Prof.

dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO

Redukovana obrada zemljita

Prelaskom sa rune na sprenu, obrada zemljita se nije bitno promenila jer j e izvor energije ostao isti (iva sila). Prekretnica u razvoju obrade zemljita nastupila je naglim razvojem metalurgije, kada je omoguena izrada sprenih orua od gvoa. Nakon pronalaska parne maine, te kasnijim uvoenjem benzinskih i dizel motora, ona je prela u drugu, razvijeniju fazu. Od tada se intenzivira i usavrava u dva pravca : a) poveava se dubina zahvata, b) poveava se broj operacija ( Mihali, 1985). Upotrebom mainske obrade zemljita, ostvareni su takvi zahvati koji su bili fantastini. u poreenju sa runom ili sprenom obradom, prvenstveno po dubini zahvata u pedosferi (Mihali, 1985 ).

Redukovana obrada se esto primenjuje na nagnutim terenima

Glavno i osnovno orue u obradi zemljita je lemeni plug, koji energino prekree, mrvi i mea oranini sloj zemljita. Takvim nainom rada pluga, javili su se neeljeni efekti kao to su gubitak organske materije, pojave tabana pluga, naruavanje strukture zemljita a s tim u vezi fizikih i hemijskih svojstava zemljita. Zbog toga su jo u prolom stoleu poela kritika klasine obrade zemljita. Zahtevi za promenu naina obrade nisu u poetku imali za cilj ekonominost i jednostavnost obrade, nego brigu za plodnost tla i efikasno unitenje korova. Iz tog razloga su na kraju prolog i poetkom ovog stolea stvoreni sistemi obrade tla koji su odbacili upotrebu pluga, a zamenili ga upotrebom plonog kultivatora. Tada su se razvili novi sistemi obrade zemljita kao to su Jeanev i Ovsinsky-ev (Butorac et.al. 1986 ), sistem biolokog ratarenja po Goerbing-Sekeri ( Todorovi, 1957 ), Maningerov sistem u Maarskoj, Campbellov sistem u Australiji i jo neki sistemi razvijeni u Nemakoj i SAD (Butorac et.al. 1986 ), te sistem obrade tla po Maljcevu u prvoj polovici ovog stolea, ( Todorovi, 1957 ).

izel plug je dobra zamena za lemeni

59

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO

U veini sluajeva, na ovim sistemima obrade zemljita opao je prinos ratarskih biljaka, uglavnom zbog jake zakorovljenosti, a izmeu ostalog i zbog plitke obrade tekih zemljita bez okretanja plas tice. Iz tog razloga, ovi sistemi obrade zemljita bili su naputeni, iako su i dalje vrena istraivanja. Meutim, pojavom totalnih herbicida krajem pedesetih godina, uvoenjem teke mehanizacije u obradu zemljita, te nastankom energetske krize, javili su se novi momenti koji su intenzivirali istraivanja, pa tako i irenje sistema redukovane obrade zemljita. Imajui sve ovo u vidu, moe ne navesti nekoliko razloga uvoenja i irenja redukovane obrade zemljita: 1. Energetski razlozi -Primenom standardne obrade zemljita, troi se velika koliina energije. Tako se prema zapadno evropskim proraunima, 38% od ukupne energije u poljoprivredi troi za obradu zemljita, (Miloji, 1988 ), a od toga 75 do 85% samo na oranje ( Mihali, 1978 ). Prema amerikim podacima, gajenjem useva bez obrade zemljita troi se 8 l/ha goriva i 48 sati ljudskog rada, dok se na standardnoj obradi zemljita potroi 50 l/ha goriva i 515 sati/ha ljudskog rada ( Mi1oji, 1988 ). 1. Ekonomski razlozi - Smanjivanjem utroka energije, mainskog i ljudskog rada, opadaju trokovi proizvodnje, raste produktivnost i do 2000 ( Konstantinovi, 1988 ), to se konano odraava na profit gospodarstva. 2. Organizacijsko-tehniki razlozi - U mnogim zemljama ili u pojedinim podrujima jedne zemlje, specijalizacija u biljnoj proizvodnji dovela je do "pice radova". Primenom redukovane obrade zemljita u smislu izostavljanja pojedinih radnih procesa ili njihovim spajanjem u jedan prohod, bitno se ubrzavaju i pojednostavljuju radni zahvati i time obezbeuje obavljanje radova u optimalnim rokovima. 3. Ekoloki razlozi Primenom teke mehanizacije s velikim brojem prohoda, dolazi do kvarenja strukture zemljita, degradacija humusa, poveanja zbijenosti zemljita, naruavanja vodo vazdunih odnosa u zemljitu i promene odnosa tetne i korisne mikrofaune u zemljitu u korist tetne. Klasinim ratarenjem na nagnutim terenima pojavljuju se hidroerozija, a u podrujima sa suhom klimom i eolska erozija. Primenom nekih sistema redukovane obrade (konzervacijska obrada) smanjuju se ili ak zaustavljaju ove pojave izazvane klasinim ratarenjem.

Promene koje se danas uvode u obradu zemljita imaju tri cilja: 1. 2. 3. Redukovanje klasinih sistema obrade zemljita. Minimalizacija obrade zemljita. Izostavljanje obrade zemljita.

Direktna setva soje i kikirikija u mal od slame

60

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO

Redukovanje klasinih sistema obrade

Sastoji se od smanjenja broja radnih zahvata, a da se ne ugrozi postignuti nivo prinosa. To je omogueno zbog primene herbicida, jaeg ubrenja te kombinovanih operacija obrade (kombinovani zahvati obrade i kombinovana orua - setvosprema npr.). Duboki zahvati u osnovnoj obradi, izazivaju na jednoj strani produno de lovanje a na drugoj potiskuje korove. To je omoguilo ne samo pliu osnovnu obradu u periodu dok fenomen produnog delovanja duboke obrade traje, nego i naputanje drugih zahvata kojima je bila glavna svrha unitenje korova ili stimulacija procesa nitrifikacije radi nakupljanja nitrata. Zbog primene herbicida, predvegetacijsko unitenje korova vie nije potrebno.

Minimalizacija obrade zemljita

Minimalizacijom se smanjuje obrada zemljita na potreban minimum. Ona ima dva vida: 1. 2. Redukovanje dubine zahvata na minimum uz obraivanje pojasa na proizvodnoj povrini . Minimalizacija broja zahvata na jedan jedini. esto su oba vida minimalizacije spojena (strip tillage).

Minimalizacija obrade zemljita je poela u kukuruznom pojasu SAD i ula u literaturu p od nazivom minimum tillage. Minimalnom obradom zemljita se redukuje zapremina obraenog zemljita na minimum, obrada se svodi na jedan zahvat, uva humus i struktura zemljita, spreava erozija na proizvodnoj povrini (ridge tillage, konzervacijska obrada) te stavlja seme gajene biljke u povoljne a seme korova u nepovoljne uslove. Miloji (1968) je predloio naziv minimum obrade i dao definiciju po kojoj je sistem minimum obrade redukovanje obrade pod dubini zahvata, povrini, tj. masi obraenog zemljita i broju radnih operacija. Ona je uspena samo onda ako se upotrebljavaju orua sa tehnikim reenjima za ovakav vid obrade zemljita. Fabrika John Deere proizvodi vei broj tipova kombinovanih orua i maina za minimalnu obradu zemljita. Potpuna minimalizacija obrade dobila je integralno agrotehniko reenje koje pored minimalne obrade, unosi ubriva, herbicide i seje, premda ima i nepotpunih reenja (oranje+drljanje na teim zemljitima ili oranje+setva na lakim zemljitima).

Agregatiranje orua razliitih radnih operacija

Po dubini obrade, zahvati su 7,5 do 18 cm, a po irini mogu biti ploni, odnosno da se obrauje cela povrina ili samo pojasi irine 35 do 50 cm kod useva irokih redova. Minimalna obrada zemljita se pored primene na istoj povrini primenjuje i na povrinama pod mrtvim i ivim malem.

61

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO

Orue za strip till obradu

U podrujima s manje oborina (ispod 700 mm godinje) i poveanom evapotranspiracijom primenjuje se varijanta minimalne obrade u mrtvi mal, a to je na povrini pod etvenim ostacima preduseva. Mrtvi mal slui kao zatita od atmosferilija i erozije vodom ili vetrom te potiskivanje korova. Maine za obradu, ubrenje i setvu obrauju pojase u koje se stavlja ubrivo i seme. Razmaci setve u mrtvi mal su 50 do 100 cm. Nakon nekoliko godina, primena mrtvog mala se mora prekinuti i nagomilanu masu biljnih ostataka treba spaliti ili zaorati.

Strip-till obrada sa depozitorom za teni amonijak

Strip - till setva

U predelima sa godinjom koliinom oborina iznad 700 mm, povoljne evapotranspiracije, primenjuje se varijanta minimalne obrade u ivi mal, dakle na povrinu gde ve postoji aktivna vegetacija. Dovoljne koliine vlage i povoljni hidrotermiki odnose ne dovode u konkurentne odnose ivi mal i useva za vodu, ali moe doi do konkurencije za hranjiva, naroito za azot. Radi toga se kao ivi mal koriste leguminoze, iako u poetnom stadijumu razvoja leguminoza moe doi do borbe za azot.

62

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO

Ridge till obrada i setva (obrada na grebenove-humke)

Izgled grebenova ridge till obrade

Usev soje na humkama (ridge-till obrada)

Pri ovome sistemu minimalne obrade, obrauje se pojas od 37 do 50 cm irine i u njih seju usevi, redovito kukuruz. ivi mal odlino titi zemljite od erozije i atmosferilija, a uva i humus zemljita. On se vrlo esto koristi na nagnutim terenima kao deo konzervacijske obrade radi spreavanja vodene erozije. Minimalne obrade zemljita pogoduje lakim, plodnim zemljitima i u povoljnoj klimi. Nadalje, minimalna obrada pogoduje nekim usevima, u prvom redu irokog razmaka setve (soja, kukuruz, pamuk). Loija je na teim zemljitima, nie plodnosti i u nepovoljnoj klimi, a ne odgovara nekim usevima (trave, deteline, eerna repa). Minimalnom obradom zemljita se ne mogu reiti krupni agrotehniki zahvati kao to su meliorativna obrada, meliorativno ubrenje i ubrenje na zalihu niti se ne moe primeniti za drvenaste useve pre postavljanja nasada.

Izostavljena obrada zemljita

Sistem izostavljene obrade zemljita se razvio nakon pronalaska totalnih herbicida na bazi diquata i paraquata 1958. godine (Janji, 1988). Prilikom razmatranja termina o obradi zemljita Miloji (1968), je predloio da se za ovu obradu zemljita primenjuje termin gajenje useva bez obrade to podrazumeva izostavljanje obrade u cilju korienja povoljnog stanja zemljita. Kod nas se ovaj nain obrade zove jo nula obrada, hemijska setva, hemijsko oranje, direktna setva, zemljite bez obrade itd). U SAD se izostavljena obrada zove zero tillage, no tillage, chemical tillage, shemical seedbed preparation, killed sod, sod planting, sod seeding, chemical plowing u Velikoj Britaniji direct drilling, Nemakoj direksaat, Francuskoj labours chemiques, Rusiji itd.

63

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO

Setva u neobraeno zemljite (no-till setva)

Adaptirana sejalica SKPO4 za no-till setvu

Osnovni smisao izostavljene obrade je iskljuiti obradu zemljita kao najtei i ujedno najskuplji zahvat u agrotehnici poljoprivrednih useva, a istodobno potpuno sauvati humus i strukturu zemljita. Setva bez obrade zemljita je poela u Engleskoj. Temelj svega ini primena herbicida jakog letalnog delovanja ali bez produnog delovanja kao to su to bili herbicid iz bipiridilium grupe (diquat i paraquat odnosno pod trgovakim nazivom reglone i gramaxone). Danas postoje herbicidi translokacionog delovanja s mnogo veom efikasnosti unitavanja posebno viegodinjeg korova (iz grupe glifosata).

No-till setva u mal od kukuruzovine

Redovi setve no -till sejalice u malu o kukuruzovine

Prednosti izostavljene obrade zemljita su potpuno uvanje zemljita od erozije, smanjenje irenja bolesti donjeg dela stabla (Ophiobolus sp. i Cercosporella sp.), izmenina upotreba povrina za travnjak i oranicu te obnova travnjaka bez preoravanja. Znatne su i utede energije u tehnologiji useva, izravno korienje zemljita za setvu, mnogo manja ovisnost o vremenskim prilikama i stanju zemljita u pogledu stepena vlanosti i koherencije, apsolutno smanjenje troenja herbicida, jer se oni primenjuju u trenutku unitenja korovske vegetacije pre obrazovanja semena korova u jesen i sedam dana pre setve). Meutim, u kasnijim istraivanjima se pokazalo da je potrebna primena selektivnih herbicida odmah nakon setve u neobraeno zemljite, jer se na takvim povrinama pojavljuje vei broj viegodinjih korova kao i korova koji su bili u momentu apliciranja totalnih herbicida u fazi semena.

Kukuruz ispod mala od kukuruzovine na neobraenom zemljitu

Gajenje penice izostavljenom obradom zemljita

64

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO

Izostavljena obrada zemljita se esto primenjuje sa primenom mrtvog mala po povrini ime se znatno smanjuje opasnost od pojave korova, a istodobno uva vlaga zemljita. Za setvu u neobraeno zemljite koriste se posebne sejalice sa dvostrukim diskovima koji otvaraju brazdu za odlaganje semena u zemlju. Diskovi mogu biti razliite izvedbe (glatki, cik -cak, naseeni po obodu itd). One moraju imati mogunost za ulaganje startnih koliina ubriva ispod ili pored zrna u brazdu, jer je problem kod izostavljene obrade zemljita primena veih koliina ubriva koja rasipanjem obinim rasipaem ostaje na povrini zemljita.

Razliiti diskovi za otvaranje brazdi na sejalici za no -till setvu

Meutim, sistem izostavljene obrade zemljita ne moe biti novi univerzalni nain iskoriavanja kulturnog zemljita, jer bi ono pomalo prestalo biti antropogenog zemljite.

Jedan od oblika radnih organa sejalice za no-till setvu

Sistemom izostavljene obrade zemljita, analogno sistemu minimalne obrade, ne moe se obavljati maliorativno ubrenje, unositi u zemljite nadzemni ostaci useva, vriti redovito ubrenje naroito organskim ubrivima s veim koliinama, a nema mogunosti da se obradom koriguje klima. Ne moe se primenjiv ati na tekim, zbijenim zemljitima niske plodnosti niti za korenaste useve (eerna repa).

No-till sejalica za setvu penice u neobraeno zemljite

No-till sejalica za setvu kukuruza u neobraeno zemljite

Zemljita pod izostavljenom obradom se moraju povremeno duboko preorati kako bi se u zemljite unijeli etveni ostaci, a isto tako iskoristio produni efekat duboke obrade.

65

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO

Merenje otpora na izostavljenoj obradi zemljita pod kukuruzom

Najvee povrine pod izostavljenom obradom se nalaze u kukuruznom pojasu SAD (drava Illinois Cornbelt pojas).

66