: ,

, 2003. ,

-
, ,
. ,
-,
1

. ,
:... ,
.
,
, .
,
.
,
.
. ,
, , , , .
. :
, , .
o , 21. .
, ,
- .
. ,
.
, ,
. ,
,
, , ,
, , .
(
,
,
). ,
,
. ,
, ,
( ,
,
,
,
. ) , , , , ,
, , 60-
.

, 2.
, ,
.
,
, ,
, . ,
.

,
, , :
, ,
, , .


, , , .
- ,
,
.
, -,

(
).
15.

, , ,
;

, ,
. ,
, ,

. , ,
, 20. ,
, , ,
( , ,
, ).
,
.

, , , ,
, .
, .

.
?

,
;

, ...

;

 , ;
,
.
(, )
a
.


, .
, ,
()
. , ,
, .
?
,
? ,
, ! ,
,
,
-
,

.
( )
. ,
, ,
. , ,
, ,
,
( ),
, ,

(
,

).
.
(),
(, , ), ,

, -,
. A

( ,
,
). , (
) ,
. ,
(),

 ,
( , ,
). , ,
! ,
!
, , ().
. ,
, !
, ,
.
, , .
, , , ,
, , , ,
, . ,
,
,
, ! ,
, .
. ,
, ,
, ,
,
.
! ,

,
, ,
, .

(, , , )
.
, ,
, ,
, ,
,
, ,
, ,
. ,
, , ,
, ,
, ,
.
.
,
.
.


, ,

. ,
1. ,
,
-.
.
.
-
, , .
,
, ? ,

.
, ,
.
-
,
,
.
, .
,
, .
() (numb affected area-McLuhan),
.
.
(
) . ,
, ,
, .
. (
), .
.

. ,
, -, ,
.
-, ,
! ,
,
,
. ,
, , ,
,
. ,

. ,
, ,
, .
Doba Avatara

Nesumnjivo je da najnovijim ostvarenjem Djemsa Kameruna otpocela i nova

epoha u sedmoj umetnosti. Jeste da se prvi visokobudzetni potpuno digitalni film i
dalje gleda na velikom filmskom platnu (verovatno ne klasicnom), ali to ne umanjuje
cinjenicu da je rec o sasvim novom iskustvu i dozivljaju binarnih pokretnih slika na
strani recipijenata-filmske publike.
Naravno, jer je rec i o sasvim novoj vrsti interakcije izmedju novog digitalnog
medija i ljudskog organizma. Klasican film prvenstveno je predstavljao produzetak
cula vida, zasnovan na nesavrsenosti ljudskog oka. To ga je i svrstalo u takozvane
hot medije, po cuvenoj dihotomiji Marsala Mekluana, oca komunikologije
(vruci-hot i hladni ili cool mediji).
Medjutim, digitalni medij, u ma kojoj formi da se javi, uspostavlja interakciju
sa procesom svesti-predstavlja produzetak ljudske svesti. Otuda proizlazi i potpuna
rekonfiguracija psiho-fizioloskih funkcija ljudskog organizma u kontaktu sa takvim
medijem.
Drugim recima, na konkretnom primeru, culno-perceptivni dozivljaj filma
izradjenog u celosti digitalnom tehnologijom potpuno je drugaciji od dozivljaja
gledanja filma na celuloidnoj traci. Jednostavno, posto digitalni medij deluje na
proces svesti, indirektno se menja i uspostavljeni odnos (ratio-Mekluan) medju
culima, a tako i psiho-fizioloske funkcije kao sto je, recimo, percepcija.
Culno-perceptivni i emocionalni dozivljaj jedne estetske poruke kakav je film
tako je sasvim izmenjen prirodom digitalizovanog medija. Priroda digitalnog medija
ne samo sto ce izmeniti filmsku industriju, nego ce i novim dozivljajem koji namece
gledaocu zatraziti i novu vrstu filmske i umetnicke estetike.
Ista stvar se dogadja i sa digitalnom televizijom, koja je u Americi vec trebalo
da je zazivela, a kod nas kuca na vrata. Digitalna televizija, naime, vise ne
produzava samo centralni nervni sistem, kako je za klasicnu televiziju uocio Mekluan,
vec sada produzava samu ljudsku svest.
Otuda i neumitne promene svih oblasti koje su danas sadrzaj televizije. U doba
Avatara samo naivni mogu da se nadaju da ce politika, kultura, ekonomija, drustvo,
nauka, umetnostostati isti

( )
, 60- 70-
,
, , .
,
, ( )
, .
, ,
, . (
),
,
.
19. ,
.
,

 ,
. , ,
, ,
,
.
,
,
.
(-).
,
, ,
( ).


21. .


- ,
, . K

. ,
. , .
, , 1927. ,
3 ,
. , , 3

, .
. , ,
,
-
,
. ,
( ),
, .
, 3 ,
,
3 . ,
, 3
. , , ,

. 3
?
,
,
.
,
. ,
( )

 . ,
, (, )
. ,
,
. ,
, ? , ,
, .
,
, .
,
, . , , .

- ,
. ,

( -).
, . ,
, ,
, ,
.

,
, . ,
, a,
,
. ,
,
. ,
.
, .
,
a , , ,
,
. , , ,
, , ,
,
, . (
, ,
). ,
, , ,
.
,
, . , ,
, ,
, .
? , ,
, .
, ,

, ,
, ,
, ,
,
,
, ( ). ,
, ,
, . , ,
,
. .
, ,

, ? ,
,
, ,
. ,
,
.
, ,
, . ,

.
,
, ,
, , ,
,
. ,

,
,
.
,
,

, , ,

. , ,
-. -
,
, , ,
, ,
, ,
, ,
, .
, ,
, .
,

. , ,
- ( ,

10

, , , , ,
, ).
, 4.3. 2010.

a
.


, .
, ,
()
. , ,
, .
, ,
, ,
, ,
,
, ,
, ,
. ,
, , ,
, ,
, ,
.
.
,
.

,
. ,
, .
,
, .
, ,
(),
, ,
,
(
, .
, ,
, , ,
)!
.
.
,
. ,
,

11

 ,
. , , ,
,
.
, ,
, .
,
,
, . ,
, (
!)
, , ,
. ,
,
,
. ,
,
( ),
. ,
, ,
, . ,
.
2.3.2010.
Medijska detelina
Nesumnjivo je da razmisljanje o medijima kad-tad navede na stazu
razmatranja svojevrsne fenomenologije medija, o tome kako oni nastaju, kako
smenjuju i dopunjavaju jedni druge, kako se medjusobno odnose, kakva su, ako ih
ima, pravila te strane njihove prirode, u odnosu jednih medija prema drugima.
Naravno, sto nije za pohvalu, Mekluan je i na ovom polju nepravedno
zapostavljen, iako je on, dakako, bio pionir i ovakvih vrsta promisljanja. Jos u
Poznavanju medija on se bavio temom medjusobnog odnosa medija. Tada je uocio
da je sadrzaj novog mediuma uvek stariji medij (govor pisma, pismo telegrafa,
knjizevnost, novele filma), a, govorio je, dva medija mogu da se pomesaju i tako
stvore hibrid. Verovatno je to bila osnova za njegove cuvene zakone medija i teoriju
cetvorolista (nazivam je teorijom deteline) u kojoj se bavio time sta novi medij salje u
istoriju i sta pojacava u savremenoj kulturi, sta iz te istorije ponovo cini aktuelnim,
kao i u sta se pretvara kada dosegne svoj maksimum.
Iako sigurno imaju svojih posebnosti, meni izgleda da su koncepti
metamorfoze medija i remedijacije, iako nastavljaju tradiciju koju je zapoceo
Mekluan, samo varijacije na temu koju je on postavio, a da ga pritom autori nisu
naveli kao uzor (osim, kao tvorci remedijacije, sto bi, citirajuci Mekluana, obavezno
naveli da zele da izbegnu tehnodeterminizam). Opet i Inis bi mogao, kao i u drugome,
da bude inspiracija Mekluanu za bavljenje ovom stranom prirode medija, narocito
onim delom njihovog odnosa koji se tice oblikovanja i preoblikovanja kultura (a taj
kulturno-socijalni aspekt je sadrzan i u remedijaciji). Zapravo, taj deo je i
nezaobilizan.

12

Razmisljanje o medijima i mene je, nezavisno, navelo na tu stazu. Svoje

stavove sam naveo u nekoliko tekstova, a najbolje, iako su jos pocetni, u tekstu
Medijska proisticanja.
Medijsko proisticanje
Razvoj medija izaziva pojavu novih medija. Novi mediji su direktan rezultat
prenaglasavanja prethodnog medija i izmenjene, upgradovane ozlede i stimulacije.
Tako je i fotografija iznedrena iz visevekovne upotrebe stamparije, kao i film. Zato bi
se pre moglo da kaze da je rec o svojevrsnim hladnim medijima, s obzirom da je
prenaglasena Gutenbergova stamparija u drugoj polovini 19. veka, sa svojom ozledom
i stimulacijom cula vida, dosegla prag hladne ozlede mozga. Otuda i telegraf, te
potom telefon, radio i napokon televizija. Naravno, rec je o indirektnom logickom
lancu zakljucivanja kojim se opisuje kako medij izaziva promene. Na primer, teza je
da vruca stamparija utice i na prirodu, na floru i faunu. Kako priroda poprima prirodu
medija komunikacije jeste metafizika koja se racionalizuje logickim lancem: za
stampanje je potreban papir, za papir je potrebno iseci drvo u sumi, a kada se sume
krce zbog papira onda i ekosistem trpi promene. Tako stamparija izaziva i prirodne
promene, a opet je dasak metafizike kako i zasto biljke bas dobijaju obrise prirode
vruceg medija, u ovom slucaju. Tako i za fotografiju i film. Papir i stampa bruse
ljudski intelekt, racio, te je vremenom dolazilo do intelektualizovanja ljudskih vestina
i novog znanja, koje je svoju primenu naslo, recimo u tehnologiji dobijanja
fotografije, ili u raznim i brojnim intelektualisticnim napravama koje su prethodile
filmu! Zapravo, ni elektricni telegraf, telefon, pa cak ni radio nisu drugog nivoa
ozlede ljudskog organizma od one prouzrokovane prenaglasavanjem vruce stamparije
i ozlede cula vida. Unapredjena stamparija kraja 19. i u prvim decenijama 20. veka
sama je po sebi hladan, elektricitetni, a ne vise vruci i mehanicki medij.
25.12.2009. godine
Ovo bi mogao da bude moj zakon medija, prvi, a mozda i jedini. Glasio bi,
na planu individualnih uticaja, da se novi medij pojavljuje iz nuzde, kako bi na pravi
nacin odgovorio na prirodu prenaglasenog fizioloskog (i drugih medicinskih i
psiholoskih vrsta) stimulansa i ozlede starog medija. Takodje, da bi ispunio i nove
vrste socijalnih i kulturnih ocekivanja, koja su nastala prenaglasavanjem prethodnog
medija, a indirektna (ili direktna, na nacin metafizike medija) posledica su
prenaglasenih individualnih uticaja. Tako sada mozemo da pratimo u sta ce se internet
flip into, kada se bude prenaglasila njegova upotreba i ozleda i stimulacija procesa
svesti bude prerasla, najverovatnije u interakciju i, tehnolosku, reciprocnu ljudima,
imitaciju ljudskog gena, odnosno bude integralno zahvatila, direktno, ceo ljudski
organizam (to sam nazvao produzetak kompletnog coveka u tekstu iz 2003. godine
Produzetak coveka).
27.2.2010. godine
Kvantni racunar
Nema sumnje da ce kvatni racunar i medij zasnovan na kompjuteru takve
brzine jos vise izmeniti kulturni pejzaz nego sto to danas cini Internet. Taj novi medij
unapredice interfejs tehnologija-covek, kao sto ce ubrzati i promene u drustvu i
kulturi. Nova verzija Interneta, zasnovana na kvantnom racunaru, verovatno ce za
sadasnji globalni medij predstavljati isto ono sto i tipografija za rukopisnu kulturu.

13

Izostrice se produzenje svesti, kao i promene koje je doneo Internet-postignuti obrasci

podici ce se za jos jedan nivo.
30.11.2009. godine
Medijski momenti
Zagonetka je da li je ambivalentnost (ukljuceno-iskljuceno) ljudske percepcije,
kao sto sam vec naveo, autonomna, inherentna ljudskom organizmu, ili je posledica
dejstva ambivalentne prirode medija. Jer, mi cemo je prepoznati i u drugim radnjama,
koje, naizgled, nisu cisto medijske. Na primer, prilikom gledanja u Sunce. I u tom
slucaju u trenutku stopljenosti sa medijem (Suncem), mi mozemo, na primer, da
gledamo u zvezdu i da sutiramo na kos! Naravno, kada naidje vruci moment medija,
gledanje u Sunce je nepodnosljivo (i opasno).. Zato bi neko mogao da kaze kako i
jeste rec o necem prirodjenom ljudskom bicu (kao sto ne mozemo da budemo samo
budni, ili samo da spavamo, kao kada smo gladni, pa nismo gladni itd.) i da ta
ambivalentnost i nije posledica dejstva ambivalencije medija. Zar gledanje u Sunce
nije ocit primer i dokaz za tako nesto, jer Sunce nije medij, reci ce. No, tu nastaje
greska, jer svetlost jeste medij! Kao sto je medij elektromagnetni talas, koji je vrsta
svetlosnih talasa! Ocito da se i u susretu sa tako cistim medijem kao sto je svetlost
ispoljava opet isto ambivalentno dejstvo medijskih momenata na ljudsku percepciju i
organizam. Kao i u susretu sa bilo kakvim zvukom, tekstom ili slikom-recju sa bilo
kojom vrstom medija. Za vreme hladnog momenta medija mi Sunce i ne primecujemo
(generalno-medij), a za vreme vruceg mi ga opazimo (generalno-bilo koji medij).
26.11.2009. godine
Titanik-medijska metafora
Ne bas slucajno Titanik je metafora dejstva medija. Ne samo zato sto bi
potonuce cuvenog broda moglo da se (samo) interpretira kao prenaglasavanje
tipografske kulture. Na primer, ta bi interpretacija ovako izgledala: sam Titanik je
zenit covekovog trijumfa nad ozledom cula vida Gutenbergovom stamparijom, a
njegov krah i potonuce i prelom prilikom potonuca oznacava da je stamparijom
izazvana ozleda i stimulacija cula vida dosegla intenzitet ozlede mozga. Medjutim,
nije samo rec o zgodnom tumacenju, bez pokrica u realnom procesu.
Titanik nije slucajno bio najveci brod tog vremena. On je bio kruna ljudskog
intelektualizma, ovde olicenog u mehanickom konstrukcionizmu, prouzrokovanom
dejstvom vruce, intelektualisticne, racionalne stamparije. Prenaglasena kruna.
Odvojena od svoje vruce medijske postojbine. To je bilo doba i Frojda i Pikasapsihoanalize i kubizma, ali i Ajnstajnove teorije relativiteta. I dok Frojd i Ajnstajn
imaju sluha za krivljenje Gutenbergove prave linije (individualno nesvesno i
zakrivljeno prostor-vreme), dotle kubizam i Titanik istrajavaju u svom ekstremnom
intelektualizmu, konstrukcionizmu i geometrizmu. Oni su dejstvo stamparije izvedeno
do krajnjih granica.
20.11.2009. godine
Platonova pecina
Nesumnjivo je da je Platonova pecina komunikacijska i medijska alegorija.
Izvan pecine su ciste apstrakcije, pojmovi, a u pecini reprezenti tih apstrakcija, ideja.
Senke ideja su komunikacijski simboli. Hirografski i tipografski covek ideju, odnosno

14

pojam i apstrakciju jedino mogu da dozive, a potom i predstave odgovarajucom

oznakom, simbolom. Njihov dozivljaj i spoznaja ideje zahteva posrednika u obradi
uma, neki od medija, govor ili pismo. Ovaj information processing, na kome se
zasniva savremeni bihejviorizam, znaci da svaka apstrakcija zahteva svoju simbolicku
obradu, kako bi uopste i dospela u svest, odnosno u um. No, ne moze biti da se isti
proces odvija i kod neotribalnog coveka. Novi mediji komunikacije dozvoljavaju
neotribalnom coveku (a potom i svetlosnom coveku) da apstrakciju dozive i
procesuiraju je neposredno, bez potrebe posredovanja simbolima. Rec je onom
procesu buducnosti (ili i sadasnjosti?) koji sam nazvao medijska interakcija,
nasuprot simbolickom interakcionizmu. Sama ljudska komunikacija spusta se na
nivo prirode medija kojim se komunicira, postepeno napustajuci informaciju, sadrzaj
medija. U medijskoj interakciji ljudi ne razmenjuju znacenja pojmova, apstrakcija,
kao u dosadasnjoj, vec razmenjuju same apstrakcije neposredno dozivljene i
procesuirane u umu i svesti. (Novi mediji oslobadjaju izvesne strukture mozga koje
same po sebi predstavljaju komunikacijske mogucnosti. Kolektivno nesvesno
(psihicki aspekt, po Jungu, strukture mozga) se procesuira neposredno u svesti.
Kolektivno nesvesno se osvescuje u komunikacijskom procesu buducnosti). Novi
mediji coveka izvlace iz simbolne pecine na svetlost nepatvorenih apstrakcija, ideja.
Za njihovu spoznaju i procesuiranje coveku sada nisu potrebne senke, odnosno
simboli. Ljudska komunikacija postaje asimbolna, nadsimbolna, otvara se taj
nadsimbolicki prostor. Neotribalni covek vise nije i homo simbolicum.
16.11.2009. godine

, ,
,
, ?
, , ,
,
,

,
, ( )!
,
,
? ,
, ?
( ?) ,
?
,
, ? ( ?
,
...) , ,
, , ?
?
,
?
?

15

 .

, ,

, ,
,
! ,
,
,

,
,
, !
,
,
, , ,
, ,
!

,

.
Medij
No, nama bi trebalo izvesno objasnjenje o nastupanju vruceg i hladnog
momenta medija. Meni izgleda da vruci moment nastupa u trenutku samoamputacije
(produzavanja) medijem ozledjenog ili stimulisanog cula, ili psihicke ili fizicke
funkcije. U tom trenutku psiha i organizam nevoljno otpustaju affected area od
sebe ka mediju. Organizam i psiha se grce sto dovodi do povecanog racia,
racionalnosti. U trenutku kada organizam, iako protiv svoje volje, mediju preda
podrucje koje mu je ozledjeno, nailazi smirivanje organizma i mozda nastupa hladni
moment medija, u tom trenutku kada medij postaje produzetak. Organizam, nevoljnim
(podsvesnim ili nesvesnim) nadrazajem-od impulsa koji je proizasao iz kontakta sa
medijem, culo ili funkciju salje u smeru medija, onda sebe sa medijem spaja i tada grc
smenjuje smirivanje psihicke i fizicke tenzije. Medjutim, ovaj proces se neprestano
ponavlja u istovetnom obliku.
13.11.2009. godine
Medjutim, ovaj proces, kako mi se cini, izmice svesti. Odvija se verovatno na
potpraznom ili nesvesnom nivou. Rec je o suptilnom, skoro nevidljivom, prirodnom
procesu. (Covek u ovom procesu pomalo lici na one dobro poznate scene iz crtanih
filmova-kada se leti iznad ponora, a nema se svesti o letenju:)). Naravno, postavlja se
pitanje treba li uopste coveka osvescivati u tom pogledu? To je moja dilema. Ako je
priroda tako udesila, cemu onda spoznaja te medijske akcije i reakcije? Meni
simpaticno zvuce objasnjenja mojih prijatelja o svojoj deci u kontaktu sa medijem,
recimo sa Internetom. On se tako udubi, nista ne primecuje. A pred lap topom sedi
decak od 5 godina, glave uronjene u ekran:). Ok, neka bude da se udubi. To sam
nazvao tipografskim objasnjenjem. Mediocentricno objasnjenje, medjutim, zagovara

16

da je rec o vise nesvesnom procesu predaje mediju, odnosno prirodnom procesu

autoamputacije i ponovnog uspostavljanja sebe (da citiram i sebe iz diplomskog
rada). O medijskoj akciji i reakciji. Meni bi bilo drago da covek moze da bira da li ce
da se udubi u medij ili nece. Ali je pre rec o vrsti nagona (u smislu nevoljne radnje),
nego o slobodi izbora i volje. Priroda je uspostavila interfejs izmedju coveka i
njegovih medija. Proces je primarno fizicki, hemijski, psihicki i fizioloski. Potom je i
socijalni, kulturni.
Nauka se bavila uslovnim refleksima, vezujuci je za poruku-informaciju.
Medjutim, zar Mekluan nije pokazao da ono sto coveka primarno uslovljava,
determinise, nije poruka (content), vec priroda medija, sam medij? Medij je porukaodnosno medij je odgovoran za ono sto se pripisivalo poruci. A priroda medija je
ambivalentna. Sam medij nas uslovljava u nasim psihofizioloskim, biohemijskim i
fizickim odgovorima mnogo vise nego informacija koji nosi. Nas organizam se kaci
na ambivalentnu prirodu medija. Na primer, kod eksperimenata Pavlova, sklon sam
sledecoj tvrdnji-koliko zvono ili svetlo kod psa izaziva lucenje pljuvacke, toliko taj
proces i blokira. Kada zacuje zvono, mozda se i kod psa pokrece proces
autoamputacije, te organizam tada pohita ka mediju, sto uzburkava procese u
njemu. Tada se luci pljuvacka. Kada se proces okonca, organizam se smiruje, odnosno
vuce na drugu stranu-izostanak, umanjenje procesa u njemu. Ne sumnjam da je
zakljucak Pavlova i njegovih saradnika i sam bio uslovljen tadasnjim medijem-naime
tipografijom. Linearan, pravolinijski zakljucak, od tacke do tacke, pojedinacnosti.
Uocena je, naravno i razumljivo, sasvim u skladu sa oblikujucom prirodom
stamparije, samo akcija organizma u kontaktu sa medijem, samo izdvojeni,
pojedinacni moment medijskog dejstva, ali ne i tamna strana Meseca. Ne i reakcija.
Ono sto nas primarno uslovljava je medij, a ne informacija. Naravno, psihologija
smatra da se covek moze informativno usloviti. Usloviti ga da u kontaktu sa
odredjenim okolisem reaguje na isti nacin. Medjutim i takva uslovljenost koja se
navodi u udzbenicima u ljudskom organizmu se odigrava kroz naocale ambivalencije
medija. Imamo primarnu uslovljenost prirodom medija. Sekundarno, na tu primarnu
uslovljenost moze da se veze bilo koja informacija. U svakom nasem delovanju spram
primljenih informacija mi nosimo primarnu ambivalenciju medija. To je temelj nase
psihicke, fizicke, biohemijske kuce. Proces je prirodan. Mozda jeste rec o reci
ponornici, ali je to i tiha voda koja breg roni. Podvodan (u smislu podsvestan ili
nesvesan) proces, kome time nije umanjen njegov intenzitet i vaznost. Tako su i
odgovori organizma spram prirode medija suptilni, na pocetku neuocljivi, ali se
vremenom, kako smatram, pretvaraju u reku sto breg roni. Ok, ljudska nauka je vise
oslonjena na informativnu stranu desavanja. Na taj socan komad mesa (Mekluan).
Mozda mediocentrizam i jeste nepotreban. Zasto ljude lisiti iluzije da znaju da
lete? Zar somnabulistu ne treba pustiti da ga priroda vodi i potom ga vrati u krevet?
Zasto dirati u prirodan proces? Covek nista nije dobro izmislio spoznajom
fundamentalnih procesa, kao sto je, na primer, cepanje atoma. To je dovelo do
atomske bombe. Vruc moment medija je fisija, a hladan fuzija organizma. Zar ne
bismo, kao dokazane seprtlje, sada od ljudi napravili hodajuce atomske bombe?
Mediocentrizam treba sakriti od ociju nauke. Mozda treba imati poverenja u prirodu i
njen procese, pa gde god nas odvede. Svojom intervencijom samo bismo zabrljali.
Narocito na sadasnjem stadijumu nauke. Ona je nesposobna danas za takvu suptilnu
hirursku intervenciju, ili bolje reci prilagodjavanje prirodnom medijskom procesu.
Arogantna danasnja nauka samo bi naudila tom prirodnom procesu, naudila i prirodi i
coveku. Mediocentrizam bi trebalo uvoditi na mala vrata. Vaspitati coveka da ceni i

17

voli prirodu i vremenom ga, kroz generacije, osposobiti da cuje otkucaje prirode i da
se njima prilagodi.
14.11.2009. godine


() ( :
,
:)- - ),
.
,
. ,
(
-
).
. ,
( ) (
). ,
(
, , , ),
, -
. ,
, , (
),
( -
:)),
,
( ),
(
). , -,
- - (
). ,
(
) ,
, , : ;
; ; ,
, , ; .).
,
( )-
. ,

,
. ,
. ,
( ). ,
.
( ).
( ),

18

 . ,
( ),
, ,
( - ), .
, .
, 1.11.2009.

, , ,
,
: -, -,
-, -, -... 0 1- .
,
( 0), , , -
. -, -
. ,
, ,
.

, ,
.

( ),
, .
, , ,
? ,
? , , -
-
, , ,
,
- .
, , ,
,
, . ,

- -.
- ,
. ,
, , ,
. ,
, ,
, , ,
, , , , , , , ,
, , , , () ,
, , ... ,
, ,

19

 , , ,
...
2002.
Jungovi tipovi odredjeni su prirodom medija
Namece se kao jednostavna intelektualna formula ili jednacina (naizgled) da
cool medij, ili hladni moment medija izaziva ekstravertirani psiholoski jungovski tip.
Preciznije receno, hladni moment medija izaziva ekstravertiranu crtu u karakteru
pojedinca ili kultura. Ukoliko hladni moment u mediju preteze, onda ga nazivamo
hladnim ili cool medijem i ako je takav medij dominantan medij neke kulture ili
epohe, mozemo reci da i u karakteru epohe, naroda ili kulture preteze
ekstravertiranost. Hladni medij izaziva sinergiju, sinesteziju ili medjuigru,
medjudelovanje cula, sto nam daje za pravo da zkljucimo kako je ljudski oraganizam i
psiha, odnosno organizam kulture koji je izlozen takvom mediju, okrenut
objektivnom, spoljasnjem svetu koji mu se namece kao imperativ, mnogo vise nego
pojedinac ili kultura u kojoj deluje vruci medij, koji produzuje samo jedno culo (kao
sto je tipografija). Po objasnjenju Junga, rec je o ekstravertiranosti. Vruci medij, poput
stamparije, kako je pokazao Mekluan, izaziva homogenizaciju, kako u pogledu
politickog razvoja (nacionalizam, nacionalna drzava-Mekluan), tako i u pogledu,
dodao bih, psihickog razvoja pojedinca (sto bi moglo da bude prepoznato i u
tipgrafskom individualizmu-Mekluan). Tako bi mogli, kao ravnotezu, da kazemo da
hladan medij, ili hladni moment medij, recimo na politickom planu izaziva
heterogenizaciju, ali isto tako i na psihickom planu. Homogena licnost odgovarala bi
introvertiranom psiholoskom tipu, a heterogena ekstravertiranom. Psiha oblikovana
pretezno vrucim momentom medija, ili vrucim medijem, okrece se introspekciji,
samotraganju i dubinama sopstvene duse, a psiha oblikovana hladnim momentom
okrece se objektivnoj spoljasnjosti. Vruci psiholoski tip je subjektivan, podlozan
subjektivnosti, okrenut objektima unutar svoje duse, dok je hladni psiholoski tip
objektivan, u smislu da je okrenut spoljasnjim objektima.
Tipografska kultura-epoha stampe, dala je pretezno introvertirani psiholoski
tip. Sta vise, ekstravertirani tip u njoj tesko da bi i mogao da se nadje, kod bilo kog
pojedinca. Cak i kod onih koji su malo citali ili pisali. Ako su manje bili posveceni
knjigama ili novinama, oni su bili uposljeni na raznim poslovima, a poslovi
tipografske ere su se odvijali pomocu intelektualistickih tehnika i tehnologija
(masina), te pojedinac, iako slabo pismen, ili nacitan, nije mogao da izbegne sudbinu
svoje epohe, a to je da ga oblikuje vruc medij, ma on bio i u obliku neke
intelektualisticne masine (na primer-razboj, seoski alati ili i sama stamparska presa!)!
Udubljeni u pisanje, citanje ili u rad na nekoj intelektualistickoj napravi (na primer i
na nekom muzickom instrumentu!), pojedinci tipografske kulture naravno da su
redom bili introvertirane licnosti.
Ekstravertiranost kao psiholoska crta Zapadne civilizacije pocinje da se javlja
u doba prenaglasavanja dominantnog medija epohe, naime Gutenbergove stamparije
(kroz njene unapredjene oblike, kakav je linotip, na primer), jer tada vrucim medijem
izazvana ozleda i stimulacija cula vida prerasta, pretvara se, zbog prengalasavanja, u
ozledu i stimulaciju CNS-a, mozga, a to je vec teren hladnog medija, ili hladnog
momenta medija. Drugim recima, zagrejana Gutenbergova stamparija od primarnog
vruceg, zapocinje da dobija obrise i konture hladnog medija, upravo zbog
pregrejavanja, prenaglasavanja u upotrebi, narocito naustrb govora. Otuda dolazi ne
samo do drustvenih promena, nego do promena i psihi pojedinca i u kulturama, koji

20

sve vise postaju ekstravertirani. Naravno, dolazi i do promena i u psihickim

funkcijama, kao sto su misljenje, osecanje, intuicija i percepcija, a koje sve vise mogu
da se prepoznaju po modelu ekstravertiranog psiholoskog tipa.
Po meni, Jung je sjajno otkrio da se kod ekstravertiranog psiholoskog tipa
nesvesno, zbog neprepoznavanja (lack of recognition), ne javlja kao
kompenzirajuce u odnosu na svesno, vec kao suprotno, oprecno (opposition), i tako
zanemareno nesvesno postaje izvor koflikata. U meri u kojoj je Ja, zbog tolike
okrenutosti objektivnoj stvarnosti i spoljasnjem svetu, ignorisalo nesvesno, a samo
postalo asimilovano od spoljasnjosti, u toj srazmeri, nesvesno poteze jake sile ne bili
bilo uoceno i priznato, te se kod pojedinca, po recima Junga, ono javlja u arhaicnom
obliku, u oblicjima primitivne, arhaicne psihe-kao egocentrizam, infantilnost,
izgubivsi svoju kompenzatorsku funkciju i postavsi izvor otvorenog konflikta, koji, po
Jungu, kod ekstravertirane licnosti moze da proizvede histeriju, pa cak i samoubistvo.
Opet, moja je teza da potisnuto istovremeno biva i jako istisnuto na povrsinu,
sto svesti, sto drustva ili kulture. Taj psihicki proces u mnogome odgovara onom
Arhimedovom fizickom. Sami i Frojd i Jung daju izvrsne opise kako psiha plemenca,
koja bi trebalo da je ekstravertirana zbog pretezanja hladnog medija govora, te otuda
mora da ima lack of recognition nesvesnog, upravo realizuje potisnuto nesvesno
(istiskuje ga!) u svojim naivnim verovanjima, animizmu, totemizmu, tabuima,
ceremonijama i magiji! Recju-u kulturi! Tako vidimo kako i priroda medija,
indirektno, preko oblikovanja psihe, kreira i kulturne karakteristike.
Jung opisuje primitivnog (prvobitnog coveka) da je ovaj svoje nesvesno
materijalizovao u kulturi (u magiji, kultovima, verovanjima). Medjutim, kako je
psiha plemenca dominantno oblikovana govorom, hladnim medijem, mi mozemo
govoriti o njegovoj ekstravertiranosti. Eskravertiranost znaci neprepoznavanje
nesvesnog, drugim recima-potiskivanje i samog nesvesnog! Medjutim, Jung navodi
da je arhaicnost samog plemenca-veoma ziva u njegovim predstavama(Arhaican
covek zivi u topografiji svog nesvesnog-Jung)! To prakticno znaci potvrdu moje teze
da je potiskivanje istovremeno i istiskivanje, sto u svest (plemenac se, na primer,
poistovecuje sa totemskom zivotinjom, cak nosi i njeno ime!), sto u kulturu (zar
povremeno ritualno, obredno ubijanje totemisticke zivotinje ne znaci i samoubistvo?!
Tako infantilni, egocentricni, pod medijem govora ekstravertirani plemenac, isto tako
i histerican, izvrsava i samoubistvo!)!
U ovom svetlu, jos nam je jasniji Mekluanov opis dejstva hladnog, elektricnog
medija radija (iako ga je on svrstao u vruce medije), i taj primordijalni eho,
primordijalna rezonatnost i eho plemenskih bubnjeva koji izbija iz zvucnika.
Jer, javlja se ekstravertiranost
Leonid Zuvic 28.10.2009. godine
Literatura:
Karl Gustav Jung: Civilizacija na prelasku, Atos, Beograd, 2006. godine
Karl Gustav Jung: Psychological types
Arhetipi su rezultat borbe protiv medija
I jedino je tacno da se arhetipi javljaju kao posledica covekovog psihickog
napinjanja i uspinjanja da pobedi medij komunikacije, da ne prizna da je medij njegov
sopstevni produzetak. To je ono sto sam na primeru tipografskog coveka nazvao

21

izvojevana pobeda nad ozledom cula vida. No, takva pobeda Pirova je kada je rec o
hladnom i univerzalnom mediju komunikacije.
Dakle, covekov napor i tvrdoglavost da pobedi i ne prizna medij zahvata ne
samo u individualno nesvesno (sto se olicava neuroticnim kompleksima), vec i u
kolektivno nesvesno i carstvo arhetipa. E, tog je intenziteta ta borba i nepriznavanje
medija (kada se na medij gleda slicno kao na mlin za kafu ili sokovnik)! Covek u
svojoj slepoj borbi protiv sopstvenog produzetka, dakle protiv-sebe, dakle-u
sadomazohistickom piru, do te mere rasteze i zateze svoju psihu da vedrom zahvata
pravo ne iz individualnog, nego i iz kolektivnog nesvesnog! To je jasno, recimo na
primeru arhetipa anime i animusa. Razvijenu sliku anime ili animusa moze da ima
samo pojedinac ili pojedinka koja se grcevito bori ili se borila protiv svoje kolektivne
nadsenke i nadarehtipa, a to je onaj medijski! Borba protiv medija je ta opruga, to laso
koje se kaci oko vrata anime ili animusa! Dakle, borba protiv medija je tolikog
intenziteta i znacaja (sto potvrdjuje i medij kao biolosku cinjenicu), da provocira
javljanje primarnih psihickih kolektivnih instikata, takodje bioloske i empirijske
prirode, kao sto arhetipi! Jung je naveo da je kod retko koje svoje pacijentkinje
nailazio na razvijenu sliku animusa. No, to su verovatno bile one sa medijem knjige
(lirskim romanima i poezijom) pomirene tipografke! Medjutim, na primeru, recimo
mnogih danasanjih Srpkinja, mi mozemo da naidjemo na istovetnu razvijenu sliku
njihovog animusa, medjutim cije je prirodno okruzenje neka vrsta konc-logora!:)
Naime, njihov animus-idealni i zamisljen musakarac je onaj koji radi za svoju
porodicu i decu, koji, dakle, rinta ko konj i toj slicne metafore! Njihov animus se
svodi na neku vrstu robota, cija je glavna karakteristika da radi-na to se svodi (a
one, valjda, treba da stoje sa bicem i korbacem i da nadziru taj rad!). Slika je takva
kakva je, no bitno je da animus postoji, a to nam ukazuje kakav odnos takve osobe
imaju prema mediju komunikacije! To je odnos grcevite borbe i pokusaja
nadvladavanja pogotovu elektronskih medija (tipa radija ili televizije)! Eto dokle nas
vodi potiskivanje hladnog medija-pravo do izazivanja i provociranja arhetipa!
Naravno, moje je stanoviste da tek osvescivanjem medija u sebi pojedinac ili kultura
moze da likvidira i arhetip! Naravno, moje je stanoviste da arhetip i treba da bude
likvidiran!:) Zasto? Jednostavno-sve dok imaju razvijenu sliku anime ili animusa,
pojedinci nemaju partnera u-stvarnosti! Tek kada su izmirene sa svojom sudbom,
odnosno podsvesno i nesvesno sa medijem komunikacije kao sopstvenim
produzetkom, usamljene pojedinke, ali i pojedinci, umesto iracionalnog psihickog
zahvata imace realnu osobu pored sebe! Taj psihicki napor da se ne prizna medij kao
produzetak, ima i svoje fizioloske-metabolicko-antropoloske posledice! Neretko su
pojedinke za razvijenim animusom (koji radi), izuzetno jakih vratova, sa
podignutim ramenima i glavom nagnutom napred! Zahvat u kolektivno nesvesno,
izazvan borbom protiv medija, odrazava se na izgled i njihovog organizmakao i na
biohemijske procese u organizmua mozemo samo da zamislimo kakva su isparenja
iz takvih ljudskih epruveta, kada ima se psiha grci do arhetipa
Leonid Zuvic, 29.10. 2009. godine
Communication archetype
Sta nam je prvo ciniti, kad pomislimo na nas kontakt sa vanzemaljskim
civilizacijama? Naravno, pitanje kome smo u tom slucaju posveceni je-komunikacija,
kako uspostaviti komunikaciju sa vanzemaljcima; da li su oni u komunikacijskom

22

pogledu slicni nama, ili su razvili savrsenije forme komuniciranja od nasih; da li ce

nas razumeti, da li cemo mi njih razumeti
Saljuci u kosmos, u svemir, nas glas, letece objekte koji nose nase medije i
predstavljaju, potencijalnim sagovornicima, nase mogucnosti komuniciranja misli,
ideja i predstava, nesvesno dodeljujemo komunikaciji ono mesto koje joj i pripadaarhetipa same ljudske prirode. Sposobnost za komunikaciju isto je sto i posedovanje
svesti homo sapiensa-ona karakteristika koja nas izdvaja i cini specificnim u odnosu
na ostale zive vrste. Ne zaboravimo da je komunikacija, razmena mentalnih sadrzaja
posredstvom simbola, iskljucivo osobina svesnog subjekta, a to je jedino covek na
planeti Zemlji.
Opet, samo po sebi je simbolicno i ukazujuce to sto beskrajni svemir, u nasem
prvom pohodu i potrazi za kosmickom bracom, pokusavamo da popunimo i ispunimo
nasim sposobnostima za komuniciranjem. Kosmos se uzima kao cesta metafora za
kolektivno nesvesno iz koga izviru arhetipi, ti instinkti naseg dusevnog zivota (Jung).
Kao sto je Jung pokazao i u tumacenju snova o NLO, koji dolaze iz beskrajnog
svemira i oni su samo manifestacije kolektivno-nesvesne pozadine ljudske psihe,
izaslanici arhetipa, kolektivnih korena nase psihe. I slikari su prikazivali arhetipe kako
dolaze iz svemira, odnosno sa nebesa. Dakle, kosmos je adekvatna metafora za
kolektivno nesvesno, iz kog se ukazuju i prikazuju arhetipi. On je carstvo mandala,
carstvo majki i bozanskih sinova. Upucujuci nase medije i komunikaciju u kosmos,
mi nesvesno otkrivamo komunikacijski pra i nadarhetip, koji u stvari personifikuje
samo kolektivno nesvesno. Ono se, tako, svodi na ljudsku sposobnost komunikacije i
njegove medije, a ceznjiva potraga za istovetnom komunikacijskom svemirskom
bracom ukazuje na najvecu ljudsku zudnju, patnju i nagon-a to je onaj za
komuniciranjem, posrednim i neposrednim. Za izaslanika u kolektivno nesvesno mi
biramo komunikaciju! Zasto? Jer nesvesno znamo da samo komunikacija moze da
popuni prostore nase kolektivne psihe. A na osnovu toga lako mozemo da zakljucimo
da je komuniciranje nas osnovni ne samo nagon, nego i nasa primarna praslika, nas
primarni instikt i koren nase psihe: nas pra i nadarhetip, kao sto je i pra i nadnagon.
Jer, slanje ljudskog glasa u otvoreni kosmos, moze se shvatiti i kao osobeno
intrapersonalno komuniciranje covecanstva, kao komunikacija ljudi sa samim sobom,
jer je u stvari rec o pokusaju komuniciranja, osvescivanja nase kolektivno nesvesne
psihe. U susretu sa kosmosom, nase nesvesno je nepogresivo ukazalo da je ono sto
treba da prikazemo komunikacija, nasa sposobnost za komuniciranje, sto se pokazuje
kao izvesna potvrda medijskog i komunikacijskog korena i nase psihe i nase vrste: da
u susretu sa maksimalnim izazovom mi pokrecemo isto tako nase maksimalne
mehanizme, a prepoznajemo ih u komunikaciji. Tako, ako nasu zapocetu svemirsku
avanturu shvatimo i kao zapoceti proces individuacije za koji se zalaze Jung, mi cemo
odmah videti da u osnovi tog procesa lezi medijski praarhetip, da lezi komunikacija. I
jedino osvescivanjem komunikacije i medija kao nasih izvornih nagona i instikata mi
mozemo da otpocnemo proces individuacije, spoznavanje sopstvenog nesvesnog i
kolektivnog nesvesnog, osvescivanjem tog kolektivnog nesvesnog, komunikacijskom
sondom koju u njega saljemo. Osvecivanje komunikacije i medija kao osnovnog
nagona i arhetipa jeste prvi korak u procesu individuacije ljudskog bica i ljudskih
kultura, a tako i civilizacije (vidi moj rad Nadkosmicki covek iz 2006. godine).
Leonid Zuvic, 27.10.2009. godine
Medijski konstrukcionizam

23

Naravno, nisam upucen u teoriju konstrukcionizma, ali sam ponesto

nacuo-u komunikologiji postoji teorija socijalne konstrukcije realnosti, u cemu
odredjenu ulogu imaju i mediji.
Medjutim, ukratko bih izlozio svoje vidjenje konstrukcionizma. U toj
teoriji psihologije se kaze: formiranje nase stvarnosti i licnosti kroz jezik, sto bi
trebalo da cini jedinstveni "licni konstrukt". Slozio bih se, ali bih se malo i
odmakao od samo antropoloskog jezika i "jezik kojim se koristimo" shvatio bih
sire, prosirio bih ga uopste na sve medije komunikacije, dakle ne bih
podrazumevao samo govor. To bi bila prva postavka. Drugo, kad sam u
konstrukciju licnosti ukljucio i sve druge medije, ne bih smatrao da je sadrzina
medija ono od cega konstruisemo nasu licnost i stvarnost, vec bih smatrao da
su "materijal" za licni konstrukt sami mediji kao takvi, sa svojim intrinsicnim
vrednostima i objektivnom interakcijom sa covekovim organizmom (culima,
organima, procesom svesti i psihom-dusom), kao i sa covekovim drustvom
(konstruisanje stvarnosti) i kulturom. Licni konstrukt shvatio bih, dalje, kao
DNK-gen ljudske psihe, analogan pravom, bioloskom covekovom genudezoksiribonukleinskom lancu. Nesumnjivo bi mi bilo da i ljudska dusa-psiha
ima svoj sopstveni genetski kod, empirijski-ne metaforican, isto kao i covekov
organizam. Dalje, licni konstrukt kao gen ljudske psihe prepoznao bih u
medijima komunikacije, sa njihovim aktuelnim ili
sadasnjim stanjem, nasledjenim stanjem iz relativno bliske proslosti i stanjem
nasledjenim iz daleke proslosti-to je ono sto sam nazvao "medijsko
nesvesno". Dakle, medijska sadasnja okolina ili sredina, medijsko nasledje i
medijsko nesvesno su osnovni "hromozomi" licnog konstrukta, tog "DNK
lanca" ljudske psihe i licnosti. A sama "kiselina" bile bi instrinsicne vrednosti
medija, dakle priroda njihove objektivne interakcije sa covekovim
organizmom; stepen njihovog ekskluziviteta i inkluziviteta; kao i razliciti odnosi
i kombinacije izmedju samih medija. Recimo, da postavim prvu hipotezu:
introvertirani psiholoski tip bio bi predodredjen, uslovljen
delovanjem ekskluzivnog medija, medija koji deluje na samo jedno covekovo
culo, a ekstravertirani psiholoski tip bio bi rezultat delovanja sinestetickog
(inkluzivnog) medija, medija koji izaziva sinesteziju-medjudelovanje cula.
Ovo je bilo "na prvu loptu"-mozda je i obrnuto.
Leonid Zuvic
Nesvesno i priroda medija
Kolektivno nesvesno se javlja u "all-inclusive" kulturi, a u pravolinijskoj,
(gutenbergovski) stamparijskoj, individualistickoj kulturi moze da se javi samo
individualno nesvesno, kao i naznake kolektivnog nesvesnog u fazi
pretvaranja takve individualisticke kulture u kolektivisticnu. Nesvesno, bilo
individualno ili kolektivno, jeste psihicki odgovor na medijsku ozledu (i
stimulaciju) organizma. Ekskluzivni medij, ozledjujuci i stimulisuci jedno culo,
srazmerno stepenu svesti (racionalizma), u covekovoj dusi siri i
nesvesno (zbog dualne prirode interakcije) i to je ono nesvesno u tipografskoj
kulturi o kojem je govorio i Makluan. Inkluzivni medij, ozledjujuci i stimulisuci
sinesteticki sva covekova cula, preko direktne ozlede i stimulacije mozga,
izaziva i srazmerno pojacavanje ( u odnosu na tipografskog coveka) svesnog i
nesvesnog kod coveka, koji postaju kolektivni. Nefonetski deo hirografske
kulture takodje koketira sa kolektivnim nesvesnim, zbog ikonicnog,
sfernicnog-dakle prezentacijskog i, zasto da se ne kaze i donekle

24

sinestetickog karaktera takvog pisma. Medjutim, pismo je, ipak, samo po sebi,
ekskluzivan medij, tako da je i to nefonetsko hirografsko kolektivno nesvesno i
prilicno racionalizovano, individualizovano, kao, na primer,
u stvarnoj (racionalizacija), postojecoj fizickoj licnosti kralja-boga (arhetip
bozanskog sina) u kulturi Starog Egipta. U originalnim tribalnim kulturama i
sinesteticki govor je izazivao izvesnu racionalizaciju arhetipa bozanskog sina,
ali, u skladu sa hladnocom i kolektivisticnoscu samog govora i subjekti takve
racionalizacije su vise hladni i kolektivisticni (kolektivizam i hladnocu, izmedju
ostalog vezao sam za zivotinje-zbog nagona, rekli bi i "ida", a tako sam i
medije zasnovane na zivotinjama svrstao i hladnije varijante, kao na primer
pergament-zato je rec o hladnijem toplom mediju), kao sto je primer
plemenskog poistovecivanja zivotinje magarca-sa bogom. Razlike izmedju
delovanja papirusa i pergamenta u hirografskim kulturama uocljive su sigurno
u velikom broju posledicnih kulturnih karakteristika, izmedju ostalog i u
religijskim ucenjima-ona zasnovana na toplijem papirusu su racionalnija
(islam, Bagdadski kalifat-u stvari vec je rec o papiru; budisticko
specijalizovanje i individualizovanje Nirvane ukazuje na medij blizak
stampanju; dualnost i rimokatolicko naglasavanje Raja i Pakla proizvod je
hladnijeg pergamenta, kao i medijski prenaglaseno novozavetno Otkrivenje
Jovanovo; nesto manje "insistiranje" na dualnosti Raja i Pakla u pravoslavlju
posledica je i papirusne tradicije Vizantije i Svetih otaca, kao sto su Sirin,
Damaskin i Jovan; racionalizacija Boga u stvarnoj licnosti coveka, a ne
zivotinje-u licnosti Isusa Hrista, ukazuje na papirusno nasledje Jevreja iz
vremena ropstva u Starom Egiptu-slicnost Hrista sa konceptom boga-kralja,
medjutim hladnija pergamentna okolina Isusa Hrista proizvela je i srazmernu
de-racionalizaciju, u vidu Hristovog vaskrsenja, kao i u vidu vec pomenutog
Otkrivenja Jovanovog; fragmentacija-12 hriscanskih apostola i
individualizacija, specijalizacija, racionalizacija proroka Muhameda u islamu,
dobra je tema za razmatranje posledica delovanja hladnije i toplije varijante
ekskluzivnog medija), a ona zasnovana na hladnijem od papirusa
pergamentu su i vise a-racionalna. Ikonoboracki pokret u Vizantiji (u kojoj se
upotrebljavao i pergament i papirus), na primer, ukazuje na delovanje
papirusa, toplijeg od pergamenta ekskluzivnog medija, jer meta pokreta bila je
sinesteticka ikona (proizvod inkluzivnog i hladnijeg ekskluzivnog medija).
Posledica delovanja papirusa (mozda i papira) u Vizantiji je i srazmeran
razvitak racia, a tako i nauke (slicno kao i u papirnom Bagdadskom kalifatu),
olicen, recimo i u pronalasku "grcke vatre". Izostanak inkluzivnih ikona u
islamu je posledica racionalizacije religijskog ucenja (na primer-zene u
Raju) pod dejstvom toplijeg ekskluziviteta kakav je bagdadski (islamski) papir.
Kada je rec o Jungovom kolektivnom nesvesnom, slicno kao i Frojdova
"nelagoda u kulturi" i ono je, kao ideja spoznato, a i prakticno pocelo da
nastaje, u fazi "pretvaranja" ekskluzivnog u inkluzivni medij. Introvertiranost i
ekstravertiranost u stvari su samo dve strane licnosti neotribalnog coveka,
koje pokazuju dualnu prirodu inkluzivnog medija i dualne posledice takvog
medija po covekovu psihu, proizasle iz objektivne interakcije sa culima i CNSom. A kada smo se vec i ida dotakli, onda mogu da kazem da je "superego"
sigurno-medijsko nesvesno, taj supercenzor (ili savest-"bozji glas u coveku"Dostojevski) u nama je u stvari prisutna medijska okolina zenskih
supercivilizacija (otuda to zensko osecanje krivice i iracionalnost-superego) iz

25

daleke (kvantitativno) proslosti. Jung je, pak, mogao da spozna pojavu

kolektivnog nesvesnog sigurno zahvaljujuci i licnoj stamparijskoj okolini, cija je
posledica, izmedju ostalog bila i njegova mentalna povezanost sa Tibetom, sa
budistickim monasima (postoji tvrdnja da je Jung sa njima "komunicirao",
valjda iz Svajcarske).
Kada je rec o Hristu ("ultimativnom produzetku coveka"-Makluan) i medijskoj
okolini apostola, dobar ukazujuci primer je epilepsija apostola
Pavla, posledica visestrukog prenaglasavanja hladnijeg ekskluzivnog medija i
prebacivanja ozlede cula vida do intenziteta ozlede mozga. I epilepsija
sadasnjosti je posledica nulte stamparije nesvesno medijskog "zatezanja"
(kao, recimo i cesto zensko padanje u nesvest ili i skoro tipicno zenskistigmatizam).
Jungie
O medijima i nelagodi u kulturi
U vreme nastajanja Stamparijske teorije i pri medijskoj analizi kulturnih
karakteristika pokusavao sam da je logicki sto vise opravdavam-sluzio sam se
izvesnom logikom. Pri kraju svih tekstova hteo sam i samu tu "logistiku" kojom
sam se sluzio da odredim i na neki nacin definisem i tako sam napravio
"najkraci filozofski sistem" pod nazivom "Apsolutna logika". "Apsolutna logika:
Apsolutna logika je odnos u kome iz uzroka posledica proistice
stoprocentno."
Cilj je, dakle, da se izbegne i najmanji "prazan hod", kakav je, recimo, kod
tockova automobila.
U tekstu "Kosmicki covek" rekao sam da svakoj pojavi kojom se bavila
civilizacija pisma mogu da nadjem..."tacnije i logicnije medijsko objasnjenje i
sustinu". Sigurno je 99 odsto mislilaca svih oblasti, u civilizaciji pisma
previdjalo medij kao uzrok pojava. Zato sam naveo da nam civilizacija "visi o
vazduhu", jer je jedino medij "Zemljina teza" kulture. Makluan, koga ponovo
iscitavam, najblizi je apsolutnoj logici. To je veoma jasno u dva izvanredna
poglavlja "Razumevanja medija"- Odeci i Stanovanju, cemu cu da poklonim
poseban mejl. Mediocentrizam, koji opravdano moze da bude nazvan i
"logo(s)centrizam", isti je kao i heliocentrizam- oko medija okrecu se covek,
priroda, drustvo i kultura!
Mozda da pokusam da demonstriram apsolutnu logiku na "nelagodi u kulturi".
U najkracem: da li je "nelagoda u kulturi" moguca u civilizaciji pisma i da li je
moguca uopste? Navodim u civilizaciji pisma, jer je tada kao dijagnoza
i nastala. Da bi se nelagoda od potiskivanja seksualne zelje javila, seksualna
zelja prvo mora da postoji, nagoni moraju da budu probudjeni. Da li je
nagonska strana kod coveka mogla da bude probudjena i naglasena u
civilizaciji pisma, odnosno u tipografskoj kulturi i da se usled toga javi
seksualna frustracija, zbog njenog potiskivanja koje namecu konformisticke
drustvene i kulturne norme? Nije mogla, zato nije moglo da bude i "nelagode
u kulturi". Zasto nije mogla? Zato sto je delovao ekskluzivni medij! Pismo u
hirografskoj i posebno stamparija u tipografskoj kulturi umesto sinestetickog
uha dale su pismenim i stamparskim drustvima ekskluzivno oko, kako je
slikovito rekao Makluan-"oko za uho". Covekov senzorijum u tipografskoj
kulturi nije bio pokrenut u celini, vec je odelito bilo (pre)naglaseno culo vida,
hladno neutralno oko, sto je za posledicu imalo individualizam i drustveno

26

distanciranje ljudi. Dobri kulturni primeri za to su: "English people rarely shake
hands", individualizovani dvoboj koji podrazumeva distancu ucesnika, na kraju
i Onjeginova ljubavna pisma, kao i udaljene dame u balskim haljinama, kojima
se pruza naklon i ljubi ruka. Izdvojivsi culo vida iz sinestezije sa ostalim culima
ekskluzivni stampani medij nije mogao da probudi nagonsku, culnu stranu
coveka niti da pojaca njegov seksualni nagon, vec suprotno! Zato nije moglo
da bude "nelagode" u tipografskoj kulturi. Na prvi pogled, sinesteticki medij,
izazivajuci sinergiju cula kao da budi i pojacava seksualnu zelju i nagon kod
coveka. Spustimo li neotribalnog, sinestetickog coveka, medijima nadrazenog
celokupnog senzorijuma u tipografsku kulturu, da li ce on da oseti
"nelagodu"? Nece. Zato sto njegov senzorijum trpi i regeneraciju (stimulaciju) i
degeneraciju (ozledu), a najverovatnije ne i podjednako, vec vise
degeneraciju! Hladni sinesteticki medij kod coveka vise budi kontemplativnost,
nego seksualni nagon! Nelagode, opet, nema! A moze da je ne bude i iz
drugog pravca-cula i seksualni nagon neotribalnom coveku i jesu pojacani, ali
on ne trpi u kulturi nelagodu, jednostavno sto seksualnost i ne pokusava da
potisne, vec je odgovarajuce ispoljava i zadovoljava! Nelagode, opet-nema,
odnosno ne bi je bilo, jer aktuelna neotribalna situacija "singl" omladine i
adolescenata pokazuje da je degenerativno dejstvo sinestetickog medija
izgleda zaista snaznije od regenerativnog! Dakle, nelagode ne samo da nema
u tipografskoj i neotribalnoj kulturi, vec je i uopste nema-seksualno
frustrirajuca nelagoda u kulturi je nemoguca! Ovo je resenje i za jos jedan
moguci "izlaz" za nelagodu u tipografskoj kulturi-naime u fazi kada zbog
prenaglasavanja stamparskog medija ozleda cula vida postaje ozleda i
mozga, kada se vruci, ekskluzivni medij prebacuje, pretvara u hladni
sinesteticki. Recimo da je zaista i rec o prve dve decenije 20-og veka, kada je
"nelagoda u kulturi" i nastala. Adekvatni stepenu pretvaranja su i regeneracija
i degeneracija (kao i mogucnost da se nelagoda izbegne tako sto bi se
pojacani seksualni nagon praznio slobodno, bez ustrucavanja i osecanja
nelagode!:))! I u fazi pretvaranja tipografski covek pokazuje slican profil kao
neotribalni covek, u srazmeri sa stepenom dosegnute (zapocete) sinestezij
e, tako da resenje za neotribalnog coveka vazi i za prenaglasenog
tipografskog-a to znaci da nelagode nema!
Ne postoji, dakle, "nelagoda u kulturi", vec samo pokazatelj da je Inis bio u
pravu kada je rekao da je "doba pisanja bilo egoisticno doba".
A ja predstavniku tog doba ne bih uzvratio: "Drski Jevrejinu!", na njegovo:
"Drski Srbi!" pri izbijanju Prvog svetskog rata.
Leonid Zuvic
Nagon ka komunikaciji-zudnja za medijem
Usudio bih se da covekovu potrebu za komuniciranjem podvedem pod
nagon za komunikacijom, odnosno pod zudnjom za medijem.
Dalje, smestio bih taj nagon u one fundamentalne ljudske nagone, kao sto su
seksualni nagon, nagon za moci i religiozni nagon.
Jos dalje, nagon za komunikacijom i zudnju za medijem pretpostavio bih
ostalim osnovnim ljudskim nagonima. Sta vise, u seksualnom nagonu, volji za moc i
religioznom dozivljaju video bih samo manifestacije (samo informativnu stranu)
nagona za komunikacijom (medija)-samo i sam sublimirani nagon za komunikacijom.

27

Rec je, dakle, o svojevrsnim deduktivnim, izvedenim nagonima iz nagona za

komunikaciju. Ili o induktivnim nagonima, preko kojih se i stize do nagona za
komunikacijom i koji je njima nadredjen, opsti. Sve psihicke procese, pojave i
komplekse koji se pripisuju uskracenju ili zadovoljavanju ovih informativnih nagona
u nadistanci pripisao bih uskracenom ili zadovoljenom nagonu za komunikacijom.
Dalje, i arhetipe, to kolektivno nesvesne korene (Jung) nase psihe pripisao bih
manifestacijama nagona za komunikacijom i zudnji za medijem. Komunikacija i
medij jedini su izvorni arhetipovi ljudske psihe iz kojih poticu i svi ostali arhetipovi,
kao i svi ostali nagoni. Medij je arhetip. Kolektivno nesvesno, shvaceno kao psihicki
aspekat strukture mozga (Jung) nije nista drugo do komunikacijski i medijski arhetip.
Jer ljudska struktura mozga i njen psihicki aspekt i nije nista drugo nego prica
o mogucnostima homo sapiensa da na razlicite nacine, verbalno i neverbalno,
neposredno i posredno, komunicira svoje misli, ideje i predstave. Struktura mozga
tako u sebi sublimira svekoliki tehnicko-tehnoloski napredak, a pogotovo izumljivanje
i koriscenje razlitih medija-onih za komunikaciju i onih kako ih je i Mekluan shvatao.
Nije zato ni cudo sto se u posebnim stanjima svesti, recimo u snovima, ili u
vizijama i halucinacijama, upravo i zacinju, odnosno preslikavaju se i tehnickotehnoloska dostignuca civilizacije, ili vanzemaljskih civilizacija, kao sto je slucaj sa
snovima o NLO koje je opisao Jung. Struktura mozga krije tajnu proslih, sadasnjih i
buducih medija, oni su u strukturi mozga vec prisutni, a na coveku i njegovoj nauci i
kulturi je kada ce svaki novi oblik prepoznati, osvestiti i poceti da primenjuju u
svakodnevnici. U osnovi, svi nasi snovi su projekcije ili korekcije nesvesnog u
pogledu potisnutih nagona (najcesece se navodi seksualni), ali u nadistanci uvek se
javljaju, u simbolickom obliku, da upozore na potiskivanje nagona za komunikacijom
i zudnje za medijem, iz koga su i svi ostali nagoni izvedeni i kome su potcinjeni. Tako
je i sa arhetipovima. Na primer arhetip mandale, koji personifikuje ljudsku nesvesnu
teznju za redom, celovitoscu i savrsenstvom, sam nije drugo do personifikacija medija
i komunikacije, samo informativna ili slikovita manifestacija medijskog praarhetipa.
Vidjenje i snivanje NLO, prema Jungu, upravo i jeste psihicka projekcija ljudske
nesvesne teznje za celovitoscu, jeste jedna mandala. Medjutim, kako je mandala, kao i
drugi arhetipovi (bozanskog sina, na primer), samo slikoviti opis medijskog
praarhetipa (jer u pocetku bese rec-to jest medij, komunikacija), tako su i snovi
NLO, u nadistanci, samo projekcije covekove nesvesne zudnje za medijem, za
komuniciranjem, nagona za komunikacijom koji je na nekoj ravni, individualnoj ili
kulturnoj, ostao uskracen, nezadovoljen, pa samim tim i potisnut.
Arhetip bozanskog sina, sa stanovista mediocentricne psihologije, mogao bi da
se tumaci upravo na nacin da je sam covek, njegova kultura i civilizacija, proizvod,
sin medijskog praarhetipa, bozanstva (biblijska rec), odnosno da je medij i
komunikacija ona sila koja od arhajskih vremena oblikuje coveka i njegov pogled na
svet, te se kao takva i javlja kao njegov najosnovniji nagon, kao objekat njegove
najvece zudnje, kao njegov izvor i ishodiste. Da nije tako, da medij nije praarhetip, ne
bi se toliko verovalo u isceliteljsku moc reci i komunikacije (na primer, molitva ili
cuveni dodir plemenskih i engleskih kraljeva-Frojd), ili se pisanju i mediju stampe i
papira ne bi pripisivala svetost u praktikovanju i upotrebi. Zar i Biblija nije Sveto
pismo ili sveta knjiga?
Frojdova psihologija smatrace da je potreba za ljudskom komunikacijom samo
posrednik u ostavarivanju glavnog cilja-zadovoljenja seksualnog nagona. Medjutim,
stvari stoje upravo obrnuto. Kako Jung pokazuje, na primer kod zena, pa navodi da je
njima mnogo potrebnija intimna psihicka veza, nego puko zadovoljenje seksualnog
nagona (kada je ima seksualno(zenu), ima je najmanje-Jung), ono za cime polovi u

28

stvari tragaju fundamentalno je ta psihicka intimna veza olicena u razgovoru,

dodirivanju (ili pisanju ljubavnih pisama), to jest zadovoljenje nagona za
komunikacijom i zudnje za medijem. Seksualni nagon, kao potcinjeni, vec je sadrzan
u realizaciji ili uskracenju nagona za komunikacijom ili medijem. Individue koje
poseduju intuiciju o tome da ljudska komunikacija u sebi sadrzi i posredno ostvarenje
seksualnog nagona, zato ce teze stupati u komunikaciju sa drugim ljudima (jer se
plase da sam cin komunikacije podrazumeva i realizaciju seksualnog nagona!), ili ce,
pak, mozda i lakse, cak i napadno stupati u komunikacijske veze (naravno, ukoliko
svesno zele, jer poseduju tu vrstu znanja, da preko nagona za komunikacijom
posredno zadovolje i seksualni nagon). Zene su po ovom pitanju mnogo osetljivije od
muskaraca, jer poseduju i vecu intuitivnu svest o tome da je seksualni nagon sadrzan
u nagonu za komunikacij (same za sebe kazu da se zaljubljuju u muski govor,
odnosno u muskarca dok govori!). One su, dakle, sklone, da u svakom
komunikacijskom aktu prepoznaju skriveni seksualni cin, te otuda u njima konflikt
oko ulazenja ili neulazanja u komunikaciju sa osobama suprotnog pola, ali i istog!
No, one su osetljivije i vezi sa realizacijom ili uskracenjem arhetipa, o cemu
takodje imaju nesvesno znanje, vece od muskaraca-to da je medij nadredjeni arhetip
iz koga proisticu ostali arhetipi. I otuda je razumljivo sto zene, kako je utvrdio Jung,
vise teze za tim intimnim psihickim vezama, olicenim u medijima i komunikaciji, jer
prakticnom realizacijom medijskog i komunikacijskog praarhetipa realizuju i svoje
nesvesne projekcije u pogledu i drugih arhetipova, koji su samo opis karakteristika
osnovnog medijskog!
Veliki broj usamljenih (singl) devojaka u savremenim kulturama, ukazuje na
njihovo intuitivno saznavanje gore opisanih procesa, kao i na prvu fazu duhovnog
razvoja u pogledu tog znanja-usamljenost, izbegavanje neposrednog komuniciranja sa
osobama suprotnog pola, sto je posledice unutrasnjeg konflikta da se time zadovoljava
i seksualni nagon! Drugim recima, dok muskarci pokusavaju da logicki i apstraktno
dostignu i obrazloze mediocentricnu teoriju komunikacije, pa i mediocentricnu
psihologiju, posve u skladu sa svojom logickom prirodom (Jung), zene
mediocentrizam ne samo dozivljavaju nego ga i zive i prozivljavaju realno,
empirijski, u skladu sa njima inherentnim Erosom (Jung)
Leonid Zuvic, 21.10.2009. godi
Senka medija
U pravu je Jung kada kaze da je Zapadna civilizacija, da parafraziram, lisena
poznavanja nesvesnog, zbog prevelikog poverenja koje je gajila prema racionalizmu,
odnosno prirodnim naukama i duhovnom pokretu koji je coveka smestio u centar
vaseljene. I po Jungu, koliko vidim, Zapad je, jos u vreme njegovog zivota, bio
neurotican, disocijativan, zbog toga sto je, kako sam razumeo, potisnuo i samo
nesvesno!
No, ako ukljucimo Mekluana i mediocentricno stanoviste, nama je jasno da je
izvor i tog racionalizma i poverenja u prirodne nauke i coveka, samo izraz dejstva
Gutenbergove stamparije, odnosno vruceg momenta medija. Hot medij je izazvao
epohu razuma i svesti, prosirio je svest u psihickoj strukturi coveka, a sam
neosvescen-sa neosvescenim njegovim dejstvom i prirodom, paradoksalno bivao je
potisnut, zauzimajuci i zauzvrat oblikujuci, intelektualizujuci i samo covekovo
nesvesno, njegove sadrzaje i kompenzirajuce (Jung) dejstvo na svesno! Uprkos
sopstvenoj neosvecenosti od strane coveka, njegove nauke i kulture, medij se nije dao
i kao revenge i shodno njegovoj sveoblikujucoj prirodi spustio se na tlo covekovog

29

nesvesnog, racionalizujuci i nasu senku (nesvesno-Jung), cineci je zaista

dopunjujucom u odnosu na svesno! To je priroda nesvesnog oblikovanog vrucim
momentom medija! Intelektualizovana i racionalizovana, samim tim sa jakim,
kompenzirajucim uplivom na covekov svestan zivot! Jer samo otuda, sto se vruc
medij spustio u nesvesno u racionalizovao ga, psihoanaliza je u nesvesnom coveka
tipografske kulture otkrila sile u oblliku razlicitih kompleksa, koji sami po sebi
poseduju racionalnost i psiholosku logiku, te isto tako uspostavljaju veoma racionalnu
i logicku vezu sa covekovim svesnim zivotom! Medij je jedna kultura izbacila kroz
vrata, odnosno nije ga ni videla, da bi se medij pojavio na prozoru! Nesvesno, ta
senka coveka, jeste nas neosvesceni medij komunikacije, sama priroda medija i
komunikacije!
Spas savremene kulture od globalne neuroze i psihoze, zato jeste u
osvescivanju medija, u spoznavanju njegove prirode i dejstva. Tim cinom medij se
vadi iz nesvesnog cime njime oblikujuci nesvesni kompleksi bivaju istopljeni, a covek
i njegova kultura se tako lisavaju straha od nesvesnog i onog materijala koji tamo
mogu da nadju (Jung). Drugim recima, ako hocemo da iscelimo neurozu poteklu iz
Edipovog ili Elektrinog kompleksa, moramo da osvestimo silu koja je u nesvesnom i
oblikovala te komplekse i onda ce, posredno i sami ti kompleksi i njihovo dejstvo
splasnuti! Oblikovanje nesvesnih kompleksa sa tako zastrasujucim sadrzajem bio je
samo vapaj medija usmeren ka coveku, da ga covek spozna i osvesti!
Covekova psihicka struktura je promenljiva varijabla koja zavisi od aktulenog
medija komunikacije i njegove prirode. Potisnuti i nespoznati hot medij, odnosno vruc
moment medija, u skladu sa svojom racionalnom i razumskom prirodom oblikovao je
i ljudsku psihicku senku, to nesvesno. No, sta se desava kada jedna kultura potisne
cool medij, odnosno hladni moment medija? Da li ce se cool ljudska senka, slicno kao
i hot, opet spustiti u prostore nesvesnog, ili ce, pak, okupirati i uplivavati u svesno?!!!
Priroda cool medija nije ista kao priroda hot medija. Ona je iracionalna, sama
metafizicka, kolektivisuca i univerzalna. Ode li potisnuti i sam iracionalni medij u
nase i kulturno nesvesno, kakve ce komplekse on takav da oblikuje u covekovom
nesvesnom? To vise ne mogu biti istovetni kompleksi koje je izazvao i oblikovao hot
medij. Drugim recima, ako je kultura potisnula i dejstvo i prirodu televizije, cool
medija, i ako se njena priroda prihvatila oblikovanja nesvesnog, slicno kao i
tipografija, necemo li se zacuditi ako u covekovom nesvenom naidjemo na sumu
kompleksa prema kojima ce Edipov ili Elektrin kompleks biti samo decja igra?!!!
Recnik i pojmovi psihoanalize tada gube svoju snagu i opravdanost. Vise se ne bi
radilo o neurozi ili psihozi, vec o njihovim nad oblicima, koji zahtevaju novo
imenovanje, jer bi nastali kao rezultat i novih psihickih i psiholoskih relacija! Izvrsi li
neosvesceni i nespoznati cool medij invaziju i upliv u svesno, dolazi do
iracionalizacije razuma, racionalnosti, prakticno dolazi do iskrivljivanja svesti i njenih
manifestacija, logickog misljenja, na primer! Zapadna i uopste savremena kultura
moze se nadati takvom udesu. Pa iako je i Frojd o medijima govorio kao o
protezama i pomocnim organima coveka, sam Mekluan nije priznat isto kao i
Frojd, mada postoji poredjenje sa ocem psihoanalize. Odnosno, Mekluanovo i
narocito prethodno Inisovo ucenje o medijima. Ozbiljnost njihovih uvida nije uzeta za
ozbiljno koliko je trebalo. Uzeto je, ali i to nedovoljno, samo u sferama koje je
tipografska svest i nauka mogla da svari, kao sto su Mekluanova zapazanja u
pogledu dejstva medija na linearnost ili na umetnost. Ono sto se dalo naslutiti iz
ucenja jedina dva mediocentrista 20. veka, bilo je dejstvo medija na ljudsku psihu. Taj
horizont nije ni dotaknut, a kamoli prosiren. Zato nam se i cool medij, slicno kao i hot
tipografija, obreo u nesvesnom, ali i u svesnom, a zato covecanstvo pravi jos jedan

30

nemocan korak, ne spoznavajuci prirodu i dejstvo i Interneta, tog ekskluzivnoinkluzivnog medija, ponavljajuci gresku iz proslosti, potiskujuci i najnoviji medij u
dubine ljudske psihe, da tamo oblikuje nove superekskluzivno-superinkluzivne
komplekse, kao taj vapaj za spoznavanjem njegove prave prirode! Jer, nisu dovoljni
pokusaji osvescivanja kulturnih, ekonomskih i socijalnih implikacija Interneta, niti
bilo kog drugog medija. To je prostor povrsi njihove prirode, povrsnih manifestacija
njihove prirode (a isto tako tesko uhvatljivih, dakle prilicno voluntaristicki
objasnjenih), a da njihova prava priroda i dejstvo nisu ni dotaknuti! Zato mediji, svaki
sa svojom prirodom, odlaze u nase nesvesno, po ko zna koji put u istoriji postaju nasa
senka, jer nije dovoljno zahvaceno u otkrivanje njihove objektivne prirode i dejstva!
Otkrivanje uticaja medija na ljudsku psihu namece se kao imperativ savremenosti.
Samo osvescivanjem nase senke medija, koja je i nase nesvesno, terapeutski cemo
likvidirati i sve one komplekse u nesvesnom, koje je oblikovao ili hot, ili cool ili
super hot-cool medij komunikacije. Ako se covecanstvo usmeri tim putem, moglo bi
da dodje do razvitka superracionalne licnosti i kulture, u kojoj bi stradao i svaki mit.
Ako postoji i covek bez nesvesnog (Jung), a to je onaj koji je na pravom zivotnom
putu, onda moze postojati i kultura bez naslaga nesvesnog, bez psihickih kompleksa i
arhetipova, koje ce istopiti i u novi kvalitet pretopiti osvescivanje nase senke medija.
Leonid Zuvic, 19.10.2009. godin
Totem, mediji i komunikacija
Frojd u svom poznatom delu Totem i tabu navodi da je izvor totema u
plemenskom drustvu, sa psihoanalitickog stanovista, u stvari zamena za oca, kao sto
je u kasnijem razvoju to pradavno ubistvo oca postalo temeljem patrijarharlnosti i
monoteistickih religija. I za totem i predmete tabua Frojd ustvrdio da ih krasi izrazita
ambivalencija osecanja plemenaca prema njima, usporedivsi tu ambivalenciju sa
njemu i u njegovo vreme poznatim simptomima neuroticara. Divljak je izrazito
ambivalentan u osecanjima, zakljucak je Frojda, isto kao kao sto je u osecanjima
ambivalentan njegov neuroticar u epohi prenaglasavanja Gutenbergove stamparije
naustrb govora, i u epohi medija koji su i sami proizasli iz tog prenaglasavanja:
fotografija, film, radio.
Prvo, postavlja se pitanja izvora same ambivalencije. Odista, sta je uzrok
ambivalenciji oralnog divljaka (pod hipotezom da takav, bez ikakvog upliva bilo koje
vrste grafizama, simbolotvorstva-dakle pisma, divljak uopste i postoji; pre ce biti da je
rec o ideal tipu, hipotetickom modelu cisto oralne kulture, koji u zbilji nikada nije ni
postojao). Frojd na to pitanje nije dao odgovor. No, osvrnimo se na moje ranije
tekstove. Tamo je detektovano (pre citanja Frojda), da ambivalentnost kao svoju
prirodu nosi sam medij komunikacije, a koja se pokazuje u smenjivanju hot i cool
faze (a sto ima i precizne fizioloske i biohemijske posledice). Dakle, medij je uzrok
psihicke ambivalencije, jer je i sam ambivalentan. No, zamena, projiciranje straha od
oca i premestanje tog straha u spoljni svet, konkretno na zivotinje, sto je Frojd uocio
kod dece u njegovoj tipografskoj eri tesko moze da bude primenjivo na psihologiju
kulture u kojoj, bar i hipoteticki, postoji samo govor. Psiha i psiholoski procesi
tipografskog coveka ne mogu biti isti i kod oralnog tribalca. Zasto? Zato sto psihu i
psihicke procese uoblicava medij komunikacije. Usmene kulture nemaju stampariju,
kao u Frojdove vreme, sto znaci da da njihovi psiholoski procesi ne mogu biti isti.
Stoga Frojdova teza o infantilnom povratku totemizma otpada. Plemenac, oblikovan
samo govorom, nije bio u stanju da izvede psihicki proces projiciranja, zamene oca za
zivotinje, kako to cini dete oblikovano tipografijom. Medjutim, to je hipoteticki nivo.

31

Ciste oralne kulture ne postoje. Neki oblik grafizma ili pismenosti svaka od njih
poseduje. U srazmeri sa dostignutim nivoom simbolnog sistema komunikacija (ma
kakvi oni bili-recimo dimni signali ili bubnjevi tam-tam, sto su kodirani sistemi
komunikacije), plemenac se priblizio i psihickim procesima koje oblikuje hirografija
ili tipografija. Medjutim, i na tom stadijumu on nije sposoban za istovetne psihicke
procese kao tipografski covek. I na realnom modelu Frojdova teza otpada
Proces potiskivanja istovetan je sa procesom realizovane (nad)identifikacije i
identiteta. Ne samo da u potisnutom lezi nasa nesvesna identifikacija i identitet, vec se
cinom potiskivanja (slicno kao u fizici: potiskujemo telo u vodu, da bi kolicina
istisnuta vode bila srazmerna tezini tela! Heureka!), u svest istiskuje, ili se u svest i
utiskuje potisnuti sadrzaj! Kako na nivou pojedinaca, tako i na nivou kultura! Identitet
i identifikacija sa potisnutim veca je kada je objekt potisnut, nego kada je osvescen!
Slicno je i sa medijima komunikacije cijeg dejstva nismo svesni zbog procesa
protektivne inhibicije, kako je to objasnio Mekluan u predgovoru Inisu. To ne znaci
nista drugo do da medije i njihovo dejstvo na nas ne samo previdjamo, nego i
potiskujemo, bilo kao pojedinci, naucna zajednica ili citava kultura. Totem je potisnut
medij u nama. Ne priznajuci i potiskujuci medij mi smo im dodeli status totema i
bogova, potpuno se, protivno nasim svesnim naucnim i kulturnim stremljenjima,
identifikujuci sa nasim totemima, stapajuci se sa njima, potpuno preuzimajuci njihov
identitet, svojstva njihove prirode. A ta priroda medija je ambivalentna sa hladnim i
vrucim momentima u smenjivanju. To je onaj proces koji sam nazvao hladnija
specijalizacija, kada objektivna priroda medija komunikacija, naucno neosvescena,
krci svoj put kroz ljudski organizam i kulturu bez ikakve ljudske kontrole, sirovo i
stihijski. Rec je o opisanom medijskom sindromu (vidi moj rad iz 2003. godine
Produzetak coveka). U neotribalizmu, slicno kao u pravom tribalizmu, zahvacenost
neurozom je globalna. Zbog potiskivanja medija komunikacije, covek 21. veka je
prepusten na milost i nemilost njihovoj sirovoj prirodi. Otuda je i neurotican i
histerican i psihotican, a takvo mu je i drustvo i priroda i kultura i politika, kao i
nauka.
Leonid Zuvic, 13.10.2009.
Andric o hladnom i vrucem momentu medija
Mekluan, kao dobar poznavalac literature, zakljucio je da su umetnici, zbog
prirode stvaralastva, u stvari prvi istrazivaci prirode i uticaja medija na ljudsku psihu i
drustvo i da su nam ta saznanja ostavili nu svojim delima.
Jedno sjajno svedocanstvo i istrazivanje ljudske psihe ostavio nam je
nobelovac Ivo Andric na onom mestu gde opisuje karakter i psihu bosanskog coveka.
Andric je zakljucio da se najuzvisenija osecanja Bosanca isprepletena sa mrznjom.
Medjutim, on ne navodi eksplicitno da su za takvu dualnu prirodu odgovorne razlicite
religije na tom prostoru, vec karakter ljudi iz Bosne vezuje za njihove planine. Slicno
Jovanu Cvijicu, koji je otkrio da geografija u mnogome odredjuje psihu ljudi. Slicno
je utvrdio i Monteskije u delu O duhu zakona, gde je tip politickog sistema izvodio
iz klime i geografije odredjenog podneblja. Nema sumnje da je rec o mediocentricnim
uvidima. Medjutim, samo o onim koji kao oblikujuci faktor psihe i drustva prepoznaju
ono sto sam nazvao prirodna stamparija ili prirodni medij. Do Inisa i Makluana
(osim izuzetaka), dejstvo ljudske stamparije ili medija se uglavnom previdjalo, iako je
rec o primarnom faktoru, dok je prirodna stamparija sekundarni faktor u oblikovanju
ljudske psihe, drustva i kulture.

32

Jedan medijsko-psiholoski tip prikljucen je spontano na medijski klikklak, faze ukljuceno-iskljuceno, on je u potpunosti predat naizmenicnom dejstvu
vruceg i hladnog medija koji se nalazi u svakom mediju. Drugi medijsko-psiholoski
tip hoce da medij nadvlada, da se bori protiv medijske ozlede organizma i on se ne
prepusta u potpunosti momentima medija. Prvi tip karakteristican je za Slovene, s
obzirom na medijsko nesvesno dejstvo staroslovenske univerzalne, racionalnoiracionalne stamparije. Drugi, prenaglaseni medijski tip karakteristican je za Zapadnu
civilizaciju.
Karakteristike psihe ljudi spontano prikljucenih na momente medija Andric je
opisao kroz pismo doktora Maksa. U tom opisu jasno vidimo psihicke karakteristike
proizasle iz dejstva vruceg momenta medija (one uzvisene) i iz hladnog momenta
medija (mrznja). Andric to preplitanje priroda naziva bolescu, uporedjujuci mrznju sa
leprom. Medjutim, ta bolest nije nista drugo do objektivan prirodan proces
interakcije medija i ljudskog organizma, koji oblikuje i ljudsku psihu. Ta lepra
covecantva i ljudskog roda je objektivan prirodan proces, a ne bolest koja bi trebalo
da se leci. Ta bolest je neizleciva, protiv nje ne mozemo da se borimo, osim
naucnim ispitivanjem odnosa izmedju medija i coveka. I Frojd je, opisujuci psihu
Dostojevskog, u stvari samo opisivao kakvo je dejstvo hladnog momenta medija na
ljudsku psihu.
11.8.2009. godine
Frojd po mediocentrizmu
No, sta je uzrok idu, egu i superegu? Psihicka struktura licnosti (ako je uopste
ovakva) moze da odslikava samo vruci i hladni moment medija. Potonji moment
medij covek popunjava svim svojim bicem, ili medjuigrom svih cula, kako bi rekao
Mekluan. Prvi moment je viskoko definisan (high defintion) i covek manje
angazuje svoje potencijale u njegovom pounjavanju. Medjutim, tu nastupa i
ambivelentnost. Naime, hladni moment medija, zacudo, upravo vezivanjem za sebe
iracionalnog dela kod coveka, nasuprot vezivanju oslobadja racionalnost. Vruci
moment medija, opet, vezujuci za sebe racionalnost, oslobadja iracionalno kod
coveka. Na primer, kod citanja knjige, koja je prevashodno vruc medij, nama ce cesto
misli odlutati, odnosno imacemo problema da odrzimo paznju i koncentraciju, sto
znaci da dok smo mi usmereni, odnosno dok vruci medij kod nas za sebe vezuje nas
racionalni deo (ili ego), na drugoj strani oslobadja se id, nesvesno kod coveka, koji
pocinje da isparava kao iz epruvete, cak i nesputan u svojoj slobodnoj igri. Otuda
ludilo koje prati tipografsku kulturu. Dobro poznate neuroze i psihoticna stanja onih
vezanih za knjigu i pisanje. Otuda i u visokocivilizovanim tipografskim i mehanickim
kulturama i podosta samoubistva (Svajcarska). Zar nije cudno da u zemlji koja je dala
i prvu stampanu knjigu u 9. veku, Japanu, postoji samoubistvo kao tradicija? Da li je
neko cuo za primer samoubistva u hladnim, plemenskim kulturama? Isto tako, kod
gledanja televizije, koja je prevashodno hladni medij, cesto nam se desava da
uhvatimo sebe kako sasvim racionalno razmisljamo o nekim problemima, ili o onome
sto smo planirali da radimo. Nama je tad id zadovoljen, nagonski i culni deo licnosti
nasao je svoje zadovoljenje u vezanosti za medij koju mu njegova priroda namece,
dok se ovamo oslobadja ego, odnosno racio, povecava paznja i koncentracija. Slicno
je i sa hladnim govorom. Vruci i hladni moment medija se nazmenicno smenjuju u
dejstvu na coveka i njegovu psihu, hladeci ili je zagrevajuci, uvek noseci u sebi
ambilentnost dejstva. Naravno, vruc moment, potencirajuci ego, jace i razvija ego
nego hladni moment. Kao sto i hladni moment, potencirajuci id, id jace i razvija. Kao
sto ostaje i ambivalentnost i jednog i drugog momenta. Medij je i praslika, arhetip.

33

Hladni moment medija udaljuje od nas prasliku, dok nam je vruci medij priblizava.
Tokom hladnog momenta covek pocinje da angazuje sve svoje potencijale ne bi li
dosegao udaljenu prasliku. Otuda se javlja, angazuje i nagonski deo licnosti, jer covek
zahvata duboko od svog bica da bi bio zajedno sa praslikom. Nagon je metafora za
ceznju za biti sa praslikom, biti u komunikaciji sa arhetipom, dosegnuti ga.
Seksualnost iza sebe krije ceznju i patnju, zamenu, odnosno teznju ka praslici, ka
arhetipu (veza izmedju seksualnosti komunikacije je ocigledna-kao sto je zakljucak
psihologije da svadje i spoljne netrpeljivosti izmedju osoba u stvari prikrivaju
nezadovoljenu seksualnu zelju, odnosno id. Medjutim i to je samo spolja seksualnost i
id. Ono sto za cime covek sustinski tezi jeste pronaci zadovoljenje u arhetipu, u
praslici, odnosno biti jedno sa medijem komunikacije i njegovom prirodom). Upucena
na detinjstvo, psihoanaliza u stvari istrazuje arhetip, kolektivno nesvesno, traume u
istoriji roda ili naroda. Neuroze i psihoze jesu posledica nedosegnutosti arhetipa, ali
su istovremeno posledica i njegove dosegnutosti! Cak su i vise posledica ovog
drugog! Kakav moze da bude covek koji je zadovoljen u svojoj zedji za arhetipom,
ako ne samodovoljan i izgubljen u odnosu na realnost, odnosno, drugim recima,
neurotican ili psihotican?! Biti sa arhetipom verovatno coveka vodi u veci delirijum i
ushicenje, u svojevrsno stanje hipnoze ili stondiranosti, nego ne biti sa arhetipom.
Frojd je informacija, vruc medij, vruci moment medija, a Jung je sam medij, njegova
priroda, arhetip. Frojdova teorija zasluzuje i ovakvu deseksualizaciju, upravo
prevodjenjem ida u racionalnu zudnju za arhetipom. Racionalizacija ida kao rezultat
moze da da samo zudnju, glad za arhetipom, odnosno za medijem komunikacije.
Zudnja za medijem, za praslikom, snaznija je nego covekova zudnja za moci, njegova
volja za moc. Citava psihopatologija licnosti javlja se kao rezultat nezadovoljene
zudnje za praslikom, kao posledica nedovoljnog osecaja sjedinjenosti sa medijem, kao
posledica nepopunjavanja medija. Kulture su nelagodne, isto kao i pojedinci u kulturi,
kada im nedostaje adekvatno medijsko zadovoljenje, kada im se praslika udaljava.
No, zbog ambivalentnosti dejstva medija, tesko bi bilo psihoterapeutu jasno ukazati
koje medije pacijetnu da preporuci, a koje da mu preporuci da izbegava, odnosno da
ih manje upotrebljava.
5.7.2009. godine
Mediji komunikacije i ljudski organizam
Mi govorimo o hot i cool mediju, odnosno o vrucem i hladnom
momentu dejstva medija komunikacije. Kako bi to slikovito docarali, u interakciji
medija i ljudskog organizma?
Uzmimo primer plime i oseke. Smatrajamo da je medij komunikacije u odnosu
na ljudski organizam isto ono sto i Mesec za plimu i oseku. Dakle, objektivna sila i
determinisuci fakor. Zamislimo, sada, da pod dejstvom vruceg momenta medija
ljudski organizam zahvata plima, a pod hladnim oseka. Ni u jednom ni u
drugom slucaju nemamo mirnu i normalnu obalu, odnosno normalno
funkcionisanje organizma. Imamo cas plimu, cas oseku. Sta bi nam obezbedilo
normalnu obalu? Smatram da je to prirodni govor. Jedino prirodni govor moze da drzi
ravnotezu sa upotrebom vestackih medija komunikacije (samo uslovno tako nazvanih,
jer su oni takodje deo prirodnih procesa, kao sto je brzina svetlosti, ili brzina vida),
podjednako da je rec o nivou pojedinaca, ili o globalnom, kulturnom nivou.
Puko prepustanje mediju komunikacije i njegovom digitalnom klik-klaku,
plimi i oseci dovodi organizam u okolinu sirovih i surovih prirodnih procesa, koji
na njega mogu i pogubno da uticu. Bez ravnoteze sa prirodnim govorom, bez

34

interpersonalne verbalne i neverbalne komunikacije, funkcionisanje ljudskog

organizma, kao i njegova psiha, prepusteni su na milost i nemilost objektivnoj prirodi
medija komunikacije, koja od coveka veoma lako pravi digitalnog lutka, klik-klak
marionetu, pumpu i automat vruceg i hladnog svog momenta, plime i oseke. To je
ono sto nazivam slabija specijalizacija karakteristika, a tice se i ljudskog organizma i
njegove kulture. Medij tako kreira psihu pojedinaca, ali i citavih kultura, javljajuci se
kao dubinski uzrok individualnih kolektivnih svesnih i nesvesnih psihickih
manifestacija, a sve u koreografiji plime i oseke. Neka psihologija uzme samo
primer kompulsivne licnosti, i videce da se iza njega krije sirovi medij komunikacije.
Ili autoritarne. Medijsko nesvesno zatezanje, odnosno zracenje medijske okoline
pradavne proslosti nekog naroda, jesu njegovi arhetipovi, njegove praslike. Takodje i
moguci uzrok Edipovog ili onoga sto se naziva pred-edipovskim kompleksom.
Trebalo bi da shvatimo da su medij i covek povezani svojevrsnom pupcanom
vrpcom. Empirijskom, zasnovanoj na delovanju prirodnih sila. U coveka utice
priroda medija komunikacije. Ceo njegov i psihicki i kulturni zivot odredjen je tim
protokom, sto su mediocentristi vec lako pokazali. Kao i funkcionisanje njegovih
organa, biohemijski procesi u organizmu, sam njegov gen je izlozen uplivu prirode
medija komunikacije. Otuda je objektivna priroda medija komunikacije i primarni
faktor u nastanku svih bolesti. Ukoliko covek ne pokaze tracak individualizma i svesti
o medijskom dejstvu, on se dobrovoljno prepusta momentima medija, sto uslovljava
poremecaje, kako fizioloske, tako i psihicke. U nedostaku govora i poznavanja
medija, coveka i njegovu civilizaciju zahvata pogubni medijski sindrom.
4.7.2009. godine

Televizija nikada nije bila, niti che ikada da bude "uccitelj"

ccoveku! Ta ccinjenica proizlazi iz prirode tog medija, iz njegove
hladnoche i dubine, u kojima dominira mrak, ili tamne nijanse
podsvesti, dok su svetli zraci svesti retki i samo sporadiccni!
Televizija, dakle, "blokira" ccoveka i njegovu svest moguchnost pazznje, koncentracije, missljenja, pamchenja intelektualni "aparat" ccoveka je potpuno, ili u najvechem van
upotrebe, u kontaktu s medijem! (Dokaz je vrlo jednostavan - neka
neko pokussa da, posle odgledane emisije, recimo s nekom istorijskom
temom, ponovi ono ssto je ccuo! Ispostaviche se da, zapravo, taj nije
u stanju, ccak i uz velike napore, da zapamti i ponovi gotovo nissta,
ili mozze da se seti samo nepovezanih delova, istrgnutih reccenica
itd.! Neko bi rekao - pa, tako je i posle ccitanja - i tada retko
ssta mozze da se zapamti, na osnovu samo jednog ccitanja i bez
preslissavanja i ponavljanja! Medjutim, dok kod medija sstampe, s
ponovljenim ccitanjem i procesom uccenja, ccovek zaista mozze da
povecha fond zapamchenog i da tako ucci i naucci, kod medija
televizije, isti postupak ponovljenog, recimo, gledanja, dache joss
lossije rezultate, nego ssto su bili posle prvog! Tek tada ccovek
neche biti u stanju da bilo ssta ponovi, ili che to da bude joss
veche buncanje, jer che blokada njegovih intelektualnih potencijala
da bude joss izrazitija! Zassto je to tako? Vrlo jednostavno televizija angazzuje sva ccovekova ccula, ceo ccovekov organizam je
izlozzen, protresen medijem i pritom je, dakle, izazvan nagonski deo
njegove liccnosti, dakle i podsvest, te je usled takvog cculnog
"pregrejavanja" moguchnost svakog razumskog postupka, missljenja ili
ponassanja, u velikoj meri umanjena, jer ccovek dolazi pod udar i
kontrolu tutorskih podsvesnih sila! Medij sstampe je "dostizzan" za
ccoveka i njegovu logiku i intelekt, jer je angazzovano samo jedno
cculo - vida, tako da je ccovek na tom stepenu joss u stanju da

35

"kontrolisse", da se "bori" i "pobedi" takvu cculnu ozledu, a samim

tim i sadrzzaje koji su mu saopssteni takvim medijem! Kod medija
televizije, svaka ccovekova logika biva obesmissljena dubinom i
hladnochom ovog medija, a ozleda svih ccula i nerava je
nenadoknadiva, tako da se ccovek "predaje" cculnom dozzivljaju i
podsvesnom diskursu ponassanja i missljenja - rekli bi da ccovek sve
visse i visse - ludi! CCovek se miri s tim da od njega postoji neki
vechi "duhovnik", koga on ne mozze da "pobedi", da ga "spakuje" u
racionalni i loigiccki diskurs, jer svaki takav napor hladan i dubok
medij u sebe lako prima i unizzava ga! Televizija, tako, postaje
pravi mentalni i psihiccki tutor ccoveka, gospodar, ne samo zato ssto
ccovek toliko sati dnevno provodi uz TV, vech i zato ssto je "iznad"
ccoveka, ssto u sebe upija i obesmissljava sve njegove intelektualne
potencijale, etiku, logiku, zdrav razum! CCovek postaje rob najgore
vrste, dakle ne samo sbog svakodnevne vissesatne fizzicke
izlozzenosti mediju, vech prevashodno kvalitativno, jer se odrekao
sveg svog razuma i njegovih tvorevina, zarad "duhovne bliskosti" s
podsvesnom dubinom i hladnochom tog medija! Recc je, dakle, o
najgoroj vrsti mazohizma!
Sve te, dakle, brojne nauccno - obrazovne TV emisije, jesu
jedan veliki promassaj, bez ikakvog efekta na gledaoce, ili mozzda sa
samo joss gorim efektima po ccovekov intelekt! A onaj ko gura
ccovekovu intimu, dakle onaj gofmanovski bek-stejdzz u televizijske
serije, filmove, ankete itd., umesto da tako osvesschuje ccoveka,
ssto je navodni izgovor i opravdanje za ovakvu delatnost, zapravo
ccoveka joss dublje obesveschuje i stavlja u vlasnisstvo sve tamnijih
sila podsvesti i pravi od njega sve vecheg intelektualnog (manje) i
psihicckog podanika, roba! Takav projekat, jednostavno i nazzalost,
potpuno previdja prirodu medija, ssto je poccetniccki i katastrofalno!
Pricca o ccovekovom ludilu spram medija, licci na onu anegdotu
"Vuci, vuci, pomagajte ljudi!". Dakle, i medij sstampe mozze da
ccoveka donekle odvucce u nekontrolisanu podsvest, ali je to
"ludilo", bilo o kom velikanu epohe sstampe da je recc, mnogo visse
odglumljeno upravo na gofmanovski naccin ( "Vuci, vuci... prvi ili
drugi put!), dok danas, kada televizija u ludilo vucce gotovo svakog
pojedinca, bez obzira na njegovu "veliccinu", svi chute i prave se
normalni, zapravo i ne smaju nissta ni da kazzu jer - vuci su stigli!

( ,
)
,
!
, , ,
( !)! ,
! ,
!
!!!

!

, , ,
, , !

, ,
( , ,

36

 !)! , ,
!
, ,
, ,
,
,
, !!!

, , !

, !!!

,
, , ,
!!!
( , !
!)
, , ,
, !!! ,

!!! !!!
, ,
, ?
, , ?
()
! , ,
?
,
, , , !!
..
23.4.2004. 21
Medijska nevidljivost sebe
Sam Mekluan postavio je niz mediocentricnih, medijskih i komunikacijskih
problema. Jedan od njih je sigurno i cuveno njegovo zapazanje da kad razgovaramo
telefonom, da parafraziram, nismo u mogucnosti da stvorimo sliku sagovornika, ma
koliko pokusavali i upinjali se da to ucinimo. Zasto to ne mozemo?
Pitanje i problem nije nimalo jednostavan, i njegovo razresenje moze nas
odvuci na razne puteve. Prvo, ako razgovaramo sa nekim ko nam je blizak, to znaci
isvestan stepen medjuidentifikacije ucesnika komunikacionog cina, pa je pokusaj da
stvorimo sliku sagovornika istovremeno i pokusaj da stvorimo sliku samih sebe, dok
razgovaramo, a to je, ipak, nemoguce. Mi, eventualno, ako o nekome razmisljamo,
mozemo da stvorimo sliku tog nekog drugog, a nikako nismo u stanju da zamislimo i
vidimo sebe, te je to tako i tokom telefonskog razgovora, kada je sagovornik delom
reprezent i nas samih, te zato ne mozemo da stvorimo ni njegovu sliku, u onoj meri u
u kojoj smo sagovornik mi. Drugo, mi mozemo da kazemo da nas blokira tehnologija
komunikacije. Vestacki posrednik u komuniciranju sprecava nas da angazujemo um i
da u njemu materijalizujemo sliku drugog. Medjutim, da li je tako u kontaktu i sa
vrucim medijem, posto je telefon hladan medij? Kada pisemo pismo, da li smo tada
37

sposobni da mislimo u slikama, dok je blokada takvog misljenja rezervisana samo

za hladan medij? Problem moze da izgleda i neresiv. Izuzmimo sada sadrzaj, odnosno
sagovornika i usmerimo se na sam medij-to je uvek dobar pocetak puta kada se
razmatraju komunikacijski problemi i kada moze da se dodje do izvesnih
zadovoljavajucih zakljucaka, mnogo cvrscih nego kada je u pitanju samo putanja
sadrzaja, informacije, informativnog, sadrzajnog dela komunikacije-to je nesigurno tle
proizvoljnosti i spekulacija, na kome se spoplicu i zaplicu mnoge nauke (tipa
psihologije), ne mogavsi da dopru do bilo kakvog sigurnijeg i pouzdanijeg zakljucka.
Naravno, ni informaciju ne mozemo da zanemarimo, ali primaran je odnos coveka i
samog medija. Jer, blokada ce se javiti i kada telefonom razgovaramo sa nepoznatom
osobom, sto znaci da tu svaka psihologija pada sa objasnjenjima.Opsti je, dakle,
zakljucak, da je medij, a ne konkretan odnos sa sogovornikom, odgovoran za nasu
blokadu. I to jedna od vrsta medija, vruca ili hladna. Ambivalentnost (i neistrazenost)
vruceg i hladnog momenta medija opet nas moze obeshrabriti, jer ce nam i zakljucci
biti ambivalentni. Opet, nikako ne smemo da zaboravimo i arhetipsku (Mekluan ima
delo Od klisea do arhetipa), kolektivno-nesvesnu i medijsku nesvesnu dimenziju
interfejsa medij-covek. U kontaktu sa medijem covek ne ispunjava samo onu
narcisovsku zudnju za samim sobom (mada i mit o Narcisu dokazuje da je u pitanju
odnos samog medija sa covekom, jer je Narcis bio prikovan za odraz na vodenoj
povrsini, dakle za medij, upravo zbog samog medija, a ne zbog sebe, jer Narcis nije
znao da je to njegov odraz!), vec ispunjava i onu svoju zudnju za arhetipom, preko
medija covek uspostavlja kontakt sa svojim kolektivnim-nesvesnim, a to znaci i sa
svojim precima! Preko medija zadovoljena zudnja dovodi coveka u stanje izvesne
nirvane, do arhetipske ispunjenosti, do susreta sa arhetipom, te bi otuda svaki i
mozdani napor, u pravcu kreacije slike sagovornika (konkretno na primeru
telefonskog razgovara) bio i nepotreban i nemoguc, jer se preko medija zadovoljila
zudnja za arhetipom! Medijima izazvana nirvana nas u toj meri zadovoljava i
ispunjava da nam to uskracuje i cini nepotrebnim i izlisnim bilo kakvo posezanje,
psihicki napor u dopunjavanju i ispunjavanju praslike, arhetipa koji je dosegnut!
(Nesumnjivo da je ovde na delu ne samo i jungizam, nego i frojdizam, jer na nivou
informacije jasno je da kontakt sa medijem ima i snazni erotski, libidonozni naboj!
Koliko, samo, usamljeni ljudi medijem kompenzuju nedostatak seksualnog
zadovoljenja!) Nesto slicno tome je onaj neotribalni, plemenski, primordijani eho i
pradavna rezonantnost cime je Mekluan opisivao covekov dozivljaj slusanja radija!
Medjutim, sada bi trebalo da generalizujemo i ovo razmisljanje koje se pojavilo i da
ovakvo dejstvo pripisemo samo jednom od momenta medija, sa svescu da se momenti
smenjuju u dejstvu, tokom naseg kontakta sa medijem!
4.8.2009. godine
Gramatika i um i-mediji
Comski smatra da postoje univerzalna pravila, cak na nivou mentalnih procesa
i fiziologije, koja uredjuju ljudsku mogucnost sklapanja recenica. Jezik se ponasa u
skladu sa tim univerzalnim pravilima, sa tom jedinstvenom gramatikom uma.
Generativna gramatika je ta iz koje proizlazi korpus jezickih pojava, dok je obicna
gramatika rezultat, dolazi na kraju jezickog korpusa, objasnjava Comski. Ta
nadgramatika generise jezik.

38

Generativna gramatika o kojoj govori Noam Comski neizostavno mora da

bude u vezi sa prirodom medija komunikacije. Objektivna priroda medija
komunikacije jeste generativna gramatika celokupnog ljudskog organizma, a tako i
mentalnih i fizioloskih procesa koji su u pozadini generativne gramatike Comskog.
Medijska okolina, nasledje i medijsko nesvesno odredjuju tip gramaticnosti
koji ce rezultirati u pojedinacnim jezicima od opste generativne gramatike.
Mediji izaziva biohemijske i fizioloske procese u organizmu. Kultura se moze
programirati, kao sto je smatrao Mekluan, ali to programiranje tice se poznatog
racia, odnosno odnosa medju culima, kako je Mekluan smatrao. Cilj nauke je da
spozna kakve biohemijske i fizioloske procese pojedinacni medij izaziva u ljudskom
organizmu i onda da programira, kreira medij koji ce izazivati po coveka
najpovoljnije procese u njemu. U protivnom, prepustamo se stihijnom fizickom,
hemijskom i fizioloskom delovanju medija. Mediocentrizam je, tako, projekat za 21.
vek. On neizostavno za sobom povlaci i bujanje svih ostalih ljudskih nauka, koje
svaka ponaosob moraju da se stave u funkciju spozavanja medija. Na matematici,
fizici i hemiji je da svojim formulama spoznaju dejstva medija i da mu podare
odredjene hemijske i fizicke velicine. Tako bi mogli da se stvaraju, kreiraju mediji
odredjene utvrdjene velicinske vrednosti, za koju bi se znalo da izaziva takav i takav
proces u ljudskom organizmu. Tako bi se i procesi u celokupnoj ljudskoj kulturi,
shvacenoj najsire, stavili pod kontrolu, usp[ostavjanjem i kontrolisanjem medijske
gravitacije. Jer, kako rece Mekluan, medij ima osobinu Midinog dodira, ne toliku u
smislu da sve pretvara u zlato, koliko u smislu da se svega dotice.
26. 9. 2009. godine
Komunikacijski refleks
Verbalna, kao i neverbalna komunikacija verovatno su u uskoj povezanosti sa
funkcionisanjem mozga. Posebno, cini se, kada je rec o neverbalnoj komunikaciji. Jos
je Moris pokazao kako primena takozvanog eha drzanja izaziva pojacano lucenje
odredjenih mozdanih enzima. No, isto tako, cini se, jeste dejstvo i verbalnog eha
drzanja, odnosno ponavljanje odredjenih reci sagovornika tokom cina komunikacije.
Rec je o svojevrsnom komunikacijskom refleksu. Priroda tog refleksa je
uslovljavajuca. No, ne samo psiholoski, vec i fizioloski. S tim u vezi, odgovarajuce
komunikacijsko ponasanje moglo bi da se primeni kao izvesna alternativna
medicinska terapija u lecenju bolesti i poremecaja. Na primer, mozda bi i lako moglo
da se pokaze, kako je neko ucestalo neverbalno ponasanje, neki pokret koji se
nesvesno primenjuje i ponavlja, u stvari uzrok prevelikog ili nedovoljnog lucenja
odredjenih mozdanih enzima (tipa serotonina ili dopamina), sto moze da ima i
psiholoskih posledica, uslovljavajuce prirode. Pokusaj stavljanja pod svesnu kontrolu
tako identifikovanih neverbalnih radnji moze da dovede do uspostavljanja normalnog
toka lucenja mozdanih enzima. Recju, otklanjanje neverbalnog ponasanja moze da
deluje kao zamena za sedative i farmakoloska sredstva.
Ratovi tipografske kulture
Zar nam nije cudno, da je era Gutenbergove stamparije i vruceg momenta
medija, dala odnos medju narodima kao onaj sto smo pripisivali plemenskim
kulturama?

39

Kako je moguce da je epoha oblikovana vrucim medijem u pravcu razuma,

racionalnosti, mogla da izazove takvo nepoverenje medju narodima, da jedino resenje
bude rat, kao sto takav nazor pripisujemo plemencima?
U nasem formiranom stereotipu o plemenskim kulturama, hladna plemena
jedna na drugo gledaju nepoverljivo i sporove resavaju ratom. Stereotip je, jer se
previdja da plemena isto tako mogu da zive u miru. Rat se vezuje za hladnocu govora.
Rec je o dve pojave. Jedna je ambivalentnost medijskih momenata, a druga
prenaglasavanje vruceg medija u stadijum hladnog. I u jednom i u drugom slucaju
oslabadja se hladnoca potrebna za rat, slicno kao u plemenskim kulturama.
Posrbljavanje engleskog jezika-vukovski engleski jezik
Wer r u from? Instead of where are you from? How r u? Instead of how are you?
Ovo su samo neki primeri sa inostranih sajtova za druzenje i caskanje primene
u engleskom jeziku vukovskog jezickog nacela Pisi kao sto govoris
Primera ima jos mnogo vise. Naravno, za sada dnevna stampa istrazuje samo
uticaj engleskog jezika na srpski, pogotovo preko Interneta. Medjutim, kako se vidi,
rec je o istovremenom, veoma zanimljivom procesu: u jeziku mladih Srba prisutno je
svojevrsno posrbljavanje reci iz engleskog jezika, prevashodno onih u vezi sa
koriscenjem novih medija komunikacije (tipa cekiram, odnosno proveravam
elektronsku postu); medjutim, kod mladih govornika engleskog jezika sirom planete,
odigrava se, verovatno i lingvisticki mnogo sustinskiji, fundamentalni proces: oni,
zbog neznanja srpskog ne upotrebljavaju, doduse, srpske reci, ali zato pocinju da u
pisanju poruka upotrebljavaju srpski pravopis i Vukovo nacelo Pisi kao sto govoris,
citaj kao sto je napisano, izbacivanjem iz engleskih reci visak slova-onih koja se
pisu, a ne izgovaraju, skracujucu reci i izraze posve u duhu nacela velikog srpskog
jezickog reformatora! Srpska jezicka imperija uzvraca udarac!
Medjutim, otkuda ovaj neosrpski lingvisticki trend u savremenoj Internet
upotrebi engleskog jezika?
Retko koji Srbin koji se bavi problemima jezika i komunikacije, ne bio bio
zatecen ovim trendom u engleskom jeziku! Takodje, retko koji jezikoznanac ne bi
ustvrdio da je taj trend u engleskom mnogo dublji, nego slican u srpskom! Srbi
prilagodjavaju engleske reci svojoj svakodnevnoj upotrebi, ali govornici engleskog
jezickog podrucja (i sire) ocigledno primenjuju Vukovo pravilo! Misteriozno, bez
ikakvog kontakta sa srpskim jezikom, a kamoli sa srpskim pravopisom! Zato je
pitanje otkuda takav jezicki trend provokativno.
Komunikolog bi rekao sledece: da govornici engleskog umesto where pisu
wer, primenjujuci nacelo Pisi kao sto govoris, nema niti jednog vidljivog niti
racionalnog razloga: srpski jezik nije globalan jezik kao engleski, pa da su sa te strane
mogli da crpe uticaj, a i da je tako, taj bi se uticaj, pre svega, iscrpljivao u primeni,
poenglesnjenju pojedinih srpskih reci izraza, kao sto je upravo slucaj sa engleskim
jezikom u srpskoj varijanti; ako Englezima sirom planete nije poznat srpski jezik kao
takav, jos manje su im poznata srpska jezicka, pravopisna nacela i gramatika, a oni,
opet, ne upotrebljavaju srpske reci, nego upravo srpski pravopis! Otuda je to za mene
misterija, koja nema racionalno objasnjenje, a opet je taj trend jasno uocljiv. Kako
racionalnog objsnjenja nema, preostaje samo ono iracionalno! Mogli bi da
pretpostavimo da je za engleski wer umesto where odgovorno svojevrsno
linvisticko kolektivno-nesvesno! Kako je jedan od Jungovih arhetipa kolektivnog
nesvesnog upravo arhetip Mandale, koji simbolizuje savrsenstvo, a kako srpski jezik i
Vukovo nacelo slove kao najsavrseniji jezik i nacelo, otuda srpski pravopis dobija

40

auru arhetipa savrsenstva-mandale i kolektivno-nesvesnim kanalima isplivava na

povrsinu Interneta i globalnog engleskog jezika koji se na Interentu i najvise koristi!
Ovog procesa nije bilo na nivou medija knjige ili televizije. Medjutim, proces je
uocljiv na mediju Interneta, jer se sam taj medij se posmatra kao svojevrsni arhetip,
kao svojevrsno savrsenstvo ljudske posredne komunikacije! Kako Internet dubi
ljudsku psihu do nivoa kolektivnog nesvesnog i arhetipova, nije ni cudo sto se upravo
preko Interneta preliva uticaj lingvistickog savrsenstva, lingvistickog uzora i arhetipa,
olicenog u srpskom jeziku i Vukovom nacelu! Tako, srpska jezicka imperija uzvraca
udarac engleskoj nevidljivim kanalima lingvistickog (i ne samo lingvistickog, vec i
celokupnog kulturnog!) kolektivnog nesvesnog.
Tacku specijalizuje medij komunikacije
Iako sam tacku razmatrao na osnovu primera etrurskih zlatnih plocica iz
knjige Vincansko pismo, pre tri godine, u tom prvom citanju, zaobisao sam deo koji
sam otkrio u drugom, nedavno: i profesor Radivoje Pesic identifikovao je postojanje
tacke kao veoma vazan trenutak u rekonstrukciji starih pisama, navevsi da tacka
postoji i u vincanskom pismu! Sama cinjenica da se dvojica autora, ipak nezavisno,
zainteresuju za isti problem, govori da je zaista i rec o odgovarajucoj postavci
problema, odnosno o tome da pojava zasluzuje da se razmatra kao naucni problem i
pojava.
Navescu moj prvi tekst o tacki, koji je nastao, zapravo, godinu dana posle
prvog razmisljanja o toj temi: Jedan zanimljiv indikator moze da ukaze na
postojanje u drevnim (i starim) civilizacijama i kulturama izvesnog oblika
stamparije-stampanja, a cije dalje prenaglasavanje moze da dovede i do
pojave elektriciteta, odnosno do nivoa elektricitetne ozlede mozga (ali, ako do
takvog prenaglasavanja ekskluzivnog medija dodje, onda takve kulture ne
poseduju samo taj, prenaglaseni ekskluzivni medij, vec i, odgovarajuci
prenaglasavnju, inkluzivni medij, u ovim slucajevima-elektricitet!). Rec je o
tacki. Tacka kod Etruraca ukazuje na stampanje u toj kulturi, jer tacka nije
mogla da bude specijalizovana, u toj meri individualizovana, da nije bilo
izrazitog individualistickog medija kakav je stamparija! Medjutim, polozaj tacke
u sacuvanim etrurskim tekstovima na zlatnim plocicama (zlato sam postavio
kao jos jedan indikator koji ukazuje na stampanje!), na sredini ili pri vrhu
recenicne linije, ne i na dnu, ukazuje na prenaglasavanje hladnijeg toplog
individualistickog medija, na pretvaranje hladnijeg ekskluziviteta u topliji (a
moguce i u inkluzivni medij!), a tako i na odgovarajuci, verovatno
prvobitni, oblik stampanja. Azbuka starih Maja sastavljena od tacki i linija
neodoljivo podseca na telegraf (dakle na mogucnost postojanja struje!), osim
sto tako ukazuje i na neki oblik stampanja u toj kulturi! (Leonid Zuvic:
Fingeranovo bdenje, 2007. godina).
Citat je iz teksta Fingeranovo bdenje, koji sam pisao jeseni 2007. godine.
Razmatranja o tacki je ono sto mi je ostalo od prvobitnih razmatranja iz 2006. godine,
kada sam prvi put citao Vincansko pismo. Argumentacija je sustinski ista, kao i tad,
tako i sad. Postojanje tacke, njeno izdvajanje kao posebnog postojanja, njena
specijalizacija, moglo je da se javi samo u okolini stamparije, kao intenzivne faze
fonetskog pisma-alfabeta. O tome govori tacka u stampanim tekstovima, a ona se
obicno nalazi na kraju recenice, na dnu recenicne linije. Sam alfabet, ta niza faza u
dejstvu vruceg medija pisma (od stamparije), nije mogla da specijalizuje tacku na
kraju recenice, vodoravno. Zato je na etrurskim zlatnim plocicama i nalazimo sto na

41

sredini recenice, sto na sredini reda. Medjutim, negde postoji prelaz od cistog
rukopisa prema nekom obliku stampanja, u samom postojanju, specijalizaciji tacke.
Smatram da cista rukopisna kultura nije raspolagala dovoljnom toplotom svog
pisanog medija da specijalizuje i tacku. Specijalizacija, fragmentacija i
individualizacija jesu deo intrinsicnih vrednosti vruceg medija fonetskog pisma i
stampe, s tim sto ja ta priroda izrazenija na nivou stamparije, koja je intenzivnija faza
vruceg medija komunikacije od alfabeta. Smatram da ni fonetsko pismo, samo po
sebi, iako fonetsko, za razliku od nefonetskih, nije bilo u stanju da samostalno
specijalizuje tacku. Odnosno, mozda je i moglo, ali da se tacka ne nadje na kraju
recenice, niti na dnu reda, nego na sredinama recenice i redova. Medjutim opravdana
je i pretpostavka, da kada jedna kultura vec osvoji fonetsko pismo, da se u daljem
njenom razvoju javlja i neki oblik stampanja. Tako, hipoteza je da je za etrursku
tacku, odgovorna i neka prvobitna stamparija-Raseni su poznavali neki oblik
stampanja! Slicno je i sa vincanskom kulturom. I tamo je otkrivena tacka, sto
potvrdjuje fonetski karakter vincanskog pisma, ali otvara i opravdanu raspravu o tome
da li je ta kultura poznavala i neki oblik stamparije.
26.7.2009. godine

,
( )
t ,
-- , .
, ,
, , , , ,
.
, .

, . ,
.

.
-,
,
.
?
.
-,
- . , ,
, , ()
. , , ,
,
, ,
. , ,
,

42

 , ,
.
,
, ,
, ,
,
.
,
.

-
, ,
,

, (

).
,
,
,
.
, -
,
.
2.7.2009.
Mediji, narodi i seobe
Vincanska civilizacija poznavala je neki oblik stampanja
Cilj mi je da ovim veoma kratkim tekstom samo nabacim teze i potpuno
zamutim svaki dosadasnji zakljucak i pristup proucavanju starih naroda, njihovih
kultura i kulturnih osobenosti.
Prvo, smatram da pismenost antickih i predantickih naroda nije bila privilegija
neke povlascene klase ili kaste, nekog religijskog reda kako se to obicno smatra.
Pismenost je bila masovna. Vincanska civilizacija, uveren sam, nije imala neki
religijski red, posvecen i upucen u tajnu slova, za razliku od vecine stanovnistva kome
je, navodno, ta tajna ostala nedostupna. Jesu li to vincanski svestenici pravili grncariju
i nju urezivali slova Vincanskog pisma? Ne, to je bio posao umetnika-zanatlija, sto
znaci da je jedan nizi, svetovni sloj poznavao pismo! Od koga su nove generacije
grncara ucile pismena? Od nekoga su to znanje morali da naslede, sto govori o
postojanju skola u Vincanskoj kulturi! Kada pismo stigne do nivoa alfabeta-linearnog,
pravolinijskog pisma, svaka ekskluzivna pozicija, u pogledu poznavanja tehnologija
pisanja i pisma-otpada! U manjoj ili vecoj meri, u okolini linearnog pisma, pismenost
prevazilazi granice jednog drustvenog stratuma, postaje u nekoj meri masovno,
43

odnosno njegova tajna postaje dostupna i obicnom, a ne samo posvecenom coveku.

Naravno, veoma je vazan i medij koji se koristi za pisanje. Toplija varijanta medija
(poput papira ili papirusa) vise doprinosi masovnoj pismenosti, nego hladnija
varijanta istog tog medija (papira-pergament, na primer). Primer su imperije
Zapadnog rimskog carstva i njegovih naslednika, koje su koristile pergament i
Istocnog rimskog carstva, Vizantije, koja je uz pergament koristila i papirus (a mozda
je poznavala i papir zbog kontakata sa Kinom), i otuda bila i mnogo vise
racionalisticka i narodnija od ekskluzivnog Rima. Na primer, ikonoboracki pokret u
Vizantiji, koji se protivio postojanju hladnih ikona, jeste posledica aptraktnosti koju
sa sobom nosi toplija varijanta medija papira (papirus), te otuda slicnost tog pokreta
sa Islamom, koji takodje ne poznaje ikone, a poznato je da zasnovan na koriscenju
toplog arapskog papira! Otuda sva apstraktnost i umetnosti i arhitekture, recimo
Bagdadskog kalifata, kao i Maora na tlu danasnje Spanije! Kulture koje su poznavale
topliju varijantu papira (papirus, pa i sam papir), bilo su mnogo vise racionalisticke od
onih kultura koje to nisu-razvijale su nauke, svetovne nazore nasuprot crkvenim, a i
sami religijski sistemi, pod uticajem toplije varijante medija, koja naglasava racio, tih
kultura bili su ponesto i racionalniji, manje misticni od onih koji su poznavali hladniju
varijantu inace toplog papira-na primer, pergament. Primer je misticizam
rimokatolicantva naspram nesto racionalnijeg pravoslavlja (papirus), i dosta
racionalnijeg islama (papir). Primer je i racionalizovanje, ponarodnjavanje
rimokatolicizma protestantizmom, nastalog pod dejstvom vruce Gutenbergove
stamparije.
Vincanska civilizacija bila je racionalna, narodska, demokratska i nije mogla
da specijalizuje neki poseban vladarski ili ratnicki stalez, odvojen od naroda, jer to
nije dozvoljavao alfabet! Da specijalizuje ratnicki, vladarski ili svestenicki stalez
moze samo hladnija varijanta toplijeg medija, kao sto je pergament! Vincanske
figurine upucuju na zakljucak da je Vincanska civilizacija koristila medij topliji od
pergamenta, jer takva sicusnost u likovnom predstavljanju moze da bude
specijalizacija samo od toplije varijante medija komunikacije! Slicna je bila i
Slovenska civilizacija, te mi na osnovu Velesove knjige zakljucujemo da je poznavala
neki oblik neposredne demokratije, a tu nema posebnih vladarskih ili ratnickih
staleza! Vincanska i Slovenska civilizacija bile su homogene civilizacije (Mekluan je
ustanovio homogenizujuce dejstvo vruceg medija komunikacije), upravo zbog
poznavanja linearnog pisma. Poput kulture Maja i one su bile pretezno mirnodopske
kulture, ratujuci samo kada je bila u pitanju odbrana teritorije i ognjista, vodeci
iskljucivo odbrambene ratove (sto je kulturna crta kojom se dice i Srbi, a verovatno
od nasledja Starih Slovena!). One su u pravom smislu reci bile kulture, vodeci brigu o
razvijanju i unapredjivanje sopstvenog zivota, kulture i umetnosti, a manje o drzavi i
politici (Sloveni su nesto vise o tome vodili racuna od Vincanaca). Linerana,
homogena kultura ima osnova za linerano, pravolinijsko kretanje, ali nema toliko
potrebe za masovne seobe. Njihovo kretanje moze da bude stvar vise individualnih
poduhvata (slicno kao italijansko-papirni Marko Polo), a manje sveopste narodnih.
Alfabetska homogena kultura gradi pravolinijske puteve i komunikacije, ali za
pragmaticne interese-ne bi li imala mrezu puteva za sopstvene potrebe i, verovatno, za
potrebe trgovine. Vicanska civilizacija bila je veoma dinamicna kultura, a tako i u
pogledu kretanja i putovanja-mozemo smatrati da je kretanje Vincanaca bilo veoma
zivo u okviru granice sopstvene kulture, ali i prema drugim podnebljima. Seobe su
mogle da budu vise individulanog karaktera, u smislu promene mesta prebivalista I
bile su vise narodne (cak i u savremenom smislu slobodnog protoka robe, ljudi,
kapitala i ideja), a manje rezervisane za neke posebne ratnicke ili vladarske staleze,

44

kojih najverovatnije nije ni bilo! Jedan arheoloski detalj, nalaz Vincanske kulture,
upucuje nas na jednu opravdanu hipotezu, koja samo laicima moze da zvuci
neverovatno i fantasticno! To je dokazana spratnost vincanskih kuca! Ostri, linerani,
vodoravni, horizontalni, pravolinijski, geometrijsko pravilni sprat, moze da
specijalizuje, individualizuje, fragmentise, izdvoji kao zasebno postojanje samo-vruca
stamparija! Ne cak i samo linearno, alfabetsko pismo! Za sprat je neophodnastamparija! Da bi imala kuce sa zidovima kulturi je dovoljno poznavanje tehnologije
pisma. Da bi imala kucu na sprat, kultura mora da poznaje i neki oblik stampe, tiska!
Vincanska civilizacija, ne samo da je poznavala linerano pismo, nego je poznavala i
neki oblik, najverovatnije prvobitni, stamparije! Racionalna dvospratna kuca moze da
bude rezultat samo poznavanje i tehnologije stampe! A kultura koja poznaje stampu je
narodna i demokratska, ona ne poznaje staleze (ili tezi da ih ukine kao Francuska
revolucija!), ona je homogena i okrenuta kulturnom i privrednom stvaranju!
Vincanska kultura u neolitu bila je kao sadasnja Evropska unija u malom, i s pravom
je nazvana Prva Evropa!
Drugo, smatram da poznavanje bilo kog oblika pisma, implicira poznavanje i
njemu odgovarajuceg nivoa tehnologije stampanja! Slicno kao sto nema cistih oralnih
kultura koje ne bi poznavale nekakav oblik izrazavanja pisma, tako nema ni cistih
rukopisnih ili hirografskih kultura koje ne bi poznavale neki oblik stampe! Na nivou
alfabetskog, fonetskog ili linearnog pisma, postojanje stamparije, bar ksilografije cini
mi se nesumnjivim!
Trece, slicna medijska okolina kreira i slicne kulturne karakteristike, te nije
potreban fizicki kontakt nosilaca kulture da bi se neka slicna kulturna crta i detalj
nasli u geografski udaljenim podrucjima! Ako su geografski udaljene kulture koristile,
razvile slicne medije i njihove kulture bice slicne, te se slicnost kultura ne mora
objasnjavati i fizickim kontaktom naroda, a pogotovu ne seobama!
17.7.2009. godine
Komunikacijski procesi
Meni se cini da Sapir govori o primarnim procesima komuniciranja, a ne o
tehnikama. Primarni procesi komunikacije ne mogu da se odvoje od tzv. sekundarnih
procesa. Ako se navodi, recimo, suvozemni ili vodeni saobracaj kao primarna
tehnika komuniciranja, odnosno, implicite podrazumeva proces razmene
informacija govorom, preko suvozemnih i vodenih kontakata medju narodima,
takodje se time implicira, dakle, da narodi plove i trguju, ili i ratuju, a nemaju bar
razvijenu tehnologiju pisma, nego primarno sire neke ideje samo govorom. Tako
ispada pri razdvajanju primarnih i sekundarnih procesa komuniciranja. Medjutim, ne
bi mogli da navedemo nijedan primer takve primarne komunikacije u istoriji
civilizacije, koji podrazumeva sirenje ideja plovidbom, trgovinom i ratovima, a da
nosioci tih primarnih procesa, dakle pojedini narodi i kulture, nisu poznavali bar
tehnologiju, onu sekundarnu, pisma. Ne mozemo da kazemo za Fenicane, poznate
morske trgovce, da nisu poznavali pismo i to ono fonetsko koje su preneli Grcima. Ne
mozemo to ni da kazemo ni za Vincansku civilizaciju koja je prva u istoriji
proizvodila i trgovala bakrom, jer je ta civilizacija poznavala Vincansko pismo,
takodje fonetskog karaktera. Ni isto da tvrdimo za migracije naroda, kao na primer
Indoevropljana, jer su i oni pre migracija poznavali pismo, kao ono na kojem su
napisane Rg-Vede. Aleksandar Makedonski nije pronosio helenske ideje sve do Indije
samo ratnim pohodom, a da se istovremeno te ideje nisu sirile sekundarnim
procesima-zar nije poznato da je Makedonski cak i u vojnim pohodima spavao sa
svicima papirusa pod glavom. Po cemu, onda, tzv. sekundarni procesi komuniciranja

45

ne bi bili primarni? Drugo je ako hocemo da istrazujemo samu ljudsku komunikaciju i

onda da kazemo, pretpostavimo da je primarna, osnovna komunikacija ona koja se
odvija govorom, odnosno neposredna interpersonalna komunikacija, a sekundarna ona
koja se sluzi posrednicima, medijima, bilo za interpersonalno ili grupno i masovno
komuniciranje. To se, dakle, takav nauk krije iza podele na primarne i sekundarne
procese komuniciranja. Zar nije tako, zar ovako navedene primarne tehnike
komunikacije ne impliciraju da je, zapravo rec o govoru?
Pokusaji da se preplice mediocentricna teorija komuniciranja i tzv. sistemska
nisu dobri, sa stanovista naucnog poznavanja te dve teorije, ili pristupa. Zakljucci, u
suprotnom ispadaju smesni i govore o nepoznavanju osnovnih postavki, narocito
mediocentrizma.
Mediocentrista, kad govori o prostornom mediju (kakav je pismo, odnosno
papir), kao jedinu i pravu njegovu prirodu navodi da on u coveku aktivira politicku
zivotinju. Nikako da je politicki pristrasan u danasnjem poimanju odnosa u javnoj
sferi. Na drugoj strani, vremenski medij i na takvom mediju utemeljene kulture u
coveku vise aktiviraju homo religiosusa, odnosno proizvode duhovne, a ne
svetovne, monopole znanja.
LZ
Midin dodir medija
Mediocentricni projekat tek treba da utvrdi pod kojim uslovima postaje zlato
ono cega se medij dotakne. Ne znamo da li sve na sta medij deluje postaje zlato,
slicno Midinom dodiru koji je sve u zlato pretvarao, ali znamo da medij deluje na-sve.
Namece se zakljucak da je medij komunikacije, kao spoljna forma, izabran
od strane ljudskog organizma da reprezentuje, u tom spoljnjem svetu, sam ljudski
genom. Medij je izabran upravo zbog njegove prirode da interreaguje sa pojedinim
ljudskim culima, organima i funkcijama. Iza te interakcije krije se na medij preslikan
gen. Tako, otkrivajuci pravila i zakone, odnosno prirodu medija komunikacije,
otkrivamo i sam nas gen, njegovu prirodu i funkcionisanje. Na osnovu utvrdjena dva
momenta medija-vruceg i hladnog, mozemo da pretpostavimo da se i funkcionisanje
ljudskog genoma odvija u slicnim ciklusima, vrucem i hladnom. Naravno, onda bi
mogli da kazemo, da ako je sam ljudski genom takav, onda je covek navijen na
klik-klak periode vruceg i hladnog, prirodno, bez obzira na medij, cime bi se
osnovne postavke mediocentricne teorije, da je medij produzetak coveka i dovele u
pitanje. Medjutim, priroda je odabrala da na medij komunikacije preslika prirodu
ljudskog gena i da je odatle opet salje u pravcu organizma, pa i samog gena! Od gena
ka organizmu i ka mediju, ali od medija ka organizmu i ka genu! Na medij preslikana
priroda genoma menja i sam gen u povratnom dejstvu medija na organizam, kao sto
menja i sam organizam. Vruce-hladna priroda genoma je relativno stabilna i
univerzalna, ali ta priroda, preslikana na medij komunikacije, postaje nestabilna i
podlozna promenama, u odnosu na nacin na koji pojedinac, kultura ili civilizacija
upotrebljava medij. Ako na mikseti medija pojacamo kanal samog medija, a
smanjimo kanal govora, dolazi do prenaglasavanja medija naustrb govora i do slabije
specijalizacije sto samog ljudskog genoma, koji trpi povratnu promenu od objekta
svoje preslikane prirode, sto i celokupnog ljudskog organizma, psihe, drustvenih i
kulturnih izvedenica. Medij kao Midin dodir dotice sve, ali ne pretvara sve i u zlato!
Ako potenciometre dominantnog medija komunikacije dovedemo u ravnotezu, balans
sa potenciomentrima govora, tek tada se omogucuje jaca specijalizacija ljudskih i
kulturnih karakteristika, tek tada mozemo da kazemo da medij svojim dejstvom sve

46

cega se dotaktne pretvara u zlato! Tada ce nasa pesma, koju snimamo u studiju
civilizacije, uz dodatak multidisciplinarnih instrumenata i efekata, imati odlicnu,
savremenu i savrsenu produkciju!
17.7.2009. godine
Kvantna komunikacija
Tvrdnja profesora Djure Koruge sa Masinskog fakulteta u Beogradu, da je
primarna komunikacija kvantna komunikacija, kvantnog karaktera koja se zasniva na
magnetnom polju izmedju mreze neurona i mreze astrocita preko centriola (kao
posrednika) i da je takavog karaktera bila komunikacija prvih ljudskih kultura, poput
Lepenskog Vira ili Vince, jeste, za mene, dokaz moje nezavisne hipoteze da je
lepenski medij komunikacije bio, za civilizaciju koja ga je upotrebljavala, kvaliteta
onoga sto je Internet (odnosno kvantni racunar u pripremi) za savremenu civilizaciju.
Pismo se zaista sa ove tacke cini, kao sto je napomenuo profesor Koruga, kao put na
dole u razvoju komunikacijskih mogucnosti, jer je pismo, kako iz tog stava proizlazi,
dovelo do stvaranja i mehanickog (a ne samo kvantnog) kanala komunikacije u
ljudskom mozgu (preko pretvaranja zvucnih, mehanickih talasa u puzu uha u
elektromagnetne). Medjutim, ja se zalazem sa sledecu liniju evolucije ljudske
komunikacije: hladni medij govora isprovocirao je, prvo, kvantni kanal komunikacije,
a potom je vruci medij pisma specijalizovao mehanicki. Odnosno, smatram da ni
razvoj ljudskih komunikacijskih mogucnosti najverovatnije i nije tekao pravolinijski,
vec da je bio istovremeno i simultan, istovremen (kruzni), i da je bio samo odraz
univerzalne prirode medija, koja se zasniva na medjusobnom smenjivanju i
zajednickom postojanju vruceg i hladnog momenta. Razvoj ljudske komunikacije nije
tekao pravolinijski i evolutivno-od govora ka pismu. Jer, profesor Radivoje Pesic je
pretpostavio da je covek bioloski, ne samo jezican, govoran, nego i pismen. U
ljudskom genu kodirana je informacija i za govorni dar, ali i za pismenost. Otuda gen
nosi informaciju i za kvantni i za mehanicki komunikacioni kanal. Medjutim, mi
mozemo da pretpostavimo da ljudski organizam nesto pre dekodira informaciju za
govor, a neznatno kasnije za pismo. Ovakav razvoj na nivou pojednicne ljudske
jedinke, moze da nam da, donekle za pravo, da je tako i sa razvojem komunikacije
kroz istoriju civilizacija. Pismo dolazi neznatno kasnije posle izrazene sposobnosti
govora, ili gotovo istovremeno. Kvalitetu dekodiranja govorne informacije pridruzuje
se i izrazavanje pismene genske informacije, proporcionalno dosegnutom kvalitetu
govora. Prakticno, pismo je uvek pratilac govora. Ciste oralne kulture nikada nisu
postojale. Na osnovu arheoloskih komunikacionih nalaza kultura Lepenskog Vira i
Vincanske kulture, na osnovu zabelezenog stepena pismenosti u tim civilizacijama
(znaci oko zrtvenika u Lepenskom Viru i natpisi na keramickim posudama u Vinci),
mi mozemo da naslutimo kako su te kulture, odnosno ljudi u tim civilizacijama i
verbalno komunicirali, kakav im je bio govorni (ne samo pismeni) jezik, kako je
zvucalo njihovo govorenje. Srazmerno tome da Lepenci nisu poznavali alfabetsko
pismo, gde svaka fonema ima svoju grafemu, mi mozemo da pretpostavimo da oni
nisu imali ni klasican jezik razdvojen na pojedinacne foneme, u onom obliku u
kakvom nam je danas poznat! Da su imali tako razvijen jezik, imali bi i alfabetsko
pismo! Otuda i stoji tvrdnja da je rec o osobenoj nesvesnoj verbalnoj komunikaciji, ili
kvantnoj komunikaciji! Komunikacija Lepenaca vise odgovara definiciji informacije
matematicke teorije informacije, nego socijalno-antropoloske! Matematicka teorija
smatra da je informacija svaki signal ili nadrazaj koji izaziva automatsku,
programiranu reakciju. Socijalno-antropoloska teorija kaze da je informacija

47

novosteceno saznanje ili iskustvo koje se komunicira jezickim ili nejezickim

medijumom. Lepenci su vise komunicirali u skladu sa matematickom teorijom
informacije. Oni su komunicirali binarno, digitalno, logaritamski, ili kvantno! Kao
racunari! Oni mozda nisu imali kompjuter u danasnjem znacenju, ali je njihov sistem
komunikacije bio digitalan, posve racunarski iz 20. i 21. veka! Otuda i njihov
mehanicki odraz organskog (hladno kvantnog), odnosno njihovi embrionalno pismeni
znaci oko zrtvenika, nisu, ma kako nama to izgledalo, manje savrsena pismena,
odnosno komunikacijska forma od klasicnog alfabeta! Znaci oko zrtvenika vise su
kompjuterski program, nego pismo! Rec je o svojevrsnom paleolitskom kompjuteru,
slicno kao sto se za Stonhendz tvrdi da je neolitski kompjuter! Kod njih je organsko u
isto vreme bilo i mehanicko i obrnuto. Vise nego sto je to kod tehnologija alfabeta i
stampe, koje su, u izvesnoj meri, uspele da daju primat mehanickom nad organskim,
vrucem momentu medija nad hladnim. Lepenski medij, kako opet proizlazi, bio je ono
sto ja nazivam univerzalni medij (ili stamparija), bio je racionalno-iracionalan.
10.7.2009. godine
Lepenski medij
Lepenski medij bio je ono sto ja nazivam univerzalan medij, racionalnoiracionalan medij. On je bio istovremeno i hipervruc medij i hiperhladan medij-slican
danasnjem Internetu (ili onome sto ce da donese kvantni racunar), zasnovan na
pescanom kamenu. To je kljuc za razumevanje i tumacanje ocuvanog lepenskog
pisma na arheoloskim nalazima. Znaci oko zrtvenika bili su supervruci i superhladni u
isto vreme. Svojom supervrucom stranom oni su predstavljali jako definisanu
(superhot) informaciju, koja verovatno da prevazilazi definisanost pisanog ili
stampanog izraza, ali takvu definisanost istovremeno i ukljucuje. Dakle, ti znaci su
ukljucivali i simbolnu definisanost, izrazavanje, predstavljanje govornog jezika, ali su
je istovremeno i nadilazili, postajuci jedan nadkod, predstavljajuci simbole, znakove,
nekog mnogo egzaktnijeg, preciznijeg koda, nego sto je to samo jezik. Moguce je da
su znaci oko zrtvenika bili nosioci znacenja onoga sto bi danas nazvali vestackim
jezicima, a cime opisujemo, uglavnom, visoko definisan jezik kompjuterskih
komandi-odnosno programa, algoritama, odnosno i same matematike. I sa svoje
hipervruce strane, lepenski znaci su bili univerzalni-oni su predstavljali sve vrste
definisanih i superdefinisanih pisama i jezika, bili su u isto vreme i jezicki i
matematicki, algoritamski izrazi. U stvari, to okupljanje pod jedno okrilje razlicitih
formi jezika, od prirodnih do vestackih, zapravo je posledica istovremenog dejstva
hiperhladnog momenta medija u lepenskom mediju (hladno trazi popunu, hiperhladno
trazi hiperpopunu, te zbog toga, od te istovremeno hiperhladne strane, svaki niz
hipervrucih lepenskih znakova, u sebe ukljucuje i sve vrste kodova, koji ga svojim
mnostvom popunjuju). Rekli bi da postoji polivalentnost lepenskog izraza-niz
znakova je istovremeno i pismo jezika, ali i pismo i umetnickih jezika ( na primer
sigurno da je njime izrazen i muzicki kod, jezik, notni sistem, odnosno tonovi i
lestvice, melodije i harmonije; verovatno i slikarski i vajarski kod-otud poseban stil
lepenskih skulptura), kao i pismo visoko definisanih, masinskih jezika-odnosno
matematickih, geometrijskih, cak i kompjuterskih, digitalnih, binarnih-kvantnih
izraza. Tri lepenska znaka jesu nadkod, kod koji ukljucuje u sebe mnostvo
podkodova, pojedinacnih kodova.
11.7.2009. godine

48

Pogled i na istoriju oblikuje priroda medija

Zar nam nije cudno i ukazujuce da poslednjih godina pred nama izranja jedan
pogled na istoriju, koji u mnogome odudara od onog istorijskog pogleda kome smo
uceni u nasem skolovanju? Za mediocentristu to ne bi trebalo da bude zacudjujuce.
Rec je o prirodnom procesu promene prirode dominantnog medija komunikacije jedne
epohe, koji za sobom povlaci i tumbanje, okretanje naglavacke, samog ljudskog
emocionalnog, perceptivnog i kognitivnog procesa, sto opet, za sobom povlaci i
otkrivanje sasvim novih i drugacijih cinjenica o svekolikim procesima u istoriji,
drustvu, kulturi, ali i u funkcionisanju ljudskog organizma (medicina) i same prirode i
prirodnih pojava, zakona i sila. Civilizacija svlaci tipografsku kozu i navlaci
neotribalnu. Sa nove kote izranja i sasvim novi i drugaciji pogled. Linearni pogled
na svet i istoriju smenjuje, dopunjuje kruzni. Gutenbergova galaksija negovala je
osoben istorijski pogled, koji je proizlazio iz njene linearne, pravolinijske prirode.
Stamparija je oblikovala ljudsku misao i spoznaju u skladu sa svojom objektivnom
prirodom. Istorija ljudskog roda, kakva se nazirala iz Gutenberga, bila je linearna,
pravolinijska, specijalizujuca, fragmentisana, individualisuca. Tako smo i mi,
svojevrsnog skucenog pogleda, kao konj koji ima pokrivace za oci i gleda samo
pravo, specijalizovali i individualizovali bioloske i kulturne jedinice u vremenu, koje
smo oznacili kao posebne narode. Na pamet i nije moglo da nam padne ideja o nekoj
zajednickoj, kolektivisucoj osnovi za sve te brojne istorijske narode koje smo
identifikovali. Za to nije bilo medijske osnove. Mi smo jedino mogli da smatramo da
se i istorija, u svom kvalitetu, odigravala linearno, od tacke do tacke, hronoloski,
specijalizujuci na svakom pojedinacnom odredistu odredjeni narod, kulturu ili
civilizaciju. Primer moze da bude istorija Balkana i Podunavlja. Mi smo prepoznavali,
od tacke do tacke, kao posebne narode, Pelazge, Tracane, Dacane, Ilire, Rasene,
Slovene itd. To je bila nasa stamparijska, linearna traka. Vruc medij nije nam
dozvoljavao drugaciju kogniciju istorijskih procesa. Odnosno, generalizujuce i opste,
to nam ne dozvoljava vruci moment medija. Kada je na scenu stupila, uporedo sa
jednoculnom stamparijom i viseculna, sinesteticna televizija, a pogotovu sa pojavom
hipersinesteticnog Interneta, u vruci pogled na istoriju umesao nam se i hladni, od
hladnog momenta koji su nam doneli novi mediji komunikacije. Jednoculnu istoriju
smenjujemo, dopunjujemo sinesteticnom istorijom. Evolucionisticka antropologija je
bila jednoculni pogled na coveka i kulturu. Sada istoriju miksujemo. Otkrivamo
novu, sinhronijsku istoriju...
Mediocentricni trikovi
Zid je produzetak cula vida, utvrdio je Mekluan. Zato ce se zid javiti samo u
kulturama i civilizacijama koje su poznavale tehnologiju pisma, kao ekstenziju cula
vida. Stare civilizacije ostavile su nam dokaze te tvrdnje. Kina, sa papirom i
ksilografijom, od 2. veka nove ere nadalje, ostavila je Kineski zid; papirusna Grcka
dolucki zid u Atini; Vavilonski i Sumerski gradovi, donedavno smatrani kao kolevka
pismenosti sa klinastim pismom i glinenim plocicama, gradske bedeme i zidine itd.
Na proputavanju istorijom civilizacije uvek cemo naici na zidine u kulturama koje su
poznavale neki oblik pisma. Zato je postojanje zida pouzdan indikator postojanja
pisma. Ukoliko arheolozi na iskopinama naidju na zidine ili bedeme grada, ili neki
drugi oblik zida, sa velikom sigurnoscu mogu da pretpostave da je data kultura
poznavala i pismo. Ukoliko zida nema, najverovatnije da nema ni klasicnog pisma.

49

Medjutim, ukoliko u nekoj civilizaciji, na osnovu areholoskih nalaza, mozemo da

naidjemo na neki oblik medija, a zidina nema, to moze da znaci i da je ta civilizacija,
uspotavljenim odnosom izmedju medija i govora, medijskom okolinom, i prevazisla
nivo alfabeta, uspostavljajuci forme spoljne, vidljive kulture, kao sto je arhitektura, u
resenjima koja i nadilaze puko alfabetske ili stamparijske forme. Primer moze da bude
Lepenski Vir. Zid tamo nije pronadjen, sto nam govori da Lepenci nisu poznavali
klasicnu tehnologiju pisma. Medjutim, uoceni znaci oko zrtvenika, koji su mogu
tumaciti kao protopismo ili embrionalno pismo, jesu oblik lepenskog medija
komunikacije. Odnos koji su Lepenci uspostavili izmedju takvog medija i govora,
najverovatnije da im je bio osnova i za skoro savrsenu geometriju i arhitekturu
njihovih kuca, koje mozda nisu imale klasicne zidove, ali upravo takvim resenjem su
postigle mozde i neke posve savremene forme arhitekture, koje takodje ne poznaju
klasican zid, vec svojvrsne kupole za stanovanje! Lepenci kao da su imali kosmicku
arhitekturu kuca iz 21. veka! To samo govori da je njihov medij komunikacije u rangu
danasnjeg Interneta. Ono sto je za savremenog coveka Internet, a ne pismo ili
stamparija, ili cak i televizija, bio je za Lepence njihov kameni medij komunikacije.
Lepenska kultura kao da je preskocila analogne praistorijske varijante klasicnog
pisanog ili stampanog medija, cak i elektronskog i odmah kreirala okolinu kosmickog
ili svetlosnog medija, baziranog na kamenu! Zato je preskocila i zid i osmislila formu
arhitekture koja i danas nekima moze da izgleda futuristicki! Poredjenja radi- mi
danas na Internetu imamo samo ostatke stamparske tehnologije. Internet sadrzi
karakteristike civilizacije pisma i stamparije, ali je Internet novi medij, koji u sebe
samo ukljucuje stare, koji su prusutni ne celom svojom snagom, nego samo
preostalim delom snage i prirode. Kod lepenskog medija je slicna situacija, samo sto,
na osnovu nasih dosadasnjih saznanja, Lepenci nisu proziveli doba pisma i stamparije,
pa da u mediju ostave njihove delove, vec je njihov medij od samog pocetka kreiran
kao novi medij iznad pisma, te je i tehnologija pisma sacuvana i prisutna u njemu
takodje smanjene snage, sto nama ostavlja utisak da je rec o zametku pisma,
smatrajuci pritom da je i celokupan lepenski medij na nizem stupnju medijskog
razvitka od pisma. Ali stvari stoje obrnuto. Interent i lepenski medij su dve identicne
medijske situacije, kreirane iz razlicitih smerova!
5.7.2009. godine

Zagonetka Lepenskog Vira

Covek je bioloski pismen.- profesor Radivoje Pesic
Cisto oralno tribalno drustvo, kao sto sam nagovestio u jednom od svojih
tekstova, tesko da je ikada postojalo. Kao argument sam uzeo nesposobnost medija
govora da specijalizuje, individualizuje drugog s kojim bi se stupilo u bilo kakav
odnos, jer priroda govora nije specijalizacija, nego univerzalizacija. Da specijalizuje,
individualizuje drugog moze samo medij pisma. Otuda, cisto usmeno drustvo,
zasnovano samo na govoru, nije ni moglo da postoji! Kako to i profesor Radivoje
Pesic kaze u znamenitoj knjizi Vincansko pismo: Covek je bioloski pismen.! Sto
ce reci da je od svog postanka covek izrazavao, kroz razne oblike pisma ili grafizama,
tu, pismenu stranu svog gena. Tako i sa te strane, drustvo koje bi se zasnovalo samo
na govoru, bez poznavanja pisma, nije moglo da postoji u istoriji ljudske civilizacije.
Pismo je sazdano u ljudskoj genetici, u njegovoj biologiji. Ko opisuje cisto oralno
pleme, koje ne postoji, u stvari opisuje delovanje medija govora, opisuje dejstvo
hladne strane medija komunikacije.
50

Na primeru civilizacije Lepenskog Vira, nastale na tlu danasnje Srbije pored

reke Dunav, negde oko sedmog do sestog milenijuma pre nove ere, vidimo
opravdanost Pesiceve konstatacije, kao i mojih nezavisnih uvida. Ta dunavska kultura
nije izgradjivala samo skulpture-monumentalne kamene oblutke, niti samo svoje
geometrijsko proracunate naseobine i stanista. Pored svakog zrtvenika u svojoj
naseobini ona je ostavljala i po tri znaka na okolnom kamenju, sa obe strane i sa
jednim spajajucim znakom, tako da je znakova bilo ukupno sedam kraj svakog
zrtvenika, a negde i vise. Profesor Radivoje Pesic prepoznao je tri znaka, cije se
varijacije dobijaju promenom mesta posmatranja i promenom ugla padanja svetlosti
na njih. Spajanjem, razdvajenjem i komponovanjem tih znakova Profesor Pesic je
dosao do sistema od 48 znakova, kombinacija osnovna tri znaka, koji, vise ili manje
mogu da se nadju i u brojnim potonjim pismima drevnih civilizacija. Uostalom i u
Vincanskom pismu, najstarijem svetskom pismu po nastanku, sto je upravo bilo i
veliko otkrice profesora Pesica.
Kakvu nam je tajnu ostavio svetlosni medij Lepenskog Vira? Cemu je sluzilo
to rudimentarno, embrionalno, kako kaze profesor Pesic, pismo Lepenaca? Za
kakvu vrstu komunikacije? Pesic kaze da je i medij Lepenaca izrazavao karakter
celokupne njihove civilizacije, koja je bila okrenuta spoju racionalnog i iracionalnog,
koja je, kako je smatrao, bila upucena na komunikaciju i vezu sa kosmosom, sa
onostranim, jer je takva bila u pogledu i bilo koje svoje druge karakteristike. No,
ocigledno na ovom primeru mi mozemo da primenimo pravilni mediocentricni metod
i da kazemo da je kultura Lepenskog Vira bila zasnovana na harmoniji realnog sa
onostranim, dakle na balansu racionalnog sa iracionalnim, upravo stoga sto joj je
medij komunikacije bio univerzalan, racionalno-iracionalan. On to jeste i bio. Igrom
svetlosti senke koja je padala na kamenove sa urezanim znacima, dobijao se drugaciji
oblik tih znakova, cime se, verovatno, menjala i njihova sadrzina, njihovo znacenje,
kako je istakao profesor Pesic. Nesumnjivo je da su ti znaci, u svojim razlicitim
oblicima ili kombinacijama, za Lepence imali i tacno odredjeno, fragmentirano
znacenje. To je od vruce strane njihovog univerzalnog medija. Opet, te specijalne
poruke, kojih je moglo biti najmanje 48, najverovatnije su sadrzavale neka
univerzalna znacenja, koja su se najverovatnije ticala osnovne filozofije, shvatanja
zivota Lepenaca, njihove magije i religije (ukoliko su ih imali), njihove kosmologije i
kosmogonije. Na kraju, njihov medij je mogao da bude i prava svetlosna, ili kosmicka
stamparija! S tim sto oni nisu imali potrebe, da kao kod prave stamparije, slazu slova,
odnosno njihova tri znaka i stampaju ih na papiru, tako praveci knjigu koja ce posle
da se cita. To je bio posao padanja svetlosti pod raznim uglovima i menjanja mesta
pozicije posmatranja kamenja sa znakovima. To je bila svojevrsna onlajn stamparija
ili knjiga, medij kao otvorena knjiga, friska, sveza knjiga ispod saca, koja se cita u
samom trenutku njenog stampanja, odnosno u trenutku kada svetlost menja svoj
ugao padanja ili kada posmatrac promeni poziciju posmatranja. Tada na kamenju oko
zrtvenika svetlost odstampa novu kombinaciju osnovna tri znaka, a tako se pojavi i
nova poruka za citaoca! Kakvo se znacenje poruka sa svetlosne stamparije ostvarivalo
u svesti Lepenca, to, verovatno, samo su oni znali. Mi mozemo da preptostavljamo da
je bilo rec o nekim univerzalnim pravilima, zakonima, o citanju sadrzaja samog
kosmosa, prirode, prirodnih i kosmickih zakona. Kosmicki lepenski medij samo je i
mogao da emituje poruke kosmickog, onostranog sadrzaja. Medjutim, racionalnom
svojom stranom, on je mogao da emituje i posve prakticne i pragmaticne poruke
Lepencima, od znacaja za njihov svakodnevni zivot, u onom delu koji je lisen slepom
pokoravanju onostranom, iracionalnom, kosmickom, odnosno pokoravanju samo
hladnoj strani njihovog univerzalnog medija.

51

Najzad, ne bi mnogo kostao ni eksperiment zivljenja u jednoj od naseobina

Lepenskog Vira. U originalnom ambijentu u svest posmatraca polako bi se urezivalo i
znacenje poruka sa online kosmicke kamene i svetlosne lepenske knjige Mozda
se ne bi iznenadili kada bismo zakljucili da je lepenski medij bio posve slican
danasnjem Internetu, kao i da je takva igra svetlosti sa znacima dala i prvu fotografiju
ili i prvi bioskop u istoriji ljudske civilizacije
19.6.2009. godine

Zagonetka Lepenskog Vira 2

Verovatno da od tipa ulica, komunikacija u nekom naselju, gradu, naseobini
itd., isto kao i od arhitekture, stila gradnje, nema zgodnijih primera za ilustraciju
dejstva medija komunikacije.
Bi sam sklon da smatram da je pozanavanje trougla, na primer, dokaz sklada
papira (papirusa) sa govorom, mada sam posvecenost neke zajednice samo
pravouglom trouglu (kao sto je slucaj sa zajednicom Pitagorejaca), pripisivao
prenaglasavanju medija naustrb govora, kao sto sam tome pripisivao i pravougaonik,
dok bi kvadrat opet bio svojevrstan dokaz sklada medija i govora. Krug sam, pak,
nazivao nultom stamparijom, odnosno medijskom okolinom ne govor, dakle
tolikog stepena prenaglasavanja medija naustrb govora da je govor, kako sam to
nazivao, zavrsavao u visetrukoj svojoj hladnijoj specijalizaciji, ili je i skoro iscezavao
iz upotrebe (hladna specijalizacija govora-na primer, razgovori sa zivotinjama,
svetacko, kao Prohor Pcinjski, komuniciranje sa biljkama, pticama itd., neki
individualni oblici religijske komunikacije, kao i intrapersonalne komunikacije,
razliciti oblici lelekanja, ispustanja krikova, sto moze da se dokumentuje u
sakupljenoj folklornoj gradji pojedinih naroda i kultura itd.; naspram toplije
specijalizacije govora, pod kojom sam smatrao najvise usko familijarne, iskrene, tople
razgovore, o intimnim temama, na primer razgovore izmedju supruznika, sa decom
itd.: na primer i glumacki govor, na pozornici, iako je govor, ipak spada u hladnije
specijalizovan govor, jer je rec o svojevrsnoj imitaciji komunikacione situacije;
smatrao sam da je sklad sa govorom veoma vazan za jacu specijalizaciju bica, bilo
bioloskog, bilo drustvenog, u svim segmentima, a upravo toplija specijalizacija
govora doprinosi da i ljudske i drustveno-kulturne karakteristike budu bolje,
neizopacene, dakle jace, a ne slabije specijalizovane; slabijoj, pak specijalizaciji,
doprinosi praksa hladnije specijzalizacije govora itd.). Elipsu sam, pak, smatrao
savrsenim geometrijskim oblikom, koji je skolski primer sklada medija i govora, a
to sam zakljucio na osnovu elipsastog oblika planete Zemlje, jer, upravo se na njoj,
elipsastoj i razvio zivot, dok se na drugim, vise pravilnijim kruznim, to nije dogodilo.
Kada je rec o specijalizaciji govora, smatrao sam da je razlog isceznuca, cak i
misterioznog, drevnih civilizacija (poput Stounhendza) bilo upravo visetruko
prenaglasavanje medija naustrb govora, zavrsavanje civilizacije u nultoj stampariji,
sto je doprinelo slabijoj specijalizaciji svih karakteristika date kulture, kako bioloskih,
tako i kulturnih i drustvenih. U nultoj stampariji civilizacija je dozivljavala svoj
krah, slabije se specijalizujuci. Smatrao sam da upravo iz te tacke, dakle iz nulte
stamparije, zraci to stamparijsko ili medijsko nesvesno na savremenost, na 20. i 21.
vek. Sto bi znacilo da mehanizmom medijskog nesvesnog, na primer, Stounhendz
hoce da i savremenoj civilizaciji nametne tip medijske okoline koji ga je zadesio
pred isceznuce, a to je nulta stamparija. To nesvesno medijsko zatezanje, kako
sam to nazivao, mozda bi moglo da se uporedi, kako bi se docarala njegova snaga i
postojanje, sa slicnim psiholoskim zatezanjem koje postoji, na primer, u odnosu

52

majka-sin, dete. Nepobitno je, dakle, ustanoviti i psiholosku (pa i psihopatolosku)

dimenziju tog interfejsa medij-covek, medij-covek-kultura.
I u svom prvom razmisljanju o civilizaciji Lepenskog Vira, pre nekoliko
godina posle citanja knjige profesora Radivoja Pesica Vincansko pismo,
prepostavio sam da je i ta civilizacija zavrsila u visestrukoj hladnijoj specijalizaciji
govora, u nultoj stampariji. No, pre toga, ona je morala osvariti svoj procvat i sjaj,
kada je jos gajila sklad govora i medija kojim se sluzila. Na osnovu arheoloskih
nalaza i dokumentacije, postoji obilje gradje koja nas moze uputiti, primenom
obrnutog mediocentricnog metoda, na prirodu i karakter kako lepenskog medija, tako
i na stepen razvitka i domete lepenskog pisma. Dovoljno je samo ispitati tip ulica,
komunikacija u naseobini Lepenski Vir, kao i lepensku arhitekturu stanista i vec, na
osnovu toga, izvesti zakljucke o, na primer, stepenu alfabeticnosti njihovog
embrionalnog pisma. Kao i o prirodi lepenskog medija. Poznato je, iz mediocentricne
teorije (na primer Makluan) da alfabet svoj linearni oblik preslikava i na arhitekturu,
umetnost, sisteme ulica itd. Kultura koja poznaje linearno pismo sigurno ce imati
linearnost kao karakteristiku ugradjenu i u ostale segmente svoje kulture. Na osnovu
sistema ulica, umetnosti i arhitekture Lepenskog Vira, mi tako mozemo da izvucemo
zakljucke i o karakteru njihovog pisma, kao i njihovog medija u celini. Na primer,
oblik zasecenog trougla, mozda bi nam saopstavao da Lepenci mozda nisu poznavali
neki oblik hartije, ali da su mu, mozda, bili blizu! Jer, Egipcani, koji su poznavali
papir (papirus) trougao (recimo na piramidama), nisu zasecali! Tako, ako postojanje,
poznavanje nezasecenog trougla uzmemo kao indikator upotrebe, poznavanja papira
(papirusa), onda bi nam zaseceni trougao ukazivao da je kultura koja ga je poznavala i
koristila u arhitekturi, bila nadomak papirusa! Ali, zasecenost mozda moze da nam
govori i o tome da je ta kultura razvila i savrseniji medij od papirusa-mozda,
posmatrajuci utvrdjeno, pojedinacno i sam-papir, ili bi papir bio metafora za
ostvarivanje skladnije medijske okoline od Egipcana, a da se papir, a mozda ni
papirus nisu poznavali! Ne mora nivo ostvarenog pojedinacnog medija da bude merilo
uspesnosti, skladnosti, harmonije neke civilizacije, nego ostvarena medijska okolina!
Drugim recima, i da nisu poznavali papirus ili papir, Lepenci su mogli da ostvare
kvalitetniju i harmonicniju kulturu od egipatske, ukoliko su ostavrivali sklad govora i
svoje svetlosne stamparije, svog svetlosnog medija koji je prepoznat u kombinacijama
tri osnovna znaka koji se javljaju oko zrtvenika! Da, reci cemo, ali Egipat nam je
ostavio piramide! Da, ali Lepenci su nam ostavili monumentalne kamene oblutke! Da,
reci cemo, ali Egipcani su pokazali zavidno znanje matematike i astronomije, dakle
proracuna prilikom gradnje piramida! Da, ali su to isto pokazali i Lepenci prilkom
gradnje svojih kuca, ciji nam rekonstruisani oblik i danas, iz 21. veka delujefuturisticki, kao neka kupola koja treba da se izgradi za zivot na nekoj drugoj planeti!
Iz ritma proilzlazi broj, a iz broja pismo, setimo se reci profesora Radivoja
Pesica (uzgred, ako se za glasovnu vrednost moze pronaci, izracunati brojevna
vrednost, onda se to isto moze uciniti ne samo za foneme, dakle za pismo, nego i za
medij i medijsku okolinu u celini! To znaci da bi se medijska okolina mogla i
matematicki izracunati, kao da bi svoj izraz mogla da dobije i u fizickim i hemijskim
formulama!). Pristupimo, dakle, rekonstrukciji pisma i medija Lepenskog Vira
Leonid Zuvic, 21.6. 2009. godine

53

,
,
626. -.
-
. ,
, ,

626. ,
, .
.
.

,
, , , , ,
, 7.
? , ,
. ,
, , , ,
,
, .
,
7. , ,
...
.
,
. .
,
. - ,
(, , ,
, ),
(, , ,
, ). ,
,
. ,
( ,
, , ,
,
-
), -, .

,

- . ,

, ,
.
. 7.
, ,
( , )!

54

 , ,
, , ,
, , -
, ,
,
, -!
,
- ,
...
..., , , , , ,
, , , , , ,
, , , , ,
, , , , , ,
, , , ,
, , , , ,
, , , , ,
, , , , ,
, , ,
, ,
, , , , ,
, , , , , ,
, , , ,
, , , ,
, , , ,
, ,
, , , ,
, , , , ,
, , , ,
, , , , , ,
, , , ,
,
, , , , ,
, , ,
, , , ,
, , , ,
, , , ,
, , , ,
, , , ,
, , , ,
, , , , , ,
, , , , , ,
, , , , ,
, , , , , ,
, ,
, , , , ,
, , ,
, , , , , ,
, , , , ,
, , , , , ,

55

 , ,
, , , , , ,
, ,
, , , , ,
, , , ,
, , ,
, , , , , ,
, , , ,
, , , ,
, , , , ,
, , , ,
, , , , ,
, , , , ,
, , , , , ,
, , , ,
, , , , ,
, , , ,
, , , , ,
, , ,
, ,
,
, 22.9.2006.
30. 6. 2009.

. .
. , , 20. 21.
.
.
,
, ,
.
, ,
.
, ,
,
, - .

, , . ,
,
, !
.
, ,
. ( ),
.

, ,

56

, , , , , ,
(), ..., , ,
... ...
, , ?
( ,
)
, ,
, . : -. ,
, , , ,
.
, , ?
, ,
!
! ,
-!
( , ,
, , , ...)
-, ,
, ,
! ,
, . -
-! ( )
1778. 200
, ?
, ,
. ( )
,
? ,
! ,
--.
- , . ,
- -,
, -
, , , .
.
, , , ,
( ,
).
, , -,
, !
.

!
. ,
( ), !
? , ! ,
? , , ,
! ?
, !
, , ,

57

 ,
!

:...

: , ,
, - .
? , :
,
;
;
e ce .
,
,
,
. !!!! ?! , ,
, ,
!
, ,
, ,
? ,
, , ?!!!

. ?
- . , ,
.
30.6.2009.



, ,
, , , , , , .
-,

. , , .
, ,
,
, , ,
.
,
. ,
, .
(
2) , .

58

, , .
, ,
? , ,
, , ,
! , , ,
, , ,
,
-,
,

-, ! --
, ,
, , ( , , ,
,
,
, ,
). , ,

!

,
, , ,
! ,
, ,
, ,
,
,
!
.. 15.4.2009.

,
, !
,
!
: ,
, , , , , , , ,
, !
:
, , , , .
( ,
!)
, , ,
, .,
-

, , !
, ,
, , ? ,

59

 ! ,
, ,
!

, ( !)!
, , ,

! , , !
,
, (, ,
,
!), ! ,
!
, !
, , , !
..4.5. 2006.

,
?

!
,
?
? , ,
, ! ,
?
, , ! , ,
-!!! , , ,
, .
?
, !!!
, , !
,
( ,
, )
!
,
, !
(, ,
?),
!!!
, , (,
)!!!
, 14.4.2009.

60

 .
?!
" , , ;
, ." : " ;
, ." ,
. , ! , ,
. ,
, , , .
, ,
, ,
, . ,
: " ?" . " ."
, , .
,
.
. ,
, ,
(),
, ?!!
-, (
)! , ! ,
,
, :
( ), 100 ;
100 ! ,
,
! ,
! ,
,
-, , ,
, ,
,
( , -?)
, (
), ,
!
,
!

! ,
, :
, , ?!
, ,
, , , .-,
!?
18.3.20
2
61

 ,
,
, : " , ! ,
, ,
."


( )-
, ! ,
- -! ,
, ,
- !
(
) . ,
- ,
!

.
, -!
, ,
,
, !
,
? ,
. .
, -
. . , ,
, ?
, ,
: - !

, , ,
! e
. !

! !
( ), ,
, , , !
, - o
, ( ),
! , ,
, -, ! ,
( ?)
( ),
, (
- ?) ,
, , , ?

, !

62

 .

.
-

! (
) - !
, , ! ,
-
,
, , ,
- ?! ,
, ,
, :
? ?
18.3.2009.
3


( 1 2 ).
,
9. . :
Tvorac na Svarog, ovako kaza ocu Oru: Stvoreni ste vi
rukama mojim
i sinovi ste tvorca i kao takvi deca moja, a Dajbog e biti otac va.
Njemu budite posluni i to vam on kae tako inite i tako radite. I
biete
narod veliki, pobediete sve rodove tue koji iz kamena snagu crpu i
uda tvore - kola bez konja i druga udesa mimo arobnjaka.
....
. , ,
, ,

! , ,
, , ,
-!
!
, - ,
! , ,
,
, ,
, -
, ,
?
20. 21.
, !
, ,
! ,
, !
63

 , ,
!
, ,
,
, . ,
, ,
! , ,
,
,
, ,
( 2)!
, ,
, ,
!
, , .
,
,
! ,

,
! ,
,
, ! ,

!
,

! ,
, , ,
, , , , ,
( ,
,
, -)!
18.7.2009.
, , .
( ), ,
,
, ?!
, , ?!
, ,
, .
, , ,
, ? ,
, ,
?
,
, ?
, .
, .

64

, ,
. ,
. , .
,
,
. , ,
, .
,
, ( ,
, !)!
, ,
, , ,
, !
,
- , ,
!
, , , ,
,
, ,
,
,


!
, ,
, ,
,
? , : ,
,
,
( )!
19.7. 2009.
Autor: Leonid Zuvic

:
,
, .
: , , , , ,
, , .
:

. , ,
(
, -,

, );

65

 , ,
, .
:
, , ,
, , -. ,
,
( ) ,
, ,
, , . - ,
,
. :
-, ,
,
, , ,
!
,
, . ,
,
, ! (
, ,
.
! , , ,
, - !
, , ,
-,
, ! ,
,
.
, -
,
, !)

, , , .

, .

, ,
. ,
,
. , ,
,
,
.

, ,
.
( , ),
, , (
, ).

66

 ,
.
9. 10. 6.2008.

...-

( ) ,
,
, ,

,
,
,
, ,
,
, .
,
, .
,
.
, ,
, ,
,
. , (
),
( ),
-
( ).
, , . ,

, .
, , ,
,
. , .
,
. ,
,
, ,
!
,
!
34: . ,
. !!!!!!!!!
67

, ,
, ,
, .
, 8.6. 2009.
Smernice za filozofski aspekt kulture Starih Slovena
Nepobitna je cinjenica da priroda dominantnog medija komunikacije
odredjuje, determinise (kako samo volim ovaj glagol!) i poimanje neke zajednice
sveta i odnosa u prirodi i drustvu. Prioroda medija preslikava se, dakle, i na filozofske
ideje i sisteme. Na primer, empirizam i racionalizam, nastali posle pojave
Gutenbergove stamparije, oslikavaju prirodu stamparske prese, tiska, jer donose ideje
da se iskustvo, na neki nacin, stampa ili utiskuje preko cula na duh koji je tabula
rasa (empirizam), ili da su u duhu ideje vec utisnute, rekli bi odstampane, dakle
urodjene (racionalizam). Nesumnjivo je da medij svoje najsnaznije dejstvo ostvaruje
neposredno posle njegove pojave na sve drustvene, prirodne, ljudske i kulturne
karakteristike, u trenutku stupanja na scenu istorije on se najjace utiskuje u ljudski
duh i um, u ljudski gen, u covekovo drustvo i kulturu. Tako se i njegova priroda
najbolje spoznaje upravo u tim trenucima kada je medij nov, svez. Otuda u empirizmu
i racionalizmu i najjasnije mozemo i da vidimo neposredno dejstvo tadasnjeg novog
medija stampe, dakle dejstvo u nastanku filozofskih ideja, ali i u nastanku pravog
znanja o medijima. Primer je i Marsal Makluan, koji je covecanstvu darovao spoznaju
prirode elektronskog ili elektricnog medija (televizije, radija), upravo u doba pojave i
ekspanzije tog medija, kada je jos bio novost.
Dakle i filozofsko poimanje sveta Starih Slovena bilo je odredjeno prirodom
medija koji su upotrebljavali. Izneo sam hipotezu da je njihov medij bio univerzalan,
zasnovan na balansu vruce i hladne strane (Harlod Inis), odnosno na skladu medija i
prirodnog govora. Njihova stamparija (u smislu medij), bila je racionalno-iracionalna.
Sada i nije bitno da li cemo upotrebiti pravilni ili obrnuti mediocentricni metod za
rekonstrukciju i filozofije Starih Slovena. Dosli bismo do iste situacije kao i kod
rekonstrukcije religijskog sistema. Vazno je da je opisemo i samo usput napomenemo
i objasnimo odakle takve karakteristike.
Recnikom starogrcke filozofije, rekli bismo da su Stari Sloveni smatrali da sve
proistice iz Jednog i da se sve Jednom opet vraca. Taj filozofski koncept
prepoznajemo u ideji njihove religije, a opet je, kao i religijski sistem, karakter takvog
koncepta dokaz da je iznikao iz racionalno-iracionalne prirode medija koji su
upotrebljavali, odnosno iz medijske okoline, odnosa. U Velesovoj knjizi nalazimo na
taj filozofski koncept Jednog iz koga sve proizlazi i kome se sve vraca, kada se,
prilikom nabrajanja bogova i bozanstava staroslovenske religije, na kraju kaze da se iz
najracionalizovanijeg, isfragmentiranog bozanstva (totemistickog, prirodnog
karaktera-Drevici, Jezerkici itd., a to je od vruce strane medija), ponovo pojavljuje
Ognjebog, to jest Perun, a kako je ranije pokazano da je tajna velika kako to
Svarog u isto vreme biva i Perun i Svetovid, jasno je da to ponovo izranja jedno od
lica Triglava-te se kaze na tom mestu u Velesovoj knjizi da iz Svaroga sve potice i
da se Svarogu sve vraca. Iz Jednog se svet specijalizuje, izdvaja, inidividualizira i
fragmentise (od racionalne strane medijske okoline drevnih Slovena), da bi se, opet,
taj razasuti svet ponovo integrisao, kolektivizovao, univerzalizovao u bicu Jednog (od

68

iracionalne, hladne strane prirode medijske okoline). To je bila filozofija Starih

Slovena, kakvu smo mogli da je rekonstruisemo iz Velesove knjige.
15.6.2009. godine

,
? -,
!
, , ,
,
,
.
,
.
- ,
, ,
,
, , ,
, .
,
.
,
, , ,
, . ,
, ,
. ,
, .
-,
, ,
, .
,
, , ,
, - . ,
( ,
),

, ,
! ,
, , , ,
,
, , ,
()- ,
, !
. , , (

69

) , ,
, , ,
, ? ,
...
14.6.2009.
- !
, ,
, , ,
: , , , ,
.! , , ,

-! , ,

, ! , ,
,
, !
! ,
--
, ,
,
,
! ,
, !
, ,
, !

, ! , ,
!

, , ,
, , ,
, , , .! , ,
, .
,
, ,
,
,
, , ,
! !
,
! , !
, 13.6.2009.

70


, -.
, ,
, .
,
.
,
.
, .
,
, .
. , ,
, .
,
, .
, .
,
. ,
, .
,
, .
- ,
, , ; ,
, , ,
.

, . , , ,
-
. ,
, .
? ,
, ? :
, -.
. , ,
, , ,
. ,
, , ,
, ,
. ,
,
.
. ,
, , .

. , ,
, .
, , , ,
. ,
,
, , ,

71

, - .
.
, .
, ,

. ,
-,
, ,
, ,
( , ,
, .).


-! ,
. , , ,
, . ,
,
,
,
, , . ?
, -,
,
, . ,
- :
.

, , ,
.
,
, , .
,
,
,
, ,
! . ,
, ,
. ,
,
.
( : ,
, -
).
,
, ,
. ,
- , , ,
! , ,
,
!
, , ,

72

 , , ,
, , .
, 30.5.2009.

,
, ,
!
- , ,
. , ,
( -),
.
, ,
- !
, !
(: ,
, , , ,
, ,

!)
, , ,
, ? ,
! ,
,
, ,
( ), !

, !


! !
,
- , ,
!
!
, ( )
!
,
! ,
, ,
90- 20. ,
!
,

, ,
, ,
-, !

73

 , ,
,
! ,
! ,

( ), ;

,
, !
, , ,
, ,
, !

( ),
!
, ,
, ,
, ,
, !
, , ,
,
!
,
-!
, , , ,
! , ,
!
- ,
, ,
! ,
, ,
,
,
( ,
.).
26.3.2009.
Kulturna antropologija
Cini se da bi pojam kulture zasluzio i ovakav pokusaj definisanja: kultura je
prostor ljudske psihe, sazdan u psihickoj strukturi ljudskog bica, kako svesnoj sferi,
ali mnogo vise i u onoj podsvesnoj i nesvesnoj. Ukoliko ono sto nazivamo kulturnom
tvorevinom, bilo da je to nesto apstraktno, idejno ili u materijalnom obliku, ima
dovoljno snage da popuni i ispuni prostor ljudske psihe koji smo nazvali kulturom,
onda ce to zaista i biti kulturna tvorevina, odnosno predstavljace kulturu. Cini se,
dalje, da je linija distinkcije u nazivanju jednog drustva ili naroda kulturom, a drugog
ne-u postojanju drzave, odnosno u premoci ili potcinjenosti politike. Kulturama
nazivamo ona drustva i narode gde je i sama politika bila kulturna tvorevina, ili bolje
reci, tvorevina te kulture, i sama u funkciji jednog stvaralackog, imaginativnog
zamaha i zanosa. Narod mozemo poistovetiti sa kulturom samo ako taj narod nije

74

preduzimao osvajacke pohode i nije ratovao, nego je bio zrtva osvajanja. U

protivnom, gde politika i drzava pretezu nad kulturom, ne mozemo govoriti o tim
narodima kao o kulturama, vec da one imaju kulturu. Medjutim, tek ona kultura s
kojom i jedan narod moze da bude poistovecen ima dovoljno snage da prekrije
psihicki prostor ljudske licnosti-tek tada mozemo i govoriti o kulturi. U protivnom
govorimo o drzavama, imeperijama i njihovom kulturnom aspektu, ali zbog
pretezenja politickog nad kulturnim, ne mozemo te narode i drzave nazvali kulturama,
a to znaci i da su njihove kulturne tvorevine manje snage u pogledu ispunjavanja
psihickog prostora koji smo nazvali kulturom. Prevashodno je apstraktnost ono sto
moze da ispuni psihicki prostor. Maje su gradile hramove, ali mi cemo pre reci da je
sastavni deo kulture Maja bio izgradnja hramova, a manje i sami hramovi. Naravno i
da su hramovi deo kulture Maja, ali se ovde materijalno ponesto i apstraktuje, jer
dozivljaj hrama, materije jeste ono sto ispunjava kulturni prostor psihe.
8.3.2009. godine
Le revanche des deuses
Ocigledno je da zivimo u veoma uzbudljivom vremenu ozivljavanja u obicnom
coveku i narodima obrazaca kolektivnog nesvesnog, odnosno paganskih obrazaca
kulture i verovanja!
Ako je kraj 20-og veka bio obelezen kao Le revanch de deus, pocetak 21. veka
je era Le revanch des deuses! U nama progovara mitsko i primordijalno, kako bi
rekao Makluan!
Temelji hriscanstva su ozbiljno uzdrmani! Sta vise, rec je o pravom ratu
kolektivno nesvesnih paganskih kulturnih obrazaca protiv kulture hriscanstva! Veliki
povratak paganizma na pozornicu istorije odigrava se veoma snazno i prevashodno se
prelama kroz obicnog coveka i narode, kroz njihovu psihu, a zatim se premesta i na
celokupnu kulturnu okolinu coveka i naroda! Rec je o etnopaganizmu, gde zamena za
hriscanske propovednike nisu propovednici nauke, vec ziva paganska verovanja u
obicnom narodu, ozivljavanje cak i neolitskih, matrijarhalnih obrazaca kulture,
verovanja i zivljenja!
Na udaru paganske revolucije, naravno je hriscanska, ali i ostale monoteisticke
crkve. Hriscanska crkva i kultura trpi, pod naletom je revivala paganizma i sigurno je
da ce doziveti reformu-bilo unutar svojih redova, ali je jaca i mnogo opasnija
paganska revolucija i reforma koja je zahvatila dusu i srce obicnog coveka iz naroda!
I sve tu u doba Interneta, digitalne televizije i ostalih tehnoloskih cuda savremenog
doba! Uporedo i paralelno sa razvojem tehnologije doslo je do povecanog
samoistrazivanja covecanstva i odlazenje i osvetljavanje sve tamnijih kutaka sve
daljih istorijskih kultura i civilizacija! Duhovito bi se moglo da primeti da za
racunarom sedi-neandertalac!:) Po ko zna koji put istorija i kultura su pokazali da su
veoma zivi organizmi koji su u stalnim promenama, pa i u revolucionarnim!
Pokazano je da nista ne moze da zadrzi duzu stabilnost! Primer kapitalistickog modela
ekonomije je dokaz da se visevekovni kulturni model modernog doba raspao pred
nasim ocima i da ce sada nici novi obrasci ponasanja i delanja u svim oblastima
drustva i kulture, a tako i u ekonomiji! Naravno, promenama, bioloskim i
psiholoskim, zahvacen je i covek i njegovo prirodno okruzenje! U kom smeru?
Mozemo da pretpostavimo, zahvaljujuci uocenom trendu, da se kultura pomera kao
izgledu i modelima starih kultura i civilizacija! No, tek smo na pocetku uzavrelog
kotla menjanja poretka kultura, drustava i civilizacija!
Leonid Zuvic, 10.3.2009. godine
75

Gde psihofiziologija srece Makluana

Privukao mi je paznju eksperiment koji su autori naveli: prilikom gledanja
reklama uoceno je EEG-om da se alfa mozdani talasi u jednom trenutku blokiraju, sto
je indikator povecane paznje. I sad oni tragaju za simbolom ili znakom u reklami, koji
je izazvao tu blokadu. Drugim recima, opet analiziraju sadrzaj medija, preciznije ne ni
efekat poruke, nego sadrzaj same poruke. Opet se medijska istrazivanja fokusiraju na
poruku, samo sto odlaze dalje u sitnjenje, istrazuju spoj fizioloskih reakcija i simbola
u samoj poruci! Ali, zasto se blokada alfa mozdanih talasa ne bi pripisala samom
mediju, samom izlaganju recipijenta mediju, samoj objektivnoj prirodi medija kao
takvih, bez obzira na sadrzaj? To je mnogo verovatnije uticaj i dejstvo samog medija
na mozak, preslikavanje njegove prirode na organizam, nego dejstvo pojedinacnog
simbola u poruci! To su oni talasi medijskog sindroma o cemu sam vec pisao,
istovetni naleti kompulsije i nakon toga opustanja. Upravo tome odgovara period
blokade alfa mozdanih talasa i nakon toga opustanje! Odgovara periodima medijskog
sindroma, prirodi medija kao takvih, odgovara tom klik-klaku, nuli i jedinici,
ukljucenom-iskljucenom u manifestacijama ljudske psihe i fiziologije!
Opet, ni informaciju ne mozemo da zanemarimo. Blokada tih talasa, naravno
da nastupa u odredjenom trenutku, da se vezuje za odgovarajuci simbol u poruci. No,
sklon sam uverenju da ni psihoanaliza ne bi utvrdila kod konkretnog ucesnika u
eksperimentu zasto je reagovao bas na taj i taj simbol. To bi tek bilo uzaludno
traganje. Kao sto sam ubedjen da blokada alfa talasa nastupa uvek pri gledanju
televizije, bez obzira da li se gledaju reklame, film ili nesto trece. To govori da je rec
o dejstvu neceg opstijeg, neceg deduktivnijeg, a ne induktivnog, kao sto su oni naveli.
A to moze da bude samo priroda medija. Sam eksperiment, navedeni, ili je sturo
opisan, ili neadekvatno sproveden. Trebalo je da grupu ispitanika podvrgnu istim
medijskim sadrzajima, i da uporede tajming kada se kod svakog od njih pojavila
blokada alfa talasa. Da li u isto vreme, ili u razlicito. Sklon sam da verujem da bi taj
trenutak bio vremenski blizak kod svih ispitanika. No, glavni zakljucak je da ne treba
tragati za pojedinacnim simbolom i njemu pripisivati dejstvo, nego mediju kao
takvom. To bi bio pravi put ka otkrivanju objektivne prirode medija.
12.5.2009. godine
Kratkotrajni i dugotrajni kognitivni efekti, napori
Usporavanje rada srcanog ritma ili njegovo ubrzavanje, opet je posluzilo kao indicator
povecanje paznje, bilo da je rec o kratkotrajnom ili dugotrajnom kognitivnom
odgovoru. Kao i ponasanje koze i alfa i beta mozdanih talasa. Naravno, prilikom
susreta sa medijskim sadrzajem, porukama. Primedba je opet ista, generalna:
posmatra se odgovor organizma na pojedinicnu poruki i znak u njoj, a zanemaruje
odgovor organizma usmeren prema objetkivnoj prirodi medija kao takvog.
A ona je bar dvostruka: imamo hot medije, koji ne traze veliki emocionalni,
kognitivni, culni napor u popunjavanju poruka na hot mediju, jer su one, kako kaze
Makluan, visoko definisane (high definition); i imamo cool medije, koji nod
recipijenta zahtevaju povecano ucesce u dozivljaju poruke, povecanu paznju,
emocionalni, culni, kognitivni napor-jer angazuju vise cula, dok hot mediji angazuju
jedno culo.
S tim u vezi, istrazivanja bi trebalo da budu usmerena direktno ka culu, organu
ili funkciju, koje je produzeno tehnologijom. Promene na njima dale bi iz prve ruke

76

odgovore o prirodi medija I spektru fizioloskih (ali i biohemijhskih ) reakcija koje

izazivaju u ljudskom organizmu. Kod stampe fokusirali bi se na organ cula vida, kod
radija na culo sluha, ali i na mozak, kod televizije na mozak, ali i na sva cula pod
ingerencijom mozga, kao i na sve funkcije organizma koje kontrolise mozak. Kod
interneta na process svesti (varenje mozga), ali i na sam mozak, kao i na prakticno
sve funkcije i organe organizma. Kod govora na culo sluha, ali i na ostala cula, jer je
govor cool medij. Kod pisma na culo vida, ali i na ostala cula, jer je pismo, iako hot
medij, hladniji od stamparije-stampe.
Dakle, mnogo je bolje poci od organa, cula ili funkcija direktno produzenih
medijem (komunikacije), nego od nekoliko izabranih, kao sto su ovom slucaju mozak
(podudara se sa produzenim organom), koza (manje), srce (manje).
Takodje bi, uz fizioloske i psihofiziolske reakcije organizma na medij, trebalo
istrazivati i biohemijske promene u organizmu u susretu sa hot ili cool medijem. Kao i
fizicke, kao sto su elektromagnetni talasi mozga.
Usporavanje ili ubrzanje srcanog ritma, blokada alfa mozdanih talasa itd. , po
meni, jesu efekti dejstva digitalne, 0 1, klik-klak, ukljuceno-iskljuceno itd. prirode
medija. Naravno, treba istraziti u kom mediju je ta digitalnost latentna, a u kom
eksplicitna. Verovatno digitalnost postaje izrazenija prilikom zagrevanja,
prenaglasavanja hot medija stampe, a sasvim je izrazena u hladnoj televiziji, a
donekle, iako manjeg intenziteta i u govoru. Najzad, potpuno je neskrivena u
kompjuterima i internetu, koji cak imaju i digitalnu, binarnu struktutu.
No, ja bih biohemijsko dejstvo medija stavio i iznad fizioloskog i
psihofizioloskog. Jer ono je dublje, a objektivna priroda medija, bez sadrzaja, upravo
se kaci, pokazuje se na tim osnovnim dubinama ljudskog organizma, kao sto je
hemijski sastav, celije, hemijski i biohemijski procesi. Zato je ona mozda i manje
vidljiva za fiziologiju. Tu se na konkretnim organima pokazuje samo kao klik-klak,
ubrzanje-usporavanje srcanog rada, blokada-deblokada alfa mozdanih talasa itd. No i
to su samo manifestacije dubljih hemijskih i biohemijskih procesa u organizmu, na
koje je priroda medija direktno upucena. Dakle, medij dotice sam gen, sastavljen od
cetiri kiselinem jer ako ima biohemijsko dejstvo, a gen su cetiri kiseline, onda utice i
na gen, na gensku strukturu. Upravo sam to i pretpostavio, i pre citanja Makluana i
dela Razumevanja medija o fotografiji, gde on govori o mediju kao skupu
biohemijskih dejstava: da medij direktno utice na gen, ali i na gensku strukturu i u
tom tekstu sam medij i prozvao kao faktor nastajanja, recimo Daunovog sindroma.
Naravno, medij sa svojom aktuelnom, nasledjenom i nesvesnom okolinom. Zato se
medij pokazuje i kao faktor evolucije, jer posto je skup biohemijskih dejstava deluje
i na gen, na hromozomsku strukturu, menjajuci je i preoblikujuci je i to u dva pravca
koje sam nazvao: slabija i jaca specijalizacija.
Dakle, program istrazivanja dejstva medija ukljucivao bi i biohemijske,
primarne eksperimente, a ne samo fizioloske i psihofizioloske., cija je vrednost
sekundarna.
L. Z. 13.5.2009. godine
I cvrci, cvrci, cvrci-svest
Na stocicu mobilni telefon, sa najnovijim dizajnom i funkcijama, koji,
zapravo, sve manje i nalici na telefon, na sredstvo posrednog interpersonalnog
komuniciranja, kakvo je na pocetku zamisljeno, nego na sasvim novi medij, verovatno

77

vec sada naslednika Interneta (ono sto sam, pozivajuci se na Negroponta, nazivao
multimedijski centar).
Zakljucak moze i teorijski da bude potvrdjen-prema Makluanu, novi medij u
sebe ukljucuje stari medij, a mobilni telefon jos poodavno na svom meniju ima
Internet.
Na centralnoj polici ormara-stari, dobri televizor. Na okolnim policama
uredno poslagane knjige i jedan stari magnetofon, kome vec pripada mesto u nekom
muzeju nauke i tehnike. Na radnom stolu kompjuter, na kompjuteru dobro poznati
pretrazivac. Pored rastvoreni laptop, online. Slusamo muziku nase mladosti, Kult,
Ramonsi, na Internet radiju AOL.
U sredistu nas dvoje ili troje-ljudska bica. Razgovaramo, slusamo, gledamo,
citamo, prisecamo se starih vremena, pricamo o sadasnjosti, doticemo proslost,
razgovaramo o buducnosti. (Ja bih rekao, odrzavamo sklad medija sa govorom, ne bi
li se jace specijalizovali). Na stocicu je i Norbert Viner, Kibernetika i drustvo,
koju sam nasao na polici sa knjigama.
Svet je danas postao globalno selo-primecuje moj prijatelj, kompjuterski
programer.
Da, potvrdjujem, evo, ja sam za Majkla Dzeksona cuo od devojke sa
Jamajke, na mesindzeru dok smo chatovali, poslala mi link neke televizije, tako da
sam procitao ceo clanak!
Aha, cuo, bas kao u pravom selu, od nekog sa druge strane sveta!,
nastavlja moj prijatelj.
Mediji su nasa neizostavna tema, koja se sama namece. Kao sto su i
neminovno nase okruzenje. Pitam se, nije li ova slika arhetipska? Covek, njegovo
staniste i-medij. Zar tako nije bilo i na pocecima nase civilizacije, ovde u Podunavlju,
u Lepenskom Viru, pre osam ili devet hiljada godina? Slika je i tada bila ista-covek,
staniste i-medij. Izvire mi lepenska kuca, sa znacima koji nalice na pismo, svrstani
oko zrtvenika. Sve skupa, bio je to lepenski medij, za koji je profesor Radivoje Pesic
zakljucio da se zasnivao na igri svetlosti. Zar na svetlosti nisu zasnovani i televizija,
Internet, mobilni telefon? Jesu, a to je znao i veliki Martin Hajdeger. Velikana
prohujale tipografske kulture, gledao sam pre neki dan na Ju-tjubu. I kaze, veliki
Hajdeger: Svega pet ili sest strucnjaka u svetu upoznato je sa zakonima fizike koji
stoje iza radija i televizije. Zakoni svetlosti, razmisljam, isti za Lepence i za nas.
DJ, sve su civilizacije u istoriji imale neki svoj medij komunikacije. Evo, u
Lepenskom Viru su pronadjeni znaci koji su mogli da budu vrsta pisma, vrsta medija
komunikacije, u kuci pored ognjista. Mozda je to bio njihov Internet, dodajem,
ispijajuci ohladjeno belo vino.
DJ je zamisljen. Tisina je. U njoj kao da sam zacuo interakciju nove verzije
svetlosnog medija sa ljudskim organizmom. Nije vise u pitanju samo ekstenzija
mozga televizijom, kao sto je zakljucio Makluan. Svetlost je sada, sa Internetom i
mobilnim telefonom fokusirana na ono sto je proizvod varenja mozga (kako to
opisuju strucnjaci za pitanja svesti-kao sto je varenje proizvod rada organa-creva)-na
sam proces svesti!
U tisini, zacuh tada, kako cvrci svest
28.6.2009. godine

:
,
78

 ,
,
- ,
, ,
; , ,
,
, ,

, ,
, , ,
.
, , ,
, ,
,
( ),
, .

.
.
,
: ,
,
-
; ...
:
, , ,
(
), ...

.
,
, ,
, , ,
,
.

() .


.
, .
, ,
. , , ,
?
.

. , ...
.. 25.6.2009.

79

 !


, , .
,
.
, ,
. , ,

, .
,
, , , ...
, ,
(
! ) , 0
1, , ... ,
, ,
.
, ,
, ,
, (
! ) , !
,
! - , ,
! ,
,
,
, -
, , , !
, 14. 15. 1.
2004.
o

( )! , ,
, ,
, o ,
!!! ,
!!! ( ,
( , !),
!!!)
, ,
, !!!
,
!!!
, , !
, !!! , ,

80



, , ,
,

!!!
, ,
! ,
,
!!!
!!! , ,
!!!
( )
,
,
!!!
,
, ,
, , ,
, ,
- !
, ,

!
, , ,

, ,
, , , , ,
!!! , ,
?
, , ,
(
!)
!!!
, , ,
, ,
,
?
, , , ,
, ( , !),
,
!!!
, , ,
, !!! ,
!!! , ,
, ,
!!!
,
14.6.2004.

81



,
,
, ,
, ,
,
!!!
, ,
,
, ,
, !!!
,
, ,
!!!
, , , .
,
!!! , ,
!!!
, 17. 18. , ,
?!!
,
!!!
,

!!!
, ,
,

, , !!!
( ) , !!!
!!!
,
,

!!! , , !!!
,
!!!
, ,
,
, !!!
, , -
,
, , , ,
!!!
,
,
!!!
!!!

82

 , () ,
, ,
!!!

, ,
, !!!
, , ,
, ,
, , ,
, !!!
, , ,
, !!!
, , , ,
, , ,
,
!!!
, ,
!!! ,
,
!!!
,
,
, !!! (
!)
, ,

, , ,
, !!!
20. 6. 04 , 19, 40

, .

, ,
,
( ) .
, , - ,
, . ,
,
, ,
, ( )...
,

. , ,
,
, , ,
, ,

83

 , .
, , ,
, ,
,
, ,
.
, , ,
, .

.
. -
: , ,
. , ,
,
,
, .
, ,
.
6.1.2004.

,
.

, ,
,
. ,
,

.
.
, ,

, ,
. , ,

. ,

, ,
, . , ,

.

,
.
,
,
, ,
84


. ,
, ,
, . . ,
,
. , -
,
,
, ,
, .
,
, j ,
.
, .


,
, ,

!
, ,
! , , ,
, ,

( !),
, ! ,
! (,
, ,
, ,
!)
,
27.6.2005.

, :
( ) ,
- . ,
, , ,
, .
: , ,
, . ,
( ? ),
, ,
- , .

85

 ,
, .
, ,
, , u
,
- ,
( ,
).
( ),
,
( ),
, .
-

19. 20 ,
( ? ) ,
, ,
, ,
.
, ,
,
! , , ,
, !
, ,
, ! ,
,
, , ,
! ,
!
, ,
, ,
,
,
. ,
, ,
,
, ,
, .
, ,
, ,
.

, .
,
, ,
, , ,
, ,

86



, , ,
,
! 90- , ,
!
, ,
( , , , ?! )
, ,
, !
,
,
, ,
,
! ,
,
, .
, , (
)
( ),
. ,

,


,
. ,

, ,
19. ,
.
21. ,
,
.
, , ,
, ,
. ,

,

, .
, ,
,

, ! ,
, (
! )
. , , ,
, .

87


, ,
.
, , ,
, .

, , , ,
,
,
.
,
, .
,
. ,
, ,
, ,
,
, !
! ?
?
, , ,
? ! ,
,
! ( , , ,
)
!
,
, !
,
!
, ! ,
!
,
, .
,
. ( ) ,
( ) , , ,
,
, .
,
. ,
, ,
,
,
, , , , ,
, !

! , ,

- ,

88

 .
, , ,
. ,

!
,
, , !
,

.
,
.
,
.
, ,
.

,
, .

. ,
,
, ,
!
9.
10. 03.

!
! , , ,
. , ,
!
, ,


, ,
!

!
,
, ,
, (?!)
!!?
, , , ( )
! , , ,

!
!

89

 , ,
, ,
, ?!!!
,
,
!!!
, 27. 28.
2005.

20 30 , 50
,
. , 21. ,
.
?
, , ,
, , , ,
,

,
, , ,
,
. , , :
.

( , ) 30 20.
,
21. . , , ,
,
. ,
, ?
, , 21.
, 19 .
, ,
, ,
,
.
21.

.
, 10.1.
2004.

90

, !

, , , , ,
.
,
, , ,
.

, . .
.

, - ,
, . ,
,
., ,
, .
, , ,
, ,
, ,
.
. ,

, - , ,
, , . .
,
, !
, , ,

,
. (),
.
,
.

?.

,
..
, ,
, ,
,
,
,.
, ,
, , ,
! ,
,
!

,

91

, 7.9.04

, ,
. ? !!!

. , , !!! , ,
,
!!!
.

, ? ,
?
?
,
,
, .
,
, -
.
,

!
, , ,
, ,
, , , ,
!
,
, ,
o .

, , ,

...
,
, , ,
...

?

92

 , , ,
, , ,
.

.
,
,
.
,
,
.

, - , ,
.
, , , ,
,


,
?

3.500 , ,
, . .
,
.
, ,
, , ,
, ,
.
, ,
,
, .

, .
,
, .
,
, ,
, .

, ,
,
.

12. ... ,
.
,
.
6. , .

93

 . ,
, ,
.

.
, ,
.
,
. 2.
, ,

.
, ,
,
.

. 4. ,
,
.
20. ,
,
:
...
Mediji i um
Medjutim, jasno je da je generativna gramatika Noama Comskog primenjiva
samo na hirografsku-i to fonetskom nivou i na tipografsku kulturu, i na jezik i pismo u
tim kulturama. Naime, Comski govori o dve komponente generativne gramatike:
sintaksickoj, koja ima semanticku interpretaciju i fonoloskoj, sa fonetskom
interpretacijom. I nema sumnje da on ovde u vidu ima organizaciju uma tipografskog
coveka i sintaksu jezika sa fonetskim pismom. Medjutim, moze li se generativna
gramatika, sa svojom strukturom, primeniti na nivoe pismenosti nize od fonetskog
pisma? Vaze li univerzalna pravila uma za um, recimo Starog Egipcanina ili Sumera,
koji su pisali ideografskim i klinastim pismom? Da li je um nefoneticara bio isto
ustrojen kao um fonetskih naroda, kako bi se i na njega primenila ista univerzalna,
generativna gramatika? Bice da je odgovor negativan. Tesko mozemo da zamislimo
kako Stari Egipcanin putem transformacionih pravila prevodi svoje dubinske
semanticke strukture u povrsinske fonetske, iz jednostavnog razloga sto hijeroglifi
nisu bili fonetsko pismo, vec ideografsko. Opravdano je pitanje kako je izgledala i
fonologija ideografskih naroda, odnosno kako je zvucao njihov govor. Govor
ideografa nije mogao da bude isti kao govor foneticara, hirografa i tipografa. Da je bio
isti, Stari Egipat ne bi imao pismo u slikama, vec u slovima.Ocigledno je, dakle, da je
ljudski um promenljiva varijabla. Ono sto struktuira ljudski um, iz kojeg se, potom,
kao derivat izdvaja jezik, jeste priroda dominantnog, osvojenog medija komunikacije
u datoj epohi. Kamen i glinene plocice nisu mogle da omoguce fonetsko pismo, jer
njihova priroda nije struktuirala i naoruzala um takvom mogucnoscu. Medjutim,
papirus je to vec bio u stanju, kao i pergament, a o cistom papiru, potom i o
stampariji, da i ne govorimo. Sada je pitanje u kom pravcu ljudski um struktuiraju
savremeni mediji komunikacije, prvenstveno televizija i Internet, a potom i sasvim

94

novi mediji danasnjice koji se zasnivaju na potpunoj konvergenciji svih do sada

poznatih ljudskih medija komunikacije.Vazi li generativna gramatika tipografske ere i
u neotribalizmu? Ili i ona, zajedno sa umom, trpi neumitne promene, sto dovodi do
promena i govornom i u pisanom jeziku, odnosno do sustinske promene same srzi
ljudskog komuniciranja kao takvog? Na ta pitanja bi lingvisti i komunikolozi trebalo
da pruze odgovore, vec sada
5.1.2010. godine
Pavic i ja
Sreo sam ga samo jednom, na njegovom gostovanju u Arandjelovcu. Mnogo
vise sam ga gledao na televiziji. Njegove romane nisam citao-veliki Pavicevi romani
pojavljivali su se kada sam bio mlad i bili mi cudni i nerazumljivi. Medjutim, ja sam
njegov djak. U pisanju. Cini mi se da je to bilo 2001. godine kada sam mog piscaucitelja gledao na nekoj televiziji. Intervju. Jedno od pitanja je bilo i sta biste
prepoporucili mladim piscima. Pavic je odgovorio: Da ne stezu mnogo ruku dok
pisu! Pisac nisam, ali sam ponesto i pisao narednih godina. U svim svojim
pisanijima, kao i u ovim ovde na blogu, drzao sam se mudrosti i saveta svog piscaucitelja. Nisam stezao ruku i odatle su, verujem, izasle i mnoge smele hipoteze i
osmatranja problema kojima sam se bavio. Na citaocima mojih tekstova je da u njima
pronadju Pavicev savet. Pisac-ucitelj je otisao, ali je bar jedan djak-ostao
5.12.2009. godine
Homer i mediji
Postovani kolega Colakovic,
Moje ime je Leonid Zuvic i imao sam cast, kao i Vi, da se moji tekstovi nadju na sajtu
Centra za filozfiju medija i medioloska istrazivanja iz Zagreba. Nadam se da cemo u
buducem periosu imati pregrst zajednickih tema i ideja za promisljanje i razmenu.
Hteo bih da Vam izlozim svoje misljenje o dilemi iskazanoj u Vasem tekstu
"Posttradicional Homer".
Tema o tradicionalnom ili netradicionalnom Homeru, po mom verovanju, izuzetno je
vazna za filozofsko-medijsko i mediocentricno promatranje. Ukratko, "fiksirani
Homer" o kome govorite, nedvosmisleno ukazuje na delovanje vruceg medija na
pocecima starogrcke kulture, s obzirom da specijalizovano "fiksiranje"
individualnosti, segmenata ili fragmentarnosti upravo i proistice iz objektivne prirode
vruce ljudske stamparije (medija) i njenih intrinzicnih vrednosti: individualizacija,
specijalizacija, fragmentacija, dodali bismo, posledicno i "fiksacija" (ono sto bi
Makluan nazvao "utvrdjenom tackom gledista u odnosu na Euklidovski prostor").
Ukratko, slozio bih se sa Vama, manje i sa Perijem, da je Homer uistinu bio post ili
netradicionalan, s tim sto je u kontekstu razvoja anticke kulture Grcke taj
posttradicionalizam znacio ulazenje u teritoriju Gutenbergove galaksije (vruceg
medija, prethodnih, papirusa, pergamenta, papira, ali i glinenih ploca) i upravo
"konstrukciju" individualnog autora (posledica vruceg medija), njegovom izdvajanju
iz mitskog, plemenskog kolektivizma, naspram danasnjem znacenju termina
posttradicionalizam, koji upravo suprotno zagovarao je "dekonstrukciju autora" i
mitske obrasce retribalizacije, deindividualizacije i totalne sveukljucivosti,
dekonstrukciju sadrzaja zarad forme same, u cemu je i Makluan, na samim pocecima

95

svog knjizevno-filozofskog rada (sto je bio uvod u njegovo bavljenje medijima i

ocigledno inspiracija za geslo "Medij je poruka") doprineo, medjutim-on nije tada
predlozio "dekonstrukciju autora", sto ce postmodernizam da usvoji, vec je samo
uocio jedan, ravnopravni aspekt prirode medija-da osim svoje individualisticke,
poseduje i kolektivisticnu stranu. Naravno, postmodernisticki poklic za "ukidanjem
autora" je gledanje na jedno oko i moze da po civilizaciju da porazne rezultate. Kako
sam naglasio u svom tekstu o fotografiji, autor, odnosno individualnost,
individualizam zahteva obnovu u savremenom, kolektivisticnom "svetskom selu"
iskorenjenih plemenaca, kako bi civilizacija i covek uopste bili sacuvani. Pogresno bi
bilo optuzivati Makluana da je naglasavanjem forme iznad sadrzaja i sam on bio
inspirator suicidalne postmodernisticke "dekonstrukcije autora", sto je i
"dekonstrukcija", odnosno destrukcija i civilizacije same. "I do not explain, I
explore", govorio je on, tako da je otkrivanje uticaja forme spram sadrzaja (knjizevnih
dela, u prvoj Makluanovoj fazi), kao i "medij je poruka" jesu samo tadasnji rezultati
istrazivanja koje je Makluan u trenutku spoznao. No, treba ici dalje i ne zanemariti
superindividualisticki efekat i prirodu digitalnog medija, autora ne ukidati i ne
dekonstruisati, vec ga sacuvati, priznati i unaprediti, kao ravnopravan, sastavni,
individualisticki deo hiperinkluzivno- hiperekskluzivnog medija danasnjice i
sutrasnjice.
Leonid Zuvic
Pozdrav iz Arandjelovca
Postovani profesore Colakovicu,
Hvala Vam na brzom odgovoru i na tome sto ste mi zadali veoma dobar logicki
zadatak!:)
Potrudicu se da pokusam da dam odgovor i, naravno, pri tome cu u pomoc pozvati
nase prethodnike, konkretno Harolda Inisa i Marsala Makluana.
Prema Inisu, Stara Grcka je ostvarila taj preko potrebni balans hladnog i toplog
medija, tako sto je vrlo plodotvorno spojila svoju usmenu tradiciju sa kulturom koja je
nicala iz alfabeta i papirusa. Homer je sigurno deo tog srecnog spoja, cini mi se u
samom trenutku njegovog nastajanja.
Fuziju vruce i hladne stamparije(medija), odnosno sklad govora i Gutenbergove
stamparije, kao i nasledja nesto hladnijeg, od papirusa, papira i stamparije pergamenta
(sholastika), donekle je ostvario i novovekovni modernizam, tim vise sto je bastinio i
jace specijalizovanu kulturu (zbog fuzije govora i papirusa) Stare Grcke. Medjutim,
novi vek je postepeno prenaglasavao stampariju i napustao sklad sa govorom (i
hladnijim medijem), cime je zapadnoevropsku kulturu, misao, coveka i drustvo
takodje postepeno slabije specijalizovao. Hladnija specijalizacija postajala sve veca i
hladnija, sa uvodjenjem, a potom i prenaglasavanjem i samog hladnog elektricnog
medija.
Ma kako nam izgledalo da je modernizam ostao bez tradicionalnih vrednosti, onda
kada je poceo da prenaglasava tipografsku kulturu, upravo usled tog prenaglasavanja i
zbog pojave hladnog elektriciteta dosli smo, kako kaze Makluan, u doba
neotribalizma i "primordijalnosti".
Paradoks je da je od tradicije otcepljeni modernizam u svojoj poslednjoj fazi zavrsio
ne samo u tradicionalizmu, vec i u konzervatizmu, cak i mitskog karaktera, kako opet
tvrdi Makluan!

96

Da ne duzim ni ja, nadam se da je ova putanja modernizma ka epskom sasvim

dovoljna da nam ukaze na presudno delovanje prirode medija na (ne!:))prirodu
covekove kulture!
Nadam se i da cemo se ovim temama i dalje baviti u okviru Centra za filozofiju
medija.
Srdacan pozdrav,
Leonid Zuvic
Prve bore Fejsa, Politika, 25. januar 2010. godine, novinar A.
Cveticanin
Sve je izvesnije da ce fenomen Interneta samo doziveti sudbinu ostalih izuma koji
su dostigli pocetni bum u koriscenju, a onda nastavili mirnije tokove poput nekada
davno televizije, kasnije kompjutera, mobilnih telefona
Knjiga
Ono od cega savremena civilizacija strahuje nije gubitak knjige kao medija,
pod naletom novih medija, nego je to strah od nepovratnog gubitka svojevrsnog
romanticarskog razdoblja ljudske istorije, odnosno strah od gubljenja osobitih modela
spoznaje, kognitivnih i ostalih psiho-fizioloskih funkcija oblikovanih medijem
stamparije i knjige. Rec je o strahu od gubitka osobenog intelektualno-fizioloskog
habitusa, osobene postojbine ljudskog uma i organizma, osobenog medijskog
zavicaja. Nova nota je stigla u nasu sredinu (Mekluan) i ona sada menja racio medju
culima i funkcijama organizma i organa u pravcu novih sto oraganizamskih, sto
socijalno-kulturnih melodija i harmonija. Ne tuguje civilizacija za medijem knjige,
nego za pesmom koju je ona pevala. Tuguje za gutenbergovski uspostavljenim
raciom. I jos je jedan izvor tuge: to je ozleda procesa svesti digitalnim medijem.
Tugovanje za knjigom je i tugovanje, sazaljevanje sebe zbog nove ozlede. Knjiga je
stara nota u partituri ljudske evolucije. Sada sviramo po novoj, kako medij kaze! A
ostaje nam melanholija, zal za mlados, zal za starom ozledom
24.11.2009. godine
Mediji komunikacije i ljudski organizam
Mi govorimo o hot i cool mediju, odnosno o vrucem i hladnom
momentu dejstva medija komunikacije. Kako bi to slikovito docarali, u interakciji
medija i ljudskog organizma?
Uzmimo primer plime i oseke. Smatrajamo da je medij komunikacije u odnosu
na ljudski organizam isto ono sto i Mesec za plimu i oseku. Dakle, objektivna sila i
determinisuci fakor. Zamislimo, sada, da pod dejstvom vruceg momenta medija
ljudski organizam zahvata plima, a pod hladnim oseka. Ni u jednom ni u
drugom slucaju nemamo mirnu i normalnu obalu, odnosno normalno
funkcionisanje organizma. Imamo cas plimu, cas oseku. Sta bi nam obezbedilo
normalnu obalu? Smatram da je to prirodni govor. Jedino prirodni govor moze da drzi
ravnotezu sa upotrebom vestackih medija komunikacije (samo uslovno tako nazvanih,

97

jer su oni takodje deo prirodnih procesa, kao sto je brzina svetlosti, ili brzina vida),
podjednako da je rec o nivou pojedinaca, ili o globalnom, kulturnom nivou.
Puko prepustanje mediju komunikacije i njegovom digitalnom klik-klaku,
plimi i oseci dovodi organizam u okolinu sirovih i surovih prirodnih procesa, koji
na njega mogu i pogubno da uticu. Bez ravnoteze sa prirodnim govorom, bez
interpersonalne verbalne i neverbalne komunikacije, funkcionisanje ljudskog
organizma, kao i njegova psiha, prepusteni su na milost i nemilost objektivnoj prirodi
medija komunikacije, koja od coveka veoma lako pravi digitalnog lutka, klik-klak
marionetu, pumpu i automat vruceg i hladnog svog momenta, plime i oseke. To je
ono sto nazivam slabija specijalizacija karakteristika, a tice se i ljudskog organizma i
njegove kulture. Medij tako kreira psihu pojedinaca, ali i citavih kultura, javljajuci se
kao dubinski uzrok individualnih kolektivnih svesnih i nesvesnih psihickih
manifestacija, a sve u koreografiji plime i oseke. Neka psihologija uzme samo
primer kompulsivne licnosti, i videce da se iza njega krije sirovi medij komunikacije.
Ili autoritarne. Medijsko nesvesno zatezanje, odnosno zracenje medijske okoline
pradavne proslosti nekog naroda, jesu njegovi arhetipovi, njegove praslike. Takodje i
moguci uzrok Edipovog ili onoga sto se naziva pred-edipovskim kompleksom.
Trebalo bi da shvatimo da su medij i covek povezani svojevrsnom pupcanom
vrpcom. Empirijskom, zasnovanoj na delovanju prirodnih sila. U coveka utice
priroda medija komunikacije. Ceo njegov i psihicki i kulturni zivot odredjen je tim
protokom, sto su mediocentristi vec lako pokazali. Kao i funkcionisanje njegovih
organa, biohemijski procesi u organizmu, sam njegov gen je izlozen uplivu prirode
medija komunikacije. Otuda je objektivna priroda medija komunikacije i primarni
faktor u nastanku svih bolesti. Ukoliko covek ne pokaze tracak individualizma i svesti
o medijskom dejstvu, on se dobrovoljno prepusta momentima medija, sto uslovljava
poremecaje, kako fizioloske, tako i psihicke. U nedostaku govora i poznavanja
medija, coveka i njegovu civilizaciju zahvata pogubni medijski sindrom.
4.7.2009. godine
Idealna kultura
Bila bi ona koja ostvaruje sklad vestackog medija komunikacije i prirodnog
govora. Takva kultura u stanju je da jace specijalizauje svoje karakteristike. Ona je
najbliza svom arhetipu-skladnoj medijskoj okolini i zato je srecna kultura.
Istovremeno, njoj je pruzena i apsolutna racionalna sloboda, upravo zbog
bliskosti sa arhetipom koji je delom na iracionalnoj strani. Idealna kultura, dakle,
uravnotezila je dejstvo hladnog i vruceg momenta medija. Ispunila je osnovnu Inisovu
mediocentricnu postavku. Mediocentrista nikada ne treba da smetne s uma da je
kanadski autor upozoravao da ce Zapadna civilizacija doziveti krah, ukoliko ponovo
ne uspostavi ravnotezu prostorno usmerenih i vremenski usmerenih medija.
Sklad, balans, fuzija govora i medija komunikacije jeste medijski raj. Teoloski
raj. Prenaglasavanje govora naustrb medija, ili medija naustrb govora jeste
komunikacijski pad, greh, otpadanje od raja. Rekli bi da je to i nemoguca misija, da
raja na Zemlji nema, kao sto nas uci i teologija. Medjutim, da li je ljudski rod nekada
bio u medijskom raju i kada? Veliki su izgledi da je upravo Atlantida bila taj medijski
ljudski raj na Zemlji, ta idealna, samo naizgled utopijska, kultura. Koji je recept,
dakle, idealne kulture? To je sklad medija i govora i kulturna osvescenost medija,
odnosno svest o tome da je medij produzetak coveka i da je tako medij sastavni deo
ljudskog bica. Atlantida je imala i jedno i drugo. O tome nam govore i civilizacije,

98

koje su se ispostavile kao najbolji ucenici Atlantide, kao najbolji bastinici

medijskog raja i idealne kulture. To su starogrcka civilizacija i staroslovenska
civilizacija. Na osnovu dostupnog znanja, ali i onog znanja izvedenog iz primene
mediocentricnog metoda o tim civilizacijama, zakljucujemo da su i jedna i druga
kultura ostvarivale sklad govora i medija komunikacije, kao i da su imale svest o tome
da je medij sastavni deo coveka, da je medij produzetak ljudskog uma, tela, cula,
organa i funkcija. Grcka je bila mediocentricna kultura, u onoj meri u kojoj je
smatrala da su idealne granice polisa one koje omedjava ljudski glas, odnosno govor.
Polis treba da bude velik onoliko dokle dopire fama, ljudski glas ili govor, smatrali
su Stari Grci, prvi potvrdjeni mediocentristi. Brojni staroslovenski narodi, koji su
bastinili i kulturu Podunavlja, pocev od Lepenskog Vira, preko Vince, do Etruraca i
dalje, mediocentricnu svest su pokazivali u, mozda ne i filosofskim spisima (a mozda
i da, samo nisu sacuvani), ali zato je ta svest bila snazno prisutna i utkana u svaku
poru njihove kulture, narocito svest o tome da je medij produzetak coveka. U brojnim
verovanjima i obicajima ta je svest jasno ispoljena, veoma neskriveno, kao sto su
verovanja da odeca (koja je takodje medij, produzetak koze), ili kamen (jos jedan
medij), imaju moc da privuku ljudsku dusu. Medij je produzetak ljudske duse,
smatrali su Stari Sloveni. Oni su, takodje, o cemu svedoci i Velesova knjiga, imali i
svest o pravom uzroku propasti drustava i kultura, a to je ili prenaglasavanje govora
naustrb medija, ili medija naustrb govora. U jednom odeljku Velesove knjige,
pripoveda se kako su Rusi propali usled toga sto su se prepustili bujici govorenja,
govora i u tom odeljku je jasno ukazano da je pisac Velesove knjige smatrao da je
upravo to prenaglasavanje govora dovelo do propasti Rusa. Ova cinjenica pokazuje
cak i vise nivoe poznavanja mediocentricnih pojava, pa makar bila i vise intuitivna
nego racionalno teorijski obrazlozena. Ona je, sta vise, potpuno na naucni nacin,
empirijski, bez mnogo teoretisanja, pokazana i demonstrirana na prakticnom primeru
trenutne propasti slovenskog naroda, za koju je okrivljeno preterano govorenje,
odnosno prenaglasavanje govora. To samo govori da je poznavanje medija kao uzroka
bila snazno utisnuto u kolektivnu svest Starih Slovena. Opet, svedocanstva o
politickom ustrojstvu, slicnom starogrckom, upucuju nas na zakljucak da je i
staroslovenska kultura ostvarivala sklad govora i medija, slicno kao sto je to Inis
pokazao za starogrcku kulturu i njen balans usmene tradicije i alfabeta.
Medjutim, utisak je da su i Stari Grci i Stari Sloveni bastinili ipak samo
fragment, mada znacajan, medijskog atlantidskog raja. Atlantida je zaista i bila
Atlantida! Idealna kultura, medijski raj, raj na Zemlji. Mediocentricna svest u
kulturama Starih Grka i Starih Slovena, opet, govori nam da su te dve kulture zaiste i
bile naslednice i bastinice Atlantide.
30.7.2009. godine
Greska tipografa
Poznavalac osnovnog prirodnog procesa, a koji se odvija izmedju ljudskog
organizma i medija komunikacije, moze samo da se smeje tipografskim naporima da
se stvori vestacka inteligencija! Taj tipograf, koji je izvojevao pobedu nad medijskom
ozledom cula vida, posve u duhu trijumfalizma smatra da je covek i njegova
tipografska nauka iznad samog prirodnog procesa, te i da taj prirodan proces-srastanja
masina i coveka-on moze i treba da kontrolise, izaziva, usmerava i razvija! Nikada
kraja tipografskim zabludama i neznanju! Dzaba se i Internet spustio na tlo ljudske

99

psihe i biohemije, zvanicna medicinska nauka i dalje je-tipografska! Na vrhu njene

piramide i proklamovanog samoznanja i nauke i dalje je covek-subjekt, koji, pak,
deluje na objekt-na konkretnom primeru: covek-subjekt je taj koji stvara vestacki um,
inteligenciju, koja je-objekt. To je urodjena tipografska mana i njoj nema leka, makar
se pred ocima probranih naucnika sa elitinih svetskih instituta kompjuterski hardver
pretvorio u ljudski mozak ili svest! Elitna tipografska nauka elitna je samo za sebe i
elitna je u svojim zabludama i neznanju, a kako i ne bi, kada osnovna mediocentricna
lekcija nije ni doprla do njenih usiju, a kamoli da je savladana: covek i medij nisu u
odnosu subjekt-objekt, vec je rec o jednom subjekt-objekt (poput koncepta prostorvreme) entitetu. To znaci da se nezavisno od bilo kakve spoljne ljudske intervencije
odvija sirovi prirodni proces srastanja, u ovom slucaju kompjuterskih tehnologija
komunikacije i ljudskog ekvivalenta, a to je mozak i proces svesti. Nema potrebe da
covek stvara vestacki um ili kibernetski organizam, kada se on uspostavlja sam od
sebe, prirodnim interfejsom izmedju coveka i medija! Sta vise, svako tipografsko
najnovije otkrice o funkcionisanju bioloskih sistema koje se, potom, preslikava na
masinske (kompjutere, medije) sisteme i, dakle, primena tih saznanja u konstruisanju
medijskog Frankenstajna, daleko je od stadijuma preklapanja do kojeg je stigao
prirodni proces samostalno! Ta najnovija otkrica su uveliko smesna i jos vise jadnamedij i mozak i svest vec su se isprepleli i stvorili nove oblike ljudsko-medijskog
postojanja, taj ljudski organ-mozak i njegov proizvod-svest, vec su toliko izmenjeni
interakcijom sa digitalnim medijem, vec je toliko izmenjena njihova funkcionalnost i
procesi, a tipograf ponosno saopstava svoja najnovija otkrica u vezi sa mozgom,
proucavajuci ljudski mozak kao da je rec o istom onom organu kakav je bio u 19.
veku, ili cak u dobrom delu i 20. veka! I to se predstavlja kao vrh nauke! Da li je
potrebna neka metafora da bi citalac lakse uvideo stupanj tipografskog neznanja i
rezonantnost njegovih promasaja? Vi hocete da od najobicnijeg kamenog tocka
napravite bicikl, a pred vama se sam od sebe vec stvorio najnoviji tip audija! Vi
proucavate obican kameni tocak, a ni ne vidite da pred sobom imate tocak i
mehanizam upravljanja najnovijeg modela audija! Razumnom citaocu nije potrebno
nista vise napisati o stvaranju vestacke inteligencije i kibernetskog organizma
31.7.2009. godine

, .
-: ,
-!
.
, , ,
, , , ,
?

, . ,
.
, , ,
. ,
.

100

 .
. , ,
, ,
.

. ,
.

.
.
,
, .

,
.

, ? ,
, ,
?
,
?
,
, , ?
60 5.000
? ?
5.000 ?


5.000 , ?

, , , ,
, , ,
?
. ,
,
. ...
29. 6. 20009.
(): ,
, ...
(
) (
) ( )
/

( ),
() ,
( )

101

, ,
.
2009.
, ,

.
, , , , ,
,
.
, , -


, ,
.
() , , ,
, , ,
. ,
,
, !
, ,
.
, .

, , ,
. ,
, ,
.

, ,
,
, , , , ,
( , ), ,
.
, ,
,
!
, ,
, , , ,
, !
, ,
, ,
,

, ,
! , ,

,
!

,

102

 ,
, , ,
, .
, , ,

, !
, ,
, ,
, ,
.
,
!. ,
,
,
,
, ,
!
, 24.4.2009.

, ,
, .
, , .
.
, ,
.
, ,
.
, ,
. .
:
, ,
;
, , .
,
-
, ,
.
,
.
. , ,
, ,
, , , .
, ? ,
, ( ,
),
( ).

103

 , , ,
, . ,
, ,
, , .
,
,
.
,
. , ,

? , ,
?

, ? ,
,
, ,

, !
,
.
.

.
29.4.2009.
Klod Levi Stros i srodnicki odnosi
-Kratka mediocentricna analizaNesumnjivo da u delu Klod Levi Strosa primecujemo onu, tako preko
potrebnu, medijsku svest ili svest o strukturi, funkcionisanju ili prirodi medija kao
potki svih potonjih drustvenih i kulturnih karakteristika, a cak i onoga sto je francuski
naucnik nazvao strukturom, podrazumevajuci pod njom smisleni totalitet drustvenih
odnosa, odnosno taj zahvat u nesvesno koji daje zakonitost u konstruisanju vidljivog
covekovog sveta, ali i onog nevidljivog, na podrucju, recimo religije ili ostalih
idejnih sistema.
Kako i zasto? U predgovoru Strosovoj Divljoj misli, znameniti naucnik
juznoslavenskih prostora Rudi Supek objasnjava metodoloski i teorijski okvir Levi
Strosove misli. Tu saznajemo da je Klod Levi Stros iskoristio takozvani fonoloski
metod u lingvistici i jednostavno ga preslikao na drustvo, primenio u socijalnoj
antropologiji! Kao sto se govor ili jezik sastoji od niza elemenata koji tek u
odredjenim kombinacijama daju smislene jezicne i govorne tvorevine, tako se i
drustvo sastoji od niza materijalnih elemenata, drustvenih odnosa, koji tek pomocu
strukture koje stoji iza njih tvore smisleno drustvo ili drustveni sistem. Jednostavnije,
a sto je veoma znacajno za mediocentrizam, Levi Stros je iskoristio prirodu jednog
medija, govora, da bi istovetne zakonitosti u njegovom formiranju primenio na
izucavanje drustvenih odnosa i ustanova! Potpuno mediocentricno! Odnosno-dopola!
A zasto dopola? Zato sto se Levi Stros posluzio samo informacijom, a ne i
medijem po sebi, samo informativnim delom medija govora, a ne i prirodom govora

104

kao takvom, bez obzira na pojedinacne konretizacije u jezicima, bez obzira i na

savremeni postbihejvioristicki information processing, odnosno process formiranja
govornog jezika! On nije uzeo kao odredjujucu potku drustva i drustvenih odnosa
hladnu prirodu samog medija govora, njegove intrinsicne vrednosti, nego se fokusirao
na tipografsku rascepkanost govora u foneme i na pravilnosti u stvaranju njihovih
smislenih kombinacija i tek taj, vidljiviji deo medija govora, uzeo kao temelj
drustva i strukture. Makluanovski govoreci, on je inace sekundarni faktor-informaciju,
uzeo kao primarni faktor u konstruisanju drustva, a inace primarni faktor-medij sam
po sebi, ocigledno da nije ni dotakao! Dakako da bi saznanja o coveku, njegovom
drustvu, prirodi i kulturi bila kudikamo precinija i dublja da se kao odredjujuci faktor,
kao ta strosovska struktura uzme objektivna priroda medija komunikacije, njihove
intrinsicne vrednosti, bez obzira na konkretne informacije koje se njima pronose. Ali,
naravno, ta bi saznanja bila i dodatno konkretizovana uvazavajuci i faktor same
informacije i ne samo medija, jer medij i informacija, sto je tako ocigledno, jesu nesto
nedeljivo, s tim sto medij ima neku prednost u odredjivanju kulture od informacije!
Da ne kazemo da je medij strategija, a informacija taktika!:)
Naravno, mi se mozemo baviti i pitanjem sta je uzrok samoj Strosovoj misli,
sta je opredelilo njegovu misao da pohita informaciji, a zaobidje medij? Naravno i
opet, to je priroda dominantnog medija komunikacije u epohi u kojoj je Levi Stros
stvarao, a to je bila vruca Gutenbergova stamparija, u fazi kada je ozleda i stimulacija
cula vida prerastala u ozledu i stimulaciju mozga-otuda i taj Strosov dohvat
informacije kao determinisuceg faktora, ali, opet, otuda i ta nesvesnost o medijskog
determinanti kao takvoj!
Primeri slikovitije, kao uvek, mogu da predstave kako je objektivna priroda
medija uzrok ponesto jaci od informativnog njegovog dela. Recimo, na primeru u
predgovoru navedenih srodnickih odnosa u Evropi i na Tibetu. Kako je samo
nesumnjivo i kristalno jasno, na osnovu Supekovog pisanja, da je srodnicke odnose,
njihov kvalitet i kvantitet u zapadnoevropksoj civilizaciji odredila upravo objektivna
priroda stamparije ili stampe, njene intrinsicne vrednosti da specijalizuje,
individulizira i fragmentise! Poslusajmo Supeka: Pomenuli
smo da postoje razlike izmeu evropskih i sino-tibetanskih
govora. Ne manje razlike postoje i u srodnikom sistemu, jer
mi Evropejci razlikujemo najvie nekoliko tano
individualiziranih( podvukao L.Z.)
roaka (otac, mati, brat, sestra, djed, baka, ujak,
neak, itd.), koji se svi kreu oko nuklearne porodice, dok
Kinezi razlikuju preko stotinu razliitih naziva, tako da ne
postoji roak niti u sedmom koljenu koji ne bi imao svoj naziv,
a to znai i svoje tano odreeno mjesto u srodnikom sistemu.
Za mediocentristu ovo bi bila sjajna studija slucaja! Jer ovde,
sad i nisu toliko u pitanju govorne razlike izmedju dva pomenuta
drustva, jer ona i nisu usmena, oralna, vec razlike u medijima
komunikacije kojima su se sluzili! Ocigledno da uzrok treba traziti u
razlikama izmedju kineske ksilografske stamparije i evropske
Gutenbergove na prvom mestu; na drugom mestu su razlike u
pismima koja su iz tih stamparija proistekla. Ocigledno je da sistem
srodnickih odnosa Evropljana cvrsci, stabilniji, sa jakom
kvalitativnom, ne toliko i kvantitativnom razudjenoscu oblika.
Kineski sistem srodstva opet je nesto labilniji, sa izrazenom
kvantitativnom rascepkanoscu, ali bez toliko jake kvalitativne veze
105

kao sto je to slucaj kod Evropljana. Rec je o prelitanju vruce,

individualisticke strane medija i hladne, kolektivisticke i univerzalne.
Da pojasnim, Kinezi mozda i imaju veci broj naziva i srodnickih
odnosa, ali oni, mozda, imaju snagu ogromnog broja kineskih
znakova cije se poznavanje zahteva da bi se bilo pismen! Koliko
znakova-toliko srodnickih veza! Znaci, mogu da se znaju, ali i ne
moraju ili ne mogu svi, takva je snaga i tih, vidljivo bogatih
srodnickih odnosa-oni su slabiji, labilniji, ne mogu da se porede sa
jako tipografski individualizovanim kvalitetom svega nekoliko
klasifikovanih, izdvojenih rodjaka u zapadnoevropskoj civilizaciji!
Da samo predlozim nastavak ove studije: ako je evropska
stamparija jaca od kineske, zar ne bi ona morala da da i vecu
fragmentiranost oblika? Kako to da je kineska ksilografija, u
intrinsicnim vrednostima nizeg kvaliteta od Gutenbergove
stamparije, dala vecu fragmentovanost sto znakova kineskog pisma
u odnosu na evropske azbuke, sto vecu razudjenost i
fragmentiranost srodnickih odnosa? Deo odgovora vec sam dao u
prethodnom pasusu, govoreci o kvalitetu odnosa. Drugo, kineska
ksilografija, koja je verovatno tradicionalno kod Kineza utvrdila
mnostvo srodnickih odnosa koji se pronose generacijama bez obzira
na tehnoloski napredak,
bila je ponesto hladnija od evropske u intenzitetu vrucih intrinsicnih
vrednosti. Ona je bila svojevrsna univerzalna stamparija, racionalnairacionalna i otuda dala i takvo, univerzalno pismo ponesto nalik
umetnickom delu, ali i takvu slabiju, labilniju specijalizaciju i
individulaziciju srodnickih odnosa u odnosu na evropske, mada I,
naizgled, znatno fragmentovaniju. No, zar univerzalnost
Iikolektivizam nije samo prenaglasena fragmentacija-mnostvo sitnih
delova daje kolektivizam, a ovaj, opet univerzalizam?! Tom
hladnijom stranom svog medija, odnosno vecom hladnocom
ksilografije u odnosu na tipografiju, kineska kultura dala je vecu
razudjenost i rascepkanost sto znakova pisma, sto srodnickih
odnosa, ali se oni, u pogledu kvaliteta i intenziteta, ne mogu da
porede sa individualizacijom euklidovski utvrdjenih tacaka gledista
(Makluan), podjednao kad je o evropskim azbukama rec, ili kad je
rec o fragmentaciji, specijalizaciji i individualizaciji evropskih
srodnika! I sa ovih premisa medijski argument je neprikosnoven!
Medjutim, mozda premisa i nije tacna, da Kinezi imaju veci broj
srodnickih veza?! To bi trebalo istraziti, otkriti, skinuti zavese
mozda i te zablude! I jos jedan pravac u razmatranju ove studije
slucaja na mediocentricni nacin: trebalo bi videti kako se upotreba
ksilografije i tipografije odnosila prema govoru, da li se u tim
kulturama ostvarivao sklad sa govorom ili ne, te je otuda dolazilo do
jace ili slabije specijalizacije drustvenih, prirodnih, kulturnih i
ljudskih karakteristika.
Leonid Zuvic, 2.6.2009.
godine

106

Kantova metafizika morala u svetlu mediocentricne teorije

-Kroki esej za filozofsku radionicu virtuelnog KIRA Instituta, na zadatu temu
Kantova Metafizika morala
Naravno, ja se i ne bih slozio sa Kantom da metafizika morala, odnosno sam
moral, u sebi ne treba da ima nista konkrektno (antropoloski), nista empirijski, i da
bude zasnovana samo na cistoj volji (pure will), odvojenoj od konkretnog subjekta,
ili bilo cega empirijskog. Kant se za to zalaze. On traga za cistom, formalnom
filozofijom na polju etike, iako na pocetku svog traktata u formalnu filozofiju svrstava
logiku, a etiku i fiziku u materijalisticku filozofiju, koja pociva na empirijskom
iskustvu. Naravno, to je kontradiktorno.
No, ni sama metafizika morala, kakvom ju je Kant zamislio-bez pozivanja ni
na sta emprijsko, bez empirijskog ne moze, jer ni sam moral, odnosno etika, ne moze
bez empirijskog iskustva. Sta treba da cinim ne moze da nadidje vreme u kome se
postavlja, a kategoricki imperativ, ocigledno kao esencija tako shvacene metafizike
morala, opet je, ma kako bi se Kant tome mozda protivio, uslovjena empirijski-i to
medijem stampe.
Dakle, na ovom mestu ulazimo u um filozofa, pokusavajuci da raskrinkamo
sile koje su ga navele da tako definise kategoricki imperativ: Postupaj prema
maksimi za koju mozes pozeleti da bude univerzalni zakon prirode.
Medij dvostruko oblikuje i ostri moral: i empirijski, polazeci od morala
pojedinca preko morala grupe ili epohe i logicki (i formalna logika je odredjena
prirodom medija komunikacije), kroz zakljucke o moralu i etici, recimo i kroz
Kantovu Metafiziku morala.
Kako medij uslovljava, odredjuje, determinise moral i misljenje o moralu?
Prema svojoj objektivnoj prirodi. Ako je dominantan medij neke epohe vruc (hot), ili
ta komponenta je u njemu izrazenija, moral i misljenje o moralu bice subjektivizirano,
individualizovano, specijalizujuce i fragmentirano. Kant, koji je stvarao u doba zenita
Gutenbergove stamparske prese, obraca se, naravno, pojedincu Delaj tako....
Medjutim, drugi deo imperativa ima univerzalniju dimenziju da bude univerzalni
zakon prirode. Odlican primer za mediocentricnu ili mediolosku analizu. Otkuda
Kantu univerzalna naostrenost kad je vrednost stamparije individualizam? Tu treba
razmotriti Kantovu takozvanu licnu medijsku okolinu. Da li je Kant, prilikom
stvaranja, imao sklad pisanja, misljenja sa govorom, govorenjem, ili je, cutavsi i
pisavsi, mislivsi, tako prenaglasio medij (papir, stampu) naustrb govora? I u jednom i
u drugom slucaju dolazi do hladjenja intrinsicne vrednosti stamparije/stampe, samo
sto je u prvom slucaju rec o jacoj specijalizaciji, a u drugom o slabijoj specijalizaciji,
u Kantovom slucaju-specijalizaciji misljenja. Licno smatram da je kod Kanta u
pitanju ovo drugo, kao, uostalom i kod vecine mislioca tipografske kulture. Dakle,
razmatra se nastanak, pojava intrinsicne univerzalnosti, kako u ljudskom ponasanju,
tako i u misljenju (ne mozemo da pretpostavimo da su dela rane tipografske kulture
svesno razvijala ovu vrednost, nego vise u savremenim i modernim interpretacijama
tih dela ona je apostrofirana, izvorno, cini mi da ne, vec da postoji vreme njene
pojave, nastanka).
Ako je, pak, dominantan medij neke epohe, naroda ili kulture hladan ili
pretezno hladan, onda ce i moral na takvom tlu biti u skladu sa objetkivnom prirodom
hladnog medija komunikacije: kolektivistican, univerzalan i integrativan.

107

Dakle, u podlozi i morala i metafizike morala jeste nesto empirijsko: medij

komunikacije sa svojim intrinsicnim vrednostima. Jer nista drugo nego medij jeste i ta
gramatika uma za kojom traga Comski
Leonid Zuvic, 3.6.2009. godine
Velesova knjiga: Politicki sistem Starih Slovena 1
Na pocetku razmatranja, pravicu se (koliko mogu) da nisam procitao Velesovu
knjigu i pokusacu da napravim vrlo kratku analizu karaktera vlasti i politickog sistema
Starih Slovena na osnovu pravilnog mediocentricnog metoda.
Kao pretpostavku i hipotezu smatracu da imam posla sa univerzalnom,
racionalno-iracionalnom stamparijom ilinam medijem. Tako bi mediocentricna
analiza koja sledi bila opsti model koji bi mogao da se primeni na bilo koju epohu,
kulturu ili narod koji je ostvarivao sklad, balans vruceg prostornog i hladnog
vremenskog medija, odnosno sklad (vestackog) medija komunikacije i govora.
Jasno je da od vruce, racionalne strane univerzalne medijske situacije
(okoline) proizlazi individualizacija, specijalizacija i fragmentacija (ISF) vlasti,
politike, politickog sistema. Sto ce reci na planu drzave: ISF vlasti, dakle podela
najmanje na zakonodavnu, izvrsnu i sudsku vlast; ISF drzavnih funkcija, funkcionera,
organa-dakle ISF i organa prinude (na primer, vojska), kao i ISF jedne licnosti
(predsednik, premijer, knez, obor-knez), ali i vise licnosti u sastavu drzavnog sistema
(npr. ministri, zamenici itd.). Uopsteno, generalizovano govoreci, od vruce strane
medija proizlazi ISF vlasti, drzave i politike (i kao zasebnih pojava, naravno, ali kao,
kad je o politici rec, postojanje i stranackih frakcija, krila, organizacija itd.).
Od hladne strane univerzalnog medija proizlazi kolektivizacija, integracija i
univerzalizacija (KIU) vlasti, drzave i politike. Sto ce reci, najkrace i najsazetije,
rasprostiranje vlasti, drzave i politike na ceo populus, narod ili demos, a ne samo da
vlast, drzava i politika budu rezervisani za specijalne, individualizovane pojedince.
Recju-demokratija, vladavina naroda, koji vlada preko svojih izabranih predstavnika.
Univerzalni medij ne daje ni cistu podelu vlasti, niti cisto jedinstvo vlasti. On daje
balans izmedju podele i jedinstva vlasti. Univerzalni medij ne daje predstavnicku,
posrednu ili indirektnu demokratiju, vec daje neposrednu, direktnu demokratiju.
Univerzalni medij ne daje ideju da je vlast bozjeg porekla-nasledna i bogomdana,
nego da vlast ima poreklo u narodu. Dakle, daje princip narodnog suvereniteta.
Univerzalni medij ISF vlast u pojednim licnostima i funkcijama, ali je KIU u
integralnom pojmu i postojanju drzave kao pravne licnosti. Univerzalni medij
specijalizuje drzavu i njena tela kao zasebnu organizaciju, ali je istovremeno
univerzalizuje i integrise, rasprostiruci je na citav narod. U okolini univerzalnog
medija drzava i narod su isto. Itd
Naravno, treba praviti razliku izmedju univerzalne stamparije koju stvara
stamparska presa (cist i najjaci vruc medij) u skladu sa govorom, od one stvorene od
ksilografije, papira i papirusa (hladniji vruci mediji od stamparske prese,
hijerarhijski), u skladu sa govorom.
Navedena mediocentricna analiza ticala bi se univerzalnog medija sa
stamparskom presom u svom sastavu. Sto ce reci da ovde izvedene karakteristike
vlasti vaze i za univerzalni medij sa hladnijim vrucim medjima u sastavu (recimo sa
ksilografijom), ali u nizem intenzitetu, jasnosti i vidljivosti ispoljavanja.
Sada cemo ponovo otvoriti Velesovu knjigu.
16.6. 2009. godine

108

Medijski determinizam
Kako pobediti medijski sindrom, ocigledno je poruka koja se zahteva od mene.
Mislim da je kasno. Ljudska kultura i civilizacija imala je putokaz, ali ga je sklonila,
nazvavsi ga tehnodeterminizam. Posle toga, na tlu gde je nastala mediocentricna
teorija komunikacije, njena dostignuca bastinila su se na na nivou koji je previse
opisan, literaran, nedovoljan za znanje koje bi pruzilo spas ljudskoj vrsti od medijskog
cunamija. Ne tice se to samo mora informacija na medijima, pa niti samo broja I
raznovrsnosti medija, vec, pre svega, njihovog direktnog dejstva na ljudski
organizam, koji nije spoznat, te tako medijski sindrom sam krci put kroz ljudski
organizam, nespreman da ga doceka i da na njega adekvatno odgovori. I ne samo na
ljudski organizam, vec i kroz svaku oblast drustva, kroz svaku crtu kulture. Bitka
protiv medijskog sindroma mozda bi se sastojala u ljudskoj komunikaciji, razgovoru,
neverbalnom govoru i dodiru. No, odustajanje od komunikacije ljudsku kulturu
kostalo je nje same.

: - ?
- ,
. , , ,
. , ,
, , .
- ,
, , , , .
, ,
.
, .
- - .
,
. , .
,
. , , ,
,
. , ,
.
, , ,
, , ,
, , , ,
, .

109

 . ,
,
, , .
, ,

.
, ,
, ,
o. , ,
,
.
,
, ,
, , ,
, .

, , ,
, ,

, ,
,
. , .
, 13. 10. 2002.

Odgovor Liotaru
Medjutim, solarne eksplozije nece biti! Zapravo, ona je nezamisliva! A i kako
bi bila, kada foton i kvark nose ljudski gen i dusu? Napajano ljudskim genom i
dusom, a i samo preneseno u ljudski gen i dusu, Sunce ne moze da nestane, da se
ugasi!
Naravno, ne zameram takvom misljenju, ali bih pokusao da ukazem cega je ono
proizvod. Ukratko, ono je proizvod ekskluzivne filozofije, a koja je, pak, proizasla iz
ekskluzivnog medija, u ovom slucaju tipografije. Cudi, donekle, sto je takvo misljenje
prisutno i kod Liotara, koji vazi za rodonacelnika postmodernisticke filozofije, ali i ta
cinjenica samo govori o snazi inercije samostalnog delovanja ekskluzivnog medija.
Rec je, dakle, o misljenju koje izvire iz ekskluzivnosti, iz njene moci da
individualizuje, da distincira, da radvoji, fragmentise postojanja. Takvo misljenje, u
posmatranju bilo koje stvari, individualizuje, specijalizuje subjekt i objekt, smatrajuci
pod njima odvojene entitete, a to razdvajanje, odvajanje upravo je intrinsicnost
ekskluzivnog medija. Dakle, bez obzira sto je Liotar oznacen kao relativisticka
filozofija postmodernizma, u stvari je i dalje rec o ekskluzivnoj, a ne inkluzivnoj ili
sisnesteticnoj filozofiji. Liotar i dalje ima utvrdjenu tacku gledista linearne,
110

uzrocno-posledicne, subjekt-objekt, tipografske, ekskluzivne filozofije, odnosno

misljenja. On smatra da su Sunce i covek odvojeni entiteti, kao i covek i njegova
tehnologija, njegovi mediji i opet smatra da covek kao zasebni individualitet, entitet,
treba da stvori inteligentnu tehnologiju kao zaseban individualitet i entitet. Takav
pravac misljenja proizlazi iz ekskluzivnog medija i njegovih intrinsicnih vrednosti da
individualizuje, specijalizuje, razdvoji i fragmentise, kao i psiholoski, usled te
izvojevane pobede nad ozledom i stimulacijom samo cula vida ekskluzivnom
tipografijom, te otuda i dalje ta inercija nadmocnog coveka subjekta, koji moze da
kontrolise prirodu, tehnologiju, svoje okruzenje i da pritom ostaje nezavisni i
samaostalan subjekt, individualnost za sebe. Jasna posledica u misljenju
individualistickog, ekskluzivnog medija.
Medjutim, (hiper) inkluzivna i (hiper)sinesteticna filozofija, pod dejstvom i samog
takvog medija, coveka shvata integralno, kao integralnu licnost. Ona smatra da su
covek i njegova tehnologija-mediji jedan entitet, jedna integrisana individualnost, a
posto su i priroda i kultura proizasli iz takvog medija, onda je covek jedno i sa svojom
kulturom i prirodom-dakle i sa Suncem! Kvantni medij ozledjuje, stimulise i
produzava sam ljudski gen i dusu, u foton i dalje od fotona, u kvark, tako i u Suncevu
svetlost, u Sunce, koje je sa covekom, kao i njegov hipersinesteticki medij - jedno!
Umesto solarne eksplozije odigrava se solarna hiperimplozija, odnosno kosmicka
hiperimplozija gde se ceo fizizki kosmos sazima u coveku, tako da sam postaje jedan
Kosmicki covek! Naravno, hiperimplozija kosmo-coveka istovremeno je i
hipereksplozija, jer je rec o mehanickom organskom, o oraganskom koje je u svom
prvom vidu ispoqavanja opet zadobilo izvesnu mehanicku vrednost, ekskluzivnu,
individualisticku, odnod u hiper stanju, a uzrok tome je hipervruca ozleda procesa
svesti hipersinestetickom tehnologijom, medijem, koja je istovremeno i hiperhladna,
hiperinkluzivna i sinesteticna. U daljem, brzom razvoju hipersinesteticnost postajace
sve istancanija, do direktne ozlede i stimulacije ljudskog gena i duse!
Hipersinesteticki medij umesto ekskluzivne postavlja inkluzivnu i hiperinkuzivnu
filozofiju i misljenje. Ono vise nije pravolinijsko, nego kruzno i elipsasto. Covek i
medij su jedan entitet, a posto iz medija proizlaze i kultura i priroda, covek je jedan
entitet i sa prirodom i kulturom. Ljudski gen i dusa zavrsavaju na fotonu i kvarku,
kosmos tako postaje produzetak coveka, a kao i bilo koji produzetak sa covekom cini
neodvojivu, neraskidivu celinu. Zato su i kosmos i covek jedno- Kosmocovek ili
Kosmicki covek.
Leonid Zuvic, 6.3.2008. godine

,
, .

111

 ,
. ,
,
. , ,
, ,
,
. , , ,
, ,
. ,
--
. ,
,
,
.
, ,
,
.
,
,
,
, .

.
-
.
. ,
,
, ,
, .

.
. ,
,
!
, ,
,
, ,
.

,
.
,
. ,

112

 () .,
,
, 300 ,
. ,
, ,
-
, ,
(,
). , , ,
,
, .
,
,
.
,
, ,
,
.
(, )
,
, .
-, ,
, , ,
, , .
- ,
.
,
.
, ,
, .
, , , ,
(
, ),
. ,
,
( ).
,
! ,

,
.
,
,
.

113

 , ,
, ,
,
, , ,
!
22.3.2009.

.
, , ,
. ,
, , .

. ,
? ,
. , , .
,
,
. .
.
?
?
.
.
,
. , ,
, ,
.
, , : -
.
, . ,
, .
, . ,
, . , ,
.
.
, . ,
, , ,
, , . , ,
, , ,
. ,
. , ,
, .
, ,

.
. , ,

114

 , , ,
. . -
.
, ,
,
, .
, ,
.

. , ,
. ,
, ,
,
. ,
,
.
, . ,
, , ,
, .
. , ,
- ,
, , ,
(
),
-
. , ,

. ,
.
,
. ,
, -
. ,
, , .
: ;
; ,
, (
). , ,
. , ,
.
, -
, .
,
. ,
, , .
( ,
), ( ,
, ,
). 12 ,
. ,

115


( ),
, .

6.3.2010.

Filozofija i mediji
Nema sumnje da je I filozofija bila, cak I mnogo vise od drugih
mislecih grana, uronjena u u ono sto zovemo objektivnom prirodom
medija komunikacije I da, poput Makluanove ribe koja nije svesna
vode, ni ona nije bila svesna intrinsicnih vrednosti medija koji
oblikuje epohu.
Opet, iako nije pruzila konkretna znanja o mediju, sto bi se
mozda ocekivalo od egzaktne nauke, kakva je, recimo, matematika,
ona je, u onom delu gde se vrednost informacije i medija koji je nosi,
pruzila najverodostojnija saznanja upravo o racionalnom delu.
Mozda ne samog medija, ali simbioze koju medij cini sa
informacijom.
Manje je to ucenjeno u eksplicitnom filozofskom bavljenju
medijima, a vise kroz ispitivanje razlicitih aspekata drustva ili
metafizike, gde se odlucujuci faktor medija u kreiranju tih
karakteristika nametao sam po sebi.
Platonova alegorija o pecini jasno upucuje na covekovu
simbolicku prirodu, na njegov svet I sudbinu da mu taj svet kreiraju
simboli, odnosno mediji. Jer, sta su drugo senke stvari na zidovima
pecine, ako ne simbolicke zamene, oznacitelji za ono sto se
oznacava; i sta su drugo bukagije na nogama ljudi ako ne objektivna
vezanost coveka za medije, to nevoljno robovanje oznaceno
Makluanovom sentencom da je medij produzetak coveka.
Takodje, govoreci o idealnoj drzavi, Platon kaze da ona treba
da se prostire dokle seze ljudski glas-odnosno govor, medij
komunikacije, a to je bio taj osecaj starogrckog intelekta za
odlucujuci uticaj medija komunikacije u kreiranju kulturnih I
drustvenih karakteristika. Osecaj proistekao iz sklada usmene grcke
tradicije i papirusa i alfabeta, koji je Inis naglasavao kao presudan za
procvat starogrcke kulture.
Sofisti su, kao rezultat jace specijalizacije koju daje sklad
medija I govora, I coveka shvatili kao medij, dok je Demokrit stigao
do atoma. Pitagora i pitagorejci do broja, shvacenog kao
determinisuci faktor, s tim sto su opet to pripisali ne direktno
mediju, vec informaciji, ali je I to naslucivanje sustine bilo dovoljno;
do metempsihoze, do pravouglog trougla I broja pi, do komune koja
se bavila intelektualnim radom, sto je individualisticka strana koju je
nametnuo papirus I alfabet, ali je bila komuna, sto je kolektivisticna
strana koju je nametnuo kolektivistcni govor.
Sokrat je svojim primerom ukazivao na presudnu vaznost
ljudskog govora, bez cijeg sklada sa medijem komunikacije nema
kvalitetnih kulturnih karakteristika. Zanimljivo je da je Sokrat,
116

koristeci samo govor, stigao do nekih posve tipografskih vrednosti I

pojmova, kao sto je moral, vrlina. Dok su mislioci koji su se sluzili I
pismom, negde predosetili hladniju stranu kulture, metafizicku, kao
sto su Platon I Pitagora. Opet, Aristotel je, prenaglasavajuci papir
naustrb govora, dosao do nekih posve stamparijskih saznajnja I
zasnivanja racionalne, empiristicke nauke I filozofije.
Politika je proistekla iz vruce, individualsticke prirode alfabeta
I papirusa, dok je prenaglasavanje medija naustrb govora dovelo do
izopacenja kulture I drustva, kao sto je bio osvajacki pohod
Aleksandra Makedonskog I zahtev za stvaranjem nacionalne drzave
Grka. Put, linearni, pravilonijski odraz je iste takve prirode vruceg,
individulaistickog medija, kao I seobe naroda. Izraz sicilijanskog
papira bio je Marko Polo. Stupajuci u direktnu interakciju sa
covekovim culom vida pismo I papirus doprineli su razvitku
racionalizma I intelekta, vidljivog I kroz stvaranje mehanickih
naprava, kao sto je bio katapult. Na polju misli stiglo se do
Ptolomeja I heliocentricne teorije, koja je, opet, samo metafora za
mediocentricnu teoriju. Naravno, treba posumnjati u ono sto se
naziva najvecim dostignucima Grka u doba helenizma, jer je upravo
u to doba doslo do prenaglasavanja medija naustrb govora I do
kvarenja, izopacenja intelekta, do slabije specijalizacije racia, a tako
I do iluzionistickih rezultata. Opet, na polju informacije dat je tacan
odgovor-heliocentricna teorija, ali je opet izostalo medijsko
podupiranje tog stanovista, ukazivanje na kolektivisticni moment
kreiranja sveta, na medij sam po sebi I u interakciji sa informacijom,
Doslo je do preintelektualizacije, do preracinalizacije znanja, cime je
izgubljena prirodna veza sa metafizickim ustrojstvom sveta, koja je
opet samo odraz objektivne prirode medija komunikacije, shvacenog
idealno kao sklad govora I medija, odnosno kolektivizma I
individualizma, odnosno racionalnog I iracionalnog, pri cemu to
iracionalno je posve racionalno I opipljivo, realno, empiristicko. Moze
se reci da od tog helenistickog odlazenja od kolektivisticne strane
medija I misli, sama evropska misao, kultura I civilizacija zapocinje
da visi u vazduhu, bez utemeljenja ideje, osim u informaciji I u
mediju kao takvom, bez informacije I u interkaciji sa informacijom.
Slicna stvar ponovila se I u novom veku, kada je na pocetku
postojao izvestan sklad Gutenbergove stamparije I govora, sto je
dalo pravilnije rezultate misli, ali je posle doslo do prenaglasavanja
stamparije naustrb govora cime se doslo do losijih rezultata.
Dodatno, pretezno je usvojen I taj viseci deo nasledja starogrcke
kulture, u doba humanizma I renesanse, tako da se I sopstvenim
odlaskom od iracionalnog, znanje evropske kulture jos vise udaljilo
od faktora medija kao takvog I jos vise pocelo da lebdi u vazduhu,
bez temelja. Rezultat toga su naucne iluzije koje su proglasene
aksiomima, zacementirane institucionalno, kojima se pokoravaju
generacije I generacije studenata I istrazivaca. Na polju filozofije
ugrozena je logika I veci dometi u otkrivanju prirode sveta. Misao je
prepustena nekontrolisanom dejstvu prenagalasenog medija
naustrb govora, te reprodukuje tu sliku na sva polja saznanja, koja

117

se sve vise kvare I izopacuju I sama postaju sve vise iracionalna u

onoj meri u kojoj se ne prihvata iracionalni moment koji determinise
svet, a to je medij sam po sebi, njegova objektivna priroda I prirodsa
njegove objektive interakcije sa ljudskim organizmom, drustvom,
prirodom I kulturom. Izgleda kao neki zakon-ko upotrebljava hladni
medij stize do racionalnih saznjanja, ko upotrebljava vruc medij stize
do iracionalnih, ako nema sklada sa iracionalnim medijem!
Sva filozofija, psihologija, misao jeste traganje za objektivnom
prirodom medija komunikacije I njihove interakcije sa covekom, ali
su ta saznanja do sada bila prilicno intuitivna I metaforicna, sto ne
porice njihovu individualisticku tacnost, u nekoj meri, ali na polju
racionalnog znanja o mediju kao takvom to su i dalje samo opisne
metafore, cak i umetnicke tvorevine koje traze racionalnu
interpretaciju, bez obzira sto tu moze biti rec I o naucnim teorijama,
a ne samo filozofskim sistemima. Cini se da smo jos na prelogickom
stupnju misli, jer ni vruci spoznati deo ne moze da bude tacan, ako
je zanemaren hladni, kolektivisticni moment medija.
Leonid Zuvic,
29.12.2008. godine
Digitalni ljudski mozak
Zapravo, iskoristio bih ovaj pokusaj medijske manipulacije da
ukazem na opstiju stvar-na dejstvo medija na covekovu recepeciju,
na samu prirodu odnosa medija i coveka, na to kako covek recipira
medijski sadrzaj, te, na osnovu toga, kakva je, dakle, priroda te
interakcije, ovoga puta-na nivou recepcije.
Cini mi se da sledeci zakljucak vazi za sve medije, s tim sto
ostajem pri svojoj tezi da je u nekom mediju razvijeniji hladniji deo,
a u drugome vruci. Makluan, na primer, kaze da je doba televizije
doba nesvesnog i ravnodusnog. Naravno, on je u pravu-ali samo u
pogledu jednog aspekta recepcije televizije (kao medija koji emituje,
bez obzira na konkretan sadrzaj), a to je onaj hladniji, odnosno, kako
se to naziva i istice u teorijima medija-takozvani potprazni ili
podsvesni/nesvesni uticaj televizije. Medjutim, iz sopstvenog
iskustva gledanja televizije, mi mozemo da zakljucimo da je
recepcija i TV-a i sadrzaja izuzetno svesna, ili vruca, a posle toga,
kao talasi koji se smenjuju, nastupa period uronuca u medij,
predavanja mediju, odnosno slabljenja paznje, koncentracije, a tako
i otvaranje puta podsvesnom uticaju. Ali, opet, posle takvog talasa
dolazi do budjenja onog koji je u interakciji sa medijem, do svesne
recepcije medija i poruka, s koncentracijom i paznjom, kao i
percepcije. Zamislimo, dakle, da ljudski mozak, u susretu sa
medijem, funkcionise posve digitalno-ima svoju 0 fazu (recimo
hladni talas) i svoju 1 fazu (topli talas). Mogli bi, uslovno, da kazemo
da je sam ljudski mozak-digitalan! Smatram da je ova uocena
digitalnost primenjiva na sve medije komunikacije, ne samo na

118

televiziju, odnosno da se covek a na opisani nacin ponasa u odnosu

prema bilo kom mediju. Medjutim, kao sto sam rekao, ostajem pri
stavu da je kod nekih medija izrazeniji topli, a kod nekih hladniji
talas. Kada se medij prenaglasi naustrb govora, dolazi do pojave
medijskog sindroma, koji produzava trajanje hladnog talasa.
Globalno gledajuci, danas je cela kultura, drustvo, politika,
ekonomija, covek, recju-civilizacija pod naletom cunamija medijskog
sindroma, sto znaci da je u svim oblastima produzena 0 faza.
-

CENTAR ZA FILOZOFIJU MEDIJA I MEDIOLOSKA ISTRAZIVANJA,

ZAGREB

FOTOGRAFIJA, TRIBINA
Leonid Zuvic, 2.6.2008. godine

Fotografija, kao medij komunikacije, mozda i najbolje moze da predstavi,

oslika civilizacijsko kretanje koje medij upravo i kreira. Izuzetno vruc (kako bi rekao
Makluan), individualisticki medij, fotografija je veoma pogodna da ukaze i na
objektivnu prirodu medija danasnjice i sutrasnjice. Poruka koju ona nosi za nas je:
individualizam treba da bude sacuvan.
Individualizacija, proistekla iz vruce ozlede i stimulacije cula vida, jeste
intrinsicna vrednost fotografije i objektivna priroda koja se tice medija uopste,
misleci, pri tom, na najnoviji, digitalni medij-Internet i na medije koji ce nastati
usavrsavanjem kompjuterske-digitalne tehnologije.
Tipografska kultura, u cijem se zenitu fotografija pojavila u 19. veku,
promovisala je individualizam, koji je bio posledica njenog objektivnog uticaja,
prirode objektivne interakcije medija komunikacije i ljudskog organizma. U fazi
prenaglasavanja tipografske kulture, krajem 19-og i u prvim decenijama 20-g veka,
kada je tipografijom izazvana ozleda i stimulacija, vruca i individualisticka, cula vida,
razlicitim unapredjivanjem stamparije i manjim skladom sa prirodnim govorom
dosegla nivo hladne, kolektivisticne ozlede mozga i sam individualizam usao je u fazu
pretvaranja, kao ona situacija u americkom fudbalu, u hladniji kolektivizam.
Tipografska, originalna i individualisticka kultura, tada je, sopstvenim
prenaglasavanjem, poprimila obrise hladnije, kolektivisticnije kulture, zbog
prerastanja, pojacavanja vruce ozlede vruceg vida do nivoa, do ozlede i stimulacije
kolektivisticnog mozga. Takvo medijsko pretvaranje, u zargonu americkog fudbala,
naravno odrazilo se i na citavu modernu i savremenu istoriju, kulturu, nauku,
umetnost, slicno kao kad krma promeni ugao i brod zauzme drugi kurs.
Individualizam je, tada, mesto ustupio kolektivizmu, odnosno, pravilnije, zacetku
kolektivizma, koji je, u punoj meri trebalo da donese kolektivisticni medij sam po
sebi.
S povecanom upotrebom telefona, a potom radija i, naposletku televizije, na
istorijsku scenu stupio je, medjutim samo naizgled- hladan i sinesteticni, elektricnielektromagnetni medij, sa objektivnom prirodom da kolektivizuje, univerzalizuje i
integrise. Medjutim, kolektivizma nema ukoliko istovremeno nije zadrzan i
individualizam. Izvorni tipografski individualizam je samostalnim prenaglasavanjem i
pretvaranjem te vruce kulture u hladnu, kolektivisticnu, a potom i pojavom samog
hladnog, kolektivisticnog, elektricnog medija-napusten u ime kolektivizma, sto se
najbolje videlo u nastupu postmodernizma i dekonstrukciji autora- dakle
individualizma! Medjutim, ta dekonstrukcija je bila nedovoljna, nepravilna i neprava,
119

odnosno-slabije specijalizovana, tako da je, navodno dekonstruisana individualnost

otplovila u ono sto se zove-nista! Individualizam je okrnjen, napusten i prakticno
unisten i obesmisljen, u ime kolektivizma, ali kolektivizam bez istovremenog
individualizma nije mogao da nastane, tako da neotribalna kultura pod dejstvom
televizije nije ni nastala-u tom nista nije bilo ni individualizma ni kolektivizma, a zato
je to stanje i bilo-nista! Televizija, dakle, samo je dopola sinesteticni, inkluzivni
medij, ona je sama slabije specijalizovana, posledica dejstva njene objektivne prirode
je slabija specijalizacija karakteristika coveka i kulture. Rec je o destrukciji
postojeceg bez kreacije novog.
Posle navodne dekonstrukcije tipografske kulture i same nedovoljno pravilno
konstruisane, coveku je pruzena sansa u obliku Interneta da autora obnovi i unapredi
ga u odnosu na tipografski nivo. Svojom objektivnom prirodom Internet pruza
mogucnost coveku da zajedno sa medijem ucestvuje u kreiranju skoro savrsene,
harmonicne, rajske kulture i civilizacije. Njegova priroda u sebi nosi ispravan, delatan
logicki princip koji se zasniva na istovremenom postojanju suprotnosti, koje se samo
naizgled iskljucuju-Internet je istovremeno i individualisticki i kolektivisticki medij i
samom tom cinjenicom cini mogucom i realizaciju i individualizma i kolektivizma u
covekovoj kulturi. Objektivna priroda Interneta, odnosno digitalnog medija uopste,
ciji je Internet samo prva verzija, priroda objektivne interakcije tog medija i ljudskog
organizma, a rec je o ozledi i stimulaciji samog procesa svesti, omogucava coveku da
uspostavi skladnu kulturu, jer ga snaga te interakcije neminovno upucuje kako na
gvozdenu i staklenu metropolu, tako i na sirovu prirodu.
Proces svesti je hiperindividualisticki, suptilan, supervruc, ali u isto vreme je i
sveukljucujuci, hiperinkluzivan. Svest ljudska sama je po sebi hipervruca, ali je
proces svesti hiperinkluzivan jer trazi angazovanje svih potencijala organizmapsihickih i fizioloskih. Imamo medij koji objektivno, empirijski, medicinski
interreaguje sa samim procesom svesti, te je i njegova priroda ista kao i priroda svesti
i procesa svesti, kao proizvoda varenja mozga-hiperindividualisticka i
hiperinkluzivna. Otuda i neotribalizam i neotribalna kultura nastaju tek pod
Internetom, ali nemaju samo svoj kolektivisticni, inkluzivni vid, vec istovremeno i
individualisticki, ekskluzivni aspekt, jer u suprotnom svetskog plemena nema uopste,
sto dokazuje primer televizije! Svetsko pleme ili rod, kao izraz hiperinkluzivnosti
Interneta i radikalni individualac, kao izraz hiperekskluzivnosti tog medija - to su dva
neodvojiva, ravnopravna, istovremena aspekta neotribalne, odnosno neohordicke
kulture. Medjutim, objektivna priroda Interneta samo je pretpostavka hiperinkluzivnohiperekskluzivne kulture. Da bi do realizacije te objektivne prirode medija u kulturi
doslo, potrebne su najmanje dve stvari koje su do coveka: 1. priznanje da su covek i
medij jedno, jedan entitet, Mediocovek ili Covekomedij i 2. da se hiperinkluzivnihiperekskluzivni vestacki medij upotrebljava u skladu sa prirodnim govorom.

Fotografija procesa svesti

Izvesno je da postoji ne samo ekskluzivnost, vec i inkluzivnost fotografije. I
samo vreme njenog nastajanja i rasprostiranja, u fazi prenaglasavanja tipografske
kulture, govori da priroda i medija fotografije odgovara tadasnjem profilu medijske
kulture-ona zadrzava ekskluzivnost, ali postaje delom i inkluzivna. Otuda Makluan s
pravom govori o izvesnoj taktilnosti fotografije, o njenom psihickom izazovu coveku
da angazuje vise cula, da ih prevodi jedno u drugo u njenom dozivljaju, mada,
naravno, nije rec o pravom sinesteticnom ili inkluzivnom mediju.
Otuda, usudio bih se da kazem istovremeno i racionalna, dokumentaristicka,
faktografska, dakle vruca, pravolinijska, tipografska upotreba fotografije, ali i
120

iracionalna, ikonicka, sfernicka, hladna i sinesteticna upotreba fotografije-kao

umetnicke fotografije. Ekskluzivna i inkluzivna upotreba odrazava objektivnu prirodu
fotografije: rec je o ekskluzivnom mediju prebacenom, delom u inkluzivni medij.
U bliskoj vezi sa ovim je i Makluanovo zapazanje da je upravo fotografija
zasluzna za pojavu Frojdove i Jungove gestalt psihologije. Rekao bih, opet, da su ta
ucenja bila uslovljena, ne toliko fotografijom, koliko trenutacnom vrednoscu
objektivne prirode stamparije, a to je nesto manja (Frojd) i nesto jaca (Jung) faza
prenaglasavanja medija naustrb govora, kada i po Makluanu tipografski covek
postaje graficki covek. Tada je vruca, individualisticka ozleda i stimulacija cula vida
dosegla nivo, intenzitet hladne, sinesteticne ozlede i stimulacije CNS-a-mozga.
Sledece Makluanovo zapazanje, u odeljku o fotografiji, smatram najznacajnijim:
Razumeti opstilo fotografije, dakle, uopste nije mogucno bez poimanja njegovih
odnosa sa drugim opstilima, kako starim, tako i novim. Jer opstila, kao produzeci
nasih telesnih i zivcanih sistema, obrazuju jedan svet medjusobnih biohemijskih
dejstava koji, s pojavom svakog novog produzetka, vazda mora stremiti novoj
ravnotezi (M. Makluan: Poznavanje opstila-covekovih produzetaka, Prosveta,
Beograd, 1971.).
Medjutim, da li, kako kaze Makluan, svet fotografije i likovni svet
predstavljaju bezbedna podrucja anestezije?
Ekskluzivno (vise)-inkluzivna (manje) priroda fotografije omogucuje njen
opstanak u kulturi koju kreira hiperekskluzivni-hiperinkluzivni medij, u svojoj
pocetnoj verziji. Medij je fizika i hemija i biohemija, kako kaze Makluan. Fotografija
ima sansu da osnazi i unapredi svoju objektivnu prirodu. Naravno, postavlja se pitanje
njene objektivne interakcije sa ljudskim organizmom. Ocigledno je, jos kod
Makluana, da to nije bila samo vruca interakcija samo sa culom vida, vec da je
fotografija iziskivala izvesnu sinergiju ili sinesteziju-taktilnost cula.
Dominantan hiperinkluzivno-hiperekskluzivni medij komunikacije neminovno
ka svojoj objektivnoj prirodi vuce i ostale medije, a menjajuci njihovu objektivnu
prirodu, menja i njih same, tako da vec nije rec o istim medijima. Zapravo, svi mediji
su danas, ne samo kao sastavnice Interneta (hiperinkluzivna strana kulture i na
primeru samih medija), vec i kao pojedinacna postojanja (hiperekskluzivni aspekt),
svedeni na digitalni oblik: stampa, telefon, radio, film, televizija, a tako i fotografija.
Slicno kao i Internet i ovo su samo pocetni mediji, ili pocetna faza interakcije medija
komunikacije sa ljudskim procesom svesti. Dakle, tu vise nije rec o televiziji ili
fotografiji, njihov digitalni oblik, bez obzira sto je prvobitni, vec predstavlja samu
simulaciju i produzetak samog ljudskog procesa svesti, cineci to gro informacija,
slika, pasaza itd. zaista - nebitnim, na taj nacin samo potvrdjujuci Makluana:
Medij je poruka i medij je produzetak. To je, napokon u digitalnoj eri postalo
posve jasno i uocljivo. No, to je tek pocetak, jer tom cinjenicom trebalo bi da se
prosvetle sve ljudske nauke, kako bi ljudska vrsta uopste imala buducnost.
Tema za razmisljanje i ispitivanje: Da li je, dakle, fotografija bezbedno podrucje
anestezije? (Makluan).
Makluan : fotografija i gestalt psihologija - i psihologija uopste, izazivanje
psiholoskih senzacija fotografijom, frekvencijom boja, stepenom toplote datog
elektromegnetnog talasa-boja, mogucnost intelektualizacije medijske senzacije i
izazivanje na taj nacin ponasanja, osecanja, govora, verbalnog i neverbalnog licnosti
ili predela koju fotografija predstavlja. Mogucnost tela da adekvatno odgovori na
svesnu i nesvesnu intelektualnu obradu necije licnosti i psihicke strukture na taj nacin

121

sto ce je oponasati, izimitirati, u culnom (ukus, miris, dodir, sluh, vid), metabolickom
i psihickom pogledu. Dakle, biohemijski uticaji fotografije.
Pokusaj odgovora: Smatrajmo ovde pod fotografija medij komunikacije uopste. Da
medij anestezira, naravno to je poznato-u stvari preko odbrambenog mehanizama
samoamputacije medijem pogodjenog podrucja (affected area-McLuhan) koji
sprovodi ljudski centralni nervni sistem. Medjutim, ocigledna je i mogucnost
senzibilizacije-metabolicke, culne, psihicke, intelektualneindividue u kontaktu sa
bilo kojim medijem ili simbolickim oblikom-pisana rec, stampana rec, izgovorena rec,
televizijska slika, fotografija, glas na radiju, fotografija na Internetu Izvestan
simbol u coveku pokrece mehanizam istovremene i autoamputacije, ali i mehanizam
fizioloskog i psihickog uspinjanja, propinjanja, da se ono sto je datim simbolom
prekriveno popuni, osmisli, kreira njegov model. Svaki medij (simbol) prekriva
odredjeni duhovno-intelektualni nivo, te covek u kontaktu sa medijem sebe
istovremeno anestezira, ali i senzibilise u pravcu upravo prirode i intenziteta tog
duhovno-intelektualnog nivoa, u njegovoj popuni, obradi, u njegovom
pounutrasnjenju. To se ostvaruje procesom intelektualne, svesne ili nesvesne, obrade i
potom usvajanja pretpostavljenog nivoa prekrivenog simbolom ili medijem. Recimo,
govorni simbol-ime, koje oznacava nekog coveka, u slusaocu tokom komunikacije
moze da izazove trenutacnu senzaciju psihe, pa cak i metabolizma te pomenute
licnosti, usvajanje, akutno, duhovne strukture pomenute osobe. Kako govorni
simbol-tako i svaki drugi simbol, odnosno medij, racunajuci tu i neverbalni, nemi
govor tela (medijsku mehaniku). Da li srazmerno ili ne, sto bi trebalo da bude
ispitano-tek, medij komunikacije istovremeno zaista i jeste bezbedno podrucje
anestezije, ali i brisano polje stimulacije i senzibilizacije! Medjutim, ne bi trebalo
potrcati sa zakljuckom da je Makluan video samu jednu stranu interakcije medija i
coveka-on je video i ovu drugu, samo ga je potrebno sistematizovati: on kaze i
medium is a massage, a to je culno i celokupno-organizamski stimulaciono dejstvo
medija. Naravno i u tom pogledu postoji ambivalentnost dejstava-medij istovremeno i
stimulise, senzibilise ljudski organizam, ali ga i ozledjuje-jer otuda, od ozlede,
anesteziranje i samoodsecanje podrucja organizma koje je u interakciji sa medijem.
L. Z. 7.5.2008. godine
Propast Zapada
Covecanstvo nije naucilo osnovnu lekciju iz prirode, nije savladalo osnovni
prirodni, biohemijski proces-objektivnu interakciju medija (komunikacije) i ljudskog
organizma. Do tog procesa su dosegli, ili su ga naslutili mnogi mislioci. Platon, kada
je govorio da idealna drzava treba da bude velika onoliko dokle dopire ljudski glasrekli bi govor ili medij; Sarl Luj de Sekonda, kada je uocio da prirodna stamparija
(medij) opredeljuje tip politickog sistema i vladavine; Milutin Milankovic, kada je u
Suncu prepoznao, u stvari medij koji formira zivotne oblike, kao sto su foraminiferi;
Jovan Cvijic, kada je prirodnu stampariju (medij) odredio kao faktor formiranja
etnopsiholoskih tipova (ostaje nejasno kako je Cvijic, koji je obilazio naselja,
prevideo njihovu ljudsku stampariju (medij)-arhitekturu, urbanisticko planiranje,
medije komunikacije); najzad, pravi zacetnici mediocentrizma, Harold Inis i Marsal
Makluan.Njima se, verovatno, moze pridodati jos neko, kao sto su, moguce, Dekart ili
Frojd.

122

Covek, medij, kultura, priroda i drustvo su jedan pojam. Oni cine jedan
organizam. Makluan tvrdi, pozivajuci se na Luisa Mamforda, da je i grad produzetak
coveka, njegove koze. Isto tako je i sa prirodom. I prirodne pojave i procesi su
produzeci coveka-recimo za sume se kaze da su pluca, a sta bi onda bile reke
(krvotok?) itd. Intervencija na jednom polju, kao u sistemu spojenih sudova, odrazava
se na drugom, odnosno na svim ostalim poljima. Zato je ljudima potrebno znanje o
osnovnom prirodnom, empirijskom procesu, koji se ne razlikuje, po postojanje,
recimo od cinjenice da vetar duva: a to je objektivna interkacija medija komunikacija
i ljudskog organizma. Kada se raskopava ulica da bi se postavio novi asfalt ili trotoar,
nesto se u tom trenutku ozledjuje i stimulise u ljudskom organizmu, u prirodu, u
drustvu, kulturi ili u politici. Isti je slucaj kada se intervenise u prirodi.
Medjutim, savremena civilizacija ne samo da nije ispitala i pronikla u tajne
osnovnog prirodnog procesa, vec odbija i da ga prizna. Ona se sprda sa Makluanom
na zvanicnim konferencijama posvecenim njegovom stvaralastvu.Ta civilizacija, istim
intenzitetom kojim je uspevala da se nosi i savladjuje ozledu i stimulaciju cula vida
stamparijom, hoce to isto i u odnosu na interakciju medija sa mozgom, a sada i sa
procesom svesti!
Bez znanja osnovnog prirodnog procesa, bez mirenja sa osnovnom cinjenicom
da je medij produzetak coveka, vec nastavljajuci tipografsku borbu, zapocela je ta
civilizacija sadomazohisticki pir. Zapocela je borbu protiv svoje biohemije, protiv
svog gena.
Urbanizam Beograda je dobar primer za to. Gradjani su vec godinama izlozeni
stalnim gradjevinskim radovima u glavnim ulicama, asfaltiranjem, postavljanjem sina,
rekonstrukcijom tramvajskih koloseka i slicno. Bez znanja o odnosu coveka i medija,
civilizacija je otpocela samougnjetavanje i samounistenje.
Leonid Zuvic, 29.8.2008.
godine
Fenomenologija duha (medija)
Mi znamo ono sto nam filozofi nisu rekli. I bas zbog toga sto to znamo, mi se ne
bunimo kada vidimo da duh posmatraju i shvataju kao nesto samostalno, nesto sa
svojom samostalnom licnoscu, neutemeljenom ni u cemu cvrscem doli u vazduhu! A
mi znamo da taj duh nije nista drugo do medij, komunikacije, koji razvija, a i sam se
razvija kroz prirodu, istoriju, drustvo, kulturu i kroz nas same-kroz nasa tela, cula,
organe, funkciju, kroz samu nasu dusu, svest, razum i um! Kroz duh! Jer sve to je,
zapravo, taj nas duh, dakle medij, cija je priroda da je sastavni deo kako coveka, kao
biloskog i duhovnog bica, tako i njegove prirode, drustva, kulture, samim tim i nauke,
politike, filozofije, morala, umetnosti! Delatan duh, koji predstavlja gen ljudskog
duha, njegove psihe, duse, a samim tim i rezultata ljudskog duha, materijalnih i samih
duhovnih, racionalnih, mehanickih, iracionalnih i organskih! Fenomenologija tog
duha, njegova priroda je dvostruka: mehanicka i organska. Ravoj duha kroz istoriju, a
tako i razvoj i same istorije, odigravao se od mehanicke do organske faze, od
organske do mehanicke; preko zajednickog postojanja mehanickog i organskog do
stapanja organskog i mehanickog; do stupnja kada mehanicko postaje organsko, do
stadijuma kada je organsko i mehanicko! Pritom, organsko mehanicko nikada nije
vise nije isto kao cisto mehanicko, prethodno mehanicko, koje je preraslo u organsko.
Organsko mehanickog organskog, u fazi kada mehanicko organsko prerasta u
organsko organsko, to organsko nekadasnjeg mehanickog organskog, dakle organsko
organskog, nikada nije isto kao cisto organsko, niti kao mehanicko organsko.

123

Leonid Zuvic, 4.3.2008. godine

HI i HE
Hiperinkluzivnost i hiperekskluzivnost samo su pretpostavke.
Objektivna priroda hipersinestetickog medija nije dovoljna za pravilnu
fragmentaciju coveka i kulture, za jedino stanje kada se
hiperekskluzivnost i hiperinkluzivnost mogu da realizuju u konkretnim
modelima spoznaje, kulture, politike, kao i odnosu na samog coveka, kao
jaca specijalizacija njihovih karakteristika.
Bez prirodnog govora jaca specijalizacija nije moguca. Jer govor je
sam po sebi pravilno fragementisana inkluzivnost, dok je sinesteticni
tehnoloski medij (TV) inkluzivnost obrnuto fragmentisana. Tako,
(hiper)inkluzivnost (hiper)sinesteticnog medija moze da bude delotvorna
samo ako postoji sklad sa prirodnim govorom. Cak i bez obzira na to sto
je rec o susretanju dva inkluzivna medija-govora i, na primer Interneta.Jer
Internet je i (hiper)ekskluzivan, odnosno taj individualisticki potencijal
moze da razvije samo uz govor, a onda moze da pravi i produktivni i
preko potrebni sklad sa prirodnim, hladnim medijem komunikacije
*upravo tim govorom). Takodje i u samom sebi bi mogao da ostvari
produktivnu fuziju hiperinkluzivnosti i hiperekskluzivnosti. Bez sklada sa
govorom, covek se obrnuto fragmentise, prenaglasavanjem
hipersinestetickog medija. Cula su ostecena, sprzena, intenzitetom vruce
medijske ozlede procesa svesti, njih gotovo i nema, ali nisu dobila ni
adekvatno tehnolosko produzenje, tehnoloski pandan. Tako je i sa CNSom i sa samim procesom svesti. Zapravo i sama ozleda procesa svesti
moze punim intenzitetom da nastane, da i sama bude pravilno
fragmentisana i jace specijalizovana samo ako postoji sklad
hipersinestetickog medija i govora. U protivnom i odgovarajuca
hipersinesteticna ozleda i stimulacija, odgovarajucih covekovih
karakteristika i sama je obrnuto fragmentisana i slabije specijalizovana.
Medjutim, intenzitet prenaglasene interakcije hipersinestetickog medija,
dovoljan je za slabiju specijalizaciju, ali ona podrazumeva, na primer,
unistenje covekovih cula, njihovo svodjenje na patrljke. Slabija
specijalizacija dovoljna je jaka da osakati coveka, a da za sakacenje on ne
dobije adekvatnu nadoknadu. Slabija scijalizacija od coveka pravi
nakazu, kreaturu, a tako i od njegovog drustva i kulture. Nastupa medijski
sindrom, sa jos snaznijim ispoljavanjem i inace snaznijeg degenerativnog
dejstva medija.
20.2.2008.
Medijski sindrom

124

Kako pobediti medijski sindrom, ocigledno je poruka koja se

zahteva od mene. Mislim da je kasno. Ljudska kultura i civilizacija
imala je putokaz, ali ga je sklonila, nazvavsi ga
tehnodeterminizam. Posle toga, na tlu gde je nastala
mediocentricna teorija komunikacije, njena dostignuca bastinila su
se na na nivou koji je previse opisan, literaran, nedovoljan za znanje
koje bi pruzilo spas ljudskoj vrsti od medijskog cunamija. Ne tice se
to samo mora informacija na medijima, pa niti samo broja I
raznovrsnosti medija, vec, pre svega, njihovog direktnog dejstva na
ljudski organizam, koji nije spoznat, te tako medijski sindrom sam
krci put kroz ljudski organizam, nespreman da ga doceka i da na
njega adekvatno odgovori. I ne samo na ljudski organizam, vec i
kroz svaku oblast drustva, kroz svaku crtu kulture. Bitka protiv
medijskog sindroma mozda bi se sastojala u ljudskoj komunikaciji,
razgovoru, neverbalnom govoru i dodiru. No, odustajanje od
komunikacije ljudsku kulturu kostalo je nje same.
Medij je poruka-medij je medij
Prvo, ne mislim da je rec o aforizmu, kako se cesto pripisuje Mekluanu za
tvrdnju da je medij poruka. Takodje, povrsne su interpretacije da se ovaj uvid odnosi
na to da je vazniji, na primer, sam cin razgovora telefonom, nego informacije koje
razmenjujemo-sto se tice i ostalih medija. Levinson je donekle u pravu kada kaze da
se uvid pogresno shvatao kao manifest protiv informacije i za to navodi da je Mekluan
pod sadrzinom medija smatrao druge medije, a ne informacije. Medjutim,
analizirajuci Sramovu studiju on se osvrce i na manju vaznost programske sadrzine
televizije.
Odakle izjednacavanje medija i poruke? Ocigledno je o tome rec. Mekluan
sam daje objasnjenje. Navodi da spoznaja da je medij poruka nije mogla da nastane u
tipografskoj epohi, nego da je to postalo jasno i ocigledno u vreme sveobuhvatnog i
trenutacnog elektricnog polja. Kao primer tog polja navodi kubizam. Platno kubista u
sebi objedinjuje gotovo sve fragmentovane elemente umetnicke slike. Te pojedinacne
slikarske poruke istovremeno ispunjuju kubisticko platno-medijum, cineci od njega
takodje integralnu poruku-dakle, i sam medij je-poruka. Naravno, opravdano je, dalje,
logicko pitanje: da li medij postaje poruka samo nakon pojave elektricnih medija
(odnosno da li je samo hladan, sveukljucujuci medij poruka, kao na primer i govor),
ili je uvid univerzalan i tice se i vrucih medija, dok hladnom mediju mozemo samo da
zahvalimo za samu spoznaju?
18.3. 2010. godine
Smesne su tvrdnje nekih savremenih autora (Fransis Bal, Niklas Negropont) da u
doba multimedije, interneta i uopste digitalizovanih medija Mekluanovu mantru
treba obrnuti: poruka je medij, kazu oni; medij je poruka, po njima, vise ne vazi. Taj
zakljucak izvlace imajuci u vidu sinergijsku, konvergentnu prirodu digitalnog
informativnog autoputa ili informacionih magistrala (Antoan Iris): jedna te ista
poruka moze se predstaviti razlicitim medijima (zvuk, tekst, slika), te otuda sada vazi
poruka je medij, a ne i medij je poruka. To se moze pobiti i naciniti smesnim na
vise nacina. Jedan od njih je: 2 vise nije jednako 2 (medij=poruka), nedo je sada 2
125

jednako 2 (poruka=medij). Levo 2 vise nije jednako sa desno 2-sada je desno dva
jednako sa levo dva! 2 vise nije 2, sada 2 je dva! Apsurdno! Ozbiljnije: Mekluanovo
medij je poruka upravo oznacava (jednostavan) uvid o prirodi integralnosti, koja je
sacinjena od fragmenata. Taj uvid svoj puni smisao zapravo tek i dobija u epohi
konvergencije i digitalizacije: medij je jedinstvena poruka sastavljena od mnostva
razlicitih medija. Mnogo je ispravnije sada utvrditi tautologiju: medij je medij!
24. 3. 2010. godine
Identitet i mediji
Ako podjemo od toga da su tehnologije, generalno govoreci, a pogotovo
mediji komunikacije, nasi produzeci, ogledala nas samih, onda mozemo ustvrditi da je
rodno mesto naseg identiteta zapravo ravan komunikacije, odnosno medija.
Identitet, bilo licni ili kolektivni, kreiran je od strane prirode dominantnog
medija komunikacije. Mi mozemo reci da identitet pojedinca, naroda ili epohe lezi u
njegovoj kulturi, ali ne treba da zaboravimo da identitet kulture u mnogome zavisi, da
je cak i determiniran pretezucom komunikacijskom i medijskom formom. Politicka
ideologija, naucni ili umetnicki pravac, oblik religije, jezik koji upotrebljavamojesu
dedukcije prirode medija (mada mogu biti i indukcije, u procesu otkrivanja te prirode,
kada navedeni elementi sluze kao indikatori). Ako licni i kolektivni identitet kreiramo
pomocu socijalno-kulturnog konteksta, a ovaj je uslovljen prirodom medija, onda se
kao zakljucak namece da nam identitet odredjuje upravo ta priroda. Oko prirode
medija skoncentrisano je, sa njom je sinhronizovano individualno i kolektivno
kulturno iskustvo. Na primer, i sam jezik je uporiste naseg identiteta. Fonetiku sa
fonologijom, opet determinira priroda medija komunikacije i intenzitet i boja njegove
interakcije sa ljudskim organizmom. Amerikanac, za razliku od Britanca, prepoznace
svoj identitet u nesto tvrdjem, karakteristicno americkom, zvucanju izgovorenih
glasova. Opet, takva artikulacija je direktan rezultat aktuelne medijske okoline,
medijskog nasledja, pa i medijskog nesvesnog. Rec je o fizioloskim procesima. Kada
indivudua ili kultura prenaglasi upotrebu medija koji ozledjuje i stimulise culo vida,
kakva je pisana ili stampana rec, to se odrazava i na fizioloski proces artikulacije
proizvodnje glasova, koji tako nekom jeziku daje njegovu karakteristicnost, odredjenu
boju i zvucnost. U smislu da prenaglasena ozleda cula vida doseze prag ozlede i
stimulacije mozga, sto opet doprinosi nervnoj osetljivosti, recimo nozdrva, odnosno
cula mirisa, ali postepeno odvlaci jezik i fonoloske procese, u recimo, karakteristicne
nazalnosti, u osobeno tvorastvo glasova pomocu usana, zuba, nepca itd. Zvucne
karakteristike, recimo i nemackog ili francuskog jezika, ili onoga sto se nazivalo
srpsko-hrvatskim jezikom, na primer u poremecaju izgovaranja glasova Dj (Dzak
umesto Djak), ili C ( na primer u izgovoru prezimena koja se zavrsavaju na ic),
direktna su posledica fizioloske ozlede i stimulacije medijem komunikacije, odnosno
stepena njegovog prenaglasavanja ili nepreglasavanja. Opet, u toj zvucnosti glasova
koje izgovaramo, lezi i nas identitet. Pojedinacni ili kulturni.
U autore koji su u komunikaciji, odnosno mediju, prepoznali oblikujuci faktor
identiteta, odnosno kulture i kulturnog identiteta, ubrajam, shodno svom skromnom
citanju, Dzejmsa Kerjua, na primer, i njegov koncept komunikacije kao kulture, sto
je i naziv njegove cuvene knjige Communication as culture. Kerju razlikuje
takozvani transmisioni model komunikacije (uzgred, koji odgovara tipografskoj
kulturi, moja primedba), gde se komunikacija shvata u svrhe prevaljivanja i
kontrolisanja prostora i ritualni (odgovara neotribalnoj kulturi), gde se komunikacija

126

javlja u funkciji stvaranja kulture, zajednistva i zajednice. Kako je kultura neodvojiv

pojam od identiteta, tako zakljucujemo da je komunikacija, odnosno medij, taj faktor
koji, oblikujuci jednu zajednicu, daje joj i odgovarajuci identitet. Dalje, da se govori o
identitetu, a ne o necem drugom, jasno je kada se u vidu ima njegova krizna
dimenzija, ono sto se naziva kriza identiteta. O svojevrsnoj krizi identiteta Zapadne
civilizacije, pisali su i Inis i Mekluan, ali i Nil Postman (Amusing ourselves to die).
Potonji, na primer, vesto slika tipografsku Ameriku, a iz tog opisa se jasno vidi da su
naseljenici severnoamerickog kontinenta imali jak tipografski, stamparijski identitet, u
prilog cemu autor navodi i statisticke brojke, povodom broja knjiga, potom i novina
itd. Identitet drzave u nastajanju bio je skoncentrisan oko jake upotrebe (po meni i
veoma brzog prenaglasavanja), upotrebe stamparije, bio je tipicno tipografski (u
svojim ranijim tekstovima, ovu izrazenost, odnosno prenaglasavanje stamparije kod
Amerikanaca-tekst Stamparijska svastara, iz koga je proizaslo i mnostvo kultunih
karakteristika, nazivao sam protestantska stamparija).
We may, in any case, consider it a significant loss that we have no record of
the deliberations of the Dunkers. It would certainly shed light on the
premise of this book, i.e., that the form in which ideas are expressed
affects what those ideas will be. But more important, their
deliberations were in all likelihood a singular instance in Colonial
America of a distrust of the printed word. For the Americans among whom
Franklin lived were as committed to the printed word as any group of
people who have ever lived. Whatever else may be said of those
immigrants who came to settle in New England, it is a paramount fact
that they and their heirs were dedicated and skillful readers whose
religious sensibilities, political ideas and social life were embedded
in the medium of typography. (1984-25).
Osnovna teza Postmana je, da je sredinom 80-ih godina proslog veka, od kada
datira navedena knjiga, Ameriku zahvatila kriza identiteta (moje tumacenje), jer je
tipografska Amerika otisla na periferiju, a u centru savremene kulture nasla se
televizija, koju Postman naziva trivijalnom i apsurdnom. Stav prema tom mediju i
kulturnoj matrici, odnosno identitetu koji proizvodi, izrazen je u naslovu knjige.
Mekluan, pak, zajedno sa Fijoreom, najbolje je oslikao zapadnu krizu
identiteta u knjizi Medium is the massage. Autori tamo nabrajaju posledice
elektricnih medija, pogotovu televizije, na pismom i stamparijom uoblicenu
civilizaciju, odnosno kulturu i kulturni identitet. Ti, Tvoje susedstvo, Tvoj
posao, tvoja politika i javno mnenje, tvoje obrazovanje itd. samo su neke od oblasti
cije su dramaticne promene autori objasnjavali trenutacnom prirodom televizije i
elektricnih medija uopste. Na primer, elektricnom brzinom ukinuti prostor i vreme, u
odnosu na individualizam i individualni identitet u tipografskoj kulturi, na scenu
uvode kolektivni identitet globalnog sela; electrical circuit sada produzuje,
podrazava centralni nervni sistem, za razliku od tipografskog produzetka cula vida;
obrazovanje se skoncentrise oko procesa stalnog otkrivanja, otkrica, ucesca studenata
na taj nacin, putem otkrica u obrazovnom procesu, naspram kategorizovanih,
klasifikovanih i collection data znanja tipografske epohe; kako individualna tacka
pogleda na svet nestaje, tako nestaje i javno mnenje shvaceno kao proizvod
individualnih misljenja u eri novina i knjige; specijalizacija drustvenih poslova i
funkcija, koja je krasila doba stampanja, u svetu mitskog zivljenja i dubinskog
ucestvovanja, u svetu elektricne implozije prouzrokovane prirodom el medija, mesto
ustupa igranju uloga, ne toliko u globalnom selu, koliko u global theatre. Itd.

127

Najzad, ne treba zaboraviti ni doprinos Harolda Inisa. On je, cak i prvi, u

delima Empire and communication i Bias of communication slikao kreiranje
kulturnih identiteta kao faktor navodeci medij komunikacije, a prvi je i upozoravao,
polazeci sa istog stanovista i na krizu of Western civilization. Na primer,
razmatrajuci posledice pojave i upotrebe papira u Zapadnoj Evropi, Inis navodi da je
to dovelo i do sve vece pojave maternjeg jezika (kao primer navodi Dantea),
nacionalizama, pospesivanja trgovine, a sa prvim novinama i izdavacima doslo je do
pojave reklama, advertisinga, skoncentrisanja moci u komunikacijskim industrijama,
produbljivanja nacionalizama i jacanje upotrebe maternjih jezika (sto je zapoceo
medij papira), do potpunog unistenja, od strane stamparije (print has destroyed),
crkvenog autoriteta koji je pocivao na Bibliji i latinskom jeziku, cak i do verskih
ratova. Inis je, ocigledno, slikao krizu kulturnog (maternji jezik, nacionalizam, slom
verskog autoriteta) i socijalno-ekonomskog identiteta (rast moci medija, reklama,
trgovina, opet nacionalizmi, verski ratovi) zapadnog srednjovekovnog sveta koju je
prouzrokovao papir, a potom i stamparija. Najzad, u Empire i communication
eksplicite je upozorio da Western civilization ceka kriza politickog identiteta, cak i
propast, ukoliko ne uspostavi balans prostornih i vremenskih medija, sto je bila
njegova osnovna podela medija, iz koje je proizasla i podela kultura na spacebiased, and time-biased kulture. Kao sto vidimo, Inis je stabilnost politicke
vladavine i uopste stabilnost civilizacija dovodio u vezu sa ravnopravnom upotrebom
i balansom i jedne i druge vrste medija komunikacije. Jako prisustvo jedne vrste
medija, a izostanak ili slabost druge vrste, neminovno je privlacilo osvajace i
dovodilo do kriza imperija i civilizacija (a tako i do kriza identiteta), sta vise i do
njihovog sloma i nestajanja (to sam pokusao da primenim na istoriju Srbije, ne bas
toliko uspesno, u tekstu Medioistorija), cemu je Inis i posvetio celu navedenu
knjigu.
Leonid Zuvic, 11. i 12. mart 2010. godine
Vratio bih se, opet, na Postmana. U navedenom delu on daje sjajan primer
kako se oko medija, u vidu koncentricnih krugova, siri socijalna, ekonomska i
kulturna matrica, odnosno kulturni identitet jednog naroda. To su cuvene polemike
Daglasa i Linkolna, koje su trajale po vise sati i privlacile veliku paznju stanovnika
americkih mesta i gradova gde su se odvijale. Postman, dajuci analizu tih verbalnih
duela sa stanovista teoreticara komunikacije, utvrdjuje da je bilo rec o politickim
polemikama koje su predstavljale i kulturno-socijalni dogadjaj. Oko mesta gde su se
odvijale debate nicala je, govoreci nama poznatim jezikom, neka vrsta vasarske ili
karnevalske atmosfere, cak i one koju kreira savremeni sportski dogadjaj, gde su
trgovci iznosili svoje proizvode na prodaju, a narod se i zabavljao i razonodio.
Verbalna suceljavanja Daglasa i Linkolna, koje, na neki nacin, mozemo porediti sa
danasnjim televizijskim talk-show emisijama ili dnevnikom u prime-timeu, jer su
cesto predstavljale i celovecernje mesto pohoda, bile su medij po sebi, slicno kao sto
su srednjovekovne katedrale bile novine za narod, odnosno narodski medij. One
same, pak, kako sjajno analizira Postman, bile su izraz identiteta ukorenjenog u
tipografiji, jer su predstavljale literarnu oralnost, govorni medij u kome je
odzvanjala rezonantnost prirode pisane i stampane reci, sto on upecatljivo dokazuje.
Tako vidimo kako je stamparija oblikovala jednu dominantnu kulturnu formu
izrazavanja, koju Postman naziva konverzacijskom formom, odnosno medij koji je
sluzio i kao kondezator znanja (medij kao epistemologija) i kao faktor oblikovanja
kulture (medij kao metafora), odnosno i-kulturnog identiteta.

128

Marks mediocentrtista
Karl Marks kao teoreticar komunikacija i medija: Nemacka ideologija: da li
bi Ilijada bila moguca u okolini stamparije?. Pitanja: da li je Faust bio nemoguc u
okolini stamparije? Da li je Ep o Gilgamesu bio nemoguc u okolini ne samo
klinastog pisma, nego i tehnologije visoke stampe u glini (tekst iz Politike, rubrika
Da li znate?), koja se primenjivala u Ninivi? Ako je Ilijada ep, a i Gilgames je ep,
i ako je Gilgames nastao u okolini visoke stampe u glini, nije li i Ilijada mogla da
nastane u istoj medijskoj okolini? Tim vise sto slovenska istorijska skola drzi das
u Sloveni autohtono balkansko stanovnistvo i da su neka plemena ili narodi, za sta
ima i pisanih materijalnih spomenika, bili na tom tlu i pre Grka i da su imali
pismo (a mozda, slicno Sumerima i tehnologiju visoke stampe u glini, narocito sto
se tice Vincanske civilizacije), te se, mozda oni i autori Ilijade? Rec je, cini mi se,
opet o potvrdi mojih teza: cisto oralno drustvo nije postojalo; i kao sto oralnost za
sobom povlaci neki oblik pismenosti, tako i pismenost za sobom povlaci
istovremeno poznavanje nekog oblika stampe (tekst Vincanska stamparija).
BBC- jeva emisija na RTS-u, sa japancem voditeljem. Navodi se primer
britanske studentknije istorije koja radije boravi po sest sedam sati igrajuci online
igrice, nego u biblioteci.Psiholoskinja sa Oksforda izrazila je bojaznost da trend
umanjivanja direktne, interpersonalne zive komunikacije vec postoji. Pita se,
retoricki: Kome treba takav kontakt, kome trebaju feromoni, lakse je biti za
internetom. Po meni, ona pogresno pretpostavlja (a to je stvar ispitivanja), da
enzimske reakcije izostaju prilikom, na primer, chata online. Imam iskustva, ne
bih rekao da je tako. Internet je superhaldan i supervruc medij istovremeno. Kao
isupoerhladan on najvise od svih dosadasnjih medij zahteva dubinsko ucesce
ucesnika u komunikaciji, koji i najvise napreze svoje biolosko, fiziolosko i
biohemijsko bice ne bili popunio tu superhladnocu (istovremeno internet je i
naizgled najlaksi, najtopliji medij dosad, ciju gravitaciju skoro i da ne osecamo).
U tom upinjanju organizma, u njemu samom sigurno da dolazyi do lanaca
biohemijskih reakcija (a tako i do feromona), kao i fizioloskih i psihofizioloskih,
sto proucavaju na Indijana institutu za komunikacijska istrazivanja.
Knjiga
Ono od cega savremena civilizacija strahuje nije gubitak knjige kao medija,
pod naletom novih medija, nego je to strah od nepovratnog gubitka svojevrsnog
romanticarskog razdoblja ljudske istorije, odnosno strah od gubljenja osobitih modela
spoznaje, kognitivnih i ostalih psiho-fizioloskih funkcija oblikovanih medijem
stamparije i knjige. Rec je o strahu od gubitka osobenog intelektualno-fizioloskog
habitusa, osobene postojbine ljudskog uma i organizma, osobenog medijskog
zavicaja. Nova nota je stigla u nasu sredinu (Mekluan) i ona sada menja racio medju
culima i funkcijama organizma i organa u pravcu novih sto oraganizamskih, sto
socijalno-kulturnih melodija i harmonija. Ne tuguje civilizacija za medijem knjige,
nego za pesmom koju je ona pevala. Tuguje za gutenbergovski uspostavljenim
raciom. I jos je jedan izvor tuge: to je ozleda procesa svesti digitalnim medijem.
Tugovanje za knjigom je i tugovanje, sazaljevanje sebe zbog nove ozlede. Knjiga je
stara nota u partituri ljudske evolucije. Sada sviramo po novoj, kako medij kaze! A
ostaje nam melanholija, zal za mlados, zal za starom ozledom

129

24.11.2009. godine
Tipografska Srbija
Oktoih prvoglasnik je bila prva knjiga stampana na srpkom jeziju, 1494.
godine u u Obodu kraj Cetinja. Po svedocenju Jovana Skerlica, od tada su srpske
stamparije postojale pri raznim manastirima, zemljama i gradovima sve do 1638.
godine, kada je prestao njihov rad (drugi navode da je bilo osam takvih stamparija).
Dakle, nekih 150 godina od osnivanja prve srpske stamparije postojalo je srpsko
stamparstvo, u to zlo politicko i duhovno doba po Srbe, kako istice Skerlic. I rec je
bilo mahom o stampanju crkvenih knjiga. U nedostatku stamparije, na zapadu
napusten posao pisara i prepisivaca kod Srba je i dalje postojao.
Posle Velike seobe u Juznu Ugarsku, Srbi su se bez uspeha bezmalo ceo 18.
vek borili da dobiju svoju stampariju. Umesto toga, pojavila se ona u Mlecima,u
vlasnistvu Grka Dimitrija Teodosija, gde je od 1761. stampano 72 srpske knjige, a
medju njima u Slavenoserbski magazin Zaharije Orfelina. U nemackim
stamparijama stampana su dela Dositeja Obradovica. Tek je poznata Kurcbekova
stamparija 1770. godine u Becu pocela da stampa knjige na srpskom jeziku, pre ce biti
na rusko-slovenskom. Nju je otkupio Srbin Stefan Novakovic 1792. godine i poceo da
stampa knjige na jeziku i pismu blizem narodnom. Pre njega prvi srpski list, po
ugledu na slicne nemacke, poceo je da stampa 1791. godine u Becu Grk Markides
Puljo- Serbskii Novini.One su izlazile dve godine, a na njihovom gasenju pojavio se
list Stefana Novakovica Slavenoserbske vjedomosti. Takodje je izlazio dve godine,
nakon cega se ugasio. Tek 1813. godine Dimitrije Davidovic i Dimitrije Frusic poceli
su u Becu da stampaju srpski list Novine Srbske iz carstvujusceg grada Beca. Iako
je bilo pokusaja ustanovljena srpske stamparije 1809. godine u Zemunu od strane
Dositeja Obradovica za vreme Prvog srpskog ustanka, zbog sloma ustanka i
stamparija je morala da ceka bolje dane. Tek za vreme vladavine Milosa Obrenovica
osniva se 1832. godine srpska stamparija u Beogradu. Od tog datuma pocinje
oblikovanje tipografske Srbije tokom 19. veka, bolje reci u njegovoj drugoj polovini.
Znacajna dela knjizevnosti, istoriografije, politikologije, filologije itd. stampano je u
tom razdoblju, kada je pokrenut i veliki broj manjih i vecih novina. Ono sto je
znacajno za pregled tipografske Srbije, jeste u stvari veoma mali vremenski prostor za
njeno uoblicavanje, konstituisanje i izgradnju trajnijih karakteristika. Naime, prvo
znacajnije politicko tipografsko delo u Srbiji pojavilo se iste godine kada je u Americi
uveden telegraf (Nacertanije Ilije Garasanina 1844. godine). Tipografska Srbija
tako se veoma brzo ukrstila sa telegrafom, potom i zeleznicom i telefonom (vec 1855.
godine uspostavljena je telegrafska veza izmedju Beograda i Zemuna; u narednim
godinama usledilo je sirenje telegrafa u Srbiji. Prvi telefonski razgovor obavljen je
1883. godine, a telefon je u Srbiji javno uveden 1892. godine). Tipografska Srbija nije
imala ceo 17. i 18. vek, kao i prvu polovinu 19. veka za uoblicavanje, kako je to bilo u
Americi. Nil Postman istice da se prilikom uvodjenja Morezeovog telegrafa u Americi
1844. godine tada smatralo da ce nova tehnologija od rastrkane drzave napraviti
jedno susedstvo. Sudar stamparije i telegrafa, mehanicke i elektricne tehnologije
komunikacije, prelomio se u Srbiji, na neki nacin i preko umetnosti. Sazimno dejstvo
elektricnih tehnologija komunikacije najbolje je iskazao umetnicki duh Laze Kostica.
Veliki pesnik poslao je telegram: Danas po, sutra do. Laza Ko..
No, ne bi trebalo da cudi sto se promena sistema ulica u Beogradu poklapa sa
narastujucom tipografskom Srbijom. Ortogonalna projekcija beogradskih ulica

130

Emilijana Josimovica zaista preslikava pravougaonu prirodu stampane stranice.

Centriranje kulture i drustva oko mehanicke tehnologije komunikacije i Srbiji je, za
kratko vreme, donelo karakteristike koje su papir i stamparija iskristalisali evropskim
narodima u poznom srednjem veku i nastupanju novog veka. Sekularizam i
svetovnost; snazan politicki nacionalizam koji je rezultirao proterivanjem Turaka i, na
kraju, sticanjem nezavinosti 1878. godine; maternji, narodni jezik za koji je borba
zapocela u stampariji jermenskoga namastira u Becu, a dovrsila se stampanjem
knjiga na narodnom jezikuVucica u stamparijama na Cetinju i u Novom Sadu;
politicki aktivizam promovisan stvaranjem politickih stranaka 1881. godine. Dejstva
stamparije u Srbiji druge polovine 19. veka ovim nisu iscrpljena. Narocito njeno
homogenizujuce dejstvo, izrazeno, mozda kroz nacionalne teznje juznoslovenskih
naroda, iz cega je proistekao i Ilirski pokret, ali i Knjizevni dogovor u Becu 1850.
godine. ,
,
, , ,
.
15.4.2010. godine
Tehnoromantizam?
Malo me cudi ova interpretacija Mekluanovog globalnog sela. Po njoj, to selo
je velika srecna porodica, te je otuda oznaceno kao tehnoromantizam. Mozda je
tako u delu Rat i mir u globalnom selu, koje nisam procitao. Medjutim, u
Gutenbergovoj galaksiji Mekluan jasno kaze da je stanje svetskog plemena, stanjeuzasa, dodali bi straha i panike. Ne verujem da bi Mekluan kasnije odustao od svojih
uvida. A uzas nije nikakav romantizam niti utopija.
Prigovara se danas da je vise rec o globalnoj carsiji, nego selu. Imaju se u vidu
glasine, to jest-propaganda, a to opet odudara od shvacenog seoskog romantizma(?).
No, Mekluan i nije zagovarao idilu, vec stanje-uzasa. Jos jedna stvar je veoma vazna,
a naznacio sam je i u ranijim tekstovima: Mekluan je, po meni, slikao dejstvo hladnog
momenta medija (globalno selo). Medjutim, hot i hladni moment su simultani u
dejstvu, tako da savremeno drustvo sadrzi i dozu individualizma, sto moze da bude
skrivenu u pojmu carsija. Necemo sporiti da se hot moment medija realizuje i da se
individualizam zadrzava. Medjutim, pogresno bi bilo i tvrditi i da samo hot moment
opstaje, a hladnog nestaje, te je onda i prognoza svetskog sela pogresna. Ona nije. Od
hladnog momenta imama selo, od hot carsiju. Zasluga je Mekluana sto je otkrio
dejstvo kako hot, tako i hladnog momenta medija. Mozda je u zanosu prilikom
prognoze svetskog sela on prenbregao i dejstvo hot momenta (odnosno simultanost
momenata), ali to ne umanjuje tacnost uocenog dejstva hladnog momenta. Svet jeste i
globalno Mekluanovo selo.
20.4.2010. godine
-
, ,
. ,
-,
. ,

131

:... ,
. ( , ...).
,
, (
: Amusing ourselves to death).
, .

,
.
.* ,
, , , , .
. :
, , .
o , 21. .
, ,
- .
. ,
.
, ,
. ,
,
, , ,
, , .
(
,
,
). ,
,
. ,
, ,
(
, ,
,
. )
- , ,
, , , , ,
60- .
,
( , )
*Niceov primer: Sometime in 1882, Friedrich Nietzsche bought a typewriter
a Malling-Hansen Writing Ball, to be precise. His vision was failing, and
keeping his eyes focused on a page had become exhausting and painful,
often
bringing on crushing headaches. He had been forced to curtail his writing, and
he feared that he would soon have to give it up. The typewriter rescued him,
at least for a time. Once he had mastered touchtyping, he was able to write

132

with his eyes closed, using only the tips of his fingers. Words could once
again flow from his mind to the page.But the machine had a subtler effect on
his work. One of Nietzsches friends, a composer, noticed a change in the
style of his writing. His already terse prose had become even tighter, more
telegraphic.
Perhaps you will through this instrument even take to a new idiom, the friend
wrote in a letter, noting that,
in his own work, his thoughts in music and language often depend on the
quality of pen and paper.
You are right, Nietzsche replied, our writing equipment takes part in the
forming of our thoughts. Under
the sway of the machine, writes the German media scholar Friedrich A.
Kittler , Nietzsches prose changed from arguments to aphorisms, from
thoughts to puns, from rhetoric to telegram style.

Source:

July/August 2008 Atlantic Monthly

What the Internet is doing to our brains

by Nicholas Carr

Is Google Making Us Stupid?

Pitanja identiteta
Kad god neka nova tehnologija (Makluanov medij) ulazi u nas zivot, dolazi do
krize i promene identiteta uspostavljenog od strane prethodnog medija/tehnologije.
Taj proces opisao je Makluan, mozda i ponajbolje u Gutenbergovoj galaksiji. Kada
novi produzetak naglasi jedno culo, organ ili funkciju i izdvoji ih iz prethodno
uspostavljenog medjudelovanja sa ostalim culima, organima i funkcijama, onda dolazi
do promene celog sistema, u slucaju cula-senzorijuma-koji tezi novom ekvilibrijumu,
raciu ili odnosu, novoj ravnotezi. Tako i nas identitet dozivljava promene sa svakim
novim uvodjenjem novog produzetka, medija ili tehnologije. Kako se menja odnos
entiteta iz kojeg je identitet dedukovan, kako se menja oblicje premise, tako i
dedukovani zakljucak prozivljava krizu, to jest promene. Novom eksternalizacijom,
prosirenjem nasih fizickih mogucnosti u kulturni i socijalni sistem, izvan coveka,
dolazi do prenaglasavanja odredjene vrednosti ili vise vrednosti, njihovog izdvajanja
iz korpusa vrednosti, ciljeva i orijentacija, koje i cine identitet, tako da se i sam
identitet menja, njegov uspostavljeni sistem vrednosti tezi stremi novoj ravnotezi
133

medju tehnologijom proizvednim vrednostima. Jedna ili skup vrednosti i kvaliteta

dobili su prevagu nad ostalima, tako da, slicno poremecenom senzorijumu, dolazi do
pregrupisavanja, pomeranja ostalih elemenata koji sacinjavaju identitet, u pravcu
novih srazmera, odnosa i ravnoteze. Tako, posle prvobitne krize, pomeranje
tektonskih ploca identiteta izazvano novim produzetkom se smiruje, a one se
uspostavljaju u novom rasporedu i intenzitetu, dajuci nam identitet drugaciji od
prethodnog. Podloga tog procesa je fizioloska, psihicka-psiholoska, psihofizioloska ibiohemijska. To je temelj, baza identiteta koji oblikuje medij, na koji se nastavlja ona
poznata duhovna, idejna, politicka nadgradnja-odnosno pojedinicani navedeni
identiteti. Iz promenjenog fizioloskog zavicaja, fizioloske baze identiteta, izranja i
izmenjeni duhovni, kulturni, politicki, verski, idejni identitet, jer se menjaju eticke,
politicke, moralne norme, mentalni procesi i organizacija misljenja, te tako promene
trpe i idejni, filozofski i naucni sistemi. Recju, medij je superego. Kada se uvede novi
medij menja se i superego, a posledicno dolazi do promena i ida i ega, kao i do
promena u tipu licnosti, introvertiranom ili ekstravertiranom, kolericnom ili
melanholicnom. Recju, menja se nas i individualni i kolektivni-socijalni i kulturni
identitet, jer novi produzetak pretpostavlja i pojavu novih umetnickih i kulturnih
formi, kao i novih obrazaca socijalnih povezivanja.
23.4.2010. godine
Globalni nacionalizam
McLuhan i Innis u nasledje su nam ostavili uvide o dejstvu hot medijskog
momenta. U ciju god istoriju naroda da zavirimo, videcemo kod toga naroda, posle
uvodjenja stamparije, iste socijalne posledice, koje je Innis pripisao dejstvu papira i
stampe: narodni jezik, nacionalizam, slom verskih identiteta, razvoj trgovine, rast
moci u industrijama komunikacije, reklamiranje itd. Kao i narastajuce rasparcavanje
licnosti i drustva, sto je uvideo McLuhan.
Nije nam tesko, sada, da uvidimo dejstvo interneta na nasu civilizaciju. Treba
da znamo da je rec o superhot i supercool mediju. Kao superhot tehnologija, internet
raspolaze uzasnom moci fragmentacije, mnogo vecom od stamparije. Kao supercool
medij on kudikamo vise univerzalizuje od televizije, ima izrazeniji hladni moment.
Gde se spajaju ove dve paralelne linije, kada u vidu imamo nacionalizam, kao
neizbeznu posledicu hot momenta? Ako je rec o superhot i supercool momentu, onda
je rec o globalnom (od hladne strane) nacionalizmu (od vruce strane). Globalni
nacionalizam svetskog sela uvidjamo u brojnim drustvenim karakteristikama:
opsednutost sudbinom planete, terorizmom, pitanjima bezbednosti, trzistem, licnom
srecom pojedinaca i porodica koji su svedeni na kvalitet zivotinjske, da ne kazem
zajednice covekovog pretka, zdravljem, produzetkom zivota, samim razvojem
informacionih i komunikacionih tehnologija, kao i svih ostalih itd.
Od superhot momenta interneta imamo uzasnu (Makluan) fragmentaciju,
mrvljenje nasih identiteta. Od njegovog supercool momenta dolazi do utapanja tih
rasparacanih, razmrvljenih, rekao bih potpuno rastocenih, unistenih identiteta u
globalnu, kolektivnu sudbinu covecanstva i ljudske vrste. Rekli bi da je to
superdubinsko sudelovanje u kolektivnoj sreci ili nesreci srazmerna kompenzacija za
pregazeni, samleveni, smlavljeni identitet i postojanje. Savremeni pojedinac, drustva i
kulture nalaze ispod strahovitog tocka i zrvnja najizrazenijih medijskih momenata u
dosadasnjoj ljudskoj istoriji. A kako stvari stoje, ti momenti ce se, brzim
unapredjivanjem postojecih tehnologija, samo i sve vise razvijati i jacati,
oslobadjajuci, fisione i fuzione sile, koje ce nas tek razapeti u nevidjenom intenzitetu,

134

izmedju fragmentacije i integracije. Horda, pa cak i ispod horde integrisano

covecanstvo. No, ne kao globalna zajednica ljudi, vec pre-ljudi, ne ni kao covekolikih
majmuna, neandertalaca, sinantropa ili kromanjonaca, nego opet sa prefiksom pre.
To je sustina globalnog sela i posledice medijskih momenata. To je poruka interneta i
poruka medija koji nasledjuju internet.
Primer politickog identiteta
Razmrvljen internetom, u toj meri da je unisten, samleven sam pojam politke i
politickog. Istovremeno, kvazi-politika se integrise i opstaje na globalnom nivou, na
nivou kvazi super-drzava i medjunarodnih saveza i organizacija, tipa EU, SAD ili
NATO, koji prestavljaju samodovoljne (Bodrijar bi rekao informacije odvojene od
dogadjaja), zatvorene autoritarne i totalitarne sisteme.
Primer licnog identiteta
Razmrvljen internetom, u toj meri da je unisten, samleven sam pojam coveka.
Homo sapiens vise ne postoji. Sazezeni licni identitet (banalni primer devojcice koja
ima osam profila na facebooku, ne racunajuci one lazne). Superrasparcana psiha koja
daje stanje stalne supershizofrenije, shizofrenije mnogo jace od one koju je
prouzrokovala stampa, tako da se vise i ne moze nazvati tako. Istovremeno, od
superhladnog momenta interneta, uspotstavljanje, sazidavanje kvazi-kolektivnog
nacistickog superautoritarnog profila licnosti. Spoljasnji svet savremenog ne homo
sapiensa je topografija i njegovog nesvesnog i kolektivnog nesvesnog, slicno sto je
Jung uocio za primitivna drustva. Arhetipi rasuti u medijske slike, politicke, modne,
estradne i sportske figure, u kvazi vidu. Autoritarnost nacista kao rezultat
prenaglasavanja stamparije decja je igra spram superautoritarne licnosti kvazi homo
sapiensa koju izaziva internet, i koja ce samo jos vise jacati jacanjem interneta.
Razmrvljeni, unisteni ego i id pojedinaca, kao i superego koji olicava kulturu,
istovremeno sazidan, uspostavljen, integrisan u globalnom, planeteranom kvazi,
simulacionom egu i idu, bez realnih manifestacija i akcije, u globalnom superegu
vrste, koja je zavrsila svoje istorijsko postojanje. Fiziologija, psiha, psihofiziologija i
biohemija razmrvljena interentom, u toj meri da je unisten, samleven i sazezen ljudski
organizam u pogledu funkcionisanja i biohemijskih procesa, u toj meri da je unisten
sam ljudski gen, tako da i vise nije rec o homo sapiensu. Uzasno fragmentovani
ljudski gen, suprrasparcan i razmrvljen, a istovremeno nanovo sazdan u novom kodu
ili sifri, koji ljudima oduzima epitet homo sapiensa. Otuda nemoc nauke medicine,
koja leci tipografskog coveka, a pred njom stoji izmenjeni, neotribalni covek, sa
svojom poremecenom fiziologijom, psihom i biohemijskim procesima, koji su rezultat
interakcije interneta sa procesom svesti. Superfregmenatcija covekovih bioloskih
karakteristika pod zrvnjem superhot momenta interneta, s druge strane trazi
reciprocnu kompenzaciju u sazidavanju, superdubinskom sudelovanju u globalnom
identitetu, u integraciji nove forme zivota, nove forme globalne zive vrste, a koja je,
ipak, sama po sebi-kvazi zivotna forma. Covek, homo sapiens je unisten dejstvom
interneta i njemu bliskih buducih medija, a nova vrsta nije nastala. Globalno selo,
satkano od istovremenog dejstva superhot i supercool medijskog momenta, tako je
grobnica homo sapiensa. On je kraj sveta i istorije.
24.4.2010. godine

135

Medij kao seksualnost

Mekluan navodi, jos u njegovo vreme, da covek (muskarac) sa automobilom
ima seksualni odnos. Tako je i sa drugim medijima, a podjednako je rec i o zenama i
muskarcima. Ukratko, smatram da ljudi u medijima vide svoju Animu ili Anima.
Naravno, kada je ovo u pitanju, medij ne mora da predstavlja i samo seksualnu
zamenu za idealnog partnera, koliko moze da bude ceznja sa prisustvom neke
odredjene ili idealne osobe. U ophodjenju prema mobilnom telefonu, televiziji ili
internetu, lezi nas odnos sa nama idealnim ili odredjenim licnostima, za kojima
postoji ili i seksualna zelja ili samo zelja za prisustvom i druzenjem.
7.4.2010.

Tehnoromantizam?
Malo me cudi ova interpretacija Mekluanovog globalnog sela. Po njoj, to selo
je velika srecna porodica, te je otuda oznaceno kao tehnoromantizam. Mozda je
tako u delu Rat i mir u globalnom selu, koje nisam procitao. Medjutim, u
Gutenbergovoj galaksiji Mekluan jasno kaze da je stanje svetskog plemena, stanjeuzasa, dodali bi straha i panike. Ne verujem da bi Mekluan kasnije odustao od svojih
uvida. A uzas nije nikakav romantizam niti utopija.
Prigovara se danas da je vise rec o globalnoj carsiji, nego selu. Imaju se u vidu
glasine, to jest-propaganda, a to opet odudara od shvacenog seoskog romantizma(?).
No, Mekluan i nije zagovarao idilu, vec stanje-uzasa. Jos jedna stvar je veoma vazna,
a naznacio sam je i u ranijim tekstovima: Mekluan je, po meni, slikao dejstvo hladnog
momenta medija (globalno selo). Medjutim, hot i hladni moment su simultani u
dejstvu, tako da savremeno drustvo sadrzi i dozu individualizma, sto moze da bude
skriveno u pojmu carsija. Necemo sporiti da se hot moment medija realizuje i da se
individualizam zadrzava. Medjutim, pogresno bi bilo i tvrditi i da samo hot moment
opstaje, a hladnog nestaje, te je onda i prognoza svetskog sela pogresna. Ona nije. Od
hladnog momenta imamo selo, od hot carsiju. Zasluga je Mekluana sto je otkrio
dejstvo kako hot, tako i hladnog momenta medija. Mozda je u zanosu prilikom
prognoze svetskog sela on prenbregao i dejstvo hot momenta (odnosno simultanost
momenata), ali to ne umanjuje tacnost uocenog dejstva hladnog momenta. Svet jeste i
globalno Mekluanovo selo.
20.4.2010. godine

Divinizacija
Da li su bogovi Starih Slovena u stvari bili ljudi, koji su se u slovenskom
Panteonu obreli zahvaljujuci svojim, moda i nadnaravnim osobinama? Ovu
pretpostavku izneo je jos Spasoje Vasiljev, jedan od najboljih poznavalaca religije
Starih Slovena iz stare srpske etnoloke kole.
U delu Religija Starih Slovena Vasiljev navodi podatak o zabeleenim
izvorima u pojedinim krajevima, koji kau da se, na primer Perun, zvao neki ovek,
te da nije sasvim iskljueno da su Stari Sloveni divinizirali i na presto bogova

136

dovodili tek obine ljude. A divinizacija je termin koji oznaava, prema Milanu
Vujakliji: oboenje, obogotvorenje, stavljanje nekoga u red bogova, oboavanje.
Mogunost divinizacije i proizvodnje u boanstva sasvim obinih (?) ljudi,
otvara nam nova pitanju u pogledu karaktera kulture u kojoj je divinizacija, ak i
hipotetiki, mogla da bude izvedena. Pitanja bi bila jednostavna: kakva je kultura koja
sprovodi postupak divinizacije? iz koje kulturne matrice je divinizacija izvedena,
odnosno iz koje karakteristike kulture proistie? koja je svrha i cilj divinizacije-ta se
njome u jednoj kulturi postie? Naravno, ovo bi bila samo neka od pitanja.
Komparativnom metodom, zavirivanjem u istorije naroda, civilizacija ili
kultura koje su, moda, poznavale neki oblik divinizacije, i nama bi bili prueni, ako
ne i pravi odgovori, zasnovani na analogiji, ono bar pouzdani putokazi u kulturu i
Starih Slovena, naravno, prilikom ispitivanja hipoteze i o njihovoj divinizaciji.
ini mi se da bi poreenje moglo da pone osvrtom na kulturu starih Inka. U
nekada veoma popularnoj knjizi Kon Tiki, norveki biolog i avanturista Tur
Hajerdal nas obavetava da je Sunce Tiki bio naziv boga Inka, a koji je bio
predstavljen licem belog, bradatog oveka. ta vie, Hajerdal je tada izneo i hipotezu
du su Kon Tiki i njegov narod bele rase, beavi od ratova, putovali na splavovima
iz Perua preko Tihog Okeana i naselili ostrva veoma udaljene Polinezije, kao i neto
blie Uskrnje ostrvo. Boravivi na Uksrnjem ostrvu sa svojom ekspedicijom,
Hajerdal je tamo pronaao kipove istesanih ljudskih glava, koji je nepoznati narod
bele rase sagradio pri svom dolasku sa okeana. Kipovi pronadjeni na Uskrnjem
ostrvu mnogo su liili na one pronadjene u Peruu, postojbini Inka, te je i odatle
Hajerdal izveo hipotezu da su i na Uskrnjim ostrvima tamonje kipove gradile isto
tako Inke. Ogromne istesane glave na kipovima predstavljale su lica i likove
pripadnika bele rase bradatih ljudi, odnosno njihove poglavice ili bogove. ini mi
se oiglednim da je kod starih Inka upravo bilo re o sprovodjenju postupka
divinizacije. Da sada razmotrimo, poto smo utvrdili da su Inke divinizirale
(ne)obine pripadnike svojih naroda, odnosno sebe same, da li postoji slinost u
nekim drugim karakteristikama kulture izmedju Inka i Starih Slovena, koje bi
dozvolile i naim precima primenu postupka divinizacije. Jedna od tih karakteristika
je poznavanje ili nepoznavanje pisma. Za Stare Slovene oficijelna nauka tvrdi da su
bili nepismeni do pojave irila i Metodija. Za Stare Inke da su poznavale oblik
pretpisma, takozvani sistem kipua, uadi sa vorovima koji su oznaavali neke
predmete, bia ili pojave. Medjutim, ini se upravo da na primeru kipua, postoji neka
slinost i vrsta analogije izmedju Inka i Starih Slovena. Iz starih tekstova je poznata i
kod Slovena, to je kasnije ostalo i kod Srba, neka vrsta komunikacijskog medija
poput kipue: to su one uvene erte i zarezi, koje pominje srednjovekovni pisac
Crnorizac Hrabar. Crte i zarezi urezivani u tap bili su u funkciji kontrole plaanja u
trgovini (verovatno je jo od tih vremena u naem narodu ostalo da danas pijem ili
uzimam-na crtu!). Dalo bi se pretpostaviti da su i kipue Inka, osim predstavljanja
jezikih tvorevina, mogle da slue i u istu svrhu-beleenja, raunanja, vodjenja
raunovodstva prilikom razmene roba i dobara. Kao i obrnuto, da su tapovi Starih
Slovena sa svojim crtama i rezama, mogli da saoptavaju i neke jezike tvorevine, da
budu neka vrsta pretpisma. Otuda su kipue i tapovi sa ertama i rezama veoma sline
karakteristike u dve, vremenski ne toliko, ali prostorno veoma udaljene kulture.
Drugo, na Uskrnjim ostrvima pronadjene su i daice sa simbolima, za koje se
smatra da su simboli pisma (nepoznato mi je da li su sauvane i odgonetnute), i da su
ih donele Inke, taj beli, bradati narod nepoznate rase. Nama je, pak, danas poznata
Velesova knjiga, sastavljena od odredjenog broja ispisanih brezovih daica, koja
govori o pismenosti Slovena i pre dolaska Solunske brae, a ijoj rekonstrukciji je

137

ukrajinska akademija nauka poslednje dve decenije 20. veka posvetila veliku panju.
To je druga slinost u kulturnim detaljima kultura Starih Inka i Starih Slovena. Prva
su kipua i tap, druga je sauvano pismo na daicama. Sada lako moemo da
zakljuujemo: ako je jedna od dve kulture koje poseduju dve sline, a veoma znaajne
kulturne crte ili detalje, nepobitno sprovodila postupak divinizacije, da li bi bilo
greka tvrditi da je divinizirala i druga kultura, naroito ako je jedan od najboljih
njenih poznavalaca (Spasiljev) i sam izneo tu pretpostavku? Dalji napor bio bi
usredsredjen na pruocavanje oblija staroslovenskih idola (ukoliko ih ima sauvanih) i
videti da li su i oni, slino kipovima Inka, predstavljali ljudske likove, likove svojih
(ne)obinih sunarodnika (pa ak i da li su imali brade!), koji su, tako, proizvedeni u
bogove
Leonid Zuvi, 6.5.2010. godine

Medijski determinizam?
Oznaiti Makluana kao tehnodeterministu, teoreticara i mislioca koji po svojoj
volji medij stavlja u srediste licnog psihikog i drutvenog ivota, znai napraviti
veliku pogreku. Izvor te predrasude mogao bi da lei u nedovoljnom itanju njegovih
knjiga i neodgovarajuoj interpretaciji Makluanovih uvida.
Otrenjenje od ove predrasude ili stereotipa donosi jednostavno i lako
zavirivanje u stranice Gutenbergove galaksije. Makluan tamo utvruje da je dejstvo
medija subliminalno-da medij podsvenim i nesvesnim putevima ljudske psihe, potom
i kulture i drutva, istima namee svoju prirodu. Reju, ovek nije svestan dejstava
njegovih orua, tehnologija, na uobliavanje linih i socijalnih identiteta. Zupce tog
procesa trebalo bi uiniti vidljivim, sam proces osvestiti, kako bi se izbegle
nepovoljne posledice i gnusni determinizam medija, kae Makluan pri kraju knjige,
posveene razgoliavanju i ogoljavanju tog procesa, upravo sa ciljem da medijski
determinizam bude kontrolisan proces!
Naravno, kao to reporter ne moe da bude odgovoran za dogaaje koje
opisuje, tako ni Makluan ne moe biti odgovoran za objektivni, subliminalni medijski
determinizam, ije je dejstvo on sam nazvao gnusnim! Njegova odgovornost sastoji
se samo u uoavanju tog nesvesnog procesa, a koji je taan, emu u prilog govore i
dela brojnih autora koje Makluan nesebino citira u svojim knjigama.
Nije li, stoga, gnusno samo po sebi upravo ovakvog Makluana nazvati
deterministom, medijskog tipa?
4.5.2010. godine

Usmenost i pismenost-hladni i vruci moment medija-dvodimenzionalni

i trodimenzionalni prostor
Seade, pozdrav!
Citao sam ponovo tvoj tekst o odnosu usmenog i pismenog. Ako ga nisi zavrsio, samo
bih ti na nesto skrenuo paznju, sto je meni bilo zanimljivo: Makluanovi stavovi u
pogledu dejstva tipografije i govora na ostroumnost. Iskreno, tek sam sada prvi put u

138

celosti procitao Gutenbergovu galaksiju (a da nije bilo samo prvih nekoliko

desetina stranica). Negde nam se misao poklopila (npr. moj nezavisan uvid da je
Ajnstajnova teorija relativiteta bila odraz hladjenja tipografske kulture, poklapa se sa
Makluanovim nesto ostrijim stavom da se Gutenbergova galaksija raspala 1905.
godine), negde ne-ja novodim da je stampanje sirilo svesnost i brusilo intelekt, a za
njega je otvorilo ponore nesvesnog (uzgred, na ovoj temi Makluan ulazi u nezahvalnu
oblast ambivalencije efekata medijskih momenata). To podupire i njegovo stanoviste
o plemencevom ostroumlju koje izaziva medjuigra cula, a koga, po tome, nema u
tipografskoj kulturi koja iz te medjuigre izdvaja, naglasava culo vida. Eto, taj detalj
sam hteo da ti predlozim kao mogucu dopunu za tvoj tekst, mislim da je relevantan i
da zasluzuje paznju.
Ono o cemu sam razmisljao u poslednje vreme, jeste priroda prostora koji
stvara 3d televizija i 3d digitalni film (da li je akustican ili vizuelni). Pokusao sam da
resim taj problem: nama se cini, po analogiji sa perspektivom u slikarstvu koju je
izazvala stamparija, da je i ova savremena 3d perspektiva odraz vruceg momenta
medija i da takodje predstavlja trodimenzionalan, vizuelni prostor. U tom slucaju
nastupila bi deneotribalizacija (o tome sam pisao jos u diplomskom radu 2002.
godine), odnosno ponovno radjanje individualizma, te Makluanovo prorocanstvo o
pretvaranju planete u umetnicku formu (odnosno u dekor koji slika hladni moment
medija) ne bi bilo tacno. Medjutim, ne moze se prenebreci dvodimenzionalna priroda
televizijske slike, na koju se sada nakalemljuje (Makluanovo tacno predvidjanje)
trodimenzionalnost (ali vise nije rec o-televiziji!). Stoga je savremni 3d prvi
mehanicki vid organskog akusticnog prostora i kao takav ne moze biti iskljucivo
vizuelni, likovni, trodimenzionalni prostor. Tako, rec je o dvodimenzionalnom,
sinestetickom prostoru koji je uzdignut na stepen vise, o pojacanom organskom. Kao
takvo, ono jos vise dovodi do medjuigre ne samo cula, vec i organa i funkcija
organizma, sto je rezultat njegove direktne interakcije sa procesom svesti (i sam
Makluan, to sam utvrdio tek sada, kada sam, opet da budem iskren, prvi put paljivo
proitao pogalavlje Razumevanja medija o fonografu, a nakon pisanja ovogo tekstazato stavljam ovo u zagradu, kao dodatak... dakle i sam Makluan u tom poglavlju
navodi da je priroda svesti sama po sebi ukljuiva. Drugim reima, svest je
inkluzivna, hladna. Medjutim, smatram, naravno, da je Makluan otkrio, spoznao samu
jednu stranu svesti. italac mojih ranijih tekstova videe da sam pretpostavio da je
proces svesti i superhladan, ukljuiv, ime se slaem sa Makluanom, ali i supervru,
ekskluzivan. Otuda sam i izveo zakljuak da je takva priroda i interneta, odnosno
digitalnih medija, jer oni produuju svest i gen-dodato 1.6.2010. godine). Nije rec o
povratku tipografskog individualizma. To je tracak mehanickog u organsko doba,
proistekao iz ambivalencije medijskih momenata. Medjutim, mi vidimo primat
hladnog momenta, gde i dalje prisutni vruci momenat kreira samo mehanicki odraz
organskog, koji je, sam po sebi, jace organsko od onog na koje nakalemljuje. Evo nas
opet na tlu usmenosti i epova, koje si analizirao, te Ongove sekundarne usmenosti,
koja je sada, osim na dvodimenzionalnu TV, primenjiva i na 3d tehnologiju, koja je
svojom trodimenzionalnoscu htela da nas zavara da je rec o povratku i likovnog,
vizulenog prostora i nestanku dvodimenzionalnog sinesteticnog. E, sad, obnavlja li se
i na globalnom nivou ta plemenska ostroumnost, ako taj uvid uopste vazi?
Pozdrav od Leonida
ene i mediji

139

Do pravog itanja Gutenbergove galaksije nisam slutio da sam se bavio

slicnim stvarima i uvidima kao i veliki i ozbiljni mislilac. Naravno, bio sam inspirisan
Makluanom, delovima Razumevanja medija, intervjuom Plejboju itd., ali se tim
putem moja misao nezavisno razvijala, da bi se u nekim detaljima opet srela sa
Makluanom, kada sam proitao celu i Gutenbergovu galaksiju. Sto samo dokazuje
da ova vrsta razmisljanja ima svoj kalup, putanju, odnosno formu u koju se ulazi (jer
dvojica autora dolaze do slinih uvida), kao i da takva, tom svojom formom, zaista i
moe da prekrili predmet prouavanja-odnosno primenjiva je i otkriva istiniti ugao
gledanja na predmet i pojave prouavanja (po novinarskom principu da je informacija
tana ukoliko je potvrdi najmanje dva izvora). Jedan od tih mojih nezavisnih uvida je
smetanje Ajntajnove teorije relativiteta u fazu prenaglaavanja, hladjenja
tipografske kulture. Makluan, pak, kae da se Gutenbergova galaksija raspala te 1905.
godine, kada je Ajntajn saoptio svoju teoriju. Oigledno, vibriranje iste misaone
ice. Drugo, na primer, moje bavljenje polovima spram medija. Moja postavka je da
su ene same po sebi vrue, a mukarci hladan medij (ak sam pokuao da razvijem i
telesnu muko-ensku mehaniku pravilnog vodjenja ljubavi, odnosno sa najvie
efekata). Ne malo sam se iznenadio kada sam u Gutenbergovoj galaksiji naiao na
Makluanovo objanjenje pisanja Mehanike neveste (koju jo nisam proitao).
Medjutim, on tvrdi suprotno: da su ene, za razliku od mukaraca, zadrale audiotaktilnost sve do daleko odmakle faze tipografske kulture, kada su i one poele da
usvajaju tipografski model. Tom procesu je posveena Mehanika nevesta. Dakle,
bavili smo se nezavisno enama spram medija, tim vie to sam u konceptu medijskog
nesvesnog prepoznao prvenstveno ene kao njegovog nosioca. ta vie, njih sam i
optuio da se ne bave mediocentrinom teorijom, nego da je ive, proivljavaju
(recimo, opsesivna enska vezanost za odeu, otkriva njihovu intuitivnu svest o tome
da je odea njihov sopstveni produetak). Opet sam se ne malo iznenadio kada sam na
stranicama Gutenbergove galaksije otkrio slian Makluanov uvid: da su praktinije
nacije ivele prirodu tamparije-to je jai nivo od pukog predavanja posledicama
njenog objektivnog dejstva. Misao nam se poklopila ak i u izrazu: iveti,
proivljavati medij. Dalje, Makluan mi je uinio shvatljivim moj nezavisan uvid, koji
me je punio srdzbom, a to to sam u tampi uvideo instrument, snagu koja se bori i
protiv sopstvene drave, odnosno protiv same ideje drave i politike! Da sam na
vreme itao Gutenbergovu galaksiju ne bih se toliko nervirao, jer je Makluan to
genijalno saeo: tampa je stvorila opoziciju prema dravi kao takvoj!
Moj nezavisan uvid je i da je privatna svojina posledica izdvajanja ula vida iz
medjuigre sa ostalim ulima pod dejstvom tamparije. Onda ne bi trebalo da udi
zato me je, u celoj Gutenbergovoj galaksiji, najvie oduevio jedan Makluanov uvid:
feudalni posed odgovara usmenim strategijama uenja u sholastici! Za veinu, moda
nerazumljivo i ono to stvara, navodno neproziran, Makluanov stil. Za mene,
kristalno isto i jasno, genijalno! Naravno, kada dvojica autora hodaju po istoj
misaonoj ici...Imalo je tu jo stvari. Na primer, Makluan se u svega nekoliko
reenicama bavi pitanjem Ja, odnosno identiteta. Pri tom, da bi doarao snagu medija
slui se izrazom zupci, pod tim zupcima. Bavei se pitanjem identiteta pre itanja
tog dela Gutenbergove galaksije ja sam koristio, a i pre, izraz rvanj, pod
rvnjem medija...ta znai da nam je puzzle ista...O primeni medija na polje
ljudske psihe i doticanje Frojda i Junga, da i ne govorim...
18.5.2010. godine

140

Jos jedan dokaz za Lepensko pismo

Postoji i nain da se putem umetnosti jedne kulture ili naroda uspostave veze
sa postignutim razvojem komunikacijskih mogunosti. Primetno je da su one
civilizacija koje su raspolagale nekim oblikom pisma, u svojoj umetnosti, recimo
slikarstvu, bile usredsredjene na slikanje individualnih linosti ili njihovih lica.
Individualizacija je posledica pismenosti, intrinsina vrednost tehnologije pisma.
Tako su Egipani, imajui slikovne hijeroglife, slikali dvodimenzionalne ljudske
figure i glave u jednom pokretu. Kako je utvrdio Makluan, perspektiva se u slikarstvu
javlja tek posle pojave tamparije. tamparija najjae razvija individualnost, a poto je
donela perspektivu, kao posledicu imamo razvitak individualnih portreta i
autoportreta, sa perspektivom (u renesansi). Naseljenici Uskrnjeg ostrva u Tihom
Okeanu, taj nepoznati beli narod bele rase sa bradama, vajali su od kamena velike
kipove-ljudske glave koje su oliavale njihove stareine. Slini kipovi su pronadjeni i
u postojbini Inka u Peruu, te je Tor Hajerdal opravdano pretpostavljao da su Inke
gradile iste kipove i na Uskrnjim ostrvima. A na njima, osim kipova, pronadjene su i
daice sa simbolima, za koje se pretpostavlja da su predstavljale pisani sistem.
Takodje, poznato je du su Inke imale i poznate kipue, uad sa vorovima, koje su
sluile kao neka vrsta pisma. Dakle, opet imamo situaciju da je kultura koja je
poznavala neki oblik pisma u umetnosti predstavljala individuilizirane likove, lica ili
glave. Jo jedan posredan dokaz da je i kamenje oko rtvenika u naseljima Lepenskog
vira takodje predstavljalo bar ono embrionalno pismo, kako je to okarakterisao
profesor Radivoje Pei. Jer, est motiv umetnosti kamenih oblutaka bilo je neka
individualnost-kao skulptura Praroditeljke, ili i individualizirani detalj vulve na
jednom od nadjenih oblutaka. Potenciranje likova, lica i individualnosti u umetnosti
Lepenskog vira, analogno prethodnim primerima, daje nam za potpuno pravo da
ustvrdimo da je kamenje oko rtvenika zaista bio oblik ili forma simbolikog sistema,
pisma i da je predstavljalo lepenski medij komunikacije.
Leonid Zuvi, 20.5.2010. godine
Usmenost i pismenost-hladni i vruci moment medijadvodimenzionalni i trodimenzionalni prostor
Seade, pozdrav!
Citao sam ponovo tvoj tekst o odnosu usmenog i pismenog. Ako ga nisi
zavrsio, samo bih ti na nesto skrenuo paznju, sto je meni bilo zanimljivo: Makluanovi
stavovi u pogledu dejstva tipografije i govora na ostroumnost. Iskreno, tek sam sada
prvi put u celosti procitao Gutenbergovu galaksiju (a da nije bilo samo prvih
nekoliko desetina stranica). Negde nam se misao poklopila (npr. moj nezavisan uvid
da je Ajnstajnova teorija relativiteta bila odraz hladjenja tipografske kulture, poklapa
se sa Makluanovim nesto ostrijim stavom da se Gutenbergova galaksija raspala 1905.
godine), negde ne-ja novodim da je stampanje sirilo svesnost i brusilo intelekt, a za
njega je otvorilo ponore nesvesnog (uzgred, na ovoj temi Makluan ulazi u nezahvalnu
oblast ambivalencije efekata medijskih momenata). To podupire i njegovo stanoviste
o plemencevom ostroumlju koje izaziva medjuigra cula, a koga, po tome, nema u
tipografskoj kulturi koja iz te medjuigre izdvaja, naglasava culo vida. Eto, taj detalj

141

sam hteo da ti predlozim kao mogucu dopunu za tvoj tekst, mislim da je relevantan i
da zasluzuje paznju.
Ono o cemu sam razmisljao u poslednje vreme, jeste priroda prostora koji
stvara 3d televizija i 3d digitalni film (da li je akustican ili vizuelni). Pokusao sam da
resim taj problem: nama se cini, po analogiji sa perspektivom u slikarstvu koju je
izazvala stamparija, da je i ova savremena 3d perspektiva odraz vruceg momenta
medija i da takodje predstavlja trodimenzionalan, vizuelni prostor. U tom slucaju
nastupila bi deneotribalizacija (o tome sam pisao jos u diplomskom radu 2002.
godine), odnosno ponovno radjanje individualizma, te Makluanovo prorocanstvo o
pretvaranju planete u umetnicku formu (odnosno u dekor koji slika hladni moment
medija) ne bi bilo tacno. Medjutim, ne moze se prenebreci dvodimenzionalna priroda
televizijske slike, na koju se sada nakalemljuje (Makluanovo tacno predvidjanje)
trodimenzionalnost (ali vise nije rec o-televiziji!). Stoga je savremni 3d prvi
mehanicki vid organskog akusticnog prostora i kao takav ne moze biti iskljucivo
vizuelni, likovni, trodimenzionalni prostor. Tako, rec je o dvodimenzionalnom,
sinestetickom prostoru koji je uzdignut na stepen vise, o pojacanom organskom. Kao
takvo, ono jos vise dovodi do medjuigre ne samo cula, vec i organa i funkcija
organizma, sto je rezultat njegove direktne interakcije sa procesom svesti*. Nije rec o
povratku tipografskog individualizma. To je tracak mehanickog u organsko doba,
proistekao iz ambivalencije medijskih momenata. Medjutim, mi vidimo primat
hladnog momenta, gde i dalje prisutni vruci momenat kreira samo mehanicki odraz
organskog, koji je, sam po sebi, jace organsko od onog na koje nakalemljuje. Evo nas
opet na tlu usmenosti i epova, koje si analizirao, te Ongove sekundarne usmenosti,
koja je sada, osim na dvodimenzionalnu TV, primenjiva i na 3d tehnologiju, koja je
svojom trodimenzionalnoscu htela da nas zavara da je rec o povratku i likovnog,
vizulenog prostora i nestanku dvodimenzionalnog sinesteticnog. E, sad, obnavlja li se
i na globalnom nivou ta plemenska ostroumnost, ako taj uvid uopste vazi?
Pozdrav od Leonida
*I sam Makluan, to sam utvrdio tek sada, kada sam, opet da budem iskren, prvi put
paljivo proitao pogalavlje Razumevanja medija o fonografu, a nakon pisanja
ovog teksta-zato stavljam ovo u futnotu, kao dodatak... dakle i sam Makluan u tom
poglavlju navodi da je priroda svesti sama po sebi ukljuiva. Drugim reima, svest je
inkluzivna, hladna. Medjutim, smatram, naravno, da je Makluan otkrio, spoznao samu
jednu stranu svesti. italac mojih ranijih tekstova videe da sam pretpostavio da je
proces svesti i superhladan, ukljuiv, ime se slaem sa Makluanom, ali i supervru,
ekskluzivan. Otuda sam i izveo zakljuak da je takva priroda i interneta, odnosno
digitalnih medija, jer oni produuju svest i gen.
dodato 1.6.2010. godine
Ovom tekstu, mogao bih da dodam nesto sto sam, takodje, otkrio tek danas
eksplicitno kod Makluana, itajui o fonografu. Na 340. strani Makluan kae: Zar se
na svom vrhuncu mehaniko ne pribliava organskom? Naravno da je Makluan u
pravu!
Sopstvenim poniranjem u mediocentrini sistem miljenja, ja sam ovo i
samostalno otrkio, bez podrke (tek sada) proitanog, jo pre vie od etiri godine!
Upravo u tom samostalnom otkriu je i sr moje sopstvene mediocentrine teorije.
italac mojih tekstova videe u njima da ja stalno govorim o tome kako vrua ozleda
ula vida prerasta u hladnu ozledu mozga. Drugim reima, to potpuno odgovara gore

142

navedenom Makluanovom retorikom pitanju: mehaniko se na svom vrhuncu

pretvara u organsko! I moji zakoni medija baziraju se na istom, toliko ponavljanom,
samostalnom uvidu. Ono to sam ranije otkrio kod Makluana, a to je potvrdjivalo
moj nezavisan uvid, jeste deo reenice kada tipografski ovek postaje grafiki
ovek (drugim reima, kada mehaniko postaje organsko). To je to implicitno, a
danas sam otkrio i eksplicitni Makluanov uvid, a iskoristio sam taj deo u mom tekstu
o fotografiji. Medjutim, italac mog teksta od pre tri ili etiri godine Filozofija
duha, odnosno medija, videe da je posveen upravo prelazima iz mehanikog u
oragansko i organskog u mehaniko. Jo tada sam demonstrirao isto ono to i u ovom
tekstu: uvid da mehaniko prelazi u organsko, ali i uvid da organsko, takodje, prelazi
u mehaniko! ini mi se da je taj drugi smer, da i organsko, prenaglaavanjem, na
svom vrhuncu, moe poprimiti obrise mehanikog, Makluanu promakao
1.6.2010.
De Kerkov i priroda medija
U intervjuu datom Politici pre par sedmica Denis de Kerkov, jedan od
najpoznatijih teoretiara medija dananjice i Makluanov uenik, istakao je da ono to
najvie nije prihvatio od Makluana jeste podela na vrue i hladne medije i predloio
podelu medija na one sa visokom i one sa niskom rezolucijom.
Meni izgleda da ova De Kerkova podela, u stvari i ne donosi nita novo, s
obzirom da bi mediji sa visokom rezolucijom odgovarali vruim medijima, a oni sa
niskom rezolucijom hladnim medijima. (Logika igra bi bila kada bi rekli da visoka
rezolucija odgovara hladnim medijima, jer oni trae visok stepen angaovanja
organizma, a da niska rezolucija odgovara vruim medijima, jer oni trae nii stepen
ljudskog angaovanja).
Pitanje je i ta bi se podrazumevalo pod rezolucija, a da bude primenjivo na
razliite vrste medija? Koliko je meni poznato, izraz se tie otrine televizijske slike.
De Kerkov je svrstao internet u medij niske rezolucije. Po Makluanovoj
podeli, bio bi to hladan medij. No, to je samo jedna strana interneta. Ne slazem se sa
De Kerkovom: internet je istovremeno i (super) vrui medij. Do ovog zakljuka
dolazi se iz vie pravaca. Jedan od njih naveo sam u svojim ranijim tekstovima. Drugi
su takodje lako uoljivi. Koji stepen individualizacije, koja je posledica vrueg
medija, doivljava korisnik interneta? Velik: korienje interneta u najveoj meri deo
je superintime koja se pokazuje u preteno samostalnom izlaganju mediju. Sami
sedimo za kompjuterom, satima pretraujemo stranice, u fizikoj osami se
prikljuujemo na svetske dating sajtove i chatujemo sa nepoznatim ljudima itd.
Istovremeno, masovna smo publika raznih sajtova, s obzirom da ih sa nama, u isto
vreme, pretrauje masa drugih iz celog sveta. Dakle i na primeru korienja interneta
jasno se uoava i njegova hladna i njegova vrua strana. A model korienja ne moe
da bude u suprotnosti sa prirodom interakcije medija i ljudskih ula, organa i funkcija.
Ne treba biti u zabludi i smatrati da ovek ne ulae veliki napor kako bi definisao
zbrku nula i jedinica u svojoj svesti, u svojim ulima. Mnogo vei nego da bi od
televizijskih takica stvorio sliku. Istovremeno, nule i jedinice, pretoene u sliku,
zvuk ili tekst, mnogo nam se jae, lake i nevidljivije utiskuju u na duh i svest, nego
to to ini stranica neke knjige. Mnogo je bolje upotrebiti, umesto rezolucije,
Makluanov izraz definisanost. Po naporu koji ljudski um ulae da bi u sebi
razumljive inioce preveo elektrine impulse kakvi su nule i jedinice, internet je
kudikamo nie definisan medij od televizije. Opet, po lakoi kojom prianja uz taj

143

medij i njegov sadraj (bilo po Makluanovom shvatanju sadraja medija, bilo po

shvatanju da su to informacije), internet je, opet, kudikamo vie definisan medij od
tampe. Re je o superhladnom i supervruem mediju istovremeno.
25.5.2010. godine

Pol Levinson i bager

Ne ini mi se da je Levinson u knjizi Digitalni Mekluan pokazao neko
zadovoljavajue poznavanje Makluanovih uvida. Iza interpretacije i primene
teorijskih gostignua na eru interneta, nije se krila toliko potvrda Mekluanovih
stavova od strane Levinsona, koliko, ono to provejava, da bi Mekluana trebalo
osavremeniti, to implicira njegovu zastarelost. Uostalom, to govori i Postmanova
kritika na koricama engleskog izdanja knjige, u kojoj se kae da je Mekluanov rad
proroki i da sada zasluuje neku vrstu naunog ili, u svakom sluaju, jaeg
utemeljenja.
Prekoatlantski, najpozvaniji, batinici Mekluana, sam mediocentrizam,
njegovu sutinu, sutinu interakcije ljudskog organizma i njegovih produetaka-nisu
spoznali. A ona pretpostavlja ne samo skup biohemijskih dejstava, psihikih i
fiziolokih odgovora organizma, nego u sebe ukljuuje i zakone fizike i mehanike. I
samo je to temelj i osnova za eksperimentalni mediocentrizam, samim tim i vie
nauni. No, savremena, oficijelna nauka, izgleda da mediocentrizam i ne smatra
naukom, nego vie nekakvom filozofskom disciplinom. Zato savremema nauka pati
od pogrene naune leksike, gramatike i semantike: naime, slovo A nije savladano,
njega uopte i nema u korpusu nauke, ono je negde na marginama savremene misli.
Koliko filozofije ima u rukovanju bagerom i slinim mainama za iskopavanje
temelja graevina, kada rukovalac, iz svoje kabine, pokretima ruku na palicama
upravlja produetkom sopstvenih nokata, da ne kaem kandzi, odnosno aka?
Mediocentrina teorija prisutna je u naem podsvesnom i predsvesnom. Tek sad sam
se setio, gledajui tu mainu kako kopa temelje nove zgrade u mom susedstvu, da sam
i kao klinac, moda ne jo ni kao tinejdzer, u tim bagerima i slinim mainama, u
onim delovima koji kopaju, sa izvesnim strahom prepoznavao vetaku ruku, odnosno
kandzu (sada bih rekao nokat), koji imitira ljudsku zgrenu ruku koja kopa! No, kada
ovek nije u kabini, te magije nestaje. Tek kada se mainom rukuje, dolazi do izraaja
preuzimanje funkcije nokta ili ake od strane maine, u tom zajednikom,
simbiotikom aktu oveka i maine. Tek sa ljudskim prisustvom mediju odvija se
proces projekcije, odnosno preuzimanja funkcija i organa ljudskog organizma od
strane produetka, medija. A iza tog procesa kriju se zakoni fizike, mehanike, hemije,
biohemije, fiziologije i psihofizilogije. Rukovalac bagerom pod mekoom sopstvene
ruke osea kako maina kopa! On osea mainu! On nevoljnim podsvesnim aktom od
sebe udaljuje neku odredjenu funkciju ili organ, koji potom preuzima medij. Slino
kao to se, u ranim danima televizije, ovek pred ekranom grio i pokazivao istovetna
oseanja sa glumcem u odreenoj, po organizam napetoj sceni! Tako, gradjevinske
maine, interakcija oveka i njih, jeste primer pure ili istog mediocentrizma! U
meavini nevoljnih podsvenih akata, koji imaju i svoju fiziku, mehaniku, biohemiju, u
ovom sluaju covek na mainu prebacuje funkciju nokta; u sluaju televizije otputen
ka mediju je mozak; u internet je prebaena, nevoljnom podsvesnom radnjom
odbaena (ne u smislu izgubljena, nego kao to se lopta odbaci) je ljudska svest; u

144

nule i jedinice, jo, nevoljno, kao strele, podsvesno odapinjemo svoj ljudski gen.
Mediji, bez prisustva oveka, samo su puke i usamljene maine, bez ivota. Sa
ovekom, one se pretvaraju u ivi, empirijski organizam, u onaj entitet koji sam
nazvao ovekomedij ili Medioovek, a koji, na alost, jo nije predmet naunog
prouavanja. Naravno, o poslu, na primer, oveka sa bagerom, moe se i filozofirati,
ali je proces interakcije posve emprijski, zasnovan na zakonima gore navedenih
naunih disciplina! A neto tako oigledno, A slovo nauke, jo nije u tom famoznom
zvaninom naunom korpusu! Toliko o nauci 21. veka
30.5.2010. godine

Kod neurona
...uzorak elektrinih signala koji se pojavljuju u neuronima moe se, dakle, zamisliti
kao i neka vrsta Morseova koda koji je u stanju prikazati vanjski svijet unutar mozga
(percepcije) te moe nastaviti izvoditi kalkulacije o tim prikazima (miljenje, odnosno
kognicija).1
No, ako i postoji ovakav Morzeov kod u neuronima, on svakako ne bi bio
unapred zadat. Bio bi podloan menama, u zavisnosti od toga kakav vanjski kod
prepisuje. Ta dekodaciona unutarnjemozgovna mrea bila bi elastina i
prilagodjavala bi se nabubrenjima spoljanjih simbolnih sistema, tipa jezika ili pisma.
Generalizacijski, ona bi svoju prirodu prilagodjavala prirodi dostupnog medija
komuniciranja. Teko bi bilo pojmiti da je taj Morseov kod neurona bio isti kod
pripadnika zajednice koja je upotrebljavala piktografsko, ideografsko ili fonetsko
pismo. U sva tri sluaja, on bi morao biti drugaiji, bar u suptilnim razlikama (kakva
je izmedju slogovnog fenianskog i slogovno-vokalnog fonetskog grkog pisma).
Dalje bi se moglo razmiljati kako bi se ta elastina mrea za deifrovanje vanjskog
1

Hobson, Allan, Definiranje mozga uma u Kolo, br. 2, Zagreb 2003 god. Str. 84

U skladu sa mogunou hipoteze, dolazi u pamet jedna ideja. Ako Feniani

nisu imali pisanog reprezenta za vokale, zar nije verovatno da ih nisu ni imali? Teko
je preptostaviti da jedna kultura ili narod ima razvijene i vokale i konsonante, a da
grafiki predstavlja samo potonje. ta bi bio uzrok takvoj pometnji, da su imali i
vokale? Ako ni staroegipani i Sumeri takodje nisu imali vokala, nisu li deifrovanja
njihovih pisama od strane Grotefenda i ampoliona bili proizvoljni, u duhu
tipografske kulture koja nije mogla da prihvati da ako ona ima vokale, da ih i drugi
narodi nisu mogli da nemaju? U tom sluaju, dobar deo stare istorije ostao bi
neprotumaen na odgovarajui nain. No, ne samo taj deo, ve i onaj adilno-takstilni
deo istorije srednjeg veka...
145

sveta ophodila prema govoru, odnosno govornom jeziku nosilaca pomenuta tri pisma.
I prema govoru ona bi morala zadrati promenljivost i adaptilnost. No, neko bi upitao
kako je to mogue? Zar govor, odnosno jezik nije univerzalan, jednom zauvek dat u
genu ljudskog bia? Odgovor bi bio da nije. Govorni jezik Staroegipanina ili Sumera
nije mogao biti isti sa govorom Starogrka (formalno, ne sadrinski, jer je normalno da
su u pitanja bila i dva razliita jezika). Da je bilo tako, i Egipat i Vavilonija bi
poznavali fonetsko pismo, a ne piktografsko. Kako je njihovo pismo bilo slabije
razvijeno nego grko, s pravom bi se dalo zakljuiti da je i govor koji je pismom
reprezentovan takodje bio slabije razvijen. Ne bi bilo da je samo pismo proivljavalo
evoluciju, a da nije i sam jezik, odnosno govor. Dakako, neuronski kod bi se ugibao i
pod prirodom i jezika/govora i pisma, prepisujui njihov kod u sopstveni. No, sada se
postavlja pitanje da li je govor uobliavao pismo, ili je bilo obratno. Koko li je ili
jaje? Verovatno je re o dijalektikom, medjusobno proimajuem procesu...
4.6.2010. godine
U skladu sa mogunou hipoteze, dolazi u pamet jedna ideja. Ako Feniani nisu
imali pisanog reprezenta za vokale, zar nije verovatno da ih nisu ni imali? Teko je
pretpostaviti da jedna kultura ili narod ima razvijene i vokale i konsonante, a da
grafiki predstavlja samo potonje. ta bi bio uzrok takvoj pometnji, da su imali i
vokale? Ako ni staroegipani i Sumeri takodje nisu imali vokala, nisu li deifrovanja
njihovih pisama od strane Grotefenda i ampoliona bili proizvoljni, u duhu
tipografske kulture koja nije mogla da prihvati da ako ona ima vokale, da ih i drugi
narodi nisu mogli da nemaju? U tom sluaju, dobar deo stare istorije ostao bi
neprotumaen na odgovarajui nain. No, ne samo taj deo, ve i onaj audilno-taktilni
deo istorije srednjeg veka...
8.6.2010.
Levo i desno
Nedavno sam pronaao znanstvenu (istraenu i potvrenu injenicu) da se
alfabet uglavnom 'obrauje' lijevom hemisferom a ideogrami desnom. Budui da
znamo razliku tih hemisfera, to baca novo svjetlo na utjecaje tehnologije pisma na
ljudsko bie. Pokazuje se da je temeljna opreka u tome obraujemo li svijet kojega
imamo na nain 'empatije' ili na nain 'kalkulacije'. Istok i Zapad su zapisani u pismu
kojim se sluimo. Sead Ali

146

Naravno, slazem se. Tu su i zanimljiva pitanja naina pisanja starovekovnih

civilizacija-s desna ulevo. Kao i ljudi koji se slue levom rukom i nogom. Mozak tu
igra ulogu, ali sam pretpostavio da je kod takvih ljudi prisutan snaan upliv onoga to
sam nazvao medijsko nesvesno, a koje deluje razliito rasporedjujui mozgovne sfere.
Dakako, bio bi to determinizam, posve gnusan, kako ga je McLuhan nazvao.
Ako su neke od starovekovnih civilizacija pisale s desna u levo, zar ne bi bilo
logino pretpostaviti da je bilo re o civilizaciji levorukih? Mi, jo uvek generacijski
oblikovani tipografijom i fonetskim pismom, kao desnoruki piemo s leva u desno.
Stoga bi s desna u levo pisali levoruki. To su sad igre modanih hemisfera/polutki.
Ako je Indija, Japan, Kina ideograme itala desnom stranom mozga, a bila levoruka,
ta nam to govori? Nita novo, ve bi samo potvrivalo asimetriju modanih
hemisfera: leva kontrolie desnu, a desna levu stranu. Tako, ideogramima osnaena
desna polutka mozga, kao posledicu ima snanije leve ekstremitete-snaniju levu ruku
i njenu upotrebu. Fonetskim pismom i tamparijom osnaena leva strana mozga, za
posledice daje desnoruke civilizacije-jer ojaava suprotnu stranu, desnu. Kao to
vidimo, asimetrina kontrola modanih sfera direktno izvire iz prirode medija
komunikacije i njihove tradicije. Otuda moja hipoteza o delovanju medijskog
nesvesnog, koje daje levoruke (slino kao carstvo ili sistem gljiva u biologiji), ima
uporite, jer je moja preptostavka da je medijsko nesvesno zraenje, u posledicama i
dejstvu, medijske okoline istorijski dalekih civilizacija, a kako je na poetku teksta
izneta hipoteza, po uzoru na nain pisanja, da su one bile mahom levoruke, onda se i
savremena levorukost moe i objasniti dejstvom medijskog nesvesnog. Civilizacije
daleke prolosti, medijskim nesvesnim procesima, koji mogu biti deo kolektivnog
nesvesnog, hoe da i savremenim ljudima uprilie njihove sopstvene karakteristike,
to bioloke (levorukost), to kulturne, drutvene, ali i prirodne.
U sposobnosti desne polutke mozga da ita ideograme, sadran je proces
prebacivanja iz vrueg u hladno u vrue itd. Naime, desna strana mozga je
kolektivistina, hladna. Mnogo bi bilo loginije da njenu hladnou ispunjavaju slova
vrueg fonetskog pisma. Medjutim, njena snaga je tolika, da ona, kao orao, ne vidi
sitan plen, ve samo neto krupniji (ideograme) i upravo tom svojom snagom daje im
mesto simbola koje ona, desna hemisfera mozga, moe da odgonetne, koji su joj
reciproni po snazi i intenzitetu. Desna strana je zaduena za racionalizaciju ikone ili
prezentacijskog simbola i to onim treim delom procesa bele smrti-1.vrue u 2.hladno
147

u 3. vrue (u ovome je sadrana putanja mehanikog ka organskom i organskog ka

mehanikom). Leva strana mozga je sama po sebi vrua, individualistika. Stoga bi
bilo logino da je ona zasluena da bude popunjena hladnom ikonom, ideogramom ili
nekim drugim prezentacijskim simbolom. Medjutim, ta vrsta simbola je previe
kolektivistikog karaktera, da bi leva strana mogla snagom desne da ih racionalizuje.
Ona tu snagu nema. Leva strana mozga se usmerava ka vie definisanim simbolima i
sistemima, kakvo je fonetsko pismo (putanja ove misli neizbeno utanja u
ambivalenciju posledica i efekata medijskih momenta). Ona nema snage, kao desna
strana, da se upusti u tumaenje nie definisanih ikona, ideograma i slino. Medjutim,
leva hemisfera ojaana fonetskim pismom i tamparijom je ta koja je proizvela
Jerusalimsku desnicu-Jerusalime, da te ne zaboravi desnica moja. Inis bi, moda,
reako da je i verski fanatizam posledica dejstva alfabeta i tamparije. to vie
bildujemo levu hemisferu artefaktima civilizacija knjige i pisma, to nam je desnica
jaa. I na politikom planu je jasno ega je produkt nacizam i faizam: ne radija, ve
prenaglaavanja tampe. Kao i autoritarni profil linosti, pa samim tim i autoritarni
politiki sistemi, te ak i istone despotije. Sve su one posedovale jaku pisanu
tradiciju, a koja je, pak, dala vrstu ruku u voenju drave. U francuskom
parlamentu levo su sedeli vrui predstavnici sitne buroazije i treeg stalea, a desno
hladni predstavnici plemstva i svetenstva.
9.6. 2010. godine

( )

. ,
, ,
, () ()
, , ,
, , ,
/. ,
.
( ,
).
/,
,
( -)
. , , :
, ,

148

 , , ,
-,
, ,
.
. ,
,
. ,
,
. , , ,

. ,

( ), ,
. , , ,
. . ,
. ,
, , ,
, .
, , ,
. ,
, , ,
. , ,
, -.
. ,
, ,
. ,
,
. , ,
. ,
, ,
, ,
. -
; (
),
.
, .
, , ,
.
, ,
(). ,

, ,
, .
.
17.6.2010.
ene i mediji

149

Do pravog itanja Gutenbergove galaksije nisam slutio da sam se bavio

slicnim stvarima i uvidima kao i veliki i ozbiljni mislilac. Naravno, bio sam inspirisan
Makluanom, delovima Razumevanja medija, intervjuom Plejboju itd., ali se tim
putem moja misao nezavisno razvijala, da bi se u nekim detaljima opet srela sa
Makluanom, kada sam proitao celu i Gutenbergovu galaksiju. Sto samo dokazuje
da ova vrsta razmisljanja ima svoj kalup, putanju, odnosno formu u koju se ulazi (jer
dvojica autora dolaze do slinih uvida), kao i da takva, tom svojom formom, zaista i
moe da prekrili predmet prouavanja-odnosno primenjiva je i otkriva istiniti ugao
gledanja na predmet i pojave prouavanja (po novinarskom principu da je informacija
tana ukoliko je potvrdi najmanje dva izvora). Jedan od tih mojih nezavisnih uvida je
smetanje Ajntajnove teorije relativiteta u fazu prenaglaavanja, hladjenja
tipografske kulture. Makluan, pak, kae da se Gutenbergova galaksija raspala te 1905.
godine, kada je Ajntajn saoptio svoju teoriju. Oigledno, vibriranje iste misaone
ice. Drugo, na primer, moje bavljenje polovima spram medija. Moja postavka je da
su ene same po sebi vrue, a mukarci hladan medij (ak sam pokuao da razvijem i
telesnu muko-ensku mehaniku pravilnog vodjenja ljubavi, odnosno sa najvie
efekata). Ne malo sam se iznenadio kada sam u Gutenbergovoj galaksiji naiao na
Makluanovo objanjenje pisanja Mehanike neveste (koju jo nisam proitao).
Medjutim, on tvrdi suprotno: da su ene, za razliku od mukaraca, zadrale audiotaktilnost sve do daleko odmakle faze tipografske kulture, kada su i one poele da
usvajaju tipografski model. Tom procesu je posveena Mehanika nevesta. Dakle,
bavili smo se nezavisno enama spram medija, tim vie to sam u konceptu medijskog
nesvesnog prepoznao prvenstveno ene kao njegovog nosioca. ta vie, njih sam i
optuio da se ne bave mediocentrinom teorijom, nego da je ive, proivljavaju
(recimo, opsesivna enska vezanost za odeu, otkriva njihovu intuitivnu svest o tome
da je odea njihov sopstveni produetak). Opet sam se ne malo iznenadio kada sam na
stranicama Gutenbergove galaksije otkrio slian Makluanov uvid: da su praktinije
nacije ivele prirodu tamparije-to je jai nivo od pukog predavanja posledicama
njenog objektivnog dejstva. Misao nam se poklopila ak i u izrazu: iveti,
proivljavati medij. Dalje, Makluan mi je uinio shvatljivim moj nezavisan uvid, koji
me je punio srdzbom, a to to sam u tampi uvideo instrument, snagu koja se bori i
protiv sopstvene drave, odnosno protiv same ideje drave i politike! Da sam na
vreme itao Gutenbergovu galaksiju ne bih se toliko nervirao, jer je Makluan to
genijalno saeo: tampa je stvorila opoziciju prema dravi kao takvoj!
Moj nezavisan uvid je i da je privatna svojina posledica izdvajanja ula vida iz
medjuigre sa ostalim ulima pod dejstvom tamparije. Onda ne bi trebalo da udi
zato me je, u celoj Gutenbergovoj galaksiji, najvie oduevio jedan Makluanov uvid:
feudalni posed odgovara usmenim strategijama uenja u sholastici! Za veinu, moda
nerazumljivo i ono to stvara, navodno neproziran, Makluanov stil. Za mene,
kristalno isto i jasno, genijalno! Naravno, kada dvojica autora hodaju po istoj
misaonoj ici...Imalo je tu jo stvari. Na primer, Makluan se u svega nekoliko
reenicama bavi pitanjem Ja, odnosno identiteta. Pri tom, da bi doarao snagu medija
slui se izrazom zupci, pod tim zupcima. Bavei se pitanjem identiteta pre itanja
tog dela Gutenbergove galaksije ja sam koristio, a i pre, izraz rvanj, pod
rvnjem medija...ta znai da nam je puzzle ista...O primeni medija na polje
ljudske psihe i doticanje Frojda i Junga, da i ne govorim...
18.5.2010. godine

150

Pitagorejski broj
Moda je fina misterija otkuda pitagorejcima ta opsednutost brojem?
Medjutim, pribegnemo li Makluanovom metodu, ini nam se da bi je lako
odgonetnuli. Broj je, naime, produetak ula dodira. On je opipan. Magija broja za
pitagorejce znai samo da su oni tu dubinu, opipnost, spoznali i doiveli. Srazmerno
stepenu organskog koje se pomaljalo iza njihove upotrebe papirusa i alfabeta, a potom
i njihovog prenaglaavanja, izronio je na toj koti prelaska mehanikog u organsko,
ikoniko, opipno-broj. Na slian nain je tamparija, mnogo vekova kasnije, bar
prema Makluanu, otvorila ponore nesvesnog.
10. 7.2010. godine

Plima medija dananjice

Kao kad se plima pojavi i potopi do tada mirnu ostrvsku lagunu, tako je i
plima interneta potopila savremenu kulturu i civilizaciju. U sreditu internet okeanske
medijske struje lei interakcija- produenje procesa svesti i zaetak produenja
ljudskog gena. Sama svest, koliko bila ukljuiva, inkluzivna, kako smatra Mekluan,
istovremeno je i potpuno ekskluzivna, iskljuujua, vrua. Interakcija interneta sa
procesom svesti, pak, ini zavisnim od medija, u najveoj meri u dosadanjoj istoriji
oveka, sve one oblasti drutva, kulture, ekonomije, politikeu kojoj je ovek
prisutan.
Internet i njemu srodni digitalizovani mediji dananjice, pokazuju ogromnu
snagu u rekonfiguraciji ljudskih ula, svesti i strukture drutva, kao i fiziolokih,
psihikih, psihofiziolokih i biohemijskih procesa u organizmu. Najjai do sada
tehnoloki produetak oveka stvara i potpuno izmenjenu, da ne kaem novu vrstu
novog oveka, kao to kreira i potpuno novu kulturnu i civilizacijsku sliku.
Tipografska kultura, pa i kultura elektrinih medija, doivele su potop. Pravei darmar u optoj slici oveka i kulture, digitalizacija i na njoj bazirane tehnologije
komunikacije prave i pravi rum i u tehnolokoj slici dananjice, bilo da su posredi
tehnologije dobijanja novih materijala, svemirskih letova, tehnologije koje se koriste u
medicini, molekularnog biologiji, istraivanju ljudskog gena itd. Intelektualnog
potenja radi, re je o procesu koji je identifikovao Mekluan, u onom delu njegovog,
inae slojevitog i sloenog uenja u kome govori o pritiscima naih vlastitih
ekstenzija/tehnologija na njih same i na novi i tehnoloki poredak koji se pomalja iza
drutvene i kulturne promocije svakog novog ljudskog produetka/tehnologije. Osim
to su, prema njemu i sami ljudi reproduktivni organi tehnologije, to su i same
tehnologije jedne spram drugih. Naravno, postavlja se pitanje ta je Nojeva
komunikacijska barka savremenog digitalnog tehnolokog potopa? Kako e i da li e
biti sauvana ona odrednica ljudskog bia koja ga prikazuje kao homo
simbolicuma, kao bie sposobno i nagonjeno da kreira razliite vrste simbola i
pomou njih komunicira? Ako i homo simbolicum bude poplavljen plimom
interneta i digitalizovanih medija, da li e na susednoj obali isplivati neki novi ovek,
koji vie nee biti i naa vrsta homo sapiensa? Kakav nam je, onda, usud kulture,
umetnosti, drutva, ekonomije, politike
Leonid Zuvi, 29.7.2010. godine

151

Plima medija dananjice

Kao kad se plima pojavi i potopi do tada mirnu ostrvsku lagunu, tako je i
plima interneta potopila savremenu kulturu i civilizaciju. U sreditu internet okeanske
medijske struje lei interakcija- produenje procesa svesti i zaetak produenja
ljudskog gena. Sama svest, koliko bila ukljuiva, inkluzivna, kako smatra Mekluan,
istovremeno je i potpuno ekskluzivna, iskljuujua, vrua. Interakcija interneta sa
procesom svesti, pak, ini zavisnim od medija, u najveoj meri u dosadanjoj istoriji
oveka, sve one oblasti drutva, kulture, ekonomije, politikeu kojoj je ovek
prisutan.
Internet i njemu srodni digitalizovani mediji dananjice, pokazuju ogromnu
snagu u rekonfiguraciji ljudskih ula, svesti i strukture drutva, kao i fiziolokih,
psihikih, psihofiziolokih i biohemijskih procesa u organizmu. Najjai do sada
tehnoloki produetak oveka stvara i potpuno izmenjenu, da ne kaem novu vrstu
novog oveka, kao to kreira i potpuno novu kulturnu i civilizacijsku sliku.
Tipografska kultura, pa i kultura elektrinih medija, doivele su potop. Pravei darmar u optoj slici oveka i kulture, digitalizacija i na njoj bazirane tehnologije
komunikacije prave i pravi rum i u tehnolokoj slici dananjice, bilo da su posredi
tehnologije dobijanja novih materijala, svemirskih letova, tehnologije koje se koriste u
medicini, molekularnog biologiji, istraivanju ljudskog gena itd. Intelektualnog
potenja radi, re je o procesu koji je identifikovao Mekluan, u onom delu njegovog,
inae slojevitog i sloenog uenja u kome govori o pritiscima naih vlastitih
ekstenzija/tehnologija na njih same i na novi i tehnoloki poredak koji se pomalja iza
drutvene i kulturne promocije svakog novog ljudskog produetka/tehnologije. Osim
to su, prema njemu i sami ljudi reproduktivni organi tehnologije, to su i same
tehnologije jedne spram drugih. Naravno, postavlja se pitanje ta je Nojeva
komunikacijska barka savremenog digitalnog tehnolokog potopa? Kako e i da li e
biti sauvana ona odrednica ljudskog bia koja ga prikazuje kao homo
simbolicuma, kao bie sposobno i nagonjeno da kreira razliite vrste simbola i
pomou njih komunicira? Ako i homo simbolicum bude poplavljen plimom
interneta i digitalizovanih medija, da li e na susednoj obali isplivati neki novi ovek,
koji vie nee biti i naa vrsta homo sapiensa? Kakav nam je, onda, usud kulture,
umetnosti, drutva, ekonomije, politike
Leonid Zuvi, 29.7.2010. godine

152

 -

, , ,
, ,
.
,
.
, ,
.
,
,
.

,
, , ,
, . ,
,
. , ,
, , .
, 20. ,
,
,
, , .
.
21.
,
, .
, , ,
, ,
, .
,
,
,
, ,
.
2.5.2011.
Komunikacijska ravan kao primarni uzrok ( i prirodnih pojava)

Izostanak (skrivanje) odreenog simbola u odreenoj komunikacijskoj matrici

(nastaloj u nekoj taki vremena i prostora)zaista moe da dovede do toga da se ka
potisnutim simbolom uputi priroda sa svojim pojavama. Naravano, ne zato to bi
priroda imala um slian ljudskom , ve zbog toga to to odreena verbalna i
neverbalna komunikacijska matrica i ponaanje neizbeno dovode lanane reakcije u
fizikim i hemijskim procesima I drugim koji tu matricu usvajaju nalik na opnoanje,
153

imitiranje. Komunikacijska ravan ili matrica-fiziki I hemijski procesi-reakcije

prirode koja pokriva izostavljeni, zapostavljeni simbol. Tako je uvek bilo kroz istoriju
kada su kom. Matrice nastajale spontano. Od nastanka bihejviorizma do danas , kom.
Matr. Su nastajale smiljeno, kao oblik uslovljavanja da bise izazvalo eljeno
ponaanje. Tako su se principi i modeli tako kreiranih matrica preslikali na ivi svet i
prirodne pojave koji su preko fizikih i drugih procesa poeli da usvajaju I principe
kom. Matrica. Jedan od njih je I formulacija predsvesnih sadraja ljudskog uma.
Naravno, lananom reakcijom verbalno I neverbalno ponaanje ljudi ilo je ka sve
veem stepenu samo programiranja to je u ovekovoj prirodnoj okolini uslovilo
odreene fizike pojave, te se I priroda adaptirala I usvojila takvo samoprogramirano
ponaanje. Bhejviorist. Kom. Matr. dalo je ljudsko neverb. Ponaanje koje odgovara
kretanju slepog mia. Tako se bio stvorio samoprogramirani sistem koji se
samoprogramiran jer je slian vicu koji svi znaju, a ne zna se ko ga je izmislio i pustio
u opticaj. Priroda, ranjiva I osteljiva, bila je potpuno u stanju da zaskoi samu
matricu, da osveuje njene predsbvesne delove, repertoarom svojih pojava. Naravno,
ovakav sistem bio je proeo i celu ljudsku kulturu u drutvo, izvrisavi apstraktne
granice izmeu ljudi I ivotinja I prirode.
21.3.2011.

Struna
Kosmos je nastao iz strune, odnosno iz momenta medija, odnosno iz dve faze
ili intervala-vrueg i hladnog momenta. Veliki praska najverovatnije se dogodio ,
odigrao u prelasku iz faze prirtiska u fazu oputanja. Ova dva intervala iz kojih je
Zemlju i ivi svet na njoj od njenog nastanka do danas. Ljudska nauka je, medjutim,
ovu strunu osetila, vie instiktivno, u 20. veku sa bihejviorizmom I komunikacijskom
naukom. (Naravno, prirodu momenta jedini su na pravi nain opisali Makluan I Inis,
mada ni oni nisu otkrili sintezu momenata u struni). Intervali strune, prelasci iz faze
pritiska u fazu oputanja oseali su intuitivno i njima pridavali odreene
komunikacijske vrednosti (tipa globalne aktuelne rei), smatrajui da se
komunikacijsom, informativno moe vladati ljudskim ponaanjem. Medjutim, strunu
savremena ljudska nauka ne poznaje. Ono to se prvo I zaista nalazi ispod strune i
jeste komunikacija . Tako da ko kontrolie komunikaciju, kontrolie naizgled i strunu.
Od komunikacije struna zatim preko fizikih, hemijskih pojava deluje na prirodu i
prirodne pojave kao i na celokupni ivi svet, kao na drutvo i kulturu, uvlaei ih u
ritmove pritiska I oputanja ( odnosno u momente). Nauno nepoznavanje strune
dovelo je do situacije da je ovek sa svojim ekosistemom I prirodom osetio je I
prilagodio joj se na instikktivan nain, to je izbrisalo granice izmedju ljudi i
prirodnih pojava i flore i faune. Nekontrolosiano delovanje strune pretilo je da
pretvori planetu u zvezdu nizom radioaktivnih procesa viih nivoa koji su za
savremenu nauku nevidljivi I neuhvatljivi. Opet, ako bi se I prilo struni svesnom
kontrolisanom komunikacijom I hipersimbolikom produkcijom (kao terapije)ona bi
pokazala svoju snagu tako to biza oveka postala jo udaljenija. Ipak, kontrola strune
moda bi uklonila neeljene procese na Zemlji, kao to je gore navedeno ponaanje
prirode spram komuniklacijske matrice. Ipak, I nepoznavanje, kao I poznavanje strune
I pokuaj njene kontrole, ostavile su I bi snano desjtvo na oveka I njegovu prirodnu
I drutvenu okolinu.

154

L.Z. 26.3.2011. godine

O fazama, intervalima, struni
Ispostavilo se da je ono to sam nazivao momentima medija, odnosno fazama,
intervalima, odnosno, napokon i strunom, u svojoj fizikoj realnosti u stvari
smenjivanje intervala ili faza pojaanog elektromagnetizma, odnosno smanjenog
elektromagnetizma. Faze, intervali, ono to ini strunu, u stvari su naleti i smanjivanje
naleta elektromagnetnih talasa ili zraenja.
Upotrebio sam i metaforini izraz sajla. Kada je sajla zategnuta, to je hot
faza ili interval, kada je oputena, to je hladna ili cool faza ili interval. Medjutim, ono
to mi je potvrdila empirija i logiko zakljuivanje, jeste da zapravo ni u jednoj od
faza i nije re o onom poznatom elektromagmetizmu, ve o poneto okrnjenom
lektromagnetizmu i zraenju. Nije, zapravo, re o elektromagnetnim talasima, ve o
njihovoj izmenjenoj prirodi, okrnjenoj u obe faze, tako da ono to smo nazivali
elektromagnetizmom gubi svoja svojstva i preobraa se u neku drugu, slinu, ali ipak
drugaiju vrstu energije ili zraenja. ta vie, i sami sastavni delovi, odnosno
elektricitet i magnetizam, nisu vie oni stari sa poznatim svojstvima, nego izmenjeni,
tako da vie, sutinski i nije re, na primer o magnetizmu, ve o nekoj drugoj sili koju
nemamo ime da merimo. Dalje, kako su elektromagnt. talasi samo vrsta svetlosnih
talasa, dalo bi se zakljuiti da je i sama svetlost izgubila svoju nama poznato prirodu i
Suneva energija preobratila u drugu, nama za sada nepoznatu vrstu energije. To, pak
ukazje na promene i poremeaje na samom Suncu, na primer verovatno na izmenjeni
proces fuzije helijuma i vodonika. Takodje, ako i svetlost u prvoj fazi lajfuje,
odnosno kree se tako, au drugoj se i na njoj otkai sajla, onda i njena guistina
sigurno nije ista, odnosno i poznata brzina, tako da ona i sigurno ne iznosi 300.000.
km u sekundi.
Posledice i u privlanim silama nebeskih tela, magnetne prirode, kao to je
Zemljina gravitacija, sigurno da su osetne i vidljive. Tako, gravitacija i nije vie
gravitacija, nego izmenjena i okrnjena, to na povrini Zemlje daje jasne pokazatelje.
Na primer, ako peaimo, u fazi zategnute sajle ili strune, imaemo utisak kao da
letimo, da smo laki i tome slino, dok e nam u fazi otkaene sajle ili strune, noge
suljati po asfaltu hotei da potonu u njega! Naravno, re je o premeaju
gravitacione sile. U oba sluaja, rezultat je isti-od Zemlje smo odlepljeni, u prvo
sluaju kao da lebdimo, u drugom poniremo, ali naravno ne u asfalt...nego verovatno
u isti bezgravitacioni kosmos!
Dedukcijom, lako dolazimo do zakljuak da isti model izmenjene prirode
svetslosti, odn. elektro i magnetizma, moemo primeniti i na nama sve do sada
poznate pojave: fizike, hemijske, biloke, psiholoke, medicinske, socijalne,
politike, kulturne, ekonomske itd. Jer, kako ree Mekluan mediji sa hot and cool
fazom, odnosno sada je jeasno da je re o svetslosti-struni, imaju mo Midinog
dodira, ali u onom delu da dotiu sve!
Jedan banalan primer delovannje izemenjenog elektromagnetizma na
povrini Zemlje, jesu i medjuljudski kontakti. Ono to mlade ili singl omladinu
spreava u potpunom ostvarenju kontakta jeste izmenjena gravitacija i
elektromagnatizam na Zemlji, da su potekoe prilaenja, komunikacije i ostvarivanja
kontakta, mnogo vie objemktivne, fizike prirodem nego psiholoke, koja se samo
nadovezuje kao posledica izmenjenih zakona fizike! Dakle, i u jednoj i u drugoj fazi
graviracija i magntizam slabi! Ili rasopoloyenja dece i beba: fazu otkacene strune
karakterise spontani plac kod beba, a yategnute poravljanje raspolozenja.

155

Na naunoj zajednici je da ispita posledice izmenjenih fizokih i hemijskih

uslova na Zemlji na sveukupni prirodni i drutveni svet na naoj voljenoj planeti! Na
primer, sada i Zemlja ima izmenjenu i osu o okretanje oko sopstvene ose, kao i
putanju okretanja oko Sunca, to je sve opet podlono i odvija se u kalupu i modelu
strune. Velike su promene i samom kosmosu, Sunevoj galaksiji, kretanju sazvea
itd. Jer, nije jo sasvim jasno da li je ono to je struna svetlost, ili je i sama svetlost i
sadraj kosmosa ono to je opredeljeno strunom, koja bi bila neka vrsta nadenergije?
Leonid Zuvi, 8.6.2011. godine

, (
) ,
.
.
, ,
. ,
, ( ),
, .
,
(?) .
, ,
, ,
.
,
, . ,
. ,
,
. ,
.
,
, , , .
,
,
. , ,
. , )
!).
,
,
, .
, , .

.
, , ,
.
.
(
) , ,
(

156

, )
,
.

, ? ,

. ,
.
. :
,

! ,
, , ,
, .
, ( )
.
. ,
,
, !
(
, , .. !),
- -!
,
( ),
.
,
( )
( ),
,
- ,
! , ,
,
( , , ,
?!?)!
, ,
, , ,
, , ,
! ,
.
, 28.5.2011.

,
(,
), ,
, .

157

 ,
. , ,

!
, ,
( ), ,
, , .
, ,
, , ,
, !
, ,
, ,
(
, , !)
! ,
, , .
, ,
,
.
, ,
,
, ,
(
).
. . 24.5.2011.

158