SISTEMI DIMENZIJA I JEDINICA FIZIKIH VELIINA

Tehnika je prvenstveno praktina disciplina, iji je zadatak da znanja iz fundamentalnih nauka primeni u praksi. Stoga se tehnikim proraunom uvek dobija neki konkretan rezultat, izraen kao snaga nekakve crpke, prenik nekog cevovoda, temperatura nekog fluida i slino. Sasvim je oito da takav proraun takoe mora poi od konkretnih vrednosti zadatih parametara, a tada nije svejedno da li je, na primer, gustina neke materije izraena u gramima po litru, ili u tonama po kubnom metru. Drugim reima, kod svakog prorauna se mora operisati sa jedinicama fizikih veliina koje se meusobno slau. Kvantitativni iznos mera bilo koje fizike veliine sastoji se iz dva dela: jedinice koja je odabrana kao standard za uporeivanje konkretne fizike veliine i broja koji pokazuje kvantitativni odnos konkretne merene veliine prema standardu, tj. jedinici. mera = broj x jedinica Ako kaemo da masa nekog tela iznosi 15 kg, to u gornjem smislu znai da je ona 15 puta vea od standarda koji je odabran za merenje mase, tj. od 1 kg. I sama jedinica neke fizike veliine poseduje dva bitna aspekta: kvalitativni, iz koga neposredno sagledavamo o kakvoj vrsti se fizike veliine radi i kvantitativni, koji ukazuje na veliinu standarda. Kvalitet odreene jedinice (njena fizika sutina) iskazan je kroz njene dimenzije, a ove su odreene prirodom fundamentalne zakonitosti koja je iskoriena za definisanje posmatrane fizike veliine. Na primer, ako je brzina u mehanici definisana izrazom brzina = put/vreme [L/] onda e dimenzija brzine biti uvek odreena odnosom neke duine i vremena (ili simboliki: L/). Na ovom primeru se vidi da dimenzije brzine ne zavise od veliine standarda (jedinice), koji je odabran za merenje brzine. U tome se i sastoji nepromenljivost kvaliteta fizikih veliina. Nasuprot tome, kvantitativni aspekt jedinice fizike veliine je u potpunosti uslovljen formalnom konvencijom. Dakle, veliina standarda za merenje neke fizike veliine je stvar dogovora, tradicije, zakonskih propisa itd. Na primer, ukoliko neko telo prevali put od 1 km za vreme od 1 sata, onda je njegova brzina: v = 1 km/1 h = 1 (km/h) no, ako isti preeni put izrazimo u metrima, a vreme u sekundama, onda je brzina: v = 1000 m/3600 s = 0,278 (m/s)

16

SISTEMI DIMENZIJA I JEDINICA

Vidimo da kvantitativni iznos brzine neposredno zavisi od kvantitativnog aspekta odabrane jedinice za njeno merenje. Kada e se koja jedinica izabrati kao standard zavisi od konkretnog problema, odnosno uobiajenosti u odredjenim naunim ili tehnikim oblastima. Gornji primer takoe pokazuje da pisanje brojne vrednosti nekog rezultata tehnikog prorauna, uz izostavljanje jedinice merenja fizike veliine koju rezultat predstavlja, nema smisla. Odmah treba istai da u izvesnim sluajevima izgleda da neka fizika veliina nema dimenzija, tj. da predstavlja ist broj. Na primer, apsolutna vlanost vazduha (H), definie se kao koliina vodene pare (u kg), koja dolazi na 1 kg suvog vazduha. Stoga bi formalno apsolutna vlanost bila bezdimenziona veliina: H (kg/kg) = H (-) Meutim, ako je tako napiemo, zamagliemo fiziku sutinu (kvalitet) apsolutne vlanosti, pa zato pisanjem istiemo da se radi o odnosu jedne komponente (vodene pare - VP) prema drugoj (suvom vazduhu - SV): H (kg VP/kg SV) Slinu situaciju imamo kada koncentraciju komponente u smei izrazimo u procentima. Procenat neke komponente u smei je po definiciji broj delova komponente (masenih, teinskih, zapreminskih ili molskih) koji se nalazi u 100 delova (masenih, teinskih, zapreminskih ili molskih) smee. Dakle, radi se o koliniku istorodnih veliina, pa se njihove jedinice mogu formalno skratiti. Da fizika sutina takvog naina izraavanja koncentracije ne bi bila zamagljena, uz broj koji predstavlja procenat neke komponente smee, dodaje se simbol " % ", pa se ak, u odreenim sluajevima, da bi se izbegla dvosmislenost, pie i: vol.% ili zapr.%, odnosno te.%, odnosno mol.%, jer je uobiajeno da " % " bez dodatne oznake predstavlja maseni %. ***** Ve je pomenuto da postoji odreen broj fizikih veliina koje nije mogue svesti na jednostavnije, pa ih prihvatamo bez definicije aksiomatski. One stoje u vezi s naim neposrednim opaanjem prirode putem ula. Praksa pokazuje da je broj ovih aksiomatski prihvaenih, tzv. osnovnih fizikih veliina, pa i njihovih dimenzija, mali i tano odreen. Tanije, iz tri osnovne fizike veliine i njihove tri dimenzije mogu se uz korienje fizikih zakonitosti izvesti sve druge dimenzije, odnosno veliine. Ta tvrdnja se zasniva na injenici da su objekti i pojave materijalnog sveta povezani meusobno nizom zakonitosti, te da svi skupa ine jednu logiku, neprotivrenu celinu. Stoga ne izgleda neobino to se za osnovne mogu odabrati bilo koje tri veliine, no u praksi se koristi samo nekoliko kombinacija, iz kojih se izvode odgovarajui sistemi dimenzija. To su: 1) ML sistem, u kome su osnovne dimenzije za masu, duinu i vreme; 2) FL sistem, u kome su osnovne dimenzije za silu, duinu i vreme; i 3) MFL sistem, sa dimenzijama mase, sile, duine i vremena kao osnovnim dimenzijama. Prva dva od pobrojanih sistema spadaju u tzv. konzistentne sisteme jer sadre tano potreban broj osnovnih dimenzija za definisanje dimenzija svih ostalih fizikih veliina, dok je trei

SISTEMI DIMENZIJA I JEDINICA

17

nekonzistentan, jer sadri vie osnovnih dimenzija nego to je potrebno. Razlog za postojanje nekonzistentnih sistema je ustaljena inenjerska praksa da se veliine, vezane neposredno za silu, izraavaju jedinicom sile (a ne svode na jedinice mase, duine i vremena posredstvom II Njutnovog zakona), a one, vezane za masu, jedinicom mase. Upotreba ovih sistema je bila veoma rairena u inenjerskoj praksi, pa se oni esto nazivaju i inenjerskim sistemima. Na osnovu pomenutih sistema dimenzija razvijeno je vie sistema jedinica, od kojih se neki znatno ee upotrebljavaju od drugih. Meu njima su najvaniji: MEUNARODNI SISTEM JEDINICA (SI) On je zasnovan na ML sistemu dimenzija i sadri sledee osnovne jedinice (za mehanike veliine): za masu kilogram (kg); za duinu metar (m); za vreme sekund (s). Prihvaen je na XI Generalnoj konferenciji za mere i teine, oktobra 1960. godine. Skraenica SI se izvodi od poetnih slova francuskog naziva (System International). FIZIKI SISTEM (CGS) Takoe se zasniva na ML sistemu dimenzija. Osnovne jedinice u ovom sistemu su: za masu gram (g); za duinu santimetar (cm); za vreme sekund (s). Koristio se u najveoj meri u fizikim naukama, odakle mu i naziv. Skraeni naziv se izvodi iz poetnih slova osnovnih jedinica. TEHNIKI SISTEM (TS) Spada u FL sisteme dimenzija. Osnovne jedinice u varijanti ovog sistema, ija je upotreba rairena u kontinentalnoj Evropi, jesu: za silu kilopond (kp); za duinu metar (m); za vreme sekund (s). Sistem, analogan tehnikom, koji se koristi u Velikoj Britaniji i zemljama koje spadaju u njenu sferu uticaja, ima osnovne jedinice: za silu funta sile (lbf, prema engl. pound-force ili libraforce); za duinu stopa (ft, engl. foot); za vreme sekund (s). To je tzv. engleski gravitacioni sistem. Od 1. januara 1981. godine je zvaninim propisom (Sl. list SFRJ, br. 13/76 i 74/80) predvieno da se u naoj zemlji u javnom saobraaju koristi iskljuivo Meunarodni sistem jedinica, ime se (tadanja) SFRJ prikljuila svetski rairenom pokretu za unificiranjem jedinica mera. Poslednje izmene i dopune Zakona o mernim jedinicama i merilima mogu se nai u Slubenom listu SRJ, br. 80 od 4.11.1994. godine. Budui da veterinari, naroito oni koji ele da rade u oblasti higijene i tehnologije namirnica animalnog porekla, treba da komuniciraju sa zvaninim organima i institucijama, neophodno je da se temeljno upoznaju sa ovim zakonski propisanim sistemom jedinica. S druge strane, poto se u obilju starije literature koriste i drugi sistemi jedinica, u PREGLED-u koji sledi su obuhvaene i odabrane jedinice iz CGS, odnosno Tehnikog sistema, kao i odgovarajue anglo-saksonske, odnosno vansistemske jedinice, ija je upotreba odobrena ili u obinom govoru rairena.

18

SISTEMI DIMENZIJA I JEDINICA

MEUNARODNI SISTEM JEDINICA -PREGLEDNeki bitni lanovi ZAKONA O MERNIM JEDINICAMA I MERILIMA lan 8 Pod upotrebom mernih jedinica i merila u javnom prometu, prema ovome zakonu, podrazumeva se upotreba tih jedinica i merila u radu odnosno u poslovanju organizacija udruenog rada i drugih samoupravnih organizacija i zajednica, drutvenih organizacija i udruenja graana, organa i organizacija drutvenopolitikih zajednica te radnih ljudi koji samostalno obavljaju delatnost linim radom sredstvima u vlasnitvu graana i radnih ljudi koji linim radom samostalno u vidu zanimanja obavljaju odreene profesionalne delatnosti. Organi, organizacije, zajednice i radni ljudi iz stava 1 ovog lana moraju upotrebljavati merne jedinice i merila odreena ovim zakonom i u procesu rada odnosno u svom unutranjem poslovanju.

lan 10 Sistem meunarodnih mernih jedinica u Saveznoj Republici Jugoslaviji sastoji se: 1) od osnovnih mernih jedinica, 2) od izvedenih mernih jedinica. Osnovne merne jedinice i veliine na koje se te jedinice odnose i oznake mernih jedinica jesu: Veliina duina masa vreme jaina elektrine struje termodinamika temperatura svetlosna jaina koliina materije Osnovna merna jedinica metar kilogram sekunda amper kelvin candela mol Oznaka m kg s A K cd mol

Izvedene merne jedinice formiraju se od osnovnih mernih jedinica pomou algebarskih izraza upotrebom matematikih simbola mnoenja i deljenja. U Popisu mernih jedinica, koji je odtampan uz ovaj zakon i njegov je sastavni deo, odreeno je ta se podrazumeva pod pojedinim mernim jedinicama iz stava 1. ovog lana. U Popisu mernih jedinica navedene su i merne jedinice koje se mogu upotrebljavati iako ne pripadaju Meunarodnom sistemu mernih jedinica.

SISTEMI DIMENZIJA I JEDINICA

19

lan 11 Merne jedinice moraju se upotrebljavati u javnom prometu pod nazivima i skraenim oznakama koji su odreeni ovim zakonom. lan 12 Izuzetno od odredbi lana 10. ovoga zakona u prometu robe i drugim odnosima sa inostranstvom mogu se upotrebljavati i merne jedinice koje su upotrebi u pojedinoj stranoj dravi. lan 13 Izuzetno od odredbi lana 8 ovog zakona promet pojedinih vrsti robe se moe obavljati i bez upotrebe mernih jedinica, a na nain uobiajen u trgovini odnosno na nain uobiajen u pojedinim krajevima u prometu robe na trnicama (npr. prodaja robe na komad, u svenjevima i slino). lan 53 Do 31. decembra 1980. mogu se upotrebljavati merne jedinice koje ne pripadaju Meunarodnom sistemu mernih jedinica to su navedene u glavi IV. Popisa mernih jedinica. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, u pojedinim podrujima (vazduni promet, pomorski promet, elezniki promet i sl.) mogu se upotrebljavati merne jedinice koje ne pripadaju Meunarodnom sistemu mernih jedinica i posle 31. decembra 1980. ako je upotreba takvih jedinica predviena posebnim meunarodnim konvencijama i meunarodnim ugovorima to ih je potpisala Savezna Republika Jugoslavija. Savezno izvrno vee odreuje koje se merne jedinice to ne pripadaju Meunarodnom sistemu mernih jedinica i nisu navedene u glavi II. i IV. Popisa mernih jedinica mogu upotrebljavati i posle 31. decembra 1980. lan 56 Na dan stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o mernim jedinicama i merilima (Slubeni list FNRJ, br. 45/61 i Slubeni list SFRJ, br. 12/65 i 37/73). lan 57 Ovaj e zakon biti objavljen u Slubenom listu SFRJ, a stupie na snagu 1. jula 1976.
Komentar: Kako proizlazi iz lana 10 Zakona, Meunarodni sistem jedinica spada u nekonzistentne sisteme, jer se zasniva na ak 7 osnovnih jedinica. Ovaj je kompromis morao biti uinjen zbog tenje ka univerzalnosti prihvatanja u to veem broju zemalja, jer je bilo nerealno oekivati da se, naprimer, elektrine ili svetlosne veliine izraavaju u mehanikim jedinicama (kg, m, s).

20

SISTEMI DIMENZIJA I JEDINICA

Decimalne merne jedinice Vrednost konkretne fizike veliine moe da varira u veoma irokom rasponu, pa bi bilo krajnje nepraktino da se, na primer, rastojanje izmeu nebeskih tela i prenici molekula mere istom jedinicom metrom. Stoga su uvedeni konvencijom utvreni prefiksi mernih jedinica i njihove oznake koji odgovarajuu jedinicu uveavaju, odnosno umanjuju 10n puta. Na taj nain nastaju decimalne merne jedinice. U narednoj tabeli su navedeni nazivi i oznake za prefikse, odgovarajui dekadni mnoitelji i ilustrativni primeri upotrebe nekih decimalnih mernih jedinica. Dekadni mnoitelj 1018 1015 1012 109 106 103 102 101=10 100=1 10-1 10-2 10-3 10-6 10-9 10-12 10-15 10-18 Prefiks eksa peta tera giga mega kilo hekto deka deci centi, santi mili mikro nano piko femto ato Oznaka E P T G M k h da d c m n p f a Primer

Jedna svetlosna godina iznosi 9460 Tm. Udaljenost Zemlje od Sunca je 149,5 Gm. Snaga elektrana se meri megavatima. Kilogram, kilometar. Hektolitar, hektar. Dekagram. Decilitar, decimetar. Centimetar, santimetar. Milimetar, miligram. Mikrometar, mikrogram. Nanometar, nanosekund. Pikofarad, pikogram. -

Decimalne merne jedinice se mogu obrazovati samo od jedinica SI, navedenih u popisu, kao i od sledeih: litar, teks, bar, wattsat, elektronvolt, voltamper i var. Decimalna merna jedinica za masu se dobija stavljanjem prefiksa ispred oznake za gram (1 g = 0,001 kg = 10-3 kg). Za obrazovanje decimalne merne jedinice se moe upotrebiti samo jedan prefiks (ne moe milimikron). Prefiks i naziv jedinice se piu kao jedna re (ne kilo-gram, niti kilo gram, ve kilogram). Ovo vai i za oznake prefiksa i merne jedinice (ne k-g, niti k g, ve kg). Izloitelj (eksponent), koji se stavlja samo na oznaku merne jedinice, odnosi se na celu decimalnu jedinicu. Oznake mernih jedinica se piu bez take na kraju.

SISTEMI DIMENZIJA I JEDINICA

21

POPIS NEKIH MERNIH JEDINICA MEUNARODNOG SISTEMA Poto e POPIS koji sledi, sadrati i paralelne jedinice iz CGS, odnosno Tehnikog sistema mera, a i neke vansistemske, odnosno esto koriene anglosaksonske jedinice, potrebno je u pogledu ovih poslednjih istai da se ponekad ista jedinica razlikuje po vrednosti, u zavisnosti od toga da li dolazi s britanskog ili sa amerikog kulturnog podruja. Takvi e sluajevi u ovom tekstu biti oznaeni indeksima: GB, odnosno USA. To se u praksi ne ini i zato predstavlja problem, zbog ega se i insistira na univerzalnoj primeni Meunarodnog sistema jedinica u meunarodnom saobraaju. Napomenimo da je SSSR ozvaniio primenu ovog sistema jo 1961. godine, iako na ruskom kulturnom podruju takoe postoji autohtoni sistem mera (vrsta, pud, hvat, itd.), ne manje komplikovan od anglosaksonskog. 1) Duina Jedinica za duinu je metar (oznaka: m). Metar je osnovna jedinica SI. Metar je duina, jednaka 1.650.763,73 talasnih duina zraenja u vakuumu koje odgovara prelazu izmeu nivoa 2p i 5d atoma kriptona 86.
Komentar: Izmeu 1889. i 1960. godine je vaila definicija tzv. prametra (rastojanje izmeu dva zareza na tapu od legure platine i iridijuma, koji se uva u Meunarodnom institutu za mere i tegove u Sevru, kraj Pariza). Prema prametru, kao primarnom standardu, kalibrisani su sekundardni i tercijarni standardi za upotrebu irom sveta. Pored oite komplikovanosti takve operacije, ona jo uvek nije garantovala tana merenja duine u odreenim oblastima. Iako je prametar konstruisan od specijalne legure s minimalnim koeficijentom termikog irenja i uvan u uslovima konstantne temperature, pritiska i vlanosti, tako strogi uslovi nisu mogli biti ostvareni kod sekundarnih i daljih standarda. Problem je postao naroito akutan kada je trebalo tano meriti veoma male duine. Stoga je i odabrana nova definicija metra koja s jedne strane garantuje nepromenljivost duinskog standarda u velikoj veini fizikih i hemijskih uslova, a s druge omoguava lako reprodukovanje u iole opremljenijim laboratorijama, tako da otpada potreba za primarnim standardom.

Tehniki sistem: CGS-sistem:

1m 1 cm = 10 m

Od vansistemskih jedinica koje se ne smeju koristiti, ali se mogu nai u starijoj literaturi, pominjemo 1 mikron (oznaka: 1 ) koji odgovara 1 mikrometru (1 m), i 1 angstrem (1 ) koji predstavlja 0,1 nanometara (0,1 nm). U atomskoj fizici se koristio i 1 milimikron (1 m) koji odgovara 1 nanometru (1 nm). Anglosaksonske jedinice: milja (mile) jard (yard) stopa (foot) in, col (inch, Zoll) 1 mi. = 1.760 yd. = 1.609 m 1 yd. = 3 ft. = 0,9144 m 1 ft. = 12 in. = 0,3048 m 1 in. = 2,54 cm

22

SISTEMI DIMENZIJA I JEDINICA

2) Povrina Jedinica za povrinu je kvadratni (etvorni) metar (oznaka: m2). Kvadratni metar je izvedena jedinica SI. Kvadratni metar je povrina kvadrata, kome je stranica duga 1 m. Tehniki sistem: CGS-sistem: Vansistemske jedinice: ar: hektar: 1 a = 100 m2 1 ha = 100 a = 104 m2 1 m2 1 cm2 = 10-4 m2

Komentar: Naziv ar nije sistemski. Pravilan naziv bi bio hekto-kvadratni metar. Takoe, hektar je 10 kilo-kvadratnih metara, a njegov naziv i oznaka su izvedeni kombinovanjem sistemskog prefiksa i vansistemske jedinice.

Anglo-saksonske jedinice: kvadratna milja (square mile) kvadratni jard (square yard) kvadratna stopa (square foot) kvadratni in (square inch) 3) Zapremina Jedinica za zapreminu je kubni metar (oznaka: m3). Kubni metar je izvedena jedinica SI. Kubni metar je zapremina kocke, ija je ivica duga 1 m. Tehniki sistem: CGS-sistem: Vansistemske jedinice: litar mililitar 1 l = 1 dm3 1 ml = 1 cm3 1 m3 1 cm3 = 10-6 m3 1 sq. mi. = 2,589 Mm2 1 sq. yd. = 9 sq. ft. = 0,836 m2 1 sq. ft. = 144 sq. in. = 0,0929 m2 1 sq. in. = 6,54 cm2

Komentar: Sufiksom NTP, odnosno prefiksom N, oznaava se zapremina merena pod normalnim uslovima temperature i pritiska (00 C i 101.325 Pa). Znai, 350 m3NTP ili 350 Nm3 nekog gasa predstavlja njegovu zapreminu merenu pod normalnim uslovima. itaj: 350 normalnih kubnih metara.

Anglosaksonske jedinice: kubni jard (cubic yard) kubna stopa (cubic foot) kubni in (cubic inch) 1 cu. yd. = 27 cu. ft. = 0,764 m3 1 cu. ft. = 1.728 cu. in. = 0,0283 m3 1 cu. in. = 16,39 cm3

SISTEMI DIMENZIJA I JEDINICA

23

Anglosaksonske mere za tenost: galon (Imperial gallon) galon (U.S. gallon) 1 gal.GB = 4,544 l 1 gal.US = 3,785 l

Anglosaksonske mere za rastresite materijale: buel (bushel) buel (Winchester bushel) 4) Povrinski ugao (ugao u ravni) Jedinica za povrinski ugao je radijan (oznaka: rad). Radijan je izvedena jedinica SI. Radijan je ugao u ravni izmeu dva poluprenika koji na krugu isecaju luk duine jednake polupreniku (1 rad = 1 m/1 m = 1). 5) Prostorni ugao Jedinica za prostorni ugao je steradijan (oznaka: sr). Steradijan je izvedena jedinica SI. Steradijan je jednak prostornom uglu kupe sa vrhom u sreditu lopte, koji na povrini lopte zahvata povrinu jednaku kvadratu poluprenika lopte (1 sr = 1 m2 /1 m2 = 1). 6) Masa Jedinica za masu je kilogram (oznaka: kg). Kilogram je osnovna jedinica SI. Kilogram je masa meunarodne pramere kilograma.
Komentar: Meunarodnu prameru je sankcionisala 1889. g. Prva generalna konferencija za tegove i mere, i ona se uva u Meunarodnom institutu za tegove i mere u Sevru kraj Pariza. Ovaj standard je ozvanien kada i ranija definicija metra (videti: Duina), no za razliku od njega, i dalje je ostao u upotrebi jer masa ne varira u zavisnosti od fizikih uslova merenja, a hemijski uticaji se mogu svesti na minimum.

1 bu.GB = 36,367 l 1 bu.US = 35,238 l

Tehniki sistem: CGS-sistem:

1 t.j.m. = 1 kps2m-1 = 9,81 kg 1 g = 10-3 kg

Komentar: Poto je u Tehnikom sistemu jedinica za silu osnovna jedinica, jedinica za masu se mora izvesti iz nje preko I Njutnovog zakona. Oznaka t.j.m. je skraenica od naziva: tehnika jedinica mase. Ta jedinica se jo oznaava i kao hyl, odnosno kao techma.

Vansistemske jedinice: tona Anglosaksonske jedinice: funta (libra avoirdipois) unca (ounce) 1 lb. = 16 oz. = 0,4536 kg 1 oz. = 28,35 g 1 t = 103 kg

Komentar: Bukvalni prevod naziva za funtu bi glasio: teinska funta. Ona spada u tzv. trgovaki sistem. Postoje jo i monetni i apotekarski sistem sa svojim "funtama", koje se brojano razlikuju od trgovake.

24

SISTEMI DIMENZIJA I JEDINICA

7) Duinska (linijska) masa Jedinica za duinsku (linijsku) masu je kilogram po metru (oznaka: kg/m ili kgm-1). To je izvedena jedinica SI. Kilogram po metru je duinska (linijska) masa homogenog tela, jednolike povrine preseka, ija je masa 1 kg, a duina 1 m (1 kg/m = 1 kg/1 m). 8) Povrinska masa Jedinica za povrinsku masu je kilogram po kvadratnom metru (oznaka: kg/m2 ili kgm-2). To je izvedena jedinica SI. Kilogram po kvadratnom metru je povrinska masa homogenog tela, jednolike debljine, ija je masa 1 kg, a povrina 1 kvadratni metar (1 kg/m2 = 1 kg/1 m2 ). 9) Zapreminska masa (gustina) Jedinica za zapreminsku masu je kilogram po kubnom metru (oznaka: kg/m3 ili kgm-3). To je izvedena jedinica SI. Tu zapreminsku masu ima homogeno telo, ija je masa 1 kg, a zapremina 1 m3 (1 kg/m3 = 1 kg/1 m3). Zapreminska masa i gustina su ekvivalentni termini. Tehniki sistem: CGS-sistem: Vansistemske jedinice: Anglosaksonske jedinice: 10) Vreme Jedinica za vreme ili interval vremena (trajanje) je sekunda (oznaka: s). Sekunda je osnovna jedinica SI. Sekunda predstavlja trajanje 9.192.631.770 perioda zraenja koje odgovara prelazu izmeu dva hiperfina nivoa osnovnog stanja atoma cezijuma 133.
Komentar: Razlozi za ovakvu definiciju sekunde su isti kao i za definisanje duinske jedinice, metra.

1 t.j.m./m3 = 1 kps2m-4 = 9,81 kg/m3 1 g/cm3 = 103 kg/m3 1 g/l = 1 kg/m3 (kod gasova) 1 t/m3 = 103 kg/m3 (graevinarstvo) 1 lb./cu. ft. = 16,028 kg/m3

11) Frekvencija (uestanost) Jedinica za frekvenciju je hertz (herc) (oznaka: Hz). Hertz je izvedena jedinica SI. To je frekvencija periodine pojave, ija perioda traje 1 sekundu (1 Hz = 1/1 s = 1 s-1). 12) Brzina Jedinica za brzinu je metar u sekundi (oznaka: m/s ili ms-1). To je izvedena jedinica SI. Brzinu od metra u sekundi ima telo koje pri jednolikom kretanju prelazi udaljenost od 1 metra za vreme od 1 sekunde (1 m/s = 1 m/1 s).

SISTEMI DIMENZIJA I JEDINICA

25

13) Ubrzanje Jedinica za ubrzanje je metar u sekundi na kvadrat (oznaka: m/s2 ili ms-2). To je izvedena jedinica SI. Ubrzanje od 1 metra u sekundi na kvadrat ima telo kome se tokom 1 sekunde brzina jednoliko promeni za 1 metar u sekundi: 1 m/s (1 m / s 2 = ) 1s 14) Ugaona brzina Jedinica za ugaonu brzinu je radijan u sekundi (oznaka: rad/s ili rads-1). To je izvedena jedinica SI. Ugaonu brzinu od 1 radijana u sekundi ima telo koje jednoliko rotira i za vreme od 1 sekunde se okrene za ugao od 1 radijana oko svoje nepomine ose rotacije (1 rad/s = 1 rad/1 s).
Komentar: Pun krug (1 obrt) ima 2 = 6,28 radijana. Ugaona brzina se izraava i u obrtima u minutu (oznaka: o/min ili min-1).

15) Ugaono ubrzanje Jedinica za ugaono ubrzanje je radijan u sekundi na kvadrat (oznaka: rad/s2 ili rads-2). To je izvedena jedinica SI. Ugaono ubrzanje od 1 radijana u sekundi na kvadrat ima telo, koje rotira oko nepomine ose i kome se ugaona brzina menja tokom 1 sekunde za 1 radijan u sekundi:

(1 rad/s 2 =
16) Zapreminski protok

1 rad / s ) 1s

Jedinica za zapreminski protok je kubni metar u sekundi (oznaka: m3/s ili m3s-1). To je izvedena jedinica SI. Homogeni fluid koji ravnomerno protie kroz posmatrani presek, tako da u 1 sekundi protekne 1 kubni metar, ima zapreminski protok od 1 kubnog metra u sekundi (1 m3/s = 1 m3/1 s). 17) Maseni protok Jedinica za maseni protok je kilogram u sekundi (oznaka: kg/s ili kgs-1). To je izvedena jedinica SI. Homogeni fluid koji ravnomerno protie kroz posmatrani presek, tako da u 1 sekundi protekne 1 kg fluida, ima maseni protok od 1 kilograma u sekundi (1 kg/s = 1 kg/1 s). 18) Sila Jedinica za silu je newton (njutn) (oznaka: N). To je izvedena jedinica SI. Njutn je sila koja telo mase 1 kg, ubrzava za 1 m u sekundi na kvadrat (1 N = 1 kg1 m/s2). Tehniki sistem: CGS-sistem: kilopond dyn 1 kp = 9,81 N 1 dyn = 10-5 N

26

SISTEMI DIMENZIJA I JEDINICA

Anglosaksonske jedinice: funta sile (pound-force) 1 lbf = 0,4536 kp = 4,45 N

Komentar: 1 kp je sila kojom Zemlja privlai telo mase 1 kg. Poto Zemljino ubrzanje iznosi 9,81 m/s2, otuda gornji odnos izmeu kiloponda i njutna. Izmeu funte mase i kilograma postoji isti odnos kao izmeu funte sile i kiloponda: kilopond je teina kilograma mase, a funta sile je teina funte mase. U ruskoj literaturi se kilopond oznaava irilinim kgs (kilogram sile).

19) Pritisak (napon, naprezanje) Jedinica za pritisak je pascal (paskal) (oznaka: Pa). To je izvedena jedinica SI. Pritisak od 1 paskala proizvodi sila od 1 njutna koja je ravnomerno rasporeena i deluje upravno na ravnu povrinu veliine 1 kvadratnog metra (1 Pa = 1 N/1 m2). Tehniki sistem: CGS-sistem: Vansistemske jedinice: tehnika atmosfera bar fizika atmosfera milimetar ivinog stuba milimetar vodenog stuba Anglosaksonske jedinice: funta po kvadratnom inu (pound per square inch) 1 psi = 1 lbf./sq. in. = 6,89 kPa = = 51,71 mmHg = 0,070 at 1 at = 1 kp/cm2 = 98,1 kPa 1 bar = 105 Pa 1 atm = 1 At = 101.325 Pa = 760 mmHg = = 10.330 mmVS = 1,033 at 1 mmHg = 1 Torr = 133.322 Pa = 1/735,6 at = = 1/760 atm = 13,6 mmVS 1 mmVS = 1mmH2O = 9,81 Pa = = 10-4 at = 1/10.330 atm 1 kp/m2 = 9,81 Pa 1 dyn/cm2 = 0,1 Pa

Komentar: Oznaka za tehniku atmosferu moe imati sufiks a ili (poetna slova nemakih rei: absolut i ber) kojima se oznaava apsolutni pritisak, odnosno natpritisak (pritisak iznad atmosferskog). Dakle pritisak od 15 ata odgovara priblino (jer se tehnika i fizika atmosfera malo razlikuju) pritisku od 14 at. Isto tako, jedinica psi moe imati sufikse a i g (poetna slova engleskih rei absolute i gage), sa istim znaenjem kao gore. Dakle, pritisak od 12 psia oznaava apsolutni pritisak, meren od vakuuma (P=0), a pritisak od 12 psig je natpritisak meren poev od atmosferskog pritiska. Poto u praksi veoma esto merimo ba natpritisak, i instrumenti su odgovarajue kalibrisani. Kada manometar koji meri natpritisak izloimo atmosferskom pritisku, on e pokazivati P0, dok e manometar koji meri apsolutni pritisak, pokazivati oko 1 at (ili oko 98 kPa, odnosno neto vie od 14 psi).

SISTEMI DIMENZIJA I JEDINICA

27

20) Dinamiki viskozitet Jedinica za dinamiki viskozitet je paskalsekunda (oznaka: Pas). To je izvedena jedinica SI. Paskalsekunda predstavlja dinamiki viskozitet homogenog fluida koji struji laminarno, u kome izmeu dva ravna paralelna sloja, meusobno udaljena 1 m, pri relativnoj brzini slojeva od 1 m/s, nastaje naprezanje na smicanje od 1 paskala

(1 Pa s =
Tehniki sistem: CGS sistem: poaz

1 Pa 1 m ) 1 m/s

1 kps/m2 = 9,81 Pas 1 p = 0,1 Pas

Komentar: Najvei broj podataka o dinamikom viskozitetu koji se nalazi u prirunoj literaturi, izdatoj pre obavezne primene SI, izraen je u CGS-sistemu i to u centipoazima (cp). Razlog za ovo je sasvim praktine prirode: voda pri 200 C ima dinamiki viskozitet 1 cp, to znai da se i viskoziteti vodenih rastvora (mleko!) kreu u blizini te vrednosti.

21) Kinematski viskozitet Jedinica kinematskog viskoziteta je kvadratni metar u sekundi (oznaka: m2/s ili m2s-1). To je izvedena jedinica SI. Kinematski viskozitet od 1 kvadratnog metra u sekundi ima homogeni fluid, iji je dinamiki viskozitet 1 paskalsekunda, a zapreminska masa mu je 1 kilogram po kubnom metru (1 m 2 /s = Tehniki sistem: CGS-sistem: stoks 1 m2/s 1 St = 10-4 m2/s 1 Pa s ) 1 kg/m 3

Komentar: Iz istih razloga kao kod dinamikog viskoziteta najea jedinica u starijoj literaturi je centistoks (cSt).

22) Energija, rad, koliina toplote Jedinica za energiju, rad i koliinu toplote je joule (dul) (oznaka: J). To je izvedena jedinica SI. Dul je jednak radu koji izvri sila od jednog njutna, kad se njena napadna taka pomeri u pravcu i smeru sile za jedan metar (1 J = 1 N1 m). Kao izvedene jedinice za energiju, rad i koliinu toplote, mogu se upotrebljavati i svi umnoci koji nastaju: - od mernih jedinica za silu i duinu (Nm); - od mernih jedinica za snagu i vreme (Ws). Tehniki sistem: kilopondmetar 1 kPm = 9,81 J 1 erg = 10-7 J

CGS-sistem: erg Vansistemske jedinice:

28

SISTEMI DIMENZIJA I JEDINICA

vatsekunda vatas kilovatas kalorija (mala) (kilo)kalorija (velika) Anglosaksonske jedinice: Britanska toplotna jedinica (British thermal unit)

1 Ws = 1 J 1 Wh = 3,6 kJ 1 kWh = 3,6 MJ 1 cal = 4,1868 J 1 Cal = 1 Kcal = 4,1869 kJ

1 Btu = 1 B.Th.U. = 1,055 kJ

Komentar: Kalorija i kilokalorija su jedinice koje su ranije veoma iroko koriene u kalorici (nauci o toploti), pa se mnogobrojni podaci iz ranije literature mogu nai izraeni u kalorijama, odnosno kilokalorijama. Kalorija je koliina toplote, potrebna da se jednom gramu vode povisi temperatura sa 14,50 na 15,50 C. Kilokalorija je 1000 puta vea jedinica. Britanska toplotna jedinica je definisana na analogan nain: to je koliina toplote, potrebna da se jedna funta vode zagreje za jedan stepen po Farenhajtovoj skali.

Izraavanje koliine toplote u kalorijama, a mehanikog rada (mehanike energije) u dulima navodilo je na pomisao da se radi o razliitim fizikim veliinama. Uvoenjem dula kao jedinstvene jedinice ovaj problem je prevazien. 23) Snaga, energetski, odnosno termiki protok (fluks) Jedinica za snagu, energetski, odnosno termiki protok je watt (vat) (oznaka: W). Vat je izvedena jedinica SI. Vat je snaga, kojom se obavi rad od 1 dula u 1 sekundi (1 W = 1 J/1 s). Kao izvedene merne jedinice za snagu mogu se upotrebljavati i svi kolinici koji nastaju od mernih jedinica za energiju, rad i koliinu toplote, i od merne jedinice za vreme. Tehniki sistem: CGS-sistem: Vansistemske jedinice: 1 kPm/s = 1/102 kW 1 erg/s = 10-7 W konjska snaga 1 KS = 735,5 W

24) Termodinamika temperatura Jedinica za termodinamiku temperaturu je kelvin (oznaka: K). Kelvin je osnovna jedinica SI. Kelvin je termodinamika temperatura, jednaka 1/273,16 termodinamike temperature trojne take vode.
Komentar: Na ovaj nain se definicija temperature izvlai iz osnovnih zakona termodinamike, prema kojima postoji apsolutna nula temperaturne skale. Temperatura trojne take vode je temperatura na kojoj su led, voda i vodena para u termodinamikoj ravnotei, i nalazi se veoma blizu 00 C. Ova fizika konstanta je odabrana stoga to je voda od primarnog znaaja za oveka, kako u biolokom, tako i u tehnikom smislu. Gornja definicija, na taj nain znai da 1 K predstavlja 1/273,16 deo temperaturnog intervala izmeu apsolutne nule i trojne take vode. Raniji naziv za termodinamiku temperaturu je bio apsolutna temperatura.

Vansistemske jedinice: stepen Celzijusa ili centigradski stepen

10 C

Komentar: Za razliku od termodinamike temperaturne skale, zasnovane na pretpostavci o postojanju apsolutne nule, Celzijusova temperaturna skala se zasniva na podeli intervala izmeu taaka mrnjenja i kljuanja vode pod normalnim pritiskom na 100 jednakih delova. Budui da je

SISTEMI DIMENZIJA I JEDINICA veoma rairena u praksi, pri definisanju termodinamike temperature se vodilo rauna da jedinica mere, bar kao temperaturni interval, ostane ista.

29

10 C = 1 K (kao temperaturni interval) Za meusobno preraunavanje temperatura, izraenih u stepenima celzijusa i kelvinima slue sledee relacije: t (0 C) = T (K) - 273,16 T(K) = t (0 C) + 273,16 Anglosaksonske jedinice: stepen Farenhajta 10 F

Komentar: Skala po Farenhajtu, koja se u velikoj meri jo i danas koristi u Velikoj Britaniji i SAD, tako je konstruisana da voda, prema njoj, mrzne pri 320 F, a kljua pri 2120 F. Ovaj temperaturni interval, koji odgovara 1000 C, izdeljen je na 180 jednakih delova. Stoga (kao temperaturni interval) vai sledee:

10 F = 1/1,80 C = 1/1,8 K Za meusobno preraunavanje temperatura izraenih u stepenima Farenhajta i Celzijusa slue sledee relacije:

9 0 t ( C) + 32 5 5 0 t ( 0 C) = t ( F) -32 9 t ( 0 F) =

25) Masena koliina toplote Jedinica za masenu koliinu toplote je dul po kilogramkelvinu (oznaka: J/(kg.K) ili Jkg-1K-1). To je izvedena jedinica SI. Dul po kilogramkelvinu je masena koliina toplote homogenog tela, mase 1 kilogram, u kome dovoenje koliine toplote od 1 dula proizvodi povienje termodinamike temperature za 1 K

1J 1 J/(kg K) = 1 kg 1 K
Komentar: Masena koliina toplote se moe smatrati specijalnim sluajem fizike veliine: specifinog toplotnog kapaciteta i to onda kada se za jedinicu koliine tela uzme jedinica mase. Uobiajeni raniji naziv za specifini toplotni kapacitet tela je specifina toplota. Komentar: Specifina toplota se moe odreivati pri konstantnom pritisku (cp) ili pri konstatnoj zapremini (cv). Te dve vrednosti za isto telo nisu jednake, a njihova razlika naroito dolazi do izraaja kod gasova. Pri konstantnoj zapremini se toplota dovedena gasu troi na poveanje njegove unutranje energije, to se manifestuje povienjem pritiska. Pri konstatnom pritisku se gas pri zagrevanju iri, pa se dovedena toplota troi ne samo na poveanje unutranje energije gasa, ve i na vrenje mehanikog rada protiv okoline. Stoga je cp > cv. Za gasove u idealnom stanju vai:

Cp = Cv + R

J mol K

30

SISTEMI DIMENZIJA I JEDINICA

gde je R univerzalna gasna konstanta. Odavde se univerzalna gasna konstata moe definisati kao rad irenja 1 mola idealnog gasa pri zagrevanju za 1 K. Vansistemske jedinice: U zavisnosti od toga, ta se upotrebi za merenje jedinice koliine tela, imamo, na primer:

kcal kcal cal kJ , 3 , 0 , 0 kg C m K g C mol0 C

Anglosaksonske jedinice:

itd.

Kombinovanjem odgovarajuih anglosaksonskih jedinica, dobijaju se, na primer:

Btu Btu , 0 lb F cu.ft.0 F

26) Termika provodljivost Jedinica za termiku provodljivost je vat po metarkelvinu (oznaka: W/(mK) ili Wm-1K-1). To je izvedena jedinica SI. Termiku provodljivost od 1 vata po metarkelvinu ima homogeno telo, u kome razlika termodinamike temperature od 1 kelvina u dvema paralelnim ravnima, povrine 1 kvadratnog metra, koje su na meusobnom odstojanju od 1 metra, stvara termiki protok od 1 vata
1 W/m 2 1 W/(m K) = 1 K/ 1 m

Vansistemske jedinice:

kcal W = 1,163 0 m h C mK

27) Koliina materije Jedinica za koliinu materije je mol (oznaka: mol). Mol je osnovna jedinica SI. Mol je koliina materije sistema koji sadrava onoliko elementarnih estica, koliko ih ima u 0,012 kilograma ugljenika 12. N a p o m e n a: Kada se upotrebljava mol, treba navesti elementarne estice koje mogu biti atomi, molekuli, joni, elektroni i druge estice, ili odreene skupine tih estica.
Komentar: Gornja definicija ustvari tvrdi da je 1 mol jedinica za merenje koliine materije, jednaka Avogadrovom broju estica: 6,0251023.

28) Molska masa Jedinica za molsku masu je kilogram po molu (oznaka: kg/mol ili kgmol-1). To je izvedena jedinica SI. Molsku masu od 1 kilograma po molu ima homogena materija iji 1 mol ima masu od 1 kg (1 kg/mol = 1 kg/1 mol).

SISTEMI DIMENZIJA I JEDINICA

31

Komentar: Relativna molekulska masa predstavlja odnos mase nekog molekula i mase 1/12 atoma ugljenika 12. Stoga je, na primer, relativna molekulska masa molekula azota jednaka 28, a njegova molska masa: 28 kg/mol.

29) Koncentracija materije (molaritet) Jedinica za koncentraciju materije (molaritet) je mol po kubnom metru (oznaka: mol/m ili molm-1). To je izvedena jedinica SI. Koncentracija komponente u homogenoj smei iznosi 1 mol/m, ako u 1 kubnom metru smee ima 1 mol komponente (1 mol/m3 = 1 mol/1 m3). N a p o m e n a 1: Mogu se upotrebljavati i izvedene merne jedinice za veliine koje nisu izriito navedene u ovome popisu, ako su nastale prema stavu 3. lana 10 ovoga Zakona. Posebni nazivi i oznake za pojedine izvedene merne jedinice, navedene u ovome popisu, mogu se upotrebiti za jednostavnije izraavanje drugih izvedenih mernih jedinica. N a p o m e n a 2: Oznake svih mernih jedinica se piu uspravnim slovima latinice. Umnoak dve merne jedinice se obeleava takom kao simbolom mnoenja. Taka se moe izostaviti kada je oznaka takva da ne moe doi ni do kakve zabune. Ako merna jedinica nastaje meusobnim deljenjem dve merne jedinice, moe se kao simbol deljenja upotrebiti kosa crta (/), vodoravna crta (-) ili se mogu upotrebiti eksponenti s negativnim predznakom. Ne treba u istom redu upotrebiti vie od jedne kose crte. Ako su merne jedinice sloenije treba upotrebiti eksponente s negativnim predznakom ili zagrade.

32

SISTEMI DIMENZIJA I JEDINICA

Merne jedinice izvan SI koje se mogu upotrebljavati 1) Za duinu - morska milja = 1852 m. Moe se koristiti samo za itraavanje udaljenosti u pomorskom i vazdunom prometu. 2) Za povrinu - ar, hektar. 3) Za zapreminu - litar. 4) Za ugao u ravni - pun ugao = 2 rad. - prav ugao (oznaka: L) = /2 rad. - stepen (oznaka: 0) = (1/90)L = (/180) rad. - minut (oznaka: ') = (1/60)0 =(/10800) rad. - sekund (oznaka: '') = 1/60)' = (/648000) rad. - gradus ili gon (oznaka: g) = (/200) rad. 5) Za masu - tona. - jedinica atomske mase (oznaka: u) je jednaka 1/12 mase atoma nuklida vrednost: 1 u = 1,6610-27 kg. Moe se upotrebljavati samo u hemiji i fizici. 6) Za duinsku (linijsku) masu - tex (teks) - (oznaka: tex) = 1 g/km = 10-6 kg/m. Moe se koristiti samo za odreivanje duinske mase tekstilnog vlakna i konca. 7) Za vreme - minut (oznaka: min) = 60 s. - sat (oznaka: h) = 3600 s. - dan (oznaka: d) = 86499 s. - sedmica, mesec i godina gregorijanskog kalendara. 8) Za brzinu - vor = morska milja na sat = 0,514 m/s. Moe se koristiti samo u pomorskom i vazdunom prometu. 9) Za pritisak - bar (oznaka: bar) = 105 Pa.
12

C. Priblina

SISTEMI DIMENZIJA I JEDINICA

33

10) Za energiju, rad i koliinu toplote - wattsat (oznaka: Wh) = 3,6 kJ. - elektronvolt (oznaka: eV), jednak je kinetikoj energiji koju zadobije elektron prelazei potencijalnu razliku od 1 volta u vakuumu. Priblina vrednost: 1 eV = 160210-19 J. Moe se koristiti samo u specijalizovanim podrujima. 11) Za snagu - voltamper (oznaka: VA) = 1 W. Moe se koristiti samo za izraavanje prividne snage naizmenine struje. - var (oznaka: var) = 1 W. Moe se koristiti samo za izraavanje jalove (reaktivne) elektrine snage. 12) Za temperaturu - stepen Celzijusa (oznaka: 0 C).