Filoloki fakultet, Univerzitet u Beogradu

Postmodernistiki elementi
u animeu Steins;Gate

Student: Radmila Palinkaevi, 080858

Mentor: Radojka Vukevi

Beograd, februar 2012.

Postmodernizam je pravac koji se razvio u Americi ali iji se uticaj

rairio irom sveta sa predstavnicima u Nemakoj, Francuskoj, Italiji, Peruu,
Velikoj Britaniji, Poljskoj, ehoslovakoj, Japanu i mnogim drugim
zemljama. Postmodernizam je takoe pravac koji je zastupljen u mnogim
oblastima kao to su arhitektura, filozofija, psihologija, knjievnost,
slikarstvo. Rep pesme, filmovi i anime takoe mogu da budu
postmodernistiki. U ovom eseju ja u se fokusirati na postmodernistike
elemente u animeu Steins;Gate.
Kada se rei Japan i postmodernizam pojave zajedno prva asocijacija
uglavnom je sajberpank sa predstavnicima u animeu kao to su Ghost in the
Shell, Cowboy Bebop, Bubblegum Crisis. Iako Steins;Gate ima sajberpank
elemente on ima vie elemenata postmodernizma koji mogu da se nau u
postmodernistikim romanima.
Sie animea: Grupa prijatelja sluajno napravi vremeplov koji u
poetku moe da alje samo poruke u prolost (D-mejl). Oni eksperimentiu
sa njime i koriste ga u razne line svrhe, a takoe ga usavravaju i prave
vremeplov kojim se alje svest u prolost. U meuvremenu SERN,
Organizacija za nuklearna istraivanja koja pokuava da usavri vremeplov,
saznaje za njihovo otkrie i ubija jednog od prijatelja (ina Majuri) dok
hvata ostale. Glavni lik (Okabe Rintaro) uspeva da prebaci svoju svest u
prolost i to ini sve dok ne uspe da spase svoje prijatelje. Da bi promenio
budunost mora da poniti sve promene koje su nainili koristei D-mejl.
Kada mu ostaje samo da posalje jos jedan D-mejl da povrati prvobitnu
vremensku liniju Okabe shvata da u njoj umire drugi lan grupe (Makise
Kris) ali pravi teku odluku da to uini. Pored toga, da se nisu vratili u tu
vremensku liniju nastupila bi budunost u kojoj SERN dominira svetom
koristei vremeplov. Tada na scenu stupa Don Tajter (putnik kroz vreme)

koji prilazi Okabeu da spase budunost u kojoj nastaje Trei svetski rat i
jedini nain da se to sprei je da se ponovo promeni prolost tako to e
spasiti Kris. Okabe smilja plan i u drugom pokuaju uspeva da spase Kris.
Postmodernistiki elementi
Paranoja Glavni lik Okabe Rintaro je slika i prilika
paranoika. On za sebe kae da je ludi naunik i trai od drugih da ga zovu
Hjoin Kjoma. Ubeen je da ga prate agenti iz korporacija, stalno se
konsultuje sa svojom organizacijom ili sabornicima preko ugaenog
telefona; takoe svaki razgovor, pogotovo telefonski, zavrava reima El
Psy Congroo koje su tu da potvrde identitet sagovornika. On ima svoju
laboratoriju u kojoj pravi tajne spravice za koje mogu da znaju samo
laboratorijski lanovi (svi njegovi prijatelji pa ak i pijun za SERN postaju
lanovi laboratorije). Glavni cilj ove laboratorije je da postigne novi svetski
poredak. Primer: Kada Kris pobija njegove argumente tokom njenog
predavanja on zakljuuje da je ona agent Organizacije i da je to bio njihov
pokuaj psiholokog ratovanja.
Fragmentacija Stvaran ivot je haotian, ne postoji sistem
uzroka i posledice nije linearan pa tako ni radnja u postmodernistikim
delima nije linearna, hronoloka ona je iseckana puna digresija.
Fragmentacija nam pomae da postignemo ovaj efekat ona pretstavlja
postmodernistiki skepticizam i neveru da se svet moe razumeti i
objektivno spoznati. Ceo ovaj anime je divan primer fragmentacije jer je
cela radnja iseckana zbog stalnih putovanja kroz vreme i promena
vremenskih linija. Relativna nepovezanost izmeu fragmenata postignuta je
time to je Okabe jedina osoba koja moe da sauva svoje pamenje i
prvobitnu svest dok prolazi kroz vremenske linije. Ovo znai da kada se desi

promena vremenske linije on ne zna ono to bi Okabe iz te vremenske linije

trebao da zna niti kakvo je stanje stvari u toj vremenskoj liniji. Okabe kao i
sam gledalac pokuavaju da protumae i saznaju do kakvih je promena
dolo, odnosno kako je ta vremenska linija drugaija od one iz koje se
prebacio. Ovde gledalac praktino ima detektivski posao to moe da se
povee sa jednom od Ihab Hasanovih karakteristika postmodernizma Exhaustion/Silence. U postmodernizmu italac/gledalac su na istom
poloaju, pisac nije taj koji dri sve odgovore. Oni su povezani njihovim
zajednikim trudom da pridaju znaenje fikciji ivota (Federman, 2001,
str.74).
Vremenski nesklad Vremenski nesklad nije ispoljen putem
klasinih metoda kao to su apokrifna istorija, anahronizmi ili meavina
istorije i fikcije ali do njega ipak dolazi. Naime, mi ne znamo koliko je
vremena prolo i koliko je puta Okabe proiveo isti dan dok je neuspeno
pokuavao da spase Majuri, slino kao to ne znamo koliko je vremena Kvin
proveo ispred zgrade Pitera Stilmana i kasnije u maloj sobi njegovog stana u
Osterovom romanu Grad od stakla.
Sajberpank karakteristike Haiha Itaro se uklapa u ulogu
sajberpank heroja. On je haker koji je uspeo da ue u sistem organizacije
kao to je SERN. Ova grupa prijatelja moe da kontrolie tehnologiju koju
velike korporacije i organizacije koriste da bi dominirale nad obinim
ljudima, u ovom sluaju ak su i napredniji od SERN-a. Uprkos naim
oajnikim, venim pokuajima da odvojimo, zadrimo i popravimo,
kategorije uvek procure (Minh-Ha, 1952, str. 649). Tako u sajberpanku nije
jasno odreena distinkcija izmeu moralnog i nemoralnog, kao ni u animeu
Steins;Gate kada su likovi menjali realnost iz sebinih razloga. Akcenat je
takoe na negativnom uticaju tehnologije na oveanstvo. Dobijamo ak dve

verzije strane budunosti - svet u kome vlada SERN kao tiranski sistem jer
samo oni imaju kontrolu nad vremeplovom i svet u kome dolazi do Treeg
svetskog rata zbog nesuglasica oko korienja i rasprostranjenosti
vremeplova; dok budunost koja nas eka i dalje ostaje nesigurna.
Postmodernistike karakteristike
X

pisci

imaju

moe

se

rei

izofreni

stav

prema

popularnoj/postmodernoj kulturi. Iako je esto smatraju hiperrealnom,

nemoralnom i tetnom za pojedinca oni imaju sentimentalan odnos prema
popularnoj/postmodernoj kulturi koja je praktino definisala njihove
identitete. (Grassian, 2001, str.85). Kao to pisci X Literature imaju
ironian stav prema svojoj kulturi i sebi jer je u isto vreme i vole i mrze tako
i Okabe, a pogotovo Kris, zauzimaju ovakav stav i prema nauci i prema sebi.
Oni vole nauku i nastavljaju da vre eksperimente znajui kakve ozbiljne
posledice takvi eksperimenti mogu da imaju. Za Kris nastavak njene karijere
naunika znai i otuenje od psihiki nestabilnog oca koji je naunik i koji
je mrzi jer je uspenija od njega.
Sumnja je veoma bitna za postmodernizam a takoe je prisutna
i u ovom animeu. Ako izuzmemo Okabea koji kao paranoik sumnja u veinu
stvari i koji je prvi sumnjao u to da SERN lae u vezi njihovih
eksperimenata sa crnom rupom i vremeplovom, pravi primer za sumnju je
Kirju Moeka. Naime, Okabe joj pomae da odagna svoje slepo verovanje u
FB-ja (Jugo Tenoi) i otvara joj oi da je samo koriena od strane
organizacije koja je na kraju kriva za njenu smrt. I FB, odnosno agent
SERN-a je takoe rtva kojom je ta korporacija manipulisala i on izvrava
samoubistvo ne bi li spasio svoju ki od te iste organizacije nakon svog
neuspeha.

Od masovnih medija televizija ja ostavila najjaci uticaj u dobu

postmodernizma, ona dovodi do stvaranja hiperrealnosti, do tolikog meanja
stvarnosti i fikcije da simulacije stvarnosti postaju stvarnije od stvarnosti
same(Sim, 1998). Uticaj masovnih medija na likove je oigledan u jednoj
sceni odnosno objanjenju. Naime, da bi oraspoloio i pokazao svoju
podrku Majuri nakon to joj je preminula baka, Obabe je poeo da se
ponaa kao ludi naunik ugledajui se na lika iz serije koju su gledali
zajedno. Ovim oivljavanjem fiktivnog lika Okabe mea stvarnost i
fikciju. Scene u kojima su sveprisutne reklame na ulicama se takoe esto
pojavljuju slino kao u filmu Blade Runner.

U postmodernizmu se uje glas ugnjetavanih grupa kao to su

nacionalne manjine, ene, bilo koja grupa ne-heteroseksualne orijentacije i
druge. Jasno se vidi da su muki i enski likovi na podjednako bitnim
pozicijama i podjednako dobro razraeni. Kris je ak bolji naunik od
Okabea to on potuje. Uruibara Ruka je ena zarobljena u telu mukarcaon se oblai kao ena i ko ne zna da je muko nikada ne bi to zakljuio na
osnovu izgleda. Sa jednim od D-mejlova oni menjaju njegov pol ali kada
moraju da ponite taj mejl da bi spasili Majurin ivot Ruka nam objanjava
kako mu je teko u njegovoj poziciji, kako se nije oseao sreno kao
mukarac i kako nije mogao da iskae svoja prava oseanja (ljubavi) prema
Okabeu. Iako su bishonen likovi veoma esti u animeima i japanska kultura
je generalno poznata po otvorenosti prema raznim seksualnim orijentacijama
ovo je lep primer kako je jedna od potlaenih grupa imala priliku da se izrazi
u postmodernistikom delu.
Jedino to se ba ne poklapa sa postmodernizmom su interpersonalni
odnosi meu likovima. Njihov odnos je topao i oni mogu da se oslanjaju
jedni na druge, a i gledalac moe da saosea sa likovima.

Anime Steins;Gate ima pregrt postmodernistikih elemenata i

karakteristika te stoga smatram da sa punim pravom moemo da ga
nazovemo postmodernistikim. Osim to je odlian primer postmodernizma
u animeu on je takoe divan anime sam po sebi koji unosi sveinu
originalno obraenim idejama i nesvakidanjom radnjom dok lepo odraena
grafika doprinosi potpunom uitku.

Literatura
Federman, Raymond. Surfiction: Writing with No Restraints, 2001. U
Maus,Derek (Ed.), Postmodernism:the Greenhaven Press Companion to Literary
Movements and Genres, 2001. San Diego, USA: Greenhaven Press, Inc.
Trinh T. Minh-Ha. Woman, Native, Other, 1989. U
Geuh, Paula (Eds.), Postmodern American Fiction: A Norton Anthology,
NewYork: W. W. W. Norton, 1998.
Grassian, Daniel."X Literature" and Post-Postmodern Literature, 2001. U
Maus,Derek (Ed.), Postmodernism:the Greenhaven Press Companion to Literary
Movements and Genres, 2001.
Tabbi Joseph. Cyberpunk as a Branch of Postmodernism. U
Maus,Derek (Ed.), Postmodernism:the Greenhaven Press Companion to Literary
Movements and Genres, 2001. San Diego, USA: Greenhaven Press, Inc.
Hassan Ihab. Toward a Concept of Postmodernism. U
Geuh, Paula (Eds.), Postmodern American Fiction: A Norton Anthology,
NewYork: W. W. W. Norton, 1998.
Jenkins, Henry. Cyberpunk. Massachusetts Institute of Technology.
Preuzeto 04.02.2012. sa http://web.mit.edu/m-it/science_fiction/jenkins/jenkins_5.html
Cyberpunk Information Database : Cyberpunk as a Science Fiction Genre
Preuzeto 04.02.2012. sa http://project.cyberpunk.ru/idb/scifi.html

Sim, Stuart (Ed.), Postmodernism and Philosophy U The Routledge Companion

to Postmodernism, London and New York, 2001.
Maus,Derek (Ed.), Postmodernism:the Greenhaven Press Companion to Literary
Movements and Genres, 2001. San Diego, USA: Greenhaven Press, Inc.
Sim, Stuart (Ed.), Postmodernism and Literature U The Routledge Companion to
Postmodernism, London and New York, 2001.