PROIRENJE ZAJEDNICE I PRODUBLJIVANJE INTEGRACIJE

1969 - 1984

SAMIT U HAGU
Vili Brant (socijalista, umereni nadnacionalista)
Ostpolitik kao spoljnopolitiki prioritet or Pompidu (konzervativac, protivnik nadnacionalizma), zabrinut zbog rastue ekonomske i politike moi Nemake Paraliza EEZ Kriza Bretonvudskog sistema, SAD - rastui trgovinski deficit i inflatorni pritisak, pojaan ratom u Vijetnamu

SAMIT U HAGU
Samit estorice nakon De Gola, decembar 1969. Zabrinut zbog uticaja kretanja kursa valuta na
ZPP, Pompidu zagovarao tenju saradnju u monetarnoj politici, i sa tim povezao ZPP i proirenje Dovravanje, produbljivanje, proirenje
Proirenje ZPP EMU

SAMIT U HAGU - DOVRAVANJE

Dovravanje reavanje preostalog otvorenog
pitanja: prelazak na sistem finansiranja iz sopstvenih izvora
Carine na uvoz industrijskih proizvoda Dabine na uvoz poljoprivrednih proizvoda Nacionalni doprinosi u vidu procenta od PDV-a (1988. e biti dodat i procenat BDP, od 1995. postepeno zamenjen Bruto nacionalnim dohotkom)

UGOVORI O BUDETSKIM REFORMAMA

Pitanje uloge Parlamenta se pretvorilo u meuvladinu
konfereniju koja je rezultirala Ugovorom iz Luksemburga 1970. kojim su promenjene budetske odredbe Rimskog ugovora:

Briselskim ugovorom 1975. ustanovljen Revizorski sud

(Court of Auditors)

Parlamentu data ovlaenja da predlae amandmane na one delove budeta koji su spadali u neobavezne rashode (istraivanje i razvoj, strukturni fondovi, vei deo sredstava za administraciju EEZ, itd.) ZPP spadala u obavezne rashode, tako da je najvei deo budeta EEZ ostao izvan kontrole EP.

SAMIT U HAGU - PRODUBLJIVANJE

Odluka o produbljivanju integracije se odnosila pre svega na EMU i

evropsku politiku saradnju Francuzi su videli EMU pre svega kao instrument za obuzdavanje monetarne nezavisnosti Nemake, ali i kao podrku svojoj ugroenoj valuti Kada je francuski franak devalvirao za 12,5% 1969. godine, nastala je kriza ZPP-a jer je dolo do poremeaja cena - Francuska nije dozvolila da za toliko porastu cene poljoprivrednih proizvoda, ve je uveden sistem uvoznih subvencija i izvoznih taksi Nemaka 1969. revalvirala marku za 8,5%, kako to ne bi smanjilo prihode njenih poljoprovrednika, i ona se priklonila da cene poljoprivrednih proizvoda obraunava po kursu pre revalvacije Tako je nastao poseban devizni kurs za poljoprivredne proizvode, tzv. zeleni devizni kurs koji se sve vie razlikovao od zvaninih kurseva valuta zemalja lanica

SAMIT U HAGU - PRODUBLJIVANJE

Nemaki interes vie strateki nego ekonomski
EMU kao sredstvo da umiri zabrinutost Francuske zbog Ostpolitik, potvrda trajnog opredeljenja Nemake za Zapad Na Samitu u Hagu naloeno Savetu da zajedno sa Komisijom tokom 1970. napravi plan za fazno osnivanje EMU Izrada plana poverena Pjeru Verneru, premijeru i ministru finansija Luksemburga

PRODUBLJIVANJE
Podela u komitetu na ekonomiste i monetariste Ekonomisti (nemake i holandske preferencije): visok nivo

konvergencije ekonomskih politika mora prethoditi ekonomskoj uniji Monetaristi (francuske i belgijske preferencije): monetarna unija e svojim nastankom doneti ekonomsku konvergenciju Vernerov izvetaj iz 1970: Paralelno ekonomska konvergencija i koordinacija monetarnih politika U finalnoj fazi zemlje lanice e promeniti Rimski ugovor, formirati nova tela na evropskom nivou i dati dodatna ovlaenja Parlamentu kako bi bio kompenziran gubitak nacionalnih ovlaenja u ekonomskim i monetarnim pitanjima

Ideja izmene Ugovora razbesnela Pompidua

PRODUBLJIVANJE
Savet je 1971. usvojio program za
ostvarivanje EMU u fazama do 1980. godine Program nee uspeti pre svega zbog meunarodne monetarne krize koja je nastala nakon kraja konvertibilnosti dolara u zlatu 1971. godine

SAMIT U HAGU - PRODUBLJIVANJE

Evropska politika saradnja uvrtena u odluku
Samita u Hagu kao ustupak Francuskoj jer je Pompiduu bila potrebna podrka Degolista za postizanje veine u francuskom Parlamentu Pompidu pristao na lanstvo VB, kao i na davanje budetskih ovlaenja Parlamentu, emu se De Gol suprotstavljao, i bio mu je potreban ustupak koji bi mu olakao da u zemlji dobije podrku za ovaj paket odluka Ustupak: politika saradnja zemalja lanica koja je bila jedan od De Golovih projekata

SAMIT U HAGU - PRODUBLJIVANJE

Evropska politika saradnja je trebala da
unapredi razmenu informacija i pomogne zemljama lanicama da formuliu zajednike stavove u spoljnoj politici Nakon Samita u Hagu uspeno sprovedena uspostavljanjem redovnih sastanaka ministara spoljnih poslova zemalja lanica najmanje dva puta godinje

ULANJENJE VELIKE BRITANIJE

Nakon De Golove ostavke, laburistika vlada

1969. podnela novu kandidaturu za lanstvo U junu 1970., samo dve nedelje pre otvaranja pregovora, konzervativci dobili izbore Istog dana kada su zapoeli pristupni pregovori, EEZ usvojila zajedniku politiku ribarstva koja je dala dravama lanicama neogranien pristup vodama drugih lanica Pod pritiskom zemalja koje su podnele molbu za lanstvo, estorica popustila i pristala da modifikuju politiku ribarstva

ULANJENJE VELIKE BRITANIJE

ZPP pregovori oko robe koja je imala privilegovan
pristup u Britaniji:
eer iz Komonvelta: eerni lobi bogatih britanskih uvoznika, Francuska branila interese sopstvenih proizvoaa kao i proizvoaa obuhvaenih Konvencijom iz Jaundea dogovoreno da svi zadre steeno stanje puter sa Novog Zelanda pokrivao 40% britanskih potreba, trite koje su francuski i holandski proizvoa hteli da osvoje; pitanje toliko politiki osetljivo da je moglo da ugrozi lanstvo, Francuska to iskoristila da povee pitanja i primora Britaniju da pristane na mnogo vei doprinos budetu: do 1977. on bi iznosio 18,92%

ULANJENJE VELIKE BRITANIJE

Pregovori formalno zavreni u januaru 1972. Dugotrajna podela po pitanju integracija:
Britansko javno mnjenje sve vie protiv pristupanja, vlada umanjivala politike trokove i preterivala sa ekonomskim prednostima lanstva; Vilson kritikovao uslove pristupanja Neposredno pred zavrtek pregovora, znaajan deo konzervativaca i gotovo polovina laburista glasali protiv u Donjem domu Parlamenta

IRSKA, DANSKA I NORVEKA

U isto vreme, ali u odvojenim

pregovorima, pregovarale i Danska, Irska i Norveka, svaka sa snanim evroskeptinim elementima

IRSKA
Strah od uticaja integracije na neutralnost
Irska 1949. odbila poziv SAD da se prikljui NATO-u zbog britanske okupacije Severne Irske Sve tenja unija kao cilj Rimskog sporazuma ostavljao mogunost za zajedniku odbrambenu politiku Ekonomski razlozi ako se Britanija ulani Politiki, prednost lanstva u iroj zajednici umesto da bude u britanskoj senci lanstvo kao mogunost da se modernizuje drutvo i transformie ekonomija Mogunost slivanja briselskog novca u depove poljoprivrednika

Prednosti

NORVEKA
Drala do svoje nezavisnosti, nije elela
novu uniju Poljoprivredni proizvoai bili zabrinuti da bi nivo subvencija mogao opasti ako uu u EEZ Ribari odbacivali Zajedniku politiku ribarstva

DANSKA
Prednosti
Zadravanje pristupa britanskom tritu Dobijanje pristupa nemakom tritu

Nedostaci
Nordijska solidarnost okrenula mnoge protiv EEZ Seanje na rat - brojni protivnici blieg povezivanja sa Nemakom

REFERENDUMI O PROIRENJU
Svi odrani 1972. Francuska
Mogla da ratifikuje sporazume samo glasanjem u Parlamentu Pompudu hteo da ojaa svoj poloaj u EEZ i da oslabi opoziciju (komunisti protiv EEZ, a socijalisti podravaju britansko pristupanje) Manja podrka nego to je oekivao: izlaznost samo 60%, a od njih je 61% glasao za

Irska 83% za (izlaznost 77%) Norveka protiv 54% (izlaznost 78%) Danska za 63% (izlaznost 90%) VB, Danska i Irska postale lanice 1. januara 1973.

Proces integracije tokom 70-ih

Manje zemlje lanice protiv meuvladinog
pristupa koji je i dalje bio jak: porast broja samita, dominacija velikih drava, Evropska politika saradnja Holandija se zalagala za veu upotrebu veinskog odluivanja i reformu Rimskog ugovora kao protivtee rastuem meuvladinom pristupu u EEZ Francuzi protiv, Nemaka sledila Francusku, britansko lanstvo zapeatilo mogunost reforme u pravcu nadnacionalnosti

Proces integracije tokom 70-ih

Nemaka sve nezadovoljnija rastom trokova

ZPP-a Komisija bez podrke Pariza i Bona, bez uticaja, zemlje lanice odlune da zadre kontrolu nad dva najvea projekta poetkom 70-ih: EMU i proirenjem Proirenje pojaalo uticaj zemlje predsedavajueg, kao i stalnih predstavnika pri EEZ

HARMONIZACIJA
Rimski ugovor predvideo usklaivanje propisa zemalja lanica kako

bi unapredile zajedniko trite Komisija kao predlaga ambiciozno poela, snana harmonizacija u carinskom zakonodavstvu 1968. i 1969. Nivo harmonizacije potom usporen: tokom 1973. Savet usvojio samo 11 direktiva, 1974. samo 13, a 1975. samo 12 Nacionalne vlade pod uticajem poslovnih interesa kojima nije odgovaralo otvaranje trita Proirenje pogoralo situaciju zbog evroskepticizma u VB i Danskoj Komisija optuivana za insistiranje na jednoobraznosti

EMU
1973. visoka inflacija, poveana

nezaposlenost, irenje trgovinskog deficita i ok cena nafte skinuli EMU sa dnevnog reda

REGIONALNA POLITIKA
Preambula Rimskog ugovora: smanjenje razlika

izmeu regiona i zaostajanja manje razvijenih regiona estorica bila relativno homogena u pogledu regionalnog razvoja, osim razlike izmeu severa i juga u Italiji Italija bez politikog uticaja, Komisija joj jedini saveznik ali oslabljena nakon krize prazne stolice nisu uspeli da ubede ostale da ustanove regionalnu politiku

REGIONALNA POLITIKA
Situacija izmenjena oekivanim
pristupanjem VB i Irske velike razlike izmeu britanskih regiona, i izmeu itave Irske i drugih drava lanica I pre zvaninog proirenja VB, Italija i Irska obrazovale nezvanini blok koji je zagovarao osnivanje Evropskog fonda za regionalni razvoj

REGIONALNA POLITIKA
VB imala i dodatni motiv koji je otvoreno
koristila kako je imala manji poljoprivredni sektor i uvozila mnogo vie poljoprivrednih proizvoda nego druge zemlje lanice, ona bi mnogo vie davala u budet EEZ, a dobijala manje kroz subvencije za poljoprivredu Laburistika opozicija to uspeno koristila Konzervativnoj vladi oajniki trebalo osnivanje Fonda

REGIONALNA POLITIKA
Bogate zemlje lanice nisu elele da
plaaju dodatni finansijski instrument Vili Brant, iako je Nemaka glavni finansijer Evrope, imao razumevanje za neprilike Edvarda Hita Na Samitu u Parizu 1972. dogovoreno da se formira Evropski fond za regionalni razvoj

REGIONALNA POLITIKA
Iako je Komisija pripremila predlog, rat na

Bliskom istoku i naftna kriza spreili bilo kakav dogovor o Fondu 1973. Predlog usvojen tek nakon promena okolnosti:

Komisija izmenila predlog: smanjenje obima sredstava za Fond, i promena naina raspodele svaka zemlja e dobiti neto Novi predsednik Francuske, Valeri iskar dEsten, je eleo da uspe predstojei Samit u Parizu, a Italija i Irska pretile da mu nee prisustvovati Oivljavajui francusko-nemaku osovinu, mit bio spreman da plati i pomogne uspeh Samita

REGIONALNA POLITIKA
Na Samitu u Parizu 1974. dogovoreno

osnivanje Fonda, iz ijih sredstava e najvie dobiti Italija (40%), VB (28%) i Francuska (15%)

SOCIJALNA POLITIKA
Jedan od zakljuaka Samita u Parizu 1972. se
odnosio na jednak znaaj aktivnosti u socijalnoj oblasti kao i postizanju EMU Komisija, kojoj je odgovarao aktivizam, napravila program koji je usvojen 1974. i koji je obuhvatao i mere kojima se unapreuju zaposlenost, bolji radni uslovi i uslovi ivota, uee radnika u donoenju odluka, jednak tretman za mukarce i ene na radnom mestu

SOCIJALNA POLITIKA
Naftna kriza i recesija bacili program u zasenak Poetkom i sredinom 70-ih godina Savet usvojio
tek neto od socijalnog zakonodavstva, ukljuujui i direktivu o informisanju radnika i pravu na konsultovanje, kao i jednakim platama i jednakom tretmanu za mukarce i ene Velikim brojem kljunih presuda ESP dodatno ojaana ravnopravnost za ene i mukarce na radnom mestu

ENERGETSKA POLITIKA
Rimski ugovor nije predviao zajedniku

energetsku politiku Komisija 1968. podnela prvu inicijativu, bez uspeha Sa pogoranjem energetske situacije, Hit (3 budue lanice prisustvovale Samitu) izvrio pritisak da se u zakljucima Samita u Parizu iz 1972. nae i poziv organima Zajednice da formuliu to je pre mogue energetsku politiku koja bi garantovala trajne izvore po zadovoljavajuim ekonomskim uslovima

ENERGETSKA POLITIKA
Ve sledee godine, kada je izbila naftna kriza,
Britanija se povukla iz zajednike energetske politike, birajui da napravi povoljne dogovore sa zemljama proizvoaima nafte i razvije korienje sopstvenih rezervi nafte iz Severnog mora Naftna kriza razdvojila i Francusku i Nemaku, jer je Francuska, kao i Britanija, izabrala da deluje sama, dok je Nemaka zagovarala zajedniki pristup

LOME KONVENCIJA
1975. bila uglavnom bez napretka u
integraciji, osim potpisivanja Lome konvencije izmeu EEZ i 46 zemalja u razvoju Lome nasledio Konvenciju iz Jaundea koja je prestala da vai u januaru 1975. Lome je ukljuila i britanske bive kolonije iz Afrike, Kariba i Pacifika

PONOVNO PREGOVARANJE BRITANSKOG LANSTVA

Pod pritiskom snane frakcije evroskeptika u
vladajuoj Laburistikoj stranci, a nakon tesne pobede na izborima, Vilson pozvao na ponovno pregovaranje o uslovima ulaska Britanije u EEZ Tokom izborne kampanje laburisti obeali odravanje referenduma da li da VB ostane lanica EEZ Prvi referendum u VB

PONOVNO PREGOVARANJE BRITANSKOG LANSTVA

Britanija na sastanku Saveta u aprilu 1974.

pokrenula ponovne pregovore o finansijskim uslovima ulaska VB traila da manje doprinosi budetu, a da iz njega dobija vie, uglavnom kroz Fond za regionalni razvoj Ostali priznali pravinost britanskih zahteva, ali se protivili nainu na koji je pitanje pokrenuto (kao diktat)

PONOVNO PREGOVARANJE BRITANSKOG LANSTVA

Kao i kod lanstva, Francuska pozicija
kljuna Zbog znaaja pitanja, reenje moglo biti postignuto samo na Samitu DEsten nije pokazivao nameru da popusti mit imao vie razumevanja ze tekoe Vilsona kod kue, preuzeo ulogu posrednika

PONOVNO PREGOVARANJE BRITANSKOG LANSTVA

U martu 1975., na prvom sastanku
novoustanovljenog Evropskog saveta, postignut dogovor o mehanizmu korekcije koji bi trebalo da obezbedi rabat dovoljan da Vilson pobedi na referendumu u junu 1975. Na referendumu 67% u korist ostajanja u EEZ (izlaznost 64%) Britansko lanstvo ipak trajno unelo problem velike drave sa snanom strujom evropskepticizma