Proizvodni proces preduzea predstavlja tehnoloki process ili postupak fizike, hemijske I bioloke obrade predmeta rada iji

je rezultat novi proizvod. Proizvodnja materijalnih dobara I njena prodaja na tritu obezbedjuje preduzeu prihod. Svakom obimu proizvodnje koje preduzee ostvari odgovaraju odredjeni trokovi proizvodnje kao umnoak koliine utroaka I cene utroaka. Proizvodni proces preduzea kao tehnoloki postupak moe se analitiki izraziti proizvodnom funkcijom. Proizvodna funkcija preduzea pokazuje vezu izmedju proizvodnih utroaka I koliine gotovih proizvoda. Proizvodna funkcija oznaava ne bilo koji obim proizvodnej ve samo maksimalnu proizvodnju koja se moe ostvariti datom tehnologijom I koliinom utroaka. Proizvodna funkcija predpostavlja tehnoloku optimizaciju koja prethodi ekonomskoj optimizaciji. Proizvodna funkcija se moe izraziti u obliku : Q = f (K, L). Proizvod preduzea u proizvodnoj funkciji oznaen je sa Q, sa K capital I sa L radna snaga.Svakom paru( kombinaciji) (K,L) faktora proizvodnje odgovara odredjen obim proizvodnje Q.

Slika 1.0- Proizvadnja, proizvodna funkcija i ponaanje preduzea Preduzea ulau novac u inpute proizvodnje, to prouzrokuje trokove proizvodnje, proizvode autpute koje realizuju na tritu i ostvaruju prihode. Razlika izmeu ukupnih prihoda i ukupnih trokova proizvodnje je profit, a to je cilj poslovanja svakog preduzea.

Prosean i granini proizvod

Utvrdjivanje prosenog i graninog proizvoda iziskuje da se jedan od faktora proizvodnje odredi kao nepromenjiv ili da mu se pripie sasvim odredjena vrednost. Kapital( proizvodni kapaciteti i oprema preduzea) predstavljaju u praktinoj ravni manej pokretljiv ili potpuno fiksni faktor proizvodnje usled ega se u analizi prosenog i graninog proizvoda uobiajeno varira i menja broj zaposlenih. Prosean proizvod ili prosena produktivnost jednog faktora proizvodnje ija se koliina menja , predstavlja odnos izmedju ukupne proizvodnej i koliine faktora proizvodnje, na primer radne snage, mereno u odredjenoj jedinici mere. Prosean proizvod ili produktivnost odredjenog faktora proizvodnje predstavlja prema tome AP= Q/L, gde AP oznaava prosean proizvod ili produktivnost, Q ukupnu proizvodnju preduzea i L radnu snagu. Prosena produktivnost faktora proizvodnje izvedena je iz proizvodne funkcije koja oznaava tehnoloku optimizaciju, znai ne bilo koju proizvodnju po jedinici faktora proizvodnje ve maksimalnu proizvodnju po jedinici utroaka. Produktivnost kao mera efikasnosti upotrebe utroaka predstavlja zahtev da se datom koliinom utroaka ostvari ne bilo koja ve maksimalna koliina proizvoda.

Odnos izmedju prosenog i graninog proizvoda

Slika 2.0-Ukupni, marginalni i proseni proizvod krive Proseni proizvod u svakoj taki na krivoj ukupnog proizvoda je nagib tangentne linije (ugao) za tu taku. Za krivu ukupnog proizvoda (gornji pano) APL raste sve do L = 6, a posle opada. Pri L = 6, MPL = APL, a za svaku vrednost L > 6, MPL < APL.

Granini proizvod MP je vei od prosenog proizvoda AP , sve dok prosean proizvod raste i dostigne maksimum M2. U taki maksimuma prosenog proizvoda M2 granini i proseni proizvod se smanjuje, a granini proizvod je manji od prosenog proizvoda. U taki M maksimuma ukupnog proizvoda granini proizvod je jednak nuli. Iza take M svaka dodatna jedinica varijabilnog utroka smanjuje ukupnu proizvodnju preduzea.

Analiza pokazuje da racionalno ponaanje preduzea predpostavlja njegovo poslovanje u drugom intervalu koji oznaava tehnoloku optimizaciju i mogunost tehnoloke optimizacije. Oblik funkcije ukupne proizvodnje izraz je i potvrdjuje pravilo promenjivih odnosa faktora proizvodnje. Produktivnost faktora zavisi od odnosa izmedju varijabilnog i fiksnog faktora proizvodnje. Usled nesrazmernog odnosa varijabilnog i fiksnog faktora rast proizvodnje je vii nego proporcionalan za svaku dodatnu jedinicu varijabilnog faktora. Uspostavljanej tehnoloki potrebnog odnosa varijabilnog i fiksnog faktora postie se tehnoloka optimizacija. Promena odnosa varijabilnog i fiksnog faktora proizvodnje prelazi u drugi interval sa opadajucim prinosima. Prosena produktivnost se smanjuje,a granina produktivnost je manja od prosene.

Supstitucija faktora proizvodnje Supstitucija faktora proizvodnje predstavlja onu osobinu koja omoguava u sluaju promena odnosa cena faktora proizvodnje zamenu faktora proizvodnje i ekonomsku optimizaciju. Mogunost zamene i lakou zamene faktora proizvodnje mogue je prikazati na osnovu grafikog prikaza izokvante kao one krivulje u koordinatnom sistemu koja za dati obim proizvodnej pokazuje sve one konfiguracije faktora proizvodnje K i L koje taj obim proizvodnje Q omoguavaju. Izokvanta predstavlja projekciju horizontalnog preseka povrine proizvodne funkcije u koordinatnu ravan K,L. Za svaki obim proizvodnje Q' odgovara izokvanta q'.

Slika 3.0- Granina stopa

tehnike supstitucije

Jedan input moe biti zamenjen drugim bez menjanja konanog autputa. MRTS u svakoj taki je apsolutna vrednost nagiba izokvante kaja prolazi kroz tu taku. Ako se K jedinica (kapitala) pomeri u taku A, odnosno B, dodaju se L jedinice rada i autput ostaje nepromenjen.

Slika 4.0- . Deo mape izokvanti za

funkciju proizvodnje Q = 2KL

Izokvanta je skup svih (L, K) parova koji daju odreeni nivo autputa. Na primer, svaki par (L, K) na krivoj oznaen sa Q = 32, daje 32 jedinice autputa. Izokvantna mapa opisuje osobine proizvodnog procesa, kao i mapa indiferentnost potroake preferencije.

Q3>q2>q1 Slika 5.0

q3 q2 q1 0 L

U dvodimenzionalnom koordinatnom sistemu izokvanta predstavlja geometrijsko mesto taaka onih parova proizvodnih faktora koji daju isti obim proizvodnje. Za svaki horizontalni presek proizvodne povrine ili za svaki obim proizvodnej Qn odgovara jedna izokvanta koje obrazuju familiju izokvanti.

Obeleja izokvanti imaju sasvim odredjenu ekonomsku interpretaciju. Izokvante su nagnute to znai da su granini proizvodi faktora proizvodnej pozitivni i da je taj obim proizvodnje ostvaren u intervalu tehnoloke optimizacije. Izokvante koje su vie udaljene od koordinatnog poetka oznaavaju veu koliinu proizvodnje. Izokvante su paralelne, konveksne u odnosu na koordinatni poetak to znai da je stopa supstitucije

opdajua veliina. Granina stopa supstitucije pokazuje koliko se mora poveati koloina faktora L ukoliko se smanji koliina faktora K i da pri tome proizvodnja ostane nepromenjena.

Izotrokovna linija

Supstitucija faktora proizvodnje omoguava da se odredjeni obim proizvodnje preduzea ostvari sa razliitom kombinacijom utroaka. Odnos i koliina utroaka zavisi od cena utroaka i sredstava- budeta preduzea. Kombinacija utroaka koje preduzee moe da kupi i da utroi za dati obim proizvodnje mogue je grafiki prikazati kao liniju istih trokova.

K TC/Pk

-Pl/Pk

0 TC/Pl Slika 6.0

Na slici 6.0. vertikalna osa oznaava koliinu utroaka K,a horizontalna osa koliinu rada L. Pk predstavlja cenu kapitala, Pl cenu rada,a sa TC oznaeni su ukupni trokovi. Ukupni trokovi TC predstavljaju zbir trokova kapitala K x Pk i trokova rada L x Pl.

Uslovi optimalne alokacije resursa

Cilj preduzea je maksimiziranej profita kao razliek izmedju ukupnog prihoda i trokova preduzea. Osnovno pitanje ekonomije preduzea je izbor onog obima proizvodnje koji omoguava maksimiziranje profita. Analiza proizvodne funkcije preduzea kao veza izmedju utroaka i koliine gotovih proizvoda, pokazala je tri razliita intervala proizvodnog procesa. U prvom intervalu sve do take maksimuma prosenog proizvoda koliine utroaka koji omoguava maksimum prosenog proizvoda profit preduzea je mogue poveati i bez ekonomske optimizacije. U drugom intervalu usled opadajuih prinosa rasta proizvodnje i odgovarajuih trokova nije u istoj srazmeri. Drugi interval zahteva ekonomsku optmizaciju ili izbor onog obima proizvodnje koji maksimizira profit.