METALURGIJA ZAVARIVANJA

Pre nego to krenemo sa izuavanjem Metalurgija zavarivanja

potrebno je znati. Definicije: Zavarivanje proces izrade nerazdvojivog spoja uspostavljanjem meuatomskih veza izmeu delova koji se zavaruju, pri emu se pojedinano ili kombinovano koristi toplotna ili mehanika energija, i po potrebi dodatni materijal. Zavariva - osposobljen i proveren radnik za odreeni opseg zavarivakih radova: postupak, materijal (OM,DM), poloaj zavarivanja, geometrijske oblike radnog predmeta.

 Zavareni spoj konstruktivna celina koju ine osnovni

metal i metal ava Osnovni materijal (OM) materijal koji se zavaruje Dodatni materijal (metal) (DM) materijal koji se dodaje u procesu zavarivanja Zona uticaja toplote (ZUT) deo osnovnog metala, koji je pod uticajem zagrevanja i hlaenja pretrpeo strukturne promene Metalna kupka rastopljeni dodatni i osnovni materijal av (metal ava) ovrsla metalna kupka Zavar deo ava nastao u jednom prolazu ili sloju leb pripremljeni prostor za obrazovanje ava Tehnologija zavarivanja skup operacija potrebnih da bi se napravio zavareni spoj Tehnika zavarivanja naini izvoenja pojedinih operacija tokom zavarivanja.

OSOBENOST ZAVARIVANJA
Zavarivanje kao tehnoloki postupak spajanja ima svojih specifinosti prema ostalim nainima spajanja

materijala. Mogunost da se oblikovanjem zavarivanje zadovoljava oblik koje trai teorija konstrukcija, a posebno otpornost materijala ili teorija elastinosti. Zbog primene toplote za ostvarivanje spajanja, imamo posebne specifinosi koje se javljaju pri zavarivanju i to: 1. Topljenje u kojime uestvuju ivice delova koji se spajaju, 2. Lokalizacija pojave topljenja koja izaziva veliku termiku heterogenost u metalnoj masi.

 Usled topljenja, zavarivanje se moe posmatrati kao:

* Topionika operacija * Operacija toplotne obrade * Metaluka operacija Potrebno je da zavareni spoj bude to ravnomerniji , i da bi se taj uslov ispunio potrebno je pre poetka zavarivanja poznavati osobine materijala koje emo zavariti, i onda u zavisnosti od toga odrediti uslove pod kojima se zavarivanje moe izvriti. inioci koji odreuju ponaanje metala pod uticajem zavarivanja su: * Osnovni hemijski sastav * Struktura * Fiziko-hemijska struktura

OSNOVNI HEMIJSKI SASTAV METALA

Legure se stvaraju sa eljom da se postignu odreene mehanike ili hemijske osobine - obino se vri legiranje. Legirani elementi se obino svrstavaju u dve grupe i to:

1. Alfageni () elementi koji stvaraju feritnu strukturu i to su elementi: Cr, Al, Si, P, Ti, V, Mo i W. 2. Gamageni () elementi koji stvaraju austenitnu strukturu i to su elementi: C, Mn, Ni, Co, i N. Pored osnovnog hemijskog sastava konstrukcionih elika, poznato je da i veoma male koliine gasova, naroito kiseonika, azota i vodonika, imaju veliku ulogu u ponaanju zavarenih metalnih konstrukcija.

 Kiseonik u eliku nalazi se u obliku oksida ili u obliku

vrstog rastvora. Kiseonik utie na smanjenje jaine kidanja, tvrdoe, izduenja i kontrakcije. Azot u hemijskom jedinjenju sa elezom poveava jainu kidanja i granicu razvlaenja, a smanjuje izduenje i kontrakciju i udarnu ilavost. Pri zavarivanju koliina azota je razliita pri zavarivanju razliitim elektrodama. Vodonik se unosi u zavareni metal bilo preko prljave korodirane povrine ljeba ili preko obloge elektroda.

STRUKTURA
Pod strukturom nazivamo arhitekturu legure onako kako nam pokazuje mikrografska (makrografska) slika.

Pored osnovnih struktura elika (ferit, perlit, austenit), u zavisnosti od toplotnog ciklusa zavarivanja moemo naii i na tzv. intermedijalne strukture: trustit, sorbit, bejnit (gornji, donji), martenzit. Svaka od ovih struktura ima svoje karakteristike. Dalji uticaj strukture, sa svojim specifinim osobinama na ponaanje zavarenog spoja pod optereenjem, zavisi i od fiziko-hemijske konstrukcije u kojoj se u zavarenom spoju javljaju.

ZONA UTICAJA TEMPERATURE

Osobina materijala se menja u zonama oko ava, i da su u avu i oko ava razliite od onih u osnovnom materijalu koji nije pretrpeo uticaj toplote zavarivanja. Makrografijom sueonog zavarenog spoja, prikazuje strukture materijala u oznaenim mestima za elik sa 0,20% C.

Na slici je prikazan uticaj zavarivanja na strukturu osnovnog materijala u zoni uticaja toplote i materijala ava.

 Zona 1 i 2 su pri zavarivanju rastopljene, u zoni 1 ljeb je

ispunjen dodatnim materijalom, a u zoni 2 je osnovni materijal rastopljen prilikom zavarivanja. Zona 3 je uz samu zonu topljenja ima tipinu Vidmantetenovu strukturu, gde su zrna porasla usled dueg zadravanja u blizini solidusa, i naglog hlaenja posle toga, pa su nastale karakteristine izluevine ferita. Zona 4 je jako zagrejana, pa su stoga zrna velika i ovde je dolo do potpune trasformacije perlita i ferita u austenit. Od uslova hlaenja zavisi hoemo li dobiti perlitno-feritnu strukturu. Zona 5, temperatura je izazvala prekristalizaciju ali je pri hlaenju struktura ostala sitnozrnasta. Zona 6 je zagrejana samo toliko da je poelo pretvaranje perlita u austenit. Zona 7 nije pretrpela nikakve toplotne uticaje (feritno-perlitna graa).

 Materijal ava usled dodatnog legiranja ima bolje mehanike osobine nego osnovni materijal. Iz toga proizilazi da su zona 3 i zona 4 najosetljivije zone za ponaanje zavarenog spoja.

Na slici je prikazana detaljna strukturna promena feritno-

perlitnog elika u toplotnom ciklusu zagrevanja i hlaenja

 Na slici (a) je dat iseak sa ostrvcima perlita (P) u feritnoj osnovi

(F).
Pri zagrevanju iznad 723 C perlitna zrna se pretvaraju u

austenitna oznaena sa (A) prikazano na slici (b). Daljim povienjem temperature nastaje rast austenitnih zrna na raun feritnih, a koncentracija ugljenika u austenitu se smanjuje. Isprekidane linije prikazuju kako austenitna zrna rastu na raun feritnih. Na slici (c) prikazano je kako dolazi prilikom hlaenja do stvaranja klice ferita u austenitnim zrnima. Pri hlaenju i rastu ovih feritnih ostrva, koncentracija ugljenika u preostalom austenitu raste i kad temperatura padne na 723 C (peostali austenit prelazi u perlit), prikazano na slici (d). Ovde vidimo da se feritna zrna posle zagrevanja i hlaenja smanjuju, a ostrva perlita postaju vea na taj nain to se sastoje iz malih zrnaca ferita i perlita.

 Heterogenost zavarenog metala moe se ostraniti

zagrevanjem celog komada na temperaturi izmeu (800 900) C, ali to se retko ini zbog glomaznosti zavarenih konstrukcija. Stepen heterogenosti, odnosno nepovoljnost zavarenog spoja, zavisi pored unete koliine toplote (vrste zavarivanja i reima zavarivanja), u velikoj meri i od hemijskog sastava osnovnog materijala. Najveu ulogu tu ima ugljenik, zato se sadraj ugljenika konstrukcionih elika ograniava na 0,2 do 0,25%. Kao merilo pojave kaljenih struktura uzima se ekvivalent ugljenika i to: Po engleskim autorima: CE = C + Mo/4 + Cr/5 + Mn/8 + Cu/13 + Ni/15 (%) Po ruskim autorima: CE = C + Cr/2,5 + Si+Mo/3,3 + V/5 + Mn/6 + Cu+Ni/25 (%).

 Na levoj strani prikazan je dijagram uticaja toplote od zavara na

osnovni materijal i zone uticaja toplote. Na desnoj strani je prikazan dijagram promene strukture pri zavarivanu u zavisnosti od temperature i % ugljenika u metal. Od 0-723C je feritno-perlitna graa Na temperaturi 723C (taka A1) vri se pretvaranje perlita u austenit. Izmeu temperature A1 i A3 struktura je feritno-martenzitna Iznad temperature A3 pa sve do solidus temperature struktura je austenitna. Daljim zagrevanjem temperatura raste iznad solidus temperature kada legura poinje da se topi i pri dostizanju likvidus temperature prelazi u rastop. Likvidus linija je linija koja povezuje temperature poetka ovrivanja legura razliitog sastava. Solidus linija je linija koja povezuje temperature zavretka kristalizacije (ovrivanja) legura razliitog sastava Vidmantetenova struktura:struktura igliastog ferita sa vrhovima