Tehnika kola Smederevo

Bezbednost saobraaja
Seminarski rad

Tema: Pasivna bezbednost saobraaja, faktor: Voza, putnici

Profesor: Dejan Vemi Uenici: Aleksa Aleksi Milovan Baljoevi Jelena Blagojevi Miljana Brankovi

Bezbednost saobraaja | Pasivna bezbednost vozaa

Smederevo 2012.

Pasivna bezbednost vozaa

Pod pasivnom bezbednou saobraaja podrazumevaju se ureaji, osobine i oprema osnovnih faktora koja ublaava posledice pri nastanku saobraajne nezgode. Pasivna bezbednost vozaa podrazumeva njegovu sposobnost da: - u trenutku koji prethodi saobraajnoj nezgodi zauzme takav poloaj koji e obezbediti najblae posledice po njega i putnike; - u trenutku saobraajne nezgode ne gubi prisebnost.

Bezbednost saobraaja | Pasivna bezbednost vozaa

Poloaj vozaa pred nezgodu

Sposobnost vozaa da u trenutku neposredno pre saobraajne nezgode zauzme takav poloaj koji e obezbediti najblae posledice od iste podrazumeva to da voza u to je boljoj mogunosti proba da izbegne saobraajnu nezgodu, ili ako je ve neminovno, da proe to bezbednije, kako on, tako i ostala lica koja se nau u automobilu. Uglavnom se misli na to da voza, ukoliko je pribran, da e pokuati da saobraajnu nezgodu izbegne, ili da proe sa to manjom tetom.

On nije zauzeo odgovarajui poloaj

Bezbednost saobraaja | Pasivna bezbednost vozaa 3

Prisebnost i radnje posle saobraajne nezgode

Sposobnost vozaa da u trenutku saobraajne nezgode ne gubi prisebnost podrazumeva obaveze vozaa da u toku i nakon nastajanja saobraajne nezgode ne pone paniiti nego da preduzme odgovarajue mere. Ne sme se udaljavati i duan je da saeka organe za uviaj. Naravno, treba da pozove policiju (192) a oni e automatski pozvati i hitnu pomo (194) a po potrebi i nadlenu vatrogasnu slubu (193). Moe se udaljiti od mesta saobraajne nezgode samo radi pomoi povreenim licima ili kao to je navedeno, radi obavetavanja nadlenih organa. On je duan da preduzme sve potrebne mere da oteeno vozilo i predmete skloni sa kolovoza, radi bezbednosti drugih (ako nema povreenih i poginulih lica), a ako ima povreenih i poginulih, duan je da sauva tragove saobraajne nezgode (tragove koenja, poloaj vozila, predmete i delove vozila koji su razbacani po putu). Voza koji je vozilom uestvovao u saobraajnoj nezgodi u kojoj ima poginulih ili povreenih lica, kao i drugo lice koje je neposredno uestvovalo u takvoj nezgodi imaju pravo da trae line podatke i adresu od lica koja su bila prisutna kada se nezgoda dogodila. Ako voza u saobraajnoj nezgodi u kojoj je nastala samo manja materijalna teta na drugom vozilu, zbog odsutnosti vozaa drugog vozila, nije u mogunosti da da line podatke i podatke o osiguranju vozila, duan je da o toj nezgodi obavesti nadleni organ unutranjih poslova i da tom organu da svoje podatke i podatke o oteenom vozilu. Posle saobraajne nezgode u kojoj je prouzrokovana samo manja materijalna teta, vozai su duni da odmah uklone vozilo sa kolovoza da razmene line podatke i popune i podpiu Evropski izvetaj o saobraajnoj nezgodi. Ako je vozilo zbog saobraajne nezgode ili neispravnosti onesposobljeno za dalje kretanje na putu, voza ili vlasnik, odnosno korisnik vozila duan je da vozilo, teret, stvar ili drugi materijal rasut po putu odmah uklloni sa kolovoza.
Bezbednost saobraaja | Pasivna bezbednost vozaa 4

Izgled standardizovanog Evropskog izvetaja o saobraajnoj nezgodi

Bezbednost saobraaja | Pasivna bezbednost vozaa

Nastanak saobraajne nezgode

Analizirajui razloge zbog kojih ovek, kao uesnik u saobraaju, moe biti uzronik saobraajne nezgode, moemo zakljuiti da na neke od njih ne moemo uticati jer ne zavise od volje oveka (ve su uroeni, dakle, prirodni kao to su uzrast, iskustvo, pol itd.). Drugi direktno zavise od oveka (konzumiranje alkohola, droge i drugih opojnih sredstava, zamora usled dugotrajne vonje i sl.) i na njih moemo uticati u veoj meri. Radnje u saobraaju kod kojih se ee dogaaju saobraajne nezgode su: *Brzina - prekoraenje dozvoljene brzine, prevelika brzina na peakom prelazu, prevelika brzina u odnosu na uslove na putu (stanje kolovoza, vremenski uslovi, ...), ometanje prometa kretanjem malom brzinom. *Preticanje i obilaenje - preticanje i obilaenje drugog vozila kada uslovi na putu to ne dozvoljavaju, naglo skretanje ispred preticanog vozila, ometanje preticanja poveanjem brzine, nepravilno obilaenje nepokretnog vozila ili objekta na putu (peako ostrvo, ...), itd. *Mimoilaenje - neodravanje dovoljnog razmaka od drugog vozila, zaslepljivanje drugog vozila dugim ili Xenon svetlima, nepropisna mimoilaenja. *Kretanje, skretanje i vonja unazad - naglo kretanje sa mesta, nepravilno skretanje, skretanje bez davanja znakova skretanja, nepravilno prestrojavanje, nepravilno polukruno okretanje, polukruno okretanje na zabranjenom mestu. *Prvenstvo prolaza - oduzimanje prvenstva prolaza vozilima sa desne strane na raskrsnicama iste vanosti, oduzimanje prvenstva prolaza vozilima sa prvenstvom prolaza (policija sa rotacijom, hitna pomo sa rotacijom, vatrogasci sa rotacijom, vozila pod pratnjom), nepotovanje svetlosnih ureaja, prometnih znakova za ustupanje
Bezbednost saobraaja | Pasivna bezbednost vozaa 6

prvenstva prolaza. *Strana i pravac kretanja - vonja nepropisnom stranom puta, vonja zabranjenim smerom. *Zaustavljanje i parkiranje - na zabranjenom ili nepreglednom mestu, zaustavljanje i parkiranje nou bez upaljenih svetlosnih signala i propisnog oznaavanja vozila. Zaustavljanje i parkiranje vozila bez prethodnih mera ukoenja vozila. *Psihofiziko stanje vozaa - uticaj alokohola ili ostalih nedozvoljenih supstanci koje utiu na psihofiziko stanje vozaa, umor, bolest, itd. *Ostale greke vozaa - razmak izmeu vozila, naglo koenje, nepropisna vua vozila, upravljanje vozilom bez potrebne vozake dozvole, vonja i danju i nou bez upaljenih svetala, vonja po magli bez odgovarajuih svetala, gaenje sredinje linije, ... *Peaci - nepotovanje svetlosnih ureaja i znakova zabrane, prelaenje kolovoza na nedozvoljenom mestu, nepropisno kretanje po kolovozu (desnom stranom, stranom na kojoj vozila dolaze sa lea), zadravanje po kolovozu. *Greke putnika - uskakanje i iskakanje putnika u i iz vozila, nepravilni poloaj putnika na prikljunom vozilu. Nastanku saobraajne nezgode u praksi uvek prethodi nastanak opasne situacije a pre nje i opasnosti, a koje za posledicu mogu imati nastanak saobraajne nezgode. Veoma je vano imati na umu da pojedine opasnosti, odnosno nastale opasne situacije ne moraju za posledicu uvek imati nastanak saobraajne nezgode, ali da nastanku saobraajne nezgode, uvek prethodi nastala opasna situacija. - Nenad Markovi, Saobraajni fakultet Beograd, Katedra za bezbednost saobraaja i drumska vozila. *Saobraajna situacija - situacija u saobraaju definisana poloajem i nainom kretanja uesnika, kao i okolnostima i dimenzijama od uticaja na ponaanje uesnika. *Opasna situacija - saobraajna situacija koja zahteva reagovanje bar jednog uesnika, u cilju izbegavanja nezgode.
Bezbednost saobraaja | Pasivna bezbednost vozaa 7

Literatura
Internet: www. http://www.vtsnis.edu.rs http://moodle.tsp.edu.rs http://www.tehnikum.edu.rs http://www.scribd.com http://www.promobile.rs http://www.sf.bg.ac.rs/ http://ftnsaobracaj.com/

Publikacije: Kuzovi, Lj.: Teorija saobraajnog toka, IRO "Graevinska knjiga", Beograd, 1987. Jovanovi, N.: Planiranje saobraaja, Saobraajni fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 1990. Ostalo: Srpski omitet za bezbednost saobraaja Agencija za bezbednost saobraaja Sekretarijat za saobraaj grada Smedereva

Bezbednost saobraaja | Pasivna bezbednost vozaa

Sadraj
Pasivna bezbednost vozaa ............................................... 2 Poloaj vozaa pred nezgodu ............................................ 3 Prisebnost i radnje posle saobraajne nezgode ................. 4 Nastanak saobraajne nezgode ......................................... 6 Literatura ............................................................................. 8

Bezbednost saobraaja | Pasivna bezbednost vozaa