FORMIRANJE ELEMENTARNIH MATEMATIČKIH POJMOVA KOD DECE

OŠTEĆENOG SLUHA PREDŠKOLSKOG UZRASTA

Jedan od važnih segemenata vaspitno-obrazovnog rada sa predškolskom

decom oštećenog sluha jeste rad na formiranju osnovnih matematičkih
pojmova i prvih računskih operacija. Specifičnost ovog procesa je u tome što
surdolog treba kod deteta da formira pojam broja i uz to da formira jezički
sadržaj i jezički izraz tog pojma. Povezanost funkcija jezika i matematike čini
specifičnost u surdodidaktici čime se ona razlikuje od rada u ovoj oblasti kod
redovne populacije.
Savladavanje programskih sadržaja iz matematike na ovom uzrastu je samo
početno uvođenje u svet matematike, u svet odnosa, u svet brojeva. Zato
učenje iz ove oblasti ne sme se usmeriti na učenje klasičnih računskih
operacija, već se mora uklopiti u opšti razvoj saznajnih funkcija predškolskog
deteta i treba da bude zasnovano na poznavanju procesa shvatanja
kvantitativnih odnosa u svakodnevnom životu od strane deteta. Ustvari
celokupan rad u oblasti matematike na ovom uzrastu je rad na razvoju
kvantitativnog načina mišljenja.
Početak rada u matematici bazira se na stečenim predstavama dece oštećenog
sluha iz neposredne stvarnosti. Bez obzira sa kojim i kolikim matematičkim
predstavama i leksičkim fondom dete dolazi u predškolsko odeljenje, surdolog
mora početi od početka da izgrađuje matematičke predstave i matematički
rečnik, stvarajući osnovu za kasnije savladavanje matemačkog plana i
programa.
FORMIRANJE ELEMENTARNIH MATEMATIČKIH POJMOVA KOD DECE
OŠTEĆENOG SLUHA PREDŠKOLSKOG UZRASTA

 Osnova iz koje se formira matematičko mišljenje je neposredna okolina,

predmeti sa kojima se deca susreću, a iz kojih treba da se formiraju
apstrakcije vezane za njih: količina, broj, cifra... Deca počinju od učenja
uočavanja razlike svojstava predmeta prema obliku, veličini, položaju
predmeta u odnosu na sebe i druge predmete.
 Rad na formiranju elementarnih matematičkih pojmova kod dece sprovodi
se tako što se paralelno kod dece formira matematički pojam a zatim
aktivni matematički rečnik:
veličine predmeta i upoređivanje tih veličina (jedan-mnogo, više-manje,
veliki-mali);
predstave o mestu i položaju (levo-desno, gore-dole, napred-nazad,
visoko-nisko);
prestava o vremenu (juče, danas, sutra);
predstave o oblicima kao početna znanja iz geometrije (okruglo-krug,
četvrtasto-kvadrat...)
 Počinje se od raspoznavanja određenih veličina predmeta, upoređivanja tih
veličina i njihovo označavanje brojem. Ove tri bitne mentalne operacije
moraju teći sinhrono i uporedo.
 FORMIRANJE ELEMENTARNIH MATEMATIČKIH POJMOVA KOD DECE
OŠTEĆENOG SLUHA PREDŠKOLSKOG UZRASTA
Početne faze u formiranju matematičkih pojmova imaju svoj sled:
I faza: mora se početi od raspoznavanja veličine predmeta i formiranja
pojmova veliki – mali. Prilikom vežbanja uvek koristiti pitanje kakav-a-o.
II faza: formiraju se pojmovi isti i jednak. Za pojam isti koriste se predmeti
identične vrste, oblika, boje, veličine i materijala, a za pojam jednak predmete
iste veličine ali različite vrste, boja td.
Na analogan način formiraju se i pojmovi: visoko-nisko, dugačko-kratko,
teško-lako, debelo-tanko.
III faza: je formiranje prostorne orjentacije levo-desno, napred-nazad itd.
Počinje se prvo od telesne šeme odnosno leve i desne ruke, noge, a zatim se
prelazi na predmete koje treba staviti u određenu poziciju.
IV faza: je savladavanje vremenskih predstava. Ovi pojmovi su za decu veoma
složeni pojmovi i vezani su uglavnom za vegetativnu funkciju spavanja
V faza: je formiranje pojma o broju. Na ovom uzrastu ne treba žuriti sa
formiranjem pojma broja. Broj mora biti zasićen konkretnim sadržajem, a iza
svake reči broja mora stajati predstava o količini. Pojam jedan je kod većine
dece pravilno formiran i zasićen određenim sadržajem – jednim predmetom.
Međutim svaka količina mora da teče od imenovanja reči jedan nasuprot
mnogo. Kada se utvrde ovi pojmovi količine treba uvesti pojam malo kao
izvedeni pojam, pandan pojmu mnogo. Deci se zatim predstave u nizu sva tri
pojma i sa njima se kroz igru uvežbavaju ovi pojmovi, jedan-malo-mnogo.
FORMIRANJE ELEMENTARNIH MATEMATIČKIH POJMOVA KOD DECE
OŠTEĆENOG SLUHA PREDŠKOLSKOG UZRASTA

 Osnovni matematički leksikon dece predškolskog uzrasta je sledeći:

mnogo-malo-ništa; jednako-nejednako; veće-manje; duže-kraće; teže-
lakše; šire-uže; više-niže; daj-uzmi; u; na; iza; ispred; veće od – manje od;
jeste; ostaje; zajedno; ima; svega; koliko itd. Sve ove reči imaju tri zadatka:
prvi da formiraju računsku radnju zadavanje, a samim tim i razumevanje
računske radnje; drugi da se pomoću njih postavi problem u računskoj
radnji; i treći, da stvori govorni materijal za organizaciju časa nastave
matematike.
 Metodičko pravilo organizacije časa matematike u predškolskom odeljenju
je da se početni matematički pojmovi ne mogu formirati bez potpune
praktične misaone aktivnosti samog deteta. Dete ne može izgraditit
apstraktne strukture i apstraktno rezonovanje u brojevima ako ne počiva na
sledećim osnovama: neposredan kontakt sa predmetima i pojave na osnovu
kojih će se vršiti apstrahovanje.
 FORMIRANJE PREDSTAVA O MNOŽINAMA

Sledeća etapa u nastavi matematike u predškolskom odeljenju za decu

oštećenog sluha je operacija sa množinama:
 rastavljanje većih množina u manje i suprotno;
 rastavljanje množina na elemente u cilju upoznavanja pojma jedinica;
 operacije sa raznovrsnim i istovrsnim množinama koje omogućuju deci
posmatranje, upoređivanje, procenjivanje i uočavanje kvantitaivne
promenljivosti
 formiranje elementarnih matematičkih pojmova više-manje-jednako,
mnogo-malo-ništa.
Deca oštećenog sluha kao i deca koja čuju, veoma rano zapažaju i grupišu
istovrsne predmete od raznovrsnih. Takođe iz grupe istovrsnih predmeta
najčešće izdvaja dva ista predmeta. Deca na ranom predškolskom uzrastu lako
zapažaju kada se iz grupe predmeta uzme veći broj odjednom. Dete ne može
da zapazi kada se od pet uzmu dva predmeta, ali kada se uzme četiri onda
sigurno zapaze. Što su množine veće manji broj dece zapaža oduzimanje
jednog premeta, pogotovo krajnjeg ili onog koji je u sredini.
FORMIRANJE PREDSTAVA O MNOŽINAMA
 Deca u najranijem detinjstvu množinu shvataju kao neodređeni skup, za
razliku od množine kao skupa istovrsnih elemenata koji čine jednistvenu
celinu. Množina za njih predstavlja količinski skup koji oni na određenom
stadijumu razvitka shvataju kao celovito jedinstvo koje se sastoji od
istovrsnih predmeta. Kasnije deca počinju da zapažaju granice količine, a
unutar njih sve njihove sastavne elemente.
 Pre negošto se počne obuka dece u računjanju pomoću brojeva deca
oštećenog sluha se moraju obučiti da persipitaju količine u celini, u
njihovim granicama, s tim da zapaža sve elemente koji ih sačinjavaju.
Tome doprinosi način dodavanja i način zbrajanja elemenata jedne količine
ka elementima druge količine. Način dodavanja i sabiranja javlja se kao
praktično uvođenje u sabiranje podudarnih skupova, i to mora da prethodi
računjanju pomoću brojeva.
 Eksperimentalna istraživanja su potvrdila da deca predškolskog uzrasta
tačno određuju skupove tek onda kada su oni raspoređeni u nizu (86%),
dok ako su u obliku geometrijskih figura samo (60%). Početne
matematičke radnje sa skupovima treba izvoditi kada su množine
raspoređene u nizu.
ČETIRI ETAPE U RAZVOJU RAČUNANJA KOD DECE
OŠTEĆENOG SLUHA
Opšta dinamika razvoja računanja kod dece oštećenog sluha je sledeća:
Prva etapa: Deca oštećenog sluha igrajući se sa množinama istovrsnih
predmeta odabiraju predmet jedan za drugim, postavljaju predmete jedan
za drugim, raspoređuju i razvrstavaju. Pažnja dece je usresređena na
raščlanjavanje neodređenih množina na elemente – na sličnosti jednovrsnih
elemenata.
Druga etapa: Upoređivanje elemenata jedne množine sa elementima druge
množine. Način dodavanja elemenata jedne množine i elemenata druge
pomaže deci da upoznaju sličnosti i različitosti množina i to ih dalje
podstiče na savladavanje računanja pomoću brojeva.
Treća etapa: Izračunavanje elemenata upoređivanih množina pomoću brojeva.
Prirodni red brojeva postaje na taj način univerzalni red pomoću kojeg se
određuje količina elemenata u svakoj množini. Broj je pokazatelj veličine
množine.
ČETIRI ETAPE U RAZVOJU RAČUNANJA KOD DECE
OŠTEĆENOG SLUHA

Četvrta etapa: Usvajanje odnosa među graničnim brojevima kako u pravilnom

redosledu, tako i u obrnutom, što omogućava bolje zapamćivanje i
razumevanje broja i formiranje predstave o prirodnom redu brojeva. U
ovoj etapi se deca nesluže više konkretnim množinama, već prelaze na
novu aktivnost – brojanje.
Veoma bitno je da se zna da broj izgovoren kao reč ne označava da je dete
usvojilo pojam broja i poznavanje njegove količine koja iza njega stoji.
Deca uglavnom na mlađem predškolskom uzrastu mehanički nauče da
broje što ne sme da zavara surdologa u smislu količine znanja deteta iz
oblasti matematike. Surdolog treba bez obzira sa kojim i kakvim leksičkim
fondom dete dolazi u odeljenje iz početka da formira kod deteta brojne
količine.