1 1. Vaspitanje ena od Homera do Komenskog opti principi i problemi Od Homera pa do danas prisutna je nejednakost polova.

a. ena se potovala u liku Atine i Bogorodice, ali se to u srednjem veku pomenilo (lov na vetice; Eva, Pandora). ena postaje olienje pakosti, varljivosti, zla... zato su vapitavane da budu domaice i dobre majke, pokorne i poslune mukarcu. Kroz istoriju pojavljivali su se neki borci za enska prava, ali u drutvu nisu bili shvaeni. U Grkoj ena je bila omalovaavana; imala je samo ulogu domaice; ivela je pod nadzorom i nije imala pravo da uestvuje u javnom ivotu. Jedimo mesto koje ini izuzetak je ostrvo Lezb, gde je Sapfo organizovala krug za obrazovanje mladih devojaka (homoseksualnost). U Sparti uloga obrazovanja ima drava. Likurg donosi zakone protiv povuenosti i odvojenosti ena. Tada im je bilo omogueno da se bave sportom ( smatralo se da zdravlje i dobra forma deteta zavisi od majke). Glavna uloga ene bila je raanje radi jaanja drave. Peloponeski rat rui ovaj konzervativni sistem. U Atini, dravi mukaraca, ene su ivele pod vlasnitvom oca ili mua. Do sedme godine i muka i enska deca vaspitavana su kod kue, a pravo na dalje obrazovanje u institucijama imali su samo mukarci, dok su devojke uile i dalje kod kue od majki ili slukinja. Moe se rei da su one ostajale skoro nepismene izuzev hetera - najobrazovanijeg sloja ena (koje su se bavile nekom vrstom prostitucije). Sokrat je bio jedan od retkih ljudi koji je potovao i voleo ene i smatrao ih je ravnopravnim jer i one imaju duu. Zahvaljujui njemu Atinski trg postao je glavno obrazovalite. On je smatrao da je obrazovanje ene muevljeva obaveza. Platon ( Sokratov uenik) smatra se za prvog pobornika za enska prava. Smatrao je da se mukarci i ene razlikuju samo po fizikim sposobnostima i da u zavisnosti od toga treba da se bave poslom koji im najvie odgovara. U njegovoj idealnoj dravi doneo je niz zakonski odredbi koje izjednaavaju ene i muskarce ( npr. ista kazna; pesniko stvaralatvo). Aristotel se opet vraa na staru kritiku ena. Smatra da su one prirodno loije od mukaraca ( ena = nedovreni ovek). Smatrao je da i ene imaju pravo na obrazvanje u skladu sa svojim sposobnostima, ali da njima to ne treba, jer je njihova uloga podinjavanje mukarcu ( zbog prirodnih razlika), raanje i uloga majke. U antikom Rimu poloaj ene se vremenom poboljavao to se tie prava, braka i obrazovanja. Kuno vaspitanje grki uitelji ili privatne kole ( siromaniji). Devojke su pohaale samo sedmogodinju osnovnu kolu. Poto su metode vaspitanja bile veoma stroge, ljubav prema nauci se nije razvijala. Pojvom hrianstva razlike izmeu mukaraca i ena opet postaju izraene. Smatrali su da se ena mora potpuno predati ili bogu ili muu. Srednji vek ima veoma slian stav prema eni. Ona je imla pravo na porodicno vaspitanje ili usavravanje u manastirima ( molitva, itanje, pisanje, slikanje...). Uene su pobonosti, skromnosti i poslunosti. Toma Akvinski je delio miljenje sa gore navedenima. Smatrao je da je ena neuspeli mukarac i da se zbog toga mora uiti samo poslunosti i da uopte nema prava da uestvuje u javnim poslovima. (Dok se Aller? naziva i uiteljem ena jer je smatrao da ena u obrazovanosti moe da prevazie mukarca.)

2 Vaspitanje i polaaj ena u renesansi se tumai na razliite naine. Neki kao to su Delimo i Burkhart smatrali su da se poloaj ene u porodici i na planu obrazovanja poboljao ( pojava novelistkinja, pesnikinja), dok je po nekima mrnja prema eni dostigla vrhunac ( progon i lov na vetice). Institucionalno vaspitanje ostalo je privilegija mukaraca, a ena je i dalje omalovaavana. Erazmo Roterdamski je smatrao da svako ima pravo na obrazovanje da bi doprineo opte oveanskom napretku. Treba da se ue sa umerenou i ne previe strogo. Tomas Mor je bio vaspita princeze Marije Tjudor. Njegovo miljenje je da je ena podlona grijegu i zbog toga treba da se vaspita da prui ljubav bogu i blinjima. to obrazovanje mora imati praktinu upotrebu. Fransoa Rabel je bio jedini ovek iji je stav prema enama bio dvosmislen. Oni koji su itali njegova dela smatraju da je bio na strani ena i da je mislio da i ene treba da imaju ista prava kao i mukarci, jer je ravnopravnost osnova sloge. Miel De Montenj je bio ptredstavnik konzervativnog vaspitanja ena. Smartao je da su one slabe i da je njihova uloga, uloga domaice, te se u skladu sa tim moraju i obrazovati. Putovanje, koje je po njemu jedan od najbojih naina vaspitanja ne preporuuje enama, ali po njemu one treba da se interesuju za poeziju. ena mora biti i uena (majka=uiteljica) da bi mogla da razume svoje mueve i da bi se ponaala humano prema slugama, U sedamnaestom veku nastavlja se empirizm i racionalizam koji su otro suprostavljeni srednjovekovnoj sholastikoj ideologiji. Protiv toga da se ui napamet, da sredstva budu gruba, da se obrazovanje odvija kod kue. Pravo ena na obrazovanje se nije dovoljno razvilo, ali je bilo sve vie boraca za enska prava. Pojavljuju se prve knjige za decu, ak i Erazmov prirunik lepog ponaanja koji je bio namenjen i deacima i devojicama i roditeljima. Anos Komenski je napravio komenskijanski obrt u vaspitanju ena, smatrajui da ovaj svet treba da obrazuje i mukarce i ene. Time se borio i za potpunu ravnopravnost meu polovima. Treba da se ui po mogunostima i uzrastu i svako treba da se bavi poslom koji mu najvie odgovara. 2.Grkinja klasinog perioda Po Jegeru kultira zapoinje u staroj Grkoj jer su oni prvi uoili znaaj individue, odnosno oni su prvi umesto problemom kosmosa poeli da se bave problemima oveka, VII-IV v pre.n.e. Oni su takoe smatrali da proces svesne izgradnje linosti poiva na vaspitanju. I to je Grka paideja nastalu u V veku pre n.e. da je ovek iznad nivoa lanova opora. U VII veku pre n.e. nastali su polisi, gradovi drave. Polis je bio nezavisna kulturna, politika, moralna, ekonomska i verska zajednica. Ovo pretstavlja tzv Homerovski drutveni ivot. Svaki polis je imao sopstvene bogove, meu kojima je bilo vie mukih nego enskih. enski bogovi su bili Atena oboavana u Sparti, koja je imala drugo drugo znaenje u Atini kao zatitnica grada. Hera, Zevsova ena boginja ognjita i doma, Gea, Zevsova majka boginja zemlje. Afrodita, Erosova majka, boginja polne ljubavi, Demetra, boginja plodnosti polja, braka, vaspitanja dece. Poloaj ena se razlikovao od polisa do polisa, ali uopsteno udata ena je

3 bila zatvorena u ginekonitis i ivela je pod nadzorom oikodespota. Nije uestvovala u javnom ivotu i bila je nezadovoljna svojim polozajem. To saznajemo iz Aristofanovih komedija i Euripidofih drama. Kada se ena rastajala od mua doivljavala je javnu sramotu, njen rad i raanje su bili podcenjeni, ak se u jednoj Euripidovoj drami pominje da kada bi poroaj mogao da se odvije bez ena bolje bi bilo da one ne postoje, jer su sposobne jedino zlo da stvore. Neto boli poloaj imale su uvarke hramova i one malobrojne koje su se bavile naukom i umetnou, naroito hetere, drubenice znaajnih ljudi, koje su oenjenim ljudima pruale radosti ljubavi. Bahofen u svom delu Matrijarhat, istie da prevlast dionizijskog nad heteristikim ima za posledicu uzdizanje muko-falusne velianstvenosti. ena je u to vreme imala samo ulogu majke i domaice. Prestala je da se ceni ena zbog toga to raa, ve se cene mukarci zbog toga to stvaraju plod. Mukarci su poeli toliko da cene sebe (svoj falus) da su stupili u homoseksualne odnose. Nigde nije bilo toliko homoseksualnih odnosa kao u staroj Grkoj. Na ostrvu Delu se ak i nalazi spomenik falusu. ena je trebala da raa i obavlja kune poslove. To su stvari koje zahtevaju fiziko naprezanje i to je bio zadatak ene. Za mukarce posedovanje dece nije bilo olienje seksualnog odnosa punog ljubavi i nenosti ve samo obaveza, iji je cilj raanje sinova. Grci su oboavali da uestvuju na Olimpijskim igrama, na kojima udate ene nisu smele ni da uestvuju, ni da posmatraju, mada su to neke prekrile. Mnoge ene su zbog toga bacane sa stene. Takoe enama je bilo zabranjeno da se popnu do Zevsovog hrama. Pored Olimpijskih igara organizovala su se i lokalna nadmetanja npr. takmienje u lepoti. Na Lezbu i Tenedu su u tim takmienjima uestvovale ene. U V veku pre n.e. poine da se razvija umetnost (pesnitvo, muzika i ples). M.N.uri daje pregled svih tih stvaralakih ena. Pesnikinje: Spartanka Megalostrata, Eumetida (Rod), Telesia (Agra), Praksila (Sikion), Atina iz Tegeje, Hedila iz Atike, Aristodama iz Smirne... Slikarke: Anaksandra, Helena, Timareta, Kalipsa, Aristareta, Laja. Naunice: Agalida, Dema, Hestijea. Istoriarke: Pamfila. Filozofkinja: Hipatija. Politiarke: Feretima, Artemisija, Aspasija, Manija, Kleopatra. Posebno mesto u istoriji ena zauzima ostrvo Lezb, gde je ivela najvea grka pesnikinja Sapfa sa prijateljicama Demofilom i Erinom. One su organizovale krug u kome su se obrazovale mlade devojke u muzici, runim radovima... One su enu sagledale ne samo kao majku i domaicu, nego enu koja izbija iz tog zivota i svoju sreu pronalazi u igri i pesmi.One su smatrale da brak treba da se sklapa iz ljubavi, koji od strane grkih mukaraca dugo nije bio prihvaen. 3. Poloaj i vaspitanje ena u Sparti Sparta, jedan od najznaajnijih grkih polisa, lei u ravnici Lakedemonu, na reci Euroti, i po mnogo emu se razlikuje od ostalih polisa, naroito kada govorimo o vaspitanju ena. Spartanci su prvi medju Grcima dravi dali odreenje najvieg moralnog dobra i posmatrali je kao svetinju i otadbinu koja je u svojim rukama drala sve konce vaspitanja mladih(ali i ostalih graana). Iako ni u antikom periodu poloaj ena i mukaraca nije bio ravnopravan, u Sparti je taj jaz bio najmanji, a Spertanke su uivale vei ugled nego ene u ostalim

4 polisima, naroito Atini. Iako nisu imale drutveno-politika prava, Spartanke nisu bile samo pasivni lanovi drutva iji je glavni i jedini zadatak da sede kuci i raaju decu. Kako je osnovni cilj spartanske vlasti bio stvaranje snane vojne sile, vaspitanje gradjana oba pola bilo je u slubi drave (kaemo da je vaspitanje bilo podravljeno). Najznaajniji Spartanski zakonodavac, Likurg, u 9. veku p.n.e. proglasio je niz zakona protiv povuenosti i odvojenosti ene. ene su, kao i muskarci, smele da se gole setaju u povorkama, pevaju i pleu (to je u Atini, npr, bilo zabranjeno). Likurg se moe smatrati i zaetnikom pedagokog pojma koedukacija (koji bi podrazumevao zajednicko obrazovanje ena i mukaraca). Aristotel u tome nije video nista osim pokvarenosti i nepristojnosti Spartanki. Takoe, prema Likurgovim zakonima, ena je imala pravo na prekid trudnoe ukoliko se proceni da e roditi bolesno i slabo dete , a bilo je dozvoljeno i usvajanje dece. Inae, deca nisu bila samo lanovi porodice, ve pre svega vlasnitvo drave, a cilj je bio raanje jakih i zdravih potomaka kako bi se formirala snana vojna sila. ak je i postaojalo pravilo da se otac mukog deteta pojavi pred odreenom komisijom koja bi procenjivala podobnost deteta kupanjem u vinu. Smatra se da se boleljiva deca u kontaktu sa vinom gre i previjaju i ona bi prema propisima trebala biti baena na groblje odojadi u Tajgetu. Deca bi do 7. Godine ivela sa roditeljima a zatim bi drava preuzela njihovo vaspitanje. Spartanci su rano shvatili da lepota i zdravlje buduih narataja zavise od lepote i zdravlja devojaka, te su se bavili njihovim vaspitanjem. Devojke su organizam jaale tranjem, rvanjem, bacanjem koplja i diska. Tako ojaane lakse su se poraale i podnosile poroajne bolove. Ali to nije bio jedini cilj ovakvog vaspitanja ena. U njihovoj fizikoj snazi videlo se i sredstvo za jaanje same drave i one su ak bile sposobne da odmene svoje mueve na bojnom polju, i uestvuju u odbrani grada kada su im muevi u ratu. U toj situaciji one su smatrane i gospodaricama kue i ukazivano im je poverenje zbog toga. Spartanke su imale pravo fidicije, odnosno uea u zajednikom obedu to je imalo za cilj jaanje zajednice, jedinstva i jednakosti. Lino junatvo je bilo na vrhu hijerarhije ljudskih i moralnih vrednosti ne samo kada su u pitanju mukarci ve i ene. Na taj nain u Sparti su polne razlike bile znaajno manje uoljive nego u drugim gradovima i dravama. Peloponeski rat (431-404) je doveo do smanjenja populacije Spartanaca i zbog toga su ene bile jo vie potovane(jer se od njih oekivalo da radjanjem dece ponovo uveaju broj Spartanaca). Ali ipak konzervativni politiki sistem i vojniki vid vaspitanja nije uspeo da se odupre snagama Atine.Atina je ekonomski ojaala iako to tamonjim enama nije donelo nikakvog dobra. 4. Atina drzava muskaraca Jonsko i dorsko shvatanje zivota su dve krajnosti: individualisticka i kolektivisticka, dinamicka i staticka, ostvorena i zatvorena. U periodu od 900-600 godine p.n.e Sparta je bila veca vojna sila u odnosu na Atinu, u kojoj je tada poceo kulturni preporod . 600. god. Je pocelo ujedinjenje Atine. Pobedom Atine nad Persijom (480) savez se pretvorio u carstvo sa sedistem u Atini, koja ce do izbijanja

5 Peleponezkog rata (431) pretstavljati vrhunac aniticke kulturne snage. Zacetnik promena vezanih za kulturu odnosno vaspitanje i obrazovanje bio je jedan od sedam grkih mudraca, dravnik i pravnik Solon, ijim je zakonima poelo ukidanje aristokratskog uredjenja i zavodjenje reima robovlasnike demokrtaije. Pisao je stihove o zivotnim zadovoljstvima, sportu, jahanju, pesmi, prijateljstvu, vinu, ali i o ulnoj ljubavi i potomstvu. Moe se rei da su ene imale bolji poloaj u manje razvijenim drutvima i da im ove promene i nisu ba odgovarale. Atina je u tom smislu bila drava mukaraca. Interesantno je to iako ene nisu bile mnogo cenjene, Atena-ena koju je Zevs porodio iz svoje glave , i koja je inae bila njegova omiljena erka, postala boginja mudrosti i umetnosti, zatitnica prava i pravednosti. Zevs se sa njom savetovao oko svega. Jo je bila i zatitnica Grka, u prvom redu Atinjana. Mo ene koja je bila zasnovana na materistvu, vremenom je sve vie bledela. Euripid ju je nazvao oikurema, imenom srednjeg roda iji je sinonim stvar za upotrebu, pomono sredstvo, pribor, orudje. Negativizam prema eni doste vrhunac kod Aristotela. U demokratskoj Atini, politika je iskljuivo muski posao. ene nisu imale pravo glasa. Isto tako ni u knjievnosti nema mesta za enu i porodicu, i tu glavnu ulogu igra mukarac. Atinjanka je u kui bila kao komad nametaja. Kada se uda, roditeljsku kuu zamenjuje muevljevom, a otac uvek ima pravo da je zatrai nazad. Uvek je bila pod mukim nadzorom, bilo mua, oca ili sina-tutora. U sluaju ne plodnosti, mu ima pravo da je preda prijatelju. Prostorije u kui su bile podeljene na muke i enske. Udata ena nije imala vlasnika prava. ak i ukoliko postane naslednica imovinu moe koristiti preko ovlaenog lica-tutora. U sluaju smrti mua, sva imovina bi pripala njegovoj rodbini, a ona-ena bi se vraala ocu. Ako bi se desilo to da njen otac umre, a da pri tom ne ostavi testament, najblii rodjak bi imao pravo da njome oeni. ak i da je oenjen mogao bi da se razvede kako bi se venao naslednicom. Njihovi zakoni su dozvoljavali rodoskrvnre veze. Takodje, postojala je i ta mogunost da ovek koji nema sina, usvoji nekog, npr.zeta, kako bi imao naslednika. Poto su ih tretirali kao robove, Atinjani nisu mnogo marili za seksulani ivot svoje ene. Na taj nain su uspeli da iz brakova iskorene ljubav, strast, nenost, prisnost. Ali, opet su mogli da zadovolje svoje potrebe, i to veoma esto sa heterama ili efebima. Javne kue su postojale da spree brakolomstvo. ene koje su u njima radile nazivane su razliitim imenima: druica, javna ena, spavaoniki rob, trkala, kresaica, vuica, a one najobrazovanije su se nazivale heterama ili ak Afroditine drebice, jer su smatrane zatitnicama ljubavi. Jedino je osudjivano neverstvo poinjeno sa udatom enom. Drakonov zakonik je predvidjao smrtnu kaznu za silovanje, zavodjenje i preljubu, ali nije govorio o prostituciji koja je u to vreme bila verska. Solon je uveo izmene, pri emu je kazna za brakolomstvo i dalje veoma otra, a mu je imao pravo da ubije eninog ljubavnika, kako bi zatitio svoju, a ne njenu ast. U Atini najrazvijenijeg doba postojale su 4.vrste ena koje su smele stupati u vanbrane seksulane odnose: hetere, auletride (zabavljice, obino strankinje), konkubine ( robinje koje su se mogle prodavati i kupovati za seksulane ili kune

6 potrebe), i dikterijade (obine javne ene). Hetere kao najcenjenije, prezrele su brak i branu disciplinu. Od njih nije trareno samo sexualno zadovoljstvo, ve i neka vrsta druenja, zabava i intelektualni doivljaj, jer su one bile najobrazovanije ene. Npr. Perikle je ostavio svoju enu da bi se oenio heterom, Aleksandar Makedonski se takodje oenio heterom. Hetere nisu izlazile na ulicu kao obine bludnice. Njihova naklonost se nije mogla kupiti lako. Sem novca i brojnih darova, ona je imala pravo na sopstveni izbor. Njihov epitet je bio svetenica ukusa i prefinjene erotike. Muka homoseksulnost ili pederastija nije bila tabu. Atinjani su je ne samo tolerisali, ve su je i veliali, naroito kada se upranjava sa deacima efebima. Osnovna funkcija ene je da radja decu, po mogustvu naslednike, jer je to i drutveno poeljan cilj. Mu je imao pravo nad decom. Mogao je da iznudi pobaaj od ene, ali i kazniti je ako bez njegove dozvole prekine trudnou. Tek nakon porodjaja odluivao je da li e priznati dete li ne. Kako sinovi, tako i erke su do sedme godine vaspitavani kod kue, a nakon toga mukarci su mogli ici u muzike i gmnastike kole, gimnazije, pa u efebije, a devojice su mogle imati samo kunu obuku koju su dobijale od majke, dadilje ili slukinje. Uene su domaim poslovima i runim radovima.Mogle su nauiti da igraju i pevaju ili da sviraju neki instrument. U retki situacijama su mogle da naue da itaju, pisu ili raunaju. Jedino su hetere bile ene koje su se institucionalno obrazovale. Ima i onih mislilaca koji smatraju da ene i nisu imale tako lo poloaj. Npr. Morus kae da su ene mogle prisustvovati, ak i uestvovati u predstavama a da su neudate Atinjanke mogle prisustvovati Olimpijskim igrama. Neki drugi mislilac smatra da su ene vladale domom, poto mukarac esto nije bio kod kue i da su mogle dobiti obrazovanje sa predstava koje su smele gledati sa najviih tribina. Kito dodaje da enama nije bilo dozvoljeno da izlaze na ulicu bez pratnje pratioca koji bi je drao na oku, ali se to moe tumaiti i potrebom da se dami obezbedi pristojna pratnja ili ipak potrebom da bude zatiena od problematinih ljudi koji su se kretali atinskim ulicama. Takodje smatra pisana re nije predstavljala znanje, tako da samim tim ena niije bila uskraena znanja, jer ga je mogla stei na predstavama. 5. Sokrat kao erotosof Sokrat je tragao za ljutskom slobodom. Polazio je od toga da nita ne zna i da ivot bez istraivanja ne postoji. Razgovarao je sa mukarcima i enama na atinskom trgu i bavio se ne pitanjima dreve, ve problemima oveka. enio se dva puta, Mirtom i Ksantipom, i imao je tri sina. Sa Ksantipom se nije najbolje slagao jer je ona imala veoma teku narav, ak se deavalo da ga je ismevala i tukla pred ljudima, ali on je smatrao da putem svog odnosa sa njom ui da postupa sa ljudima. Smatrao je da e u zajednici sa njom nauiti da se prilagodi ostalom svetu. Zahvaljujui sofistima i Sokratu atinski trg postao je atinsko obrazovalite. Glavni Sokratov doprinos je uptavo to to je razgovarao na trgu i sa mukarcima i sa enama.

7 On nije nita napisao ali je njegove razgovore zabeleavao Ksenofont. Sokrat nije imao nita protiv poseivanja hetera, on je uopte sve ene potovao i voleo. Poznat je njegov razgovor sa heterom Teodotom kojoj je elao da ukae na nadtelesne, duhovne vrednosti i sadraj njenog ivota. On je shvatao da su i ene dostojne tih viih vrednosti i da ne postoje samo kao ukrasi i da bi pruale telesno uivanje. Sokrat je ukazivao i na to da za ljubav, sreu i vrlinu postoje mnogo uzvienija sredstva od lepog tela i ulnog uivanja. Smatrao je da je briga o dui vana, jer dua mora biti jedinstvena, celovita, jer je ona veoma vaan faktor u razvijanju celovitog oveka. Po njegovom miljenju ena je ravnopravan lan ljutskog roda jer i ona ima duu. On je za sebe govorio da je sterilan, jer nita nije stvorio, ali da oni sa kojima razgovara stvaraju, smatrao je da budi u ljudima lepo. Po njemu najvanije je da ljudi upoznaju sebe. Smatra da mnogoznalatvo nije mudrost i da se do mudrosti stie trezvenim razmiljanjem, istinom i delovanjem u skladu sa prirodom. A najvanije je da je to omogueno svim ljudima. Sokrat je pored hetera potovao i ostale ene, naroito svoju suprugu jere se njoj poveravao. Zbog toga se borio za prava majke. Smatrao je da deca mogu nauiti mnogo toga dobrog i od oca i od majke pa onda zbog toga moraju potovati i majku. Sokrat je svoje sluaoce uio samosavladavanju u pogledu telesnih potreba (jelo, pie, spavanje, sex...) one koji to ne mogu poredi sa nerazumnim ivotinjama. On je smatrao da je obavaza mukaraca da obrazuju svoje ene. U spisu Gozba savetuje im da ih ue onome to je njima vano. U delu Ekonomija Sokrat istie vanost toga da mukarci obrazuju svoje ene u cilju zajednikog voenja domainstva. 6. Platon - prvi borac za enska prava Platon se rodio na zalasku grke antike misli. Potie iz ugledne aristokratske porodice; njegov otac (Ariston) je nosio porijeklo od poslednjeg atinskog kralja Kodra, a majka (Periktiona) je bila praunuka slavnog atinskog zakonodavca Solona. Smatra se da je ova injenica znatno uticala na njegova shvatanja o eni, na osnovu kojih je, mnogo kasnije, proglaen prvim borcem za enska prava i preteom feminizma. Za ljubav filosofiji i u skladu sa svojim idejama o idealnoj drvi, nikada se nije enio. Platonovo pravo ime je Aristoklo (po dedi), a nadimak Platon to znai iroki (ili pleati) dao mu je uitelj rvanja, oigledno zbog njegovog atletskog stasa. Platon je bio Sokratov uenik. Sudbonosni momenat za njegovo intelektualno i moralno sazrijevanje bilo je suenje Sokratu, najmudrijem meu Atinjanima. Smrt uitelja na Platona ostavlja straan utisak, pokazujui mu da je Atina zastranila u zlu kad je svog naumnijeg graanina osudila na smrt. Platon tada kulturnu atmosferu svoga grada podvrgava strogom kritikom ispitivanju; ustao je protiv tadanjeg sistema vaspitanja. Na osnovu toga , idui sokratovskim tragom o dobrome, postavio je pitanje o sutini znanja i proglasio saznanje i filosofiju najviim formama obrazovanja. Nakon to se kao etrdesetogodinajk vratio u Atinu (koju je ogoren napustio zbog Sokratove smrti), osnovao je 387. god. p. n. e. u vrtu heroja Akadema filosofsku kolu koju je

8 nazvao Akademija( prva prava i najvanija filosofska kola u antici). Akademija mu je zamijenila porodicu. Pred sebe je postavio uzvieni cilj duhovnog voe, da vaspita i obrazuje novu aristokratiju, i to ne onu po roenju, nego po duhu. Imao je uenike iz itavog helenskog svijeta. Umro je na gozbi, kao 80-ogodinji starac. Zanimljivo je da , iako u tekoj groznici, pozvao je jednu enu da ga razveseli svojim sviranjem na fruli. Sahranjen je u blizini Akademije. Platon je u svojoj filosofiji poao od sokratovskog izjednaavanja znanja i vrline. U najranijim djelima gotovo u potpunosti tumai Sokratovu misao, ali se kasnije udaljava tako to je razvija i usavrava do nivoa sopstvenog filosofskog sistema (taj sistem ima 3 aspekta: dijalektiku, fiziku i etiku i sva 3 aspekta se stalno prepliu u razmatranju svijeta materije, bitka due ili vrline). Platonovo knjievno djelo je jedinstven spoj filosofije, poezije, religije i pedagogije. Bio je veliki reformator i elio je da svojim djelom zamijeni Homera, tj. da bude novi Homer, vaspita svih Grka. Stremio je radikalnoj promjeni postojee stvarnosti, smatrajui da je narpod iskvaren i zaputen, pa su mu bili potrebni bolji vaspitai nego to su to bili sofisti. Ustremio se na same temelje atinske demokratije, u kojoj je vidjeo opasno izjednaavanje slobode i samovolje. On nije ustao protiv humanizma, ve se zalagao za takav humanizam koji bi bio usmjeren prema bogu. Tom cilju ovjek , bio to mukarac ili ena, moe da se priblii jedino ako sebe savlauje, pobjeuje svoje tjelesne strasti. Meutim, smatra da nisu svi ljudi sposobni za ivot u vrlini i za uzdizanje do svijesti o bogu to je privilegija manjeg broja ljudi, istinski obrazovanih. Jedino je filosofija ta, uz iju se pomo moe stei svijest o sebi kao o ovjeku. U Platonovoj idealnoj dravi filosofija, politika i pedagogija su spojeni na jedan duboko humanistiki nain. Zapravo cijela njegova drava je vaspitna institucija koja razvija linost i prirodne sposobnosti svojih dravljana bez obzira na polnu pripadnost. Polazei od osnovne pretpostavke da su mukarac i ena ravnopravni (uz neka odstupanja), Platon vodi rauna o vaspitanju enske populacije i shvata da se radi o polovini ukupnog stanovnitva jedne drave . Uvidjeo je znaaj vaspitanja na ranom uzrastu ( po ugledu na spartansko vaspitanje i prije samog roenja), odnosno da od izgradnje moralnih svojstava u ranom djetinjstvu zavisi sve potonje vaspitanje (gimnastiko i muziko vaspitanje due). Zbog toga, ali i zbog zahtjeva da i djevojice treba obuhvatiti tim vaspitanjem, Platon se moe smatrati osnivaem pedagogije ranog djetinjstva i zaetnikom prenatalne pedagogije (odreuje koje su nabolje godine mukarca i ene za stvaranje potomstva, kao i pravila koja budui roditelji trebaju potovati kako bi imali zdravo potomstvo) . Duboko uvjeren da enama nije mjesto samo u porodici i domainstvu, traio je da se i one ukljue u drutveni ivot i odbranu zemlje, to bi bilo neostvarivo bez odgovarajueg vaspitanja i obrazovanja. Ne postoji poziv koji moe obavljati iskljuivo mukarac ili ena, mada Platon uvia da njihove prirodne snage nisu jednake i istovjetno pogodne za pojedini poziv i djelatnost (ene, jelte, slabiji pol). Bez obzira to u obrazovanju ena unosi neke amazonske spartanske elemente, Platonovi pogledi su u osnivi slini onome to nastoji da realizuje moderno obrazovanje ena. Zbog toga je u istoriji pedagokih shvatanja

9 o vaspitanju ena Platonu obezbijeeno jedno poasno mjesto.

7. Aristotelovo potcenjivanje enske prirode Aristotel potie sa poluostrva Halkidiki, iz makedonskog grada Stagore. Roditelji su mu bili lekari, i bez njih je ostao veoma rano, tanije sa 15.godina. enio se dva puta, i iz prvog braka ima erku, a iz drugog sina, Nikomaha. Bio je veoma brian roditelj. Dospeo je na Platonovu Akademiju, i postao njegov (Platonov) omiljeni uenik. Nije bio posebno zainteresovan za filozofiju, ali je ona bila najbolje obrazovanje koje je Grka mogla da ponudi u to vreme. Bio je uitlj Aleksandra Makedonskog i otvoreni pristalica njegove tadanje vladavine. Upravo zbog toga je morao zajedno sa porodicom da napusti Atinu, kako bi izbegao sudbinu koju je doiveo i Sokrat. Pre toga je osnovao filozofsku kolu Likej, koja je bila vie usmerena ka biologiji i prirodnim naukama. Iako se njegovo uenje nastavlja na Platonovo, on kritikuje njegovu teoriju ideja. Smatrao je da se nauka bavi uzrocima a ne pojavama. Prema njegovom shvatanju nauke se dele na teoretski aspekat (saznanje=filozofija), praktini aspekat (delovanje=pedagogija) i poetii aspekat (stvaranje=estetika). Smatra da se nita na ovom svetu ne deava uzalud, da sve ima svoj uzrok i da tei ka savrenstvu. Takodje misli da konani put prirode vodi ka bogu (Erosu), kao istom obliku, istom duhu. Za razliku od Platona smatra da dua sama sebi stvara telo. Organska bia se razlikuju prema duevnosti. Jedino ovek poseduje i um. Cenio je polnu ljubav, a pederastiju je smatrao ne moralnom. Po njegovom miljnju je cilj ljudskog ivota tenja ka srei, a srea se ne postie kroz telesna zadovoljstva ve kroz politiku i nauni ivot, odnosno kroz vrlinu koju povezuje sa delovanjem-aktivnou uma. Najveom sreom smatra umovanje jer kroz umovanje ivot postaje boanski. Misli da se treba baviti filozofijom, jer je sve ostalo ogromna besmislica. Za razliku od Platona on ne pokuava da stvori idealnu dravu, ve se trudi da se snadje u datim okolnostima. Vaspitanje, nauka i dravni zakoni mu pomau da se u tome bolje snadje. I on smatra da je glavni zadatak drave vaspitni, sa ciljem da njeni gradjani postanu sreni. Smatra i to da ne treba sve da bude zajedniko i da drava mora biti poverena najsposobnijima. to se tie razlike medju polovima, Aristotel smatra da je mukarac nadmoniji u odnosu na ene. Istie muku jainu, okretnost i veliinu. Trai ralike u prirodi: muka lobanja ima vie avova, a ena ima dva zuba manje od mukarca. Smatra da je mukarac od ene prirodno bolji i on vlada, a ona mu se pokorava. Po rangu, ena je izmedju roba i deteta. Aristotel smatra da je ena nedovren ovek. Mukarac je taj koji oblikuje enu i to putem semena koje daje ivot. ena je hladnija od mukarca, a u toplini je snaga. Ipak priznaje da je ena ta koja daje svoj doprinos radjanju deteta, jer izdvaja sopstveni seksualni produkt, menstrualnu krv, koja je polovino kuvano seme. Ona detetu nije samo dadilja, jer osim to ga nosi i radja, daje mu i neto svoje.

10 Osnova drave je porodica, a prirodna obaveza ene je da se pokorava muu. to se tie braka on se ne sklapa samo radi produenja vrste, ve i zbog drugih ivotnih ciljeva. Delatnosti mukarca i ene su razliite, ali harmonija moe postojati samo ako svako svoj deo posla obavlja valjano. Smatra da veza izmedju mladih nije dobra, jer se deca iz takvih brakova radjaju nedovoljno razvijena i niska, i veoma esto mlade majke umiru na porodjaju jer su porodjajni bolovi tei za po njih. Idealno vreme ene za stupanje u brak je 18. godina, a za mukarca 37. Neverstvo se smatra nemoralnim inom kako za mua tako i za enu. Oba pola imaju pravo na obrazovanje, ali u zavisnosti od sposobnosti. Vaspitanje za m. I . Se razlikuje. ena se ui da se dobro potinjava, kako da odrava trudnou i bude dobra majka. Treba ih vaspitati za njihovu osnovnu ulogu u porodici, a za to nije potrebno posebno institucionalno obrazovanje. Decu treba vaspitavati kod kue do 7.god. Porodino vaspitanje se odnosi na sticanje telesne snage, navikavanje na hladnou, igru koja podrazumeva poslove kojima e se kasnije baviti, zatim da se ne drue sa robovima, i da se uvaju rdjavih rei i prizora. Pravo vaspitanje, kako Aristotel smatra, poinje tek nakon svega ovoga i zavisi od dva perioda: od 7.god do puberteta i od puberteta do 21.god. 8. ivot, poloaj i vaspitanje ena u antikom Rimu Tokom rimske istorije ena je esto menjala svoju ulogu. Najpre je Rim bio patrijarhalna zajednica, koja nije vodila rauna o eni. Pravni poredak ranog Rima najvie izraen u okviru porodinih odnosa ponikao je delom iz vavilonskog zakonika kralja Hamurabija. Mlade ene nisu mogle da nasledjuju svoga oca.Brak je bio takozvani brak sa manusom bezgranina vlast mua. Brak se nije mogao raskidati. Zakonom je odreeno, da ene treba da ugaaju svojim muevima, a da oni mogu upravljati enama kao stvarima. ivot ene u ranom periodu bio je teak. Bila je posveena domainstvu. Mogla je da obeduje sa muem, ali nije smela da pije vino. Izlaenje iz kue je bilo mogue samo uz pratnju i dozvolu mua. Mogle su ii u pozorite , hramove i sudnice. Mu je imao neogranienu mo nad ivotom ene kao i deteta. to se vaspitanja tie, ono se svodilo na kuno, deca su bila preputena majci dok je otac u ratu. Deaci su oraivali imanje vodili rauna o stoci i spremali se za borbu, devojice su donosile vodu sa izvora, prele vunu i uile da kuvaju i vode domainstvo. Bitno je naglasiti da u praksi mukarac, bez obzira to je bio glava porodice, nije mogao tako lako da se poslui svojim despotskim pravima. Nedolino postupanje prema eni i deci je pater familiasu donosilo otru osudu, a potom i nota censoria u cenzuskom spisku, to je znailo igosanje koje mu uskrauje pravo bavljenja bilo kakvim dravnim ili javnim funkcijama. Mu je imao pravo da ubije enu jedino u sluaju pijanstva ili preljube. U svim vidovima ivota vladalo je trojstvo pogotovo u porodinim gde ideal ini disciplina, potovanje i izvrenje obaveza. Bogovi mukog roda su bili Jupiter, Mars i Kvirin.ensko boanstvo Vesta je bila simbol svetlosti, porodine ljubavi i zatitnik dravnog ognjita, Junona, boginja nonih nebesa i Meseca. Rimljani su u veli kult falusa u vidu potovanja boga Prijapa,

11 simbola muke polne poude i razuzdane polne delatnosti. U narednom priodu ena dobija ista prava kao i potomci. Mukarac (otac) svoje potomke eni i udaje bez njihove saglasnosti. Samo se mukarac bavi drutvenopolitikim, dravnim, administrativno-upravnim, naunim i kulturnim delatnostima. Posle smrti oca najstariji sin preuzima njegovo mesto. O vaspitanju devojica brinule su njihove majke. Uile su ih radu u porodici. Dodatno obrazovanje dobijale su erke imunih Rimljana. enska deca ak nisu imla ni praenomen lino ime. Prolaskom vekova deca dobijaju vie prava, posebno muka. ene imaju svoju imovinu i posle braka. Brak se sklapao linim pristankom i to roditelji nisu mogli da zabrane. Razvod je bio olakan. Majka dobija sve veu ulogu u vaspitanju dece i kasnije se potpuno izjednaava sa ocem. ene dobijaju solidno obrazovanje i uestvuju u javnom ivotu. Nisu prikrivali seksualni nagon, a ni drava ga nije sputavala, pa tako i mukarac i ena ukoliko se ne slau ili razvode imaju pravo da nadju osobu sa kojom e razmenjivati nenosti van braka. Mukarci su esto odlazili i bludnicama. Ovidije pie delo Ljubavno umee u kome jasno i cinino poduava mukarce da zavedu i iskoriste enu. ene su esto sluile i za krunisanje nekog sporazuma u politici. Priznat je i konkubinat, Augustovim zakonima o moralu. I ena prestaje da raa i izbegava materinske dunosti, poinje da uiva u ivotu i slobodi. To dovodi do raskidanja brakova. U gospotskim kuama ene su se ukraavale i imale mnogo slukinja, jedini zadatak im je bio da predu vunu. ene su se poseivale meusobno, kupovale odeu i tkanine. Kupanje u javnim kupatilima je postalo dostupno i enama. Ile su u cirkuse, arene, pozorita. Najznaajnije javne ene bile si: Delicate i Famose. Poticale su iz dobrih porodica i birale svoje izdravaoce. Drava obrazovanju nije poklanjala naroitu panju. Uili su u porodici uz pomo grkih uitelja. Siromaniji su decu davali u privatne kole. Devojke su pohaale sedmogodinju osnovnu kolu. Predavanja su se odravala u sirotinjskim prostorijama ili pod vedrim nebom. Udzbenika nije bilo, pisale su na table. Poto su metode u vaspitanju bile vrlo stroge nije se razvila ljubav prema saznanju. Postojale su Gramatika i Matematika kola, ali samo za mukarce. Putovali su i u Grku na usavravanje znanja. Od onih koji su se bavili teorijom vaspitanja dece neto iscrpnije, ukljuujui tu i vaspitanje enske dece treba pomenuti: Kikerona, Seneku i Plutarha. 9. Rani hrianski teolozi o eni Hrianstvo se u Rimu javlja za vreme vladavine Klaudija, a Neron je muio i progonio hriane. Karakteristike hrianstva su monoteizam i deset zapovesti. U poetku se inilo da e doneti korenite promene kada je u pitanju poloaj ena, jer je poeo da ceni individualnu hrabrost, jedinstvo porodice, ali se na karaju ispostavilo da je ena izgubila i ono to je imala u rimskoj porodici. U Bibliji pie da je greh poeo od ene i zbog nje svi umiremo, a da je greh Eve delimino iskupila Hristova majka. Hriani su smatrali da je uivanje otrov i da je seksualna primamljivost ene opasna. Hijeronova jednakost ena=otrov.

12 Aurelije Augustin je bio latinski crkveni pisac. Njegov otac je bio neveran majci, a majka je imala veliki uticaj na njega. On ne ceni vrednosti ovozemaljskog oveka. Smatrao je da ovek koji je roen od ene ispunjen mnogim nevoljama. Nagon za zagrljajem ene u mukarcu jeste bolest koju treba leiti vaspitanjem. Smatrao je da bi ivot bio bolji bez ene. Postojala su tri odobrena oblika ivota: brani, udoviki i devianski. Brak je znaio potpuno predavanje ene muu i samo u tom sluaju opravdano je gubljenje devianstva , tanije ukoliko ima za cilj stvaranje novog ivota. ena u mladosti ugaa ocu, a u braku muu, ali najbolje bi bilo kada bi ugaala Bogu. Smatra se poeljnim da ene i u braku uva nevinost, jer tako ugaa Bogu, ak i one koje gube telo treba da uvaju veru u srcu jer tako ostaju device. Po Augustinu ovekova dua ima dva dela: onaj koji vlada i onaj kojim se vlada. Na isti nain je za oveka stvorena ena. Brak je bio dozvoljen iz jednog cilja raanje, ali dete koje se rodi je ve greno jer ga je ena rodila, zato ono treba da se oslobodi svake telesne strasti i da slui Bogu.Telesnu strast ine i saznanje i nauka, jer po njemu pretstavljaju elju oiju. Po Augustinu nikakva nauna saznanja ne donose sreu. Bio je protiv pozorita kao vaspitnog sredstva, jer predstave karakterie gnusoba i razuzdanost. Politici takoe nema mesta u vaspitanju. Sve to se odnosi na ovozemaljski ivot treba prezreti. U vaspitanju treba obratiti panju na devianstvo kod erki. Augustin je umesto Platonove idealne drave uveo hriansku u kojoj vlada ljubav prema Bogu u tolikoj meri da dolazi do preziranja sebe. 10. Vaspitanje srednjovekovne ene Srednji vek, uopteno, odlikuje se preuzimanjem vlasti od strane crkve i religije nad svim aspektima ivota. 529. godine zatvorena je Platonova Akademija koja je smatrana paganskom ustanovom, a Benedikt iz Nursije osniva prvi manastir zapadnog monatva-Monte Kasino. U tom periodu Evropa je bila geografski podeljena na latinsku i grku ortodoksiju. U pogledu zakonodavstva u grkoj ortodoksiji vladali su carski svetovni zakoni, a u okviru latinskog hrianstva crkva je upravljala politikim i svakim drugim ivotom sve do pred kraj XIV veka. Osnovno moralno naelo, prema Benediktu bilo je ora et labora, odnosno, moli se i radi.On je izdao i Pravila (neku vrstu religioznog zakonika) po kome se trebalo opirati svim ulnim zadovoljstvima, ali i izbegavati prederavanje, pijanenje, lenstvovanje, spavanje, nepristojne i bespotrebne razgovore, tj. beati od svih svetovnih zadovoljstava koja navode na greh. Centralne figure postaju kalueri koji osnivaju bolnice, hotele, bordele, kole i univerzitete. Postojale su i enekaluerice a njihovo ponaanje je bilo podvrgnuto detaljnom posmatranju i regulisano strogim pravilima, budui da su mukarci bili ti koji upravljaju crkvenim ivotom, kao i vaspitanjem. Za ene je vailo da sve dobro to opaze u sebi pripisuju bojoj zasluzi a za sve loe da krive sebe. Hrianstvo je u centar svih vrlina stavljalo ljubav, ali ljubav prema Bogu, i otro se protivila svemu to je telesno. Smatralo se da je zbog Evinog greha i svoje pohotne seksualnosti ena prokleta i zbog toga osuena da u mukama raa decu. Takoe, ena se smatra vlasnitvom i

13 u potpunosti je podreena mukarcu. Pravni poloaj ene je zasnovan na tutorstvu nad njom. Ona nije nasleivala status svoga oca (kao to je bio sluaj sa mukom decom), a bilo je rasprostranjeno i otimanje i kupovina ena. Osim toga, ene nisu imale pravo da budu lanice zanatskih drutava, tako da samostalno nisu mogle privreivati i zbog toga su bile u potpunosti materijalno zavisne od mukarca, najpre oca, a potom mua. to je jo vie poniavajue, mu je imao sva prava da tue svoju enu, a francusko obiajno pravo je nalagalo ak da ene nisu iva bia! Postojale su brojne spekulacije o tome da li ena uopte ima duu, te su mnogi smatrali da je ona ivo bie blie ivotinji. Na kraju je ipak bilo izglasano da ena ima duu, a tome je presudio samo jedan glas u korist ena! Iz svega navedenog moemo zakljuiti da je ena srednjeg veka pre tretirana kao objekat i da nije imala nikakva prava i mogunosti da se toga spase. Na poetku srednjeg veka, kada govorimo o crkveno-pravnom poloaju ene, one su imale pravo na vrenje nekih liturgijskih slubi (akonese i udovice) i u oltarskoj slubi, meutim uitelj teologije Gratian je 1142. godine svojim Dekretom zabranio svaku delatnost ene u kulturno-liturgijskim aktivnostima. ene u srednjem veku su se delile u 3 grupe, tj. 3 stanja: udato, udoviko i deviansko koje je bilo najvie cenjeno. ene nisu mogle da ive po svom izboru, ve se od njih zahtevalo ili da se udaju ili da idu u manastir-tree mogunosti nije bilo. Opet vidimo da se prema enama odnosi kao prema objektu. Kada govorimo o braku, mu i ena ni na koji nain nisu bili ravnopravni. Otac je glava porodice, ena mu je pokorna, a u svakom sporu pobeuje njegova volja. Jedna od najuoljivijih nejednakosti krila se u seksualnom ivotu. Mu je imao pravo da enu vrati ocu ako prve brane noi otkrije da nije devica. Razvod nije bio potreban, jer se u takvoj situaciji brak automatski smatra pravno nevaeim, a sva krivica padala bi na enu. Popularno je bilo i pitanje celibata. Na poetku srednjeg veka svetenici su se enili ali je od njih traeno da se uzdravaju od telesnih veza sa svojim enama, da bi u XI veku zahvaljujui papi Grigoriju VII celibat postao obaveza svetenih lica. Smatralo se da ovek moe da slui bogu samo ako je uklonjen od opasnosti ene. Tadanje kaluerice takoe nisu imale prava da stupaju u telesne kontakte, a sluile su se razliitim pomagalima kao to je pojas nevinosti. Ma koliko se crkva trudila da suzbije svaku strast i propagirala devianstvo, seksualni nemoral javljao se i u samim manastirima. Tome su izmedju ostalog doprinosile i ene koje su se u odreenom periodu svog ivota zamonaile ali su pre toga vodile vrlo razuzdan ivot. Sve to je kod visokog svetenstva izazvalo strah od ena, to je rezultiralo progonom vetica u doba humanizma i renesanse (16. vek). Osim toga, bila je razvijena i prostitucija i gotovo svaki evropski grad je imao bordele u kojima su mukarci pronalazili seksualnu razonodu. Sve to je kvarilo vrednosti koje je nalagalo hrianstvo i da bi se to spreilo sve vie je uzdizan kult Marije, Bogorodice i Device kao antipod razvratu i prostituciji.To je dovelo do potpuno nove discipline nazvane mariologijom. Ideal srednjovekovne ene moe se opisati u 3 rei-Slukinja,Majka i Devica. Jezgro mariologije opisano je kroz neprijateljstvo ene (predstavljeno u liku Eve) i zmije (avola). Eva (dakle ena) je ta koja je otpoela razgovor sa zmijom a pobednik nad zmijom je mukarac (predstavljen u liku Adama). Na osnovu opisa Marijinog ivota moe se uoiti da enska deca nisu

14 opismenjavana, a formiranje ponizne vere bilo je vanije od obrazovanja. Otac je sklapao ugovor sa buduim muem svoje erke, a devojice su se smatrale podobnim za udaju od 13. godine. Ipak veridbu nije smelo odugovlaiti jer bi to moglo dovesti do moralnog pada devojke sve do nivoa prostitutke. Devojkama u sr. veku nisu se nudile neke mogunosti za kolovanje. U prvom planu bilo je porodino vaspitanje a alternativa je bio odlazak u neki od enskih manastira. One bi tu dobijale razliite funkcije kao to su nega bolesnika, radovi na manastirskom posedu, kolovanje... to ih je dovodilo u kontakt sa spoljnim svetom. Vaspitanje mladih opatica sastojalo se od verskih pouka i molitvi, uenja itanja, pisanja, klasinih jezika, prepisivanja knjiga, slikanja, runih radova itd. Osnovni cilj bio je vaspitanje za poboan, skroman, devianski ivot. to se tie svetovnih kola, devojicama je devojicama je pristup bio zabranjen sve do 13. veka kada se javljaju enske kole. Njihov cilj je bio priprema devojaka za ulogu vredne i poslune domaice. Muka deca feudalaca bila su vaspitavana i uena da postanu riteri. Bilo je pitanje asti svakog ritera da ima svoju oboavanu damu, i to po mogustvu udatu i iz viih krugova. Ove odnose opevali su trubaduri i ta trubadurska poezija dospevala je u ruke aka, te stvarala novi ideal kome su teili a koji je bio obeleen ulnim zadovoljstvima i svemu to je bilo suprotno od onoga emu je teila crkva. Na severu Francuske slinu ulogu imali su golijardi koji su smatrani bludnicima, lakrdijaima i skitnicama. Njihove pesme su pevale o trijadi kocka-vino-ene, to se takoe nije uklapalo u ideal kome je teila katolika crkva. 11. Poreenje dva srednjovijekovna uma Abelar i Toma Akvinski Petar Abelar (1079-1142) je roen u Paleu kod Nanta. Bio je pjesnik, filosof, logiar humanist i predava. Zavrio je manastirsko kolovanje. Bio je uitelj logike i teologije u sopstvenim kolama u Melunu, Korbilu i Parizu. Htjeo je da pomiri hrianstvo sa logikom i etkom, sa istinama uma, a kako je to znailo razbijanje sholastike sheme miljenja i dogmatskog vjerovanja, njegovo uenje je osueno na 2 crkvena sinoda. Zbog preljube sa uenicom Heloizom se morao povii u manastir Sen Deni ili u samou Noana, gdje su mu uenici podigli kapelicu. Autor mnogih teolokih, etikih, logikih i filosofskih spisa. Abelar u istoriju obrazovanja ulazi najvie zahvaljujui organizaciji rada u svojoj koli, koja se zasnivala na tesnoj vezi uitelja i uenika, iz ega kasnije proistiu oblici univerzitetske nastave. Nije tipian predstavnik srednjovijekovnog hrianstva bio je racionalist (poznatu misao svog uitelja Anselma vjerujem da bih spoznao je potpuno okrenuo u spoznajem da bih vjerovao, to je u tom periodu bilo ravno jeresi). Njime poinje era srednjovjekovnog aristotelizma i spekulativne teologije. Prethodnik je Luterovog protestantizma. Abelarov ivot su obiljeili njegova sedamnaestogodinja uenica Heloiza (neaka kanonika Fulbera, koji ju je Abelaru povjerio da joj bude uitelj) i njihova intelektialna i tjelesna ljubav. Kako se nesretni Abelar zaljubio i Heloizu, pouda ga je toliko obuzela da se sve manje bavio filosofijom i brigom o koli. Heloiza je ostala trudna s njim, tajno su se

15 vjenali i on ju je odveo u manastir. To se nije dopalo njenim roacima, te su platili ljude da kastriraju Abelara. Kad se oporavio od kazne, doao je do uvjerenja da ga je Gospod poastio oslobodivi ga od iskuenja svjetovnog ivota, to mu je omoguilo da se revnosnije posveti nauci i doista postane boji filosof. Rijeio je da se bavi obrazovanjem siromaha. Abelar u svojoj etici (koju naziva Upoznaj samoga sebe) se protivi ukorijenjenom shvatanju da je polni odnos u braku dozvoljen iskljuivo pod uslovom da nema uivanja, i za to daje loginu argumentaciju. Zakljuuje da se nikakav prirodni tjelesni uitak ne smije smatrati grijehom. Takoe smatra da je besmisleno djeci pripisivati praroditeljske grijehe. Iako i on u Evi vidi izvor svih zala na zemlji, smatra da je Marija sve nas okupila pred bogom i prije nego li je Isus izbrisao Adamov grijeh. Na taj nain i grijeh i milost su nam doli preko ene. Time Abelar iskazuje svoje potovanje prema enama, i to je jo vanije, uvjerenje da one mugu biti snanije i moralnije od mukaraca. On tvrdi da ena i obrazovanost moe da prevazie mukarca. Abelar je volio ene; zahtjevao je da se i njima prui mogunost za obrazovanje putem angaovanja kunih uitelja ili odlaska u manastirske kole. Ovim stavom pokazao je da je vrlo hrabar borac i mislilac. Kao takav, spada u red najprogresivnijih linosti sholastike, a prema . Le Gofu on je i prvi veliki lik modernog intelektualca i prvi profesor. Meutim uenje Tome Akvinskog (1224/5-1274), najuticajnijeg hrianskog teologa, temelji se na aristotelovskom shvatanju ovjeka i njegove polnosti. Iako je svjestan svih onih biblijskih mjesta u kojima se spominje znaenje ene, smatra da je ena zapravo propali mukarac, greka nastala zbog loeg sjemena, defektnost nastala pod uticajem junih vetrova. Muki pol je jedini pravi, a ena je nepotpuno bie (neto defektno). Tu nedostatnost Toma tumai i nekom vrstom nemoi prirode; ena nema snage da se odupre poudi. Zbog toga ona nikako ne bi smjela da se bavi nikakvom politikom djelatnou, niti pouavanjem kao javnom djelatnou. ena mora biti pod stalnom zatitom mukarca kao svog gospodara. Takva je i njena uloga u braku. Toma takoe smatra da je mukarac olienje kreativnosti, da on daje ivot sinu (ne kae se keri), a majka je samo pomono sredstvo, maina za raanje bez imalo kreativnosti. On dodaje jo jedan znak muke supremacije: dua se udahnjuje u zametak djeaka 14-og dana od trenutka zaea, a u zametak djevojice tek 18-og. Muko prvenstvo na duevnom planu time je potvreno jo i prije samog roenja. Prema uenju Tome Akvinskog, ovjek je duan da upozna, zavoli i divinizira svog stvoritelja, jer od toga zavisi njegovo vlastito dobro i spasenje. A ena ima jo jedan dodatni zadatak: da bude bespogovorno podlona mukarcu posredniku boanske mudrosti. Na taj nain e ostvariti vrhunski cilj tomistike pedagogije vjeni ivot, izuavajui vjerske sadraje koji e je tamo usreiti. Ti sadraji se tiu boje veliine i, odmah zatim, tajne Isusovog maskuliniteta. Da bi bila dobra vaspitaica svoje djece, ena mora biti religiozna. Pred nju se kao moralni lik stavlja internalizacija lika Majke Boje Marije. 12. POLOAJ I VASPITANJE ENE U RENESANSI Renesansni humanizam, kao jedan od vladajuih pokreta u ljudskoj istoriji, javio se

16 u periodu izmeu sredine XIV i kraja XVI vijeka. Glavne karakteristike feudalnog drutva u ovom periodu jeste njihova zasnovanost na teoriji nejednakosti, koja je obespravljivala enu kao individuu. Kao vrhunac antifeminizma, nastala su vjerovanja koja su dovela do tzv. velikog lova na vjetice. Sve nesree koje su se deavale u tom periodu pripisivane su vjeticama i Jevrejima, tako da njihovo proganjanje postaje odobren drutven in, sto je potvreno objavljivanjem prirunika za lov na vjetice Sprengera i Kramera Malj vjetica(Malleus Maleficarium). U ovom djelu autori istiu superiornost mukarca nad enom, koju smatraju niim biem, manje vrijednim. Prema autorima Malleusa ena je: lakovjerna, brbljiba, nepostojana, slaba duhom, plitkou misli slina detetu, putenija od mukarca, vjera joj je slabija, ona je poremeenih sklonosti i strasti, osvetoljubiva, laljiva, varljiva, naizgled lepa, na dodir smrdi, u druenju je smrtonosna, ak i kad misli sama, misli na zlo. Inkvizitori proglaavaju simbolom zla vjeticu, tj. enu. Delimo istie kako se antifeministiko dejstvo Malleusa pojaava krajem XVI i poetkom XVII vijeka. Ne samo da su teolozi smatrali da je enski rod prirodno mentalno ogranien, i da mu stoga obrazovanje nije ni potrebno, da je ena pohotna, gnevna, jednom rijeju opasna za drutvo, takoe i ljekari iskazuju odbojnost prema enama. Njima se prikljuuju i pravnici koji e zakonski uobliiti potinjenost ene: kruna se nije mogla prenjeti na ene, zabranjen je pristup enama na javnim poloajima, svedoenje jednog muarca vredjelo je koliko svedjoenje dvije ene, a udata ena mora da postupa po ovlaenju svog mua. Meutim iako je mu smatran potpunim gospodorem ene, Demino dodaje da je ivot ene u praksi esto bio blai, npr. supruge trgovaca su uestvovale u poslovima, a ljubimice kraljeva su imale deo vlasti. Burkhart kroz svoj dijelo Kultura renesanse u Italiji,prikazuje ljepu sliku o odnosu prema eni u tom dobu. Nagovjetava afirmaciju individualnosti, a kao najvei vid individualizma javlja se kosmopolitizam. Raste broj obrazovanoh ljudi. ene takoe dobijaju visoko obrazovanje (iako ne u univerzitetskom smislu), javljaju se poeci privatne obrazovanosti. ene se prvi put pominju u knjigama kao znaajne linosti u vidu osnivaica manastira, politikih savetnika, majki uspenih sinova, uenih ena, seoskih djevojki koje umiru za svoju nevinost, pjesnikinja, novelistkinja.. Poloaj ene bio je znatno boji u Italiji nego u ostalim dijelovima Evrope. Istie se rad Vitorina da Feltre koji je poduavao djecu vladalakih kua, i keri, takoe je poduavao i siromane i talentovane. Nastaju djela Dantea, Petrarke, Bokaa koji veliaju ensku ljepotu, veliaju ovjekovu individualnost, mislei i na ensku pod tim. U Italiji ene poinju imati uticaj na drutveni ivot, unose novine u stil odijevanja, dotijeruju svoj izgled svim vrstama toaletnih sredstava. Prema Burkhartu ene su razvijale svoj talenat, obrazovanje, moral i pobonost ravnopravno kao i muskraci. Meutim, danas se smatra da se to odnosilo samo na uski sloj ena iz visokih krugova. Broj kurtizana u Italiji je bio ogroman, i treba naglasiti da su to bile veoma obrazovane ene, dok se nasuprot tome u ostatku Evrope razvijao kult Bogorodice, odnosno devianstva. U srednjem vijeku postepeno nastaje doivljaj porodice, jer dotad je vladao osjeaj pripadnosti rodu. Hrianski humanizam najjasnije se ogledava kroz dijela Tomasa Mora, Erazma

17 Roterdamskog i najvise kod Martina Lutera. Martin Luter je bio Njemac, ovijek iz naroda, koji se zalagao za potovanje hrianskih istina iz Biblije. Traio je obustavljanje raskalanosti, javnih kua, gozbi. Zalagao se za branu zajednicu, kao hriansku obavezu u kojoj e postojati ljubav i potovanje, dok je neenstvo smatrao gnusnim. Izborio se za pravo svetenika da se eni. Smatrao je da asnim sestrama treba omoguiti da napuste manstir ako to ele. Zalagao se za ravnopravnost polova to se tie obrazovanja. Meutim, i on je smatrao da mukarac treba da bude superioran u braku. Oenio se bivom asnom sestrom i iveo sa njom u naputenom manastiru. an Kalvin je zaetnik kalvinizma, jednog od najmonijih protestantskih pokreta. Kalvinistika pedagogija je bila striga, sa ciljem da gradi radinost, tedljivost, pobonost, potovanje Biblije, i iskorijeni pokvarenost, brakolomstvo, blud, rasko, nemoral. Kalvin je bio neumoljiv prema jereticima,za vrijeme epidemije kuge u enevi spalio je na lomai 34 ene pod optubom da su vjetice. Protestanski pokret u Njemakoj je donio razdeljenost (luterizam-kalvinizam), u Francuskoj 30-godinji rat izmeu luterana i katolika, u Holandiji je dolo do podijele na protestanski sjever i katoliki jug. Polovinom XVI vijeka u Italiji i paniji nastaju novi redovi, od kojih su najznaajniji jezuiti, koji su ivjeli strogim ivotom, osnivali sirotita za posrnule ene, kolovali djecu. U francuskoj je osnovan novi enski red-sestre Ursule. Ursulinke su bile posveene dobrotvornom drutvenom radu. Kasnije se red proirio i na Njemaku i Ameriku. U Parizu je osnovan notrdamski red kaluerica, koje su se bavile obrazovanjem ena, slian red osnovan je i u Engleskoj, tzv.red aneoskih gospoica,koji se proirio po Evropi. Ignacio Lojola, panac, osniva jezuitskog reda, zahteva potpuno pokoravanje crkvi. Njegova Druba Isusova imala je zadatak da poduava djecu oba pola, osnivala je sirotita, domove, kole. Lojolu esto izjednaavaju sa vjerskim fanatikom, a njegovo dijelo Duhovne vjebe je bilo prirunik za duhovnu gimnastiku kojom bi se istilo od grijeha. Smatrao je da treba veliati svetenski stale, devianstvo, i uzdranost, a ne enidbu. Renesansa je period o kojem teoretiari istoriari imaju protivrijena miljenja. Iako je crkva imala potcenjivaki stav prema enama, u ovom periodu ene poinju i sticati donekle obrazovanje to im omoguava bolje snalaenje u drutvu, tj.instituciono obrazovanje je i dalje bilo za njih zatvoreno, ali nastaju i prvi koraci borbe za enska prava. 13. Lumen Mundi: Erazmo Roterdamski Ako se zanemare uglavnom preterane glorifikacije Tome Akvinskog, Erazmo je prvi svesni Evropejac i kosmopolit koji ni najmanje nije priznavao nadmoc jednog naroda nad drugim. Takodje, moze se reci da je on prvi temeljni zagovornik mira i humanistickih dela. U vaspitanju je nasao osnovno sredstvo za postizanje napretka covecanstva, tvrdokorno verujuci da se i pojedinac, bez obzira na pol, i ljudsko drustvo mogu u celini prosvetiti putem sveopsteg obrazovanja, pisma, studija i knjige. Nije voleo preterana eksponiranja i svrstavanje u bilo kakve tabore.

18 Desuderius Erasmus Roterodamus rodio se u noci izmedju 27. i 28. oktobra. Majka i otac su mu umrli od kuge kada je imao samo 12 ili 13 godina. Odgajan e zajedno sa svojim bratom Peterom. Kasnije je u spisima pominjao jednu gospodju koja se u nekoliko navrata na najljubazniji nacin brinula o njemu i njegovom hriscanskom vaspitanju, pa se moze pretpostaviti da je to uticalo na njegov pozitivan stav prema zenama. U augustinski manastir Stej, Erazmo odlazi 1487. godine gde ubrzo polaze zavet. Rukopolozen je 1492. godine u Utrehu nakon cega je napustio manastir. 1495. godine stize u Pariz gde pohadja predavanja na Sorboni. Kako nije podnosio surov zivot u koledzu, prepun uzdrzavanja, lisavanja i mucenja tela, nije ostvario svoj pariski cilj da stekne stepen doktora teologije. Kao jednom od prvih bibliografa, rad na knjigama i za knjige bio mu je najprirodnija forma egzistencije. Druzenje sa zenama zamenio je druzenjem sa knjigom. U Erzamovom zivotu nije bilo mesta za zene. Nije bio zenomrzac, naprotiv, moze se smatrati borcem za zenska prava, ukljucujuci i pravo na obrazovanje. Mozda se razlozi za njegovu apstinenciju kriju i u njegovom ne narocito dopadljivom izgledu. Bio je stidljiv i nezadovoljan svojim fizickim izgledom. U svom najuspelijem delu Pohvali ludosti (gluposti) Erazmo sa prefinjenom podrugljivoscu ukazuje na predrasude o braku, zeni i njenom obrazovanju. Sa velikom ironijom, dakle propagirajuci suprotno, pise kako se muskarcima dopadaju zene zbog svoje gluposti. Sam brak posledica je ljudske ludosti. Zena, zahvaljujuci svojoj ludosti, pristaje na bracne duznosti, iako zna kako je porodjaj opasan, a vaspitanje dece tesko. Decu volimo jer je ludost njihova bitna crta. Najlepsa draz detinjstva je manjak pameti. Zena je ludo i glupo stvorenje, ali je saljiva i mla pa ce u domacem zivotu, svojom ludoscu, umanjivati i blaziti duhovne muke svog muza.osnovna prednost zena u odnosu na muskarce je sto su, zahvaljujuci ludosti, srecnije od muskaraca. One su lepe, imaju slatka lica, umilan glas, neznu kozu, a osnovna zelja im je da se dopadnu muskarcima. Erazmovi pogledi na zenu i brak predstavljaju svetle trenutke renesanse. On staje na stranu zena i o njima govori sa neznoscu i prefinjenoscu. Kao veliki mirotvorac u dijalogu Parodija Erazmo zapravo kazekako zene daruju zivot, a muskarci zadaju smrt. Pitanje zenske emancipacije on, pre scega, vidi u cinjenici da postoji brak, hriscanski brak. On propagira cist i cedan brak kao formu svetog zivota. Brak je, prema Erazmu, sveta stvar. Ne treba, istice on, brkati nezenstvo i cednost jer je nezenstvo pravna kategorija, a devicanstvo moralno opredeljenje. Osudjuje lose sklopljene brakove jer oni dovode do razvoda. Analiza dijaloga Zena koja se zali na brak navodi na zakljucak daje brak sveopsta sudbina i zena i muskaraca. Zato supruznici treba da ucine sve da brak uspe. Supruznici se moraju usavrsavati kroz zajednicki zivot i obostranu dobru volju. Supruznicima preporucuje da ne traze samo telesna zadovoljstva, vec i dusevnu srecu. Samo tako brak ce biti cedan gotovo isto koliko i celibat. Deca oba pola treba da se poucavaju kroz igru, uz pomoc slicica koje prijaju njegovom duhu. Grdnju i fizicke kazne treba zameniti blagoscu. Sa vaspitanjem treba poceti od samog rodjenja deteta. Erazmo izrazava duboko poverenje u pamet deteta i u korisnost ponavljanja vezbi. Polazi od toga da se covek ne radja kao covek, vec da on to postaje. U dijalogu Otac zupnik i ucena zena Erazmo se predstavlja kao veliki pobornik obrazovanja zena. Erazmo gotovo uziva kada zene steknu najsire obrazovanje. Junakinja dijaloga Magdalija pametna je, obrazovana i ugledna gradjanka, koja lako intelektualno pobedjuje

19 zupnika Antronija, cija zadovoljstva ne idu dalje od hrane i pica i koji o obrazovanju i ne razmislja. Erazmo je prezirao ne znanje, sujeverje, mracnjastvo i borio se protiv njih. Najomiljenije sredstvo za tu borbu nalazio je u knjigama kao orudju obrazovanja. Posebno je vazno sto je zahtevao da i zene imaju pristup takvom obrazovanju. Zeleo je da se i zene prosvete, te i da se oslobode formalizma i tegova koji su im to onemogucili. Erazmo je pobornik ideje da i zenska deca treba da se skoluju. Medjutim on tu pravi razliku u pogledu cilja skolovanja jednih i drugih. Muskarac treba da se pripremi za neki poziv, a cilj skolovanja zene je da bude sposobna da upravlja kucom i brine o vaspitanju dece. 14. Tomas Mor i njegov porodini univerzitet Mor je bio humanista, protivnik Lutera. Zastupao je jednakost i slobodu. Erazmo i mnogi drugi imali su visoko miljenje o njemu. Bio je student na Oksfordu, poslanik u Parlamentu, govornik u donjem domu, predava prava i upavitelj univerziteta. Njegove glavne karakteristike su bile ozbiljnost, prijatnost i uljudnost. Ceo njegov ivot bio je obeleen enama. Otac mu se enio etiri puta, a on dva puta. Imao je tri erke i dva sina. Imao je veoma pozitivan odnos prema enskom polu. Moe se rai da je bio ispred svog vremena u tome, jer pre njega niko nije tako govorio o enama. Od svog doma u elsiju napravio je porodinim univerzitet, gde je vaspitavao svoje dve ene i tri erke, a posle i drugu decu. ak je angaovao i poznate vaspitae. Po njemu razlika u polovima nema nikakvog znaaja jer svi imaju isti razum i samim tima iste sposobnosti za studije. Smatrao je da naptedak idividue mogue postii pedagogijom. On je uio ene knjievnosti, jeziku, muzici i likovnoj umetnosti. Mor smatra da zdrav duh treba da bude u zdravom telu i da se oni najbolje razvijaju fizikim i duhovnim vaspitanjem. On je bio prvi koji kao vaspitno sredstvo nije koristio kanjavanje, smao blagi prekor. U polnosti nije video nikakav greh ve prorodnu potrebu koja mora d aide uz ljubav i vernost partneru. Ako nema ljubavi seks je na ivotinjskom nivou. Najpoznatije delo mu je Utopija u kome govoti o idealnom drutvu koje je po njemu seoska zadruga sa 40 mukih i enskih lanova, na ijem elu su i domain i domaica. Tu postoji opta radna obaveza, a zemljoradnjom se bave ene. Svi su obavezni da savladaju jedan zanat, s tim to ene ue lake poslove. Slobodno vreme trebada se posveti knjigama i obrazovanju. Radni dan traje 6 asova. U porodici ena slua mua, deca roditelje=mlai starije. Pri vrenju vojnih obaveza ene i deca prate mueve. Devojke se ne udaju pre 18, a mukarci se ne ene pre 22. Predbrami seksualni odnosi nisu dozvoljeni. To je veoma strogo kanjivo, doivotnom zabranom sklapanja braka. Raskid je mogu u sluaju preljube ili potpunog neslaganja naravi. O tome odluuje Senat. Silovanje i pokuaj silovanja se kanjava. Po Moru, srea se sastoji u uivanju koje je razumno i asno. Svetenici brinu za moralno vaspitanje dece. Vie panje obraaju na muku decu jer iskvarenost oveka, po Moru, potie odatle. Po njemu krne, javne kue i mesta za razvrat ne

20 treba da postoje. 15. Vaspita princeza Huan Luis Vives Huan Luis Vives je bio panski humanista, teolog, pravnik,pedagog i olienje oveka koji gaji ljubav prema nauci, vaspitanju i koji je osetljiv na tuu nesreu. Gotovo itav ivot proveo je van domovine, obrazujui se, piui knjige i pokuavajui da reformie shvatanje morala i vaspitanje. Roen je u Valensiji, u harmoninoj ali patrijarhalnoj porodici gde se sluala re oca-glave porodice. Roditelji su dosta polagali u Huanovo vaspitanje i obrazovanje i poverili ih dvojici profesora latinskog. 1509. Vives odlazi u Pariz gde prouava dela antikih pisaca.Vrlo brzo pozvan je da dri predavanja na Sorboni, prestinom francuskom univerzitetu. Doktorirao je 1512. i ubrzo odlazi u Bri da bude vaspita deci ugledne porodice Valadura, da bi se kasnije ak i oenio jednom od njihovih erki, a svojih uenica. 1514. napisao je svoje prvo delo-Trijumf Isusa Hrista, a 5 godina kasnije postaje profesor univerziteta u Luvenu. Vives postaje vrlo traen kao vaspita dece iz uglednih politikih i vladarskih krugova. Njegovim radom i erudicijom bila je oduevljena i sama engleska kraljica Katarina Aragonska koja ga je materijalno pomagala i redovno poseivala njegova predavanja. Ipak najpoznatiji ostaje kao vaspita njene erke, princeze Marije Tjudor i tokom tog perioda izdaje prirunik pod nazivom ,,Vetina pouavanja dece. Nakratko naputa Englesku i 1524. eni se Margaritom Valdaurom, inae svojom nekadanjom uenicom. Kraljevski odnosi su se zaotravali jer je kralj Henrik VIII nameravao da napusti svoju enu, kraljicu Katarinu, i oeni se Anom Bolen. Poto je stao na kraljiinu stranu, Vives biva zatvoren i proteran iz Engleske. Kada govorimo o naunom radu Huana Luisa Vivesa, moemo rei da je on bio protivnik (aristotelovske)sholastike. Verovao je u prirodu i njeno izuavanje, ali je naglaavao i znaaj religije. Njegovo delo Uvod u mudrost predstavlja vodi ka hrianskom savrenstvu olienom kroz dunosti prema Bogu, sebi i blinjima. Takoe istie znaaj istorije u edukaciji-ukazuje da prouavanjem istorije ljudskog drutva moemo uoiti ta treba da sledimo, a ega da se klonimo, tj. ta dovodi do pozitivnih a ta do negativnih posledica. Vives istie da je glavna greka obrazovnog sistemato decu tera izuavanju ratova i vojskovoa a zapostavlja doprinose svetaca i asnih malih ljudi. Smatra da znanje poinje ulnom percepcijom i da je nauka zasnovana na iskustvu. Takoe Vives istie i znaaj praktinog i smatra da uitelji treba decu da pouavaju kroz primere. Vaspitanje treba da pone jo od najranijih dana, pri emu je tad najvanija uloga majke, koja decu titi od negativnih uticaja, ali vanu ulogu ima i otac koji treba da se doivljava kao autoritet. Vaspitanje koje daju roditelji je, smatra Vives, odluujua osnova za razvoj sposobnosti deteta. Vives se primarno bavio vaspitanjem enske dece. Njegov odnos prema eni bio je tradicionalan-smatrao je da je njoj mesto u kui i da njeno vaspitanje treba da ide u tom smeru. ena pre svega treba da bude majka i domaica, i podreena svome muu, ali ta podreenost nikako ne sme biti ropska. Odnos u porodici mora biti harmonian, a tome u znatnoj meri doprinosi kolovanje dece. Vives smatra da

21 neobrazovana ena ne moe da razvije ljubav prema Bogu i blinjima, jer se ona mora voditi razumom kako ne bi nainila greh. Obrazovanje i vaspitanje treba da bude praktino i da priprema za ivot. Sva pravila enskog obrazovanja Vives je opisao u knjizi ,,O vaspitanju hrianske ene. Istie da ena veinu oblika ponaanja i veinu osobina preuzima od svoje majke, te je stoga majka vana figura u obrazovanju deteta. Vives je bio protivnik koedukacije, tj. zajednikog obrazovanja devojica i deaka, jer je smatrao da bi to moglo dovesti do preuranjenih seksualnih kontakata. Pored toga to je bio antishoslastiar, Vives je bio i otri protivnik srednjovekovnih romana i pria. Smatrao je da one daju lane ideale ljubavi i rata i da su prvobitno namenjene dokonim mukarcima i enama i da ni u koju ruku ne bi smeli da budu tivo koje bi itale princeze. U tim delima esto se prenaglaava herojstvoi surovost glavnih junaka, te to moe naviknuti princezu da uiva u svirepostima ime se gubi njena nevinost i estitost. Huan Luis Vives umro je 1540. godine u Briu od bolesti kostiju. 16. Jednaka sloboda za mukarce i ene u svetu Fransoa Rablea Fransoa Rable je bio jedan od najznaajnijih pedagokih mislilaca, erudita i zaetnik novog sistema vaspitanja. Njegov rad bio je umnogome podstaknut radom Erazma Roterdamskog, a naroito njegovim delima Colloquia i Pohvale ludosti. Poznat je kao tvorac vaspitnog sistema koji je proklamovao ravnopravnost mukaraca i ena, stavljao akcenat na stvaranje harmonije izmedju duhovnog i telesnog, teio izuavanju nauka, i sistema koji je smatrao da je sloboda izbora klju uspenog obrazovanja i vaspitanja. Inae, Rable je rodjen u Francuskoj, u gradu inonu, u imunoj porodici. Otac mu je bio ugledni graanin i zemljoposednik . Rable ga je veoma potovao, a kako se smatra da je rano izgubio majku (jer je u svojim delima ne pominje), otac je bio kljuna figura u njegovom vaspitanju. Rable je bio kaluer franjevakog a potom i benediktanskog reda, meutim, teko je podnosio stegu manastirskogivota pa je ubrzo istupio iz njega. Studirao je medicinu i radio kao lekar u Lionu a potom i kao lini lekar kardinala ana de Belea. Osim to se bavio medicinom, poznavao je i strane jezike (u prvom redu grki i latinski), zatim dela antikih pisaca a voleo je i prirodne nauke.Postao je pobornik novog duhovnog osloboenja i progresa koje se otro suprotstavljalo srednjovekovnim tradicijama sholastikog obrazovanja. Bio je poliglota-pored latinskog, grkog i francuskog govorio je i panski, italijanski, hebrejski, arapski, nemaki. Iako sebenije deklarisao kao knjievnika, poznat ostaje po svom delu Gargantua i Pantagruel. Ovo delo napisano je u 5 knjiga i na satirian nain izraava Rableovo shvatanje o etici i vaspitanju i suprotstavlja dve pedagogije-prvu, srednjovekovnu, sholastiku i druguhumanistiku, renesansnu koja veruje u ljudsku prirodu i kult ivota, ovekoveenog u pravilu Telemske opatije-,,ini to ti se ushte. Radnja dela smetena je u zemlju divova, a Gargantua i Pantagruel su otac i sin. Gargantuina ena i Pantagruelova majka brzo umire, pa moemo uoiti analogiju sa Rableovim detinjstvom (naime i njemu je kao malom umrla majka).

22 Rable kritikuje svetenstvo i ismeva ga, navodei da oni ive da bi jeli i pili. Ismeva i post, verske namete, biblijske mitove, pravne funkcionere, advokate, plemie, kraljeve. Osnovno stanovite Fransoe Rablea je da je ljudska priroda dobra, da je vaspitanje(kao i uloga vaspitaa) veoma bitno, ali da ono nikako ne sme da gui i ometa slobodan razvoj. Zagovornik je praktinog obrazovanja, ali smatra da znanje samo po sebi nije dovoljno za stvaranje moralnog ispitanika ve insistira i na fizikim aktivnostima (jahanje, plivanje, ples itd.) i higijeni. Vaspita mora da bude takav da poznaje prirodu ispitanika, zakone pirodnog razvoja kao i da poseduje irok spektar naunih znanja. Rableov vaspitni sistem temelji se na sledeem: 1) oiglednost nastave 2) razvijanje samostalnosti u miljenju 3) vaspitanje za praktinu sposobnost i obrazovanje za ivot 4) skladan razvoj tela i duha (svestranost vaspitanja) 5) bolji metodi i blae postupanje sa vaspitanicima. U prvom planu su jezici, a potom istorija, aritmetika, astronomija, pravo, biologija, antropologija, muzika. Iako akcenat stavlja na jezicima i nauci, ne zapostavlja se ni religijsko vaspitanje. Kao vano vaspitno sredstvo on navodi putovanja, na kojima se dosta toga moe nauiti. Kada govorimo o Rableovom odnosu prema enama, moe se rei da one u njegovom ivotu nisu bile naroito prisutne. Ipak 3. knjigu svoje pentologije posvetio je jednoj eni, Margariti Navarskoj. Ta knjiga odnosi se na estok spor umnih glava Francuske iz sredine 16. veka, a predmet spora se ticao prirode ena i braka. Kada se govori o odnosu prema prirodi ena, imamo dva pravca miljenja. Pesnici platoniari su uzdizali i veliali ene, dok su pripadnici tzv galske tradicije imali negativan odnos prema enama, videi u njima telesni grob za mukarca i raajuu utrobu svega na svetu (izmeu ostalog i greha). Rable je pripadao galskoj tradiciji, ali ipak njegov odnos prema enama bio je ambivalentan, kao i prema veini ovozemaljskih stvari, tako da ga ne moemo smatrati enomrscem. Prema Delimou, jednom od tumaa Rableovog rada, Rable nije smatrao da je enina jedina uloga da raa decu. Ona je, prema njegovim reima, vie nepostojana nego porona, te joj treba zatita i dobro vaspitanje roditelja, a zadatak mueva je da brinu o estitosti svojih ena, ne dozvoljavajui im da upadnu u greh, tj streme ka zabranjenom vou. U poslednjoj knjizi Rable sve vie ukljuuje enu u tematiku i govori o manastiru Telemske opatije gde svi ive harmonino, a mukarci i ene su ravnopravni. Za razliku od srednjovekovnih razmatranja nije protivnik seksualnih odnosa i smatra da je to prirodna potreba kako ene tako i mukarca, bez koje ne bi ni bilo ouvanja ivota. Ono to je podjednako potrebno i mukarcima i enama jeste sloboda. Do slobode moe dovesti samo novo vaspitanje koje proklamuje harmoniju izmeu duha i tela. Sloboda je, prema Rableu, uslov uspenog obrazovanja, a ravnopravnost mukaraca i ena doprinosi njihovoj slozi. Naime, telemski sistem vaspitanja ima za cilj da dve svestrano obrazovane osobe, mukarac i ena, po sticanju punoletstva napuste manastir i provedu ostatak ivota ivei zajedno u slozi. 18. XVII vek-predvorje novog doba

23 Komenski ovaj vek definie kao zlatni vek nauke. U drugom delu ovog veka reformacije su poele da gube dah. Strahovi od stranog suda i Turaka, sudjenja veticama, verskih ratova... poeli su da slabe. Razvijaju se dva filozofska pravca: empirizam zasnovan na iskustvu i racionalizam zasnovan na misaonim procesima. Oba pravca su bila protiv sholastike ideologje, i ruile su religijske poglede na svet. Smatrali su da proces saznavanja mora tei uz vlastiti misaoni napor. Na oveka su gledali kao na deo prirode, i smatrali su da je on zbog toga dobar. Nema vie uenja o grenoj prirodi oveka. Poeli su da cene neiskvarenu prirodu deteta. to se tie vaspitanja, ono je moralo da tee u skladu sa prirodom, odnosno u skaldu sa mogunostima. Ratke je bio jedan od prvih koji je traio od kole da radi u skladu sa prirodom, da se predavanja odvijaju na maternjem jeziku, da se prisila i prut izbace iz nastave. Takodje je veoma vano da se nita ne ui na pamet, nego putem razuma. Ratke je istu panju posveivao i mukarcima i enama. Poela je borba za to da se kolovanje odvija u institucijama, a ne u okviru porodica, i samo u dodiru sa odraslima. Tako su se razvile kole i koledi i u njima i razredi. One su primale mnogo polaznika i puno lajika, pre svega dece plemia, ali kasnije i dece obinih gradjana. U kolu se odlazilo ko je kad mogao. Najvei doprinos ovog veka je to da je dete potalo istinski centar porodice. Medjutim to se tie obrazovanja deaci su ve u drugoj polovini 16.veka poeli da pohadjaju kolede, dok se obrazovanje enske dece irilo veoma sporo. Devojkama je zbog toga bio uskraen doivljaj detinjstva. One su uz vaspitanje majke, ve sa deset godina postale male ene. Ostajale su skoro nepismene. Uile su bavljenje domainskim poslovima. Institucionalizovano kolovanje ena je kasnilo skoro dva veka u odnosu na kolovanje deaka. U 18.veku se razvijakoled za gradjanstvo i osnovno obrazovanje za narod. Medjutim bie sve vie borbi za enska prva i za pravo siromanih da se koluju. U 16.veku se javljaju profesori koji e braniti da se deca upoznavaju sa sumnjivim tekstovima u vezi sa sexom. Javljaju se knjige koje su namenjene iskljuivo deci i tako je poelo da se potuje nevinost dece. Grenaj je napisao asni deak i asna devojica. Bilo je mnogo vie literatura za roditelje i vaspitae. Vaspitai i roditelji su se trudili da sauvaju decu od iskvarenosti svakodnevnog drutvenog ivota. Poele su se ceniti osobine kao to je uljudnost, a grubost i bahatost su se odbacivali kao osobine ne vaspitanog deteta. Erazmo je napisao prirunik lepog ponaanja koji je poeo da se tampa na vie jezika i koji nije bio namenjen samo deacima nego i devojicama i roditeljima.

19. JAN AMOS KOMENSKI ILI KOMENSKIJANSKI OBRT U VASPITANJU ENA Jan Amos Komenski, jedan od najveih pedagokih reformatora, tvorac zaokruenog razredno-predmetno-asovnog sistema i utemeljivac moderne didaktike, iako duboko religiozan, ostavio je delo po mnogo emu osloboeno crkvenih ogranienja i netrpeljivosti.

24 Komenski u svojim delima izlae da je ovek od Boga stvoren kao dobar, ali ga remeti iskvareno drutvo. On je predestiniran da putem vaspitanja postane prilagoen svojoj prirodi, da razume stvari, da se dobro vlada i da voli boga koji mu je sve to omoguio. Kao slika boja, ovek je u stanju da stie znanja o svim stvarima koje ga okruuju, jer njime caruje razum. Mo vaspitanja je bezgranina poto je ovek stvoren kao prazna tabla po kojoj vaspitanje ispisuje svoje blagorodne uticaje. Nesumnjivo je da oduevljenje prirodom kod Komenskog potie od renesansnog tumaenja prirodnih pojava na nauan nain. Prirodni poredak postoji i u odnosu prirode i oveka i u oveku samom. Prouavanje prirode e zbog toga pomoi oveku i njegovom vaspitanju. Vaspitavati, po Komenskom, znai sauvati dete od pokvarenosti sveta, razviti njegove moralne vrline ije su klice ve date od prirode i nauiti njegov um na pravo poznavanje boga, sebe samog i sveta koji ga okruuje kako bi se na najbolji nain pripremilo za veni ivot. Komenski, ovek koji je itav ivot proveo kraj ena - sestara, supruga, erki - i dobro se upoznao sa njihovim vrlinama i manama, svoje poglede na vaspitanje izlagao je uvek imajui u vidu vaspitanike oba pola. Smatra da je osobama oba pola na zemlji neophodno vaspitanje i obrazovanje. U Velikoj didaktici i, jo radikalnije, u Pampediji Komenski je napisao rei koje e, poput Kopernikovih u astronomiji, izvriti u pedagogiji, posebno u oblasti vaspitanja ena, komenskijanski obrt. Niko pre njega sa toliko ozbiljnou, reklo bi se gotovo fanatinou, nije istakao sledee: Ne moe se dati nikakav dovoljan razlog da enski pol (ovo naroito pominjem) valja sasvim iskljuiti iz izuavanja nauka (predavala se ona na latinskom ili na maternjem jeziku). Jer su i one u podjednakoj meri slika Boja, u podjednakoj su meri deonici Boje milosti i budueg ivota, obdarene su ivim duhom kadrim da prima mudrost (esto i vie negoli na pol), i njima je otvoren put k visokim stvarima, te ih je sam Bog esto uzimao da vladaju nad narodima, da daju vrlo korisne savete kraljevima i kneevima, da se bave uenjem i drugim stvarima korisnim za ljudski rod, po proroanske usluge i da preko njih prekoreva svetenike i biskupe. Zato da ih pustimo da ue itati i pisati, pa da ih posle gonimo od knjige? Da se ne bojimo povrnosti? Ali to vie zabavimo njihovo miljenje, povrnost e nai manje mesta, a ona obino i nastaje od duevne praznine. Objanjava kako on ne zahteva obrazovanje ena radi zadovoljavanja njihove radoznalosti, nego da se spreme za poten i srean ivot.35 Takav ivot od ene u prvom redu zahteva da znaju i mogu znati da vode marljivo brigu o domainstvu, o zdravlju svojem, svoga mua, svoje dece i kune eljadi