Sap 2000

Informatika I SAP2000 v6.
11
Uvod u SAP
Uputstvo za SAP2000 v6.11 - Informatika I -
Uputstvo sastavili Zoran Koneski i Milan Goci
Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu
Informatika I SAP2000 v6.11
Uvod u SAP
Sadraj:
Uvod u SAP ............................................................................................................................................... 3 Uvodni koraci ............................................................................................................................................ 3 Koordinatni sistemi ................................................................................................................................... 4 Globalni koordinatni sistem .................................................................................................................. 4 Lokalni koordinatni sistem .................................................................................................................... 5 Pozitivni smerovi unutranjih sila za linijski element ............................................................................... 6 PRIMER 1 (Reetkasti most) .................................................................................................................... 7 Definisanje geometrije........................................................................................................................... 7 Definisanje profila ............................................................................................................................... 10 Definisanje optereenja ....................................................................................................................... 12 Proraun modela .................................................................................................................................. 13 Obrada rezultata................................................................................................................................... 14 PRIMER 2 (Ram u ravni) ........................................................................................................................ 15 Definisanje geometrije......................................................................................................................... 16 Definisanje profila ............................................................................................................................... 18 Definisanje optereenja ....................................................................................................................... 19 Proraun modela .................................................................................................................................. 21 Obrada rezultata................................................................................................................................... 21 PRIMER 3 (Greda sa prepustima) ........................................................................................................... 23 Definisanje geometrije......................................................................................................................... 23 Definisanje profila ............................................................................................................................... 25 Definisanje optereenja ....................................................................................................................... 25 Proraun modela .................................................................................................................................. 26 Obrada rezultata................................................................................................................................... 26 PRIMER 4 (Ram) .................................................................................................................................... 27 Definisanje geometrije......................................................................................................................... 27 Definisanje profila ............................................................................................................................... 29 Definisanje optereenja ....................................................................................................................... 31 Proraun modela .................................................................................................................................. 32 Obrada rezultata................................................................................................................................... 33 PRIMER 5 (Reetka) ............................................................................................................................... 34 Definisanje geometrije......................................................................................................................... 35 Definisanje profila ............................................................................................................................... 37 Definisanje optereenja ....................................................................................................................... 39 Proraun modela .................................................................................................................................. 40 Obrada rezultata................................................................................................................................... 41 PRIMER 6 (Greda dva puta statiki neodreena) ................................................................................... 42 Definisanje geometrije......................................................................................................................... 42 Definisanje profila ............................................................................................................................... 44 Definisanje optereenja ....................................................................................................................... 44 Proraun modela .................................................................................................................................. 45 Obrada rezultata................................................................................................................................... 45 PRIMER 7 (Kolenasta greda) .................................................................................................................. 47 Definisanje geometrije......................................................................................................................... 47 Definisanje profila ............................................................................................................................... 49 Definisanje optereenja ....................................................................................................................... 50 Proraun modela .................................................................................................................................. 51 Obrada rezultata................................................................................................................................... 51
Uvod u SAP
Uvod u SAP
SAP2000 je program za statiki proraun konstrukcija u graevini. Trenutno (2010. godina) u upotrebi je SAP2000 v14.2. U ovom uputstvu koristie se SAP v6.11 zbog studenata koji imaju tu verziju, a naknadno e biti prikazano ta je promenjeno. SAP ima tradiciju od preko 30 godina, sa veoma sofisticiranim i inovativnim korisnikim interfejsom, veoma razvijenim alatom za analizu i dizajniranje konstrukcija. Ovaj inovativni interfejs omoguava da se kreiraju statiki modeli brzo kao to su korak po korak velike analize deformacija, viestruka P-Delta analiza, sopstvena i Ritz-ova analiza, analiza kablovima, samo pritisak i samo zatezanje analiza (kod reetkastih nosaa), analiza izvijanja, analiza udara, brza nelinearna analiza za dampere, itd... Podrava plastinost, metode gde je ukljuena energija i segmentalnu analizu konstrukcija. Konstruktori mostova mogu da koriste ablone u okviru SAP-a da generiu konstrukciju mosta i automatizovano pokretno optereenje na mostu, etapno graenje, velike deformacije u kablovima. SAP2000 je za svakog, za svaki projekat (od proste 2D analize u ravni do velikih i kompleksnih 3D nelinearnih dinamikih prorauna) i odgovor za svaku konstrukciju.
Uvodni koraci
Kada se pokrene aplikacija svaki put se pojavljuje napomena u obliku Tips of the Day. Ako elite da vam se vie ne pojavljuje, pritisnite Show Tips at Startup i dugme OK. Prvo to treba da uradite kada poinjete sa korienjem programa je da promenite jedinice u donjem desnom uglu. Po default-u u SAP2000 jedinice su Kip-in. Za nau analizu su potrebne KN-m:
Koordinatni sistemi
Postoje dva naina poetka rada sa modeliranjem: Novi model (File - New Model...) sa kojim formirate mreu koja vam omoguava formiranje sistema Preko Template-a (File-New Model from Template...) koji vam daje mogunost formiranje estih konstrukcija, kao to su kontinualni nosai, ramovi u ravni, itd.
Ovim uputstvom emo kombinovati ova dva naina. Takoe baviemo se iskljuivo linijskim elementima. Formiranje modela i u jednom i u drugom sluaju zasniva se na mrei koja se postavlja pre crtanja. Kada je u pitanju novi model sami kreirate mreu, dok kod template-a mrea se automatski generie zavisno od modela. Dimenzionisanje, crtanje modela koordinatnim sistemima. i nanoenje optereenja zasniva se na globalnim i lokalnim
Koordinatni sistemi
Svaka struktura moe da koristi vie koordinatnih sistema da bi opisala lokaciju taaka i pravac optereenja, pomeranja unutranjih sila i napona. Razumevanje ovih razliitih koordinatnih sistema je krucijalno da biste mogli pravilno da definiete model i da interpretirate rezultate. Koordinatni sistemi se koriste da lociraju razliite delove modela i da definiu pravac optereenja, pomeranja unutranjih sila i napona. Svi koordinatni sistemi u modelu se definiu u odnosu na jedini globalni X-Y-Z koordinatni sistem. Svaki deo modela (vor, element ili oslonac) imaju svoj sopstveni lokalni 1-2-3 koordinatni sistem. U dodatku moete da kreirate alternativni koordinatni sistem da biste definisali lokaciju i pravac, ali se ne preporuuje. Svi koordinatni sistemi su u tri dimenzije, pravougaoni i za svaki vai pravilo desne ruke.
Globalni koordinatni sistem

Globalni koordinatni sistem je trodimenzionalni, pravougaoni koordinatni sistem. Tri koordinatne ose X, Y i Z su meusobno upravne i zadovoljavaju pravilo desne ruke. Lokacija i orijentacija globalnog sistema su proizvoljni. Lokacija u globalnom koordinatnom sistemu moe biti dodeljena na osnovu promenljivih x, y i z. Vektor u globalnom koordinatnom sistemu moe biti specificiran na osnovu lokacije dve take, ili para uglova, ili specificiranja koordinatnih pravaca. Koordinatni pravci se defeniu korienjem vrednosti X, Y i Z. Na primer, +X definie vektor koji je paralelan i u pravcu sa pozitivnom stranom X ose. Znak je obavezan. Svi ostali koordinatni sistemi u modelu se definiu u odnosu na globalni koordinatni sistem.
Koordinatni sistemi
SAP2000 uvek smatra da je Z osa vertikalna osa, sa +Z u pravcu na gore. Lokalni koordinatni sistemi vorova, elemenata i optereenja izazvana ubrzanjem tla su definisani u odnosu na ovaj pravac na gore. Optereenje u odnosu na sopstvenu teinu uvek je u pravcu na dole, tj. u pravcu Z. X Y ravan je horizontalna. Primarni horizontalni pravac je +X. Uglovi u horizontalnoj ravni se mere od pozitivne polovine X ose, sa pozitivnim uglovima u suprotnom pravcu u odnosu na kazaljku na satu, kada se gleda odozgo na X i Y ravan.
Lokalni koordinatni sistem

Svaki deo (vor, element ili oslonac) modela ima svoj sospstveni lokalni koordinatni sistem. Ovaj koordinatni sistem se koristi da bi se definisala svojstva, optereenja i odgovori za svaki deo ponaosob. Pravci lokalnih koordinatnih sistema su oznaeni sa 1, 2 i 3. U optem sluaju lokalni koordinatni sistem moe da varira od elementa do elementa, od vora do vora i od oslonca do oslonca. Ne postoji povlaeni pravac na gore za lokalni koordinatni sistem. ta vie, lokalni koordinatni sistemi za vorove i elemente su definisani u odnosu na globalni pravac na gore, +Z. Za linijske elemente jedna od osa je definisana na osnovu geometrije individualnog elementa. Moete da definiete orijentaciju ostale dve ose na osnovu jednog ugla rotacije. Na sledeoj slici su predstavljeni lokalni i globalni koordinatni sistem na linijskom elementu:
Pozitivni smerovi unutranjih sila za linijski element
Pozitivni smerovi unutranjih sila za linijski element
PRIMER 1 (Reetkasti most)
Definisanje geometrije:
Pritisnite na File / New Model from Template... U novom prozoru izaberite reetku sa kosim dijagonalama (Sloped Truss) u levom donjem uglu. Promenite broj polja (Number of Bays) sa 3 na 5. Visina reetke (Height of Truss) ostae 3 m i duina polja (Truss Bay Length) ostae 3 m. Pritisnite dugme OK.
Nakon toga, pojavie se model mosta sa 5 polja. Program automatski postavlja na levom prozoru 3-D prikaz, a na desnom prozoru prikaz u ravni X-Z na koti Y = 0.
Zatim se otvara novi panel sa komandama:
Poto postoji samo jedna bona strana mosta, naredni korak je formiranje druge strane mosta.
Na novom panelu pritisnite na all (druga ikona sa leve strane) ili Ctrl+A da bi selektovali sve tapove i vorove. Sada su svi elementi isprekidani, to znai da su selektovani. Preko komande Edit / Replicate... ili Ctrl+R kreiramo drugu stranu mosta. Replicate komanda je analogna komandi Copy, razlika je u tome to objekti koji se kopiraju imaju iste karakteristike, ali razliita imena.
Reetka je u X-Z ravni, gde je X duina, a Z visina. Sada treba replicirati sve elemente za irinu mosta u Y pravcu (u naem primeru to je 4 m) dok e druga strana ostati na istim koordinatama po X i Z pravcu. Znai menjamo samo Y rastojanje na 4, a ostale dve vrednosti su 0, a broj kopiranja je 1. Pritisnite na OK. Nakon toga dobija se druga strana mosta.
Kada postoje obe strane mosta, treba formirati gornji i donji deo mosta. Da bi to mogli da uradimo, moramo da namestimo pogled tamo gde elimo da konstruiemo elemente. U naem sluaju to e biti na visini mosta, tj. na koti Z = 3. Promeniemo 3-D pogled sa pogledom na koti Z = 3. Pritisnite na View / Set 2D View... U novom prozoru izaberite odgovarajuu ravan i kotu.
Moramo i da ubacimo mrenu liniju gde bi mogli da crtamo elemente. Izaberite Draw / Edit Grid... i u novom dijalogu za Direction izaberite Y, ukucajte 4 na mestu Y Location i pritisnite na Add Grid Line i zatim na OK.
Formirali smo mreu i sada moemo da dodamo elemente na visini mosta i u podnoju mosta. Formiraemo je korienjem komande Draw / Quick Draw Frame Element ili pritiskom na Kada je aktivna komanda da bi ste formirali element pritisnite izmeu vorova u Y pravcu tako da dobijete isto kao na sledeoj slici:
Isto emo ponoviti za podnoje mosta samo treba da pogled bude u podnoju, tj. ka koti Z = 0. Trenutno je na levom prozoru na koti Z = 3, to pie u levom gornjem uglu prozora. 1. Izaberite View / Set 2D View... 2. Promenite sa kote 3 na kotu 0. 3. Izaberite Draw / Quick Draw Frame Element 4. Izmeu svakog vora u Y pravcu napravite elemente kao na slici sa desne strane
Sada smo zavrili sa konstrukcijom mosta i moemo da pogledamo kako most izgleda u 3-D. 1. Izaberite View / Set 3D View... 2. U novom dijalogu pritisnite u odeljku za Fast View na dugme 3-d
Definisanje profila
Kako smo formirali geometriju mosta treba da izaberemo kakvi e biti popreni preseci svih elemenata koje smo formirali. Staviemo da dijagonale i gornji pojas budu jednog profila, a donji pojas bude drugog profila. Prvo treba da uitamo profile koje emo da koristimo. Koristiemo bazu podataka profila koja ve postoji u okviru SAP-a. Postoji mogunost i sami da napravimo profile koji su nam potrebni. 1. Izaberite Define / Frame Sections.. 2. U delu za Click to izaberite Import Double Angle 3. U novom prozoru izaberite Section.pro i pritisnite na Open 4. Naite 2L5X5X3/4-3/8 i pritisnite na OK
U zadnjem prozoru vidite da su spojena dva profila. Plave ose predstavljaju lokalne koordinatne ose koje se formiraju za svaki element i uglavnom su teitu poprenog preseka. 5. Pritisnite na OK. Ponovite postupak od take 2. do take 5. za profil 2L4X4X1/2-3/8, tako da je izgled prozora kao na sledeoj slici. Ako ste pogreno izabrali profil, izaberite pogrean profil i pritisnite na Delete Section pa izaberite pravi. Ako je sve dobro pritisnite na OK.
10
Kako smo uitali profile u program, sada treba odgovarajuim elementima dodeliti odgovarajue profile. 1. Pritisnite na desni prozor koji vam prikazuje X-Z @ Y=0 tako da postane aktivan Primetiete da je na desnom prozoru koji prikazuje 3-D prikaz isprekidanom plavom linijom obeleena ravan koja je aktivna u levom prozoru. 2. Pritisnite na ikonu sa naoarama 3. Pritisnite na da bi videli perspektivu
ili Select / Select / Pointer/Window
4. Selektujte gornje elemente mosta bez ostalih elemenata mosta Selektovani su oni elementi koji su isprekidani. U sluaju da su svi elementi isprekidani, deselektujte sve na Select / Deselect / All... i selektujte samo elemente gornjeg pojasa. Sledee to moramo da izaberemo su dijagonale. Meutim, dijagonale ne moemo da selektujemo ovom naredbom, jer bi obuhvatili i elemente donjeg pojasa. Kada se to desi koristiemo sledeu naredbu koja selektuje elemente koji su preseeni 5. Pritisnite na Select / Select / Intersecting Line 6. Sada presecite jednom linijom sve dijagonale Treba da dobijete sledeu sliku:
7. Pritisnite na Assign / Frame / Sections... 8. Izaberite 2L5X5X3/4-3/8 i pritisnite na OK Sada e i gornji pojas i dijagonale biti profila 2L5X5X3/4-3/8. Treba samo ponoviti postupak dodeljivanja profila elementima za profil 2L4X4X1/2-3/8. 1. Koristite naredbu iz take 3 i selektujte samo donji pojas 2. Preskoite take 5 i 6 3. Taka 7 i 8 su iste samo promenite profil.
11
Sada svi elementi imaju definisane poprene preseke i materijal i svaki element treba da ima oznaku pored sebe kao na slici.
Snimite model i zatvorite ga. Otvorite ga ponovo. Iako ne vidite oznake profila, one su definisane.
Definisanje optereenja:
U naem primeru postoje dva sluaja optereenja: stalno (dead load) i promenljivo optereenje u vremenu (live load). Prvo se daje ime: 1. Pritisnite na Define / Static Load Cases 2. Promenite ime na LOAD2 3. Na Type promenite na LIVE 4. Self Weight Multiplier stavite na 0 5. Pritisnite na Add new Load pa zatim na OK Sada emo dodeljivati koncentrisana optereenja na vorove donjeg pojasa: 1. Pritisnite na Select / Select/ Pointer/Window ili na 2. Selektujte sve elemente donjeg pojasa (selektovani su ako su isprekidani) 3. Pritisnite na Assign / Joint Static Loads... / Forces... 4. Na mestu Force Global Y stavite -10. i pritisnite na OK Napomena: Skoro za sva optereenja stavljamo predznak jer je koordinata Z usmerena na gore, dok su optereenja u pravcu zemljine tee, tj. na dole.
12
5. Pritisnite na Select / Get Previous Selection 6. Ponovite taku 3 7. Promenite Case name na LOAD2 8. Stavite na mestu Force Global Y vrednost -40 i pritisnite na OK
Proraun modela
Geometrija je definisana, profili su definisani, optereenje je definisano, tako da je sledei korak proraun modela. 1. Pritisnite na Analyze / Set Options... U ovom dijalogu podeavate tip prorauna: dinamiki proraun ili P-Delta postupak (i on je u okviru dinamike) i kako se generie izlazna datoteka. Moete da podesite da se proraunava prostorni ram, ram u ravni, rotilj ili prostorna reetka. Iako je prostorna reetka u pitanju, mi emo ipak da koristimo prostorni ram, jer je prostorna reetka samo podskup prostornog rama. 2. Pritisnite na Space Frame tako da prozor izgleda kao na slici desno, zatim pritisnite na OK. 3. Pritisnite na Analyze / Run ili F5 Treba da dobijete da je proraun kompletan (ANALYSIS COMPLETE):
4. Pritisnite na OK. 5. Pritisnite na Display / Show Deformed Shape... 6. Proverite novi dijalog, a zatim pritisnite na OK
13
Obrada rezultata
Pomeranje svakog vora moe da se vidi desnim klikom.
Unutranje sile mogu da se prikau preko naredbe: Display / Show Element Forces/Stresses / Frames U naem sluaju nas interesuju normalne sile (Axial Force) Crvenom bojom su oznaene sile pritiska utom su oznaene sile zatezanja
Desnim klikom na element dobiemo detaljan prikaz sa skrolerom koji nam omoguava da vidimo uticaje na bilo kom mestu elementa. U naem sluaju je reetka, tako da je normalna sila uvek ista po duini elementa.
14
PRIMER 2 (Ram u ravni)
Za statiki sistem sa slike sraunati i nacrtati M, T, N dijagrame u programskom paketu SAP ako su zadate sledee geometrijske karakteristike: Stubovi prve etae W1000x488 od elika Ostali stubovi W1000x444 od elika Rigle W1000x399 od elika
15
Ram u ravni, kao jedan deo statikog prorauna najee se pojavljuje u visokogradnji. Ram u ravni nije nita drugo nego proraun konstrukcije u jednoj ravni, kao u statici konstrukcija. Mogue je da se rezultati ne slau sa raunom na papiru, ali razlike ne bi trebalo da budu veih razmera. Te razlike se javljaju zbog razliitih teorijskih postavki koje su preciznije na raunaru. U ovom primeru emo pokazati kako da napravimo ram u ravni korienjem Template-a.
Proverite da li su jedinice postavljene na KN - m.
Idite na File / New Model from Template... Izaberite ram u ravni:
Prvo emo da napravimo ram u ravni koliko nam dozvoljava ablon, pa emo nakon toga menjati geometriju. 1. Promenite broj spratova (Number of Stories) na 7 2. Broj polja (Number of Bays) treba da bude 2 3. Visina sprata (Story Height) bie 3 4. irina polja (Bay Width) bie 6 5. Izabrati Restraints (oslonci) i Gridlines (mrea)
Poto elimo da nam prvi sprat bude visine 4 m i umesto pokretnih oslonaca da stavimo ukljetenja, onda moramo da promenimo model koji je generisan preko Template-a.
16
Prvo emo da promenimo mreu koja e menjati i model: 1. Pritisnite na Draw / Edit Grid 2. U polju Direction izaberite Z osu 3. Izaberite Glue Joints to Grid Lines Ako ne izaberete Glue Joints to Grid Lines (zalepiti vorove za mrene linije) promeniete mreu, ali model e ostati na mestu. U suprotnom, vorovi i elementi e se pomerati zajedno sa mrenim linijama. 4. Promenite prvi sprat sa 3 na 4 uz pomo komande Move Grid Line, a svaki naredni sprat poveajte za po jedan metar tako da vam zadnji sprat bude na koti 22. Pritisnite OK. Sada treba da promenimo oslonce sa zglobno vezanog oslonca na ukljetenje.
1. Selektujte sva tri oslonca
2. Pritisnite na ikonu za oslonac
ili Assign / Joint / Restraints...
3. Pritisnite na ikonu za ukljetenje i pritisnite na OK.
17
Definisanje profila
Sada emo definisati profile za stubove i rigle. 1. Izaberite Define / Frame Sections.. 2. U odeljku Click to izaberite Import/Wide Flange 3. Pritisnite na Sections.pro pa zatim na OK 4. Izaberite W1000x488 5. Drite Ctrl i izaberite i W1000x444 i W1000x399 tako da izgleda kao na slici desno i pritisnite na OK 6. U novom prozoru za Material izaberite STEEL i pritisnite OK. 7. I u narednom prozoru pritisnite na OK. Uvezli smo profile u SAP i sada treba samo da definiemo koji profili kojim elementima treba da budu dodeljeni. Profili W1000x488 bie dodeljeni stubovima prve etae, profili W1000x444 svim ostalim stubovima, a profili W1000x399 bie dodeljeni svim riglama. 1. Izaberite Select / Select / Intersecting Line 2. Selektujte prvo rigle sa jedne strane 3. Opet izaberite Select / Select / Intersecting Line 4. Selektujte rigle sa druge strane kao na slici desno. Proverite da li su sve grede isprekidane, ako nisu ponovite postupak za one koje nisu. 5. Pritisnite Assign / Frame / Sections.. 6. Izaberite W1000x399
Sada emo da dodelimo profile stubovima prve etae 7. Izaberite Select / Select / Pointer/Window 8. Selektujte sve stubove prve etae kao na slici desno 9. Pritisnite Assign / Frame / Sections... 10. Izaberite W1000x488
18
Ostali su nam jo stubovi ostalih etaa 11. Selektujte stubove ostalih etaa (sve bez prve) 12. Pritisnite Assign / Frame / Sections... 13. Izaberite W1000x444
Sada smo dodelili svima karakteristike poprenog preseka tako da moete da uklonite oznake na ekranu komandom 14. Assign / Clear Display of Assigns
Sada emo definisati sluajeve optereenja. U naem primeru bie dva sluaja optereenja: stalno (dead load) i optereenje od zemljotresa (quake load). Prvo emo im dati ime: 1. Pritisnite na Define / Static Load Cases 2. Promenite ime na SEIZMIKA 3. Na Type promenite na QUAKE 4. Self Weight Multiplier postavite na 0 5. Pritisnite na Add new Load pa zatim na OK Definisali smo imena i sada treba da dodelimo optereenja elementima. Jednako podeljeno optereenje e biti na gredama 20 kN/m, dok emo za zemljotres uneti optereenje u vorovima zadnje 3 etae. Najpre definiemo jednako podeljeno optereenje na gredama. 1. Izaberite Select / Select / Intersecting Line 2. Selektujte sve grede kao za definisanje profila 3. Kada su sve grede isprekidane pritisnite na Assign / Frame Static Loads / Point and Uniform... i otvorie vam se novi prozor. 4. U odeljku Load Case Name izaberite iz padajueg menija LOAD1 5. U odeljku Load Type and Direction stavite na Forces (sile), a za Direction (pravac) stavite Global Z 6. U odeljku Uniform Load stavite -15.
19
Ovim postupkom smo formirali jednako podeljeno optereenje na celoj duini elemenata u vrednosti od 15 kN/m suprotno od globalne Z ose (globalna Z osa je usmerena na gore).
7. Ako je kao na slici iznad, pritisnite na OK. Treba da dobijete model kao na ovoj slici:
Kada smo definisali stalno optereenje sada treba da definiemo statiko optereenje koje zamenjuje seizmiku. Po pravilu bi trebalo na svakoj etai dodeliti sile, ali zbog jednostavnosti zadatka mi emo dodeliti sile samo u zadnje 3 etae. Postupak dodeljivanja optereenja vorovima je sledei: 1. Izaberite Select / Select / Pointer/Window 2. Selektujte levi gornji vor, tako da vam se pojavi isprekidani krst na tom voru (tako znate da ste ga selektovali) 3. Izaberite Assign / Joint Static Loads / Forces... 4. U odeljku SEIZMIKA za Load Case Name izaberite
5. U odeljku za Loads promenite Force Global X na 40, svi ostali treba da budu 0. 6. Pritisnite na OK. 7. Izaberite Select / Select / Pointer/Window 8. Selektujte jedan vor ispod kao na slici 9. Ponovite take 3-6 samo umesto 40 stavite 30
20
10. Izaberite Select / Select / Pointer/Window 11. Selektujte i trei vor odozgo 12. Ponovite take 3-6 samo umesto 40 stavite 20. Ovako smo definisali optereenja od Seizmike.
Proraun modela
Kao i u prethodnom primeru, prvo emo postaviti karakteristike modela, pa emo onda stupiti u proraun. 1. Pritisnite na Analyze / Set Options... 2. U odeljku za Fast DOFs izaberite Plane Frame 3. Pritisnite OK 4. Izaberite Analyze Run
Kada se izvri proraun na kraju treba da pie Analysis Complete kao na donjoj slici. Zatim pritisnite na OK.
Obrada rezultata
Da bi videli deformisan oblik, pritisnite F6 dugme na tastaturi, izaberete za koje optereenje hoete da vidite deformisan oblik (u ovom sluaju izabraemo SEIZMIKA). Pritisnite na OK. Sada je prikazan deformisan oblik. Ako elite da vidite animaciju, pritisnite na dugme Start Animation u donjem desnom uglu ekrana, pored jedinica:
Ako elite da menjate brzinu pored dugmeta za stopiranje animacije postoji skroler koji je indikator brzine animacije.
21
Kao i u primeru 1, svako pomeranje moete videti desnim klikom na vor, ali pre toga treba da stopirate animaciju (dugme je bilo na istom mestu kao i za poetak animacije).
Unutranje sile se prikazuju preko naredbe: Display / Show Element Forces/Stresses / Frames
NORMALNE SILE
MOMENAT SAVIJANJA TRANSVERZALNE SILE
22
PRIMER 3 (Greda sa prepustima)
Primeri za kolokvijum

Za statiki sistem sa slike sraunati i nacrtati M, T, N dijagrame u programskom paketu SAP ako je zadata sledea geometrijska karakteristika: pravougaoni popreni presek, b x h = 40 x 50 cm
Pre poetka rada prvo proveriti u donjem desnom uglu da li su jedinice u KN i m. Formiraemo model na osnovu mree, tj. neemo koristiti Template-e: 1. Pritisnite na File / New Model... ili Ctrl + N Poto emo da definiemo koordinatne ose posle, u sledeem koraku postaviemo samo koordinatni sistem: 2. U odeljku Number of Grid Spaces (broj rastojanja mree) stavite 0 za X, Y i Z pravac, i ako je kao na slici desno, pritisnite na OK. 3. Pritisnite na Draw / Edit Grid... 4. U odeljku Direction (pravac) izaberite X 5. Na mestu X Location ukucajte 2 6. Pritisnite na Add Grid Line 7. Taku 5 i 6 ponovite za 12 i 14. 8. Pritisnite na OK.
23
9. Pritisnite na
ili View / Set 2D View... pa izaberite X Z plane na 0 koordinati.
Sada smo formirali mreu tako da moemo da formiramo model. Greda koja je data zadatkom je iscela, tako da ima moment i iznad oslonaca. Poto moramo da definiemo i oslonce, koji se vezuju za vor, moraemo da crtamo gredu iz tri dela, pri tom neemo da ih oslobaamo momenta na krajevima. Crtanje greda: 1. Izaberite Draw / Quick Draw Frame Element 2. I kao na sledeim slikama izaberite sredine izmeu mrea u Z parvcu kako bi formirali elemente.
Formiranje oslonaca: 1. Pritisnite na Select / Select Pointer/Window 2. Izaberite drugi vor sa leva kao na slici desno
3. Pritisnite na Assign / Joint / Restraints... 4. Izaberite nepokretan oslonac i pritisnite na OK. Time je formiran nepokretan oslonac. Sledee to treba je formirati pokretan oslonac na desnom kraju. 5. Izaberite trei vor sa leva kao na slici desno 6. Pritisnite na Assign / Joint / Restraints... 7. Izaberite pokretan oslonac i pritisnite na OK.
Formirana je geometrija kao na sledeoj slici:
24
Definisanje profila
1. Izaberite Define / Frame Sections.. 2. U odeljku Click to izaberite Add Rectangular 3. U sledeem prozoru za Section Name stavite 40x50 4. U odeljku za Material izaberite CONC (beton) 5. U odeljku za Dimensions promenite Depth (t3) (visina) na 0.5 a Width (t2) (irina) promenite na 0.4 i pritisnite na OK. Primetiete da smo umesto 40 cm stavili 0.4 a za 50 cm stavili 0.5. To je zbog toga to se sve veliine raunaju u metrima. Postoji mogunost da pre definisanja promenite jedinice pa da piete u centimetrima, ali se ne preporuuje zbog estih greaka. Uvezli smo profile u SAP i sada treba samo da ih dodelimo elementima. Poto su svi elementi istog poprenog preseka, moemo ih sve selektovati i dodeliti im popreni presek. Postupak je sledei: 1. Izaberite Select / Select / All... ili Ctrl + A 2. Pritisnite Assign / Frame / Sections... 3. Izaberite 40x50 i pritisnite na OK. Model izgleda ovako:
U naem primeru neemo imati sluajeve optereenja, jer je jedan jedini, tako da neemo da formiramo, nego emo uzeti ve postojei, tj. LOAD1. Sada samo treba da dodelimo optereenje elementima: 1. Izaberite Select / Select / All... ili Ctrl + A 2. Pritisnite Assign / Frame Static Loads / Point and Uniform... 3. U odeljku Load Type and Direction izaberite Forces, a za Direction stavite Global Z 4. U odeljku Uniform Load napiite -35.
25
Proraun modela
1. Pritisnite na Analyze Set Options... 2. U odeljku za Fast DOFs izaberite Plane Frame 3. Ako je kao na slici desno pritisnite OK 4. Izaberite Analyze Run
Obrada rezultata
U prethodnom primeru objasnili smo detaljno kako se obrauju rezultati. Sada emo samo postaviti vrednosti za M, T i N dijagram.
Napomena: Rezultati se ne poklapaju sa rezultatima koje ste nauili iz Mehanike 1, zato to se razlikuju teorijske pretpostavke, (u mehanici se obrauju kruta tela, dok u stvarnosti postoje deformacije koje utiu na krajnji izgled uticaja). U sutini dijagram treba da bude istog oblika sa neznatnim razlikama.
26
PRIMER 4 (Ram)
PRIMER 4 (Ram)
Za statiki sistem sa slike sraunati i nacrtati M, T, N dijagrame u programskom paketu SAP ako su zadate sledee geometrijske karakteristike: Stubovi kvadratni, stranice a = 30 cm, Rigle pravougaon popreni presek, bxh = 30 cm x 40 cm
Pre poetka rada prvo proveriti u donjem desnom uglu da li su jedinice u KN-m. 1. Pritisnite na File New Model... (ili skraeno Ctrl + N) Poto emo kasnije definisati koordinatne ose, u sledeem koraku postaviemo samo koordinatni sistem: 2. U odeljku Number of Grid Spaces (broj rastojanja mree) stavite 0 za X, Y i Z pravac, i ako vam je kao na slici desno, pritisnite na OK. 3. Pritisnite na Draw / Edit Grid... 4. U odeljku Direction (pravac) izaberite X
27
PRIMER 4 (Ram)
5. Na mestu X Location ukucajte 7 6. Pritisnite na Add Grid Line 7. Taku 5 i 6 ponovite za 12. 8. Sada u odeljku Direction izaberite Z 9. I dodajte mreu na 6 i na 9 m.
10. Pritisnite na ili View Set 2D View... pa izaberite X Z plane na 0 koordinati. Slika izgleda ovako:
Crtanje stubova i rigli: 1. Izaberite Draw / Quick Draw Frame Element 2. Izaberite svuda gde treba da budu elementi tako da se dobije kao na slici:
28
PRIMER 4 (Ram)
Formiranje oslonaca: 1. Pritisnite na Select / Select / Pointer/Window 2. Izaberite sva tri vora gde treba da budu oslonci 3. Pritisnite na Assign / Joint / Restraints... 4. Izaberite ukljetenje i pritisnite na OK.
Formirana je geometriju kao na sledeoj slici:
Definisanje profila
1. Izaberite Define / Frame Sections.. 2. U odeljku Click to izaberite Add Rectangular 3. U sledeem prozoru u za Section Name stavite 30x30 4. U odeljku za Material izaberite CONC (beton) 5. U odeljku za Dimensions promenite Depth (t3) (visina) na 0.3 a Width (t2) (irina) promenite na 0.3 i pritisnite na OK.
Definisanje rigle: 1. Izaberite Define / Frame Sections.. 2. U odeljku Click to izaberite Add Rectangular
29
PRIMER 4 (Ram)
3. U sledeem prozoru u za Section Name stavite 30x30 4. U odeljku za Material izaberite CONC (beton) 5. U odeljku za Dimensions promenite Depth (t3) (visina) na 0.4 a Width (t2) (irina) promenite na 0.3 i pritisnite OK.
6. Pritisnite na OK.
Uvezli smo profile u SAP sada treba samo da ih dodelimo elementima. Ovde je najlake za selekciju koristiti Intersecting Line 1. Izaberite Select / Select / Intersecting Line 2. Izaberite donje stubove 3. Ponovite taku 1. 4. Izaberite gornje stubove 5. Pritisnite Assign / Frame / Sections... 6. Izaberite 30x30 i pritisnite na OK. 7. Ponovite taku 1. 8. Izaberite sve grede na levoj strani 9. Ponovite taku 1. 10. Izaberite sve grede na desnoj strani 11. Pritisnite Assign / Frame / Sections... 12. Izaberite 30x40 i pritisnite na OK.
30
PRIMER 4 (Ram)
Model izgleda ovako:
U naem primeru neemo imati sluajeve optereenja, jer je jedan jedini, tako da neemo da formiramo, nego emo uzeti ve postojei, tj. LOAD1. Sada samo treba da dodelimo optereenje elementima: 1. Izaberite grede prvog sprata 2. Pritisnite Assign / Frame Static Loads / Point and Uniform... 3. U odeljku Load Type and Direction izaberite Forces, a za Direction stavite Global Z 4. U odeljku Uniform Load napiite -10. 5. Izaberite sve grede zadnjeg sprata 6. Pritisnite Assign / Frame Static Loads / Point and Uniform... 7. U odeljku Load Type and Direction izaberite Forces, a za Direction stavite Global Z 8. U odeljku Uniform Load napiite -9. Formirali smo sva jednakopodeljena optereenja, sada treba da definiemo optereenje u levom voru na prvom spratu. Optereenje deluje sa leva na desno, u X pravcu, tako da e optereenje biti pozitivno. 1. Selektujte levi vor na prvom spratu pritisnite Assign / Joint Static Loads / Forces....
31
PRIMER 4 (Ram)
2. U odeljku za Loads u okviru za Force Global X ukucajte 90 3. Sve ostale sile treba da budu nule. Pritisnite na OK. Da bi videli sva optereenja na modelu morate da uradite sledee: 1. Pritisnite na Display / Show Loads / Frame... 2. Izaberite sledea polja: Show Joint Loads with Frame Loads (prikazati vorna optereenja zajedno sa optereenjima grede), Show Loading Values (prikazati vrednosti optereenja). Dobija se model sa optereenjima kao na sledeoj slici:
Proraun modela
1. Pritisnite na Analyze / Set Options... 2. U odeljku za Fast DOFs izaberite Plane Frame 3. Pritisnite OK 4. Izaberite Analyze / Run
32
PRIMER 4 (Ram)
Obrada rezultata
U prva dva primera pokazana je detaljna obrada rezultata zajedno sa pomeranjima. Sada emo samo postaviti vrednosti za M, T i N dijagram.
33
PRIMER 5 (Reetka)
PRIMER 5 (Reetka)
Za statiki sistem sa slike sraunati i nacrtati M, T, N dijagrame u programskom paketu SAP ako su zadate sledee geometrijske karakteristike: gronji pojas od betona b x h = 50 x 50 cm tapovi ispune elika I profila kao na slici (dimenzuje su u mm) donji pojas od betona b x h = 50 x 70 cm
34
PRIMER 5 (Reetka)
Pre poetka rada prvo proveriti u donjem desnom uglu da li su jedinice u KN-m. 1. Pritisnite na File/New Model... ili Ctrl + N Poto emo kasnije definisati koordinatne ose, u sledeem koraku postaviemo samo koordinatni sistem: 2. U odeljku Number of Grid Spaces (broj rastojanja mree) stavite 0 za X, Y i Z pravac, i ako je kao na slici desno, pritisnite na OK. 3. Pritisnite na Draw / Edit Grid... 4. U odeljku Direction (pravac) izaberite X 5. Na mestu X Location ukucajte 8 6. Pritisnite na Add Grid Line 7. Taku 5 i 6 ponovite za 17, 25, 33, 42, 51. 8. Proverite sa slikom desno 9. U odeljku za Direction (pravac) odaberite Z 10. Na mestu Z Location ukucajte 10 11. Pritisnite na Add Grid Line
12. Pritisnite na koordinati. Trebalo bi da slika izgleda ovako:
ili View/Set 2D View... pa izaberite X Z plane na 0
Kreirana je mrea koja e nam pomoi da nacrtamo model. Najbitnije je da se mrea formira ispravno, jer je ona preduslov za dalje crtanje.
35
PRIMER 5 (Reetka)
Crtanje elemenata reetke: 1. Izaberite Draw / Draw Frame Element 2. Crtajte elemente od vora do vora kako su prikazani zadatkom.
Formiranje oslonaca: 1. Pritisnite na Select / Select / Pointer/Window 2. Izaberite vor na kome treba da bude levi oslonac 3. Pritisnite na Assing / Joint / Restraints... 4. Izaberite nepokretan oslonac i pritisnite na OK. 5. Pritisnite na Select / Select / Pointer/Window 6. Izaberite vor na kome treba da bude desni oslonac 7. Izaberite pokretan oslonac i pritisnite na OK.
36
PRIMER 5 (Reetka)
Definisanje profila
Zadatkom su zadati razliiti popreni preseci, za donji pojas je zadat pravougaoni popreni presek od betona, za dijagonalne tapove zadati su I profili od elika i gornji pojas kvadratnog poprenog preseka od betona. Kao i u prethodnim zadacima prvo treba definisati svaki profil. tapovi ispune (dijagonalni tapovi): 1. Izaberite Define / Frame Sections.. 2. U odeljku Click to izaberite Add I/Wide Flange
3. U sledeem prozoru za Section Name stavite ISPUNA
4. U odeljku za Material izaberite STEEL (elik) 5. U odeljku za Dimensions promenite kao na slikama (obratite panju na dimenzije, poto smo definisali da su jedinice u metrima onda i sve dimenzije treba da budu izraene u metrima). Provera se moe izvriti na osnovu slike sa strane. 6. Pritisnite na OK.
Gornji pojas: 1. U odeljku Click to izaberite Add Rectangular 2. U delu za Section Name promenite na 50x50 3. U odeljku za Material promenite na CONC 4. U odeljku za Dimensions promenite Depth (t3) (visina) na 0.5 a Width (t2) (irina) promenite na 0.5.
37
PRIMER 5 (Reetka)
5. Pritisnete OK.
Donji pojas 1. U odeljku Click to izaberite Add Rectangular 2. U delu za Section Name promenite na 50x70 3. U odeljku za Material promenite na CONC 4. U odeljku za Dimensions promenite Depth (t3) (visina) na 0.7 a Width (t2) (irina) promenite na 0.5 i pritisnite OK.
5. Pritisnite OK. Nakon uvoza profila u SAP, treba ih dodeliti elementima. Za dijagonale koristiemo naredbu Intersecting Line (presecajuu liniju), a za pojasne tapove koristiemo Window (prozor). 1. Pritisnite Select / Select / Intersecting Line 2. Izaberite sve dijagonale 3. Pritisnite Assign / Frame / Sections... Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu 38
PRIMER 5 (Reetka)
4. Izaberite ISPUNA i pritisnite na OK. 5. Pritisnite Select / Select / Pointer/Window 6. Izaberite samo tapove donjeg pojasa tako to ete ih uokviriti 7. Pritisnite Assign / Frame / Sections... 8. Izaberite 50x70 i pritisnite na OK. 9. Pritisnite Select / Select / Pointer/Window 10. Izaberite samo tapove gornjeg pojasa tako to ete ih uokviriti 11. Pritisnite Assign / Frame / Sections... 12. Izaberite 50x50 i pritisnite na OK. Model treba da izgleda kao na sledeoj slici:
Optereenje se nanosi na vorove i optereenja su uvek koncentrisane sile. Ako i bude kontinualnog optereenja, to kontinualno optereenje treba svesti (raspodeliti) na vorove preko pripadajueg dela. U naem primeru neemo imati sluajeve optereenja, jer je jedan jedini. Uzimamo postojei, tj. LOAD1. Dodela optereenje po vorovima: 1. Izaberite vorove na kojima je optereenje od 25 kN. U naem primeru postoje takva dva vora.
2. Pritisnite Assign / Joint Static Loads / Forces... 3. U odeljku Force Global Z napiite -25. i pritisnite na OK.
39
PRIMER 5 (Reetka)
4. Izaberite vorove na kojima je optereenje od 45 kN. U naem primeru postoje takva dva vora. 5. Pritisnite Assign / Joint Static Loads / Forces... 6. U odeljku Force Global Z napiite -45. i pritisnite na OK.
Dobili smo model sa optereenjima koji izgleda ovako:
Proraun modela
1. Pritisnite na Analyze / Set Options... 2. U odeljku za Fast DOFs izaberite Plane Frame 3. Ako je prozor kao na slici desno, pritisnite OK 4. Izaberite Analyze / Run
Deformisana reetka treba da izgleda ovako:
40
PRIMER 5 (Reetka)
Obrada rezultata
Kako reetka ima samo normalne sile prikazaemo jedino njih: 1. Pritisnite na Display / Show Element Forces/Stresses / Frames 2. U odeljku Component izaberite Axial Force (normalne sile) 3. U odeljku za Scaling stavite Auto 4. U dnu prozora deselektujte Fill Diagram 5. Selektujte Show Values on Diagram i pritisnite na OK.
Dobijeni dijagram normalnih sila treba da izgleda ovako:
Napomena: Rezultati se ne poklapaju sa rezultatima koje ste nauili iz Mehanike 1 zato to se razlikuju teorijske pretpostavke, (u mehanici se obrauju kruta tela, dok u stvarnosti postoje deformacije koje utiu na krajnji izgled uticaja). U sutini dijagram treba da bude istog oblika sa neznatnim razlikama.
41
PRIMER 6 (Greda dva puta statiki neodreena)

Za statiki sistem sa slike sraunati i nacrtati M, T, N dijagrame u programskom paketu SAP ako je zadata sledea geometrijska karakteristika: pravougaoni popreni presek od betona, b x h = 40 x 50 cm
Pre poetka rada prvo proveriti u donjem desnom uglu da li su jedinice u KN-m. 1. Pritisnite na File / New Model... ili Ctrl + N 2. U odeljku Number of Grid Spaces (broj rastojanja mree) stavite 0 za X, Y i Z pravac i pritisnite na OK.
3. Pritisnite na Draw / Edit Grid... 4. U odeljku Direction (pravac) izaberite X 5. Na mestu X Location ukucajte 4 6. Pritisnite na Add Grid Line 7. Taku 5 i 6 ponovite za 14, 18. 8. Pritisnite na OK
9. Pritisnite na koordinati.
ili View / Set 2D View... pa izaberite X Z plane na 0
42
Slika izgleda ovako:
Crtanje elemenata grede: 1. Izaberite Draw / Quick Draw Frame Element 2. I od vora do vora crtajte elemente kako su dati zadatkom. vorovi jesu tu ali ne oslobaaju nikakvih uticaja gredu. Oni su tu samo da moemo lake da definiemo optereenje. Nemojte meati vorove sa zglobovima.
Formiranje oslonaca: 1. Pritisnite na Select / Select / Pointer/Window 2. Izaberite vor na kome treba da bude levi oslonac 3. Pritisnite na Assign / Joint / Restraints... 4. Izaberite ukljetenje i pritisnite na OK.
5. Pritisnite na Select / Select / Pointer/Window 6. Izaberite vor na kome treba da bude desni oslonac 7. Izaberite nepokretan oslonac i pritisnite na OK.
43
Definisanje profila
1. Izaberite Define / Frame Sections 2. U odeljku Click to izaberite Add Rectangular 3. U sledeem prozoru za Section Name stavite 40x50 4. U odeljku za Material izaberite CONC (beton) 5. U odeljku za Dimensions promenite Depth (t3) (visina) na 0.5 a Width (t2) (irina) promenite na 0.4 i pritisnite na OK.
Dodela profila elementima: 1. Pritisnite Select / Select / All ili Ctrl + A 2. Pritisnite Assign / Frame / Sections... 3. Izaberite 40x50 i pritisnite na OK. Model izgleda kao na sledeoj slici:
U naem primeru neemo imati sluajeve optereenja, jer je jedan jedini, tako da neemo da formiramo, nego emo uzeti ve postojei, tj. LOAD1. Sada samo treba da dodelimo optereenje elementima: 1. Selektujte sredinji element, tj. element na kome je optereenje. 2. Pritisnite Assign / Frame Static Loads / Point and Uniform... 3. U odeljku Load Type and Direction izaberite Forces, a za Direction stavite Global Z 4. U odeljku Uniform Load napiite -35 (obratite panju na znak minus). Pritisnite na OK.
44
Dobili smo model sa optereenjima kao na slici:
Proraun modela
Kada se izvri proraun na kraju treba da pie Analysis Complete, kao na donjoj slici. Zatim pritisnite na OK.
Deformisana reetka treba da izgleda ovako:
Obrada rezultata
45
Napomena: Rezultati se ne poklapaju sa rezultatima koje ste nauili iz Mehanike 1 zato to se razlikuju teorijske pretpostavke, (u mehanici se obrauju kruta tela, dok u stvarnosti postoje deformacije koje utiu na krajnji izgled uticaja). U sutini dijagram treba da bude istog oblika sa neznatnim razlikama.
46
PRIMER 7 (Kolenasta greda)

Za statiki sistem sa slike sraunati i nacrtati M, T, N dijagrame u programskom paketu SAP ako je zadata sledea geometrijska karakteristika: pravougaoni popreni presek od betona, b x h = 40 x 50 cm
Pre poetka rada prvo proveriti u donjem desnom uglu da li su jedinice u KN-m. 1. Pritisnite na File / New Model... ili Ctrl + N Poto emo kasnije definisati koordinatne ose, u sledeem koraku postaviemo samo koordinatni sistem: 2. U odeljku Number of Grid Spaces (broj rastojanja mree) stavite 0 za X, Y i Z pravac i pritisnite na OK. 3. Pritisnite na Draw / Edit Grid... 4. U odeljku Direction (pravac) izaberite X 5. Na mestu X Location ukucajte 4 6. Pritisnite na Add Grid Line 7. Taku 5 i 6 ponovite za 18, 22.
47
8. U odeljku za Direction (pravac) odaberite Z 9. Na mestu Z Location ukucajte 5 10. Pritisnite na Add Grid line
11. Pritisnite na koordinati. Slika izgleda ovako:
ili View / Set 2D View... pa izaberite X Z plane na 0
Napravili smo mreu koja e nam pomoi da nacrtamo model. Najbitnije je da se mrea formira ispravno, jer je ona preduslov za dalje crtanje. Crtanje elemenata grede: 1. Izaberite Draw / Draw Frame Element 2. I od vora do vora crtajte elemente kako su vam dati zadatkom. vorovi jesu tu, ali ne oslobaaju nikakvih uticaja gredu, oni su tu samo da moemo lake da definiemo optereenje. Nemojte meati vorove sa zglobovima.
48
Formiranje oslonaca: 1. Pritisnite na Select / Select / Pointer/Window 2. Izaberite vor na kome treba da bude levi oslonac 3. Pritisnite na Assing / Joint / Restraints... 4. Izaberite nepokretan oslonac i pritisnite na OK. 5. Pritisnite na Select / Select / Pointer/Window 6. Izaberite vor na kome treba da bude desni oslonac 7. Pritisnite na Assing / Joint / Restraints... 8. Izaberite pokretan oslonac i na OK. Formirana je geometrija kao na slici:
Definisanje profila
1. Izaberite Define / Frame Sections 2. U odeljku Click to izaberite Add Rectangular 3. U sledeem prozoru za Section Name stavite 40x50 4. U odeljku za Material izaberite CONC (beton) 5. U odeljku za Dimensions promenite Depth (t3) (visina) na 0.5 a Width (t2) (irina) promenite na 0.4 i pritisnite na OK.
Dodela profila elementima: 4. Pritisnite Select / Select / All ili Ctrl + A 5. Pritisnite Assign / Frame / Sections...
49
6. Izaberite 40x50 i pritisnite na OK. Model izgleda kao na sledeoj slici:
U naem primeru neemo imati sluajeve optereenja, jer je jedan jedini, tako da neemo da formiramo, nego emo uzeti ve postojei, tj. LOAD1. Sada samo treba da dodelimo optereenje elementima: 1. Selektujte elemente na kojima je optereenje 2. Pritisnite Assign / Frame Static Loads / Point and Uniform... 3. U odeljku Load Type and Direction izaberite Forces, a za Direction stavite Global Z 4. U odeljku Uniform Load napiite -5 (obratite panju na znak minus). Pritisnite na OK.
Dobili smo model sa optereenjima kao na slici:
50
Proraun modela
Obrada rezultata
51

Sap 2000

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Sap 2000

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Informatika I SAP2000 v6.

Uputstvo za SAP2000 v6.11 - Informatika I -

Uputstvo sastavili Zoran Koneski i Milan Goci

Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu

Informatika I SAP2000 v6.11

Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu

Informatika I SAP2000 v6.11

Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu

Informatika I SAP2000 v6.11

Globalni koordinatni sistem

Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu

Informatika I SAP2000 v6.11

Lokalni koordinatni sistem

Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu

Informatika I SAP2000 v6.11

Pozitivni smerovi unutranjih sila za linijski element

Pozitivni smerovi unutranjih sila za linijski element

Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu

Informatika I SAP2000 v6.11

PRIMER 1 (Reetkasti most)

Zatim se otvara novi panel sa komandama:

Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu

Informatika I SAP2000 v6.11

PRIMER 1 (Reetkasti most)

Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu

Informatika I SAP2000 v6.11

PRIMER 1 (Reetkasti most)

Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu

Informatika I SAP2000 v6.11

PRIMER 1 (Reetkasti most)

Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu

Informatika I SAP2000 v6.11

PRIMER 1 (Reetkasti most)

ili Select / Select / Pointer/Window

Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu

Informatika I SAP2000 v6.11

PRIMER 1 (Reetkasti most)

Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu

Informatika I SAP2000 v6.11

PRIMER 1 (Reetkasti most)

Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu

Informatika I SAP2000 v6.11

PRIMER 1 (Reetkasti most)

Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu

Informatika I SAP2000 v6.11

PRIMER 2 (Ram u ravni)

PRIMER 2 (Ram u ravni)

Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu

Informatika I SAP2000 v6.11

PRIMER 2 (Ram u ravni)

Idite na File / New Model from Template... Izaberite ram u ravni:

Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu

Informatika I SAP2000 v6.11

PRIMER 2 (Ram u ravni)

1. Selektujte sva tri oslonca

2. Pritisnite na ikonu za oslonac

ili Assign / Joint / Restraints...

3. Pritisnite na ikonu za ukljetenje i pritisnite na OK.

Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu

Informatika I SAP2000 v6.11

PRIMER 2 (Ram u ravni)

Graevinsko-arhitektonski fakultet u Niu

Informatika I SAP2000 v6.11