Danilo Kis - Enciklopedija mrtvih

U Pariz odlazi 1959 da bi ugasio zedj za umetnoscu. On je bio majstor velike jednostavnosti i
jasnoce. Tj sve sto je pisao je bilo jasno i nije bilo suvishnih reci u njegovim tekstovima. On
je bio dete oca Jevrejina koji je zavrsio u Ausvicu i majke koja je dosta rano umrla. Tako da je
njegov zivot bio dosta tragican sto je on prenosio u svoje pisanje. Stalno je tragao za
sopstvenim identitetom i razvijao je porodicni ciklus, tj rado je pisao o ocu i u mnogim
pricama je imao lik oca. Karakteristike pisanja:
- Romane sastavlja od prica - Prisustvo dokumentarnosti, tj unosi dokumenta u svoju prozu Izmisljanje i lazno preuzimanje tema i prica. On je vecinu svojih pripovetki zasnivao ne istini
ali ju je nagradjivao i ta linije izmedju realnosti i fantazije je retko vidljiva. - Enciklopedizam
u pisanju - Ironican je prema stvarnosti koju slika
Enciklopedija mrtvih U njoj je devet poglavlja jedne velike povesti o smrti. Podnaslov je
Citav zivot. Simbolika ovoga je valjda da je svaka stvar bitna u zivotu, da je sve jednako i da
ne postoje razlike (demokratija). Ovo je moje misljenje nisam naso u interpretaciji. Ona
pocinje pricom kada je nastala enciklopedija, a to je godina 1789, a to je godina francuske
revolucije koja je proklamovalasveto nacelo o ljudskoj jednakosti svih ljudi. Prica se zavrsava
Kisovom vlastitom bolescu. Objasnjenje: na kraju prica glavna riba otkriva da joj je otac
slikao cvetove koji su imali oblik kao i rak (ona bolest a ne zivotinja) koji mu je bio u
plucima, pa od tog istog raka je i Kish umro. Poenta: neponovljivost svakog ljudskog bica i
jedinstvo dogadjaja. Enciklopedija je autorova pobuna protiv bozijeg zapostavljanja malog
coveka osudjenog na vecnu anonimnost i apsolutno nestajanje u vremenu.
Poruka kisovih dela :ma koliko patnik na Zemlji, covek po svaku cenu hoce da postane njen
aktivan subjekat, da upravlja svojom egzistencijom, svojim zivotom i svojom smrcu, pa i da
se odvoji od zemlje i da poleti. To je istinski smisao njegovog postojanja.