U svakodnevnom govoru esto koristimo pojmove vostvo, rukovoenje, liderstvo i menadment kao sinonime.

Kada je re o organizaciji poslovanja, neophodno je da se ovi pojmovi razgranie u cilju efikasnijeg upravljanja i/ili kvalitetne regrutacije i selekcije ljudskih resursa. Krajem 30-tih godina XX veka, kada se zapoelo sa naunim prouavanjem vostva, istraivanja su, pre svega, bila usmerena na funkcionalne aspekte poslovnog voenja. Tada je cilj bio efikasno upravljanje kapitalom i materijalnim resursima, a vostvo se tumailo kao statina i stereotipna aktivnost. Tako je, prema funkcionalnom pristupu, rukovoenje predstavljalo odnos izmeu podreenih i nadreenih u ostvarenju biznis plana kompanije, a menader je bio samo "sredstvo" za postizanje tog cilja.

Sa novim, bihejvioristikim pristupom teite se premeta na ponaanje ljudi u radnoj sredini. Vostvo se posmatra kao oblik upravljanja ponaanjem ljudi koji se smatraju najznaajnijim resursom za postizanje konkurentske prednosti. Vostvo je, stoga, proces tokom koga jedna osoba utie na druge lanove grupe radi ostvarenja ciljeva organizacije, a menader postaje i lider - osoba koja kreira misiju organizacije i strategije za njenu primenu. Tako voenje u ovom novom obliku podrazumeva potovanje, veru i timski rad. Vostvo, kao deo procesa menadmenta, ukljuuje nekoliko aktivnosti koje su kljune za realizaciju strategije organizacije:

interpretiranje odnosi se na sposobnost menadera da pravilno tumai stvarnost. Kako bi ovo bilo mogue, neophodno je da menader raspolae relevantnim informacijama i da realno sagledava i sebe i druge osobe; oblikovanje stvaranje vizije i strategije, sposobnost prilagoavanja planova i akcija promenama u sredini; mobilizacija usmeravanje lanova organizacije prema cilju. Pridobijanje zaposlenih podrazumeva motivaciju, ukazivanje poverenja, podsticanje ideja, ukljuivanje u odluivanje i delegiranje odgovornosti; inspiracija stvaranje poeljne klime u organizaciji i odravanje dobrih meuljudskih odnosa. Menader to postie podsticanjem razvoja saradnika, podravanjem novih ideja i inspirisanjem drugih da i sami postanu lideri.

Stil vostva se moe definisati kao nain na koji se uspostavlja odnos izmeu menadera i lanova organizacije, odnosno nain na koji menader usmerava ponaanje podreenih i sredstava koja pritom koristi. Postoje razliite teorije stilova voenja, a mi emo predstaviti klasinu teoriju stilova voenja prema studiji Hotorna i Ajova. AUTOKRATSKI stil voenja menader sam donosi odluke, koristi prinudu kao sredstvo oblikovanja ponaanja, a uticaj ostvaruje koristei formalni autoritet. Sposobnosti prilagoavanja su ograniene, to ovaj stil ini izrazito nefleksibilnim. Primenjuje se u malim kompanijama u kojima je osniva istovremeno i vlasnik koji kreira strategiju, strukturu i obrasce ponaanja. Moe biti efikasan i u veim organizacijama u kriznim situacijama. DEMOKRATSKI stil voenja odluivanje je participativno i decentralizovano. To znai da postoji poverenje u podreene i da su oni u veoj meri ukljueni u reavanje problema, kreiranje novih reenja i odluivanje. Takoe, generalni menader se odrie dela moi u korist niih rukovodilaca i specijalista za odreene probleme. Ovakav stil rukovoenja obezbeuje fleksibilnost sistema i karakteristian je za velika i srednja preduzea. LIBERALNI stil voenja (laissez faire) puna ukljuenost, poverenje i potpuna sloboda u odluivanju svih zaposlenih. Primenjuje se u malim i velikim preduzeima koja su struktuirana po timovima, gde su lanovi timova visokoobrazovane osobe sa sofisticiranim znanjima. Lider je ovde samo prvi meu jednakima.