Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more ➡
Download
Standard view
Full view
of .
Add note
Save to My Library
Sync to mobile
Look up keyword or section
Like this
2Activity
×
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Mediji Promisljanja by Leonid Zuvic

Mediji Promisljanja by Leonid Zuvic

Ratings: (0)|Views: 345|Likes:

More info:

Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, DOC, TXT or read online from Scribd
See More
See less

06/01/2013

pdf

text

original

 
Леонид Зувић: у Првој београдској гимназији, исподпортрета српских великана, 2003. године, као новинар дневног листа“Политика“„Глобално село“-Меклуан на проби временаНико не спори да је, на пример, ренесанса првенствено дело људи иуздигнућа људског духа. Међутим, не би требало занемаривати ипернебрегавати значај и улогу технологије за комуникацију-штампарије, у том1
 
процесу. То хоће амерички аутор, недавно цитиран на страницама„Политике“:“...није механизам штампе довео до ренесансе, већ су то билиљуди“.Природа медија којим комуницирамо, битно утиче на саму организацијуљудског ума, а тако и на природу идеја које ће ум исказати. Другачије ћемомислити ако на располагању имамо само говор, а другачије ако уз говор имамои писмо. Још другачије ћемо размишљати и другачије ће нам идеје извирати изглаве ако само имамо могућност писања, а другачије ако имамо могућност даоно што напишемо и одштампамо. Људски ум се прилагођава могућностимамедија комуникације који су му на располагању. Посредно, медију се адаптираи друштво, култура, политика, економија, уметност. Није медиј тај који сеадаптира на већ постојећу културу. Увек се дешавало обрнуто: нови медиј улазиу стару културу и рапидно, драстично, револуционарно је мења. Ми сами смосведoци тог процеса у савременој, култури 21. века. Пред нашим очима видимокако се различите области културе прилагођавају интернету, новом медију, а необрнуто-не прилагођава се интернет постојећој култури. Он је револуционарномења. У свим њеним сегментима, што свакодневно можемо да пратимо и настраницама дневне штампе. Сазнајна комуникација се променила увођењеминтернета, променила се и религијска комуникација, као што се променила иполитичка комуникација и уметничка комуникација. Финансијски токови,пословање и економија се прилагођавају новом медију, уметност се прилагођавановом медију и новим могућностима дигитализације, култура, субкултура,спорт и забава, такође су незамисливи у старим облицима, пре интернета.Образовање и образовне институције морају да се прилагоде интернету (например, један од захтева пријема Београдског универзитета на Шангајску листу је и одговарајућа интернет презентација, а о онлајн предавањима иуниверзитетима да и не говоримо). Нема сегмента живота, од појединца доглобалног нивоа, који није своју форму променио и прилагодио је доминантноммедију комуникације садашњости. „Ми обликујемо своја оруђа, а онда нашаоруђа обликују нас“, говорио је увек актуелни Маршал Меклуан, који јепоготово постао актуелан и свеж (са поновним штампањем његових књига,организовањем међународних скупова посвећених његовом учењу,увршћавањем у наставне програме престижних светских универзитета,објављивањем великог броја чланака, публикација и књига посвећених његовојтеорији итд. ) управо после интернета и креирања од света „глобалног села“-међусобно зависних култура, друштава, политика, финансија, економија,друштвених улога, информација, чију је појаву пророчански најавио још 60-ихгодина прошлог века.Судбина писаца и друштва у дигиталној револуцијиПисац Давид Албахари, у ауторском тексту објављеном у „Политици“ 2.фебруара, забринуо се за судбину писаца после дигиталне револуције, у епохиИнтернета и дигитализованих медија. С правом сматра Албахари даинституције такозваног „професионалног писца“, успостављене у Гутенберговојгалаксији и типографској ери, неће бити и да ће се књижевност, али иновинарство, наука итд. расплинути новим, дигиталним „информациониммагистралама“.2
 
Но, чини се да је то одувек тако било после неке од комуникацијских револуција у историји цивилизације, којих, пак и није било тако много: прелазакиз усменог друштва у писмено, проналазак штампарије, проналазакелектромагнетних таласа и, најзад, дигитализација. Сваки нови медиј на сцениисторије доприносио је да се старе и интелектуалне и друштвене институције ии на медију успостављени монополи знања распадну и да их смене нови облициизражавања мисли, идеја, ставова, као и нови друштвени и државни облици.Проналазак писма издвојио је из племенског битисања државно-интелектуално- религијску елиту и засновао монополе знања који су, бар на примерусредњовековне историје Запада, били резервисани за религиозне институције ињихово познавање писма и коришћење пергамента. На примеру Старе Грчке иРима, видимо издвајање класе интелектуалаца-филозофа, писаца и научникаоличених у монополу знања две грчке академије и Александријској библиотеции коришћење писма и папируса у сврхе административног управљања (СтариРим).Гутенбергов проналазак штампарије половином 15. века довео је до распада католичких манастирских монопола знања заснованих на коришћењупергамента, до „демократизације културе“ у којој је писац, научник, филозофили новинар могао да буде свако ко је хтео и ко је за то имао дара; допотискивања званичног латинског језика и појаве књижевности на народним језицима, као и до великих интелектуалних, уметничких и верских покретапопут хуманизма и ренесансе и протестантизма. Најзад, како је назначиоМаршал Меклуан, штампа и књижевност на народном, „националном“ језикудовела је до појаве романтичарског национализма и успостављања модерненационалне државе. Електрична и електронска револуција телеграфа, телефона, радија и телевизије, поготово од друге половине 20. века наовамо, изазвала једраматичне промене у економији, пословању, култури, уметности и политици(масовна култура, економски и политички маркетинг и пропаганда, слабљењедржавног суверенитета, културни имепријализам и друго). Она је најавилаживот у „глобалном светском селу“, које се успоставило у претходној деценијиширењем Интернета и „дигиталном комуникацијском револуцијом“. Није самосудбина писца оно што би требало да дође у фокус истраживача савременогдруштва и културе, него су то и сами друштвени, културни, политички,уметнички, економски и државни обрасци. Нови медиј преобликује нашуцивилизацију, као што је то одувек било кроз историју. Албахари је у правукада каже да многи већ сада не препознају цивилизацију у којој су живели јошдо пре неку годину. Можемо ли да се запитамо а шта нам тек доноси времеиспред нас?
О протективној инхибицији-медији не почињу одинтернета
„Откриће писма произвешће заборавносту ученичким душама, зато што они нећекористити своју меморију; вероваћеспољним писаним знацима и неће сесећати собом, изнутра...Ти доносишнашим ученицима не истину него самоопонашање истине; они ће бити хероји
3

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->