Platonova pecina

Nesumnjivo je da je Platonova pecina komunikacijska i medijska alegorija.

Izvan pecine su ciste apstrakcije, pojmovi, a u pecini reprezenti tih apstrakcija, ideja.
Senke ideja su komunikacijski simboli. Hirografski i tipografski covek ideju, odnosno
pojam i apstrakciju jedino mogu da dozive, a potom i predstave odgovarajucom
oznakom, simbolom. Njihov dozivljaj i spoznaja ideje zahteva posrednika u obradi
uma, neki od medija, govor ili pismo. Ovaj “information processing”, na kome se
zasniva savremeni bihejviorizam, znaci da svaka apstrakcija zahteva svoju simbolicku
obradu, kako bi uopste i dospela u svest, odnosno u um. No, ne moze biti da se isti
proces odvija i kod neotribalnog coveka. Novi mediji komunikacije dozvoljavaju
neotribalnom coveku (a potom i svetlosnom coveku) da apstrakciju dozive i
procesuiraju je neposredno, bez potrebe posredovanja simbolima. Rec je onom
procesu buducnosti (ili i sadasnjosti?) koji sam nazvao “medijska interkacija”,
nasuprot “simbolickom interakcionizmu”. Sama ljudska komunikacija spusta se na
nivo prirode medija kojim se komunicira, postepeno napustajuci informaciju, sadrzaj
medija. U medijskoj interakciji ljudi ne razmenjuju znacenja pojmova, apstrakcija,
kao u dosadasnjoj, vec razmenjuju same apstrakcije neposredno dozivljene i
procesuirane u umu i svesti. (Novi mediji oslobadjaju izvesne strukture mozga koje
same po sebi predstavljaju komunikacijske mogucnosti. Kolektivno nesvesno
(psihicki aspekt, po Jungu, strukture mozga) se procesuira neposredno u svesti.
Kolektivno nesvesno se osvescuje u komunikacijskom procesu buducnosti). Novi
mediji coveka izvlace iz simbolne pecine na svetlost nepatvorenih apstrakcija, ideja.
Za njihovu spoznaju i procesuiranje coveku sada nisu potrebne senke, odnosno
simboli. Ljudska komunikacija postaje asimbolna, nadsimbolna, otvara se taj
nadsimbolicki prostor. Neotribalni covek vise nije i “homo simbolicum”.
16.11.2009. godine