnно у селу су жиnсли Вуловић11, који су ес иселили и угасили Cll(Jja
огњи1111·а. Има их у Со•1а11ици (1 дом.), Крагујсn11у (1), Краљеву (1) и Београду
(2).Даљом сгарином су из Црне Горе, од Роваца, г11е су се са нским за11адили па су
прс111ли у Црвени 11а Рогозни. По сrаријсм претку Булу његови по1·ом11и носе
11рсзимс Вуловиhи. С,1аве Лу•1инда11.
ЦРНА ТОВО
Положај и т1111. Црнатово је планинско село на запа11ним па11инама

Копаоника и 11алази ес 16 км северно 011 Лепосаnиhа, на дсс11ој с1·рани Ибра.
Ј'рани•1на села су Курел.е (засеок Oc-1·paha), Земани11а, МиокlЈВиhс и Лескова
(засеок Бслl>r· Брда). Kyhc су Лl>циранс у мањим групама 11а присојН(Јј страни
11рна·rо11а•1ке •1укс (1112 м) и Малог Орл,а (928 м). По II(>Ложају куhа и 1ъихоnој
мсђус(ЈбН(Јј у11ал.с1Ј(Јс1·и ссл(Ј ес дели 11а Гl1рн.с (Ђорђсвиhи, Дими·rријсниhи и
ТанасксЈnиhи) и До11,с Црна1·оnо (Милосаnл,свиhfr) и Богновиhс. У а·гару села
налази ес и засеок Оба11и као П(Ј·гпуно издвојено насеље OKlJ километар у11ал,с110
(ЈЈ\ најближе куhс. Kyhc Оба11<1 су на падинама Оба11еког виса, високlЈ на 11cc11l>j
с·rрани Пl>1·ока. Пl1јс11ин11 деЛ(ЈНИ атара села наз11вају ес Пол.анс, Дуваринс, Стара
Kyh<i, Лок11а, Даба111ка раl!ан Кос·гилови11а, Бој110 БрЈ\(Ј, ОрЛ(ЈDО Бр110, Во11и11с,
Валога и Равн11 Лаз. Пије се BlJJ\a са извора и бунара (у Ћl>рђсвиhс,
МИЛ(Јса1Јл,сnиhе и Танаск(Јnиhс). ПlЈз11а1·и из11ори су Велика Во11а, Bp·r (Ос(Јјс),
Рај1·ин, Бари11а (извор јс уређен 1966. Гl>динс) и Бубањ.
Средња 11адм<>рска висина села јс 970 мс1·ара.
У са(1браhајно~1 l!(ЈГЛСl\У село нема П(Јnол,ан положај и дl> и.ега ес Ј\lЈЛази
Лl>111им сс<Јским путем. који ес 01111аја ис~·о•1но lJJ\ Равних н,и11а 011 макадамскс>г
!l)"1·a Лс111ак - Ocr·pahc - Бсл(Ј БрЈ\lЈ и пу·1·а Дрс11 - Бел(Ј Бр1\(Ј.
Нази11, 1тр11111л11с1· 11 стари11L'. Према cc<JCKlJM прсда11.у село ес раније звалlЈ
Бсла·гlЈ110, а 11ази11 јс промснилlЈ у L~pнa1'(JlllJ у знак ссhања 11а 12 убијених
му111кара11а од с·гра11с Турака, Кl>ји су село у 11рнlЈ за11или. Друго прс11ан,е које сам
забслсЖИ(Ј од Паnла Ћl1рђс1111hа (64) из Цр11а1·011а, а (ЈН га јс •1уо 011 своје бабе
С(1фијанс (живс11а јс 1()5 Г(Јдина) го11ори 11а јс од спи11сми•1них болсс·ги (куге,
КlЈлсрс 11 друг11х) мног<Ј 11.уди у сслп ПlЈМрло. Ос~·али су, какlЈ предање каже, саМ(Ј
слуга РистИВ(Јјс 11 11својка Да11и11а К(Јји су ес узели. Пр11ЛИК(ЈМ н.иховог всн•1а11.а
ПlЈП јс изгоВ(Јрио рс•rи: "01111анас ссл(Ј Бсла·1·011(Ј знаhс с..: Црна1'lЈво".
У 11ази11у села јс рс•1 11рн (К(Јји јс бојс угљена или •rађи, без с11с·глос1·и,
мра•1ан, ·га~1а11) са11ржа11а у називу бил,11их !!рс·га: 11рни граб (Carpinus
l>ријснталис), ·rрава 11рну111а (lorica Komea) коју 11аро11 и данас користи ко11 ле•;сн,а
11рН(>Г 11ри111·га, б(ЈЛсс·ги с11и11.а и ·грапа јс у нар(>Ду названа Цв(Јлсника црнl>Г
КlЈрснд TaMH(Jha, <JJ\lllJCHlJ 11рна бlЈја 11оима и ес на осојној сrрани Орловс>г Брда и
IJ,p11a·rona•1кc Косе. Према 1·омс, 11рна боја ЛlЈКали·rста 111ирег lЈ11ссга била јс
прссу11на у одрсЬir11ан.у нази1Ја насеља. П(ЈМ(Јhу придева 11рн, Ј\(>11анан,ем суфикса -
сЈво створен је топоним Црна1·ово. Овакву аналогију налазимо и код Мили11е

Грковиh. 134
С обзиром да ес насел.с под дана1пњим именом не помиње у писаним
изворима, вср<Јва·1·но јс млађег постанка, из XIX века. Помиње ес у нурији попа
Ј<~вана из Миокt~вића, којима јс ми1·рополит Јанићије 1816. године дао лешку
пар<Јхију на ·rрсћину''' и у попису православних села дуж Ибра, која су крајем XIX
века при11адала Нов<111азарској нахији. Под данашњим именом поми11,е се у
Дани14и Вука С·гсф. Караџића за 1828. г<1ди11у ка11а су га Срби 1812. године под
сн<>ј<ЈМ нла11ом имали.'''
С обзиром да се на Дуваринама и да11ас примећују зидони кућа и зграда,
м<~гло би ес закљу•1и1·и да јс насеље постојало и раније, али под другим имсн<ЈМ.
На ·гti упућује и топонt~м C·rapo Село. У Богновићу су <ЈС"rаци С"Гаре 11ркnе и
римско гробл,е.
Гробље у Црнатову јс на Пол,<111и, између Гор~ьсг и Дон,ег ЦрнаТ<ЈПа а
засс<~к Обади има своје гробл,е.
Стан1Јвни111тво и рс1;4ови. Забележено је да је Црнатово 1878. годи11с имало·
7 кућа са 130 с·ганt~вника, а засt:<ЈК Обади 2 куће са 37 с·rа11ов11ика. '; П<Ј попису 1
1921. r<Ј/\ИНС сел<Ј има 9 /\<Јмаћинстаоа са 54 •~лана. П<Ј казивању Ра11ослаnа Љ.

Па11л<Јвића 1934. Г<Јди11с Црна1·t>Н<Ј је имало 6 кућа је11ног ро11а, а у засеок Обади
11ва рода у •1е·гири куће''". Гlо поп11су 1948. године у селу је 25 домаћинстава са 196
с1·ановника, а 1953. 27 д<ЈмаћинС"гана и 229 становник<~. Највећи бр<Јј становника,
279, ссл<Ј јс имал<Ј 1961. годи11с 3 11ом<Јва. Го11инс 1971. бр<Јј С'Гановника јс смањен
зн 1 (278), а број l\<ЈмаhинС"1·а11а П<Јвсћан на 43. Го11инс 1981. Црнатон<Ј јс имал<Ј 221
С'Ј'ансЈнника и 45 11<Јмаhи11с·га11и, а 1991. 48 11омаhинС"ги11а са 178 С"rановника. У
перИ<Јl\У 1961 - 1991. број с1·анов11ика јс сман,ен за 44 (19,82'У.,), а број
домаћинС1·ава 11еоб<ЈМ пор<1ди11а П<Јвећан је за 13 или 37,14'Уо.
Дана111ње сrанонни1111·110 •1ине родови досељени у ХЈХ 11ску, и 'Ј'<Ј;
Милс1сављевиhи (8 до~1.), 11оз11а·1·и као Вели•1ковиhи и Дани•1иhи. Вероватно да су
узели 11рсзимс по претку Милосаву. Прсu1ли су из Белог Брда, а стари11<ЈМ су из
Црне ГtЈре (Мора•1ани). Сла11с св. Николу. Дне 11<1ро11и11с из овог р<Ј/\а 011сслилс су
ес у Бсогра11. 11nc у Лепосавић и јс11на у Ра111ку. Има 011сел,сних и у Д<ЈН,<>ј Ра111и11и
К<Ј/\ Кур111умлијс'''
ЂlЈрђевиhи (1 дом.), С1'арин<>М су Мора•1ани. По пореклу даљи су р<>д су са
Милосаол,с11ићима у селу са којима се данас орођавају. Славе сп. Николу. Пре11
крај ХХ 11ска три 11омаћинС1·11а овог рода одселила се у Торђан ко11 Лсr1осанића, а
11ма 011ссл,с11их у селу Д<ЈН.tЈа Ра111и11а.
Дими1р11јс11иh11 (3 к}·hс ), 11орскл<1м су из Белог Бр11а. tJ/\ Ј-lикољ•1ана. П<Јслс
ДругtЈГ свс1·ск<1г ра1·а и:1 села су ес иселили у Лепосавић (1 11<1м.), Кру111ева11 (1), у
Нсма•1ку (1) и Русију (1).
Милиr~а I'pкonиh. A111p(J//(JHИA-fИj'il и TOITOJJHl.IИJ 8, 11асеља и (,"'Ј'дН(ЈЈЈНИ/1/ТВО обл;1сти ьр€1нковиhа

0
11 1
··
14.'i.5. го11и11с. Демографски зб<1р11ик. CAllY, књ. 6, Београд, 2001, 6

'·'' Аврам Ilo11oвиh, н.Ј\" 185.
'"'Вук. Стеф. Караџиh. 11. Ј\. 182
·'' Радослав Љ. Павловић, Н.Ј\" 115.
1
i.'\11 ИС1·о_
'·'' Вуја11ин !'удић. Ста1101111ип1тво Тоrrли11с, САНУ, к11" 17, Београ11. 1978, 48.
--- - - - - - ---- -- -------- ------ -------· ----------- -·-
Танаскониhи (2 куће), п1Је111ли су из Белог Брда <>д Никољчаиа. Јс11а11 су

p<>i~ са Ђорi)свић11ма, славе св. Ii~1колу. О11сељених породи11а има у l:-l<>11oм Па·Јару
(1 дом.) и Леп<1савићу - Слани111тс (1 дом.).
Поrrовиhи (2 1\<>м.), Ј\<Јссљсни из Мијоковиhа, "призетио се" у Ђopi)euиhe.
Задржао јс презиме 11 св<1ју славу (Аранi)елоо11ан), а прислужује женину славу св.
Н11к<1лу ле1·њег (22. ћlаја). Одсељених из овог ро11а има у Ра111ки (2 дом.) и
Мр•1ајсн11има к1111 Чачка (1 дом.)
У за~;с<>ку Оба11и жипе i\11rлунон1rhи (З 11ом.) 11оссљсни 1879. године из
Би1uсва код Р1>жаја и сла11с св. Мину - Мра1·индан. По пореклу p<>I\ су са једним
•
р<>Ј\<>м Би111сва11а у Oc·rpahy. 011ссљсних Милу11011ића има у Iiоном Пазару (1
11ом.), Крагујс1111у (2) 11 Лс11осавићу - Слани1uтс (1 ). Чук1rhа (З д<>м.) прс11ак је
Јl!>ссљсн из Ос·граћа, а с·1·арином су из 1~рнс Горе, <Јд 1::\ас<>јсвнhа. До111ао јс на
жс11и111> има11,с. Сла11е жен1111у славу св. Вра•1с, јесење и летн,с. Лазиhи (3 д<>м.)
11<1ссљс:ии су из Ши11а•1и11с, оп1111·ииа Ра1uка, а 11,их<>11и пре11и су с·rарином од Пећи.
J~t1111a11 јс на мираз у Милун<111ићс. Сла11с Мра·гиндан. Блаr(Јјсниh (1 кућа) досељен
из Гу11ни111·га 11а мираз у п11роди11у БаноЈЈ11h С1·еваиа. Слави сн. С·гсфана
.1\рха11гела.
У крају села Бt1rнt11111ћс су Петровићи (4 д11~1.) /\<>ссл,сни из сусс1111t1г села
Ми!Јкоnића, а с·1·<1р11ном из Црне Г<>рс, Мора•1ани. Славе сн. Архангела Мих<1јла.
Одссл,сн11х има у Кра1·ујсо11у (4 дом.). Илиh (1 дом.) 11оссл,сн јс из Ми<>ковића.
С·1·ари11<Јћl су М<1ра•1ани. Слапс Аранi)с11оодан. О11ссл,сних из овог рода има у
Крагујс11цу (2 11<>м.).
'ЋИРКОВ ИЋЕ
П<ЈЛ(ЈЖај и ·11rr1. Сслt> ес налази 24 км северн<> 011 Лепосавића, са десне стране

1·t1рн,сг 1·<1ка Бис·гри•1кс рекс, 11сснс при1·оке Ибра. Грани•1н<> јс село према
!111111·1·и11и Ра111ка. Всћи број кућа Л<>11иран јс у 11уб<>11олини 11<>рс11 Всл11кс рекс,
11сснс 11ри·1·<1кс Бис1·ри•1кс рекс. а ман,11 бр<>ј по пр11с1·ра1111има између <>вих рска.
!!11 расп11рсду и r1p<>Cl'<>p11oj у11ал,енос·rи куhа у селу ес издвајају махале
Ћирк<111ићи и Бан<>IЈићи. Ћирк<>нићи су на r1рис·гран11има Велике рекс, а Баиооиh~1
II<JI\ Шил,к<>М и 0'-'Трсља•I<ЈМ.
Ок<> села ес уз11ижу бр11а и 11исс>11и са јужне с1·ранс Голо Брд(Ј (739 м), са
сс11срнс и сс11ср<1запа11нс Обрж (908 м) и Косова!\ (895 м) и са ИС1'0•1ис Нараuан
(836 м).
П<1јс11ини Ј\слоr~и а·1·ара села имају назиос Рска, Џспскс> П<Јл,с, Орни11с,
Сслиr11·гс, Обрж, Кос<>вац и 1-IараЈЈан. llиjc ес во11а са извора и бунара. Позната
н<>Ј\а )' селу јс Kar1aoa11 на Ссли11г1·у за коју 11аро11верује11а јс "с11с·га D<>J~a".
Средња 11адм<Јрска висина села јс 638 мс1·ара.
l!азин, пр(Ј/I1лос1· 1r с-гарине. Назив села по1·ичс <>11 имена ро11а Ћиркооиhа
(па1·р<111им), а М<ЈЖС ес ·гума<1и·ги и ка(Ј аf1·гропоиим (ли•1нс> му1uко имс Ћирко,
11cpt>11a·r11c> с·гаrс111ина р<>11а 11,1и с1сн11ва•1 нассл,а). На Т<ЈП<>графској кар1·и сел<> јс
забслсжс11с1 п<>I\ нази11<1м Џсr1с ( у Вука џеп, џепа, а ·1·ур. гсб и гсиб ""). Горн,с 11 1
Дt111,с Џспс, 1u1·<> <Jl\Г<>Rapa изглс11у земљи111та, а могуће јс 11а ес ра11и и <> flCKt>M
11а11имку. И11ак, јасн<1 ес из11најају 11сло1111 села Бановићи ( Гори.с Џспс) и
1111
1'лиrсЈри_јс L~,1c:t<)11иh. ЈЈсr11tик KlJCcJtJL"Kt1-лrcтoxи1"cкor /IИЈ°алt·ктн 11, И 11с·1·и1·ут за ср11ску кул1·уру -
Ilrин1·1·и11а. !\риu1·ги11а. 199Н, 46.~.
Ћирковиhе (Доње Џепе). Под именом Џепе помиње га и Вук Стеф. Караџиh у
Даници за 1828. Г<)дину.
Под данаu1њим именом село се не помиње у писаним изворима па се може
закључити да спада у млађа насеља (крај ХУЈ! или почетак XYIII века). Године
1812. припадало јс жупи Горњи Ибар у Новопазарској нахији. Једно је гробље за
Ћирковиhе, где су се до недавно сахра~ьинали и Бановиhи, који се сада сахрањују
у засебном гробљу.
Становнии1тво и родови. Забележено је да је 1874. године Џепе имало 28
куhа,
141
1921. године 32 домаhинства са 145 чланова, 1948. 19 домаћинстава са 125
С'rановника, 1953. године 129 •1лаН<)Ва у 19 11омаhинства. По попису 1961. године
село има 20 домаћинС'гава и 119 становника, 1971. - 95 становника и 18
11омаhинс·1·ава, 1981. - 112 станов11ика у 31 домаhи~1ство и 1991. Г<)Ј\ИНс 75
станов11ика и 26 11омаhинстава. У периоду 1961 - 1991. бр<>ј ста~1овн11ка је смањен
за 44 (36,97о/о ), а број домаhинс~·ава јс 11опеhан за 6 или 30о/о.
Са11а111н.с с·ганов11иu1·1·по •1ине родови у Селишту (Д()ЊС Џеп с) Спасићи (2
куhе) ка<> старина•1ки род. Славе св. Георгија - Ђурђиц и Ђурђевдан.
Ћирковићи (1() 11<>М.), •1ији су преци )\!)сел.сни крајем ХУ!! или на r10•1стку
ХУ!!! века из r1ског села прек<> Ибра, из прс11сла Вра•rева
142
• Нски Г<)В<)ре /\а су
Ј\<>ссл.сни из Беле Пала11кс, а с1·арином су из Црне Горе. Досељени су прво у Ј\<Јн,и
Ј\С<> r1ол.а на мсс·г1> Броhсви. Са11а111њс презиме носе по старијем пре·гку "F~ирку.
f]11јс11ине 111)роди11с ЋирК!)IЈИh<~ имају сску1111арна презимена: Симиhи, Муџиhи,
З1)rиh11, Дн•1ићи и Орни•1ани. Ћирковића данас има у Гњили11и, <>11111тина Ра111ка, и
Жуњсвиhу, оп1111·ина Нови Пазар али нису у сродству са <>11има у селу. О~1и су
једно родс·гво са Зс•1сuиhима - Ђуриhима у Казновиhу, Крас<)јевиhима у
Миснопољу у Рашки и Савк<)nићима у Ру1111ици 143 • Ћирковићи славе св. Ћирика.
Бановића (4 куhс) r1редак је досел.сн из Вра•1сва, у r1рсдслу цркве св.
Вра•1с , гдс су н<1ј11сроnат11ијс до1uли из села Банови11е ссвср(Јзапа11но 011 Н!ЈU!ЈГ
144
Пазара г11е и да11<1с јс11а11 з<1се1Јк села носи ~1азив Бан<>вски кpiu. 141 Мсђу1·им, своје
П<>рекло, пре~1а каз11ван.у ЖиIЈка Бановиhа (52) из Ле11осаниhа, везују за Ка11ићс
к1>11 Лсu1ка, али 11с знају за111·1·(1. Је11ино јс 11оуз11ано 'l'O 11а славе исту славу св.
Вра•1с. По поро11и•1ном пре11ан.у била су ·гри бра1·а. Један ес !)дсели11 у ОК!)ЛИНУ
Пећи, 11руги јс 11ou1ao прн11 у Гор~ьс Поље у Ћирк<Јllиhс а 011атлс у Бан<>вићс и
оер!ЈIЈа·гно 11а су 1111 "Г!)Г 11рс·1·ка са11а111н,и Ба11<Јuићи, а за ·rpcheг брата нс зна ес
111)уз11ано г11с ес !ЈЈIССЛИ!Ј. Кажу 11а јс 01·и111а<> у Топли11у. У селу Даби~1!11111у има
Бан11оиhа, али су <>ни 11<>сс11,с11и из Бањана'''' K<>i\ l·Iикu1иha. Да1ьс П<>рекл<> 11сзују
за Хер11сгови11у. Имају сску1111арна прсзиме11а Јосиhи, Шеиh11 и Џслиhи. Крсна
сла11а им јс сн. Вра•1и јесен.и, а прислужују cn. Троји11у. Је11на поро11ица Бан1>11ић<1
11рсселила ес у Т"lирк1>вићс, "призс1·ио" се. Слави св. Вра•1с и св. Ћирика.
Оров•1ића (1 кућа) 11рс11ак јс 11оссл.сн скоро •1и1·ав 11ск после Ћирковиhа из
исrог прс11сла одак11с су и u11f1 1101uли. Кажу 11а су 11аљ<1м С'rари11ом из села
Ора1>11и11а у Команима (д<>~ьи Пс1uи1111и) у Црн<>ј Гори. Славе cn. Вра•1с.
''' Ра11<1сла11 Љ. Павл1>uић, 11.11" 106.

142 Исто.
1
~.l l)aJtocarJ ЈЬ. Панлониli, СтаН(ЈВ11и111т1:~о Jf 11.1сс~rт.,а опи1ти11е ЈЈа111ка у фу11кr(ИЈ"и приврсд11ог раЗВ(Ј_ја,
F:·1·111Јrрафски инстИТ)"I" САЈ-ЈУ. Бс<>гра11, 1995. 171.
'""'Радослав ЈЬ. Јlаиловић, li./\" 106.
'"' Ф. Ссбсчеоа11 и С. Ulаhиро11ић, Ј/асс11,а нов<1пазарског краiа, Мрљеu1. Београд, 1995, 65.
'"' Вуја11и11 Ру11ић, 11.11" 45
---------- --------~--------- ------ --
После 19()()_ године у село су дошли млађи доссљени11и и то: Ћосиhи (3

куhс) •1ији јс прс11ак 1\СЈссл,сн из Гувништа, "призетио се" у куhу ЋирксЈвиhа.
Славе. св. Стефана и женину славу св. Ћирика.
Караџиhи (2 куhс) досељен су из Жу·ги11с, општина Paurкa, а пореклом су
<>1\ KapalIИha из Бадн,а, гдс су ес рано доселили од Пећи, а даљом с·rарином су из
Црне Гс>рс, 011 ВассЈјс11иhа • 147
П~··1рсЈ11иh (1 куhа) 11оссл,сн јс из Ссме1·с111а гдс јс до111ао из Рвата ко11

Ра111кс. Дал,t>м с·r·арином су и:1 Су11ског Села, <>111111·ина liс>ви Ilaзap, призс·1·ио ес у
куhу Ћирк<Ј11иhа. Слави с11. Ћирика . ЂорсЈвиh - Самокрссс1ниh (1 куhа) д<>ссљсн јс
из Лисинс, оп1u·ги11а Ра111ка, а тамо су 110111ли из Котара у Дрс11и11и. · • Призс·rио ес 1 1
у Банс>uиhс. Слави св. Вра•1и, јесење и св. Трој1111у.

Са11иh (1 куhа) 11<Јсел,с11 јс из Дс>бриња ко11 Тутина 11а же11и11с> има11,с у
Ћирко11иhс. Сла11и с11. I-lиколу.
Ђс>рf)с11иh (1 куhа) 11оссл,сн из Црна·гс>ва, на женин<> иман,с у Ба11сЈ11иhу.
Слани св. Вра•1е јесење и с11. Тројицу.
Ог1ьи111та у селу угасили су Паплониh ( слаuа То1\<Јро11а субота и св. Ћи рик),
11оссл,сн из I'у11н1111гга, М11л11војсн11h ( с11. IIикола) 11с>ссљен из При1111ори11с и
Ма1·овиhи.
После Другt1г с11с1·ског ра1·а из села су ес иссл11: ЋирксЈ11иh11 у Ра111ку (2
1\<>м.), Јо111ани•1ку Бан,у (1), Курu1умлију (1), Белуhе (1) и у Лепосави!; (3),
Банt111иhи у Ра111ку (8), Y111hc (!), Крал,еIЈ<Ј (1), БесЈгра11 (б), Брус (1), Кру111сва11
( 1), Бал,алуку (1 ), Лазаре1111 (1 ), Сме11сревску Пала11ку (3), Лс111ак (5), Лс11с>са11иh
(5), д<>брапу (\), Шипа 1 1ину (1), Пос·1·ен,е (\) 11 Јари11,е (1), Ћоси/;11 у Бсс>град (1),
Ра111ку (1) и ЛспсЈса11иh (1), Пс1рон11h у Ра111ку (1), Cr1ac11h у Крал,с110 (1),
Ђс1рf)свиh у Параhи11 (1 ), МатсЈвиh у Смс11срсво (2).
ШАЉСКА БИСТРИЦА
ПсЈлr1жај и ти11. Сс11с> ес 11алази lб км. југоис·rсЈ 11нсЈ <Јд ЛспсЈса11иhа, са сЈбс
с·гранс срс1111,ег ·rс>ка Б11с·1·ри11с, 11сснс притс>кс Ибра. У грани 1 1ном П<>јасу села су
Кс1111утс1110, Цера11,а и Ба·1·аир, 011111ти11а Косо11ска Ми·гроnи11а. С11а11а у насеља
разбијенt>Г ·1·ипа. Куће су лс>11ира11с у ма11,им групама, у ре•1нс>ј дс>ли11и, и на благ11м
r1рис·гран11има на 11есној с·1·ра11и рекс. На лсос1ј (осој ној) с·грани су само 1·ри куhс.
Ис·гt>'IН<Ј <>11 сслu јс Дс11кс>11а11 (1004 м) по11 храс-1·ов<>М u1умсЈм, а заr1а11но и
ссвсрt1западнс1 су Ра1111а Гt1ра (911 м) и С1·анко11а Чука (738 м).
Пpt>1·ci1yjyhи Србе и:1 села, Арбанаси су 11рих11а·rили н,ихс>нс 1·опс1нимс или
П(Ј'l'ПУIЈИМ 11pc1JCJJ\l>M (за1·с 1 1с11с нази11с) са ДСЛИМИ'IНИМ у којем налазИМ(Ј СЛ(ЈВСНСКУ
и арбана111ку <>с11011у, ка<> 11а 11римср Bregu i kulcs (Кула 11а Брегу), Kodra mrcl
(О111·1·рс> ко11л,с) 11 Ruga gat (Дуга 1 1ка кс>са).
Тс>11<>11с>мас·1·11•1ки називи у а·1·ару села Шал,ска Бис1·ри11а IJ<>cc имена
Ссли11г1·с, Бели лаз, Шу11л.ај<1, д<>н,а •1ука, Љсска, Ку11иh и Oct>jc (111ума).
B<>l\Y са сли11нt>Г lll)l\PY'lja а·гара села у реку Бис1·ри11у 01111011с IЈ(Ј'ГС)l\И
Кулски П<Ј'ГОК, Бс,~и лаз, Куниh, Брсс11u1ки по·t·ок и Дснк<>uа1\. Пије ес 11011а са
l)аЈ(()СЛаЈЈ ЈЬ. Il~111лc)t1i.1l1. f](ЈЈ(И6;1р и f(Јк 1 1а11и1111. 11асс.;1,с и !ГlЈрt,'КЛ(Ј с1't:111с>r111и1п1·на. Ср11ски
147
с·г11огrафски ·•бор11ик, к11 •. )6. [;c(1rraJ[, 1948, 334.

РаЈ\<Јсл,111 Љ. Пa1JJl(JftИh. Л 1·11TplJt/cJJ"(.,'cJrpaфt..:кa 11pnyr1;1na11,a К1Ј11аон11к::1. 9f).
1411
----~~~--~~--~~~~~~-
изнс>ра и бунара. У селу има неколико 1-1зnора који носе назив по власницима
има11)а.
Сред1ьа на11морска висина села је 590 метара.

Назив, про111лост и старине. Назив села uсроватно поти<1с 011 чисте и бистре
рекс К()ја про,1ази кроз сел<>. По рс11и Бистри11и и село носи назив, па 1·опоним
СПi1/\а у хи11ронимс.
П(1/\ имсн<>м Бис·гри11а сСЛ() се помиње прни 11ут у Понсл,и крал,а М11лутина
коју јс 1315. дар111Ја(Ј Сnстос·гефа11скс1м ма11аст11ру у Бан.ској и у ·1·урском П(ЈПису
Краји1u·га Иса-бег<~ Исхакс1ниhа 1455. 1'(1/\ИНС као ·гимар Дими·грија хизмсhара
Иса-бегова са 11 српских куhа и јс11ним с1бласним (хаским) млином. У књи:1и
11рил(1жсника - ка·1·<1с·1·игу Ма11ас1·ира Дс11и•1 у Дрени11и r1ом111-1.у ес 1767. го11инс ка(>
11ар(>/1аn11и из (ЈR<ЈГ сс11а. )'(111и11с 1806. Карађорђени уста11и11и држали су 1I1ана11
Кул<~, са лене с·гра11с ис·гс111мснс реке 11рема Сел,ан11у 11 Шал.и, да би спрс<1или
1·урск<.: снаге 11з Гlри1111·инс и Но11<ЈГ Па:~;1р<1. Мсс·1·с1 Кула 11сро11а·г11(Ј јс назна11<1 П<>
срс1111,с1нск<1нној ру11арск<1ј кули коnао11и•1кс с1блаС"r11. H<t 11ср<1ннс1м зе~1л,и111·1·у
Illy11л,ajc nримсhују ес МЈЈ(ЈГа улсгнуhа за·гр11аних ру11арских рупа.
Непс1срс11н<1 поред рекс у близини 11<1на1uн,е 111колс нала:iс се ОС'rа11и c1·ar.e
11рк11с, 11а се ·го мес·го зоuс Цркnи1u1·с. У близини је и с·гаро грс1бл,с ранијег
ср11СК(ЈГ С"rа11с111ни11гг11а К(>је је у селу жиnсл(1 110 /\(Јссл,аnања Арбанаса.
11 pc>/f<>BJf. Шал,ска Б11С"гр1111а јс 1913. 1·(111инс имала 134

С7'8Нонни1111·11с1
с1·ан(>1111ика • П(Ј 11с111ису 1921. године у селу јс 23 Јl<>маl1и11с·1·11а са 138 •1лаН()ЈЈа.
149
1948. село јс имало 219 с·ганс1нника и 37 11<>маhинс1·ава, а 1953. бр<>ј стано11ника ес

11<111chao на 23(), а бр(>ј Ј\(1маhинс1·аnа 11а 39. Највсhи број станонника 336 и
11<1маhи11стаnа, 50, ссл<Ј јс имал<> 110 поr1ису 1961. годи11с. I1o 11опису 1971. годи11е у
Шал,сК(Јј БиС1·р1111и јс бил(Ј 31 11oмah1111c1·uo са ЗОО с·1·анс111111rка, а 1981. године 259
с·1·;111(ЈН11ика и 3() Ј\(>маhинс·1·а11а. Зб<ЈГ Д(Јгађаја на К(ЈС<>[Ју и Мс·гохији 11с11111с
с·гн11(>11ни111·г[ја и 11омаhи11с·гана 1991. го111111t: 1111јс нрu1с11. У пери<>l\У <>Ј\ 1961 - 1981.
бр<>ј с·1·анон11ика јс ман.и за 77 (22,92°/о), а бр<>ј 1~омаhинС"га11а за 20 (40°/.,).
Ол краја XVIII 11t:ка и·Ј Бајгорскс Шал.с у сел<> су 11<Ј•1сли 11а ес J\t)ccл,anajy
Арба11аси ол фиса (племена) Шаље, 'lији су ес преци доселили из Шал.с у ссnсрн<>ј
Алба1111ј11. Арба11а111кс1 с·г;111оn11и111·1·nо 011<>Г села ближе 11011и П<>рскло ол бра·1·с·1·u;1
Љ(1пh (Лоп•1и), •1ији су преци били ка1·ол~111и.
flpc ц<>ссл,ана11,а Арба11аса с1н11с су жиuсли Срби. Прирс111а с1блас·1·и
(11ла11и11ски крај) у'1и11или су 11а ес Арба11аси - Ши11·гари <>n11c лако у11уку и
11рак·1·и'1Нt> за јс11нt1 с1·с1лсhс 0•111стс овај крај t>/\ Срба. Да су он11t: пре Арба11аса
жи11сли Срб11 ГtЈ11ори •1ин,сни11а 11а су скор<> сни ·го11<1графски 11ази11и на ct:t1cкt1м
а·1·ару српски ка<Ј на пример M11.~a11t111иha Бр110, Ра1111а Г(Јра, С·ганкс1на Чука,
I~pnc11a се11а, Крал,с11 Брег, Бели Лаз, Лсск<~. Они 11аз11nи су "та11ија, земл,и111на
511
к11Јигн ср11ска '' 1 .
д<> 1999. Г(ЈЈ\ИНС у селу су жи11ел11 р<ЈЈ\011и: Ахмс·ги, Алија, Алиу, А11.иа,
Ал,иу, Лрифај, Бајрам11, Бсхрами, Хај11ар11, Хајрулаху, Хал,и11,и, Хал.ити, Хаt:ани,
Хс·гсми, И~1сри, Мсхмс·1·и, Мухарсми, Мус11ија, Муслиу, Мус11,иу, Мус·гафа,
Са11ику, Сами, Сулејмани, Ссљмани, Сt:лмнни, Ука и Захи·ги.
1.i'J l)а11<)СЈ1с1в ЈЬ. Па11лu11иh, 1-1au. ЈtСЛ<.), 130.

i.~ci Жс11~к(> ·nупи)i, Ос11рт 11а с111ом;1сr11•1ку дела1·нсЈст. .1\ 1·а11аси1Я Ур(111tсвиhа, ''Ь'ап11Уна ''. с11. l 7,
И11С'1·и·гу·1· за ср11ску културу - При111·rи11а / Jlcr1oca"иh, 2002, 138.
- . ----· ---· - - - - - - - - - - - - - - - ·----- -----
Јс11на пор<>11и11а К<Јја ес после Првог свстск<>Г рата Д<>сслила из Влахиње,

"призс·гио" ес, припа11ала јс братС'гву Маљет.
Порс11 арба11ашких ро11ова који воде r1орекло од фиса Шаље, бра1·С'гво
Љо11h и Маљст забележен је и род Потуровиhа, који су поисламљени, па
п<1арбана111ени Срби'''.
Зсмл,с за <Јбра~ивањс у сс,1у има врл<> мало. IЬивс су, поред рекс, под
понр·rарск11м кул1·урама и кукуруз<ЈМ. Око села има u1умс (Равна Г<>ра и
Денк<1ва11) <>д К<>јс село 11ема нсhе к<>рисrи. Поред пол,011ри1Јрсдне функ11ије ссл<>
прши 111колску (осморазрсдна школа), ·1·ргонинску Uедна 1·рговинска радња) и
здравС'ruсну (амбуланта).
1
~ 1 JJaJt()t:J1aL1 ЈЬ. Па11;1(>ниh. н.Ј(., l)I.
•:. '
'' .
Ј~,,,
r >. ' .• --.. .

'
,".
'
'
..• ' -~ '
·-'f''1
'· --
!'
!; .
'(,,
'. .
:- '•''
•
•
••
ПРВИМЕЂУ ЗНАМЕI-IИТИМА:
Др Мило1u Јова11овић (мс11и11и11скс
науке), 11р Љубинко Сап1iћ
(рударство), др Ва11ентина Пи·1·улиl1
(фило11оu1кс науке), др Предраг
Вељовић (биологија), и др
Петровић Миленко (рударство).
·еј,...;
: . . .-
'· . -
.-· .' ...

,,.,,,-
·.~;.-
.. . _
. .'
''..'" -
ПРВИ МЕЂ У ЗНАМЕНИТИМ А:

Др Милован Секулиh (историјске
науке), др Милоје Рајовић (матсма
т и •1 ке науке), др Благоје
Недељковић (рударске науке), др
Селимир Кали•1анин (примаријус
• кардиолог), др Растко Вукићевић
(хемија).
.. • ·'
''
'
• ., ' ,'
.. ' ..·' .-.,
•'
'
·• '
,"'
.,. ' ,.,'
.. ' .' .
" '
- ..._-,-
'
' '
_.,- •;_;_~ '
,.
'
' . ' .' ~:
....
•'
., ' ;·, '. '
•
. .. •'
'
' ' ·:·'
'
.
,•, ' ' ..
'•, -
'
.. '
.. ' ,~ '
'
• •"( ':-
;', ., .' ...,;;
' " ' , '
,., , . '
••
'
'• ' '. . ' ". •
' .. . .;,
," ' •' '-;
' '
..
..
:-
' .
Финална разматрања 413
- · ··-·------ --------- - --------- ------·----- -- - - - - - - - - - · - -
/.
О11111·rина Лспосаuиh захна·rа прос-гс>р са сЈбс с·l'ране срс11н,сг 1·ока рекс
Ибр<1, <>д ДlЈН,с Камсни11с. на југу, ДlЈ Ру11ни11с, на северу, оив11•1сн 11лани11ским
мuсинима: са ис-гс>ка KlJПUCJIIИK<JM и са запада Pc>roз1rlJM и има 11рЛ<Ј 1rc>HlJJ1,a11
rс<Јl'р<tфски 11<ЈЛlЈжај, збlЈГ саt>браt1ајн11х rr<>Г<JJ11Il>c·ги кс>јс 11ружu Ј\<Јлина Ибра
К<Јј<ЈМ 11р<>лазс д11с з1-1н•1ај11с ма1·ис·гралс, жслсзни•1ка 1rpyra Лаr1<ЈВ<Ј - Kp~;1,c11r> -
K<JC<Jll<> ll<>л,c - Скt111л,с и асфа11 г1:и 11у·1· ·гзп. Ибuрск<1 магис-гралн Бсс1гра11 -
Кр<1л,с11<Ј - 11ри111·г1111а - Скс>пл,с.
Ilpcк<J н,с11с ·1·t:rи·1·orиjc у 11р<1111л<1с·ги 11р<111а·311ли су 11<1ж11и 11у·1·с11и. У 11рсмс
Римл,а11а. jyr·<JИc-1·t1•1r1и кр<1к Pr1мcK<JI' r1у·га прс,1н:11r<Ј јс Ибар К<>Ј\ сс.ттн Гl1,r1дu<1p1111;1,
I'J\C су <>с·1·н11и ~1<>с·1·<1 за y·1·нpl)c1r.c Municipijum ОО, римске~ ·r11ж11u1·1·c за 11p<,1Jaf;,c11y
IJYJIY из СЈК<Јл11их ру111111ка. У срс11н,см 11ску, <Ј/\ Су11ња К<>/\ Ра111кс, лс11ом lЈбал<ЈМ
Ибра, Г(J"l"()ll(I мcrи1111j<lllCKllГ 11ра11ца, 1\()/\11() је jc11<tll крик ·1"111. Кr<1Ј1,снск<ЈЈ" IJJIИ
Бс<>ГрUЈ\СК<>r 11у·га К<1ји ес јуж11<Ј lJJ\ села Јо111епик, cac1·ar111.<t<J са 11убр<>па•1ким
11у·1·см; 1l<>J\ ·1·урск<>~1 у11равом. 11с111рс•1н<1, права~\ запа11 - llC'l'<JK, <ЈЈ\ 11<Ј•1с·rка 16. )\<>
IH. 11ска 11<>1\И<Ј јс 11yбp<>llH'IKlJ-GcJca11cк11 1ry·I'. Сни <JIIИ Jl)''l'Cl<И 11мали су 11ри11rс11ни и
' ' '
11< >Ј 11 <Ј- с·1·;1 ·1·сги Јски 'Ј 11а •1аЈ .
Јtа11а111н.а <111111тина Jlc11<1ca11иh формира11а јс 11сЈ•1с·гк<1м сс11мс 11с11с1111јс
11р<1111л<1г 11ска <ЈЈ\ 11ска11<111111,их <>п111·1·1111а Jlc11<Jc;111иh, Лс111ак и С<1•1а11и11а. Зах11а·1·а
ll<Jllp111и11y {))\ 53'} Kl1Л<JMC"l'<tp<l к11a11p<l'l'llИX 11а К<Јј<>ј, 11рсма ll(JllllCY из !'}'}1. Г(Ј/\ИllС,
ж11н1116.395 с·1·а11<11111ик;1 у 71 Н<tссл,у.
Изra'Jll'l'(J јс llЛ<lllllllCK() lll)J\PY'Ijc. јер ес 444 К11Л(Ј~1с·1·ара Kll<IJ\pa·1·11иx, ИЛ11
К2.37'Х,, 11а11а:1и lt'JildJ\ 6()() ~1с·1·аr1111<1Ј\М<>рскс 1111си11с. Вис1111ска разлик;1 јс <111 415 Ј\<Ј
2.()17 мс·1·;1р<1 (fl;111•1иhc111111x).
l'с<)Л<1111ка r·r<tl;iн Лс11<>са111-1l1н јс 11с<1ма раз11t>11рс11<1 и r1r<>C'l'<)r11<> 11aj11cht:
y•1c111l1c у 11,<>ј и~1uју ссрпс1г1·111111, ;1нЈ1сн·1и·1·ск<1-11а11и·гски ·1·уф<)1111 и нулннскс брс•1с
' '
11 у ССИ:IМИ'IК()~\ /l()f'ЛCJ\Y 1111и11а)\а KlJll<llJHИ'IKlJM 'l'JJYCH(1M ll(J/\PY'IJY у К<1ЈСМ ес
11<1·гсн111-1ј<1л11u сс11:1ми•1ка <1к·1·ип11<1с·г крсhс <>11 7 Ј\<Ј '} с·1·спсни Мс11калијс11с скн11с.
'
f1<1y:111u11c1 ес з11а 11а јс руд<1 11а C>II<JM прос·г<1rу 11aljc11a ј<Ј111 у прсЈ1а111·и•1к,1
1\lЈба (нa\JCllC су ЗС~\Л,<IНС 'l'(ЈПИОНИl\С f1YJ\C, Ј1ударска <ЈКНИ И ру11арСКИ ала·1·).
I::кс11,~<Ја·га11ију <ЈЛ<>r1но-11инка11с ру11с <Јбанл,али су Римл,ани, Визан·rиј1111 и Срби,
'
'IH KlJJC ес lllJYЗJ\Зll(1 ЗllU 11а су /\OC'L'a ра!/() П(Ј'IСЛИ 1\3 користе 11апу1111·сни РУЈ\арска
<1кна. В11хуна11 раз11оја ру11арс1·ва 11а овој тсри·гl1рији нсзујс ес за 11с1слсЈ1н,с

11с11сн11јс 11<Јс-1·с1јањ;1 српске 11ржанс - ХУ 11ск.
Разли•1и·1·и клима·1·ски фак·r<ЈЈ1И усл<1вили су 11а 11а с1нс1м по11ру•1ју буду
,
11зr<1жс11а ·1·ри клима·гскн типа: умеrс11<1-кr)н·гинс11талн11, суб-;1л11ски и 11ланински
(ал11ски).
ХиЈ\[ЈС>вску мрежу ·rсrиторије оп111·гинс Лсrrоснвиh •rини Ибар са својим
111111-г<>Кама: I>ис-1·rи•1ка, Цсра11.скн, Со•1анска, Дс>бранска, Лсn<>са11ска, Тнрl)а11ска,
Дрс11ска и Бис1·ри•1ка рска, са Ј\сснс, 11 Ву•1анска, Гrкајска, Јо1uани•rка, Вра•rс11ска
11 Трсбиhк<1 рска са лепе с·гранс. Снс рекс, изузев Бистри11с, Сочанскс и
Вrа•1спскс, имају рсла·1·и11но кра·гак ·гок, оц 10110 20 км.
flс11<>лс1111ки п<1кrина•1 011u1·1·инс •1ине разли•1и·ги ·~·ипови зсмл,и111·га: п<1рс11
Ибрu и Ј\<111.их ·гоко11а 11,с1·011их r1ри·г<>Ка јс најпло11нијс зсмл,и111тс (алу11ијалн11
ll<lll(JCИ и CM(JllИI\a); у llИillИM зонама смењују ес суКI\ССИ\ЈН(1 разли•rи·1·и 'l'ИЈЈ()IЈИ
111умских зсмл,и111·га ( сир<>зсм, орга11огено силикат110 зсмљиru1·е и хумусн<1
414
силикатно земљиште); на већим висинама, до 1000 м, смењују се смеђа и кисела

земљиu1та, подзоласта, планинске црнице и земљишта подалпског типа.
Шуме, ливаде и пашњаци заузимају највећи део територије општине

(89,lбо/о) и према висинском распореду могу се поделити на три појаса: ниски,
средњи и 11исоки. У ниском појасу вегета11ију чини лако дрвеће, поред река (врба,
ј<>ва, ракита, то11ола и 11руго) које нема оштру границу распрострањења; средњи
појас је на побрђима са сит110-11рногорицом (дрен, глог, леска, руј, клека и други);
у високом појасу су шуме (храст, буква, јавор, брест и друге). Четинара је врло
мало (2 о/о).
2.
Према резултатима археолоu1ких истраживања, Ибарска долина била јс
насељена у праисторијско доба, о чему има више доказа на терену који се
манифестују архсолоu1ким налазима у Житковцу, између Звечана и Вала•1ког
крша 11 Со•1ани11и. Први становници о којима постоје писани документи који су
нассл,авали овај крај били су Дарданци.које је Д. Срејовић, на основу
археолошких налаза, П<> етичкој припадности раздвојио од Илира и сматрао да су
сроднији Тра•1анима него Илираима. Дошав111и у ове крајеве у 1 веку наu1с ерс,
римски колонисти су псома брзо и без много напора извршили романизацију
с1·ароссдслаца Дарданаца који су ес повукли у брдовите крајеве и у литератури
r11>зна1·и ка1Ј Власи, као сто•1арско-профссио11ална груr1ација а нс као стни•1ка.
Из времена владавине Римљана у овим крајем постоје многи остаци
материјалне културе (Црвени, Вуча, Доња Камсни11а, Јоu1аница, Горњи Крњин).
Међу најзна•1ајнијс с111Јменике римск11х колониста у долини Ибра је Municipijum
DD чији јс жи1101· траја!> од 11 до IV века наше сре.
После поделе рf1мског 11арст11а 395. године на1uе ере, Ибарска 11олина
припала је Византији. У VI и VII веку почиње јачи продор народа са севера и
исгока на Балканско полуострво. Међу тим народима налазиле су се и прве
словенске масс које су до IX века населиле до.лину Ибра. Досељавањем
слопснских племена и оснивањем 11рос срс11њевсковне држапс Ибарска долина
постаје ризни11а спомс11ика историје и кул1·урс. Средњевековни град Гали•~ ес
помин,с у дар1>пној повељи краља Милутина Манастиру Бањској ок<Ј 1315.
године лс>цира11ог источно од Со•1аницс и у њему јс пре два пека постојало
•
византијско насел,е.
После смрти 11ара Ду1uана (1355) прилике које су погађале Србију и1uле су
у корист Турака и 11ни су 1455. гс~дине заузели 11вај крај, када и Ново Брдс>,
Липљан, Трепчу, Призрен и Бихор. Падом Рашке заврu1ено је њено
средњевековно разцобл,е и од тада народ живи под Турцима до 1912. године.
Први балкански ра1· и ослобађање од турског ропства омогућили су да
овај крај уђе у састао државе Србије.
Лепосапић са околином преживљава тешке године и за време 11рвог
спетског рата (1914 - 1918). Због припремања устанка и ослобађање Ибарске
долине, окупатор се сурово обра•1унао са народом. У косовско-митровачкој
касарни, коју је запосела аустроугарска војска 30. јануара 1917. године, обешено
је 13 виђених људи, већином са по11ручја сочанске опu1тине; на по двадесет
година робије осуђс110 је 26 лица, њих 8 на по 15 го11ина и дванаест малолетника
11а по десет година робије.
Финална разматра1ьа 415
~~~~-~~~~ ----·-
После окупа11ије и распа11а међура1·11е Југославије, позив на оружани

ус·1·анак пр<Јтин <Јкупа·г(Јра прихватио је 11 нар<Јд ОВ(ЈГ краја. Са r1одру•1ја опп1·гинс
у рс11овима наро1111осЈслободила•1ке борбе учествовало 863 бор11а.
Ка11а ес вср<>вало да су ратови прошлост, и да их ви111е ника11а нсhс би·1·и, у
Енропи, 24. марта 1999. године почео јс рат на Балкану. У 20,10 мину1·а сирене су
(Јгласилс по•1стак бомбар11овања Југ<Јu1аuијс које јс, после 78 дана, завр1uснrЈ - 10.
јуна 1999. године.
Д<ЈЛасК<ЈМ Турака у <ЈНС крајеве срr1ско стансЈвнип1тво јс r10•1ело 11а ес ссЈ1и.
!!(Јеле снаког ра·га nођснсЈг на ОВ(ЈМ 11р,>стору, а њих јс би.qо 1455, 169(), 1718-1919,
1737-1739, 1788-1791, 1806, 1876-1878, 1912. и 1913. 1·011инс, 11ас·1·ајали су 11ру111·1·нсни,
nсрски 11 с1·ни•1ки 11орсмсhаји. П(ЈСЛсди11а ра1·н11х збиnнња су 6cз11_qa111hc 11 насил,а
услед К<Јјих јс с·га11<Јнниш·г11(Ј 11ринуђс11(> 11а 11апу111·1·а cnoja <>гн,11111·га.
3.
Цt:(Ј крај у псри(ЈЈ\У ·~·урске влада11и11с био јс с1·ап11(Ј П(ЈЈ\ру•rјс за мигра11ијс
c·1·a1i()HHИil!'ГHa из ј\Иl!арских крајева ка ОСЛОб(Јђс11ој '!'ери·1·<ЈЈЈllјИ Србије. т() јс крај
из К<Јјсг су ес и 11рско К(Јјсг су 11р,1лазилс сеобе и нр111ил(Ј ес иссљана1~с и
нс11рски11нс миrра11ијс с·га11овни111·1·на. Онај географски 11р(ЈС'Г(ЈР јс
•
мс·1·анастази•1ка с·гани11а и мс1·анас·гази•1ка пра1·ни11а преко КОЈСГ су ·гскла
уссл,апан,а према Т<>11ли11и и ос·1·алим 11с;1<1вима Србије. М11гра1111оним сс<Јбама,

ll(Јсс:бн<Ј у XYlll и XIX 11ску, 11асl·л,сни су 11рс11и 11ана11111,их П(Јро11и11а у 011<1м крају.
If(ЈС'Гојала су 11на гла11на прав11н к<1јима ес Ј\(Јссл,апал<> с·га11tЈнни111·гnо. У
Ј\(Јлини Иб11а нај11сhу масу Ј\<Јссл,сника •1инили су: Сјсн11•1а11и, ·1а·гим Ј((Јсс:.q,сни11и
11:1 (ЈК(ЈЛ11нс lf<Јног Ilaзapa, БијелtЈГ Пt1л,а, Бихора и БрЈ(<t 11р11<ЈГ(Јрских. 01111
Ј((>ссл,сни1(и населили су углап11ом села на лсној с·1·рани Ибра и села са 11сснс
с·гранс: Дl>брану, Лсп(>саниhс, Кијсп•1иhс, KajK(J!l(J, Мај11сн<Ј, Дрс11, Кру111•1и1\у,
Лс111ак, Oc·rpahc, ЛtЈЗН(Ј, Мијс1копиhс и 11руг<1. Осим кракtЈ11а 11и11арскс
• • • •
М<l'l'анас·1·а:1и•1кс с·грујс, llOC'l'OJИ и крак К(ЈС(ЈIЈСК(Ј-МС'Г(ЈХИЈСКС С1'РУЈС, наро•IИ'Ј'() ()ј(
П(ЈЈ(!'(Јрс, •~ији су 11ссл,с111111и, зajcJ(II<J са Кола111и1111има (Ибарски Кола111ин), и111л11

11рск(> Р<ЈГ(Јзнс, 11а ес К(>/\ Лсr1<1с<111иhа спу11r·гал11 у д<1лину Ибра.
Крс·1·а11,с с-1·а1t<Јнни111·г11ц 11и11арСК(ЈМ с·грујом r1рсм<1 СЈН(ЈМ крај)' (Јдвијал(Ј ес
• •
11с11рсс-гаН(Ј, али ес уо•1анају •1с·1·и11и Ја•1а 1·аласа:
Прн11 ·галас јс ЈЈ!Јслс аус·гр11јско-1·урских ра·1·<ЈНа и мнсо1111<1г (Ј}\сс,1,а11а11,;1

с·гар<Јсс11с11а•1к<ЈГ с1·ан(1в1111111·г11а 11рсма сс11сру, 11рСК(Ј Саве и Дуна11а.
Други ·~·алас слс11и 1111слс Пр11lЈГ српског ус1·анка и с·г11ара11,у слсЈб<ЈЈ\НС
с1111скс 11ржапс П(Ј•1с·гк(ЈМ XIX 11ска.
Tpch11 бслсжиМ(Ј 11ако11 ср11ск<Ј-·гурских ра·гопа 1876-1878. и lJ/{ccл,a11ar1.c у
•
'l'(JJIJIИ'IKC кpaJCllC и
Чст11рти, најмлађи, 011ссл,а11аr1,с мухамс11ана11а карак·1·срис·1·и•1н1Ј јс 11<1слс

1912. Г(Ј/\ИНС, ИЈ(С 11рсма К(ЈС<111у.
~\ај•1с111ћи yзp(Jl\l·I CC()UC су CK()H()~ICKC пр11р!Ј]\С, а бИЛ() јс 11 друг11х раЗЛ(ЈГ<I:
бу11с, 11смири, ГЛН}\. с111111сми•111с б(ЈЛСС'ГИ (куга 11 К(ЈЛСра), (JKYIIH'l'!)pcки зулуми,
11<1с·1·у11н<1 с11у111·ган,а 11з 11Ј1а111111сК(Ј-бр11ских r1pc11c.1a у ниже 11орс11 Ибра к<1ја ·1·рају
11 11аннс.
I!(Ј1Јр111и11а и бр(Јј с·1·а11<Ј1111ика (Ј11111·1·инс Лс11(1са11ић у11сhали су ес 11аК(ЈН
11р11кл,у•1с11,а сел;~ (!ЈI111·ги11н С<>•1а11и1(а 11 Лс111нк, краје~~ 1959. Г(ЈЈ\ИНС.

•
Бр<Јј с·га11t11111икн и Ј\(ЈМ<1hи11с·1·а11а према 1·<ЈЈ\и11нма 11<Ј1111са, ll[JИKa]Hll ЈС
1·рафи•1к11.
20000 18910
18044
18000 16911 16904 16395
16000 14851
14000
12000
10000
8000
6000
t,000
2000
о
194 8 1953 1961 1971 1981 1991
УК)'ПАI 1 f;POJ Сl'А110П11ИКА У ОПUГГИ1·111,1ЕПОСАВИЋ
500) 4470
4070
3761
4001 3165
ЗОО) 2452
2109
200)
100)
1948 1953 1961 1971 1981 1991
YKYllAll lil'OJ JIOMA'liИllC'ГAIJA У CJПIUl'ИflИ ЈIЕПОСАВИЋ
С1·алнс ћ1игра11ије псЈслсдњих деце1111ја довеле су до бројног опадања

пс>пула11ијс у свим брдско-плаf1инским селима и 110 процеса старења и
нс11еояољног обнављања С1'аf1овниu1·г1Ја, поремеhаја у 11олној струк1·ури (велик
број нежења), 1uтс> је омело демографски, со11ијални, економски и дру1uтвени
•
разно] оп1111·ине.
4.
До Другог с11с1·ског рата опш1·ина Лепосавиh је имала пољопривредни
карак·гср. Настанком fIСЈвих 11ру111·гnс110-скс>110мских односа, подижу ес
11н11устријска 11редузсhа, кс>ја су у по•1с1·ку искл,учиво оријентисана ва11 њене
·гери·горијс. Ру11арс1·во, које у овом крају има дугу 1·радицију, представљало јс
окосни11у свих прсЈграма индустријализације. Она је fiajпpe захва1·алила
Лсп<Јсавиh и Лс111ак. Највсhа радна сЈрГаf1иза11ија је Руд11ик са флота11ијом
Финална разматрања 417
"К(ЈПаоник", Др11на индустрија "Храст" у Лепосавиhу и Фабрика откивака "Иво

Лола Р11бар" у Ле111ку.
Од 529 км на пољопривредну поврu1ину отпада 233 км или (43°/о).
llајквалитетније повр1uине налазе се поред Ибра и Ј\олинама његових при1·ока.
С·груктура пољопривредног зсмл,ишта је следсhа: оранице и баште (18,24%),
воhн,аци ( 4,40о/о ), ливаде и паu1ња11и (76,73о/о ).
Преглед развоја ЗЈ\равС"rва и културе указују да су ес у оi11u·1·ини ЛсП()Савиh
за 11ослеЈ1њих 40 година догађале значај11с ,цру111·гвсно-скономскс промене. Данас
јс то опrптина са три факултс1·а, Институтом за српску културу, Ви111ом
економском школом, две средње 111коле и више основних.
5.
l-!ајвсћи број 11ассља оп1u·1·инс налазимо забележен у средњонсковним
П(Јвсљама српских владара, краља М11лути11а с по<rетка XIV века, и 11ара Уро111а о
замени жу11с Звс•1а11 за жупу Брвсник између •1слника Мусе и к11сза Војислава
В(ЈИновића у ЈIРУГ(Јј 11оловини ХЈУ века. Велики број назива нассл,а ПОЈ\
и11е11·ги•1ним именима налазимо записане с 110•1с1·ка турске в11адавине на овим
11р(ЈС'I'орима (ХУ-ХУ\ век) и са•1уван јс до данас. Мањи број насеља, К(Јја су

П(ЈС'I'(>јала у ХЈУ веку (Трг(Јви111тс пови111с села Гркаје под Рогозни и Нсгомир11и)
и у ХУ веку (Бирово, КуЈ1•1е11 Дол и При1·с1u у нахији Bpa'Ie) нсс1·ала су заувек.
У највећем бr(>ју нази11<1 насел,а прсовлаЈ1авају словенски, односН() српски
•
елементи, 111т<> ЈС наро•1ито у(>•1љиво у топонимима изведеним према називима
дивл,11х и Ј\<>маhих бил,;~ка и Ј\ивл,их животи11,а и ге<>графск<Јј ·герми11ологиј11 у

саС"r·аву топ<>нима. ЈсЈ1а11 број имена насел,а, а11тропонима<1ког и па1·ронима•1ког
•
t!(Јрекла, извеЈ1ен ЈС ОЈ\ ли•1них имена, надимака или пор<>ди•1них р(>довских
11азина, без (>бзира да ли су словенског или НССЛ(Јl\снског порекла. l'ур11и нису

611·гн<> мењали назине села, осим u1·ro су их прилагођавали спом језику и у
• • • •
'!'(ЈП<>НИМИЈИ овог краја зна1·но мање ЈС турских назива у 0J111ucy на ·гопониМИЈУ
слопенског П(Јрекла.
Иак(Ј јс некадашн,с вла111к<> становни1uт110 прсдстанљало у ХЈЈЈ, ХЈУ и ХУ

пеку зна•1ајну стни•rку група11ију у кон1·иненталном проС"гору Балканског
• • • •
11<>Jty(JC1'p11a, скоро Ј\а нема нассл,а ч11ЈИ ЈС назив засно11ан на с·гароЈ p<JMalJCK(>J
<>СН<ЈВИ, (ЈСИМ у а·гарск<>ј 'Г(>По11имији, н·азинима пла11ина (Пила·1·ови11а), обли11йма
рсл,сфа (Вла111ка Рапан 11а К(>Па(ЈНику) и станиш·r·има С'Г<>•rара (Катуни111·гс КОЈ\
Г(Јрн,ег Крњина).
У с·грук1·ури ·r·опонимије највећи бр(>ј 11азива (33,80о/о) из11сден јс пре~1а
биљнић1 мо1·ивима (фит(>Ними) и животињама које су жи11еле у <>кружен.у
(з(Ј<)Ними), према карак·геристикама и положају рељефа и подама (26,77о/о),
л.у11ским радњама и дру111·1·неним функцијама, ( 19,72о/о) и ту су то11оними
ан1·ропонимијек<ЈГ 11орскла (15,49°/о ). Сакралних (Јбјека·га у 'Г(>Понимији ОВ(ЈГ
краја јс 11рло мало и 1·ри насел,а (4,23 о/о) 11обила су називе из верске
•
·гсрмиНОЛ()ГИЈе.
ИС'1·и•1емо ·го јер, пс1зна·гс> је, ·гопоними су јези•rка сведо•1анства ИС'rорије

је11ног 11ростора на К<>јем су ес смењивали народи и. кул·гуре. Зависно од времена
и места које припа11« јсЈ\НОћl народу, на ОЈ\реlјеном rrpOC1'opy са•1унани су
·1·с>11<>ними пореклом из језика 1·ог нар(Ј/\а ка<Ј с11сдо11и про111Л<>С'ГИ.
ЛЕПОСВИЋ некада .....
...... и caJta
-- . -- '• ----·":.":~ .:....- -_.,. ~:!--
••
*...._""
Почели c~I<.) са сn<.1мс1-1ицом ·-···

.... зaвp1u;\IJ<1t.10 ruc·roнaњt:~f КУД-а Коt1аон1tк и 11onpcjer-.1
Светог Сапе, (акаЈ1с,1ик <:11сто•1•1r Арсиh Басара) које је
IIOKЛOll к;1 11·ry1 piiC ма11ифсС'Г~ltt-1јс Глttioptrje
Гли1и<1 Елсзов11/1 Ле11осап11hу, ју11а 2()()0. год11нс
421
1-Iапомена ау·1·ора
Писању студије пристуr1ио сам са (Јсс!iа11,см морал11с (Јбавсзс r1pcrv1a

• • • •
овом крају у КОЈСМ сам провс(Ј 11аЈлс11ше 1·01~ине живо·r·а и ·1·р11 /\L:L\r~11и.1e
радног и стваралачког века. Уз rv111ore тешкоће, писао сам јс ви111с 1·оди11а,

11ракти•rно од 1974. го11и11е ка11а сам на Природ110-матсма·1·и•1ком факулте·rу
у Скопљу одбра11ио 11и11ломски рад са тсМlЈМ Лепосаниh и ОК(ЈЛ11на -
рсгионално-гс(Јiрафс:ки 11рика:Ј, и то јс 1ьс11а генеза. Уобличила ју јс жсл,а
да и Лепосави!; добије своју монографију и р<1д carv1 инте1-1~Јив11рао 11(1слс111ьс
•1с·1·ири годи11е, 011 1999. Биле су то године мука и радос1·и с1·11ар<11ьа, нсл11кс
наде да ћу 11ocalJ завр1пити и очајања које ме је доводило ДlЈ 11tЈ'>1ис;1и да га
оставим недовр111сн11м.
Ј1спосав11!; са ОКlЈлином има богат}' историјску 11рr>111лос1· о Kl>joj ес

ма,10 11исалrЈ. ИакlЈ јс крај 1·ер11торијално 11рипадао Ра111ки, 11рвој ср11скlЈј
• •
11ржа11и, о ·гоме 111IJC 11а11иса11а с·1·у11иЈа и ма;10 се или 11(J1·pc11111r> зн<1 о ·1·,Ј~1
• •
11cp11t>J\Y ср11скс 11с1·орИЈС; 11иса1111 извlЈри су оску11н11, и ·1·с1 ЈС разл(Ј1· 111·1·t> у
овом раду пос1·ојс lJдpcljc11c 11разнине.

Писа1ьс с1·у11ијс подс·гакла су и а111·рl>1101·еографска и с·гно11r>111ка
ИСЈIИТИllаН,а CCJla на ИC'I'O'IHOj с·1·ра1rи PoГO'Jllt:, која је 193 l. и 1937. /"О)\ИНС
изнр1пио 11озна·rи ср11ски с1·нол<ЈГ Пе·гар Ж. 11етровић, и сс;1а на З<III<li\Hoj
с·гра11и Ко11а<111ика, која је тридссс·rих и чс1·рдесстих I'lJJ~и11a r1po1111101· нека
извр1u110 Радослав Љ. Павловић. Иако су рукописи Ђ о насељима и
порскилу с1·анов11и1111·ва овог краја били при11рсм.ъени за 1111·ампу, МtЈрали су
11а сачекају бол,а 11рсмс11а. До руко11иса I1етра Ж. Пстрr1вића О1111с
ЈЈ(Јјсд1111и.>,; 11ассл,а у облас1и Рашке 11оссбн11 део (оп1111·и J\Cl> Р;1шк;1,
;1111ропогсографска 11роу•1анања објав;ьс11 јс 1984. године), иако ес нал<1зи у
Етнl>графском му·3сју у Беl>граду, нисаr.1 могао доћи ·raкlJ да пећ 11с1· .'\CI\c1111ja
(Јстајс 11сдос·rу11ан научној јавности. Мсlјутим, руко1111с Ра11с<Јс11<111а ЈЪ.
Павловића о с·r11<Ј1·рафским ис11итива1ьиr.1а копаонички села, кој11 је прсда·r
САНУ и заведен 11011 брlЈјем 1~-476-11-41, био ми је доступа11
Прикуr1љањс матl~ријал;1 за посебан део с1·уд11је О11ис fl(J_jcд1111Frx 11асс1ьа и
р(Ј/((ЈНа захтевао јс много времена. Кор11с·гио carv1 11исанс извl>рс. али и
казиван.а старијих људи овог крај;~ као и 11ародна пре11а11,<1. Об111uао сам сна
• •
11ассља на 1·ериторИЈИ 01ru1тинс и резул1·а1·и истраж11ва1ьа ГЈ<Јказују да ес у
њој одвијају дру1uтвсно-скономске промене које обавезују /~а ес предузму

мере за у усмеравање и санира1ье тих про1~еса, пре свс1·а, 11а 11ла11у
рс11родукције с·rановни111тва. Јер 11ро11ес 11епо11у.~а1~ијс захва1·ио је м1101·а

сеоска насеља и она ес налазе 11а ивици опстанка, а 11екс ћс брзо 11сс·1·а·rи са
карте насељених места.
Приликом обиласка села запазио сам да:

1) Села немају путеве, па им је приступ врло о·гежан или 11еМОГ}'ћ.
422
2) Пропадају стара гробља и црквишта, препуштена зубу времена и

зарасла у шибље и траву.
3) Изумрли су стари сеоски за11ати и нестају многе воденице -пото'Iаре.
Монографија је подељена у ----- делова. У првом делу дати су подаци
о положају, површини и физичко-географским карактеристикама, а затим
• • •
етничка и ИС1"ОРИЈСКа прошлост од праисторије преко римске и византијске;
управе, средњег и новог века до данашњих дана. То је период дуг око три
хиљаде година. У књизи је обрађено и природно кретан,е становништва, а
праћени су и пописи станов11иштва по насељима од 1921. до пописа 1991.
године (пописом 2002. године нису обухваћена насеља на Косову и
Метохији).
Посебну пажњу поклањао сам насељима, насељености и пореклу
родова, као и топонимији насеља, чији су називи, у највећем броју, 11астали
у периоду слоnенског досељавања на Балканско полуострво.
Обрађен је и развој привреде општине између два светска рата и
период после Другог све1·ског рата.
Становни1uтво овог краја се стално одсељавала па може доћи време
да се све заборави. Да се не знају корени и старина. Зато сам на крају књиге
дао породична стабла појединих родова.
Приступајући 11рикупљању грађе и писању књиге, рачунао сам на помоћ
грађана, радних организација општине и појединаца и она није изостала и
била је драгоце1-1а. Жао ми је што немам могућности да поменем сва имена,
али се најсрдачније захваљујем свима. Посебну захвалност дугујем др
Милошу Ђорђевићу, директору Института,
који је суштински помогао у припремању и изради монографије.
На крају, надам се да ће студија наћи место у науци и да ће њени недостаци
и пропусти подстаћи истраживаче на вреднија остварења, у духу Светли
гробови Јована Јо1Јановића Змаја:
Где ја стадох
- ти heu111оhи!
Што немогах - ти hеш моhн!
Што ја почех - ти продужи!
Још смо дужни - тн од_рки!
423
------------------- -------
Инфор1"1атори
1. А11тоннјсвнh Зоран, лекар, директор Дома здравља у Лепосавићу, умр11

2(JQ2. ГОl\ИНС.
2. Антоннјсвиh Милија из Мај11сва :1ап,1слен у "Ау·гопре11озу" Ра111ка, живи у
Лс11осавиhу.
3. АНТ(Јснјсвнh Игњат(65) из Камсни11е, пензионер, жини у Ибарск11ј
Сла1·ини.
4. Базиh М11лија, из Ба:1иhа, 11редссдник Самос-галноr синд11ка1·а 011111ти11с
Лс1111саииh, жии11 у Лсп11сав11hу.
5. Бали11нh Аврам, из Ј.Јубокt:, 11снзи11нt:р, живи у T11pl)a11y.
6. Бан(Ј11иh Ж111ЈК(Ј, пензи11нt:р, из Бан<11Ј11hа, засс<>К Ћиркониhа, жиR11 у
Лс1111са11иhу.
7. Бараћ Хранисла11 (7S) из Дссс·гка, 11с11зионср, жиии у Jlcnoca11иhy.
8. Бараћ Чсд1Јмир, n11л.<>Il[ЈИ1Јрс11ник из Ј1>111ани11с.
9. Бах1·11јарсниh М.v:(арсм, из Рна·1·скс, 11и11ломирани правник, жи11и и ра11и у
Лсn11саииhу.
1(). Благ(Јјсн11h Љуб111r1а, 111·1рск·гоr Ос11t11Јнс 111коле "Вук Kara11иh" у
С11•1ани1111.
11. Блажар11h РаТК(Ј, радник у СО ЛспосаRиh, жи1111 у Јарин,у.
1·2. Бor;tJaH(JHиh Мил(ЈЈrr, из Рик<>11а, пt:нзиониса11и нас1·авник ис·1'<>р11јс и
1·с1>rрафијс и 11уrоrс1ди1111ьи 11руu1·1·11снс1-поли·ги•1ки ра11ник, живи у Раu1ки.
13. Б(Јј(ЈНиh Мом•1ило, пензионер из ТRрђана.
14. Бr1рисанл,с11иh Јlан1·слија, живи у Дрену.
15. Б(Јјониh Мнлои1, заn11слс11 у "Ау·1·011рсвозу" у Paurк11, жи11и у ТRрђану.
16. БrЈПЈК(ЈНиh Андр1t}а (90), из Пс1с1·сња, нас1·аоник нсма•1коr језика, жи11и у
Лс1uку.
17. Васиh Ви;4осав, рс11111м из ЛеrI<>санића, ск<ЈН<Јмис-1·а, nензио11ср, жиnи у
Крал,еву.
18. Васнh Ду111ан, 11с11зи11нср из Леnосаииhа.
19. Васнљсниh Ра/Ј(Јсан, 11з В11·ганов11hа, хемијски 1·ехни•1ар, живи у Зне•1а11у.
2(). ВL·л,ов11h Мии;Јраг, р<ЈД<ЈМ из Баш•1с, у Црној Г<Ј[ЈИ, пензионер, жи11и у
Лс111ку.
21. В11р11јевиh Милан, из Доњег Кр1ьина, запослен у Техничкој 111к<1ли у
Леn<~савиhу, г11е и жи1111.
22. Вукадиновиh Ду111ан (83), пензионер из Гу лија.
23. Вукадиновић Љубинко, дипломирани економис-га, из Гулија а жи1111 у
Лс11осавиhу.
24. Вукићевић - Бој(Ј/ЈИћ Вср1114а, из д<1браnе, мс11ицинска сестра у Дому
з11раRља у Ле11осаRиhу, жиRи у ДобраRи, засеок Језер<Ј.
25. Вукиhсв11h Добри14а, из Дре11а, живи и ра11и у Београ11у.
26. Вукиhсн1th Вук;1111ин, ро11<1м из ДсЈб11аRс, заирu1ис1 факул·ге·г nс1ли·ги•1ких
наука, живи и ра11и у Ле11осаоиhу.
27. Вукићевић Жива11, 11иnл11мирани инжињер е;1ек·гр11·1·ехнике, жи1111 у
Сt!'!<IНИ!\И.
424
•
28. Вукојевиh Вукоје, рс>дом из Грани•1ана, дирек·rор Фабрике "Иво Лола

Рибар" у Лешку, ж11ви у Лепосавићу.
29. Вукиhсвиh Рајко, из Кајкова, 11ензио~1ер, живи у Тврђану.
30. Букиhспиh Рад1tслап, 1tипломира11и економиста, из Кајкова, живи у
Лепосавићу.
31. Вука111иновиh С~111л,ана, рођена Са11иh, домаћица, из Родеља, живи у
Лепосавићу.
32. Ву•1иниh ДрагсЈл,уб, 11и111а економска r11кола, пензионер, живи у Ву•1и.
33. Вучстиh Живорад, из Градишта, запослен у Комер~tијалној банци у
Лспосавиhу, живи у Лепосавићу.
34. Глии1r1виh Градимир - Дако (74), пе11зионер из Горњег Крњина.
35. Ди1повиh Драгој,чо, из Десетка, пензионер, живи у Лепосавићу.
36. ЂrЈковиh Драгоје, 11енз11онисани воза•~ у вТрепчиг, живи у Лепоса11иhу.
37. Ђорђевиh Павле, пољопривредник из I~рна1·ова, 1·де и живи.
38. Ђурђевиh Добр11ноје, 11рофесор иС1·оријс у Техни•1кој 111коли у Лепосавићу,
родом из Мо111н1111е, жиnи у Ј1еr1осаниt1у.
39. Ђури•1иh Ми11ади11. 111еф гео11е1·ске управе у Јlепосавиhу, живи у
40. Закиh Koc·1·rJ, пензионер, ЖИFIИ у Остраhу, засе<>к Сими•1и1111·е.
41. Инанониh Pa;fИH(>ic ,ра11ник у ·1·рго11ини, живи у 1t>1IIани11и.
42. I'1гња1·rЈниh Ста11кr1, из Гркаја, ра11ник, живи у Ву•1и.
·' .\. Ј"С1ТаМrЈниh Ахмет, пснз11онисани 111умар, живи у Каљину .
. 1.1 . • ';1кrЈnље11иh Видосав, 11ензионер, из У лија, живи у Лепосавиhу.
~ }; •1иhијсниh Миљојко, наставник математике у Основној 111коли "С1·ана
. 1;111ин" у Ле111ку, из Остраhа, живи у Лешку.
Јаниhијсвиh Ра;fисан, ра111111к МУП-а Србије, из Руцман11а, живи у
'•'lаНИl\И.
17 Јанои1евиh Миодраг (78), пензионер, жи11и у Бистрици.

i.~ Јасниh Мирослав, у•1итељска 111кола, пензионер, живи у Ле111ку.
19. Јев/јовиh Видr1сав, ~1аС1·анник бис>логије, из У лија, живи у Лепосавићу.
:'iO. Јеврсмовиh Всл11мир (79), пензионер, из У лија, жини у Лепосавиhу.
51. Јсврсмон11h Споб111fанка, од Бараhа из Горњег Крњина, живи у Чикагу
(САД).
52. Јездимиров11h Вука11111н, из Белуhа, дипломирани електроинжењер, у
Техни•1кој 1I1коли "Никола Тесла", живи у Рашки.
53. Јслсниh Гојко, запослен у ПТТ .Тlс111ак, живи у Јелениhу ко11 Лс111ка.
54. JeprJв11h Мио;Јра1; 11ирск1·ор "Жи·гопродукаг" у Лспосавиhу, живи у
Ибарском Постсњу.
55. Јова1101111h Вукомир, пензионер, живи у Слатини.
56. Колакон11h Милун, грађевински ·r·ехничар, запослен у СО Лепосавиh, живи
у Мекиниhу.
57. Кал11•1ани11 Селимир, лекар примаријус, интерниста и кардиолог, ради у
Здравственом цен1·ру у Косовској Митровици, живи у Лепосавиhу.
58. Костов1rh Милосав, дипломира11и правник у пензији, живи у Горњем
Крњи11у.
59. К11стовиh Милунка, рођена Илиh, из Земани1{е, Ви111а комерцијална
школа, ра1tи у Оп1111·инско~1 суду у Лепосавиhу, живи у Ле11осавиhу.
60. Кона•1евиh М11хајло, ВКВ ра11ник, из Требиhа, живи у Лепосавиhу.
61. Крстовиh Драгии1а, правник, из Дрена, жив11 у ЛспосаFЈиhу.
425
62. Кузмановић Властимир, запослен у "27. новембру" у Рашки, живи у

Постењу.
63. Кузмановић Радомир (73), пензионер из Јариња, гдс и живи.
64. Лакићевић Предраг (53), угоститељска u1кола, пензионер, живи у Ку·гњу.
65. Лешевић Анђело, наставник физике у Основној школи "Стана Бачанин"
у Ле111ку, из Остраhа, живи у Лешку.
66. Максимовић Прв(Јслан, из Бара, начелник Одсека за привреду и
дру111твсне делатности СО Лепосавиh, живи у Ле1uку.
67. Марковић Ангелина, рођена Јовановиh (69), домаhица, из Горњег Кр11,и11а
68. Маринковић Миломир, машинска школа, живи и ради у Лешку.
69. Мартиновић Вукосав, столар, пензионер, живи у Кијсв,1иhу.
70. Милановић H(JBltI.(a, запослен у ФМД "Иво Лола Рибар'' у Лешку, живи у
Лепосавиhу (Лспосавска рска).
71. Миладиновић Гојко, из Дрена, воза'~, пензионер, живи у Лепосавиhу.
72. Милић Милија, из Белог Бр11а. бивши ~~иректор Завод за за111титу
сr1омсника културе Србије, пензионер, живи у Београду.
73. Милуновић Зоран, из Заврате, живи у Кајкоnу, ради у Лепосапиhу.
74. Милетић Жива;rин, у•1итсл,ска школа, запослен у Заво1~у за з11равс·гuснtЈ
осигурање у Лс11осавиhу, живи у Кајкову.
75. Милетић МирК(Ј, пензионер, живи у Кајкову.
76. Миленковић Д(Јбривојс, из Круш•1ице, живи у Сланиш1·у.
77. Миленковић Радован, профессор филозофије у Тсх11и,1кој 111коли "Никола
Тесла", живи у Ибарској Камс11и1~и.
78. Милснтијсн11ћ Ан1·оније (80), из Мскиниhа, биnr11и пре11сс11ник tЈ11111·гинс
Лсr1t1савиh, 11с11зиl1нср, живи у Лепосавиhу.
79. М11лун(Ј/ЈИћ Рад(Јсав (52), из Придвори11е, пензионер, живи у Ле11осавиhу.
80. Минић Миладин, дирск·гор "У11ивсрзала", живи у Лс111ку.
81. Милановић Зоран, 11ипломира11и екlЈномиста, у Тсх11и•1кој 111коли, жи1Ји у
82. Милут11новић Драгиrпа ( 45), из Грани<1ана, завршена техничка 111кола,
ра11и и живи у Лепосавиhу.
83. Милојевић Милосан (78), дипломира11и скиномиста, дугог(Ј/\И111н,и
11ру1u·1·nсно-полити•1ки радн11к и председник СО Лепосавић у виu1с ман11а·га, из
Родел,а, живи у ЛсПlЈСавиhу.
84. Милојевић Радосан, пензионер, из Крш Мале - Со<1аница, живи у
Ле11осаnиhу,
85. Милојев11ћ Стана, рођена Вулиhевиh (75), домаћица, из Кијсn•1иhа, жини у
86. Милентијевић Pa;rojK(J (78) пензионер, из Кру111евл,а Ђ Со•1ани11а, живи у
Лспосаnиhу
87. М11лосанљсвић Нсб(Јјi11а, профссlЈр биоло1·ијс у ОШ "Слободан Пснсзиh
Кр11ун", живи у Лспосавиhу.
88. Милосављевић Добривоје, 11з Јо111аницс, у'1и1·с.љека школа и 111кl1Ла
уну·гра111њих послlЈВа, живи у Лепt1савиhу.
89. Милосавл,снић Драги111а, средња саобраhајна 111кола, пснзиt1нер, из
Црна1"lЈВа, жи ни у Лепосавиhу.
90. Милоп1снић Ратомир, из Ос-граhа, ради у "Универзалу", живи у
Лспосавиhу.
426
-----·-- ---------- - - - - - - - - - - ---------- - - · - - · - · - ---- ---
91. MиxafлlJBlth Радош, из I'рани•1ана, 11иnломирани инжењер технологије,

рад11 и жини у Лсnосавиhу.
92. Недс11,ковиh Љуби111а, nснзионер, из У лија, живи у Леnосавиhу.
93. Не111овиh Мина, из Кајкооа, ди11ломира11и економиста, живи у Леn11савиhу.
94. !Јиколиh Р. Милан, 11рофесор физи•1ког 11асr1ита11.а у Тсх1111•1кој r1rк1ЈЛИ
"Никола Тесла" у Лсnосаоиhу, жи11и у Лсnосавиhу.
95. Николић ТИМlЈ1'Ијс, из Зр11осска, ра11и у Руднику са фл!Јта11ијом
"Коnаон11к", живи у Лсnосавиhу.
96. Ниhифорl!Виh Мил(1сан, nензИ!ЈНисани nо111тар, живи у Костином П!ЈТоку.
97. /Јухопиh Ахмсдин, из Врбе, шеф Месне кан11еларије у Вра•1с11у.
98. Oбpa/fl111иh М1rљојкс1, из Дрена, радник "Прве петоле·гке", живи у Дрену.
99. Ј/авлlЈВИh Р,1дослап, заnlЈСлен у "Србија 111уме" у Леr1!1савиhу, родtЈМ из
Кр<11'11НС. Г}\С и ЖИIJll
lfJ[J. Јlла11иh СТЈlЈбо;rан, из Зсма111111с, ра11и у Цс11·гру за сn1;11јал11и рад у
Лсn!Јсавиhу, живи у Лс111ку.
101. Псрп11иh Жарко (75), из Вра•1сва, nравни1<, жи111. у Вра•1еву.
102. Премовић Ж1111а11, за11t1слсн у СО Леn!Јсавиh, живи у Прсмов11hима код
Лс1uка.
103. Пcтpl1n1rh Лнрам (93) nснзионер из По1·комља.
104. Пе1рl1ниh Мила11, из Јар11ња, 111сф Месне кан11сларијс у Бис-гри11и.
105. ПстрlЈН11јсн11h Вслил11tр, nснзионср, из Тнрђана, гдс и живи.
1Об. Пс1рl111ијс1111h МИlЈ/(раг (79), из Тврђа на, nензионер
1()7. Пеп1иh Гр,11rимир, 11з Ј'орњсг Крњина, 11иnломирани скономис-га у
nе11з11ји, живи у Ра111ки.
108. Ilc111aкп1111h !v/11o;rpar, из Горњег Исе11а, средња хемијска 111кола, ради у
Ру11ни11има са фл!11·афијом "Коаnоник", живи у Леnосаоиhу.
109. Попо11иh АнђслкlЈ (74) 11ензионеr 11з Поnов11а.
11(). Пр•1иh ЖарКlЈ (77), из Јар11н.а, nензио11ер, живи у Ле1r1ку.
11 1. Paдl1111rh ЂорђL·, r1снзи!1нер, жи11и у Гњсж11ану.
112. Pa;rc1н11h liиh1rфl>p (72), пензионер, ро1\<ЈМ из Црuени, живи у Ву•1и.
113. Pa;frJн11h Петар, nензи!1не11 из Гн,сж11ана.
114. Радl!МИро11иh Дамн,ан, пензионер, жи11и у Сео11у.
115. РадонанlЈ11иh !011;111, 11з Ву•1е, 11иnломирани економисrа, nензионер, живи у
Лс11!1са1111h у.
116. Радованl>виh Лал•1е, грађевински инжен.ер 11з Занрате, ради у СО
Леnосавиh.
117. Ра1rовано11иh М11лан, 11и111а сани·1·арна 1uкола, живи у Вучи.
118. Pa,7lJjc11rrh 1(1;rop, ·1а11а·1·лија, 11з Г!1рн.ег Кр1~.ина.
119. Pa/flJjи•1иh Тl1мисла11, из K11n!1pиha, nснзио11исани 1uумар, живи у
Ле11!Јсавићу.
120. Ра;fосанл,с11иh Б11аг~;с, би11111и радник ГСП у Београ11у, и Рудника са
фл11та11иј!ЈМ "Ко11аоник" у Лсnосавиhу, умро 2002. ГtЈl\Ине.
121. Ра;1онанl1nиh Миl!/Јраг, из По·rк<1мл,а, живи и раду у Лсnосаниhу.
122. Ралопиh М111>1•1илсЈ, грађевински ·гсхни•1ар, ради у СО Лсnосав11h, родом
11з Мо111ни11с, ж111Ји у Ле11<1са11иhу.
123. Раловиh Мирослав, заn!>сле11 у "Трсп•rа" у Зве•1ану, из М!1111ницс, жи11и у
Лс11t1савиhу.
124. Ра11осапл,с11иh Тuм;1, из Бо1>•1нна, пс11зи<1нисани nрофссор књижевности у
Тt:хни•1кој u1кtЈЈ1и, жип11 у Лспос<1н11hу.
427
- - - -·--- -- ----- ----- - - ~ ~--~----·-------- - - - --- ------ - -- - ---
125. Радпсављсн11h Тl1мислав, пснз11онср, из У лија, живи у Јiспосавиhу.

126. Ра;(с1савл,сн11h Х11анисла11 (78), из Дон.сг Крњи11а, 11снзИ(Ј1111сани r1ра11ник,
жи11и у Лс111ку.
127. Ра1·кс1пиh Божи;(аfЈ, t:лск·rри•1ар у r1t:н:1ији, живи у ](Ј111а11и11и.
12н:· Pa1rtкl111иh Ссл11м11р, uоза•1 у Ji(>~1y здраuл,а у Лс11(Јсавиhу, жини у
МИ<)ЛИhу.
129. РиС1-иh Лази (инф(>рма"Ј"(ЈР (Ј Р<Јмима), живи у Каме11у K<>I\ Лс111ка.
13(). Сапић ЉубинксЈ, из Ми<ЈК(ЈВ11hа, 1\<1к1·<1р ру11<1рских наука и 11р<1фсс<)р 11а
Ру11арск<1-мс1·алу111ком факул·гс·гу у К<Јсовск<Јј Ми·гр<1ви11и, жиrЈи у
Лс11<1савићу.
131. Ca1111h М11лс1111, рО/\(ЈМ из Ми<1К<Ј11иhа, 11и11ломирани м;1:1111нски инжt:11.ср,
ра11и и живи у Н(Ј11ом (~<111у.
132. Сскул11h Милу-т-и11, (74), 11з I'<1рн.сг Крњин<1, пснзи<ЈНисп11и 11ра1Ј11ик. жини
у Лсn<1сан11hу.
133. C11мc111r11111h Драгс1сл;1н, р<111<1~1 11:1 Б(Ј!Ј<)!Је, засеок С·1·рм<111, пс11зио11t:11, жи11и
у l l<JH<JM П;1зару.
134. C11мc111r11111h М11лr111;111, из д<Ј11.t:г Кр1ьина, 11ен:1ио11с11. жи11и у Ле11<ЈС<1в11hу.
l 35. C11A1c111r1r111h Xpar111L-лa11. IЈ<ЈЛ,<Ј11ри11рсд11ик из Мски11иhи.
136. С11мс1нс1r111h Срс1·кс1, из Баља•1е, ·~лt:ктр<1и11жt:н,ер у
"Е.~ек"Ј·р<11111с·rр11бу11ији" у Jlc11(Jca11иhy, жи1111 у Лс111ку.
137. С11миh Л<1зар, 11с11зиn11ср, из Плака<ЈНИI\е, жи1111 у Jle11<>ca1111hy.
13Н. Сс1врл11/1 Јсрсм111а (52), ·грг<Ј11а•1к11111кnла, пен:~и<111ер, живи у Ку·rн,)'·
139. С·1·;1н11h Ж1111ој1111, из Вра•1ева, 11ас·1·ав1111к ма·1·ема·гикс у Ос1!(Ј1111<1ј 1111-.<Ј.~11
"С·1·ан<1 Б;1•1ан1111" у Лс111ку
14(). Стсфа11r1п11h Ра;1а111и11, ИЈ Ми<~ковиhа, хемијски ·1·схни•1ар,
·1а11<1слсн у Ру1111ику са фло·1·а11иј<>м "К<>IIа<)НИк", жи11и у Лс1Ј<)са11иhу.
141. С'тсфа11с1н11h СлапксЈ, из МИ<)КtЈниhа, ск<ЈН(Јмис1·а, 11ирек·1·(1р У 11ра11с
11р11х<)/\а у Лсr1<1саниhу, жини у Леп<Јсавиhу.
142. С1·сфа11п1111h Милl1мир, 11с11зи<111исани 11ран1111к, 11ру111·г11е11<Ј-rI<>ли·1·и•rки
ра1111ик, ЖИПll у ll<J"I'K(JMЛ.y.
143. Tar1acкl11111h /lc;1L·J1,кr>, из М11<1лиhа, 11с11з11<111ер, жи11и у Лс11<>са11иhу
(Сла11иr11·rс).
144. T€1AtlJIJ11h ! !иh11фс1р, из Бара, за11р111сн факу;11·е·г 11;1p<11111t: (J/\tipa11c, ра11и у
Лс11<1са11иhу, жи1111 у Ра111ки.
145. Tr1мrJ1111h М11д,l)јКСЈ, 11з Бар<~, 111сф Месне ка1111сларије у Ле111ку, жиr111 у
Лс111ку.
146. ТрбсЈл,с11а1( Дам11,а11, из Кру111е11а, 11с11зиn11ср, ж1111и у Ку1·н.у.
147. ТрбlЈЈ1,на11 М11лан, 11ипломира1111 екон<1мис1·а, дирек·г(>11 "Храс1·а", ж11ви у
Лс11(1са nи hy.
148. Тр11фу11lЈ11иh ДрагсЈјлсЈ, судија Оn111тинског су11а у Лспосаниhу, ж1111и у
Лсn<Јсаниhу.
149. 'Грифу11с11Јиh М11·1-;1р (83), r1ол,(Јn11и11рс11ник из Бсрбер111п·rа.
15(!. Ћ11ркс111иh Вука111и11, р(Ј/\0~1 из Ћирковиhа, дипл<Јмирани инжсн.ер.
·1·сх11<ЈЛ(Јгијс, 11ирск·r<)р "КриС1·ала" у ЛсП()Са1111hу, живи у Лепосавићу.
151. YplJ111cв11h Милим11р ( 48), ра11ник, жи11и у Ко1nу1·и11и.
152. <f111ли11l1n11J; Љуб1111кr1, из Вра •~ева, засс(ЈК Крље, 11с11зионср, живи у
Лс11<1саниhу.
153. Цп~·1-кс111иh С;1анкс1, воза•~ д<1~1а з11равл.а у ЛсrЈ()Са11иhу, жин11 у Трик<ЈС}'.
428
- - - - - - - - - - - - - - - - - ----·------
•
154. Цнс1кивиh Радомир, из Бара, економски техничар, у "Универзалу", живи
у Jler1ocaвиhy.
155. ЦпстК(ЈНиh Танаско, из Бара, судија ОпштинсК(Ј!' суда у Лепосавиhу, жипи
у Ј!еп<Јсаниhу.
156. Цпс1·к(ЈЈ1иh Хранислав(79), пољопринредник из Бара
157. Чукић Jlc1'ilp, 11ирск1·ор ЈКП "24. новембар" у Лепосан11hу, живи у Леr11ку.
15Н. Ш1fјаК(ЈНИf1 На;1а. радила у руднику "Копаоник" у Лсп<)СаRиhу, пензионер,
жиRи у Лс111ку.
429
----------·-·---·---- -- -- - ·----
Литература
а) Студије
l_ Алсксиh, А.: Ибар од Рап1ке /(О Краљена, I"о11и111њица Ник<Јле Чyr1f1ha, 111,
Бс<ЈГра11, 1979.
2. Бож<Јвиh, Маринко: Јавор Срсдн.ег Ибра, Институ·г за ср11ску кул·1·уру -
Ilpи1u·rинa, 1993.
3. Бt1111ковиh, Бранко: Народ11<Ј<ЈСЛ<Јб<Ј/(Ила<1ка борба у ИбарсК<ЈМ басс11у,
Заје11ни11а нау<1них ус·1·анu11С1 К<ЈС<1в;1 и Ме·r<Јхијс, к1ь. Vlll, Приu1·ги11а, 1968.
4. Брсзник, Д.: Демографски мс1'<Ј/(И и модели, Инс1·и·гу·1· друur·гиених наукС1,
Београ/\, 1972.
5. Вс111овиh, Ра11с: !!лемс Вас<Јјсн11ћ11 у вези са 1rст<1ријом /_(рнL' Горе,
Држа1111а 111·1·ам11арија, Сараје11<Ј, 1935.
6. Вука11инuвиh, 3<Јран и Богава11, Мил<Јва11: Ср11ска 11росне1а 11 кул1ура у
К(ЈС(ЈВСК(Јј Митр(!/ЈИЦЈf 1836 - 1941, И11сти·гу·г за српску ку11·1·уру - При111·1·ина,
Ле11tЈса11иh, 2()()1.
7. Вукан<ЈВИh, ТСl"Г<Јмир: Дрсн1t1fа друга српска С11ста Г<Јра, Музеј у
При111тини и НароднС\ униисрзи·ге·гска библи<Ј'I"ека "Иво Лн11риh",
При1111·и11а, 1998.
8. Вукано11иh, ТС1·1·t1мир: Осн<1ни С(Јl(И<1логије Ра1f11и•1к<1г дру111·1·н;1 -К<111а<1ник Ј'
Бсл<1м Б/Јду, Вран,е, 1969.
9. Byja•rиh, М.: Рс•1ник мес-Ја у <ЈСЛ(Јбођс11(1ј 0611асти С'1-арс Србије, Бс<)rрад,
1914.
1(). Група ау1·ора: Рс•1н11к српск(1хрва1·ског кн,ижсв11ог језика, САНУ, к11,. 2,
Бc<Jrp<L/\, 1962, к11,. 3, 1965, кн,. 4, 1971, књ. l(J, 1978
11. Гру11а ау·1-<Јра: РL·•1н11к ср11СК(ЈХрна1·ск(1г11 нар(!/fН(ЈI'јсзика, САНУ, KfI •. 5,
Бс<Јrра11, 1968, кн •. 9, 1968.
12. Гру11С1 ау·1-<ЈрС1: Пр(ЈГрам Јfру111·rвен(1-ек<1н<1мск(ЈГ раз11(1;а К<1а11(1ника,
Леп<Јсанић, Инс·ги·1·у·1· за ек<111омику ин11уС'1·рије, БetJI'PCIJ\, 1985.
13. Гру11а ау1·<ЈрС1: Е/11fикло11сдијск11 лексик<ЈН- л1оза11к знан,а - ге(Јrрафи;а,
11111·српрсс, Бе<)rра11. 1969.
14. f'py11a ау·г<Јра: Ис-1·(1рија српск<ЈГ народа, књ. 1, Бс<ЈГра11 1971.
15. Ј'ру11а ay·r<Jpa: К<ЈС<ЈН<Ј некад и /fa11ac, Екон<Јмска П<Јли·гика, Бсогра11. 1973.
16. Гру11а ау1-<ЈрС1: С1у;fи;а (!рганизацијс и уређен.а подру•!ја К(ЈЈiа<1н11к,
Иr1с·ги1·у1· за архи·гек·гуру и урба11изам Србије, Бе<Јrрад, 1987.
17. Група ау·гора: /!рни балкански рат 1912-1913 (OпcpaI(Jf}a српске војске}
к11,. 1, Ис·г<Јријски инс·1·иту·r, Београд, 1959.
18. Де11ијср, Јсф1"<Ј: Хер1fеГ(Ј11ина, Срr1ски с·гнографск11 зб<Јрник бр. 12,
Бс<Јгра11 1909.
19. Димиh, М.: Четири срсд1ы1нL·ковна писма, 11рилози за к11,иже1111<1с·г, језик и
ф<>лкл<>р, БеtЈгра11, 1937.
2(Ј. Ђилас, Јаг<Ј111: CpIICKL' 111к<1ЛL' 11а Koc(JIJY и Мс1·<1хи;i1 (J/f 1856- 1912,
Зајс1111и11а нау<111их ус·ган<>ва K<>C<JIJa, кн,. 14, Ilри1111·ина, 1969.
21. ЂилС1с, Jar<J1u: Ср11скс IIIK(JЛC 11а K(JC<JllY 11 Meт<1x1fjit (J/f Ј-/сман,ића Д(Ј 1912,
Инс1·и·гу·г за ср11ску кул·гуру, Пр11111тина, 2000.
22. Ђ<Јр/)с11иh, Мирослав: Срб1tја Ј' ус-rанку 1804-1813, ИРО Ра11. Београ11 1979.
430
23. Ђорђевиh, Тихомир Д.: 125 година основног школства Рашке, Рашка,
1983.
24. Ђорђсвиh, Тихомир Д.: Ра111ка и околина, СИЗ културе Рашке, Рашка,
1987.
25. mураков, Хаџи НИК()l~ИН: Рск·гори пр11зрснскс богословије 1871 - 2001,
Манастир св. Романа, 2001. .
26. Иuаниh, Иван: Српске ма11астирске сеоске и варошке школе у Турској,
ГНЧ, књ. 33, Београд, 1914.
27. Или]\, Радомир, l'vl.: Ибар - антропогеографска проу•1авања насеља
српских земал,а, књ. 3, Београд, 19()5.
28. Именик места Југославије, Београд, 1973.
29. Елезовиh, Глигорије, Глиша: Ре•1ник косовско-метохијског дијалекта, књ.
I и 11, Инсти1·ут за српску културу - Приштина, Приштина, 1998.
30. Ердел,аноuиh, Јова11: Стара Црна Гора, Слоuо љубве, Београд, 1978.
31. Ердељановиh, Јован: Ку•1и, Братонож11hи и Пипери, Слово Љубве,
Београд, 1981.
32. Јири•1ск, Кl)нстан1·ин и Радоњић, Јова11: Историја Срба, књ. 11, Слово
Љубве, Београд, 1984.
33. Јl>ви•1иh, Живорад: Срб11ја - географска стварност и визија, Инсти·rу1·
економск11х 11аука, Беоr·рад, 1992.
34. Kara~1иh, С·гефановиh, Вук: Даница за 1828, Просвета - Нолит, Београ11.
1985.
35. Кова•1евиh, Љ.: Извештај о г1роналажењу светостефанскс хрисовуље,
С11оменик Српске академије наука, бр. 4, Београд, 1890.
36. Крстић, Бранислав: Косово пре;f судом историје, Београд, 2000.
37. Лутовац, Милосав Л.: Ибарски Кола11rин- антропогеографска
испитивања, САНУ, Одељење друштвених 11аука, Српски етнографски
зб(Јр11ик LXLII, Насеље и порекло стаlilЈВНиштва, књ. 34, Београд, 1954.
38. Лу1'(ЈВац, Милосав Л.: Рожаје и Штавица - антропогеографска испитивања,
Српски е·rнографски зборник, LXXV, Насеља и порекло становништва,
књ. 37, Бео1·ра11. 1960.
39. Лутовац, Милосав: Жупа александрона•1ка - насеља и порекло
стананни111тна, САНУ, Српски етнографски зборник, књ. 43, Београд,
1980.
40. Марко11иh, Јо11ан Ђ.: Географске области СФРЈ, Завод за издавање
уџбе11ика РС, Београд, 1966.
41. Марковиh, Љубомир - Марковиh, Светислав Љ.: Сгановништво
моравичког Старог В"1аха, САНУ, Географски институт "Јован Цвијиh",
ПrЈсебна издања, књ. 57, Београ11. 2002.
42. Мацура, Милt>Ш: Насеља и становништво Области Бранковиhа 1455
године, САНУ, Демографски зборник, књ. 6, Београд, 2001.
43. Милосављевиh, Марко: Климатологија, Нау•1на књига, Београд, 1968.
44. Министарство иностраних дела, Преписка о арбанап1ким насиљима у
Старс1ј Србији, 1898 - 1899, Државна 111тампарија Краљевине Србије,
45. Михајлониh, Живорад: Ру;Јарска чета, Београд, 1953.
46. Миl;сЈвиh, Др<1Гl>: Род(ЈСЈIОН - /fa ес нс .заборави, Брњак, 1996.
431
-- ---------- ----------------- ------- -----------------
47. Мо11ограф11ја За;(ужби11е Косо11а, Спомс11ик и знамсн,а ср11ског l1apo11a,

Епарх11ја Ра111к(1-11ризрснска, Боr(Јслоnск11 факул1·ет у Бс(ЈI'ра11у, Призрс11 -
БctJrpa11, 1987.
48. Му11Ј(ЈВИh, Еју11: Е·111и•1ки пp(!Jfcc1r 11 е71111•1ка (:труктура с-1анов1111и1т11а
Н11н11г Пазара. ЕИ САНУ, П(Јссбна 11з11ан.а, к1ь. 19, Бс(ЈГра11. 1979.
49. Му11Ј(Ј11иh, Еју11: Т)·т1111 и (ЈК{ЈЛ11на, ЕИ CAJ-IY, књ. 27, Бс<>rра11. 1985.
5(Ј. Па11Л(Јnиh, РаЈ\<Јсла11 Ј~.: С·1wнонн11111т110 11 насеља (ЈП1111Ј111с Ра111к;1 Ј'
функt(Ији пр1111релног раЗ/l(Јја, г~и САНУ, П(Јссбна из11а11.а, кн •. 4(),
Бс<>rрад, 1995.
51. 1·1anЛ(JDИh, Ра11осла11 Љ.: П11;r1rбар и Г11к•1а11и1(а, 11ассл,е и 1111рс·кл1>
с1·ан(Јнни1111·11;1, Српски с·1·11t>rр<1фски зб<>[ЈlIИК, кн•. 56. 1948.
52. Пн11л(111иh, Ра11<>сла11 Љ.: Ан1р11п1Јгс·11графска 11роу•1аван,а К(Ј11ао1111ка,
Арх1111 САНУ, ['·1·11(Јrрафска ·~бирка Е 476-11/41, рукоr1ис.
53. [Jcpt)l!Иh, М11л1111ојс: Т1Ј11л11•1к11ус-1·11нак 1917, Сл(Јl\(Ј л,уб1:с, Б(;(11·ра11. 1971.
54. Пср(Ј11иh, Мил11h: Д1Јкумс·нта lJ Pa11tK(~i (J(i,1aC111 19()() Ђ 1912, Архи11
Србије, Бс<>rра/\, 1995 .
.55. flc·гp(JJ1иh, llc·1·ap Ж.: Ра111к;1, :1111р1Јrr1Јгс·111рафска 11p1!J''fa11;111,a. 1, к11,. 26,
ЕИ CAl-IY, Бс(1гра11. 1984.
56. Ilc·1·p(>J1иh, I1с·гар Ж.: Ра111ка. а111р1Ј111Јгс,1графска 11р1Ју•1а11;1н,;1, 11, 11r1ссба11
)\ClJ, руК(Ј[IИС.
57. I1pcM(JJIИh, РајК(Ј: .!Jc--1·11111rc Oc111J!J!IL' 111к.-1лс Вук Kapa{111h )' C11•1a1r11tfИ,
С(1•1а111111а, 1998.
58. Ilcp}'HИ'IIll-i, Бра1ЈК(>: Зулум11 аг11 и бег11на у К(1сонском н11лајс·1у 1878 -
1913, ИРО Н(Ј11а к11,11га, Бсо1·ра11. 1989.
59. 11(JJl<JIIИl-i, Л11р;1м: /(>рн.л Ибар .v сре;rњелt 11еку, I (Ј}\И11111,и11а I-lиK(J,1c
0
Чупиf1а, к11 •. 25, Бс<>rра11. 19()6.

б!Ј. 11(JIJ(JI1иh, А11рам: г,1р11,11 Иfi:1p у сре;rн,ем 11еку, I'l-IЧ, к11,_ 26, Бс(ЈГраЈ\,
19()7.
61. flt111(JBиh, А11рам: УСЈ-анак у Г1Јр11,ем Ибру 11К1111а11н11ку1J/f 1806 - 18!_1,
ГllЧ, кн,. 27, Бс(1гра11, 19()!!.
(12. 11урк<>11иh, М.: f/(JJ111L· ссл;1 у сре;r11,n11ск,1нној Србиј11, Ск(ЈIЈ,~,с. 1939.
63. Р<111<>н,иh, Ј.:Дубр1Ј11;1•1ка 111Ј11с·л,а, cn. 1, Бс(>Гра11. 1935.
64. Рс•111ик Крал,с11и11с Срба, Хр11а·га 11 Сл(1nс11а11а, ! и 11, Бcor·pu11. 1925.
65. Рис·гиh, К(ЈС(Ј11ка: М:1Л(Ј К(1с111Ј(> - а111р11111Јге11гр;1фска c1y1r11;i1, Зајс11ни11<1
11ау•1них ус1·а11(Ј11а K()C(Jll'-1, к11,_ 21, При111·1·1111а, 1971.
66. Ру11иh, Вуја111111: СЈ-;1н1Ј111111111·1·11(Ј Т1Јп.11и1fс'. САНУ, Е·гн(Јrрафски и11с·1·и·гу·1-,
П(1ссбна из;1а11,а, к11,_ 17, Бс(ЈГра11. 1978.,
67. Ссбс•1с11а11, <[>11крс·г и W;1hиp(Jn11h, Ссл11м: /Јасс·л,а Н()Н(ЈЈ!азарсК(ЈГ краја,
Мл,с111, Бс(ЈГра11. 1995.
6Н. Срсј(Ј11иh, Драr·<>сла11: Илири и Тра•1ани - О с·1·арt1балканск11м 11лсмс11има,
Ср11ска к11,11жс1111а за11руга, Бс(1rра11. 2()()2. •
69. C·г(JjaH(JI111h, Љубt1мир: С1ар11 ср11ск11 зап11с11 и на1т111си, 1, Бс<>rра11. 19()2.
7(). T(>/\<>ponиh, Жиnк<>: Металоге1rе1·ска 11блас·г РrЈГ(ЈЗНе, Зајс1111и11а 11ау•11111х
yc·1·a1J(Jna K<JC(JIJa, к11 •. 22, При111·1·и11а, 1971.
71. Т<1миh, Ј<>11а11: О Арнаут11ма у С·гар'Јј Срби;i1 и Сан{1аку, Просос1·а,
Бс(1rра11. 1995.
72. T1>м1rh, С11с·г(>Јар: Пи11а 11Пи11љан11·11асеља и П(Јрекл1Ј c-1a1r(JHl!ИIJJ1·11a,
CAl-IY, књ. 31. Бс<>rра11. 1949.
432
-- -- · - ---------- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
73. Ћоров11ћ, Владимир: Историја Срба, БИГЗ, Београд, 1989.

74. Уро1Ј1евић, А1·анасије: Косово, САНУ, Ср11ски етнографски зборник, KIL.
39, Ifаучно 11сло, Београд, 1965.
75. Уро1Ј1евић, Атанасије: О Косову, антропотсографске студије 11 други
списи, ИнС'rитут за српску културу - При111тина, 2001.
76. Хаџибегиh, Хамид ' Ханџић, Адем и Коuачевић, Ешрсф: Област
Ьра11кониhа - 011п1ирн1t ка1<Јстарск11 попис из 1455, Оријентални инС'Гитут,
књ. 1 и 11, Сарајево, 1970.
77. Хаџивас11љевић, Ј(>Нан: Просветне и пол111'Ичкс прилике ујужниz.1 ср11ским
<Јбластима, Београд, 1928. ·
78. Цвијић, Јонан: БаЈ1канско полуострво и јужнословенске земље, оснони
ан1ропогеограф1tје, књ. 1 и 11, ЗаЈЈ()Д за и:1давање уџбеника СР Србије,
79. Цвијић, Јl>Нан: АнтрrЈП<Јгеографски и етнографски списи, САНУ, Београд,
2000.
80. Цвијић, Јован: Сабрана дела, САНУ, Завод за уџбенике и наС'Гав11а
срс11сrва, Београд, 20(Jl.
81. Чер111ков, Емил: Гра11 /\11ти11оја, докторска дисерта11ија, Београд, 1965.
82. Чершков, Емил: МуниifИПијум ЈЏ( КОД Со<ЈаНИЈ.(е, Музеј к()СОВа,
При111тина - Бсогра11, 1970.
83. Шабано11ић, Хазим: Крајиштс Иса бега Исаковиhа, збирни катаст;1рск11
попис и:i 14.'i.'i. годи11с, Сарајева, 1969.
84. Шћепановић, Жарко: Сред1ье Полимје и Потарје, ИС'rор1tјско-етнол<ЈП1ка
расправа, ЕИ CAIIY, Посебна из11ања, књ. 20, Београд, 1970.
6) Часописи, зборници, новине, архивска грађа, извештаји
1. Барјак·1·аревић, Мирко: Откуд називи насеља Рва111е, Рвати, Рналаси,

Гласник Етно1·рафског инс·rи1·ута, књ. 46, Београд, 1982.
2. Ванић, Милора11: Уз 8О-го11и1Ј1н,ицу Топличког устанка, Народ се није
мирио са теро1·ор<ЈМ ок_vпатора, Једи11с·1·во, Приштина, 1. 021997.
З. Ви·rоrпевић, Крста: СР Србија - САП Косово, Лепосавић, НИРО
Књижевне новине, Београд, 1984.
4. Вукашиновић, Ратомир: Рад органа народне власти у општини Лспосавиh
1944 - 1952, Зве<1а11, 1 Архив у Косовској Митрови11и, Косовска
Ми1·ровица, 1996.
5. Годи111њи програма ра11а де<1јсг вр·rића "l-laшa ра1\0С1·" за школску
2001/2002, Лс~1осавић, 2002.
6. Го11и111њи програм рада основних 1пко11а за 111колску 2001/2002 годину.
7. Годq111њи програм рада 'Гехничке школе "Никола Тесла" за школску
2001/2002, Лепосавић, 2002.
8. Дсфини1·иu11и рсзул·гати поrrиса с·гано1111и11Ј'1·11а од 31. јануара 1921. годфине
Краљсви11с Југославије, ОпrIЈта статистика, Сарајево, 1932.
9. Докумсн·га11иони ма·гсријал Службе за привреду и развој општине
Лепосавић, Лепосавић 2002.
10. Докумснта11иони ~1атеријал о пут11ој мрежи на подручју 011111·rине
Лепосавић, Лепосавић, 2002.
433
------- ------------------------------ -·
11. Докумен·гаt\l!l)НИ материјал ра1111их организа11ија општине Лепосавиh за

2002. го1~ину.
12. Зс•rсвиh, Даринка: Бла11с - ан1р(Јпогсографска исп11тива1ьа, Гласник
Ет11l>графск(ЈГ институ САНУ, књ. 1, св. 1-2, Београд, 1952.
13. Изнеruтај l> прl>11сни 111те1·с l>I\ зсм,ъотреса који су 18. маја 1980, 10.
се11·1·ембра 1983, и 3. мар1·а 1984. године захватили 1·ериторију <>п1111·и11с
Лс11<>сапиh, Извр1u110 nehc СО Лсп,>савиh, мај 1994.
14. Јанкопиh, Т. и Груји•rиh, В.: МорфолrЈ1пке карактсрИС'Ј'ИКе рудних 1·ела и
лежи1пта Бсл(Ј Бр;10 - Копаон11к, Осми геолошки кон1·рес, ЉубЈьана, 1976.
15. Јо11иh, Н. и Брајl>Виh, М.: Побегао са вс111ала, Ј<:дИНСТIЈ(>, При111тина, 13.
ссп1·<.:мбар, 1971,
16. К<>стиh, Бу11имир: Ct:haн,a, Јс1111нс·г110, При111·гина, 2. ()4. 1992.
17. Маркl>ниh, ](Ј11а11: Екскурзија на К(ЈПа(ЈН11к, Српско ге(>Графско 11ру111·г110,
Глоб)'С, бр. 4, Бс()Гра11, 1972.
1R. Ма11ура Мил\1111 и Сс11·1·иl1 М.: С"1"i1новн11111тпо оп111тине Лепосапиh, Гласник
музеја К(ЈС(Ј11а и Мс·r<>хије VIJ-VIJI, (1962-1963), Приш·ги11а, 1964.
19. Мс11иh, Тску111111: Oc11p·r на С1-а11,е и р<tЗВ(Јј 11у1·не мреже 11а 1·срИ"1"(Јриј11
предузећа за 11у1-све из Н(ЈВ(ЈГ Пазара, Ново11азарски зб<>рник, Нопи !Iазар,
1979.
20. Микс·гиh, Драга11: Он1Јмас-1'Ика Бор•1а11скс нисорав1111, uБа1111·инаг бр. 2,
При111·гина, 1991.
21. Мил11са11л,с11иh, Вес11а: Фло1Ј;1Камиље,1~ипломски ра11. И11с·rи·1·у1· за
6111>логију, Крагујс11а11, 2()()().
22. Ми·1·р\>nиh, М.: С-.,1ар1111е српских земал,а - Bpa•1enr1, Х11осн<> бр. 21 у
11рогнанС1·ну, фебруар. 2()()1.
23. Михал,•1иh, Ра11е: КrЈС(ЈНска Ми1р(ЈПИI(а 11 околина у Д(Јба Ј/еман,иhа,
Архив у Косо11ск<>ј Ми·гр<>ии1111, З11с•1ан 1, Косо11ска Митро11и11а, 1996.
24. О11лука ACI-10 Србије l> ус·га11(111л,а11ању и r1<>CJ11>11a11,y
нар111111<><>СЛ<>б<>1111ла•1ких (ЈЈ\б<)rа и Ску1111гги11е 11емокра·1·скс Србије
( "Службс1111 гл<1сн11к" f-IPC, бр. 2/45)
25. О11111·1·и11ска с·1·а·гис·1·и•1ка 11<1кумсн·1·а11ија (11и·1·ална с·1·а·гис1·ика) (ЈЈ\ 1961 -
1991, Лсп<>с<111иh, 1992.
26. Па11Л(Јt111111 Ра11осл<111, Љ., с,·,>бе Срба и Арбанаса у ратон11ма 1876 и 1877-
1878 гr111инс, Српска Ака11смиј;1 llayкa, Ј'лас11ик Е·r11<>Г[ЈафсК(ЈГ иснС1·иту·га.
ИВ-ВИ (1955-1957), Бс<>гrа11, 1957.
27. Па11л<>11иh, Р<111<1с11а11 Љ.: Кулизс, Гласник Е·г1101·рафск<1г инсти·гу·1·а, књ. 1,
с11. 1. Бс1>гра11. 1952.
28. П;111·1·(>11иh, ЈЪуб(>Мир: Ма11ас-111р Бан,ска. З11с•1ан 1, Архи11 у Кос11нскс>ј
МИ'l'[Ј!Ј!IИ!\И, 1996.
29. П<>11ис с-г;1н1Ј1111и111·1·на 1953. Г<)Ј\И!!С, кн,. 13, С1·анlЈ1111и111·гнl> и 1\(>М<1hи11с1·11а,
Са11сз11и за11<111 з;1 с·1·а·г11с·rику, Бс(>Гра11. 1959.
3(). П<>пис С1'а111>1111и111·1·11а 111>маhинс·1·а11а и стаН(ЈПа, кона•1ни рсзулта·rи П(Ј
н<1ссл.11ма, Рсr1убЈ1и•1ки 'J<IU<>J\ за ста1·ис1·ику -11<>кумен·га11и<1ни ~1а1·ериј<1л,
Лс11(1са1111h, ХУЈ - 54-59 Бс11гrа11. 1982.
31. !l(ЈПИС с·1·ан(Ј11ни111·1·11а 1991. Рс11убли•1ки за11<>11 за с·1·а·г11с·гику, Бc1>rra11, 1992.
32. Прсглс11 најјн•1их ·3с~1л,(>·1·rсса К<>ји су ес д11г1)11или 11н IJ!)J\py•1jy К<>ЈЈа(Јника
(JI\ 1R. маја l 9R(J. Г())\и11с. Ссизм<>ло111ки за11<>д Србије, Бс<>гра11. 19R(J.
434
•
•
33. Рајковиh. Петар: Кошани - порекло и старине, Зборник радова Народног

музеја, Чачак.
34. Секулић, Милован: Преглед резултата парламентарних избора у
Звсчанском округу од 1920-1929, Архив у Косовској Митровици, Звечан
1, Косовска Митровица 1996. ·
35. Становништво и домаћинства 1948, 1953, 1961и1971. године, резултати по
насељима и општинама, Савезни завод за статистику, књ. 12, Београд,
1975.
36. Статисти•1ки годи111њак Србије, Републички завод за статистику, Београд,
2000.
37. Становништво по полу и домаћинства по попису 1948. године, Савезни
завод за статистику, књ. 1, Београд, 1951.
38. Средњовековна утврђења око Рашке, "Рашка", бр. 21.
39. Танасковиh, Петко: Зве•1ан кроз векове, Звечан 1, Косовска Митровица,
1996.
40. Тасић, Никола: Праисторијска и анти•1ка цивилизација у Косовској
Митрови1~и и околини, Архив у Косовској Митровици "Звечан" 1,
Косовска Митровица, 1996.
41. Ћирић, Јован: О називима насеља на примерима насеља Југоисточне
Србије, Глобус, бр. 10, Београд, 1997.
42. Ћупић, Жељко: Боје у косовској топонимији, вБаштинаг, св. 6, Институт
за проучавање културе Срба, Црногораца, Хрвата и Муслимана,
Приштина, 1995.
43. Ћупиh, Жељко: Ономастичка делатност А танасија Урошевића,
"Баштина", бр. 14, Институт за српску културу Ђ При111тина, Лепосавиh,
2002.
44. Храбак, Богумил: Дмитровица, Трепча и рудници на Рогозни (до 1600),
"Звечан" 1, Косовска Митровица, 1996.
45. Храбак, Богумил: Косовска Митровица под аустоугарском окупацијом,
Звечан 1, Косовска Митрови1\а, 1996.
46. Филиповиh, М.: О варошима и селима, Гласник географског друштва XIX,
47. Шкриваниh, Гавро: Властелинство св. Стефана у Бањској, Историјски
часопис, VI, Београд, 1956.
ИСПРЛВКLо
1Ја с·гра1111 ЗЗ. умес·1·0 (;)0Јъет11нска ·греба Ь"(Јјс11111111,:кс1.

l la срса1111 45. умсс1·0 JipaxocJ1aoy Срсрuићу трсбаДраг<Ј<"1аву (рејоаи/1)•.
l li.1 с:·11Ја11~1 52. и 325. 11ос11с 29.aвiyc·ra ·'l'еба r10 с111ирол1 кш1е11дар_v. 0J1t1oc1to l l .сс11·гсмбро 110
11оно~1 (Усско11а1ъс 1·J1anc сос·1·01· Јована Крс·гитсЈьа).
l la стра11и 94. умсс·го l1Ја1ьској Бистри11и (1949) треба 1963. и уместо БеЈ1ом Бр11у (1949) ·греба
1959.
l·la с1·ра11и 149. умсс·1·0 1.>оја11 ·1-рсба Uoja11a и умсс·1·0 Мом Ь11а11 ·rp?a Л1011 Б.11011.
l la стЈ1а1111 182. 11а крају текста о ро11у Баз11h11 ·1·рс6а Jta с1·оји: 11з cJtto? fJlJt)c1 П(Ј/1111 1 1_1· ь·,,_-1~1ћ ./с1ас111 11
ь·аз11/1 M1t. ъс~јКfЈ r)(Jl\1110/111 11(1 r/J{lk',\ 1•1llne1n) 1 nlJ.'llllllll 11h' llX 11аукс1.
1lti с·1·ра1111 188. KOJI pOJlit м~1J1y11ooиlili ( 1 Ј!ОМ.) уместо CJl3RC С11. 3JlX3111"C113 MllX3llJl3 ·~·реба ('(t.
atrr1t.·111l,:t(t Jf\ 11'."tt .ffv•1u11r)l111 (Ј /. (Jk'IJ1lJ6ap).
~ la с·1·р::11111 195. у~1сс·1·0 1\р11сЈ~1е11с у l lepo1111м11 ·~·реба lfp11r11ьe11e Ј' /-fe1J(Jl)l1.11:ьi1.
11<1 с·1·р<11111 208. K()Jl 11oi1a LJy•1i11111l111 (20 куl1а), M11J1a1111110011h11 (9 куl1а) 11 "l"p11q>y11on11l1и ( 1З кylia)
)'~ес·1·0 M11;1c11·1·11je111·1l111 (6 i<yl1a) ·греба A-flt.·1e11111/111.
1la с·1·ра1111 209. 11а самом 110 1 1С1·ку 11зос·1'30Ј~с11јс с11е11сhи текст: l)aкиl1cu11lii1 (7 куl1а) 11
М1111)··1·1111(11111!111 (3 куl1с) су 11орск;10~ 11:1 Ч11·1·Ј1у 1 1а11а 11з Чи·гЈ1ука у Ибарск(ЈМ К()Ј1а1111111у, 1·;1с су ес 11осс;1и;111
11·.1 l l11к11111l1c1. l lp11 1 1c1се11а су (11аЈ1,с 1111е ·1·скс·1· како _јс 0111111·ari.111a110).
1lit11i.:·1·oj c·1·pa1r11 :1а рс111 Ј(>ко111·1l111 умсс·rо 011 бра·гс1·nа Kapa11oк11li1·1, ·~·реба Kpa1"c1111·1l1c1.
1la c·1·rc11111 239. умсс·1·0 Ба·1·1ы1•1ка 11 l~J1y111111·1, ·rpcбil Ј)а·г11.11ка Ј"11у11111и.
11 ;:1 t: 1·ra 1111 2 86. 111Jt:11c рс>11а М арко1111l111 ( 1 1 кућа) 11с11остајс текст кој и 1·11ас 11: ///Ју,~11 fJ tlKlJt1r1hr1 ( 6
"~1 1 !1t1) t1t1r)e nu11el\..·1r1 tJt) Kt1t1c1чer;11/1t1 rt:J 7'pe6r1/1t1 nt1 lt.'t' J6tJi' 111r1.~(1 11 JtJlt_v Kt1t1(1•1el111/11r. llpet)(tl\ JJt1KtJ k"e1111J1
(к_1·/1l1 Ke1111l1l1 611:1t1_je .1' Ж1ti?lJ,ьJ111c1 .1tec111y које с:е зоr1е ('111и11е "-:\•he), по ко..11е fJu1'.·(1t111/111 у с:е.11)' JllJt.:e r)t111t111111,e
11ре:Ј11.11е, lJ.J1c·e1111t1 <.'е yt)OflltlflJ.11 cJl) K<1t1(1•1ef111f1tt 11:1 ·1;1еб11hс1 којије ,·с1 собол1 t)ot1e11l1 l)ltlt л1_v1111\с1 <)е111е111а tJ<)
,_-l1i11.\· ri<JrJe 11lJfJer::1tJ r)JJ_1 1;•11l'c1кcJtt11/1111>.·rJji1,:11ut1e (.'t1.ap.Y:l111.~e;1t1 N/11xu1u1a A11a11!1e;1(Jttr)t111 (21. 11tJ11e.\16ttfJ). l,lllk"tJ
JJ,,"-tJrr11/111 _\' <.'!..'.'/_\' 11е c.:11l1l1e 11,·111е c.11t1ae "11el1yc.·lJ611l1с.·е11е t1pt1l1attl!J) 1•
l la с·1·ри1111 312. коЈI ро11а Вук11ћс1111l1а(З куl1с), yri.1cc·1·0 l)a11oj11~111li1-1мa и Jo11a1101111l111.\1a у сс,;1у ·1·рсб;:~
·1;1Vr1.ьer11111.11t1.1· с.·е. 11_1 1 Kp_1·111etl)' 11 yi\1ec·1·0 Лра11ђсЈ101111а11 JLa с·1·ој11 (.'r1.c1nr1,·111lJ.11 ll.vкc1- ll) 1•11111t)t111.
l li1 с·1·ра1111 324 yri.1cc·1·0 Ч11ча11опа11 ·грсба Ч11 1 11111lJat111.
I la t·1·1Ја11и 339, 11осЈ1с ·1·скс·rа о ро11у Јсnрсмооиh1-11µсба Jta с1·оји: /·/з tJltfJ,"' 11с1<)а 11с111111•1е [/c1c.·.;1c1t1
./ecttJe.11c1t111/1, r)tJk'llltJp J?1 1f)C1/Jl."Kll.\" 11и_1•k·а.
l la с·1·ра1111 347. умсс·1·0 Оровч11liа ·1µсба ()par1в 1 111ha.
l la с·1·ра1111 374. )'ti.tcc1·0 Вукуhсв11l111 ·грсба Byк11het1rrl111.
1la с·1·ра1111 384. у~1сс·го МиЈ1ојсв111111 ·греба M11..:1ojer1r1l1u и уместо Крс Мш1а ·1·рсбсt Ј<1Ј111 A'ft1.11u.
11:.1 с·1·ра1111 385. yi\tcc·ro MилojcuиtLll ·r·рсба Mr1:1ojeвr1/J11.
1la с11Ја111·1 386. у~сс-1·0 Ср11ато110 ·~·реба lltJ11t1111c1t1t1.
1l;:i с·1·11<11111 417. 11аЈ1::1·111 ес сЈ111ка соЈ1у11ских бора11а међу којима 11 ЋЈ111l;е ('at~r1h (t·1t1t1j'11. 1etllJ) lt:J 1
1\'f11 tJh"tJt111Ј1с1. (l :1 t!llt Ј .iе 1ье?tJl1c1 а ·16с,,, ,."и ,·1111.' 1е111111t1.

1la к11111с ~1сс·га yf\tec·1·0 з11ака 11авоЈ1а с·1·оје с,;1она н 11Ј111 1·, а умес·го ЈLужс Ltpтc ·Ј11ак ·n. 1lo ·1·0 11с
~1е11.а с~исо 1·скс1·а.
ЈП·г;1лt11;111,с rJIJC кrьигс 11омr1гли су:
Ску11111·1·и11а 011111·1·и11е Jlc11ocaн11l1 l lр11ро11110-ма1·смати 1 1ки факуЈ1тс1· К. М11·1·рои~111а
К(1ор111111а111101111 11с11·1·ар за Косо110 и Мс·гох11ју Ви1uа ско11омска 111кола - Пеh Jle11ocanиl1
B;1ai1c Рс11уб;1икс (:рб11јс 1111 "Ками1ьа" Јlспосаuић
JKI 1 "24.11овсмбар" Jlc11ocan11ћ ГIП ''Ко11аон11к'' Јlс11осавић
·1·сх11~1•1ка llJK(JJl<t ''l l11кoJ1a 'l'ccJ1a'' Jlc11ocan~1ћ 1·111 "Маја" Jle11oca1111h

Ос1101111а 111коЈ1а ''С11обо11а11 l lc11cз11l1 · Кр11у11'' Jioo М.С.М. Лcnocauиh
Јlс11осаоић МИЈ1311 н~1ко11иh, 11ро~1есор.

BLAGOJE PAVLOVIC - Leposavic PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

BLAGOJE PAVLOVIC - Leposavic PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

БЛАГОЈЕ ПАВЛОВИЋ

ИНСГИТУТ ЗА СРПСКУ КУЛТУРУ ПРИШТИНА

1 ГL'СЈrрафс:к1111сЈЈIСЈЖ<Јј, 1р;111111(с и r1cJ1Jp1111111a

11 Cfltf:JИ '1 КСl-/'С(!/]Ј/Јф(:КС Kilpil K't'Cpt!C'l'ИKC

Ј Ј Ј Е711и•1к;1 и ис·1·сЈр1tјск;1 11рсЈ111лос7·

Развој грађсвинарс·1·ва, за11а·гстна

Обrазова11,с и васпитање ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 139

VJJ Постанак и разној сеоских насеља

НазlIНИ 11асс11,а •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 175

Бербериu11·е •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 186

K<JC'l'Иll П(Ј'Г(ЈК ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 26() ••••••••••• •••••••••••••••••••••••••••••••

К(Јu1утица ................................................................. ........................... . 262 ~

Кру111 1 1и11а 264

Мски11иliс •••••••••••••••••••••••• ••••••• 291

Vl1/ РодоСЈЈови .. ............................................................................................... 353

/Х Финална разматрања •••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 413

На11омена аутора ••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••••• 421

'' ~ '• •'

Положај и везе са суседним областима

Тсри·гор11ја Оп111·гинс Лс11<Јса11иh обухва1·а пла11инску облас·1· К<Јrrаоника и

с·г<Ј•1аrских и пољоr1риврс11них 11роизв<>11а Ill'l'O доприноси бољем живо·гу у

И у 11алској про1ЈIЛ<>с·1·и Лсп<>савиh са околином има<> је важа11 гсографск<>­

Осма11лијс. Трасом и прав11см овога пу·га грађене су путне магистрале у ХХ веку.

Звечан"'· :;. ; ('PEДl608EKOSNJt l>fOCT

Један крак "Краљснвог", односно ''Бсоградског''пута, ман.с познат.од

И у 11оба ·гурске владавине преко ове ·1·ериторијс ПlЈС1'ојао је пу1· који је

Лс11оса11иh са 11111ром околи11tЈМ ослобођен јс 1Ји111свсковнс ·rурскс IЈласти у

Административно тсри·горијална подела

Адм1111иС'гративн<1-1·сриторијалнс 11011слс Срб11јс имале су у·1·1111аја и 11а

с-гатистику. Београд, 1955, 291 и 293.

са изЈЈссним корск11ијама оп111тинских и среских граница. Тако јс 1936. године

После априЛСК(ЈI" рата 1941. године Немци су поделили Југославију са

Косонској Митрови11и настаје избор нових прсдставни•rких органа и формирање

' Службене новине, бр. 136-А

демократске Србије. Сл. гласник НРС, бр. 211945, 10.

НlЈвом реорганиза11ијом 1952. го11инс, МНО Лепосавиh и МНО Слатина

На северу од опш·rинс Лепосавић 11алази ес оп111·гина Ра111ка, на

Дип;1омирани економИСl'а М11л<1сав Милојевић (1925) такође у 11г~а ма11да·га

' Ре11убли•1ки эавод за статистику, Бc<>rpai\, 1999. 17.

Видосављевиh (1958) дипломирани рударски инжењер, док јс 2002. године после

ПРЕДСЕДНИЦИ: Миломир Боrдановиh,

· ·--·- " __- _ ......... •

~ ·-; ~.--:. =-:-:· ~ ..fo,~-

Рељеф, геолошки састав и рудно богатство

У рсл,сфу Лспосавиhа са (ЈКолином јасно су изражене /\ЈЈС морфолошке

алувијална ра1Ја11 (изграђена од алувијума, ре•1них пескова и конгломсра1·а),

Ибар, а са западне и сспсрозападнс реком Ра111ком и њеном десном 11рИ'l'ОК(ЈМ

су наталожиле његове притоке и окол11и пото11и.

Алуnијална раван Ибра је 111ира у пределу између I'орњсг и До1ьег Крњина

'Живко Тодоровић, Металогенетска област Рогозне, Приштина, 1971, 15.

Податак да јс само 17,7'Уо ·гериторијс исп<Јд 600 метара надморске висине, а

Рељеф зсмл,и111та карак·rеришу и велики нагиби (до 15о/о), само 4,95о/о

___ _ Ст_рук·1·у~ земљиш1·а према н<l!'ибу приказна је~леЈ\еhој_та-'-б_с_л_и_:---~

Г'солt1111ка грађа Jic11oca11иha са околином је веома разн<Јврсна, а гсоло1uка

Према проу•1авањима И. Миhиhа вулканска актив11ос·г на КопаоrIИК)'

сас·rава. Обе вулканске фазе са подфазама су нарочито изражене на ·1·срену

I-солоu1ку грађу Белог Бр11а чи11и 1·ако:1ва11а "r1одинска серија" сс11имсна·га

У цоли11и Ибра, код Лепосавића (брдо Камиља) 8. Миловановић је 1934.

!1ла.ка(ЈЈ1и11е и l~p1111<1. Велики део •1инс амфиболити изграђени 011 алби·rа,

На делу Рогозне која припада територији општине Лепосавић нису

За руц110 богатство Копоника и Рогозне знали су jon1 пре 2000 година

·гопиони•1арској активнос1·и из тог времена говоре многобројна шља•1и111·га,

Ос~1м оловно-11инкане руде, у Дре11у су утnрђене велике резерве 11ементног

И у 11алској про1ЈIЛ<>с·1·и Лсп<>савиh са околином има<> је важа11 гсографск<>