Bunker 21

o
n
r
r
e
k
o
n
pu
B
prolee-leto 2013.
XXI severniBunKeR I 2od 140I pornoBUNKER
Sadraj:
Sran Srdi: Uvodnik - Nedae transparentnosti
Sran V. Tein: Umesto uvoda: Kuvarove kletve i druge gadosti
Pornografija na svetski nain
Adam Hazlet: Kako biti ovek
10
Dejv Lordan: Kristina
11
Dejvid Sedaris: Odlomak - 12 momenata u ivotu umetnika
13
Dejms Lezdan: Poinje da boli
18
Donatan Letem: Porno kritiar
20
Krejg Tejlor: Londonci
o
n
Luis Krofts: Beki pornograf
Metka Cajhen: Esej o seksualnoj praksi Vere M.
pB
r
r
e
ok
un
27
31
34
Niven Govinden: Uvek smo vam na usluzi
36
Rob Dojl: Anus - crno sunce
39
Saskia Fogel: al - Ja sam pornograf
41
Pornografija na maarski nain
45
Atila Bala: Moja ljubav, Deln(a)
46
Tibor Haja: Tekstualna opsena [Sidpa Bardo]
52
Peter Hajnoci: I baka se pridruuje
55
Laslo Marton: L. M., ubica
57
Pornografija na exYU nain
61
Boris Postnikov: Alternativna pornograja
62
Marko Pogaar: San o dnu
65
Muharem Bazdulj: Studija sluaja: Duboko grlo
69
Slaan Lipovec: Na Cvjetnome trgu
72
Slavoj iek: Deak upoznaje gospou
73
Pornografija na na nain
79
ura ukanov: Bolest Milutina udovca
80
Dragan Babi: Puenje i seks
83
Igor Marojevi: ekanje
88
Mia Vujii: Kako razgaziti cipele
94
Milen Alempijevi: Filmske pornotopije: poznati glumci, nepoznata deca
97
Mirjana urevi: Te noi u Bunkeru niko nije spavao
111
Nenad Jovanovi: Ledene kocke
112
Sava Damjanov: Eros i(li) Pornos?; Deseterac

Slavoljub Stankovi: Rimske prie
121, 127
129
Ugljea ajtinac: POV
134
Vule uri: Trt, Milojko!
137
nedae
tranSparentnoSti
U Svetu seksa, zabavnoj i zabranjivanoj knjiici, Henri Miler govori o liberalnom doziranju.
Sran Srdi
Jednu grupu svojih italaca Miler oznaava kao one koje liberalno doziranje seksa odbija i izaziva gnuanje kod njih. Ovo je paradoks mazohizma: zato bi onaj koji se gnua nastavio da to svojevoljno radi,
zbog ega bi nastavio da bude italac?
Nedaa takvog itaoca, nelagoda u kojoj se obreo, jeste prostor transparentnosti. Govorimo
o pornografiji: ona je supertransparentnost. Stav pornografije ukida metafiziku stvari, on je poguban
po pretenzije nadogradnje, po analizu, po hermeneutiku. To je rigidan stav, glasi: Ovo je sve, ili, Ovo je
sve to bi moglo da bude, ili samo, Ovo jeste, odnosno, Jeste. Moralista, nastavlja Miler, eli da se suprotstavi transparentnosti, da je uini manje transparentnom. Smanjenje stepena transparentnosti devastira transparentnost po sebi. Ona je kao istina, nemogue ju je smanjiti u stepenu, a da ostane
ontoloki identina. Moralista nasre na odbojne oblike postojanja, na runo, greno, na nagone, on
insistira na selekciji koja e da de-pornografizuje postojanje. Takav nasrtaj je jalova sociologija.
Iz nekog udnog razloga, objanjava Miler, pokazao sam nenormalan interes za floru i
faunu podruja materice. Uterinski interes je pornografija. To su zaeci umetnike prakse: bizon na
umoru, zidovi Altamire kao zidovi materice. ivotinja na izdisaju, ljudsko bie na izdisaju, to je pornografija. Slika lea, takoe, rastakanje sakralnog i intimnog.
Jednoznanost je opasnost pornografskog uma. Ovo jeste, tanije samo Ovo, ili samo Jeste
(Je). A to nije dovoljno. Pornografski um je insistirani fakticitet; nema magije, okolo su samo referenti.
Hladna vatra seksa gori u nama poput Sunca: nikada se sasvim ne ugasi, rei e Miler. To nije o pornografiji, ve o duhu.
Kakav je svet? U svetu koji se budi, okovanom, osakaenom, paralizovanom svim vrstama
straha, kom na svakom koraku prete stvarne ili zamiljene kazne, gotovo svaka elja koju elimo da izrazimo ini se pogrenom ili opakom. Svet ne eli da bude preimenovan niti ispravno imenovan, ispravnost nije motivacija sveta. Svetski preduslov je njegova prihvatljivost, kompromis. Nunost straha je u
aktiviranom sledu kompromisa: gotovo svaka elja mora da nestane zarad obrasca prihvatljivosti. Milerovsko pravo ja je inherentno pornografski utemeljeno. Uvueno u sebe, ono bi Sve, ili Sve to bi
moglo da bude, ili Sve to jeste. Onda Miler psihologizira, citira psihoanalizu, a to je anahrono i dosadno.
Pornografija je: Sve to jeste, lano predstavljanje. Eto slobode. Previe slobode je dosada.
Moramo da vidimo ta se moe s tim. Ako je sve sloboda, onda nije nita. Potreban je referentni oslonac
na drugoj strani, odstupnica razliitosti. Ako je neto sve, onda nije nita. ta bismo, uopte, mogli da
znamo o svemu? Nema polazita, nema nijansiranja. Transparentnost je uas, ili bi to lako mogla da
bude.
uvod
Pogledajmo literaturu. Izvorni naturalizam je greka. On je transparentan do kraja, nabraja

se, pornografizuje socijum i duh, on je runi rijaliti program. Naturalizam kae: Evo, ovo je ovakvo i nikakvo drukije. Tu se podastiru konstante, izvode se prorauni, to je matematika, a matematika je najistija forma pornografskog iskazivanja. Rezultat je ishodite nauene operacije antimetafizikog tipa.
Nita se ne smatra, sve se zna. 2+2, najdalje to se moe otii od dileme.
Deseto i jedanaesto pevanje Ilijade, pornografija, Enkidu nanjui matericu i izlazi iz raja, pornografija, Don Kihot umire, pornografija, Guliver u Brobdingnagu, pornografija, Tarden Jirija Kosinskog,
vrhunski pornograf. Deaci u Gospodaru muva, explicit content: napola goli deaci u uslovima laboratorijskih pacova: izolovanost u transparentnosti.
Pozicija oveka koji pie i ezne za pro-itavanjem napisanog, pornografizovana izloenost.
To je pogreno, poverenje u verodostojnost zapisa kao odgovora i slike, naivna i infantilna teza o apsolutu
predstavljakih kapaciteta izloenog. To je nesnosna simplifikacija, realizam se cereka nad odrom metafizike. Pornografija, to je tvrenje da je svet samo jedan i da je Bog samo jedan i da je vreme samo
jedno. Izloiti to kao istinu, to je pornografija. Suzbiti i svoditi, biti represivan, pornografija je tiranija.
Raunica sa najveim ukljuivim brojem poznatih. Izvesnost.
Literarno, ona je ipak samo model, jedno od moguih tako je. Neodvojiva od literature, zato
to je parazit. Sediment. Stavroginova ispovest. Margarita spasava edomorku. Ona je samo knjievnost,
u knjievnosti.
Samo toliko. Nita vie.
kuvarove kletve
i druge gad
Sti
Drugo poglavlje
Sran v. tein
Ako se izuzmu eksperimentisanja sa trik-fotosima, nema toga ko ne zna da je fotograja

najrealistinija od svih umetnosti. Ali to Pavla ne zanima preterano, jer on, ruku na srce, i
nije umetnik ve fotoreporter. Dodue, interesovao se za modele fotoaparata, objektive,
bliceve, punjae i baterije, ali ne i za mesto fotograje u istoriji umetnosti. Recimo, o legendarnoj fotograji Jurija eljabuskog, snimljenoj na Kapriju u aprilu 1908. godine, na kojoj
Vladimir Ilji Lenjin i Aleksandar Bogdanov igraju ah, a meu kibicerima se moe prepoznati
i Maksim Gorki, Pavle nije znao nita. A nije mu bilo stalo ni da neto naui, iako je tvrdio da
ga esto boli glava od toga koliko je pametan.
Nakon nekoliko uspeno zavrenih kurseva koje je za svoje saradnike organizovao Milutin, urednik novina iz Mokrina, Pavle je potraio profesionalni angaman u Beogradu. Sticajem okolnosti, poslednja decenija dvadesetog veka obilovala je dobrim temama, tako da
je izvetavanje sa razliitih strana sveta zapoeo 1991. godine, kada ga je agencija Rojters
angaovala da u Sloveniji prati borbe izmeu vojske i teritorijalaca. Nakon dve godine izvetavanja sa ratita u Hrvatskoj i Bosni, agencija ga iznebuha alje u Meksiko, u oblast iapas,
da fotograe zapatiste, a odatle ga put vodi u Ruandu i eeniju. U Oklahoma Siti stie 20.
aprila 1995. godine, dan nakon teroristikog napada. Fotograsao je kolone izbeglica iz Srebrenice i Krajine. Iste godine, po zadatku, prati pogranine sukobe izmeu Eritreje i Etiopije.
U maju odlazi u Zair i belei pad Mobutua i dolazak Kabile. Godine 1999. snimao je vazdune
udare NATO na Jugoslaviju i rat na Kosovu. Dve godine kasnije, sasvim sluajno, zatekao se
u Americi kada su je 11. septembra napali teroristi, a nedugo zatim odlazi sa invazionim
multinacionalnim snagama u Avganistan i Irak. U martu 2003. godine bio je na sahrani ubijenog premijera Srbije Zorana inia, a tano godinu dana kasnije Rojters ga je poslao da
zabelei nasilje na Kosovu. Nakon toga, umoran od ratova i ratnika, godinama nije radio ba
nita. eleo je da ivi u iznajmljenoj garsonjeri u Beogradu, sam kao pas.
Iznad Pavlovog beogradskog stana, u Ulici 27. marta, u zgradi koja je pre Drugog svetskog rata bila ginekoloka poliklinika, ivele su sestre Zaklan, pevaice koje su meteorski
pale u zaborav nakon neuspenog uea na takmienju za pesmu Evrovizije. I to ne samo
zbog toga to su rei takmiarske pesme bile glupe do bola, a muzika podloga, koju je inio
miks gusala i ritam-maine, terala na povraanje. Upueniji tabloidi su tvrdili da su se sestre
posvaale na krv i no, jer je jedna od njih odluila da napusti estradu i uda se za nekog
biznismena iz Bosne koji se prezivao teta. Njega su odmah po povratku sa medenog
meseca kidnapovali demobilisani pripadnici specijalnih policijskih snaga i, nakon loe organizovane primopredaje otkupa, ubili u razmeni vatre sa dojueranjim kolegama s posla.
umeSto uvoda
Sestre su se pomirile nakon te nesree. Sada ive Pavlu iznad glave.

Ljubia Joti bio je gazda garsonjere i cele zgrade u kojoj je Pavle iveo. Njegovog su
dedu streljali partizani u oktobru 1944. godine, zbog toga to je leio vapske kurve od polnih
bolesti. Iako pravi razlog nikada nije otkriven, oslobodici su doktora Vojislava Ljotia najverovatnije streljali zbog toga to je podrivao borbu protiv faistikog okupatora, jer, umesto
da je dozvolio da kurve prenesu zarazu ocirima Gestapoa i Vermahta, on ih je leio od
venerinih bolesti, to je za partizane bio dovoljan razlog da ga osude i ubiju kao saradnika
okupatora. Drugi razlog zbog kojeg je postradao nesreni doktor moglo je da bude i njegovo
prezime Ljoti. Da ne bi proao kao otac, doktorov sin, mladi advokat Boko Ljoti, iz prezimena je izbacio slovo L. Tako su i Ljubia i njegov brat Milorad poneli oevo novo prezime.
Ne elei da bude ni Ljoti ni Joti, njihova majka Marta zadrala je devojako prezime Fier.
Marta se 1949. godine, prilikom hapenja, pre nego to su uspeli da joj stave lisice, otrgnula
iz ruku agenata dravne bezbednosti, razbila stolicom balkonski prozor, bacila se sa drugog
sprata, pala u dvorite i ostala na mestu mrtva. Nikada nije dokazana kleveta da je priala
masne viceve u kojima je glavni akter bio Josip Broz Tito, niti je otkriveno ko ju je od komija
prijavio policiji. Kada su se u Srbiji promenile prilike, poetkom devedesetih, Milorad je povratio staro porodino prezime, ulanio se u najekstremniju nacionalistiku partiju i angaovao
se oko slanja dobrovoljaca na ratita u Hrvatskoj. Za to vreme, dok je on agitovao po periferijskim kafanama, partijske kolege su se smenjivale u krevetu njegove ene Milene kao
na pokretnoj traci. Kad je Milorad naposletku otkrio da ga varaju i ena i partija, vezao je
kanap za ve u omu, obmotao ga oko nosaa protonog bojlera i obesio se u kupatilu. enu
su partijski funkcioneri, u pokuaju da zatakaju bruku, zaposlili u Dom kulture u Mokrinu,
odakle je i bila poreklom. Pre nego to se obesio, Milorad je ostavio testament, u kom je
razbatinio svoju nezasitu enu. Ljubia Joti je tako ostao jedini naslednik oronule zgrade
nekadanje ginekoloke poliklinike doktora Vojislava Ljotia. On i Pavle su bili srodne due,
a zajedniko im je bilo to to su gotovo ceo ivot proveli bez enske ruke u kui. I kao to
Ljubiin otac Boko nije priao sinu o majci Marti, tako ni Pavlov otac Maksim nikada pred
njim nije izgovorio ak ni ime svoje neverne ene Marice.
Pavle je upoznao Julijanu u oevom restoranu, koji se prvo zvao Kod Makse i Kuzme, da
bi, odlaskom Kuzmana, Maksim skratio naziv u Kod Makse. Ipak, svi u Mokrinu i dalje su ovaj
restoran posprdno zvali Kod dva jarca, to je, u sutini, vie i priliilo karakterima vlasnika.
Pavle je dolazio u Mokrin, u posetu ocu, s vremena na vreme. Tako je jednom prilikom zapazio
mladu i viljastu kuvaricu Julijanu. Sprijateljivi se sa njom, provodio je, nemajui druge zanimacije, sve vie vremena u kuhinji. Da li je ona pogreno protumaila Pavlovo zainimanje
za nju ili ju je on zbunio upuujui joj lane signale, ali ovlaan nevini poljubac pokvario je
odnos izmeu njih. Pavle se istog dana pozdravio sa ocem i otputovao za Beograd, a Julijana
se u udu pitala gde je pogreila. Nekoliko meseci kasnije, Maksim je pozvao telefonom Pavla
i rekao mu da je Julijana napustila posao. Maksimu je bilo stalo do te devojke, pa je zamolio
sina da je potrai na nekom od savskih splavova, to je Pavle uz nevericu i sa negodovanjem
prihvatio. Poto nije eleo da uvredi oca, krenuo je da obilazi splavove i, za divno udo, nije
mu dugo trebalo da je pronae. Julijana se topila od sree kada joj je gazda splava rekao da
je trai neki Pavle. Tresnula je varjau o pod, skinula belu maramu sa glave i izletela iz
kuhinje, bacivi se pravo Pavlu u zagrljaj. Nakon nekoliko njenih moleivih rei, nemajui
kud, pozvao ju je da poe sa njim do njegovog stana, kako bi se javila Maksimu i potvrdila
mu da je sa njom sve u najboljem redu. Meutim, nije bilo tako. Da bi se zaposlila na splavu,
morala je da se poda gazdi, gazdinom najboljem drugu i glavnom konobaru. Majku joj jebem,
uvija se kao zmija oko tapa. To, to, to. Ajd sad ti, Milane. Vie je leala gole zadnjice na
kafanskom stolu nego to je stajala za poretom. Doao si kao naruen da me spase robovanja ivotinjama. Kad je Pavle uo pravu istinu, rekao joj je, procedivi to kroza zube, da
Julijana, sva srena, kuvala razna jela kojima ju je nauio Maksim, ribala zaputeno kupatilo,
prala prljave tepihe i peglala planine opranog vea, Pavle se izleavao. Kroz alu bi mu
ponekad prigovarala jedino za kapljice mokrae koje je ostavljao pored klozetske koljke, a
on bi se pretvarao da ne zna o emu je re. Julijana se ak i Ljubii dopala. A ona je eznula
za Pavlom. esto bi, kao sluajno, zaboravljala da zatvori vrata dok bi se tuirala, etala bi
polugola po stanu, a ponekad bi iz spavaice izbacila sisu, pravei se da spava i da ne
primeuje da je obnaena. Nou joj je bilo najgore. Pavle kao da nije bio od krvi i mesa. Nita
ga nije uzbuivalo. Na kraju se Julijana osmelila i upitala ga da li mu smeta to to ima
dupence kao dva enja belog luka ili je neto drugo u pitanju. Rekao joj je da mu je svejedno
koliko joj je dupe i da, prosto, on ne razmilja o tome. Nisam znala da si peder. Nisam peder,
otkud ti to? Ja volim ene. Da bi mu pokazala da je i ona ena, svukla je majicu, donji deo
trenerke i gaice. Vidi da sam i ja ena. Prila mu je i poela da mu otkopava kai na pantalonama. Nemoj to da radi. Kao da ju je grom oinuo. Julijana je poela da skuplja odeu,
ridajui. Pavle ju je zagrlio, okrenuo ka krevetu i neno spustio. Lezi. Rairi noge. Uzeo je fotoaparat, postavio ga na stalak i, nakon nekoliko dugih minuta, zumirao Julijanin kao zift crni
bun.
ivot sa Julijanom trajao je dobrih pola godine. Nisu morali da rade, krckali su njegovu
uteevinu, malo su jeli, malo se kretali, malo se troili, nisu davali pet para na stvari zbog
kojih je hiljade Beograana gubilo ivce. Bili su dovoljni jedno drugom. Julijana je elela da
Pavle bude srean, zbog toga mu se nudila, kao zvezda kakvog peep-showa, da objektivom
zumira sirovost njenih genitalija, sve nabore, ulegnua i useke, oguljenu kou mekih zidova
butina, bubuljice i izrasle dlake ispod pazuha neveto prikrivenih talkom. Od njega je nije
bilo sramota nimalo. Plaio ju je jedino time koliko je bio pametan. Umeo je veoma da se
iznervira kada bi joj priao o svojim putovanjima, a ona gledala u njega kao tele u arena
vrata. Ponekad su igrali deiju igru na slovo, na slovo ili gradovi i sela, u kojoj je trebalo da
navedu imena drave, grada, reke, planine, biljke, ivotinje i stvari koja poinju na isto slovo,
izabrano nasumice. Slovo O. Bacaju se u tiini na reavanje zadatka. Prvi koji popuni sve
kolone prekida igru. Stop. Julijana je reila sve pojmove, osim drave na O. Kako ne zna?
Glavni grad je na A, Abidan. Otkud znam. Pavle napui usne, zamisli se, ljutito nabora elo.
Julijana je prebledela, ak je poela i da drhti od straha. Zna ta, pakuj stvari i putuj kod
Maksima u Mokrin. Kako da ivim sa enom koja nikada nije ula da postoji drava koja se
zove Obala Slonovae?
Deseto poglavlje
Pavle je svojevremeno u Vaingtonu, sticajem neverovatnih okolnosti, prisustvovao otvaranju izlobe ratnih fotograja posveenoj uspomenama na Drugi svetski rat. Iako ga to
nije previe zanimalo, upoznao se sa istorijom poznate fotograje Doa Rozentala, na kojoj
je ovaj fotograf ovekoveio momenat podizanja amerike zastave na pacikom ostrvu Ivo
Dima 1945. godine. Pavle je iz iskustva znao da su ratni fotogra bili jednako izloeni opasnostima i tekoama kao i vojnici koji su se borili u bitkama. Ipak, posluao je Antalov savet,
drao se organizovanih obilazaka za novinare i sauvao glavu. Imao je dobro oko i uvek uspevao da snimi neki bitan detalj po kojem se razlikovao od drugih fotografa sa kojima je bio
na istom zadatku. Zbog toga je u agenciji Rojters bio veoma cenjen i dobro plaen. Stidi se
i danas zbog tragedije koju nije zabeleio u Erdutu. Nakon tog dogaaja znao je da e hladnokrvnost i pribranost, potrebne u ovom poslu, zadrati samo ako se usredsredi na ono to
je zaista njegov zadatak u tim sudbonosnim trenucima. Dodue, sudbonosnim za ljude koje
moe da bude kod njega dok se ne snae. Garsonjera je ubrzo postala ivo mesto. Dok je
je fotograsao, ali ne i za njega samog. Njegova misija bila je da bude ratni izveta i da
pravi fotograje, da snima kamerom vojnike dok vre dunost, a ne da bude istoriar, politiar ili milosrdna sestra. Tako je on u svojoj glavi napravio otklon od onoga to je posmatrao
kroz objektiv. Ni sa kim nije delio uspomene na fotograsane bitke, izgubljene ivote ili dramatine prizore klimaksa moi i pada politikih voa.
Fotograjom je poeo da se bavi sasvim sluajno. Aleksa mu je za dvanaesti roendan
poklonio smenu 8. U poetku je tim fotoaparatom kljocao po kui, a onda se ulanio u kolsku foto-sekciju, koju je vodio Joca Piti, nastavnik optetehnikog obrazovanja. On ga je i
preporuio Antalu, poasnom predsedniku Amaterskog foto-kluba u Mokrinu, koji ga je, opet,
mnogo godina kasnije, uveo u tajne ratnog izvetavanja. Pavle je profesionalno bio vezan
samo za ratnu fotograju. Ipak, nakon povratka u Beograd, iako je iveo povueno, retko
kad je proputao priliku da zabelei kamerom ono to je iznenada poelo da ga zanima. Ali
nije uvek imao uspeha u tome. Umesto da kroz objektiv ugleda nagovetaj ispupenih usmina izmeu neobrijanih nogu kanadske umetnice Piiz, Pavle ju je na novosadskom festivalu
EXIT fotograsao kako otresa plastinu kitu u pesmi Shake Yer Dix.
Malo ko je znao da je prekaljeni ratni fotograf bio pokreta portala posveenog makrofotograjama izrazito dlakavog venerinog brega. Sajt je obilovao stotinama fotograja crnih
kovrda i tamnobraon usmina, reklo bi se, jedne iste devojke. Pavle je bio majstor svog
zanata, ali, za divno udo, trebalo bi odati priznanje i fotomodelu, tanije vlasnici rutave
stidnice, jer je imala ime da se ponosi. U velikom svetu porno-fotograje taj portal bio je
jedan od najposeenijih. tavie, Pavle je na prestinom internacionalnom takmienju The
Hairy Pussylips OnLine Contest osvojio gran pri za fotograju Vaginin osmeh Mona Lize.
Nesvesno voen voajerskom logikom, sada kada je imao vremena na pretek da razmilja o
svojim seksualnim sklonostima, on je tek u eliji saznao da je, mnogo godina pre njegovog
roenja, Dian u fotofantaziji nazvanoj L. H. O. O. Q. slavnoj Mona Lizi docrtao brkove i
bradicu. Po ovom umetniku, okondi dole, tanije, pod guzicom, neto gori. Igrom sudbine,
odbrojani su Pavlovi dani izvetavanja sa ratita ili zumiranja kosmatih breuljaka, sada je
fotograf zatvorskih novina.
Kuvarove kletve i druge gadosti, Stubovi kulture, 2006.
kako
ovek
iti
Svetenik je sluao kako bankar jeca. Klijent je makrou slomio vrat. ovek za obaraem
povukao je obara. Rekao je, ubica u meni je ubica u tebi. Silovatelja nikad nisu uhvatili.
Vonja je vozila. Barmen se trudio da ne mrzi klinca u odelu. Igraa su boleli palevi. Mrzeo
je kad igra postane dosadna. Krupije je saaljevao njegove signale. Trgovac je pokuao da
poveruje. Njegov ortak nije mario. Ulini ratnik propustio je let. Obezbeenje su odgurali u
stranu. ovek u prvom redu postao je nervozan. Pekar je traio svoju enu u ruevinama.
Kolega je spavao pored tampaa. ef nansija je dobio poviicu. Pasiva je imala pokrie.
adam Hazlet
Glavni kuvar dobio je zvezdu. Kapiten je promaio ko od table. Avio-mehaniar nije namerno
udario svog deka. Na igralitu, sve same dadilje i oevi. Starac je udario deaka. Uvek je
sranje kad se deru na tebe. Domar je nou uivao u pogledu, ali je polako postajao usamljen.
Dizajner je mrzeo klijenta. Redovu je izdrkala pukovni-kova erka. Pisac je mislio da ga kratke
reenice ine facom. Kraljica je imala svoj dan. Ako cipela odgovara, potpiite na isprekidanoj
liniji. ak i ako fora nee biti dugog veka. Izmisli neto. Kongresmen je podneo ostavku zarad
bolje plaenog mesta. Zatvorenik je poeo da veba jogu ne bi li se relaksirao. Na osmatranici, kamere su motrile. Pilot bespilotne letelice nikada nije pio pre zavretka smene.
Kancelarija nije imala prozore. Policajac je pretresao klinca. Vratarova devojka uporno je
govorila kako bi bilo bolje kad bi on ponekad mogao da se isplae zbog svetenika. Pobeivanje je bilo najbolje od svega. Broj spermatozoida je opadao. Dirigent se poklonio. Varioev
prst je spaen. Pornjavi nije bilo kraja. Glumac je trpeo sranja od drugara u srednjoj koli
zbog pojavljivanja u predstavama, ali je sada bio na TV-u. Momak koji je prao sudove slao je
sav novac kui. Radnih mesta vie nije bilo. Predsednik je poslednji put pogledao okupljene.
Period trpljenja tekoa bio je zavren. Hipoteka je bila ogromna. Za vreme sue, farmer je
prestao da ita Bibliju. Vie nije bila velika vest da si smuvao ribu, ali si i dalje mogao da se
hvali time mesecima. Radnik na krovu se okliznuo. Marketing je manjavao svu lovu. Logistika bi svaki put sjebala sve. Roudijev demo snimak po-stao je popularan na internetu.
Bolniki brat nastavio je da sanjari o tome da je rob na nekoj plantai, ali njegova ena nije
htela ni da uje. Vreme je isticalo. Ako nije bilo ljubomore, onda to nije bila ljubav. Trener je
odravao pozitivan duh. Niko ne eli da bude plaipika. Strelevi meci pogodili su metu.
Ponekad je teko folirati se.
Prevela s engleskog Tanja Brklja
Adam Hazlet (1970.) autor je zbirke kratkih pria Vi niste ovde stranac (Dejadora, 2004) i romana Union Atlantic (Rende, 2012). Njegova zbirka pria nala se u uem izboru za Pulicerovu nagradu
i Nacionalnu nagradu za knjigu, a knjige su mu prevedene na osamnaest jezika. Novinske lanke i fikciju objavljivao je u asopisima i zbirkama The Financial Times, Esquire, New York Magazine, The
New Yorker, The Nation, The Atlantic Monthly, Zoetrope All-Story, Best American Short Stories, The
OHenry Prize Stories i National Public Radios Selected Shorts. Dobitnik je stipendija fondacija Gugenhajm, Rokfeler i Centra za lepu umetnost, a 2006. godine dobio je PEN/Malamud nagradu za
dostignua u anru kratke proze. Takoe, dobio je nagradu PEN/Vinip za najbolju knjigu autora iz
Nove Engleske. Diplomirao je na koledu Svortmor, pravo na Univerzitetu Jejl i zavrio Radionicu za
pisce u Ajovi. Radi kao gostujui profesor na Univerzitetu Kolumbija i u Radionici za pisce u Ajovi.
Dolazi i odlazi u oblaku, i poznajem te kao to te majka

poznaje. Bolje od svake kcije.
Sa svim diplomama koje imam, mogu da te prizovem bilo kad i na 98%
mest, mada ne tokom uragana ili solarnih udara.
Ekipa ponekad mora da radi itave noi da bi odravala ili popravila nau
kriS ina
vezu.
Ima trojicu ljubavnika: Deda Mraza, Nostradamusa, Merlina.
dejv lordan
Divljana su oni banda, i u odlinoj formi. Bacaju koske i namiguju

i imaju interne fazone i mnogo se smeju. Puni udne snage, zlokobne mudrosti.
Kao da vera ili istina nisu preduslovi ni za ta. Odravaju
fantaziju. Okupljaju se gore na vrhu. Podeli ih.
Oigledno, Kristina, uiva u svoj trojici svojih junaka
i zadovoljava ih.
Njima si dovoljno dobra, zasad. Shvataju te kao deo
praktino beskonanog niza.
Nema potrebe ni za kakvim udvaranjem.
Svako govori uglavnom ono to bi kazala neka razvijenija ivotinja.
Sve me to podsea na Pompeje.
U nekom buduem kratkom izvetaju moda e biti pomenuti preutni sporazumi o uzajamnom
fosilizovanju. Meusobno se postavljamo u ovaj ksni i ogranieni poloaj
na ovom tavanu. Za to vreme, vulkan ui napolju u znanoj
stvarnosti, jo od kambrija.
Samo na osnovu toga to se deava izmeu nas ovde, moe se zakljuiti jo mnogo
vie.
Iskopaj veb kameru i moda e nai iscrpljeno dete u
rudniku gvoa.
Zar e ikada knjige biti odgovorne za maine koje ih
proizvode?
Svi smo mi samo primeri, znam.
Vodimo ka jednoj neizrecivoj posledici.
Nije nam neophodno da koristimo imena, a ovo nije tvoje ime.
Ja se zovem se Roki, Roki Birn, kako ste?
Kristina, stalno upada u moje pesme
i alje hitnu objavu
mom kurcu i jajima, najvanijim organima.
Potrebno nam je da se svi ludaci iz istorije sretnu ovde
i sada.
Zavrila si, u ovom scenariju nema vidljivih zikih oteenja.
Igra sve traene uloge s osmehom koji je zahtevan
u ugovoru.
A onda oni tu mislim na nas popuste.

Sve ovo moda neto znai nama ostalima.
Taj osmeh mogao bi ba da bude i iskren. Zar nije?
Dobro mi je i zlo mi je i hou da verujem u njega.
Iskreno e se osmehnuti jedino ako se istinski osea krivom.
Ni u kom smislu ne mogu rei da si vet igra.
Kroza sve nas prolazi neto to prosto mora da proe,
ne obraaj panju. To je svakome izgovor / prilika.
Nauo sam da si ostala siroe u nekoj ranijoj
katastro, moda u ernobilu,
to znai da ja, koji sam mnotvo, /mora biti/ da jesam tvoj otac.
Preveo s engleskog Ivan Radosavljevi
Dejv Lordan (1975) je irski knjievnik, profesor kreativnog pisanja, izvoa performansa,
kulturni i politiki aktivista. Poezija mu je objavljivana u mnogim asopisima u zemlji i inostranstvu, i prevoena na arapski i srpskohrvatski. Zbirku pesama The Boy in the Ring
objavio je 2007.
momenata
u ivotu umetnika
dejvid SedariS
DRUGI: Kada se slikarstvo pokazalo kao preteko, okrenuo sam se precrtavanju strip
junaka na jakom, providnom papiru, govorei sebi da bih ja sam bio taj g. Talentovani, da
sam samo roen koju godinu ranije. Glavno je bilo ostati fokusiran i postaviti sebi realne ciljeve. Za razliku od mog oca, koji je tancovao platna jedno za drugim, ja sam imao stvarne
predstave o ivotu umetnika. Sedei za radnim stolom, u bereu uskom poput kapice ira,
uranjao sam u svet prikazan u knjigama o umetnosti koje sam pozajmljivao iz gradske biblioteke. Preleui slike, divio sam se fotograjama umetnika kako sede u svojim potkrovljima,
obueni u dronjave kecelje za rad, i mrte se u pravcu svojih mesnatih golih modela.
Provoditi dane u drutvu golih mukaraca e, to je za mene bio ivot! Okreni se malo ulevo,
an Klod. udim da doaram taj vragolasti izgled tvojih guzova.
Ve sam video probirljive kustose kako mi dolaze na vrata i preklinju me da odrim jo
jednu izlobu u Luvru ili Metropolitenu. Nakon to bismo ruali kotlete veliine jezika uz belo
vino, povukli bismo se u salon za gospodu i razgovarali o novcu. Jasno sam mogao videti
rezultate svog rada: dugaki satenski alovi i naslovne stranice asopisa izgledali su mi
veoma stvarno. Ono to nisam mogao da zamislim bila su sama umetnika dela. Jedina
prepreka mom planu bilo je to to nisam imao ni trunke talenta. To je postalo jasno kad sam
se upisao na asove likovnog u gimnaziji. Na zahtev da nacrtam iniju s groem, ja sam
predavao neto to je liilo na hrpu kamenja koja lebdi iznad automobilske gume s belom
traftom. Slike moje sestre bile su izloene na vidnim mestima po zidovima uionice, a nastavnik je pominjao njeno ime kad god bi govorio o perspektivi ili boji. Uestvovala je na svim
izlobama u gradu i u dravi, a da nikad nije ni pomenula prve nagrade koje su redovno
krasile njene radove. Da je bila hvalisavac, bilo bi mnogo lake mrzeti je. Ali ovako, svakog
dana morao sam da se rvem i sa sopstvenom nedarovitou i s nesavladivom ljubomorom.
Nisam eleo da je ubijem, ali sam se nadao da e neko drugi moda odraditi to umesto
mene.
TREI: Daleko od kue i neizbenih poreenja s Green, upisao sam se na studije likovnih
umetnosti, i to na koledu koji je uglavnom bio poznat po svom programu za studije stoarstva.
U noi pre mog prvog asa crtanja ljudske gure po ivom modelu, leao sam budan, strepei
od toga da bih se mogao ziki uzbuditi u prisustvu golog modela. Tu e biti ta osoba, nadajmo
se neki krni student stoarstva, i izloie svoje preplanulo i miiavo telo pogledima studenata, koji e svi, izuzev mene, videti u njemu tek konstrukciju od koe i kostiju. Hoe li profesor
primetiti moje iskolaene oi ili prokomentarisati tanku nit pljuvake koja mi se tegli s ugla
usana poput najlona na tapu za pecanje? Mogu li da preskoim teke ake i stopala, te da se
odmah fokusiram na delove koji me zanimaju, ili u biti primoran da skiciram celu guru?
12
odlomak
Moja strahovanja bila su iskrena, ali deplasirana. Model jeste bio mesnat i muevan,
ali u pitanju je bilo ensko. Buljenje u model uopte nije bilo problem, poto bejah previe
zauzet pokuavajui da prekopiram crte mog suseda. Profesor je kruio od tafelaja do
tafelaja, a ja sam sa sve veom panikom pratio kako mi se pribliava. Moju sestru moda i
nije poznavao, ali bilo je, ipak, mnogo drugih talentovanih studenata s kojima me je mogao
porediti.
Frustriran crtanjem, prebacio sam se na graki odsek, gde sam prevrtao kofe i kofe
tamparske boje. Nakon to sam se okuao i u vajarstvu, oprobah se i u grnarstvu. Na asovima likovne kritike profesorka bi podizala moj najnoviji projekat, a ja sam posmatrao kako
joj se miica napree i napinje od teine predmeta. Sa svojom masivnom, nezgrapnom osnovom, moje olje teile su na kraju i preko dve kile. Boja je bila mutna, rub hrapav i neugledan. Poklonio sam svojoj majci komplet jednakih olja za Boi i ona ih je prihvatila na
najljubazniji mogui nain, objavivi da e to biti savrene inije za hranu za kune ljubimce.
olje su zatim stavljene na kuhinjski pod, gde su i ostale sve dok maka nije okrnjila zub i
zapoela trajk glau.
Izvornik: Dejvid Sedaris, zbirka pria Me Talk Pretty One Day (Ja lepo pria jedan dan)
VEERNJA PROJEKCIJA
Prevela Dragana Miljevi
(Nakon vie od dve decenije korienja alkohola i narkotika pred spavanje kako bi lake
zaspao, autor eli da se oslobodi ove navike. Nov nain na koji pokuava da zaspi su fantazije
u lmskoj formi u kojima on sam uvek igra glavnu ulogu.)
BOKSER LEPOTAN
Jedna borba mi nedostaje da dobijem titulu svetskog bokserskog ampiona u tekoj
kategoriji, a ljudi se jo uvek pitaju: Ko je, uopte, ovaj? Kad biste morali da me opiete
policijskom crtau, moda biste poeli opisom mog nosa. Nije ba prast, nije mopsast;
ali kada se naete s mojim nozdrvama oi u oi, primetiete da su one upadljive i udno istaknute, kao neki drugi, manji par oiju, koji mi je dodeljen da motri na donji deo moga lica,
gde su smetene moje pune usne i savreni, blistavi zubi.
Kada crta nacrta moje oi, vi ete odstupiti jedan korak i rei: Ne, bojim se da uopte
ne izgledaju tako. Posle jo etiri-pet neuspenih pokuaja, crta e izgubiti strpljenje i podsetiti vas da re duevan ne predstavlja precizan ziki opis. Tekoa nastaje prilikom
pokuaja da se moje oi razdvoje od obrva, koje menjaju moje lice, ba kao to promena interpunkcijskih znakova moe da menja znaenje reenice. Tako imam uzvinik koji navlaim
kada me fotogra spopadnu iz zasede, pa upitnik, pa taku koju navlaim kad poruujem
da sa mnom nema ale, pa crticu, pa zamiljenu taku-zarez, te niz od tri take na koje se
oslanjam kad me neko nepristojno prekine ili kada traim pravu re. Obrve mi se lepo slau
uz kosu crnu kao mastilo, koja balansira na pola puta izmeu kovrdave i valovite, te zahteva
stvaranje nove rei.
Kosa je... kovrlovita, rei ete vi. Tako bi izgledala bura na moru kada bi okean bio
sainjen od kose, a ne od vode.
Kada crta tresne olovkom o pod, vi ete mu rei: U redu, evo, ovako: on izgleda kao
tip koji je glumio Korda Robertsa u sapunici Samo jednom se ivi. Ili ne, povlaim re. On izgleda sasvim isto kao tip koji je glumio Korda Robertsa u Samo jednom se ivi. Je li vam to
dovoljno dobar opis?
Pomalo je iznenaujue to to sam ozbiljan kandidat za titulu svetskog ampiona u
tekoj kategoriji, i to ne zato to sam spor ili slab, ve zato to sam relativno nov u svetu
sporta. Bio sam samo jo jedan student medicine s Jejla i nikada nisam ozbiljno razmiljao
toga upisah na asove boksa. Trener je uvideo moj vanserijski talenat, organizovao nekoliko
regionalnih meeva, a onda je sve ilo kao podmazano. Lepo sam izgledao u duksu s kapuljaom, i kada su mi ponudili da postanem profesionalac, rekoh: Pa, dobro. to da ne?
Ova fantazija vodi rauna o tome da izbegne previe oigledna poreenja s Rokijem
od I do IV dela. Nikada ne trim po Nju Hejvenu zamahujui stisnutim pesnicama. Ne razgovaram s kornjaama, niti se pozdravljam s prijateljima specijalnim pozdravom. I najvanije
nikada ne predstavljam rtvu drutva. Morate mariti za neto da biste osvojili titulu, ali
mene, iskreno, ba briga hou li je osvojiti ili neu. Meni je boks samo nain da ubijem vreme
dok ne diplomiram medicinu i ne ponem da stairam. Svet boksa osea se prevarenim zbog
mog oiglednog nedostatka ara, ali tampa me oboava. Van sebe su od sree zbog toga
to sam beo, te piui o meni mogu da daju oduka svojoj rasnoj netrpeljivosti, a da to ne
priznaju. Ljudi koji inae ne mogu da podnesu pomisao na nasilje sad odjednom voljni su da
naprave izuzetak. ak i menoniti se klade i plaaju TV uslugu sadraj na zahtev za direktan
prenos mea.
Pet dana pre mea za ampionsku titulu javnost saznaje da imam deka, koji moda
ne izgleda kao Hju, ali denitivno kuva kao on. Ja nisam skrivao svoju homoseksualnost.
Nikada nisam lagao, niti sam namerno izbegavao to pitanje, prosto me niko nikada nije nita
odreeno pitao o tome. Nikada nisam u tome video nita posebno, ali ta vest izgleda da je
sve promenila. Oni koji su me voleli zato to sam belac sada oseaju da sam ih izdao. Poverili
su mi da budem njihov predstavnik. Trebalo je da isprebijam nekog crnugu u njihovo ime,
ali sada nisu vie sigurni u to na ijoj su strani. ta je vanije moja rasa ili seksualna orijentacija?
Odgovor na to dobijam kada poruke mrnje i kamioni puni pekira ponu da pristiu u
moj trening kamp, to malo utoite gde preskaem konopac, sluajui s kasetofona predavanja o koronarnoj kolateralizaciji i dejim glistama. Te teme ne tiu se moje ue struke, ali,
kako izjavljujem reporterima asopisa Ring: Volim da budem u toku.
Jedna klauzula u ugovoru obavezuje me na to da se pre velikog mea moram podvrgnuti
intervjuu s Barbarom Volters, tako da nemam kud. Prvih nekoliko minuta protiu uglavnom
tako kako sam i oekivao. ta biste uradili ako biste se poeli daviti kikirikijem?, pita ona.
De, pokaite nam kako pravi ampion izvodi Hajmlihov zahvat.
Posle zabavnog dela sedamo na kau, gde ona sklapa ruke i pita me da li mi je bilo
teko da se izjasnim kao homoseksualac.
Tada shvatam to da, kada bi se Barbara Volters poela sad kojim sluajem daviti kikirikijem, ne bih joj pritekao u pomo. Mrzim nain na koji je re izjasniti se seksualizovana i
prisiljena da oznaava sve to je gej. Kad ujem taj glagol, poinjem da se preznojavam.
Ako su se neku ljudi izjasnili, jesu li se onda svi drugi ujasnili? Moe li se rei za nekoga
da se krajjasnio ili nadjasnio?
Slino tome, odbojno reagujem i na pitanja gej tampe. Ne, kaem ja, neu ui u
ring zaogrnut zastavom duginih boja. Mora da ja nisam bio u zemlji kad je to pitanje stavljeno na glasanje. Grozim se zastave u duginim bojama i vie bih voleo neto poput najobinije lobanje s ukrtenim kostima. Poslednjih nekoliko dana pred me moje obrve
zadobijaju polustalan oblik upitnika. Nije mi jasno zato bih ja morao da predstavljam bilo
koga. ta fali tome da osvojim titulu svetskog ampiona u tekoj kategoriji za Hipokrata?
Bez namere da to uinim, uspevam da otuim od sebe sve osim endokrinologa, pa ak i
neki od njih se distanciraju od mene zbog moje opaske u vezi s nivoom kalcijuma u krvi kod
hipoparatiroidizma.
Podrazumeva se da pobeujem aktuelnog ampiona, ali pojedinosti borbe ba me neto
i ne zanimaju. Ja krvarim malo, onaj drugi krvari mnogo, a onda je kraj.
Ako ba ne mogu da zaspim, ubijam vreme vrei podelu, a zatim ponovnu podelu
uloga i za mog trenera i za genetski izmenjenog Hjua. Zatim se bakem svojim oprotajnim
govorom i ureujem ekaonicu svoje lekarske ordinacije.
o boksu, a onda mi je odbijeno uee na seminaru o endotrahealnoj intubaciji, pa se umesto
JA IMAM TAJNU
Ja sam lepukasta, pomalo bucmasta pripravnica u Beloj kui koja je imala kratku
ljubavnu aferu s predsednikom Sjedinjenih Drava. Ne mojom krivicom, detalji o tome
procurili su u tampu i, ni par sati jo nije prolo, a ljudi ve kupuju nalepnice za automobile
na kojima pie Sram vas bilo! i Jo jedan Amerikanac zgaen predsednikom plejbojem.
Moji prijatelji i porodica okirani su kad saznaju da sam spavala s jednim svetskim liderom. Zato nam nisi rekla?, pitaju me, iako znaju da je to glupo pitanje. Oduvek sam bila
predmet divljenja zbog svoje sposobnosti da uvam tajnu. Rodila sam dete u srednjoj koli,
a da za to nikad niko nije saznao. Porodila sam se u umi iza svoje kue i dala novoroene
na usvajanje im sam se oprala. Tanije, samo sam ga ostavila u kutiji ispred vrata agencije
za usvajanje. Bila je to udobna kutija, stavila sam unutra ebad, i vrzmala sam se okolo sve
dok dete nisu pronali i uneli. Nisam ja bez srca, samo nisam htela da ostavim dokumentovani trag, pa da onda strepim od toga da e dete jednom porasti i pokucati mi na vrata,
oekujui da ga uvrstim na spisak za kupovinu Boinih poklona.
Pre nego to je postala udarna vest, tu aferu s predsednikom skoro da sam i zaboravila.
Ne radi se o tome da spavam s kim stignem, ve, naprosto, osim injenice da je u pitanju
bio predsednik, ta veza i nije bila bogzna kako vredna pamenja. Kod kue sam, istim zamrziva od leda i gledam TV, kada moj predsednik prekida svoj bezvezni govor o obrazovanju
da bi rekao: Nikad nisam spavao s tom enom.
Fuj. Pa, dobro, mislim ja, moda sam i pogreila. On oigledno nije ovek kakvim sam
ga smatrala. Punim posude za led i shvatam da je ivot, kakav sam do sad vodila, zvanino
zavren. Kroz ezdeset godina neki doktor e priati svojim prijateljima da je upravo ugradio
vetaki kuk onoj eni koja je spavala s predsednikom. Od sad pa nadalje tako e me nazivati, i najvie to mogu da uinim jeste to da se potrudim da pruim dobar primer. To u
postii tako to u se fokusirati na svoje najjae adute i dati zemlji ono to joj je potrebno, a
ne ono to eli.
Poto mi reporteri kampuju ispred ulaznih vrata, ne mogu nikuda da maknem, pa
pronalazim drvaru koja vri isporuke i odluujem da okreim stan. I upravo dok pokuavam
da okreim teko dostupna mesta iza radijatora, stie mi nezavisni savetnik, koji obeava
da, ukoliko budem saraivala, neu otii u zatvor. Gle, to je neto novo, kaem ja. Otkad
se to ide u zatvor samo zbog seksa s predsednikom Sjedinjenih Drava? Ispriam nezavisnom savetniku ono isto to sam svima ispriala, a to je nita. Zatim zavrim kreenje
izmeu radijatora, pojedem poslednju karamel tanglu i smram jedanaest kila.
Kada mi kau da bi mi bilo pametno da unajmim dobrog advokata, ja im traim da mi
dodele dravnog branioca, ko god da je na raspolaganju meni je svejedno. Zato da provedem ostatak ivota isplaujui honorar advokatu? Ne govorim nita ni dravnom tuiocu niti
reporterima koji mi telefoniraju i alju egzotine cvetne aranmane, nadajui se da u im
dati intervju ili makar izjavu. Tvrde da u progovoriti pre ili kasnije, a meni je ba drago zbog
toga to znam da gree. Nikada, dok sam iva neu izgovoriti nijednu re o mojoj zlosrenoj
aferi s predsednikom. Neu ak ni da pomenem ime tog oveka. Ako se pojavi u ukrtenici,
ostaviu prazna polja i reavau preostalo. On moe da trabunja ta hoe, ali neko mora da
pokae malo kontrole.
Moj javni branilac ima dobre namere, ali ja ni mrtva neu da svedoim u kreaciji Liz
Klerborn. On se nada da emo tako poslati sliku mirnog konzervativizma, ali molim vas!, pre
u otii na elektrinu stolicu nego to u se pojaviti pred celim svetom obuena kao
poslovoa odeljenja u Vol-Martu. Zapravo, ravnam se prema lmu Prohujalo s vihorom: u
jednoj sceni Skarlet je primorana na to da prisustvuje roendanskoj zabavi Mis Melani. Upravo je uhvaena s Alijem iza skladita za drva i ceo grad bruji o tome. Da je bilo po njenom,
ostala bi kod kue, ali Ret Batler je primorava na odlazak na zabavu, i to u provokativnoj
haljini na kojoj samo to ne pie preljubnica, ali u kojoj ona tako dobro izgleda da se ovek
zapita zato bi se uopte ikada spustila tako nisko da potri za Alijem Vilksom.
nabeenog poetnika Engleza i biram pomalo napadno, fantastino skrojeno odelo, koje
naglaava moju novu, vitku guru. Nosim odgovarajui asesoar u vidu meavine samopouzdanja i oholosti, koji moju publiku srozava na nivo severnjakih kuferaa pohotnog pogleda
i zgroenih utogljenih tetaka. U trenutku kada uem u sudnicu postaje jasno da sam ja najsmelija i najlepa ena na svetu. Kad me pozovu na klupu za svedoke, ne odajem nita osim
svog imena i prezimena. Transkript e zabeleiti da u na sva potonja pitanja odgovarati ili:
Vi mora da se alite ili: Zbilja ne vidim ta se to Vas tie. Sudija se prema meni ophodi
prezrivo, ali modna tampa primeuje da se moj sako nije ni zategnuo ni nabrao kada su mi
pozadi vezivali ruke lisicama.
Ne znam na koliku kaznu zatvora se moe osuditi neko zbog odbijanja da oda detalje
ljubavne afere, ali pretpostavljam da to ne bi moglo biti vie od godinu ili dve. Sluim kaznu
mirno, ali zadravam ljubaznu distancu prema onima koji bi eleli da se okoriste mojim prijateljstvom. Zaista izgleda runo od predsednika to to je dozvolio da odem u zatvor, i ljudi
e esto pokuavati da dirnu u moje, po njima, bolno mesto prepuno skrivenog gneva. Kao
i uvek, ne govorim nita. Time to drim jezik za zubima, postajem anomalija, ikona. Moje
ime je sada nova ifra, ali ne za neobavezan seks, ve za nekog ko iskazuje preobilnu koliinu
ponosa, ko je prelep i misteriozan i pomalo opasan.
Po izlasku iz zatvora objavljujem roman pod pseudonimom. Ta knjiga je Lolita, od rei
do rei, a ja je mogu napisati, jer, pri uslovima ove fantazije, Vladimir Nabokov nije nikad ni
postojao. Zato to je tako velianstvena, oko moje knjige die se velika praina. Reporteri
kreu u potragu za autorom; kada otkriju da sam to ja, pomislim: Pobogu, ljudi, imate li vi
pametnija posla? Sada sam na glasu i kao dostojanstvena enigma, ali i kao genije, ali ja ne
elim da ljudi itaju Lolitu samo stoga to sam je ja napisala. Njihovo besmisleno traenje
skrivenog autobiografskog podteksta uniava moje remek-delo, te odustajem od pisanja,
ivim od novca koji sam zaradila mudrim ulaganjem u deonice i provodim ostatak ivota
spavajui s profesionalnim igraima amerikog fudbala.
Izvornik: Dejvid Sedaris, zbirka pria Me Talk Pretty One Day (Ja lepo pria jedan dan)
Prevela Dragana Miljevi

Dejvid Sedaris (1956.) autor je bestselera Barrel Fever i Holidays on Ice, kao i nekoliko zbirki eseja: Naked, Me Talk Pretty One Day, Dress Your Family in Corduroy and Denim,
i When You Are Engulfed in Flames, koje su sve, kao po pravilu, postajale bestseleri odmah
po objavljivanju. Njegove knjige objavljene su u sedam miliona primeraka i prevedene su
na dvadeset pet jezika. Redovno objavljuje eseje u asopisima Esquire i The New Yorker, a
njegova poslednja zbirka kratkih pria objavljena je 2010. godine, pod nazivom Squirrel
Seeks Chipmunk: A Modest Bestiary.
Godine 2001, Dejvid Sedaris postao je trei po redu dobitnik nagrade Thurber Prize
for American Humor. asopis Time proglasio ga je Humoristom godine 2001. Nominovan
je za dve nagrade Gremi, u kategorijama Best Spoken Word Album (za Dress Your Family
in Corduroy and Denim) i Best Comedy Album (za David Sedaris: Live at Carnegie Hall).
Godine 2008, audio-verzija Sedarisove zbirke eseja When You Are Engulfed in Flames
takoe je nominovana za nagradu Gremi u kategoriji Best Spoken Word.
S obzirom na to da e oi celog sveta biti uprte u mene, svi svetski modni kreatori ele
da me obuku za pojavljivanje pred velikom porotom. Odluujem se za jednog mladog,
poinje da
dejmS lezdan
oli
Fino ste ruali, gospodine Brajer?

Odlino.
U Sorlizu?
Ne, u nekom... kineskom restoranu.
Zvala vas je supruga.
Okrenuo je kuni broj: javila mu se ena:
Gde si do sad, zaboga?
Izvini, draga. Oduio mi se ruak...
Ba je udan taj oseaj, to to joj ponovo lae. I to o sahrani!
Doi e nam Tom. Svrati do Dalgliiza, molim te, i kupi jednog lososa. Divljeg, ta
kae? U stvari, bolje da ode odmah, da ne prodaju sve.
Bio je jul i bilo je vrelo. Koraao je polako i razmiljao o obredu s kog se upravo vratio.
Od tek nekolicine oaloenih poznavao je samo advokata, koji ga je pre deset godina i upoznao s Mari i koji ga je prole nedelje obavestio o njenoj smrti.
Ta ga je vest zaprepastila: nije ni znao da je bila bolesna, ali, opet, nije je itavih sedam
godina ni video. Plakao je neobuzdano tokom cele slube.
Prodavac u Dalgliizu izvukao iz sloja algi i leda ribu duine sopstvene ruke.
Odgovara?
Dobra je. Da li biste mogli...
Da je rasporim i oistim, gospodine?
Da, molim vas.
ovek je kratkim noem razrezao stomak stvorenja i istresao oroena, sivkasta creva
u kantu. Oplaknuo je pegavu mreu krljuti i crveno meso unutra, potom zavio ribu u papir
i ubacio je u kesu. Riba je bila petnaestak centimetara predugaka da stane u friider u
kancelariji.
E sranje.
Siao je u magacin. Posvuda su leale lepljive miolovke s mrtvim mievima i bubama,
ali tu je ipak bilo sveije nego na spratu. S nelagodom je stavio ribu u oku starog metalnog
ormaria za dokumenta.
Ostatak popodneva proveo je radei na novom spisku stanova za izdavanje. Kad je zavrio, pekle su ga oi. Bilo je ve kasno i morao je da juri do stanice metroa. Oznojen i zadihan, uleteo je u stanicu ering Kros taman na vreme da uhvati voz u est i etrdeset.

U vozu, prepunom ljudi koji su poli na vikend van grada, opet se setio Mari. Ponekad
bi mu pevala neku luckastu pesmu, usta prislonjenih uz njegovo uho, kao da mu apue
tajnu. Prisetio se udne osamljenosti koja je odlikovala njen ivot u Londonu; njene jo udnije ravnodunosti prema toj osamljenosti. Nisu imali para da stalno iznajmljuju sobu u
hotelu, pa bi se stoga pretvarali da je ona klijent kog zanima jedna od nekretnina koju zastupa njegova rma. Svaki dom u koji bi uli predstavljao je poseban svet. Voenje ljubavi u
raskono ureenoj viktorijanskoj kuiciili uukanom stanu s baticom predstavljalo je
putovanje u niz moguih ivota, od kojih je svaki sa sobom nosio odreeno nehajno uivanje:
jednog popodneva bili bi otmeni bogatai, sledeeg dvoje razuzdanih studenata... itave tri
godine bio je najsreniji i ovek s najvie sree na svetu. Mari ga nikad nije prisiljavala da
napusti porodicu i to je takoe smatrao velikom sreom.
A zatim je ona, iznenada, okonala njihovu vezu. Zaljubljena sam u tebe, rekla mu je
tada otvoreno, i to poinje da me boli.
Ispred stanice ga je ekala supruga.
Gde ti je losos? upitala ga je.
Iznenada ga je obuzeo uas.
Ovaj... Zaboravio sam ga.
Ona se naglo okrenula, pa potom opet na tren pogledala u njega.
Koja si ti budala rekla mu je. Koja si ti neviena budala.
Prevela s engleskog: Bojana Gajski
Dejms Lezdan je roen 1958. u Londonu, a trenutno ivi u SAD. Do sad je objavio
dva romana, etiri zbirke poezije i etiri zbirke pripovedaka. Na osnovu njegove pripovetke
The Siege, Bernardo Bertolui je snimio film pod nazivom Besieged. Najnovije delo mu je
memoar Give Me Everything You Have: On Being Stalked (2013.).
porno
kritiar
donatan
letem
Kromer nikada nije umeo da hedonizam dri pod kontrolom, ali je tih dana hedonizam
potpuno preuzeo kontrolu nad njim, pokretao ga kao to perforirani cilindar pokree
mehaniki klavir. Sve to je znao nauio je uglavnom iz knjiga Anais Nin, Vilijam S. Barouz,
Izvetaj Hajt1, naslovi koje je kao tinejder poskidao s polica svojih roditelja. Ipak, u krugu
prijatelja u kom se trenutno kretao, tu, na Menhetnu, meu ljudima koji su mahom bili postdiplomci i profesionalni lektori, Kromer je igrao ulogu satira. to je vie ponavljao da je u pitanju bila samo jedna cigareta poprskana heroinom koja mu se sluajno nala u ruci, ili da
njegova takozvana trojka zapravo nije obuhvatila nita ozbiljnije od estokog petinga i bliskog
susreta sa sindromom apneje, to su oni vie u Kromera gledali kao u svog sveca zatitnika
degeneracije.
Kromer je svoju reputaciju stekao u vreme kada ga je jedna biva koleginica s fakulteta
neumorno vukla po urkama: naslednica po imenu Greta, crna kao gavran i uvek s tekim
kesama ispod oiju. Iako su te urke bez razlike bile razoaravajue, Greta ni s jedne nije
odlazila pre fajronta. Kada bi dolo dotle da domain mora da se spusti toliko nisko da gasi
svetla i nagovetava da sofa nije na raspolaganju, Greta bi povela Kromera na poslednju
turu, vrlo esto po kii. Kromer je radio nou, tako da mu kasni sati nisu smetali, niti je imao
ta drugo da radi. Gretino nasledstvo, velika svota novca koja joj je ostavljena i koju nije
smela da pipne dok ne napuni tridesetu, dovodilo ju je do ludila i budilo u njoj reenost da
umre od razvrata pre nego to postane bogata. Jebi ga, imala sam do sada tri vrste trojki,
rekla je jednom prilikom Kromeru, drhtavih usana i pogleda prikovanog za neku snenu
daljinu, tako da je izgledala kao da je na ivici da brizne u pla ili prasne u smeh, ali je sve to
zapravo znailo samo to da nije spavala ve dva ili tri dana. S dva momka, s dve devojke i
s parom. Jedina vrsta u kojoj nikada neu moi da uestvujem jeste vrsta koju bih jedino
volela tri mukarca.
Greta je, na taj njen nepovezani nain, bila ono pravo. Problem je predstavljao svet koji
nije bio spreman na saradnju, dok se pod Klintonom grbavio prihvatajui nekakvu novonametnutu pristojnost. Svi ostali Gretini poznanici muzli su svoja nasledstva jo od predkolskog. U tome je i bio problem oni su prema svom novcu bili odgovorni, dok je Greta sa
svojim vodila rat. Njena jedina privilegija bilo je to to je mogla da koristi tog oevog
oveka, emisara za sve i dostavljaa koji bi se uvek javio na telefon i, zaudo, doneo svee
i tople hamburgere iz bistroa Korner u svaki ofucani bar u centru, najee neki od onih u
1
The Hite Report, studije o mukoj i enskoj seksualnosti autorke ir Hajt, objavljivane osamdesetih i devedesetih godina
XX veka. Prim. prev.
sluajno zatekli. Greta se deavalo da mora da pozajmi pedeset centi za telefon. Nakon to
je nauio foru, Kromer je podsticao Gretu da ee koristi ovakve usluge, budui da bi ga to
obino reilo bede te konkretne veeri, i donelo san koji je Greti toliko bio potreban, a ona
mu se opirala. Kromer je pretpostavljao da je ovaj raznosa ili popravlja zapravo bio batler,
ali kada ga je jednom u ali nazvao Divs,2 imao je utisak da ga Greta nije razumela.
Kromer nikada nije savladao strah da prihvati ak ni puenje od Gretinih mnogobrojnih
poznanika, pohotnih transeksualaca. Niko od njih nije mogao ni da nasluti kakvu su auru
prenosili na Kromera. Ceo proces bio je misteriozan. Knjiki moljac, obini slubenik, Kromer
je, ne uspevajui ak ni da puno popije, sedeo meu mladim crncima u grudnjacima ispunjenim sunerima koji e narednog dana kasniti u kozmetiarsku kolu ili, u nekim sluajevima, na predavanja uvoda u sociologiju ili psihologije u koledu Kvins. Njihov naroiti jezik
on/a, kandidat inio je i njih nekom vrstom trebera, Kromer je to shvatao. Ipak,
narednog dana, dok bi kasno popodne dorukovao sa svojom zapitanom hordom doktoranata i lektora, Kromer je igrao ulogu Raspuina ili Gurijeva,3 od njega se oekivalo da
predvodi prljava zavoenja ili ak otmice. Moda je sve bilo stvar iste frenologije naznaka
neeg ukastog i zlokobnog u liniji Kromerove vilice i njegovim onim dupljama.
Rene i Luna, studentkinje istorije u Diplomskom centru Prelepa Rene i Nevidljiva Luna,
kako ih je Kromer zvao drale su se drugarskog sistema, nikada ne dozvoljavajui da ih
uhvate nasamo s njim. Kromer je ovu injenicu saznao od njihove koleginice Sare, koja jeste
bila voljna da se sastane s Kromerom bez pratnje na trgu Junion, dodue po dnevnom svetlu.
To popodne bilo je vedro, golubovi su proeljavali blato koje je ispekla zima, al je skrivao
Sarine usne. Kromer je ve poeo da sumnja da ga Sara moda i sama eli, ali ona tada
pomenu Reneinu i Luninu politiku.
Ne bi trebalo da me se plae.
Ne plae se. Zbunjene su i zgaene. ele da sebi obezbede mogunost da porede
beleke.
Beleke? Kromer je bio spona izmeu dva sveta, trenutni blesak svetla. Mogao je da
im ponudi samo sopstvene beleke, svet ne. Ovu situaciju nije mogao pretvoriti u razumljivu.
Isto tako, Kromer nije mogao priznati da je Rene, ona kojoj je preostalo jo samo da zavri disertaciju na temu savremenih zapadnjakih prezentacija Bokserskog ustanka,4 bila ta
koju je voleo. Rene Liu, koja je nosila rolke i liila na hrta, s nosom poput svetionika melanholije, ona koja se mrtila i sumnjiavo smejala na sve to bi Kromer rekao makar i
poluiskreno, ona ija je starija sestra studirala s Kromerom i Gretom, i ije je siune roditelje
Kineze Kromer jednom prilikom video, kada je doao u njen studentski dom da pokupi
Reneinu sestru i njene stvari.
Kromer nije imao pojma da li Rene to zna, kao ni to da li joj je sestra priala grozne
prie o njegovim studentskim danima. Ali, nije mogao Saru ispitivati o toj temi, iz straha da
bi mogla biti povreena to je zanemaruje zbog Rene. Ono emu je Kromer eleo da naudi
bila je ta slika o njemu kao ambasadoru razvrata. Nije rekao nita. Pobegli su iz zaleenog
parka u jedan ka, gde je Kromer predloio toplu okoladu, dodajui time, kako se nadao,
mrvicu benignosti.
Da li su u pitanju bili Greta i njeni kandidati za operaciju promene pola, ili dubina
Kromerovih onih duplji? Kromer je znao da je udela imao i njegov posao, to gde je slubo-
2
Divs, junak iz britanske komine TV serije Jeeves and Wooster, o bogatau Vusteru i njegovom neverovatno dobro
obavetenom i sposobnom potrku Divsu, nastale po motivima serije kratkih pria P. G. Vudhausa. Prim. prev.
3
Georgij Ivanovi Gurijev (1866-1949), vrlo uticajan ruski duhovni uitelj iz sredine XX veka. Poznato je njegovo uenje da
veina ljudi ivi svoje ivote u stanju hipnotikog budnog sna, ali da je mogue uzdii se u vie stanje svesti i dostii pun ljudski potencijal. Prim. prev.
4
Bokserski ustanak poeo je 13.juna 1900. godine u Kini. Bila je to pobuna seljaka i gradske sirotinje protiv stranog kapitala
i domaih feudalaca. Prim. prev.
koje izlaze transeksualci koji se jo nisu podvrgli operaciji, u kom bi se Greta i Kromer tada
vao. Prodavnica se zvala Seks maine. Tamo je Kromer prodavao zdepaste purpurne faluse,
boice najsavremenijeg lubrikanta, srebrne loptice i perlice za umetanje, delne od lateksa
s oscilirajuim kljunovima. Vlasnik radnje bio je jedan genije s Druge avenije, prevejani
znalac uline trgovine nalik na jea. Bio je vlasnik svih lokala u itavom jednom bloku, a njegova specijalnost krila se u sposobnosti da preduhitri najnovije poslovne trendove sopstvenim lano-tradicionalnim kafeima, video-klubovima i, konano, erotskim butikom.
Enterijer i roba Seks maina bili su verna kopija uvene radnje iz San Franciska, koju je
otvorila seksualno pozitivna lezbejska grupa. Na mesto takvog nekog kolektiva, vlasnik je
postavio Kromera, premetenog iz jednog autlet video-kluba, da bude i menader i noni
radnik. U ovom sluaju, vana je bila nona smena. Prodavac-arobnjak, Kromer je ukljuivao
i demonstrirao brzine na itavom nizu spravica s takvom neposrednou da je svaki stid
nestajao. U tim trenucima, razmiljao je o sebi kao o konceptualnoj lezbejki, bio je to termin
koji je sam izmislio i nikada ga naglas nije izgovorio, niti produio u pravcu neke iole smislene
denicije. Kromer je bio poprilino siguran da nikada nije doiveo erekciju unutar zidova prodavnice.
etiri stvari. Ljudi koji ele promenu pola, one duplje, Seks maine i stanje u kom se
nalazio Kromerov stan. Malo je ljudi bilo u tom stanu, ali se o situaciji oigledno nairoko
ulo. Kromerov gazda, ovek koji je u svoj video-klub postavio police s preporukama osoblja s opirnim opisima, insistirao je da Seks maine prave svoju verziju biltena koji je izdavao kolektiv iz San Franciska kao zatitni znak te radnje, otvorene i prijateljske. U biltenu,
porno lmovi su precizno kategorisani, prema naklonostima i interesovanjima, i ocenjivani
po osnovu nekoliko kriterijuma: prema broju kljunih scena, postojanju radnje ili njenom
poeljnom odsustvu, po raznolikosti tipova aktera, i tako dalje. inilo se da je to nain da se
pornograja proda smorenim branim parovima, tritu koje je Kromerov poslodavac nazivao
Mobi Dik.
Kromer, opisan u jednom razgovoru kao pisac poetnik, delegiran je da bude urednik
biltena Seks maina, kao i jedini lan redakcije i recenzent novog materijala. Njegov stan
bio je lavirint od gomila naslaganog porno materijala. Od koliine bi vam se zavrtelo u glavi.
Ratrkane gomile stapale su se u tapet, bezvezni fontovi preko delova slika ruiastih,
smeih i utih delova tela; iako se posao sastojao uglavnom od inventarisanja karakteristika,
razvrstavanja mlazeva i kaieva u tabele, Kromer nije uspevao dovoljno brzo da pregleda
trake. Njemu nevidljive, kao to su nekome police kune biblioteke, ove gomile znale su da
ostave snaan utisak na posetioce. Ovu je injenicu Kromer morao imati na umu, ali nije.
To je trebalo biti njavanije, posebno one veeri u martu kad se inilo da idu kao jaganjci
na klanje, otprilike mesec dana nakon njegove etnje sa Sarom, kada je Kromer nekim
udom izvukao Rene i Lunu s jedne dosadne proslave, koja se odravala u pabu samo nekoliko blokova udaljenom od njegovog stana (neki gubitnik poloio je usmene ispite, iz drugog
pokuaja). Kromer je poveo i Gretu, i zapravo je ona bila ta kojoj je trik poao za rukom,
budui da je navaljivala na Kromera da je povede u svoj stan, gde je znala da ima sveu
kesicu dobre trave. Hoete da se odvalite? Greta je, uguravi se pored Kromera, bez
ustezanja postavila ovo pitanje Rene i Luni, koje je tek upoznala. Gretina haljina, maskara i
maniri u ovom drutvu inili su da izgleda kao ena odevena kao imi ili maka na zabavi
na kojoj niko drugi ne nosi kostim. Bila je instinktivan korupciona i zavodnik, kriva za sve
to je ikada imputirano Kromeru. Ipak, on sam nikada ne bi izveo to izvlaenje.
etnja nije mogla biti bolja, Luna je upala na mesto pored Grete, a Rene zaostajala za
njima s Kromerom, vazduh oko njih bio je gotovo kao balzam. Kromer je kao biberom zasipao
Rene provokativnim pitanjima, pa se ak usudio i da odglumi iznenaenje kad je saznao da
ima sestru.
Sigurno smo zajedno ili u kolu. Kad bih pokuao, setio bih je se.
Zamisli mene, samo zgodniju. Bila je manekenka. Sada je modni agent.
Stvarno?
Kao prvi bacai u bejzbolu, kako sam uo. Napravio je pokret kao da baca nisku
loptu.
Krajnje poniavajui posao.
Siguran sam da je tako rekao je, ignoriui tu runu re, propustivi da u tom momentu brine o sopstvenoj asocijaciji na poniavajui posao svlaenja odee pod jarom reektora umesto navlaenja slojevitih kombinacija. I ti bi mogla biti manekenka.
Ovo je izazvalo njen namrteni smeh.
Pogledaj ovaj prol. Ja sam prase, ja sam pas.
Podigao je ruku, napravivi slovo L od palca i kaiprsta, imitirajui oblik njenog kraljevskog ili obeenog nosa, to je bilo neto to je esto radio kad je bio sam, zamiljajui
kako mu aka staje u tu duinu. Ja bih ga izlio u zlatu. Ta reenica dola je odnekud, sigurno, ali nikada nije uvebavana. Prepala je ne samo Kromera nego i Rene, i to dovoljno da
ga potedi smeha.
Ne mogu ti rei koliko dugo udim da pronaem nain da te razdvojim od Lune rekao
joj je. Ovo kratko pare plonika je sve o emu sam ikad matao.
Rene je gledala u svoja stopala, i u Lunina i Gretina stopala, ispred njih.
Uvek postoji telefon.
uo sam da ste vas dve dvojnice ili su me pogreno informisali? Nadao se da ala
nije isuvie retro za nju. Zglavci na rukama im se oeae jedni o druge. Nije bilo ba preplitanja prstiju. Niko nije rekao jao.
Ali je etnja, taj kratki lakat od Hjustonove i ulice Ladlou, bila zavrena. Planirani randevu s njegovom kesicom trave komandovao je da napuste slatku no, i zamene je lupanjem
i itanjem radijatora u njegovoj zgradi bez lifta. Domar jo uvek nije bio prilagodio grejanje
sezoni, pa je Kromer ravnoteu vrelim cevima pronalazio u irom otvorenim prozorima. Vazduh, toliko barunast na nivou plonika, bie kao led kad jurne kroz njegove prozore na etvrtom spratu. Izvinie se to ih je namamio u saunu kroz koju u naletima brie ledeni vetar,
nita vie.
Je li Rene bacila pogled na trake na jednostavnim policama, i trake naslagane u nejednake gomile na podnim daskama iza polica, i trake na polici iznad iviluka u ormanu u koji
je Kromer ostavio sve njihove kapute? Mogue je. Kromer je uhvatio poglede koje je Nevidljiva Luna bacala ka njima. Ipak, Reneina zatvorenost je bila ono to je Kromer trebalo da
prepozna kao znak. Uutala se, njeni udovi predali su se njihovim pokuajima da je zabave.
Da su samo blokovi ulice Ladlou bili milju dugi! Greta je sedela prekrtenih nogu na
Kromerovom kauu i motala dointe veto i brzo, poput maioniara na sceni, toliko
izvebana da je mogla i da ne gleda u trik, da pusti da joj se pogled sretne s pogledima
gledalaca.
Je li ovo sve tvoje? rekla je Luna. Nikada nisam videla nita slino.
Kromer je s olakanjem iskoristio priliku. Da bi proglasio trake nevanim morale su prvo
biti spomenute.
I meni samom je to prilino neverovatno rekao je. Moja porno-palata ima mnoga vrata.
ta to treba da znai? rekla je Luna.
Kromer prekide zezanje, opredeljujui se za ekasnost. Opisao je formalnu prirodu recenzija, i kako je postao dovoljno vet da napie prikaz posle napornog probijanja kroz petnaest ili dvadeset minuta igranog programa, kao i logistiku smetnju koju predstavlja
nagomilavanje omota od VHS kaseta.
Nikad ne biste pomislile da bi im moglo biti potrebno toliko toga, dok ih ne vidite u
radnji, onako eljne novih izdanja. Kao da je velika sramota ako gledaju isti lm dva puta.
Zamenica njih bila je ono to je eleo da prenese, verbalni karantin za nikad viena ponaanja koji razdvaja muteriju od prodavca.
Nije od onih poznatih. Katalozi za zimsku opremu, pod jarom reektora. Rekla mi je
da moe smrati i pet kila na jednom snimanju, znoj samo lije.
Na nekoliko minuta, tema je bila pokopana. Doint je kruio po sobi. Kromer je bio zadovoljan to vidi da bi svaki put kad svrati pod Renein elegantni nos ona vukla duboko,
zatvorenih oiju. Nije mogao predvideti da e to biti tilj na tapu dinamita, iskra koja
pratei probija sebi put do Reneinih usana. Kao ni to da e devojka da eksplodira kao Sima
Strahota. Kromer je upravo sputao iglu na longplejku Kauboj dankiza kad je Rene kriknula:
Oseam se kao da sedim u kopiji Gernike!
Molim? rekao je Kromer.
Ne mogu nigde da spustim pogled ree Rene. Ovde je kao u mesari telesine na
sve strane.
Gretine oi se rairie, to ih je sada dovelo na pola koplja.
Pre e biti Frensis Bejkon promrmljala je. Greta je na koledu odabrala smer istorije
umetnosti. Stvarno, ako zakilji, izgleda kao da smo u nekoj Boovoj slici.
Vrt uivanja5 ree Kromer. inila mu se ta fraza dovoljno umirujuom, zvuala je
kao da izgovara rei Kraljevina pomirenja6 ili Sve to poleti susree se,7 ili kao narkotini
ton ploe koja je trenutno prela: Heavenly wine and roses seem to whisper to me when you
smile...
Moj profesor rodnih studija napisao je knjigu o ivotnim istorijama seksualnih radnika
rekla je Rene. Ali bi trebalo hiljadu godina da se napie izvetaj o ovoj Aladinovoj peini
raereenih tela. Izraz Reneinog lica bio je konfuzan, kao i njene rei.
Kad bi ovi zidovi mogli da govore, jaukali bi rekla je Greta.
Ja mislim da bi moda vritali na mene ree Rene.
Nije sve ... isto kao sve drugo. Kromer shvati da njegov generalizovani protest protiv
izjednaavanja nee promeniti niije miljenje. Zapravo, na jednoj od polica s knjigama u
Seks mainama bila je izloena i knjiga Reneinog profesora, ali Kromer nije oseao obavezu
da to spomene.
Rene se naglo uspravi, prestraivi Kromera, koji pomisli da poinje policijska racija, ili
da je neiju bluzu zahvatio plamen od zalutalog usijanog grumena uglja. Umesto svega toga,
ona se ustremi na kulu porno materijala, i vrati se s tri video trake. Njih je bacila Kromeru u
krilo, kao zatrovane krompire.
Reci nam u emu je tolika razlika.
Odakle je uopte trebalo da pone? Kromer baci pogled na sadraje traka, bespomoan.
Zapravo, Renein izbor je bio dobar, za jedan tako nasumian pokuaj. Dva od ova tri lma
imala su neto iskupljujuih imaginativnih elemenata. Podigao je onaj na vrhu, Goli nesporazum.
Ovi mislim, Gola avantura i svi njegovi nastavci zapravo su snimljeni iskljuivo
zarad pospeivanja karijere Doslin Diters. Pitoreskne strukture, ali ne bez arma. Mislim,
ljudima se dopadaju. U lmu imate i dobar fokus na ensku autonomiju. Kromer se spetlja
zbog slinosti te rei s reju anatomija.
Autonomiju ega? upitala je Rene.
Autonomiju... zadovoljstva, valjda. Imao je utisak da ga sopstvena bujica rei nosi
u nepovrat. A ovo unuvi prvu traku ustranu, podigao je sledeu Analni rekvijem 4:
Pria guzate sobarice koja mu je leala u krilu. Oklevao je da upotrebi termine poput jeftino
i za najniu oku i na kraju se odluio za smee.
To je tvoj ceo prikaz, o moni kritiaru? rekla je Nevidljiva Luna. Niko mu na ovo nije
bacio pojas za spasavanje.
5
Vrt uivanja, jedna od uvenih slika holandskog renesansnog slikara Hijeronimusa Boa, danas izloena u muziju Prado u
Madridu. Prim. prev.
6
The Peaceable Kingdom: An American saga, istorijski roman iz 1972. godine, autora Jana de Hartoga. Prim. prev.
7
Everything that Rises must Converge, zbirka pria amerike spisateljice Fleneri OKonor, objavljena posthumno 1965.
Prim. prev.
nazivom Socijalni hormoni, Kromer je pogledao do kraja. Braa Svord poznati su po svojoj
posveenosti ideji da uspostave karakterne likove i narativnu kauzalnost, i produkcionim
vrednostima uopte njihove radove moete gledati manje-vie kao igrane lmove, mada
ne odline lmove. uo je citate iz sopstvenog teksta objavljenog u biltenu. Naravno,
kvalitet glume ne dostie naroito visok nivo. Tada mu je sinulo, prekasno, da pokuava
da dokae da on nije ovek s Meseca tako to u detalje opisuje meseevu topologiju, katalogizira njegove rupe.
Hajde da ga pogledamo! ree Greta.
Ili da ga ne pogledamo ree Rene. Izgledala je kao da joj je zlo. Svi su nevoljno
pogledali ka Kromerovom velikom, crnom televizoru, povezanom s video-rikorderom koji je
stajao na polici na izvlaenje. Da li se to meni ini nastavila je Rene ili se zidovi pribliavaju?
Mo sugestije bila je nesaglediva. Iako je eljno ekao temu po kojoj bi se mogao sloiti
s Rene, Kromer je bio dovoljno pametan da zna da ne treba da kae da je i on to primetio.
Stvarno bih morao da neto od svega ovoga izbacim.
Mogao bi da zazida prozore mudrovala je Luna. Lii na gotiku nonu moru, kako
se ono zvae, Zatvorenik iz ulice Morgue?8
Od Edgara Alana Porna! kriknu Greta.
Rene tada po drugi put skoi sa svoje stolice, ovog puta pravei zaokret ka centru sobe,
koji se sve vie smanjivao, izbegavajui obrise polica. Glava joj je pala prva, a zatim se savila
u struku, nastojei da stigne do Kromerovog kupatila pre naleta povraanja. Gotovo da je
uspela. Slika koju je ranije opisala svinja, pas sada se pokazala u punom svetlu, iako je
Kromer oseao iskljuivo saoseanje. Odgurnula ga je, ali tek poto je uspeo da doivi kratku,
prelepu senzaciju njene dugake, lankovite kime pod prstima, i oteturala se do kupatila
da zavri s napinjanjem. Na ljudskoj rezultatskoj lestvici, Kromerova literarna specijalnost
bila je, kako se sada inilo, neto gore i od totalnog bankrota. Bila je sasvim sigurno toksina,
sposobna da prelepe ene natera na povraanje. S olakanjem je mislio kako e sada, na
kolenima, Rene barem biti poteena gledanja u VHS kasete naslagane na porcelanski
vodokotli.
Kromer se bacio na podne daske s guvicom od papirnih ubrusa i citrusnog razreivaa,
elei da je, osim toga, potedi i stida koji bi osetila pri pogledu na sopstveno smrdljivo umetniko delo. Osvrnuo se ka Luni i Greti, koje su sedele jedna do druge na kauu, zabavljajui
se procenjivanjem njegovih napora, dok su Gretini kratki psti vrludali po Luninoj butini
dugakoj poput strelevog luka. Iza njega, zau se tresak ulaznih vrata.
Trajna je misterija koliko ti se ini da zna pre no to ita sazna. Ili je moda trajna misterija koliko glup moe biti, a opet se toliko uporno drati za dokaze da je tvoja glupost
znala stvari koje ti nisi. Kromer, tek kao primer, nazvao ju je Nevidljiva Luna, ne shvatajui
da je on, Kromer, zapravo bio nevidljiv za Lunu. Ona je, sada je to uvideo, bila poudna,
neodluna lezbejka, zaljubljena u svoju najbolju prijateljicu.
Kromer je razvio teoriju Konceptualnog lezbejstva, ali nije imao gejdar. Uporno je drao
Lunu negde na periferiji, veito van fokusa, branei se od injenice koliko je malo on sam
vaan, ali i iz straha da e prozreti njegovu malu ulogu: Kromer ju je uzbuivao ali i plaio,
mogao je tako da Rene dri u stanju lascivne podlonosti uticajima, a opet zgaene nad
mukim udvaraem. Jer su Kromer i Luna lovili isti plen, onu koja je povratila i pobegla.
Kromerova besmislena reputacija jo jednom je njegove krhke nade zdrobila u prah. to se
Luninih nada tie, ko zna? Kromer je svoju ulogu preigrao, ili je barem to njegov stan uradio.
Pogrean naziv pripovetke Edgara Alana Poa, pripovetka se zove Ubistvo u ulici Morgue. Prim. prev.
O, sabrao sam nekoliko inova, to je zapravo sve sa im ovde imate posla. Prevrnuo
je traku i sklonio je. Ovaj, s druge strane, zapravo je poprilino interesantan. Film, pod
Vrlo je verovatno da nijedno od njih nije imalo anse kod Rene. Od tog se materijala
prave nagrade za najgore. Grudi Nevidljive Lune, sada potpuno vidljive na svetlu uline
svetiljke koje se ulivalo kroz prozore Kromerove spavae sobe, bile su divne na dodir. Kromer
je ostao sam s njima dok se Luna posvetila radu na Greti, tamo nie. Vazduh je bio meavina
znoja i dima i povrake, tano vreme niko nije znao. Igla je lupkala o etiketu na ploi, ponovo
stigavi do kraja ljeba. Sve je bilo dobro, bilo je u redu, bilo je okej, iako je Kromer preskoio
veeru, i oseao je glad. Satima je ustajao s futona da promeni plou, svestan da je on tu
nevaan faktor, svaki put nesiguran hoe li po povratku biti primljen natrag. Ali izgledi
egzotinog dogaaja koji se pamti zauvek, primamljivi zov sosticiranosti koju nikada nee
sasvim istrljati s koe, drali su Kromerovo maleno mesto otvorenim, sve dok ne naini
greku i svue pantalone. Sada se oseao isuvie lenjim da bi menjao plou.
Jo jednom, Kromer je bio provodnik, vlasnik prostora. Mogao je isto tako biti i za pultom
u Seks mainama, njegov ivot postao je mesto na koje ljudi dolaze da testiraju svoju spremnost na ono za ta su strahovali da su njihove zabranjene udnje. Je li to ostavljalo dovoljno
prostora za Kromerove sopstvene udnje, ostalo je nejasno. U meuvremenu, Kromer je bio
ona vrsta dobrice koji e dati sve od sebe da se postara da Luna nikada ne sazna kakvoj
trojci Greta istinski eli da se preda. Niko nikada ne bi mogao razumeti majune osetljivosti
koje su vodile tome da Kromer ispadne u neku ruku ljigavac.
Kada je Luna bila zadovoljena, iscrpljena do horizonta svojih mogunosti, pokupila je
svoj donji ve i obukla se s nekakvim strahom u oima, a onda pola Reneinim putem i
pobegla iz stana, ostavljajui Kromera i Gretu same na futonu. Bila je to ona vrsta maglovitog
zavretka kakvima su se toliko puta predavali, iako nikada ranije bez odee, Gretine sve, i
dela Kromerove. Greta, neprijateljica sna, smotala je jo jedan doint. Kromer je stavio jo
jednu plou, vratio se u krevet. Greta mu je raskopala farmerke.
U redu je rekao je Kromer. Moda je to bilo ono to su on i Greta imali zajedniko. Za
razliku od uzornih graana slabog pamenja, poput Lune, Greta je bila jo jedan ljigavacdobrica kog je bilo briga to Kromer nije dobio priliku da sebi da oduka.
Ne ree Greta, obarajui njegovu teoriju. elim kurac u sebi sada.
Ne konkretno Kromerov; to je bila samo Gretina karakteristina iskrenost. Kromer oseti
da se naao u poziciji za cenjkanje, prvi put.
Hou Barni gringras. Celu porciju dimljene ribe, s gomilom zemiki. Samura i keigu,
i seckanu digericu pride. Zovi tatinog tipa.
Ne rade sada je gluvo doba noi.
Otvorie za sat ili dva. Uhvatio ju je za ruku. Prvo zovi tipa, dogovori sve. Kafa i
sok od narande, sve po redu.
Greta uzdahnu, a potom uze Kromerov telefon i uradi kako je traio. Zatim mu je skinula
gae. Kromer pomisli: Sad sam na svoj spisak glamuroznih zloina dodao i prostituciju. Jebao
sam se za keigu. Ali ne, to bi znailo da igra igru po njihovim pravilima. Kromer je znao
bolje nego ikad svoju teku, svetu istinu, istinu koju niko, moda ak ni Greta, nije uviao:
on ni za ta nije bio kriv.
Donatan Alen Letem (1964.) pisac je romana, eseja i kratkih pria. Njegov prvi
roman Pitolj, povremeno s muzikom, anrovsko delo u kom se meaju elementi naune
fantastike i detektivske fikcije, objavljen je 1994. Nakon ovog, objavio je jo tri nauno-fantastina romana. Godine 1999. objavio je roman Sva siroad Bruklina (Samizdat B92,
2007.), za koji je dobio nagradu National Book Critics Circle. Godine 2003. godine objavio
je roman Tvrava samoe (Booka, 2012.). Dobitnik je stipendije Makartur za 2005. godinu.
nci
Dani i noi sadanjeg Londona po reima onih koji ga vole,

mrze, u njemu ive, koji su ga napustili ili za njim ude
Krejg tejlor
GOSPODARICA APSOLUTNA
Domino dama
Na dasci prozora njene kancelarije, smetene blizu stanice Voksol, stoji nova, neotpakovana elektrina etkica za zube. Leci pobodeni po oblinjoj tabli reklamiraju njena nastupe u klubu posebnim sloganom za svaki mesec: Potera za Ruiastim oktobrom;
Nadraeni pupoljci maja. Nosi izme, farmerke, crnu majicu i crvene vetake nokte, a
dok srkue aj, na beloj olji joj ostaju sitni polumeseci od crvenog rua.
Nisam bila srena. Shvatila sam: imam veliku kuu, siguran posao, imam deka i dve
make i ako je to to, onda mogu smesta da se ubijem. Znala sam da se u meni krije i druga
strana, ona koju sam zanemarila, koju, bolje reeno, nisam hranila. Od malih nogu sam
prouavala ljude. Moj prvi uitelj glume ponekad je od mene traio da sedim na klupi u parku
i posmatram ljude, to sam i volela da radim, jer na taj nain opaa kako hodaju, a to me
je odlino pripremilo za ono to sada radim, za ovu profesiju domino dame kad ti dou
muterije, mora prilino brzo da ih proceni. Mora da slua ta govore i ita izmeu redova, a mora takoe kad su vezani, kad se nalaze u vrei i usta su im zaepljena mora
da posmatra kako im oi igraju i presudi da li su u ekstazi ili zapravo ele da ih oslobodi.
Svi imaju pokornu i dominantnu stranu. Jednom je trebalo s nekim da se sastanem i
odradim javno poniavanje. Imala sam i broj telefona tog tipa i sve po redu. Pojavila sam se
na metro stanici Bond Strit gde smo se dogovorili da se naemo pa da posle odemo da ga
malo javno poniavam tu oko Selfridiza. Trebalo je da klei dok ja kupujem, to je uvek prilino zabavno. I tako ja ekam na stanici. Zovem ga, a on se ne javlja. Kroz glavu mi prolazi
kako se uopte nee ni pojaviti. Super. Srea pa sam dola. A on se uplaio. Onda se pojavi
neki lik i kae:
Ba mi je ao, nadam se da nisi dugo ekala.
Na to mu ja kaem:
Jesam. Sad da klekne i da mi poljubi izme.
I tako ti se on spusti na kolena i poljubi mi izme pa me, kad se ponovo digao, pita:
Dobro, gde emo sad?
1
Stanica Voksol nalazi se u istoimenom delu Londona poznatom, izmeu ostalog, po velikom broju gej klubova. Prim. prev.
lond
Ja mu kaem:
Kao to i sam zna, prvo emo u kupovinu, pa u ja da popijem aj, a tebe u da poaljem da obavi par poslia.
A kad emo kod tebe?
Zna da toga danas nee biti. Onda mi je neto sinulo... I kaem ja njemu: Koliki
si mi depozit uplatio?
Pedeset funti na to e on.
Ti nisi osoba s kojom je trebalo da se naem kaem.
Nisam kae on.
Ali ipak mi je priao, obratio mi se, kleknuo kad sam mu naredila i poljubio mi izme,
tamo nasred stanice Bond Strit. A ak nije ni znao ta je zapravo domino dama.
London je jedan od najnastranijih gradova na svetu. Ne znam zato. Ima najvie feti
klubova, najvie gospodarica, najvee feti klubove. Razlika izmeu zemalja je neverovatna.
Nemci mnogo vole gumu. Rano stiu i rano odlaze. Znam da to zvui kao strano uoptavanje, ali zaista je tako i jako je smeno. Holanani organizujem i neke nastupe u Amsterdamu oni su uglavnom ogromni i miiavi i samo se pojave i svi se svuku i pojebu i odu
kui. Francuzi su svi nepristojni. Uopte nemaju potovanja. Samo ti priu i zgrabe te.
Maitresse! Sklanjaj te ruke s mene. Svi odreda misle da su erar Depardje. E sad, Amerikanci
ako ode u Los Aneles, videe da veina gospodarica tamo u stvari hoe da postanu glumice. U San Francisku mnoge gospodarice jako vole kou. Tamo imaju mnotvo udruenja.
Vrlo su strogi koa mora da bude vetaka. ehinje su odline u dominaciji. Mnoge od njih
dozvoljavaju i seks. Dolaze ovamo da zarade i to svakako uspevaju. Nisu rezervisane poput
Britanki, mada, kad malo bolje razmislim, ni britanske devojke nisu neto uzdrane. Prosto
drugaije razmiljaju o svemu. Tu su zatim i japanske gospodarice, i uopte orijentalne. To ti
je potpuno drugaija kultura, s onim japanskim devojkama i mangama. Svaka zemlja je drugaija, kao da su u pitanju plemena.
Britanci ba imaju sree, jer se ovde toliko toga deava. Izbor je zaista irok: moe da
ide na dogaaje gde su svi obueni u kolske uniforme, u gotiki klub za one s modikovanim telom, u tamnicu, u manji klub, ili na uinu. Uina mrzim to je tako zovu namenjena je ljudima koje zanima fetiizam. Ode tamo, nae se s ostalima, neto prezalogajite
i prosto priate o tome ta vas pali, i tako to.
London je dovoljno velik da u njemu moe donekle da ostane anoniman, a dovoljno
je i mali da ode u neki klub i sretne ljude koje poznaje. U Londonu mogu na primer da u
Okso Tauer2 odem na ruak obuena u gumu, kao to sam i uinila na svoj trideseti roendan
obukla sam usku gumenu suknju, gumenu bluzu, gumeni korset i duboke izme. Moe da
uradi neto takvo i par ljudi e te samo malo udnije pogledati. Kad ivi u Londonu, nita
ne moe da te iznenadi. Ovde ive svakojaki ljudi, pa ako i vidi neto udno ili preterano,
ta da ti kaem... to ti je prosto London.
Da je London osoba, bio bi Gospodin Ben. Zna ko je bio Gospodin Ben? Kad sam ja
bila mala, postojalo je samo trinaest epizoda. Gospodin Ben bi otiao u prodavnicu kostima
i prodavac bi mu dao neki da proba, pa bi Gospodin Ben bi postao osoba iji je kostim
obukao. Navukao bi, na primer, svemirsko odelo i krenuo u avanturu po svemiru, i na kraju
vratio kostim prodavcu. U Londonu moe da postane neko drugi. Moe da bude ko god
eli. Zbog toga sam se i setila Gospodina Bena, zbog te njegove sposobnosti da se promeni.
Obue neto i to te promeni. Nosiu to i to i postau drugaija osoba.
Svako iskustvo, svaka ulica nosi drugaije prie, drugaija poglavlja.
OXO Tower, graevina na junoj obali Temze, u kojoj su smetene radnje, galerije i uveni restoran. Prim. prev.
Londona nego u severnom. Prosto sam takva. Oduvek ivim u junom delu. Ima jedna tamnica u severnom Londonu koja u meni budi mnoge lepe uspomene. Sad je zatvorena. Zapravo je blizu mesta gde mi rade manikir. Svaki put kad odem gore da mi srede nokte
pomislim: e da, trebalo bi da... jao da, vie ne radi. Svaki kutak Londona budi poseban oseaj.
Nije to neto to moe da se objasni reima, u pitanju su oseanja. A sigurna sam da se
moja oseanja u pojedinim delovima grada razlikuju od oseanja drugih ljudi. Neko drugi se
verovatno ne bi rado seao kako je u Kenti Taunu3 nekog bievao po dupetu.
DEJ HJUZ
Medicinski tehniar
Ova vrsta posla ne moe biti dalja od onoga to su me uili na obuci. Mnogo je slinija
radu u baru nego poslu medicinskog tehniara. Kada radi na odeljenju neke bolnice, tad
ima niz zadataka koje treba da obavi. Uradi ovo, pa onda uradi ono i takorei ceo dan
na poslu ti je isplaniran od poetka do kraja. to se tie posla koji ja obavljam vrata se
otvore i nikad ne zna ta e da se utetura.
Mislim da je prva stvar koju shvati, i to veoma brzo, ta da je seks neto to nas u velikoj
meri izjednaava. Nije vano kom drutvenom sloju ili kulturi pripadate, seks je prosto seks,
bez obzira ko ste. Upranjavaju ga takorei svi, a dolazili su mi ljudi od etrnaest pa do osamdeset godina. Poseta klinici postaje sve normalnija stvar, to je sjajno. Mislim, za to se i
zalaemo. ene su ipak u tome bolje. Ali, mislim da je to zbog toga to devojice odrastaju
znajui da e morati da rade pregled grudi. Znaju da e morati da odlaze da im uzimaju bris.
Svesne su toga. Mukarci e uglavnom ekati da im se desi potpuna propast pre nego to
nas posete prvi put, znai doi e tek kad postoji velika opasnost da im neto otpadne.
Ono to ljudi ele je arobni tapi, razume, neku tabletu koju e popiti dan nakon to
ih je zadesila ta, kakva god, nesrea, neto to e reiti sve probleme, i pri tom ne mislim
na antibiotike. Uglavnom im treba neto to e im obrisati seanje, a tu ipak ne moe nita.
Radei ovde u Sitiju,4 to je ono to najee vidim, pogotovo kad krenu boine zabave.
Zna kako to ide, sigurno si bio na nekoj boinoj zabavi. Tu se sve deava. Tu se desi
ono: Joj, sluajno sam spavao sa sekretaricom. Kakve se samo sumanute stvari deavaju
na tim zabavama! Dolaze nam ljudi koji su se zadesili u strip-klubu samo zato to su sve
kolege ile, je li, pa su sad ubeeni da imaju sidu jer su dodirnuli ipku o koju se neko trljao.
Nije lako. U zikom smislu su potpuno zdravi, a zike probleme moe brzo da rei. To je
sve u redu. Za psiholoke stvari ti treba mnogo vremena.
Od poetka decembra do kraja januara vlada potpuna ludnica i svaki mukarac koji
doe ispriae ti gotovo istu priu. Zapravo je prilino zabavna. Organizovana je urka za
zaposlene. Ljudi izau, izbezume se od pia i spavaju s kim ne treba. Imao sam sluajeve
da su mi ljudi dolazili i savijali mi se tu od smeha jer im se tako neto desilo, a rade za policiju. Kao, rade u odeljenju za seksualne delikte, a spavali su s kim ne treba i misle da je to
jako smeno. Zapravo, ne smeno nego ironino. Kao to rekoh, seks izjednaava ljude. Svi
prave iste greke. Bez obzira koliko godina imate ili koliko ste mudri, u Londonu vas uvek
samo to jedno dodatno pivo deli od seksa s nekim s kim ne bi trebalo.
3
4
Deo severozapadnog Londona. Prim. prev.

Deo centralnog Londona i finansijsko sredite Velike Britanije. Prim. prev.
Razliite oblasti povlae razliita oseanja. Ja se mnogo bolje oseam u junom delu
Sva ta frka s boinih zabava nekako jenjava krajem januara. Februar proe lagano,
tad je isuvie hladno, jedino nakon Dana zaljubljenih mnogo ljudi doe po sredstvo za urgentnu kontracepciju. Zna, po pilulu za dan posle. Bude mnogo takvih sluajeva. Otprilike
u to doba doe i pokoja osoba koja je otkrila da je zatrudnela tokom onih nestaluka za Novu
godinu i Boi. Potom, zna, dou mart, april, maj, oni protiu prilino glatko, tokom tih
meseci se nita senzacionalno ne deava. Dolaze ljudi s raznim problemima. Meutim, onda
stignu letnji meseci i posledice odlaska na odmor; svi su bili na Ibici i kresnuli celo ostrvo ili
je celo ostrvo kresnulo njih. Potom, tu su i parade ponosa i muziki festivali. Onda to sve
opet malice pone da jenjava, pa se ponovo zahukta pred Boi.
Dolaze nam povueni ljudi koji, takorei, ne izlaze itave godine i koji potpuno polude
na tim boinim zabavama, jer retko piju, a suoe se s tom ogromnom koliinom besplatnog
alkohola i potpuno se izgube i nemaju pojma ta im se desilo. Da u ovom gradu nema alkohola, ni ja verovatno ne bih imao posao.
Prevela s engleskog: Bojana Gajski

Krejg Tejlor je autor dve knjige, Return to Akenfield i One Million Tiny Plays About
Britain, iji su delovi prvobitno objavljivani u autorovoj kolumni u Gardijanu. Oba dela su
adaptirana za izvoenje u pozoritu. Tejlor je urednik knjievnog asopisa Five Dials. Roen
je u Edmontonu, u Alberti, a odrastao na ostrvu Vankuver. ivi u Londonu.
(odlomak)
luiS KroftS
ornograf
Poeci i krajevi
Dok su bili na medenom mesecu u Trstu, Adolf je svoju suprugu zarazio silisom. Prve
noi koju su proveli zajedno, dok su leali jedno kraj drugog meu grubim aravima hotelske
postelje, Adolf isprui ruku i ugasi gasnu lampu, ostavivi Mari u potpunom mraku. Njegovo
itavo disanje poe joj se pribliavati, jedan prst i palac kopali su po ipkom ukraenim
prsima njene spavaice, a njoj se lea izvie u pokuaju da se skloni od svog mua
eleznikog inspektora. Mari zbaci sa sebe ebad, urno napusti sobu i uputi se hodnikom
prema zajednikom kupatilu gde je sela na rub bakrene kade, prekrtenih nogu i spavaice
zakopane do grla. Te prve veeri, Adolf je sledio svoju nevestu i kucao na vrata kupatila,
moleivo apui kroz pukotinu u dovratku. Druge veeri ve je preklinjao Mari da se urazumi
i spusti glavu u branu postelju. Tree veeri, Adolf je urlao pred vratima, nareujui Mari
da ispuni svoje suprunike dunosti, nadglasavajui njene jecaje i pritube drugih gostiju.
Adolf se etvrte veeri nije ni pridruio svojoj supruzi u ijim se oima ve jasno video umor.
Posle veere, ostavio ju je da sedi u tiini za stolom i poao peke ka promenadi na obali. Za
manje od pola sata pronaao je i prostitutku i, po razumnoj ceni, sobu, tri kue dalje od
hotela u kom se njegova supruga pretvarala da spava.
Sledeeg jutra, Mari je jo uvek sedela za stolom i dorukovala kada je Adolfova mrava
gura stupila kroz glavni ulaz. Ironino joj je salutirao, dotakavi kaiprstom vrh svog eira
i produio hodnikom ka stepenitu. Toga dana putevi im se vie nisu ak ni sreli sve do veere
kada je Adolf konano izaao iz spavae sobe, osveen dnevnim snom, i krupnim koracima
se uputio kroz prepun restoran ka njenom stolu. Mari je ceo dan ekala u hotelskom baru,
odlazei samo povremeno do kupatila na etvrtom spratu, pritiskajui uho uz kljuaonicu
da bi ula meevljevo usnulo disanje. Za veerom su razgovarali. Po prvi put za ta etiri
dana, nasmeili su se jedno drugom, razgovarali o suncem okupanim armantnim kuama
du promenade, o konobarovom melodinom akcentu i nebrojenim nainima na koje e
ulepavati buroaski ivot koji ih je ekao na obalama Dunava. Posle veere, Mari je ustala
od stola i spustila aku u Adolfovu. Nasmeio joj se i poveo je kroz foaje i nazad uz etiri
sprata stepenica da konzumiraju svoj brak, posejavi seme infekcije u njihov znojavi in spajanja.
***
Dve nedelje pre Egonovog roenja doktori su jurili napred-nazad du trideset kilometara
dugog dela pruge koji je razdvajao Be i Tulin na Dunavu. urno su ulazili u Marinu sobu gde
ih je doekivalo njeno vornovato i oteeno telo, ponekad golo, a nekad kao mumija umotano
u tople pekire. Nakon neophodnih provera spakovali bi svoje instrumente i dobili dozvolu
da idu.
'Kaem vam: moglo bi se desiti svakoga dana', rekao je Adolf jednom od doktora dok
je ovaj zatvarao svoju konu torbu i penjao se nazad u voz. 'Bio bih vam zahvalan ako biste
ostali deurni. Ja bih se postarao da vas kontaktiraju im...'
Beki
'ini se da sasvim lepo napreduje, Her ile. Sumnjam da e biti potrebe da se vraam
bar jo nedelju dana.'
'Ali ta ako...'
'Kao to sam rekao, lepo napreduje.'
Adolf pritisnu sveanj voznih karata u njegov dlan.
'Tek da budemo sigurni, zato ne biste doli sutra.'
Doktor prelista knjiicu. Adolf iz depa izvadi jo jednu i prui mu je.
'Za ljupku gospou Nojman. Siguran sam da bi volela...'
'Prekosutra, kaete?'
'Sutra bi bilo bolje.'
'Biu ovde.'
Adolf je znao kako da laska aici akuera specijalista koji su svi odreda ve bili upoznati
s komplikacijama Marine materice, te prevrtljive odaje koja je dala ivot dvema erkama i
oduzela ga trojici njihove mrtvoroene brae. Zahvaljujui obeanjima, podsticajima i dobroj
volji, doktori su nastavili da dolaze sve dok se Egonovo krhko telo nije konano pojavilo
jednog sunanog jutra juna 1890.
Dok se Marina materica stezala oko onoga za ta e se ispostaviti da je njeno tree
preivelo dete, Egonove starije sestre, Melani i Elvira, ekale su u susednoj sobi na poslednjem spratu stanine zgrade. Jedva da su i ule povremene krike njihove majke od zviduka
vozova koji su prolazili kroz stanicu. Sedele su kraj prozora u svojoj sobi, laktova oslonjenih
na ispust, zagledane u brdoviti predeo pred njima, posmatrajui kako na trenutke nestaje
iza uskovitlanih pramenova dima. Egonove dve sestre presedele su isto ovakvo iskustvo ve
tri puta pre ovoga, a kraj svake od tih preterano dramatinih sedmica doneo bi samo
prigueno jecanje njihove majke. Svaki put, doktor (zavrnuti rukavi i podlaktice umazane
krvlju; gusta, zamrena seda kosa) bi izaao iz sobe s jo jednim njihovim bratom koji bi
beivotno leao u ko pokriven isprskanim pekirom.
Egon je bio izuzetak: jedini deak koji je uspeo da preivi pre nego to se materica njegove majke vratila na staro i iznedrila jo jednu erku. Za razliku od njegove brae pre njega,
Egon nije napustio sobu na spratu hladnih lea pritisnutih uz zidove ulubljene kofe; njega
su, dok je hvatao dah, umotali u vuneno ebe i spustili u majine mlitave ruke. Ona napravi
grimasu, otkrivajui niz nepravilnih zuba iz kojih su sav kalcijum isisali oni koji su doli na
svet pre njega. Pogledala je Egona u lice i potom izmeu nogu, pruajui njegovo ruiasto,
pufnasto telo nazad doktoru. Ruke su joj pale uz telo a miii na izboranom licu se opustili
vraajui joj uobiajeni iscrpljeni izgled.
'Za ime boije!' Jato babica i sluavki nagnu se nad njen krevet. 'Neka jedna od vas
sie u signalnu sobu i kae mu da je konano dobio sina.'
***
Kako je Egon rastao, majka ga je zimi oblaila u elegantna odela, mornarske komplete
u prolee, a leti u prugastu odeu tipinu za regiju June Bohemije gde je odrasla. Na tremu
stanine zgrade, Adolf bi uzeo deaka u krilo i cupkao ga gore-dole dok su vozovi ulazili i
izlazili iz stanice. Egon je spavao uz kripu tokova i lavinu trupkanja izama koje silaze na
peron. Noni teretni vozovi koji su se kotrljali prema dunavskim lukama nisu uspevali da ga
probude iz sna, uukanog u kolevci u uglu sestrine sobe. Ubrzo su crni, gusti pramenovi
kose poeli da se ire po njegovoj glavi, padali su mu preko uiju, kao bara neposlunih
busenova koje isprva nije uspevao da ukroti ali je kasnije rado oblikovao.
Pria koju e kasnije prepriavati kao svoju prvu uspomenu bila je u celosti izmiljena:
sahrana jedne od njegovih starijih sestara. Vremenom je izbrusio neistinitu anegdotu, opisivao je kako su mali koveg desetogodinje Elvire spustili u rupu na gradskom groblju; pom-
drveta koje klizei lee u svoj ljunkom posuti grob. Ali na stranu vetaki iskonstruisana uspomena, u trenutku kad je po Elvirinom kovegu zaista bubnjalo grumenje gline izbaeno iz
drhtavih ruku, Egon je sedeo na podu u svojoj sobi u staninoj zgradi, vrljajui arene vrtloge po starim novinama. Dok je Adolf vodio svoju suprugu s groblja a na njihove cipele
lepilo se svee blato, deak se okruio votanim bojama i arenim kaskadama, s kezom na
licu koji je traio pohvalu za te primitivne darove. Sobarica koja ga je uvala okrenula mu je
lea, skrivajui od deteta oi crvene od plaa.
Egonova najranija autentina uspomena bila je daleko manje lirina od Elvirine sahrane.
Zakopano duboko u senkama njegovog uma lealo je jedno letnje popodne kada je jedan od
mnogih trgovaca koji su prolazili kroz stanicu priao njegovoj majci na tremu, obraajui joj
se na istom onom slovenskom nareju koje je ona koristila kad je Adolf nije mogao uti. Torbar je izaao iz voza iz Znojma tog pijanog dana i mahnuo Mari.
'Dobrej, pani Schielova.'
'Dobr den, pane.'
Svakog pijanog dana Egon bi prisustvovao predstavi koju je izvodila njegova majka,
ustajui s klupe pred stanicom i pozdravljajui trgovca svojim maternjim jezikom, bezvokalnim paketiima kliktaja i kotrljaja. Retko kad bi uo ostatak razgovora, njihove
priguene glasove udavila bi buka perona; umesto toga, sedeo bi hipnotisan torbom zaljuljanom na vratu trgovca. Sisao je palac i ekao da se njegova majka vrati s poslasticom posutom eerom izvuenom s dna izlizane kone torbe koju bi mu ona stavila u usta,
smeei se dok se on migoljio preplavljen rasplesanim oseajem na jeziku. Kroz citrusne
suze, gledao je majku kako se pozdravlja s trgovcem; Mari bi otvorila tanu da mu plati,
zadravajui aku na tren u njegovoj kad bi mu spustila nekoliko novia na dlan. Zauzvrat,
on bi izvio rame unazad i iakao ispresavijano kvadratno pare papira iz svoje torbe, pritisnuo joj ga na dlan a onda se vratio u voz.
Nerazumljivi ali melodini pozdrav njegove majke brzo je postao povezan s pucketavom
utrnulou u njegovim ustima, sa ljunkastom teksturom grubo seenih slatkia koji su mu
se rasprskavali iza oiju. Dok ga je podizala i opet stavljala sebi na krilo, Egon je ponosno
rekao:
'Dobr den, pani Schielova.'
Osmeh se istopio na Marinom licu kad se Adolf pojavio u dovratku. Podigao je Egona sa
eninog krila i stegao deakovu bradu uljevitom rukom pre nego to ga je oamario.
'Guten Tag. Ovde se kae Guten Tag. Nismo seljaci kao majina sorta.'
'Guten Tag', ponovio je Egon.
'Opet.'
'Guten Tag.'
'Dosta tog slovenskog ubreta.' Okrenuo se Mari. 'Dri svoj prljavi jezik za zubima,
eno.'
Adolf je ustao, promrsio nakostreenu kosu koja je padala preko Egonovog ela i krupnim koracima se vratio u staninu zgradu.
To je bila Egonova prva uspomena.
Luis Krofts je engleski pisac i novinar. Studirao je Savremene i srednjovekovne jezike
na Oksfordskom univerzitetu. iveo je u Hanoveru, Francuskoj, Pragu i Briselu, gde je radio
kao novinar i prevodilac. Odlomak koji ekskluzivno objavljujemo je poetak prvog poglavlja
njegovog romana The Pornographer of Vienna, romana zasnovanog na ivotu Egona ilea,
austrijskog slikara, uvenog po svojim vrlo eksplicitnim prikazima bekog podzemlja.
injao je spaljenu smeu zemlju kako se preznojava na toploti i stakato grebuckanja i lupkanja
eSej o
prakSi
metKa CajHen
ekSualnoj
vere m.
Kad dogira, Vera M. barem dvaput protrava kroz prolaz iza biblioteke. Kasno uvee,
tamo se, u krajicima njenih oiju, odigravaju boanstvene scene. U prvom krugu najee
vidi mnogo koe. U drugom krugu, kada petnaestak minuta kasnije ponovo protrava pored
istog mesta, oko nje na ploniku su odbaene celofanske kesice od kondoma, ili, ukoliko je
poslui srea, i sami upotrebljeni kondomi: njih sa strau sakuplja. Na meseini, u prolazu
iza biblioteke, kondomi i njihove iscepane vreice snano se presijavaju blistavi plastini
krici! a njeno disanje, ve ubrzano od doginga, prelazi u vlane uzdahe. Od tog zanosnog
bleska u njenoj sobi ne ostaje mnogo: kada kondome, ili njihove prazne omote, pobono deponuje u teglicu od hrane za bebe, gde ih oekuju nebeski darovi s ranijih doginga, njihov
sjaj se istog trenutka izgubi.
im teglica bude puna do vrha, a to se deava najmanje jednom meseno, Vera M. odlazi do oblinje crkve, ija zvona histerinim oglaavanjem pokuavaju da je spree u onome
to je naumila: bezuspeno. Dok joj je teglica, ispod pulovera, prilepljena uz vrelu kou pri
dnu trbuha, ona prilazi oltaru i niice pada na koata kolena. Potom, malo se pribravi, sedi
u uskoj drvenoj klupi i desetak minuta provodi u molitvi. Tek nakon toga, prinosi svoj dar
nekom skrovitom budaku bogomolje. Na zidovima teglice, s unutranje strane, cakle se
kapljice nastale usled izrazite razlike u temperaturi njene uarene koe i hladne povrine
stakla. ini joj se da su u dodiru s njenim telom kondomi oiveli, pa sada duboko diu i srebrnkasto se presijavaju. U tamnom, jezovitom uglu crkvenog zdanja, koji oveka primorava
na pokoru i rtvu, oni iz teglice isijavaju nenost i toplinu. Podseaju one zbog kojih tu vlada
mrak da crkva nije uspela u nameri da zatiti ivot. Prekorno ukazuju na to da je legitimitet
ovozemaljskog postojanja ljudskih polnih organa utemeljen s onu stranu nagona za razmnoavanjem. Sama okolnost da oni postoje na svetu potirala je tumaenje prema kojem je
istinsko znaenje ljudske seksualnosti boji dar za reprodukciju vrste. Ne. Nego greno
orue i pomagalo za iskonsko uivanje!
Poto bi teglicu punu plastike bisernog sjaja ostavila u sumranom kutku crkve, dugo
je nakon toga ivela od seanja na nju. Narednih dana satima bi se topila od pomisli na vrelu
paru koja se oslobaala pri lepljivom trenju stakla o kou, dok bi njene proirene vene svetlucale u ciglacrvenim nijansama i izgledale kao da e svakog trena probiti prenapregnutu kou.
Tih dana, graanske i enske dunosti obavljala je Vera M. naroito zduno, niko nije morao
da je nadzire i podsea na njene obaveze. Logika i njena intimna etika, a ne drutveni moral
i hrianske zapovesti, inili su joj se tih dana tako lako ostvarljivi u svetu. Ali pulsiranje u
njenim kapilarima ubrzo bi utihnulo, i to bi je ponovo gonilo napolje, na veernje gradske

ulice i u zamraene prolaze, pa je poinjala prvo triput nedeljno, a potom svakodnevno
da dogira. Iako se vie od svega trudila da to izbegne, pred kraj prvog kruga, ve sasvim
zadihana, protravala bi kroz prolaz iza biblioteke i srameljivo posmatrala u tamu potopljena, isprepletena gola tela, koja bi pred njenim glasnim disanjem i razrogaenim oima
uzmicala dublje u mrak kao da znaju za stid. Slatke lai! Jer, naprotiv, ta gola tela zraila
su svoje javno obeaenje toliko ponosno da se ona pred meseinom obasjanim bisernim
kapljicama znoja na glatkim leima i nenim trbusima zaustavljala kao ukopana njena zadihanost je tada prelazila u stenjanje i gutala ih pogledom.
Bogobojaljivi ovek pred takvim prizorom bi u zemlju propao. Njoj, meutim, nije bilo
jasno ta ta gola tela jedno s drugim rade: imala je samo bolnu slutnju. Prigueni krik,
pakostan apat, pa jedva ujni smeh, dopirali su do nje iz pravca golih trbuha, pramenova
stidnih dlaica i rozikastih kaieva koe koji su instinktivno pokuavali da se pokriju, iz pravca
belih dupeta koja su se klatila na zavrecima kimenih vrpci. Za Veru M. to su bile nekakve
udne deformacije njenog maternjeg jezika: Jebena voajerka... Ku! Tornjaj se odatle, ubre
jedno! Zatamnjena lica, osvetljena tela! Mozak i ruke u znoju! To to je videla bili su duhovi,
ali njihov apat i smeh postajali su sve glasniji, odgurivali je nazad u mrak ako bi pokuala
da pogledom prodre dublje u njih, proterivali je histerinim kikotom. Ali, u legendarnom drugom krugu doginga, dolazila bi ponovo na mesto odakle je etvrt sata ranije, pribijena uz
hladne zidove uskog prolaza iza zgrade biblioteke, gotovo na kolenima, jedva uspevala da
istri s glavom na ramenima, i, ve izvan sebe, grabila kondome odbaene na plonik, ili,
ako nema sree, samo njihove pocepane celofanske omote. U preostalih pet minuta tranja,
Vera M. drhti od strepnje za svoje blago, koje e, im stigne kui, pohraniti u spasonosnu
teglicu garancija izbavljenja pa im bude puna, odnee je u crkvu kao svetlucajue uzdarje tekim, nepokretnim senkama koje je u uskim drvenim klupama uvek savladaju i ne
daju joj mira.
Preveo s nemakog Lerherl G. von Hernals
Metka Cajhen (Metka Zeichen) ivi i pie u Beu i Ljubljani.
vek Smo vam

na uSluzi
niven
govinden
Postali smo grad trudnica. Neki novinar napisao je za jedan nedeljni magazin lanak o
gotovo zaboravljenoj bapskoj prii i time nesvesno pokrenuo lavinu. Tako su nam sad, eto,
kancelarije, pansioni i prodavnice prepune stomaia.
Dolaze ovamo zbog vode. Zbog neega u toj tenosti kredastog, ili ak uljastog ukusa,
to deluje kao pokreta lenjih reproduktivnih organa. Poseivali su nas i mladi brani parovi,
ali uglavnom dolaze bez mueva, te savremene ene, smatrajui da drugi kljuni sastojak,
zdrav XY hromozom, mogu pronai i na licu mesta, u naem gradu od izvora.
Neki od nas to osuuju, ali dovoljno smo obzirni da svoje miljenje zadrimo za svoj
dom i svoje najmilije. Uglavnom smo zahvalni na zvuku otvaranja kasa i prilici da budemo
gostoljubivi i podelimo s drugima lepotu ovih planina.
Ova iznenadna srea traje ve dve godine. Nedelju za nedeljom gledamo kako se torbe
i koferi istovaruju na nau, poslednju, autobusku stanicu. Viamo gradske automobile, tako
male i loe opremljene da podseaju na igrake, parkirane ispred obnovljenih pansiona.
Gledamo enu za enom, kako ostavlja neplodno zemljite svog rodnog grada i nesrenu,
istroenu vezu ne bi li se upustila u preko potreban eksperiment koji uliva nadu.
Shodno tome, i mi smo se prilagodili. Morali smo da nauimo nove vetine, kao to je
odravanje kue nakon primanja stanara; kao to je pregovaranje o povoljnoj nedeljnoj ceni;
ili umetnost davanja jasnih i tanih uputstava tim ponekad drskim, nestrpljivim pridolicama
koje jo ne poznaju nae ulice i nisu se prilagodile naem laganom nainu ivota.
Momcima koji su roeni i odrasli na planinama, iznenadna popularnost meu poeljnim
enama inila se istom srenom sluajnou i mogla se protumaiti jedino kao poklon od
boga. Svaki na mladi, godita od 18 do 25, bio je u nekom trenutku eljen. Od nabijenih
farmera u punoj snazi, preko lanova koarkakog tima, pa do raznih golja, onih boleljivih
primeraka s naoarima, koje ete pre nai u biblioteci nego na fudbalskom terenu. Oni koji
ude za skandalima priali su da je tu bilo i mlaih darodavaca, imajui pri tom u vidu pojedine lepo razvijene petnaestogodinjake koji su izgledali samozadovoljnije nego to bi trebalo. No, takva smo govorkanja odluili da ignoriemo.
Tokom tih prvih meseci, prizori takvih ena koje u svojim iznajmljenim automobilima
ekaju ispred igranki u ambarima i maturskih proslava, izgledali su kao da su ispali iz sveta
stripova. ekale su ne bi li se na prenjen nain upoznale s mladiima toliko pijanim da ne
raspoznaju da li je dan ili no. Trpele su nepretna manevrisanja u borovim umama, gde
iglice ubadaju kroz kamir i grebu skupe kone torbe. Udisale su kiselkasti miris poljubaca s
usana umrljanih bljuvotinom, ne bi li isterale svoje. Nekad bi se ak parkirale uz planinski
eksere u zadnje gume svojih automobila. Bile su takorei genijalne, te dame.

Isprva nije bilo zamerki od strane onih srenika koji su ludovali s razliitom goom
svake nedelje, a ipak i dalje stizali kui na veeru s porodicom. inilo im se kao da su nali
zlatnu ilu usred bujnog panjaka; dobitak za dobitkom. Za divno udo, zahvaljujui stalnom
prilivu korisnica izvorske vode, meu svim tim momcima nije bilo ljubomore. Bili su previe
zbunjeni irokim izborom da bi se raspravljali ili alostili zbog nekog odreenog plena. Hoe
plavuu? Moe. Voli male grudi? Evo, izvoli.
Nismo videli razlog da nekom sinu naeg grada zavidimo na tome to ima sree. Nismo
ih osuivali, osim to bismo tu i tamo zacoktali ili sa alou razmiljali o tome kako bi nam
uenje odreenih tehnika u krevetu ilo mnogo drugaijim putem da je takva tvrdnja o
moima izvora iznesena pred kraj nae adolescencije.
Samo bi neko okorelo dangrizalo neto svemu tome zamerilo. I to pogotovo zbog toga
to smo se oduvek ponosili injenicom da smo potena zajednica koja vodi rauna o svojima.
Nismo pobegli od odgovornosti kad smo saznali ta se deava: smesta smo zahtevali od
gradskog notara da sastavi ugovor o oslobaanju od odgovornosti, koji sve potencijalne
oeve titi od bauka tetnih nansijskih obaveza.
Stoga, ako su nam ve i blagoslovena planinska zemlja i tela tako silno plodna kao to
se ini, zar bi nam pozajmljivanje mladih, snanih momaka za rasplod ikako moglo ii na
tetu? Nezgodna pitanja su izronila tek kad su momci poeli da se ale na umor i stali sve
vie da zanemaruju obaveze.
Poeli smo da se navikavamo na dobar ivot, razumete; oni meu nama koji su podigli
tako valjane i sposobne momke; i koji su radili na izvoru; i oni koje je izvor zanimao zbog
preduzetnikih namera; i oni koji su se bavili uslunim delatnostima. Navukli smo se bili na
zaradu i pohlepno udeli za plenom: svojim televizorima s ravnim ekranom i svojim velikim
automobilima, svojim modernim kuhinjama i svojim prekienim batama.
ivot u ovom gradu oduvek je odlikovala stroga tednja: biblioteke bez knjiga; oronuli
spomenici. Priznajemo da nas je isprva uhvatila rasipnika groznica. Kupovali smo i ta treba
i ta ne treba i praznili police u radnjama kao brani koji jedu samo veverice. U korpe smo
trpali sve to je plastino, smolasto ili lii na kou. Sve to je smesta moglo da bude nae,
bivalo je. Sad, kad se toga prisetimo, stidimo se veeg dela tih kiastih stvari. One koje je
mogue sakriti smestili smo u podrume i garae, gde e zauvek i ostati. Ostale su zaklonjene
kokoinjcima i ukrasnim bunjem.
No, iako smo iz svega toga izvukli pouku, i dalje nas privlai kupovina, bilo privatna ili
slubena. ini se kao da elimo da stvorimo skladite suvenira i sauvamo uspomenu na
vreme kad je na grad cvetao. Kao da smo otpoetka podsvesno znali da to nee trajati zauvek. Da, uvek e biti ena bez dece koje su mukarci izneverili i koje bolno ude za detetom,
kao to e biti i mladih, tupavih momina koji e ih oploditi. Ono to smo se zapravo plaili
da e nestati je magija ovog grada; bojali smo se da e slavu naem izvoru preoteti neto
spektakularnije u nekom dalekom mestu, stranom naem. Ako ve nismo mogli da spreimo
promenu interesovanja javnosti, niti da utiemo na potrebu odreenih nedeljnih magazina
da piu o najnovijoj pomami, mogli smo barem da kontroliemo sopstvena sredstva.
I tako smo umor naih momaka isprva utke primali k znanju, trudei se da budemo
saoseajni, ali ne i popustljivi. Naa je zemlja izgraena na mukotrpnom radu, pa smo i njih
odgajali u duhu takvih naela. No, kao to smo rekli, neki od njih su poeli da zanemaruju
svoje obaveze, inei turistkinje nezadovoljnim i neoploenim, zbog ega se sve vie njih
ranije odjavljivalo iz hotela i zbog ega smo bili primorani da uvedemo kaznene mere.
Odreen je strogi policijski as i kada bi ga neki momak namerno prekrio, smesta bi mu
bilo zabranjeno da uvee izlazi iz kue. Kada su i to poeli da kre tajno su se sastajali da
put nakon to bi saznale da ga veina umara koristi kao preicu do prodavnica, i zabijale
se napiju i izjadaju na nekom mestu na kom nema ni trunke enskih hormona zakljuali
smo ih u kue, ne bismo li isprobali kuni pritvor. Smeli su da izau samo da bi otili u kolu,
na koled ili na unapred zakazane sastanke sa enama.
U svoju odbranu, moramo da kaemo da smo bili zabrinuti, i za budunost nae neobine grane privrede i za svoju reputaciju meu vanim ljudima: velikim zverkama specijalizovanog turizma, predstavnicima dravne privredne komore, i ljudima koji su po sajtovima
pisali svoja miljenja o nivou nae usluge. Bez obzira na sve strahove i sitne pobune, ostali
smo odluni. Nismo dozvolili da nas ucenjuju suzama ili pretnjama. Zatvorili smo srca za
takve stvari i koncentrisali se na posao.
Meutim, toliko smo bili zaokupljeni zlatnim rudnicima u liku svojih sinova da smo potpuno zanemarili svoje erke. Toliko smo bili zauzeti odbacivanjem bilo kakvih tetnih misli u
svojoj pomami za protom, da nismo primetili koliko duboko to sve i njih pogaa i koliko su
postajale na nas kivne.
Mi smo bili krivi to nije bilo kapitena fudbalskih timova u koje bi se zaljubile ili propalih
studenata s kojima bi okusile opasan ivot. Momci vie nisu zvidali za njima iz automobila,
nisu ih pozivali na zabave ili napijanja u umi. Na njih su ile nove ene. Domae devojke
bile su obine i dosadne; nikome privlane s tim svojim neuglednim licima punim iekivanja
i svojim pogreno protumaenim utanjima. Kad bi i progovorile, obino bi postavljale teka
pitanja, pri tom zvuei istovremeno i sumnjiavo i potpuno razumno. Ta im je crta bila najneprivlanija.
Kako bi takav poslovni poduhvat mogao da se odri?, pitale bi. ta e nas prvo zadesiti:
moralna propast ili pojava polnih bolesti? Kakav je oseaj kad ima toliko unuadi koje moda
nikad nee upoznati?
To je bio proizvod naih podsticaja: daleki potomci koji ne poznaju svoju porodicu. Oni
e nam najverovatnije biti i jedina unuad, jer su nam momci sad bili razmaeni iako su se
alili na manjak energije i oduevljenja to se projekta tie i verovatno se nikad ne bi zadovoljili ivotom s nekom lokalnom devojkom; za samo osamnaest kratkih meseci njihova pozicija srozala se s neverovatne sree, preko novotarije do bremena.
I ta je sve to znailo njima, naim devojkama, koje su i dalje imale neostvarene snove
i vrlina na pretek? To to su lutale slobodno ulicama i retko viale mladie, zatoene u
kuama? I to to je iz njih nevinost isparavala meu oblake dok su iz izvora u podnoju planina nastavljali da kuljaju blagotvorni sastojci i neukrotiva nada?
Posmatrale su ono to smo mi u svojoj ludosti stvorili: grad u kom nije bilo mesta za
njegove erke. Grad u kom su mladalaka tajnovitost i zdrav razum nepravedno suprotstavljeni sili oaja, krepkosti i pohlepe.
Da li e ostati u gradu ili ne, nije nam bilo vano. Tek kasnije emo nad tim oajavati
itavu jednu generaciju, zapravo. No, dok god traje pomama, ivot bismo dali da je iskoristimo, slepi za bilo ta drugo. Za sad je jo najvanije usluiti ene i promeniti posteljinu pre
nego to autobusom stigne sledea tura.
Prevela s engleskog Bojana Gajski
Niven Govinden roen je 1973. u Istonom Saseksu u Engleskoj. Obrazovao se na

koledu Goldsmits, gde je studirao film. Do sada je objavio romane: We Are The New Romantics (2004), Graffiti My Soul (2006) i Black Bread White Beer (2013).
Sunce
Snimak sam pronaao u gluvo doba noi, tavorio je u mutnim periferijama nekog
groznog, jeftinog porno-sajta, od onih kakve pokreu ukrajinski devijanti pa ih posle nekog
vremena napuste, zaborave na njih, ostavljajui ih da se sami snalaze u pustopoljinama
sajberspejsa. Bio je neka vrsta opscenog i divljeg siroeta, tumarao po nitavilu, zavijao,
prezren od svih.
Bio sam na urci u nekom skladitu i kui se vratio razvaljen. Ne znam kakva se to udnja probudila u meni te noi. Neumorno sam kliktao, pregledao itav niz konvencionalnih
porno-klipova, zaustavljajui svaki posle samo nekoliko sekundi. Nita nije bilo dovoljno; tre-
rob dojl
balo mi je neto jae. Kliktao sam linkove koji su vodili do linkova koji su vodili do linkova
podzemni lavirinti interneta, poput legendarnih peina Tora Bore, koje je navodno pohodio
Bin Laden.
Video-snimak koji sam konano otkrio pamtiu zauvek. Kliknuo sam na kvadrati ispunjen golim mesom da bi uitavanje poelo, iznenaeno primetivi da klip traje etrdeset
tri minuta.
Na ekranu, u prozoru okruenom video-oglasima toliko odvratnim da bih se osetio kao
perverznjak svaki put kad bi mi pogled odlutao ka njima, video se anus, u krupnom planu.
Nije izgledao drugaije od analnih krupnih kadrova uobiajenih u standardnim pornoklipovima. Ali, ovaj se nije pomerao. Opet, nije to bila ni nepomina slika: videlo se konstantno, blago pomeranje pikselacije, i uo se tihi um okolnih zvukova neko je snimao
anus. Iskrivljene vilice, tupo sam zurio u zjapei rascep smeten izmeu vrstih guzova. Bio
je to jedan kooperan anus, blago nakrivljen, kao da ena (bio je oigledno enski) klei na
sve etiri. Ali to je bilo sve. Nije bilo penetracije, nije bilo drugih organa, niti donosioca zadovoljstva ili povrede. I nije bilo naracije ak ni one ultra-minimalne vrste kakvu preferiraju
moderni pornogra, u kojoj su svi nerelevantni detalji vezani za junake, zaplet i okruenje
izbrisani, ostavljajui samo isti dogaaj, organ u organu u pokretu, i hiperboline krike fantazmagorine elje.
Anus, nita vie.
Pokuao sam da preskoim deo snimka, ali video to nije dozvoljavao. Tako sam ga pustio
da ide, i gledao, i ekao. Nita se nije deavalo. Ipak, dok sam gledao, poeo sam da oseam
da se deava neka promena, ne na slici na ekranu, nego u mojoj percepciji, u meni samom.
Bilo je to nalik poetku nekakvog transa. Lien svakog konteksta, lien ak i tela kojem je
pripadao, anus je poeo da poprima u neku ruku apstraktno svojstvo. Oslobodio se stega
svoje funkcionalnosti, svoje istorijske autentinosti, svakog znaenja. Nije bio ni uzbudljiv
niti odbojan. Padam u iskuenje da sugeriem slinost s Kantovom stvari po sebi. Duboko
zaronjen u sled slobodnih asocijacija, poeo sam da u tom anusu vidim nagovetaj vie
geometrije, astronomije, crnih rupa, galaktikih sazvea, kovitlanje poetnog bivstvovanja
u praznini, kako ja inae zamiljam kosmiko roenje. Video sam sunce, crno sunce koje
obasjava zamagljenu primordijalnu scenu; video sam solarno oko, boga rata i pokolja kako
usisava u sebe sve i zauzvrat daje bie kao ne-bie, materiju kao nitavilo, tamu kao svetlo
anuS crn
i svetlo kao tamu; video sam svevidee oko, tree ivino oko, crno jezgro zemlje, beskrajnu
sferu Paskalovih nonih mora, portal tiine u kom svaki ovek, u paninom strahu, mora da
se suprotstavi samom sebi. Ambis iz kog e se sve uzdii i u koji e se sve vratiti.
Prolo je dvadeset osam minuta. Shvatio sam to iznenaeno moj subjektivni oseaj
za vreme je nestao, intimizirajui se s beskrajnim. Ekran: jo bez promene, bez napretka.
Samo spokojni i zjapei anus, i uspavljujui um zvukova iz okoline, kao kad zamurite na
aerodromu. Bio sam zadivljen i pomalo uplaen. Skenirajui samog sebe u potrazi za
uzrokom te nelagodnosti, shvatio sam da strahujem da e se anusu desiti neto neoekivano
i monstruozno. Pomislio sam na lm Endija Vorhola Empajer, u kom ne vidimo nita osim
zgrade Empajer Stejt, snimane iz mesta, u realnom vremenu tokom mnogo, mnogo sati: uvena je scena iz tog lma u kojoj se, iznenada, nakon beskrajnog perioda monotonije, sva
svetla u zgradi ukljue odjednom jedan uzvien i kapriciozan trenutak, zasigurno trenutak
ludila, i divlje slobode ludila. ta ako neko iznenaenje vreba u ovom bizarnom, nezemaljskom i, moralo se to rei, prelepom video-snimku koji sam gledao? Moda je tvorac lma
ovek iza kamere bio sadista, mamio me u trans, stanje ranjivosti, pre nego to pred
mene pusti prizor toliko uasan da e me traumatizovati zauvek, videu ga i prebledeti,
mrmljau sebi u bradu, uplaen od seksa uopte, uplaen od svih anusa na svetu.
Zapovedio sam sebi da se smirim. Odgledau video do kraja, ma ta se desilo. Nakon
to sam to odluio, poeo sam da se oputam. I nita se nije desilo nije bilo Empajer
trenutka. Samo anus na ekranu, u realnom vremenu, u krupnom planu. Jo jednom sam
poeo da uviam neobinu lepotu tog lma, iako nisam uspevao da ponovo dostignem ono
stanje transcendentalne rezonancije koje sam dosegao pre nego to su moji strahovi prevladali.
Nakon etrdeset tri minuta, video-snimak se zavrio, podjednako naglo i neobjanjivo
kao to je i poeo. Iskljuio sam svoj laptop i otiao na spavanje, osloboen groznice poude
koju su zapalile droge. Pokuavao sam posle toga da ponovo pronaem taj snimak, ali mi
ak i degradirani vebsajt na kom sam ga video izmie. Sumnjam da je izbrisan; ili, pre e
biti, da je jo uvek tamo negde, ali je sada nevidljiv (ne mogu da objasnim ovu intuiciju),
pluta kroz izmaglice sajberspejsa, kao neka vrsta fantomskog broda.
Rob Dojl o sebi

Roen sam u Dablinu, diplomirao sam sa svim poastima filozofiju i magistrirao psihoanalizu na koledu Triniti, u Dablinu. Takoe sam studirao kreativno pisanje u Irskom
knjievnom centru. Moji radovi objavljeni su ili e biti objavljeni u The Dablin Review, The
Stinging Fly, The Moth, The Alarmist i drugim asopisima u Irskoj, Velikoj Britaniji i Sjedinjenim amerikim dravama, a emitovani su i na Irskom dravnom radiju. Moj prvi roman,
Here are the Young Men, trenutno je na razmatranju kod izdavaa. Nastavnik sam filozofije,
engleskog jezika i kreativnog pisanja.
porno
SaSKia fogel
Kao dete, htela sam da upoznam smrt. Plesala sam u havajskim suknjicama, preplivavala bazene kraulom, vrsto se drala u sedlima konjia za ljuljanje, sanjarila s rascvetalim
hibiskusima u zlatnoj kosi, ali moje prvo seanje na detinjstvo jeste kako sedim na hladnim
ploicama u kuhinji, drei no prislonjen uz podlakticu.
Nisam elela da umrem. Htela sam samo da saznam kakva je ta opasnost na koju su
me upozoravali i da li nad njom imam ikakvu kontrolu. Pretpostavljala sam da je opasnost
smrt. No u mesu, saobraajna nesrea, curenje gasa, kad pojede oleander ili tatulu. U gustom rastinju zapetljale su se smrt i opasnost.
Morala sam da se molim svake veeri pre spavanja. Ne zato to sam mogla umreti pre
nego to se probudim, za to nisam marila, nisam elela da se to desi nikome koga poznajem.
Moja molitva bila je podua; morala sam da navedem sve one za koje sam elela da preive
no, ukljuujui i njihova prezimena u sluajevima kada sam smatrala da Bog nee biti siguran na koga mislim. Imenovala sam svoje najbolje drugarice i lanove najue porodice,
tetke, ujake i deke i bake. Raunala sam da bih sve ostale mogla svrstati u kategoriju ostatak
moje porodice i prijatelja. Slomio bi mojoj majci kimu ako bih nagazila liniju na ploniku, ali
je Bog cenio konciznost.
Kada su sivi kitovi iz Tihog okeana sa svojim podmlatkom migrirali s Aljaske dole na
kalifornijsku obalu, moja porodica i ja stajali smo na liticama i posmatrali njihove glatke
obrise kako se talasaju u vodi. Tetke kitovi, bebe i mame kitovi zatim bi skrenuli s puta, pravo
u na zaliv, da se igraju. Peke smo odlazili do Informacionog centra Point Viente na festival
posmatranja kitova. Daleko od tandova kod kojih su deci oslikavali lica i od kabina za fotograsanje, u Centru, sluala sam kako se kitovi dozivaju kroz slualice tekih plastinih
telefona. etala sam od jedne do druge diorame koje su predstavljale eroziju okolnih litica
kroz vekove. Pedeset stopa, stotinu stopa, nestalo. Zemlja na kojoj stojim mogla je da ne
bude vie tu kad porastem. Ostae samo duhovi. Duhovi, poput one siluete ene zakljuane
u kuli svetionika u Point Vienteu. Ta ena bacila se upravo s ovih litica zato to je mislila da
se njen mornar nikada nee vratiti. Da, tako to biva u ljubavi, mislila sam.
Du litica nije bilo ograde. Moja crna pudlica otrala je do ivice i otkaskala nekoliko
stopa nie da gleda galebove i pelikane u letu. Tri dvokrilca tipa PT-17 sterman lenjo su brektali kroz vazduh. Proletali su tuda svake subote. U esnaestoj, moj prvi deko umeo je svojim
utim dvokrilcem na nebu da ispie drhtavo I, jedno gotovo savreno srce i potom U. S
njim u doiveti svoje prve orgazme na kauu pored mustanga P-51, na jednom privatnom
aerodromu. Dok sam bila dete, avioni su me ispunjavali radou.
Ispod ruba litice, tinejderi iz lokalne srednje kole sedeli su na uskim platformama od
pranjavog kamena i puili travu. Primakla sam se ivici to sam blie smela, to sam blie
al ja Sam
graf
mogla pre nego to me je otac pozvao nazad. Koliko ima do dole, tata? Ako bih pala, da li
bih umrla? Zato pas i oni ljudi tamo to mogu, a ja ne? Boe, molim ti se, ako padnem, pusti
da umrem na licu mesta. Paraliza bi bila gora od smrti.
Otac me je nauio kako da se sputam niza stenu, kako da osetim koji kamen moe izdrati moju teinu, a gde bih se mogla okliznuti. Poslednja palma pre doma penzionera oznaavala je poetak nae rute. Uspentrali smo se preko ivice i sili do podnoja. Ugledah
barice koje je ostavila plima. Morske alge sprene na suncu. Smrdljivi le foke. Limenke, aluminijumske konzerve koje izjeda morski vazduh. Izuvijane stranice golih ena ostavljene na
otvorenom, tragovi vatre. Zamiljala sam Meksikance kako lee na stenama u malim grupama, piju, itaju, kuvaju nad otvorenim plamenom, dok ekaju da riba zagrize. Sve, ak i
vazduh na plai, bilo je lepljivo.
Hodala sam polako pored slika ena, divei se njihovim telima, razbacanim po plai
poput sirena. Ta prijatna tenzija, grenje miia morskog krastavca koji puzi uza zidove
plimnih barica, neno sisanje tankih pipaka morske sase kad zaronim prst u vodu i pretvaram
se da sam riba klovn, neosetljiva na njen ubod.
Na vodi, jastuci od mrkih algi naruavali su plavetnilo, crvene bove ljuljukale su se
iznad mesta na kojima su pecaroi postavili svoje zamke. S dna naeg srpastog zaliva, otac
i ja penjali smo se uz usnu kamenitih eljusti. Kada bi oseka prela u plimu, duboko u grotlu
peine, uspenuani talasi slamali su se sa silinom koja je nagovetavala kraj ivota. Talasi
su se izvlaili nazad ka moru uz kameniti zveket, kao da kosti lupaju po okeanskom dnu. Moj
otac nije delovao zabrinuto. Samo nemoj da padne, rekao je.
***
Veliki odmor u Metodistikom zabavitu Roling hils. Danijel i ja dodavali smo se, kotrljajui loptu jedno drugom, sedei na zemlji, rairenih nogu. av na njegovom sivom ortsu
je bio rasparan. Neto mesnato i ruiasto guralo se kroz poderotinu. Nisam mogla da
prestanem da blenem; bila sam zbunjena tim oblikom nalik na groicu. Kada mi je gurnuo
loptu, ja sam je odgurnula nazad ka njemu, ali ne pravo, kako bih mogla dobro da pogledam
kad se nagne u stranu.
Popularne devojice pobegle su u kuicu za igranje. Deaci su se okupili ispred, i gledali
kroz useeni prozor. Devojice su podigle majice, pokazujui bradavice. Svi su se kikotali.
Ajde, Saskia, zato nee i ti? Deaci su ekali dok sam ja stajala tamo, odmahujui
glavom. Ako hoe, rekla je jedna devojica, moe to uraditi samo za mene. Deaci su
stajali nepomini, iekujui obeanu golotinju.
Svakog dana posle zabavita, dok smo ekali da nae majke dou po nas, Stiven i ja
otrali bismo na vrh brda, gde su stajala tri krsta, svlaili smo pantalone i pikili. Mislili smo
da emo se jednog dana venati.
Htela sam da nauim kako da poljubim momka jezikom. Mislila sam da je ljubljenje jo
jedna u nizu stvari kojima bi me mama mogla nauiti.
***
Vreme za priu pre spavanja. Uukala sam se ispod pokrivaa, srena, spremna da
skliznem u san. Spojila sam tabane, i uhvatila akom vaginu, snano pritiskajui prste uz
meso za koje nisam ni znala da ima svoje ime, konano mirna. Jedne veeri, moj otac prestao
je ita i upitao me ta radim. Nita, rekla sam, ne sasvim sigurna zato sam slagala. Neu
zavriti priu ako ne dri ruke iznad pokrivaa.
Dodirivala, naglasio je.

I bebe se diraju. Dobar je oseaj, pa zato to rade. Und?
Pronaao sam njene barbike kako spavaju zajedno gole. Mislim da su imale seks.
Majin smeh.
Posle toga, ak i kad bi mi mama itala, drala sam ruke iznad pokrivaa.
***
Zato moram da ekam da porastem da bih mogla da nosim crnu odeu?
Zato to ako sve uradi sada, ta e ti ostati da mu se raduje?
***
Ako tako nastavi, ima da te poaljem da ivi s asnim sestrama, rekla je, parkirana
na mestu za koje sam kasnije shvatila da je parking katolike kole.
***
Ako tako nastavi, ovog momenta zaustavljam auto, pa moe peke kui. Znala sam
gde smo, i mada bi to bila duga etnja, nisam marila. Skrenule smo na parking da neto
obavimo. ak i kad sam izala iz kola, nisam prestala da viem, uvreena, puna besa. Majka
me je besno gledala. Zar te nimalo nije stid? upitala je. Prestala sam da viem. Gledala
sam po parkingu, da proverim mogu li da vidim kako se njene misli odraavaju na licima
drugih ljudi. Stid. Preturala sam po svom katalogu oseanja, prizivajui u seanje vebu koju
smo radili u koli, o bojama i emocijama: crvena, topla. Crna, mirna. uta, radost. Zelena?
Ne. ta god da je bio stid, nisam to znala, ali sam znala da mi je bolje bez toga.
***
Na bledoj, mermernoj fontani u Dubrovniku, ja poziram. Pretvarala sam se da sam kamena statua, voda mi navire iz glatkih, punih grudi. Na trgu prepunom kafopija i asnih sestara, bila sam centralna taka koja zrai iznutra. Nisam mogla da doekam da moja vizija
ene izroni na videlo. U stablima okruenoj bati moje bake, nosila sam svoju crvenu kariranu
haljinu naopake, s tri otkopana dugmeta, igrajui se da imam dekolte. Moje kljune kosti
bie neto prelepo, znala sam.
Kao i ja, moje drugarice su vebale da budu ene. Jedna drugarica odvodila bi me do
ormana svoje majke i vadila odatle svile i ipke koje smo oblaile. Druga je nacrtala grudnjak,
arape i podvezice na svojoj barbi lutki. Barbi i Ken spavali su goli. Stiskala sam ih jedno uz
drugo i dugo ih drala tako. Zamiljala sam da je taj hladni, suvi zagrljaj put do ekstaze. Oseaj koji je u meni to budilo bila je ljubav; to je znailo da je u svetu sve u redu.
Dok su se moji roditelji svaali u kolima, ja sam sluala I Want Your Sex Dorda Majkla
na vokmenu. Davala mi je ta pesma ljubavni oseaj. Kada je njihov vreli bes poeo da nagriza
vazduh kao kiselina, pokuala sam da navedem majku da poslua tu pesmu. Ako bi i ona
osetila to ljubavno oseanje, moda bi se ona i moj tata stisnuli jedno uz drugo i napravili
sestru. In vitro ne uspeva, govorili su, nakon to se majka mesecima bola iglama u dnevnoj
sobi i nadala se bebi. Odgurnula je moje slualice.
ula sam ih kako razgovaraju: Ruke su joj bile ispod ebeta, kao da se dodirivala.
Mnogo sam toga elela da pritisnem jedno uz drugo u ekstatinom zagrljaju. Zamiljala
sam da mogu da izvuem crtane junake iz televizora i parim ih na tepihu boje lososa u
dnevnoj sobi. Moda im se isprva ne bi dopalo, ali bi nauili.
Desika Rebit bila je nacrtana na nain koji mi je potpuno zavrteo mozak. Gledajui
njeno crtano telo kako se epuri na bini nonog kluba u kom je pevala i videvi kako pravi
mukarci reaguju, mislila sam da je jedini nain da bude ena taj da bude velianstvena i
na izvolte. S napetou sam je gledala kako hoda, kako se uvija. Po mojoj koli kolale su
glasine o skrivenim erotskim momentima u crtaima: jedan frejm u kom je Desika Rebit
gola, falus ucrtan u dvorac Male Sirene na lmskom plakatu, pela koja u Aladinu apue da
dobra deca skidaju odeu. Strpljivo premotavajui snimke frejm po frejm, prouavajui
slike, pronala sam ih sve, prozore na otvorenom svetu.
U koli, sedela sam u krugu deaka i devojica i ekala da pone as glume. Deaci su
pitali koje su nae seksualne fantazije. Smenjivale smo se i odgovarale. Deaci su odvraali
kratkim reenicama: Dve devojke rade ono. (Kikot.) ovek i ena imaju seks. (Kikot.) Seks,
re od koje mi se vrtelo u glavi. Sluala sam, ravnoduna prema njihovim fantazijama. Kada
se dvoje ljudi stisnu jedno uz drugo, moralo je biti reeno jo neto. Taj seks koji su opisivali
ostavljao me je ravnodunom. Ja sam tragala za slikom, za scenariom, to me je uzbuivalo.
Moj red: Ukazuje se gola ena vezanih ruku, razapeta na mranom nebu. (Tiina.) Tragala
sam za sledeom reenicom. Vetar joj uzbuuje kou. Vidi se neko u daljini. Sedeli su u tiini,
sluajui me.
Saskia Fogel, biografija:

Odrasla sam na liticama na krajnjem zapadu Kalifornije, uz lave foka koji odjekuje
kroz no i glad za priama i asopisima. Sipali su mi feminizam i fluor u pijau vodu. Dok
sam na Univerzitetu Juna Kalifornija radila magistarsku tezu iz Profesionalnog pisanja,
susrela sam se s grupom prekrasnih ljudi na ivicama seksualnosti i napisala knjigu njihovih
pria.
Seks, feminizam i asopisi spojili su se kada se ukazalo radno mesto u asopisu AVN,
cehovskom nedeljnom glasilu industrije filmova za odrasle. Godine 2008. vratila sam se u
London da zavrim magistraturu na odseku Komparativne knjievnosti na Univerzitetskom
koledu London. Sada svakodnevno radim s priama u asopisu Granta, kao njihov publicista i koordinator javnih dogaaja. Objavljivala sam u asopisima The Los Angeles Downtown News, Zocalo Public Square, The Erotic Review, Granta.com i mnogim drugim. Knjiga
koju trenutno preraujem je Strah od letenja za 21. vek.
m
ja ljuBav,
delfin(a)
atila bala
Rizikujui da ne pobedim na virtuelnom takmienju za naroito originalan poetak teksta, ipak u poeti ovako: nedavno mi je u ruke dospeo pouteli iseak iz novina. udan
lanak jednog starog broja novosadskog asopisa Magyar Sz svojevremeno je detaljno
izvestio da je negde u belom svetu, koji je pun svakakvih zanimljivosti, doneta oslobaajua
presuda u jednom krajnje nesvakidanjem sluaju. Zapravo i ne tako daleko, na primer ne
u dalekoj Australiji ili Indiji, ve ovde, u evropskom delu ostatka Velike Britanije, dogodilo se
da je pred sud izveden jedan ronilac, jer je navodno plivuckajui s jednom od zvezda
lokalnog delnarijuma, takorei svesno masturbirao pitomoj ivotinji. Neu govoriti o tome
koliko je ovaj izraz ovde sreno upotrebljen, budui da svi razumemo o emu je re. Hajde
sad da uopte ne zapoinjemo diskusiju o stepenu svesnosti ili uraunljivosti ovog nesumnjivo kakljivog sluaja, ve bolje razmotrimo ta se zaista dogodilo ili ta se moglo dogoditi,
s obzirom na to da je engleski sud ovaj sluaj, prijavljen od strane estitih putnika turistikog
amca koji je tuda prolazio, odbacio. Po miljenu osedelog i oelavelog sudije, koji je svoj
radni vek asno odsluio i mnogo toga preko glave preturio, oni koji su sedeli u amcu
zbog talasa i prelivanja svetlosti nisu mogli tano da vide ta se deavalo izmeu delna
Fredija i njegovog dresera, pa je tako ova optuba o vreanju javnog morala i irenja opscenosti ubrzo odbaena. Na ogromno olakanje dotinog osumnjienog po imenu Alan
Kuper, iji se ivot, suvino je to i rei, zbog tog sluaja prilino okrenuo naglavake. Po sopstvenom svedoenju, potom je dobio dve pretnje smru, kao i itavu hrpu uvredljivih
pisama, usled ega ga je i draga ostavila, svemu jo dodajui i zlobno pisamce. Novinaru
Tajmsa Kuper je jo rekao da, uprkos svim strahotama, ovo natezanje nije imalo nikakvog
uticaja na snanu privlanost koju prema delnima osea, te da i dalje eli da ostane dobar
prijatelj s Fredijem, na koga itava ova nesrena ujdurma, na kraju krajeva, nije imala nikakav
muan uinak, on i dalje radosno ivi svojim akvarijumskim ivotom i ini ga izuzetno
srenim ukoliko moe da bude u sreditu panje. Ovim je reima zavrio intervju s novinarom
ronilac i dreser delna Alan Kuper, podsetivi me na Gregorija Peka, iju u takoe udnu
priu odmah ispriati, samo da malo sredim misli. A i da smirim svoja uzrujana ula.
Nti ove prie seu veoma daleko i vraaju nas negde na kraj sedamdesetih godina,
kada sam boravio u Americi, gde sam uvao deicu koja cie i vrite a i onu poveu decu,
pubertetlije s glasom to mutira u jednom prilino velikom letnjem kampu u dravi Njujork.
Uio sam ih fudbalu, slobodno interpretirajui Pelea (pored ika-Pukaa, najboljeg fudbalera
svih vremena, ije je pravo ime, je li, Edison Arantes do Nasimento), a uio sam ih i slikanju.
Ovo potonje u manje slobodnoj interpretaciji. S dolaskom jeseni, latio sam se autostopiranja,
pa sam se tako naao u Kanadi, nauivao se Montreala (I was really digin it!), a i Lenarda
Koena i ega sve jo ne, a onda sam se, ni pet ni est, okrenuo, i kud koji mili moji: zaputio
natog Severa, zainteresovao me je topliji a mistiniji, potisnutih strasti prepuni, sparni, tajanstveno ulni Jug iz dela Vilijema Foknera, i teraj, bato! Vremena imam jo ko pleve,
pomislio sam, premda para ba i nemam previe. Ovo drugo mi je presuilo na Floridi, nakon
to mi je Jednoruki Dek, grozno mi se cerei u lice, progutao i poslednji cent, drkadija nemilosrdni. Papiri su mi bili u redu, na sreu, imao sam i dozvolu za relativno dug boravak, ali
gde se sad zaposliti posle ovakve zavrzlame? Pomogao mi je jedan moj poznanik, slikar H.
Z., koji je tada iveo u Majamiju a s kojim u se ovde u Maarskoj na razmei milenijuma
zbliiti uprkos tome to nas je bog razliitima stvorio danas se moda toga vie i ne sea,
ali on je bio taj koji me je preporuio za posao u Marinlendu, na ijim je zidovima svojevremeno naslikao raznovrsne morske ivotinje pa tako i delne, te bistrooke, umne jedinke iz
porodice kitova.
Sve ovo govorim, ovako telegrafski, u kratkim crtama, gotovo poput nekakvog dodatka,
onima koji ne znaju, njima ovo pominjem gotovo kao kuriozitet, da Marinlend vai za apsolutno prvi okeanarijum na svetu, na spisku njegovih osnivaa nalazi se ime jednog od Tolstojevih unuka, Ilje, a u analima je ostalo jo zapisano i to da je 1938. otvorio svoje tada jo
dobro podmazane kapije. Meutim, suvino bi bilo da ikoga zamaram zaokruenom i
celovitom istorijom Marinlenda, koja se zavrila rasulom. Dovoljno je rei da su kroz br,
nazvan po legendarnom Mobi Diku, prodelovale linosti s raskonim vetinama kako u publicistikom, tako i u pivopijskom smislu, poput Ernesta Hemingveja i Dona Dos Pasosa.
Starac i more i Tri vojnika. I jo mnogi drugi. Ovi su muevi svetskog glasa zajedno s delnima u prilinoj meri podigli danas ve snano poljuljani ugled Marinlenda. A naroito Gregori
Pek, jer poenta i jeste u tome da sam na njega naleteo upravo ovde u delnarijumu Marinlenda, da bi onda nae, odve kratkotrajno, mada utoliko intenzivnije prijateljstvo na mene,
tanije reeno u meni, ostavilo neizbrisivo dubok trag. Gregori mi je priao da se rodio sa
zakrljalom koicom meu prstima i da je odvajkada bio zaljubljenik u delne svilenkaste
koe. Jo od ranog detinjstva, kada ih je samo na slikama viao, oboavao je ove legendarno
inteligentne, oveku u mnogim sluajevima neobjanjivo privrene, po ljude tek retko kad
opasne vodene sisare, sposobne da iznenada estokom ljubavlju planu prema oveku. Neto
kasnije emo imati priliku da saznamo i to kakva iznenaenja delni, naroito temperamentni
mujaci, mogu prirediti u vodi znatno bespomonijem homo sapiensu.
Dakle, da bi razlikovao svoje ime od imena poznate holivudske zvezde, Gregorija Peka
(Peck), moj dragi prijatelj je svoje pisao kao Pack. Kako se kasnije ispostavilo, on inae nije
mogao imati veze s jednom od najveih lmskih zvezda i srcolomaca svih vremena, budui
da je roen u Dabau, na dnu davno isuenog i obezdelnjenog Panonskog mora, i prvobitno
se zvao er Pek (Pk Gyrgy), sve dok se nije naao u novom svetu, naroito u, odnosno
pored bazena za delne u Marinlendu. Ali zvali ga mi Pk ili Pack, isto mu se hvata, on je
oboavao svoj posao s delnima, koji su svojim pametnim, ivahnim okicama pratili svaki
njegov pokret i koji su se njegovim naredbama gotovo bez izuzetka istina ne bez zdrave
doze peckanja i zadirkivanja po pravilu povinovali, izuzimajui one najgluplje jedinke. Kojih
su ili iji su daleki preci prema kazivanju svih strunih knjiga ko zna zbog ega, pre vie
miliona godina (moda uvreeni neim?) otpuzali nazad u more, i od tada tek retko kad
streme obali, a i tad samo s izrazito tunim posledicama koje mame na pla. U takvim sluajevima, u njihovim fantastinim sonarima, neto kao u imia, nastaje neka vrsta neizleivog defekta, ili ih samo spopadaju nepodnoljive uspomene s kopna. Poznata je ta
uvena kolektivna nostalgija kod porodice kitova, s lakoom uoljiva, nasuprot individualnoj
nostalgiji za Dabaem Gregorija Peka, na koju do sada jo niko nije naao stopostotno zadovoljavajui odgovor, budui da, bar zasad, nismo uspeli da odgonetnemo govor delna. Nego
ta nego da nismo, uprkos tome to smo do danas ve mnogo toga mogli da spoznamo o
njihovom vragolastom biu, proetom osobenom delnskom lozojom, kojim vlada veita
razigranost. Od njihovog arenog sveta na velikom platnu, u kom dominiraju azurna i roze,
u kojem svaki od njih ima ime, i gde se meusobno sporazumevaju tako to zvide, skie,
nazad za Sjedinjene Drave, shvativi da se tamo ivot ipak intezivnije odvija. Nakon poz-
groku, breku i zvekeu jedni drugima; najvei deo tih zvukova za ovekovo je uho nepojmljiv, a, razume se, i nerazumljiv. Takav je, na primer, mnogim ljudima maarski. Odnosno
Maarima japanski, kineski ili uzbeki. Jasna stvar.
Item. Gregori Pek, ovaj zdepasti momak, koji je engleski sjajno govorio i kao posledica
jedne davne motociklistike nesree hramao na jednu nogu (jamahom velike kubikae naleteo je na masivnog arenog psa u predgrau Sent Augustina, gde se Marinlend nekada
nalazio) i koji je uprkos svom hendikepu veito bio u pokretu, ve odavno je radio u okeanarijumu, koji je doivljavao svoj privremeni procvat kad sam se ja pojavio tamo. Kao glavni
ronilac i dreser, stajao je visoko iznad mene na magareoj ili delnskoj lestvici delnarijuma
i verovatno ne bi ni rei progovorio sa mnom, tipom to je u jeftinim plastinim kofama nosao
i bacao hranu ivotinjama, zavrtao slavine i cedio krpe, da se sluajno nije ispostavilo da
sam, eto, Maar. Zanimalo ga je da li sam nekad bio u Dabau, poznajem li nekoga odande,
nekog zlatara po imenu Na, koji mu je svojevremeno napravio prvi pozlaeni lani s
priveskom u obliku delna, s majunim mozaikom od usitnjenog dragog kamenja, koji i ovde
jo nosi oko vrata. On je, istina, ve odavno stigao ovamo preko bare, pa ipak mu se neizbrisivo urezao u seanje taj mali, zabaeni budak koji je on s plemenitom jednostavnou
mada s neospornom ljubavlju u glasu nazivao Pizdincima. Ponekad mu se uini da ga Daba
zove tampajui i iskucavajui hitne poruke u njegovom pravcu, pa je siguran u to da e
otii kui jo jednom, nekad pre smrti. Otii e kui, tako je rekao, to me je malice iznenadilo, ali nisam hteo to ba i da pokaem. Oseao sam potrebu za njegovim prijateljstvom,
shvatio sam da ga nikako ne smem kvariti, dakle radije sam utao kao zaliven, no nedugo
zatim ugledao sam neto udno, to je, bogme, veoma podsealo na onaj pomenuti neslavni
sluaj iz Velike Britanije. De facto je, u stvari, bilo isto to. A de iure? (Uzgred, tek dosta kasnije
sam opirno i lepo priznao Gregoriju Peku da sam roeni Vojvoanin, ali to ga nije zbunilo,
budui da je njegova majka bila iz Malog Ioa i zato s time nije zbijao nikakvu alu. A
verovatno ni zbog toga to je odnekud saznao, uglavnom od mene, da iz Ioa u Vojvodini,
koji se nalazi s one strane granice, praktino preko puta Dabaa, verovali ili ne, potie ak
25 vrsnih pisaca, obdarenih fantazijom ili njenim nedostatkom. Mada, neizvesno je od kada
datira taj strani podatak, kakvu ulogu u njemu igra Trijanon, i ko je od naih estitih iokih
pisaca uopte video pravo, azurnoplavo more? Ili makar u snu, neku inspirativno-nadraujuu
morsku sirenu? Svejedno. Nastavljam:)
Jedne veeri nakon zatvaranja dogodilo mi se neto jezivo, da sam se sapleo o kofu za
haringe i gadno iaio lanak. Reio sam da u tom stanju odustanem od opanja kui u moj
iznajmljeni umez u bulevaru Mejauer, koji sam dobio zahvaljujui dareljivosti u meuvremenu ve pomenutog slikara H. Z. Pomislio sam, bolje da namestim sebi leaj u magacinu,
pa emo sutradan ve videti. Tamo sam imao jednu malu, urednu i udobnu skajpek vreu
za spavanje, uvukao sam se u nju, ali mi san nikako nije dolazio na oi. Odgegao sam se na
tribine pored bazena da popuim jednu na brzinu zavijenu virdiniju, kada sam pri svetlosti
ak i preko noi obavezno ukljuenih reektora uprkos smanjenom snopu svetlosti i smetnji
izazvanih odsjajem talasa tamo dole ugledao Gregorija kako se kliberi s jednim delnom
kljunastog nosa. Po imenu, o Boe, Fredi 2, buduim mladim voom bande, iji je slavni
predak bio Fredi 1, koji je nesreno uginuo zakaivi se za reetku bazena, pa je zato on
postao Fredi 2. Koliko je na svetu postojalo ili postoji mujaka delna koji se zovu Fredi, teko
bi bilo rei, a nije ni vano. Vano je ono to sam video. A to je da je ova ivotinja od oko dva
metra leala na boku u plitkom delu bazena, u vodi do pojasa, a na urika Pek mu je milovao stomak, a onda lagano preao na sam vrh Fredijevog tek promoljenog, poput zmije u
obliku slova S uvijenog, mada ve skoro potpuno ukruenog povelikog penisa, koji kao da je
iveo sopstvenim ivotom, i lagano se sputao prema glaviu. A onda se Fredi sklupao,
zadrhtao celim telom, i otrim pokretima parenja krenuo da dodiruje mukareve butine,
gotovo oborivi Gregorija, dok je iz grla isputao zvuke nekog groktavog stenjanja. A kada
je oito uspeo da ejakulira, glasno je zazvidao i, obujmivi udom Gregorijev zglob, sav
srean poeo da vue i bacaka svog ljubavnika u krug. Od tog intimnog prizora i sjajne pred-
sam zapljeskao. Kada me je Gregori Pek primetio, video sam da mu je licem prola jeza, ali
onda ju je zamenio iroki osmeh. Mahnuo mi je slobodnom rukom i ja sam mu uzvratio. Time
je nae poznanstvo napravilo ogroman korak u pravcu intimnog prijateljstva, ali i skorog i
brzog razreenja.
Gregori je iveo nedaleko od ulice Mejauer, na bunjem obrasloj padini, gde su iveli
malo imuniji ljudi od onih nie. Jednom prilikom reio je da me pozove u goste. Proetao
sam do njega jednog popodneva kada sam imao slobodan dan i kada mi se lanak ve oporavio. Reklo bi se da je moj prijatelj za ovu priliku zaboravio da stavi kravatu. Doekao me
je samo u gaama. Za njegovo opravdanje, bila je takva vruina kakva jo nije viena u ovoj
oblasti, a naroito ne u jesen. umski poari izbijali su na sve strane i to takvom brzinom da
vatrogasci nisu smeli ni da pomisle na spavanje. Gregorijeva savreno glatka, preplanula
koa i miiava gura bile su u jakom kontrastu s njegovim svetloplavim donjim veom. Uprkos zdepastoj grai i pomalo krivom nosu, delovao je kao sasvim lep mukarac, tako da mi
uopte nije smetala njegova golotinja, ak ni to to mu je jedno rame bilo znatno nie od
drugog. Ponudio me je lealjkom i hladnim koktelom na terasi, da bi se nakon toga smestio
pokraj mene i, pijuckajui svoje pie, ubrzo skrenuo temu na ljubavni ivot delna. Dok mi
je priao o tome kako delni vragolastog osmeha vode ljubav, ne samo u cilju razmnoavanja, ve jo kako i iz istog zadovoljstva, valjda kao objanjenje one scene iji sam svedok,
ne svojom voljom, bio, u jednom trenutku je iz prethodno pomenutih, izbledelih gaa, izvadio
dugaku, tanku, ve blago uzdignutu koopernu alatku, koja je na moje oi postajala sve
deblja, istovremeno mi se izvinjavajui za ovaj svoj odve neformalni postupak, a i za, kao
to je rekao, svoju veitu infantilnost, koja druge ljude toliko nervira. Svoj postupak pravdao
je time to ovako ima mnogo veu inspiraciju za prianje i dodao da, ako oseam potrebu,
mogu i ja da dodirnem njegov arobni tapi. Ili mogu izvaditi svoj. A nije problem ni ako se
nita od toga ne desi, nee mu smetati. ak ni koliko ono malo crno ispod nokta. I mada ja
nita nisam uinio, dok sam gledao i sluao Gregorija Peka, telom mi je prostrujalo neko
sasvim udno uzbuenje. Istina je da sam se esto pitao kakvim su po mene neoekivanim
tokom mogli krenuti dogaaji da se tada nisam pokazao tako srameljivim, ali to me razmiljanje nigde nije odvelo. A emotivna pria moga prijatelja s delnima glasi ovako:
Jednom davno, jo na poetku njegove delnarske karijere, desilo mu se verovatno
kao onom njegovom estitom engleskom kolegi, koga sam spomenuo, onom Alanu Kuperu,
dreseru koji je upao u problem da je na njega otpozadi nasrnuo jedan mladi mujak. Na
urika Pek, kao to ree, nije znao ta da misli o ovome, sve dok nije osetio nedvosmislenu
nameru svog ljubimca. udno, ali istinito, Rudi se zaljubio u njega i svoju elju nije skrivao.
U tom trenutku i na tom mestu, urika je bio suvie uznemiren, te mu se zato suprotstavio
i izaao iz bazena, ali stvari nisu ostale na tome. Kako bi objasnio Rudijevo ponaanje, konsultovao je raznu literaturu, rovario po bibliotekama, sve dok nije pronaao ljubavno priznanje oveka-delna. Zapisi ovog anonimnog oveka svedoe o njegovom davnanjem
ubeenju da su delni inteligentniji od nas, svakako etiniji, a istovremeno su istinski i odano
vezani za nas, grene ljude, koji bezbroj puta na zverski nain ugroavamo njihov ivot.
Pored toga, ako im se ukae prilika, oni ispoljavaju ovu apsurdnu povezanost ak i u formi
nagona za strastvenim optenjem. Jedne meseinom okupane veeri, u oblinjem zalivu,
dok je jo bio tinejder, desilo se da je otplivao u dubinu, gde skoro da vie i nije bilo plivaa,
kada su ga neoekivano okruili delni. S velikim su ga oduevljenjem saleteli, skakutali oko
njega i tokom te igre jedna iskusnija enka iskriavih oiju, s nabreklim usminama pogodnim
za hvatanje i ispipavanje raznih predmeta, pa tako i ljudskih udova, povukla ga je nekuda u
pliak. Deak joj se prepustio, te se u mlakom pesku, na uenje sitnih riba, zaljubljena
enka izazovno priljubila uz golog deaka svojom skliskom, ispod pupka vidno izraenom
vaginom, tako da je ubrzo dolo do ukruenja i penetracije. A uskoro se dogodilo jo neto,
jer oni koji su tu stvar iskusili objanjavao je Gregori Pek, dvaput estoko trgnuvi oku i
duboko uzdahnuvi, ne bi li se uzdrao i takoreku usmerio svoju seksualnu energiju preko
stave koja je usledila, seam se, dugo nisam mogao da se opasuljim, i gotovo instinktivno
kimene modine do mozga znaju da unutranja muskulatura enki delna tako prenjeno
funkcionie da bi im na tome svaka devojka mogla pozavideti.
Nastupila je kratka tiina dok smo ispijali jak cuba libre i razmiljali o tome. O stanju
stvari, u stvari.
I, ta se na kraju desilo? upitao sam ga radoznalo, sisajui slamicu.
Buknula je ljubav za sva vremena odgovorio je Gregori koja se zavrila tako to su
neki ribari ubili enku, a mukarac ju je dugo oplakivao. Kasnije je momak ta e, takav
je ivot naao drugu, ali prvu, kau, nikada nije zaboravio. U tom trenutku Gregorijeve oi
su se skupile, kao da se borio sa suzama, ali se trudio da ostane jak.
Stvari stoje sasvim drugaije s mujacima delna nastavio je.
Kako to?
Umeju i da budu verni, ali ree. S njima je lake, bre dou, bre otplivaju u slobodu.
Manje im treba titrati, a ne mora im se ni pevati. Mada i oni to vole.
Pevati?
Dabome, enke se najlake pecaju na pesmu, a posle voenja ljubavi oboavaju da
im se dugo pevui, da im se apuu rei ljubavi i da se nunaju. Onda se vraaju. to se tie
brzih pesama, nije ba da ih oboavaju, ali ih i ne preziru uvek. Verovatno je i kod njih to pitanje raspoloenja i slobodnog vremena. Jer moe da se desi da neke od njih ba doje u tom
periodu.
Pa to je fantastino ovoga puta sam ja uzdahnuo. A ta se moe uiniti s mukim
delnima?
Iskreno, s njima nita preterano. Ono to si video ali toga e se zauvek seati.
Masira mu alatku, ako uiva u takvim stvarima. Mnogo mu je dobra tekstura, a i oseaj
kad mu ga dodirne, toplo ti to preporuujem. Moe ga uzeti i u usta, samo to ve zahteva
veliko iskustvo, jer lako mogu nehotice da te gurnu pod vodu, ili sluajno da ti slome vrat.
Osim toga, takvom snagom pucaju, da je bolje da se isti s puta poiljke. Jebanje u dupe,
ili nije reeno analni seks, struna literatura ne preporuuje, jer u estini ovog ina moe
da se desi da ti poupaju creva, a onda moe da se slika. Iako sve ovo s njihove strane
nije namerno, teko da moemo dovesti u pitanje njihovu sutinski dobru nameru. A s onom
zverinom od ajkule je ve drugaije. A ta moe ensko eljade da radi s napaljenim mujakom delna? pustio sam mati na volju. Uglavnom isto to, dodatnim podacima ne raspolaem. Za oveiji poljubac u klasinom smislu delnova usta nisu pogodna.
Tu Gregory vie nije imao ta da kae, pa je poeo da dahe, kao da gledamo neki
fenomenalan porno lm, ruka mu se sve bre kretala, kao kod nekog parkinsonovca u poodmakloj fazi bolesti, telo mu se vidno napinjalo, a ja sam uljudno okrenuo glavu, i posmatrao
tipini predeo Floride. S velikim dimom iza bunja to plamti na horizontu. Kasnije smo
promenili temu, interesovao se za moje inae sreno detinjstvo, na ta sam ja poeo da mu
priam o Vojvodini, a on je lepo zaspao. Ispio sam do kraja sve preostale koktele i krenuo
napolje, meutim, na pola puta sam zastao, vratio se, izvadio iz depa papirnu maramicu,
temeljno obrisao Gregorija Peka, a zatim sam mu ga opreznim pokretom vratio u odrpane
gae, u sluaju da doe spremaica, a ovaj blesan do tada bude spavao, da ga ipak ne zatekne takvog. Oseao sam da mu toliko svakako dugujem. Malo sam jo vrljao po sobi, a
onda sam otiao. Klju od ulaza ubacio sam mu kroz prorez na vratima, i otiao uz tipino
oridski zalazak sunca, kao neko ko vie nema nameru da se ovde vrati. I dan danas se
seam da je iz Gregorija, moda ak i iz njegove ljubavne sluzi, izbijala snana meavina
mirisa delna, dima cigara i kubanskog ruma, to je bio prilino udan oseaj, naroito zbog
toga to mu cigaru nisam ni video u ruci. Vie ni njega samog nisam video. Mnogo vie od
toga ni policiji nisam znao da ispriam na sasluanju. A nisam ni eleo. Na moju sreu, imao
sam i poput stene vrst alibi, bio sam na veeri sa H. Z.-om kada se urika Pek udavio u
svojoj kadi, s omanjim, plastinim faloidnim delnom na navijanje u ruci. Kao to je lekar
specijalista utvdio, kalibriranim optimalno prema analnim dimenzijama Gregorija Peka.
tampa je jo neko vreme pisala o tome da je najpopularniji dreser Marinlenda bio rtva
doem iz daleke Floride, naime istekli su mi ve bili svi papiri. Gudbaj. Prava Amerika, zar
ne?
Kasnije, jednom prilikom kada sam se naao u Dabau, raspitivao sam se za zlatara po
imenu Na, ali o njemu nisu znali nita. teta, jer je neko otkrio da popularni zlatari ponekad
po vioj ceni otkupe neko svoje ranije remek delo, da im ostane za uspomenu, ali mi ni to
nije uspelo. Eto, tako je bilo. Prema miljenju jedne stare gospoe, gospodin Na je odavno
emigrirao u Ameriku, mada je ova bakica delovala prilino zbunjeno, i uopte nije ostavljala
utisak pouzdanog izvora informacija (primera radi, uprkos svojim poznim godinama,
neprekidno je akala nos i tapkala u mestu). Godine su prolazile, a ja nikako nisam mogao
da zaboravim Ameriku, Gregorija Peka, kao ni delne. Sve ovo mi je naroito palo na pamet
onda kada sam iao na Jadran, i kada je u meni eskalirala udnja da isprobam u praksi sve
to sam svojevremeno na Floridi video i uo, sve ono to se tamo mahom teorijski prilepilo
za mene, za ovo moje poput delna otvoreno i radoznalo bie. Preao sam s rei na dela. I,
ta sam uinio?
Nije mi namera da napiem lou pesmu, ve da opiem sam ivot. Makar i ne onaj s
velikim . Jednostavno, kupio sam jedan polovan kombi, i lepo otputovao sa severa na jug.
Neprekidno na putu, poput Deka Keruaka. Usput sam zastajao kod manjih i veih uvala i u
vodi do pupka pevao, sve sam pokuavao, ak sam se i majinih uspavanki iz detinjstva i
najlepih maarskih narodnih pesama prisetio, ali ne samo to mi delni nisu doli, nego
nisam video ama ba nijednog. ak ni iz daljine. Desilo se samo to da sam zaradio potene
hemoroide. A onda, negde na krajnjem jugu, kod granice s Albanijom, srea mi se osmehnula
na neki udan nain. Ili moda nesrea? U besu sam bacio u vodu delnsku amajliju urike
Peka, koja mi je ostala od njega, mada sam se zbog toga ubrzo i pokajao, sasvim sam se
nagnuo nad povrinu vode da pokuam da je potraim, kada me je neto otpozadi bocnulo,
a nedugo zatim mi se toplo priljubilo uz butinu. Ono to se posle desilo, zaista je bilo nezaboravno. Od tada nemam mira. Obilazim svet, muen ovom neobinom strau, sve sam
ve rtvovao, porodicu i imovinu, a polako i ivot, ali ne mogu da prestanem. Hiljadu puta
je jaa od bilo kakve droge ili kocke, zato to me goni nesavladiva udnja da se s lepom pesmom pojavim u svim delna punim uvalama ovog sveta, koji zasluuje bolju sudbinu, i da
zatim po mogunosti dobijem zasluenu nagradu. Veoma sam se ve izvetio u ovoj stvari.
Ne bih nikoga zamarao nepotrebnim detaljima, a pogotovo omladinu ne bih kvario, jer ovo
je jedan radostan, a u isto vreme i autodestruktivan hir. oveku delni na kraju oduzmu
svaku budunost. I ostane bez prebijene pare. A oseam da me je na ovaj nain sustigla
osveta mrtvog oveka, Gregorija Peka, a i same Amerike, ako mi je doputeno da malo politiziram. Ali, emu to?
Preveli s maarskog Ninoslava Avramov, Anja Neovi,

Kristina Pejanovi i Filip Jaku
Beleka o piscu
Atila Bala (Balzs Attila), roen je u Novom Sadu 1955. godine. ivi i radi u Budimpeti. Pisac, prevodilac i publicista, jedan je od najveih savremenih maarskih majstora politiko-istorijske alegorine satire. Najznaajnija dela su mu Cunniculus, gde je ljudska istorija
prikazana kao istorija zeeva, kao i nedavno objavljen satirini istorijski roman velikog epskog
zamaha pod naslovom Nekom sever, a nekome jug, iji je glavni junak Petrovaradinska
tvrava, a u kojem se, na Balau svojstven ironini i crnohumorni nain, hronoloki prati
celokupna (a ne samo najnovija) istorija Petrovaradina, Novog Sada i okoline. S blagonaklonim humorom dozirani erotizam oduvek je bio snaan element Balaeve proze.
provalnika, pa ipak, vlasti su, pozivajui se na tok istrage, odbijale da daju ikakve informacije.
Posle je nekako procureo izraz stroke, ali ja ve nisam doekao kraj, poto je trebalo da
ekStualna opSena
[Sidpa Bardo]
(odlomak iz dnevnika)
tibor Haja
U zaslepljujuoj opseni stalnih uzbuenja, alkohola, droge i seksa, polako sam se sasvim
odvojio od sveta, kao nos ili ui od gubavca; niti sam video, niti sam uo, i u toj razjedajuoj
slabosti pokretao me je jedan jedini impuls, jedno mi je jo samo pitanje ostalo na koje sam
pokuavao da pronaem odgovor: kako ono malo ivota to je jo tinjalo u meni potpiriti da
bukne poput magnezijuma. eleo sam da ugledam, u otrijoj i stranijoj svetlosti od prirodne
i doputene, tu zagonetku o kojoj mi nikakva lektira, nikakvo roditeljsko ni drutveno uenje,
kulturno naslee, dokono pretraivanje, ideologija niti religija nisu davali upotrebljivu i iskusivu informaciju; onaj razreeni vazduh visine bitisanja, ivota, ili pak njenu zaguujuu dubinu, gde ovek, zahvaljujui svom uroenom reeksu samoodbrane, tek vrlo retko dospeva,
i nikada nekanjeno; ije se postojanje objavljuje samo putem snova, bezumlja, ekstaze,
uasa, katastrofe, verske egzaltacije, plamena smrti. Spreman sam bio bilo koju cenu da
platim za to; a saznanje da u o svemu tome jednom morati da polaem raune, te da u
upravo stoga i sam moi da se naem u ulozi islednika, ispunjavalo me je drhtavim oseanjem naslade.
Vatra magnezijuma samo u potpunoj tami funkcionie u svoj svojoj lepoti; i sam sam
se pretvorio u nokturnalno bie, poput krtice ili imia. U neverovatnim mukama batrgao
sam se kroz dane, s olovnim umorom, upalom miia, drhtavih udova, oiju oteenih i suznih,
sa zujanjem u uima. Bauljao sam ulicama, kada bi mi se neko obratio, promrmljao bih neto
sebi u bradu, odsutno zurio mimo predmeta i ljudi, postao sam nedodirljiv, izmetnuo se u
utvaru. Nastojao sam da se ponaam tako da za mene mare kao da sam ve mrtav. Istovremeno sam svu energiju kojom sam jo raspolagao usmerio u organizovanje noi; tragao sam
za mestima, pozajmljivao stanove i prostorije, nabavljao predmete i sprave. Jednog dana
traio sam abe u nekoj prigradskoj barici i skupljao bubavabe u podrumu; a onda sam ih
potrpao u kutiju koju sam uvee stavio pokraj kreveta. Meu njima bila je i jedna krastaa.
Pio sam preko celoga dana, tako da sam se od alkohola oseao omamljeno i nadahnuto. S
Evice sam jo u predsoblju ija su dvoja vrata stalno bila otvorena strgnuo odeu, rizikujui da nas neko zatekne. I da jeste, nimalo mi ne bi bilo neprijatno; dugo sam se ve
pripremao za to. Ali, tada se to jo nije dogodilo. Izljubio sam je i olizao po celom telu, povremeno skupljajui pljuvaku u ustima; nisu mi promakli ni najskriveniji kuci, ni najsiuni delovi njenog tela, gotovo sam je okupao, sterilisao, da joj se za kou ne zalepi nikakvo strano
telo, ni najmanje zrnce praine ili uspomena na neki dodir. Zduno mi je pomagala u tome:
usluno se otvarala i zatvarala, otkrivala mi se.

Na sve je reagovala s elegancijom, toliko muno sporom i mekom, da je to najvie liilo
na pokrete biljke; nekog supersenzitivnog cveta to ita misli, ili moda nekog jo jednostavnijeg, elementarnijeg oblika postojanja; nekakve morske trave to lagano iskrsava na obzorju, neke blistave alge ili liaja; gotovo si mogao pratiti kako njene elije osmiljavaju i
iznova zapoinju svoju priu, kako joj se organizam izgrauje pod mojim dodirima, kako nastaje sisar, kako se raa ovek, kako je stvaram dok mi jezik klizi po njenoj koi, kako oivljava,
kako se budi u postojanje, samo da se potom nijednim njegovim vidom ne zadovolji; kako
postaje zastraujua, kako se stropotava navie! A stropotavao sam se i ja; svaka njena i
najmanja pora iskrsavala mi je pred oima viestruko uveana, nisam uspevao da joj se dovoljno pribliim kako bih udahnuo, progutao njena isparenja, da i njih pojmim kao dogaaj;
opinjavao me je svaki najsiuniji detalj na njenoj koi, svaka majuna lojna lezda ili
bubuljica; kada bih naiao na miteser, iscedio bih ga s takvim zadovoljstvom kao da zavrem
neku iju, a malena eksplozija loja podsetila bi me na ejakulaciju, pa bih je smesta olizao, a
potom bih sisao ranicu, sisao je sve dok iz nje ne bi nestala sva limfa i pojavljivala se krv, a
okolina joj se zacrvenela i nabrekla. Zatim sam poeo da je grickam, isprva neno, a onda
sve snanije, katkad samo podiui kou, a katkad celim ustima, as postepeno zarivajui
zube u nju, as histerinom brzinom kljocajui vilicama; ao mi je bilo to je tako negovana
i znao sam da e odsad sve to naa tela budu isputala u spoljni svet biti nai pokloni jedno
drugom, hrana i pie; grizao sam je i grizao, a onda je i ona poela da me grize, besno i pohotno, oseajui bol od sopstvenih ugriza; ranjavali smo jedno drugo, i kada bismo negde
ugledali krv, to mesto bismo opet iznova grizli, ne bi li odatle potekao blistavi potoi; besneli
smo i trzali se, miii su nam se grili, stenjali smo i urlali; a onda sam je iznenada uzeo u
naruje i preneo je u sobu, kao kakav mladoenja. Tamo sam je spustio na krevet, blagim
pokretom, kao da je u grob sputam; zatim sam se nagnuo nad nju, a kada sam joj susreo
pogled, snano sam je zviznuo po licu, jednom, pa drugi put; naprsla joj je arkada, krv joj je
pokuljala u oi. Zarila mi je nokte u meso; tada sam zauo neko sablasno uketanje,
eprkanje i rovarenje, to me je podsetilo na kutiju. Zgrabio sam je jednom rukom, i dok su
mi Evicini nokti zasecali kou na sve vie mesta, otkinuo sam poklopac i istresao sadraj kutije po njenom telu. Bube su ispadale u slepljenim gomilama i zbunjeno se rastravale na
sve strane; krastau, koja joj je pala izmeu grudi, smesta sam ugrabio, stisnuo je u ake i
strpao joj je u usta. Krastaa je od straha trcnula neku smekastu tenost iz sebe pravo u
Evicino lice; imala je jo toliko vremena da sklopi vilicu, tako da sam uspeo samo da joj ga
nabijem meu raskrvavljene usne. U oima joj je zaplamtela euforija uasa i gaenja. Zagrizao sam krastau, zubima joj otkinuo glavu i besno poeo da je vaem, a drugi deo
njenog tela bacio sam meu Evicine butine, u piku, i gurnuo joj je najdublje to sam mogao;
a onda sam se celom teinom tela strovalio na nju i pribio joj se na stomak i na grudi, tako
da su insekti koji su se nali izmeu poeli s praskom da pucaju; stegnuo sam joj ruku i trljao
se, trao se o njeno telo, kako bi se insekti razmazali i pomeali s naom krvlju; oni preostali
su nam se rastrali po nogama, mojim leima, njenom licu, izazivajui neko udno, istovremeno odvratno i nadraujue bridenje i golicanje. Oseao sam kako mi se lagano predaje;
opustio sam se, vie je nisam telom toliko pritiskao na krevet, na ta su jo uvek iva, ilava
bia stala da bee iz spoja naih tela. Pridigao sam se, kleknuo, pokuavajui udom da joj
prodrem u vaginu, ali krastaa mi je prepreila put. Ubadao sam krastau poput nekog epa.
Ispljunuo sam joj glavu na pod i poeo da povraam, ali nita se nije dogodilo, osim to me
je spopala neka smrtna iscrpljenost; skljokao sam se na lea i opruio na insektima nastanjeni krevet, svaki mi je ud prio neki bol nalik na upalu miia. Tada se Evica pridigla, sva
umazana krvlju i insektnim izluevinama, i unula iznad mene, nad mojim licem; i izbacila
iz sebe ljigavi ostatak abe, grunuvi mi ga pravo u lice; i odmah zatim poela je da mokri,
debelim, obilnim mlazom spirala mi je lice, elo, vrat, da ponovo budem ist i blistav; i
plakala je, plakala nezaustavljivo; i tada sam napokon svrio, trcajui grozniavim drhtajima
spermu u prazno, u vazduh; i zaplakao sam i ja, gutajui suze i blistave kapljice mokrae.
Preveo s maarskog Marko udi
Beleka o piscu
Tibor Haja (Hajas Tibor, Frankl Tibor Bibi, Budimpeta 1946 Segedin 1980), bio
je slikar, umetnik performansa, pesnik i prozaista. Prve pesme objavio je 1967. godine, a
likovnom umetnou poeo je da se bavi samouko. Prvi njegov zapaeniji rad na tom polju
bila je konceptualna izloba Meso i vinil, Sve je samo vlastita kopija (1969). Tibora Hajaa
publika se uglavnom sea kao umetnika performansa (zaetnik je te umetnosti u
Maarskoj), iako je bio i odlian pesnik i pisac, univerzalni stvaralac koji je sve ega bi se
dotakao pretvarao u umetnost. Sainio je ukupno jedanaest performansa, a zatim se
okrenuo video-umetnosti: najpoznatiji njegov video-rad nosi naslov Auto-modna revija
(1976). Sabrani spisi objavljeni su mu posthumno (2005). Ovde donosimo odlomak iz halucinantne, erotizmom nabijene proze njegovih dnevnika.
Peter HajnoCi
aka Se
pridruuje
Bila jednom jedna veoma, veoma estita porodica. tavie, ak su i komije pronosile
glas o njihovoj estitosti.
Bogu hvala, nikakve oni veze sa estitou nisu imali. Momak imao je sedamnaest
godina podstaknut nekom udnom eljom, nou nije mogao da zaspi. Negde pred svitanje,
moglo je biti oko tri sata, zauo je kretanje kosova, kao i specine zvuke parenja, pa je,
sav obliven znojem, noktima stao da grebe zid.
Devojka imala je petnaest godina u isto vreme stiskala je svoje oble grudi i irila
vrste, gole butine.
Kosovi su im razbudili i majku, pa je bez odlaganja stavila svoju, u ljubiastu plastinu
au potopljenu protezu, izala da mokri, prsnula malo kolonjske vode po sebi, a onda natrljala polni organ paretom ukusne slanine, naroito na onom mestu gde dokoni patolog
tunog lica, koji se stalno dosauje, obino nalazi klitoris. Mama je tiho coknula malom
mopsu, koji je dremuckao u jednoj od fotelja. Ta estita ivotinja znala je ta joj je initi, kako
bi joj se pruila prilika da pojede preostalu slaninu i da dobije sveeg mleka pride.
U etvrtoj, najsiunijoj sobi stana, baku je probudio neobian zviduk kosova. Ta se
soba ne bi mogla zvati devojakom, s obzirom na to da u dananje vreme sluavki nema.
Jedne lepe junske zore, baka je, gola kao od majke roena, oslanjajui se na svoj tap
od abonosa sa srebrnim vrhom blago hramljui na levu nogu ula u sobu svoje erke,
gde je mops provodio no.
Ona valja to imati na umu vie ni vetake zube nije imala. Pa ipak, pokretom koji
ne trpi prigovor, mahnula je erki, koja je krenula za njom u mladievu sobu, s mopsom za
petama. (Moramo priznati: u toj se sobi nalazio najudobniji i najiri kau. I devojka je ula u
bratovljevu sobu: vlanih usana, s majunim, u preponama napetim gaicama.)
A onda je najednom osetila da se nalazi u bratovljevom krevetu, da se crne gaice njiu
na lusteru od olovnog kristala, a zatim i to da sedi u krilu svoga brata i da joj neko dugako,
vrelo, nikada vieno, poput kamena tvrdo pare mesa prodire u vaginu. Grevito je sklopila
oi i iljaste mora se priznati, diskretno nalakirane nokte zarila u mladieva ramena.
Po kauu je poteklo neto krvi, ne samo iz mladievih ramena.
I mamica je, naravno, kroila u sobu, s protezom u ustima i kuencetom za petama.
Ni re nije prozborena. Svi su se u roku od nekoliko sekundi nali na kauu (mops
takoe).
Samo se baka nije odvajala od svog tapa od abonosa, sa srebrnim vrhom. Dole u bati
kriali su kosovi.
A onda je baka, i dalje leei, prozborila, uperivi tapom u tavanicu:
I baka se pridruuje pa se iznenada pridigla, sela, ponovo se skljokala na kau i
umrla.
(1979)
Preveli s maarskog Jelena Pei i Andrej Pavi
Beleka o piscu
Peter Hajnoci (Hajncy Pter, pravo ime Bla dn, Budimpeta 1942 Balaton
1981), znaajan predstavnik maarske proze druge polovine dvadesetog veka. Kao nekvalifikovan radnik, u mladosti je bio prinuen da se bavi raznim poslovima bio je raznosa
uglja, radnik na graevini i model na likovnoj akademiji. Zbog neobinog naina ivota i
hroninog alkoholizma, Hajnoci je jo za ivota postao kultna linost maarskog knjievnog
ivota. Najvanije delo mu je kratki roman Smrt je izjahala iz Persije (kod nas preveden
pod naslovom Opusteli persijski grad), a spada i u velike majstore moderne maarske novele i groteskne basne. Opus mu, zbog relativno kratkog ivota, nije velik (sva njegova dela
stala su posthumno u jednu knjigu), ali je utoliko snanije delovao na neke dananje
maarske pisce, kojima je bio nezaobilazan uzor. Umro je u trideset i devetoj godini ivota,
od komplikacija izazvanih hroninim alkoholizmom.
Bica
(odlomak iz istoimene pripovetke)
Molnar se zvao dotini, Lajo Molnar. Pre trideset i etiri godine bio sam svedok njegovih
laSlo marton
rei i dela. Od tada ga nisam video. Ne znam ta je bilo s njim. Ne znam ni da li je uopte jo
iv.
Znali smo da je ubio oveka, on sam nam je to priao. Ispriao nam je vie puta, svaki
put drugaije. Ponekad je govorio da mu nije bila namera da ubije rtvu, samo se, eto, dogodilo da su joj, kao rezultat primene zike sile, otkazale ivotne funkcije, drugi put bi nam
pak objanjavao na takav nain da mu je u glasu bilo nemogue ne zapaziti radosne krike
zadovoljene udnje za osvetom.
Bilo je i drugih regruta s kriminalnom prolou u toj kasarni u junom Alfeldu, gde sam
pre trideset i etiri godine provodio vreme. Jedan je bio sitni provalnik i lopov, drugi je pijan
vozio i zgazio peaka. O njima nemam ta da kaem. Predmet moje panje i uasavanja
jeste Molnar.
Svakako mu moemo poverovati da je odleao est godina pre nego to je dobio poziv
za vojsku, a u to vreme ve je bio odsluio godinu i po dana u armiji, to e rei da mu je ostalo jo est meseci. Moglo mu je biti, dakle, nekih dvadeset i pet, dvadeset i est godina, a
mi smo imali osamnaest-devetnaest. U mladosti ta razlika u godinama puno znai. Moemo
mu poverovati i to da je izreena kazna bila vea, ali da su ga nakon est godina pomilovali
ili mu ukinuli kaznu zbog dobrog vladanja.
(...)
Molnar, ubica, naizgled se ni po emu nije razlikovao od nas, nevinih. Jer, kao to to
esto moemo uti od ena u odreenim ivotnim situacijama, mukarci su svi isti. A tamo,
na samom rubu jedne junoalfeldske varoice, taj stenjeni, betonskom ogradom okrueni
prostor, u kojem sam spiskao godinu dana ivota, bio je natrpan iskljuivo mukarcima.
Mukarci su svi isti. Mladi mukarci, u istim onim uniformama za vebu ili izlazak,
nekako su jo vie isti. esto smo sluali: Svi ste mi vi ovde isti kao zeija govna na vebalitu! A zeija govna nisu bila retka pojava na slatinastom, ispucalom tlu vebalita, i odista
su bila sastavljena od istovetnih kuglica. A bili smo u prilici i poblie da ih upoznamo, da s
njima ostvarimo telesni kontakt. Izvanrednu priliku za to pruale su nam svakodnevne, viesatne vebe puzanja po tlu. Na sopstvenoj smo koi mogli da iskusimo te sparuene, smrdljive istovetnosti, koje ne samo to su postale naa glavna odlika, ve su nastojale da
oblikuju i samu sutinu nae linosti, i to s vidnim uspehom.
l. m.,
Naizgled smo, dakle, bili jednaki. Jedine razlike javljale su se u inovima, onda kada su
neki unapreeni u razvodnike, a kasnije u desetare. Ali, prve bele zvezdice tek su u decembru nalepljene na maslinastozelena ramena; a ono o emu ja elim da govorim odvijalo se
uglavnom u oktobru. U oktobru smo izgledali jednako, poput zeijih govana, i Molnar i svi
ostali. Pa ipak, postojala je jedna nevidljiva, ali utoliko znaajnija razlika.
Sa gnusnom, rasistikom bezobzirnou, prinuen sam da se izrazim na sledei nain:
pripadali smo razliitim vrstama.
Mi smo, naime, bili zeevi. Tako su se u moje vreme nazivali regruti koji su primljeni na
fakultete i vie kole. A Molnar je pak... piem ovo oklevajui, i znam da time pomalo pojednostavljujem stanje stvari... Molnar je bio stari vojnik, to jest, bio je ovek, ljudsko bie. A
ovek, to znai ovek vieg reda. Uz to i bivi zatvorenik, a povrh svega jo i ubica; razumljivo
je, dakle, da je on bio gospodar.
***
Ako bih pokuao da objasnim zbog ega su dvogodinji, to jest regruti koji su vojsku
sluili dve godine, zavideli zeevima, a istovremeno ih i mrzeli, poeo bih time da su se
zeevi skidali ve posle jedanaest meseci i mogli su da zaponu svoje studije, dok su dvogodinji pune dve godine trunuli po kasarnama. Zeevi su primljeni na fakultet, umesto da
ih s pijukom u ruci teraju u kamenolom. Zeevi su bili lenji, plaljivi i razmaeni. Zeevi su
bili nespretni i nije im se milio rad. Zeevi su bili bezobrazni i oholi, razmetali su se da imaju
duplu maturu, hvalili se da su, kada se delila pamet, tri puta stali u red.
Pu puzi po vlastitoj pljuvaki, a zec po vlastitom izmetu, po zeijim govnima, na koja
inae i podsea, po pitanju istovetnosti, na primer.
Ali, emu sva ova silna objanjenja, dovraga vie s ovom intelektualistikom noom.
Zec je zec i to je to.
(...)
U naim kukavikim, zeijim oima Maarska Narodna Armija bila je tamnica, paklena
tamnica u koju smo dospeli posve neduni i bez ikakve odluke suda. Ona je i u Molnarovim
oima predstavljala tamnicu, ali ne paklenu, ve rajsku. Ublaenu tamnicu, pripitomljenu
tamnicu, domestikovanu tamnicu. Gubitak slobode prepun mogunosti, sa irokim spektrom ljudskih prava. Za zeeve poput nas kasarna je predstavljala ropstvo i traenje vremena. I Molnar je iveo u ropstvu, roen je i odrastao u njemu, ali on ga je poznavao i koristio
je na tetu jo veih bednika od sebe prednosti ropstva i suanjstva. I on je uzaludno
gubio vreme, ali prethodno je u zatvoru ionako ve protraio svoje najlepe godine, pa je
doao do saznanja da su vreme i ivot na sopstveni, kao i ivoti drugih stvoreni s jednim
jedinim ciljem da budu protraeni.
***
Inae, najprijatniji deo vojnog roka bio je upravo onaj koji je najvie i podseao na ropstvo jesenji poljoprivredni radovi. U okviru kojih je Maarska Narodna Armija imala obiaj
da pozajmljuje svoje regrute raznim dravnim gazdinstvima i proizvodnim kombinatima. Vojnici bi bez ikakve nadoknade, isto zarad pukog opstanka, radili dva meseca, pa ipak bi se
radovali to su se ratosiljali kasarne.
(...)
kojem nam je za radnog komandira odreen Molnar, zvalo se Dravna vinarska zadruga
Eger.
(...)
Na ivot pod Molnarovom upravom odvijao se u tri ravni. Mogao bih kazati i ovako:
radnja se odigravala na tri nivoa. Visoko gore, na vrhu brda, stajala je kasarna s pripadajuom spavaonom. Tu su se odvijali noni dogaaji. U ravni vidljivog, protezala se varo,
razbludno se brkajui na oktobarskom suncu. Bila je sunana, topla jesen, ira je dostigla
visok stepen slatkoe. Mi taj sunev sjaj nismo zapaali, poto se povrinski sloj radnje
ograniavao na mariranje zeeva. Na ranojutarnje mariranje na rad, kada bi se noni mrak
pretvarao u sivu izmaglicu, te na popodnevno povlaenje, kada bi i poslednji proplamsaji
sumraka zgasnuli na nebu iznad Egersaloka i Egerbakte.
(...)
esto sam bio u prilici da posmatram Molnara tokom njegovih preobraaja, kada bi u
roku od pola minuta poprimao izgled oveka kome je Sotona ukrao srce. Ponekad bi mi se
uinilo da uoavam neki deli provalije to zjapi izmeu dva takva trenutka. Ali, ta moe
izazvati takvu promenu u oveku? I kako to da je neko jo uvek ista osoba kada je sasvim
jasno da se pretvorio u nekog drugog? Moe li se to objasniti nekakvim hemijskim procesima?
Nije li tu posredi delanje nekog dakako, zlonamernog boanstva? Boanstva kojeg nam
se valja plaiti i kojeg nam valja potovati tim vie to nam vee zlo eli?
ta vrede povremena krotkost i velikodunost Molnarova, ako u bilo kom trenutku mogu
da se izmetnu u najmranije zlo? A, uostalom, zar je nemogue pretpostaviti da je ljudska
dobrota, onakva kakva jeste i kakvom se pokazuje, i sama deo zla, jedan njegov ekstremni
oblik, jedna od njegovih bezbrojnih manifestacija?
Takve bi me misli muile u svitanje i sumrak, na odlasku i povratku s rada. Nikako nisam
nalazio neki odriv, umirujui odgovor. Osim toga, jo jedno me je pitanje zaokupljalo: zato
nema otpora? Zato ne pokuavamo da se suprotstavimo Molnaru?
Jer takvih pokuaja nije bilo, ni pojedinanih, a ni kolektivnih.
To se, naravno, lake moglo objasniti od onog prekida u kontinuitetu linosti. Pre svega,
Molnar se razumeo u boks i bio je snaan, a mi, zeevi, bili smo kukavice i slabii. I pojedinano smo bili kukavice i slabii, ali zajedno smo bili jo vee kukavice i jo vei slabii nego
ponaosob. Mi, zeevi, bili smo mlakonje i puzavci. Smatrali smo prirodnim to to smo zeevi.
Oni iznad nas su nas prezirali, ali mi sami prezirali smo sebe vie nego to nas je iko drugi
prezirao. Evo, recimo, Pastorov sluaj s ika Karoljem, onim magacionerom pred penzijom,
koji je za vreme rata gaao one nesrenike, pretke dananjih zeeva, dok su pokuavali da
se izmigolje iz zapaljene pojate, i koji je nalazio zadovoljstvo u tome da gleda drepca kako
umesto njega tuca kobilu. Kako to da Pastor nije zviznuo amarinu tom ratnom zloincu? I
zato se povinovao Molnarevim sramotnim nareenjima, zato je postavio stolicu na sto i
zato je seo na nju? I, uopte, zato je uvek Molnar taj koji udara? Zato je onaj koji je jak
nuno i zao?
Ovo se, naravno, samo naim kukavilukom i samo naim puzavitvom nije moglo objasniti na zadovoljavajui nain. Bilo je tu i neeg drugog. A to je da smo mi ao mi je, ali
ne nalazim bolji izraz bili oarani. Omaijani. Opinjeni.
Kao za nevolju, radno mesto na koje smo poslati da provedemo ta dva meseca, i na
Potovali smo svoju domovinu i bili vaspitavani u uverenju da je naa domovina,

maarska drava, narodna i demokratska. Deo tog uverenja proizlazio je i iz vere da su
glavno olienje maarske drave njene oruane snage i oruane jedinice.
Nismo bili ni glupi ni otupeli. Bili smo razumni ljudi, im bismo na trenutak ili dva uspeli
da izbijemo iz glave saznanje da smo zeevi. Ali, upravo u tom grmu lei zec: nikako nismo
uspevali da to saznanje iz glave izbijemo. Znali smo i na svojoj koi oseali da je tlaenje
rava stvar, a ipak smo bili oarani tlaiteljkom, naom domovinom. Omaijala nas je Narodna Republika Maarska, a posebno nas je opinilo to to nije prosto republika, nego jo i
narodna pride. Nikada jo nisam video narod, zapravo pojma nisam imao ni ta je to, ali to
sam ga manje video i poznavao, to sam vie verovao u njega.
A Molnar je tokom tih jesenjih poljoprivrednih radova bio sama Narodna Republika
Maarska. Ne samo to je predstavljao maarsku narodnu republiku, nego je bio i njeno
suto olienje.
Tamo, u menzi vinarskog kombinata, nije Pastora belim stolnjakom prekrio ovek po
imenu Molnar, nego radni narod.
Nije ni Levai naprosto tek svako vee prao Molnarove arape, jer one su se u njegovim
rukama pretvarale u oznojene arape diktature proletarijata, a urci bi se pak, ugledavi
blato na Molnarovim izmama, bespogovorno bacao na ienje izama Revolucionarne
Vlade Radnika i Seljaka, sve dok se ne bi toliko zacaklile da ih je vojnik Talanjo (ne ba dobrovoljno) mogao koristiti umesto ogledala za brijanje.
A kada me je u gluvo doba noi u spavaoni probudio neki zvuk nalik na mljackanje i
kada sam svojim zeijim oima priviknutim na mrak ugledao golobradog Zvezdana kako
klei pred Molnarovim gvozdenim krevetom, shvatio sam da ono to Zvezdan dudla nije Molnarova kita, nego kurac Narodne Republike Maarske, i da ono to guta nije Molnarova
sperma, nego seme maarske narodne demokratije.
Teko njemu da je pokuao da ga ispljune ili ispovraa! Uostalom, moda mu se ak i
svidelo.
Preveo s maarskog Marko udi
Beleka o piscu
Laslo Marton (Mrton Lszl) roen je u Budimpeti 1959. godine. Znaajan i
veoma plodan prozaista, esejista, knjievni prevodilac i dramski pisac. U svom istorijskom
romanu Istinita pripovest o Jakovu Vunvicu (1994) pokuao je na postmodernistiki nain
da preosmisli tradicionalno shvaen istorijski roman. Njegova svakako najznaajnija i najprevoenija knjiga jeste kratki (takoe u dobroj meri istorijski) roman Senovita glavna
ulica (1999). Prevodi spise sa srednjovekovnog nemakog jezika, a dobar je poznavalac i
dela Martina Lutera. Prozu mu odlikuju postmodernistike aluzije na druga knjievna dela,
ironija i specifian humor. U najnovijoj knjizi pod naslovom L. M., ubica (2012), koja se sastoji od tri pripovetke koje se mogu itati i kao poglavlja jednog romana, Marton se ponajvie
pribliio neemu to bi se moglo nazvati autobiografskim pristupom, naroito u naslovnoj
pripoveci o vojnikim danima, koja izmeu ostalog govori o sadomazohistikim odnosima
nadreenosti i potinjavanja u nekadanjoj Maarskoj Narodnoj Armiji.???
alternativna
grafija
porno
boriS
PoStniKov
Danas vjerojatno ne postoji anr koji se tako brzo i tako gusto diverzificira u
manje ladice, nie i podanrovske rukavce kao to to ini pornografija. Tehnoloki
dostupniji nego ikad, njen nabujali, prenadraeni koloplet koitusa, kunilingusa i falusa metastazira medijima, ispisujui kartografiju suptilno cizeliranih udnji, podeavajui varijable elje u skladu s pulsirajuim, raznovrsnim fantazijama pornofila.
Nisu to vie samo podjele na sado- i mazo-, na homo i hetero, na mlae i starije,
na ljude, ivotinje i strojeve; nije to samo ikonografija lateksa i koe, uniformi i visokih potpetica, bieva i lisica... Ne, to je neukrotivo invarijantna multifilija, fantazmatska eksplozija strasti, boli i susprezanja: razvijaju se podanrovi kao spex
appeal (fetiizacija naoala), yiffy (seks s fantastinim antropomorfnim krznenim
biima), hard crush (ubijanje malih ivotinja za vrijeme seksa ilegalno, dodue)
ili, recimo, tamakeri (japanski naziv za muki feti primanja udaraca u testise). U
ovoj rasprenoj polimorfiji udnje, skoro da je udno to se podanr alternativne
pornografije ili alt porna, u angliziranoj verziji pojavio pomalo kasno i proao,
za sada, relativno neprimijeeno.
Iako popularnost razliitih subkultura na Zapadu ozbiljnije raste barem od pedesetih, poprima naivno revolucionarne drutvene aspiracije u hipijevskim ezdesetima, pozom pankerske drskosti provocira industriju zabave sedamdesetih i
tvrdoglavo uva autsajderske poloaje za vrijeme kiasto visokokomercijaliziranih,
pravovjerno neoliberalnih osamdesetih, tek u devedesetima alternativna scena srameljivo otkriva pornografiju. Ili je, vjerojatno, ipak bilo obrnuto: tek nakon to se
internet iz militaristiko-akademskog komunikacijskog sustava preobrazio u masovni medij i nakon to je nepovratno razbucao hijerarhiju porno-industrije, izguravi
centralizirane filmske studije s pozicija nedodirljive moi, postalo je mogue da egzibicionistiki seks pred objektivom prome ikonografija pierceova, tattooa i kriavo
obojenih irokeza. Slubena verzija kratke povijesti alternativne pornografije titulu
rodonaelnika anra povjerava amerikom magazinu Blue Blood, pokrenutom 1992.
i posveenom uglavnom goth i cyberpunk modelima. Ve dvije godine kasnije, Blue
Blood lansira svoj web site, a prava popularizacija anra nastupa tek na prijelomu
stoljea, skupa s globalnim irenjem interneta. GothicSluts.com, Blue Bloodov spinoff, podignut je 2000. Slijedili su brojni sajtovi drugih izdavaa: NecroMantic.com,
BarelyEvil.com, PornforPunks.com, Alterna-Chicks.com, Blood-Dolls.com, PunkErotic.com, RazorDolls.com, DeviantNation.com... I, naravno, uvjerljivo najpopularniji:
SuicideGirls.com, koji je tvrdi punk-rock imid uglavnom kalemio na krhke, fragilne,

adolescentske figure svojih modela, insistirajui na zaigranoj multimedijskoj reprezentaciji njihove osobnosti, nasuprot dominantno anonimnim, bezlino silikonskim
enskim tijelima za jebanje pornografskog mainstreama. Bez interneta i mogunosti
intenzivne komunikacije blogovima, komentarima, tweetovima, video-porukama i
chatovima, ova subverzija reprezentacijskih obrazaca porno-diva prethodnih generacija ne bi bila mogua; vie nego ijedan drugi podanr, alternativna pornografija koristila je potencijale online platformi.
Zapravo, slatki uitak podrivanja srednjestrujakih reprezentacijskih praksi proima alt-porno jo od prvih dana. Osnivaica Blue Blooda Amelia G. na stranicama
magazina retrospektivno likuje: Onda kada smo poinjali bilo je radikalno rei da
je djevojka s ruiastom kosom ili probijenim nosom seksi, a ne freak show. Mislim
da je Blue Blood pomogao da se percepcija promijeni; proirio je definiciju onoga
to je seksi. esta je greka, meutim, mijeati temeljnu dinamiku opreke dominantne i alternativne kulture, s jedne strane, s onom dominantne i opozicijske kulture, s druge. Alternativci, naime, po definiciji ne ciljaju na svrgavanje monih;
njihov se projekt iscprljuje u osiguravanju prostora za otklon od norme, za apartnu
gestu samopotvrivanja vlastite razliitosti, bez namjere da tu razliitost ikome nametnu. Neka ozbiljnija oekivanja stavljena prolih godina pred alternativnu pornografiju pozivi da dekonstruira normative tjelesne ljepote, nametne feministike
vizualne kodove reimu voajerskog pogleda ili, ak, da napusti sferu kulturalnih odnosa i iskorai u polje ekonomskih, pa subvertira osnovne moduse trine proizvodnje porno-industrije zanemarila su, ini se, skromnu, nikada pretjerano konfliktnu
poziciju alternativne kulture. Da stvari budu gore, alt-porno znao je pasti ak i ispod
tako nisko postavljene ljestvice: odmah nakon prvog vala uspjeha, poetkom stoljea, uslijedio je niz medijskih i sudskih tubi, najee upuenih sajtu SuicideGirls.com, koji je svoje modele, navodno, vezivao restriktivnim ugovorima i u
poslovnim praksama potiskivao njihovo javno proklamirano pravo na vlastiti stav i
glas.
Poetni je entuzijazam, dakle, zauzdan, prva razoaranja upisana u recepcijsko
raunovodstvo; alternativna pornografija sada funkcionira kao iroj publici nepoznat, ali u pornofilskim krugovima ipak relativno etabliran podanr. Ima svoje redateljske zvijezde, poput Eona McKaija (Kill Girl Kill, Neu Wave Hookers, Art School
Girls are Easy...), poznate glumice poput Stoye, Rachel Rotten ili Felix Vicious i ponekog poznatog glumca kao to je Zak Smith, fotografe poput Richarda Kerna, literarne uzore kao to je anonimni Supervert, nove rizomatske anrovske hibride,
nastale najee bastardizacijom horror motiva (The Texas Vibrator Massacre,
Slaughter Disc...), a retrospektivno je ustanovio ba kao to sistemska logika
(pod)anrovske kodifikacije nalae i vlastite pretke, kultne autore bizarnih, iskoenih fotografija i filmova s pornografskim motivima iz sedamdesetih i osamdesetih, poput Stephena Sayadiana (Caf Flesh, Party-Doll-A-Go-Go...) ili Michaela Ninna
(Sex Latex, Shock...). Sve je, dakle, na svom mjestu, ba kao to i treba biti: put od
provokativnog rubnog fenomena do malene, ali prepoznatljive trine nie lukrativne globalne industrije uspjeno je preen. Moda odatle i dojam da se navodno
subverzivni kotai alt-porna u posljednje vrijeme okree u prazno, repetitivno izmjenjujui poznate motive, mizerno varirajui otrcani mizanscen. Distinkcija anra
iscrpljuje se u ikonikoj pripadnosti glumica i glumaca pank, goth ili nekoj treoj
subkulturi, scensko jebanje potenciraju gusti audio nanosi distorziranih rifova ili
hipnotikog basa, kadrovi su ukoeni do ruba art pretenzije, scenografija neuredna,
mrana. Pa ipak, unutar uspostavljenih kodova, i dalje na sreu postoje otkloni, pokuaji odmaka. Poput, recimo, projekta Hysterical Literature fotografa i redatelja
Claytona Cubitta, zapoetog 2012: jedna po jedna, porno-glumice sjede za stolom
i itaju odlomak iz knjige koju su same odabrale. Za to vrijeme, nevidljiva asistentica zadovoljava ih vibratorom. Poanta je u tome to kadar registrira samo ono to
je iznad povrine stola: u poetku promatramo mirno, koncentrirano itanje, potom
sve tei dah, pauze, uzdahe i, konano, orgazam: buan, tih, s vriskom ili smijehom... Na slinoj se strategiji ostavljanja izvan okvira kadra onoga to ini sr pornografije bazira i koncept stranice BeautifulAgony.com: tamo gledateljice i gledatelji
sami alju video-snimke krupnih planova svojih lica za vrijeme orgazma. Jo je Andy
Warhol, uostalom, poetkom ezdesetih na takvom konceptualnom triku izgradio
cijeli film (Blow Job), ali nema veze: gledanje prve u nizu Cubittovih sesija histerine knjievnosti, u kojoj Stoya, grei se, pokuava do kraja proitati morbidno
duhovitu, makabrino lucidnu Supervertovu priu Ispovijest maske-lubanje, itati
potom njene reminiscencije o tom iskustvu, pa, konano, i Supervertov komentar
cijelog ovog neobinog tekstualno-vizualnog medijskog pretapanja uitka, sasvim
je dovoljno za zakljuak: ako od alternativne pornografije zbilja ne treba oekivati
transgresiju s dalekosenijim posljedicama za porno-industriju ili dominantni vizualni registar udnje, ostaju barem primjeri da nisu sve staze isprobane, da je
ostalo dovoljno putova kojima se rjee ide, da je mata pornografa i pornofila i
dalje, anrovskim granicama usprkos, bezobrazno neuhvatljiva.
marKo
Pogaar
dnu
Bojim se pravih kutova. Soba u kojoj leim, a leim jer ve neko vrijeme ne mogu ustati,
pravokutnik je od grubo tesanih trupaca ispunjen mnotvom pravokutnika od te iste drvene
tvari, nekih tek malo manjih, nekih toliko sitnih da ih je mogue uzeti u ruku.
Teko je sa sigurnou rei ne ustajem li jer to ne mogu ili je razlog tome u potpunom
odsustvu elje za uspravnim stanjem, strah od zatvaranja pravog kuta sa zemljom. U svakom
sluaju ve sam danima s njome poravnat, kut koji zatvaramo mrtvi je kut, mrtav kao to u
to prije ili kasnije postati i ja. Dani prerastaju u tjedne, tjedni se mnoe u mjesece, kuljaju
kao bijeli mievi iz ovratnika mog oca dok ne preplave sve pred sobom, zastru obzor i komad
po komad me svojim sitnim zubima odnesu s ovoga svijeta. To je, vjerujem, dobro jer tako
u konano jednom zauvijek postati dijelom zemlje, neizdvojivim komadom dna po kojem
ovako ili onako ve dugo vremena struem.
Moj krevet postavljen je tako da iz njega vidim to je to mogue manje: samo ono to
vidjeti elim i ono to je vidjeti nuno. Veinu tog uvijek jednakog prizora, tako, ini prozor
iji su rubovi obloeni s obale smrzlog potoka donesenom, jo uvijek hladnom i vlanom glinom. Kroz izgrebeno staklo napola zastrto zavjesom nou vidim a danju osjeam moju zvijezdu, moju vodilju koja, ugnijeena na vrhu najvieg dimnjaka eerane, titrajui u tamu
odailja Morseovim kodom ispisanu poruku kraja; poruku koju sam jedino ja u stanju proitati.
Na dohvat ruke, s moje lijeve strane, na prevrnutom lavoru stoji prazan okvir sa slikom mog
brata Istvna, odnosno ono to je od slike ostalo. Rubovi okvira su, kao i oni prozora, pomno
obloeni tankim slojem gnjeene gline. Popis onog to elim vidjeti tu se zavrava; druge
moje elje poinju ondje gdje pogled ne znai vie nita, u onom dubokom, munim ekanjem samo za sebe izborenome mraku.
Onog to vidjeti moram ima tek neto vie, ali me ono nerazmjerno vie unesreuje.
Odnosi se to uglavnom na komadi stola, dobar dio sjevernog zida, nekoliko osuenih svinjskih glava na njemu, ormari s etiri ladice i nekoliko sanduka podloenih pod vjealicu na
kojoj vise moj kaput, puka i par icom jedna za drugu svezanih izama. Nita od toga ve
dugo ne uzimam u ruke, izme ne obuvam. Jedino ega se dotiem, za to se moram tek
malko protegnuti, jest uzicom podvezan sveanj ibica izvaenih iz kutije. Njima, kada je
magla pregusta da bi se vidio makar i odsjaj zvijezde, palim tilj utaknut u staklenu teglicu
s uljem, i pod tim svjetlom zatim dugo gledam u lice unutar onoga mokrom glinom otupljenoga okvira.
Mojih elja je malo i one su sasvim razumne. Mogue ih je, mislim, svesti na samo dvije,
iako svaka u sebi, kao i svaka elja, nalik mojem ormariu s ladicama, krije poneki tajni
San
pretinac, poneko duplo dno. Prvu sam ve spomenuo: elju da ono konano dno zauvijek
dosegnem; da postanem njegovim dijelom. Metoda koju sam u tu svrhu razradio jednostavna
je, iako katkad iscrpljujua. Ona se sastoji u upornom, ustrajnom odricanju od mojih gladi.
Prema uestalosti njihova pojavljivanja rije je o: gladi za jestivim stvarima, gladi za enskim
mesom, gladi za tuim strahom, gladi za potpunim ponienjem sebe i drugih, gladi za smru
malih i brzih ivotinja, gladi za svojim sinom, i tako dalje. Upornost u odricanju od one prve,
jasno je, najbre e me i posve pouzdano odvesti k cilju. Utoliko prva i druga od mojih elja
nisu sasvim sumjerljive: gotovo bi se moglo rei da se, u jednom svom segmentu, one posve
iskljuuju. Da bih napisao pismo bratu, konano sroio tekst od kojeg bjeim godinama, i u
njemu objasnio sve to je objasniti mogue, potrebne su mi moje ruke, moja koliko-toliko
ista glava. Logika dakle nalae da je elje nuno ispunjavati redom. Njezinoj dosadnoj neumoljivosti odluio sam doskoiti provodei prvu onoliko strogo koliko je to bilo mogue bez
ugroavanja provodivosti druge.
To to je sve to mogue, to ivotarenje, horizontalno polustanje izmeu ivota i smrti
ija je jedina svrha ekanje, ekanje pisma tebi, brate Istvne, imam zahvaliti sasvim nesvakidanjem spletu okolnosti. Sam to nikako ne bih mogao izdrati, a samoa je dugi niz
godina bila moje jedino i svakodnevno stanje. Zatim se odnekud, jednog tek neto manje
ledenog dana, pred mojim vratima stvorio Csaba Utz. Ne bih ja to ni znao, tad sam ve bio
sasvim izgubio interes za vanjski svijet, da ovaj nije, skanjivajui se, pokucao. To me nemalo
iznenadilo. Seljani su, oni rijetki koji bi uope preli smrzlu ledinu koja nas dijeli, u irokom
luku zaobilazili moju kuu. Nisam ih za to mogao kriviti: jo temeljitije ja sam zaobilazio njih.
ak sam, utaavajui na taj nain jednu od svojih gladi, na neke od njih s velikim veseljem
pljuvao. Ako bi se netko ipak odvaio i pojavio na mojim vratima, bilo je to u vrijeme kad
sam jo samo ja, zahvaljujui svojim hravim ali uinkovitim zamkama, imao zalihu suenog
svinjskog mesa i mogao ga ponuditi u zamjenu. Meni je meutim malo to trebalo, pa sam
takve uglavnom otpravljao preko ledine praznih ruku. Nisam znao niti sam do danas uspio
saznati to je zapravo natjeralo Csabu Utza da se pojavi pred mojim vratima, no pojavio se
u pravom trenutku. Njemu sve ovo dugujem; on je moj aneo ista; samo on stoji izmeu
mene i dna. Zato je Csaba Utz u isto vrijeme objekt moje ljubavi i moje mrnje.
Dan kada je Utz uao u moj ivot smatrao sam isprva jednim od svojih najsretnijih dana.
Utz nije govorio, nije me gledao u oi ve se odmah, pomalo nespretno, prihvatio nunih
poslova oko moje davno zapostavljene kue. Kad sam ga, za jednog kratkog razdoblja smanjene samokontrole, vie puta s oitim zadovoljstvom pljunuo, ponaao se kao da se nije
dogodilo nita. Tada sam pomislio da je mojim mukama kraj. Utz e, po mom diktatu, napisati
pismo tebi, brate Istvne, a ja u se, ponovno u samoi, u potpunosti prepustiti ostvarenju
svoje prve i osnovne elje; svog skorog susreta s dnom. Od tog sam plana, meutim, ubrzo
morao odustati. Iako je Utz gotovo svaki dan navraao u moju kuu, donosio mi ostatke tko
zna gdje spremljenih obroka i brinuo se o mojem smradu, to s pisanjem nikako nije ilo.
Suoen s pisaim priborom ponaao se neuraunljivo, tovie, prema njemu je pokazivao
izvjestan strah. Uzevi to u obzir ak sam si, u jednom od svojih duih bunila, uspio u glavu
utuviti misao da je ba Csaba Utz onaj moj nikada roeni sin. Tu sam tezu u meuvremenu
napustio.
Zasluge za to to sam nekako uspijevao podnijeti boravak u vlastitoj kui takoer pripadaju Utzu. Ve s prvim danima svoga udnoga dobrovoljnog rada shvatio je prirodu mog
nesvakidanjeg, ali intenzivnog straha. Izgubio se i istog popodneva vratio natovaren s etiri
vree vlane gline, koju je tko zna kako uspio nagrebati s obale smrzlog potoka kojem ne
pamtim ime. Njome je zatim obloio sve prave kutove i otre bridove u mojem vidokrugu,
dovodei me istovremeno u neposrednu blizinu onoga to sam elio: tuposti, mulja, dna.
u vreama Utz je spremio ispod mog leaja te sam, kad god sam to htio, mogao u nju zavui
ruku i putati je da mi se lijepi za prste, zatim je prinijeti nosu, oima, ustima; vakati je,
govoriti joj, zaepljivati njome ui. Vrijedi napomenuti da, iako sam ja s vremena na vrijeme
govorio njemu, Utz cijelo to vrijeme meni samome nije uputio niti rije.
Jednog se dana Utz na vratima pojavio predveer, kasnije nego obino. Ja sam u tiini
leao na svom mjestu i gledao u jedva vidljivi odraz svoje jedine zvijezde, blijedi dokaz njezina postojanja raspren u kapljicama niskih oblaka. Tek kad je priao blie i prignuo se da
provjeri sadraj moje none posude, primijetio sam da mu nedostaju prednji zubi. Ni o tome
nije govorio, no pretpostavio sam da su ga, na putu prema kui, presreli seljani i namrtvo
ga izbili kolcima. Kako se uope dovukao do mog kreveta i jo uspio uspravno stajati nisam
nikako uspio dokuiti.
No upravo je tu, u toj njegovoj nijemoj uspravnosti, lealo sjeme moje pobune protiv
Utza. Iz ega god proizlazio taj njegov motiv Utz me, evidentno, zadravao u ivotu. Kontrolirao je moje odricanje od gladi, poticao moju nadu u ono pismo, ak me, povremeno,
otvoreno pozivao da na njega pljujem, okreui mi svoje tjeme, svoje dlakave obraze. Ja
sam, meutim, nadu u pismo sve vie gubio. Rijei nikako nisu htjele napustiti moju lubanju,
a kamoli se barem za neko vrijeme smiriti u bjelini papira. Zato sam, jednog dana ni po emu
posebnog, osim to se tad nakon dugo vremena javila jo jedna od mojih gladi, odluio da
valja skonati s Utzom. Jedino on je, moj aneo ista, sada stajao izmeu mene i dna.
Glad koju spominjem, a javila se tek neto ranije istoga dana, glad je za enskim
mesom; glad koja me, uslijed zike iscrpljenosti, u posljednje vrijeme mahom zaobilazila.
Tek sam bio otvorio oi i, glave utonule u perjem punjene jastuke, pogledom pokuavao ispratiti kretanje ose koja je tono nad mojim elom gradila gnijezdo, pljuvakom lijepei
odbaene komadie vlastite utrobe.
Jo je bilo prerano za Utzov dolazak, no iz pomalo somnambulne koncentracije na osu
i usput smiljene mantre usmjerene na njezin neuspjeh i pad prenuo me nemir meu
vlastitim nogama. Koliko god sebi pokuavao dokazati suprotno, ondje se neto nedvojbeno
dogaalo; neto je, magnetnom snagom, privlailo ostatke krvi iz mog tijela i napinjalo se,
nepogreivo ogrtalo pretjerano velikim prostorom. Neko sam se vrijeme tom dobro poznatom, iako pomalo zaboravljenom porivu pokuavao othrvati netremice gledajui u osu, u
poluglasu ponavljajui ono mantriko: padni, srui se, padni, nestani, padni, srui se, padme
hum No moje tijelo, iako na izmaku svojih snaga, bilo je snanije od mog uma.
U nevjerici sam promatrao kako na meni, sasvim neovisno od moje volje, izrasta nesalomljivi pravi kut; unutarnja pobuna protiv integriteta mog bia. Bilo je presvijetlo da vidim
zvijezdu, iz okvira mog brata Istvna promatrali su me samo napuklo staklo i razmoen crni
karton; sve se na ovom svijetu konano okrenulo protiv mene.
Uto je u kuu uao onaj odgovoran za ovo prokleto stanje, moj ista, poticatelj mojih
gladi, aneo dna Csaba Utz. Po svom obiaju bio je sasvim tih, a ni ja nisam govorio. Pustio
sam ga da prie krevetu i provjeri none posude. Zatim sam, pravei se da elim da mau
povije rane na mojim leima, razgrnuo debele naslage pokrivaa. Rijeen da sve okonam,
zagrizao sam snano u svoj vlastiti jezik, zgrabio Utza za iju i do grla nabio njegova usta na
os okrutnog kuta nad mojim nogama. U meni se odjednom probudila neobina snaga, a Utz,
sasvim oekivano, nije uinio nita da umakne, spasi se, bilo kako se obrani od ovog podmuklog napada. Jedno vrijeme je, proizvodei zvukove nalik onima ribe izvaene na suho,
jedva primjetno grgljao, a zatim omlohavio i sasvim utihnuo. S njime je zauvijek umro i onaj
kut.
Odgurnuo sam mlitavo tijelo i opet se, osjetivi se istog asa sasvim malaksalim, nekako
uvukao pod pokrivae. Ona osa jo je uvijek luila svoje komadie i slinom ih lijepila u dom
Miris mokre zemlje u potpunosti je ispunio sobu i ondje se zadrao danima, a ostatak gline
neke budue smrti, no ja sam je tek jedva mogao nazrijeti. Potpuno nepokretan, u stanju
koje bi se teko jo uvijek moglo zvati ivotom, otvorenih oiju buljio sam u glinu u okviru
prozora, glinu u okviru bez slike mog brata. Samo trenuci me, znam to, sada dijele od zemlje;
izmeu mene i one gline, izmeu mene i dna vie ne stoji nita. U mreni koja se zgunjava
i zastire moje oi nazirem rijeku vremena; kroz njenu mutnu vodu ja sasvim jasno vidim itko
i mirno dno; mulj koji, tih, bezubim ustima vae posljednju okomicu. Pod veoma udnim,
sasvim nestvarnim kutom u vodu upada svjetlost, a ja nisam siguran dolazi li ona od sunca,
svijee, ili moje jedine zvijezde. Na trenutak povrina kao da gori, prostor se zgunjava, bljesak poskakuje na lakim valovima. Zatim i toga svjetla nestaje.
muHarem
bazdulj
Naslov: Deep Throat / Duboko grlo

Reiser i scenarista: Gerard Damiano
Glavne uloge: Linda Lovelace, Harry Reems, Dolly Sharp, Bill Harrison, William Love, Carol
Connors, Bob Phillips, Ted Street,
Proizvodnja: SAD
Godina proizvodnje: 1972.
Trajanje: 62 minute
Vrijeme snimanja: 6 dana
Budet: 25 000 dolara
Zarada: 600 000 000 dolara
Zabranjen: u 23 savezne amerike drave
Broj seksualno eksplicitnih scena: 17
Zanimljivost: iz nepoznatih razloga u Dubokom grlu ima nekoliko referenci na lmski
ciklus o tajnom agentu 007 Jamesu Bondu. Na jednom mjestu u lmu moe se uti ona uvena muzika sa pice Bondovih lmova, a lik kojeg tumai Harry Reems (doktor Young) na
jednom mjestu za sebe kae da je sluaj 007. Po nekima je i prezime ovog lika aluzija na
reisera nekih od lmova Bondiane Terencea Younga.
U Povijesti pornograje, svom ponajboljem romanu, Goran Tribuson pria priu o ivotu
i odrastanju svoje generacije, a kao lajtmotiv mu slui istorija pornograje i njezino mjesto
u ivotima njegovih junaka. Nemogue je, naravno, ispriati bilo kakvu priu o pornograji
bez pomena Dubokog grla. Tribusonov narator nije sklon ovom lmu: na jednom mjestu ga
naziva idiotarijom, a za njegovu heroinu veli da je zabluda isfabricirana od strane agresivne
propagande, zabluda zapamena tek po jednom dobrom oralcu u Dubokom grlu. Ipak, ak
i oni pornoli koji ne vole Duboko grlo moraju ovom lmu priznati da je najuveniji porni
svih vremena. Zaplet je valjda poznat svima, a baziran je na jednoj anatomskoj bizarnosti.
Junakinja lma Linda usprkos burnom seksualnom ivotu redovito biva nezado-volj(e)na.
Nakon to se obrati za pomo lijeniku, ovaj joj veli da je za njezino nezadovoljstvo odgovorna injenica da joj se klitoris ne nalazi na uobiajenom mjestu, nego u grlu! Ipak, sad
kad je problem dijagnosticiran, lako mu je nai lijeka, a to lijeenje zapravo i jest prava
tema lma. Teko je, meutim, dijagnosticirati pravi razlog popularnosti ovog lma, dok je
Studija Sluaja:
duB ko grlo
njegovo mjesto u popularnoj kulturi posve nemogue objasniti bez uvida u kontekst kraja
ezdesetih i poetka sedamdesetih godina prolog stoljea. To je vrijeme u kojem seksualna
revolucija potpuno mijenja dotad godinama ustaljenu uskost poimanja morala i seksualnih
sloboda. Jo doskora su zbog skarednosti zabranjivane i iz dananje perspektive potpuno
bezazlene knjige poput onih D.H. Lawrencea, a porno lmovi su bili prikazivani u rijetkim
specijaliziranim bioskopskim salama, a sada su pak lmovi sa eksplicitnim scenama seksa
stizali i u kina koja prikazuju standardno distribuirane mainstream lmove. Lijepa ilustracija
ove situacije vidljiva je iz one uvene scene u Scorseseovom Taksisti, kad lik kojeg tumai
Robert DeNiro izvodi lijepu Betsy (igra je Cybill Shepard) na, ini se, klasini ljubavni sastanak
u kino, no na repertoaru je tvrdi porni. Upravo je Duboko grlo bio prvi veliki porno hit koji
je igrao pred rasprodanim salama irom Amerike. Po nekim tumaenjima, Duboko grlo je
najprotabilniji lm svih vremena; misli se, naravno, na odnos izmeu ulo-enih sredstava i
zarade. Budet je iznosio dvadeset i pet hiljada dolara (po nekima i manje, to jest dvadeset
i dvije hiljade), a zarada je premaila est stotina miliona. Kau da su producenti zaradu
izmeu ostalog usmjerili u proizvodnju mainstream lmova, a jedan od njih je bio Teksaki
masakr motornom pilom. Glumci su, meutim, prolo mnogo loije. Honorar glavne glumice
iznosio je bijednih hiljadu i dvije stotine dolara, a i inae Linda Lovelace nije imala previe
sree u ivotu. Roena je 1949. godine kao Linda Boreman, a prezime Lovelace dao joj je
upravo reiser Dubokog grla, koji je elio da inicijali LL budu skraenica za novi seks simbol,
na nain na koji je BB oznaavalo Brigite Bardot, a MM Marylin Monroe. Duplo L Lindi jest
donijelo slavu, no vjerovatno ne onakvu kakvu je eljela. Osamdesetih je, naime, tvrdila da
je bila prisiljavana da glumi u porniima, a bila je i angairana u nekim radikalnim feministikim pokretima. U aprilu 2002. godine jedva je preivjela saobraajnu nesreu, no ubrzo
je umrla usljed tekih povreda. Reiseru i scenaristi Gerardu Damianou lm je takoer dao
krila, pa je uskoro snimio jo jedan glasovit porni avo u gospoici Jones. Damiano je po
vlasititom priznanju scenarij za Duboko grlo napisao specijalno za Lindu Lovelace, a insistirao
je na naslovu Duboko grlo i kad su se producenti bunili. Bio je siguran da je smislio naslov
koji e osigurati mjesto u popularnoj mitologiji dvadesetog stoljea i nije se prevario. Kako
je sam kazao u jednog novinskom razgovoru, ne samo da je Duboko grlo pseudonim novinskog izvora koji je raskrinkao aferu Watergate, nego se kao pojam pojavljuje i u ukrtenicama
New York Timesa. Iako Duboko grlo spada meu porno-klasike i svake godine privlai nove
radoznalce, ipak ga je tek poetak 2005. vratio u dane vrtoglave stare slave. Naime, dokumentarni lm Unutar Dubokog grla (Inside Deep Throat) odmah nakon premijernog prikazivanja postao je mali hit. Reiseri Fenton Bailey i Randy Barbato zbilja su okupili ekipu snova
za jedan ovakav dokumentarac; u lmu se, meu ostalim, pojavljuju: Dick Cavett, Wes
Craven, Larry Flynt, Hugh Hefner, Erica Jong, Norman Mailer, Camille Paglia, Gore Vidal, John
Waters. Narator lma je Dennis Hopper. Unutar Dubokog grla je lm koji, moemo kazati,
nastavlja onu liniju dokumentaraca to su u posljednje vrijeme bolji od mnogih igranih lmova, dokumentaraca kakvi su oni Michaela Moorea ili Super Size Me Morgana Spurlocka. I
pored sputavajueg faktora u vidu odrednice NC-17, to jest zabrane da iko mlai od
sedamnaest godina gleda lm, ipak je Unutar Dubokog grla od najvanijih amerikih medija
dobio pozitivne ocjene, a mnogi su ga kritiari prozvali lmom koji se ne bi smio propustiti.
To nije lm koji uruje s pornograjom na eksplicitan nain: u 92 minute ovog dokumentarca
stale su jedva tri originalne fellatio sekunde iz Dubokog grla. Baileyev i Barbatov lm daje,
meutim, izvrsnu pozadinu prii o nastanku Dubokog grla i takoer najsistematiniji prikaz
njegove batine. Producent lma Brian Grazer veli da mu je inicijalna ideja bila snimiti lm
o Lindi Lovelace, no da je uskoro odustao od fokusiranja na njezinu priu i odluio posvetiti
lm prije svega utjecaju Dubokog grla na popularnu kulturu. Harry Reems, glavna muka
zvijezda Dubokog grla, u ovom dokumentarcu izjavljuje da mu se ini kako je tajna uspjeha
najsitniju pretenziju ka obrazovnoj vrijednosti. Znamenita i kontroverzna teoretiarka Camille

Paglia tvrdi pak da je ono najznaajnije u prii o Dubokom grlu injenica da je to bio prvi
porni koji su gledale i ugledne middle-class bjelkinje. Roger Ebert, vjerovatno najslavniji
lmski kritiar naeg vremena, recenzirao je Duboko grlo u martu mjesecu 1973. godine.
Jedan karakteristian odlomak iz njegovog prikaza dobro opisuje nastanak kulta oko Dubokog
grla: Film je u New Yorku postao pornografski ik i prije nego je prikazan. Mike Nichols je
kazao Trumanu Capoteu da ga ne bi smio propustiti, a to se ubrzo proulo. Ovo je prvi porni
koji su gledali parovi na ljubavnom sastanku. Vidio sam mnogo parova i na projekciji u nedjelju popodne kad sam ja gledao lm. Veina ih je, ini mi se, napustila kino poneto
potitena.
Skoro pune trideset dvije godine kasnije, Ebert je recenzirao dokumentarac Unutar
Dubokog grla. Od etiri mogue, dao mu je tri zvjezdice. Po Ebertovom miljenju, ovaj dokumentarac predstavlja sjeanje na vrijeme prije nego je pornograja postala dosadna. Godinu
ili dvije prije pojave Dubokog grla, kae Ebert, mukarci su kradomice hrlili u sirotinjska predgraa da gledaju pornie u oronulim dvoranama, a Duboko grlo je uinilo da mase ljudi stoje
u redovima pred kinima zbog pornia i da bez stida pred kamerama priznaju kako idu pogledati taj lm jer su ga, eto, svi eljeli gledati.
starog pornia u injenici da je to bio prvi porno-lm u povijesti koji je odbacio svaku, pa i
na cvjetnome trgu
Kada govorimo o trgovima u centru grada,
jedini je kojemu bjei nae intimno bie Cvjetni trg.
On zbog svojih skromnih dimenzija nije primamio panju vlasti.
d. d.: cvjetni trg
Slaan
liPoveC
na cvjetnome trgu
danas su prosvjedi i hapenja
beton i mozak
asfalt i zrak
uaruju se na etrdesetak stupnjeva
zbog neijih etrdeset milijuna neega
specijalci odnose omiljenog mi pisca
bijesno bljeskaju blicevi
dok mu oklopni buldozi prilaze
na cvjetnome trgu
prijatelj i ja jedne nedjelje
prolo je otad i pola ivota
u laganome mamurluku
vizualizirali smo
picu prekrasne asne sestre
koja je prola pored nas
sa svojih dvadesetak godina
izbjegavajui nae gladne poglede
kojima smo svrdlali
njen neprobojni crni ator
pitajui se koliki je ritam vlaenja
ljeto je otapalo ledenjake
i sline solidne pojmove
odatle valjda i globalno zatopljenje
trg se glatko izbrijanih dlaica
podastirao
otvarao i irio
da smo ga lizali
i lizali
i lizali
kao trip
na cvjetnome trgu
danas su hapenja
na cvjetnome trgu
gadni ebek
Slavoj ieK
U jednoj od najmunijih i najvie uznemirujuih scena iz lma Dejvida Lina Divlji u

srcu, Vilijam Defo zlostavlja Loru Dern u motelskoj sobi: dodiruje je i stiska, zaposedajui
njen intimni prostor, dok pretei ponavlja, Reci: jebi me! odnosno, iznuuje od nje re
koja bi oznaila njen pristanak na seksualni in. Ta runa, neprijatna scena se otee i kada,
na kraju, iscrpljena Lora Dern izgovara jedva ujno Jebi me!, Defo brzo odstupa, lice mu
poprima prijateljski, prijatan osmeh i razdragano uzvraa: Ne, hvala, danas nemam vremena, moram da idem; ali bih to rado uinio u nekoj drugoj prilici... Nelagoda ove scene,
naravno, proistie iz injenice da ok usled Defoovog konanog odbijanja Dernove na silu
iznuene ponude njemu prua zadovoljstvo: njegovo neoekivano odbijanje je njegov zavrni
trijumf i, na neki nain, Loru poniava vie nego to bi to bilo pravo silovanje. On je zadobio
ono to je eleo: ne sam in, nego njen pristanak, njeno simboliko poniavanje. Ono to
ovde imamo jeste silovanje u fantaziji koje odbija svoju realizaciju u stvarnosti, to dodatno
poniava rtvu fantazija je usiljena, pobuena, a onda odbaena, baena na rtvu. Drugim
reima, jasno je da Lora Dern nije samo zgroena Defoovim (Perijevim) brutalnim upadanjem
u prostor njene intime: samo tren pre nego to izusti: Jebi me!, kamera se fokusira na
njenu desnu aku, koja se polako otvara kao znak pasivnog pristajanja, dokaz da je on podstaknuo njenu fantaziju.
Ovu scenu treba da itamo u Levi-Strosovom kljuu, kao inverziju klasine scene zavoenja (u kojoj neno udvaranje prati brutalni seks, nakon to je ena, meta nastojanja udvaraa, konano rekla Da!. Ili, mogli bismo to ovako rei, Perijev negativan odgovor na
Dernino iznueno Da! duguje svoj traumatski efekat injenici da ini javnom paradoksalnu
strukturu praznog gesta koja je konstitutivna za simboliki poredak: nakon to je na brutalan
nain iz nje izvukao pristanak na seksualni in, Peri tretira ovo Da! kao prazan gest koji e
utivo odbiti, ime je na okrutan nain suoava s njenim sopstvenim podsvesnim udelom u
fantaziji.
Ovaj zaokret ka utivosti, meutim, zahteva od nas drugaije itanje scene. U svoj njegovoj brutalnosti, Bobi Peri je utiv lik: pravi cilj njegovog brutalnog nasrtanja jeste da natera
Loru Dern da izgovori ponudu koju e misliti doslovno, a potom je tretirati kao ponudu koju
e odbiti (jer bi bilo nepristojno direktno je prihvatiti). U tome lei libidinalni ulog utivog
gesta: u tom inu ja ti dajem do znanja ta stvarno elim, ali ne elim da se to ostvari, i
samim tim oekujem da odbije moju ponudu. Ono to ovde nalazimo je neka vrsta
izokrenute Kantove klasine formule neumoljivosti etike dunosti: Moe, zato to mora!
ovde je, pre: Moe, ali ne bi trebalo! Naravno, naa prva reakcija je da takav nain tre-
deak upoznaje
goSpo
tiranja prave ponude kao ponude koja se odbija mora biti predstavljen kroz in ekstremnog
ponienja; meutim, istovremeno, ona pravi distinkciju izmeu onoga za im udim i onoga
to elim: udim za tim, ali to ne elim! Kako bi Lakan rekao, udnja je uglavnom iskustvo
onog to ne elim. Drugim reima, Bobi Peri je osramotio Loru Dern, prinudio je da se ponizi
tako da moe samo bespomono da posmatra kako se deo njenog tela (preciznije, njena
aka) automatizuje signalizirajui saglasnost s Perijevim nasrtanjem, seksualno uzbuenje,
prihvatanje njegove brutalne ponude.
Zbog toga je kljuno setiti se da ta scena iz lma Divlji u srcu traje pola minuta: kada,
nakon njegovog razdraganog odgovora: Ne, hvala, danas nemam vreme-na..., Lora Dern
zaplae, Peri je tei nenim, tiho izgovorenim reima: Ne plai, sve e biti OK. ta ako ovu
ljubaznost, umesto to emo je odbaciti jer je brutalno cinina, shvatimo doslovno, kao
iskreni znak brige, i time rizikujemo rehabilitovanje jedinstvenog lika Bobija Perija? ta ako
je Peri, izvrivi nagli rez, promenu u okviru diskursa, od brutalnog napada do prijateljskog
zahvaljivanja, odigrao ludog analitiara, prinudivi Dern da se suoi s istinom u sri njenog
fantazma koji regulie njenu elju? ta ako ovaj ne-in zapravo stavlja u ulogu analitiara?
ta ako je krajnji cilj ove intervencije da Dern postane svesna svoje (podeljene) subjektivnosti? Ukratko, ta ako Bobi Peri u svom (ne)postupku s Dernovom, prua pravi primer
praktikovanja ljubavi prema blinjem svom, one koju hriani nazivaju inom ljubavi?
Jo jedno tumaenje opasnog uticaja ove scene iz Divljih u srcu jeste fokusirati se na
skrivenu inverziju standardne podele uloga u heteroseksualnom procesu zavoenja. Mogli
bismo uzeti za poetak naglaavanje Defoovih prevelikih usta, s debelim i vlanim usnama,
koje prosipaju pljuvaku okolo, iskrivljenih na opscen nain, s runim, izoblienim, potamnelim zubima zar nas to ne podsea na sliku vagine dentate, prikazane na vulgaran nain,
kao da vaginalni otvor sam po sebi izaziva Dernovu da izgovori Jebi me! Ova jasna aluzija
na Defoovu izoblienu facu poput poslovinog lica nalik vagini (cuntface) ukazuje da se
ispod oigledne scene, gde agresivan mujak nasre na enu, odigrava drugi fantazmiki
scenario: onaj mladog, plavog, nevinog adolescenta kojeg agresivno izaziva a onda odbija
oronula, prezrela vulgarna ena; na ovom planu, seksualne uloge su zamenjene, i Defo je ta
ena koja zadirkuje i provocira nevinog deaka. Iznova, ono to je tako uznemirujue kad
govorimo o liku Bobija Perija jeste krajnja seksualna dvosmislenost, osciliranje izmeu nekastrirane sirove falusne moi i pretee vagine, dva aspekta presimbolike ivotne tvari. Scena
se zato ita kao inverzija klasine romantiarske teme smrti i devojke: ono to ovde nalazimo je ivot i devojka.
Ova tema nevinog / ranjivog deaka suoenog s prezrelom seksualnom starijom
enom (poput para Tomeka i Magde u Kratkom lmu o ljubavi Kjelovskog) ima dugu predistoriju koja see do pojave (auto)destruktivne femme fatale na prelazu iz XIX u XX vek.
Posebno nam je ovde zanimljiv Jezik u pesmi, Hajdegerov uticajni esej o poeziji Georga
Trakla, te jedino mesto gde se dotie teme seksualnih razlika:
Ljudski oblik, oformljen na jedan nain i baen u taj kalup, naziva se vrsta
(Geschlecht). Re se odnosi na oveanstvo kao celinu kao i na srodstvo u smislu rase,
plemena, porodice sve ovo na svoj nain oblikuje dualitet polova. Oblik ovekove rastavljene forme je ono to pesnici zovu raspadnutom vrstom. To je generacija koja je
bila liena sutinskog bia svoje vrste, i zato je to izmetena vrsta. Kakva je kletva
snala ovo oveanstvo? Kletva raspadnute vrste je da staro ljudsko srodstvo biva rascepano neskladom polova (Geschlechter). Svaki od Geschlechtera eli umai tom
neskladu u osloboenom neredu ve izolovanog besa divlje igre. Ne dualnost kao takva,
sam nesklad je kletva. Iz nereda slepog besa on svaku vrstu uvlai u nepomirljivi sukob,
ime je baca u nesputanu izolaciju. Pali Geschlecht rascepljen na dvoje, i kao takav vie
dualnost nadilazi nesklad i predvodi kao neto udno prema nenosti jednostavne
dvostrukosti, sledei stope neznanca.1
To je, dakle, Hajdegerova tvrdnja da ne postoji seksualni odnos oigledan uticaj i
oma Platonovom mitu iz Gozbe, i trebalo bi promisliti ovo neproblematino upuivanje ka
metazici: nemrtvi, bledunjavi, eterini deak Elis2 (Elis u zemlji uda, podstaknuti smo
rei) predstavlja nean pol, harmonini dualitet polova, ne njihovu kobnu razliku. To znai
da, u ambivalentnom nizu nesklada, polna razlika (dualitet polova) ima privilegovanu ulogu
ona je, na neki nain, mesto gde se generiu rastvaranja: svi drugi nivoi su ve rastvoreni
do sada ako su u dodiru s tim temeljnim neskladom polne razlike ono to Hajdeger, kasnije
u eseju, naziva degeneracijom pola (entartete Geschlecht).3
Prvo treba (a ovo Hajdeger nije uinio) smestiti taj lik seksualno nedozrelog deaka u
njegov kontekst, a prvu njegovu pojavu nalazimo na slikama Edvarda Munka: nije li ovaj
neroeni fragilni deak uasnuta aseksualna gura Munkovog Krika, ili gura stenjena
izmeu dva okvira u njegovoj Madoni, isti aseksualni lik koji izgleda kao fetus koji pluta kapljicama sperme? Uas tog lika nije hajdegeranska teskoba (Angst), ve ist i jednostavan uas
koji gui. Ovde ne mogu a da ne pridodam tom nizu i poznatu scenu u cveari s poetka
Hikokove Vrtoglavice, u kojoj Skoti posmatra Madlen kroz prorez poluotvorenih vrata u
blizini velikog ogledala. Bitan deo scene jeste odraz Madlen u ogledalu; s desne strane
platna, izmeu dve vertikalne linije (koje imaju ulogu dvostrukih linija okvira), Skoti gleda u
nju podseajui nas na patuljka na rubu ogledala koji odgovara na pitanja zle kraljice u
Sneani brae Grim. Iako vidimo samo sliku Madlen, dok je Skoti stvarno tamo prisutan,
efekat scene je upravo takav da se ini da je Madlen deo nae zajednike stvarnosti, dok je
Skoti posmatra kroz pukotinu te stvarnosti, iz istog predon-tolokog carstva senki paklenog
podzemnog sveta. A ta emo s deakom Pitom iz Linovog lma Izgubljeni autoput,
suoenim s licem ene izoblienim od seksualne ekstaze, koje se projektuje na gigantskom
video platnu? Zar ne bi trebalo da preuzmemo rizik i odemo korak dalje, dodajui ovom nizu
paradigmatsku sliku rata ili rtve Holokausta, izmuenog aseksualnog deaka prestraenog
pogleda? Ovde bi trebalo da se setimo kljune scene iz Ziberbergovog Parsifala, i transformaciju deaka Parsifala u devojicu Parsifal nakon to je odbio Kundrino udvaranje, a sve se
ovo odigrava dok je u pozadini gigantska sueljena Stvar, sablasni obrisi Vag-nerove glave.
Kada deak odbija (svoju fascinaciju) enu, on istovremeno gubi deatvo i pretvara
se u monstruozno hladnu mladu enu. Poruka ovde nije neki opskurni hermafroditizam ve,
naprotiv, nasilno ponovno upisivanje polne razlike u deaku nemrtvu sablasnu guru.
Moda se izvanredan primer ovog sueljavanja aseksualnog deaka i ene zapravo
moe videti u scenama iz lma Ingmara Bergmana Persona, gde predadolescentski deak s
velikim naoarima zbunjeno istrauje ogroman enski lik koji se prikazuje na platnu; ova
slika se postepeno pretvara u sliku druge ene, nalik prvoj to je jo jedan odlian primer
subjekta koji se sueljava s prikazom fantazma na platnu.4 Isti taj deak ve se pojavljuje u
Bergmanovom remekdelu Tiina (1962) sa svojom oiglednom vajningerovskom pozadinom:
Martin Hajdeger, Jezik u pesmi (iek navodi izdanje On the Way to Language, NY: Harper & Row, 1982, str. 170-171.).
Elis je glavni lik Traklove pesme (prim. prev.)
Isto (Hajdeger: Jezik u pesmi), str. 191.
Razlog za neuspeh Bergmanove persone je sledei: modernistika reeksivnost lma na njegovim mnogim nivoima (kao i
onaj kada vidimo kako govori lmska traka) ne deluje: da bi delovala nije dovoljno da unutranja narativna dijegetska akcija bude obuhvaena stvarnim produkcijskim procesom; sam taj proces takoe se mora uklopiti u dijegetsku priu. On se mora izroditi iz vlastite
napetosti dijegeze npr. Kao materijalizacija unutarnjih napetosti i snage narativa.
nije u stanju da pronae svoj pravi oblik. Njegov pravi oblik samo je s onom vrstom ija
od dve ene, jedna (majka) je ena kao takva, seksom opsednuta zavodnica koja uiva u
prljavom snoaju; druga, intelektualka, uhvaena u zaarani krug reeksije, potiskujui svoju
enskost, neumitno klizi ka samounitenju.5 Radnja se deava u neimenovanoj zemlji istone
Evrope, ija atmosfera senzualnog raspadanja i seksualne trulei predstavlja savreni objektivni korelativ s problemima savremenog sveta.
Ukratko, ono to Hajdegerovo itanje gubi iz vida jeste kako je sama razlika izmeu
aseksualnog deaka i neskladnog pola (Geschlecht) seksualizovana kao razlika izmeu
deaka i ene. Neskladni pol (Geschlecht) nije neutralan, ve enski, i sama prividna polna
neutralnost Elisa ini ga deakom. Prema tome, kada Hajdeger tvrdi da se deatvo u liku
deaka Elisa ne sastoji u suprotnosti devojatvu. Njegovo deatvo je pojava njegovog
mirnog detinjstva. To detinjstvo se sadri i uva unutar nene dvostrukosti polova, mladia
i zlatnog lika devojke,6 on isputa iz vida kljunu injenicu, a to je da polna razlika ne oznaava dva pola ljudske vrste / roda, nego, u ovom sluaju, pravi distinkciju izmeu aseksualnog i seksualnog: ili da to kaemo terminima Lakloove logike hegemonije, polna razlika
je ono Realno antagonizama, jer se, u njoj, spoljanja razlika (izmeu seksualnog i aseksualnog) ocrtava na unutranju razliku meu polovima. Dalje, ono na ta Hajdeger (i Trakl)
ukazuju jeste da je upravo kao predseksualno, ovo nevino nemrtvo dete koje se suelilo s
prezrelim i naduvanim enskim telom neto udovino, odnosno, pojavljuje se kao jedna
gura Zla po sebi.
Avet ili duh koji se razume na ovaj nain postoji kroz mogunost nenosti i destruktivnosti. Nenost nikako ne umrtvljuje zanos rasplamsalosti, ve je dri na okupu.
Destruktivnost potie iz nesputane dozvole, koja se hrani sopstvenim revoltom i time
je aktivno zlo. Zlo je uvek zlo nekakvog sablasnog duha.7
Ovaj nevini duh deteta je, naravno, ono to Santner zove bie u najistijem vidu.8
Verovatno bi trebalo da ubacimo lik Elisa u niz njemu slinih likova iz horor pria Stivena
Kinga: nemrtvo, belo, ispijeno, udovino, aseksualno dete vraa se da uhodi odrasle. Na
drugom nivou, nije li Tom Ripli Patrie Hajsmit takoe jedan takav subjekt koji objedinjuje
nemilosrdnu destrukciju s aneoskom nevinou, jer njegova pozicija subjekta, na izvestan
nain, jo uvek nije obeleena seksualnom razlikom? I tu dolazimo do kraja ovog niza: u
Deset boijih zapovesti Kjelovskog, nije li misteriozni hristoliki mladi beskunik koji se pojavljuje pred junakom u kljunim trenucima takoe jedno takvo avetinjsko aseksualno prisustvo? A nije li krajnja ironija da je ta Trakl-Hajdegerova vizija aseksualnog aneoskog
entiteta nala svoj najnoviji izraz u nedavnom ostvarenju Miela Uelbeka Elementarne estice (1998): na kraju ovog bestselera, koji je uzrokovao javnu raspravu svuda irom Evrope,
oveanstvo kolektivno odluuje da se zameni genetski modikovanim aseksualnim humanoidima kako bi se izbegao seksualni kolaps?
Premda je jedan od dananjih glavnih kandidata za guru Zla seksualno zlostavljanje
dece, ipak ima neeg u slici povreenog, krhkog deteta to je ini nepodnoljivo dirljivom:
Implicitna referenca na pojam enskosti kod Ota Vajningera kljuna je za Kafkino delo: neobina bliskost Kafke, tog jevrejskog
pisca, Vajningeru, antisemiti. Kao rezultat, u skladu sa standardom velikih antisemita poput Vagnera i Vajningera, za koje su najvea
rtva jevrejske kletve bili sami Jevreji progonjeni kletvom svog neugodnog poloaja osueni da lutaju naokolo bez nade izbavljenja,
Hitler se vie ne moe poimati kao sramna gura ekstremnog antisemitizma ve pre kao sramota za antisemitizam.
6
Hajdeger: Jezik u pesmi, str. 179.
Isto.
Ne moe li se taj pojam udovinosti kao ekscesa ivota u njegovoj nemrtvosti povezati s pojmom Zveri u Bibliji: tim
mitskim udovitem koje personikuje primitivni haos negativnih sila (Danilo 7)?
s tvrdoglavim izrazom lica, iako jedva da moze da se uzdri da ne brizne u pla nije li ovo
jedna od gura Apsoluta? Setiemo se fotograja dece koja umiru od radijacije u ernobilu,
ili takoe iz Ukrajine jedna fotograja na sajtu deje pornograje prikazuje vrlo malo
dete, ne starije od pet godina, ispred kojeg je veliki penis u ejakulacji, a lice deteta je
prekriveno sveom spermom. Iako se ova scena verovatno poigrava vezom izmeu penisa
koji ejakulira i majinom dojkom punom mleka, izraz detetovog lica je jasna meavina uasa
i zbunjenosti: dete ne moe da razazna ta se to deava. Ovo uasnuto lice mora se povezati
s detetovim prkosnim pogledom: ako uopte postoji slika koja ilustruje Levinasov stav o rani
na licu, onda je to ova slika.
Zar ne bi trebalo da preuzmemo rizik ponovnog iitavanja poznate ljubavne afere
izmeu mladog Bena Bredoka (Dastin Hofman) i starije gospoe Robinson (En Benkroft) u
lmu Majka Nikolsa Diplomac? Ova veza se obino posmatra kao veza proto-hipi senzitivnog
i iskrenog, ali zbunjenog momka i zrele, pokvarene, plitke zavodnice; nalik Bobiju Periju,
gospoa Robinson bombarduje zbunjenog Bena pozivima: Jebi me! ali, za razliku od Bobija Perija, ona to zaista misli. Prva stvar koja unosi nesklad u tu sliku je Benova okrutna
moralna ispravnost setimo se kako on odbrusi gospoi Robinson: Misli li da sam ponosan
to sam ivot protraio s propalom alkoholiarkom? Scena u kojoj Ben pokuava da unese
malo ljudske dubine u njihovu vezu tako to e nagovoriti gospou Robinson da razgovaraju,
nju dovodi u zamrenu situaciju. Kada usred njihovog ustrog razgovora, ona naredi Benu
da ne izvodi njenu kerku, jedini razlog koji on vidi za tu zapovest jeste taj da ona misli da
on nije dovoljno dobar za Elejn, i on ljutito saoptava da smatra tu vezu bolesnom i perverznom. Lice Benkroftove, koje izraava duboko urezano socijalno i lino nezadovoljstvo,
ukazuje da to nije njen razlog, da su njeni razlozi mnogo jai i dublji nego to Ben sumnja, i
da oni takoe prevazilaze zavist zbog mladosti i strah da e biti odbaena zbog svoje kerke
ona zasluuje Benovo saoseanje, ne njegov plitak, moralistiki izliv besa.
Ben je previe neosetljiv da bi video da onda kada ona naizgled izraava da je
njena erka odve dobra za njega, to je samo znak beznaa i zbunjenosti; ona ima
mnogo istananija oseanja uznemirenosti koja ne zna kako da mu objasni. Njegovo
odbijanje nje u ovom trenutku moe izgledati moralno, ali kada uzmemo u obzir dubinu
i jad njenih emocija, to je prilino ruan, svirep odgovor. Replika gospoe Robinson na
Benovu molbu da razgovaraju Mislim da nemamo mnogo toga da kaemo jedno drugom ispostavlja se prilino preciznom, ali ona ne pokazuje njenu plitkost, kako je
Nikols eleo da prikae, ve Benovu. Ona je mnogo samosvesnija od njega, i ima mnogo
vie stvarnih problema, zato bi i trebalo da razgovara s njim?9
Zanimljivo je napomenuti da umanjivanjem Benovog angamana u odnosu s
gospoom Robinson, sugeriui da je ona dosadna i neprijatna za njega, a onda potpunim
izostavljanjem seksa iz veze s Elejn10, lm iznenauje jer reprodukuje zabranu gospoe
Robinson: seks i ljubav ostaju potpuno razdvojeni odnosno, dok je Benovo interesovanje
za gospou Robinson prikazano kao isto seksualno, lieno bilo kakvog dubljeg emotivnog
vezivanja, u njegovoj ljubavi prema Elejn, njenoj ki, nema bukvalno ni traga seksualne
privlanosti.
Glavno pitanje, stoga, jeste: zato gospoa Robinson onda tako opsesivno insistira da
Ben ne bi trebalo da se via s njenom kerkom; zato je spremna da sve rizikuje, da stavi
na kocku svoj brak i itavu drutvenu sferu, samo da bi spreila njihovu vezu? Ovde se
9
Stephen Farber i Estelle Changas u detaljnom eseju o Diplomcu.
scena deteta, izmeu dve i pet godina, duboko povreenog ali sa zauzetim prkosnim stavom,
sreemo s drugim skrivenim inom cenzure zabrane koja odrava nemilosrdan promiskuitet:
gospoa Robinson moe biti u nedoputenim vezama sve dok njena erka ostane ista,
izvan njihovog kruga; umesto da se pojavi kao okasneli uljez u njihovoj vezi, Elejn je tu od
samog poetka, kao odsutan Trei element. Shodno tome, umesto da se shvati kao vulgarna
razuzdana sredovena domaica, gospoa Robinson je jedina istinski etina osoba u itavom
lmu: njen promiskuitet je deo njenog linog dogovora s Bogom, slino zavrnom obrtu u
lmu Brideshead Revisited: na kraju romana, Julija odbija da se uda za Rajdera (iako su se
oboje nedavno razveli upravo zbog toga), nazivajui to ironino delom svoje ,,line nagodbe
s Bogom iako je iskvarena i promiskuitetna, moda jo ima nade za nju ako rtvuje ono do
ega joj je najvie stalo, ljubav prema Rajderu. Kako objanjava u poslednjem obraanju Rajderu, ona je potpuno svesna da e nakon to ga ostavi imati bezbroj beznaajnih veza;
meutim, one se ne raunaju, one je ne osuuju neopozivo u oima Boga ono to bi je trajno igosalo jeste davanje prednosti njenoj jedinoj pravoj ljubavi umesto posveivanju Bogu,
jer ne bi trebalo da bude takmienja izmeu dva vrhovna dobra. Poput Julije, gospoa Robinson takoe zakljuuje da je za nju promiskuitetan, nemoralan ivot jedini nain da sauva
istotu Elejn, da nju sauva od propasti. (Ne nalazimo li nalije te rtve u sluaju Bobija Perija? Cena koju mora da plati za svoje opsceno napastvovanje jeste da e ono ostati na nivou
utivih ponuda koje su predviene da budu odbijene a upravo to ga ini etikim subjektom.)
Prevela s engleskog Ivana Maksi
10
Isto.
BoleSt milutina
dovca
ura uKanov
Georgina, ena Milutinova, rodila je sebi i muu svom dva krasna, na oca stasita i majku
lepa, sina. Posle prvog poroaja, kada na svet stie onaj stariji, po imenu Obrad, ena je
imala nekih konplikacija, tako karakteristinih za osobe enskog pola. Skoro godinu dana
uzdravala se od seksualnog kontakta s muem, ovekom u najboljim, onim mladalakim
godinama ivota. Mu je imao razumevanja, i sve to vreme nije ak ni pomislio da zadovoljavanje svojih seksualnih potreba nae kod druge ene. A takvih ima na svakom koraku, bilo
kako da koraamo. Koraao je Milutin po dvoritu svoje porodine kue, nasleivane iz generacije u generaciju, dvoritem koje se nastavljalo divnom batom.
Lepa bata mnogo je pomogla, tadanjem oveku u naponu snage, da stia seksualni
nagon. Jednostavno, posmatrao je povre i zamiljao da je i on tako neka argarepa, sama
dovoljna sebi i bez potrebe za zikim kontaktom. Tako je razmiljao i kad mu je prvi sini
prohodao i s ocem svojim po bati etao. Pri kraju tako duge godine uzdravanja, Milutin je
doepao enu svoju i riknuo sve nataloeno, u silinu spajanja zviznuo spermatozoid u lepljivo
mesto.
Jo devet meseci, nakon raanja drugog sina, po imenu Johan, uzdravao se i uzdravao. I jo godinu dana, do onog trenutka. Naum nije ostvario. ena je jako stisnula noge
i vritala, deca su plakala, mu odustane.
Otada, nije imao ziki kontakt sa enom. Ona je redovno odlazila ginekologu, vraala
se potitena, uzimala neke lekove. Sadanji udovac, sve dok stvarno nije postao udovac,
etao je po batici, zamiljao da je argarepa. Poeo je obolevati od neke bolesti.
Sinovi odrastoe, poenie se, napustie roditeljsku kuu. Georgina umre.
Neto, na znam ta rekao je Milutin doktoru opte prakse, nekom Vasiu.
Dobro, ispitaemo.
Doktor Vasi napisao je uput pacijentu. Specijalista kojem se pacijent obratio uputio je
pacijenta nekom drugom specijalisti. Neki drugi specijalista postupio je kao i prethodni.
Vraao se udovac poetnom doktoru, uvek s nekim dijagnozama, pisanim na latinskom, zastraujuim. Milutinovo uestalo navaljivanje, i pored toga to je obiao veinu specijalista,
navelo je doktora Vasia da uputi, ovu pacijentsku napast, nikom drugom do ginekologu.
Molim vas, da li sam ja ovo dobro proitao? zbunio se pacijent, drei novi uput za
pregled.
ta ste proitali?
aljete me ginekologu?!
Da, pa ta? zatreptao je doktor.
jent obreo posle izlaska iz ordinacije doktora Vasia, proavi kroz ekaonicu popunjenu
eim pacijentima. Stavljajui u dep zdravstvenu knjiicu, od stiskanja polusavijenu i ispucalu po koricama, Milutin je analizirao nastavak razgovora, zapoetog njegovim zauenim pitanjem o vrsti specijaliste kod kojeg je upuen.
Ali, ja sam mukarac!
Da li ste oenjeni? Da. ena vam umrla, aha. A koliko ste iveli u braku? Trideset godina. Dvoje dece, lepo.
Vama moda jeste, ali kako da bude meni, posle ovih vaih rei? Jesam bio oenjen,
imam decu, muko sam. Da nisam mukarac, kako bih imao decu?
Vidite, problem i jeste u tome. S istom enom iveli ste, kako kaete, trideset godina.
Zajedniki ivot, u tome i jeste problem.
O problemu zajednikog ivota Milutin je razmiljao i u ekaonici gradske bolnice, sedei
na klupi do zida, levo od vrata ginekoloke ordinacije. Okolo su sedele osobe enskog pola,
trudnice i one koje to jo nisu postale, devojice u pubertetu i njihove majke, postarije ene
u klimaksu. Ginekoloko odeljenje poseuju i mukarci, dolazei kao pratnja svojim bremenitim enama, sa stomacima nalik kakvom buretu, iz kojeg e izai ep, novi stanovnik
ove planete. Pubertetske devojke prate zabrinute majke, klimakterine ene dolaze same.
Sam je doao i udovac, sav predat razmiljanju o zajednikom ivotu sa enom, sada pokojnom.
Strepeo je Milutin od dijagnoze koju e ispisati ginekolog, strepei ekao. Posmatrao
kako ulaze devojice s majkama, trbuaste budue majke, ene u klimaksu. Stie red i na
njega.
Za stolom sedi ginekolog mukog pola, zarastao u bradu, s gumenom rukavicom na
desnoj ruci, zamiljeno akajui nos.
Svucite se, lezite ovde pokazao je ginekolog na krevet zastrt belim aravom.
Milutin je posluao. Potpuno go, stajao je pred ginekologom, stidei se onog izmeu
nogu. Neto slino argarepi, bedno oputen kurac.
Ovo je jedinstven sluaj u mojoj bogatoj praksi. Neverovatno, prosto nemam rei da
izrazim divljenje. Molim vas, lezite na asak!
Udovac je legao na krevet, oseajui pod leima hladnou belog arava.
Krasan kurac!
Ginekolog je posmatrao udo prirode, ak rukom u rukavici dotaknuo i malo prodrmao
Milutinov polni organ.
I ta nije u redu?
Milutin je priznao da ima neprijatan oseaj. Naime, kod uhvati svoj polni organ, ini mu
se da u rucu dri argarepu.
Bavite se batovanstvom?
Onako, amaterski.
Vidite, ja sam pika! protrljao je ginekolog bradu. Dvadeset godina radim s
pikama, gledam piku u oi, sada sam obina pika.
Kao dokaz ovoj konstataciji, ginekolog je raskopao svoj mantil, isto uinio i s dugmadima na koulji, razdrljio grudi i pokazao brijaem zaokrueni bun dlaka, ostavljen da
raste izmeu enskastih sisa. ekajui prstima svoju privatnu piku, onom rukom u rukavici
gumenoj, izneo je kratak pregled svoje bolesti. Kao mlad ginekolog, pa i ranije na studijama,
uivao je u pregledanju pacijentkinja, unosio se u posao. Prole su kroz njegove ruke devojke
u pubertetu, devojke pred udajom, trudne ene, mlade babe pred klimaksom. to je vie
gledao i pipao, snanije je oseao kako se deavaju neke promene u njegovom organizmu.
Putao je bradu, posmatrao u ogledalu samo onaj deo lica ispod nosa. Kezei poluotvorena
Trzaviave misli krenue jo na stepenitu ambulante opte prakse, na kojem se paci-
usta, video je ono to svakog dana gleda. Obrijao je dlake na grudima, ostavio samo onaj
bun, malopre vien. Posmatrao je u ogledalu i to, s obe strane stiskajui sise.
I ovde imam jednu zadigao je ruku, otkrio dlakavo pazuho.
Podigao je i drugu ruku.
Milutin se obukao, zahvalio ginekologu na utesi, izaao iz ordinacije. Shvatio da raspon
udnih bolesti, eto, od kojih boluju i neki doktori, ne treba uzimati za ozbiljno. Mogao je proi
i gore.
(asopis Oximoron, 1995.)
ura ukanov (1956, Mokrin 2000, Beograd): Pisao je pripovetke, romane i poeziju
za decu. Knjige proze: avolska snevaina (1979), Domai sapun (1982), Slatkovodna
neman (1985), Luda pali svee (1988), Voz svetog Petra (1990); knjiga pesama za decu:
Vetrovite zvezde (1991); ostala dela: Dnevnik Vilijama Vilsona (pod pseudonimom Ser Ludvig, zbirka mokrinskih mitova, 1997) i avolska snevaina (paorska proza, 1999). Zastupljen je u vie zbornika poezije i proze. Preminuo je 28. maja 2000. godine u Beogradu od
posledica tekih povreda zadobijenih u saobraajnoj nesrei koja se dogodila u Mokrinu.
Bio je autor Severnog bunkera od aprila 1999. godine.
dragan babi
ekS
Prolog
Nju je put retko vodio ka periferiji i delu oko poetne stanice gradskih autobusa. Tu
negde su se meali industrijska zona, novi ljatei hipermarketi, severni izlaz ka unutranjosti, mahom prizemne kue i skromna egzistencija: vrh i bezdan modernog grada kao da
nikada nisu bili blii nego ovde. Njoj je bilo svejedno. ivela je u centru i nije razmiljala o
obroncima. Meutim, kada je upoznala njega, sve se izmenilo i odjednom je poelela da to
ee autobusom ide ka tom kraju. On je prvo bio uglaen i pristojan, pa tek onda sirov i
egzotian. Znala je da eli da ga vidi golog jo i pre no to ga je spazila zajednika prijateljica je celo vee hvalila njegovu umetnost i tehniku i prepriavala prie koje je sluala
o njemu. A ona, toliko dugo sama i toliko dugo osuena na seks sa sopstvenom akom da
ju je estoka energija, koja je probuena stenjala iz njenog stomaka, svakodnevno terala da
nae akciju bilo kakvu akciju, samo jedan dobar seks, samo jedan s nekim koga ne poznaje
i za koga ne eli da zna, ve samo da mata da e taj seks biti najbolji ikada, samo jedanput
da je neko okrene i stisne onako kako udi, tako jako da se i komije uplae! koja bi je
utiala, ona je odmah znala da joj treba. Kada ga je videla, bila je sigurna da eli i mnogo
vie od toga. Da, denitivno. Odmah. Sada. Ovde. U tesnom veceu kluba. Stojeki. Uza zid.
Nije bitno da li e neko da doe. Da ih vidi. Da javi konobarima. Da se prouje. Neka eka
sve ostalo. Odmah! Ali, ne, on nije eleo odmah jer to odmah traje brzo, mora da se stoji i
poprilino je neudobno. Predloio je alternativu: neka doe kod njega sutra oko osam, on
ima tattoo studio u kojem ivi. Popie medovau, pustiti Santanu ili Doa Kokera i nee zaaliti to je morala da menja dva busa da stigne. Spremna da eksplodira, uzdrala se,
pristala, gricnula mu donju usnu i kasnije u krevetu matala ta e da joj radi. Njeni prsti su
vrlo autentnino doarali silne orgazme za koje je verovala da je sledeeg dana ekaju.
Zaplet
Priao joj je s lea i pomirisao njen vrat. Dah novog tela ga je palio vie nego ogoljenost.
I ranije je viao gole enske grudi, ali gola ramena nepoznate ene su bila jai podsticaj
nego to je mogao da zamisli. Ona se pre toga skidala polako i gledala njegove ruke koje su
poele da spremaju opremu. Popili su po dve ili tri aice da se opuste i zblie: da lake klizi
i manje boli. Sada, okrenuta ka zidu i obasjana jainom njegovih neonskih svetala, ona je
puenje i
sklopljenih oiju ekala da pone. Toliko je dugo o ovome matala. Neznanac koji je uzima
spreda, straga, sa strane, kako god. Predugo je bila obuena. Treba joj skidanje. Pod hitno.
Iako su je mnogi odgovarali od tog ina, mislei kako e tim kratkim trenutkom ekstaze sebi
samo napraviti probleme, kako e ostati obeleena, kako nee moi da se otarasi toga to
je eka jer se taj in ne moe lako izbrisati, ona je morala to da uradi. elja je bila jaa od
nje, a telo preslabo da se odupre. Presudila je. Blago se stresla kada je osetila njegov dah
na svom potiljku. Malo su joj smetala jaka svetla, ali je on insistirao na tome. Bila su mu
potrebna. Ipak je majstor, i ona ga je morala pustiti da se ponaa kako mu najvie odgovara.
Njeno telo je samo glina koju se on spremao da oblikuje, a zavrni proizvod vrhunac u kojem
e oboje uivati i, nakon mnogo uzdaha i nemih trenutaka, priznati kako nikada nisu imali
takvo iskustvo. On se pribliio i poeo. Uzeo ju je straga i posmatrao njeno teme dok je ona
gledala ogledalo na zidu ispred sebe. Fokusirala se na njegove skupljene oi, a on na objekat
svoje poude. Svaki potez je bio ista umetnost, svaki pokret vie od ekstaze. Znao je ta
radi. U sebi je pokuala da sabere koliko je tafelaja pod svojim prstima osetio taj umetnik
koji se sada ostvaruje na njenoj koi. Ima dvadeset i sedam godina. Verovatno je poeo s
oko esnaest: takav talenat nije mogao predugo ostati sakriven iza maske zbunjenog adolescenta koji nije svestan kakvo blago krije u depu. Sigurno su to primetili njegovi drugovi
u koli i sluajno spomenuli enskom delu drutva, u kojem se nala neka pohotnica koja je
ve tada znala ta eli i bila svesna da je talenat jednako bitan kao obim i iskustvo. Ona ga
je napala i nije mogao da se izvue. Niti je pokuao. A i zato bi? Nakon nje su dolazile druge,
mnoge druge, i nudile mu se. Kada je ona prva proirila vest o njegovoj umenosti, sve je
postalo mnogo lake i jednostavnije. Znale su ta on ima, poelele da li zbog mode, iz
kaprica ili da bi kasnije mogle da se hvale kako je ba on bio i ostao na njima i s njima upravo to i shvatile kako mogu da dou do njega. Ceduljica poslata po prijatelju, sms poruka,
internet askanje: naini ostvarivanja zadovoljstva su se konstantno gomilali, a on je usluivao sve vie srenih devojaka. Na fakultetu je doiveo pravu revoluciju. Takvih kao to je on
nije bilo mnogo. Lep, uspean, obdaren jednim od najlepih talenata ikada. Istina, bilo je i
nekoliko mukaraca koji su ga poeleli, ali je najee uspevao da ih suptilno odbije. Devojke
su mu dolazile i same i po preporukama. ak i starije. One su znale ta im treba, a on je
umeo da im to da. Divota. Dakle, deset ili jedanaest godina, proseno tri do pet muterija
meseno. Dosta. Da nije previe? Iza sebe je imao kilometrau, a ona tek etiri polujadna
promaaja koja nije imala obiaj ni da spominje. Traljavo, ofrlje, neprecizno, bledo, amaterski.
A on je bio ba dobar. Svojim vrhom je ulazio u nju detaljno i proraunato, u odmerenim intervalima, tempom koji bi ubrzavao i usporavao kada je osetio potrebu, a ona se naglo
stresla od elje, bola i uivanja. U ogledalu je posmatrala njegove oi i namrtene obrve,
pokuavajui da zamisli ta mu prolazi kroz glavu. Da li je ikada imao neku kao to je ona?
Da li se dovoljno trudi? Da li treba da mu ponudi neke smernice ili da ga pusti da sam zavri
ono to je poeo? Da li e biti zadovoljan zavrnim rezultatom ili e morati kasnije da dorauje i popravlja? Naposletku, nije u redu da ga ostavi bez kompenzacije i eljnog povratne
reakcije. U glavi joj se treslo kada je rekao da je gotov: razlio je svoje belo mastilo po njoj,
pa ga potom obrisao, odmaknuo se i pitao da li je dobila ono po ta je dola. Da, zaista je
bilo divno, bolje nego to je oekivala. Duboko, uinkovito, nezaboravno i dugotrajno. Na
momente blago bolno, ali svakako vie nego kvalitetno. Nije mogla da poeli ita vie.
Napokon je bila zadovoljena.
Deset minuta kasnije, mogli su da nastave. On se sredio, obrisao, dopunio zalihe i ekao
je dalje. Svideo joj se grub dodir po njenim leima i potpuno ju je izluivalo kako svojim
alatom da, bukvalno alatom, shvatila je ulazi u nju mic po mic i menja izgled te meke
koe pod svojim prstima. Reila je da mu se odui, ali nije bila sigurna kako. Smislie neto
kasnije. Za sada je samo oblizala usne i pitala ga da li je za. Sloio se. Kako i ne bi. Ko bi jo
odbio kada mu devojka tako savreno oblih grudi nudi nastavak, eventualni produetak
odnosa i dolazak do neeg dubljeg, smislenijeg i svakako erotski mnogo snanije obojenog,
barem u njegovom sluaju? Izvadi ga, zamolila je, skupila kosu u punu da joj ne bi smetala
i golicala je po licu, to bi svakako nepotrebno oteavalo in, smestila se u stolicu tik do
njega i uzela ga u ruku. Prvo to je primetila, a to svakako nije oekivala, iako ih je viala i
ranije, jeste da je bio iznenaujue hrapav i mrk. Naravno, imala je iskustva s mnogim
primercima raznih oblika, vrsta, mesta i godina proizvodnje, i bilo joj je jasno da je ta boja,
mranija od, na primer, boje koe na mukarevom stomaku, naprosto takva iz njoj nepoznatih razloga. Uzela ga je, dakle, u ruku i obavila palac i kaiprst oko njega. Taman odgovarajue veliine, kao pravljen za nju. Nije volela one debele, jer bi njima uvek povredila
uglove usana i skoro se guila, a preuski joj jednostavno ne bi bili dovoljni. Ovaj joj sasvim
pae, kao da je on znao kakve voli i kao da ga je sve ove godine uvao samo za nju, mada
joj je bilo teko da poveruje uzevi u obzir nedavno ustanovljen broj njegovih uspeha sa
enskim telima da ga ve nije podelio s nekom od njih. Ali, nije ni ona tako nevina; imala
ih je dovoljno da dobije odreenu irinu i percepciju kako se taj posao zavrava. Za razliku
od konkretnih stvari, seksa, i one etvorice koji su se upisali na njenu kou, u ovoj kategoriji
ih je bilo znatno vie. Ipak to nije tako ozbiljno devojka valjda ima prava da malo eksperimentie pre obaveza! Pomislila je na mukarce s kojima je to iskusila i na sve situacije u kojima je dolazilo do tih najbliih susreta njenih usana i mrke koe: na kraju maturske veeri
iza restorana s tadanjim momkom, nekoliko puta tokom letnjih odlazaka na more s raznim
lokalnim snagama, i, kada se napokon otvorila, oslobodila i shvatila lepotu i uivanje u tom
jednostavnom inu koji naposletku dovodi do ogromne elje za divljim seksom, s barem jednim momkom meseno u izlasku, kolegama prilikom kasnoveernjih vraanja s fakultetskih
predavanja, komijom iz zgrade u trenucima dokolice ili pak s tipovima koje je jednostavno
elela da impresionira i navede na dalje povezivanje tela. Najree je bilo s momcima s kojima
je bila u vezama. Nekako ju je to uvek asociralo na neto prljavo i zabranjeno, a, ako je ve
zabranjeno, zar onda ne bi bilo bolje s nekim koga vidi tad, jednom i nikad vie, nego s onim
koga via svakodnevno i koji bi to verovatno protumaio kao predaju, slabost i neozbiljnost?
Ne, uvala je svoje usne za mrane haustore svog kvarta, niske plafone vecea studentskih
domova, iroke hodnike inostranih hostela u kojima je odsedala. Katkad je ovu naviku delila
i s prijateljicama, na opte oduevljenje muke publike u ijem bi se drutvu tada nalazile.
To nisu mogle biti bilo koje prijateljice, ve samo one iji se odnos prema njoj ne bi promenio
nakon tog ina. Podelile bi uivanje, ee njih dve, a nekad i tri, s najee jednim, ali
neretko i vie momaka, i uvek bi nakon toga bile spremne za jo, za vie, dublje i jae, i to
ensko prijateljstvo bi bilo obogaeno jo jednim iskustvom najzabranjenije prirode. Njihov
grad je, meutim, taj in posmatrao s prekorom. Da, mnogi su to radili, i sve ee javno,
ne skrivajui se iza sputenih roletni i zakljuanih brava, a u tome su podjednako uestvovali
i mukarci i ene i, ma ta radikalni konzervativci pokuavali da nametnu, ta navika je sve
bre osvajala grad. Kada je stvar izmakla kontroli i kad su mnogi poeli da je konzumiraju u
kafanama, restoranima i kafeima, pokuali su da je izoluju iz nekih javnih prostora tako to
bi jednostavno uveli zabranu konzumacije na odreenim mestima. Ovo je imalo efekta, ali
samo na poetku, dok se ljudi nisu setili da vece kaa i ostava restorana nisu deo javnog
Vrhunac
prostora i lokala, te tako ne podleu inkvizitorskom ediktu, pa je uivanje u ovom prestupu

upravo tamo cvetalo. Neki momci su ak i snimali devojke tokom tog ina kamerama mobilnih telefona, jer su ih jeftini voajerizam i strah od mogunosti da ih neko zatekne na delu
dodatno uzbuivali i dovodili do vrhunca. Ipak, manija proganjanja je prestala i vlast je
samim ljudima prepustila izbor: to vam moe ugroziti zdravlje i dovesti do raka grla, a vi
kako hoete. Ona, naravno, nije odustala. Volela je oseaj moi koji ima kada ga dri meu
prstima i usnama, kada ga posmatra iz blizine i primeuje da je vei nego to je oekivala i
samo jedan mikroskopsko mali tren strepi da li e stati u njena usta. Volela je pogled
mukarca na sebi i kontrolu koju ima u tom inu. Nekada je to radila i s dva komada, drei
po jedan u svakoj aci, ali, iako je verovala da je to vrhunac zadovoljstva, nije mogla oba da
stavi u isto vreme. Ne jo. Sada, u ovom trenutku, gledala je njega i drala u ruci ono to joj
je ponudio: najeksplozivniji primerak koji je ikada videla. Odmerila ga je, prinela usnama,
gricnula zubima skoro kao munjeviti potez ljudske giljotine, odmaknula, ponovo odmerila i
vratila, ne stajui narednih dvadesetak minuta. Uivala je u tome i bila svesna koliko je
dobra, a on nije mogao da veruje kojom brzinom njegov ponos nestaje i u njenim ustima se
pretvara u dim erotskog mirisa. Posmatrao ju je poluzatvorenih oiju, uivao u njenom uivanju i uzbuivala ga je predanost koja ju je krasila. Gotovo. Njen pogled se sreo s njegovim. Gledao je mnoge ene u izazovnim scenama, ali nikada neto to ga je vie uzbudilo
od ovoga.
Peripetija
Spremna je. I on je spreman. Poslednji in. Klimaks. Vrhunac. Orgazam uz mukarca
napokon! Ono po ta je dola, ono ta je on ekao da joj prui. estok, dahtav seks, najbolji
seks koji je doivela u poslednje vreme i najjai koji je on mislio da moe da ponudi. Mislila
je da njegovo izvajano telo naprosto mora biti dobro u krevetu: nemogue je da taj Adonis
nije odlian! Uz toliko nagomilano iskustvo i impozantan broj onih koje je posedovao i od
kojih je uio tajne pristupa krhom enskom telu dovoljno grubo da ono poludi od samog
ekanja i pone da jei ve pri prvom pokretu, ona je bila ubeena da e joj pruiti najluu
partiju koju e ikada imati. Seks za anale, prirunike i dugogodinja prepriavanja dokonim
prijateljicama tokom prepodnevne kafe, ne uz preterivanje, ve svaki put sve vrelije, delikatnije i detaljnije opisivanje njegovih miia, pogleda, mukosti. Uzmi me!, skoro da je
povikala. On joj se, ipak, pribliavao sporo, vrlo sporo, skoro nesigurno, i jedva skinuo ta dva
komada odee u kojima je ostala. Hiljade emocija i milioni misli su se borili u njihovim
glavama i oboje su bili usmereni samo na jedno. Ona: estoko iekivanje orgazama koje e
joj on pruiti. On: nesigurnost pri dodiru sa enskim telom koje ga toliko uzbuuje. Nije voleo
dugu predigru. U njoj bi se previe istroio, preambiciozno pokuavao da bude najbolji to
ume i na kraju mu nita ne bi preostalo za konkretan in. A ceo njegov zanat se svodio na
predigru. enska tela su kao na traci proticala pred njegovim oima i alatom, i, mada je na
svakoj ostavio trag koji se nee obrisati, retko kada je uspevao da materijalizuje umee i
vetinu. Glas o njemu je brujao svuda kuda bi otiao, ali on nikada nije imao snage da tim
silnim devojkama objasni da naprosto nije tako dobar kao to one pogreno zakljuuju. Da,
vet je i zna ta radi, njegovo upravljanje mainom je dar, ali dalje od toga nije mogao. On
je zapravo sve te godine ostao onaj stidljivi mladi koji je se nadao karijeri strip crtaa, u
kojoj bi se njegova umetnost i tehnika realizovali do kraja, ali time nije mogao da se bavi.
Njegovi prijatelji su sluajno otkrili da zna da crta, a kada se jednom proulo ta ume, nije
bilo povratka. Glas ga je pratio i ene su ga same traile. Nikada ih nije odbijao i iskreno nije
alio za okretom sudbine koji ga je odveo na drugu stranu, ali kako rei goloj devojci ispred
to su olovke koje je uvek nosio sa sobom, obino u zadnjem depu pantalona, doaravale
njegovu sposobnost nije znailo da je jednako dobar i u krevetu. Kada je olovke zamenio
mainicom, mastilom i bojama, bilo je prekasno da razuveri sve one koje su od njega oekivale da umetnost crtanja prati umetnost pruanja orgazma. Trudio se da postane zavodnik,
ali nije ilo. Uvek je bilo isto savrena predigra i mlitava realizacija. Svaki put bi izgoreo od
elje. Tako je bilo i sad. Na kraju: on brz i nervozan, ona iziritirana i razoarana.
Rasplet
I, kako je bilo?
Kako je bilo? Bilo je oajno!
to?
Zato to je on kreten!
Pa zar ti nije bilo dobro? Mislila sam da e ti biti ba dobro. O njemu se pria da je
odlian, ula sam to od nekoliko drugarica!
Da, odlian je kao majstor, to mu priznajem, ali je oajan u seksu.
Zato? ta se desilo?
Nita: dobila sam super tetovau, mnogo bolju od ove etiri koje sam ve imala, i
tompus koji mu je na Kubi poklonio neki njihov poznati umetnik, a seks je bio najgori u istoriji.
Ni blizu orgazma. Smotan je, panian, neiskusan. Ne zna ta radi i nije ukupno trajalo ni tri
minuta, a ve sam bila skoro gola kada smo poeli!
Neiskusan? On, koji je tolike devojke imao pod svojim rukama? Stvarno?
Najstvarnije. Nemoj, molim te, nikad vie da mi preporuuje te tvoje prijatelje koji su
navodno nevieno dobri u krevetu. Ovaj je bukvalno nevien. Mogu eventualno da odem
kod njega ako mi bude trebala dorada ili nova tetovaa, ali za seks ni pod razno.
sebe: Zna, ja zapravo nisam tako dobar kao to se pria. To to je bio izuzetan umetnik i
ekan e
Oduvek sam oseala potrebu za autentinijim ivotom. Ni ne oekujem da vi to razumete.

Alis Manro
igor
marojevi
Kad se telefon zauo pre desetak minuta, bio mi je lep i sam taj tren nade da je poziv
za mene. Zvonjava mi se uinila poput neke starinske zvune aure. Znala sam da mi nee
biti svejedno ako to ne bude Celi, ali sam u takvim trenucima nade bar nazrela osnovu za
drukiji ivot i veu bliskost. Kakvu? Moda najvru moguu kres-emu, kako se to danas
runo i svedeno kae. A moda bismo Celi i ja mogli i da se venamo, i da mi on bude
mnogo verniji nego to je Ani? Ali najpre bi morao da se razvede. U stvari, prvo bi morao da
me nazove.
Celi je obeao da e me zvati u pola devet i ve je zakasnio deset minuta. Trebalo bi
da priamo o naoj vezi. Sloili smo se da od praznika budemo mnogo ee zajedno i da se
dogovorimo o svemu kad on nazove.
Ugasila sam cigaretu, izala iz svoje sobe i otila u majinu. Milica me je pitala ta e
mi telefon. Rekla sam joj da oekujem vaan poziv.
Ko treba da zove? pitala me je.
Jedan drug.
Da nije mali Predi? rekla je. Posle kraeg oklevanja sam klimnula glavom. Ona mi
je veselo namignula. Zatim se uozbiljila:
Bosa si, Soja.
Nosim sokne procedila sam, a majka je zavrtela glavom. Brzo je prestala. Zatim je
onjuila vazduh.
Previe pui rekla je Milica, i brzo sam se okrenula i pola ka svojoj sobi. Ali odmah
sam morala malo da zastanem, da ne ispadnem ravnoduna dok mi pria kako je od neke
agencije dobila poziv za nagradno putovanje u Tursku za dve osobe. Uslovi aranmana bili
su joj sumnjivi.
Otii u sa Zorom u grad na prezentaciju ponude. Zapisala sam adresu, pa emo nas
dve lepo odluiti rekla je Milica.
Nemam nita protiv uzvratila sam i nastavila ka svojoj sobi.
ivot bi mi bio mnogo laki kad bih iznajmila neku garsonjeru. Ali ako se ne udam, ostala
bih na Vraaru a tu su stanovi oduvek preskupi. Sreom, i Celi je iveo relativno blizu, a na
pljuc od mog posla u Tadeua Kouka. Bilo je vano da ne izlazim mnogo iz geografskog
okvira stana, radnog mesta i Kinoteke. Otkako sam se rodila ivim na Vraaru, posao mi je
ve godinama u knjiari na Studentskom trgu, a Kinoteka u Kosovskoj, mada sam ula da e
da je presele. Jedino tata je iveo daleko, na Konjarniku, ali kod njega sam ionako ila otprilike
jednom meseno.
Stavila sam telefon na kompjuterski sto i zatvorila vrata. Kao da sam znala ta e da
Smiri se, Soja rekla sam sebi u strahu da e se veza prekinuti. Sada ne sme da
uri.
Zvonilo je jo jednom. Zapalila sam novu ronhil ultimu. Pre nego to sam prodala
poslednji primerak Bontona, u njemu sam itala da ovek, kad ga neko pozove, treba da
pusti telefon da zvoni pet do sedam puta, kao i onaj to poziva. Ko jo danas vodi rauna o
lepom ponaanju? Ja. Kad sam bolje poznavala onog kom sam telefonirala, putala sam da
zvoni sedam puta. Kad sam imala manju slobodu, pa se ak pomalo nadala da mi druga
strana nee podii najvie est. Kada su zvali mene, uzimala sam slualicu ve posle pet
puta. ta ako bi onaj to zove ekao samo pet zvonova, a ja digla slualicu tek na esti ili
sedmi? Bilo bi gotovo. Oduvek sam bila nestrpljiva.
Celia sam upoznala u Kinoteci, na projekciji Bunjuelovog lma Zaboravljeni. U publici
nas je bilo ba malo. Posle projekcije, penjui se stepenicama Kinoteke nervozno sam prebirala po tani da naem upalja. Tada sam zaula muki glas. Izvolite. Okrenula sam se
i videla Celia kako mi uz osmeh pokazuje upalja u svojoj ruci. Ispred Kinoteke sam mu
dozvolila da mi pripali cigaretu. Svidelo mi se to oigledno radi stvari na svoju inicijativu.
Pitao me je kako mi se dopao lm. Pokazalo se da nam se oboma mnogo dopao. Dok smo
hodali prema Trgu Marksa i Engelsa proirili smo temu na druge lmove koje smo odvojeno
gledali u Kinoteci. Na Ciklusu lmova posveenih Normanu Majleru propustili smo razliite
naslove. Jo pre nego to je predloio da me otprati kui, zakljuila sam da je Celi sjajan
gradski armer i dobar frajer, ne u onom seljakom smislu te rei. Imao je snane ruke,
cinian osmeh i dubok pogled. Njegova kratka kosa bila je proeta sedim vlasima, koje su
me intrigirale, kao i svaki znak iskustva. Kad me je dopratio do Ulice Save Kovaevia, Celi
se osvrnuo oko sebe i rekao da ivim u lepom kraju.
U najlepem spremno sam uzvratila.
Kao da je hteo da porui da se slae sa mnom oko Vraara, Celi me je pitao da izaemo
sutra uvee. Iako sam mu rekla da tada nisam slobodna, dala sam mu broj telefona.
Zvao me je posle pet-est dana, pa smo njegovim kolima izali na splav Savana u Zemunu. udilo me je to idemo na periferiju ako ve oboje ivimo u centru. Ali razlog sam
otkrila malo kasnije. Prvo smo se u Savani ludo proveli: ja sam naruila bejlis, a on dupli
doni voker. To mi se dopalo. Nisam volela kad prvi put izaem s nekim mukarcem, a on
sebi narui soki. Ako je snaan, ovek bi trebalo da pije estoka pia, a meu njima je francuski konjak Napoleon vrhunac ukusa. Od bejlisa mi se zavrtelo u glavi, pa sam zaboravila
o emu smo Celi i ja priali, ali vritali smo od smeha. Vratili smo se u najboljem
raspoloenju. Njegova simka 1100, ako je to taan naziv, nije bila ba nova ali drala se,
kao i on. Iako je proizvedena 1982, pa je bila starija za vozilo nego Celi za frajera, grejanje
joj je radilo, a sedita joj nisu bila rasparana ni naknadno tapacirana. I Celi je za svojih
pedeset pet godina bio odlino ouvan. Izgleda da automobili lie na vlasnike, kao make ili
psi na gazde. A dok smo se vozili i priali, nisam uoila samo tu, nego i vezu izmeu Celievih
godina i stava da ne koristi mobilni telefon. Samo ksni.
Mobilni ugroava mozak i potenciju, meni dve najbitnije stvari rekao je i to mi se
dopalo, ne samo zato to me prijatno acnulo. Iako sam koristila mobilni, ni ja ga nisam
volela, kao ni svu tu novu tehnologiju.
im je zaustavio kod parkia blizu moje zgrade, Celi mi je priznao da je oenjen. Video
je da ne reagujem, pa je poeo priu o svojoj supruzi, Ani. Voleli su se dok nisu dobili dete.
On nije planirao prinovu, a kad se desila, ona se ohladila za njega. Moda je bio previe
neiskusan roditelj.
Vani su joj samo novac i dete rekao mi je. Ba tim redosledom! viknuo je i uhvatio me za lakat, pa sam se malo uplaila. Dobro zarauje ali ta ja imam od toga. Ma, da
stan u kom ivimo nije moj, otvoreno bi me tlaila rekao je i njegov dlan na mom laktu
bude, zazvonilo je.
uinio mi se, ve, kao neki njegov ritual; uobiajena taktilna pratnja reima. to mi se vie
alio na dosadu svog ivota i na Aninu neprivlanost, dodir je bio intenzivniji. Otvorila sam
prozor i treznila se dok mi je njegov dlan vrsto stezao lakat, a prsti gornji deo podlaktice.
Stisak je bio jai kad je Celi poeo da me uporeuje s Anom, za koju je rekao da je od
poroaja telesno potpuno propala. Rekao mi je i kako bi na kraju skoro sigurno ostao sa
mnom. Dok me je iskusno ljubio, njegov dlan i prsti vrsto su mi stezali lakat, kao da je eleo
da se zauvek spojimo.
To smo uradili kad smo sledei put bili u simki. Dan ranije smo se na jednom
novobeogradskom splavu ljubili i dirali, ali nam Celi sutra uvee nije naao prikladnije
mesto. Pogreio je u proceni da e njegov stan u Tadeua Kouka biti slobodan, pa nije na
vreme obezbedio smetaj u 29. novembra, kod svog druga Jovana, za kog se pokazalo da
nije u gradu. Dok smo vodili ljubav u automobilu, Celi mi je stezao struk i grudi i povlaio
me za kosu. Lakat je moda potedeo jer mi je od onog prvog stiskanja ostala modrica. Zaudilo me je to sam u Celievoj grubosti osetila nekakvu istinu. Nije mi odmah palo na
pamet da svaka istina i mora i da prija i da boli.
Celi je bio toliko vet da je u automobilu u isto vreme vodio ljubav, i rauna o vratima.
Dok je bio u meni, povremeno je nogom pomerao vrata, da se svetlo u kolima ne ugasi.
Stvar sa svetlom bila je mnogo jednostavnija u stanu u 29. novembra. Tamo smo se morali
premestiti otkako su nas neki vraarski klinci videli u simki. Celi je u 29. novembra ukljuivao zidne spot-lampice kojima je okien ceo Jovanov stan. Pre nego to sam upoznala Celia,
vodila sam ljubav samo u mraku. Pre nego to sam ga upoznala, poto mi vreme opte
povrnosti i brzine ionako nije prijalo, ne bih imala nita protiv da sam se rodila pre
pronalaska struje.
Kako pie u antikvarnom izdanju koje sam prodala u knjiari, Beograd je pre oko sto
pedeset godina spao na dva javna fenjera. Jedan je svetleo na optinskoj kui, a drugi na
Terazijama. Upravnik grada nabavio je nove fenjere i naredio da se nau na najistaknutijim
lokacijama i da iste takve do Nove Godine svi ugostitelji kupe i stave pred svoja zdanja. Pre
nego to sam upoznala Celia, bila sam kao onaj Beograd s dva fenjera, a sada maltene kao
grad u toj Novogodinjoj noi, kad je bio obasjan s preko trista ezdeset fenjera!
Osetila sam da mi upaljena cigareta prlji prste. Ugasila sam je i ula kako telefon jo
jednom zvoni. Podigla sam slualicu.
S akcentom na prvom slogu, nikakva nobl prenemaganja a la Franais, rekla sam halo.
Ali nije me zvao Celi nego Duica.
Mislila sam da se nee ni javiti, mila. Mora da je zvonilo dvadeset puta rekla mi je
kroz smeh kojem je samo ona znala razlog.
Tada je zvonilo tek sedmi put. Duica je lagala. Svaku zvonjavu ula sam odmah, iako
krajikom uha.
S kim e sutra doi na urku? rekla je.
Ona je roena 1. maja. Nije mogla da pojmi da bi sem zbog njenog roendana meni taj
datum mogao da bude znaajan i zbog neeg drugog. A kamoli da bi mi neto moglo biti
neuporedivo vanije! Celi mi je rekao da e se mnogo toga promeniti im istekne april i da
emo od prvog trenutka maja znatno ee da budemo zajedno. Izbegla sam da odmah
kaem Duici da, kad nas dvoje potvrdimo taj dogovor, neu moi da odem na njenu urkicu.
Mogla sam to da joj priznam im me je pitala da li u na roendan doi s Celiem. Ali vie
sam volela da ona pati krae. im sam joj rekla da ne znam hou li kod nje doi s tipom ili
sama, pitala me je zato.
Nije to najgore to je uradila. Kad sam joj rekla da moda neu doi sa Celiem, rekla
je odlino i poela da nabraja koga je sve jo pozvala. Zadrala se na frajerima. Pomenula
je sve muke zvanice. Oni koje sam meu njima poznavala delovali su mi mlako. A opet,
iako je Celi bio grublji od svih, bio je toliko emotivniji da je i po tome odudarao. Tja, savre-
Beograanke majke tih mladih muevnih kastrata.

Od svih koje mi je pomenula, Duica mi je najdue priala o Predi. Oigledno je mislila
da je neto izmeu nas dvoje nerazjanjeno. Nije imala pojma da je sve raieno izmeu
mene i svih mukaraca, sem Celia. Dok je priala, nije ekala moje replike ni kao znak da
je sluam. Moje da ili aha ispostavili su se kao ritmika pratnja njenog monologa, kao da je
ona svirala akustinu gitaru a ja je pratila ponekim udarom daira.
Dva-tri minuta posle sputanja slualice, poela sam da spremam sobu. Dok sam stavljala stvari na njihovo mesto, inilo mi se da im dajem smisao koji u neredu nemaju. Premestila sam istu odeu s fotelje u orman. Presavila sam dve majiice na bretele koje su
izvirele iz njega i stavila ih unutra, na policu. Nazula sam papue i odnela gaice i arape u
kupatilo. Usput sam primetila da je linoleum u kuhinji ekav. Stavila sam gaice i arape u
bubanj pun prljavog vea, sipala deterdent u pregradu, zatvorila mainu i ukljuila je. U kupatilu sam napunila kofu vodom i sredstvom za ienje poda, da bih oprala kuhinjski
linoleum. Uzela sam doger i otila u kuhinju, koja mi je zamirisala na goveu supu. Iako
nita nisam jela jo od odlaska u knjiaru, smuilo mi se i otvorila sam prozor. Rastvor koji
sam napravila od ajaksa i vode bio je prejak. Zavrila sam brisanje linoleuma i odluila da
ga isperem kasnije. Usput sam otvorila friider. Mogla bih pare reform torte. Ali moda ne
bih smela nita slatko u kasne sate? Naudila bih svojoj liniji. Za svaki sluaj sam uzela tanjir
s paretom torte i kaiicu i vratila se u sobu. Stavila sam ga na komodu, a na pod kraj
kreveta au crnog vina, pepeljaru i paklu cigareta. Upalja je bio u kutiji ronhila. Gurnula
sam putnu torbu pod krevet. Iako odevena, ponovo sam legla.
ekanje na Celiev poziv me je iscrpelo. Smorila me je i Duica kad me je okolino pitala
za moj odnos prema Predi i Celiu. Oduvek sam bila alergina na takvo ensko prijateljstvo.
Odluila sam da joj neu doi na roendan sve i da nekim udom za praznik ne budem s
Celiem. Zato sam stalno pominjala praznik kad, zapravo, nikada nisam bila neki ljubitelj
praznika ni dravnih, ni crkvenih? Pogotovo nisam bila ljubitelj predstojeeg, 1. maja. Nisam
mogla da podnesem prizore golotinje po ulicama, devojaka u crnim tangama ispod belih lanenih pantalona, kao i bluza toliko dekoltovanih da ispod njih vire bretele brusthaltera, i to
po pravilu u nekoj suprotnoj boji, valjda da bi bretele dole do izraaja. Oduvek sam smatrala
da bi trebalo uvesti obavezu pristojnosti, ako ne i modnu policiju, zabraniti takvo oblaenje,
kazniti svakog ko se oglui.Negde na internetu sam proitala da najvie samoubistava ima
za praznike, i to zbog samoe. Znam samo da sam tada bila u knjiari; jo bi mi samo trebalo
da kod kue drim to virtuelno, elektronsko ludilo! Ja se nikada ne bih ubila, posebno ne
zbog samoe ili mukaraca. A posebno ne zbog Celia, koji me jo nije nazvao.
Mobilni telefon je zapitao! Moda mi se Celi javio SMS porukom!? Zgrabila sam ga i
poela da listam poruke. Ali nije to bio Celi, poruku mi je poslao Preda, kao da mu je Duica
rekla da smo ga pominjale.
Hoe li doi kod Dude na roendan?, napisao mi je.
Odgovorila sam mu najiskrenije: Ne znam.
Logino to mi poruku nije poslao Celi. Da jeste, znailo bi da je danas nabavio mobilni
telefon i odustao od stava da ga nikad ne koristi. Uvek me je zvao na ksni, s kog se u iduem
trenutku zauo poziv.I taj poziv me je razoarao: enski glas koji se javio pomenuo je neko
ensko ime za koje u ivotu nisam ula.
Pogreili ste rekla sam i zalupila slualicu.
Da bih se osvetila Celiu to toliko kasni, odluila sam da ne razmiljam o njemu nego
o Predi. Pa, bio je toliko paljiv da mi poalje poruku i pita me hou li doi na Duicin roendan.
Ukljuila sam dopunsko svetlo starinsku lampu trostruke krune sa satenskim abaurom u
obliku lepo vajanog enskog struka i malo vee, ali srazmerne guze. Taj skupi komad rasvete
dobila sam za trideset sedmi roendan od Celia. teta to tog dana nije imao vremena da
meni Beograd je ve odavno kolevka kastriranih maista, koju su najee ljuljale starije
ga astim piem. Ali Ana je imala neka posla u gradu, pa je on morao da se stara o sinu. Na
brzinu mi je pokazao njegovu fotograju. Obojica su imali visoko elo, guste obrve, puna usta
i plave, upeatljive oi. I sin e, po svemu sudei, biti meker kao i otac.
Uz viak svetla po sobi, razlila se prijatnost u meni. Ugrejala sam se brzo, kao one
daleke zimske noi kad sam nakon posla ula u Kinoteku da gledam Tajnu. Tada mi je priao
Preda. Predstavio se i poeo da mi pria o reditelju lma koji emo tek videti, Robertu Enrikeu. Posle projekcije smo razgovarali uglavnom o glumcima Tajne. Nakon nekoliko mojih
komentara, Preda mi je rekao:
Kako si obrazovana, Soja.
Hvala rekla sam.
Beogradski mukarci, koje sam dobro upoznala, retko su otvoreno hvalili enski um.
Nemoj da mi zahvaljuje rekao je ne volim kad su zgodne i obrazovane
Beograanke preskromne. I ima mnogo lepu kosu.
Imam li ja zaista lepu kosu? Na njoj nisam radila nita posebno pustila sam je, eljala,
fenirala i farbala u plavo. Ali ako mi je Preda ve strastveno aptao da imam predivnu kosu
dok me je milovao po njoj za vreme seksa, verovatno je bio u pravu. Pa, to mi je govorio i
Celi, naroito dok mi je za vreme seksa mrsio veoma grubo, iskopavajui iz mene neke do
tada nepoznate strasti.
U poslednje vreme, o kome god poela da razmiljam, zavravala sam s Celiem. I
poela sam da diram ono mesto izmeu nogu koje je on, za razliku od Prede i svih drugih,
umeo odmah da pogodi prstom, jezikom i usnom. I gledala sam svetlo neto to mi je on
praktino otkrio, na kraju i kupio.
Sve mora da se vidi govorio je tiho u Jovanovom stanu, s nenim osmehom i istonjakim mirom.
Zakljuala sam vrata svoje sobe i svukla suknju, gaice i koulju. Legla sam na krevet
i nastavila da se diram. Zamiljala sam da sam Celi i da me on gleda kako se diram. I prijalo
mi je da budem muko, da budem Celi. Godilo mi je i da budem ensko da se diram.
Nadrailo me je i svetlo koje je bacalo vlani bledouti odsjaj na moje gole grudi, koje sam
ovlano doticala diui slobodnu levu ruku do potiljka. Jednom rukom sam se dirala, a drugom upala sebe za kosu onako kako mi je to radio Celi dok su me njegove meke kesice
udarale po guzi. Moj krevet je poeo da kripi kao Jovanov, ili kao oborena sedita Celieve
simke. Predosetila sam da e mi telo iznutra veoma brzo prepoloviti divan i uasan mlaz.
Sklopila sam oi toliko snano da su me kapci zaboleli. upala sam kosu do zvezdica, koje
su mi titrale pred oima iako sam murila. ekala sam da se mlaz odvoji od Celia i zavri u
meni, da bi se u trenutku magnovenja dugom devet meseci, od moje materice, te moje
poslednje uzdanice i jedine tuge, pod brutalnim armom najueg bolnikog svetla odvojila
aka krvi, klupko mesa, posteljica i plodovi ovojka itavo jedno bie. Palo mi je na pamet
da u se moda ipak poroditi drugde: sred svoje sobe, ba ovakve kakva je sada, s punom
pepeljarom i otvorenim crnim vinom na podu ili, jo bolje, kod Celia u Tadeua Kouka, u
zgradi sa svetlarnikom, u stanu na potkrovlju. Na kraju sam ipak zamiljala kako postajem
majka u bolnici, uz najvei i najlepi bol koji e me onesvestiti, moda i ubiti, i dospela sam
pred vrhunac.
Telefon je ponovo zvonio. Gledala sam ga u neverici. Podigla sam slualicu kada je
zvonilo peti put. Ponovo onaj nepoznat enski glas, ono ime i prezime za koje do maloas
nikada nisam ula. To je zapravo bilo ime i prezime ene koja je zvala. Njime se samo predstavila i ovaj put stigla da pita da li je tu Milica. Tiho sam joj kazala da mama nije kod kue
i spustila slualicu. Pomislila sam da iskljuim telefon. Ali ako ukljuen telefon retko zvoni,
iskljuen nee nikada. Odluila sam da ga ne iskljuim. I kroz svoje sve slabije soptanje,
raspoznala sam kako me majka doziva iz susedne sobe:
Da nije sluajno bilo za mene!? ponavljala je.
Jesi li sigurna?
Da.
Jesi li sama, Soja? posle tiine.
Jesam. Razgovaram telefonom.
S kim? pitala me je majka.
ta te bre briga, Milice!? dreknula sam.
Takvo ponaanje prema majci oduvek mi je bilo odbojno. Ali ta je trebalo, da odem i
otkrijem joj da sam u vezi s oenjenim mukarcem? To bi je slomilo. Mnogo sam volela Milicu,
i kad se razvodila od tate na kraju sam odluila da ivim s njom. Ali previe me je kontrolisala
iz najbolje namere. Problem je bio u tome to ivimo zajedno i to su zidovi izmeu nae
dve sobe tanki. Meutim, ja nisam elela da naputam ni ovaj stan, ni Vraar, kraj najpristojnijih ljudi, jedino beogradsko naselje u kom ak i prosjaci nose markiranu odeu. Koliko
puta sam, kad dobijem platu, na uglu Sinelieve i Save Kovaevia nisam mogla da se
naviknem na novi naziv te ulice stavila novanicu u ispruenu ruku jedne gospoe u pohabanom duksu lakoste, adidas patikama i, naalost, verovatno novopazarskim leviskama
Odavde se ne bih preselila ak ni u Tadeua Kouka! Podruje biveg Zereka nikada nije
moglo da se poredi s mojim krajem. Pa svaki roeni Vraarac bi bar to se akcenta i dikcije
tie mogao iz cuga da upie glumu na FDU.
Obukla sam se i otila u kuhinju da isperem sapunicu s linoleuma. Kad sam se vratila,
zapalila sam jo jedan ronhil i ukljuila plejlistu na kompjuteru. Zaula se neka stara pesma
Brusa Springstina, koja je poinjala akustinom gitarom i usnom harmonikom. Nebraska?
Tako je, I saw her standinmmmmmmmmmmm
Osim kvalitetne muzike i duvana, umirila me je i misao da to to sam poelela dete s
Celiem nije do njega. Materica radi kao svaki organ, plua ili bubreg, i trai svoje. Mukarci
su odavno oslabili, pa je dovoljno da upozna nekog korektnog, nikakvu premiju, da enu izalu iz prve mladosti zasvrbi utroba. Celi je bio korektan, a ja sam sipala sebi navip. Ugasila
sam cigaretu i poela da jedem tortu. nit torte ima trista ezdeset kalorija. Na jebenom internetu sam nala da organizam za razgradnju tog zalogaja potroi sto kalorija i da ostalih
dvesta ezdeset ostaje u organizmu. Zabrinuta to psujem, jela sam tortu i gledala budilnik.
Zidni sat u hodniku otkucao je devet. Celi jo nije zvao. Uinilo mi se da ujem zvuk
SMS poruke. Ali delovao mi je udno daleko. Za svaki sluaj sam uzela mobilni telefon. Odista
nije zabeleio nove poruke, ak ni od Prede. A ta bi i on mogao jo da mi napie? Izgleda
da sam zvuk SMS poruke pobrkala sa zvukom maine za pranje vea.
Pogledala sam poruke. Veinu poslednjih mi je poslala Duica. Prelistala sam kontakte.
Nikad ih nisam imala mnogo. Otvorila sam podeavanja. Nisam tu imala ta da traim.
Prelistala sam rokovnik. Aplikacije. Igrice. Otvorila sam zmiju. Proitala sam da mi je rekord
tri hiljade devetsto pedeset poena. etvrti nivo. Nije ta igra bila kao ostale. Ukljuivala je intuiciju i smisao za prostor. Lako sam stigla do drugog nivoa. Pre nego to bih prela na trei,
kod hiljadu devetsto poena moja zmija se trapavo okrenula i umesto hrane poela da jede
samu sebe. Dolo mi je da samoj sebi odseem ruku. A otkinula bih obe priseajui se da
sam se zaklela da vie nikad neu igrati zmiju! Uskoro sam se smirila dolo mi je samo
da polomim svoju staru nokiju. Mnogo vie sam volela ksni telefon. Poela sam da okreem
Celia.
Moda nije imalo smisla to sam ja zvala, ali razgovor je bio veoma vaan i nije se moglo
nazad. Celi je sam rekao da bi od ponoi trebalo da ee budemo zajedno. Ako bi bio kod
kue i podigao slualicu, konano bih saznala da li mogu da prvi put odem kod njega, u
potkrovlje zgrade u Tadeua Kouka. Kao i da li su Ana i sin, kao to je on oekivao da e
da bude, za praznik otili izvan grada.
Ne jedva sam izustila.
kako razgaziti
cipe e
mia vujii
U stan je ulazila radi delikatnog zadatka da bi razgazila Martine nove cipele.

ta je videla tetka moga oca dok je gledala kroz pijunku?
Kroz rupicu na vratima inila se siunom poput mia, ali vana su bila jedino njena
stopala. Gospa-Margita, bankarska slubenica u penziji, nosila je pola broja vee cipele, to
je Marta umela da ceni.
Nakon to bi urno ula u stan, ne skidajui osmeh s lica, uzimala je belu kutiju i stavljala
je na krilo. Izvadila bi cipele iz papira i neno prelazila prstima preko glatke koe.
Novu obuu nazuvala je uz pomo kaike, pomalo teatralno, dajui celoj stvari na
znaaju. Kao da je znala za Petera Esterhazija, kao da je itala njegov esej o Gezi atu, pogotovo fusnotu o Janou Meiku, ijom smo ljubaznou saznali da se negde u Parizu nalazila
najskuplja prodavnica obue, u kojoj su se prodavale samo razgaene cipele; nositi nove
to je, zna se, za gegule.
Kada bi obula nove Martine cipele, kruila je po stanu s rukama na bokovima. Kretala
se po istoj marruti: dnevna soba, dugaki hodnik, zadravanje na terasi i povratak, a onda
je oblaila jaknu i odlazila u etnju po Petlovom brdu.
Marta ju je ponekad pratila i podseala na zajednika putovanja. Da li je pamtila Las
Vegas, kockarnice bez prozora i satova, to je stvaralo utisak da vreme ne protie? Da li se
seala lavirinta u egipatskoj piramidi i one peine nije svaki put mogla da se seti imena
zemlje u iju su se duboku unutranjost spuatale privezane za dugaki konop?
Ovog puta drala joj je pridiku to ne eli da prihvati mobilni telefon koji joj je nedavno
kupila. Otkako je pala i izgubila svest, Marta ju je molila da uzme njen poklon i nosi ga svuda
sa sobom.
Nikada ne zna kad srce ponovo moe da ti stane.
Gospa Margita je retko progovarala. U potpunosti je bila posveena svom zadatku. Da
je nekim sluajem ivela u onom vremenu, u iju bi se satnicu sigurno srenije uklopila,
moda bi bila angaovana u pariskoj prodavnici razgaene obue.
Kada bi obila krug, ponovo bi se ulo zvono na vratima.
2.
ta sam video dok sam prislanjao oko na pijunku?
Nisam mario za njena velika stopala. U siunoj eni azijatskih crta lica video sam ju-
jezika: gospa-Margita se, po Martinim reima, nikada nije upustila u intimne odnose.
Tetka moga oca bila je vrlo otra i neuviivna kada je iznosila sudove o karakterima
ljudi koji su prolazili kroz na stan, najverovatnije zbog toga to je najvei deo ivota provela
sama. Ipak, o svojoj najboljoj prijateljici govorila je tie, u etiri oka, skreui panju na njene
izuzetne ljudske kvalitete, portvovanost, strogo vaspitanje i pomalo neobian stav kada je
o muko-enskim odnosima re.
Margita je spadala meu one koji smatraju da se ovek moe upustiti u te stvari i onda
redovno ii za svojim apetitom, ili se jednom za svagda odrei takvog otkrivanja intime.
Ili-ili, govorila je tetka moga oca i pokuavala da je razume, uz pomo velikog broja
psiholokih prirunika iz svoje kune biblioteke.
Posle etnje, gospa-Margita je izuvala nove cipele i sputala se u fotelju.
Bila je zadihana i alila se na ukljeve.
Nisam sigurna koliko u jo biti od pomoi. Zamolila bih da ugasite televizor.
Marta nije mogla da se naudi dokle dosee Margitina odbojnost prema novim
tehnologijama. Jedva je prihvatila friider, zamrziva i radio. Kakve su tek muke bile ubediti
je da kupi fen, udo koje uvek treba ukljuiti na dvojku zaboravila je da joj napomene, zbog
ega je zaradila prehladu i postala jo sumnjiavija.
Kako je sad, posle samo nekoliko sati ubeivanja, prihvatila novi telefon?
Mora da je njeno zdravlje bilo naruenije nego to smo pretpostavljali, im je tako lako
pristala da poklon stavi u tanu, drei ga nepoverljivo poput eksplozivne naprave koju e
nositi gradom.
3.
Tempirana bomba ba to je bio Martin poklon, jer je neko, negde, napravio greku,
zbog ega su kakljive poruke desetine neznanaca poele da remete gospa-Margitin san.
Mladi momci koji trae partnerke radi ozbiljne veze, mukarci zainteresovani za devojke,
spremni da im pomognu u svakom pogledu, kao i tipovi srednjih godina eljni strastvenih
klinki, uskraenih za muevnost i iskustvo nali su se tokom jedne noi u gospa-Margitinom
telefonu, postavljenom kraj uzglavlja.
Mala, privatna kablovska televizija, u iju sam programsku emu tih dana umeo da se
udubim, ispisala je u dnu ekrana pogrean broj. Da sam nekim sluajem i te noi gledao zavodljivu plavuu kako se uvija oko ipke poput zmije otrovnice, bio bih svedok te nesrene
sluajnosti.
Ne proe ni deset sekundi, a mobilni telefon ponovo se oglasi. Gospa-Margita napipava
gde su naoari i ukljuuje lampu na nahtkazni. Zatim ponavlja uvebane operacije. Mehaniki
pritiska tipke, koristei se daktilografskom vetinom koju jo nije zaboravila.
Ne uspevam da zamislim izraz njenog lica. Da li je iznenaena, zbunjena ili uplaena
dok neznanci sipaju ponude, traei mrave i punije devojke, usamljene cure eljne panje
i estokog druenja?
Uistinu aroliko drutvo: stariji, drei mukarac, soan, galantan gospodin i jedan OK
tip. Deko za damu ili brani par, atletski graen tridesetestogodinjak, visok 192 centimetra. ovek koji ne bira: udate ene, mame, ili devojke, i pasivni deko za vojnike i policajce.
Neto mlado za mladog tatu iz Beograda?, diskretni momak za kamiondije. Ozbiljna crnka
za obdarenog mukarca, utegnuta klinka za bildere i hokejae. elim mladu gospodaricu
da joj ispunim sve elje!; mladi brani par u potrazi za parom. ak i grupica studenata.
nakinju svoje budue prie. Ve dugo okoliam i ne uspevam da prevalim tu stvar preko
4.
ta je gospa-Margita videla kroz pijunku?
Direktor lokalne televizije i devojka s odeljenja za odnose s javnou telefonske kompanije uzalud su se izvinjavali. Bilo je kasno.
Da li biste bili ljubazni da preuzmete njene stvari?, upitala me je ena u belom mantilu.
Potvrdno sam klimnuo glavom i koraknuo.
Oseao sam nesvesticu. Pored strahova od najrazliitijih bolesti, izgleda da sam imao
i panian strah od bolnice.
Pruio sam ruku prema pultu. Na njemu je stajala kesica za zamrziva u kojoj je bio
samo mobilni telefon.
Klimnuo sam glavom i pourio prema vratima.
Kada sam bio na stepenitu, pribliavale su se taksiju, hodajui podruku. uo sam kako
se Marta ali da je napravila ulj.
Sustigao sam ih kada su otvorile vrata automobila.
Izlazite iz bolnice kao robija iz zatvora, rekao sam i pruio gospa-Margiti najlonsku
kesicu s telefonom.
Nepoverljivo me je pogledala, drei se za srce.
porno
grafSko u umetnikom
filmu
milen
alemPijevi
Pornografski eksperiment
U pisamcetu datiranom 1. jul 1976. godine, Henri Miler izvetava svoju mladu prijateljicu Brendu Venus o filmu koji je prethodne veeri gledao na privatnoj projekciji:
E pa, duboko sam razoaran. To je, po mom miljenju, porni, samo malo uljepan fabulom i snanom spolnom ljubavlju izmeu dvoje glavnih junaka. (...) Isprobavaju
sve poze, a jednom se slue i umjetnim penisom, vrlo muna scena. ena je ista nimfomanka koja na kraju stvarno zapada u seksualno ludilo. Polako davi partnera dok je na
njemu. To je navodno vrhunac spolnog zadovoljenja. A kad je on mrtav, odree mu penis,
nosi ga u kimonu i onda se sama predaje policiji. Za cijelog filma nisam se ni jedan jedini
put seksualno uzbudio. Niti mi je srce ijednom zaigralo iako nisam nikad prije nita slino vidio. 1
Zvui kao svojevrsni paradoks injenica da se pisac ija su dela zbog opscenosti
zabranjivana u SAD toliko razoara filmom Carstvo ula (Ai no krida, 1976) Nagise Oime.
ta je Mileru zasmetalo u ovoj pornotopiji2 japanskog sineaste? Budui da ga je zbog prizora
eksplicitnog, nesimuliranog seksualnog ina nazvao porniem, sigurno je imao i odreena
oekivanja od takve vrste filma. U svakoj definiciji pornografije stoji da su produkti koji
spadaju u ovu oblast sraunato stvarani da bi izazvali seksualno uzbuenje kod gledalaca.
Miler se, po sopstvenom priznanju, nije seksualno uzbudio, i njegova oekivanja kao
gledaoca porno filma su izneverena. Ali, ako tvrdi da ga, uprkos vidljivim elementima
pornografskog vaginalne penetracije (glavni muki lik u vaginu glavne junakinje stavlja ne
samo svoj penis, ve i kuvano jaje, koje e, kada ga ona snese, pojesti u slast) i felacija
film nije uzbudio, da li bi to onda trebalo da znai da Carstvo ula i nije porno film u uobiajenom znaenju termina?
U zimu 1936. godine, Kii, gospodar jedne kue u Tokiju, i njegova slukinja Sada
postaju ljubavnici. Traei vreme samo za sebe, oni se sastaju u oblinjem paviljonu, i pose-
1
Henri Miler, Predraga moja Brenda, Zagreb, 1987, str. 27-28.
2
Pornografija oslikava svet kakav bi njeni konzumenti eleli da on bude: pornotopija, puna zdravih i privlanih mukaraca
i ena, koji kao da ne ele nita vie nego da zadovolje svaku moguu seksualnu elju, pie Hans Mas u eseju naslovljenom Ko kae
da pornografija ne moe biti umetnost, podseajui nas da je termin pornotopija (pornotopia) skovao Stiven Markus u svojoj knjizi
The Other Victorians iz 1964. godine. Hans Maes, Who Says Pornography Cant Be Art, u: Art & Pornography: Philosophical Essays,
prir.: Hans Maes, Jerold Levinson, Oxford, 2012, str. 22.
filmSKe PornotoPije:
poznati glumci,
nepoznata deca
sivna metresa sve vie odvaja ovog izrazito virilnog mukarca od njegove zakonite ene.
Posveujui se jedno drugom kroz opsesivni seksualni in, oni se sve vie izoluju od
stvarnosti, postajui na taj nain izoptenici iz sistema drutvenih vrednosti ondanjeg militarizovanog Japana. Soba u kojoj se predaju telesnim uicima postaje carstvo ula, a
beskonani varijeteti fizike ljubavi ispituju granice izdrljivosti oba tela. Kiijeva pozicija superiornog mukarca-gospodara ubrzo se transformie u pasivno preputanje, sudbinsko predavanje u ruke dominantnoj eni, a centar Sadinog kultnog pokoravanja, Kiijev penis,
produetak njegove volje i svesti, postaje neto emu je sve vie potreban podstrek da bi
nekadanja prostitutka pojaala svoje zadovoljstvo. Dok gui Kiija svilenim gajtanom kimona, Sada osea njegove trzaje u sebi, sve dok jednog dana, u nihilistikom predoseanju
pribliavanja poslednje granice, njen stisak ne postane smrtonosan. Sada e ritualno osakatiti mrtvog ljubavnika i tako, odsecanjem njegovih genitalija, zapeatiti vlasnitvo nad njegovim telom.3
I premda Henri Miler tvrdi da je Carstvo ula samo malo uljepan fabulom, on ne
krije da je iznenaen, da je film za njega, kao osobu velikog ivotnog i umetnikog iskustva,
potpuna novina. Nije samo fabula (koja je, u standardnom odreivanju porno filma, u dubokoj
senci rudimentarne radnje) to to je iznenadilo amerikog pisca. Carstvo ula je, pre svega,
dramatina, subverzivna pripovest o mranoj strani ljudske seksualnosti koja se ispoljila kroz
devijantno ponaanje dvoje ljubavnika. Carstvo ula je ponudilo sasvim drugaiju realnost i
ta mo ga je obeleila kao rodonaelnika podanra umetnike pornografije, time i kao paradigmu upotrebe elemenata pornografskog u mainstream, kao i u art-house filmovima koji
e uslediti posle njega.
Zadrimo se jo na odrednici umetnika pornografija. Petra van Brabant i Desi Princ
u eseju Zato su porno filmovi bezveze? konstatuju da su teorije inkompatibilnosti iskljuile
mogunost da neto bude ostvareno i priznato istovremeno i kao erotska umetnost i kao
pornografija. Odnos forme i sadrine, jednakovrednih u umetnikom filmu, u pornografskim
filmovima pomera se znaajno u korist sadrine, kao kod novinske fotografije, kau ovi autori,
gde je forma samo nain isporuivanja sadraja. Meutim, oni tvrde da se granice mogu redefinisati. Nekada se to deava i samo transferom iz jednog kulturnog sistema u drugi, kao
to je bio sluaj s japanskim erotskim filmovima poznatim kao pinku eiga, koji su na Zapadu
prepoznati kao erotski art filmovi. Mnogo je zahtevnije i neizvesnije (jednako po pitanju recepcije kritike i publike, kao i validnosti filmskog proizvoda) granice pomicati u sopstvenom
okruenju, sredstvima i alatima vlastite kreativnosti. Za ovakve poduhvate osmiljena je kategorija alter-pornografije:
U pokuajima alter-pornografije seksualni pejza se menja, tako da staze nae
seksualnosti zauzimaju radikalno drugaije pravce.4
Kako ovaj odnos pornografskog i erotskog (umetnikog) vidi Donald Rii na primeru Oiminog
filma, a na fonu filmova pinku eiga?
Oima je, meutim, reirao drugaiji film, onaj koji, po njegovim reima, rui
tabue, sluei se erotizmom ne kao neim za vlastito dobro kao u ruiastom filmu,
ve kao sredstvom za istraivanje i demistifikovanje japanske kulture i podrazumevajueg karaktera Japanaca. Za ovako neto bilo je potrebno osmisliti nain snimanja, stil
koji e prikazati sve i u isto vreme ohrabriti empatiju. Ovo nisu dvoje koje pokuavaju da
nadrae nas, kao u pinku filmu, hardkor film koji je Oima izumeo govori o dvoje stvarnih
4
Petra van Brabandt, Jesse Prinz, Why Do Porn Films Suck?, u: Art & Pornography: Philosophical Essays, Oxford, 2012, str. 187.
3
Oimina filmska pria oslanja se na istinit dogaaj zabeleen u policijskim dosijeima onog vremena, a ljubavnica neutaivih
prohteva, Sada Abe, bila je nadahnue i drugim rediteljima pre i posle Oime: Noboru Tanaki, 1975. godine (A Woman Called Sada
Abe) i Nobuhiku Obajaiju, 1998. godine (Sada).
Ovakva smelost nije mogla da ne zasmeta sistemu, koji se, Oima je tvrdio, nije
sutinski promenio izmeu 1936. (vreme u filmu) i 1976. godine (vreme produkcije filma).
Prisutna represivnost ispoljila se kroz sudski proces protiv reditelja zbog uznemiravanja
drutva i posledinoj akciji cenzora. injenica je da je i danas nemogue u Japanu videti
uncut verziju Carstvo ula, iako je Oima svojevremeno upozoravao cenzore da e seenjem
i zatamnjivanjem njegov isti film biti uprljan. U svom tekstu iz 1976. godine Teorija eksperimentalnog pornografskog filma on kae da je koncept opscenosti na probi kada se
odvaimo da gledamo u neto za im udimo ali smo sami sebi zabranili da gledamo, ali
kada imamo oseaj da je sve otkriveno, opscenost nestaje i na delu je izvesno oslobaanje.
U tom smislu, pornografski film bi trebalo da stekne bezuslovna prava, posle ega bi se opscenost mogla smatrati sutinskom besmislicom.
Carstvo ula se pojavilo u vreme kada je klasina pornografska produkcija u SAD
doivljavala procvat. Sve je zapoelo potpuno neoekivanom popularnou filma Duboko
grlo (Deep Throat, 1972). Snimljen je za samo est dana i kotao je 24.000 dolara, a u prvoj
sedmici prikazivanja, juna 1972. godine u Njujorku, zaradio je 33.000 dolara. Do kraja 1973.
godine bio je na listi deset filmova s najboljom zaradom. U orbitu slave lansirana je pornozvezda Linda Suzan Bormen, mnogo poznatija pod umetnikim imenom Linda Lavlejs
(Lovelace), a da je film zaista bio vrsta fenomena svedoi i injenica da su prikaze pisala
poznata imena filmske kritike tog vremena, Dudit Krist, Vinsent Kenbi, Endru Saris i drugi.6
ta je to to je gledaoce privuklo ovakvoj vrsti filma? Rok-kultura ezdesetih godina
dvadesetog veka, nastanak nove levice, anarhoidne ideje hipi pokreta, doprineli su dubokim
promenama u poimanju ljudskih sloboda i na planu seksualnosti i odnosa polova. Kreiran je
novi drutveni kontekst u kom je bilo mogue i da hit-filmovi u regularnim bioskopskim dvoranama irom SAD, pred publikom oba pola, budu ostvarenja s eksplicitnim scenama seksa,
kao to su Iza zelenih vrata (Behind The Green Door, 1972) ili avo u gospoici Dons (The
Devil in Miss Jones, 1973). Na evropskom tlu talas libertinstva zapljusnuo je Skandinaviju,
odakle se prelio i do Jugoslavije, donosei soft-core proizvode poput filma Zato ne doe u
moj krevet (Der m vre en sengekant, 1975) ili Hopa-cupa u krevetu (Hopla p sengekanten, 1976). Ali, ono to bi se mogo smatrati uvezenom revolucijom, svakako ne u produkcijskom smislu ve na planu recepcije i konzumacije, jeste pojava prvih porno-filmova u
jugoslovenskim bioskopima. Ova revolucija je neto kasnila, stigla je, naime, tek osamdesetih, ali sudei po reakcijama onih koji su je doekali, dobrodolica nije izostala: film Strasti
(In Love, 1983) reditelja aka Vinsenta, u Ljubljani, Zagrebu i Beogradu polovinom osamdesetih godina videlo je oko pola miliona gledalaca. U godinama koje e uslediti, sve e se
promeniti: viak slobode i trka za profitom pornografsku produkciju pretvorie u unosnu industriju ije e produkte kultura glavnog toka posredstvom cenzure izoptiti, iako e je internet uiniti apsolutno dostupnom.
Vratimo se Carstvu ula. U svojoj knjizi Seksualnost na filmu i pornografija, koja se
pojavila 1982. godine, dakle u vreme koje je prethodilo itavom nizu filmova ikonikih za
nau temu, dr Milan Rankovi je konstatovao da je Oima u tenji za uveanjem broja
prikazanih prizora seksualnog akta doveo do toga da se ceo film uini jednim produenim
prizorom seksualnog akta. A u zavrnici knjige saoptava i sledee miljenje:
Prikazivanje seksualnosti u umetnikom delu ne trpi radikalni, isto pornografski
pristup seksualnosti, ve doputa samo izvesne elemente transformisane pornografije.
Meutim, i prisustvo ovako transformisanih elemenata pornografskog ostavlja posledice
na stepen umetnike vrednosti filma.7
5
Donald Richie, In the Realm of Senses: Some Notes on Oshima and Pornography, www.criterion.com
6
Joe A. Thomas, Gay Male Pornography Since Stonewall, u: Sex for Sale: Prostitution, Pornography and the Sex Industry
(priredio Ronald Weitzer), London, 2000, str. 52.
7
Dr Milan Rankovi, Seksualnost na filmu i pornografija, Prosveta, Institut za film, Beograd, 1982, str. 263.
ljudi koji nadrauju jedno drugo. On je eleo politizovanu erotiku, a ne pornografsko izvoenje.5
Oima nije, to je sasvim sigurno, napravio neto to bi se olako podvelo pod kategoriju pornografskog. Osoben nain korienja narativnih sredstava doprineo je distinkciji
njegovog filma. Naime, postoji nekoliko pravila kojih se reditelji porno filmova moraju pridravati da bi dobili standardizovan proizvod. Dominacija krupnih planova, svojevrsni pars pro
toto, istie genitalije (glumice nove generacije ve uobiajeno su bez stidnih dlaka, a njihova
depilirana meunoja jo vidljivijom ine muku anatomiju u akciji).8 Snimci kamere s nieg
nivoa pojaavaju oseaj uestvovanja kod gledaoca. Zbog slinog razloga ni montaa ne
sme biti prisutna u meri u kojoj bi ometala praenje ina. Nije preporuljiva ni zahtevna fabula, a ni glumaka karakterna kreacija, jer se mora izbei simpatija od strane gledaoca:
glumac u porno filmu je samo njegov avatar, sredstvo za ispunjenje seksualne fantazije.9
Oima svesno odstupa od ovih postulata. Pozicijom kamere, njenom statinou, panjom
usmerenom na figure u celosti a ne na delove tela, uspostavljena je distanca, pojaana fabulom i kontekstom, a i sugestivnom igrom glumaca.
Andre, narator u prozi Erotika, pornografija, erotoposi, u svojim promiljanjima daje jedan
mali istorijski osvrt:
Usred libertinskog XVIII stoljea neki bolji pariki bordeli, a potom neki plemii
i bogati graani, osnivali su vie ili manje kriom thatres des petites maisons za predstavljanje svojim odabranim gostima opscenih scenskih djela koja su naruivana od prigodnih pisaca. Najvie takvih malih kazalita bilo je u perifernoj etvrti Clichy, a jedan
od prvih bio je onaj pri bordelu gospoe Delacroix gdje je 1741. prikazivan komad Lart
de fouter ou Paris foutant, s najpoznatijim parikim kurtizanama kao glumicama. (...)10
ini se posve loginim da se za glumaku igru koja zahteva izvesnu ubedljivost unajmi zanatlija. Tako je uinila francuska rediteljka Katrin Breja, dodelivi pastuvu italijanske
porno scene Roku Sifrediju manju ulogu u filmu Romansa X (Romance, 1999). Jo jedna francuska rediteljka, Virini Depan, slino je postupila. U njenom filmu Kresni me (Baise-moi,
2000), u glavnim ulogama (koje su podrazumevale i scene eksplicitnog seksa) nastupile su
porno glumice Karen Bah i Rafaela Anderson. U porno filmovima, relativna ili potpuna anonimnost talenata, da se posluim nazivom koji u amerikoj porno industriji koriste za aktere
ovih filmova, nije oteavajua okolnost po film. Naprotiv, to to su nepoznati, a ne moraju
biti ni izraziti talenti za glumu u smislu u kojem to klasina kinematografija podrazumeva,
moe biti svrsishodno u cilju spreavanja da gledaoeva empatija preraste u simpatiju. Ali,
Oima je hteo, i postigao, upravo suprotno: odabirom odlinih glumaca Kiija je igrao Tacuja
Fudi, a Sadu Eiko Macuda koji su svoj zadatak izneli hrabro i ubedljivo, izbegnuta je nerafinisana pornografska egzekucija u korist saoseanja publike s emocionalnim burama dvoje
junaka.
Pitanje koje se nametnulo istovremeno s tvrdnjom da Carstvo ula nije tipian
pornografski film: kako se uee u ovom filmu odrazilo na dalji tok karijere glavnih aktera?
Fudi je postao vrlo poznato lice i jo uvek je aktivan i na filmu i televiziji. Macuda je, meutim, naila na medijski lin, njoj hrabrost za glumaku kreaciju u filmu nije mogla biti
oprotena. Napustila je Japan nekoliko godina kasnije i ubrzo potom njena karijera se
okonala.
Pornografiju dominatno definie falocentrizam, te vizura mukarca kao gledaoca.
eron Ebot kae:
8
Ono to je najoiglednje u porno-filmovima jeste slika hipertfrofirane potencije (...) tako da se gledalac neprekidno uvjerava
u vlastitu mo, ija ga slika zavlai u sve opasnosti penisokratije koja uvijek i jedino dokazuje sebe samu. Predrag Finci, Pornografija,
vesela umjetnost ili esej o osami, Delo 1-2, Beograd, 1992, str. 340.
9
Vojaer i ne opaa da se njegova seksualnost vremenom transformie u autoseksualnost, da ga njegova na platnu ospoljena
elja ini introvertom koji se sve vie bavi iskljuivo samim sobom. Predrag Finci, nav. delo, str. 339.
10
Nikola Viskovi, Erotika, pornografija, erotoposi , Sveske br. 73, Vrac, 2004, str 135.
naroito relevantan za ene, budui da dupli standardi predviaju stroa pravila izraavanja enske seksualnosti, ije krenje donosi dodatne sankcije.11
Ako je ovo kanon za standardne porno filmove, on implicira da je pomenuta enska seksualnost po prirodi stvari vezana za otpadnitvo, ali da se slobodno manifestuje u
ovakvoj vrsti filma. Znaaj enske seksualnosti sagledan kroz prizmu uloge u porno filmu
vrlo je diskutabilan, ali ono to Ebotova dijagnostikuje kao duple standarde vidljivo je u kritikoj recepciji umetnikih filmova s eksplicitnim seksualnim sadrajem, u smislu u kojem je
sudbina Eiko Macude paradigmatina.
Mlada amerika glumica Margo Stili pojavila se u filmu Majlkla Vinterbotoma Devet
pesama (9 Songs, 2004) uz neto starijeg, ali glumaki znaajno iskusnijeg britanca Kierana
OBrajena u scenama nesimuliranog seksa. Imala je oseaj da je Vinterbotomova ponuda
neto to se ne odbija i bila je sigurna da e to njenu karijeru ubrzati i ovoriti neka vrata. U
dobu u kom se debitantkinja odluila na ovako neto nije teko napraviti greku. Britanska
tabloidna tampa, odmah posle prikazivanja filma u Kanu, zainteresovala se za mladu ameriku glumicu i neko je navodno, otkrivi njen identitet, stupio u kontakt s njenom majkom
u Junoj Karolini. Po novinama su se pojavljivali tekstovi razliite sadrine, od toga da je u
Milanu za vreme karijere modela bila devojka za zabave i da je pila previe, do navodnih
izjava njenog biveg mladia da je uivala radei ono sve vreme. Da li je zaalila zbog
ovakve uloge? Moda, jer, novi profesionalni angaman se ne pojavljuje, i njen entuzijazam
jenjava.
Nije uteha za Stilijevu, ali treba se setiti i injenice da je ak i izvrsna novozelandska
glumica Keri Foks imala puno problema posle uloge u Intimnosti (Intimacy, 2001) Patrisa
eroa, i slobodnih scena s partnerom, takoe izvrsnim karakternim britanskim glumcem
Markom Rajlensom, iako je za tu kreaciju nagraena Srebrnim medvedom u Berlinu. Po sopstvenim reima, proivela je paklene dve godine posle toga, jer su se mnogi neskriveno
ustezali pri pomisli na saradnju s njom. Kanadska glumica kineskog porekla Suk-Jin Li je bila
pred otkazom u CBC-u kada je rukovodstvo nacionalne RTV mree saznalo da je dobila ulogu
u filmu s eksplicitnim seksualnim sadrajem Kratki autobus (Shortbus, 2006) Dona
Kamerona Miela, i zasigurno bi izgubila posao da u njenu odbranu nisu stala znaajna imena
kanadske i amerike kinematografije, Gas Van Sent, Dulijen Mur, Dejvid Kronenberg i Atom
Egojan.
Sluaj Keri Foks je dvostruko znaajan za diskurs ovog teksta. Najpre, dokazuje vrlo
fragilnu poziciju ene u delikatnim ivotnim situacijama. A drugo, budui da je ona do sada
jedina glumica sa imenom koja se odvaila na prestup, otvara prostor za promiljanje
ideje o iroko poznatim i omiljenim glumcima u umetnikom filmu u kom bi se videli njihovi
intimni delovi tela uposleni seksualnim inom. Komentariui film Kresni me za magazin
Sight & Sound, uvaena profesorka filmskih studija na univerzitetu Sautempton, Linda Rut
Vilijams, kae da posle filmova kao to su Carstvo ula, Idioti Larsa fon Trira i Romanse X,
prisustvo realnog seksa vie ne predstavlja nita naroito, i dodaje:
Pravi proboj e doi (uvena izjava Dona Votersa) kada zvezde s holivudske A
liste urade prave hardkor scene, sve zajedno sa snimcima erekcija, oralnim seksom i penetracijom. Moe se predpostaviti da Holivud ipak jo nije spreman za studijsku verziju
filma Kresni me u kojoj bi glavne uloge imale Dulija Roberts i Kameron Dijaz.12
11
Sharon A. Abbot, Motivations For Pursuing An Acting Career In Pornography, u: Sex for Sale: Prostitution, Pornography
and the Sex Industry (priredio Ronald Weitzer), London, 2000, str. 26.
12
www.baise-moi.co.uk
Porno filmovi nesumnjivo privlae egzibicioniste, ali su sredstvo i za sve one

koji ele da prekre zakon, da izazivaju ili opovrgavaju socijalne norme. Ovaj fenomen je
Moe se pretpostaviti, takoe, da je pretea stigma moralne osude s potencijalno

znaajnim negativnim uticajem na karijeru, zasigurno i glavni razlog zbog koga jo dugo
neemo videti neku holivudsku ili evropsku divu ili poznatog glumca u punom zamahu u sceni
seksa koja nita ne skriva pred veno radoznalim (voajerskim) okom gledaoca.
Parovi: hermeneutika veze

On je etrdesetih godina, bivi muziar; napustio je enu i dva deaka, sada radi
kao barmen. Ona je neto mlaa, domaica; igrom u amaterskom pozoritu pokuava da
popuni prazninu koju osea kao nepremostiv jaz izmeu sebe i mua, dobroudnog taksiste,
s kojim ima malog sina. Svake srede sastaju se u njegovom neurednom samakom stanu
negde u junom Londonu i vode ljubav. Uglavnom na podu, uvek eljni da se to pre dokopaju
jedno drugog. Gotovo da i ne razgovaraju. Kao da strahuju da bi suvina re mogla da
poremeti njihov ritual. utnja podgreva oseaj sigurnosti, zatienosti od spoljnog sveta.
Ovo je prolog (eho Bertoluijevog Poslednjeg tanga u Parizu) filma Intimnost (Intimacy, 2001)
Patrisa eroa, nastalom po motivima pria Hanifa Kurejija.
Kada Kler (Keri Foks) jednom prilikom zadrema iznurena seksom, Dej (Mark Rajlens) e ustati i iz oblinje fotelje posmatrati njeno telo. Poinje da shvata da je to ena od
krvi i mesa, tela uzbudljivog u svojoj nagosti, toliko jasnog prisustva. Prenuvi se iz iznenadnog sna, Kler e istog trenutka poeti da kupi delove svoje odee, zabrinuta da nije
spavala predugo, jer mora da ide. Ona je ta koja uvek negde odlazi.
Nulti trenutak je onaj kad se Dejev penis nae u Klerinim ustima (isti onaj trenutak
koji e britanski cenzori ostaviti u filmu ali e Foksovoj izazvati problem u karijeri), simbolino
e oznaiti njenu prevlast u ovoj vezi koja se zasniva iskljuivo na telesnom. Kler nee dopustiti Deju da i on nju stimulie na slian nain, prisilie ga da ostane na podu i rukom e
ga dovesti do vrhunca. Ona odlazi s titravim smekom na usnama. Od tog trenutka Kler
postaje Dejova opsesija. Odluuje da sazna gde ivi, ali poto njihov odnos nije doputao
suvina pitanja, on je kriom prati londonskim ulicama. Otkrie da nastupa u pabu na drugom kraju grada, u pozorinom komadu Tenesija Vilijemsa Staklena menaerija, u ulozi Lore.
Otkrie da ima mua, neuglednog debeljka, brbljivog ali benignog taksistu (odlini Timoti
Spol) koji je, dok mu je ena na sceni, za razliku od njihovog deaka koji ushieno prati svaki
majin nastup, radije za bilijarskim stolom u istom pabu. Do kraja filma pred nama se odvija
drama obinih ljudi koji neujno zapomau, svako u svojoj vrsti usamljenosti. U toj drami e
neko na kraju ipak morati da bude gubitnika strana. Ovog puta, to je mukarac koji je napustio prethodnu enu i, u nezgrapnom pokuaju da popravi greku pred samim sobom,
drznuo se da poremeti neiju porodicu. Moe se pomisliti da odluka ene da ostane s
ogranienim muem koji je ni u emu vie ne uzbuuje i nije dobitnika opcija, ali ona je
sigurna da e on uvek biti uz nju, otud i svesna da se to obeanje intimnosti niemu ne sme
rtvovati.
Nita dosadnije i nita zabavnije od pornografije, dosadnije jer neprekidno varira
isto, zabavnije, jer obeava potpunu bezbrinost.13 Ova misao Predraga Fincija definie film
Devet pesama (9 Songs, 2004) Majkla Vinterbotoma. Mlada amerika studentkinja Liza
(Margo Stili) i britanski glaceolog Met (OBrajen) upoznaju se u Londonu i stupaju u vezu.
Odlaze na koncerte u Brikston Akademiju, gledaju nastupe grupa Super Furry Animals, Franz
Ferdinad i drugih, a potom u Metovom stanu vode ljubav.
Sve pesme u filmu doprinose lirskom portretisanju seksa. I doslovno, svaki seksualni in ponaa se kao pesma, oslanjajui se na duinu pesme, nesputano izraavanje
13
Predrag Finci, nav. delo, str. 336.
pornografiji, nijedan od lirinih momenata se ne uklapa s muzikom ovih pesama. Umesto

da muziku doda seksu, to bi film uinlo nalik nekakvom hardkor MTV-u, Vinterbotom
pokuava da otkrije lirizam u seksu (...)14
Devet puta na koncertima, devet seksualnih prizora. I nita vie. Bilo im je lepo, ali
su se rastali; glas glaceologa-naratora koji se u antarktikom bespuu sea dana provedenih
sa studentkinjom, i to bi bilo sve. Trebalo je da Devet pesama, po reima glavnog glumca
Kijerana OBrajena, budu jedna lepa ljubavna pria, ispriana dominatno kroz fiziki aspekt
veze jednog para. Odglumiti privatnost tog para nije bilo lako, jer kao da je izostalo neto u
eksplicitnom prikazu telesne strasti to bi gledaoca moglo da odvrati od pomisli da glumci
nisu samo izvodili seksualne take za malobrojnu filmsku ekipu.
Ogranieni scenario, to jest, rudimentarna radnja bez faktikog zapleta i dublje
karakterne obrade likova, Devet pesama pribliava matrici porno filma. Priseajui se studentskih dana, Vinterbotom je jednom prilikom rekao da je filmski klub njegovog univerziteta
na poetku svake godine prikazivao Carstvo ula da bi se ljudi prikljuili klubu. Film pun eksplicitnog seksa, za budueg reditelja, bio je, po sopstvenim reima, benmark. Dobro izabran standard kom je trebalo teiti, nema sumnje, ali je Vinterbotomova pornotopija
skliznula u monotoniju, propustivi i da izazove seksualno uzbuenje i da, na nain koji se
oekuje od ljubavne drame, gledaoca uvue u emocionalni vrlog. (Pornografija ti izaziva
erekciju, a erotika emocije, rekao bi Tinto Bras.)
U krupnom planu je bezizraajno lice sredovenog mukarca, indiosa, retke brade,
s naoarima. Zvuna slika je augmentizovano, ritmino disanje kroz nos. Siva pozadina ne
upuuje ni na kakve prostorne koordinate. Kamera sporo silazi prikazujui njegova uska ramena, oputene salaste grudi i ruke, veliki trbuh. U ijem dnu se potiljak kosmate enske
glave sporo pomera napred-nazad. Uskoro, ukazae se i lepo lice mlade, bele devojke izmeu
ijih usana klizi tamni mukarev ud. Ve uvodna scena Bitke na nebu (Battala en el cielo,
2005) meksikog reditelja Karlosa Rejgadesa upuuje na to da bi ovo mogla biti neobina
pria o jednom neobinom paru. Ako su njih dvoje uopte par, na nain na koji sugerie njihov fiziki kontakt? Jer, mukarevo lice je nepokretno, bez ikakve emocije (dijametralno
suprotno od akcije koju je Endi Vorhol snimio u video radu Blowjob iz 1964. godine), a iz
njenih oiju e kada ih, ini se, posle itave venosti, napokon otvori kliznuti suze.
Ana (Anapola Mukadiz), devojka iz dobre kue, generalova ki. Markos (Markos Ernandez), njen lini voza, koji je zna jo otkad je bila dete. Ovo dvoje dodatno e spojiti razmena linih tajni. Markos jedini zna da se Ana zarad linog hira prostituie, a on e joj poveriti
da su on i njegova ena kidnapovali dete koje je umrlo ba tog jutra kad se Ana vratila u
grad. in samilosti ili bizarna radoznalost, ili i jedno i drugo, ali Ana e se podati Markosu.
Rejgades koristi ljudsko telo kao ikoniki, simboliki znak. Bitka na nebu je filmski traktat o
telu, koji on dosledno sprovodi na tri nivoa poreenja - analize: lepo-runo (mlada, skladno
graena devojka sredoveni, trbuasti mukarac), drutvena pozicija (bogataica sluga)
i rasni (indios belkinja). Posle seksa, Ana i Markos lee mirno jedno pored drugog, u kadru
su u prvom planu njihova stopala. Nedostaju samo etikete vezane oko paleva, pomislio bi
neko, a Rejgades ita i potvruje tu crnu misao, jer ve se uju prvi tonovi ekstradijegetikog
posmrtnog mara. (Muziki akcenti kroz ceo film su jasni, s porukom. Rejgades ima zaista
poseban doivljaj veze izmeu muzike i filma. Tvrdei da dananji film esto lii vie na pozorite ili ilustrovanu knjievnost, a da je ono to on naziva istinskim filmom neto to se,
poput muzike, ne moe odvojiti od znaenja po sebi, on istovremeno smatra da holivudska
tortura filma kao prie filmu ne doputa esencijalnu slobodu.) Kamera iz gornjeg rakursa
14
Linda Williams, Screening Sex, Duke University Press, Durham, 2008, str. 261.
emocija, ekonomian nain predstavljanja. Uprkos povrinskoj slinosti kako s muzikim

seksualnim interludijima holivudske tradicije, tako i sa seksualnim takama u hardkor
doputa da gledalac opet (po)gled, na miru njih dvoje, da se iuava i/ili uiva u oiglednim
krajnostima. Njihov seksualni in kao da prikriva evidentno prisustvo smrti.
I zaista, tanatiko, samodestruktivno u malom oveku e prevladati i on e mladu
ljubavnicu, u strahu da ga sluajno ne izda, usmrtiti. Ako je bilo ikakve anse da se izvue
iz situacije u kojoj se obreo posle otmice, a pogotovo posle smrti kidnapovanog deteta, on
se sada nezaustavljivo sruuje u ambis. Videemo ga uskoro na putu okasnelog pokajanja,
s krinkom na glavi, u koloni hodoasnika, kako na kolenima puzi ulicama Meksiko Sitija. U
crkvi e pasti, verovatno pokoen infarktom. U odjavnoj sceni slian prizor s poetka, Ana
felacira Markosa, samo to je sada on osmehnut i jednostavno kae: Mnogo te volim, Ana...
Jedan filmski kritiar se nad Bitkom na nebu zapitao: novi Tarkovski ili opskurantski meksiporno? Rejgades kae: Na kraju ne kaem da je raj to to e ti neko popuiti. Kaem samo
da svi mi eznemo za nekim stvarima, za ljubavlju. Nada je najznaajnije oseanje koje
imamo.
Na asu hemije, devojica Jasna (Isidora Simijonovi) u poslednjoj klupi apatom
poverava radoznalim drugaricama da je upravo puila oletu (Vukain Jasni), mladiu
koji joj se dopada, u kolskom veceu. Jedna od njih pita koliki mu je, a mlada podvinica
razmie dlanove, ponosno pokazujui, i dodaje da mu je glavi ko bombonica. Ostaje da
verujemo devojici da je uivala, koliko je mogla kleei na kolenima na podu kabine sa
uavcem. Slika iz vecea malo pre ovog razgovora kao da pada u senku pornografije u jeziku.
Kod mladih junaka filma Klip (2012) srpske rediteljke Maje Milo pornografija je i u nainu
razmiljanja, u odsustvu bilo kakve moralne dileme.
Ovaj filmski par naturika daleko je od problematike kojoj je Rejgades podvrgnuo
Anu i Markosa, mladost ih jo uvek dri na sigurnoj distanci. Ali realnost u koju su potopljeni
jesu folkoteke (koje su nam devedesete godine ostavile u naslee), kao ista ogoljenost, nihilizam. To je njihov univerzum bez alternative; opscenost kia je primamljiva. Ikonografiju
dopunjuju Facebook i, naravno, mobilni telefoni. Sve se snima. Seks svake vrste, naroito.
U filmskoj formi novog doba, u kojoj se izmenjuju kao glumci ili reditelji, sve se belei,
sve se mora nekom pokazati, pa i samom sebi, da bi se uivalo u voajerizmu naknadnog
gledanja. (Pisac Trejnspotinga, Irvin Vel, rekao je da je amaterski porno karaoke novog
doba.) Maja Milo je rediteljski umeno povezala fenomensku vezanost mlade generacije za
svoje mobilne telefone s vizuelnom snagom slika nastalih na takav nain. U strukturi igranog
filma ovi klipovi su i subjektivna vizura njihovih autora i pseudodokumentarni zapis koji
doprinosi dramatici.
Uz malo spretne montae, bilo koja holivudska lepotica od onih koje vae za
celebrity, pod uslovom, jasno, da se i ona s tim saglasi, mogla bi da se nae usred uzbudljive
erotske akcije koja nita ne bi skrivala. Ovo je samo hipoteza, trenutno jednako udaljena od
realnosti kao i mala teorija Dona Votersa. Stvar je u kreiranju konteksta koji povezuje radnju
i njenog subjekta u semantiku celinu, do te mere sugestivno da e gledalac podsvesno,
iako poseduje pouzdanu informaciju o prisustvu dublera, efekte radnje pripisivati osobi ije
lice komunicira s njim. U ovom smislu, razumljiva je kontroverza koju je Klip izazvao scenama
seksualnog ina dvoje maloletnih junaka, naroito close-up felacija, ejakulacije. Rediteljka
je objasnila da su u scenama eksplicitnog seksa koriene usluge porno glumaca, kao i protetika. Objanjenje koliko-toliko skree panju onog dela javnosti uverenog u seksualnu eksploataciju dece, ali istovremeno donekle i diskvalifikuje Klip za potrebe ovog teksta. Ipak,
kontekst je nesumnjivo pornografski, a mehanizam njegovog delovanja delimino dovodi u
pitanje etinost rediteljkine eksplikacije. U svakom sluaju, Klip fascinira otvorenou i angamanom da svojim sredstvima progovori o debaklu drutvenih vrednosti koje vie ne
mogu da ouvaju ni autoritet porodice ni kole. Ostaje nam da verujemo da e i uz animalan,
obesmiljen seks, grubost i nasilje, drogu i alkohol, uspeti da odrastu i da prepoznaju neko
svoje bolje ja.
Kad jedan filmski kritiar otpone svoj prikaz tako to film u prvoj reenici nazove
bolesnim, bezvrednim i besramnim smeem, teko je verovati da e se do kraja teksta pojaviti
ma i traak nade za film i za reditelja. A ba ovako se famozni Roder Ibert 1980. godine
okomio na Kaligulu (Caligula, 1979) poznatog italijanskog reditelja erotskog i avangardnog
filma Tinta Brasa. Ebertovo miljenje izreeno je, naravno, na raun verzije filma u trajanju od
156 minuta, one koja obiluje pornografijom, kao i svim moguim perverzijama koje su se po
miljenju tvoraca filma idealno uklapale u portret jednog od najkontroverznijih rimskih careva.
Zvanina istorija nas podsea da se car paganin rodio 12. godine nove ere. Bio je
sin slavnog vojskovoe Germanika, koji je preminuo u Antiohiji, kada je Kaligula imao svega
sedam godina. Deak je jedini preiveo pogrom svoje porodice, koji je usledio po naredbi
tadanjeg imperatora Tiberija. Car je deaka proglasio svojim unukom i pozvao ga da s njim
povede neko vreme na ostrvu Kapri, gde je i umro, a na prestolu ga je nasledio upravo
mlaani Kaligula. Njegovo carevanje potrajalo je od 37. do 41. godine. Istorijski izvori kau
da je na poetku vladavine bio umeren i relativno zainteresovan za carske i dravnike
obaveze, ali da se ubrzo pretvorio u ozloglaenog tiranina koji se predavao bludu, bio surov
prema neistomiljenicima, da bi pred kraj ivota i poremetio pameu. Ubijen je u zaveri senata i Pretorijanske garde, a novi car je postao njegov epavi i nagluvi stric Klaudije.15 Kazenav
i Oe citiraju francuskog pisca Marsela uandoa:
S Kaligulom ulazimo u podruje iste psihijatrije, pred nama je sluaj mentalne
alijenacije jedinstven u analima ovjeanstva, jer se subjekt, obdaren rijetkom lucidnou
i izuzetnim darom izraavanja, razvija u posebnoj atmosferi, pod utjecajem neponovljivih
okolnosti kojima nema presedana. Luak iji nam je ivot dan na promatranje, raspolaui najveom moguom slobodom, izvodi iz nje cijeli repertoar bezumnosti, itav spisak
jo neuvenih zvjerstava, kao da je nebo poeljelo jednom iskuati ovjekovu prirodu
preputajui je samoj sebi, bez ikakvog sputavanja njezinih nauma, ne bi li pokazala
dokle je sve kadra otii u uasu.16
Filmski Kaligula (koga dijabolino igra Malkom Mekdauel) predaje se tamnim
strastima. Klanjajui se kultu boginje Izide, uiva u telesnoj ljubavi s sestrom Druzilom
(Tereza En Savoj), a oenjen je Sezonijom, najraspusnijom enom Rima (Helen Miren).
Svirepe ale hrane se inteligencijom onog ko ih izgovara; samoprozvani kralj - bog je imao
govornikog dara i elju da dri sve oko sebe u pokori, postajui vremenom i sam deo jednog
neprekidnog grotesknog teatra u kojem su krv i sperma prtali na sve strane. A u tom teatru
poasno mesto zauzimaju orgije. Fantazmagorino bludnienje i raskalanost svake vrste,
vaginalna penetracija, oralni seks (ak i eksplicitna scena ejakulacije u ustima jedne od uesnica), homoseksualni odnosi, nerazmrsivo klupko tela u kojem je bilo mesta i za kepece,
odurno debele, bogalje. U ljutnji, Roder Ibert se ogreio o Malkoma Mekdauela, ne pomenuvi njegov neverovatno ubedljiv glumaki doprinos, ali se pita otkud u ovoj kaljuzi od filma
i bardovi britanske scene Don Gilgud (Nerva) i Piter OTul (Tiberije)? Oni su tvrdili da nisu
znali da e snimci hardkor seksa biti ubaeni u filmski materijal. Ovu diverziju (zbog koje je
i autor scenarija, pisac Gor Vidal, odbio da njegovo ime bude na pici) pripisuju producentu,
bogatom vlasniku magazina Penthouse, Bobu Guoneu.17 To je samo delimino istina, jer
15
Robert Grejvz je o ovom rimskom caru napisao knjige Ja, Klaudije i Klaudije bog, na osnovu kojih je BBC 1976. godine
godine snimio seriju s izvanrednim Derekom Dejkobijem u naslovnoj ulozi.
16
Michel Cazenave, Roland Auguet, Ludi carevi, August Cesarec, Zagreb, 1990, str. 144.
17
Budet filma je iznosio preko 17 miliona dolara, to ga u ovom smislu i danas ini respektabilnim. Na filmu je radilo oko
2500 ljudi, a jedna od upeatljivih vizuelnih karakteristika ovog spektakla je i megalomanska scenografija. Pomenimo ovde samo
arenu u sceni brutalnog pogubljenja uprilienog za zabavu irokih narodnih masa, koja je zauzimala prostor tri fudbalska igralita, a
monstruozna sprava iji mehanizam odseca glave osuenika
Dobrodoli na orgiju
ta bi onda od slave erotomana ostalo za Tinta Brasa? Ibert tvrdi da Kaligula nije ni dobra
umetnost, ni dobar film, niti dobar porno. Da se zadrimo na poslednjoj negaciji. Iako su
neke pornografske scene upadljivo autarhine, posmatrano u celini, pornografija ima znaajno mesto u filmu. Ona nije bila tu samo da bi vizuelizovala Guoneovu i Brasovu prljavu
matu, njoj je dodeljeno da postane pozornica za komarna pregnua jednog oveka koji je
siao s uma. Zato pornografija ovde deluje prljavo i nakazno, zato ljudi u orgijastikom
zanosu, gonjeni animalnim instinktima, izgledaju kao da nasru jedni na druge, kao da grizu,
kao da jedu jedni druge. I zbog toga ovo i nije porno film u ultimativnom znaenju pojma.
Ovaj film se moe doiveti i kao rukavica u lice sistemskom poretku, ako se setimo da je
Tinto Bras jednom prilikom rekao da je on stavio muda i jednu veliku kitu meu noge italijanskom filmu.
Ako je Kaligulino ludilo bilo pogodan millieu za Brasovu filmsku sagu, jedna sasvim
drugaija vrsta bezumlja zastupljena je u filmu Idioti (Idioterne, 1998) Larsa fon Trira. Grupica
mladia i devojaka obrela se u nenametenoj kui u predgrau Kopenhagena, gde ih je
Stofer, njihov vo (Jens Albinus), okupio oko ideje odbacivanja buroaskog sranja. Nain
da se postigne osloboenje od stega materijalizma i vlasnitva je biti idiot, jer to je danas
luksuz koji ne moe svako da priuti. Svaki pripadnik novoosnovane komune spreman je
da krene u potragu za svojim unutarnjim idiotom. Oni su mentalno potpuno zdravi, ali
glume da su psihiki obolele osobe, kreveljei se, gestikulirajui, hodajui spazmatino. To
ine na javnim mestima, u grupi, u kojoj je jedno od nih voa i za taj dan normalan, u ulozi
staratelja. Oekivano, nailaze na razumevanje i saoseanje ljudi koje podvrgavaju neslanim,
hirovitim alama i gegovima, esto grubim, vulgarnim i besmislenim. Uvereni su da je to to
rade akt socijalne pobune, koji ima i terapeutsko dejstvo na njih. Sistem ija pravila, uprkos
trudu pojedinaca, ostaju prilino maglovita, biva naet kada grupi, gotovo sluajno, pristupi
Karen (Bodil Jergensen). Njena porodina situacija posle smrti deteta je drama kakvu niko iz
komune nije iskusio, koja za posledicu ima poputanje njene psihe. Ona je zaista bolesna, a
to je ini jedinstvenom u komuni.
Kada naprave veliku urku, oni e se u jednom trenutku spontano predati grupnom
seksu, i Fon Trir nam uprizoruje i eksplicitne scene heteroseksualnog odnosa. ini se da je
orgija, odnosno pornografija, neto to se moglo oekivati kao jo jedan izraz slobode, ali,
iako se veina valja po podu u masi tela, neki od njih ne mogu da uestvuju, verovatno
nasluujui da su lanom duevnom boleu samo delimino zatieni, i da ipak nije sve
dozvoljeno. Na delu je druga vrsta pornografije. Ona koja ogoljuje odrasle osobe koje ispoljavaju svoje u sutini malograanske frustracije tako to e nekoga izbaciti iz takta. Njihovo ponaanje je izgubilo nevinost igre, jer se ispod maski idiota pojavljuju blazirani
nikogovii.
Ovo je drugi film nastao po uzusima manifesta Dogma 95, iji su idejni tvorci bili
Fon Trir i Tomas Vinterberg. Pravila nazvana Zavet estitosti predviala su svesno liavanje
svega onog to produkcija filma uobiajeno podrazumeva: snima se iskljuivo na lokaciji,
nema dodatne scenografije, slika i zvuk se ne snimaju odvojeno, kamera je iz ruke, dodatno
svetlo nije dozvoljeno, jedinstvo mesta i vremena se podrazumevaju, itd. Sledei pravila, nije
nikakvo iznenaenje to je u Idiotima mogue videti kamermana ili snimatelja zvuka u kadru.
Ono to poseduje polemiki naboj je pretpostavka da je ideja filma zasluila klasian kinematografski pristup. A ideja je fascinatna. Iako na prvi poged trivijalna, pratei filmsku priu,
shvatamo da se u njenoj konsekventnosti nalaze vana pitanja i, mogue, vani odgovori.
Koliko god da seks nije bio tema Fon Trirovog filma, u ostvarenju Kratki autobus
Dona Kamerona Miela sve se vrti oko njega. Ve u uvodu filma svedoci smo neobinog
erotskog podvizavanja. Na prostirci u kuhinji, pod budnim okom male digitalne kamere,
mladi Dejms (Pol Doson) uporno pokuava (i uspeva) da stavi u usta sopstveni penis. Iz
aparatom. Autofelacio je samo na prvi pogled bizaran poduhvat, jer simbolino nagovetava
Dejmsovu otuenost i neispunjenost u vezi s ekstrovertnim Dejmijem (PiDej Deboj). U
nameri da ispitaju svoje emocije, dopustie Setu (Dej Brenan) da im se priblii. Mladii su
usred akcije meusobnog oralnog seksa, i mnage trois poprima neverovatno zabavnu dimenziju u trenutku kada jedan mumla ameriku himnu u anus drugom, a i ovaj je peva, ali
kao mikrofon koristi penis treeg. Dejmi i Dejms e otii u savetovalite za parove, ali
savetnica Sofija (Suk-Jin Li) ima sopstvene probleme: iako neizmerno uiva u seksu (reditelj
MIel dokumentuje njenu strast scenama nesimuliranog seksa s muem), nikada nije
doivela orgazam. Ona e potraiti reenje u razmeni informacija s pankerkom Severin
(Lindzi Bimi), koja zarauje za ivot u preskupom Njujorku radei kao domina na privatnim
sado-mazo sesijama: terapeutkinja e seksualnoj gospodarici pomoi da razradi komunikacione kanale s okolinom, a ova e nju poduiti vetini masturbacije na putu ka dobrom
orgazmu. Putevi ovih mladih Njujorana ukrstie se u klubu Shortbus iji je dobri duh transvestit Dastin Bond. Dok posmatraju ustalasano more tela zaokupljenih orgijom, on e rei
Sofiji: Sve je isto kao ezdesetih, samo je manje nade. Sofija se na poetku snebiva, ali je
on podsea na to da je i voajerizam uestvovanje.18
Iza prividno obinog naslova filma krije se dublje znaenje. On aludira na uti kolski
autobus uobiajen u SAD. Veina dece vozi se u dugakom utom autobusu. Deca sa specijalnim potrebama prevoze se u manjem autobusu (short bus), jer je i njih manje. Shortbus
je stoga mesto za one koji se oseaju manjinom, ali se ne stide da pred drugima govore o
stvarima koje ih mue u neprestanoj potrazi za razumevanjem i intimnou. U filmu nema
nasilja, ukletih sudbina ni mranih tajni koje razaraju psihe. Humor, karnevalizacija, prijateljstvo, nada, lan vital, sreni kraj, sve ovo Kratki autobus ini romantinom komedijom.
Ovo je romcom novog doba, u kom je seksualnost legitimno sredstvo ispoljavanja ljudske
linosti, uinjena vidljivom u filmu bez ostatka. Uprkos scenama otvorenog seksa, nije izazvao reakciju cenzora, to jest, dobio je samo sertifikat R18 (doputeno za gledaoce iznad
ovog uzrasta), nisu se oglasili ni anti-gej lobiji, ni konzervativni komentatori na medijima.
Film je uao u regularnu bioskopsku distribuciju u SAD. Komentator lista The Guardian, Piter
Bredo, zapitao se da li se to dogodilo zato to je Amerika napokon odrasla u shvatanju seksualnih sloboda, ili je nacija koja je u ratu sa samom sobom spremna za otvoreni hedonizam.
Iza kamere
Linda Rut Vilijams nas podsea na to da pol autora ne oznaava autorsku autentinost, niti predstavlja garanciju da e dela s ovom tematikom biti dosledno i jednostrano
predstavljena na liniji rediteljeve / pieve vlastite seksualnosti i perspektive. U svakom
sluaju, filmovi u kojima su i elementi pornografskog narativna sredstva, a iza kojih stoje
autorke, zasluuju da budu predmet dodatne panje, pogotovo kada predstavljaju kinematografske proizvode sa znaajnom porukom.
Jedan od njih je svakako Romansa X (Romance, 1999) francuske rediteljke Katrin
Breja. Zato ne mogu samo da ga volim, ili da ga mrzim? Zato ne mogu da budem ravnoduna? Pa ipak, misli su mi jasne. Za mene, onaj ko nije sposoban da me voli fiziki to je
baksuz, zaliv patnje. Ovako razmilja glavna junakinja, Mari (Karolin Duse), u introspekciji
izazvanoj nezadovoljstvom zbog injenice da njen mladi Pol, posle tri meseca zajednikog
intenzivnog seksualnog ivota, sada odbija da vodi ljubav s njom. Marin unutarnji glas je
glas naratora, iji ispovedni ton Breja koristi da svom filmu da ton intimnog dnevnika jedne
18
Jedan detalj iz Mielove pornotopije je svojevrsni oma. Sofija je dovela i mua u klub Shortbus, reeni su da budu u
kontaktu s drugim ljudima, ali da neprestano odravaju vezu. Za to e im koristi vibrirajue jaje koje e ona staviti u vaginu, a muu
dati daljinac. Ovaj gadget na sebi ima natpis The Realm of Senses Carstvo ula.
stana u zgradi preko puta, drugi mladi (Kejleb Stikls) ovu vratolomiju belei svojim foto
ene. Mari se neprestano preispituje, najee nemona da izbegne deprimirajue konstatacije. Preputa se eksperimentu, upoznaje Paola (Roko Sifredi), i ubrzo postaju ljubavnici.
Mari lei na stomaku, nepokretna, pasivna, dok Paolo ulazi u nju (poznato ime italijanske
porno scene, Sifredi, nosi svoju ulogu onoliko koliko ume, kao filmski ljubavnik u sceni eksplicitnog seksa je ubedljiviji, u krevetu je ipak na svom terenu). Mari eli fiziki kontakt, ali
shvata da je taj mukarac samo sredstvo, koje je ne pribliava cilju. Ona i ne pomilja da
uzvrati nenosti posle seksa, u njoj se meaju rezignacija i prezir: elim da budem rupa.
to je ta rupa vea, to je nepristojnija, to sam ja sve vie, moja intima, i vie se predajem.
To je metafiziki: nestajem u meri kurca koji me jebe. Tako se praznim. U tome je moja istota.
Mukarac koji e Mari odvesti korak dalje na putu neizvesne samospoznaje bio je
direktor kole u kojoj je radila (Fransoa Berlean). U malom stanu koji je uredio za potrebe
tajnih ljubavnih sastanaka (pozornica, kako kae, za njegove nastupe), otkrila je sklonosti
sredovenog gospodina. Uveren je da tajna njegovog uspeha kod ena, iako nije naroito
privlaan, lei u tome to razgovara s njima. On razgovara i s Mari, ali je i vezuje: zadignute
suknje, svuenih gaica, zapuenih usta (jedan od konopaca razdvaja njenu vulvu), ona kroz
ove seanse otkriva i nelagodu i strah, ali i neoekivanu bliskost s ovim ovekom.
Posle jednog iznuenog, nezavrenog seksualnog odnosa s Polom, od jednog sluajnog, zalutalog spermatozoida, Mari e zatrudneti. Plod narasta, ali ne umanjuje njene fantazije. Ona zamilja ene, meu njima i sebe, koje lee ne krevetima podeljenim zidom, tako
da im se vide samo gornje polovine tela. S druge strane zida je infernalni mrak javne kue,
iz rupa u zidovima raspusno vise rairene noge onih ena i, u prizorima kao iz pravih porno
filmova, mukarci se izmenjuju na njima. Pol je u pravu, misli Mari, ne moe voleti lice
ako i pika ide s njim. Iako e se uiniti da je dete na putu ponovo spojilo ljubavnike, bila je
to varka, jer Pol se odaje alkoholu i zanemaruje svoju trudnu enu. Mari polazi da se porodi
i ostavlja otvorene dovode gasa u kuhinji njihovog stana. Jo jedan eksplicitan prizor,
nepornografski, ali upeatljiv: glava deteta izviruje iz enske utrobe. Bebino iskliznue
napolje jedan filmski rez e sinhronizovati s eksplozijom u stanu. Sinu sam dala oevo ime,
opet sluamo Marin unutarnji glas, ako neko tamo gore broji due, da budemo jednaki. I
premda ponekad manirizovano i melodramatino, Breja svoje filmske postavke saoptava
inteligentno, smelo i provokativno.
Za razliku od refleksivne i senzualne atmosfere Romanse X, film Kresni me (Baisemoi, 2000) francuskinja Virini Depan i Korali Trin Ti donosi anarhoidni mek panka i brutalnosti. Ekranizacija istoimene knjige Depanove je road movie o Manu i Nadin, devojkama koje
posle velikih ivotnih lomova (Manu je silovana, a Nadin je izgubila prijatelja) kreu
ukradenim automobilom na putovanje na kojem e se preputati slobodnom seksu s nepoznatim mukarcima, a potom ih maltretirati, poniavati i ubijati. Roder Ibert kae da je ovo
film kakav je reditelj Noi bugija eleo da snimi porno, ali umetniki mada bi se sigurno
zamisilo nad tim kakvu bi prou na bioskopskim blagajnama imao ovaj bogomoljkin pristup
seksu, u kom mujak biva ubijen odmah posle kopulacije.
Rediteljka Depan je bila rtva silovanja, a ko-rediteljka Korali je bila porno glumica.
Njih dve su prepoznale, tvrdi Depanova, zajedniku viziju feministike borbe, avangardni
pristup i naklonost ka provokaciji. Izbor glumica za tumae glavnih uloga pao je na Karen
Bah (Nadin) i Rafaelu Anderson (Manu), francuske porno dive ije je iskustvo u ovoj oblasti
nesumnjivo dodatno doprinelo ubedljivosti seksualnih scena (mada njihovo realno glumako
umee nije ni proseno). Rediteljka Depan o nunosti tvrdih scena seksa:
Dati na filmu scene stvarnog seksa, bez dublera, bilo je od vitalnog znaaja,
kao da je to bilo prvi put da se prikazuje kako se ene jebu, ali i mnogo vie od toga.
Vreme je da se okona fragmentacija. Ove scene su morale biti stvarne, da bi se to dogodilo. Vreme je da se enama u potpunosti vrate njihova tela, kojih su bile liena. Da se
na.19
Iako Depanova tvrdi da se Nadin i Manu preputaju ivotu punim pluima i da ih
preko granice dozvoljenog teraju samo sticaji nesrenih okolnosti, teko je oteti se utisku
da su devojke, najblae reeno, psihiki potpuno neuravnoteene. Ako su i mogle imati razlog za osvetniki pohod na mukarce potera za Manuinim silovateljima, ili lov na glave
onih koji se slino ponaaju ispalo je drugaije, sve se pretvorilo u krvavi pir u maniru tucanje & pucanje, koji zapanjuje surovou. Film povremeno lii na nekakav tarantinovski
pasti, no, to nije mana, naprotiv, u tim preterivanjima uoljive su humorne i anrovske intencije. Problem je to je u makabristikom pohodu, koji se okonava smru jedne i hapenjem druge devojke, dominira (auto)destruktivnost koju teko opravdava bilo kakva
feministika pobuda.
Uspostavljajui relaciju pornografija enska seksualnost feminizam u tekstu
naslovljenom Zato ene gledaju pornie, Jovana Gligorijevi epitomizuje problematiku ene
ispred ekrana, dakle, i kao konzumenta porno filmova. I konstatuje da se odnos pornografije
prema enama nije promenio sve dok se nije promenio i odnos feminizma prema
pornografiji.20 U prilog ovoj injenici ide i film Prljavi dnevnici (Dirty Diaries, 2009), trinaest
pria iza kojih stoje vedske feministkinje, ukljuujui i Miu Engberg, koja je bila i producent.
Njen kratki film iz 2007. godine Svrimo zajedno (Come Together), kola u kom ona i njene
prijateljice kamerama mobilnih telefona snimaju svoja lica tokom masturbacije i orgazma,
predstavlja zaetak ideje zajednikog predstavljanja radova vie autorki u omnibusu Prljavi
dnevnici.
Zastupljene prie variraju u izboru tema i pristupa u njihovoj obradi. Ona pod
naslovom Koa (Skin, rediteljka Elin Magnuson) donosi prizore mukarca i ene u kostimima
koji poput uske i tanke arape boje mesa prekrivaju itavo telo. Oni se dodiruju i miluju,
neprestano pojaavajui intenzitet svog seksualnog uzbuenja, dok u jednom trenutku ne
ponu da prosecaju kostime, oslobaajui oi, usta, ruke i, naravno, genitalije. Kao ljubitelj
animiranog filma, ne mogu a da ne pomenem film Dildoman Ose Sandzen, o mukarcu koga
jedna ena smanji i masturbira njime (to priziva u seanje priu arlsa Bukovskog sa slinim
motivom). Flasher Girl, poludokumentarni rad Doane Ritel u kom je ona i glavni akter, predstavlja njenu egzibicionistiku ekskurziju na javnim mestima Pariza.
Prljavi dnevnici su podelili javnost. Jedna struja je stajala na stanovitu da je artpornografski film finansiran dravnim novcem hipokrizija, jer mejnstrim pornografija nikada
ne bi dobila istu finansijsku potporu. Druga strana je smatrala da, uprkos trash izgledu filma,
kojem su doprineli snimci kamerama mobilnih telefona, pa je podseao na low-fi video,
pornografija izgleda dobro i profesionalno. Nije manjkalo ni duhovitih, provokativnih komentara: novinar jednog od vodeih vedskih dnevnih listova film je nazvao kinder jajetom iz
pakla, specijalno napravljenim da bi isprovocirao demohrianske kolumniste. Tri komara:
pornografija, homoseksualne scene, i uz to je finansiran preteno novcem poreskih obveznika. Ovaj navod o dravnom novcu je posebno intrigantan, jer se deo novca u budet
filma Engbergove slio posredstvom vedskog filmskog intituta (SFI). Direktorka Instiuta, Sisi
Elvin Frenkel, osetila se prozvanom, pa je napisala pismo vedskoj ministarki kulture u kom
je naglasila da SFI ne podrava pornografiju i da su filmu odobrene finansije jer je njegov cilj
pokuaj novog pristupa u oslikavanju enske seksualnosti. Moda se direktorka ne bi odvaila
na ovaj prilino hrabar potez da se film nije bazirao na prethodno javno objavljenom manifestu. Njegovih deset pravila su ponudile izvesne trajektorije miljenja: 1) lepe onakve kakve
19
20
www.baise-moi.co.uk
Jovana Gligorijevi, Zato ene gledaju pornie, Vreme, br. 1147-1148, 2012.
povrate prava ena na njihovu istinsku seksualnost, da se muki pogled skloni s nje. Mukarci su uvek ti koji imaju problem sa enskim seksom, ali to je njihov problem, a ne
smo (doavola s bolesnim idealima lepote!, uzvikuju potpisnice), 2) bori se za svoje pravo
da bude napaljena (enska seksualnost ne sme da se prilagoava mukarevim potrebama), 3) dobra devojka je loa devojka (protiv kulturnih kliea koji etiketiraju nezavisnu
enu ludom ili lezbijkom), 4) zgromiti kapitalizam i patrijarhat (porno industrija egzistira
samo zbog patrijarhalnog drutva), 5) zloesta koliko to eli da bude (reci ne kad ti hoe,
da bi mogla da kae da kad ti hoe), 6) legalan i besplatan abortus je ljudsko pravo, 7)
bori se protiv pravog neprijatelja (protiv seksizma koji kontrolie ensku seksualnost), 8) ostani queer (identifikuj svoj pol kako eli, jer seksualnost je razliita), 9) koristi zatitu, 10)
uini to sama (napravi seksi film kakav eli).
Filmske pornotopije su, ako je suditi po najnovijim vestima koje stiu iz Holivuda,
na putu da postanu svojevrsne distopije. Slobodnije scene seksa oduvek su bile na meti cenzora, ali producenti ih u poslednje vreme sve uestalije izbegavaju, svesni da je starosno
ogranienje publike pretnja bisokopskoj zaradi filma, odnosno profitu. Stvari su se od prekretnikog Oiminog filma do danas oigledno promenile. Mada, kinematografija nije samo Holivud. Prisustvo, izraajne mogunosti i dometi pornografije u filmovima koji nisu pornografski
u uobiajenom znaenju predstavljaju osobitu vrstu izazova i za autore i za gledaoce, i moe
se oekivati da e i dalje biti motiva za obostrano istraivanje.
mirjana
urevi
Ona trojica su bar bila po krevetima. Triko se bacakao po svom sanjarei o rakiji. arko
je leao nepomino jer ga je opet uhvatila migrena, za sebe ne zna. Braa je uzdisao za
Aninim sisama koje je, ne zna kako, ukinula. Pa dobro, ako i ispeku taj jedan kazan rakije
za kune potrebe, sa ime se popodne sloio, moda cvrcne ponekad pa ih vrati na izvolte.
A pare mu nee vratiti, dogovorili su se da mu ovo to joj je danas uzajmio za morgid apciguje od kirije za sledei mesec. Ako je stvarno bilo za morgid a ne za ondulacije i ove andrmolje to je na sebe stavila.
Ana je pola noi provela na nogama, ispred otvorenog ifonjera na ijim je vratima
iznutra privreno veliko ogledalo. Prvo se, obuena i obuvena u novo, vrtela i zagledala iz
svih uglova koje pogledom moe da domai. Ne valja, nita ne valja. Ni nalik onoj arkovoj
goduri sa slike. Gole ruke koturska slanina. Haljina do struka jo koliko-toliko odstoji od nje,
a kako i ne bi kad je ufalovana da ne moe disati. Zato od struka nanie moe samo da
prebrojava jufke, na koju god stranu se okrene. Spreda stomak, ko slavski kola ucelo da je
progutala. Straga dva natrena duleka preseena gumilastikom od gaa, sve se ocrtava.
Duleci nasaeni na pozamane unke, tu je, na bokovima ponajvie zateglo. A moralo bi da
visi ko na onom francuskom bolnikom aungeru. Tako joj i treba kad kupuje negledu, ni
pitala nije za vei broj, u pravu je Triko. Ako je u pravu? Skinula je haljinu da pogleda istini
u oi, moda se i glacnula otkad dri kost, jede isto to i radnici s konstrakna, jaku hranu,
kakvu kod kue okusila ne bi, dobro, moda kad je svinjokolj, s Ginterom se no hranila, s
njim je ivela na visokoj nozi, al za tue pare, u oin i Ginter u ta ju je uvalio. Istina i nije
izgledala tako strano koliko smeno. Posebno u gornjem delu, ravan komad vrste svile, s
dve jadne, jedva primetne brusne, ukraen, istina, nom ipkom i ruicana, napravio je od
nje... Brau! I on ima vee sise od nje ovakve, kad eta po kui samo u lofjanci. Nasmejala
se ogledalu od muke i skinula grudnjak, auh, ovako je bolje. Prijatnije svakako, a da li je
lepe? Otrala je do vrata, okrenula klju jo jedanput i vratila se pred ogledalo. Da li je
lepe? Nikad joj niko nije rekao ima li lepe grudi, kako da zna? Velike su i teke, podvukla je
dlanove i podigla ih, na pregibu su bile vlane, moda su prevelike? Gae, to ovde zovu pantiz, su njene stare, ali malo noene, izlazne, doseu joj do pupka, nije htela da d jo dolar
za komplet s kraim nogavicama. Oslobodila je pupak, ovako je bolje? Kome je uopte do
gaa, pomislila je, skinula i njih, odaljila se dva koraka od ogledala, podigla ruke i provukla
prste kroz svoju novu, talasastu kosu za koju niko ne mora da joj kae da je lepa lepa je
i kritiki odmerila prizor pred sobom. Ja bih mene volela, pomislila je ne bez tuge. Bacila se
tako gola preko kreveta i onda je zapoeo drugi deo neprospavane noi, u kom su bezbrojne
mrave francuske bolniarke padale pred njom kao snoplje. Na brdo voa u podrumu ni
pomislila nije.
Odlomak iz romana Bunker Swing
te noi u
unkeru niko
nije Spavao.
ledene k
nenad
jovanovi
cke
Kada je Zlata skinula gornji deo kostima i kada su joj dojke isplutale, Boris zakljui
da je bolji svet mogu. Prividne pobednice nad gravitacijom, mlene lezde njegove devojke
oduzimale su jasnou seanju na neudobno putovanje: razvejavale su dim cigarete koji je
satima izbacivao putnik s autobuskog sedita ispred njenog i utiavale putnicu sa sedita
do puaevog, bledu crnku koja je desetinama puta otpevala hit Discipline kime dok su se
od Beograda prema Boki vozili mimo navrat-nanos podignutih kua i vegetacije naruene
plastinim otpacima. Poljubac koji jedini kupai u vidokrugu razmenie tog predveerja
bee iznenaujue hladan, i oni ga primie kao uzajamne uvrede: bez rei su zaplivali prema
obali i odljapkali do kue gde su iznajmljivali sobu.
Zlata upita vlasnicu, koja je za kuhinjskim stolom popravljala osigura, kada bi Boris
i ona mogli da veeraju. Reenica ne bee dovrena kada vlasnica napusti kuhinju korakom
ija je silina otro kontrastirala njenoj starosnoj dobi (toga dana, prilikom upoznavanja s gostima, pohvalila se da je prethodnog meseca navrila devedeset i osam). Napraviu kajganu,
rekla je Zlata, na ta Boris ree da odlazi u kratku etnju s intonacijom istovetnom njenoj,
pa je ispalo da njegov obilazak minijaturnog letovalita predstavlja uslov da jelo uspe. Video
je Zlatu kako, smejui se tome, brie suzu iz desnog oka. Potom emprese. Popeo se do
kue znamenitog narodnog heroja: nije odavala prisustvo ljudi. Kroz okno na severnom zidu
vide mrlju suneve svetlosti kako kosimice putuje unutranjou kue, smanjujui se i tamnei, brzo kao u filmskom kadru nastalom stop-trikom. elju da razmilja o herojstvima posednika kue pobedila je elja da jede kajganu, i on krenu nazad hodom kakav je asocirao s
figurama na likovnim delima s motivima Narodnooslobodilakog rata.
***
U tanjirima se utela kajgana, s pecivom u obliku ribica kao prilogom. Nezakonitoj
prodavnici u mestu, iju su vlasnicu Boris i Zlata zatekli kako brije noge pored gajbi s paprikama i groem, tog dana nije bio dostavljen hleb. Piva je, zato, imala u izobilju. Boris je napunio dve ae kockama iz ledomata i prelio ih penuavim napitkom. Aparat kupljen na
rasprodaji inventara hotela oteenih zemljotresom 1979, kako ih je obavestila gazdarica prilikom zajednikog obilaska njenog ivotnog prostora, trebalo je kombinovati s friiderom.
Motor ove druge naprave je davno otkazao, ali joj vrata i dalje zaptivaju kao na dan kada je
izala iz fabrike. Da bi hladila namirnice, u nju treba ubaciti po par kesa leda par puta na dan.
Kada Zlata ree da nee pivo, Boris nae i drugu au. Ledomat je zujao kao roj
metalnih muva. Dve nedelje s ovim zvukom, rekao je on. iveli! Iskapio je ukasti napitak,
a Zlata oborila pogled na tanjir.
festivalu koji se u zalivu odravao za vreme godinjeg odmora njegove devojke. U tvom sluaju deset dana, rekla je ona i noem gurnula dve ribice na zube viljuke.
U krevetu joj je, usporen litrom piva, nadlanicom desne milovao podlakticu leve
ruke. Ona je murela. Zbog hirurkog zahvata koji je nad njom bio izvren par sedmica ranije,
intimni telesni kontakt nije dolazio u obzir. Preciznije, u obzir nije dolazila prenetracija, ali
njih dvoje nisu razlikovali ta dva pojma. Ili, Zlata, pak jeste? Postojanje nekakve razlike izmeu prividno istovetnih poimanja ini se verovatnim u svetlu razlika koje postoje izmeu
naoko identine svetlosti meseca i neona (neka od te dve im je te noi osvetljavala tela), ribica od testa, ledenih kocki...
U broju prilagoenom potrebama sada nepostojeeg hotela, ledene kocke su nastajale uz zvuk koji se pojaavao u skladu s Borisovim i Zlatinim potanjanjem u san. Turista
pod suncobranom u Ulcinju, Herceg Novom ili Budvi osvrnuo se oko sebe, pitajui se odakle
dopire taj zvuk. Turistkinja u Budvi, Herceg Novom ili Ulcinju supruga turiste slegnu ramenima. Oboje su kolorisani bojama razglednica od pre zemljotresa. Opisana mentalna slika
jo ne bee u potpunosti iilela iz Borisove svesti, kada se on nae ispred dvodelnog kvadra
na kom logotip proizvoaa bee itak, uprkos tami. Iskljuio je ledomat i vratio se u krevet.
Iz televizora u vlasniinoj sobi dopirao je glas Faraona. Njegov brat ovde ima kuu, promrmljala je Zlata.
Potonuli su u san.
***
Sutradan, na putu za plau, zastali su kako bi Zlata iz pete iupala bodlju. To je
on, rekla je. Brat. Gledali su u Faraonovog brata kako izdaje komande pranjavim radnicima.
Behu prole etiri godine otkako je Boris poslednji put video svog brata. Ovaj se odselio u
Kanadu malo nakon poetka blokade Sarajeva, uz obrazloenje da ne eli da uestvuje u
cirkusu krvavih klovnova. Borisov brat je ovu metaforu, koja evocira starinske tetovae i klozetske grafite, verovatno preuzeo od nekog od svojih drugova sa zatvorskim staom. Kada
je zamiljao bratovljev ivot u Kanadi, Borisu je u svesti uvek iskrsavala slika s poslednjih
strana Kratkog pisma za dugo rastajanje. Glavni junak stie u tu zemlju u potrazi za bratom.
Pronalazi ga u umi gde ovaj radi kao drvosea pri vrenju velike nude i odustaje od
uspostavljanja kontakta s njim.
Zlata mu dade znak i oni nastavie hod. Premda je na plai bilo samo dvoje ljudi,
ova bee u potpunosti prekrivena pekirima. Lepo i uzvieno, parafrazirao je Boris naslov
Kantove knjiice koja mu je bila u ruci. Uoie go ljunak uza zadnju ivicu plae, pored hrpice
smea, i povijeniji nego malopre prioe nepopularnom mestu. Nije stigao ni do prve
take kad je spustio knjigu, pitajui se o poreklu mirisa mentola koji mu je golicao nozdrve.
Pogledavi smee iz ugla koji je omoguavao leei poloaj, vide bindu obojenu krvlju jarkom
kao petokraka. Ili pak kao rua u koju se taj simbol pretvorio pred raspad zemlje. Ili pak kao...
Boris uvide da nizanjem asocijacija poput navedenih pokuava da potisne onu primarnu asocijaciju na najneveseliju epizodu iz njegove i Zlatine istorije. On krui oko klinike u kojoj
se njegova devojka nalazi pod narkozom i nada se da e oseanje krivice izbiti iz njegovog
tela, kao znoj. Sada ju je poljubio i prebacio pekir preko podlaktice, a zatim primetio da bi
moda valjalo da iskoriste priliku i potrae Vesnu i Gagu Zlatinu najbolju prijateljicu i njenu
sestru iz Francuske. Leto su provodile u istom mestu. Boris je pretpostavljao da Zlata eka
da joj trag njegovog poljupca ispari s usana (onako kako njegova krivica, pre par nedelja,
nije) pre nego to ponovo neto kae. Pekir je ulepljen vakaom gumom, ree ona. Ima je
i u tvojoj kosi.
Kada su na terasi pod lozom bledom kao to e jednom postati seanje na nju
zatekli Gagu kako ia sestru, Boris poele da i sam izloi kosu otricama njenih makaza.
Ona je organizovala put, odabrala letovalite i pronala kuu. Van radnog odnosa i
bez uteevine, Boris ne bi ni poao na more da nije bilo poziva na gostovanje na knjievnom
Razlog je bio dvojak: osloboditi se vakae gume, i naruiti predvidljiv smer koji je, po njemu,
odlikovao svaki razgovor te tri ene. Ocenivi razmak izmeu Gaginih prednjih zuba kao
izvor njene ljupkosti, Boris se seti da mu je Zlata kada ga je poslednji put iala rekla da
za nju taj in poseduje erotsku dimenziju. Ne, nee traiti od Gage da mu isee kosu, odlui,
iskosa gledajui naizmenice najeenu kou butina mlade ene i jamice u njenim obrazima.
Behu istaknutije no to su bile kada ju je Boris video dok je jo bila verena sa ovekom koji
ju je kasnije napustio zbog neke senegalske plesaice.
Nakon to su uglas izrazili zgraavanje pekirima na maloj plai, dogovorie se da
narednog dana zajedno odu na veu. Dok su se Boris i Zlata udaljavali, Vesna im mahnu ne
pokreui trup, podseajui tim gestom na vladaoca ija je mo apsolutna, i kome je upravo
zato suena propast. Borisa ova pomisao najpre ispuni optimizmom, a potom, kada shvati
da propast Faraona nee biti prva kojoj e posvedoiti, suprotnim oseanjem. ta e propasti
prvo? Komad unke koji su poneli sa sobom? Ne. Iako se istopio led u kesama kojima je meso
bilo obloeno, tako da je sad kuhinjskim podom vijugao potoi s mirisom mesa i dima, sama
unka je jo uvek bila hladna. Mogao bih da nam nareem malo, rekao je, na ta Zlata zavrte
glavom. Stavila je dve kocke leda preko zelenih mrlja na pekiru, a treu prislonila uz slepljeni
pramen Borisove kose. Kao i uvek kada je poslovala, stvarala je atmosferu koju je njen
momak nazivao didaktikom. Zlata je prosvetna radnica, a profesije deformiu: samo profesorke, na primer, dre obrve onako kako to ini ona. Gotovo, ree Zlata uklonivi s vlasi
svoga momka komadie smrznute vakae gume.
Uvee su cvrci oponaali zujanje ledomata, a dodiri koje on i ona razmenie pred
san podsetie Borisa na koreografiju samoubice. Ne mogui da zamisli na ta je njihovo strahotno milovanje podsetilo Zlatu, on se naglo uspravi u krevetu. ta se desilo? pitala je ona.
Zujanje, odgovori on, ne odlazei da iskljui ledomat. arav je bletao poput fosfora.
***
U sauesnikoj tiini dokrivudae do velike plae, gde ih osupnu skaredna rugoba
tela rasporeenih na obali. Akne. Psorijaza. Opekotine. Tabani dopola metamorfozirani u kopita. Oevi jo i pokazuju tragove stida, dok je rodilje lako zamisliti kako i reenice prodahtane u budoaru zapoinju poput onih izgovorenih u javnom prostoru plae: Tata, dodaj losion;
tata, je l zna re za perun s dva slova? tavie, ove ene i mukarce, koji na svet gledaju
s kombinacijom poude i prezira karakteristinom za sredovenost, lako je zamisliti kako tu,
na plai meu kolutovima za neplivae i kesicama slatkia i defeciraju (a da to nema nikakve veze s Kratkim pismom za dugo rastajanje). Najave smrti su, uostalom, primetne ak
i na Borisovom i Zlatinom telu. Jedna, druga, trea... Boris je uzdahnuo nabrojavi celih deset
i uputio se ka senci kao prema zaklonu od malopreanjeg uvida. Osetivi da ga Zlata ne
prati, okrenu se ka njoj i objasni svoje udaljavanje napomenom da su jo uvek beli. Utom je
primetio pevaicu i puaa iz autobusa. Njihova tela, pak, nisu najavljivala propast: dojke
pevaice stajale su poput Zlatinih u morskoj vodi dva dana ranije dva dana minula uz zuj
sivog sanduka marke Obodin dok je snani mladi bludeo u prostor izmeu mora i kopna,
moguno zamiljajui vedriju budunost zemlje.
Utom je Vesna uznemirila vazduh, prilazei im iz pravca restorana u dnu plae, praena svojom osmehnutom sestrom. Ti razmaci izmeu jedinica... jamice u obrazima... peau
deuce... Ona sestra dva i po puta krupnija od one druge baci svoj pekir pored njihovih i
strovali se na nj. Kako ste, narode?, ree. Pogledala je najpre Zlatu, pa Borisa, pa kutiju keksa
koja je izvirivala iz platnene torbe. Nakon to je prihvatila Zlatinu ponudu da se poslui,
Vesna skrenu panju na podmlaujui efekat svoje nove frizure. Pokazala im je oba profila,
a Boris i Zlata su zaklimali glavama. On je potonju promenu poloaja na pekiru objasnio
eljom da vidi oi dama, iako je ono to je zapravo hteo bio bolji pogled na kostim useen u
Gagino meunoje. S naoarama za sunce na licu, pretvarao se da ita o lepom i uzvienom,
potajno gledajui u rez na njenoj vulvi, pri emu je uspevao i da uzme uee u razgovoru
o morskoj hrani, ceni benzina i filmskom pokretu koji se tih godina irio iz vedske.
zom s kakvim je Boris zamiljao da se u Kanadi izriu psovke. Boris potegnu iz flae piva s
oseanjem nadmoi nad enetinama, svojatajui medalje s etikete, a Vesna spomenu mogunost da te veeri odu u grad u kojem je Boris dva dana kasnije trebalo da nastupi na
knjievnom festivalu. Njihov rentijer e im ustupiti automobil, a sestre su voljne da kupe gorivo potrebno za put u oba smera. Nedostaje im samo voza, rekla je Vesna osmehujui se
svojoj najboljoj prijateljici. Boris se na to osmehnuo Gagi, koja uini isto to gledajui u oveka
iji se ten nije razlikovao od boje drvne grae od koje restoran bee sagraen. Dugaka
svetla kosa, miii i tetovae, meu kojima je samo jedna sadravala tekst: JNA 19. 5.
1981. Karikaturu virilnosti koju je ovek predstavljao upotpunjavae penis u stanju polovine
erekcije. ovekov izraz je bio u neskladu s njegovom figurom, odajui umor od ivota svih
ljudi ikada roenih u okvirima SFRJ. Jo uvek sam edna, rekla je Gaga udiui i, na vrhovima
prstiju, otila do anka po jo jednu flaicu koka-kole. Polovina erekcija potraja due od flaice preslaenog napitka. Pokretan vlasnikovom gestikulacijom, penis se pokretao levodesno, a Gaga gledala u nj s ozbiljnou izvetaa iz ratne zone. ega ima vie, pitao se
Boris; kalorija u flaici koka-kole ili kilometara do ratita, gde se zacelo jo moe osetiti bazd
friidera iskljuenih pre godinu-dve? Za vreme koje je Gagi trebalo da se vrati sa smernou
mlde i stane da prstima bez ikakve potrebe elja kosu, tetovirani ovek ve bee pretvoren
u senke.
Kada duina senki koje je etvorka bacala premai njihovu visinu, sastali su se kod
crvenog renoa etiri. Teko pali, rekla je Vesna nekarakteristino tiho. Boris zamisli malu
Vesnu u unutranjosti velike, kako upka listie biljke koju na narod u nekim prilikama zove
hou-neu, a u nekim drugim voli me ne voli me. Sad emo videti, odgovorila je Zlata
s udarnikim optimizmom i zvecnula svenjem kljueva koji joj je prijateljica prethodno tutnula u ruku. Boris i Vesna su seli nazad i njen pauli se pomea s mirisom ribe kojim je vozilo
odisalo. Zlata je gurnula klju u bravu i, nakon pauze, zamiljeno rekla da bi moda bilo pametnije da se svi osim nje ukrcaju tek poto automobil dospe gore, na put.
Posada napusti reno, izbegavajui poglede drugih lanova. Boris je posmatrao kako
bletavo vozilo opisuje polukrug, s meavinom straha da e automobil otii bez njega i nade
da e se to dogoditi. Trkom uvis, pri kom je Vesna zaostala, a Boris i Gaga se nali jedno do
drugog i mahinalno se dotakli, on pokua da istovremeni ispolji i prikrije ushienje to e
plan za vee biti ostvaren.
Riba. Pauli. Odahnjivanje uetvoro. Automobil je stao naglo i neumitno poput magarca. Svi sem oferke izaoe i pogurae reno, dok je Sunce sleva raslo i zalazilo, zalazilo
i raslo.
Pauli. Riba.
Gaga je pronala vreme da tucne i na francuskom se izvini za to pre nego to se
reno ponovo zaustavio. Razljuena to opet mora da izae iz kola, Vesna zamahnu vratima
ne gledajui iza sebe. Potkolenica one Borisove noge koja trenutak ranije bee dotakla asfalt
sprei vrata da uu u leite. On jauknu, a Vesna se izvini s upitnom intonacijom i tiho kao
to je malo pre toga obavestila Zlatu da je reno poluispravan, stvarajui svetlosne efekte
pokretanjem tankog ogrtaa iji zadatak bee da joj prikrije debljinu.
Svi magarci sveta su snevali kada je Zlata uvila kocke leda u zelenu vratnu maramu
koju je imala na sebi kada su se sreli prvi put. Tada je sedela za stolom u bati krcatoj suncem
i savijala list knjige drama Sema eparda. Autor je, odeven u kariranu noulju kakvu je tog
dana na sebi imao i Boris, na naslovnoj strani oslanjao bradu o dlan. Boris sede i zauze epardovu pozu. Teko, rekla je Zlata i povukla koka-kolu kroz modru slamku. Modrica se sad
uinila loginom posledicom njihove veze, zapoete jo pre no to je Sem epard prestao
da snima bioskopske, i poeo da snima televizijske filmove. Pokrivena vratnom maramom
iji je vor leao na Borisovom listu, modrica je kao u pesmi koju bi se on stideo da napie
zagluivala ledomat tiinom.
Gaga ree da je oednela, i kvartet se premesti u restoran, gde su se tri ene morale
zadovoljiti koka-kolom bez leda. Ledomat bee u kvaru, kako im je saoptio konobar, s izra-
***
Narednog jutra je za Zlatom dohramao do velike plae, zamahujui knjigom iz koje
je trebalo da izabere pesme za nastup. im dospee na plau, Zlata uoi Vesnu kako lei s
pekiriem na licu, a Boris Gagu u razgovoru s tetoviranim ovekom, koji je ponovo ili i
dalje? imao polovinu erekciju.
Prostrli su pekire i Boris otvori sopstvenu knjigu. Zavrnuo je ugao lista na ijoj je
prednjoj strani stajao broj 69 i zauo razgovor prijatelja pevaice i puaa. Kutravi mladi
je govorio devojci malih i napuenih usta, nesvestan da oponaa mimiku i gestikulaciju malogradskih aparatika. Ove su mu se, pretpostavljao je Boris, urezale u podsvest dok je itao
stripove o Zagoru i Velikom Bleku, ili u album lepio sliice fudbalera, uz roditelje pred televizorom. Mladi je kritikovao kasno buenje njegovih i devojinih saputnika, te njihovu nehigijenu. Povraa mi se od opuaka i ljuski jaja, rekao je, i Boris se seti da je u ruci pevaice
na autobuskoj stanici u Beogradu video kutiju na kojoj je krivim slovima bilo ispisano: JAJO.
Posle svega tri dana letovanja, radost preimenovanja kokoijih jajnih elija prevladao je uas
monotone ishrane. Kajgana je smenjivala prenice i prenice jaja na oko, dok je iz restorana
na putu koji predstavljae severnu granicu letovalita zanosno mirisala riba s ruzmarinom i
belim lukom. Jedno je bilo zamisliti kako letovanje poiva na jednoj namirnici kao pesma
Duana Kojia Koje na jednom stihu a sasvim drugo realizovati taj plan.
Zlata nadlanicom pomilova Borisa energinim i sitnim pokretom, kao da glanca pozeleneli novi. On joj se osmehnu na nain hohtaplera iz francuskog filma koji su jednom
zajedno gledali. Cele ove nedelje, svet mi izgleda kao ovaj film: crno-belo, rekla je Zlata dok
je poslednji kadar filma poplavljivala muzika simfonijskog orkestra. Tada su bili nagi i odisali
na sirovo jaje. I meni!, rekao je tada Boris i poljubio je. A sada kada behu gotovo nagi odgurnuo ju je usnama.
Umesto da odgovori kutravom mladiu, pevaica zakreta o oima u tehnikoloru.
Crno-beloj tehnici bee odzvonilo. Boris okrenu list sopstvene knjige, proita naslov Regula
fidei, i naglo se uspravi na pekiru. ta ti bi?, ree Zlata. Nita, odgovori on s tobonjom odsutnou. Neto ga je navelo da pogleda ka mestu gde je maloas video Gagu i Prijapa kako
uore. Umesto njih, vide svetlinu ije su granice stopala turista ponitavala i ponovo odreivala. Skrenuo je pogled na Vesnu: i dalje u poloaju u kom se nalazila kad su stigli na plau,
razmicala je i spajala prste. Najednom, zbaci pekiri s lica i pogleda Borisa. Neto ju je navelo da to uini.
Zlata je prevrtala kamenie pod rukom s izrazom s kakvim, zamiljao je, otvara
kolski dnevnik nakon to razredu postavi pitanje za peticu. Na osnovu injenice da je oklevala da mu pogleda u oi, Boris zakljui da i Zlata pretpostavlja da Gaga upravo kopulira s
tetoviranim ovekom. Hoe u vodu?, ree, na ta ona ustade kao na vest o neposrednoj
opasnosti. Boris je ukoraio u vodu, ignoriui hladnou i uzvike svoje devojke. Zapliva kraul
i zamorivi se ve nakon tridesetak zamaha promeni stil u prsni. Otresao je slane kapi s
lica i preotrio ka obzorju: vetija plivaica od Borisa, Zlata ga je prestigla za vie desetina
metara, iako je u vodu ula barem minut posle njega.
Vozai glisera su zastraivali plivae, naglo presumeravajui svoja plovila prema
njima. Konobar se umivao lozovaom, a zimzeleno rastinje se reeno jezikom poezije kakvu
se Boris nije stideo da pie pretvaralo u listopadno. Kada je izronila tik uz njega, Zlata izgovori re pesnik kao poentu zlobne ale. Boris je istresao vodu iz uiju, i neofolk muzika
odbijena o povrinu mora sad zvuae trostruko jae. Kroz promukli triler u reima ja i ti
u refrenu, uz ritam sintisajzera, Borisu se uini da uje rikanje tetoviranog oveka na seksualnom vrhuncu i celu JNA kako mu aplaudira. Hoemo kui?, ree. Ne jo, odgovorila je
Zlata i trgla se: te dve replike behu prve koje su razmenili kada je doao po nju u kliniku.
Tada, ona bee omamljena narkozom, kao on sada suncem. Sunce je mirovalo nad njima sa
svojim pegama i fakulama, ne znajui kuda tama ode kad ono sine, niti ta razlikuje poljubac
od odgurivanja usnama. Zagrlie se: bili su hladni. S intonacijom s kojom joj je u prolosti ci-
Uoie Vesnu na obali: nasukano mladune kita. Prila im je im su legli na pekire.

Pogledom prelazei s Borisove na Zlatinu knjigu, s njenog eira na njegove papue, zadihano je izgovarala fragmente reenica koje su se svojih znaenja tuile kao narodi i narodnosti nekadanje SFRJ jedni od drugih. Eno ti sestre, ree potom Zlata glasom tamnijim od
uobiajenog, a Vesna, neznano kako, izazva kripu ljunka, okreui se prema restoranu. U
njemu je Gaga sama sedela za stolom u senci, pred punom flaicom koka-kole. Vesna vrati
pogled na suprotnu stranu i, prsta uprtog u kutiju u platnenoj torbi, ree: Jesu li to medenjaci?
Boris svojoj devojci kaza da se povlai kako bi uvebao recitaciju. Valjda kazivanje, rekla je
Vesna i zagrizla medenjak. Boris klimnu glavom i saplete se, hodajui unatrag ka estaru za
plaom. Izgovorio je naslov one svoje pesme koja je predstavljala kola Rilkeovih, i stihova
nemake grupe DAF, i sa spokojem vernika skrenuo pogled s raskriljene knjige na peanu
zaravan dovoljnu veliku da se na njoj oprui dvoje ljudi. To se dogodilo ovde, rekao je kao da
naglaava presudu i sklopio knjigu. Zamislio je tetovau s motivom krvavog klovna kako se
na Prijapovim leima iri i suava u ritmu njegovih i Gaginih kopulacionih pokreta, i nju kako
pratei taj ritam ponavlja: Oui! Seo je na tle s namerom da, gledajui ka moru, pomisli
na sve velikane ljudskog roda koji su ikada gledali ka moru. Stigavi do treeg, ustade i unutranjim uhom u Zlatu kako ga pita: ta ti bi?
Bee istovremeno eljan njenih grudi i nespreman za trud koji su ove iziskivale. Da
je uzviknuo: Svet je prevelik! kao to je u tom trenutku poeleo da uini Zlata, njeni i njegovi prijatelji, te najvei broj svih drugih ljudi koje je poznavao, optuili bi ga da zagovara
izolaciju Savezne republike Jugoslavije od ostatka sveta, a time i da podrava sankcije meunarodne zajednice. utao je.
***
Kada su Zlata i on uoili korpiju u uglu prostorije izmeu njihove i spavae sobe
vlasnice kue, njegova devojka izgovori ime tog zglavkara usplahireno, a on pak mirno. Vlasnica bosom nogom zgazi ivotinjicu jednom, dva puta, triput i rep mrtve korpije opusti
se brzinom kojom se, nakon snoaja, oputa ljudski penis. Gotovo, rekla je devedesetosmogodinjakinja znaajno (kao da najavljuje kraj njihove zajednike putanje), i neodreeno
klimnu glavom (kao da izraava slaganje s bilo ime to bi oni mogli odluiti).
Gladan sam, rekao je Boris, i Zlata ree da planira da pohuje tikvice. A unka?,
rekao je on opominjuim tonom. unka je propala, odgovori ona. Boris je coknuo i otvorio
pivo, seajui se kako je po umi u Deliblatskoj peari skupljao granje za dimljenje te unke,
a njegove baba svaki put kada pred nju baci pregrt granja uzvikivala je: iv bio! Misao
mu tada bee budistiki bistra, kao to je sada bila hrianski mutna. Ispio je au naiskap,
dozvoljavajui misli o znaaju neodreenosti i neodreenosti znaaja da se pomuti brzinom
ulivanja alkohola u krvni sistem. Na zidu je stajala slika Bogorodice s Hristom, u useke ijeg
rama behu zabodene dve manje slike: Faraonova, i slika Alana umaka.
Ja odoh da peglam koulju za nastup, ree on. Kua ne raspolae peglom, uzvratila
je Zlata. Pitala sam gazdaricu. Boris upre kaiprst uvis i osmehnu se poput hohtaplera iz
francuskog filma koji su jednom zajedno gledali (prepletenih prstiju i ljubei se svaki put
kada bi muzika preplavila scenu). Prostro je koulju na sto i po njoj rasporedio kocke leda.
Otac me je nauio ovom jednostavnom triku, ree. Kada se led rastopi i koulja osui, bie
kao tek izala iz hemijske istionice. I od mlaih se da neto nauiti, odgovorila je Zlata,
tonom kojim je ranije tog dana, u moru, izgovorila re pesnik.
Veerali su. Svaki zalogaj unke koji bi uzeo, Boris bi prethodno onjuio i pogledao mu
zelenkast sjaj. U gluvo doba noi, naglo se uspravio u krevetu. ta ti bi?, ree Zlata. Zlo mi je.
***
tirao Novalisa i traio joj da mu ispee palainke, Boris ree da se Gaga tuca s metaninom
i Zlata bezizraajno klimnu glavom.
Dve kapsule flonivina, meutim, osposobie ga za put i on u Festivalski Grad stie

uz promukli triler rei ja i ti s radija ofera, uspevi da pri tom ne izguva koulju. Da se
radilo o najpopularnijem turistikom odreditu u zalivu, podsetio ga je susret s drugaricom
iz srednje kole na desetom nainjenom koraku: sudarili su se ramenima kada se Boris okrenuo oko sebe, zakopavajui ruksak. Drugarica je upravo otvarala pakovanje raznobojnih ivotinja od marcipana i Boris se seti kako je, nekoliko meseci ranije, pod udarima koave
odluivao da li da poslednji novac u depu da za taj artikal (za Zlatu) ili za flau makedonskog
vina (za sebe). Odabrao je vino. Mlada ena je otkinula glavu jarca i stavila je u usta. Boris
je sumirao negativne utiske koje je ostavila na njega: prvo, nije ni pogledala slatki pre no
to je poela da ga vae; drugo, propustila je da ga ponudi marcipanom. Ne uspevajui da
dokui ta je tree, Boris izjavi da te veeri nastupa na knjievnom festivalu u gradu. Moda
bi to zanimalo Malikia, drugarica ree mljackavo i u usta ubaci jarevo telo. S njime sam
ovde, dodala je. To je tree, zakljui Boris, najednom uoavajui ogromnu slinost izmeu
svoje kolske drugarice i srpskog klasika trideset godina starijeg od nje. Doite, promuca
Boris i na tren izgubi ravnoteu. Imao sam trovanje, pa sam malaksao, objasnio je Malikievoj
mladoj dvojnici, koja sad bee polovila psa, upirui u svog kolskog druga pogled kao s one
strane zatamnjenog stakla.
On zatim oseti nagon za pranjenjem i u nekog kako uzvikuje njegovo prezime iz
bate prvog lokala na koji je naiao. Nad jednim od stolova bee podignuta ruka Obrenova,
s kojim je Boris trebalo da nastupi. Drugi ovek za stolom, Karakaevi, upravo je uzimao
gutljaj pia. U oveku izmeu ove dvojice Boris prepozna doktora Dubianina, strunjaka za
postmodernu. Trenje nogu stolice o kaldrmu stolice koju je za Borisa od susednog stola privukao doktor zvualo je kao njegova utroba maloas, dok se rastajao od Malikieve dvojnice. Boris se s kolegama piscima rukovao uz napomenu da mora u toalet. Toalet je u
uasnom stanju, upozori ga doktor. Vlada nekakav stomani virus i svaki drugi ovek u gradu
ima dijareju. Boris utanjem pokua da izbegne izjanjavanje po pitanju pripadnosti toj kategoriji ljudi, ali uvide svoj neuspeh kada je doktor nakon to se Boris vratio iz smradnog
nunika zadrao na njegovim oima inae vazda lutajui pogled, i rekao da proliv kolektiva
predstavlja jasnu potvrdu validnosti koncepta decentralizovanog subjekta i u naem, postkomunistikom drutvu.
Konobarica stade do Borisa. Karakaevi pohvali prvijenac. To uinie i Obrenov i Karakaevi. Pijem neki lek, rekao je Boris. Imate li aj od nane? Konobarica klimnu glavom i ode.
Obrenov je zadenuo paleve za tregere i pohvalio Borisove pesme u Letopisu. Karakaevi odobri pohvalu, a doktor ree da nije stigao da proita broj zbog knjiga koje mu
je, par sedmica pre toga, donela roaka iz Pariza. Zahvalan za oslobaanje od pritiska koju
mu je doneo Karakaevi, Boris upita kolege po peru jesu li za jo po jednu. Nema te reenice
koja popravlja raspoloenje srpskog pisca onako pouzdano kako to to ini i najgore alkoholno
pie, pod uslovom da je besplatno. Maloas predmet doktorove poruge zbog svojih stomanih tegoba, Boris postade najomiljeniji lan grupe kada su nove koliine rakije sletele pred
literate. Sigurnost je prevazieno, modernistiko oseanje, rekao je doktor kucajui se s Karakaeviem i Obrenovim. Umesto da ga pita ono to je zaista eleo da zna moe li Dubianin da ita misli Boris ree: Jeste li sigurni u to? Touch!, odgovorio je na to Obrenov. Ne
mora ovek pratiti francusku teoriju da bi znao poneku frazu jezika te zemlje, primeti Dubianin i srknu lozovau. Fokusiranom na objekat sasvim blizu njegovim organima vida, oi
mu behu ukrtene. Sant, uzviknuo je Boris i podigao olju s ajem. inom ija je prividna
svrha bila smanjivanje tenzije, postigao je upravo suprotno. Jo jednu turu, Marija, rekao je
doktor, glumei strast izgovaranjem tih rei kroz zube. Poljubio je konobariinu nadlanicu,
koju ova smesta zatim obrisa o suknju. Dunost svake knjievne generacije jeste da pripremi
narednu za ono to je eka, promrmljao je doktor. A eka je ne mnogo vie od lozovae.
Sasuo je sadraj jo jedne aice u grlo dok se Karakaevi kod Obrenova raspitivao o honoraru. uvi da se isplata vri pre nastupa i u gotovini, Boris odlui da plati jo jednu turu
pia. Time e, raunao je, neutralisati negativan utisak koji e proizvesti naglo povlaenje
Blagajnik nije bio u kancelariji. Otac mu se objesio, objasnio je organizator festivala

odsustvo svog kolege, vrtei oko prsta klju sobe namenjene Borisu. Nekoliko minuta kasnije,
Boris se zgri u hladno-vlanom krevetu te prostorije psujui babu, budizam, Deliblatsku pearu, svinjokolj i hrianstvo. Pre nego to je utonuo u san uvide da je zauzeo istovetan poloaj tela kao Zlata kada ju je prvi put ugledao u krevetu klinike. Uinilo mu se da je jo uvek
u snu kada je, ponovo dospevi na trg, video Dubianina kako i dalje pije. Zaplitao je jezikom,
priajui ljudima za stolom Paviiu, elmau, Nikodijeviu i jo dvojici koje Boris nije prepoznavao kako su Derida i on, igrajui u Parizu 1980. fudbal na male golove, anticipirali
raspad Jugoslavije i ratove na teritoriji te zemlje. Dobili smo protivniki tim sa etiri - jedan,
ree. Bolje da ste spreili zemlju da se raspadne, rekao je jedan od dvojice Borisu nepoznatih
ljudi. Doktor mljacnu i obliznu se dok mu je Boris prilazio slea. Pre no to je stigao da ga
oslovi, Boris u slivanje tenosti na kaldrmu: strunjak za postmodernu je urinirao u stolici.
Uzmiui, Boris se seti epizode u kanadskoj umi u Kratkom pismu za dugo rastajanje i uasnu se od bratske povezanosti s Dubianinom, koju je ta asocijacija implicirala. Preznojio se
i osetio muninu. Bilo je vreme za flonivin. Za nastup. Za rastanak sa Zlatom.
Boris je itao svoje stihove s priglupim ubeenjem spikera RTS. Podigavi po drugi
put pogled ka publici, primeti svoju drugaricu iz srednje kole u drutvu Malikia. Ruke mu
behu prekrtene, brada prilepljena uz grudi, pogled oboren na sjaktave cipele. Uvijajui pramen oko kaiprsta, drugarica mu je pogledom poruivala da je on tu radi nje i Malikia, a ne
ona i Maliki radi njega. Oborio je pogled na papir i proitao jo nekoliko stihova. Kada se
Borisove oi naredni put zaustavie na ljubavnom paru, ruka ivog klasika bee na butini
tamaniteljke marcipana. Boris zamuca, primetivi u poslednjem stihu svoje pesme re marcipan, ali je nakon kratke pauze izgovori s odlunou s kojom je Tito Staljinu rekao ne. Zau
aplauz. Doivljeni izvoaki uspeh ohrabri ga da pogleda u pravcu gde je maloas sedeo
Maliki s ljubavnicom: njihove stolice su sad bile prazne.
Boris je ostatak veeri proveo oslukujui amor turista. Sve ujne reakcije na senzacije koje prua grad namenjene su drugima, ree Karakaeviu i Obrenovu. Oni ga obavestie da im je Dubianin, nakon petnaeste lozovae, priznao ili se pohvalio nisu znali da
je spavao s Mielom Fukoom. Fukao Fukoa, rekoe uglas. Sve je pornografija, dodao je sebi
u bradu, rastavi se od kolega.
***
Revoltiran nemogunou da podigne honorar i narednog prepodneva, odlui da
se u Strmi Gradi vrati jo istog dana. ekao je autobus u najskromnijem ugostiteljskom objektu koji je pronaao, s rezeda zidovima i portretom Broza osutim muvoserinama. Jedini
drugi gost kafane, mladi apanin oputene donje usne, pio je kafu s vinjakom i alio se na
dosadu. Jedan je abac, promrmljao je Boris i poruio lincuru.
Desetak minuta nakon to rakijom zali kapsulu flonivina, apanin poe da vibrira:
njegova glava; njegove ake; njegove papue.
Vinjak-kafa. Kafa-vinjak. Dododosasasadnodnodno.
Boris je platio i pred njime se stvori autobus: etvrtasto i sivo vozilo bez prozora,
marke Obodin. Ciganii koje je u etnji prethodne veeri video kako prose pravei se gluvonemi, sada su stajali u suvoj senci i doaptavali se na latinskom. Mulier est hominis confusio, ree jedan. Habent sua fata libelli, ree drugi. Zakiljio je: na nekoliko kilometara
udaljenosti vide pogrebnu povorku i, meu oaloenima, dugobradog i dugokosog blagajnika kako se saplie o svoju dugu bradu i kosu. Nebo imaae boju jarca od marcipana. Ne,
konja od marcipana. Nebo imaae boju upotrebljene binde.
Kada polazimo?, pitao je Boris ofera i dobivi odgovor dao se u trk ka crkvenoj
knjiari. Gonila ga je snana potreba da doe u posed knjige Sv. Jovana Lestvinika. Trei
koje je planirao. Daleko si bolji pesnik od Obrenova, apnuo mu je Dubianin dok je Marija
po stolu rasporeivala nove aice. A tek od Karakaevia...
nazad, kupljenu knjigu baci u kantu za otpatke. Prodavaica je bila isuvie militantna, objasnio je svoj in dok je plaao kartu, iako mu voza nije posvedoio. ovek za volanom se za
zbunjivanje osveti zakidanjem na kusuru. Boris je stigao tek da obrie znoj sa ela dok se
obodin nije zaustavio u Strmom Gradiu. U bati restorana koji predstavljae severnu granicu
mesta, neosmehnute, obedovale su Zlata i sestre. Videvi Borisa kako prilazi ulazu u restoran, njegova devojka obori pogled na tanjir i na viljuku nabode malenog glavonoca: izgledao je kao poslednji postojei primerak svoje vrste. Boris zadihano objasni svoj prevremeni
povratak i Zlata ga, glasom produbljenim zalogajem, upita je li pio.
Boris uzviknu: Konobar!
Gaga se zagleda u nokte na stopalima.
Vesna natopi sredinu hleba maslinovim uljem iz ovala.
Najhladniju flau piva koju imate, ree Boris konobaru, koji mu sklopljenih oiju
upade u re: Ovde se slui riba, a uz ribu se pije vino. Boris na to nemo strugnu iz bate,
ostavljajui iza sebe ene s obrazima naduvenim od zalogaja.
***
Gazdarica je, pred oljom toplog mleka, sricala tekst ukaste dopisnice, na ijoj je
zelenoj potanskoj marki stajao Kip slobode, a Boris punio kesu ledenim kockama. Kuda e
s tim ledom?, ree starica. Daleko, nano, odgovori Boris na nain na koji je prethodne veeri
izgovorio stih u kom se spominje marcipan. Starica nastavi da srie: Njojzi rei... da je kufer
tamo... e sam i rekao da e biti... jer Mihajlo nije... nije... fukara. Radilo se o pismu brata
devedesetosmogodinjakinje, loaa iz Njujorka kome se svaki trag izgubio naglo, kako se
tragovi obino i gube.
Faraonov brat, koga je trenutak kasnije video kako u svojoj bati, na meseini, stoji
utei i prekrtenih ruku, delovae mu kao otelovljenje daljine. Ne uprkos tome to ga je od
oveka delilo tek nekoliko koraka, nego upravo zato.
Malo kasnije, Boris je u bati restorana iao od stola do stola s dobrostivim elanom
uesnika u mobi. Zlata i sestre ga pratile pogledima iz istog ugla. Iz istih oiju?
Distrubucija leda povea nivo buke u bati, i Boris dozvoli Zlati da mu s usana proita: Ostavljam te. U autobusu je listao neproitanu Kantovu i neproitanu Lestvinikovu
knjigu (kako se ispostavilo, samo je umislio da ju je bacio), ponavljajui u sebi ime proizvoaa tog vozila: Mercedes Benc, Mercedes-Benc, Mercedes-Benc.
Sava
damjanov
(li) pornoS?
Eros i Pornos kao dva komplementarna, ali i sukobljena principa, ve vekovima egzistiraju u kulturnoj tradiciji: katkad u njenim glavnim tokovima, katkad na njenim graninim podrujima kao svojevrsna alternativa. Epohe koje su erotsko u lozoji, umetnosti ili raznim
vidovima folkora doivljavale kao legitiman i sasvim slobodno tretiran fenomen, nisu
povlaile otru distinkciju prema pornografskom (ma kako poimale taj vieznani pojam!)
za razliku od onih koje su erotizam, a shodno tome i pornograju, vezivale za raznovrsne
tabue i konfrontirale sa sistemom zvaninih (prevashodno moralnih!) normi i kanona. U tom
kontekstu, narodna kultura uvek je imala specian poloaj, poto je mimoilazila direktne
mehanizme kontrole karakteristine za visoku, ocijelnu kulturu i uspevala da pronae
svojevrsne meuprostore u kojima se iskazivalo najire drutveno i civilizacijsko sloboduomlje: naravno, senka pomenutih mehanizama ipak se nadvijala i nad njom, utoliko vie
ukoliko su idejni i ideoloki kodovi vremena bili rigidniji prema ulnom, telesnom, seksualnom. Prepoznatljiva je, na primer, cenzura koju je na tom planu donelo hrianstvo, ali i drugaiji senzibiltet koji su predhrianske tradicije negovale, a koji je (manje-vie modikovan
i prikriven) nastavio da ivi kroz folklornu predaju i u novim vremenima, te da produkuje
bujnu erotograju zvanino, to jest iz perspektive vladajuih drutvenih, religijskih i kulturolokih normi, ocenjenu kao diskurs na opasnoj granici pornografskog.
Konfrontiranje erotskog i pornografskog u dananje doba, brojni pokuaji da se teorijski
osmisle razlike i granice izmeu ta dva fenomena, svakako su u kontradikciji s realnou
koju ivimo, te s masmedijskom i umetnikom praksom. Takve probleme tradicionalna kultura ne poznaje (barem ne kao relevantne!) ili ih je reavala raznovrsnim pokriima za direktnu, lascivnu, vulgarnu tematizaciju telesnosti i seksualnosti.1 Meutim, pravo pitanje
povodom pornograje glasi: da li je ona neto to se odnosi iskljuivo na sferu erotike,
poto se najee upravo za nju vezuje i poto je ta oblast najpodlonija drutvenoj cenzuri?!
Da li su tabui u toj sferi prisutniji nego u mnogim minulim epohama (bez obzira na to to ih
realnost nemilosrdno demantuje!) i da li mi danas nakon poslednje seksualne revolucije,
u vreme hipi pokreta ulazimo u neokonzervativizam koji e legalizovati nagonske,
podsvesne i destruktivne sile u veini drugih ispoljavanja osim u ovom, iskonskom i nadasve
1
V. recimo esej Viktora megaa, O Povijesti knjievne sablazni (u knjizi Knjievnost i zbilja, Zagreb 1982). Naravno, nije
humor bio jedini alibi te vrste, iako je najdelotvornije funkcionisao: religijske nehrianske ifre takoe, potom...kritika erotografija prosvetiteljstva, najzad sami obredi i rituali u narodnoj kulturi... O tome sam pisao u vie navrata (v. Sava Damjanov, Novo
itanje tradicije, Novi Sad 2002, str. 183-251).
eroS
kreativnom?! Ako nesputani, slobodni umetniki govor o seksualnosti ne bi trebalo da izaziva

zgraanja i zabrane u civilizaciji koja tu istu seksualnost u samoj stvarnosti promovie sasvim
otvoreno, a u kontekstu mode, ponaanja i nasleenih moralnih normi moda liberalnije
nego ikada u istoriji, ta je onda uistinu pornografsko (dakle ukoliko taj pojam izmestimo
iz politiki, drutveno i kulturno represivnih, to jest manipulativnih mehanizama)?!
Totalitarna drutva, odnosno totalitarne ideologije i organizacije koje ga predstavljaju,
veoma su restriktivni (konzervativni) prema seksualnim slobodama i prema svakoj (pa i
erotskoj!) estetizaciji telesnog, ma kako se inae prikazivali ma kojim religijskim, politikim
ili duhovnim uverenjima interpretirali svoju valjanost. S druge strane, istinsko oslobaanje
ljudskog bia podrazumeva i istinsko otvaranje svih njegovih potencijala, pri emu upravo
u sferi kreativnog i misaonog nikakva ogranienja nemaju opravdanje, ponajmanje ona koja
su zasnovana na dogmama i tabuima: drugaiji odnos trebalo bi da bude u samoj ivotnoj
realnosti, gde se nuno uspostavljaju izvesna civilizacijski determinisana pravila u svim
dimenzijama (ne samo u erotskoj!). Konzumiranje umetnosti, lozoje i uopte kcionalnih
sadraja ipak je stvar linog ukusa i izbora, dok egzistencija u samoj materijalnoj stvarnosti
ne omoguava toliki stepen individualne izbornosti i umnogome je deo carstva nunosti:
savremena evropska i zapadna kultura te relacije dovode u inverzijski, nelogian i neprirodan
odnos, postavljajui neuporedivo stroe norme prema svetu umetnikog, intelektualnog i
ire gledano virtuelnog, nego prema svakodnevici i najstvarnijem, konkretnom ivotu i
iskustvenoj praksi egzistencije. Moglo bi se ak rei: u savremenoj civilizaciji koja se temelji
na takozvanim evropskim i zapadnim vrednostima iji je deo i srpska kultura! mnogo je
vie dozvoljeno u svim oblastima javnog i privatnog (to jest u spoljnoj realnosti!) nego u
umetnosti ili drugim vidovima duhovnog (pre)osmiljavanja stvarnosti: ono to podlee
tabuima ako je estetski, nauni ili lozofski fenomen, mimo je tih istih tabua i represivnih
kanona ako se ispoljava u svakodnevnom ivotu!
Navedeni paradoks moe se pratiti od najviih, elitnih drutvenih sfera kakve su politiki, poslovni ili religijski establiment, pa sve do socijalnog dna u kojem tenja za telesnim
i egzistencijalnim hedonizmom predstavlja neskriveni ideal ideal koji je u udnoj korelaciji
s anahronim tabuima (recimo, kod nas onim vezanim za religijsku i nacionalnu mitologiju!).
Ipak, najkarakteristinije i najdrastinije su inverzije vezane za takozvanu elitu, koja po logici
stvari upravo formira ocijalne moralne norme (dakle i one u isprepletenoj mapi erotskopornografskog!): mnogi obrasci ponaanja kakvi se tu pojavljuju strogo su kritikovani,
neretko i cenzurisani ako se pojave u umetnosti ili drugim vidovima duhovno-kreativnog
diskursa. Kako bi na primer - prola knjievna glorikacija (desadovskog tipa) seksualnih
aktivnosti visokog klera, poslovnog ili politikog establimenta, koja se dodue briljivo skriva
od javnosti, ali ipak esto dopre do nje?! Kako uistinu prolaze knjievne problematizacije
(rableovskog tipa) tih istih aktivnosti ili knjievni jezik zasnovan na samoj jezikoj realnosti,
proet lascivnom i vulgarnom leksikom koja se povremeno otme i eliti u manje-vie
zvaninom kontekstu?! Da li knjievnosti (i umetnosti) barem takozvanoj visokoj!
dananja civilizacija daje mueniki oreol sakralnog, ozbiljnog, etiki uzornog, dok se drugde
obine ljudske slabosti prataju: da li pornograje ne sme da bude u kanonizovanoj sferi
kreativnog i duhovnog, kako bi ona nesmetano ivela u ostalim sferama?!
ta pojam neprihvatljivo-pornografskog, nasuprot prihvatljivo-erotskom, u savremenom
svetu zaista znai, kakvi su njihovi istinski (tobo razliiti!) sadraji?! Ako je tradicionalna
kultura podrazumevala tabue kao sistem zabrana koje se odnose na deikovana i sakralna
podruja (nikako i na profana!), te shodno tome telesnost uglavnom nije doivljavala kao
neto unapred greno, sramno i nemoralno, kako se onda dogodilo da tokom razvoja civilizacije sve vie tabuizirani postaju upravo profani fenomeni (ukljuujui i telesnost, seksualnost...) i da se pojam pornografskog sve vie doivljava kao prekraj nekakvih nepisanih
ljudsko drutvo kroz istorijsku evoluciju (ili evoluciju?) i modernizaciju (ili modernizaciju)
nastojalo da mimo privida osvajanja individualnih sloboda zapravo pojaa kontrolu nad
njima? Vredi podsetiti da su i najtotalitarniji sistemi savremenog doba zvanino propovedali
ideale pravde, jednakosti i kolektivnog oslobaanjanja koje je uvek impliciralo i lino, makar
u smislu nekih novih, boljih i svrsishodnijih sistema vrednosti: dananji takozvani
demokratski svet uspostavlja moralne kodekse koji su u najmanju ruku dvolini prema problematici erotsko-pornografskog. S jedne strane, u tom svetu moe se konzumirati gotovo
svaki eljeni oblik seksualnosti (ukoliko je zasnovan na dobrovoljnosti i ukoliko je u sferi privatnog!), dok se daleko manje takvog libertinstva moe i sme promovisati umetniki, lozofski i uopte u duhovno-kreativnim oblastima! Ako se pomenute oblasti isuvie (tematski,
jeziki, vizuelno...) priblie seksualnoj praksi u ijem okruju egzistiraju, podleu cenzuri ili
estetsko-ideolokoj kritici kao neukusne, vulgarne, nekulturne, ili ak marginalzovanju
i preutkivanju kakvo je oduvek pratilo svaki pokuaj demistikacije tabu-zona.
Neprihvatljivo-pornografsko tako postaje vezano ne za sam diskurs ili pojavnost nego pre
svega za prostor gde se odigrava: vreme je da se jasno istakne kako pornograja nije
odreena sadrajem, nego prevashodno nainom komunikacije s tim sadrajem i kontekstom
u kojem se on manifestuje. Konkretno, prihvatljivo-erotsko promovie istovetne sadraje samo
u manje-vie idealizovanoj varijanti, gde su eliminisane eksplicitnost i direktnost (ne samo kao
nain komunikacije) umesto toga se upotrebljavaju asocijacije, metafore i tome slino kao
diskurs prikrivanja i zatamnjivanja pravog sadraja. Lako se moe uoiti da se takozvana
tvrda pornografska praksa vizuelna, tekstualna i naroito ona najsirovija stvarnosna (festivali
i sajmovi erotike, seks turizam i programi seks uivo, svingerski i slini klubovi posebnih
namena, i tako dalje) hrani svojevrsnim hiperrealizmom, koji insistira na tradicionalnoj iluziji
verodostojnosti lienoj sutinske estetizacije, uz to jasno i jednosmerno funkcionalizovanoj
do te mere da katkad deluje hiperbolino. Dakle: sirova graa i poruka (pouka?!) kako erotske
tako i simplikovano-ideoloke prirode, umesto lozofskog (na primer, de Sad), humorno-parodijskog (recimo, Rable), fantastikog (Grinevejevi lmovi), psiholokog (Bertoluijev Poslednji
tango u Parizu) i slinog prolisanja te grae i poruka (pouka?). Meutim, takva pornografsko-erotska praksa civilizacijski je legitimna ili barem drutveno tolerisana sve dok ne dodirne
oblasti koje se smatraju visokom kulturom od umetnosti, preko religije, pa sve do politike:
tada se aktiviraju mehanizmi represije, kritika i cenzura. U emu je stvar?!
Pre svega, na poetku XXI veka jo uvek je aktuelan i vladajui jedan anahroni kulturoloki koncept, nedovoljno eksibilan da razume i prihvati promene koje su se poslednjih
decenija odigrale: taj u biti konzervativni koncept ignorie injenicu da su granice izmeu
kulture i supkulture (a shodno tome, izmeu kulturnog i nekulturnog diskursa) veoma
relativizovane poto su se takozvane visoke duhovne i kreativne sfere (umetnost, lozoja,
nauka...) otvorile za niz nekada potcenjenih, marginalizovanih fenomena i produktivno ih
ukljuile u sopstvene tokove, kao relevantan fragment nae epohe. Ki koji je na primer
tradicionalno smatran najveom opasnou za umetnost, preoblikovan je postmodernim
strategijama u neto to upravo u umetnikim delima ima novu specinu teinu; trivijalni
i popularni vidovi stvaralatva (recimo: SF, strip, rok, i tako dalje) zadobili su status ravnopravan ozbiljnim kreativnim dispciplinama, kako sami po sebi tako i inkorporirani u takozvanu visoku kulturu... Konzervativne, sutinski prevaziene norme (moralne, estetike i
slino) ne toleriu itav ovaj proces, razdvajajui na tradicionalan nain banalno od
uzvienog, kao da estetika runog nije ve odavno teorijski denisana (to jest legitimna!)
kategorija, kao da se odvajkada najinovativnija kulturna produkcija nije raala u interakciji
s niim, najpopularnijim i najrasprostranjenijim civilizacijskim slojevima: nekada je to bilo
narodno stvaralatvo, a danas je to masmedijska produkcija.
a zapravo neznanih, stvarno nepostojeih! tabua u tom (profanom) kontekstu?! Da li je
Upravo ovo poslednje i jeste moj kljuni postulat u promiljanju naslovne problamatike:
autentini pandan nekadanjoj tradicionalnoj narodnoj kulturi (folkloru) na kraju XX i
poetkom XXI veka postaje kultura tehnosfere, to jest ono to se nazivalo masmedijska kultura, a u dananje vreme ukljuuje najire oblike elektronske komunikacije i produkcije. Kako
se onda i s kojim pravom moe govoriti o osloboenoj seksualnosti koja se promovie u tom
kontekstu kao o neemu neprihvatljivo-pornografskom (dakle, podlonom cenzuri), ako se
istovremeno u starijoj folklornoj tradiciji slian diskurs nauno analizira, promovie kao paganska radost ivljenja ili kao neto to ima dubok (ritualni ili drugaiji) smisao?! Da li je i u
ovom, savremenom obliku narodne (popularne) kulture otra distinkcija izmeu erotskog i
pornografskog uistinu prevaziena (kao i u tradicionalnoj!), ali represivno-utilitarni normotvorci pokuavaju i dalje kao i oduvek da tu nametnu neke lane granice, kako bi
prikrili jednu drugu vulgarnost i bestidnost, koje ba oni svojim licemernim sistemom vrednosti (i ponaanja) reprezentuju?! Dolazimo tako do situacije gde se psovke i srodni, jo vulgarniji diskursi obilato koriste u poslovnom establimentu (ak i ako se nazovu
mobingom!), politikim debatama ili rialiti-ou programima, ali su u akademskom, visoko- umetnikom ili kvaziintelektualnom kontekstu nedopustive, zabranjene; isto tako,
takozvane seksualne perverzije preutno se toleriu ako je njihov cilj prot, ako se promoviu
u specijalizovanim medijima (pisanim, vizuelnim...) ili ako su grenici u okviru crkve,
dok je tematizacija istih u svim drugim javnim domenima skandalozna i dostojna najee
osude (gde cenzura predstavlja blai vid represije!). Neko e primetiti da se ipak moraju
postaviti granice i da civilizacija opstaje samo ukoliko se brani od destrukcije, ali zato se
onda u tome ne poe od vrha (barem ocijelnog vrha!), a duhovno-kreativne discipline konano deniu kao pravo carstvo slobode?! Na kraju krajeva, zar nije pogubnije i destruktivnije
pornografsko ponaanje u samoj stvarnosti, pornografska praksa politike, religijske i
biznis elite i establimenta, nego imaginativni ludizam umetnika, lozofa i inih tvoraca paralelnih (virtuelnih, moguih) svetova, koje je jo Aristotel nazivao optim imenom poezija?!
Oito, tabu pornografskog odreuje kontekst, kanoni koji tu vae na poetku XXI veka
nisu uopte vezani za samo ispoljavanje pornograje (ak bi se moglo rei da je ono nesputanije no ikada u istoriji!) nego za to gde se ona ispoljava: o sutinskoj nemoralnosti
takve perspektive ne treba previe govoriti, oitija je od najeksplicitnijih sadraja drugorazredne porno-industrije! Meutim, treba skrenuti panju na to da novi medijski (tehnosfera!) oblici narodne kulture egzistiraju i razvijaju se mimo vre drutvene kontrole, pa
stoga svest o granicama (dozvoljeno-nedozvoljenim) seksualnosti tu nije relevantna: zapravo, sve se svodi na subjektivni oseaj za meru i ukus, na interesovanja i fascinacije
svakoga pojedninanog uesnika u globalnoj informacionoj mrei. Naravno, granice nisu relativizovane (a moda i sasvim izbrisane?) samo u kontekstu teme kojom se ovde bavim,
nego i uopte: sve to bezbrojne teorijske spekulacije o erotskom kao dobrom (humanom,
kulturnom) nasuprot pornografskom kao loem (nehumanom, nekulturnom...) ini jo besmislenijim, jer se zahvaljujui tehnosferi upravo pojam kulture proirio daleko izvan tradicionalnog podruja visoke kulture i njenih zvaninih sistema vrednosti. Ma ta ko mislio o
spontanosti i izvesnoj haotinosti ovakvog razvoja, to je najrealnija realnost novoga milenijuma i shodno njenim iframa formirae se i odreivati novi tabui, ali i nove mogunosti svih
(pa i seksualnih) sloboda: na kraju krajeva, ve je minuli (XX) vek telesnost denisao kao
svojevrsnu ikonograju modernog doba od mode, preko kulta zdravlja (lepote) i komercijalizacije tog kulta (najbolji primer su reklame), pa sve do umetnikih inovacija (performans,
bodi-art...).
Shodno opisanoj situaciji, pornografsko kao ekstremni, neumereno bestidan, u krajnjoj
liniji izvitoperen vid erotike i seksualnosti, predstavlja u drugoj deceniji XXI veka zastarelu
i prevazienu kategoriju, to se ne bi moglo rei za sve izraenije pornografsko-ideoloke
toji, a represivni mehanizmi vezani za njih uopte nisu funkcionalni. S druge strane, ti ideoloki diskursi sami po sebi uspostavljaju se kao nekakve nove tabu-zone, nedodirljive,
zabranjene poput same prakse koju iskazuju: njihova nekorektna tematizacija povlai
drutvene i javne sankcije putem novih oblika izoptavanja iz normalnih, prihvatljivih
ivotnih i civilizacijskih tokova umesto zabrane na delu su marginalizacija i ignorisanje
nepodobnih; umesto direktog progona, uskraivanje prostora gde bi se promovisalo razliito
miljenje; i tako dalje, i tome slino. Obilje pornografskog koje postoji u navedenim tabusferama podrazumeva da se o njemu ne moe slobodno govoriti, naroito ne jezikom umetnosti koja shodno vladajuim kanonima treba da iskae uzviene ili barem
kvaziintelektualno relevantne sadraje: upravo zato u savremenim oblicima narodne kulture
cvetaju mogunosti za bavljenje drugaijim, pa i sasvim suprotnim sadrajima. Niko ko iole
oslukuje bie nae epohe nee tvrditi da su potpuno osloboeni govor (o) seksualnosti i
ideologija erotizma kao sutinskog hedonizma (ne jedinog, ali svakako ni irelevantnog!) neto
nemoralno, runo ili odvratno: moda e takvo miljenje zastupati samo najkonzervativniji i najlicemerniji duhovi kojima su upravo ve pominjane pornografske manipulacije
bliske, oni koji takve manipulacije doivljavaju kao nune, opravdane i benigne u kontekstu
svojih uzvienih vrednosti i ciljeva. Meutim, poenta je u tome to se danas vie nedvosmisleno doivljava barem u civilizovanom delu sveta! da je svaka individua vlasnik svoje
telesnosti, kojom slobodno raspolae, pri emu ovo (naalost!) ne vai za mnoge druge sfere
privatnog i javnog ivota; kulturno stvaralatvo, kao i obino, nastaje u meuprostoru izmeu
tih krajnosti, osvajajui ipak tokom vremena prostore slobode, jer su misao i mata najizuzetnijih takoe iskljuivo njihovo neprikosnoveno vlasnitvo, izvan predrasuda, normi i
idejnih okova, te ih uz manje ili vee prepreke mogu ispoljavati po sopstvenoj volji. Mogu,
ali ne moraju, ali ne moraju ni sklapati kompromise protivne savesti i stvarnom nadahnuu
osim ako sitno koristoljublje i jo minorniji strahovi ne nadvladaju iskru autentinog talenta...
2011.
diskurse (politike, religijske, ekonomske i tako dalje) u kojima sistem tabua kao da ne pos-
deSe erac
Sava
damjanov
Ko je zaista bio slavni Epski Deseterac, a ko njegov pobratim, (prez)imenjak Lirski? Koji
je pravi identitet porodice Deseterac, u smislu istorijskog porekla, verske i nacionalne pripadnosti? Najzad: da li je Deseterac prezime ili ime, jer u potonjem bi sluaju ispalo kako je
ta neobina porodica nasleivala ime, dok je svaki njen lan nosio razliito prezike (Epski,
Lirski, i tome slino)?!
Kada je Ernst Robert Kurcijus u kapitalnoj studiji Evropska knjievnost i latinsko srednjovekovlje (1948) dokazao da ukununuk junakog Heksametra jeste upravo Deseterac,
serbska se javnost pobunila, ne elei da umanji doprinos Deseterevog oca, Vuka Stefanovia Karadia. Tada se prvi put oglasio i Ph. D. Kurcijus Picolus (sin autora navedene
studije), relativizujui potencijalni sukob tvrdnjom da junaka dimenzija ovde nije presudna
poto postoje i mnogobrojne ne-junake emanacije Deseterca (kao i samog Heksametra).
Za oigledan primer uzeo je stihove iz oeve studije, stihove koji su tamo citirani u kontekstu
najviih naunih komplimenata gorepomenutom Vuku:
Podigle se bule na kopanje,
Ponijele pitu i pogau
I bavicu museleza vina:
Slatko pile, pak su i pospale.
Privue se iz gorice Vue,
Svakoj buli po triput zatue...
Umesto da smiri situaciju, estnjeji je prinstonski profesor Picolus ovim citatom samo
uveao pometnju: najpre, Srbi su tvrdili da dotini stihovi ne pripadaju Vukovom kanonu,
ve su iz opravdanih razloga! do pred kraj XX veka ostali neobjavljeni, skriveni u obimnom
rukopisu njegovih Osobitih pjesama i poskoica (meu slinim bezobrazlucima, kojih se i on
sam odrekao u drugom izdanju Rjenika!). Da nevolja bude vea, svi ostali (Nesrbi) ukazivali
su na rodnu, versku i etniku nekorektnost ovakvih tekstova, koji nas ba zato udaljuju od
Evrope ekasnije nego to ona lino (Evropa) pokuava da se distancira od nae udnje za
njom. Ipak, onaj najpozvaniji i najprozvaniji Epski Deseterac, kao i njegov srodnik Lirski!
mudro je utao usred najeih rasprava, verujui da je samo u utanju sigurnost (to ree
Nobelovac!).
Kako dohakati novonastaloj katastro, iji je uzrok naizgled bio neznatan: traganje za
Identitetom?! Svakako da Vukov kanon nudi bezbroj stihova najraznovrsnije sadrine: od
epsko-herojske, preko baladine, pa sve do ensko-lirske; svakako da to nije promaklo oku
Ernsta Roberta Kurcijusa, ali ni njegovog sina! Pre njih, s Desetercem su drugovali Gete, Ba-
pseudonim pod kojim su Omer i Merima objavili uvene Gusle (1827): naravno, danas je
poznato da se iza prvog (mukog) dela nareenog dueta krio lino otac Heksametra
(Homer!), to jest da su Gusle publikovane pod dvostrukim pseudonimom, a ne u dvostruko
rimovanom Desetercu (to bi moda razreilo homersko pitanje?)...
Sada se Deseterac naao u nebranom grou: em optuen za dvostruko rimovanje
(zloin ne odve blai od dvostrukog ubistva!), em pod sumnjom za nekorektno bludnienje,
em bez reenog pitanja vlastitog Identiteta! ta je drugo mogao uraditi no otisnuti se na
dugo, neizvesno putovanje kroz vreme i prostor poput svoga oca, Vuka Stefanovia
Karadia?! Ponos i hrabrost ulivali su mu stihovi, koje su oba Kurcijusa takoe oboavala:
Netko bjee Strahiniu bane,
bjee bane u malenoj Banjskoj,
u malenoj Banjskoj kraj Kosova,
da takoga ne ima sokola...
Oito, Deseterac je ovde progovorio mimo rodne i inih nekorektnosti, jer je umesto
maske Crvenog bana uzeo lik (i besmrtni duh!) Banovi Strahinje za koga su, dodue, zli
jezici tvrdili da je vanbrano edo prethodno pomenutog bana! Ne obazirui se na takve
tvrdnje, na je junak sve vie na svom putovanju promovisao Strahinjinu etiku i estetiku, a
Kosovski zavet iznad svega: nije sluajno Banjska kraj Kosova zakljuio je on sasvim
logino, podran naunim ekspertizama Ernsta Roberta Kurcijusa i Kurcijusa Picolusa. Tako
je lake dolazio i do svog Identiteta: poput Kurcijusa (i starijeg i mlaeg), on je takoe imao
nepromenljivo ime (nomen est omen), dok su mu prezimena bila varijabilna - Epski, Lirski,
Asimetrini, Rimovani, i tako dalje, i tome slino... A ovo je, u krajnjoj konsekvenci, nedvosmisleno ukazivalo na njegovo istokrvno Srpstvo: tanije, da govori istijem narodnijem serbskim jezikom i da tuje slatko pravoslavlje sve kao i njegov otac, Vuk Stefanovi Karadi!!!
Kakva je sudbina dalje pratila mlaahnog Deseterca prevashodno Epskog, jer su drugi
srodnici i sunarodnici tog fascinantnog momka ostali u senci njegove slave?! Kurcijusi su
uoili da on i nije ba bio toliko mlad kada je krajem XVIII i poetkom XIX veka zapoeo pohod
Evropom: naime, ako se uzme u obzir da mu je staramajka najverovatnije bila estnjeja
gospa Bugartica, onda mu koreni seu upravo u srednjovekovlje period za koji nema veeg
strunjaka od blaeno-poiveg profesora Ernsta Roberta! iji e sin i naslednik Ph. D. Picolus, kao vrhunski dokaz prethodne periodizacije, esto citirati sledee stihove iz klasine
hrestomatije Vukovih osobitih pjesma (objavljene posthumno pod naslovom Crven ban):
... Kad ujutro osvanu neelja,
Al eto ti Kokan-elebija:
Za njim kasa devetoro pasa!
Zavrgo se drenovom batinom,
O batini jandik od magarca
I u njemu dva peena jarca;
Propao mu perin kroz kalpaka,
Za perinom do dva grma trnja:
Kurac mu se do koljena kree,
Od koljena ba nimalo nee...
Zli jezici protivreili su ovakvim ekspertizama, tvrdei da Kokan nema nikakve veze s
VUKOM (ne samo Karadiem!): meutim, nai poznati naunici isticali su da upravo pojava
starog boanstva u liku diva (Kokan-elebije), te mnotvo orealnih i faunalnih mitologema
(ukljuujui i vuka, koji je ovde metaforino prisutan!), najbolje svedoe o starini Deseterca
tavie, o njegovom prethrianskom (praslovenskom) poreklu! Deseterac lino distancirao
jron i Pukin, braa Grim i Kolo srpskih sestara, a ponajvie Prosper Merime to bee
se i od ove rasprave, jednostavno uivajui u slavi i putovanjima koja mu ona daruje: nekada
davno, dok bejae samo skromni hercegovaki obanin, ni slutio nije kakva e udesa videti
i gde e sve njegova noga kroiti! Hodoastio je on od severa do juga, od istoka do zapada,
svud pronosei slavu serbskoga roda: pevao je o Kraljeviu Marku, o caru Lazaru, o hajducima i mnogim delijama divnim, ne prizivajui boanstva kao njegov predak Heksametar
jer, tokom vremena, sam je postao neka vrsta Boanstva. Ernst Robert i Picolus zduno
su promovisali upravo ovu Deseterevu specinost: On, vuji pastir s munjama u kosi i gromovima u bradi; On, neumorni putnik sa tapom u ruci; On je otelotvoreni Vrhovni Bog, dodue preruen u stih! Zato se Bog tako skriva, zato od smrtnih taji svoje pravo ime i u
drugaijem obliju putuje po zemlji? Odgovor je bio jasan ak i onom delu strune javnosti
nenaklonjene Desetercu: ako objavi svoju sutinu, moe proi poput Isusa i slinih Bogoljudi,
koje su njihovi jednoplemenici izdali ba zato to ne behu od ovoga sveta! U tom smislu,
polemike o raznovrsnim nekorektnostima Deseterca zadirale su u sr eshatolokih problema,
ali se u njima pokazala i najdrevnija osobina oveka kao misleeg bia: ljubomora, zavist,
pa i mrnja prema boljima i uspenijima. Nije li Deseterac u tragikoj viziji kosovskih heroja
anticipirao i sopstvenu zlehudu sudbinu:
Kome da se privolimo carstvu,
nebeskome ili zemaljskome?!
Zemaljsko je za malena carstvo,
a nebesko uvjek i dovjeka:
sjutra jeste lijep Vidov-danak,
vieemo u polju Kosovu
ko je vjera, ko li je nevjera!...
Toliko o eshatologiji, toliko o praslovenskim bogovima, toliko o Epskom Desetercu ne
zaboravljajui ni njegovog najblieg roaka (gospodina Lirskog) i ostatak ove srene patrijarhalne porodice! ta jo rei o naunom radu Ernsta Roberta Kurcijusa najzaslunijeg za
svetsku slavu srpskog stiha i njegovog oca Vuka Karadia! mimo parafraziranih delova iz
kapitalne studije Evropska knjievnost i latinsko srednjovekovlje?! Treba li ga poput
svakoga boanstva! preruiti u lik estnjejeg Ph.D. Picolusa, njegovog zakonitog sina? Ili
pak u vukovskom duhu zaguslati o Crvenkapi, neastljivoj djevi bajnoj koja je zalutala u
umi traei bakin dom? I pred kojom se pojavio VUK, preruen u antiki razmer i skriven u
liku Diva, to jest vrhovnog boanstvenog Zevsa: poveo je malu na Olimp, gde veno blaenstvo traje kroz poj heksametra i invokaciju Muza...
Ali, ovde se ne otvara homersko pitanje ve istrauje identitet Deseterca: da li je
on nuno povezan s herojskim etosom, posebno kada mu je prezime Epski?! Hodoastei
preruen svetom, nije pokazivao veliko junatvo nego jo veu sklonost hedonizmu slino
svom pobratimu Lirskom; zato onda ak i sam njegov pomen zadire u sr narodno-herojskog
mita, a ne (na primer!) u sr eshatologije? Da li to kazuje neto o biu serbskoga roda ili o
onima koji to bie tumae? Otkrivaju li ti tumai svoju pravu prirodu, a ne prirodu naciona
iji je Deseterac predstavnik? Da li je zaklinjanje u junatvo isto to i heroizam na delu? Kako
su Srbi zaista iveli u svetlim i tamnim vilajetima prolosti, nezavisno od deseterakih
snova?!...
Odgovore na ova i mnoga druga pitanja zasigurno je znao Vuk Stefanovi Karadi,
ali nam ih nije ostavio! Ili moda jeste, samo mi to ne prepoznajemo? Ili sticajem istorijskih
okolnosti, On vie ne moe da nam ponudi nikakav odgovor ni na jedno jedino pitanje? Kako
god bilo, slutimo da mogui odgovori nisu nimalo jednoznani i da bi svakako okirali
javnost...
Poglavlje iz romana VUK
Slavoljub
StanKovi
Matori Kornelije Sula, razvratni Publije Klodije, lepa Fulvija, lepa Klodija i pet krvavih
noi.
1. Prilike u Rimu te 87. godine behu grozne. Kako Plutarh prenosi, mnogi su stranaki
prvaci svoje stolove iznosili na trg i bez ikakvog stida birae potkupljivali. Za svoje stranke
narod jedan na drugog udari i krvlju se govornice prskae. Zato nikoga ne iznenadi kada
matori Kornelije Sula poe da zatire Marijevu Demokratsku stranku, sa ciljem da u krvi osveti
stranku Optimata, koje po Rimu demokrate silno pobie godinu ranije. Pet je noi trajao krvavi pir Optimata. Na udar doe ak i razvratni Publije Klodije, kome u zadnji as ljubavnik,
mladi Julije Gaj, dojavi da bei iz kue.
2. Kad su razjarene patrole matorog Kornelija Sule u spavae odaje razvratnog Publija
Klodija upale, tamo su zatekle samo prazan brani krevet. Razvratni Publije Klodije je sa svojom enom, lepom Fulvijom, ve bio pobegao svome ocu. Ovaj ih je, kao najsigurnije mesto
u kui, u sobu svoje erke, lepe Klodije, smestio. Tamo se razvratni Publije Klodije, u prisustvu
svoje usnule ene, lepe Fulvije, popeo na takoe usnulu roenu sestru, lepu Klodiju, i obljubio
je. I tako pet noi zaredom.
4. Lepa Klodija je, nekoliko dana kasnije, priznala Dariju Gulu, mladom i gizdavom
vereniku, koji je osvajao dirljivom nenou, kako je izgubila nevinost. I da je svih pet noi
bila budna. Sva je prilika da je mlaani Darije zbog toga istog dana na razvratnog Publija
Klodija ma potegao. Razvratni Publije Klodije ga iskusno posee, verujui da tako see i
glas o svojoj prljavoj raboti. Svome ocu i eni, lepoj Fulviji, ispria da je ubijeni mladi Optimat, koga je matori Kornelije Sula poslao da dovri zapoeto. A njegova ena, lepa Fulvija,
tad mu prizna da je i ona svih pet noi bila budna.
Matori Kornelije Sula, lepa Kornelija, mladi Julije Gaj i jo jedno beanje.
1. Matori Kornelije Sula se nije zaustavio samo na Rimu. Kao diktator za stvaranje zakona i ureenje republike, potrudio se da napravi poduu listu neprijatelja naroda i tako
obznani vrstu reenost da ovoga puta sa svojom pravdom ide do kraja. Potkazivanja, izdajstva i ubistva zahvatila su itavo poluostrvo. Spisak matorog Kornelija Sule, kao kakav perpetuum mobile, sam od sebe obnavljao se iz dana u dan.
2. Tih krvavih dana, matori Kornelije Sula krenu u jedno jo delikatnije osvajanje. Ne
bez sablazni blie okoline, poe udvaranje mladoj i lepoj Korneliji, erki svog ljutog politikog
protivnika, demokrate Lucija Kornelija Cina. Mladost uvek ima drutvo, a starima je drutvo
vema potrebnije. Dok je matori Kornelije Sula perverzno udeo za lepom Kornelijom, ona
bee u tajnoj ljubavi s mladim Julijem Gajem.
rimSke pr e
3. Kad je mladi Julije Gaj po Rimu stao da najavljuje venanje, matori Kornelije Sula se
uplai da nee uspeti kod lepe Kornelije, i sav svoj strah potera na mladoga Julija Gaja. Kako
mladi Julije Gaj bee neak starog demokrate Marija, koga je vojska po zloglasnom spisku
ve bila svirepo pogubila, to matori Kornelije Sula svoj ljubavni jad zgodno i lako zaodenu u
politiki obraun. Tako sada mladi Julije Gaj dospe na zloglasni spisak politikih neprijatelja.
4. Saznavi za opaki naum svog matorog udvaraa, lepa Kornelija savetova mladoga
Julija Gaja da odmah te noi bei u sabinski kraj, njenom ocu i svom buduem tastu,
demokrati Luciju Korneliju Cini. Ona se, pak, iste noi potpuno podade matorom Korneliju
Suli, te on zakasni s poterom. Tako matori Kornelije Sula ne nae mladoga Julija Gaja. Ali, da
potvrdi svoju ast, sutradan ipak iskopa kosti demokrate Marija i porazbaca ih u reku Anijen.
Demokrata Lucije Kornelije Cina, mladi Julije Gaj i nemile vesti za lepu Korneliju.
1. Kad mladi Julije Gaj zakuca na vrata budueg tasta, demokrate Lucije Kornelija Cine,
ovaj ga lepo prihvati i sauva. I mladome Juliju Gaju prijae zatita i panja demokrate Lucija
Kornelija Cine. Izmeu njih nasta odnos odan i prisan, koji poredie, a reklo bi se ne bez
preterivanja, sa sreom lepog Alkibijada i lozofa Sokrata. Demokrata Lucije Kornelije Cina
je mladoga Julija Gaja vodio sa sobom svuda, a ovaj mu na svakom mestu javno uzvraae
naklonost i ljubav.
2. Za ovo brzo saznade i lepa Kornelija. U poetku miljae da matori Kornelije Sula
spletkari, ne bi li joj mladoga Julija Gaja ogadio, a oca, demokratu Lucija Kornelija Cinu, jo
vie u javnosti nagrdio. Priao je matori Kornelije Sula da mladi Julije Gaj vie nema svoje ja,
kao to demokrata Lucije Kornelije Cina vie nema prazan krevet. U priama je kitio gozbe
na kojima su navodno vieni i lickao detalje iz dugih nonih etnji. I dok joj je u krevetu
poveravao ta je navodno od toga i onoga uo, lepa Kornelija je zamiljala pod njim sve to i
jo gore.
3. Sumnja je eni najtee stanje. Jedne se noi kriom otre iz zagrljaja usnulog i premorenog matorog Kornelija Sule da se obre u rodnom kraju. Jutrom vide oca i svoga verenika
gde se na trgu za ruke drae. Lepa Kornelija se u oajanju vrati matorome Korneliju Suli,
ovoga puta sasvim javno.
Zavere protiv matoroga Kornelija Sule i ta je dalje bilo s Fulvijom.
1. Za vladavine matoroga Kornelija Sule, prava narodne skuptine behu grubo
potkraena, a mo narodnih tribuna nitavna. Matori Kornelije Sula je pogubio etrdeset senatora i hiljadu est stotina vojnika, te doneo uvene Suline zakone, kojima sinovima i unucima ovih pokojnika zabranjuje nadmetanje za dravnu slubu. Plutarh veli da drugog naina
za suzbijanje pobuna Rim nije poznavao, jer zavere behu svakodnevna stvar.
2. Lepa Fulvija se posle onih noi rodoskvrnua razvezala od mua, razvratnoga Publija
Klodija. Ali, na njegov uas, odmah postade ljubavnica uvenom kurvaru Kvintu Kuriju. No,
tu ne bee kraj njenom posrnuu. Plutarh svedoi da se lepa Fulvija itavom Rimu poela
prikazivati u mnogim razuzdanim i nabludelim mimama. Svi su znali da, sem na glavi, ni
jedne druge kose po telu nema. Znalo se i da pehar pun vina golim grudima moe izneti.
Jednom je, kau, nekom trgovcu svoj osmeh pred svedocima grdno naplatila, a opet, nekom
drugom, samo iz zabave, celu no u ustima mukost drala. A kau i da joj je uveni kurvar
Kvint Kurije u svim tim i jo drugim prilikama uvek u drutvu bio.
3. Zbog toga, a i jo kojeega drugog, uveni kurvar Kvint Kurije bude izbaen iz Senata.
Tako mu ponestane novca i lepa Fulvija ga naisto ostavi. Tad uveni kurvar Kvint Kurije prie
demokrati Luciju Korneliju Cini i ostalim zaverenicima, sve u nadi da e ponovo do novaca
stii. Budui uveni kurvar, Kvint Kurije postane, i pored mladog Julija Gaja, prvi ljubavnik
demokrati Luciju Korneliju Cini.
4. Kad su jedne noi skovali plan o zaveri, uveni kurvar Kvint Kurije se poradova, te
hitro ode lepoj Fulviju da je uveri kako ih oboje, kad zavera uspe, sjajna budunost eka. No,
Jo jedna zavera i ta je na kraju bilo s Fulvijom.

1. Jo jedna zavera bee otkrivena na slian nain. Kornelije Lentul Sura bee aristokrata
iz ugledne rimske porodice. Proroanstva mu behu vrlo naklonjena. Vrai ga stavljae u sam
vrh rimski, videvi ga kao novog monarha.
2. Kako Plutarh navodi, da bi to pre ispunio proreenu mu sudbinu, aristokrata Kornelije
Lentul Sura skova zaveru. U nameri da pobije ceo Senat priklone mu se jo i neki drugi
graani i okupi se jako jezgro. Kau da je i mladi Julije Gaj bio na njegovoj strani. Detalje
prevrata zaverenici smiljae dok su bili u orgiji. Tih dana s istim enama orgijae i neki
graani iz Senata. Meu enama bee i lepa Fulvija. Tako u Senat stigne glas o zaveri.
3. Senat preda sve poslove oko zatite Rima u ruke surovim konzulima. Plutarh veli da
Senat tako nije postupao esto, nego samo onda kad se veoma uplai. Konzuli pokrenu
tako teku odmazdu da i na orgije naoruani poee upadati. I tako, ovoga puta na pravom
koplju, i svakako grekom, zavri i lepa Fulvija.
Lepa Kornelija, lepa Klodija i ta je dalje bilo s matorim Kornelijem Sulom.
1. Proroanstvo je matorom Korneliju Suli u ranoj mladosti kazalo da e stei veliku
slavu i mo. I zaista, postao je svirepi vojskovoa i diktator, koji, ipak, nad sobom izvri najveu tiraniju: kao kakav idealni demokrata, povue se s vlasti kad bee najmoniji.
2. Kako Plutarh navodi, godine 79. matori se Kornelije Sula vrati na svoje imanje kod
Puteola i umre dve godine nakon toga. Poslednju no provede s lepom Klodijom, sestrom
razbludnog Publija Klodija, te izdahnu pod njom u venom telesnom blaenstvu.
3. Lepa Kornelija, dugogodinja ljubavnica matorog Kornelija Sule, tad ostade naisto
sama. Lepa Klodija, ne bez oseaja krivice, lako zblii ucveljenu ljubavnicu sa svojim bratom,
razvratnim Publijem Klodijem. On jo uvek bee pleat i rutav mujak, ija obdarenost i
razbludnost behoe na glasu. Tako nastae nove uzbudljive glasine po Rimu, koje stigoe i
do mladog Julija Gaja. I u njemu se raspali stara vatra.
Lepa Kornelija, mladi Julije Gaj, razvratni Publije Klodije i otvorena vrata.
1. Narodni tribunat, svedoi Plutarh, bio je osnovan da titi plebejce od ugnjetavanja
patricija i inovnika. Linost tribuna bila je nepovrediva, a svako lice koje bi na njih diglo
ruku bilo je prokleto i moglo je biti ubijeno bez kazne. Opet, narodni tribun se ni na jedan
dan nije smeo udaljiti iz Rima. I, ne bez simbolike, vrata njegovog doma morala su biti i
danju i nou irom otvorena.
2. Razvratni Publije Klodije, zbog svog bestijalnog ponaanja s tuim enama, bee se
zamerio mnogim Rimljanima. Zato je, bojei se odmazde, razvratni Publije Klodije zatraio
od mladoga Julija Gaja, svog mezimca i novog vladara Rima, da mu izdejstvuje ba to mesto
narodnog tribuna. Mladi Julije Gaj, pak, iskoristi tu priliku da mu zauzvrat zatrai ljubavnicu,
lepu Korneliju. Oni se dogovore da do odluke dou kockom. Tako razvratni Publije Klodije
postane narodni tribun, a mladi Julije Gaj se konano oeni starom ljubavlju, lepom Kornelijom.
3. Sumnjalo se, naravno, da je i posle venanja razvratni Publije Klodije nastavio da
poziva lepu Korneliju kad mu se hoe, a i da mu se lepa Kornelija ne bez elje odazivala. Kao
to se sumnjalo i da mladi Julije Gaj nije prestao biti mezimac novom narodnom tribunu. No,
dokaza niko ne imade.
4. A onda ih sve, na bizaran nain, otkrie neki nesreni plebejci. Plutarh svedoi da se
to desilo stoga to je, kao narodni tribun, razvratni Publije Klodije morao da dri vrata svog
doma stalno otvorena.
lepa Fulvija, budui se ve uveliko podavala, zajedno s lepom Kornelijom, matorom Korneliju
Suli, kad to uje, ode i zaveru oda.
Mladi Julije Gaj, razvratni Publije Klodije i ta je dalje bilo s lepom Kornelijom.
1. To mladog Julija Gaja dovede u vrlo nezgodan poloaj. Ali razvratni Publije Klodije
smisli lukav plan. Pozva svoju staru majku koja javno posvedoi da nikakvog bluda u njenoj
kui i kui njenog sina ne bee. Tako stvar nekako nazad pade u neproverene glasine.
2. Lepa Kornelija poive jo nekoliko godina u braku s mladim Julijem Gajem i u vezi s
razvratnim Publijem Klodijem. Poto rodi nekome od njih dvojice erku, lepa Kornelija
naprasno umre. Mladi Julije Gaj odri velianstvenu besedu i tako narodu pokae da ima
meku i blagu narav.
3. Poto pristojno oali lepu Korneliju, mladi Julije Gaj nastavi s razvratnim Publijem
Klodijem tamo gde su stali. Ovoga puta, upranjeno mesto zajednike ljubavnice popunie
dobro poznatom bludnicom, sestrom razvratnog Publija Klodija, lepom Klodijom.
Pesnik Gaj Valerije Katul i razna imena lepe Klodije.

1. U to vreme, Rim je postao sredite helenskog knjiarstva. itave helenske biblioteke
behoe pod silom prenoene u prestonicu. Tako je Avgust osnovao Bibliotheca Palatina s helenskim odeljenjem i bibliotekarom. Prialo se da je snani Lukul takoe doneo grdne helenske spise. Ipak, matori Kornelije Sula je u Rim preneo najvie celu Apelikontovu
biblioteku, izvanredno snabdevenu naroito lozofskim delima.
2. Blizina mudrosti blagotvorno utie na stvaranje lepe rei. Rim dobi prve velike knjievnike: Vergilija, Horacija, Seksta Propercija, Tibula, Sulpicija, Publija Ovidija i Gaja Valerija
Katula.
3. Pesnik Gaj Valerije Katul bee potomak starog i bogatog roda iz Verone. S dolaskom
u Rim, u njemu se pupoljak pesnitva probudi. Brzo postade veoma popularan, a njegove
pesme mnogi od Rimljana naizust znae. Svojim je opusom naroitu ast ljubavi iskrenoj
ukazao. Naime, pesnik Gaj Valerije Katul bee bespovratno zaljubljen u lepu Klodiju, sestru
razbludnog Publija Klodija.
4. Lepa Klodija se, pak, nimalo nije podavala reima, ve telima i njihovim delima. Jer
bedro joj bee osetljivije od srca. Njena raskalanost postala je tako velika da su je u ali
zvali i lepom Fulvijom, po nemoralnoj Publijevoj prvoj eni. Zvali su je i lepom Kornelijom, po
bludnoj eni mladoga Julija Gaja, kome takoe bee ljubavnica. Imala je lepa Klodija jo nadimaka. Jednom joj je neki ljubavnik umesto uobiajnog srebrnjaka, posle odnosa, spustio
kvadrant. Zato su je zvali i Kvadrancija.
5. Pesnik Gaj Valerije Katul je, pak, u svojim uvenim stihovima lepoj Klodiji, ne verujui
u grozne glasine, nadenuo edno ime po kom je, ipak, ostala najvie zapamena Lezbija.
Epilog.
1. Bure strasti kroz koje je pesnik Gaj Valerije Katul volei proao, od njegovih rima
stvorie veno milozvunu poetiku, a svoju ljubav uinie besmrtnom. Do nas su stigli samo
fragmenti koji verno svedoe o velikom zanosu i strasnoj ljubavi pesnikovoj. Nama e
posluiti i kao zgodan epilog ovim starim rimskim priama.
Jebau te, Lezbijo,

u dupe, u guz,
Hiljadu poljubaca daj mi, onda jo sto;
da oseti sluz ...
i jo hiljadu i jedan dodaj na to;
Iz anusa, kravo, sisae mi pravo. (86)
potom stotinu novu i hiljadu na ovu.

Pa kad prebroji poljupce te, izmeaj ih sve,
Bogova mi silnih, ista je stvar,
da ni no, ni dan ne znaju,
da l miriem joj usta ili mar. (87)
kolko nam usne poljubaca daju. (5)

Ne marim ti ni malo, Cezare,
Slatka moja Lezbijo,
a da ti se svidim,
sree udo,
karao il karan,
i svemone sudbe dar,
nemam ta da vidim. (93)
popodne me eto;
odkrini mi vrata tek,
Cezarova Kornelija edna?! Ti ne lai!
ko usne u osmejak mek;
Njeno dupe Publijeve duge kite trai. (94)
a ja u ti dati lek. (32)

Kornelija je nala,
Sad znam, Lezbo,
duina mu strana,
sunca gasnu, minu,
odolela nije,
jer ih ljubav vraa. (49)
tom obilju mesa

to u gaama krije,
O Katone, uj me, neto da ti kaem,
Publije Klodije. (96)
smeno jeste, za stomak se dri!

Na sinonoj gozbi Publije Klodije,
Da, istine strane saznadoh tek sad!
uguro ga gospi.
Mislih da si edna i nevinog guza,
Bui kitom, gospu mazi,
bila primer to se devi prua.
a ja, oprosti mi Venero,
A ti prvo zetu Remu dala malu,
karu sam stero ba tom dasi! (56)
da u nju spusti balavu mu karu:
Premda marljiv, Cezare si i radan,
Ne, ipak je bolje da te pola Rima gaa. (111)
zar sebi sestrice i kerkice da raa?

s tobom ne biva svak,
nego samo onaj guzice gladan (57)
Pojebo je mnoge, Pompeju i Tercu,
Oh, uasa, strave!
Publije, kurvaru, popui mi karu! (115)
i Lezbiju sestru, pih, umro na mestu!

Lezbija, moj drue,
to voleh je svaki dan,
Lezbo, mnogima si dala, kurvo mala. (123)
i to mi rimske ulice pretvori u san.

uh glas da Lezbija, Lezbija je ta,
jue bila meu kurca dva. (58)
Guzio te Tula, Metel, Klio,

Ciceron te jebavo, jao!
Nabijem mu u usta, Lezbijo,
Mojoj Lezbiji uprljali usta
ko ti takvo ime dao! (---)
to uini vaa sperma gusta.

Taj poljubac uasna mi mata,
mrtav ovek hoda, to se ne oprata. (78)
(Autor je u Rimskim priama sasvim slobodno tumaio tekstove iz Plutarhove knjige

Slavni likovi Antike i neznatno prepevao Pesme Gaja Valerija Katula koje je objavio asopis Pismo.)
Lezbijo moja, voleti se mora,

kad se ivi ve.
ugljea
ajtinaC
Puzi Petar Petrovi s penisom punim prezira. Hoda ka domu svom, brlogu koji se
napravio sam od sebe. On tu pie i pomalo ivi. Bio je da vidi ima li ta novo na raunu.
Puagija. Pederi nita ne uplauju. On pie i alje svoje prie, ali nita. Objave mu poneku u
asopisima, ali izdavai ga ne jebu. Ne moe tako da se ivi. Kupio je dva celera ogromna
ko par volujskih muda. Svidelo mu se da gleda kako sredovena drolja koja valja povre na
tezgi pipka po oblom korenju. Ko po mudima. Nadigo mu se od toga. Onda je prestao da je
zajebava. Uplaio se da ga ne provali i rekao konano koja e dva. On je jeo jebeni celer.
Istro bi dva komada na trenicu, gurnuo malo zaina, iseenog celerovog lia i prelio kaikom
ili dvema maslinovog ulja. Mazao je to sranje na hleb i jeo. Od celera je imao gasove ali nije
mnogo mario za to.
Tri prozna rukopisa lutala su mu od izdavaa do izdavaa. Bila je to odvratna proza, ali
njega je boleo kurac. Odraz stvarnosti, upljina modernog doba, neuroze, alkoholizam i nedojebane emotivne veze izmeu likova sve je to krasilo sadraj redova koje je izbacivao
preko tastature na monitor. Preslatki monitor, sunce malo. Kad nije pisao, sedeo bi srozanih
gaa ispred monitora i buljio u pornografske sadraje. Misli su mu lutale, nije bio ni tu ni u
porniu. Gladio je svoju snenu patku ko bolno mesto. Otvorena stranica vorda bila je uvek
spremna, smanjena i opominjue prisutna u dnu monitora. Minimalizovano drelo koje bi se
razjapilo kad bi kliknuo na njega. Zijalo je svojom belinom i bilo spremno da proguta sve to
bi mu palo na pamet. Telefon je retko zvonio, ali Petru je sama pomisao da mora da se die
i da trai to govno po kui strahovito ila na kurac. Ustao bi, psovao, gegao se gologuz sa
srozanom trenericom upletenom oko lanaka nogu, zverao unaokolo, saplitao se. Jednom
ga je jebozovna rasputenica iz susednog ulaza videla takvog. Stajao je u kuhinji i terao po
ko zna koji put u kurac nekog tipa koji je zvao u vezi zbirke pria Skorelo se na piki. Izdavaki
plan je zatvoren. Prvo ga je zajebavao da promeni naslov, onda da izbaci neke od pria i na
kraju ovo. Petar je drapao skrotum nervoznim pokretima, psovao drkadiju iz izdavake kue,
a onda se okrenuo i zastao. Video ju je kako se naglo okree i kao nehajno nastavlja da zaliva
cvee na terasi. Taj okret bio je presudan. Sad je mogao dobro da osmotri njenu mamutsku
bulju i da zaslini na par golih belih butina koje su se otkrivale ispod kratke, odvratno crne
haljine. Prekinuo je vezu i zatvorio prozor. Virei kroz zavesu, nastavio je da bulji u enu.
apio ga je u aku i mazio, ali nije dugo trajalo. Pred oima mu se stvorio lik pederastog
urednika kojeg je maloas otero u kurac. Naumio je da se dotera i ode do nje. Da pozvoni na
vrata i kae joj da to nije lepo. A onda da se baci na nju i ujede je za sisu ko akal. Za tako
neto nije imao muda.
do redakcije. Tri zbirke, tri eda, tri bolesti Petra Petrovia. eleo je da tom trilogijom sebi,
ali i drugima da svu nadu koju je imao. Nije sve izgubljeno, iako uglavnom jeste, svet je sjeban, ali hajde da spasemo propasti svedoanstvo o sopstvenom postojanju. Mi smo bili tu i
tu i jeli smo govna ta i ta. Odlazi do pajza i razgre ae. Sipa punu au klekovae, odpija
sve i plae. Eno ga gde sedi na podu pored sudopere i rida. Pa, mamicu vam jebem. Zar nije
divna ona pria o pokuaju vaspitaice iz vrtia da zavede oca deteta iz njene grupe. Ona
voli to dete, ali sama je bezdetna. eli isto takvo. Koristi svaki deli trenutka kad roditelj
dolazi po dete da mu skrene panju na sebe, da mu se dopadne. Onda je drkadija grubo
odbije i ona se obesi u vrtiu. Na kraju postoji taj deo u kojem dete eli da sazna ta se
desilo, dok ga otac ne jebava uopte i u elji da skrene s teme kupuje mu kinder jaje. Dete,
koje se ne raduje, tera oca u kurac i pita ga u emu je bio problem da pojebe vaspitaicu.
Otac je u oku, klinac mu saoptava da ne eli vie da ga vidi i odlazi negde daleko. Posebno
je ponosan na taj kraj, koji moe da se nosi samo s ludilom koje je postigao u Vertikalnoj
kaleriji. Tamo je opisao maniju dranja kuia po stanovima u soliteru. Kuii su ovladali
voljom ljudi, sve poinje kroz lave i pseu mokrau po liftovima i stepenitu, a zavrava se
pojavom nekavih hibrida, poluljudi-polupasa koji su nastali iz izvitoperene veze gospoe sa
sedmog sprata i njene danske doge. Psi staju na dve noge, jebu svima kevu, kasape ljude i
guraju njihove delie u klozetske olje. Ne spasava se niko. Ali, nisu sve prie grozne,
sumorne, psihotine. Pogrean etvrtak je topla ljudska pria o nestanku oseanja meu
ljudima. Tamo postoji jedna vredna, mlada ena koja je sva obuzeta mladiem koji isporuuje
klopu iz picerije. Ona besomuno naruuje klopu, on dolazi, ne svaki put, samo kad je u
smeni, ali ona oajava kad nije on u smeni, uzima kutije s picom, pastom, lazanjama, tovari
ih jedne na drugu u svoj mali devojaki stan i bori se da li da izgovori to prva ili ne. Svia joj
se, svia joj se, sranje, vreme prolazi, hrana se tovari i truli, ona potpuno osiromauje, jer
ne moe sebi da dozvoli takav luksuz, oduzimaju joj karticu u banci, obavetavaju o tome
da je u kurcu i onda, hepiend. Smrdljivu i napola ivu spasava je momak iz picerije, koji je
prolazio tuda isporuujui raviole u stan odmah do njenog. Provaljuje vrata, amara je, ne
uje njen slabani apat: Jebi me, radi sa mnom ta eli, poliva je vodom, brie joj lice.
Ona dolazi k sebi i kida njegove pantalone, usisava mu polni organ ustima i doji tako samu
sebe. Mladi je kulturan, miran, ne osea nita i boji se za ovaj svet.
Terajte se u kurac. Onda je ustao. Odgegao se do monitora i otvorio svoj fejvorit porn
sajt. Traio je tu jebenu skraenicu POV. Ugao jebenog gledanja. Vrteo je i vrteo. Sve je to
sranje. Treba mu neto spasonosno, jako, neki Boji prst! Vano je kakve face imaju te ribe,
njihovi glasovi. Ako bi zacvilela, krenula da se kezi, odmah bi prelazio na sledei klip. Konano, ova mu se sviala. Imala je zao pogled i krukasto dupe. Pokrenuo je jebeni klip. U
prvom planu, mlohavi kurac. Vidi se deo sobe koja sva sija u dnevnom svetlu. Jebiga, ak je
i u porniu lepe vreme nego ovde. Par bucmastih enskih nogu ulazi u kadar. A, onda ok!
Sad e nauiti svoju lekciju, drkou., uo se odluan glas jo uvek neotkrivene dame.
Govorila je na maternjem jeziku Petra Petrovia, i to ga je potpuno prikovalo za stolicu. A
onda je ula sva. Malena, zdepasta, upava, zajebana brineta, preterano naminkana, ah,
ba kao da je njega pitala. Bila je potpuno gola, to je bilo za potovanje. Prila je mlohavom
i nagnula se preko tipa koji davao smisao kategoriji POV. Tvoja me pojava nimalo ne
uzbuuje..., nastavila je brinetica. I vie nije stala.
Mislim da u te naterati da pojede svoje govno, mizerijo ljudska... Tvoj kurac nee
videti radosti (opali ga akom po kari, nemilosrdno, silno, zauju se mumlanje i kuknjava).
Ne moe da govori? Jebiga, to je zbog gaica koje sam ti ugurala u ta tvoja govnjiva usta
Rukopisi Skorelo se na piki, Vi kojima je sve teko i Ljudski okot lutali su od redakcije
i oblepila ti facu selotejpom... Mogao bi da se ugui, zar ne ? (Dohvati se sisa i nestane

negde gore, izvan kadra, tako hitro da se Petar mahinalo trznuo unazad.) Voli sise?! Vidi
ovo! Ti ima dva oka, a ja dve vrste, picaste bradavice. Sad emo da ti ih guramo malo...
Bradavice u okice! (Petru se krutio drugar od njenih bezobraznih rei, nije morao da ga podstie.) Dakle, voli ili ne?! (Ponovo se odmakla i sigurnim hodom kruila po sobi. Neverovatno
dupe. Petar je video svoju facu izmeu tih guzova. Oko mu od radosti zasuzi.) Piko! Zna
zato si doveden ovde? Ne zna?! Sad u ti objasniti... Ti zna ko sam ja? Ne zna?! Ja sam
pesnikinja... (Petru zastane knedla u grlu, trgne se ko oparen na njen nagli pokret kojim je
zgrabila kurac rtve i krenula da ga ivotinjski drka.) Ovako si ti mene drkao, mili moj ! Je l
prija?! A?! Hoe da prestanem?! (Otrese kurac sa ake i ovla zakai muda onog jadnika.)
Mislim da u ja sad malo tebe da jebem... Dosta je bilo. Omalovaa moj rad, ne odgovara
na moje poruke, moda sve to kurcu ne valja, ali, sad mu tek nee valjati, mili moj... (Ode iz
kadra na trenutak i nastavi.) Ne bi bilo u redu da ti ne podmaemo bulju, ali ti si ionako mar
od oveka. Sav si mar, tako da, ohoho, vidi koliko je ovo udo! (Evo je opet, sada s orijakom
gumenom replikom kurekanje u aci. Petar trlja facu u neverici.) Ajde, sad, lepo, upoznaj
se s njim, pre nego to postanete jedno. On e biti deo tebe i ti e biti deo njega, je l tako
? (Ipak je spremila lubrikant. Iz tubice istisne malo providne kreme i pone da premazuje
vetaka.) Posle ovoga, ja u biti tvoja omiljena pesnikinja. Nikad me nee zaboraviti.
Uinie sve da i drugima prui tu mogunost. Objavie sve moje zbirke, jednu za drugom.
Uie moje pesme napamet. (Spusti se na kolena, razmakne ramenima butine oajniku koji
se uzalud opirao i zgrabi ga grubo za patku. Ovaj zacvili.) Neemo tako, moj omiljeni urednie... Mogli smo lepo, ali vi niste hteli... Verujte mi, srce moje, ja ovim kurcem pravim mesta
za svoju poeziju. Ako se bude opirao, bie bolno. Ako se opusti, moda ti se desi i da
razume, da uiva, da oseti snagu stiha... (Petar vie nije bio na ovom svetu, lebdeo je u
kosmikom bespuu, mali pred likom boanske brinetice koja je komandovala ne samo njegovim, ve svim telima na svim nebesima, koliko ih se moglo zamisliti da ih ima. Zauzeta
osvajanjem cilja, sva se usresredila na rupicu nemonog lika i sad je ve smetala gumenjaka u otvor kanjenika.) Hajde, srce, moe ti to... Ula je glavuda... Opusti se i nadaj da
sve ima svoj kraj, pa tako i ova kazna koju si zasluio. Napao si poeziju, seti se. A ona je najstarija. Ne trpi uvrede. Ali, nije ni osvetoljubiva. Ne, duice, ovo nije osveta. Ona samo dolazi
da te podseti kako je mogua svuda i u svako vreme. Ona moe biti i u tvojoj guzi ako tako
eli... (Paenik mumla, gumena kita se pomera, prodor je izvren. Isprva polako, zatim sve
sigurnije, pesnikinja ga jebe. Petar slini od siline slike, on je kupljen, odvojen, bezecovan,
on je sledbenik, on je budui prvosvetenik u hramu podignutom u njenu ast, on je uvar
vene vatre kraj kipa pesnikinje koja jebe izroda.) Hajde, srce! Meaj tim tvojim urednikim
dupetom! Otvori se za poeziju! Odjebi s izgovorima! Odjebi s preporukama za asopise!
Odjebi s izbegavanjem obaveza! Odjebi s priom da nema para! Da niko vie ne ita! Da je
poezija suvina! Meaj, kurvo!!! (Savladani stenje, kraljica kurbla, nemilosrdno mu drka
uarenu batinu koja samo to se ne razleti, Petar je na kolenima, s glavom u akama, koje
se same od sebe steu u silovit stisak.) Neu u antologiju!!! Neu na dvadeset strana!!!
Neu predgovore i pogovore!!! Ne treba mi ni nagrada!!! Hou svoju knjigu!!! Svoj glas!!!
Hou sva etiri ciklusa u zbirci!!! Hou tih jebenih osamdeset strana!!! To nije za mene!!! To
je za svet!!! To je za spas!!!... Vano... (Iupa gumenjak, otrese njegov kurac iz svoje ake,
obgrli samu sebe rukama i ode do ugla sobe. Tamo se sklupa, gola i slaba.)
Petar vie nije bio tu. Bio je tamo. Spreman da postoji za nju.
ko!
I utni nadanja kao prazan paket

Od kunih ureaja
Ivan Ergi
vule uri
Kao to je Ergi bio fudbaler, a iz priloenog dvostiha se vidi da nije postao pesnik, tako
se mehki pornii u Sarajevu nisu prikazivali u kinu Prvi maj, nego u kinu Sutjeska!!!
Ova istorijska injenica nije ni besmislena ni ne(zlo)upotrebljiva, kako se mnogim prijateljima sporta i poezije ini na prvi pogled, naroito ako se u obzir uzmu topografski fakti
istorije i legende grada koji je nakon mnogih scena zabranjenih za gledaoce mlae od osamnaest godina postao Dragomir Bojani Gidra (itaj: lani Valter). Jer, dok je na mestu stare
ciglane, tog mitskog mesta na kom je Bata ivojinovi likvidirao svog Valter ega, osamdesetih godina niklo elitno stambeno naselje, u Prvom maju su se i dalje prikazivali akcioni lmovi opisani u pesmi Kino Prvi maj Zabranjenog puenja, dok su se u Sutjesci smenjivala
remek-dela hongkongke karate i talijansko-skandinavsko-germanske kara te produkcije.
Blizu Prvog maja bila je dvorana sarajevske Kinoteke, dok se iz mraka Sutjeske izlazilo pravo
u kaldrmisanu avliju buregdinice Vardar.
Tu burek, sirnica i krompirua i nisu bili neto naroito, ali je znaaj ovog samostalnog
ugostiteljskog objekta bio vie subjektivne prirode; suoavanje s izlogom bajatih buredika
vraao je posetioce Sutjeske u samoupravno-nesvrstano-bratsvojedinstvenu realnost olimpijskog grada.
Ako je na repertoaru bio neki karate, veina gledalaca je izlazila na ulicu mlatarajui
rukama i nogama, usput oponaajui krike karakteristine za istonjako degeneenje zlog
protivnika. Ako su, meutim, s platna Sutjeske upravo iezli goliavi akteri serijala Istinitih
pria ili Emanuele, pioniri, omladina, radni ljudi i graani, vojnici, seljaci i potena inteligencija
gledali su da se dokopaju trotoara to bre, koraajui pognute glave, pripaljujui
postkoitalnu sarajevsku drinu, bond ili opatiju.
Sem lokacija ova dva sarajevska predratna kina, njihovih repertoara i kvaliteta bureka,
za junjaki nastavak ovog severnog bunkerisanja vrlo su bitni i termini u kojima su lmovi
prikazivani!
I dok je Prvi maj radio od etiri, est i osam, marisana i taslaina su u Sutjesci emitovani
u neparne sate, od tri, pet i sedam. Meutim, za tekstualno onanisanje na temu hopa-cupa
u krevetu od sudbinskog znaaja su one jutarnje projekcije. Ovakvim potezom, odgovorni
organi su omoguili uenicima poslepodnevne i radnicima druge i tree smene da nesmetano i u kontinuitetu prate razvoj dva lmska, ali i ivotna anra, iji su zajedniki imenitelji
bili telesnost, isputanje urlika i uzdaha, te, pre svega, interesantan zaplet i neizbena
pobeda dobra nad zlom!
Za taj famozni prepodnevni termin prikazivanja meke pornograje u sve tvra predratana vremena vezana je i sasvim eka anegdota iji su akteri moj pokojni otac i na
kum, inae aletov kolega s posla.
trt, milo
ini mi se da je na repertoaru Sutjeske bila Emanuela, kraljica Sadosa, te su ale i kum

jedne subote prepodne otili da se uvere u, da parafraziram Jaroslava Sajferta, neke od svih
lepota sveta. Emanuela je postala kraljica Sadosa, a njih dvojica su proli pored izloga buregdinice Vardar i kod kafane Triglav sreli kominicu Bahru. eni je odmah bilo jasno da
komije nisu bile na bureku, ali ako se nadate skandalu i odjekivanju porodinih svaa po
haustoru (jer smo mi i kumovi iveli u istoj zgradi) moram da vas razoaram...
ekolikost dogaaja lei upravo u faktu da su i moja majka i kuma vrlo dobro znale
gde su im to otili muevi, a znali su da sam isti lm pre njih dvojice odgledao i ja.
Jer, iz dananje perspektive, kao dan je jasno da ni ale, ni kum, ni bilo ko od posetilaca
kina Sutjeska nije kupovao kartu da bi video gole enske, ve da bi gledao lm.
Nekoliko lmskih repertoarskih sezona ranije, u kinu Arena, nedaleko od sarajevske
Hitne pomoi, prikazivana je uvena Emanuela sa Silvijom Kristel.
Seam se da smo te veeri ili kod tetke na neku proslavu i da su onda tata i ujka Toni
pojeli, popili, pa ustali i otili, dok su se mama, ujna i tetka diskretno smejuljile, nastavljajui
priu o tajnama dobrih patipanja i glazura za torte.
Ujka Toni je bio brat moje bake i mogao je mom ocu da bude otac, ali su vrlo eki seli
na tramvaj, pred kinom se nali s jo jednim tatinim kolegom i najavna pica je mogla da
pone.
Nakon projekcije, tata i ujak su se vratili u tetkin stan, gde ih je doekala kafa sikterua.
Umesto o lmu, povela se pria o politikoj knjievnosti. Ujka Toni je zavrio itanje
Trena 2, pa je svoja golootoka iskustva poredio s nainom na koji ih je Lule Isakovi obradio
u svom romanu.
Tako su poeli da se meaju mrak bioskopske dvorane i no na iji kraj nikako da
stignemo. Emanuela je, ini mi se, stigla do etvrtog nastavka, Isakoviev Tren do drugog,
Istinite prie su dogurale do devete jebizode, kao i Kongres saveza knji-evnika Jugoslavije.
U meuvremenu, sadraj prikazivanih goliavih lmova bivao je sve eksplicitniji, pa su
odgovorni drugovi i drugarice, sve u skladu s borbom za ouvanje tekovina NOB, odluili da
se, do daljeg, ovakva ostvarenja sedme umetnosti prikazuju u kinu Radnik, dakle na drugoj
strani ulice, kojih pedeset metara od Sutjeske.
Ovde treba napomenuti da se u blizini Sutjeske nalazilo sedite republike organizacije
Crvenog krsta, a da je na samom uglu bila i birtija Triglav.
Na strani ulice gde je bilo kino Radnik, nalazile su se zgrada Higijenskog zavoda i biblioteka Vladimir Peri Valter.
Moda ba zbog toga, golaki lmovi su u Radniku prikazivani tek u deset uvee, a radnici su, umesto na lmsku projekciju, u jutarnjim terminima poeli da odlaze pred Skuptinu.
Ubrzo je postalo jasno da smo se referndumski, gotovo plebiscitarno i sutinski odluili
da na repertoaru naih ivota preovladaju prizori iz karate lomova: teki udarci, borbeni
poklii, zloini, osvete, krv, suze i znoj, te ljubav prema sestri, bratu, majci.
Ili, da parafraziram Donija tulia, kurvini sinovi su postali pametni knjiki ljudi!
Ili je bilo obrnuto?!
Bilo kako bilo, kino Sutjeska vie ne postoji, zgrada u kojoj se nalazila sala potpuno je
rasturena od granata za vreme rata i nije nikada obnovljena, na mestu buregdinice Vardar
podignuta je, kako bi rekao Milan Mladenovi, velika, ista poslovna zgrada, a na mestu
birtije Triglav sada se nalazi banka.
Moj otac i ujka Toni su mrtvi.
Umrla je i Silvija Kristel.
A golaki lmovi su... u biblioteci!
Dobro, ne ba u biblioteci Vladimir Peri Valter, ve u SAD, u dravi Viskonsin, gde je
nedavno, izvesni Tajrin Patrik uhvaen kako onanie nad knjigom.
na otvorenom delu biblioteke, ne pokuavajui da se sakrije. Policija ga je uhvatila na delu,

zbog ega je on odmah priznao krivicu, ali i dodao da mu je to prvi put da tako neto radi.
Kanjen je s 1000 dolara i puten na slobodu, ali pod uslovom da za ivota nikada vie ne
ue ni u jednu biblioteku na kugli zemaljskoj, navode ameriki mediji. Da ovakve egzibicije
nisu neuobiajena pojava, potvrdio je Brajan Markus, bivi bilbliotekar u javnoj biblioteci Edison, u mestu Edison u Nju Derziju.
Novinske agencije ne navode o kojoj knjizi je bila re, iako se spominje ulepljenost stranica.
Nedavno je, za Politiku, glumica i rediteljka Milena Pavlovi uilovi izjavila sledee:
Pisci se esto povode za optim stvarima, hoe da budu poprilino pametni, da otkriju
Ameriku, pa popljuju sve koji ne misle kao oni i onda se tu izgube.
Tajrin Parker se s drugarcom Milenom oito nije sloio. Njega su naa pamet, otkrivanje
Amerike i tako dalje, i tome slino uzbudili kao nekoga, nekada, Silvija Kristel.
ika Pavlovi, otac drugarce Milene, u svojim dnevnikim zabelekama je, parafrazirajui Jozefa Gebelsa, rekao, parafraziram, kako se uhvati za kurac kad uje re postmoderna.
Danas se, barem u dravi Viskonsin, hvataju za knjigu kad uju za re kurac!
A ja se vatam za Milojka.
Pantia.
Onog istog koji je, pred kraj rada kina Sutjeska, uzviknuo kako je stadion eksplodirao i
kako se nebo otvorilo.
Tako bi i Laza Kosti te veeri prenosio utakmicu Zvezda Bajern.
Ali Laza Kosti je pesnik, a Milojko Panti nije Ron Deremi.
Nije, dakle, porno glumac, a trtio nas je one veeri kad smo u tipinom karate igrokazu
dobili dobre batine od Hrvata. Bio je naitan, citirao Maksa Vebera, mnogo me podsetivi na
neke ovdanje knjievne kritiare koji su, na primer, Davidu Albahariju zamerili to na stranicama romana erka kae, na primer, kurac.
A ti isti knjievni kritiari su se kleli u postmodernu, a tu runu re je od njih i uo lmski
reditelj i pisac ika Pavlovi, otac one iste Milene, koja ne voli pisce.
A taj isti Milojko je prenosio utakmicu s Maksimira kada je Bata Mirkovi uhvatio Roberta
Jarnija za onaj isti kurac.
Bata Mirkovi je izjavio kako samo on i Jarni znaju ta mu je Jarni rekao.
Da mu nije rekao: postmoderna?
Trt, Milojko!
Jedan domai tabloid navodi kako je Karter (20) u po bela dana stajao izmeu polica
s knjigama i zabavljao se. Zaposleni u biblioteci, koji su ga primetili, izjavili su da je stajao
Impresum
Severni BunKeR
asopis za odbranu i poslednje dane knjievnosti i kulture
Broj: 20
prolee-leto 2013.
Izdava: Kulturni centar Kikinda

Za izdavaa: Sran V. Tein, direktor
Adresa: Trg srpskih dobrovoljaca 23, Kikinda
Telefon/fax: 0230/22-544; 26-240
E-mail: severni.bunker@gmail.com
Glavni i odgovorni urednik: Sran V. Tein
Redakcija:
Sran Srdi (zamenik glavnog i odgovornog urednika),
Mila Melank (art direktorka) i
Tanja Brklja.
Osnivai asopisa: Sran V. Tein i Jovan Gvero
Lektura i korektura: Ivan Radosavljevi i Aleksandra Rai Radosavljevi
tampa: MiraGraf, Kikinda
Tira: 250
asopis se nansira sredstvima Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i Optine Kikinda.
Prilozi u asopisu se objavljuju iskljuivo po pozivu urednitva.
CIP
ISSN 1451-0863

Bunker 21

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Bunker 21

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

o

XXI severniBunKeR I 2od 140I pornoBUNKER

Sran V. Tein: Umesto uvoda: Kuvarove kletve i druge gadosti

Pornografija na svetski nain

Adam Hazlet: Kako biti ovek

Dejv Lordan: Kristina

Dejvid Sedaris: Odlomak - 12 momenata u ivotu umetnika

Dejms Lezdan: Poinje da boli

Donatan Letem: Porno kritiar

Krejg Tejlor: Londonci

Luis Krofts: Beki pornograf

Metka Cajhen: Esej o seksualnoj praksi Vere M.

Niven Govinden: Uvek smo vam na usluzi

Rob Dojl: Anus - crno sunce

Saskia Fogel: al - Ja sam pornograf

Pornografija na maarski nain

Atila Bala: Moja ljubav, Deln(a)

Tibor Haja: Tekstualna opsena [Sidpa Bardo]

Peter Hajnoci: I baka se pridruuje

Laslo Marton: L. M., ubica

Pornografija na exYU nain

Boris Postnikov: Alternativna pornograja

Marko Pogaar: San o dnu

Muharem Bazdulj: Studija sluaja: Duboko grlo

Slaan Lipovec: Na Cvjetnome trgu

Slavoj iek: Deak upoznaje gospou

ura ukanov: Bolest Milutina udovca

Dragan Babi: Puenje i seks

Igor Marojevi: ekanje

Mia Vujii: Kako razgaziti cipele

Milen Alempijevi: Filmske pornotopije: poznati glumci, nepoznata deca

Mirjana urevi: Te noi u Bunkeru niko nije spavao

Nenad Jovanovi: Ledene kocke

Sava Damjanov: Eros i(li) Pornos?; Deseterac

Ugljea ajtinac: POV

Vule uri: Trt, Milojko!

XXI severniBunKeR I 3od 140I pornoBUNKER

XXI severniBunKeR I 4od 140I pornoBUNKER

Pogledajmo literaturu. Izvorni naturalizam je greka. On je transparentan do kraja, nabraja

Ako se izuzmu eksperimentisanja sa trik-fotosima, nema toga ko ne zna da je fotograja

XXI severniBunKeR I 5od 140I pornoBUNKER

XXI severniBunKeR I 6od 140I pornoBUNKER

Sestre su se pomirile nakon te nesree. Sada ive Pavlu iznad glave.

XXI severniBunKeR I 7od 140I pornoBUNKER

XXI severniBunKeR I 8od 140I pornoBUNKER

XXI severniBunKeR I 10od 140I pornoBUNKER

Dolazi i odlazi u oblaku, i poznajem te kao to te majka

XXI severniBunKeR I 11od 140I pornoBUNKER

Divljana su oni banda, i u odlinoj formi. Bacaju koske i namiguju

XXI severniBunKeR I 12od 140I pornoBUNKER

A onda oni tu mislim na nas popuste.

Preveo s engleskog Ivan Radosavljevi

XXI severniBunKeR I 13od 140I pornoBUNKER

XXI severniBunKeR I 14od 140I pornoBUNKER

Prevela Dragana Miljevi

XXI severniBunKeR I 15od 140I pornoBUNKER

o boksu, a onda mi je odbijeno uee na seminaru o endotrahealnoj intubaciji, pa se umesto

XXI severniBunKeR I 16od 140I pornoBUNKER

Prevela Dragana Miljevi

XXI severniBunKeR I 17od 140I pornoBUNKER

XXI severniBunKeR I 18od 140I pornoBUNKER

Fino ste ruali, gospodine Brajer?

XXI severniBunKeR I 19od 140I pornoBUNKER

XXI severniBunKeR I 20od 140I pornoBUNKER