Prof.

dr Ilija Komljenovi
Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO


2

UVOD

Kako u prirodi uopte, tako u poljoprivredi vlada odreeni okvir ivota koji se oblikuje pod
djelovanjem niza ivotnih faktora. Ovi faktori su abiotiki: zemljite, klima ( vazduh, svjetlost, toplota, voda), i
biotiki (gajena biljka, domaa ivotinja i ovek) a njima se pridruuju i drugi pratei biljni i ivotinjski organizmi,
meu kojima posebna uloga pripada mikroorganizmima, korovima, insektima, zemljinoj makrofauni. Zemljite i
klima ine nerazdvojnu celinu kao izvor energije, u koju se uklapaju i koriste gajene biljke.
Biljke cvetnice su pozitivno uticale na evoluciju oveka i drugih heterotrofnih organizama, to znai da je
prvo dolo do evolucije biljaka, a onda ivotinja. ovek je za gajenje odabrao prve vie biljke koje nose plodove
(seme). S njima poinje agrikultura koja uslovljava sedelaki nain ivota. To je ujedno poetak civilizacije. Prvi
uzgajai biljaka sluili su se opaanjima da bi izdvojili iz slobodne prirode lepo razvijene biljke s veim plodovima
(semenkama), pretpostavlja se da su to bile trave od kojih su nastale itarice. To izdvajanje je poetak selekcije,
kada je otada do prolog stolea prela veoma dug put empirije, a tek s pojavom nauke o nasleivanju, postavljena
je na naune osnove.
Prirodu izdvojenih odnosno domestifikovanih biljaka u prolosti nije menjala samo iskustvena selekcija
koju je obavljao ovek, nego i promena ekoloke sredine. To su u prvom redu odnosi na antropogenizaciju
zemljita. Vana uloga u tome pripada obrada i ubrenje zemljita.
ovek kao svestan faktor povezuje vladajue faktore u jedan usmereni proces, koji treba da omogui
optimalne uslove za uspevanje poljoprivrednih biljaka. Pri tome, on treba da do maksimuma iskoritava povoljnost
koja mu obezbeuje taj okvir a da otklanja nepovoljnost koje mogu biti izazvane delovanjem pojedinih faktora
(nepovoljni vremenski uslovi, pojava bolesti, tetnika i korova, debalansa mineralne ishrane itd).
Prirodni uslovi odreenog poljoprivrednog prostora, predstavljaju njegov prirodni potencijal. On
omoguuje ostvarenje odgovarajueg proizvodnog efekta gajenih bilja. Do koje e mere ove mogunosti biti
iskoriene, najvie zavisi od oveka, s jedne strane od izbora sorte ili hibrida, kao i njihove reakcije na postojee
uslove, a s druge strane od njegove sposobnosti da utie na uslove sredine kao i na osobine gajenih biljaka.
Polazei od zakona o jednakoj vrednosti svih proizvodnih faktora u poljoprivredi, maksimalni proizvodni
uinak postie se uz optimalno prisustvo svih spomenutih faktora. Da bi se optimalno iskoristila prirodna energija,
vano je da postoji sklad izmeu proizvodnog potencijala poljoprivrednog prostora i produktivne sposobnosti
gajenih biljaka.
Pod gajenim biljkama podrazumevaju se sve one vrste biljaka i njihove sorte koje po nainu svoga ivota
i odravanja ive stalno u simbiozi sa ovekom. Procenjuje se da danas na zemljinoj kugli ima vie od 200.000
biljnih vrsta, broj gajenih vrsta je oko 1.000, dok ovek danas koristi oko 50.
Zbog injenice da biljke troe mali deo suneve energije, zadatak selekcije je u iznalaenju takvih formi
gajenih biljaka koje e biti sposobnije da koriste besplatnu i obilnu sunevu energiju. Takvim radom dobijene su
danas takve sorte / hibridi koje daju izuzetno visoke prinose. Sinteza ratarske i stoarske proizvodnje omoguuje
pravilno ekonomisanje inilaca proizvodnje, ouvanje i poboljavanje bogatstva, plodnosti, strukture te poveanja
ukupne poljoprivredne proizvodnje.
Poljoprivredna proizvodnja planska i organizovana ljudska delatnost usmerena na proizvodnju organske
materije koja ima upotrebnu vrednost za oveka (hrana, prediva vlakna i dr), odnosno koja je neophodna za
odravanje ivota ljudi i domaih ivotinja. Ona je apsolutno neophodna, jer se njeni produkti ne mogu zameniti
vetakim proizvodima. Zbog toga od upravljanja poljoprivrednim resursima zavisi opstanak oveanstva, odnosno
ekonomski, kulturni i socijalni razvoj drutva, (Molnar i Lazi, 2001).
ovekova uloga je da intervenie kako bi se postojea energija to potpunije iskoristila, odnosno, da u
okviru ratarske proizvodnje, otklone ono to biljkama smeta a nadopune ono to im nedostaje.














Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO


3
Osnovne karakteristike biljne proizvodnje

Zelena biljka je prava biohemijska fabrika koja oveku obezbeuje oko 94 % hrane jer je sposobna,
koristei sunevu energiju, da iz prostih neorganskih jedinjenja sintetiu sloena organska jedinjenja koja su
neophodna svim ivim biima.
Smatra se da zelene biljke u procesu fotosinteze godinje obezbede oko 350 milijardi tona organske
materije koju koristi ovek, ivotinje ili su sirovina za preraivaku industriju. Najznaajniji zadatak biljne
proizvodnje, je dakle pretvaranje prirodne plodnosti zemljita u ekonomsku, to omoguava primena razliitih
agrotehnikih, meliorativnih, organizacionih i ekonomskih mera uz maksimalno mogue ostvarenje racionalnog
sistema biljne proizvodnje.
Glavna karakteristika poljoprivredne biljne proizvodnje je u tome, to se temelji na zelenoj autotrofnoj
biljci koja pomou hlorofila moe direktno iskoriavati sunevu energiju i u procesu fotosintetske asimilacije
ugljenika stvarati organsku materiju.
Poljoprivredna, kulturna biljka vezana je uz stanite, a svojim organima nalazi se u dva medijuma: koren u
zemljitu, a nadzemni deo u atmosferi. Iz zemljita biljka usvaja edafske inioce (vodu, kiseonik i hranjiva) a iz
atmosfere sunevu energiju i ugljen-dioksid.
Gajena biljka je zapravo "biohemijska tvornica" koja proizvodi organsku materiju potrebnu za opstanak
heterotrofa (ovjeka i domaih ivotinja). Poljoprivreda, a s njom i biljna proizvodnja se razlikuje od drugih grana
ljudske delatnosti. Njezina su glavna obeleja:

1. Poljoprivredna proizvodnja se odvija u slobodnom prostoru (fabrika bez krova) i ima sezonski karakter, ali i
u zatienom prostoru (plastenici, staklenici) kada nije sezonski ograniena.

2. U tehnolokom procesu biljna masa se postepeno se poveava rastenjem i razvojem uz sredstva za
proizvodnju i ljudski rad, uz postojanje povoljnih klimatskih faktora.
3. U poljoprivredi proces rada je mnogo krai od procesa proizvodnje jer radovi u poljoprivredi imaju sezonski
karakter (pica radova), dok rast i razvoj biljaka tee kontinuirano u toku vegetacijske sezone.

4. U biljnoj proizvodnji obrtni kapital se troi neravnomerno, a vraa se odjednom u toku etve berbe.

5. Koeficijent obrta kapitala u poljoprivredi se kree od 0,9 do 2,4 dok je u trgovini i industriji od 4 do 12 u
toku godine.

Poljoprivreda menja svoju fizionomiju zbog razliitih klimatskih prilika, stvarajui posebne regije u kojima
su zastupljene odreene biljne vrste pa i vrste domaih ivotinja. Dosljedno tome, i regionalnost je jedno od
obeleja poljoprivrede. Jasno je, da na stvaranje regija odnosno rejona deluju i drugi faktori (ekonomsko-istorijski,
npr.) ali su bio-ekoloki primarni.

Klima i njeno znaenje za ivot biljaka

Klima ima veliki uticaj na poljoprivrednu proizvodnju. Najvanije je njezino delovanje na autotrofne
organizme (biljke) zbog bazinog procesa fotosinteze. Meutim, klima jednako tako ima vaan uticaj i na ostale
lanove agrobiocenoze (oveka i domae ivotinje).
Na klimu ne moemo znaajnije uticati, zato se ona javlja kao dominantan faktor proizvodnje. To znai da
se agrobiocenoza odnosno poljoprivreda mora prilagoavati klimi.

Klima predstavlja proseno stanje meteorolokih pojava na odreenom prostoru u duem
vremenskom periodu od najmanje 30 godina.

Klimu pored opteg pojma moemo podeliti i na:

1. Mikroklima - klima usko ogranienog podruja-prostora.
2. Ekoklima -kompleks klimatskih uslova formiranih u okviru jedne zajednice.
3. Fitoklima - klima stvorena dejstvom biocenoze koja u svome formiranju (ivotu) i rasprostiranju
uslovljava specifine klimatske uslove (fitoklima ume, vonjaka, penice, kukuruza i sl.)
4. Nanoklima - klimatske specifinosti koje se ispoljavaju na malim rastojanjima.

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO


4
Klima je dominantan faktor kod gajenja biljaka (na koji ovek ima mali uticaj), a javlja se kao sloeni
vegetacioni inilac sa svojim elementima: svetlost, toplota, voda i vazduh.

Svetlost

Sunce je glavni izvor svetlosti. Suneva svetlost deluje hemijski i fiziko-toplinski. Suneva svetlost ili suneva
radijacija sastavljena je od zraka razne valne duine: od 280 do vie od 800 nm.
ovek vidi valne duine od 400 do 760 nm. Prema uticaju na lanove agrobiocenoze, dio spektra od 300 do 400
nm deluje na smanjenje habitusa biljke i debljanje listova. Zona do 500 do 700 nm vana je za fotosintetsku
asimilaciju ugljenika, ali najjaa je apsorpcija sunevog svetla u hlorofilu u zoni od 600 do 700 nm (crvena zona
spektra). Zona od 700 do 800 utie na produenje rasta biljaka, a vie od 800 nm ima toplinski efekat. To je glavni
izvor toplotne energije za transpiraciju biljaka.
Priblino polovicu ukupne suneve radijacije otpada na toplinski efekat, sledi fotositntetski uinak a tek na
treem mestu ostali uticaji na lanove u agrobiocenozi.

Prikaz sunevog spektra po talasnim duinama

U globalu bi se moglo rei, da suneva svetlost ima ulogu u sledeem:

1. Izvor je energije u ishrani (fotosintezi)
2. Utie u obrazovanju hlorofila (zelenog dela biljke)
3. Oko 50 % svetlosne energije koja dospe na list transformie se u toplotu, te biljka transpiracijom
vode odrava temperaturni reim.
4. Aktiviranju fermenata koji reguliu razne ivotne procese (klijanje semena, obrazovanje
hlorofila i sl.)

Priticanje suneve energije na povrinu zemlje nije svugde jednaka, pa se prema geografskom poloaju,
godinjem razdoblju i vremenu u danu odnosno vremenskim prilikama razlikuje intenzitet i duina trajanja.
suneve svetlosti:

Intenzitet suneva svetla

Koliina suneve energije koja dolazi na gornju granicu atmosfere vrlo je velika i iznosi 1,36 x 10
26
kWm
-
2
. Ta vrednost se naziva solarna konstanta. Od navedene koliine energije na povrinu zemlje stigne njezin manji
deo (0.9 1.1 x 10
26
kWm
-2
). I tako mala koliina energije je za agrobiocenozu vrlo velika.
Fenomen odbijanja suneve svetlosti s povrine naziva se albedo. To je procentualni odnos izmeu
reflektovane energije zraenja i celokupne svetlosne energije koja je pala na povrinu zemlje ili nekog drugog tela.
Na albedo utie izmeu ostalog vlaga i boja povrine. to je povrina tamnija, to je sposobnost upijanja svetlosnog
zraenja vea i tada je albedo manji. Najvei albedo pokazuje sneni pokriva (85%), dok tlo ima mnogo manji
albedo (10-30%).
Intenzitet suneve svetlosti ovisi dalje u geografskom poloaju, nadmorskoj visini, inklinaciji terena,
naoblaci itd. Intenzitet suneva svetla znatno se smanjuje naoblakom, a to utie na fotosintezu i hemositezu.
Meutim, i difuzna svetlost je vaan ekoloki faktor u biosferi i agrosferi. Smanjenje intenziteta suneve radijacije
zbog naoblake na biljke deluje tako da se vegetacija produava, jae se razvija vegetativna masa na tetu
generativnih organa.
Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO


5
0
0,1
0,2
0,3
0,4
0,5
0,6
0,7
0,8
0,9
1
1
1
1
2
1
3
1
4
1
5
1
6
1
7
1
8
1
9
2
0
asova u danu
R
e
l
a
t
i
v
n
a

j
a
k
o
s
t

s
v
e
t
l
a
Vedro
slabo oblano
Jako oblano

Intenzitet svetla pri razliitoj naoblaci (po Lundegrdhu)

U zemljama koje imaju vie naoblaka, manje sunanih dana (sever i severozapad Evrope) manje se
nakuplja eer i ulje u semenu. To znai da takva podruja nisu prikladna za gajenje uljarica ili kultura za
proizvodnju eera. Nasuprot tome, sonije povre se gaji upravo u tim podrujima gde ima vie difuzne svetlosti.
Isto tako, detelinsko travne smese, prirodne ili vetake livade i panjaci su zastupljeniji na severu i severozapadu
Evrope gde je dosledno tome, razvijenije stoarstvo. Jug Evrope prikladniji je za gajenje voaka i vinograda i
povra.

Biljkama je za normalan rast i razvoj potrebna odreena koliina svetlosti, ali se u tome one razlikuju i to:

1. Heliofite - za svoj razvoj trae mnogo svetla (krompir, duvan, soja, suncokret, kukuruz, paprika, lubenica,
itd).
2. Semiskiofite - za svoj razvoj zahtevaju osrednji intenzitet svetlosti (tikve, deteline, neke sorte pasulja,
paradajz)
3. Skiofite - biljke sene.

Za gajenje poljoprivrednih kultura, vana je minimalna koliina svetla izraena u luksima. Luks je
meunarodna jedinica osvetljenja, koju dobiva neka ploha na kojoj je svaki etvorni metar povrine
jednoliko osvetljen svetlosnim tokom od jednog lumena. Po drugoj definiciji, luks je koliina svetlosti koja
isputa jedna svea merena na udaljenosti od jednog metra. Graak treba 1100 luksa da bi uao u fazu zriobe,
kukuruz 1 400 1 800, jeam i penica 1 800 2 000, duvan 2 200 2 800, pasulj 2 400 luksa, paprika i do 400
luksa.


Prinos krompira pri razliitom osvetljenju (po Klappu)


Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO


6
Ako je koliina svetla ispod minimuma, nema uspenog stvaranja hlorofila. U tom sluaju dolazi do
izduivanja bledih stabljika (etioliranje), slabo se razvija lie i koren a cvetovi i plodovi se ne formiraju.
Meutim, ne prevelik intenzitet svetlosti nije dobar jer on poveava uticaj tetnih ultraviolentnih zraka. U
tom sluaju se smanjuje habitus biljke, lie postaje manje i tamnije (nagomilavanje hlorofila). Biljka se od
prevelikom intenziteta svetlosti brani dlaicama, uvijanjem lia i sjajnim povrinama (odbijanje svetlosti).

Koliko e biljke na nekom stanitu stvarno primiti svetlosti, ovisi o vrednosti
svetlosnog korienja, a ono se izraunava na osnovu sledee formule:

svetlosti dnevne pune enzitet int
itu tan s na svetlosti enzitet int
L =


Preraunato u procente, svetlosno korienje moe biti od 1 do vie od 40% pune dnevne svetlosti
(Jankovi, 1966).

Propustljivost svetlosti od strane biljke Proputanje svetlosti kroz list

U biljnoj proizvodnji se intenzitet suneve svetlosti moe regulisati: pravcem setve/sadnje, gustinom useva,
pinciranjem, orezivanjem, zakidanjem zaperaka, unitavanjem korova i drugim merama nege. Biljka iskoristi samo
1- 7 % suneve energije, a neke vrste (lucerka) imaju i preko 85 puta veu lisnu povrinu u odnosu na povrinu
zemljita koju pokriva.

Duinu sunane svetlosti

Na ekvatoru je duina dana i noi uvek jednaka tj, no i dan traju po 12 asova. Idui od ekvatora prema
polovima duina dana i noi se menja. U ljetnjim mesecima, duina dana raste a zimi opada. Duina dana i noi
vaan je kozmiki odnosno geofiziki faktor za ivot na Zemlji. To se u prvom redu odnosi na biljke, jer su se one
kao autotrofni organizmi tokom svoje evolucije prilagodile stanitima. Prema tome, ritam njihova ivota je
prilagoen odreenoj duini dana i noi.
Blie ekvatoru, duina dana u doba aktivne vegetacije je kraa, a prema polovima je dua. S obzirom na
duinu dana i noi u vreme aktivne vegetacije, biljke delimo na one iz podruja kratkog i na one iz podruja
dugog dana. Ako se biljka iz podruja kratkog dana prenese u podruje dueg dana, nastaje poremeaj koji
nazivamo fotoperiodika reakcija, odnosno biljka reaguje na duinu dana. To je tzv. fotoperiodizam. Poremeaj
se manifestuje tako da biljka ne moe normalno cvasti i doneti plod. Iz ovoga se moe zakljuiti, da je
fotoperiodika reakcija jako bitna za prelaz iz vegetativnog u generativni period ivota biljke.
Danas se fotoperiodizam iskoriuje prilikom selekcije biljaka (stvaranje novih sorata ili hibrida), tako da
se u kontrolisanim uslovima prema potrebi skrauje ili produuje trajanje dana i tako omogui istodobna cvatnja
radi ukrtanja biljaka koje inae ne cvetaju u isto vreme. U direktnoj proizvodnji, fotoperiodizam se iskoriava
tako da se neka kultura kraeg dana prenese u podruje dueg dana kako bi se produio vegetativni period i tako
dobila vea biljna masa.
Meu kulturnim biljkama postoje razlike u pogledu zahteva biljaka prema duini dana, pa tako imamo:

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO


7
1. Biljke kratkog dana (konoplja, pamuk, proso, pasulj, soja, duvan, kukuruz i paprika).
2. Biljke dugog dana (ovas, argarepa, repa, lan, graak, ra, penica, crvena detelina i pana).
3. Neutralne biljke (heljda, suncokret, jeam ozimi, ria, evropske sorte ioke, paradajz i repica).


Toplota

Glavni izvor toplote je sunce. Atmosfera se zagrejava toplinskom radijacijom kopna i mora jer sunevo
zraenje prolazi kroz atmosferu, a da je praktiki ne zagrejava. Zato je toplota vazduha pri povrini zemljita
najvea, a opada pri porastu nadmorske visine. Postoji ritam dnevnog zagrevanja i hlaenja izmenama dana i noi .

Promene toplote danju i nou (po Geigeru i Kessleru)

Isto tako, postoji horizontalni raspored toplote (ovisno o geografskoj irini) i vertikalni raspored
(ovisno o nadmorskoj visini). Horizontalni raspored toplote na Zemlji pokazuje sve osobine zonalnosti, a
najpovoljniji sa gledita poljoprivredne proizvodnje je umereni pojas u kome se odvija najintenzivnija biljna
proizvodnja.
0
5
10
15
20
25
30
35
40
45
0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50 55
Temperatura (0C)
A
s
i
m
i
l
a
c
i
j
a

C
O
2
1,22% CO2
Krompir
paradajz
krastavac

Zavisnost fotosinteze lia krompira, paradajza i krastavaca od temperature (po Venckjeviu)
Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO


8

U vertikalnom rasporedu toplote prisutno je pravilo po kojem na svakih 100 m nadmorske visine temperatura opada
za 0.6
0
C (vertikalni termiki gradijent).
Za agrikulturu su vane kardinalne temperaturne take , a to su temperaturni minimum, optimum i
maksimum. Ispod temperaturnog minimuma i iznad maksimuma fizioloki procesi prestaju, a najpovoljniji su pri
temperaturnom optimumu. Pri tome je najvaniji raspon temperatura od 0 do 45
o
C.
S obzirom na fizioloke procese u biljci, sve temperature ispod O
o
C smatramo negativnim, a iznad O
o
C
pozitivnim. Kako dioba elija u biljci prestaje kod 5
o
C, ovu temperaturu smatramo biolokim temperaturnim
minimumom. Sve aktivne temperature umanjene za vrednost biolokog temperaturnog minimuma su efektivne
temperature.
Sabiranjem dnevnih efektivnih temperatura u toku meseca ili u toku vegetacije, dobije se suma efektivnih
temperatura vazduha ili suma toplotnih jedinica. Za izraunavanje sume efektivnih temperatura za jare vrste
(kukuruz), postoje jo dve metode (Komljenovi i Todorovi Vida , 1988):

1. GDU jedinice (growing degree units) a formula glasi:
C 10
2
C min C max
GDU
o
o o

|
|
.
|

\
| +
=

2. CHU jedinice (corn heats units):
( ) ( ) ( ) | | C 44 . 4 T 8 . 1 10 T 084 . 0 10 T 33 . 3
2
1
CHU
0
mm
2
max max
= + =

Temperature manje od 10
o
C uzimaju se kao 10
0
C, a temperature vee od 30
o
C kao 30
o
C. Za svaki dan
vegetacije jarina se raunaju toplotne jedinice, i na taj nain se dobije suma toplotnih jedinica za celi vegetacioni
period ili za odreenu fenofazu razvoja biljke.
Suma efektivnih temperatura koje su potrebne od poetka do kraja vegetacije iznose za: krompir od 1500
do 3000
o
C, penicu od 1200 do 23000
o
C, kukuruz od 2400 do 3000
o
C, suncokret od 2600 do 2800
o
C, eernu
repu od 2400 do 2700
o
C, paradajz od 1800 do 2000
o
C, krastavce od 1900 do 21000
o
C itd.
Temperature izmeu 25 i 30
o
C je prosean optimum za glavne fizioloke procese u biljkama pre svega
generativne kao i za fotosintetsku asimilaciju biljaka. Biljke maksimalno primaju vodu kod temperatura izmeu 35
i 40
o
C. Optimum disanja je izmeu 36 i 40
o
C. Pri 45
o
C hlorofil se inaktivira i fotosinteza prestaje, a iznad
temperaturne granice nastaju negativni biohemijski procesi u hlorofilu koji uzrokuje njegovo raspadanje. Pri 50
o
C
disanje prestaje.
Za aktivni ivot biljaka su vrlo vani temperaturni pragovi: 0
o
C, 5
o
C, 10
o
C i 20
o
C. Na 0
o
C prestaje ili
poinje aktivni ivot biljaka, iznad 5
o
C poinje aktivna vegetacija trava i strnih itarica umerenog pojasa, iznad
10
o
C aktivna vegetacija biljaka iz suptropskih a iznad 20
o
C tropskih predela.
Temperature oko 25
0
C predstavljaju optimum za cvetanje i oplodnju, dok temperature vie od 25
0
C pogoduju
dozrevanju useva.
Vie temperature potrebne su za maksimalno nagomilavanje suhe materije u biljci i za gubljenje vlage, a
jedno i drugo znai proces dozrevanja biljaka.
U agroekosistemu sve biljke nemaju jednake zahteve prema toploti, pa se one u tom pogledu dele na:

1. Termofilne - (prilagoene su viim temperaturama). To su biljke junih podruja i ne podnose mrazeve
(kukuruz, pamuk, sirak, proso, kikiriki, paradajz, paprika, pasulj, dinja, lubenica, smokva i sl.).
2. Kriofilne - (prilagoene su niim temperaturama). Potiu iz umerenog klimatskog podruja (strna ita,
graak, crvena detelina, repa, luk, salata, mnoge trave, kupus, spana, kruka, jabuka i dr.)
3. Mezotermne biljke koje imaju osrednje zahteve za toplotom.

S obzirom na ekoloku valencu biljke delimo jo na:

a) Euritermne biljke - one podnose velika termika kolebanja i imaju veliki areal rasprostranjenosti.
b) Stenotermne - njihov areal rasprostranjenosti je mnogo ui, s obzirom da ne podnose vea termika
kolebanja.

I drugi izvori svetlosti mogu imati priblian efekat kao i suneva svetlost koja se primenjuje u
kontrolisanim uslovima (zatien prostor u fitotronima, hidroponima, staklenicima, plastenicima i sl).

Uticaj visokih temperatura

Najtetniji uticaj visokih temperatura je zbog velikog poveanja evapotranspiracije pri emu se u biljci
deavaju nepovratne pojave u strukturi i metabolizmu biljke (koagulacija protoplazme i dehidracija), dolazi do
destrukcije hlorofila, poveava se transpiracija i disanje i sve to dovodi do ubrzanog zrenja - prisilnog zrenja.
Takva pojava naroito je poznata kod strnih ita kao toplotni udar kada temperatura vazduha dostigne
vrednost od 33
0
C , uz nisku relativnu vlanost vazduha moe se u roku od nekoliko sati prekinuti vegetacija penice
Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO


9
u fazi votanog zrenja i uzrokovati turost zrna uz opadanje kvaliteta i visine prinosa. Meutim, visoke temperature
mogu biti ogranieno korisne u poljoprivredi zbog suenja mokrog zemljita i osposobljavanje za poljske radove,
kao i korisnog dozrevanja i suenja plodina.
Poljoprivreda se nalazi u veini sluajeva u povoljnim termikim uslovima kao to se moe videti u
sledeoj tabeli.

Maksimalna i minimalna srednja godinja temperatura vazduha ovisno o geografskoj irini (Mihali, 1985)
Temperature
(u
0
C)
Geografska irina (u
0
)
80 60 40 20 0 -20 -40 -60 -80
Max.srednja godinja -10 8 17 29 28 15 14 1 -12
Min. srednja godinja -19 -8 10 23 25 18 9 -6 -20

Za agrikulturu nisu bitne izoterme, nego termika kolebanja tokom godine, naroito u doba najaktivnije
vegetacije gajenih biljaka.
Zbog toplinskih uslova najvea prostranstva poljoprivrednih povrina nalaze se u umerenom pojasu. Idui
prema polovima, agrosferu ograniavaju niske a prema ekvatoru visoke temperature. U tropima se poljoprivredna
proizvodnja organizuje i do 3000 m nadmorske visine, a iznad 72
0
severne irine postoje samo tundre koje se
iskoriuju na nomadski nain (sobovi).
Kako je ranije bilo naglaeno, penjanjem u visinu za svakih 100 m temperatura pada za 0.6
0
C, a sa svakim
1
0
C smanjenja srednje godinje temperature, vegetacija kasni 5 dana.
Za evropske prilike je 600 m nadmorske visine granica gajenja termofilnih biljaka (kukuruz, vinova loza i
voke), 800 m je granica ozimih usjeva, a 1000 m jarih kultura. To je ujedno granica gajenja oraninih biljnih vrsta.
Do 1000 do 2000 m zona je visinskih uma i travnjaka, a iznad 2000 m je pojas kamena, venog snega i leda.
Na toplinske prilike osim geografske irine i nadmorske visine utie i ekspozicija terena. June su
ekspozicije toplije, (primer u Centralnoj Evropi 400 m severne ekspozicije odgovara 550 m nadmorske visine june
ekspozicije u termikom pogledu).
tetno dejstvo visokih temperatura moe se ublaiti dobrom obezbeenou vodom, oroavanjem i
uravnoteenom mineralnom ishranom, odnosno kvalitetnom agrotehnikom.

Uticaj niskih temperatura

Niske temperature su nepovoljne za biljke, u prvom redu zbog toga to aktivna vegetacije prestaje.
Na temperaturama ispod 0
o
C, prestaje aktivna vegetacija, termofilne biljke ugibaju, a kriofilne prelaze u
stadijum mirovanja (kriptovegetacija). Ozime vrste zahvaljujui postepenom prilagoavanju na niske temperature
(kaljenju) mogu da podnesu veoma niske temperature. Smenjivanjem hladnih i toplih dana tokom zime, negativno
se odraava na useve. Ako su dani topli biljka poinje intenzivno da die, utroak eera se poveava, biljka se budi
iz zimskog sna - mirovanja, aktivira se njen metabolizam, a ako nastupe niske temperature ona obino ugine.
Kasni proleni mrazevi (april - maj) su izuzetno opasni, kao i mrazevi koji se javljaju u ranu jesen (trea
dekada septembra i prva dekada oktobra) kada je vegetacija jo u toku.
U toku zime niske temperature uzrokuju izmrzavanje povrinskog sloja zemljita, te se on izdie kao kora
koja izdizanjem mladih biljica kida korenov sistem. Ova se pojava naziva podlubljivanje ili srije i veoma je
tetna za ozima strna ita.
Meutim, niske temperature pogoduju nekim lukoviastim i krtolastim vrstama, jer bez niskih
temperatura one ne klijaju - period stratifikacije. Otpornost na niske temperature zavisi od naslednih osobina,
kaljenja, uravnoteene ishrane, gajenja otpornih hibrida i sorata, kvalitetne obrade zemljita, dreniranosti parcele,
malovanja folijom ili organskim materijalima, zagrtanja i gajenja u zatienom prostoru.
Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO


10
Voda

Voda je najnestabilniji
klimatski element zbog toga to se
vlaga skuplja u atmosferi
isparavanjem vodenih povrina i
kopna pa se kao oborina vraa na
zemlju. Voda se u vazduhu nalazi
u obliku vodene pare ili
kodenzovana. Kia i sneg su
glavni izvori vode za
poljoprivredne biljke. Raspored
oborina na Zemlji vrlo je
promenljiv - prostorno, koliinski
i vremenski, a uzrok su mu
nepravilan raspored kopna i
vodenih povrina te razlike u
reljefu.
Voda je potrebna svim
ivim biima. U biljkama voda
obavlja mnogostruku funkciju.
Protoplazma je izgraena od
sloenih kompleksa hidrofilnih
koloida koji primaju vodu i bubre
i u tom stanju omoguuju osnovne
fizioloke procese u eliji. Stoga,
voda za biljku ima sledeu ulogu:



Kruenje vode u prirodi
1. Uestvuje u grai elije i biljnog tkiva.
2. Vri transport mineralnih materija rastvorenih u vodi u druge organe (ove funkcije obavlja koren).
3. Vri transport biljnih asimilativa stvorenih u zelenim organima (provodnim sudovima) u druge elije i organe.
4. Uestvuje u izgradnji organske materije, aktivira fermente, regulie metabolizam.
5. Stvara odreenu napetost (turgor, u sluaju nedovoljne obezbeenosti
biljka gubi turgor i vene).
6. Uestvuje u transpiraciji, izbacivanje vode u obliku vodene pare iz biljke. Postoji stomaterna i kutikularna
transpiracija, prvu biljka regulie otvaranjem i zatvaranjem pui, a druga je pasivni oblik transpiracije.
7. Obavlja regulisanje temperature (termoregulator).
8. Pomae pri razlaganju rezervnih materija u semenu delovanjem encima.

Najvei deo vode koju biljka koristi je tranzitna, a samo 1% vode se ugrauje u elije biljke. U vezi s tim,
potrebno je poznavati i pojam transpiracionog koeficijenta, a to je koliina vode koja proe kroz biljku da bi
stvorila 1 kg suhe tvari.

Transpiracioni koeficijent za neke gajene biljke
Kultura
Transpiracioni
koeficijent
Penica 450-600
Kukuruz 250-300
Ria 500-800
Soja 520-1000
Pamuk 300-600
Konoplja 600-800
Trave 500-700
Povre 500-800
Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO


11

Voda koju biljka primi korisna je ili fizioloki aktivna voda. U ivotu biljke u svakom asu je vana
njezina vodna bilanca. Postoji pozitivna i negativna vodna bilanca. Pozitivna je vodna bilanca stanje pri kojem je
ravnotea izmeu utroene vode i nove koliine koja pritie u biljku, a negativna je vodna bilanca stanje pri kojem
biljka ima vee potrebe za vodom nego to iz sredine moe primiti. Negativna vodna bilanca vodi uginuu biljke
(fizioloka smrt od uvenua).
Biljke se u odnosu na potrebe za vodom znatno razlikuju. Ta se potreba ispoljava u osiguranju vode za
izgraivanje biljnog tkiva i za transpiraciju. Pa se one s toga dele na:

1. Kserofite - lako se prilagoavaju uslovima sue (sirak, proso, mrkva, kukuruz, suncokret, sudanska trava,
eerna repa, tikve).
2. Higrofite - zahtevaju velike koliine vode (soja, paprika, konoplja, pirina, ovas , lupina, crvena detelina).
3. Mezofite - troe umerenu koliinu vode (penica, ra, krompir, jeam, crni luk).

Za svaku biljnu vrstu postoji kritini period rasta, a on nastupa kad biljka ima najveu potrebu za
primanjem vegetacijskog faktora a najosetljivija je na poremeaje, na prvom mestu na nedostatak vode.
Poznavanjem kritinog perioda od velike je vanosti u gajenju poljoprivrednih biljaka. U globalu, kritini periodi na
nedostatak vlage kod biljke su porast u stablo, cvetanje i oplodnja i nalivanje zrna.
Kod nas se najintenzivnija poljoprivredna proizvodnja organizuje u zonama subhumidne klime, jer
aridnost i humidnost klime od najvee je vanosti za agrikulturu bilo kojeg podruja. Aridnost i humidnost klime
utie na stvaranje zemljita (tipovi), vodni reim, sposobnost zemljita za obradu, sistem ubrenja, izbor vrsta
gajenih biljaka itd.

Opta podela klime prema aridnosti-humidnosti (geografska)
Ukupna koliina
godinjih padavina
(mm)
Ocena aridnosti-
humidnosti klime
<250 aridna
250-500 semiaridna
500-1000 subhumidna
1000-1500 humidna
1500-2000 perhumidna
2000-3000 perhumidna
3000-4000 perhumidna
>4000 perhumidna

Najrazvijenija je poljoprivreda u poluvlanom do vlanom klimatu uz povoljnu evapotranspiraciju. Pri
manjoj evapotranspiraciji intenzivna se poljoprivreda moe organizovati na donjoj granici subhumidne klime, ali u
humidnoj zoni do 1500 mm, ako je evapotranspiracija poveana.
Glavna poljoprivredna podruja na prostorima bive Jugoslavije je u zoni subhumidne klime (500-1 000
mm).
U aridnoj zoni potrebno je navodnjavanje, na prelazu u semiaridnu klimu povremeno gajenje biljaka
manjeg utroka vode (strne itarice). Tek u subhumidnoj klima uspeno je kontinuirano gajenje poljoprivrednih
kultura, a iznad 600 mm mogu se u proizvodnju ukljuiti i higrofite. Vlano-toplija klima povoljna je za drvenaste i
jednogodinje zeljaste vrste, a vlano-hladnija za travnjake.
U vruim predelima perhumidne klime, s jakom evapotranspiracijom, gaje se pamuk, ria, eerna trska.
Ako je vlaga visoka (1500-3000 mm godinjih oborina), a evapotranspiracija slaba, prevladavaju plantae
viegodinjih poludrvenastih i drvenastih vrsta (kakaovac, banane, sisal-palma, kokosova palma, papaja, mango i
dr). Kod velikih koliina oborina (> 3000 mm) nema vie povoljnih uslova za gajenje poljoprivrednih biljaka,
zemljite je pod bujnom prirodnom vegetacijom (kine ume).

Oborine

Vrlo su vaan faktor u poljoprivredi ne samo po obliku (kia, sneg, grad i rosa) i po koliini ve i u
distribuciji u odnosu prema vegetacijskom i izvanvegetacijskom periodu, padanju oborina, s vetrom ili bez njega.
Jedan milimetar oborina odgovara koliini od 1 litre na povrinu od 1 m
2
ili 10 tona na jedan hektar.
Na primer, koliina od 720 mm godinjih oborina odgovara 7 200 000 litara po hektaru, a to ini pritisak
od 720 kg/m
2
.
Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO


12
Pritisak oborina deluje negativno na golo zemljite kao mehanika snaga zbijanjem zemljita, razaranjem
strukturnih agregata, zamuljivanjem, stvaranjem pokorice, a posljedica je slabija aeracija zemljita.

Kia

Koliina kie od ekvatora prema polovima se smanjuje, jednako se smanjuje vlaga u vazduhu. Koliina
kie koja padne godinje, zavisno od geografskog poloaja, iznosi od nekoliko milimetara do 11 000 mm (podruje
Himalaja). U tropskom pojasu padne u proseku 1 030 mm, u umerenom 610 a u polarnom samo 250 mm oborina
godinje.
Nadmorska visina i ororeljef utie na koliinu kie, pa se rauna, da se na svakih 100 m nadmorske visine
(n/v) koliina padavina poveava proseno za 80 mm. June strane brda bogatije su oborinama, od severnih, jer se
na junim stranama se penju vlane mase, a osloboene vlage zagrijavaju se sputanjem niz severnu stranu.
Meutim, june ekspozicije su jae izloene hidroeroziji.
Vano je poznavati intenzitet kie, a on se meri koliinom kie koja padne u jedinici vremena. to je
intenzitet kie vei, to je zemljite manje koristi, a opasnost je od erozije vea. Za poljoprivredu su najpovoljnije
tihe kie slaba intenziteta, kada se ak 95 % vode upije u zemljite u toku 6 sati. Kia je tetna ako je zemljite ve
zasieno vodom jer tad ga ini blatnjavim i onemogueni su radni zadaci. Jake (obilne) kie, pogotovo ako ih nosi
vetar, uzrokuju poleganje zeljastih i lom drvenastih kultura. Tople kie pospeuju vegetaciju i ivot u zemljitu, a
hladne i dugotrajne koe vegetaciju i bioloke procese u zemljitu.
Kie jakog intenziteta (torencijalne kie ili pljuskovi), izazivaju snane erozione procese na nagnutim
terenima, a na ravnim terenima izazivaju zabarivanje u mikrodepresijama. Pored toga, vei procenat vode biva
neiskorien usled brzog povrinskog oticanja.

Sneg

Za biljnu proizvodnju sneni pokriva ima pozitivnu i negativnu ulogu. Korisno delovanje snega je u
tome to se on javlja u mikrotermijskom periodu godine kao termiki izolator koji uva ozime useve od
izmrzavanja. Pored toga, on je izvor vlage za zemljite u prvim proletnim mesecima i u predelima sa manje
oborina, gde vea koliina oborina u toku godine padne u obliku snega.
tetni uticaj snenog pokrivaa ogleda se u nekoliko vidova. Rani sneni pokriva moe da pospei irenje
bolesti kod nekih ozimih useva (snena plesan na strnim itaricama), slabljenje useva usled spreavanja fotosinteze,
stvaranje ledene kore koje uzrokuje spreavanje dotoka kiseonika. Mokar i teak sneg moe izazvati guenje useva,
a dugo zadravanje snenog pokrivaa odgaa pravovremenu pripremu zemljita za setvu kao i ostale agrotehnike
zahvate.

Grad (tua)

Kao meteoroloka pojava, za poljoprivredu je apsolutno tetna. Ona dolazi u vreme intenzivne vegetacije,
u toplom delu godine. Grad ili tua izaziva oteenje lisne povrine, lomi stabljike, unitava cvetove, plodove te
smanjuje njihov kvalitet.
Danas se grad vie-manje efikasno suzbija protivgradnim raketama razbijanjem gradonosnih oblaka.

Rosa

Rosa je kodenzovana vodena para pri povrini zemljita, a u odreenim uslovima moe se iskoristiti kao
izvor vode u biljkama prirodne vegetacije i poljoprivrednim biljkama.

ematski prikaz opskrbe biljke vodom A) normalno korienje vode iz zemljita, B) korienje rose putem lia u aridnim
uslovima.

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO


13
Rosa je obilata u aridnim predelima zbog velikih temperaturnih razlika izmeu dana i noi. Danju se
temperature visoke, a nou padnu i do ispod 0
0
C. To je posljedica jake termike radijacije nou zbog vedrine.
U umerenom klimatskom pojasu, rosa ne igra znaajniju ulogu u snabdevanju biljaka vlagom, premda u
sunom razdoblju moe pomoi biljkama u svladavanju kritinog perioda nedostatka vlage. Prema istraivanjima u
Nemakoj, u toplom delu godine bez mraza, mesena koliina rose preraunata na oborine iznosi 1,21 2.46 mm.

Vazduh

Atmosfera je sredina u kojoj ive biljke sa svojim nadzemnim delovima i glavni heterotrofni lanovi
agrobiocenoze (ovek i domae ivotinje). Vazduh je jedan od elemenata klime, a za ive organizme predstavlja
svojim sastavom i kretanjem vrlo znaajan ekoloki faktor. Vazduh je meavina razliitih gasova, ija je
koncentracija na zemljinoj povrini manje-vie postojana.

Sastav vazduha
Elementi vazduha
Vrednosti izraene u zapreminskim
%
Azot (N
2
) 78.08 x 10
-2

Kiseonik (O
2
) 20.95x10
-2

Argon (Ar) 0.93x10
-2

Ugljen dioksid (CO
2
) 3.3x10
-4

Neon (Ne) 1.8x10
-5

Helijum (He) 5.2x10
-6

Metan (CH
4
) 2.2x10
-6

Kripton (Kr) 1.1x10
-6

Vodonik (H) 0.5x10
-6

Azotsuboksid (N
2
O) 0.5x10
-6

Ksenon (Xe) 0.1x10
-6


Iz tabele se vidi da u vazduhu ima najvie azota. Meutim, plinoviti azot je za biljke neiskoristiv. Za
poljoprivredu azot iz atmosfere je vaan jer ga veu mikroorganizmi zemljita (fiksatori azota). Simbionti u
proseku uvek veu vie azota od nesimbionata. Simbiontski fiksatori azota (Bacterium radicicola) mogu vezati i
vie od 200 kg azota, a nesimbiontski (npr. Azotobacter sp.), do 50 kg azota po hektaru.
Obrazovanje nitrata u atmosferi iz elementarnog stanja N, deava se i pri elektrinom pranjenju (munje),
koji kasnije putem kie dolazi u zemljite. Na ovakav nain se biljke mogu opskrbiti nitratima ali znatno manje nego
putem simbiotskih bakterija. U proseku je ta koliina oko 30 kg/ha nitrata. Ovaj fenomen je iskorien u
tehnolokom procesu proizvodnje azotnih ubriva (Haber-Bosh-ov postupak).
U savremenoj poljoprivredi atmosferski azot glavni je izvor za dobivanje tvornikih azotnih ubriva. Bez
toga izvora poljoprivreda se ne bi mogla razvijati.
Poslije azota, vazduh sadri najvie kiseonika. Ima ga u izobilju za sve oksidacijske procese. Kiseonik se
obnavlja oslobaanjem iz zelenih biljaka kopna i voda, ali najvie iz fito-planktona u oceanima.
Ugljen dioksida u vazduhu ima oko 2 1000 biliona kg. Kopnene biljke potroe 50-60 biliona kg CO
2
i kad se a
koliina ne bi obnavljala, potpuno bi se iscrpla za 35-40 godina. Ali ta opasnost ne postoji, jer se on obnavlja putem
globalnog disanja biosfere i izgaranjem fosilnih i raznih drugih goriva. Moe se ak govoriti o jakoj tendenciji
porasta CO
2
u atmosferi i sve prisutnijeg problema efekta "staklene bate" odnosno pregrejavanja atmosfere
Zemlje.
Koliina ugljen-dioksida od 0.03% nije optimalna za fotosintezu, ona bi to bila pri koliini 20 30 puta
veoj. Koliina CO
2
u vazduhu neprestano se menja. Zimi ga ima vie, a leti manje, ujutro sadraj CO
2
je vei a
naveer manji. Ugljen-dioksida ima vie u umi nego na travnjaku, vie u guem usevu nego u reem.
U biljnoj proizvodnji teko je poveati koliinu CO
2
, iako se stimulisanjem aeracije zemljita moe postii
poveanje koliine CO
2
u prizemnim slojevima atmosfere.

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO


14

7

6

5

4

3

2

1

0


1/40 1/20 1/10 1/4
svetlo
















A
s
i
m
i
l
a
c
i
j
a

C
O
2

0.12%
0.09%
0.06%
0.03%

Krivulja asimilacije biljke Oxalis acetosella pri koncentraciji CO
2
od 0.03 do 0.12% (po Lundegrdu)

U vazduhu se pored navedenih elemenata, nalaze sumpor, kalijum, atmosferska praina, polen biljaka,
korisni i tetni mikroorganizmi te vodena para ili vlanost vazduha. Vlanost vazduha je manja ili vea zavisno od
toplote, blizine vodene povrine. Zbog toga je vlanost vazduha u primorskim podrujima redovno vea nego u
kontinentalnim delovima. Vlanost vazduha delimo u tri kategorije (Stojanovi, 1985):

1. Apsolutna vlanost (e) - oznaava koliinu vodene pare koju vazduh sadri u odreenom momentu, pri
odreenoj temperaturi, a izraava se gramima ili milimetrima napona pare.
2. Relativna vlanost (e
1
) - predstavlja odnos izmeu apsolutne vlanosti i maksimalno mogue vlanosti pri
istoj temperaturi i izraava se u % :
100
E
e
e
1
=
3. Deficit vlage (D) - predstavlja razliku izmeu maksimalno mogue vodene pare (E) i apsolutne
vazdune vlanosti (e) pri istoj temperaturi (u milimetrima ivinog supa). Od nje
zavisi veliina isparavanja:
e E D =

Poljoprivredne klimatske sezone


Koristei klimatske podatke kod fiziolokih studija za mnoge kulture moraju se uzeti u obzir, letalne kao i
optimalne temperaturne granice. Na osnovu tih graninih temperatura na koje usev reaguje svojim porastom, moe
se izvriti deoba kalendarske godine i sezone. Takve klimatske podele nazvane su poljoprivredne sezone. One
mogu imati prosene datume, kada poinje sezona, duina sezone, a ekstremi ili optimumi mogu se izraziti
verovatnou pojavljivanja. Kriterijumi za karakterisanje poljoprivrednih sezona su (Backer i Strub,1963):
1. Rano prolee poinje kada je 20% ili manje minimalnih temperatura oko -8.8
0
C. U rano prolee
viegodinji usevi kao to je Poa pratensis, poinju rasti, a jednogodinje biljke hladne sezone (ovas)
seju se.
2. Kasno prolee poinje kada je manje od 20% minimalnih temperatura od 0
0
C ili nie. U kasnom
proleu usevi tople sezone (kukuruz i soja), seju se ili sade (paprika, paradajz i sline vrste), a usevi
hladne sezone brzo rastu.
3. Leto poinje kada je manje od 10% minimalnih temperatura od 5
0
C ili nie. U leto usevi tople sezone
(soja) rastu brzo, a jednogodinje biljke ka itarice, anju se.
4. Rana jesen poinje kada je u drugom delu godine, vie od 20% minimalnih temperatura od 5
0
C ili nie.
Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO


15
5. Kasna jesen poinje kada je vie od 10% minimuma od 0
0
C ili vie.
6. Zima, kada je mogua proizvodnja ozimih useva ali i proizvodnja u zatienom prostoru.

Datumi nastupanja godinjih doba
Godinja doba
Datum poetka godinjih
doba
Prolee 21. mart
Leto 21. juni
Jesen 22. septembar
Zima 21. decembar

Uticaj agrotehnikih mera na mikroklimu parcele

Agrotehnikom se u izvesnoj meri utie na regulisanje temperature, vazdunog i hrandidbenog reima
zemljita, a ugleda se u sledeem:
Ljutenjem strnita nakon etve u zemljitu se sauva 20 - 30 mm vode. Poveanjem dubine obrade
zemljita za 1 cm smanjuju se gubici vode za 2- 4 mm jer se oranjem razbija kapilaritet zemljita i na izvesno vreme
spreava ascedentni tok vlage.
Po obavljanju oranja u hladnim podrujima temperatura zemljita se poveava 3-5
0
C. Time se poveava
zapremina zemljita, a s tim u vezi i kapacitet zemljita za vazduh koji deluje kao toplinski izolator.
Nasuprot tome, u toplijim podrujima, oranje, ubrenje uz navodnjavanje (fertirigacija) poveava bujnost useva
usled zasenjivanja zemljita, to uslovljava sniavanje temperature za 2 - 3
0
C
Navodnjavanje useva poveava odavanje toplote zemljita, ime se u znaajnom stepenu sniava
temperatura. Na parcelama bez navodnjavanja na isparavanje vlage troi se 30 - 40 % primljene suneve energije, a
na navodnjavanim 80 - 90 %.
Drenirana zemljita su toplija, bezmrazni period je na dreniranim povrinama dui za 5 - 10 dana, a obrada
u prolee poinje 10 - 15 dana ranije.
Primena mala smanjuje eroziju, spreava stvaranje pokorice, smanjuje veliinu evapotranspiracije,
smanjuje pojavu korova, poveava ili smanjuje temperaturu zemljita.
Vetrozatitni pojasevi poveavaju relativnu vlanost vazduha - poveava se produktivno isparavanje.
Hemijska defolijacija utie na poveanje temperature, smanjivanje vlanosti vazduha, poveava se
zagrevanje zemljita.