Teorija PDF

2
SREDSTVA ZA VEZU
1 OPTE
Konstrukcijski sistem nekog objekta sainjava vie razliitih elemenata koji ine jedinstvenu celinu, sposobnu da prenosi projektom predvieno optereenje. U sluaju elinih
konstrukcija, konstrukcijski sistem nije monolitan, ve se sastoji od delova odreenih dimenzija, koji se pojedinano izrauju u radionici, a potom meusobno povezuju na gradilitu.
Stoga se pri izgradnji elinih konstrukcija razlikuju sledee faze: izrada elemenata (delova)
konstrukcije u radionici, njihov transport i montaa na gradilitu. Tom prilikom se primenjuje niz postupaka i operacija neophodnih za izradu elemenata konstrukcije od valjaonikih
proizvoda, kao i za njihovo nastavljanje i meusobno povezivanje. Potreba za nastavljanjem
elemenata proizilazi iz injenica da dimenzije konstrukcijskih elemenata esto prevazilaze
standardne duine valjaonikih proizvoda i gabarite uobiajenih transportnih sredstava. Nastavljanje i povezivanje elemenata elinih konstrukcija moe da se ostvari pomou mehanikih spojnih sredstava (zakivci, zavrtnjevi, epovi itd.), ili tehnolokim postupcima (zavarivanjem ili lepljenjem). U zavisnosti od mesta izvoenja, postoje dve vrste nastavaka: radioniki i montani nastavci.
Radioniki nastavci se izvode u radionici, gde se pripremljeni valjaoniki proizvodi meusobno spajaju i formiraju proste elemenate, polusklopove i sklopove, ije su dimenzije
manje od gabarita predvienog transportnog sredstva. U proste elemente spadaju profili koji
su obrazovani zavarivanjem, ili spajanjem valjanih proizvoda pomou zakivaka. Polusklopovi i sklopovi podrazumevaju spajanje vie profila u jednu montanu celinu, kao to je na primer stub rama sa leinom ploom i ukruenjima, ili montani segment mosta. Radioniki
nastavci se najee izvode zavarivanjem, a ree zakivcima ili zavrtnjevima. Kvalitet i dimezije spojeva zavise od veliine i vrste uticaja koje ti spojevi treba da prihvate.
Montani nastavci se izvode na gradilitu. Pomou njih se povezuju radioniki segmenti (polusklopovi ili sklopovi) tako da obrazuju jedinstvenu konstruktivnu celinu. Izbor
spojnih sredstva za izradu montanih nastavaka zavisi od veliine i vrste uticaja koje nastavak treba da prihvati, od naina i brzine montae konstrukcije, kao i od uslova koji vladaju na gradilitu. Danas se montani nastavci, zbog brzine izvoenja, kvaliteta nastavka u
gradilinim uslovima i obezbeenja projektovane geometrije konstrukcije, najee izvode
136
Metalne konstrukcije
pomou zavrtnjeva, a ree zavarivanjem. Pomou zavrtnjeva se izvode montani nastavci

tapova i nosaa, nastavci stubova i rigli kod okvirnih nosaa, zglobne i krute veze podunih i poprenih nosaa, veze reetkastih nosaa sa oslonakim konstrukcijama, itd. Montani nastavci u zavarenoj izradi, izvode se uglavnom kod statiki optereenih konstrukcija
(u zgradarstvu) za povezivanje, slabije ili srednje napregnutih, elemenata. U mostogradnji
se ovakvi nastavci primenjuju kod ortotropnih ploa.
2 ZAKIVCI
2.1 OPTE O ZAKIVCIMA
Zakivci kao spojno sredstvo se primenjuju od tridesetih godina devetnaestog veka i do
danas su se pokazali kao efikasno i pouzdano spojno sredstvo. Veze izvedne zakivcima se
dobro ponaaju, kako pri statikom tako i pri dinamikom naprezanju, jer zakivci vre ravnomerni prenos sile du veze. Rupe u vezi su dobro ispunjene materijalom zakivka, pa veze imaju mala proklizavanja i malu deformabilnost. Danas se zakivci primenjuju samo za
rekonstrukciju i ojaanje postojeih konstrukcija izraenih zakivcima i ree za izradu dinamiki napregnutih konstrukcija. Zavarivanje je poslednjih decenija, osim u specijalnim
sluajevima, skoro potpuno potisnulo primenu zakivaka za izradu radionikih nastavaka,
dok su ih zavrtnjevi, zbog brzog i jednostavnog izvoenja nastavaka, zamenili kod izrade
montanih nastavaka.
2.2 OBLICI I DIMENZIJE ZAKIVAKA

Zakivak se sastoji od cilindrinog tela (vrata zakivka) i glave zakivka. U zavisnosti od
oblika glave, razlikuju se:
zakivci sa polukrunom glavom (slika 2.1a),
zakivci sa poluuputenom glavom (slika 2.1b) i
zakivci sa uputenom glavom (slika 2.1c).
U tabeli 2.1 dati su osnovni geometrijski podaci za zakivak sa polukrunom glavom,
koji je prikazan na slici 2.1a. Najmanji prenik rupe zakivka za eline konstrukcije u
zgradarstvu je 13 mm, a u mostogradnji 17 mm.
Tabela 2.1 - Dimenzije zakivaka sa polukrunom glavom
Prenik zakivka mm
d
Prenik rupe
d0
D
K
R
r
12
14
16
18
20
22
24
27
30
33
mm
13
15
19
19
20
23
25
28
31
34
mm
mm
mm
mm
19
7,5
9,5
0,6
22
9
11
0,6
25
10
13
0,8
28
11,5
14,5
0,8
32
13
16,5
1
36
14
18,5
1
40
16
20,5
1,2
43
17
22
1,2
48
19
24,5
1,6
53
21
27
1,6
Sredstva za vezu
137
Slika 2.1 - Razliite vrste zakivaka: a) sa polukrunom glavom;

b) sa poluuputenom glavom; c) sa uputenom glavom
Zakivci se izrauju mainskim putem od okruglog elika kvaliteta 0255, 0355 i

0455, sa zateznom vrstoom fu=300-400 MPa, fu=380-470 MPa, fu=440-540 MPa, respektivno. Najee se primenjuju zakivci sa polukrunom glavom iji je vrat konusan na
duini od 50 mm od glave zakivka, sa nagibom izvodnice od 1% (slika 2.1a), a cilindrian
na preostaloj duini. Prenik rupe za ugradnju zakivaka (d0) je za 1 mm vei od prenika
zakivka (d), to jest d0=d + 1.
Duina vrata zakivka ( ! ) zavisi od prenika zakivka (d), debljine paketa limova koji
se spajaju (t) i od naina izrade druge glave zakivka (slika 2.1a):
! = t + 4 / 3 d 0 za mainsko zakivanje,
(2.1a)
! = t + 7 / 4 d 0 za runo zakivanje.
(2.1b)
Zakivci se ugrauju u prethodno izbuene rupe, zagrejani do temperature koja je pogodna za kovanje. Zatim se postavlja presa za zakivanje i vri se pritisak na glavu i vrat
zakivka ime se prvo ispunjava rupa u spoju, a zatim se oblikuje druga glava (slika 2.2).
Slika 2.2 - Izrada druge glave zakivka i presa za zakivanje
138
Izbor prenika zakivka zavisi od debljine paketa koji se zakiva, zbog dobrog ispunjenja
rupe i spreavanja krivljenja usijanog vrata zakivka. Praksa je pokazala da debljina paketa
ne bi smela da pree vrednost:
t 4,5 d0
za zakivke sa polukrunom glavom i
(2.2a)
4,5 d0 < t < 6,5 d0 za zakivke sa poluuputenom glavom.
(2.2b)
2.3 OBELEAVANJE ZAKIVAKA

Na radionikim crteima se, radi preglednosti i izbegavanja greaka, zakivci
predstavljaju posebnim oznakama. Oznake su standardizovane i date su u tabeli 2.2, za
zakivke kod kojih se i rupa i ugradnja vre u radionici.
Tabela 2.2 - Oznake zakivaka
Prenik d0
11
13
15
17
19
21
23
25
28
31
34
Oznaka
Dopunske oznake zakivaka
a)
b)
c)
d)
Pored ovih oznaka uvedene su i dopunske oznake, koje detaljnije definiu ugraeni zakivak. Ukoliko je rupa za zakivak izbuena u radionici, a zakivak je ugraen na montai,
tada se standardnoj oznaci dodaje jedna zastavica (tabela 2.2a). Dve zastavice se dodaju
osnovnoj oznaci ukoliko se i rupa bui na montai (tabela 2.2b). U sluaju zakivaka sa poluuputenom glavom, iznad ili ispod osnovne oznake, dodaje se polukrug u zavisnosti od
toga da li je poluuputena glava gore ili dole (tabela 2.2c i d).
Na crteima u razmeri 1:10 i sitnijoj, veliina oznake je jednaka preniku glave zakivka ( D = 1,5 d 0 ), a na crteima u razmeri 1:5 i krupnijoj, veliina oznake odgovara preniku rupe za zakivke ( d0 ).
2.4 RAD ZAKOVANE VEZE

Poznavanje ponaanja veze i zakivaka u njoj, pod optereenjem, predstavlja preduslov za odreivanje potrebnog broja zakivaka u vezi i sigurnosti veze. Na rad zakivka u
vezi utie tehnoloki postupak ugradnje zakivka. Naime, kada se ugraeni, usijani zakivak ohladi do temperature ipod 600 C, dolazi do njegovog skupljanja. Kako je paket limova nestiljiv, to se u zakivku javlja znaajna sila zatezanja kojom njegove glave pritiskaju paket limova. Ova sila zatezanja izaziva u zakivku napone vee od granice razvlaenja. Takoe, hlaenjem zakivka dolazi do njegovog radijalnog skupljanja, ime se
stvara zazor u rupi izmeu zakivka i limova. Rad zakivka je sloen i moe da se razmatra kroz tri faze.
U prvoj fazi rada veze, pri malom optereenju, usled sile zatezanja u zakivku javlja se
trenje izmeu spojnih elemenata koje je vee od sile smicanja. Veza radi kao monolitna
(nema proklizavanja), pa se javljaju samo elastine deformacije kao posledica naprezanja
Sredstva za vezu
139
limova. Dalje poveanje optereenja prouzrokuje savladavanje trenja i pojavu pomeranja

na raun zazora izmeu rupe i vrata zakivka, pa dolazi do direknog naleganja vrata zakivka na limove. Pomeranja su reda veliine 1/100 mm. Dalji prenos sila se odvija putem
smicanja zakivka i pritiska po omotau rupe, tako da trenje ne uestvuje u ukupnom kapacitetu nosivosti veze.
U drugoj fazi rada veze dolaze do izraaja elastine deformacije veze usled savijanja i
smicanja zakivka i gnjeenja limova u kontaktu sa zakivkom. Ta pomeranja iznose oko
0,10-0,15 mm. Naprezanja zakivka u ovoj fazi rada se poveavaju sve do pojave napona
teenja u vratu zakivka.
U treoj fazi rada veze dolazi do znatnih deformacija u vezi usled teenja elika u vratu
zakivka, koje pri lomu dostiu vrednost od oko 5-6 mm. Vrsta loma veze zavisi od naina
izrade rupe i duine zakivka. Ako se rupa izrauje buenjem elinih limova normalne tvrdoe i ako je zakivak vee duine, tada u vezi dolazi do savijanja zakivka i gnjeenja ivica
limova po obimu rupe, ime se stvara znatna sila zatezanja u zakivku, tako da do njegovog
loma obino dolazi otkidanjem glave. Kada se rupe izvode probijanjem, ivice limova su
neravne, a elini materijal je pretrpeo znatna ojaanja. U ovom sluaju, usled optereenja
ivice limova gnjee vrat zakivka i, ukoliko je on male duine, u njemu se preteno javljaju
smiui naponi.
Na osnovu prethodne analize moe se zakljuiti da je ponaanje zakivaka u vezi vrlo
sloeno i da su oni istovremeno napregnuti na smicanje, savijanje, zatezanje i pritisak po
omotau rupe. Svi ovi fenomeni utiu na raspored sila u zakivcima u pojedinim fazama rada veze. U prvoj fazi najvee sile se javljaju u krajnjim zakivcima usled prisustva trenja u
vezi i najveih elastinih deformacija na tom mestu (slika 2.3a). Nakon savladavanja trenja
svi zakivci podjednako preuzimaju silu. Te sile se sabiraju sa silama iz prve faze (slika
2.3b). Usled velikih pomeranja zakivaka u vezi, u treoj fazi dolazi do podjednakog preuzimanja sile od strane svih zakivaka, nezavisno od prethodne raspodele sila u zakivcima
(slika 2.3c). Iz toga se vidi da granina nosivost zakivavka ne zavisi od njegovog naprezanja u prethodnim fazama.
Slika 2.3 - Raspored sila u zakivcima u sve tri faze rada veze
140
Do loma veze ostvarene zakivcima moe da doe na etiri razliita naina.

Lom zakivka usled smicanja vrata zakivka nastaje iscrpljenjem nosivosti tela zakivka
na smicanje. Do loma dolazi po ravni smicanja (ravni spoja elemenata) koja je upravna na
osu vrata zakivka (slika 2.4a).
Kod elemenata napregnutih na zatezanje, ukoliko je nosivost zakivaka vea od nosivosti elemenata (limova) koji se spajaju, dolazi do loma limova na mestu najslabijeg preseka
u vezi (slika 2.4b).
Ako je prenik vrata zakivka znatno vei od debljine spojnih limova, ili ako je zakivak
izraen od kvalitetnijeg elika nego limovi, moe da doe do gnjeenja limova usled pritiska po omotau rupe. Vrat zakivka pritiska povrinu limova na mestu rupe i izaziva veliku
koncetraciju napona. Naprezanja u limu prelaze vrednost zatezne vrstoe elinog materijala i dolazi do plastinog teenja u zoni rupe praenog plastinim deformacijama, koje
prouzrokuju stvaranje ovalne rupe (slika 2.4c). Na taj nain se znatno poveava deformabilnost veze tako da nastupa granino stanje upotrebljivosti iako jo uvek nije dostignuto
granino stanje nosivosti veze.
Kod ivinih zavrtnjeva, kada je rastojanje od ose zakivka do ivice lima malo, dolazi do
loma smicanjem lima (slika 2.4d). Naime, na delu zakivka prema spoljanjoj ivici, u kontaktu sa limom javlja se napon pritiska, a u upravnom pravcu napon zatezanja. Usled dvoosnog naprezanja lima, pod uglom od 30-40 u odnosu na pravac sile, javljaju se i smiui
naponi. Ukoliko rastojanje ose zakivka od ivice nije dovoljno, nastaje lom u limu usled
smicanja po kosim ravnima (slika 2.4d).
Slika 2.4 - Mogui vidovi loma kod veza sa zakivcima
2.5 PRORAUN NOSIVOSTI ZAKIVAKA

Obuhvatanje svih sloenih fenomena u napregnutoj vezi sa zakivcima je dugotrajan i,
sa inenjerskog aspekta, necelishodan posao. Nosivost zakivaka u vezi, meutim, sa dovoljnom pouzdanou, moe da se odredi uz uvoenje sledeih pretpostavki:
zanemaruje se trenje izmeu limova izazvano silama zatezanja u zakivcima i njegov
pozitivan uticaj na poveanje nosivosti zakivaka,
svi zakivci u vezi uestvuju podjednako u prenosu optereenja,
usled smiue sile u vratu zakivka se javlja konstantan napon smicanja (slika 2.5a),
pritisak po omotau rupe, odnosno kontaktni napon izmeu zakivka i limova, je
ravnomerno rasporeen po povrini projekcije kontaktne povrine zakivka i limova
na ravan upravnu na pravac sile (slika 2.5b),
zanemaruje se savijanje i zatezanje zakivka kod smiuih spojeva.
Sredstva za vezu
141
Slika 2.5 - Stvarni i proraunski dijagrami napona:

a) napon smicanja; b) pritisak po omotau rupe
Zakivci se najee koriste u smiuim spojevima (slika 2.6a) u kojima usled spoljanjeg optereenja dolazi do smicanja vrata zakivka i pritiska po omotau rupe, dok se,
zbog male nosivosti na zatezanje u pravcu svoje podune ose, izbegava njihova upotreba u
zateuim spojevima (slika 2.6b).
Slika 2.6 - Zakivci u: a) smiuem spoju; b) zateuem spoju

Tabela 2.3 - Doputeni naponi za zakivke [MPa ]
Vrsta
napona
!dop
smicanje
"b,dop
pritisak
po omotau rupe
"t,dop
zatezanje
I sluaj optereenja
II sluaj optereenja
za spajanje delova od elika
0361
0451
0561
0361
0451
0561
0362
0452
0562
0362
0452
0562
0363
0453
0563
0363
0453
0563
I
0,8 dop
130
150
II
0,8 dop
190
145
I
2,0 dop
320
370
55
210
II
2,0 dop
480
360
I
0,3 dop
50
165
410
530
II
0,3 dop
70
55
60
80
142
Nosivost zakivaka u vezi moe da se odredi prema teoriji graninih stanja i prema teoriji doputenih napona. Jugoslovenski propisi omoguavaju dimenzionisanje veza prema
doputenim naponima, dok moderni meunarodni propisi, kao na primer Evrokod 3, primenjuju teoriju graninih stanja.
Doputeni naponi za zakivke, prema JUS-u U.E7.145/1987, odreuju se na osnovu dopuenih napona za osnovni materijal, koji odgovara kvalitetu zakivka, na taj nain to se
doputeni napon za osnovni materijal i odgovarajui sluaj optereenja pomnoi koeficijentima datim u tabeli 2.3.
2.5.1 Nosivost zakivka u smiuim spojevima

Imajui u vidu prirodu rada veze sa zakivcima i usvojene proraunske pretpostavke
moe se smatrati, pod uslovom da je veza pravilno konstruisana, da nosivost zakivaka u
smiuim spojevima zavsi od nosivosti zakivka na smicanje i nosivosti zakivka na pritisak
po omotau rupe, odnosno da je:
Fv , dop = min{Fv , Fb }
(2.3)
gde su:
Fv , dop nosivost zakivka u smiuem spoju,
Fv
nosivost zakivka na smicanje i
Fb
nosivost zakivka na pritisak po omotau rupe.
2.5.1.1 Nosivost zakivaka na smicanje

Kod veza mehanikim spojnim sredstvima, prenoenje sile sa jednog na drugi element
veze je diskontinualno (takasto). Prelazak sile sa jednog na drugi element se vri smicanjem zakivka. Smicanje se odvija u ravni spoja limova (ravan smicanja) po itavoj povrini vrata zakivka. U zavisnosti od broja limova koji prenose silu u jednom pravcu, odnosno
od broja ravni smicanja, zakivci mogu da budu:
jednoseni (m=1), ako u vezi postoji samo jedna ravan smicanja (slika 2.7a),
dvoseni
(m=2), ako u vezi postoje dve ravni smicanja (slika 2.7b) i
vieseni
(m>2), ako u vezi postoji vie od dve ravni smicanja (slika 2.7c).
Slika 2.7 - Broj smiuih ravni - senost zakivaka
Sredstva za vezu
143
Nosivost zakivka na smicanje moe da se odredi na sledei nain:

Fv = m Av ,1 dop = m
d 02
dop
4
(2.4)
gde su:
m
senost zakivka (slika 2.7),
!dop doputeni napon smicanja za zakivke (tabela 2.3),
Av,1 povrina vrata zakivka,
d0
prenik rupe za zakivak.
2.5.1.2 Nosivost zakivka na pritisak po omotau rupe

Na kontaktu vrata zakivka i povrine rupe u limu se javlja kontaktni napon, tzv. pritisak
po omotau rupe. Njegova raspodela je nelinearna, kako po radijusu rupe (slika 2.5b), tako i
po visini lima (slika 2.8). Maksimalna vrednost napona dostie dosta veu vrednost od prosene vrednosti, sa kojom se vri dimenzionisanje zakivaka. Usled lokalne plastifikacije u limu i vratu zakivka dolazi do preraspodele naprezanja i do izjednaavanja vrednosti napona
du vrata zakivka. To omoguava proraun nosivosti zakivaka na pritisak po omotau rupe
sa konstantnim, prosenim naponom ( b = const. ). Povrina preko koje se prenosi sila iz
zakivka na lim ( Ab ) jednaka je zbiru kontaktnih povrina svih limova u vezi koji su napregnuti u istom pravcu, odnosno koji pri optereenju naleu na vrat zakivka sa iste strane.
Slika 2.8 - Naprezanja veza sa zakivcima: a) jednosene veze; b) dvosene veze
144
Nosivost zakivka na pritisak po omotau rupe, u optem sluaju, moe da se odredi na

osnovu sledeeg izraza:
Fb = min Ab b,dop
gde su:
min Ab
(2.5)
minimalna kontaktna povrina zakivka u vezi (slika 2.8) i
doputeni napon pritiska po omotau rupe (tabela 2.3).

b,dop
Minimalna kontaktna povrina min Ab se odreuje na sledei nain:
min
Ab = min{Ab,1 , Ab,2 }
(2.6)
gde su Ab,1 i Ab,2 kontaktne povrine limova koje naleu na istu stranu zakivka (slika 2.8).
Budui da su ove kontaktne povri pravougaonog oblika, sa konstantnom irinom koja
je jednaka preniku rupe d0 , nosivost zakivaka na pritisak po omotau rupe moe da se
odredi i na osnovu sledeeg izraza:
Fb = min t d 0 b, dop
(2.7)
gde je min t minimalna debljina svih limova koji prenose silu u istom pravcu:
t1
min t = min
t2
za jednosene zavrtnjeve (slika 2.8a),
(2.8a)
t1 + t3
min t = min
t2
za dvosene zavrtnjeve (slika 2.8b).
(2.8b)
2.5.2 Nosivost zakivka na zatezanje

U zateuim spojevima zakivci su napregnuti na zatezanje u pravcu svoje podune ose.
Nosivost zakivka na zatezanje ( Ft , dop ) odreuje se na osnovu sledeeg izraza:
Ft , dop =
d 02
t,dop
4
(2.9)
gde je t, dop doputeni napon zakivka na zatezanje (tabela 2.3).

Kako je zakivak usled termikog skupljanja prednapregnut, u njemu se od optereenja
javlja dodatna sila zatezanja tek nakon savladavanja ove sile prednaprezanja. I pored te injenice, doputena naprezanja za zakivak su mala, tako da treba izbegavati ovakva naprezanja u zakivcima, ili primenom efikasnijih spojnih sredstana (npr. primenom zavrtnjeva)
ili konstruktivnim merama izbei pojavu sile zatezanja u zakivku.
Sredstva za vezu
145
3 OBINI ZAVRTNJEVI
3.1 OPTE O ZAVRTNJEVIMA
Na samom poetku razvoja elinih konstrukcija, kao prva mehanika spojna sredstva
korieni su obini zavrtnjevi. Oni su, meutim, ubrzo zamenjeni zakivcima zbog, u to
vreme, skupe mainske izrade i slabe otpornosti na zamor. Kako je razvojem mainske industrije znatno ubrzan i pojednostavljen proces proizvodnje zavrtnjeva, oni su se ponovo
nametnuli kao konkurentno mehaniko spojno sredstvo.
Zavrtnjevi predstavljaju savremeno i efikasno spojno sredstvo za izradu, preteno, montanih nastavaka u zgradarstvu i mostogradnji (slika 2.9). Njihova primena je omoguila potpunu industrijalizaciju proizvodnje elinih konstrukcija. Oni su danas, zbog niza nesumnjivih prednosti, skoro u potpunosti zamenili zakivke pri izradi montanih nastavaka.
Slika 2.9 - Primena zavrtnjeva u zgradarstvu i mostogradnji
Zavrtnjevi se izrauju u fabrici mainskim putem, a na montai se vri samo njihova

ugradnja. Na taj nain se dobija veoma ujednaen kvalitet svih zavrtnjeva u konstrukciji.
Za ugradnju zavrtnjeva nije potrebna sloena oprema kao za zakivke, niti posebno kvalifikovana radna snaga. Ugradnja zavrtnjeva je jednostavna i izvodi je jedan ili dva radnika.
Vremenski uslovi ne utiu na kvalitet izvedene veze, za razliku od veza ostvarenih zakivcima ili zavarivanjem. Osim toga brzina ugradnje je vea nego kod zakivaka.
Bez obzira to je osnovni materijal za sirovi zakivak jeftiniji od zavrtnja, ipak je, uzimajui sve navedene trokove, veza izvedena zavrtnjevima jeftinija i kontrolisanijeg kvaliteta.
146
Zavrtnjevima se, kao i zakivcima, ostvaruje takasto spajanje elemenata konstrukcije.

Kroz dva ili vie elemenata koji se spajaju, bue se rupe, postavljaju zavrtnjevi i navija navrtka, sve dok se elementi meusobno ne spoje. Nakon toga, veza je odmah sposobna da
prihvati sve statike uticaje, pri emu u zavrtnjevima moe da se javi smicanje, pritisak po
omotau rupe ili zatezanje.
3.2 OBLICI I VRSTE OBINIH ZAVRTNJEVA

Jedan komplet zavrtnja sastoji se iz sledeih delova, (slika 2.10a):
estougaone glave (a),
cilindrinog tela koje se zavrava navojem (b),
estougaone navrtke sa otvorom u sredini i navojem u unutranjem delu otvora (c) i
podlone ploice (podloke) krunog ili kvadratnog oblika sa otvorom u sredini (d).
Slika 2.10 - Delovi i oznake dimenzija obinih zavrtnjeva
Nazivnu meru zavrtnja definie debljina tela zavrtnja na mestu navoja (d) pa je oznaka
za zavrtanj Md. Na primer, M20 oznaava zavrtanj iji je prenik tela na mestu navoja
d=20 mm. Dimenzije svih delova zavrtnja su standardizovane prema JUS-u M.B1.068. Za
graevinske konstrukcije se najee upotrebljavaju zavrtnjevi ije su dimenzije osnovnih
delova date u tabeli 2.4 sa oznakama prema slici 2.10b.
U elinim konstrukcijama se upotrebljavaju zavrtnjevi sa ISO, odnosno metrikim navojem. Tako, pomenuta oznaka za zavrtanj Md oznaava zavrtanj sa metrikim navojem.
Ranije su u upotrebi bili zavrtnji sa Vitvortovim navojem u colovnim () jedinicama (npr.
1/2, 5/8, 3/4, 7/8 i 1). Osnovne dimenzije metrikog navoja su prikazane na slici
2.11a, gde su :
Sredstva za vezu
147
d nominalni prenik zavrtnja,

d2 srednji prenik navoja ( d 2 = d + 2 t / 8 2 t / 2 = d 3 / 4 t ),
d3 prenik jezgra zavrtnja ( d 3 = d + 2 t / 8 2 t + 2 t / 6 = d 17 / 12 t ),
p korak navoja koji zavisi od prenika zavrtnja (npr. za M12 p=1,75 mm,),
t
visina navoja koja zavisi od koraka navoja ( t = p /(2 tan 30o ) = p 3 / 2 = 1,155 p ).
Tabela 2.4 - Osnovne dimenzije delova zavrtnjeva
M12
M16
M20
M22
M24
M27
M30
b
i
e
h
s
R
19,5
2,5
20,88
8
19
0,6
23
3,0
26,17
10
24
0,6
29,5
4,5
39,55
15
36
0,8
32,5
4,5
45,20
17
41
1,0
35
5,0
50,85
19
46
1,0
10
13
19
22
24
d1
d2
14
24
18
30
26
28
4,0
4,0
32,95
35,03
13
14
30
32
0,8
0,8
Navrtka
16
18
Podloka
22
24
37
39
26
44
30
50
33
56
U praksi se najee koriste zavrtnjevi sa desnim navojem. Postoje i zavrtnjevi sa levim navojem i oni su na glavi zavrtnja uoljivo obeleeni (slika 2.11b).
Slika 2.11 - Osnovne dimenzije metrikog navoja i oznaka navoja
Najvaniji deo zavrtnja je telo zavrtnja. Ono ima dominatnu ulogu u prenoenju sila u
smiuim spojevima, gde je napregnuto na smicanje i pritisak po omotau rupe. Kako ovakva naprezanja zavise direkno od efektivnog prenika zavrtnja, to nije doputeno da se u
vezi upotrebi zavrtanj iji navoj ulazi u paket koji se spaja. Zbog toga se u graevinskim
konstrukcijama primenjuje podlona ploica debljine 8 mm da bi, za zavrtnjeve ija se duina menja na 5 mm, navoj ostao izvan ravni smicanja.
148
Prema tanosti izrade tela zavrtnja, postoje dve vrste zavrtnjeva:

obraeni zavrtnjevi (ili upasovani, ili zavrtnjevi sa tanim naleganjem), kod kojih se
obradom na strugu postie razlika izmeu prenika rupe i tela zavrtnja
d = d 0 d 0,3 mm (slika 2.12a),
neobraeni zavrtnjevi (ili neupasovani, ili zavrtnjevi bez tanog naleganja) kod kojih
je razlika izmeu prenika rupe i tela zavrtnja d = d 0 d 1,0 mm (slika 2.12b).
Ovo odstupanje omoguava da neobraeni zavrtnjevi mogu lako da se ugrade na
montai, bez prethodne predmontae u radionici.
Slika 2.12 - Obraeni i neobraeni zavrtnjevi
Na primeru zavrtnja M20 ilustrovana je razlika u dimenzijama obraenih i neobraenih

zavrtnjeva:
- obraeni zavrtanj M20: nominalni prenik
d = 20 mm
prenik tela zavrtnja d # 21 mm (za proraun)
prenik rupe
d0 = 21 mm
- neobraeni zavrtanj M20: nominalni prenik
d = 20 mm
prenik tela zavrtnja d = 20 mm
prenik rupe
d0 = 21 mm
Prema Evrokodu 3 prenik rupe moe da bude vei od prenika zavrtnja i vie od 1 mm, pa
tako, u delu 7.5.2, ovaj dokument predvia sledee vrednosti za standardne zazore u rupi:
1 mm za zavrtnjeve M12 i M14
2 mm za zavrtnjeve M16 do M24
3 mm za zavrtnjeve M27 i vee.
U posebnim sluajevima mogu da se koriste i specijalni zavrtnjevi, kao to su:
Zavrtnjevi sa unutranjom estougaonom glavom (slika 2.13a), koji se primenjuju
uglavnom u spojevima kod kojih ne postoji prostor za postavljanje kljua za navijanje navrtke;
Zavrtnjevi sa uputenom glavom (slika 2.13b), u spojevima kod kojih se zahteva da
povrina spoja bude ravna;
Zavrtnjevi bez navrtke (slika 2.13c), u nepristupanim spojevima kod kojih se ne
moe postaviti navrtka. U tom sluaju se u element spoja urezuje navoj istog tipa
kao i za navrtku;
Sredstva za vezu
149
Konusni zavrtnjevi (slika 2.13d), u spojevima sa zakivcima kod kojih je debljina

spoja vea od doputene. Telo zavrtnja je konino sa nagibom izvodnice od 1% i
nema glavu nego se telo isputa 5-10 mm izvan spoja. Prvo se bui cilindrina rupa,
a onda se proiruje tako da dobije konusni oblik. Navrtka i podloka su standardnih
dimenzija.
Slika 2.13 - Specijalne vrste zavrtnjeva
Navrtke (slika 2.14a) se izrauju prema JUS-u M.B1.601, sa dimenzijama datim u tabeli 2.4. Dimenzije e i s su iste kao i za glavu zavrtnja. U telo navrtke je urezan isti tip navoja, kao i za odgovarajui zavrtanj.
Slika 2.14 - Navrtka i podlona ploica za obine zavrtnjeve
Podlone ploice (podloke) imaju funkciju da omogue bolje naleganje navrtke na spojne elemente, da spree da se navoj nae u spoju i da spree oslanjanje navoja na zidove rupe
prilikom pritezanja navrtke (slika 2.14b). One se uvek postavljaju ispod navrtke. Izrauju se
u dve klase izrade prema JUS-u M.B2.015, sa dimenzijama datim u tabeli 2.4:
klase A, sa grubom izradom, bez posebne obrade spoljanjih povrina i
klase B, sa srednje grubom izradom i sa obradom spoljanjih povrina.
150
Kod valjanih profila sa nagibom unutranje povrine noica primenjuju se, pored obinih podlonih ploica i kose podlone ploice, da bi se obe povrine noica dovele u paralelan poloaj. Kod I profila one se izrauju prema JUS M.B2.031 sa nagibom od 14%, (slika 2.15a), dok kod U profila imaju nagib 8% za profile do U300, odnosno 5% za profile
U300 i vee, a izrauju se prema standardu JUS M.B2.032 (slika 2.15b).
Slika 2.15 - Kose i elastine podlone ploice
U spojevima kod kojih je potrebno da postoje odreena pomeranja izmeu elemenata

koji se spajaju, da bi se izbeglo naprezanje zavrtnjeva u pravcu njihove ose (npr. u gornjem delu veze dva kranska nosaa sistema proste grede), primenjuju se elastine podloke
(slika 2.15c). One se primenjuju sa obinom podlokom, a eljeno pomeranje u spoju se
postie deformisanjem ove podlone ploice. Napominje se da pri montai zavrtnjeva sa
elastinom podlokom ne treba potpuno pritegnuti navrtku, jer ako se tada deformie, elastina podloka gubi svoju funkciju.
Treba napomenuti da kose podlone ploice slue samo da izravnaju nagibe na
noicama profila, a da se pored njih postavljaju i obine podloke (slika 2.16a).
Slika 2.16 - Raspored delova zavrtnjeva u vezi sa kosim stranama
Sredstva za vezu
151
Duina zavrtnja ( ! ) zavisi od ukupne debljine elemenata koji se spajaju (t) i od

prenika primenjenog zavrtnja (slika 2.16b). Standardne duine zavrtnjeva se razlikuju za
po 5 mm i prikazane su u tabeli 2.5.
Tabela 2.5 - Duine zavrtnjeva u funkciji prenika i debljine paketa
Duina !
30
35
40
45
50
55
60
65
70
75
80
85
90
95
100
M12
5-9
10-14
15-19
20-24
25-29
30-34
35-39
40-44
45-49
50-54
55-59
60-64
65-69
70-74
75-79
M16
M20
M22
Debljina paketa limova (t)
6-10
11-15
16-20
21-25
26-30
31-35
36-40
41-45
46-50
51-55
56-60
61-65
66-70
71-75
8-12
13-17
18-22
23-27
28-32
33-37
38-42
43-47
48-52
53-57
58-62
63-67
68-72
6-10
11-15
16-20
21-25
26-30
31-35
36-40
41-45
46-50
51-55
56-60
61-65
66-70
M24
9-13
14-18
19-23
24-28
29-33
34-38
39-43
44-48
49-53
54-58
59-63
64-68
3.3 OBELEAVANJE ZAVRTNJEVA

U tehniku dokumentaciju se upisuje oznaka zavrtnja, koja treba da sadri:
vrstu navoja (M oznaava zavrtanj sa metrikim, a zavrtanj sa colovnim navojem),
prenik zavrtnja na mestu navoja (d),
duinu zavrtnja ( ! ),
klasu vrstoe zavrtnja i
standard po kome je izraen.
Na primer M20x60...5.6 JUS M.B1.068, oznaava metriki zavrtanj sa nazivnim prenikom od 20 mm, duine 60 mm, izraen prema navedenom JUS-u od elika klase vrstoe 5.6. Navrtka se obeleava oznakom zavrtnja za koji se koristi, klasom i standardom po
kome je izraena, npr. navrtka M20 5 JUS M.B1.601. Podlona ploica se oznaava
vrstom izrade (A ili B), prenikom rupe i standardom po kome je izraena, npr. podloka
A 22 JUS M.B2.015.
Na radionikim crteima se, radi preglednosti i izbegavanja greaka, zavrtnjevi predstavljaju posebnim oznakama. Oznake su standardizovane i date su u tabeli 2.6. Oznake
zavrtnjeva date u prvom redu odnose se na neobraene zavrtnjeve. Ukoliko je prenik rupe
drugaiji od uobiajenog (d0 =d +1), tada pored oznake zavrtnja mora da se upie zahtevani prenik rupe. Za obraene zavrtnjeve se stavlja dopunska oznaka, u vidu dve crte ispod
standardne oznake, kao to je prikazano u drugom redu tabele. Pored ovih oznaka uvedene
su i dopunske oznake koje detaljnije definiu ugraeni zavrtanj, kao to su:
152
jedna zastavica ukoliko je rupa za zavrtanj izbuena u radionici, a zavrtanj ugraen

na montai (trei red u tabeli 2.6),
dve zastavice ukoliko se na montai i bui rupa i vri ugradnja zavrtnja (etvrti red
u tabeli 2.6),
polukrug iznad ili ispod oznake, kod zavrtnjeva sa poluuputenom glavom, u zavisnosti da li je poluuputena glava gore ili dole.
Tabela 2.6 - Oznaavanje zavrtnjeva na crteima
Nazivni prenik
M12
M16
M20
M22
M24
M27
M30
Osnovne oznake
za zavrtnjeve
28
31
Obraeni
zavrtnjevi
28
31
Montani
zavrtnjevi
28
31
Montane rupe
i zavrtnjevi
28
31
Kao i kod zakivaka, na crteima u razmeri 1:10 i sitnijoj, prikazuje se glava zavrtnja
( 1,5 d0 ), dok na crteima u razmeri 1:5 i krupnijoj, veliina oznake odgovara preniku rupe ( d 0 ).
3.4 KLASE VRSTOE ZAVRTNJEVA

Zavrtnjevi se izrauju od elika koji su svrstani u odreene klase vrstoe, prema JUSu M.B1.023. Ovim klasama se definiu osobine elika: od mehanikih svojstava do hemijskog sastava. Od mehanikih svojstava najvanija su:
- f y nazivna vrednost granice razvlaenja i
- fu
nazivna vrednost vrstoe na zatezanje.
Klase vrstoe se oznaavaju sa dva broja koji su odvojeni takom. Obini zavrtnjevi
se uglavnom izrauju u sledeim klasama vrstoe: 4.6, 4.8, 5.6, 5.8, 6.8. Prvi broj u oznaci klase vrstoe predstavlja stoti deo nazivne vrednosti vrstoe na zatezanje u MPa
( f u / 100 ). Drugi broj oznaava desetostruki odnos nazivne granice razvlaenja i vrstoe
na zatezanje ( 10 f y / f u ). Tako na primer oznaka za zavrtanj klase 5.6 je dobijena na sledei nain:
f y = 300 MPa
f u = 500 MPa (mehanike karakteristike elika)
f u / 100 = 500 / 100 = 5
10 f y / f u = 10 300 / 500 = 6
Na isti nain, na osnovu oznake klase vrstoe zavrtnja mogu da se odrede pomenute
mehanike karakteristike elika od koga je izraen zavrtanj. U tabeli 2.7 date su mehanike karakteristike za uobiajne klase vrstoe obinih zavrtnjeva.
Sredstva za vezu
153
Tabela 2.7 - Mehanike karakteristike elika za izradu obinih zavrtnjeva

Klasa
vrstoe
Granica razvlaenja
fy $MPa%
vrstoa na zatezanje
f u $MPa%
Izduenje
5 $%%
4.6
5.6
6.8
240
300
480
400
500
600
22
20
8
Kako klasa vrstoe zavrtnja definie dozvoljena naprezanja u zavrtnju, to je ta oznaka

vidno i trajno ugraena na glavi zavtnja (slika 2.17).
Slika 2.17 - Oznaka klase vrstoe na glavi zavrtnja
3.5 RAD VEZA SA ZAVRTNJEVIMA

Kod veza sa zavrtnjevima ostvaruje se diskontinualno spajanje elemenata konstrukcije
preko odreenog broja taaka. U takvim vezama sila se iz jednog elementa prenosi u drugi
pomou zavrtnjeva (slika 2.18a). Ravnotea sila u elementima veze se uspostavlja naprezanjem zavrtnjeva na pritisak po omotau rupe. Kako su naprezanja usled pritiska po omotau rupe upravna na osu zavrtnjeva i suprotnih smerova, ona na mestu promene smera naprezanja, odnosno u ravni spoja (smicanja) izazivaju smicanje tela zavrtnja.
Sila deluje u teitu elementa koji se povezuje (slika 2.18a). Na mestima zavrtnjeva,
ona skree ka teitu drugog elementa u koji se prenosi smicanjem tela zavrtnja. Usled
skretanja sile, neposredno uz ravan spoja, dolazi do poveanog napona pritiska po omotau rupe, koji je zbog toga promenljiv po debljini lima. Osim toga, intenzitet ovog napona
je promenljiv i u radijalnom pravcu, pa stvarni dijagram napona ima oblik prikazan na slici
2.18b.
Ako se posmatra jedan zavrtanj moe se uoiti da se prenoenje sile vri na sledei
nain:
Srednji element II vri pritisak po omotau rupe na desnom delu tela zavrtnja preko
povrine a-a (slika 2.19a). Napon pritiska je promenljivog intenziteta du zavrtnja
(slika 2.19b);
Sila prelazi u elemenat I i vri pritisak po omotau rupe na levoj strani tela zavrtnja
preko povrina b-b (slika 2.19a). Taj pritisak je, takoe, promenljiv po visini zavrtnja, a njegova maksimalna vrednost je na mestu prelaza sile iz jednog u drugi ele-
154
ment (slika 2.19b). Iz uslova ravnotee se dobija da elementi I prihvataju istu silu
kao element II, ali suprotnog smera;
Naprezanja du zavrtnja prouzrokuju pojavu transverzalnih (smiuih) sila koje izazivaju smicanja u telu zavrtnja (slika 2.19c). Ove sile su najvee na mestu promene
smera naprezanja, to jest na mestu prelaska sile iz jednog u drugi element, odnosno
u ravni smicanja.
Slika 2.18 - a) Prenoenje sile u spoju; b) Stvarni oblik

dijagrama napona pritiska po omotau rupe
Pri proraunu zavrtnjeva se, kao i u sluaju zakivaka (slike 2.5 i 2.8) usvaja konstanan
raspored napona pritiska po omotau rupe (slika 2.19b), kao i konstantan napon smicanja
tela zavrtnja u ravni smicanja. Na taj nain se znaajno pojednostavljuje proraun, bez bitnih posledica na njegovu tanost, a samim tim i na pouzdanost nosivosti veze.
a)
b)
Slika 2.19 - Naprezanja zavrtnja u vezi
c)
Sredstva za vezu
155
Izvan veze, normalni naponi u limu su konstantni du itave irine poprenog preseka.
Na mestu veze, u preseku koji je oslabljen rupama, dolazi do pojave koncentracije napona
u blizini rupe (slika 2.20a), koji neposredno uz ivicu rupe mogu da dostignu vrednost veu
od granice razvlaenja elika. Kako su elementi elinih konstrukcija uglavnom izraeni
od elika sa izraenim plastinim deformacijama na granici razvlaenja (tzv. plato plastinosti), dolazi do preraspodele naprezanja u spoju i do postepenog ublaavanja koncentracija napona. Pri punoj plastifikaciji poprenog preseka, stvarni dijagram napona odgovara
proraunskom (detaljnije o slabljenju elemenata rupama za spojna sredstva u delu 3.7
ovog poglavlja).
a)
b)
Slika 2.20 - Stvarni i proraunski dijagrami normalnih napona u elementu veze
Kod veza izvedenih neobraenim zavrtnjima, rupa je za 1 ili 2 mm vea od tela zavrtnja, to je u skladu sa tolerancijama za izradu i montau elinih konstrukcija, a znatno
olakava postupak montae. Zbog zazora izmeu rupe i tela zavrtnja, svi zavrtnjevi ne mogu istovremeno da ostvare kontakt sa limovima, usled ega se javlja savijanje zavrtnjeva u
vezi (slika 2.21a). Savijanje zavrtnjeva izaziva preraspodelu kontaktnih napona izmeu tela zavrtnja i povrine rupe u limu. Na spoljanjim povrinama limova javljaju se zone u
kojima kontaktni naponi dostiu vrednost granice razvlaenja elika pa dolazi do njihove
plastifikacije (slika 2.21b). Plastine deformacije limova omoguavaju ravnomernu preraspodela sila u vezi na sve zavrtnjeve.
Slika 2.21 - a) Deformacije zavrtnjeva u vezama;

b) Plastifikacija lima u spoljanjim zonama
156
U vezi ostvarenoj obraenim zavrtnjevima ovakva deformacija zavrtnjeva je znatno

manja, zbog malog zazora izmeu zavrtnjeva i povrine rupe u limu. U ovakvim vezama zavrtnjevi, slino zakivcima, preuzimaju podjednak deo sile. Na slici 2.22 prikazani su dijagrami sila-pomeranje ( F ! ) za vezu limova od elika 0562, ostvarenu sa
dva neobraena (slika 2.22a), odnosno obraena zavrtnja (slika 2.22b). Oigledna je
razlika u radu veze. Kod prve veze uoljiva su znaajna poetna pomeranja u vezi usled savijanja zavrtnjeva, dok su kod drugog tipa veze ova pomeranja zanemarljiva.
Granine nosivosti ovih veza se razlikuju samo za 10%, ali je deformabilnost prve veze znatno vea.
Slika 2.22 - Dijagram F ! za vezu sa: a) neobraenim; b) obraenim zavrtnjevima
Deformacija zavrtnjeva u vezi, izduenja elemenata veze i broj zavrtnjeva imaju

dominantan uticaj na raspodelu sila u zavrtnjevima. Kod veza sa dva zavrtnja u pravcu
sile (slika 2.23a) oba zavrtnja su podjednako napregnuta, odnosno svaki od njih prima
po polovinu sile. Sa poveanjem broja zavrtnjeva u pravcu sile, naruava se ravnomerna raspodela sila po zavrtnjevima. Ako u vezi postoji tri zavrtnja, krajnji zavrtnjevi
primaju vei, a srednji manji deo ukupne sile. Eksperimentalno je utvreno da je, kod
veza sa veim brojem zavrtnjeva, raspodela sila neravnomerna i simetrina u odosu na
sredinu veze (slika 2.23b). Zavrtnjevi u sredini primaju manji deo sile od krajnjih zavrtnjeva. Meutim, usled plastinih deformacija u vezi dolazi do preraspodela sila, pa
se, za veze koje imaju najvie est zavrtnjeva u redu, moe smatrati da svi zavrtnjevi
prihvataju podjednak deo sile. Kod veza sa veim brojem zavrtnjeva, neravnomerna
raspodela sila u zavrtnjevima je znatno izraenija (slika 2.23b). Ova pojava neravnomerne raspodele sila mora da se uzme u obzir pri odreivanju nosivosti zavrtnjeva na
smicanje.
Sredstva za vezu
157
Slika 2.23 - Raspodela sila u zavrtnjevima u zavisnosti od broja zavrtnjeva u pravcu sile
3.6 PRORAUN NOSIVOSTI ZAVRTNJEVA

Zavrtnjevi u elinim konstrukcijama, u zavisnosti od tipa veze i poloaja u njoj, mogu
da budu izloeni razliitim naprezanjima. Postoje tri osnovna sluaja naprezanja kojima su
izloeni zavrtnjevi u vezama elemenata elinih konstrukcija:
smicanje,
zatezanje i
kombinovano naprezanje.
Osim toga, prema funkciji koju imaju u vezi, zavrtnjevi mogu da budu:
statiki, ukoliko su predvieni za prenoenje sila koje deluju u vezama ili nastavcima,
konstruktivni, kada imaju samo funkciju spajanja elemenata u smislu formiranja
poprenog preseka, ili kada omoguavaju bolje prijanjanje noseih elemenata, ija
se veza ostvaruje drugim zavrtnjevima.
Na primeru veze koja je prikazana na slici 2.24 mogu da se uoe razliita naprezanja i
funkcija zavrtnjeva.
Prema nainu naprezanja zavrtnjeva u spojevima, i spojevi, na slian nain, mogu da se
podele na:
smiue spojeve (SS) i smiue spojeve sa tanim naleganjem (SST), kod kojih se
sila prenosi smicanjem tela neobraenog, odnosno obraenog zavrtnja i pritiskom
po omotau rupe,
zateue spojeve (ZS), kod kojih se sila sa jednog elementa prenosi na drugi zatezanjem zavrtnja u pravcu njegove podune ose,
158
kombinovane spojeve (KS), kod kojih su zavrtnjevi istovremeno napregnuti na smicanje i zatezanje (kombinacija SS ili SST i ZS spojeva).
(a) zavrtnjevi optereeni na smicanje; (b) zavrtnjevi optereeni na zatezanje;

(c) zavrtnjevi istovremeno optereeni na smicanje i zatezanje; (d) konstruktivni zavrtnjevi
Slika 2.24 - Razliiti sluajevi naprezanja zavrtnjeva
Pri proraunu nosivosti zavrtnjeva uvode se odreene pretpostavke koje znatno pojednostavljuju proraun, a da pri tom ne utinu bitno na njegovu tanost, odnosno omoguavaju pouzdano odreivanje nosivosti zavrtnjeva. Slino kao i kod zakivaka, usvajaju se
sledee pretpostavke:
svi zavrtnjevi u vezi podjednako uestvuju u prenoenju optereenja, pod uslovom
da se u vezi nalazi najvie est zavrtnjeva u istom redu, u pravcu delovanja sile,
usled smiue sile u telu zavrtnja se javlja konstantan napon smicanja,
pritisak po omotau rupe je konstantan po povrini projekcije kontaktne povrine
zavrtnja i limova na ravan upravnu na pravac sile i
zanemaruje se savijanje i zatezanje zavrtnjeva u smiuim spojevima.
Ove pretpostavke imaju uticaj i na definisanje vrednosti doputenih napona za zavrtnjeve. Kod smiuuh spojeva, u sluaju veih zazora izmeu rupe i tela zavrtnja, savijanje zavrtnja nije zanemarljivo, to se, pri proraunu, uzima u obzir preko manjeg doputenog napona smicanja za zavrtnjeve (dop). Prema tome, za obraene zavrtnjeve, kod kojih je zazor
mali, propisuju se vei doputeni naponi smicanja nego za neobraene zavrtnjeve.
Doputeni naponi za obine zavrtnjeve, prema JUS-u U.E7.145/1-1991, odreuju se u
zavisnosti od primenjenog elinog materijala u vezi, klase vrstoe zavrtnjeva i sluaja
optereenja. Vrednosti doputenih napona za neobraene zavrtnjeve su date u tabeli 2.8, a
za obraene u tabeli 2.9.
Sredstva za vezu
159
Tabela 2.8 - Doputeni naponi za neobraene zavrtnjeve [MPa ]

Vrsta
napona
I sluaj optereenja
II sluaj optereenja
Vrsta elika od kojeg su izraeni elementi koji se spajaju
0361
0451
0561
0361
0451
0561
0362
0452
0562
0362
0452
0562
0363
0453
0563
0363
0453
0563
b,dop
Pritisak
po omotau rupe
I
1,7 dop
270
4.6
dop
Smicanje
315
410
5.6
6.8
305
112
140
168
137
450
6.8
8.8
0,315 f u
224
126
0,275 f u
110
350
Klase vrstoe zavrtnjeva

8.8
4.6
5.6
0,28 f u
t, dop
Zatezanje
II
1,7 dop
157
189
252
0,312 f u
165
220
125
156
188
250
Tabela 2.9 - Doputeni naponi za obraene zavrtnjeve [MPa ]

Vrsta
napona
I sluaj optereenja
II sluaj optereenja
za spajanje delova od elika
0361
0451
0561
0361
0451
0561
0362
0452
0562
0362
0452
0562
0363
0453
0563
0363
0453
0563
b,dop
Pritisak po
omotau
rupe
I
2,0 dop
320
4.6
dop
Smicanje
5.6
480
360
140
175
210
137
165
530
6.8
8.8
240
320
0,40 f u
280
160
0,275 f u
110
410
Klase vrstoe zavrtnjeva

6.8
8.8
4.6
5.6
0,35 f u
t, dop
Zatezanje
370
II
2,0 dop
200
0,312 f u
220
125
156
188
250
160
3.6.1 Nosivost zavrtnjeva u smiuim spojevima

Mogui vidovi loma u vezama ostvarenim zavrtnjevima su isti kao i u sluaju veza sa
zakivcima (videti sliku 2.4). Samim tim i nosivost zavrtnjeva u smiuim spojevima se odreuje slino kao i kod zakivaka. Prema tome, nosivost zavrtnjeva u smiuim spojevima
moe da se odredi na osnovu sledeeg izraza:
Fv , dop = min{Fv , Fb }
(2.10)
gde su:
Fv , dop nosivost zavrtnja u smiuem spoju,
Fv
nosivost zavrtnja na smicanje i
Fb
nosivost zavrtnja na pritisak po omotau rupe.
3.6.1.1 Nosivost zavrtnjeva na smicanje

Kod veza sa mehanikim spojnim sredstvima, u koja spadaju i zavrtnjevi, prelazak sile
iz jednog u drugi element veze je diskontinualan (takast). On se ostvaruje smicanjem tela
zavrtnja. Smicanje se odvija u ravni spoja limova (ravan smicanja) po itavoj povrini vrata zavrtnja. S obzirom na usvojen konstantan raspored smiuih napona po povrini poprenog preseka tela zavrtnja, nosivost zavrtnjeva na smicanje je proporcionalna povrini
poprenog preseka i moe da se odredi na sledei nain:
Fv = m Av ,1 dop = m
d 2
dop
4
(2.11)
gde su:
Av ,1 povrina poprenog preseka tela zavrtnja,
doputeni napon smicanja za zavrtnjeve (tabela 2.8 za neobraene, odnosno tabela
2.9 za obraene zavrtnjeve),
d
prenik zavrtnja,
m
senost zavrtnja (slika 2.25).
Napominje se da je kod obraenih zavrtnjeva prenik tela zavrtnja priblino jednak
preniku rupe ( d d 0 ), pa pri proraunu nosivosti na smicanje umesto nominalnog prenika zavrtnja (d) u izrazu (2.11) figurie prenik rupe za zavrtanj ( d 0 ).
!dop
Kao i zakivci, u zavisnosti od broja ravni po kojima se vri smicanje tela zavrtnja, zavrtnjevi mogu da budu:
jednoseni (m=1), ako u vezi postoji samo jedna ravan smicanja (slika 2.25a),
dvoseni (m=2), ako u vezi postoje dve ravni smicanja (slika 2.25b) i
vieseni (m>2), ako u vezi postoji vie od dve ravni smicanja (slika 2.25c).
Sredstva za vezu
161
Slika 2.25 - Senost zavrtnjeva u smiuim spojevima
3.6.1.2 Nosivost zavrtnjeva na pritisak po omotau rupe

Raspodela napona pritiska po omotau rupe je, kao i kod zakivaka nelinearna, kako po
radijusu rupe, tako i po visini lima (slika 2.26). U zonama neposredno uz ravan smiueg
spoja on dostie maksimalnu vrednost, koja je znatno vea od prosene vrednosti sa kojom
se vri proraun. Usled lokalne plastifikacije u limu i vratu zavrtnja dolazi do preraspodele
naprezanja i do izjednaavanja vrednosti napona du tela zavrtnja, to omoguava proraun njegove nosivosti na pritisak po omotau rupe sa konstantnim
naponom
( b = const. ). Povrina preko koje se prenosi sila iz zavrtnja na lim ( Ab ) jednaka je zbiru
kontaktnih povrina svih limova u vezi koji su napregnuti u istom pravcu, odnosno koji pri
delovanju sile naleu na vrat zakivka sa iste strane.
Kako je kontaktna povrina, shodno usvojenim pretpostavkama, pravougaonog oblika
sa konstantnom irinom koja je jednaka preniku zavrtnja d, nosivost zavrtnja na pritisak
po omotau rupe moe da se odredi i na osnovu izraza:
Fb = min t d b, dop
(2.12)
gde je min t minimalna debljina svih limova koji prenose silu u istom pravcu:
t
min t = min 1
t2
za jednosene zavrtnjeve (slika 2.25a),
(2.13a)
t1 + t3
min t = min
t2
za dvosene zavrtnjeve (slika 2.25b).
(2.13b)
Kao i u sluaju nosivosti na smicanje, pri proraunu nosivosti obraenih zavrtnjeva na

pritisak po omotau rupe, umesto nominalnog prenika zavrtnja (d) u izrazu (2.12) se koristi prenik rupe ( d 0 ).
162
Slika 2.26 - Stvarni i proraunski raspored napona pritiska po omotau rupe
3.6.2 Nosivost zavrtnjeva na zatezanje

Kako je na mestu navoja popreni presek zavrtnja oslabljen, pri njegovom zatezanju do
loma dolazi upravo u ovoj zoni. Ispitivanja su, meutim, pokazala da do loma ne dolazi po
jezgru zavrtnja sa prenikom ( d 3 ) koji je minimalan. Zbog spiralnog hoda navoja, do loma zavrtnja dolazi po preseku sa neto veim prenikom, koji se naziva ispitni presek. Povrina ispitnog preseka (As) moe da se odredi na osnovu izraza:
As =
d2 + d3
4 2
(2.14)
gde su:
d2
srednji prenik navoja i
d3
prenik jezgra zavrtnja (slika 2.11).
U tabeli 2.10 su date povrine ispitnih preseka za zavrtnjeve koji se najee koriste u
elinim konstrukcijama
Tabela 2.10 - Povrine ispitnih preseka
Zavrtanj
M12
M16
M20
M22
M24
M27
M30
M33
As [cm ]
0,84
1,57
2,45
3,03
3,53
4,59
5,61
6,74
Nosivost zavrtnjeva na zatezanje odreuje se na sledei nain:

Ft = As t,dop
(2.15)
Sredstva za vezu
163
gde je t,dop doputeni napon na zatezanje, ije vrednosti su date u tabelama 2.8 i 2.9
za neobraene i obraene zavrtnjeve, respektivno. Iz ovih tabela se moe uoiti da su
vrednosti doputenih napona zatezanja iste i za obraene i za neobraene zavrtnjeve.
Ovo je posledica injenice da u zateuim spojevima nema sekundarnih naprezanja,
kao to je savijanje kod smiuih spojeva, pa nema potrebe za redukcijom doputenih
napona kako bi se obuhvatio njihov uticaj. Sasvim je logino da za obraene i neobraene zavrtnjeve koji su izraeni od elika istog kvaliteta, odnosno imaju istu klasu
vrstoe, vae isti doputeni naponi na zatezanje. Treba istai da kod obraenih
zavrtnjeva, bez obzira na vei prenik tela u odnosu na neobraene (slika 2.12), do
loma zavrtnja zatezanjem dolazi, takoe, u zoni navoja, pa je ispitni presek isti kao
kod neobraenih. Prema tome, nosivost obraenih i neobraenih zavrtnjeva na zatezanje je ista, pa stoga obraene zavrtnjeve, s obzirom na njihovu veu cenu, ne treba primenjivati u zateuim spojevima.
3.6.3 Kombinovano naprezanje zavrtnjeva

Ukoliko su zavrtnjevi istovremeno napregnuti na smicanje i zatezanje, tada, pored pojedinanih provera nosivosti zavrtnja na smicanje (V1 Fv ,dop ) i zatezanje ( N t ,1 Ft ,dop ),
treba zadovoljiti i sledei uslov:
2
V1 N t ,1
+
1
Fv , dop Ft , dop
(2.16)
gde su:
V1
sila smicanja koja se javlja u posmatranom zavrtnju i
N t ,1 sila zatezanja koja deluje u pravcu ose posmatranog zavrtnja.
U oba sluaja indeks 1 oznaava da se radi o sili koja deluje na jedan zavrtanj.
3.6.4 Redukcija nosivosti zavrtnjeva kod dugih veza

Naprezanja zavrtnjeva u vezama se odreuju na osnovu pretpostavke o ravnomernoj
raspodeli sile u vezi na sva spojna sredstava. Ova pretpostavka vai samo kod kratkih
veza, odnosno ukoliko u jednom redu, u pravcu dejstva sile ima est ili manje zavrtnjeva.
Kod veza ija je duina, odnosno rastojanje od centara krajnjih spojnih sredstava ! vee
od 15d (slika 2.27), doputena nosivost spojnog sredstva na smicanje treba da se redukuje,
mnoenjem koeficijentom redukcije &, koji je dat izrazom:
= 1
! 15 d
200 d
(2.17)
pri emu je 1 & 0,75.

Ovo ogranienje se ne odnosi na smiue spojeve koji se primenjuju kod konstruisanja
sloenih poprenih preseka, odnosno ne vai za konstruktivne zavrtnjeve. Isto vai i za veze sa zakivcima.
164
Slika 2.27 - Redukcija nosivosti zavrtnjeva kod dugakih veza
3.7 SLABLJENJE KONSTRUKCIONIH ELEMENATA RUPAMA

ZA SPOJNA SREDSTVA
Usled buenja rupa za zakivke i zavrtnjeve dolazi do smanjenja povrine poprenog
preseka elemenata, na mestu izbuenih rupa. Kod zategnutih elemenata u oslabljenim presecima se naruava homogeno naponsko stanje i dolazi do koncentracije napona u delovima preseka uz rupe. Koncentracija normalnih napona kod preseka oslabljenih rupama za
spojna sredstva moe da se objasni na modelu pravougaone ploe beskonane irine (bd0)
sa krunim otvorom u sredini, koja je optereena normalnim naponom zatezanja du dve
suprotne paralelne ivice (slika 2.28). Reavanjem ovakvog problema, koji je u Teoriji povrinskih nosaa poznat kao Kirov problem, dobija se sledei izraz za normalni napon zatezanja u oslabljenom preseku:
3
1
2
4
(d 0 / r )
x ( r ) = x ,0 1 + (d 0 / r ) +
32
8
(2.18)
gde su:
x ,0 normalni napon zatezanja u neoslabljenom preseku,
prenik rupe,
polarna kordinata kojom se definie rastojanje posmatranog preseka od centra rupe
(slika 2.28).
Maksimalna vrednost normalnog napona u poprenom preseku koji prolazi kroz centar
rupe i upravan je na pravac naprezanja, dobija se, kao to se vidi iz strukture izraza (2.18),
kada r ima minimalnu vrednost, odnosno kada je: r = d0 / 2. Dakle, maksimalni napon se
javlja u vlaknima uz samu ivicu rupe, a njegova vrednost je jednaka trostrukoj vrednosti
napona koji deluje u neoslabljenom preseku (x,max = 3x). Kod elemenata konane irine,
koncentracija napona je jo izraenija, pa maksimalni napon u ivinim vlaknima
neposredno uz rupu moe de se odredi na osnovu sledeeg izraza:
d0
r
x , max = 3 x ,0 (b / d 0 ) 2
1 + (b / d 0 ) 2
[(b / d )
0
= 3 x ,0 k
(2.19)
gde se preko koeficijenta k ( k 1 ) uvodi uticaj irine elementa na vrednost maksimalnog napona. Imajui u vidu minimalna i maksimalna rastojanja zavrtnjeva od spoljanjih ivica elementa
Sredstva za vezu
165
(videti deo 5 ovog poglavlja), irina lima sa jednom rupom se kree u opsegu od 3 d 0 do 6 d 0 ,
pa koeficijent uveanja napona k ima vrednosti koje se kreu o opsegu od 1,40 do 1,09.
Slika 2.28 - Koncentracija napona kod ploe oslabljene rupom - Kirov problem
Kada napon u ivinim vlaknima dostigne vrednost granice razvlaenja, dolazi do plastifikacije tih delova i preraspodele napona na susedna vlakna. Na ovaj nain se postepeno
ublaava koncentracija napona, tako da je pri punoj plastifikaciji oslabljenog poprenog
preseka dijagram napona konstantan (slika 2.29).
Slika 2.29 - Postepena plastifikacija oslabljenog poprenog preseka i raunski dijagram

normalnog napona
Zbog toga se pri proraunu napona u zategnutim elementima oslabljenim rupama za

spojna sredstva usvaja konstantan dijagram normalnog napona, ime se ujedno znaajno
pojednostavljuje postupak prorauna. Kontrola napona u presecima oslabljenim rupama
vri se prema nominalnom, prosenom naponu na sledei nain:
x =
F
F
F
=
=
dop
Anet b t n d 0 t (b n d 0 ) t
gde su:
Anet neto povrina poprenog preseka,
b
irina elementa,
t
debljina elementa i
n
broj rupa u posmatranom preseku.
(2.20)
166
Neto povrina poprenog preseka se dobija kada se od ukupne, bruto povrine poprenog preseka odbiju povrine rupa u tom preseku: Anet = A n d 0 t , odnosno u sluaju
ravnog lima: Anet = b t n d 0 t = (b n d 0 ) t . Popreni presek zategnutog elementa u
kome je maksimalni napon naziva se opasan presek.
Opasan presek se odreuje na mestu sa najveim brojem rupa i moe da bude:
upravan na pravac dejstva sile (presek I-I, slika 2.30a)
kos u odnosu na pravac dejstva sile (presek II-II, slika 2.30a).
I
Anet
= (b 2 d 0 ) t
II
Anet
= ( e + 2 e2 + 2 s 4 d 0 ) t
N tI = N tII = N t merodavan je presek sa manjom povrinom
Presek I-I
I
Anet
= (b n1 d 0 ) t = (b 2d 0 ) t
N tI = N t
=
N tI
I
net
Nt
(b 2d 0 ) t
Presek II-II
II
Anet
= ( b n2 d 0 ) t = ( b 4d 0 ) t
N tII =
nuk n1
10 2
8
Nt =
Nt =
Nt
nuk
10
10
N tII
II
Anet
8 / 10 N t
( b 4d 0 ) t
n1 - broj zavrtnjeva u I redu; n2 - broj zavrtnjeva u II redu; nuk - ukupan broj zavrtnjeva
Slika 2.30 - a) Opasni preseci kod zategnutih elemenata; b) Kontrola napona u oslabljenom elementu
Sredstva za vezu
167
Za dimenzionisanje je merodavan onaj popreni presek koji ima manju povrinu, odnosno
onaj u kome se javlja vei napon (slika 2.30b). Ukoliko je napon u neto preseku prekoraen, u
zoni nastavka treba ojaati presek poveanjem debljine ili irine lima (slika 2.31).
Slika 2.31 - Razliite mogunosti ojaanja
Kod L-profila kod kojih se rupe nalaze na oba kraka (slika 2.32), njihov razmak (e') se
odeuje tako da ne bude merodavan kos, ve presek sa jednom rupom. Ovaj razmak zavisi
od poloaja i prenika rupa i dat je izrazom:
e d 0 (4 c + d 0 )
(2.21)
Slika 2.32- Odreivanje rastojanja zavrtnjeva kod L-profila sa rupama na oba kraka
Kod pritisnutih elemenata, u oslabljenom preseku sila se prenosi preko tela zavrtnja
(zakivka), koji na neki nain kompenzuje gubitak poprenog preseka (slika 2.33). Zbog to-
168
ga ravnomerna raspodela napona nije mnogo naruena, pa napon u pritisnutim elementima

moe da se odredi na osnovu bruto povrine poprenog preseka:
F
F
.
=
A bt
(2.22)
Meutim, ukoliko iz nekih razloga zavrtanj nije postavljen u rupu, ili kada postoji
otvor u elementu, u tom sluaju i kod pritisnutih elemenata normalni napon treba da se
odredi na osnovu neto preseka.
Slika 2.33 - Dijagram normalnih napona u pritisnutom elementu sa rupom
Kod elemenata napregnutih na savijanje, treba uzeti u obzir slabljenje rupama za spojna sredstva u zategnutoj zoni, odnosno, uglavnom, samo u zategnutoj noici. Prema tome,
normalni napon u poprenom preseku oslabljenom rupama treba da se odredi na osnovu
geometrijskih karakteristika neto poprenog preseka ( Wnet ). Deformacije nosaa, meutim, mogu da se odrede i na osnovu karakeristika bruto poprenog preseka (I).
4 VISOKOVREDNI ZAVRTNJEVI
4.1 OPTE
Obini zavrtnjevi su zbog jednostavnog izvoenja i relativno niske cene nali veoma
iroku primenu u elinim konstrukcijama. Meutim, kod izuzetno napregnutih spojeva, a
posebno kod spojeva izloenih dejstvu dinamikog optereenja, njihova primena nije
opravdana zbog sledeih nedostataka:
usled deformisanja tela zavrtnjeva i plastinih deformacija elemenata spoja dolazi do
pomeranja u samom spoju, to izaziva poveanje ukupne deformacije konstrukcije,
usled savijanja zavrtnjeva dolazi do znaajnog smanjenja njihove nosivosti, a redukcija nosivosti je najvea kod dinamiki napregnutih konstrukcija i konstrukcija
sa alternativnim optereenjem,
kod zategnutih elemenata, zbog buenja rupa za zavrtnjeve, dolazi do smanjenja bruto
povrine poprenog preseka, a na ivicama rupa dolazi do koncentracije napona,
zbog male nosivosti na zatezanje u pravcu ose zavrtnja i velike deformabilnosti (izduenja), obini zavrtnjevi se ne mogu efikasno primenjivati u zateuim spojevima,
Sredstva za vezu
169
usled rada veze moe da doe do nekontrolisanog odvrtanja navrtke zavrtnja, pa je

neophodna povremena kontrola spojeva, ili ugradnja dodatnih osiguraa.
Navedeni nedostaci mogu uspeno da se otklone primenom zavrtnjeva izraenih od elika visoke klase vrstoe, koji se prilikom ugradnje prednapreu kontrolisanom silom zatezanja. Ovi zavrtnjevi su u tehnikoj literaturi poznati kao prednapregnuti visokovredni
zavrtnjevi. Unoenje sile prednaprezanja velikog intenziteta u zavrtnjeve omogueno je
upotrebom elika visokog kvaliteta, sa tehnikom granicom razvlaenja koja se, za visokovredne zavrtnjeve uobiajenih klasa vrstoe, kree u opsegu od 640 do 1080 MPa. Sila
prednaprezanja, koja izaziva zatezanje tela zavrtnja, preko navrtke, podloke i glave zavrtnja, vri pritezanje elemenata u spoju. Izmeu pritisnutih povrina se javljaju sile trenja
koje prenose smiuu silu u spoju (slika 2.34a). Sve dok je spoljanja sila smicanja manja
od sile trenja koja se javlja u kontaktnom spoju, u vezama sa prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima, meusobna pomeranja elemenata veze su zanemarljivo mala. Na osnovu ovoga se moe zakljuiti da se primenom prednapregnutih visokovrednih zavrtnjeva
znatno smanjuje deformabilnost veze i poveava otpornost na zamor kod dinamiki optereenih konstrukcija, naravno, pod uslovom da su zavrtnjevi dimenzionisani tako da ne doe do proklizavanja pod dejstvom eksploatacionog optereenja. Osim toga, otpada i mogunost nekontrolisanog odvijanja navrtke.
Nosivost visokovrednih zavrtnjeva u zateuim spojevima je znatno vea od nosivosti
obinih zavrtnjeva, delimino zbog kvalitetnijeg materijala od kojeg su nainjeni, a delimino zbog drugaijeg ponaanja pod dejstvom spoljanje sile zatezanja. Naime, do znaajnog prirasta sile zatezanja kod prednapregnutih zavrtnjeva dolazi tek nakon savlaivanja kontaktnog pritiska izmeu elemenata spoja (slika 2.34b). Samim tim deformabilnost
veze je znatno smanjena, pa se prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi, za razliku od obinih, veoma uspeno koriste i u spojevima optereenim na zatezanje.
Slika 2.34 - Prijem sila u spojevima sa prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima
Prema tome, primenom prethodno napregnutih visokovrednih zavrtnjeva mogu efikasno da se otklone svi nedostaci uoeni kod obinih zavrtnjeva, pa je razumljiva njihova velika primena, posebno u odgovornim elinim konstrukcijama.
Primena visokovrednih zavrtnjeva u elinim konstrukcijama zapoela je u SAD-u posle drugog svetskog rata prilikom zamene dotrajalih zakivaka na mostovima. Godine 1948.
je izveden prvi most na kojem su primenjeni visokovredni zavrtnjevi u montanim nastavcima, a 1951. godine su izdati prvi propisi o njihovoj primeni. Prvi rezultati su bili zadovoljavajui u smislu dobrog prijema sila u vezi. Primena ovih zavrtnjeva se ubrzo pokazala
veoma povoljnom i sa ekonomskog stanovita, jer je ukupna cene veze sa prednapregnu-
170
tim visokovrednim zavrtnjevima manja u poreenju sa vezom ostvarenom zakivcima.

Osim toga, izvoenje veza sa prednapregutim zavrtnjevima je znatno bre i jednostavnije.
U Evropi njihova primena poinje 1952. godine na zameni dotrajalih zakivaka na mostovima. Kod nas se prvi put primenjuju 1964-1965. godine pri izradi stubova pilona kabl-krana HE erdap i na mostu preko Preraice 1966. godine. U prvim godinama primene
ovih zavrtnjeva, naroito na mostovima, javljali su se ozbiljni problemi koji su izazvali
sumnju u kvalitet tih spojeva. Najvei problem je predstavljalo proklizavanje veza ve pri
probnom optereenju. To proklizavanje veza je stvaralo jaki prasak i ima izrazito nepovoljan psiholoki efekat jer se doivljava kao katastrofa objekta. Meutim, ovi problemi su
uspeno otklonjeni i danas su prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi nezamenjivo spojno
sredstvo, kako u zgradarstvu tako i u mostogradnji.
Pored ve navedenih, nesumnjivih prednosti visokovrednih zavrtnjeva, postoje i neki
nedostaci od kojih su najvaniji sledei:
vea cena u odnosu na obine zavrtnjeve,
zahtevana posebna obrada i konzerviranje tarnih povrina u spoju,
neophodna stalna kontrola kvaliteta zavrtnjeva i ureaja za unoenje sile prednaprezanja, kao i koeficijenta trenja, neposredno na gradilitu.
Visokovredni zavrtnjevi, takoe, mogu da se koriste i bez prednaprezanja. U tom sluaju njihovo ponaanje i proraun u potpunosti su isti kao i kod obinih zavrtnjeva. Jedina
razlika je u doputenim naponima koji su kod visokovrednih zavrtnjeva vei, s obzirom na
bolji kvalitet elika od koga su izraeni. Primenjuju se u smiuim (SS i SST), zateuim
(ZS) i kombinovanim spojevima (KS).
U zavisnosti od vrste naprezanja i naina prenoenja sile u vezi, spojevi sa prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima mogu da se podele na:
tarne spojeve (TS), kod koji se sila sa jednog na drugi element prenosi pomou trenja izmeu elemenata spoja,
tarne spojeve sa tanim naleganjem (TST), kod kojih se spoljanja smiua sila prenosi trenjem i smicanjem tela upasovanih zavrtnjeva,
zateue spojeve (ZS), kod kojih se prenos sile sa jednog elementa na drugi obavlja
zatezanjem zavrtnja u pravcu njegove podune ose,
kombinovane spojeve (KS), koji predstavljaju kombinaciju TS ili TST i ZS spojeva.
4.2 OBLIK I DIMENZIJE VISOKOVREDNIH ZAVRTNJEVA

Jedan komplet visokovrednog zavrtnja (slika 2.35a) ine sledei delovi:
cilindrino telo koje se na jednom kraju zavrava estougaonom glavom, a na drugom kraju navojem ije su dimenzijame date u JUS-u M.B1.066 (slika 2.35b),
estougaona navrtka sa otvorom u sredini i navojem u unutranjem delu otvora, sa
dimenzijama prema JUS-u M.B1.629 (slika 2.35c) i
podlone ploice (podloke) krunog oblika sa otvorom u sredini, ije dimenzije su
date u JUS-u M.B2.030 (slika 2.35d).
Dimenzije svih delova zavrtnja su standardizovane. Za graevinske konstrukcije se
upotrebljavaju zavrtnjevi sa osnovnim dimenzijama delova datim u tabeli 2.11.
Podlone ploice imaju funkciju da spree oslanjanje navoja na zidove rupe prilikom
pritezanja navrtke i da omogue bolje naleganje glave zavrtnja koja, na tom mestu, ima zaobljenje. One se uvek postavljaju i ispod navrtke i ispod glave visokovrednih zavrtnjeva.
Sredstva za vezu
171
Kod prednapregnutih visokovrednih zavrtnjeva debljina podloki varira izmeu 3 i 6 mm.

U sluaju visokovrednih zavrtnjeva bez sile pritezanja, kao i kod obinih zavrtnjeva, primenjuju se podlone ploice debljine 8 mm. Zbog velikih kontaktnih napona pritiska izmeu podloke i navrtke, one su dodatno povrinski obraene radi poveanja tvrdoe.
Slika 2.35 - Visokovredni zavrtanj: a) kompletan zavrtanja u vezi; b) telo zavrtnja;

c) navrtka; d) podloka
Tabela 2.11- Osnovne dimenzije delova visokovrednog zavrtnja
Oznaka dimenzije
b
e
h
s
R
M12
21-23
23,91
8
22
1,2
M16
26-28
29,56
10
27
1,2
10
13
d
D
s
13
24
3
17
30
4
M20
31-33
35,03
13
32
1,5
Navrtka
16
Podloka
21
37
4
M22
32-34
39,55
14
36
1,5
M24
34-37
45,20
15
41
1,5
M27
37-39
50,85
17
46
2,0
M30
40-42
55,37
19
50
2,0
18
19
22
24
23
39
4
25
44
4
28
50
5
31
56
5
Navoj kod visokovrednih zavrtnjeva mora da bude napravljen valjanjem (sabijanjem),

a ne narezivanjem. Tom prilikom se materijal samo plastino deformie i ne dolazi do pre-
172
kida vlakana ve do njihovog zgunjavanja. Takav navoj ima prednosti u odnosu na narezani navoj, jer se tedi sirovinski materijal, skrauje vreme proizvodnje, smanjuje koeficijent koncentracije napona u korenu navoja i dobija glatka povrina, ime se smanjuje koeficijent trenja sa navojem navrtke.
Duina zavrtnja zavisi od ukupne debljine paketa elemenata koji se spajaju (t) i od
prenika primenjenog zavrtnja. Standardne duine zavrtnjeva se razlikuju za po 5 mm i date su u tabeli 2.12.
Tabela 2.12 - Duine visokovrednih zavrtnjeva u funkciji debljine paketa
Duina !
M12
M16
M20
Debljina veze (t)
M22
M24
30
6-10
35
11-15
40
16-20
10-14
45
21-23
15-19
10-14
50
24-28
20-24
15-19
14-18
55
29-33
25-29
20-24
19-23
60
34-38
30-34
25-29
24-28
22-26
65
39-43
35-39
30-34
29-33
27-31
70
44-48
40-44
35-39
34-38
32-36
75
49-53
45-47
40-44
39-43
37-41
80
54-58
48-52
45-49
44-48
42-46
85
59-63
53-57
50-54
49-53
47-51
90
64-68
58-62
55-57
54-56
52-53
95
69-73
63-67
58-62
57-61
54-58
68-72
63-67
62-66
59-63
100
Prema tanosti izrade tela zavrtnja i visokovredni zavrtnjevi, kao i obini mogu da budu: obraeni i neobraeni. Obraeni zavrtnjevi zahtevaju finiju izradu, pa se kod njih obradom na strugu postie da razlika izmeu prenika rupe i tela zavrtnja ( d = d 0 d ) ne
bude vea od 0,3 mm. Kod neobraenih zavrtnjeva razlika izmeu prenika rupe i tela zavrtnja zavisi od vrste spoja, tako da je:
kod tarnih spojeva (TS)
0,3 < d = d 0 d 3,0 mm,
kod smiuih spojeva (SS)
0,3 < d = d 0 d 1,0 mm.
Oblici i dimenzije visokovrednih zavrtnjeva se razlikuju od obinih zavrtnjeva. Kod visokovrednih zavrtnjeva je izraeno zaobljenje na prelazu tela zavrtnja u glavu zavrtnja, kako bi se smanjila koncentracija napona usled sile prednaprezanja u telu zavrtnja. Poetak
navoja kod visokovrednih zavrtnjeva treba da bude u spojnom paketu, ili da se, u najgorem
sluaju, nalazi u okviru podloke neposredno uz spoljnju ivicu elementa spoja, kako bi
moglo da se izvri prednaprezanje. Podlone ploice imaju oborene ivice, da bi se ostvarilo to bolje naleganje.
Sredstva za vezu
173
4.3 OBELEAVANJE VISOKOVREDNIH ZAVRTNJEVA

Oznaka visokovrednog zavrtnja koja se upisuje u tehniku dokumentaciju treba da sadri sledee podatke:
vrstu navoja (M za metriki, odnosno za colovni navoj),
prenik zavrtnja na mestu navoja (d),
duinu zavrtnja ( ! ),
klasu vrstoe elika od kojeg je zavrtanj izraen i
standard po kome je zavrtanj izraen.
Oznakom M 20x60...10.9 JUS M.B1.066 se, na primer, predstavlja zavrtanj sa metrikim navojem iji je nazivni prenik 20 mm, a duina 60 mm i koji je izraen prema navedenom standardu od elika klase vrstoe 10.9. Navrtka se oznaava oznakom zavrtanja za
koji se koristi, klasom i standardom po kome je izraena, kao npr. navrtka M20 10 JUS
M.B1.629. Podlona ploica se oznaava stepenom obrade (npr. klasa A), prenikom rupe
i standardom po kome je izraena, kao npr. podloka A 22 JUS M.B2.030.
Na radionikim crteima se, radi preglednosti i izbegavanja greaka, visokovredni zavrtnjevi predstavljaju posebnim oznakama. Oznake su standardizovane i prikazane su u tabeli 2.13.
Tabela 2.13 - Oznaavanje visokovrednih zavrtnjeva na crteima
Vrsta zavrtnja
Zazor
M12
M16
M20
M22
M24
M27
M30
Zavrtnjevi bez
tanog naleganja
d 1,0 mm
30
Zavrtnjevi sa tanim
d 0,3 mm
naleganjem
30
Dodatne oznake
Montani zavrtnjevi
Montane i rupe i zavrtnjevi
30
30
Osnovne oznake zavrtnjeva date su u prvom redu i odnose se na neobraene zavrtnjeve

kod kojih je zazor d 1,0 mm. Ukoliko se predvia drugaiji zazor tada pored osnovne
oznake mora da se naglasi zahtevani zazor (npr. d=2 mm). Kod zavrtnjeva sa tanim naleganjem, ispod osnovne oznake se dodaju dve paralelne horizontalne crtice. Ovim oznakama
mogu da se dodaju i dodatne oznake koje preciznije definiu nain ugradnje zavrtnja. Ukoliko se rupa bui u radionici, a zavrtanj ugrauje na montai, tada osnovnoj oznaci treba da se
doda jedna zastavica. Ukoliko se i rupa bui na gradilitu, tada se dodaju dve zastavice.
Ukoliko se crtei rade u razmeri 1:10, ili manjoj, tada se na njima crta prenik glave zavrtnja, a ukoliko se rade u razmeri 1:5 ili u krupnijoj, tada se crta prenik rupe za zavrtnjeve.
174
4.4 KLASE VRSTOE

Visokovredni zavrtnjevi se izrauju od elika visoke vrstoe. Procesom proizvodnje
navoja zavrtnja, valjanjem u hladnom stanju, dolazi do ojaanja elinog materijala usled
delimine prekristalizacije. Na taj nain se poveava tvrdoa i zatezna vrstoa, a smanjuje
ilavost i duktilnost elika. Ovakvi elici nemaju izraenu granicu razvlaenja i plato plastinosti, pa se kod njih poetak plastifikacije moe definisati tehnikom (konvencijalnom)
granicom razvlaenja, koja zapravo predstavlja normalni napon pri kojem zaostala, plastina deformacija iznosi 0,2%. Visokovredni elici imaju manje izduenje pri lomu ( 5 ) u
odnosu na meke konstrukcione elike (0361). U noseim elinim konstrukcijama se primenjuju visokovredni zavrtnjevi izraeni od elika klase vrstoe 8.8, 10.9 i 12.9, ije su
mehanike karakteristike prikazane u okviru tabele 2.14.
Tabela 2.14 - Mehanike karakteristike elika koji se koriste za izradu
visokovrednih zavrtnjeva
Klasa vrstoe
8.8
10.9
12.9
Tehnika
(konvencijalna)
granica razvlaenja
f0,2
$MPa%
Zatezna vrstoa
fu
Izduenje
5
Udarna ilavost
na 0oC
$MPa%
(%)
$J%
640
900
1080
800
1000
1200
12
9
8
30
20
15
Na osnovu radnih dijagrama za elike klase vrstoe 8.8 i 10.9 (sllika 2.36) mogu
najednostavnije da se uoe razlike njihovih mehanikih svojstava u odnosu na meke elike.
Kako klasa vrstoe zavrtnja definie dozvoljena naprezanja u zavrtnju, to njena
oznaka mora da bude vidno i trajno ugraena na glavi zavrtnja.
Slika 2.36 - Poreenje radnih dijagrama elika razliitih klasa vrstoe sa mekim
konstrukcionim elikom (0361)
Sredstva za vezu
175
4.5 PONAANJE VEZA SA PREDNAPREGNUTIM

VISOKOVREDNIM ZAVRTNJEVIMA
4.5.1 Smiui spojevi sa visokovrednim zavrtnjevima
Sila zatezanja koja se unosi u zavrtanj prednaprezanjem, izaziva pritisak u elementima
izmeu glave i navrtke zavrtnja (slika 2.37a). Na povrinama elemenata, ispod podlonih
ploica, javljaju se veliki kontaktni naponi pritiska (slika 2.37b). Ovaj napon se rasprostire
kroz elemente spoja i iri pod odreenim uglom, tako da u sredini debljine paketa veze deluje na krunoj povrini iji je prenik priblino jednak 3d. Intenzitet ovog napona pritiska
se menja i radijalno u odnosu na zavrtanj, a svoj maksimum dosee neposredno uz zavrtanj (slika 2.37c). Na kontaktu izmeu dva elementa usled napona pritiska javlja se sila
trenja, koja prihvata smiue sile i spreava meusobno pomeranje elemenata u spoju. Na
taj nain se, aktiviranjem sile trenja, smiua sila iz jednog elementa prenosi u drugi. To je
sutinska razlika u radu tarnih u odnosu na smiue spojeve kod kojih se sila smicanja prihvata smicanjem zavrtnjeva i pritiskom po omotau rupe.
Slika 2.37 - Raspored napona pritiska po debljini veze
Meutim, kada se savlada sila trenja, odnosno kada je spoljanja smiua sila vea od
sila trenja koje se angauju prednaprezanjem zavrtnjeva, dolazi do proklizavanja veze praenog meusobnim pomeranjem elemenata veza. Ova pomeranja nastaju usled ponitavanja zazora izmeu rupe i tela zavrtnja. Nakon proklizavanja, dolazi do kontakta tela zavrtnja i povrina rupa elemenata u vezi. Prema tome, proklizavanje veze ne znai ujedno i gubitak njene nosivosti, jer se smicanjem tela zavrtnja i gnjeenjem omotaa rupe mogu prihvatiti dodatne smiue sile. U ovoj fazi rada, veze sa prednapregnutim zavrtnjevima se
ponaaju kao i veze sa obinim zavrtnjevima. Na slici 2.38 su prikazani dijagrami F !
za razliite vrste spojnih sredstava. Moe se uoiti da je granina nosivost visokovrednih
zavrtnjeva sa i bez sile prednaprezanja ista bez obzira na razliit "istorijat" naprezanja (slika 2.38).
Poreenjem dijagrama F ! za razliita spojna sredstva uoava se i razlika u njihovoj deformabilnosti (slika 2.38). Spoj sa visokovrednim zavrtnjevima bez sile pritezanja
ima izraenu poetnu deformaciju, koja je posledica ponitavanja zazora izmeu tela zavrtnja i rupe. U tarnim spojevima sa visokovrednim zavrtnjevima sa punom silom predna-
176
prezanja nema poetne deformacije, a do ponitavanja zazora izmeu zavrtnja i rupe dolazi tek pri proklizavanju veze. U zoni naprezanja iznad sile proklizavanja dolazi do saimanja krivih koje opisuju ponaanje visokovrednih zavrtnjeva sa i bez sile prednaprezanja,
tako da granino stanje nosivosti dostiu pri istom optereenju. Meutim, veze sa prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima imaju znatno veu krutost pre proklizavanja, istu
ili ak veu od zavarenih spojeva. Kako ovakvi, tarni spojevi i spojevi izvedeni zavarivanjem imaju blisko ponaanje u elastinoj oblasti, dozvoljena je primena ovih spojnih sredstava u istoj vezi. Veze izvedene sa obraenim (upasovanim) prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima su, takoe, krute u elastinoj fazi ponaanja, ali zbog malog zazora
( d 0,3 mm) nemaju izraeno proklizavanje. Ukupna deformacija veze je ipak ista kao i
u sluaju neobraenih zavrtnjeva, a nosivost je neto vea s obzirom na vei prenik tela
zavrtnja.
Slika 2.38 - Dijagrami F ! za razliita spojna sredstva
Proklizavanje visokovrednih zavrtnjeva je izrazito nepovoljno, kako sa stanovita deformabilnosti i upotrebljivosti, tako i sa stanovita promene krutosti i preraspodele statikih uticaja. Stoga pri dimenzionisanju ovakvih veza treba voditi rauna i o graninom stanju upotrebljivosti, to jest pokazati da pri eksploatacionom optereenju ne dolazi do proklizavanja veza.
Kako se sila smicanja u tarnim spojevima prenosi trenjem, koncentracija napona na
mestima slabljenja elemenata veze optereenih na zatezanje je manja, to prouzrokuje
znatno veu otpornost na zamor kod dinamiki optereenih konstrukcija u odnosu na veze
sa zavrtnjevima bez sile prednaprezanja.
Koncentracija napona koja se javlja na mestima otvora kod elemenata optereenih na
zatezanje moe da se izrazi preko koeficijenta koncentracije napona k. On definie odnos
izmeu stvarnog maksimalnog napona na mestu neto preseka i nominalnog (raunskog)
napona:
k = x , max / x , cal .
(2.23)
Sredstva za vezu
177
Slika 2.39 - Dijagrami normalnih napona: a) izvan nastavka; b) kod veze sa zakivcima;
c) kod veze sa prednapregnutim zavrtnjevima; d) kod veze u zavarenoj izradi
Kod veza sa prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima prenoenje sile u spoju se

ostvaruje trenjem na kontaktu elemenata koji se spajaju. Kako se sile trenja angauju na
prstenastim povrinama oko rupa za zavrtnjeve (slika 2.37b), na mestu neto preseka koji
prolazi kroz centar rupe, deo sile je ve preao u drugi element spoja, pa su naprezanja manja. Primenom metode konanih elemenata moe da se odredi taan dijagram normalnih
napona u neto preseku sa prednapregutim zavrtnjevima (slika 2.40).
Da bi se ostvarila znaajna sila pritiska izmeu elemenata spoja u visokovrednim zavrtnjevima se javlja sila zatezanja velikog intenziteta. Pored toga, pri prednaprezanju zavrtnjeva
usled uvijanja navrtke momentnim kljuem, u zavrtnjevima se javlja i moment torzije, koji je
posledica savladavanja trenja izmeu navrtke i tela zavrtnja i izmeu donje povrine podlone
ploice i navrtke. Dakle, zavrtanj je izloen sloenom naprezanju, pa je njegovo naprezanje definisano uporednim naponom u skladu sa Mizesovim uslovom plastinosti.
Slika 2.40 - Dijagrami normalnih napona na mestu neto poprenog preseka u sluaju
visokovrednih zavrtnjeva sa i bez sile prednaprezanja
Merenjima je ustanovljeno da sila zatezanja u zavrtnjevima u spojevima kod kojih je dolo

do proklizavanja, opada za oko 25% u odnosu na unesenu (projektovanu) silu prednaprezanja.
Serijom eksperimenata su rasvetljeni fenomeni koji utiu na pad sile prednaprezanja u zavrtnjevima. Kao glavni faktori apostrofirani su: poprena kontrakcija elemenata spoja na mestu
178
zavrtnjeva usled sile zatezanja (efekat Puasonovog koeficijenta), promena hrapavosti kontaktnih povrina usled sile pritiska i promena koeficijenata trenja (slika 2.41).
Slika 2.41 - Pad sile prednaprezanja
4.5.2 Zateui spojevi sa visokovrednim zavrtnjevima

Prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi su zbog velike nosivosti, a naroito zbog male
deformabilnosti spoja, najpovoljnija mehanika spojna sredstva za prijem sila zatezanja.
Kao to je napomenuto, oni su znatno efikasniji od obinih i neprednapregnutih visokovrednih zavrtnjeva, a posebno od zakivaka koji imaju izrazito malu nosivost u pravcu vrata. Stoga se visokovredni prednapregnuti zavrtnjevi veoma esto koriste u elinim konstrukcijama za prijem sila zatezanja. Najee se zateui spojevi javljaju kod montanih
nastavka aksijalno zategnutih tapova (slika 2.42a) i zonama zatezanja kod krutih veza rigli sa stubovima (slika 2.42b).
Slika 2.42 - Primena visokovrednih zavrtnjeva u zateuim spojevima
Sredstva za vezu
179
Ponaanje zateuih spojeva sa prednapregnutim visokovrednim zavrtnjavima je specifino i prilino se razlikuje od ponaanja zateuih spojeva sa obinim ili neprednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima.
Prednaprezanjem se u zavrtnju javlja sila zatezanja (Fp), a u spoju kontaktni napon pritiska (pc). Iz uslova ravnotee sila moe se napisati da je:
Fp = Fc = pc dA
(2.24)
gde je A deo kontaktne povrine na kojoj se javlja pritisak (slika 2.43a). Kada spoljanja
sila zatezanja (Nt) deluje na prednapregnut spoj (slika 2.43b) ona nastoji da "odlepi" elemente spoja i izaziva istovremeno smanjenje kontaktne sile pritiska u limu ( Fpt ) i poveanje sile zatezanja u zavrtnju ( F b ). Iz uslova ravnotee i kompatibilnosti pomeranja
(slika 2.43b) moe da se odredi dodatna sila zatezanja koja se javlja u zavrtnju:
Fb =
Nt
1+ K pt / K b
(2.25)
gde su:
Kpt krutost lima na pritisak i
Kb
krutost zavrtnja na zatezanje.
Uslov ravnotee
Uslov ravnotee
Fp = Fc = pc dA Fb + Fpt = N t
A
Uslovi kompatibilnosti Uslov ravnotee

Fb = N t + Fpt
Fb = K b !
Fpt = K pt !
Fb = Fp + Fb
Fpt = Fc Fpt
Slika 2.43 - Ponaanje prednapregnutih spojeva optereenih na zatezanje; a) naprezanja usled

sile prednaprezanja; b) naprezanja usled spoljanje sile zatezanja; c) superpozicija naprezanja
Kako je kod uobiajenih veza u elinim konstrukcijama krutost lima znatno vea od
krutost zavrtnja (Kpt/Kb 1520) poveanje sile zatezanja u zavrtnju nije znaajno (oko
5% od spoljanje sile zatezanja). Na osnovu slike 2.44 moe da se uoi uticaj krutosti na
preraspodelu sila u zavrtnju i limu, kod prednapregnutog spoja optereenog silom zateza-
180
nja. Takoe, na osnovu grafike interpretacije moe da se odredi sila pri kojoj dolazi do
"odlepljivanja" spoja (Nt0) koja je, uobiajeno, za 5-10% vea od sile prednaprezanja zavrtnja. Ova sila moe da se odredi i analitiki na osnovu izraza:
N t 0 = Fp 1 + K b / K pt .
(2.26)
Slika 2.44 - "Igra" sila u prednapregnutom spoju optereenom na zatezanje
Nakon "odlepljivanja" dodatnu silu zatezanja prihvata samo visokovredni zavrtanj, jer
je potpuno poniten kontaktni pritisak izmeu limova u spoju. Prema tome, za sile zatezanja koje su vee od sile "odlepljivanja" ( N t > N t 0 ) prednapregnuti zavrtnjevi se ponaaju
isto kao i neprednapregnuti (slika 2.45), pa im je i granina nosivost ista, naravno pod
uslovom da su izraeni od materijala istog kvaliteta.
Slika 2.45 - Tok sila kod visokovrednih zavrtnjeva sa i bez sile prednaprezanja optereenih
spoljanjom silom zatezanja
Takoe treba imati u vidu da kod zateuih spojeva sa tankim, fleksibilnim limovima,
usled savijanja limova dolazi do kontakta (oslanjanja) krajeva prepusta na drugi element
Sredstva za vezu
181
veze (slika 2.46a). Na kontaktu se javlja kontaktna sila pritiska (Q), koja se u literaturi naziva sila od efekta poluge i koja dodatno optereuje zavrtnjeve (slika 2.46b).
Slika 2.46 - a) Efekat poluge; b) Poveanje sile u zavrtnju usled efekta poluge
Sila usled efekta poluge zavisi od relativnih krutosti i geometrijskih odnosa delova veze. Ne
postoji taan postupak za njeno odeivanje, ve samo procena njene vrednosti prema izrazu:
w t4
0,5
t
30 a b 2 A
Q=
4
a a + 1 + w t
2
b 3 b 6 a b 2 A
(2.27)
sa oznakama prema slici 2.46a.

Efekat poluge moe da se smanji ili povea konstruktivnim oblikovanjem veze, kao to
je prikazano na slici 2.47. Kod veze sa tankim eonim ploama bez ukruenja, dolazi do
savijanja limova i javlja se znaajna sila usled efekta poluge. Kod veze sa debelom (slika
2.47a) ili ukruenom (slika 2.47b) eonom ploom dolazi do odvajanja ploe kao krutog
tela, pa se ne javlja efekat poluge.
Slika 2.47 - Smanjenje efekta poluge konstruktivnim oblikovanjem
182
4.6 UNOENJE SILE PREDNAPREZANJA

Sila prednaprezanja (u literaturi se koristi i izraz sila pritezanja) je jedan od najvanijih
faktora od kojih zavisi nosivost spojeva sa prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima.
Ostvarivanje sile prednaprezanja, odnosno pritezanje spojnih elemenata se ostvaruje uvrtanjem navrtke zavrtnja. Pri tome se u zavrtnju, kao primarno naprezanje, javlja sila zatezanja usled njegovog izduenja. Osim aksijalnih napona usled sile zatezanja u zavrtnju se
javljaju i smiui naponi usled momenta torzije koji je posledica trenja izmeu navrtke i
navoja zavrtnja i izmeu navrtke i podloke. Ovaj moment torzije je sekundarni (neeljeni)
uticaj, mada u nekim sluajevima njegova vrednost moe da dostigne i 40% vrednosti
momenta kojim se uvre navrtka (Mu). Prema tome, prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi se nalaze u sloenom naponskom stanju. Kako ne bi dolo do otputanja sile prednaprezanja, ne sme se dozvoliti da uporedni napon u zavrtnju, dobijen na osnovu Mizesovog
uslova plastifikacije, prekorai granicu elastinosti. Analizom naprezanja tela zavrtnja utvrena je maksimalna dozvoljena sila prednaprezanja koja moe da se unese u zavrtanj, a
da on pri tom ostane u elastinoj oblasti ponaanja. Ona je data izrazom:
Fp = 1 f 02 As
(2.28)
gde su:
koeficijent redukcije ( 1 < 1,0 ) kojim se omoguava da naprezanja u zavrtnju osta1
nu u granici elestinosti,
f02 tehnika (konvencionalna) granica razvlaenja elika,
As
povrina ispitnog preseka zavrtnja.
Vrednosti sile prednaprezanja za visokovredne zavrtnjeve klase vrstoe 10.9 su date u

tabeli 2.15. Sila prednaprezanja za zavrtnjeve klase 8.8 i 12.9 moe da se odredi mnoenjem vrednosti iz tabele 2.15 faktorom ( = 0,7, odnosno ( = 1,2, respektivno.
Tabela 2.15 - Vrednosti sile prednaprezanja za zavrtnjeve klase vrstoe 10.9
d
As
f 02
$mm%
$mm2%
$N/mm2%
M12
Mu $Nm%
Fp $kN%
1=0,7
1=0,8
za k=0,16
84,3
53
61
102
M16
157
99
113
253
M20
245
154
176
493
M22
303
191
218
672
M24
353
222
254
852
M27
459
289
330
1495
M30
561
353
404
1694
M33
694
437
500
2307
900
Sredstva za vezu
183
Sila zatezanja u zavrtnju, preko glave zavrtnja i navrtke, vri pritisak na elemete spoja,
pa dolazi do njihovog pritezanja (prednaprezanja). Od intenziteta sile prednaprezanja direktno zavisi nosivost i smiuih i zateuih spojeva. Zbog toga pouzdanosti pritezanja
elemenata treba obratiti posebnu panju. Prilikom okretanja navrtke i istezanja zavrtnja, ne
postoji mogunost da se direkno meri sila prednaprezanja. Kontrola intenziteta sile prednaprezanja moe da se ostvari indirekno, merenjem nekih drugih veliina. Postupci koji se
najee primenjuju su:
merenje veliine momenta kojim je izvreno pritezanje zavrtnja,
merenje momentnog impulsa kojim se okree navrtka,
merenje veliine ugla za koji je okrenuta navrtka,
merenje izduenja zavrtnja,
postupak sa indikatorskom podlokom.
Kod nas se najee primenjuje postupak sa merenjem momenta uvrtanja navrtke. On
se zasniva na poznavanju zavisnosti izmeu momenta uvrtanja ( M u ) i sile prednaprezanja
( Fp ), koja moe da se napie u sledeem obliku:
M u = Fp d k
(2.29)
gde su:
d
nazivni prenik zavrtnja,
Fp
ostvarena sila prednaprezanja i
k
koeficijent koji zavisi od stanja povrina navoja.
Koeficijent k zavisi od trenja izmeu navrtke i navoja zavrtnja, i izmeu navrtke i podlone ploice, kao i od dimenzija podlone ploice i geometrije navoja. Vrednosti ovog
koeficijenta se kreu u rasponu od 0,13-0,17, a odreuje ih proizvoa koji je duan da ih
upie u atestnu dokumentaciju. Kod odgovornih konstrukcija vrednost ovog koeficijenta se
odreuje laboratorijskim ispitivanjem na licu mesta. to je vrednost koeficijenta k manja
to je potreban manji moment uvrtanja da bi se ostvarila eljena sila prednaprezanja, pa se
esto povrine navoja premazuju razliitim sredstvima kako bi se smanjio otpor pri prednaprezanju, to direktno utie na smanjenje koeficijenta k i momenta uvrtanja navrtke
(Mu). Ove povrine mogu da budu dodatno zatiene toplim cinkovanjem, metalizacijom,
ili premazom molbiden-disulfida (MoS2). Nain i vreme skladitenja zavrtnjeva, takoe,
bitno utiu na stanje povrina navoja.
Od tanosti koeficijenta k direktno zavisi vrednost sile prednaprezanja, a indirektno i
nosivost spoja. Ukoliko je stvarna vrednost koeficijenta k vea od predviene, u zavrtnju
e se ostvariti manja sila prednaprezanja, pa je i nosivost spoja manja. U suprotnom, ako je
vrednost koeficijenta k precenjena, moe da doe do plastifikacije i loma zavrtnja pri prednaprezanju. Od vrednosti koeficijenta k zavisi i intenzitet sekundarnih smiuih napona u
zavrtnju izazvanih momentom torzije. Pri proraunu se to uzima u obzir preko vrednosti
koeficijenta redukcije i to na sledei nain:
0,7 za k > 0,14
.
1 =
0,8 za k 0,14
(2.30)
Uvrtanje navrtke se izvodi pomou momentnih kljueva (slika 2.48). Ovi kljuevi se
prethodno badare u laboratoriji, a konstruisani su tako da kada se ostvari zahtevani mo-
184
ment uvrtanja, daju svetlosni ili zvuni signal, ili se pak automatski isljuuju, kako ne bi
dolo do prekomernog naprezanja zavrtnja. Vrednosti momenata uvrtanja (Mu) za uobiajenu vrednost koeficijenta k date su u tabeli 2.15.
Slika 2.48 - Razliiti tipovi momentnih kljueva: a) i b) sa skalom; c) sa svetlosnim signalom;

d)i e) sa zvunim signalom; f) sa mehanikim iskljuivanjem
Postupak sa merenjem momentnog impulsa se zasniva na radijalnim jednovremenim

udarima suprotnog smera na ivice navrtke. To se postie pomou pneumatskih zatezaa
(slika 2.49) sa vazduhom pod pritiskom od 5-6 bara. Ovaj postupak se primenjuje kod manje znaajnih konstrukcija, jer su mogua vea odstupanja dobijenih rezultata. Kod znaajnih konstrukcija, zavrtnjevi mogu prvo da se pritegnu ovim zatezaem na 70-80% potrebne sile, a zatim da se do potrebne sile dotegnu momentnim kljuem.
Postupak sa oitavanjem ugla okretanja eliminie uticaj koeficijenta k na tanost ostvarene sile pritezanja. Po ovom postupku prvo se svi zavrtnjevi u spoju pritegnu prethodnim
momentom uvrtanja, ija vrednost iznosi 10% od vrednosti Mu ( M u = 0,1 M u ), da bi dolo do dobrog naleganja elemenata u spoju. Zatim se okree navrtka za odreeni ugao ) u
zavisnosti od debljine paketa (t). Numerike vrednosti ovih veliina, za zavrtnjeve klase
10.9, date su u tabeli 2.16.
Postupak merenja izduenja zavrtnja se primenjuje u laboratorijskim uslovima i na
gradilitu ukoliko se obezbede uslovi za tano merenje izduenja zavrtnja. Izduenje zavrtnja se meri mehanikim, ili elektrinim mernim instrumentima. Iz izmerenog izduenja se
Sredstva za vezu
185
Hukovim zakonom direkno dobija sila u zavrtnju. Kako zavrtanj po svojoj duini ima razliite poprene preseke, to prethodno mora da se odredi udeo svakog dela u ukupnom izduenju.
Slika 2.49 - Pneumatski zatezai

Tabela 2.16 - Vrednosti ugla okretanja )
d
Mu
debljina paketa t
ugao okretanja )
$mm%
$Nmm%
$mm%
$%
M12
M16
M20
M22
M24
M27
M30
10
25
50
70
90
150
170
Za sve zavrtnjeve
M12-M30
0-50
180
50-100
240
100-240
270
Postupak sa indikatorskom podlokom se koristi u Velikoj Britaniji. Podloka od elika

povienog kvaliteta prilikom proizvodnje dobija, istiskivanjem, bradavice odreene visine
(slika 2.50a). Njihove dimenzije su odreene tako da je za njihovo utiskivanje potrebna sila koja je jednaka potrebnoj sili prednaprezanja u zavrtnju. Postupak je vrlo jednostavan za
izvoenje: nije potrebno badarenje alata za pritezanje i kvalifikovana radna snaga. Na
gradilitu radnik vri pritezanje navrtke sve dok se bradavice ne utisnu, to se registruje
merenjem zazora (slika 2.50b).
186
Slika 2.50 - Zavrtnjevi sa indikatorskom podlokom
4.7 KOEFICIJENT TRENJA IZMEU SPOJNIH POVRINA

U spojevima sa prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima se javlja sila trenja, kao
posledica sile pritiska i hrapavosti dodirnih povrina. Ukupna sila trenja u spoju jednaka je
zbiru pojedinanih sila trenja na mestu svakog zavrtnja. Ova sila direkno zavisi od sile
pritezanja ( Fp ) i koeficijenta trenja () i data je sledeim izrazom:
Ft = Fp
(2.31)
Koeficijent trenja je bezdimenziona veliina koja zavisi od stanja hrapavosti i naina

obrade dodirnih (kontaktnih) povrina. U tabeli 2.17 su date vrednosti koeficijenata trenja
za najee primenjivane naine obrade spojnih povrina.
Tabela 2.17 - Vrednosti koeficijenta trenja *
*
Nain obrade dodirnih povrina
Nezatiena
Zatiena
Bez posebne obrade

ienje plamenom
ienje mlazom abraziva
Povrine oiene mlazom abraziva, a potom zatiene
prevlakom od legure aluminijuma
0361
0362
0363
0,30
0,40
0,50
0561
0562
0563
0,30
0,40
0,55
0,50
0,50
Pre spajanja elemenata, dodirne povrine moraju da budu oiene na odgovarajui nain. Valjaonika pokorica (kovina) mora da se ukloni elinim etkama. Ukoliko se uklanja bruenjem, dobijaju se sjajne i glatke povrine sa znatno smanjenim koeficijentom trenja, zbog efekta uglaanosti. Masnoa i neistoe se uklanjaju suvim krpama.
ienje plamenom se izvodi sa dva do tri prelaska plamena od kiseonika i acetilena
preko povrine lima. Tom prilikom, izmeu svakog prelaza elementi se hlade, a proizvodi
sagorevanja uklanjaju elinim etkama i suvim krpama. Pri tome reba voditi rauna i o
temperaturi plamena da ne bi dolo do neeljenih deformacija usled poviene temperature.
Sredstva za vezu
187
Prilikom ienja povrina mlazom abraziva povrine spoja se zasipaju kristaliziranim

kvarcnim peskom, krupnoe zrna 0,7-1,2 mm, pod pritiskom od 7 bara. Usled udara kvarcnih zrna skida se neistoa, a povrina postaje hrapava. Kao abraziv moe da se koriste i
zrna od otroivinog tvrdog liva dimenzija 0,3-0,5 mm. Ovako oieni elementi moraju
odmah da se ugrade u spoj. U suprotnom, novostvoreni sloj re, praine i neistoe pre
ugradnje mora da se ukloni mekim elinim etkama.
Oiene povrine mogu da se zatite pre ugradnje zavrtnjeva. Zatitno sredstvo treba
trajno da titi konstrukciju od korozije i istovremeno omoguava postizanje zadovoljavajueg koeficijenta trenja. Takve uslove zadovoljava zatita metalizacijom sa legurom aluminijuma i magnezijuma (AlMg5), sa debljinom prevlake od 100-150 m.
4.8 PRORAUN NOSIVOSTI VISOKOVREDNIH ZAVRTNJEVA

4.8.1 Proraun visokovrednih zavrtnjeva u smiuim spojevima
4.8.1.1 Visokovredni zavrtnjevi bez sile pritezanja
Kako je ve pomenuto, visokovredni zavrtnjevi bez sile prednaprezanja se ponaaju
kao i obini zavrtnjevi, a pri proraunu, s obzirom na bolji kvalitet elika od kojeg su napravljeni, razlikuju se jedino doputeni naponi. Dakle, nosivost visokovrednog zavrtnja u
smiuem spoju moe da se odredi na sledei nain:
Fv , dop
d 2
=
dop
F
m
v
4
= min
.
F = min t d
b,dop
b
(2.32)
Doputeni naponi smicanja (dop) zavise od klase vrstoe zavrtnja, njegove obrade i
sluaja optereenja. Na vrednost doputenog napona pritiska po omotau rupe (b,dop), pored kvaliteta osnovnog materijala i sluaja optereenja, utie i vrednost sile prednaprezanja. Vrednosti doputenih napona za zavrtnjeve klase vrstoe 10.9 koji se kod nas najee koriste date su u tabeli 2.18.
Tabela 2.18 - Dozvoljeni naponi za zavrtnjeve klase vrstoe 10.9
dop
b,dop $N/mm2%
Vrsta izrade
zavrtnja
Neupasovani
zavrtnjevi
Upasovani
zavrtnjevi
Veliina
sile Fp
0361
0561
t,dop
2
$ N/mm %
Sluaj optereenja
II
I
II
II
Fp=0
280
320
420
470
0,5Fp
380
430
570
640
Fp
480
540
720
810
Fp=0
320
360
480
540
0,5Fp
420
470
630
710
Fp
480
540
720
810
240
280
$ N/mm2%
I
II
360
410
270
320
188
4.8.1.2 Prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi

Nosivost smiuih spojeva izvedenih pomou visokovrednih zavrtnjeva sa punom silom prednaprezanja zavisi od:
kvaliteta materijala od kojeg je zavrtanj napravljen,
vrednosti ostvarene sile prednaprezanja,
koeficijenta trenja izmeu kontaktnih povrina i
sluaja optereenja.
Granina nosivost ovakvih spojeva je ista kao nosivost spojeva sa visokovrednim zavrtnjevima bez sile pritezanja. Meutim, pri eksploatacionom optereenju ne treba dozvoliti da doe do proklizavanja ovih veza, jer bi se na taj nain ponitili svi povoljni efekti
vezani za prednapregnute zavrtnjeve, kao to su manja deformabilnost veze i vea otpornost na zamor. Zbog toga se, u savremenim propisima za nosee eline konstrukcije koji
se zasnivaju na konceptu graninih stanja, kao to je na primer Evrokod 3, pri proraunu
prednapregnutih visokovrednih zavrtnjeva zahtevaju:
dokaz nosivosti zavrtnjeva pri dejstvu proraunskog (graninog) optereenja i
provera proklizavanja pri dejstvu eksploatacionog optereenja.
Kako su nai propisi zasnovani na konceptu doputenih napona, a proraunska optereenja odgovaraju eksploatacionim (nema ponderisanja optereenja), jedini kriterijum pri
dimenzionisanju visokovrednih zavrtnjeva koji figurie u standardu JUS U.E7.140/1985 je
proklizavanje. Dakle, da bi se spreilo proklizavanje veze, sila koja se javlja u zavrtnju
usled eksploatacionog optereenja mora da bude manja od njegove nosivosti na proklizavanje, koja se odreuje na sledei nain:
Fs , dop = Fp / 2
(2.33)
gde su:
koeficijent trenja, ije su vrednosti date i tabeli 2.17,
*
sila prednaprezanja, koja moe da se odredi na osnovu izraza (2.28), ili iz tabele
Fp
2.15 (za zavrtnjeve klase vrstoe 10.9).
koeficijent sigurnosti na proklizavanje, koji zavisi od sluaja optereenja i zazora
+2
izmeu rupe i tela zavrtnja (tabela 2.19).
Tabela 2.19 - Vrednosti koeficijenta sigurnosti 2
Koeficijent sigurnosti na proklizavanje
+2
Vrsta optereenja (tip konstrukcija)
Sluaj optereenja
II
Preteno mirno optereenje

(zgrade, krovovi i sl.)
0,3 < d 1 mm
1,25
1,10
1 < d 3 mm
1,56
1,38
Mirno + dinamiko optereenje

(mostovi, kranski nosai i sl.)
0,3 < d 1 mm
1,40
1,25
U sluaju obraenih (upasovanih) visokovrednih zavrtnjeva sa punom silom prednaprezanja, zbog veoma malog zazora izmeu rupe i tela zavrtnja, smiua sila u spoju se
Sredstva za vezu
189
delimino prenosi trenjem, a delimino smicanjem tela zavrtnja. Nosivost zavrtnja u

ovakvom spoju moe da se odredi na osnovu sledeeg izraza:
Fvs , dop = Fv , dop + 0,25 Fs , dop
(2.34)
gde su:
Fv , dop nosivost obraenog (upasovanog) zavrtnja u smiuem spoju,
Fs,dop nosivost zavrtnja na proklizavanje.
I obraeni i neobraeni prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi moraju da se provere
na nosivost po omotau rupe, sa dozvoljenim naponima pritiska po omotau rupe koji su
dati u tabeli 2.18. Napon smicanja u telu zavrtnja ne treba da se proverava.
Pri proraunu normalnog napona u neto preseku elemenata spoja ostvarenog prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima treba uzeti u obzir redukciju sile zatezanja usled
trenja. Naime, kod ovakvih spojeva sila se prenosi trenjem preko prstenaste povri oko
centra zavrtnja. Na mestu minimalnog neto preseka, koji prolazi kroz centar rupe, deo sile
smicanja je ve prenet trenjem preko dela prstenaste povri (slika 2.51), pa silu koja deluje
na mestima oslabljenih preseka elemenata spoja treba umanjiti (redukovati) za deo sile koji je ve prenet trenjem.
Slika 2.51 - Prenoenje sile trenjem izmeu kontaktnih povri u obliku prstena
Eksperimentalnim istraivanjim i numerikim simulacijama utvreno je da se pre samog neto preseka trenjem prenese oko 40% nosivosti zavrtnja (0,4Fs,dop). U sluaju neobraenih zavrtnjeva ovo umanjenje ne moe da bude vee od 20% nosivosti na proklizavanje svih zavrtnjeva do posmatranog neto preseka. Kod obraenih zavrtnjeva maksimalno
umanjenje je 10%. Nain prorauna redukovane sile na mestu neto preseka ilustrovan je na
slici 2.52.
Redukovana sila u osnovnom elementu (lameli), na mestu preseka I-I moe da se odredi na osnovu izraza:
N tI, red = N t 0,4 n1 m Fs, dop
(2.35)
190
gde su:
Nt
sila zatezanja koja deluje na posmatrani element,
n1
broj zavrtnjeva u prvom redu (u preseku I-I),
m
broj tarnih ravni i
Fs,dop nosivost zavrtnja na proklizavanje.
N tI, red > N tII, red

I
I = N tI,red / Anet
I
II
Anet
> Anet
II
II = N tII,red / Anet
Slika 2.52 - Proraun redukovane sile na mestu neto preseka kod spojeva sa
prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima
Ukoliko u drugom redu ima vie zavrtnjeva nego u prvom, zbog veeg slabljenja preseka osnovnog elementa neophodno je kontrolisati normalne napone i u preseku II-II. U preseku II-II silu treba umanjiti za ukupnu nosivost zavrtnjeva u prethodnom redu i 40% nosivosti zavrtnjeva u posmatranom redu, sa tim da ukupno umanjenje usled trenja, za sve zavrtnjeve do posmatranog reda (preseka), ne bude vee od 20%. Redukovanu silu u ovom
preseku treba odrediti na sledei nain:
N t n1 m Fs, dop 0,4 n2 m Fs , dop
N tII, red = max
N t n1 m Fs, dop 0,2 ( n1 + n2 ) m Fs , dop
(2.36)
gde je n2 broj zavrtnjeva u preseku II-II. Na slian nain se moe odrediti i sila u svakom
sledeem preseku. Ona je u svakom sledeem preseku osnovnog elementa sve manja, tako
da pri proraunu ima smisla proveravati samo normalni napon u presecima I-I i II-II (slika
2.52). Na osnovu uslova ravnotee u svakom poprenom preseku ukupna sila u osnovnom
elementu i podvezicama je jednaka aksijalnoj sili zatezanja koja deluje izvan nastavka ( N t ).
Sredstva za vezu
191
Prema tome, u podvezicama se sila poveava i maksimalnu vrednost dostie na mestu prekida osnovnog materijala. Stoga, pri kontroli neto preseka podvezica, redukovana sila treba da
se odredi za presek na mestu poslednjeg reda zavrtnjeva (J-J) i to na sledei nain:
N tJ, red = N t 0,4 n j m Fs , dop
(2.37)
gde je n j broj zavrtnjeva u tom redu.

Dijagrami normalnih napona u presecima oslabljenim rupama za spojna sredstva se, takoe, bitno razlikuju. Za razliku od spojeva sa obinim i neprednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima, kod kojih se na mestu neto preseka javlja znaajna koncentracija napona (slika 2.53a), kod spojeva sa prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima ova koncentracija je minimalna (slika 2.53b). Koncentracija napona oko rupa se javlja tek kada
doe do proklizavanja (slika 2.53c).
Kod aksijalno pritisnutih elemenata nema ove redukcije, pa se ovakvi elementi proveravaju sa bruto povrinom poprenog preseka i punom silom pritiska koja deluje u posmatranom preseku.
Slika 2.53 - Normalni naponi u poprenom preseku oslabljenom rupama: a) obini zavrtnjevi;
b) prednapregnuti zavrtnjevi; c) prednapregnuti zavrtnjevi posle proklizavanja
4.8.2 Proraun visokovrednih zavrtnjeva na zatezanje

4.8.2.1 Visokovredni zavrtnjevi bez sile pritezanja
Kao i u sluaju smiuih spojeva, ukoliko visokovredni zavrtnjevi nisu prednapregnuti,
oni se pri dejstvu optereenja ponaaju u potpunosti kao i obini zavrtnjevi. Prema tome,
nosivost na zatezanje visokovrednih zavrtnjeva bez sile prednaprezanja, odnosno doputena sila zatezanja u zavrtnju, moe da se odredi na osnovu sledeeg izraza:
Ft , dop = t , dop As
gde su:
t, dop doputeni napon zatezanja (tabela 2.18),
As
povrina ispitnog preseka (tabela 2.15).
(2.38)
192
4.8.2.2 Prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi

U zateuim spojevima sa prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima treba da se
ogranini vrednost sile u zavrtnjevima tako da ne doe do odvajanja ("odlepljivanja") elemenata spoja, jer bi se na taj nain znatno poveala deformabilnost veze, a samim tim i itave konstrukcije. Prema naem standardu JUS. U.E7.140/1985 dozvoljena sila zatezanja u
zavrtnju moe da se odredi na osnovu izraza:
Ft , dop = 3 Fp
(2.39)
gde je 3 koeficijent sigurnosti koji zavisi od vrste naprezanja i sluaja optereenja. Vrednosti ovog koeficijenta date su u tabeli 2.20.
Tabela 2.20 - Koeficijent sigurnosti
+3
+3
Vrsta optereenja
Sluaj optereenja
I
II
Preteno mirno (zgrade...)
0,7
0,8
Dinamiko (mostovi, kranski nosai...)
0,6
0,7
4.8.3 Proraun kombinovanih spojeva sa prednapregnutim

visokovrednim zavrtnjevima
Ukoliko se u spoju pored smiue sile, koja je upravna na osu zavrtnjeva, javlja i sila
zatezanja u pravcu ose zavrtnja (Nt), tada se smiua sila prihvata silom trenja koju izaziva
rezultujua sila zatezanja u zavrtnju. Sila zatezanja smanjuje pritisak u kontaktnom spoju
koji je izazvan silom prednaprezanja, pa ova redukcija mora da se uzme u obzir, jer negativno utie na nosivost zavrtnja na proklizavanje. U ovakvim sluajevima nosivost zavrtnja
na proklizavanje treba da se odredi na osnovu sledeeg izraza:
Fs , dop =
(Fp N t )
2
(2.40)
U spojevima sa obraenim visokovrednim zavrtnjevima smiua sila se prihvata smicanjem zavrtnja i silom trenja koju izaziva rezultujua sila zatezanja u zavrtnju. Doputena
sila smicanja u spoju je data izrazom:
Fvs , dop = Fv , dop + 0,25
(Fp N t )
2
(2.41)
Pri tome, napon zatezanja u zavrtnju usled sile zatezanja (Nt) ne sme da prekorai vrednost t,dop iz tabele 2.18. Doputeni napon pritiska po omotau rupe se odreuje za silu
prednaprezanja umanjenu za vrednost sile zatezanja (Nt), prema tabeli 2.18.
Sredstva za vezu
193
5 KONSTRUISANJE VEZA SA ZAVRTNJEVIMA I

ZAKIVCIMA
5.1 OPTA PRAVILA
Pravilno konstruisanje spojeva sa zakivcima i zavrtnjevima predstavlja preduslov da e
veze, sa oekivanom sigurnou, da prenesu odreeno optereenje, a uz predpostavke koje
su usvojene pri proraunu nosivosti spojnih sredstava. Naroito treba da se obrati panja
na izbor prenika spojnog sredstva (zakivka ili zavrtnja), raspored i broj spojnih sredstava
u vezi, kompatibilnost razliitih spojnih sredstava, kao i na njihov kvalitet.
Nastavci po pravilu treba da budu konstruisani simetrino sa istim brojem zakivka ili
zavrtnjeva sa obe strane spoja. Broj zavrtnjeva, odnosno zakivaka sa jedne strane spoja
mora da bude vei ili jednak od dva, za konstrukcije u zgradastvu, odnosno tri za odgovorne konstrukcije kao to su na primer mostovi. Minimalni prenici zakivaka i zavrtnjeva za
konstrukcije u zgradarstvu i mostogradnji dati su u tabeli 2.21.
Tabela 2.21 - Minimalan prenik i broj mehanikih spojnih sredstava
Oblast
primene
Minimalan prenik
Zavrtnjevi
Zakivci
Minimalan broj komada

Zavrtnjevi
Zakivci
Zgradarstvo
12
13
Mostogradnja
16
17
Veze sa jednim zakivkom ili zavrtnjem se primenjuje samo kod konstruktivnih, ili specijalnih spojeva, ije ponaanje je utvreno eksperimentalnim putem (na primer kod stubova dalekovoda).
Spojevi na preklop sa samo jednim zakivkom nisu doputeni. Ovakvi spojevi mogu da
se primenjuju sa zavrtnjem, i to samo u izuzetnim sluajevima. Usled dejstva smiue sile
dolazi do savijanja limova i rotacije zavrtnja (slika 2.54), pa se u telu zavrtnja, zbog skretnih sila, javlja i sila zatezanja. Da bi se poveala nosivost na upanje, zavrtanj treba da ima
podloku i ispod glave i ispod navrtke. Nosivost zavrtnja na pritisak po omotau rupe treba
redukovati na 60 % nominalne vrednosti.
Slika 2.54 - Preklopni spoj sa jednim zavrtnjem
Zakivci ne smeju da se primenjuju u spojevima optereenim na zatezanje. U ovakvim

spojevima mogu da se primene obini zavrtnjevi, ali samo kod statiki optereenih kons-
194
trukcija, a pri tome mora da se uzme u obzir uticaj izduenja zavrtnjeva na ukupnu deformabilnost veze. Kod dinamiki optereenih konstrukcija dozvoljena je samo primena
prednapregnutih visokovrednih zavrtnjeva.
5.2 ODREIVANJE PRENIKA SPOJNOG SREDSTVA

Jedan od prvih koraka pri konstruisanju i proraunu veza sa mehanikim spojnim
sredstvima je izbor prenika spojnog sredstva (zavrtnja ili zakivka). Optimalan prenik
zavrtnja moe da se odredi iz uslova da je nosivost na smicanje (Fv) jednaka nosivosti na
pritisak po omotau rupe (Fb). Postoje razliite empirijske formule pomou kojih moe da
se odredi optimalni prenik zavrtnja u funkciji od debljine spoljanjih elemenata spoja.
Najee se primenjuje sledea formula:
opt d 0
= 5 ts , min 0,2
[cm]
(2.42)
gde je ts,min minimalna debljina spoljanjih elemenata u spoju. Na slici 2.55a je prikazana
grafika interpretacija prethodnog empirijskog izraza, dok je na slici 2.55b prikazan alternativan nain (grafiki i analitiki) za odreivanje optimalnog prenika zavrtnja.
6,324
a)
t s , min
1 + 0,3
1 d 6,324
t s , min
1 0,3
1 [mm]
b)
Slika 2.55 - Razliite mogunosti za odreivanje optimalnog prenika zavrtnja u zavisnosti od

minimalne debljine spoljanjeg elementa (lima)
Osim toga, prilikom izbora prenika zavrtnja treba voditi rauna i o pravilnom konstruisanju veze, jer od prenika zavrtnja zavise minimalna rastojanja zavrtnjeva, odnosno mogunost smetanja i ugraivanja zavrtnja.
Za standardne valjane profile postoje tabele u kojima su pored maksimalnog prenika
zavrtnja koji se moe primeniti, preciziran i poloaj zavrtnjeva, odnosno linije zavrtnjeva
(tabela 2.22).
Sredstva za vezu
195
Tabela 2.22 - Maksimalni prenici zavrtnjeva i linije zavrtnjeva za standardne valjane profile
IPE
d0 c
70
80
6,4
22
6,4
26
90
100
6,4
28
8,4
30
13
56
13
56
110
120
8,4
32
8,4
36
17
66
140
11
34
11
40
21
76
160
11
40
13
44
23
180
13
44
13
50
200
13
48
13
56
220
13
52
17
240 17/13 56
60
270
280
17
60
d0
d0
c1
c2
c3
17
35
35
21
40
40
13
25
23
45
45
25
50
50
13
60
13
30
25
45
45
25
45
70
45
17
66
17
68
25
50
80
50
21
76
21
76
35
28
55
95
55
86
23
86
23
86
21/17 35
28
60
115 60
25
100
25
100
25
100
40
28
60
135 60
25
110
25
110
25
110
23/21 40
28
65
150 65
60
25
120
25
120
25
120
45
17
68
25
94
35
25
96
35
25/23 45
25
100
40
25
106
40
25
110
40
25
50
21/17 72
d0
HEM
c c1
60
17
d0
HEB
c c1
260
d0
HEA
c c1
d0
25/23 100
35
17/13 30
17
21
23
25
110
45
25
110
45
25
116
45
25
50
300 21/17 64
23
80
28
120
45
28
120
45
25
120
50
28
55
320 21/17 70
28
120
45
28
120
45
28
126
47
28
58
330
340
21
74
28
120
45
28
120
45
28
126
47
350
28
58
360 23/21 76
25
90
28
120
45
28
120
45
28
126
47
380 23/21 82
28
120
45
28
120
45
28
126
47
28
60
400
23
86
25/23 86
28/25 96
450 25/23 94
28
106
28
120
45
28
120
45
28
126
47
500
28
100
28
110
28
120
45
28
120
45
28
130
45
550
28
110
28
120
28
120
45
28
120
45
28
130
45
600
28
120
28
120
28
120
45
28
120
45
28
130
45
650
120
45
28
120
45
28
130
45
700
120
45
28
126
45
28
130
42
800
130
40
28
130
40
28
132
42
900
130
40
28
130
40
28
132
42
1000
130
40
28
130
40
28
132
42
196
5.3 RASPORED ZAKIVAKA I ZAVRTNJEVA U VEZI

Pri konstruisanju veze sa mehanikim spojnim sredstvima, treba voditi rauna o njihovom meusobnom rastojanju, kao i rastojanju izmeu ivica elemenata koji se spajaju i
spojnih sredstava. Ukoliko je rastojanje izmeu dva susedna zakivka ili zavrtnja malo, tada
dolazi do smicanja (cepanja) lima, a ukoliko je mnogo veliko, veza je dugaka, pa je izraena nelinearna raspodela sila u spojnim sredstvima. Minimalna i maksimalna rastojanja
izmeu zavrtnjeva su definisana standardom JUS U.E7.145/1987. Ona zavise od prenika
zavrtnja i od pravca delovanja sile (slika 2.56). Vrednosti minimalnih i maksimalnih rastojanja su date u tabeli 2.23.
e rastojanje izmeu dva susedna zavrtnja

e1 rastojanje izmeu zavrtnja i ivice elementa koji se spaja, u pravcu delovanja sile
e2 rastojanje izmeu zavrtnja i ivice elementa koji se spaja, upravno na pravac delovanja sile
Slika 2.56 - Raspored zakivaka i zavrtnjeva u spoju
Minimalno meusobno rastojanje izmeu zavrtnjeva (zakivaka) se odreuje tako da se

omogui njihova nesmetana ugradnja i da njihova nosivost ne bude uslovljena cepanjem
(smicanjem) lima izmeu susednih spojnih sredstava (slika 2.57a). Iz uslova jednakosti
nosivosti zavrtnja na pritisak po omotau rupe i nosivosti lima na smicanje, moe da se odredi minimalno rastojanje susednih zavrtnjeva u pravcu delovanja sile. Ova jednakost moe da se napie u sledem obliku:
2 (e d ) t dop = d t b,dop
(2.43)
Ako se doputeni naponi smicanja osnovnog materijala ( dop = k1 dop ) i pritiska po

omotau rupe ( b, dop = k 2 dop ) izraze u funkciji doputenog napona za osnovni materijal
i uvrste u prethodnu jednakost dobija se:
2 (e d ) t k1 dop = d t k 2 dop
pa je minimalno rastojanje:
(2.44)
Sredstva za vezu
197
k
e = 1 + 2 d .
k1
2
(2.45)
Tabela 2.23 - Rastojanja zakivaka i zavrtnjeva u vezi

Opis rastojanja
Rastojanje izmeu susednih
zavrtnjeva u pravcu i
upravno na pravac
delovanja sile
e
Rastojanje izmeu
zavrtnjeva i ivice elementa
u pravcu delovanja sile
e1
Rastojanje izmeu
zavrtnjeva i ivice elementa
upravno na pravac
delovanja sile
e2
Min.
3d0
Maksimalno
Za nosee zakivke i zavrtnjeve, konstruktivne
zakivke i zavrtnjeve u pritisnutim tapovima i
ukruenjima rebara
8d0
ili
15t
Za konstruktivne zakivke i zavrtnjeve u

zategnutim tapovima i za vezu rebra i noice
izvan nastavka kod limenih nosaa
12d0
ili
25t
Kada je ivica ukruena, odnosno previjena

(slika 2.56b)
3d0
ili
9t
U ostalim sluajevima
3d0
ili
6t
Kada je ivica ukruena, odnosno previjena

(slika 2.56b)
3d0
ili
9t
U ostalim sluajevima
3d0
ili
6t
2d0
1,5d0
Slika 2.57 - Odreivanje minimalnog rastojanja u pravcu delovanja sile:

a) izmeu susednih zavrtnjeva; b) izmeu zavrtnjeva i ivice elementa
Koeficijent k1 predstavlja kolinik dopuenog napona smicanja i doputenog normalnog napona za osnovni materijal i priblino je jednak k1 = 1 / 3 0,58 , dok koeficijent
198
k2 definie odnos izmeu doputenog napona pritiska po omotau rupe i doputenog normalnog napona i iznosi 1,7 za obine, odnosno 2,0 za obraene zavrtnjeve (tabele 2.8 i
2.9). Sa ovako definisanim vrednostima koeficijenata k1 i k2 , iz izraza (2.45) se dobija:
2,47 d za neobraene zavrtnjeve
e=
2,73 d za obraene zavrtnjeve
(2.46)
U propisima je usvojeno e = 3 d 0 . Za statike, nosee zakivke i zavrtnjeve se preporuuje primena minimalnih propisanih rastojanja, a za konstruktivne maksimalnih
rastojanja.
Rastojanja zakivka i zavrtnja od ivice elemenata treba da budu to manja kako ne bi
dolo do odizanja krajeva elemenata, to je nepovoljno sa aspekta dejstva korozije. Meutim, rastojanje spojnog sredstva od ivice elemenata odreeno je iz uslova jednakosti nosivosti veze na pritisak po omotau rupe i nosivosti lima na smicanje. Smicanje lima se odvija u dve ravni koje zaklapaju ugao 30 u odnosu na pravac dejstva sile (slika 2.57b). Uslov jednakosti nosivosti na pritisak po omotau rupe i na smicanje lima, u ovom sluaju
moe da se napie na sledei nain:
2t
e1 d / 2
dop = d t b,dop
cos 30"
(2.47)
odnosno:
2t
e1 d / 2
k1 dop = d t k 2 dop .
3/2
(2.48)
Reavanjem prethodnog izraza po nepoznatom minimalnom rastojanju od ivice e1

dobija se:
1
3 k 2
e1 = +
d
4 k1
2
(2.49)
odnosno, kada se uvrste vrednosti koeficijenata k1 i k2 :

1,77 d za neobraene zavrtnjeve
e1 =
1,99 d za obraene zavrtnjeve
(2.50)
U naem standardu je usvojeno minimalno rastojanje u pravcu delovanja sile e1 = 2 d0

(tabela 2.23).
Minimalno rastojanje spojnih sredstava do ivica elemenata upravno na pravac delovanja sile je propisano zbog spreavanja korozije u elementima i smicanja u pravcu ivice i
odnosi se na elemente sa ivicama dobijenim rezanjem. Ova rastojanja ne vae za toplo valjane profile. Kod njih se primenjuju vrednosti koje su manje od propisanih u tabeli 2.23,
jer se u ivinim vlaknima kod valjanih profila javljaju zaostali naponi pritiska koji pozitivno utiu na naponsko stanje u elementu. Rastojanja upravno na pravac delovanja sile (slika
2.58), za standardne valjane profile su prikazana u tabeli 2.22.
Sredstva za vezu
199
Slika 2.58 - Poloaj rupa kod valjanih profila
Kod veza sa zakivcima mora da se omogui slobodan prostor kako bi mogao da se

postavi oblika prese (slika 2.59). Njegove minimalne dimenzije su date u tabeli 2.24.
Slika 2.59 - Dimenzije oblikaa prese za zakivanje
Tabela 2.24 - Dimenzije oblikaa prese za zakivanje zakivaka

Prenik zakivka
Prenik oblikaa
d0 $mm%
D $mm%
13
17
21
23
25
35
40
45
50
55
U vezama ostvarenim zavrtnjevima mora da se ostavi slobodan prostor za postavljanje

kljua za uvrtanje navrtke (slika 2.60). Najmanje zahtevane dimenzije su date u tabeli 2.25.
Kod uskih limova (lamela) zavrtnjevi (zakivci) se rasporeuju u jednom redu. Da bi se
ispotovalo minimalno rastojanje od zavrtnja do ivice ( e2 = 1,5 d 0 ) minimalna irina lima
je b = 2 1,5 d 0 = 3 d 0 (slika 2.61a). Kod limova vee irine ( b 6 d 0 ) mogu da se
postave dva ili vie paralelnih redova zavrtnjeva (slika 2.61c). U sluaju limova ija je
irina u granicama 5 d 0 b 6 d 0 zavrtnjevi (zakivci) se rasporeuju u dva smaknuta
reda (slika 2.61b). Pri tom poduni razmak izmeu zavrtnjeva ne treba da bude vei od:
200
e = emax 0,5 a
(2.51)
gde je emax maksimalan dozvoljeni razmak izmeu susednih zavrtnjeva u istom redu
(tabela 2.23), a rastojanje a je izmeu smaknutih redova zavrtnjeva (slika 2.61b).
Slika 2.60 - Granini poloaji montanog kljua
Tabela 2.25 - Minimalne slobodne dimenzije za montane kljueve

Najmanja veliina $mm%
Zavrtanj
M12
M16
M20
M22,M24
M27
M30
27
32
36
40
45
48
24
28
32
36
40
42
16
19
22
27
28
32
20
23
26
29
31
33
22
27
30
35
38
40
29
34
39
44
49
52
Slika 2.61 - Raspored zavrtnjeva i zakivaka
Sredstva za vezu
201
Kod valjanih ugaonika zavrtnjevi (zakivci) se postavljaju u jednom redu, za ugaonike

sa krakom irine do 110 mm (slika 2.58). Za ugaonike sa veom irinom krakova,
postavljaju se po dva reda.
Kod toplovaljanih I i U-profila zavrtnjevi se postavljaju i na noicama i na rebru. Poloaj zavrtnjeva na noicama (slika 2.62) je tablino utvren (tabela 2.22), dok poloaj zavrtnjeva (zakivaka) na rebru zavisi od irine elementa za vezu (podvezice). Taj element
moe da se postavi samo du slobodne visine profila !1 (slika 2.62a), ili pak da bude na
krajevima obraen prema radijusu zakrivljenja profila i upasovan (slika 2.62b). U oba
sluaja, poloaj krajnjih zavrtnjeva ili zakivaka je na odstojanju e2 = 1,5 d 0 .
Slika 2.62 - Poloaj podvezica i zavrtnjeva kod valjanih profila
5.4 IZVOENJE SPOJEVA SA ZAKIVCIMA I ZAVRTNJEVIMA

Nain izvoenja, kao i konstruisanje spojeva, ima veliki uticaj na ponaanje zavrtnjeva
i zakivaka, pa stoga izvoenju veza sa mehanikim spojnim sredstvima treba posvetiti
dunu panju, kako bi se ona u vezama ponaala u skladu sa proraunskim pretpostavkama. Neka od osnovnih pravila za izvoenje veza sa zavrtnjevima su:
rupe za zakivke i zavrtnjeve se probijaju ili bue;
kod statiki optereenih veza, od elika 0361, rupe mogu da se probijaju do debljine lima od 25 mm, ali ne vee od prenika zakivka ili zavrtnja;
na ivicama rupa ne smeju da ostanu grebeni, a u unutranjosti rupa ne smeju da se
pojave naprsline;
kod zategnutih delova se najpre probijaju rupe koje su za 2 mm manje od potrebnog
prenika, pa se naknadnim buenjem dobija potrebni prenik, dok se kod pritisnutih
elemenata odmah probijaju rupe zahtevanog prenika;
da bi se umanjila greka pri obeleavanju rupa, buenje rupa se vri kroz prethodno
napravljene ablone. Ako se ne koriste abloni, tada se prvo bue rupe sa manjim
prenikom, pa se tek nakon postavljanja svih elemenata spoja, na probnoj montai,
bue rupe definitivanog prenika. Ukoliko se rupe istovremeno bue na postavljenom sklopu, tada mogu da se bue na definitivan prenik.
202
6 SPECIJALNA, SAVREMENA SPOJNA SREDSTVA

6.1 ZAKIVCI SA PRSTENOM
Pomou zakivaka sa prstenom (slika 2.63) se ostvaruju tarni spojevi izmeu noseih
elemenata elinih konstrukcija, slino kao i u sluaju predapregnutih visokovrednih
zavrtnjeva. Ponaanje i proraun spojeva izvedenih pomou zakivaka sa prstenom su potpuno analogni sa spojevima ostvarenim prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima. Jedina razlika je u nainu unoenja sile prednaprezanja, koja se kod zakivaka sa prstenom
unosi na specifian nain. itava konstrukcija zakivka sa prstenom je proistekla iz potrebe
za to jednostavnijem i kontrolisanijem unoenjem sile prednaprezanja.
Slika 2.63 - Ugradnja zakivka sa prstenom
Zakivak sa prstenom na jednom kraju ima iskovanu okruglu glavu. U sredinjem delu
telo zakivka je oslabljeno. Du veeg dela tela zakivka, sa obe strane oslabljenog preseka,
su utisnuti ljebovi (udubljenja) u vidu koncentrinih prstenova (slika 2.63).
Pri ugradnji zakivka sa prstenom razlikuju se sledee faze:
zavrtanj se postavlja kroz prethodno izbuenu rupu, tako da mu glava nalegne na
jednu stranu spoja, a prsten se postavlja sa suprotne strane (slika 2.63a),
specijalni hidrauliki pitolj se jednim svojim delom oslanja na prsten, a drugim se
privrsti za telo zavrtnja ispod oslabljenog poprenog preseka (slika 2.63b),
aktiviranjem hidraulikog pritiska istovremeno se vri istezanje tela zavrtnja i utiskivanje (gnjeenje) prstena, koji na ovaj nain, hladnim presovanjem prijanja uz telo zakivka sa prstenastim ispupenjima (slika 2.63c).
pri odreenoj sili zatezanja dolazi do pucanja tela zakivka na oslabljenom mestu
(slika 2.63d). Pomou utisnutog prstena ostaje sauvana sila zatezanja u zavrtnju i
na taj nain se ostvaruje prednaprezanje spoja.
Sredstva za vezu
203
Zavrtnjevi sa prstenom su primenu nali u zgradarstvu. Oni se izrauju od elika klase

8.8, prenika M12-M27. Prednost zakivaka sa prstenom u odnosu na visokovredne zavrtnjeve je u brzoj i jednostavnoj montai. Nije potrebna kontrola (badarenje) momentnih
kljueva niti laboratorijsko odreivanje koeficijenta k, to znatno pojeftinjuje postupak
ugradnje, pa samim tim i jedininu cenu ugraenog zakivka. Osim toga, u telo zakivka se
ne unosi moment torzije, a unesena sila zatezanja je kontrolisanog intenziteta. Glavni nedostatak je veliki otpad materijala pri ugradnji, koji bitno utie na ekonominost ovih
spojnih sredstava.
6.2 INJEKTIRANI ZAVRTNJEVI

6.2.1 Opte
Injektirani zavrtnjevi su, nakon opsenih ispitivanja, prvi put uvedeni u tehniku regulativu evropskim dokumentom Evrokod 3 - Deo 2 (Aneks I), iji nacrt je objavljen aprila
1996. godine. To su zavrtnjevi kod kojih je zazor izmeu tela zavrtnja i rupe u spojnim
elementima u vezi ispunjen dvokomponentnim smolama (resin). Injektiranje smole se izvodi kroz mali otvor na glavi zavrtnja (slika 2.64). Nakon ovravanja smole, veza je
sposobna da prihvati smiue sile. Injektirani zavrtnjevi se primenjuju u smiuim spojevima kao alternativa zakivcima, upasovanim zavrtnjevima, ili prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima. Zbog ispunjenosti zazora rupe ovrslom smolom, u spoju je eliminisano
bilo kakvo pomeranje i proklizavanje veze. Meutim, usled pritiska po omotau rupe dolazi do teenja smole. Smiua sila u spoju se prenosi smicanjem tela zavrtnja i pritiskom po
omotau rupe ili, u sluaju prednapregnutih zavrtnjeva, pomou smicanja, pritiska po
omotau rupe i trenja u kontaktnoj ravni.
Slika 2.64 - Injektirani zavrtanj
Injektirani zavrtnjevi se uglavnom izrauju od elika klase vrstoe 8.8 i 10.9. Tehniki detalji u vezi samog postupka injektiranja su reeni primenom posebnih podloki i otvora na glavi zavrtnja kroz koji se vri injektiranje. Najvanije osobine dvokomponentne
smole koja se koristi za ispunjavanje zazora su: viskoznost, vreme ovravanja itd.
204
6.2.2 Nosivost spojeva sa injektiranim zavrtnjevima

Nai propisi ne tretiraju problematiku injektiranih zavrtnjeva. Prema Evrokodu 3, nosivost spojeva sa injektiranim zavrtnjevima se zasniva na teoriji graninih stanja.
Nosivost smole na pritisak fb,resin je jedna od najvanijih karakteristika za proraun
injektiranih zavrtnjeva i odreuje se eksperimentalno, pod dejstvom dugotrajnog optereenja, pri emu pomeranje usled teenja smole mora da bude manje od 0,3 mm. Teenje
smole u spoju je zbir teenja u elementima koji prenose silu u jednom i drugom pravcu.
Eksperimentalnim putem je utvreno da odnos debljina limova u vezi utie na nosivost veze. Uticaj odnosa debljine spoljanjih i unutranjih limova na nosivost smole na pritisak,
moe da se obuhvati na sledei nain (slika 2.65):
za t1 2 t2
2 = f b, resin
gde je: = 1,0
za t1 < 2 t2 < 2 t1
1 = f b,resin
gde je: =
za 2 t1 2 t2
1 = f b,resin
gde je: = 4 / 3
2 t2
1 +
3
t1
(2.52)
Slika 2.65 - Poveanje nosivosti smole u sluaju debelih spoljnih limova
U debelim spojevima sa dugim zavrtnjevima ! / d > 3 ( ! je debljina paketa, a d je

prenik zavrtnja) deformacija zavrtnja usled savijanja moe da izazove nepovoljnu raspodelu napona (slika 2.66a), to moe da ima za posledicu poveano teenje smole. Zbog
toga se kod takvih spojeva usvaja da se napon pritiska prenosi samo na debljini paketa
! = 3d (slika 2.66b).
Otpornost zavrtnja na pritisak po smoli odreuje se na sledei nain:
Fb, Rd , ser , resin =
Fb. Rd .ult , resin =
1,0 k s d t f b, resin
Ms , ser
1,2 k s d t f b, resin
Ms ,ult
za granino stanje upotrebljivosti
(2.53)
za granino stanje nosivosti
(2.54)
gde su:
Ms , ser = 1,0
koeficijent sigurnosti za granino stanje upotrebljivosti,
Ms , ult = 1,0
koeficijent sigurnosti za granino stanje nosivosti,
Sredstva za vezu
205
k s = 1,0
za standardni zazor u rupi dat u Evrokodu 3,
k s = 1,0 0,1 m
za rupe sa zazorom veim od standardnog,
m
&
razlika zazora u odnosu na standardni zazor $mm%,

faktor uveanja nosivosti smole.
Slika 2.66 - Stvarni i proraunski dijagram napona kod debelih spojeva
Osim provere otpornosti (nosivosti) zavrtnja na pritisak po smoli, pri proveri graninih
stanja kod spojeva sa injektiranim zavrtnjevima neophodno je proveriti i nosivost zavrtnja
na smicanje i pritisak po omotau rupe.
Kod veza od kojih se zahteva da budu otporne na proklizavanje, pri graninom stanju
upotrebljivosti, ili graninom stanju nosivosti, u sluaju injektiranih zavrtnjeva treba uzeti
u obzir i pritisak smole. Prema tome, uslov sigurnosti na proklizavanje moe da se napie
na sledei nain:
Fv ,Sd ,ser Fs ,Rd ,ser + Fb,Rd ,ser ,resin
za granino stanje upotrebljivosti
(2.55)
Fv , Sd , ult Fs , Rd , ult + Fb, Rd ,ult , resin
za granino stanje nosivosti
(2.56)
gde su:
Fv , Sd , ser i Fv , Sd ,ult
Fs,Rd ,ser i Fs , Rd ,ult
proraunske vrednosti smiue sile koja dekuje na zavrtanj pri graninom stanju upotrebljivosti, odnosno nosivosti,
otpornosti zavrtnja na proklizavanje pri graninom stanju upotrebljivosti, odnosno nosivosti.
7 EPOVI
7.1 OPTE
U poetnom periodu razvoja elinih konstrukcija veze tapova sa epom su esto primenjivane, naroito u konstrukcijama velikih raspona kao to su mostovi. U ovakvim
konstrukcijama epovi su uglavnom korieni za izradu vorova kod reetkastih nosaa
(slika 2.67a) i za ostvarivanje veza lananica i zatega izraenih od ravnih limova kod vi-
206
seih mostova (slika 2.67b). Tako je jo 1854. godine izgraen most preko reke Elbe u Teenu, raspona 119 m, a poetkom ovog veka i uveni Lanani most preko Dunava u Budimpeti, raspona 290 m. iroka primena epova u noseim elinim konstrukcijama je bila logina posledica jednostavnog izvoenja i pravilnog statikog ponaanja veze. Veze izvedene pomou epova su, po svom ponaanju, veoma bliske idealno zglobnim vezama,
jer omoguavaju slobodnu rotaciju tapa na mestu veze, pa su elementi osloboeni dejstva
sekundarnih momenata savijanja. Meutim, ovakve veze nemaju dodatnu sigurnost u pogledu nosivosti, jer otkazivanjem jednog epa, odnosno zatege, dolazi do loma itave
konstrukcija. Osim toga, pregled i antikoroziona zatita veza su veoma oteani.
Slika 2.67 - Primena spojeva sa epovima
Nova teorijska saznanja o statikom ponaanju konstrukcija i poboljanje i ubrzanje

prorauna primenom savremenih softverskih paketa, kao i razvoj tehnologije proizvodnje
elemenata elinih konstrukcija, kao to su kablovi, prouzrokovali su drastino smanjenje
primene epova za izradu veza kod noseih elinih konastrukcija. Meutim, veze sa epovima se primenjuju i danas, ali samo u specijalnim sluajevima, kada neki posebni uslovi diktiraju primenu veza sa potpuno slobodnom rotacijom. Najee se veze sa epovima
primenjuju:
za izradu oslonakih konstrukcija kod stubova kod kojih se oekuju deformacije
usled sleganja temelja (npr. aerodomska zgrada u Kansaiu u Japanu),
za izradu montanih oplata, skela, pokretnih mostova i radnih platformi,
za veze zatega kod viseih mostova,
za vezu kuka kod kranova i nastavaka sajli u mainskoj industriji,
kod montano-demontanih objekata, kao to su mostovi u vojnoj industriji,
za vezu anker nosaa kod mostova sistema kontinualnih nosaa, kod kojih se javljaju negativne reakcije (odizanje oslonaca).
7.2 RAD VEZA SA EPOVIMA

Veze sa epovima se konstruiu pomou okastih tapova i epova. Ponaanje ovakvih
veza je kompleksno, jer postoji veliki broj faktora koji utiu na raspodelu napona u okastim tapovima i u epu. Najvaniji faktori su: oblik i dimenzije okastog tapa, odnos prenika epa i dimenzija okastog tapa, zazor izmeu epa i rupe na okastom tapu i razmak
izmeu limova okastih tapova.
Naprezanja u okastim tapovima mogu da se odrede primenom teorije prstenastih nosaa sa velikim zakrivljenjem, teorije ploa napregnutih u svojoj ravni, ili primenom metode
konanih elemenata. Osim na osnovu teorijskih analiza, naprezanja okastih tapova mogu
da se odrede i eksperimentalnim metodama, najee primenom naponsko-optike analize.
Sredstva za vezu
207
Trajektorije napona, za dva oblika okastih tapova, su prikazane slici 2.68. Oigledno je
zgunjavanje trajektorija maksimalnih i minimalnih napona na ivicama rupa, u pravcu i
upravno na pravac dejstva sile.
Slika 2.68 - Trajektorije napona kod okastih tapova
Zazor izmeu epa i rupe u okastom tapu ima dominantan uticaj na raspodelu napona.
Vei zazor omoguava laku ugradnju i bolju rotaciju tapa, meutim, poveavanjem
zazora kontakt epa i okastog tapa se pribliava linijskom oslanjanju, pa se poveavaju
naponi. Ovo moe da se uoi na slici 2.69 gde su punom linijom prikazani naponi u
okastom tapu bez zazora, a isprekidanom linijom naponi u sluaju zazora od 1 mm.
Oigledno je drastino poveanje napona u preseku iznad epa u pravcu delovanja sile.
Slika 2.69 - Uticaj zazora u rupi na vrednosti napona u okastom tapu
208
Optereenjem okastog tapa do loma mogu se izvesti sledei zakljuci o ponaanju

okastih tapova:
usled velikog pritiska po omotau rupe dolazi do izduenja rupe na okastom tapu u
pravcu delovanja sile, sa strane ne koju nalee ep (slika 2.70b);
cepanje lima okastog tapa se vri u dva karakteristina preseka: upravno i u pravcu
dejstva sile (slika 2.70b), kao logina posledica koncentracije napona koja je
prikazana na slici 2.68;
savijanje epa prouzrokuje savijanje limova obraznih, okastih tapova ka spoljanjim stranama (slika 2.70c).
Slika 2.70 - a) Oblici okastih tapova; b) Mogui vidovi loma;

c) Savijanje epa i spoljanjih limova
7.3 PRORAUN OKASTIH TAPOVA

Postoji vie postupaka pomou kojih moe da se izvri analiza naponskog stanja u
okastom tapu i epu. Najee se primenjuje postupak po Blajhu (Bleich), koji se odomaio i u jugoslovenskoj praksi. Proraunski model i oznake koje se primenjuju pri proraunu okastih tapova po Blajhu su prikazani na slici 2.71.
Raspodela kontaktnog napona pritiska na kontaktu izmeu okastog tapa i epa moe
da se predpostavi u obliku kosinusne funkcije:
p1 ( ) = p0 cos
( / 2, 3 / 2) .
(2.57)
Iz uslova ravnotee aksijalnih sila, ako se sa Nt oznai sila zatezanja po jedininoj debljini lima (t), dobija se sledea jednakost:
N t = p1 ( ) cos ds =
3/2
p0 cos
d 0 / 2 d =
/2
p0 d 0
4
(2.58)
odakle se dobija funkcija kontaktnog optereenja:

p1 ( ) =
4 Nt
cos .
d0
(2.59)
Sredstva za vezu
209
Slika 2.71 - Model i oznake za proraun okastih tapova po Blajhu
Ako se sa r obelei poluprenik srednje linije prstena (slika 2.71), optereenje na

donjem delu glave okastog tapa moe da se definie na sledei nain:
p2 =
Nt
= const.
2 r sin
(2.60)
gde je , ugao izmeu podune ose okastog tapa i pravca definisanog centrom prstena i
presekom spoljanje ivice okastog tapa sa osom prstena (slika 2.71).
Glava okastog tapa je zatvoreni kruni prsten koji je izloen dejstvu ravnotenog
optereenja p1() i p2. On je unutranje tri puta statiki neodreen nosa, u kojem se, usled
prethodno definisanog optereenja, javljaju sledei statiki uticaji:
- normalna sila:
sin
N = Nt
4
(2.61)
- moment savijanja u preseku 1-1 (za )=-/2):

sin
1
M1 = N t r +
4
2
(2.62)
- moment savijanja u preseku 2-2 (za )=3/2):

1
sin
+
M 2 = Nt r
(2.63)
210
Normalni naponi u karakteristinim takama mogu da se odrede na osnovu sledeeg

izraza:
N M
r
A
K
r +
(2.64)
u kojem se znak (+) koristi kada je momenat negativan, a znak (.) kada je momenat pozitivan. U izrazima za sile u presecima i rezultujui normalni napon (2.61) do (2.64) figuriu
i sledee veliine:
- konstanta K, koja zavisi od dimenzija glave okastog tapa:
r +a/2
a
K = r 2 r ln
r a/2
(2.65)
- konstanta (/ koja zavisi od ugla ,0
1
2
1 sin 2

2
3
(2.66)
- konstanta &/ koja zavisi od dimenzija glave okastog tapa

2
1
16
r
cos + ( ) sin
+ 3 cos 2( ) sin +

A sin
K sin
(2.67)
=
1 r2
8 +
A K
Napominje se da u prethodnom izrazu (2.67) ugao , treba da se unese u radijanima.

Pri proraunu normalnog napona treba uzeti povrinu poprenog preseka tapa jedinine debljine (A = a), a rastojanje ivinog vlakna ( ) treba odrediti na sledei nain:
= a / 2
(2.68)
gde je + pozitivno za spoljanja, a negativno za unutranja vlakna. Maksimalan normalni

napon u preseku 1-1 se javlja na unutranjem vlaknu, za = a / 2 i moe da se odredi na
sledei nain:
1,u =
N M1 a / 2
r
.
+
A
K
r a/2
(2.69)
Maksimalan normalni napon u preseku 2-2 se javlja na spoljanjem vlaknu, za

= + a / 2 i moe da se dobije na osnovu izraza:
2,o =
N M2 a / 2
r
.
A
K
r +a/2
(2.70)
Na osnovu prethodnih izraza mogu da se odrede vrednosti maksimalnih napona u

okastom tapu, koji su, zbog izraene koncentracije na mestu otvora za ep, znatno vei od
prosenog normalnog napona koji vlada u tapu sa okastim zavretkom i iznosi:
= Nt / A = Nt / b
(2.71)
Sredstva za vezu
211
gde je A povrina tapa po jedinici debljine, koja je u sluaju tapa izraenog od ravnog
lima jednaka irini lima (b). Intenzitet koncentracije napona moe da se uoi na primeru
okastog tapa sa uobiajenom geometrijom koja je definisana sledeim odnosima:
d0=2b/3 i a =31b/4. Ostale geometrijske karakteristike okastog tapa mogu da se odrede
na osnovu prethodnih odnosa u funkciji irine tapa (b):
r = (d0+a)/2 = 0,7081b
sin,2= b/21r = 0,7062
A = 0,751b
(2.72)
Na slian nain, prema prethodnim izrazima, mogu da se odrede i koeficijenti & i K kao
i presene sile:
&= -0,1698
K=0,0425b3
N = 0,346Nt M1 = 0,109Nt1b
(2.73)
M2 = -0,057 Nt 1b
(2.74)
Maksimalan normalni napon u preseku 1-1 u unutranjem vlaknu je:

N
0,708
Nt
0 ,346 0,109 0,375
= 2,51 t = 2,51
+
1u =
,
b
b
0
75
0
,
0425
0
,
708
0
,
375
(2.75)
dok se u preseku 2-2 maksimalan napon javlja u spoljanjem vlaknu i iznosi:

N
0,708
Nt
0,346 0,057 0,375
= 0,79 t = 0,79
+
2o =
b
0,0425
0,708 + 0,375 b
0 ,75
(2.76)
Iz primera se vidi da je naprezanje u preseku 1-1 u unutranjem vlaknu merodavno za

dimenzionisanje. Taj napon je 2,51 puta vei od prosenog napona u tapu (2.71). Pritisak
po omotau rupe je za 27,3% vei od prosenog, proraunskog pritiska po omotau rupe i
iznosi:
p0 =
4 Nt
N
= 1,273 t .
d0
d0
(2.77)
U naim propisima proraun okastih tapova je obraen u standardu JUS U.H2.110

"eline konstrukcije za noenje antena". Prema ovom standardu kontrola napona u
okastom tapu se sprovodi na sledei nain:
max =
Nt
Nt
=
dop
Anet 2 c t
(2.78)
gde su:
Anet neto povrina poprenog preseka okastog tapa,
c
irina glave okastog tapa na mestu neto preseka 2-2 (slika 2.74),
dop doputeni napon za okaste tapove, koji se odreuje na sledei nain:
dop = 43,0 (1 + a / c )
$MPa% za 0361, 0362 i 0363,
(2.79)
dop = 65,0 (1 + a / c )
$MPa% za 0561, 0562 i 0563.
(2.80)
212
Najee kod okastih tapova irina prstenaste glave nije konstantna, kako je prikazano
na slici 2.71. Zbog spreavanja cepanja okastog tapa usled smicanja i gnjeenja omotaa
rupe potrebno je vee rastojanje od ivice okastog tapa do poetka rupe u pravcu delovanja
sile (a). Stoga se najee glava okastog tapa oblikuje u vidu prstena promenljive irine
(slika 2.74), pri emu je njegova irina najmanja na mestu neto preseka 1-1 (c). Odnos
dimenzija okastog tapa a i c (slika 2.74), koji figurie u prethodnim izrazima, treba da se
nalazi u okviru sledeih granica:
1,25 a / c 2,0 .
(2.81)
Izuzetno se moe dozvoliti 1,00 a / c 1,25 , ali u tom sluaju, pri proraunu normalnog napona (2.78) umesto irine a treba da se usvoji 0,8a, tako da ostane zadovoljen uslov: 1,25 a / c . Moe se uoiti da se koncentracija napona u okastom tapu uzima u obzir
smanjenjem doputenih napona, dok se proraunski normalni napon sraunava u neto preseku, kao kod zategnutih tapova.
7.4 DIMENZIONISANJE EPOVA

epovi su cilindrini elini elementi preko kojih se ostvaruje veza dva okasta tapa.
Veza dva okasta tapa se izvodi iskljuivo sa jednim epom, ime se omoguava slobodna
rotacija veze. Prilikom postavljanja epova potrebno je da se sprei mogunost njihovog
ispadanja to se uglavnom ini pomou osiguraa u vidu klinastih graninika, ili navrtke u
kom sluaju kada se primenjuje ep u vidu zavrtnja, sa glavom i navojem. Telo epa je
istovremeno izloeno dejstvu smicanja i savijanja, pa se u njemu javljaju normalni i
smiui naponi. Naprezanje epova je kompleksno, a stvarni oblici dijagrama normalnih i
smiuih napona su prikazani na slici 2.72d.
Prema pojednostavljenom proraunskom modelu, a u skladu sa oznakama prikazanim
na slici 2.72, moment savijanja u epu moe da se odredi na osnovu izraza:
M max = N t
t + 2 t1 + 4
.
8
(2.82)
Kako je ep kratak elemenat izloen dejstvu jakih smiuih sila i momenta savijanja,
naprezanja u njemu treba da se odrede na osnovu teorije povrinskih nosaa optereenih u
svojoj ravni. Takvu analizu je sproveo Blajh i predloio sledee izraze za maksimalne
vrednosti normalnih i smiuih napona:
x ,max =
M
N
a
+ 0,847 t arctg 0,42

W
t d
d 180
c Nt
d
zx ,max = 1,10 + 0,02 + 0,25 arctg
d 180 2 A
c
gde su:
W = d 3 / 32 otporni moment i
A = d 2 / 4
povrina poprenog preseka epa.
(2.83)
(2.84)
Sredstva za vezu
213
Slika 2.72 - Analiza naprezanja u epu
Osim normalnog napona usled savijanja epa x , max , u epu se, na mestu kontakta sa
okastim tapom, javlja i normalni napon z , max , koji je jednak pritisku po omotau rupe
okastog tapa z , max = p0 (2.77). Ovi naponi lee u dve meusobno upravne ravni: napon
z ,max je upravan na osu epa, dok napon x , max deluje u pravcu ose epa. Stoga je
neophodno da se izvri i kontrola uporednog napona i to na sledei nain:
u =
p02 + x2, max - p0 x , max dop .
(2.85)
Na standard JUS U.H2.110 "eline konstrukcije za noenje antena" daje izraze za

prorain okastih tapova i epova identine ovima koje je predloio Blajh. Osim kontrole
napona u epu, potrebno je da se izvri kontrola pritiska po omotau rupe prema JUS
U.E7.131 "Leita i zglobovi noseih elinih konstrukcija", koji daje izraz za kontrolu
napona pritiska po omotau rupe za ep poluprenika r sa naleuom duinom ! :
= 1,06
Nt
dop
!r
(2.86)
gde je dop doputeni linijski napon ije vrednosti su date u tabeli 2.26. Ukoliko su epovi
u sastavu dinamiki optereene konstrukcije, tada ove doputene napone treba smanjiti za
30%. Pri odreivanju neluue povrine moe se smatrati da je: ! = min t .
214
Tabela 2.26 - Doputeni naponi za epove i okaste tapove

Osnovni materijal
0361-3
0561-3
Sluaj
optereenja
Dozvoljeni napon $MPa%

Pritisak po omotau
rupe ( dop )
Istezanje okastog tapa
200
230
310
350
110
I
II
I
II
165
7.5 KONSTRUISANJE OKASTIH TAPOVA

Oblik okastog tapa je evoluirao od pravougaonog do tapa sa polukrunim zavretkom. Na slici 2.73 su prikazani oblici i dimenzije okastih tapova prema preporukama razliitih autora, koje su primenjene na mnogim izvedenim objektima. Danas se najee koriste okasti tapovi sa odnosima dimenzija koje je predloio Vinkler:
d/b = 0,75
a = b/2 + 21d/3
c =b/2+d/3
(2.87)
A - Elizabetin most u Budimpeti; B - po Vinkleru, C- po Hesleru, D - po Gerberu,

E - u Penkojdovim objektima i F- u izvedenim objektima Baltimor-Brid firme.
Slika 2.73 - Uporedne dimenzije glave okastog tapa
U konstrukterskoj praksi se najee susreu oblici okastih tapova prikazanih na slici

2.74.
Sredstva za vezu
215
Slika 2.74 - Najee primenjivani oblici okastih tapova
Okasti tapovi mogu da budu konstruisani kao jednodelni, dvodelni i viedelni elementi (slika 2.75). Prednost viedelnih tapova u odnosu na dvodelne sastoji se u upotrebi epa
sa manjim prenikom, jer se dobija manji napon usled savijanja.
Slika 2.75 - Konstruisanje veza sa epom
Napon u epu i napon savijanja u okastom tapu zavise od debljine lima okastog tapa.
Poveanje debljine lima moe da se izvede na dva naina:
glava okastog tapa se izvodi od debljeg lima, a njena veza sa tanjim limom od kojeg je izraen preostali deo okastog tapa se izvodi zavarivanjem, sueonim avom
S-kvaliteta (slika 2.76a);
okasti tap se na mestu veze ojaava sa obostranim obraznim limovima, koji se zavaruju za osnovni element krunim ugaonim avovima. Buenje rupe se izvodi nakon zavarivanja (slika 2.76b).
216
Slika 2.76 - Ojaanja okastog tapa
Spreavanje ispadanja epa iz veze moe da se obezbedi na dva naina:

buenjem i urezivanjem rupe na oba kraja epa, za zavrtanj sa irokom glavom, pri
emu dubina rupe ne sme da bude vea od debljine prvog lima;
na krajevima epa se bue rupe upravno na pravac ose epa i postavljaju klinasti
osigurai ili rascepke.
Veza okastog tapa sa elementima od upljih profila moe da se ostvari na dva naina,
kao to je prikazano na slici 2.77.
Slika 2.77 - Veza okastog tapa i upljeg profila
8 ZAVARIVANJE
8.1 UVOD
Zavarivanje je tehnoloki postupak za spajanje istih ili slinih metala. Spajanje elemenata
se ostvaruje uz pomo visoke temperature koja izaziva topljenje dodatnog i osnovnog materijala na mestu spoja. Rastopi osnovnog i dodatnog materijala (elektrode ili ice za zavarivanje) se meusobno meaju i dolazi do njihovog fizikog i hemijskog sjedinjavanja. Nakon
hlaenja dolazi do ovravanja, ime se stvara av, kao fiziki kontinuitet materijala. Na
ovaj nain se ostvaruje kontinualan spoj elemenata koji se zavaruju.
Sredstva za vezu
217
Radi lakeg praenja daljeg teksta neophodno je da se definiu neki osnovni pojmovi
koji su karakteristini za zavarivanje (slika 2.78).
Osnovni materijal je materijal od koga su izraeni elementi (delovi) koji se spajaju
zavarivanjem.
Dodatni materijal je materijal (najee ica za zavarivanje ili elektroda) koji se pri zavarivanju topi i, meanjem sa rastopljenim metalom osnovnog materijala u zoni ava, obrazuje rastop koji, nakon hlaenja i ovravanja, formira av. Dodatni materijal mora da
se izabere na adekvatan nain kako bi se omoguilo to bolje i bre popunjavanje ljeba i
dobro sjedinjavanje sa osnovnim materijalom. Pored toga, on mora da poseduje i elemente
za legiranje rastopa ija je funkcija da stvori uslove za zatitu ava od gasova iz atmosfere
i da omogui postepeno hlaenje rastopljenog metala.
Spoj odreuje meusobni poloaj delova koji se spajaju.
av je materijalizovano mesto spajanja, odnosno materijal izmeu delova koji se spajaju dobijen topljenjem dodatnog i osnovnog materijala na mestu spoja.
Zona uticaja toplote (ZUT) je zona u osnovnom materijalu neposredno uz av u kojoj
je, usled visokih temperatura (preko 600 C) koje nastaju u rastopu prilikom zavarivanja,
dolo do strukturnih promena.
ljeb je prostor predvien za deponovanje dodatnog materijala prilikom zavarivanja.
Njegov oblik zavisi od vrste spoja i debljine elemenata koji se spajaju. Osnovna funkcija
ljeba je da se omogui pravilno rastapanje po debljini osnovnog materijala i dobro ispunjavanje spoja rastopom. Kod sueonih avova ljeb se formira obaranjem ivica elemenata
koji se spajaju, dok kod ugaonih avova nisu potrebni nikakvi pripremni radovi, ve ljeb
formiraju ivice elemenata koji se spajaju.
Slika 2.78 - Osnovni pojmovi
218
Zavar je deo ava dobijen topljenjem dodatnog materijala u jednom prolazu. Kod
sueonih spojeva tankih elemenata, debljine 3-4 mm, kao i kod ugaonih avova manjih
dimenzija (a=3-4 mm) av moe da se izvede samo jednim zavarom (slika 2.79a). U
sluaju sueonih spojeva debljih elemenata i ugaonih avova veih dimenzija, avovi se
izvode iz vie zavara. Zavar koji se prvo izvodi naziva se koreni zavar. Ostali zavari mogu
da se izvode paralelno sa osom ljeba, (slika 2.79b) ili upravno na nju (slika 2.79c).
Slika 2.79 - Postupak izrade avova: a) iz jednog zavara; b) iz vie zavara paralelnih sa osom
ljeba; c) iz vie zavara upravnih na osu ljeba
Zavarljivost je sposobnost materijala da moe da se zavari. Razlikuju se:

operativna zavarljivost, kao mogunost da se ostvari materijalni kontinuitet izmeu
elemenata koji se spajaju bez pojave greaka,
metalurka zavarljivost, kao uslov dobijanja ava zahtevanog kvaliteta i
konstruktivna zavarljivost, kao sposobnost formiranog ava da se pod optereenjem
ponaa kao i osnovni materijal.
Prvi pokuaji topljenja metala u plamenu gasa, za spajanje dva elementa, ostvareni su u
XVIII i XIX veku, na spajanju eleznikih ina. I ako su Dejvi 1881. i Petrov 1882. godine otkrili elektrini luk, tek su 1881. u Francuskoj i 1882. godine u Rusiji, ostvareni prvi uspeani
pokuaji elektrolunog zavarivanja netopljivom, grafitnom elektrodom. Primena ovog postupka je bila ograniena, jer se dobijao tvrd i krt av, usled prisustva ugljenika iz elektrode i uticaja
gasova iz atmosfere. Prvi problem je delimino otklonjen 1889. godine kada je Rus Slavljanov
uspeno primenio topljivu elektrodu u luku jednosmerne struje. Drugi problem je otklonjen
1908. godine kada je veanin Kjelberg otkrio obloenu elektrodu. Sledeih dvadesetak godina taj postupak se razvija i postaje osnovni postupak zavarivanja.
U cilju to bolje zatite rastopa od gasova iz atmosfere i poveanja uinka zavarivanja
debelih limova, kod izrade brodova i kotlova, 1929. godine Rus Duljevski patentira postupak zavarivanja pod zatitnim prahom. On je u Americi poznat kao Unionmett, a u Evropi kao Ellira postupak.
Godine 1926. se u Americi razvija postupak zavarivanja pod zatitnim gasom. U poetku su to bili inertni gasovi, helijum i argon, a ica je topljena u luku sa volframskom elektrodom. Kasnije se razvijaju i postupci sa topljivom icom. Zavarivanje pod zatitom aktivnog gasa (CO2) je razvijeno 1953. godine.
Sredstva za vezu
219
Slika 2.80 - Primeri primene zavarivanja u metalnim konstrukcijama: a) veza grede sa stubom;
b) vor reetkastog nosaa; c) ortotropna ploa
U Jugoslaviji se prva oprema za gasno zavarivanje pojavila 1909. godine. Prvo elektroluno zavarivanje je izvedeno 1926. godine, na zavarivanju eleznikih ina. Nedostatak
strunih kadrova i domae opreme su usporili razvoj zavarivanja. Tek pred Drugi svetski
rat zapoinje bri razvoj. Nakon zavretka rata, Jugoslavija se brzo ukljuuje u transfer
znanja i tehnologije iz oblasti zavarivanja. Do danas je i kod nas izveden veliki broj znaajnih metalnih konstrukcija u zavarenoj izradi. Primena zavarivanja je potpuno odomaena i gotovo da se i ne moe zamisliti radionica za izradu metalnih konstrukcija koja ne
raspolae sa savremenim ureajima za zavarivanje. Nekoliko karakteristinih primera zavarivanja u metalnim konstrukcijama prikazano je na slici 2.80.
Moe se slobodno rei da je sa primenom zavarivanja u graevinskim konstrukcijama,
otpoela nova era metalnih konstrukcija. Otvorene su mnogobrojne mogunosti za konstruisanje i izradu metalnih konstrukcija, proireno je polje njihove primene, a takoe su
primenjena i nova konstrukcijska reenja (npr. ortotropne ploe). Danas je izrada metalnih
konstrukcija gotovo nezamisliva bez primene zavarivanja, koje se primenjuje pri izradi
elemenata konstrukcije (profila) i njihovih veza. Osnovne prednosti koje nudi zavarivanje
u odnosu na mehanika spojna sredstva su:
materijalni kontinuitet kojim se omoguava pravilan, kontinualan tok sila iz jednog
u drugi element veze ili nastavka,
ostvarivanje krutih, odnosno slabo deformabilnih veza, to je posebno vano kod
dinamiki optereenih konstrukcija,
220
redukcija ukupne teine konstrukcije, koja se pre svega manifestuje kroz smanjenje
teine veza i nastavaka,
mogunost variranja debljine elemenata, ime se postiu utede u teini konstrukcije,
smanjenje vremena neophodnog za pripremu komada koji se spajaju (otpada
potreba za buenjem rupa za spojna sredstva),
izbegavanje slabljenja elemenata rupama za spojna sredstva,
velike mogunosti konstrukcijskog oblikovanja veza izmeu elemenata razliitih
oblika i dimenzija,
mogunost ostvarivanja nepropusnih spojeva i
poboljanje izgleda konstrukcije.
Za razliku od spojeva izvedenih pomou zavrtnjeva ili zakivaka, kod kojih se sila sa
jednog elementa predaje na drugi diskontinualno, zavareni spojevi omoguavaju kontinualan tok sila du linija avova, koji je logina posledica ostvarenog materijalnog kontinuiteta. Kod sueonih avova taj tok je neporemeen i ravnomeran, dok je kod veza ostvarenih pomou ugaonih avova, zbog skretnih sila, tok sila malo poremeen.
Zavarivanje se primenjuje za izradu osnovnih elemenata metalnih konstrukcija, irokog
asortimana, kao to su I, U, sanduasti, kruni i drugi profili. Elementi se spajaju direkno,
bez dodatnih elemenata kao to su pojasni ugaonici kod zakovanih nosaa i tapova, ime
se znatno tedi na osnovnom materijalu. Osim toga, nema slabljenja elemenata usled rupa
za zakivke, pa je njihova nosivost vea. Lakim variranjem irine i debljine elemenata du
raspona nosaa u zavisnosti od promene statikih uticaja, nosivost nosaa se usklauje sa
njegovim naprezanjima. Na taj nain se ostvaruje pravilan balans materijala, odnosno njegova raspodela srazmerno stvarnim statikim potrebama, to moe znatno da utie na smanjenje teine, a samim tim i cene konstrukcije. Posebno treba istai primenu zavarivanja
pri izradi zakrivljenih elemenata i elemenata sloene geometrije.
Takoe, zavarivanje se primenjuje za izradu veza izmeu manjih ili veih sklopova metalnih konstrukcija. Ovakve veze se izvode brzo, kvalitetne su i ekonomine. Njima se omoguava dobro iskorienje nosivosti osnovnog materijala, a dodatni elementi u vidu podvezica najee nisu potrebni. Veze elemenata pod uglom razliitim od 903 koje su predstavljale
poseban problem kod veza sa zakivcima, efikasno se izvode u zavarenoj izradi.
Zavarivanje moe da se primenjuje i za izradu montanih nastavaka. Nastavci u zavarenoj izradi mogu da budu ekonomini, ali je u uslovima koji vladaju na gradilitu, teko
obezbediti neophodan kvalitet avova. Stoga se montani nastavci najee izvode pomou zavrtnjeva. Kod izuzetno napregnutih, odgovornih konstrukcija, kao to su na primer
mostovi, zavarivanje se primenjuje i za izradu montanih nastavaka (npr. kod ortotropnih
ploa). Veze izvedene zavarivanjem nisu montano-demontanog karaktera, kao to je sluaj sa vezama izvedenim pomou zavrtnjeva. Veza u zavarenoj izradi moe da se demontira (razdvoji) samo rezanjem ava ili osnovnog materijala. To je jo jedan od razloga zbog
kojih se zavarivanje primenjuje uglavnom za izradu elemenata i radionikih sklopova, a
ree i za izvoenje montanih nastavaka.
Ukoliko je potrebno da se izvri ojaanje konstrukcije ili njenog dela, kao i u sluaju
dodavanja novih elemenata, to moe jednostavno da se izvede zavarivanjem. Pri tome
treba voditi rauna da se prilikom intervencije na postojeoj konstrukciji omogui njeno
rastereenje (podupiranje), jer pri zavarivanju usled zagrevanja postojee konstrukcije
Sredstva za vezu
221
dolazi do privremenog, drastinog pada mehanikih karakteristika, koji moe da prouzrokuje lom konstrukcije.
Nepropusnost zavarenih spojeva je neuporedivo bolja nego kod spojeva ostvarenih zavrtnjevima i zakivcima. Zavareni spoj je vodonepropustljiv, to prua velike mogunosti
za primenu metalnih konstrukcija za izradu rezervoara, silosa i bunkera, hidrotehnikih
objekata (npr. zatvaraa brana) itd.
Kao najvaniji nedostaci zavarivanja mogu se navesti:
potreba za kvalifikovanom radom snagom,
neophodan proces kontrole kvaliteta u radionici i na gradilitu,
posebni zahtevi u pogledu klimatskih uslova prilikom zavarivanja na gradilitu,
poveana osetljivost na dejstvo poara.
Zavarivanje je sloen tehnoloki postupak. Za njegovo izvoenje je potrebna kvalitetna i pouzdana oprema, odgovarajui dodatni materijal, odreeni pripremni radovi,
kvalifikovana radna snaga i odgovarajui uslovi u prostoru gde se izvode zavarivaki radovi. Svi ovi uticaji, pojedinano ili zajedno, utiu na kvalitet dobijenih avova. Vrsta i
mogunosti opreme, kao i strunost radne snage (zavarivaa, odnosno operatera) su najvaniji faktori koji utiu na kvalitet zavarivanja. Pri tome posebnu panju treba posvetiti
izboru postupka zavarivanja, jer razliitim metalima i debljinama elemenata, kao i poloajima i brzinama izvoenja zavarivanja pogoduju razliiti postupci zavarivanja.
Kvalifikovana radna snaga je preduslov da e izabrani tehnoloki postupak zavarivanja
i mere koje se tom prilikom preduzimaju dati odgovarajue rezultate. Kvalifikovani zavariva treba da zna kako i na koji nain pravilno da upotrebi opremu, da pravilno popuni
ljeb ava, da onemogui stvaranje greaka u avu i da ih, ako nastanu, otkloni. Stoga se za
izvoenje zavarivakih radova zahteva prethodno atestiranje zavarivaa. Kod automatskih
i poluautomatskih postupaka, zahteva se jo vii nivo strunosti radnika. Izbor tehnolokog
postupka sa osnovnim parametrima, izbor dodatnog materijala i redosled zavarivanja propisuje inenjer tehnolog, u vidu plana tehnologije zavarivanja.
U avovima i materijalu uz av u toku zavarivanja mogu da se jave greke i nepravilnosti. One znatno utiu na smanjenje nosivosti zavarenih spojeva, a esto mogu da budu i
uzrok ruenja konstrukcije. Na mestima greaka, usled diskontinuiteta, dolazi do koncentracija napona koje, posebno kod zategnutih elemenata dinamiki optereenih konstrukcija, mogu da prouzrokuju pojavu i irenje prslina i tako ugroze nosivost spoja i itave konstrukcije. U sluaju statikog optereenja dolazi do plastifikacije ovih zona i preraspodele
naprezanja. Kod dinamikih naprezanja takva preraspodela naprezanja ne moe da se uspostavi. U nekim sluajevima dolazi do posebne prekristalizacije metala u zategnutim elementima napregnutim dinamikim optereenjem i pri niskim temperaturama, to izaziva
pojavu prsline u avu i dolazi do tzv. krtog loma. Izbegavanje tih pojava uslovljava
poseban izbor osnovnog materijala, tehnologije zavarivanja i kontrole i obrade izvedenih
avova.
Otkrivanje i uklanjanje greaka nastalih zavarivanjem je veoma obiman i skup
postupak. Stoga je na projektantu vaan i odgovoran zadatak da na to racionalniji nain
isprojektuje veze i nastavke, rukovodei se, pre svega, sledeim principima:
veze i nastavci moraju da budu to jednostavniji sa stanovita izvoenja, odnosno
mora da se predvidi potreban prostor za manipulaciju pri izvoenju zavarivanja
(posebno u sluaju zavarivanja na gradilitu),
222
poloaji veza i nastavaka, ukoliko je mogue, treba da budu izvan zona maksimalnih uticaja, ime se znatno umanjuje stepen opasnosti od nastanka eventualnih greaka u avovima,
izbegavati teke poloaje zavarivanja (npr. iznad glave) jer je kvalitet avova slabiji,
a njihovo izvoenje sporije i skuplje,
zahtevani stepen kotrole kvaliteta, s obzirom na velike razlike u ceni, mora da odgovara stvarnim potrebama, u skladu sa znaajem konstrukcije i njenih elemenata.
Klimatski uslovi koji vladaju na lokaciji na kojoj se vri zavarivanje su od velikog
znaaja za kvalitet izvoenja zavarivakih radova. Tu posebnu ulogu igraju spoljanja
temperatura, vlanost vazduha i prisustvo vetra. Pri niskim temperaturama dolazi do brzog
gubitka temperature u zoni ava i naglog hlaenja, ime se spreava pravilno ovravanje
ava. Tom prilikom ne dolazi do dobrog sjedinjavanja dodatnog i osnovnog materijala, pa
se dobijaju nepovoljne strukture metala u avu sa pojavom greaka u vidu prslina i
ukljuaka gasa i troske. Donja granica temperature za normalno zavarivanje elika
kvaliteta 0361 i 0451 iznosi 0 C, a za elik kvaliteta 0561 iznosi +5 C. Ispod ovih
temperatura zavarivanje se vri samo uz preduzimanje odgovarajuih mera predgrevanja
osnovnog materijala. Pri zavarivanju na vetru ili promaji moe da doe do nepravilnog voenje luka i neravnomernog hlaenja ava, to utie na stvaranje greaka. Velika vlanost
vazduha, takoe, moe da izazove ozbiljne greke u avovima. Sve ovo ukazuje na injenicu da je zavarivanje optimalno u radionikim uslovima, gde ovi parametri mogu da se
kontroliu, a ne na gradilitu u improvizovanim uslovima.
Tabela 2.27 - Mehanika svojstva metala ava
Granica razvlaenja - fy
vrstoa na zatezanje - fu
$N/mm %
$N/mm %
Izduenje - 45
$%%
420-450
450-550
26-30
ilavost
$J%
na 0 C na +20 C
100
150
Spoj dobijen zavarivanjem treba da ima to ravnomernije upotrebne osobine, sline ili
bolje od osobina osnovnog materijala. Mehanika svojstva materijala ava treba da budu
slina mehanikim svojstvima osnovnog materijala. Ovo se prvenstveno odnosi na granicu
razvlaenja (f y), vrstou na zatezanje (f u) i izduenje pri lomu (45). Pomenuta mehanika
svojstva materijala ava treba da budu ista ili bolja od odgovarajuih svojstava osnovnog
materijala. Uobiajene vrednosti ovih mehanika svojstva metala ava date su u tabeli
2.27.
8.2 VRSTE SPOJEVA I AVOVA

U zavisnosti od meusobnog poloaja elemenata koji se zavaruju, razlikuju se sledee
vrste spojeva:
sueoni spojevi,
ugaoni ili T - spojevi,
preklopni spojevi.
Sredstva za vezu
223
Tabela 2.28 - Pregled uobiajenih vrsta spojeva i avova

Sueoni spoj
Vrsta spoja
Ugaoni spoj
Sueoni avovi sa
punom penetracijom
Vrsta
avova
Sueoni avovi sa
deliminom penetrtracijom
avovi u
rupama
ep avovi
Ugaoni avovi
Preklopni spoj
Zbog svoje specifinosti uljebljeni avovi ne mogu podlei ovakvoj podeli (slika 2.94)
224
Pomenuti spojevi mogu da se ostvare pomou razliitih vrsta avova. U savremenim

metalnim konstrukcijama uglavnom se primenjuju sledee vrste avova:
sueoni avovi sa punom penetracijom,
sueoni avovi sa deliminom penetracijom,
ugaoni avovi,
avovi u rupama (krunim ili eliptinim),
ep avovi i
uljebljeni avovi.
Koji e se av primeniti zavisi od vrste spoja, vrste i veliine naprezanja, debljine elemenata koji se spajaju i tehnolokog postupka koji se primenjuje pri zavarivanju. Takoe
treba istai da se ne mogu koristiti svi tipovi avova za sve tri vrste spojeva. Pregledni prikaz vrsta spojeva i avova dat je u okviru tabele 2.28.
Sueoni spojevi su spojevi kod kojih elementi koji se spajaju lee u istoj ravni. Ovi
spojevi mogu da se izvedu pomou sueonih avova sa punom ili deliminom penetracijom. Mogu da se koriste za spajanje elemenata iste (slika 2.81a), ili razliite debljine (slika
2.81b).
Slika 2.81 - Sueoni spojevi elemenata: a) iste debljine; b) razliite debljine
Ugaoni spojevi se izvode izmeu elemenata koji meusobno zaklapaju odreeni ugao,
razliit od 1803. Najee se elementi koji se spajaju nalaze pod pravim uglom (slika
2.82a), ali taj ugao moe da bude i kos (slika 2.82b), u kom sluaju se ugaoni spojevi
nazivaju kosi ugaoni spojevi. Ugaoni spojevi mogu da se izvedu pomou sueonih avova
sa punom ili deliminom penetracijom ili pomou ugaonih avova.
Kada se jedan od elemenata koji se spajaju ne prekida na mestu spoja (slika 2.82) spoj
se naziva neprekinuti ugaoni spoj. Ukoliko se oba elementa prekidaju na mestu spoja
(slika 2.83) takvi spojevi se nazivaju prekinuti ugaoni spojevi. Prekinuti spojevi mogu da
budu otvoreni (slika 2.83a) i zatvoreni (slika 2.83b). Kod otvorenih spojeva elementi koji
se spajaju su smaknuti jedan u odnosu na drugi, tako da se njihove veze izvode pomou
ugaonih avova. Kod zatvorenih spojeva povrine elemenata su u istoj ravni tako da se
izvodi sueoni spoj.
Krstasti spojevi predstavljaju poseban vid ugaonih spojeva kod kojih elemenati koji se
spajaju obrazuju krst (slika 2.84). Spoj se ostvaruje pomou ugaonih (slika 2.84a) ili sueonih avova (2.84b), ili njihovom konbinacijom. Ovakvi spojevi su nepovoljni, jer zbog
nagomilavanja avova na jednom mestu dolazi do koncentracije napona. Pri zavarivanju
Sredstva za vezu
225
avova sa druge strane, dolazi do ponovnog zagrevanja ve izvedenih avova i osnovnog

materijala, to moe da izazove prekristalizaciju osnovnog materijala. Ovo je posebno
opasno kod limova male debljine. Zbog toga se krstasti spojevi izbegavaju kod limova
tanjih od 7 mm. Ukoliko je neophodno da se ovakav spoj izvede kod izuzetno optereenih
elementata, tada se pribegava posebnom konstrukcionom oblikovanju. Svi elementi se
prekidaju na mestu spoja i umee se kvadratni ili okrugli elini profil za koji se zavaruju
prekinuti delovi spoja (slika 2.84c).
Slika 2.82 - Ugaoni spojevi sa sueonim i ugaonim avovima: a) pravi; b) kosi
Slika 2.83 - Prekinuti ugaoni spojevi: a) otvoreni; b) zatvoreni
Slika 2.84 - Krstasti spojevi: a) sa ugaonim avovima; b) sa sueonim avovima;

c) sa umetnutim okruglim ili kvadratnim elinim profilom
226
Preklopni spojevi su spojevi izmeu preklopljenih elemenata koji lee u dve paralelne
ravni. Postoje dve vrste preklopnih spojeva:
direktni preklopni spojevi i
preklopni spojevi sa podvezicama.
Direkni preklopni spojevi se javljaju kod elementa koji su meusobno preklopljeni na
odreenoj duini. Spoj se izvodi pomou ugaonih avova. Ukoliko su elementi koji se
spajaju iste irine, tada se izvode samo eoni ugaoni avovi sa obe strane (slika 2.85a).
Ako je jedan elemenat ui od drugog, tada se izvode i boni (poduni) i eoni ugaoni
avovi (slika 2.85b).
Preklopni spojevi sa podvezicama se izvode kada se elementi koji se spajaju nalaze u
istoj ravni. Sa obe strane ovih elemenata se postavljaju podvezice, koje treba da budu ue
od osnovnih elemenata kako bi se omoguilo njihovo zavarivanje za elemente spoja
pomou ugaonih avova po itavom obimu (slika 2.85c). Primena ovakvih spojeva je, sa
stanovita naprezanja avova i samih elemenata, povoljnija, jer se izbegava ekscentrino
naprezanje. Meutim, neophodni su dodatni elementi (podvezice) za ostvarivanje veze,
ime se poveava utroak materijala.
Slika 2.85 - Preklopni spojevi: a) i b) direktni preklopni spojevi; c) preklopni spojevi sa

podvezicama
8.2.1 Sueoni avovi (sa punom penetracijom)

Kako je ve pomenuto, sueoni avovi se izvode pomou jednog ili vie zavara izmeu
elemenata (limova) iste ili razliite debljine. Primenjuju se za izradu sueonih i ugaonih
spojeva. Uvarivanje se ostvaruje po itavoj debljini elemenata koji se spajaju, pa se zbog
toga ovakvi avovi nazivaju i sueoni avovi sa punom penetracijom ili sa punim uvarom
(u daljem tekstu samo sueoni avovi). Za debljinu sueonih avova moe da se usvoji
debljina tanjeg elementa u spoju.
Kod elemenata manje debljine (do 5 mm) nije potrebna posebna obrada ivica elemenata koji se spajaju. U suprotnom, sueoni avovi se izvode u prethodno pripremljenim lje-
Sredstva za vezu
227
bovima, na jednom ili oba elementa koji se spajaju. Oblik ljeba zavisi od debljine elemenata koji se zavaruju. U zavisnosnosti od oblika ljeba razlikuju se sledee vrste sueonih
avova:
I-avovi (slika 2.86a) koji se izvode izmeu elemenata debljine 1-5 mm bez obrade
ivica za ljeb. Elementi koji se spajaju postavljaju se na meusobnom razmaku od
0-2 mm, kako bi moglo da se ostvari njihovo uvarivanje po itavoj debljini;
V-avovi (slika 2.86b) koji se izvode kod limova debljine 5-15 mm. Ukoliko se
ljeb ispuni samo sa jedne strane tada se dobija av sa neprovarenim korenom. Ako
se, nakon ienja, izvede i zavar sa druge strane ava tada se dobija av sa
provarenim korenom. Kod sueonih spojeva se uglavnom izvode V-avovi, dok se
kod ugaonih spojeva, zbog nemogunosti obrade ivica oba elementa spoja, najee
izvode 1/2V-avovi, koji takoe mogu da budu sa provarenim korenom (slika
2.86c), ili bez provarenog korena (slika 2.86d);
X-avovi (slika 2.86e) koji se izvode kod sueonih spojeva limova vee debljine
(12-35 mm). On predstavlja spoj dva V-ava sa suprotnih strana limova, kako bi se
smanjila veliina ljeba, a time i koliina dodatnog materijala. Izvodi se tako to se
prvo zavari jedna strana, zatim se spoj okrene i oisti, pa se zavari i druga strana
(slika 2.86e);
K-avovi (slika 2.86f) koji se izvode kod ugaonih spojeva limova debljine >10 mm
(uglavnom 15-30 mm). Oni predstavljaju kombinaciju dva 1/2 V - ava;
U-avovi (slika 2.86g) koji mogu da se primenjuju za zavarivanje limova vee
debljine (>25 mm) umesto V-avova;
J-avovi ili 1/2U-avovi (slika 2.86h) koji se primenjuju za zavarivanje limova vee
debljine (>15 mm), uglavnom kod ugaonih spojeva.
Slika 2.86 - Vrste sueonih avova
228
Osnovni elementi poprenog preseka sueonih avova prikazani su na slici 2.87. ljeb
ava sainjavaju ivice elemenata koje treba zavariti. Lice ava je vidljiva povrina sa gornje
strane ava. Koren (nalije) ava se nalazi sa donje strane spoja i obuhvata i deo osnovnog
materijala istopljenog pri zavarivanju. Uvar je deo osnovnog materijala istopljenog prilikom
zavarivanja. Ivica ava je definisana graninim linijama izmeu lica, odnosno nalija ava i
osnovnog materijala. Nadvienje ava je deo ava iznad ravni koja spaja ivice ava. Prelazna
zona je deo osnovnog materijala u zoni uticaja toplote. Debljina ili visina ava je jednaka
debljini tanjeg elementa u spoju, ukoliko su elementi razliite debljine.
Slika 2.87 - Osnovni elementi sueonog ava
8.2.2 Oblici ljebova sueonih avova

Izvoenje ava odreenih dimenzija i kvaliteta zavisi u velikoj meri od dimenzija
pripremljenog ljeba. Osnovne funkcije ljeba su:
da omogui pristup elektrodi po itavoj visini elemenata (limova) koji se spajaju,
da se omogui topljenje osnovnog materijala,
da se formira korito u koje se deponuje meavina rastopljenog dodatnog i osnovnog
materijala,
da se stvori odreena masa dodatnog materijala koja je potrebna za spajanje elemenata.
Osnovni elementi ljeba prikazani su na slici 2.88.
Ugao otvora ljeba (,)) definie irinu ljeba izmeu elemenata i njegova veliina direktno utie na pomenute funkcije ljeba. Veliki ugao zahteva znatnu koliinu dodatnog
materijala i produava vreme izvoenja ava, a time i vreme zadravanja materijala na visokoj temperaturi. On, uglavnom, zavisi od poloaja i postupka zavarivanja.
Otvor korena ljeba (g) igra znaajnu ulogu pri izvoenju korena ava. Mali otvor ne
omoguava dovoljno topljenje osnovnog materijala, dok previe veliki otvor stvara prokapine i curenje zavara. Vrednosti otvora se kree u granicama od 0-2 mm. Ukoliko je potreban vei otvor, tada se prilikom izvoenja ava postavlja potkorena ploica (letva).
Sredstva za vezu
229
Slika 2.88 - Osnovne dimenzije ljebova za sueone avove
Visina korena ljeba (s) omoguava da se istopljeni materijal zadri u ljebu. Mala
visina daje otar koren ljeba koji dovodi do topljenja tog dela osnovnog materijala i
curenja istopljenog metala. Velika visina daje tupi koren ljeba, odnosno ne omoguava
dovoljno provarivanje ava u tom delu i stvaranje korena ava. Vrednost visine korena
ljeba se kree u granicama od 0-3 mm.
Dubina ljeba (d) zavisi od debljine osnovnog materijala (d = t - s).
U tabeli 2.29 prikazana je zavisnost izmeu oblika ljebova i vrste avova.
Oblici ljebova za gasno i elektroluno zavarivanje, sa svim potrebnim dimenzijama
prikazani su u tabeli 2.30.
230
Tabela 2.29 - Veze izmeu vrste sueonih avova i oblika ljebova

ljeb
Napomena
av
Izgled
Naziv
Izgled
Debljine
limova
Sueoni spojevi
Bez obrade
I -av
1-5 mm
ljeb oblika
1/2V
1/2V - av
5-15 mm
ljeb oblika V
V - av
5-15 mm
ljeb oblika K
K - av
15-30 mm
ljeb oblika X
X - av
12-35 mm
ljeb oblika Y
Y - av
>15 mm
ljeb oblika U
U - av
> 25 mm
Obostrani ljeb
oblika U
Dvostruki
U- av
>30 mm
Ugaoni spojevi
ljeb oblika
1/2V
1/2V - av
5-15 mm
ljeb oblika
K
K -av
> 10 mm
ljeb oblika
J
J - av
>15 mm
Sredstva za vezu
231
Tabela 2.30 - Osnovne dimenzije ljebova sueonih avova
Naziv ava
Slika
broj
I - av
2a
#603
2b
2c
#703
#903
3c
10-153
4a
5-103
3a
X - av
U - av
3b
4b
#603
#203
4c
s
$mm%
g
$mm%
r
$mm%
0-2
0-3
obino
1,5
50-553 10-153
0-0,5
Y - av
5a,b
#603
J - av
25-353
min 3
1/2V - av
7a,b
50-553
1-2
K - av
50-553
1-2
1 do 2mm u zavisnosti od debljine elemenata

i poloaja zavarivanja
V - av
Uglovi
1

6
12-15
-
232
8.2.3 Sueoni avovi sa deliminom penetracijom

To su sueoni avovi ija debljina je manja od debljine osnovnog materijala. Primenjuju se
kod spajanja debljih elemenata, na primer kod pritisnutih stubova, ili kao konstruktivni avovi
kod sanduastih zavarenih profila. Po svom ponaanju su slini ugaonim avovima, ali je za
njihovo izvoenje potrebna manja koliina dodatnog materijala. Najee se izrauju kao
dvostruki V-av (slika 2.89a), dvostruki U-av (slika 2.89b), dvostruki 1/2 V-av ojaan
ugaonim avovima (slika 2.89c) i jednostruki 1/2 V-av (slika 2.89d).
Slika 2.89 - Sueoni avovi sa deliminom penetracijom
8.2.4 Ugaoni avovi

Ugaoni avovi se izvode kod ugaonih spojeva i spojeva na preklop. Za njihovu izradu
nije potrebna posebna obrada ivica elemenata koji se spajaju (ljebovi nisu neophodni),
ve se dodatni materijal deponuje u "korito" obrazovano izmeu ivica elemenata koji se
spajaju u kojem se i formira av. Osnovni elementi ugaonih avova su slini kao kod sueonih avova (slika 2.90a). avovi imaju priblino trougaoni oblik poprenog preseka i
nalaze se u uglovima izmeu elemenata koji se spajaju, po emu su i dobili ime. Dimenzija koja odreuje nosivost ava je debljina ava (a) koja je jednaka visini najveeg jednakokrakog trougla koji moe da se upie u popreni presek ava (slika 2.90b). U zavisnosti od
debljine (a), av se izvodi pomou jednog ili vie zavara. Lice ava moe da bude konveksno ili konkavno.
Ugaoni avovi mogu da budu kontinualni ili isprekidani. Isprekidane ugaone avove ne
treba koristiti u korozionoj sredini zbog opasnosti od formiranja korozionih taaka na mestima prekida. Maksimalna duina prekida kod isprekidanih ugaonih avova (slika 2.91)
treba da se odredi na sledei nain:
! max
200 mm
12 tmin za pritisnute elemente

= min
16 tmin za zategnute elemente
0,25 c
(2.88)
Sredstva za vezu
233
gde su:
tmin debljina najtanjeg lima u spoju (tmin=min5t, t16, videti sliku 2.91),
c
rastojanje izmeu ukruenja, ukoliko se avovi koriste za spajanje ukruenja za lim
ili drugi element izloen pritisku ili smicanju.
Slika 2.90 - Ugaoni avovi: a) osnovni elementi ugaonog ava;

b) odreivanje debljine ugaonog ava
Isprekidani avovi se postavljaju sa obe strane elementa koji se spaja i to u istom ritmu
(slika 2.91a) ili naizmenino (slika 2.91b). Pri tome treba voditi rauna da spoj uvek
poinje i zavrava se sa ugaonim avovima sa obe strane. Duina prekida se meri izmeu
krajeva najbliih (susednih) avova. Osnovni razmaci izmeu delova isprekidanih avova,
kao i dimenzije poetnih i zavrnih avova prikazani su na slici 2.91.
! 0 min{0,75 b; 0,75 b1}

!1 min{16 t , 16 t1 ; 200 mm}
! 2 min{12 t, 12 t1 ; 0,25 b; 200 mm}
Slika 2.91 - Osnovne dimenzije isprekidanih ugaonih avova
234
8.2.5 avovi u rupi

avovi u rupi se izvode kao ugaoni avovi po itavom obimu rupe (slika 2.92). Rupe su
najee krunog, a ree ovalnog oblika. Ovakvi avovi se koriste kod preklopnih spojeva
za prijem sila smicanja. Prenik krune rupe, odnosno irina ovalne rupe, ne treba da bude
manji od etvorostruke debljine elementa u kome je rupa. Kada se avovi izvode u
ovalnim rupama, krajevi ovalnih rupa treba da budu polukruni, izuzev u sluaju kada se
ovi krajevi proteu do ivice posmatranog dela.
Slika 2.92 - avovi u rupi: a) kruna rupa; b) ovalna rupa
8.2.6 ep avovi
Izvode se u manjim rupama i to potpunim ispunjenjem rupa rastopom (slika 2.93). Mogu,
takoe, da se izvode u krunim ili ovalnim rupama. Dimenzije rupa i njihov raspored zavise od
debljine limova koji se spajaju. Prenik krune rupe, ili irina ovalne rupe, za ep av treba da
je barem za 8 mm vea od debljine dela u kome je rupa. Krajevi izduenih rupa treba da budu
polukruni ili da bar imaju zaobljene uglove, sa prenikom zaobljenja ne manjim od debljine
dela u kome je rupa, izuzev kada se ovalna rupa protee do ivice elementa (slika 2.93b).
Debljina ep ava u limovima debljine do 16 mm treba da bude jednaka debljini lima. U
sluaju limova vee debljine (t > 16 mm) debljina ep ava treba da je vea ili jednaka od
polovine debljine lima, ali ne manja od 16 mm. Rastojanja izmeu centra ep avova (s) ne
treba da prekorai etvorostruku vrednost prenika rupe za ep av ( s 4d 0 ).
d0 - prenik rupe za ep av
Slika 2.93 - ep avovi
Sredstva za vezu
235
ep avovi se koriste za meusobno spajanje limova, da bi se omoguio njihov

zajedniki rad ili za meusobno vezivanje komponenti sloenih elemenata. Ne treba ih
koristiti za prijem sila zatezanja upravnih na ravan spoja, ve samo za prenos smicanja.
8.2.7 Uljebljeni avovi

Uljebljeni avovi se koriste za spajanje dva elementa koji (jedan ili oba) imaju
zaobljene ivice, na primer kod veza pravougaonih upljih profila (slika 2.94a) ili pri
zavarivanju armaturnih ipki ili ankera punog krunog poprenog preseka (slika 2.94b).
Efektivna debljina uljebljenih avova (a) treba da se odredi eksperimentalnim putem na
osnovu probnih avova za svaki tip veze.
Slika 2.94 - Uljebljeni avovi
8.3 POLOAJI ZAVARIVANJA

Od poloaja pri zavarivanju u velikoj meri zavisi proizvodnost i kvalitet zavarivakih
radova. Osim toga on utie na izbor postupka za zavarivanje i smer zavarivanja. Poloaj
zavarivanja je definisan ugom nagiba , (slika 2.95a) i uglom zaokreta & (slika 2.95b).
Slika 2.95 - Definicija poloaja zavarivanja
Prema JUS C.T3.001 razlikuju se sledei poloaji zavarivanja:
236
horizontalan ili poloen (slika 2.96a),

horizontalno-vertikalan (slika 2.96b),
vertikalan (slika 2.96c),
iznad glave (slika 2.96d) i
nagnut (slika 2.96e).
Slika 2.96 - Poloaji pri zavarivanju: a) horizontalan ili poloen; b) horizontalno-vertikalan;

c) vertikalan; d) iznad glave i e) nagnut
Uglovi nagiba i zaokreta koji su karakteristini za pojedine poloaje zavarivanja

prikazani su na slici 2.97.
Slika 2.97 - Uglovi nagiba () i zaokreta () karakteristini za uobiajene poloaje zavarivanja
Najnepovoljniji poloaj za zavarivanje je iznad glave. Pri ovom poloaju dolazi do odvajanja kapljica rastopa iz ljeba, oteanog ispunjenja ljeba, slabog uvarivanja osnovnog
materijala i provarivanja korena ava. Stoga se u ovom poloaju ne mogu primeniti svi
postupci zavarivanja, a posebno ne poluautomatski i automatski. Takoe, dolazi do breg
zamaranja radnika, pa su neophodni dobri i izvebani zavarivai.
Sredstva za vezu
237
Sve navedene tekoe i nedostaci su otklonjeni kod horizontalnog ili poloenog poloaja zavarivanja, koji je ujedno najpovoljniji poloaj koji se primenjuje kako za runo tako i
za poluautomatsko i automatsko zavarivanje.
8.4 OBELEAVANJE AVOVA U TEHNIKOJ DOKUMENTACIJI

avovi se u tehnikoj dokumentaciji (radionikim crteima) prikazuju pomou posebnih oznaka. One treba da definiu vrstu i dimenzije ava, nain i poloaj izvoenja, obradu
lica ava, kao i kvalitet i zahtevanu kontrolu ava. Oznake avova su definisane u JUS-u
C.T3.011/1986. Osnovne oznake, za najee primenjivane vrste avova u graevinskim
metalnim konstrukcijama su prikazane u tabeli 2.31.
Tabela 2.31 - Osnovne oznake avova
Naziv ava
Izgled
Oznaka
I - av
V - av
V - av sa provarenim korenom
1/2V - av
K - av
X - av
U - av
Ugaoni av
Osim osnovnih oznaka koriste se i dopunske oznake pomou kojih se definiu dodatni
podaci koji se odnose na oblik lica avova, zahtevani postupak zavarivanja itd. Obeleavanje avova detaljno je objanjeno u poglavlju 9.
238
8.5 OSNOVE METALURGIJE ZAVARIVANJA

8.5.1 Toplotne osnove zavarivanja
Temperaturni reim prilikom zavarivanja ima veliki uticaj na kvalitet i efikasnost izvoenja zavarenog spoja. Od koliine unesene toplote zavisi brzina topljenja dodatnog materijala
i obim topljenja i zagrevanja osnovnog materijala. Unesena toplota i temperatura sredine u
kojoj se izvode zavarivaki radovi utie na brzinu hlaenja zone oko ava, a time i na kvalitet dobijenog ava. Pored toga, kod konstrukcija u zavarenoj izradi toplotni reim igra vanu
ulogu u smislu pouzdanosti, sigurnosti i kapaciteta nosivosti. Temperaturni reim se kree od
oko 1600 C pri zavarivanju, pa do -40 C pri eksploataciji konstrukcije. Svako stanje konstrukcije, pri odreenoj temperaturi, treba pravilno da se analizira kako bi se izbegli neeljeni
efekti zbog kojih ponekad dolazi i do ruenja konstrukcija.
Pri dodiru elektrode ili ice za zavarivanje sa povrinom osnovnog materijala stvara se
koncentrisani izvor toplote. Toplota se iri kroz metal stvarajui na taj nain toplotno polje
koje moe da se predstavi izotermama, tj. linijama sa istom temperaturom. Kod debelih limova izoterme imaju oblik polulopte sa centrom na mestu izvora toplote (slika 2.98a), dok
su kod jako tankih limova cilindrinog oblika (slika 2.98c), sa osom paralelnom sa pravcem kretanja izvora toplote. Limovi srednje debljine predstavljaju prelaz izmeu pomenuta dva sluaja (slika 2.98b).
Slika 2.98 - Toplotna polja kod limova razliitih debljina
Sredstva za vezu
239
Izvor toplote se kree pravolinijski priblino konstantnom brzinom. Analitiko odreivanje toplotnog polja izveo je Rikalin polazei od Furijeovog zakona o provoenju toplote
u funkciji toplotno-fizikih konstanti metala, debljine lima i brzine kretanja izvora toplote.
Izoterme koje nastaju pri zavarivanju za limova debljine 10 mm uz brzinu kretanja izvora
toplote (elektrode) od v=0,1 m/s prikazane su na slici 2.99a. One su razvuene i nisu koncentrine. Razmak izmeu izotermi u pravcu kretanja izvora toplote je manji nego iza izvora toplote, zbog naglog zagrevanja ispred i postepenog hlaenja iza izvora toplote. Na
slici 2.99b prikazan je raspored temperature po poprenom preseku lima (u ravni yOz tj. za
x=const), dok je na slici 2.99c prikazan razvoj temperature u toku vremena, odnosno toplotni ciklus, za karakteristine take.
Slika 2.99 - a) Izoterme pri sueonom zavarivanju; b) Raspored temperature po poprenom

preseku; c) Toplotni ciklusi karakteristinih taaka
Toplotni ciklus predstavlja osnovu za procenu metalurkih promena u avu. On daje

podatke o maksimalno dostignutoj temperaturi na odreenom razmaku od izvora toplote,
brzini zagrevanja i hlaenja i vremenu koje pojedini delovi metala provedu iznad odreenih temperatura pri zagrevanju (tz) i pri hlaenju (th). Struktura metala se menja u zavisnosti od toplotnog ciklusa zagrevanja i hlaenja. Kako se toplotni ciklus menja, dolazi i do
promene strukture metala, to prouzrokuje stvaranje heterogene strukture metala u neposrednoj blizini ava. U zoni take 1 najdue je vreme zadravanja iznad take Ac3, pa porast zrna austenita moe da bude znatan to ima uticaja na mehanika svojstva metala.
Ukoliko doe do naglog hlaenja ava moe da se desi nepotpuno razlaganje austenita sa
prelaskom u martenzitnu strukturu.
240
Osobine heterogene strukture metala mogu da se poboljaju primenom toplotne obrade

prethodno izraenih delova konstrukcije. Deo konstrukcije se lagano zagreva do odreene
temperature, zatim se zadrava odreeno vreme na toj temperaturi i nakon toga se postepeno hladi. Tom prilikom dolazi do prekristalizacije pojedinih delova metala u blizini ava.
Na slici 2.100 prikazani su toplotni ciklusi za zavarivanje i toplotnu obradu.
tz
t z
tz
th
- vreme zagrevanja iznad Ac3

- vreme hlaenja iznad Ac3
- vreme boravka iznad Ac3 ( t z = t z + t z )
tn - ukupno vreme zagrevanja

tv - vreme zadravanja iznad Ac3 pri
termikoj obradi
- vreme hlaenja u oblasti 700-5003C

Slika 2.100 - a) Osnovni elementi termikog ciklusa; b) Termika obrada
Kod izvoenja avova veih debljina pomou vie zavara, sa aspekta toplotnog ciklusa,
mogu da nastupe dva sluaja:
duina ava je velika pa se sledei zavar izvodi preko prethodnog, ve ohlaenog
zavara, tako da su toplotni ciklusi za svaki zavar nezavisni,
duina ava je mala tako da se sledei zavar izvodi preko jo neohlaenog zavara,
pa toplotni ciklusi imaju meusobni uticaj.
Toplotni uticaji u ve ohlaenom zavaru pri izvoenju sledeeg zavara, ne utiu bitno
na promenu strukture u zoni ve izvedenih zavara (slika 2.101). Tako temperatura u prvom
zavaru, pri izvoenju drugog zavara, ne dostie kritinu vrednost AC3. Takav toplotni reim vlada i pri izvoenju sledeih zavara.
Kod kratkih avova je spreeno potpuno hlaenje izvedenog zavara, pa on ostaje due
vreme pod visokom temperaturom. Usled toga moe da doe do nepoeljne prekristalizacije. Pravilnim toplotnim reimom mogu da se postignu i povoljni efekti.
8.5.2 Strukturne promene u zoni ava

Usled visoke temperature dolazi do topljenja dodatnog materijala i materijala na
ivicama elemenata koji se spajaju. Tom prilikom dolazi do meanja ova dva materijala pre
Sredstva za vezu
241
ovravanja. Odnos meavina zavisi od vrste zavarivanja, koliine unesene toplote, brzine hlaenja, prisustva legirajuih elemenata i drugih faktora. Ukoliko av nije zatien od
dodira sa okolnom atmosferom dolazi do rastvaranja kiseonika, azota i vodonika iz vazduha u rastopljeni deo metala.
Slika 2.101 - Toplotni ciklusi kod dugakih avova
Usled prisustva kiseonika u rastopu dolazi do sagorevanja pojedinih elemenata i obrazovanja oksida koji prelaze u trosku. Ukoliko doe do stvaranja ugljen monoksida on se
oslobaa iz rastopa to prouzrokuje stvaranje pora u avu. Rastvaranje kiseonika u avovima moe da se sprei zavarivanjem pod zatitnim gasom ili dodavanjem dezoksidanata
kao to su mangan, silicijum, aluminijum i titan. Dezoksidanti se dodaju preko dodatnog
materijala i imaju funkciju da veu slobodan kiseonik koji dospe u rastop. Prisustvo kiseonika u rastopu utie na smanjenje vrstoe na zatezanje, tvrdoe i ilavosti elika. Prisustvo azota i vodonika u rastopu smanjuju ilavost, izduenje i kontrakciju, a poveavaju
osetljivost zone ava na krti lom.
Gasovi koji se oslobaaju pri hlaenju, za vreme ovravanja, prelaze u susedni neohlaeni deo ava. Tako se stvara koncentracija gasova na granici ovravanja usled ega
se stvaraju mehuri u avu. Ukoliko je hlaenje brzo doi e do stvaranja gasnih ukljuaka
izmeu veih zrna.
Pored ovih hemijskih reakcija u istopljenom metalu javljaju se i strukturne promene pri
zagrevanju i naknadnom hlaenju. Na osnovu temperature koja se razvija u zoni ljeba i
dijagrama toplotnog polja mogu se odrediti karakteristine temperature za delove osnovnog materijala izvan ava. Na taj nain se definie zona uticaja toplote (ZUT) koja predstavlja zonu u osnovnom materijalu u kojem je prilikom zavarivanja ostvarena temperatura
vea od 600 C. Najuticajni faktori koji utiu na strukturne promene u ovoj zoni su:
brzina zagrevanja,
maksimalna temperatura,
vreme zadravanja na odreenoj visokoj temperaturi,
brzina hlaenja i
prisustvo legirajuih elemenata.
242
Na slici 2.102 prikazan je popreni presek kroz av i osnovni materijal. Analizom

strukture materijala uoeno je sedam karakteristinih zona koje su pretrpele odreene promene usled zagrevanja i hlaenja pri zavarivanju.
Slika 2.102 - Uticaj zavarivanja na strukturu osnovnog materijala - karakteristine zone
Zona 1
Zona 2
Zona 3
Zona 4
Zona 5
Zona 6
Zona 7
je obrazovana od istopljenog dodatnog materijala u lebu izmeu elemenata osnovnog materijala. Usled hlaenja dolazi do formiranja velikih zrna koja su orjentisana ka osnovnom materijalu jer je u tom pravcu najvee odvoenje toplote;
je formirana od istopljenih delova ivica osnovnog materijala;
je deo osnovnog materijala koji je dugo bio na visokim temperaturama usled ega je dolo do porasta zrna austenita. Prilikom hlaenja u ovoj oblasti moe doi
do formiranja Vidmantetehove strukture kod niskougljeninih elika;
je formirana od osnovnog materijala koji je dugo bio zagrejan pa su se formirala
uveana stabilna zrna austenita. Uslovi hlaenja definiu njegovu strukturu: laganim hlaenjem se dobija ferito-perlitna struktura, a brzim hlaenjem martenzitna struktura koja je tvrda i krta;
je deo osnovnog materijala koji je pretrpeo rekristalizaciju, ali je, prilikom hlaenja, struktura ostala sitnozrna;
je deo osnovnog materijala koji je izloen kratkotrajnom zagrevanju, pa je u njoj
zapoeto razlaganje perlita, ali ne i formiranje austenita;
je deo osnovnog materijala koji nije pretrpeo nikakve znaajne strukturne promene.
Sredstva za vezu
243
Primetna je velika heterogenost struktura navedenih zona. Najopasnije su zone 3 i 4. Ublaavanje heterogenosti moe da se postigne postupkom temike obrade, arenjem zavarenih elemenata. Prilikom arenja elementi spoja se zagrevaju do temperature od 800-900 C, zadravaju odreeno vreme na toj temperaturi i postepeno hlade. To je, meutim, skup postupak koji
zahteva velike pei, pa se primenjuje samo za elemente specijalnih konstrukcija.
U sluaju elika iz grupacije 0361 prilikom zavarivanja i naknadnog hlaenja ne dolazi do znatnih promena u strukturi materijala oko ava. U sluaju dugog zadravanja iznad take AC3 ili brzog hlaenja stvaraju se uslovi za pojavu nepoeljnih efekata. Kod elika iz grupacije 0561 dolazi do porasta zrna austenita usled pregrevanja i do kaljenja
usled brzog hlaenja.
Smanjenje heterogenosti u ZUT-u moe da se postigne pomou odgovarajuih legirajuih elemenata. Najvaniju ulogu igra koliina ugljenika. Njegov sadraj se kod konstrukcionih elika ograniava na 0,2-0,4%. Prisustvo mangana (Mn) i nikla (Ni) usporava transformaciju austenita u perlit, pri hlaenju, pa im se sadraj ograniava. Stoga je uvedeno
ogranienje ukupne zastupljenosti svih elemenata u vidu ekvivalenta ugljenika (CE). Prema Meunarodnom institutu za zavarivanje ekvivalent ugljenika se odreuje na osnovu
sledeeg izraza:
CE = C +
Mn Cr + Mo + V Ni + Cu
$%%
+
+
6
5
15
(2.89)
Ukoliko ekvivalent ugljenika ne prelazi granicu 0,45-0,50% tada se smatra da je elik

povoljan za zavarivanje, odnosno zavarljiv. elici iz grupacije 0361 su dobro zavarljivi,
jer je njihov ekvivalent ugljenika 0,25. Za elike iz grupacije 0561 ekvivalent ugljenika
je 0,45 to je na granici zavarljivosti.
Pored ekvivalenta ugljenika na kvalitet izvedenog zavarenog spoja utiu i mnogi drugi
faktori. Debljina elemenata koji se zavaruju utie na brzinu zagrevanja i hlaenja. Kod
debljih komada odvoenje toplote je bre, pa mogu da se jave efekti kaljenja. Pravilan izbor postupka zavarivanja igra, takoe, vanu ulogu na kvalitet ava, jer on definie koliinu unesene toplote, brzinu zavarivanja kao i nain odravanja izvedenog ava pri hlaenju.
Vrsta dodatnog materijala definie prisustvo legirajuih elemenata, pa izbor elektrode ima
znaajan uticaj na kvalitet avova. Vlanost elektrode nepovoljno utie na kvalitet ava.
Strunost radnika i kvalitet opreme su od presudnog znaaja za pouzdanost i kvalitet izvedenog zavarenog spoja.
8.6 POSTUPCI ZAVARIVANJA

8.6.1 Opte
Prilikom zavarivanja toplota igra jednu od najznaajnijih uloga. Koliina unesene
toplote utie na koliinu istopljenog dodatnog i osnovnog materijala kao i na razvoj
temperature u osnovnom materijalu. Takoe, od unesene koliine toplote zavisi vreme
zadravanja materijala u avu i oko ava iznad odreenih kritinih temperatura (npr. Ac3),
kao i brzina hlaenja. Ovi parametri su dominantni u pogledu strukturnih promena koje se
odvijaju u materijalu i od kojih zavisi kvalitet izvedenog spoja.
Kako izvori toplote mogu da budu razliiti, to postupci zavarivanja, najprirodnije, mogu da se podele prema izvorima toplotne energije. Za postupke zavarivanja koji se primenjuju u graevinskim konstrukcijama pri zavarivanju elinih i aluminijumskih konstrukcija koriste se:
244
1. elektrotermiki izvori toplote,

2. termohemijski izvori toplote,
3. mehaniki izvori toplote i
4. ostali (razliiti) izvori toplote.
ematski prikaz razliitih postupaka zavarivanja koji su karakteristini za metalne
konstrukcije u graevinarstvu dat je na slici 2.103 u vidu blok dijagrama. Najvaniji
postupci zavarivanja su uokvireni debljim linijama i bie posebno opisani u daljem tekstu.
Slika 2.103 - ematski prikaz razliitih postupaka zavarivanja
Primena odreenog postupka zavarivanja zavisi od vrste konstrukcije i materijala koji

se zavaruje, debljine elemenata, veliine i vrste naprezanja, zahtevanog kvaliteta spoja,
obima zavarivakih radova, duine avova, mesta izvoenja zavarivakih radova (u radionici ili na gradilitu), poloaja zavarivanja i, naravno, od ekonomskih pokazatelja.
8.6.2 Postupci zavarivanja sa eletktrotermikim izvorima toplote

Pri zavarivanju metalnih konstrukcija u graevinarstvu najee se primenjuju postupci
koji se zasnivaju na elektrotermikim izvorima toplote. Kao izvori elektrine energije najee se koriste: elektrini luk, elektrini otpor i drugi razliiti elektrotermiki izvori. Postupci zavarivanja na bazi elektrinog luka (elektroluno zavarivanje) imaju najveu prime-
Sredstva za vezu
245
nu u graevinarstvu i srodnim granama. Prikaz najvanijih elektrolunih postupaka zavarivanja, sa njihovim osnovnim karakteristikama dat je u okviru tabele 2.32.
Pored postupaka navedenih u tabeli 2.32 elektroluno zavarivanje se uspeno
primenjuje i za zavarivanje epova (8.6.2.6). Od postupaka zavarivanja koji se zasnivaju
na elektrinom otporu (elektrootpono zavarivanje) treba istai zavarivanje varnienjem
(8.6.2.7) i takasto zavarivanje (8.6.2.8).
Tabela 2.32 - Pregled uobiajenih postupaka elektrolunog zavarivanja
Naziv postupka zavarivanja
Elektroluno zavarivanje sa
obloenom elektrodom
(8.6.2.1)
Elektroluno zavarivanje
pod zatitnim prahom
(8.6.2.2)
elektrodnom icom pod
zatitom inertnog gasa
(8.6.2.3)
elektrodnom icom pod
zatitom aktivnog gasa
(8.6.2.4)
netopljivom elektrodom pod
zatitom inertnog gasa
(8.6.2.5)
Polje primene
Materijali
Skraeno
Oznaka
111
3-50
nelegirani, niskolegirani i
finozrni visokovredni
elici
EPP
12
4-80
nelegirani i niskolegirani
elici
MIG
131
4-24
nelegirani (<0,22%C) i
niskolegirani (0,35%C)
elici i Al- legure
MAG
135
<30
nelegirani i niskolegirani
elici
TIG
141
<12
visokolegirani elici i
Al-legure
t $mm%
8.6.2.1 Elektroluno zavarivanje sa obloenom elektrodom

Visoka temperatura, potrebna za topljenje dodatnog i osnovnog materijala, postie se
uspostavljanjem elektrinog luka izmeu topljive elektrode i osnovnog materijala (slika
2.104). Katoda (-) se vezuje za elektrodu, a anoda (+) za osnovni materijal. Pribliavanjem
elektrode osnovnom materijalu na odreeno, blisko rastojanje uspostavlja se elektrini luk
u kome se razvija temperatura od 3000 C - 4000 C usled koje se topi elektroda i rastapa
deo osnovnog materijala. Istopljeno jezgro elektrode ispunjava ljeb u osnovnom materijalu, a istopljena obloga elektrode obrazuje zatitni sloj u vidu troske.
Obloga elekrode ima viestruku ulogu pri zavarivanju:
da dovede u elektrini luk gasove koji pomau jonizaciju i stabilizuju elektrini luk,
da oslobaanjem gasova zatiti elektrini luk od atmosferskih uticaja, odnosno od gasova
iz vazduha i na taj nain smanji oksidaciju i sprei prodor azota i kiseonika u rastop.
da rastop prekrije troskom koja zadrava toplotu i usporava ovravanje rastopa,
da u rastop uvede legirajue elemente.
246
1 - Prikljuak na mreu el. energije

2 - Izvor struje
3 i 3a - Zavarivaki kablovi
4 - Dra elektrode
5 - Obloena elektroda
6 - Elektrini luk
7 - Komad koji se zavaruje
8 - Uzemljenje
Slika 2.104 - ema runog elektrolunog zavarivanja
a) Zavesa za ogradu radnog mesta,

b) Kaciga,
c) tit za lice i ruke sa zatitnim naoarima,
d) Prikljuni kabl do trasformatora,
e) Kleta za dranje elektrode,
f) Elektroda,
g) Deo koji se zavaruje,
h) elini sto za zavarivanje,
i) Rukavice
j) Prikljuna stega,
k) eki za skidanje troske,
l) elina etka,
m) Kleta za dranje.
Slika 2.105 - Oprema za runo elektroluno zavarivanje
Elektroluno zavarivanje (E) je nalo iroku primenu u svim onim sluajevima gde nije
ekonomski i tehniki opravdano da se primene automatski i poluautomatski postupci. Primenjuje se za sve poloaje zavarivanja, a najbolji rezultati se postiu pri horizontalnom poloaju. Debljine limova koji mogu da se zavaruju ovim postupkom se kreu od 3-50 mm.
Otvori ljebova se svode na najmanju meru kako bi se smanjila koliina dodatnog materijala i koliina unesene toplote.
Kvalitet avova izvedenih ovim postupkom zavisi od:
vrste elektrode,
kvalifikovanosti i sposobnosti radnika koji izvodi zavarivake radove,
poloaja zavarivanja,
tehnikih karakteristika opreme,
uslova pri izvoenju zavarivakih radova.
Sredstva za vezu
247
Prilikom zavarivanja razvija se visoka temperatura, uz zraenje elektrinog luka. Oslobaaju se gasovi i nastaju jaki ultraljubiasti zraci opasni za ljudsko zdravlje. Zbog toga je
za zavarivanje neophodna posebna zatitna oprema (slika 2.105).
Runo elektroluno zavarivanje ima nekoliko bitnih nedostataka, kao to su:
mali uinak zavarivanja kod dugakih i debelih avova,
slab propust gustine struje (A/mm2) kroz icu elektrode zbog njenog usijavanja,
usled ega moe doi do otpadanja obloge elektrode.
8.6.2.2 Elektroluno zavarivanje pod zatitnim prahom (EPP)

Nedostaci koji se javljaju kod elektrolunog zavarivanja sa obloenom elektrodom otklonjeni su primenom EPP-postupka (slika 2.106). Izvor struje (2) je prikljuen na mreu
(1) i kablovima (3) je vezan za osnovni materijal (12) i auru kroz koju prolazi ica za zavarivanje (7). ica za zavarivanje (5) prenika 0,5-10 mm je neobloena (gola) i odmotava
se sa kotura (4). Elektrina energija prolazi kroz icu samo na delu ispod aure (7), gde se
i uspostavlja elektrini luk. Napon u spoju iznosi 30-70 V, a jaina struje od 100 A do
4500 A. ljeb ispred luka se, iz posebnog rezervoara (9), zasipa zrnastim prahom (8) koji
se, zajedno sa icom topi u elektrinom luku. U istopljenoj masi se odvijaju sve metalurke reakcije. Iz rastopa se stvara av (10) i troska (11).
1 - El. mrea
2 - Izvor struje
3 - Kablovi
4 - Kotur
5 - ica za zavarivanje
6 - Ureaj za dovod ice
7 - aura
8 - Zrnasti prah
9 - Rezervoar
10 - av
11 - Troska
12 - Osnovni materijal
Slika 2.106 - ema EPP - postupaka zavarivanja
Neistopljeni deo praha se skuplja usisavanjem i moe ponovo da se koristi. Ohlaena

troska se lako uklanja udarcima ekia. Na taj nain se dobija av sa glatkim licem, ali sa
malim neistoama. Ureaj za EPP zavarivanje se kree po posebno postavljenim voicama, a brzina zavarivanja se kree od 0,15-4,0 m/min. Za razliku od runog elektrolunog
zavarivanja sa obloenom elektrodom, ovde je dodatni materijal u vidu ice ijim topljenjem se formira av, a zatitni prah preuzima ulogu obloge elektrode. Zavarivanje je
mogue samo u radionikim uslovima i to u horizontalnom poloaju. Zbog toga se sloeni
elementi (npr. nosai) postavljaju u ureaje za okretanje, tako da se svi avovi mogu izvesti u horizontalnom (poloenom) poloaju.
Ovaj postupak zavarivanja je poluautomatski. Doturanje ice je automatsko, a brzina
kretanja mehanizma i parametri elektrine energije (V i A) se meusobno usklauju od
248
strane operatera. Na taj nain se dobija vrlo produktivan postupak ija primena je racionalna u sledeim sluajevima:
pri izradi pravih i dugih avova, na primer kod limenih nosaa ili ortotropnih ploa;
pri zavarivanju debelih limova (do 80 mm) kod kojih je neophodno da se deponuje
velika koliina dodatnog materijala. Jednim prelazom moe da se izvede zavar
debljine 30-40 mm;
pri izradi I-avova kod debelih limova (do 40 mm) ime se postie uteda, jer otpada potreba za obradom ivica elementa koji se spajaju (nije potreban ljeb);
kada se zahteva velika brzina zavarivanja, na primer u serijskoj proizvodnji zavarenih profila ili drugih elemenata konstrukcije.
Slika 2.107 - Postrojenje za EPP - postupak zavarivanja
8.6.2.3 Elektroluno zavarivanje elektrodnom icom u zatitnoj atmosferi

inertnog gasa (MIG)
Ovaj postupak zavarivanja je razvijen iz slinih istih razloga kao i EPP-postupak i sa
njim ima sutinske slinosti. Razlika se ogleda u nainu zatite ava od okolnog vazduha i
postizanju metalurkih efekata u rastopu. ematski prikaz ovog postupka dat je na slici
2.108. Izvor jednosmerne struje (1) je kablovima (2) vezan za osnovni materijal i auru
kroz koju prolazi ica za zavarivanje (6). ica (5) je neobloena i odmotava se sa kotura
(7). Elektrina energija prolazi kroz icu samo na delu ispod aure (6) gde ona prolazi kroz
specijalni pitolj (4). Na izlazu iz pitolja, a u kontaktu sa osnovnim materijalom uspostavlja se elektrini luk (13). Pre uspostavljanja elektrinog luka kroz pitolj se proputa inertni gas koji dolazi iz boce (8) kroz dovodne cevi (12). Spreavanje velikog zagrevanja pitolja se postie hlaenjem vodom. Dovod (14) i odvod (15) vode se obino vri preko vodovodne mree.
Napon u spoju iznosi 15-40 V, a jaina struje do 700 A. Ukoliko se vri zavarivanje
Al-legura tada se anoda (+) vezuje za icu za zavarivanje, a katoda (-) za osnovni materijal.
Sredstva za vezu
249
Kod zavarivanja elinih elemenata mogue su obe kombinacije polova, u zavisnosti od

zahtevanog uvara. Usled velike gustine struje, do 250 A/mm2, na vrhu ice se javljaju fine
kapljice istopljenog metala koje padaju i ispunjavaju ljeb. Kako se radi o neobloenoj
(goloj) elektrodi, odnosno ici ona u sebi mora da sadri elemente za dezoksidaciju i metalurka poboljanja zavara. Na taj nain se dobija av sa glatkim licem.
1 - Izvor jednosmerne struje
2 - Kablovi
3 - Komadi koji se spajaju
4 - Pitolj
5 - ica
6 - aura
7 - Kotur
8 - Boca
9 - Redukcioni ventil
10 - Greja
11 - Mera protoka gasa
12 - Dovodne cevi za inertni gas
13 - Elektrini luk
14 - Dovod vode
15 - Odvod vode
Slika 2.108 - ema MIG - postupka zavarivanja
Slika 2.109 - MIG - postupak zavarivanja
Ovaj postupak zavarivanja (MIG) moe da se izvodi runo, poluautomatski i automatski. Izvoenje zavarivanja je u svim poloajima jednostavno, a sam postupak je, za razliku
od drugih postupaka zavarivanja, vrlo ist (slika 2.109). Primenjuje se, uglavnom za zavarivanje niskolegiranih (nerajuih) elika u brodogradnji, automobilskoj industriji, opremi
za domainstvo, cevovodima, a naroito je pogodan za zavarivanje Al-legura.
Uloga gasa je da zatiti mesto zavarivanja i elektrodnu icu i sprei kontakt rastopa i
atmosferskog vazduha. Kao gas se najee koristi ist argon, a mogua je upotreba i me-
250
avine argona sa CO2, O2 ili N2 u veoma malim koliinama. Izbor zavisi od vrste metala
koji se zavaruje i brzine topljenja ice za zavarivanje. ist argon se koristi za zavarivanje
Al-legura, a meavina argona sa 5%O2 za zavarivanje uglavnom nerajuih elika. Kod
nas za sada nema meanih gasova, ve se primenjuje ist argon.
8.6.2.4 Elektroluno zavarivanje elektrodnom icom u zatitnoj atmosferi

aktivnog gasa (MAG)
Dobre karakteristike MIG-postupka, pre svega visok kapacitet topljenja, su inicirale
istraivanja za pronalaenje mogunosti primene drugih gasova za zatitnu atmosferu pri
zavarivanju. Postepeno su uvoene meavine argona sa ugljendioksidom (CO2) ili kiseonikom da bi se konano usavrio postupak sa istim CO2 kao aktivnim gasom. Postupak
zavarivanja i oprema su isti kao i za MIG-postupak (slika 2.108). Razlika je samo u
tome to se u boci (8) umesto inertnog gasa - argona nalazi aktivni gas CO2. Ovim postupkom mogu da se zavaruju samo niskougljenini i niskolegirani elici, a ne mogu legure neeleznih metala, pa izvor jednosmerne struje (1) mora da bude podeen za zavarivanje elika.
Ukoliko se primenjuje samo gas CO2 tada se taj postupak oznaava sa MAG-C, a ukoliko se primenjuje meavina tada se oznaava sa MAG-M. Postupak MAG-C spada u najekonominije postupke zavarivanja, zbog dobre efikasnosti pri zavarivanju i niskoj ceni
aktivnog gasa CO2. Primenjuje se kako za tanke tako i za debele limove. Ispunjavanje ljeba je brzo i homogeno, uvarivanje dobro, a zbog velike kapljice, mogu da se premoste i
vei zazori u ljebu. Produktivnost ovog postupka je 2-3 puta vea nego kod runog elektrolunog postupka sa obloenom elektrodom, ali je izgled lica ava neto loiji.
8.6.2.5 Elektroluno zavarivanje netopljivom elektrodom u zatitnoj

atmosferi inertnog gasa (TIG)
ematski prikaz zavarivanja TIG-postupkom je dat na slici 2.110. Elektrini luk se
uspostavlja izmeu netopljive elektrode od tungstena ili volframa (6), prenika 1,6-5,4 mm,
i komada koji se zavaruje (4). Elektroda se nalazi u pitolju (5) u koji se dovode elektrina
energija (3), inertni gas iz boce (8) i voda za hlaenje (12 i 13). Izvor struje (2) je prikljuen na mreu (1) i ukoliko se zavaruje naizmeninom strujom ima dodatni visokofrekventni generator (14). Kao dodatni materijal koristi se ica za zavarivanje (7) koja se dovodi u elektrini luk, topi i ispunjava ljeb. Pre topljenja dodatne ice u elektrini luk se
dovodi inertni gas, najee argon ili helijum, koji ima zatitnu funkciju.
Ovaj postupak se primenjuje za zavarivanje Al-legura naizmeninom strujom i elika
jednosmernom strujom. Zbog dobre izolacije rastopa od okolne atmosfere, mogu da se zavaruju, pored visokolegiranih (nerajuih) elika i niskougljenini (nelegirani) i niskolegirajui elici. Zbog toga je ovaj postupak naao veliku primenu u hemijskoj, avio i nuklearnoj industriji.
Dobijeni avovi su homogeni, dobrog izgleda i bez ukljuaka. Koreni zavari se dobro
izvode. Pri zavarivanju avova veih debljina preporuuje se izvoenje korenog zavara
TIG-postupkom, a ispunajavanje ljeba MAG ili MIG postupkom. Mogue je zavarivanje
i tankih limova debljine 1-4 mm.
Sredstva za vezu
251
1 - Prikljuak na el. mreu

2 - Izvor struje
3 - Vodovi elektrine energije
4 - Komad koji se zavaruje
5 - Pitolj
6 - Netopljiva elektroda
7 - Dodatna ica za zavarivanje
8 - Boca za inertni gas
9 - Redukcioni ventil
10 - Mera pritiska gasa
11 - Dovod inertnog gasa
11 - Instalacije za inertni gas
12 - Dovod vode u sistem za hlaenje
13 - Odvod vode iz sistema za hlaenje
14 - Visokofrekventni generator
Slka 2.110 - ema TIG - postupka zavarivanja
8.6.2.6 Elektroluno zavarivanje epova

epovi imaju veliku primenu u graevinarstvu posebno kod spregnutih konstrukcija u
visokogradnji i mostogradnji i za neke zanatske radove (npr. za privrivanje razliitih
vrsta izolacija i krovne i fasadne obloge). Takoe se koriste i u drugim granama industrije:
brodogradnji, mainogradnji, itd. Pri elektrolunom zavarivanju epova elektrini luk se
uspostavlja izmeu komada koji se zavaruju (slika 2.111a). Iz ispravljaa za jednosmernu
struju anoda je vezana za osnovni materijal (6), a katoda (2) preko komandne kutije (3) za
pitolj (8) u koji se stavlja ep (7) koji se zavaruje. Nakon postavljanja epa iznad keramikog prstena (9) i izbora parametara za zavarivanje (4) pritiska se prekida (5) ime se
uspostavlja elektrini luk izmeu vrha epa i osnovnog materijala. Luk traje od 0,5-1,5 sekundi ime se istopi dovoljno materijala epa tako da on uranja u rastop. Nakon tog vremena ureaj se automatski iskljuuje (10) i pitolj se odvaja od epa.
Slika 2.111 - Elektroluno zavarivanje epova
252
Keramiki prsten ima funkciju da sprei prskanje rastopa, da zatiti rastop od okolnog
vazduha, da oblikuje venac oko epa i da omogui postepeno hlaenje zavara (slika
2.111b). Nakon hlaenja keramiki prsten se razbija ekiem. Ispitivanje kvaliteta izvedenog spoja se sprovodi tako to se svaki dvadeseti ep povija za ugao 60, udarcima ekia
u glavu epa (slika 2.111c). Ovim postupkom se zavaruju epovi od elika prenika do
25 mm i epovi od Al-legura prenika do 12 mm. Pri zavarivanju epova od Al-legura
pitolj mora da ima dodatni ureaj za zatitni gas, argon.
8.6.2.7 Zavarivanje varnienjem

Zavarivanje varnienjem spada u elektootporne postupke zavarivanja i primenjuje se za
izradu sueonih spojeva tapastih proizvoda punog poprenog preseka. Ovaj postupak zavarivanja ne zahteva dodatni materijal ve se spoj ostvaruje meanjem rastopljenih delova
elemenata koji se spajaju. Visoka temperatura u spoju se postie stvaranjem elektrinog
otpora izmeu dodirnih povrina delova koji se zavaruju (slika 2.112). Koliina stvorene
toplote zavisi, po Dulovom zakonu, od jaine struje, otpora i vremena kontakta. Naizmenina struja velike jaine, 20-50 kA, se dovodi iz transformatora (3) koji je preko ignitorskog upravljanja (2) vezan za mreu (1). Komadi koji se zavaruju (6) su vezani za nepokretnu (5) i za poduno pokretnu eljust (4), do kojih dolazi naizmenina struja. Proces zavarivanja zapoinje meusobnim pribliavanjem komada ime se uspostavlja tok struje samo na kontaktu neravnih delova. Usled velikog zagrevanja tih delova, oni se pregrevaju i
izbacuju se iz kontakta u vidu eksplozije. Postupak se ponavlja sve dok se ne uspostavi
kontakt preko cele povrine. Tada se zagreva cela povrina, a stvoreni oksidi i neistoa se
izbacuju varnienjem. U dodirnim povrinama, metal se nalazi na granici tenog stanja, ali
bez rastopa. U toj fazi vri se zbijanje delova udarom ime se jedan deo metala istiskuje iz
spoja (7). Ovaj deo se nakon zavarivanja mehaniki uklanja. Dobijeni av je debljine
0,3-1 mm i ima krupnozrnu strukturu.
1 - El. mrea
2 - Ignitorski upravlja
3 - Transformator
4 - Poduno-pokretna eljust
5 - Nepokretna eljist
6 - Komadi koji se zavaruju
Slika 2.112 - Zavarivanje varnienjem
Ovim postupkom mogu da se zavaruju profili od elika i Al-legura. Kako je elektrini

otpor kroz Al-legure znatno manji od otpora u elinim delovima to su popreni preseci
delova od Al-legura znatno manji od delova od elika. Postupak moe da se primenjuje i
za zavarivanje armature od glatkog i rebrastog betonskog elika, ankera, cevi, manjih profila i ina, ugaonih spojeva kod prozora i vrata.
Sredstva za vezu
253
8.6.2.8 Takasto zavarivanje

Ovaj postupak, takoe, spada u postupke sa toplotnom energijom na osnovu elekrinog
otpora. Moe da se primenjuje samo za preklopne spojeve. U sutini je veoma slian
zavarivanju varnienjem. Osnovna razlika je u tome to se u eljustima nalaze netopljive
elektrode (4 i 5) izmeu kojih se postavljaju preklopljeni limovi (3). Uspostavljanjem
kontakta i pritiskom eljusti stvara se takasti spoj izmeu limova. Ukoliko se eli
kontinualan spoj tada se umesto ipkastih elektroda upotrebljavaju kruni bakarni diskovi.
1 - Izvor el. struje

2 - El. instalacije
3 - Transformator
4 i 5 - Bakarne elektrode
6 - Komadi koji se spajaju
Slika 2.113 - ematski prikaz takastog zavarivanja
Ovaj postupak je naao primenu za spajanje tankih elinih limova i limova od Allegura u vagonogradnji, automobilskoj industriji, industriji aparata za iroku potronju i dr.
8.6.2.9 Elektrino zavarivanje pod troskom

Jedan od najee primenjivanih postupaka zavarivanja na bazi razliitih (ostalih)
elektrotermikih izvora toplote je zavarivanje pod troskom. Ovaj postupak je razvijen za
zavarivanje avova velike visine i debljine (>50 mm). Potreba za ovakvim avovima se
javlja u mainstvu, hemijskoj industriji, brodogradnji, nuklearnj industriji itd. Postupak
predstavlja kombinaciju EPP-postupka i postupaka zasnovanih na elektrinom otporu.
ematski prekaz zavarivanja pod troskom dat je na slici 2.114.
1 - El. mrea
2 - Transformator
3 - Kablovi
4 - aura
5 - ica za zavarivanje
6 - Tena troska
7 - Rastop
8 - Graninici od bakra
9 - Voda za hlaenje
10 - ljeb
11 - Ureaj za pomeranje ice
12 - Stubni nosa
13 i 14 - Komadi koji se zavaruju
Slika 2.114 - ematski prikaz elektrinog zavarivanja pod troskom
254
Struja iz mree (1) se preko transformatora i ispravljaa (2) kablovima (3) dovodi do
aure (4) kroz koju prolazi ica za zavarivanje (5) i do komada koji se zavaruju (13 i 14).
ica se postavlja u ljeb (10) zajedno sa prahom za zavarivanje. Ukljuivanjem struje stvara se prikriveni elektrini luk izmeu ice i komada koji se zavaruju. Usled te tempetature
topi se prah i stvara se tena troska (6). Kada se stvori odreena masa tene troske, luk se
gasi i dalje zagrevanje nastaje usled otpora prolasku struje kroz trosku i icu. Usled te temperature topi se zica koja ispunjava ljeb (10) i osnovni materijal ime se stvara uvar. Tena troska se pridrava graninicima od bakra (8) koji se hlade vodom iz mree (9). Nakon
ispunjenja ljeba graninici se pomeraju i na taj nain se formira av (10). U ljeb moe da
se dovede i vie ica ili traka, u zavisnosti od visine ljeba koji treba ispuniti. Troska u rastopu ima i funkciju metalurke kontrole rastopa.
8.6.3 Gasno zavarivanje (G)

Gasno zavarivanje spada u grupu postupaka sa termohemijskim izvorom. Izvor toplote
potreban za topljenje dodatnog materijala je plamen koji nastaje sagorevanjem meavine
gasova. Najee se kao meavina gasova koristi meavina kiseonika i acetilena, pa se
postupak zavarivanja sa ovim gasovima naziv oksiacetilensko zavarivanje. ematski prikaz oksiacetilenskog postupka zavarivanja dat je na slici 2.115.
Slika 2.115 - ema gasnog zavarivanja
Acetilen (C2H2) i kiseonik (O2) se nalaze u posebnim elinim bocama (1 i 2). Pomou
gumenih, savitljivih cevi (3) ovi gasovi se dovode do gorionika. Podeavanjem smee pomou redukcionih ventila (4) dobija se meavina ovih gasova koja zapaljena sagoreva u
gorioniku (5). Meavina se pravi u proporciji C2H2:O2=1:1,1 koja pri sagorevanju razvija
temperaturu od 3000-3500 C. Usled tako visoke temperature topi se ica za zavarivanje
(6) koja ispunjava ljeb u osnovnom materijalu (7).
eline boce (slika 2.116a) su najee prenika 200 mm i sastoje se od tela boce debljine 5-8 mm (1), cilindrinog navoja (2), sigurnosnog ventila (3), izlaznog ventila (4), kape
(5), konusnog cevnog navoja (6) i grlia boce (7). Gorionici za zavarivanje i gasno rezanje
su prikazani na slici 2.116b. Gorionik za zavarivanje se sastoji od tela (1), prikljuaka za
acetilen (2) i kiseonik (3), redukcionih ventila (4 i 5) i plamenog kljuna (12).
Sredstva za vezu
a)
255
b)
Slika 2.116 - Oprema za gasno (oksiacetilensko) zavarivanje
Pored odgovarajueg doterivanja meavine gasova potrebno je poznavati i mesto u plamenu koje je pogodno za topljenje ice. Raspored temperature u plamenu je prikazan na
slici 2.117. Oblast zavarivanja treba da se nalazi neposredno posle jezgra plamena.
Slika 2.117 - Raspored temperature u plamenu
Gasno zavarivanje se koristi za zavarivanje tankih limova debljna manjih od 4 mm i

upljih profila (cevi) debljina do 6-8 mm, neeleznih metala i odlivaka. Za zavarivanje ve-
256
ih debljina ovaj postupak nije ekonomian. Koristi se za zavarivanje sueonih spojeva,

dok je kod ugaonih spojeva teko fiksirati zonu zavarivanja u uglu. Prilikom zavarivanja
dolazi do male oksidacije rastopa, pa se za zavarivanje Al-legura koriste razni dodaci plamenu. U zavisnosti od debljine elemenata koji se zavaruju, postoje dve tehnike zavarivanja: zavarivanje ulevo i udesno.
Zavarivanje ulevo (slika 2.118a) se primenjuje za tanje elemente. Istopljena kapljica se
pod dejstvom plamena potiskuje ispred ve formiranog zavara da ne bi dolo do nagomilavanja u masi zavara. ica za zavarivanje se nalazi ispred gorionika, odnosno u pravcu
napredovanja.
Zavarivanje udesno (slika 2.118b) se primenjuje za deblje elemente. Osnovni materijal
se predgreva gorionikom kako bi dolo do njegovog rastapanja i meanja sa dodatnim materijalom. Istopljena kapljica se potiskuje ka izvedenom avu, a elektrodna ica se nalazi
iza gorionika, suprotno pravcu napredovanja.
Slika 2.118 - Tehnike gasnog zavarivanja: a) u levo; b) u desno
Pored zavarivanja ista oprema moe da se koristi i za rezanje delova metala, zagrevanje
metala za obradu kovanjem i savijanjem, za ispravljanje iskrivljenih delova konstrukcije
usled zavarivanja, za ienje konstrukcije od re, boje i masnoe itd.
8.7 DODATNI MATERIJALI ZA ZAVARIVANJE

8.7.1 Opte
Dodatni materijali za zavarivanje su metalni materijali ijim topljenjem se ispunjava
ljeb ava, vri meanje sa istopljenim osnovnim metalom i ijim ovravanjem se formira odgovarajui av. Poznavanje fizikih i metalurkih osobina dodatnog materijala je
preduslov za primenu odreenog postupka zavarivanja i dobijanje ava eljenih karakteristika i kvaliteta.
Ukoliko dodatni materijal osim topljenja i formiranja ava slui i za provod elektrine
energije i uspostavljanje elektrinog luka sa osnovnim metalom tada se on naziva elektrodom. U zavisnosti od oblika i strukture, elektrode mogu da budu: obloene, neobloene
(gole), punjene, ili u vidu pune elektrodne ice.
Ako dodatni materijal ima samo funkciju topljenja i popunjavanja ljeba pri visokim
temperaturama nastalim usled ve uspostavljenog elektrinog luka ili plamena, on se naziva prema svom obliku: ica, ipka, tap, prah itd.
Sredstva za vezu
257
8.7.2 Obloene elektrode

Obloene elektrode (slika 2.119) se koriste pri runom elektrolunom zavarivanju. One
se sastoje od: metalnog jezgra (1) i obloge ili plata (2).
Jezgro elektrode je uglavnom od metalne ice. Izbor metala zavisi od kvaliteta osnovnog materijala, pa elektrode mogu da budu od elika, bakra itd. Prenik jezgra elektrode
(d) zavisi od debljine ava koji se izvodi i najee iznosi: 2, 2,5, 3,2, 4 ili 5 mm, a duina
elektrode ( ! ) je uglavnm 200, 300, 350 ili 450 mm.
Obloga ili plat je smea praha mineralnog i metalnog porekla koja je u obliku koncentrinog plata vezana za jezgro elektrode vodenim staklom (so silicijumove kiseline i natrijuma). Ona treba da bude ravnomerna, da dobro prijanja uz jezgro i da se pri normalnom
rukovanju ne oteuje. Obloga se ne postavlja na kraju elektrode koji se povezuje u strujno
kolo (na duini ! 1 =16-25 mm) kako bi se omoguio strujni kontakt. Drugi kraj elektrode
je oblikovan tako da omoguava brzo uspostavjanje elektrinog luka. Debljina obloge se
iskazuje preko odnosa prenika elektrode (D) i prenika njenog jezgra (d), odnosno parametra f=D/d. U zavisnisti od vrednosti ovog parametra razlikuju se elektrode sa tankom
(f 1,2) , srednjom (1,2 < f 1,4) i debelom (f > 1,4) oblogom.
Slika 2.119 - Obloena elektroda
Obloena elektoda treba da ispunjava sledee osnovne zahteve:

lako uspostavljanje elektrinog luka i obezbeenje njegove stabilnosti tokom topljenja,
lako ponovo uspostavljanje luka pri njegovom prekidu,
ravnomerno topljenje jezgra i obloge u toku zavarivanja,
dobro ispunjenje ljeba i formiranje ava,
dobro uvarivanje osnovnog materijala i izvoenje korenog zavara,
dobijanje ava odreenog kvaliteta bez greaka ,
zavarivanje u svim poloajima,
visoka produktivnost zavarivanja,
lako odvajanje troske sa ohlaenog ava,
lako skladitenje na suvom mestu bez promene osobina,
da ne razvija gasove i isparenja koji su opasni po zdravlje zavarivaa i okoline.
Obloga elektrode ima viestruku funkciju u procesu zavarivanja (slika 2.120):
a) Vri jonizaciju gasa u stubu luka. Vazduni stub izmeu luka i osnovnog materijala je
lo provodnik, pa se luk teko uspostavlja i nestabilan je. Topljenjem obloge
elektrode, ona isparava i u vazduni stub uvodi elemente koji vre njegovu jonizaciju.
Tu funkciju obavljaju kalijum, kalcijum, litijum, barijum i dr;
258
b) Stvara zatitnu atmosferu oko luka i rastopa. Rastop se lako vezuje sa kiseonikom i
azotom iz vazduha, stvarajui okside i nitride gvoa. Oni su nepoeljni u avu jer
pogoravaju mehanike osobine, poveavaju krtost i sklonost ka starenju metala i
stvaraju uslove za pojavu prslina. Isparavanjem obloge stvara se gasni omota od
inertnog gasa. Pored toga vri se hemijsko vezivanje kiseonika i azota, u inertno
jedinjenje, ukoliko oni prodru u luk. U tu svrhu se najee koriste celuloza i grafit;
c) Stvara trosku iznad ljeba ispunjenog rastopom. Ona treba da sprei naglo hlaenje ava i omogui normalne metalurke procese u ZUT-u. Usporavanjem ovravanja rastopa eliminie se stvaranje mnogih greaka u avu, jer neistoe i gasovi imaju vremena da izau iz rasropa. Rastop se oblae troskom i na taj nain spreava prodiranje
vazduha u njega, ime se eliminiu pomenute tetne pojave.
d) Legira rastop dodatnog i osnovnog metala. Dodaci pored legiranja rastopa vre i njegovu dezoksidaciju i denitrizaciju. Uglavnom se koriste mangan, titan, aluminijum, silicijum i dr.
Slika 2.120 - Pojave u elektrinom luku
Obloge elektroda se dele prema hemijskom sastavu troske i metalurkom karakteru.

Taj karakter se odreuje prema oksidu gvoa. Postoje sledei tipovi obloga:
Kisele - kiseli materijali su oksidi silicijuma, titana i mangana. Ove elektrode imaju poveanu brzinu topljenja. U nepovoljnim poloajima zavarivanja daju av osetljiv na tople prsline. Koriste se za zavarivanje elika sa poveanim sadrajem ugljenika i sumpora;
Kiselo-rutilne - pored kiselih materijala dodaje se i titan-dioksid (TiO2) ili rutil. Troska
je tenija pa su povoljnije od kiselih za zavarivanje u nepovoljnim poloajima;
Rutilne - glavni dodatak je rutil. Ove elektrode daju stabilan luk, dobar izgled ava,
nisu osetljive na stvaranje prslina i pogodne su za zavarivanje u nepovoljnim poloajima;
Bazne - bazni dodaci su oksidi kalcijuma, mangana i aluminijuma, karbonati kalcijuma,
magnezijuma i kalijuma i dr. Troska je gusta i lako ispliva na povrinu rastopa. Ove elektrode daju av koji nije osetljiv na prsline, mogu da se izvode debeli avovi i koriste se za
zavarivanje u nepovoljnim poloajima. Obloga je higroskopna, pa, pre upotrebe, elektrode
treba osuiti;
Celulozne - one sadre velike koliine organskih materija ijim sagorevanjem se dobija
zatitni gas, a mala koliina troske. Jonizacija je dobra i dobija se luk koji omoguava duboko uvarivanje. Pogodne su za zavarivanje u nepovoljnim poloajima;
Oksidne - dodatak ine oksidi gvoa i mangana. Koriste se za izvoenje avova manjih debljina, jer luk daje malu dubinu uvarivanja. Daju najbolji izgled ava.
Sredstva za vezu
259
Oznaavanje obloenih elektroda za runo elektroluno zavarivanje je definisano standardom JUS C.H3.011. Oznaavanje elektroda se vri prema njihovim mehanikim karakteristikama. Najvanije mehanike karakteristike elektroda za zavarivanje su: vrstoa na
zatezanje (fu), izduenje pri lomu (45) i ilavost koja se definie energijom udara. U
pomenutom standardu date su oznake elektroda sa odgovarajuim vrednostima najvanijih
karakteristika (tabela 2.33).
Pored osnovnih oznaka koje su prikazane u tabeli 2.33, za preciznije definisanje karakteristika elektroda, primenjuju se i dodatne oznake kojima se definiu: tip obloge, sadraj
vodonika itd.
Tabela 2.33 - Osnovne oznake i najvanije mehanike karakteristike obloenih elektroda
Oznaka
elektrode
E 43 0
E 43 1
E 43 2
E 43 3
E 43 4
E 43 5
E 51 0
E 51 1
E 51 2
E 51 3
E 51 4
E 51 5
vrstoa na zatezanje
fu
MPa
430 - 510
430 - 510
430 - 510
430 - 510
430 - 510
430 - 510
510 - 610
510 - 610
510 - 610
510 - 610
510 - 610
510 - 610
Najmanje
izduenje 45
%
20
22
24
24
24
18
18
20
20
20
Temperatura koja odgovara

energiji udara od 28 J
3C
+20
0
.20
.30
.40
+20
0
.20
.30
.40
Dodatna oznaka kojom se definie tip elektrode odreuje se na sledei nain:

A
za kisele obloge sa oksidom gvoa,
AR za kisele obloge sa rutilnim dodatkom,
B
za bazne obloge,
C
za celulozne obloge,
O
za oksidne obloge,
R
za rutilne obloge srednje debljine,
RR za debele rutilne obloge i
S
za druge tipove obloga.
Tako na primer elektroda sa baznom oblogom ija je vrstoa na zatezanje 530 MPa, a
granino izduenje 21% i kod koje se energija udara od 28 J postie na temperaturi -24 3C,
ima oznaku E 51 3B.
8.7.3 Elektrodne ice

Elektrodne ice su kontinualne elektrode namenjene za poluautomatske i automatske
postupke zavarivanja. One mogu da budu: punjene ili pune.
260
Slika 2.121 - Punjene elektrodne ice
Punjene elekrodne ice (slika 2.121) su sline obloenim elektrodama. Oblogu ini metalni cilindar (1), a jezgro (2) je od metalnog i mineralnog praha. Prave se od hladno valjane trake iji kvalitet odgovara osnovnom materijalu, koja se savija popreno i ispunjava
prahom pre zatvaranja. Uobiajeni prenii su: 1,2, 1,6, 2,4, 3,2, 4 i 5 mm.
Pune elektrodne ice se izrauju u obliku hladno vuene ili hladno valjane ice punog
poprenog preseka. Isporuuju se namotane u koturove. Najee se koriste za MIG, MAG
i EPP postupak zavarivanja. Vrstu hemijskog sastava definie vrsta osnovnog metala. ica
je presvuena tankim slojem bakra, radi zatite od korozije.
8.8 GREKE U AVOVIMA

8.8.1 Vrste greaka
Zavarivanje je postupak kojim se omoguava kontinuiranje dva ili vie elemenata u
spoju. Tom prilikom dolazi do metalurkih, hemijskih i fizikih promena u elementima.
Kako se radi o vrlo kompleksnom tehnolokom postupku, na koji utiu mnogi faktori, prilikom zavarivanja mogu da nastanu odreene greke. Najvaniji elementi koji utiu na pojavu greaka u avovima su: vrsta i hemijski sastav materijala koji se zavaruje, vrsta tehnolokog postupka i primenjena oprema, vrsta dodatnog materijala, kvalifikovanost radnika
koji izvodi zavarivanje, uslovi pod kojim se izvodi zavarivanje i dr. Neke od tih greaka
nemaju veliki uticaj na ponaanje zavarenog spoja pod dejstvom optereenja, dok druge
imaju veoma nepovoljan uticaj. Poznavanje uzroka nastanka greaka, vrsta greaka i njihovog uticaja na ponaanje konstrukcije su od presudnog znaaja za sagledavanje pouzdanosti zavarene konstrukcije i ekonominosti njenog izvoenja.
Greke u avovima su prikazane na slici 2.122 i mogu da se svrstaju u dve grupe:
dimenzionalne greke ili greke oblika i
strukturne greke ili greke kompaktnosti.
Sredstva za vezu
261
Slika 2.122 - Greke u avovima
U dimenzionalne greke spadaju:

nedovoljno ispunjavanje ljeba (slika 2.122 a,d),
preveliko nadvienje ava (slika 2.122 b,e),
neprovaren koren ava (slika 2.122 b,e),
prokapine na mestu korena ava (slika 2.122 c),
otar prelaz izmeu ava i osnovnog materijala (slika 2.122 b,d,e),
zarez na ivici ava (slika 2.122 c,e,g),
denivelacija elemenata u ljebu (slika 2.122 f),
krateri na poetku i kraju ava (slika 2.122 g),
rupiavost povrine ava (slika 2.122 g,h).
U greke kompaktnost spadaju:
10a gasne pore (slika 2.122 h),
10b rasuti mehuri (slika 2.122 g,h),
10c mehuri u lancu (slika 2.122 h),
11
nedovoljno uranjanje rastopa u osnovni materijal - nalepljivanje (slika 2.122 h,k),
12
greke provarivanja korena (slika 2.122 k),
13
ukljuci troske (slika 2.122 f,k),
14
podune i poprene prsline u unutranjosti ava (slika 2.122 c,h,k) ili na licu ava
(slika 2.122 e,h).
Usled greaka u avovima dolazi do koncentracija napona pa, u sluaju pojave zareza, prslina ili veih ukljuaka troske ili vazduha, naponi u ovim takama mogu ak da
budu vei od napona na granici razvlaenja. U sluaju zatezanja, zbog smanjene duktilnosti materijala u zoni uticaja toplote dolazi do formiranja prslina u materijalu koje se
pod dejstvom dinamikog optereenja proiruju. Ove pojave bile su uzrok ruenja nekoliko konstrukcija. Posebno su osetljive dinamiki optereene konstrukcije i konstrukcije
1
2
3
4
5
6
7
8
9
262
koje su izloene dejstvu niskih temperatura. Stepen rizika usled greaka nastalih pri zavarivanju metalnih konstrukcija zavisi od: vrste greke, vrste naprezanja i karaktera
optereenja.
Nisu sve greke podjednako opasne. Ukoliko se pravci greaka poklapaju sa pravcem
toka sila one su manje opasne od greaka upravnih na tok sila, kao to su na primer
podune i poprene prsline, neprovaren koren, nedovoljna visina ava i nadvienje.
Sa stanovita vrste naprezanja najnepovoljnije je zatezanje. Koncentracije napona koje nastaju u zategnutim elementima usled greaka u avovima prouzrokuju stvaranje prslina ili propagaciju (proirenje ili produenje) postojeih prslina. Pored toga, greke u avovima kao to
su ukljuci troske i vazduha, prsline, neprovaren koren, nedovoljna visina ava itd. izazivaju
smanjenje njihovih dimenzija, odnosno projektovanih bruto povrina avova koje prenose optereenje. Naponska stanja pritiska su mnogo povoljnija, jer kod njih ne dolazi do znaajnih
koncentracija napona. Meutim, kod greaka kao to su nedovoljna visina ava i neprovaren
koren, zbog smanjenja bruto povrine poprenog preseka ava i pojave ekcentrinog naprezanja u spoju, usled nepoklapanja teita povrine ava i povrine elemenata koji se spajaju, i kod
pritisnutih elemenata moe doi do znaajnog smanjenja nosivosti.
U pogledu vrste naprezanja dinamiki optereene konstrukcije su znatno podlonije negativnim uticajima usled greaka u avovima. Kod statiki napregnutih konstrukcija mnoge greke u avovima nisu opasne, sem onih koje direkno ugroavaju nosivost spoja. Kod
dinamiki napregnutih konstrukcija, a pogotovo kod spojeva napregnutih na zatezanje,
greke u avovima mogu da prouzrokuju koncentracije napona koje izazivaju pojave prslina u avovima. Ovo proizilazi iz injenice da usled promene smera optereenja ne moe
da se izvri postepena preraspodela sila plastifikacijom pojedinih delova poprenog preseka. Ta sposobnost plastifikacije je znatno smanjena u ZUT-u zbog prekristalizacije osnovnog materijala.
Dimenzionalne greke avova su vidljive golim okom i mogu da se otkriju jednostavnim prirunim pomagalima. Neke od tih greaka je mogue otkloniti (npr. nadvienje ava moe se skinuti bruenjem). Ovo treba da se izvede skidanjem nadvienja u pravcu
toka sila da se ne bi stvorio popreni zarez. Kod jako napregnutih sueonih spojeva obavezno se zahteva bruenje ava. U tom sluaju osnovnim oznakama avova se dodaju
oznake: - kada se zahteva ravna povrina lica ava ili - kada se zahteva ravna i
glatka povrina lica ava. Dozvoljena odstupanja dimenzija avova su ograniena Propisima za toleranciju mera i oblika kod noseih elinih konstrukcija. Od izvoaa zavarivakih radova se trai izvoenje avova sa dimenzijama datim u tehnikoj dokumentaciji
i to bez smanjenja dimezija avova. Nadvienje ava se tolerie do 10% od najmanje
debljine u spoju, kod sueonih avova, odnosno od debljine ugaonog ava, s tim da je
maksimalno nadvienje 2 mm. Ukoliko postoji zarez, tada se bruenje izvodi tako da se
stvori blagi prelaz izmeu elemenata u spoju. Pri tome osnovni materijal ne sme da se
oslabi vie od 5%. Pored dozvoljenih greaka propisuju se i dozvoljena odstupanja dimenzija ljebova (tabela 2.34).
Meunarodni institut za zavarivanje je izvrio klasifikaciju svih greaka u avovima i
svrstao ih u est grupa. Grupe su oznaene trocifrenim celim brojevima. Osnovne oznake su:
100 prsline,
200 poroznost i druge upljine,
300 ukljuci,
400 nalepljivanje i neprovaren koren,
500 greke oblika i
Sredstva za vezu
600
263
ostale greke.
Tabela 2.34 - Dozvoljena odstupanja dimenzija avova i ljebova
Veliina
Izgled spoja
Nain
zavarivanja
2 mm
+2 mm; .1 mm
p
Runo
elektroluno
(E)
d
a
d
a
75 mm
76 mm
70,8 mm
70,5 mm
.
70,8 mm
.
75 mm
76 mm
753
.
1 mm
p
Automatsko
pod prakom
(EPP)
+2 mm; .1 mm
.
.
70,5 mm
.
70,8 mm
753
.
Tabela 2.35 - Meunarodna klasifikacija greaka

ifra
Naziv greke
100
Prslina
1001
Mikroprslina
101
1011
1012
1013
1014
102
1021
1022
1023
Poduna prslina
Poprena prslina
Opis greke
Ravanski diskontinuitet
usled lokalnog loma
Prslina sa mikroskopskim
dimenzijama
Prslina iji je glavni pravac
paralelan sa osom ava i
moe da bude:
- u materijalu ava
- na granici rastapanja
- u ZUT-u
- u osnovnom materijalu
Skica ava sa grekama

.
.
Prslina iji je glavni pravac

upravan na osu ava i moe
da bude:
- u materijalu ava
- u ZUT-u
- u osnovnom materijalu
Variranjem poslednje cifre osnovne oznake dobijaju se oznake podgrupa, a dodavanjem etvrte cifre oznaava se vrsta greke u toj podgrupi. Svi relevantni podaci, sa opisom greaka i odgovarajuom slikom su prikazani tabelarno. Na taj nain su na meuna-
264
rodnom nivou uvedene ifrovane oznake za sve greke koje se javljaju u avovima. U tabeli 2.35 dat je izvod iz ove klasifikacije za neke karakteristine greke iz grupe 100.
8.8.2 Uzroci nastanka greaka u avovima

Uzroci nastanka greaka u avovima mogu da budu razliiti. Izbor neodgovarajueg
tehnolokog postupka moe da izazove pojavu nadvienja ili nedovoljne visine ava, neprovaren koren, a veliko ili nedovoljno zagrevanje u ZUT-u, pojavu ukljuaka troske ili
vazdunih mehura. Nekompatibilnost osnovnog i dodatnog materijala utie na pojavu nalepljivanja i nedovoljnog sjedinjavanja materijala u rastopu, slabu dezoksidaciju i loe metalurke efekte. Kvalifikovanost radnika igra presudnu ulogu kod nastajanja svih greaka,
a naroito dimenzionalnih greaka. Kvalifikovani radnik je obuen da moe da primeni
propisan postupak zavarivanja, da izabere nain izvoenja ava i da uskladi odnos jaine
struje i brzine kretanja elektrode.
Nedovoljna visina ava nastaje, uglavnom, usled nestrunosti radnika koji izvodi zavarivanje. Pojava kratera nastaje usled neusklaenosti jaine struje ili nestabilnosti elektrinog luka. Neprovaren koren uglavnom nastaje zbog nie temperature usled koje se dovoljno ne istopi osnovni materijal, ili zbog isuvie tenog rastopa koji prouzrokuje pojavu
prokapina kroz koren ava. Takoe, greke neprovarenog korena mogu da nastanu ako se
koreni zavar izvodi elektrodom veeg prenika, ili je geometrija ljeba neadekvatna. Nalepljivanje moe da nastane usled prisustva filma neistoe na stranicama ljeba, usled neodgovarajueg dodatnog materijala ili nie temperature usled koje se dovoljno ne istopi
osnovni materijal.
Gasne upljine nastaju zbog prisustva gasova u rastopu koji nisu mogli da se hemijski
veu sa drugim elementima ili koji nisu stigli da se izdvoje iz rastopa prilikom hlaenja.
Ukoliko je njihova koncentracija velika na jednom mestu tada se formiraju unutranji kanali ili velika koncentracija mehura, to ini taj presek jako opasnim. Ukljuci troske se
javljaju ukoliko se rastop nepravilno hladi, pa delovi troske ne uspevaju da isplivaju na povrinu. Oni su poliedarskog oblika i uvlae se izmeu kristala metala. Prsline nastaju usled
loeg materijala na tom mestu ili usled neodgovarajueg hlaenja rastopa. Pri hlaenju rastopa dolazi do njegovog skupljanja. Ukoliko je deformacija skupljanja spreena, javljaju
se naponi zatezanja koje mogu izazvati pojavu prslina.
Slika 2.123 - Srueni most preko Albertovog kanala u Belgiji
Sredstva za vezu
265
Kakav efekat mogu da prouzrokuju greke u avovima najoiglednije se vidi na primeru sruenog drumskog mosta preko Albertovog kanala u Haselu u Belgiji koji je prikazan
na slici 2.123. Kod ovog mosta, sistema Virendel nosa, dolo je do pojave prslina prilikom zavarivanja vertikala. Nakon godinu dana eksploatacije (1938.), usled dinamikog
optereenja, dolo je do propagacije prsline po itavoj visine poprenog preseka mosta i
ruenja mosta.
8.9 KONTROLA KVALITETA ZAVARENIH SPOJEVA

8.9.1 Opte o kontroli zavarenih spojeva
av ima funkciju da spoji delove konstrukcije u jedinstvenu konstruktivnu celinu kako
bi ona bila sposobna da prenese odgovarajua optereenja ili ispuni drugu poverenu joj
funkciju. Stoga je pouzdanost kvaliteta izvedenog ava od presudnog znaaja za ponaanje
spoja, kako u pogledu poverene mu funkcije, tako i u pogledu ponaanja konstrukcije kao
celine. Obim i vrsta kontrole kvaliteta avova zavisi od intenziteta i vrste naprezanja ava,
kao i od znaaja tog ava za celu konstrukciju. Zbog toga je vrlo vano poznavati funkciju
i znaaj ava u konstrukciji i proceniti neophodan i dovoljan obim i vrstu kontrole. Neekonomino je i nepotrebno sve avove podvri strogoj kontroli. ak i svaka otkrivena greka
u avu ne znai da je treba otkloniti ili ublaiti. Pre pristupanja kontroli kvaliteta izvedenog ava neophodno je znati sledee injenice:
kojim tehnolokim postupkom je izvedeno zavarivanje i nivo strunosti radnika,
vrstu materijala, njegove karakteristike, debljinu elemenata i ponaanje pri zavarivanju,
tip i znaaj konstrukcije,
znaaj pojedinih avova u konstrukciji (statiki ili konstruktivni av),
nain naprezanja konstrukcije (statiko ili dinamiko),
vrstu naprezanja (zatezanje ili pritisak) i intenzitet naprezanja,
radna temperatura konstrukcije.
Meunarodni institut za zavarivanje je napravio katalog referentnih radiografija (etalona) sa klasifikacijom greaka. Otkrivene greke se uporeuju sa ovim etalonima i na taj
nain se vri njihova klasifikacija. Problem ne predstavlja otkrivanje greke, ve odluka
ta raditi sa utvrenom grekom. Teko je numeriki i eksplicitno tvrditi koliki je rizik loma i ruenja konstrukcije usled otkrivene greke. Problem je vrlo kompleksan i zadire u
oblast Mehanike loma. Mnogi fenomeni, a naroito uslovi pod kojim nastaje nekontrolisano irenje prsline, ni do danas nisu u potpunosti rasvetljeni.
Meu mnogobrojnim metodama kontrole kvaliteta avova, najznaajnije su sledee
metode kontrole bez razaranja:
vizuelna kontrola,
radiografska kontrola,
ultrazvuna kontrola,
magnetska ili elektromagnetska kontrola,
penetracijska kontrola.
266
8.9.2 Vizuelna kontrola

Vizuelna kontrola se obavlja detaljnim pregledom ava, od strane kvalifikovanog lica,
a u smislu provere kvaliteta izvoenja, potrebnih dimenzija avova, postojanja neravnina,
zareza, kratera, neprovarenog korena, povrinskih pora i naprslina.
Slika 2.124 - Ureaj za merenje dimenzija ava
Ovu kontrolu izvode iskusni i obueni strunjaci i ona predstavlja glavnu kontrolu za
sve vrste avova. Tom prilikom mogu da se koriste i odreena pomagala za utvrivanje
dimenzija ljeba i izvedenog ava:
za merenje dimenzija i oblika ljeba (slika 2.124a),
za merenje zazora izmeu elemenata (slika 2.124b),
za merenje upravnosti elemenata koji se zavaruju (slika 2.124c),
za merenje dimenzije ugaonog ava (slika 2.124d) i
za merenje nadvienja sueonog ava (slika 2.124e).
8.9.3 Radiografska kontrola

Radiografska kontrola (Re) se sastoji u snimanju ava radiografskim putem i moe da
se vri u radionici i na montai. Ureaj za snimanje (slika 2.125) je prenosiv i sastoji se
od: komandnog ormana, proizvoaa visokog napona, visokonaponskih kablova, rendgenske cevi, ureaja za hlaenje i stalka .
Postupak kontrole (slika 2.126) se sastoji u postavljanju filma sa osetljivom emulzijom
(5) sa jedne strane zavarenog spoja (4). Film se nalazi u posebnoj foliji (6), najee od
olova, kako bi se pojaala ekspozicija fotoemulzije i spreilo rasipanje rendgenskih zraka.
Sa druge strane spoja postavlja se lokalizacija ava (3) kroz koju prolaze rendgenski ili gama zraci iz rendgenske cevi (1), kroz blendu (2).
Sredstva za vezu
267
Slika 2.125 - Rendgen ureaj za radiografsku kontrolu
Slika 2.126 - ematski prikaz radiografske kontrole
Postupak se zasniva na injenici da materijali, u zavisnosti od svoje gustine i debljine,

apsorbuju razliitu koliinu rendgenskih ili gama zraka koji kroz njih prolaze. Ukoliko
zrak prolazi kroz poru ili prslinu on se manje apsorbuje, pa izaziva jae eksponiranje fotoemulzije. Na radiogramu su ta mesta tamnija od ostalih "zdravih" delova ava. Pored rendgenskih zraka koriste se i izotopi koji emituju gama zrake. Najee se primenjuje iridijum,
a ree kobalt, i cezijum. Danas se postupci kontrole sa izotopima mnogo vie koriste za
kontrole na montai, jer ne koriste struju, a oprema je laka za manipulaciju.
268
Radiografska metoda je vrlo precizna i esto se koristi za kontrolu znaajnih avova.

Na dobijenom radiogramu mogu da se otkriju opasne strukturne greke kao to su ukljuci
troske, gasni mehuri i prsline. Postupak je vrlo precizan, jer se otkrivaju greke dimenzija
do 2% od debljine prozraenog materijala. Radiografija se primenjuje za debljine elemenata do 50 mm, a za vee debljine primenjuju se izotopi (na primer kobalt) i ultrazvuna
kontrola. Postupak se primenjuje za kontrolu spojeva od elika i Al-legura. Za kontrolu
spojeva od Al-legura koriste se samo rendgenski zraci.
Kontrolisani av dobija radiogram kao dokument koji sadri oznaku snimka, broj filma,
oznaku mesta ava u konstrukciji i debljinu materijala. Dobijeni radiogram se uporeuje sa
etalonima iz kataloga greaka i konstatuje se vrsta i intenzitet greke. Na slici 2.127 su
prikazana tri referentna radiograma avova iz pomenutog kataloga.
a) Radiogram sueonog V-ava bez greaka
b) Radiogram sueonog V-ava sa ukljucima troske i podunim prslinama
c) Radiogram sueonog V-ava sa gasnim mehurima, ukljucima troske i nepotpunom

penetracijom korena ava
Slika. 2.127 - Referentni radiogrami iz kataloga etalona
Sredstva za vezu
269
8.9.4 Ultrazvuna kontrola

Ultrazvuna kontrola je metoda ispitivanja bez razaranja pomou koje mogu da se odrede vrsta, mesto i veliina greaka kompaktnosti u avovima. Za ispitivanje se koriste ultrazvuni talasi sa visokom frekvencijom (0,5-15 MHz). Brzina prostiranja ultrazvunih
talasa kroz odreenu sredinu zavisi od zapreminske mase materijala ((), dinamikog modula elastinosti (ED) i dinamikog Puasonovog koeficijenta (+D). Dakle, brzina prostiranja
ultrazvunih talasa je konstantna za odreene vrste materijala i iznosi: za elik v=5850 m/s, a
za aluminijum v=6300 m/s. Ovi podaci vae za kompaktne, neoteene materijale. Ukoliko
na putu ultrazvuk naie na metalni diskontinuitet, odnosno na greku u avu, on se odbija
ili produava dalje oslabljenim intenzitetom, u zavisnosti od talasne duine (8).
Generalno se razlikuju dve metode ispitivanja, odnosno kontrole avova, koje se zasnivaju na merenju brzine longitudinalnih ultrazvunih talasa:
metoda prozvuavanja (slika 2.128a),
eho metoda (slika 2.128b).
1 Visokofrekventni generator
2 Predajnik
3 Materijal koji se ispituje
4 Prijemnik
5 Pojaiva signala
6 Indikator vremena prolaska
7 Primopredajna glava
Slika 2.128 - ematski prikaz ultrazvunih metoda kontole kvaliteta avova:

a) metoda prozvuavanja; b) eho-metoda
Metoda prozvuavanja se zasniva na merenju intenziteta talasa poslatog preko predajnika (odailjaa) i intenziteta primljenog talasa, registrovanog pomou prijemnika.
Ukoliko postoji razlika u intezitetu poslatih i primljenih ultrazvunih talasa, znai da su
oni na svom putu naili na materijalni diskontinuitet, odnosno greku.
Eho metoda se zasniva na osobini ultrazvunih talasa da se pri nailasku na povrinu
(ivicu) metala reflektuju (slino svetlosnim zracima) pod uglom koji je jednak upadnom
uglu i bez znaajnijih gubitaka intenziteta. Kod ove metode uporeuju se intenziteti poslatog i primljenog talasa. Odailjanje i prijem talasa vri se pomou primopredajne glave.
Kako je ve pomenuto, poloaj i veliina greke se definiu na osnovu vremena prolaska ultrazvuka i njegovog intenziteta. Na slici 2.129 je prikazan primer primene eho metode
270
pri otkrivanju greke u sueonom V- avu. Poloaj greke definisan je rastojanjima a i t

koja se mogu oitati sa indikatora mernog instrumenta.
Slika 2.129 - Otkrivanje poloaja greke u avu pomou ultrazvune kontrole
Ultrazvuna kontrola je najbra kontrola kvaliteta avova, na osnovu koje se moe lako
uoiti slika promene impulsa ultrazvunih talasa na indikatoru (displeju). Ipak to nije dovoljan dokument da bi se utvrdilo mesto, oblik, vrsta i veliina greke. U praksi se najee ceo av pregleda ultrazvukom, a onda se registrovana slaba mesta kontroliu skupljom,
radiografskom metodom. Na taj nain se dobija pouzdan dokument o greci koji se uporeuje sa etalonom. Danas se, meutim, koriste ultrazvuni ureaji najnovije generacije koji,
pored elektronskih displeja sa mogunostima prezentacije razliitih vrsta podataka, imaju i
mogunost grafikog zapisa rezultata ispitivanja, pa mogu precizno da se definiu lokacija,
veliina i tip greke, a grafiki zapis ostaje kao trajni dokument o izvrenoj kontroli. Jedan
takav ureej prikazan je na slici 2.130.
Slika 2.130 - Savremeni ureaj za ultrazvunu kontrolu
Sredstva za vezu
271
Ostale metode kontrole kvaliteta avova se primenjuju u specijalnim sluajevima i nisu

tako kompletne i pouzdane kao prethodne dve (radiografska i ultrazvuna).
Elektromagnetska metoda sa zasniva na promenama u megnetnom polju koje nastaju
usled greaka u avovima. Slui za otkrivanje greaka kompaktnosti (prsline, poroznost,
ukljuci troske) do dubine od 3-6 mm. Ova metoda je jednostavna, postupak kontrole je
relativno jeftin, a ureaji laki za rukovanje. Meutim, pomou elektromagnetske (magnetske) metode moe se utvrditi samo postojanje povrinskih i podpovrinskih greaka, ali
ne i njihov taan poloaj i dimenzije.
Penetracijska metoda je metoda koja se zasniva na sposobnosti tenosti velike povrinske aktivnosti (penetranti) da se uvlai u vrlo uske prsline (npr. na povrinama u zonama
oko avova). Nakon odreenog vremena (2-30 min) ispitivano mesto se premazuje razvijaem koji slui da penetrat uini vidnim (najee fluorescentnim), pa se greke mogu uoiti vizuelnom kontrolom pod takozvanom "crnom" svetlou. Takoe se koristi za
otkrivanje strukturnih, povrinskih greaka.
8.9.5 Kvalitet sueonih avova

Kontrola kvaliteta sueonih avova, a naroito otklanjanje otkrivenih greaka, direkno
utie na poveanje trokova izrade elinih konstrukcija. Kako svi avovi u konstrukciji
nisu od istog znaaja i nisu isto napregnuti, to ne samo da ne treba vriti kontrolu svih avova, nego ne treba ni otklanjati sve registrovane greke. Prema JUS-u U.E7.150, u zavisnosti od kvaliteta izrade i stepena izvrene kontrole, definisana su tri stepena kvaliteta
sueonih avova:
specijalni ili S-kvalitet,
I-kvalitet i
II-kvalitet.
avovi S-kvaliteta moraju da zadovolje sledee uslove:
da su vizuelno ujednaenog kvaliteta, jedri, bez naprslina,
da nemaju greaka na poetku i kraju ava,
da su eventualna nadvienja i zarezi obrueni i to u pravcu toka sila,
da je koren ava dobro oien i ponovo zavaren,
da je radiografska kontrola izvrena na itavoj duini ava (100%).
avovi I-kvaliteta treba da zadovolje uslove kao i avovi S - kvaliteta, s tim to kod
njih nije potrebno da se obruse eventualna nadvienja, dokaz kvaliteta se ostvaruje radiografskom kontrolom na 50% duine ava.
avovi II-kvaliteta treba da zadovolje uslove kvaliteta I, ali se kod njih ne zahteva primena radiografske kontrole.
8.10 PONAANJE ZAVARENIH SPOJEVA

Zavarivanjem se ostvaruje kontinuitet materijala pa je i tok sila u spoju kontinualan.
Meutim, potpuni kontinuitet moe da se ostvari samo kod sueonih avova (slika 2.131a),
dok kod ugaonih avova (slika 2.131c) i u preklopnim i u ugaonim spojevima dolazi do
skretanja linija sila. Kod sueonih avova sa obraenim licem ava tok sila je kontinualan,
a raspored napona u avu je isti kao u osnovnom materijalu. Ovakva naponska slika moe
da se ostvari samo u sueonim avovima bez greaka, jer se usled greaka remeti kontinui-
272
tet, to prouzrokuje poremeaj toka sila usled njihovog skretanja i zaobilaenja greke (slika 2.131b). Zbog toga u avu ili na granici ava i osnovnog materijala dolazi do koncentracije napona.
Slika 2.131 - Tok linija sila kod spojeva sa sueonim i ugaonim avovima
Ovakva mesta su najkritinija mesta u konstrukciji, a izuzetno su opasna kod konstrukcija napregnutih dinamikim optereenjem, posebno kod elemenata optereenih normalnim naponom zatezanja. Usled koncentracija napona u avovima nastalih usled greaka,
kod materijala sklonih krtom lomu dolazi do nekontrolisanog propagiranja zareza ili prsline, to moe izazvati pojavu krtog loma. Ovo je posebno opasno kod konstrukcija koje se
nalaze u reimu niskih temperatura. Kod statiki napregnutih konstrukcija dolazi do prilagoavanja spoja koncentraciji napona usled plastifikacije materijala i preraspodele naprezanja u avu. Zato kod ovako napregnutih konstrukcija neke greke u avovima ne predstavljaju veliku opasnost.
Koncentracija napona moe da se izrazi pomou koeficijenta koncentracije napona ,k
koji predstavla odnos maksimalnog stvarnog (izmerenog ili sraunatog nekom tanijom
metodom) napona u posmatranom spoju (x,max) i prosenog raunskog napona dobijenog
po klasinoj teoriji Otpornosti materijala (x,cal):
k =
x , max
x ,cal
(2. 90)
Na slici 2.132a prikazan je raspored napona sa vrednostima koeficijenta koncentracije

za sueoni V-av sa nadvienjem lica i nalija (korena) ava, odnosno V-av bez obraenih
ivica. Oigledno je da se javljaju koncentracije napona na spoju lica ava i osnovnog
materijala. Uklanjanjem nadvienja ava bruenjem u pravcu toka sila eliminiu se
koncentracije napona. Na primeru sueonog ava sa znaajnom poprenom prslinom (slika
Sredstva za vezu
273
2.132b) moe se uoiti uticaj greaka na ponaanje spoja odnosno na koncentracije napona, koje su u ovom sluaju znatno vee nego na mestima rupa kod spojeva sa mehanikim
spojnim sredstvima. Koncentracija napona je najvea na krajevima prsline, gde su linije
toka sila proguene.
Slika 2.132 - Koncentracije napona u sueonim avovima usled: a) nadvienja;

b) poprene prsline
Koncentracija napona nije posledica samo greaka u avovima. Ona se javlja i kod
ugaonih avova usled nagle promene toka sila (slika 2.133a). Najvee vrednosti koeficijenta koncentracije napona su u korenu ava i smanjuju se ka licu ava. Kod ugaonih spojeva koncentracija napona moe da se ublai primenom sueonih avova (npr. K-avova),
kod kojih je naponska slika znatno povoljnija (slika 2.133b).
Slika 2.133 - Koncentracija napona kod ugaonih spojeva: a) sa ugaonim avovima;

b) sa sueonim K-avovima
Kod spojeva ostvarenih pomou ugaonih avova dolazi do skretanja toka ime se
naruava homogeno naponsko stanje u limu (slika 2.134a). Na delovima lima uz av dolazi
274
do poveanja napona, dok se napon u sredini lima smanjuje. Ova koncentracija napona na
ivicama lima je izraenija kada je duina ava vea. Neravnomerna raspodela napona je
naroito izraena du ava. Na poetku i na kraju ava javlja se najvea koncentracija napona, dok na sredini duine naponi imaju najmanju vrednost (slika 2.134b). Ovakva raspodela napona odgovara elastinom ponaanju spoja. Ulaskom delova spoja u oblast plastinog ponaanja dolazi do preraspodele sila. Delovi koji su se plastifikovali, tj. kod kojih je
napon dostigao granicu razvlaenja, ne prihvataju prirataj optereenja, pa se optereenje
prenosi na delove koji se nisu plastifikovali, sve dok se u celom preseku ne postigne izjednaavanje napona, odnosno plastifikacija. Ovakvo ponaanje spoja dovodi do toga da se
lom u avu, kod konstrukcija sa statikim optereenjem, ne deava na poetku ava, ve
du ava. Kod konstrukcija sa dinamikim optereenjem ne moe da se izvri postepena
plastifikacija delova sklopa, pa lom u avu najee nastaje na poetku ili kraju ava, na
mestu koncentracije napona.
Slika 2.134 - Raspodela napona u preklopnom spoju sa ugaonim avovima
Koncentracija napona moe, donekle, da se smanji konstrukcijskim oblikovanjem spoja

(slika 2.135). Primena dve podvezice, ili podvezice sa zakoenim ivicama smanjuje naglo
skretanje linija sila, a time i koncentraciju napona u elementima spoja.
Dijagrami napona u samom ugaonom avu analizirani su na primeru preklopnog spoja
sa eonim ugaonim avom (slika 2.136). Sila iz lima prelazi u av preko ravni BC. Raspored napona, u toj ravni, je nelinearan i zavisi od krutosti ugaonog ava. Najvea vrednost
napona je u korenu ava, jer av na tom mestu ima najveu krutost. Rezultanta napona u
ravni BC je ekscentrina u odnosu na ravan spoja AB, pa se u ovoj ravni javljaju smiua
sila i moment savijanja. Smiua sila izaziva napon smicanja. Njegova raspodela je nelinearna i najvea je pri korenu ava. Moment savijanja izaziva vertikalne napone. Analiziranjem prenosa sile iz ravni BC do ravni AB dolo se do zakljuka da se najvee naprezanje
u avu javlja u ravni pod uglom od priblino 45 u odnosu na ravan spoja. Ta ravan se
naziva merodavna ravan.
Sredstva za vezu
275
Slika 2.135 - Uticaj konstrukcijskog oblikovanja na smanjenje koncentracije napona u spoju
Slika 2.136 - Naprezanja u eonom ugaonom avu
Merodavna ravan deli ugaoni av na dva jednaka dela, koji pripadaju elementima
spoja. Poloaji merodavnih ravni, za razliite spojeve i razliita optereenja, prikazani su
na slici 2.137.
276
Slika 2.137 - Poloaji merodavnih ravni
8.10.1 Proraun nosivosti zavarenih spojeva

Nosivost zavarenih spojeva moe da se sprovede ili po teoriji graninih stanja ili po
teoriji doputenih napona. Veina propisa u svetu primenjuje proraun na osnovu teorije
graninih stanja, dok je u Jugoslaviji jo na snazi teorija doputenih napona. Proraun zavarenih spojeva je obraen u JUS-u U.E7.150/1987.
8.10.1.1 Proraun sueonih avova

Pri proraunu sueonih avova polazi se od sledeih predpostavki:
lokalna koncentracija napona se zanemaruje,
sopstveni naponi se zanemaruju,
naprezanja u sueonom spoju su jednaka naprezanjima u osnovnom materijalu.
Sredstva za vezu
277
Nominalne (proraunske) dimenzije sueonih avova su jednake dimenzijama osnovnog materijala. Raunska debljina (visina) ava je jednaka debljini tanjeg elementa u spoju
(a=tmin) pod uslovom da je ljeb dobro ispunjen, a koren ava pravilno izveden. Raunska
duina ava ( ! w ) je jednaka duini na kojoj je postignuta projektovana visina ava.
Najee je to irina elemenata koji se spajaju ( ! w = b ), pod uslovom da se izvoenje ava
zapoinje i zavrava polaznim, odnosno zavrnim ploicama (slika 2.138). irina ovih ploica treba da bude vea od dvostruke debljine ava koji se zavaruje. Na ovim ploicama se
uspostavlja i zavrava elektrini luk i postie stabilizacija luka i formiranje normalnog zavara. Na taj nain se eliminiu krateri na poetku i kraju ava. Nakon zavarivanja ove ploice se odstranjuju.
Slika 2.138 - Polazne i zavrne ploice
Primenom ovih ploica se znatno smanjuju zaostali naponi u spoju (slika 2.139). Ukoliko se sueoni spoj izvodi bez ovih ploica, tada treba uzeti u obzir postojanje kratera na
poetku i na kraju ava. To se obuhvata na taj nain to se raunska duina ava dobija kada se od irine spoja (b) odbiju dve debljine ava (a), na poetku i na kraju ava:
!w = b 2a .
(2.91)
Geometrijske karakteristike poprenog preseka ava treba odrediti na osnovu njegovih

stvarnih, ostvarenih dimenzija: debljine a i raunske duine !w .
Slika 2.139 - Uticaji polaznih i zavrnih ploica na vrednosti sopstvenih napona
278
Kako je ve napomenuto, naprezanja u sueonim avovima se odreuju kao i u osnovnom materijalu. U zavisnosti od vrste unutranjih sila odreuju se komponentalni naponi
prema izrazima iz Otpornosti materijala:
normalni napon:
x =
N M y Mz
A W y Wz
(2.92)
napon smicanja:
xz =
V Sy
(2.93)
Iy a
gde su:
N
aksijalna sila,
A
povrina sueonih avova u posmatranom poprenom preseku,
My, Mz momenti savijanja oko y-y, odnoso z-z ose,
Wy, Wz odgovarajui otporni momenti sueonih avova,
V
smiua sila,
Iy
moment inercije sueonih avova oko y-y ose,
Sy
statiki moment posmatranog dela poprenog preseka,
a
debljina sueonog ava na rebru.
Treba napomenuti da su geometrijske karakteristike poprenog preseka sueonih avova jednake geometrijskim karakteristikama poprenog preseka osnovnog materijala, ukoliko je zavarivanje izvreno sa polaznim i zavrnim ploicama i ako je zavarivanjem izvren
spoj svih elementa poprenog preseka (npr. noica i rebra) po itavoj njihovoj duini, uz
ostvarenje projektovane debljine avova.
Ukoliko se u spoju javlja sloeno naponsko naprezanje (najee ravno naponsko
stanje), sa komponentama normalnog napona u dva ortogonalna pravca i sa naponima smicanja, tada treba odrediti uporedni napon u avovima prema hipotezi deformacionog rada
na promeni oblika, odnosno Huber-Henki-Mizesovoj (Huber-Hencky-Mises) hipotezi:
u = 2 + II2 2 II2 + 3 2 + II2
(2.94)
gde su i II , odnosno i II normalni i smiui naponi u dva ortogonalna pravca

(npr. x i z ).
Ako su sueoni avovi S-kvaliteta (sa izbruenim svim nadvienjima i bez greaka)
doputeni naponi u njima su jednaki doputenim naponima za osnovni materijal. Meutim,
ovako strogi zahtevi su opravdani samo kod dinamiki napregnutih konstrukcija i kod
spojeva sa visokim naponima zatezanja. U veini sluajeva radi se o konstrukcijama
napregnutim statikim optereenjem i spojevima koji se ne nalaze na mestu maksimalnog
naprezanja. Tada pojava veine greaka ne utie mnogo na smanjenje nosivosti avova, pa
moe da se izostavi njihova radiografska kontrola. U tom sluaju mora da se rauna sa
nekom verovatnoom pojave greaka u avovima, to utie na smanjenje nosivosti ava.
Ta smanjena nosivost avova moe da se iskae pomou koeficijenta kvaliteta avova k, pa
se doputeni napon u sueonim avovima odreuje na sledei nain:
Sredstva za vezu
279
b ,w ,dop = k dop
(2.95)
gde su:
b, w, dop doputeni napon za sueone avove,
k
dop
koeficijent kvaliteta sueonih avova (k 1)

doputeni napon za osnovni materijal.
Koeficijent kvaliteta ava (k) zavisi od:

kvaliteta ava,
vrste naprezanja i
kvaliteta osnovnog materijala.
Ukoliko je utvreno da je av vieg kvaliteta to se smanjuje verovatnoa pojave greaka u njemu, pa je av pouzdaniji i moe mu se poveriti vee naprezanje, tj. koeficijent k je
vei: k(S) k(I) k(II).
Pojava greaka i koncentracije napona su najopasniji kod spojeva napregnutih na zatezanje. Stoga je u zategnutim spojevima koeficijent k najmanji. Stanje pritiska u spojevima
je manje opasno, pa je bez obzira na kvalitet avova k=1,0. U sluaju smiuih naprezanja
koeficijent k ima najmanje vrednosti, to ne znai da je smicanje najnepovoljnija vrsta
naprezanja, jer se prema izrazu (2.95) doputeni naponi u avovima, za sve vrste naprezanja, odreuju na osnovu doputenog normalnog napona za osnovni materijal (dop). Doputeni naponi smicanja za osnovni materijal su znatno manji dop dop / 3 0,6 dop ,
pa je vrednost koeficijenta k=0,60 za smicanje praktino ekvivalentna vrednosti k=1,0 u
sluaju normalnih napona.
elici boljeg kvaliteta (0561) imaju vei procenat legirajuih elemenata, pa im je ekvivalent ugljenika (CE) vii, to dovodi do stvaranja nepovoljnije strukture u materijalu ava. U takvim spojevima su i vea naprezanja, to je nepovoljno ukoliko se pojavi neka
greka u avu. Stoga je kod ovakvih elika, generalno, koeficijent k manji.
Vrednosti koeficijenta k u zavisnosti od naina naprezanja, kvaliteta avova i osnovnog
materijala prikazane su u tabeli 2.36.
Tabela 3.36 - Vrednosti koeficijenta kvaliteta ava k
Kvalitet ava
S - kvalitet
I - kvalitet
II - kvalitet
Vrsta naprezanja
Zatezanje ili savijanje
Pritisak
Smicanje
Pritisak
Smicanje
Pritisak
Smicanje
Koeficijent k
0361, 0451
0561
1,00
1,00
1,00
1,00
0,60
0,60
0,80
0,80
1,00
1,00
0,60
0,60
0,72
0,65
1,00
0,80
0,55
0,50
280
Dokaz nosivosti spojeva sa sueonim avovima se iskazuje uslovom da je raunski napon u spoju manji ili jednak od doputenog napona u avu. U sluaju linearnog naponskog
stanja kontrola napona u avovima se svodi na sledee izraze:
x b, w, dop
(2.96a)
xz b, w, dop
(2.96b)
gde su x i xz normalni i smiui naponi u avu usled spoljanjeg optereenja prema izrazima (2.92) i (2.93), a b, w, dop doputeni napon u avovima prema izrazu (2.95) i tabeli
2.36. U sluaju ravnog naponskog stanja treba dokazati da je:
u b, w, dop = k dop
(2.97)
gde je "u uporedni napon prema (2.94), a vrednost koeficijenta k se odreuje prema vrsti
normalnog napona.
MS=W1kSdop
MI=W1kIdop
MII=W1kIIdop
Slika 2.140 - Mogui poloaj nastavka nosaa sa sueonim avovima razliitog kvaliteta
Pravilnim konstruisanjem elemenata i odgovarajuim rasporedom nastavaka moe da

se dobije ekonomina konstrukcija. Na mestima maksimalnih normalnih napona i pri potpunom iskorienju napona u zoni zatezanja mora da se primeni sueoni av S-kvaliteta.
Ukoliko je mogue da se nastavak pomeri iz zone maksimalnih naprezanja, tada mogu da
se izvedu avovi nieg kvaliteta (sika 2.140).
U preseku momentnog dijagrama i linije nosivosti avova (slika 2.140) dobijaju se poloaji du nosaa, gde je mogue izvesti sueoni spoj odreenog kvaliteta (S, I ili II). To je
teorijski poloaj, a nastavak zategnute noice se izvodi na mestu koje je za polovinu irine
noice (b/2) pomereno u pravcu smanjenja momenta savijanja.
Sredstva za vezu
281
8.10.1.2 Proraun ugaonih avova

Osnovne dimenzije ugaonih avova koje se koriste pri proraunu su debljina ava a i
duina ava ! w . Debljina ugaonog ava je jednaka visini najveeg trougla koji se moe
upisati u av (slika 2.141a). Ova visina se uvek meri upravno na stranu trougla uz lice ava. Kod ugaonih avova izvedenih EPP-postupkom dolazi do duboke penetracije dodatnog
materijala u korenu ava, pa je debljina ava jednaka visini jednakokrakog trougla izmeu
osnovnog materijala i lica ava uveanoj za 20%, a maksimalno za 2 mm (slika 2.141b).
Ugao izmeu elemenata koji se spajaju se kree u rasponu od 60-120. Ukoliko je ugao
vei od 120, ugaoni avovi se ne smatraju podobnim za prenoenje sila.
Slika 2.141 - Debljina ugaonih avova
Debljina ugaonog ava ne treba da je manja od 3,0 mm. Najvea debljina ava zavisi od
debljine najtanjeg elementa u spoju (tmin) i iznosi najvie a = 0,7 tmin. U izuzetnom sluaju,
kod tankih elemenata, moe da se odstupi od ovog pravila i da se usvoji a = tmin. Takoe
postoje ogranienja u pogledu duine ugaonih avova. Prema naim propisima maksimalna
duina ugaonih avova je: max ! w = 100a , a minimalna duina je min ! w = 6a ili 40 mm.
Tabela 2.37 - Maksimalne i minimalne dimenzije ugaonih avova
Debljina ugaonih avova a

Duina ugaonih avova ! w
Minimalna
Maksimalna
3 mm
6a ili 40 mm
0,7tmin
100a
Kao i kod sueonih avova, iz istih razloga, i kod ugaonih avova pri proraunu treba
uzeti u obzir efektivnu, raunsku duinu avova (2.91). Postavljanje polaznih i zavrnih
ploica na dolazi u obzir kod ugaonih avova. Slian efekat se kod ugaonih avova moe
postii zaokretanjem. Naime, ugaone avove ne treba prekidati na uglovima elemenata koji se spajaju, ve ih treba kontinualno prevesti zaokretanjem oko ugla na duini jednakoj
barem dvostrukoj debljini ava, gde god je to mogue (slika 2.142). Kod eonih avova
(slika 2.142a) zaokretanjem se mogu eleminisati uticaji kratera na oba kraja, pa je efektivna, raunska duina ugaonog ava jednaka celokupnoj irini elementa koji se spaja
( !w = ! w = b ). U sluaju bonih avova zaokretanje se vri samo na jednom kraju, pa raunsku duinu avova treba odrediti tako to se od ukupne duine ava oduzme jedna debljina ava ( !w = ! w a ). Ukoliko ni sa jedne strane nije mogue izvesti zaokretanje ava,
282
tada se raunska duine odreuje tako to se od ukupne duine ava oduzme dvostruka
debljina ava zbog kratera na poetku i kraju ( !w = ! w 2a ). Kod avova izvedenih oko
elementa bez prekida (avovi u krug), ne treba umanjivati duinu ava.
!w = ! w = b
!w = ! w a
Slika 2.142 - Poveanje efektivne duine ugaonih avova kod: a) eonih avova;
b) bonih avova
Kod ugaonih spojeva bez ukruenja (slika 2.143), kao to su na primer veze limova za
neukruene noice I, H, U ili sanduastih preseka, efektivnu irinu avova treba redukovati
usled razlike u krutosti spojnih elemenata.
Slika 2.143- Efektivna irina kod ugaonih spojeva
Sredstva za vezu
283
Prema Evrokodu 3 efektivna irina avova (beff) kod ugaonih spojeva sa elementima
bez ukruenja treba da se odredi na sledei nain:
za I ili H-profile:
beff = tw + 2 r + 7 t f
beff tw + 2 r + 7
t 2f
tp
pri emu je
fy
f y,p
(2.98a)
(2.98b)
gde su:
fy granica razvlaenja I ili H-profila,
fy,p granica razvlaenja lima (elementa) koji se prikljuuje.
za sanduaste i U-profile:
beff = 2 tw + 5 t f
beff 2 tw + 5
t 2f
tp
pri emu je
fy
f y,p
(2.99a)
(2.99b)
Ostale oznake su u skladu sa slikom 2.143. Ako je beff manje od 70% irine spoja, treba
da se postave ukruenja.
Maksimalna naprezanja u ugaonom avu se javljaju u merodavnoj ravni. U optem
sluaju u njoj se mogu javiti sledee komponente napona (slika 2.144a):
II normalni napon koji deluje u pravcu ose ava,
normalni napon koji deluje upravano na merodavnu ravan ava,
II smiui napon koji deluje u pravcu ose ava,
smiui napon koji deluje upravno na osu ava.
Normalni napon II zavisi od odnosa elastinih svojstava materijala ava i osnovnog
materijala. Deluje na popreni presek ava i ne utie na uporedni napon u merodavnoj ravni. Na osnovu ostalih komponenata napona moe se, na osnovu razliitih hipoteza odrediti
uporedni napon u merodavnoj ravni. Meutim, odreivanje komponentalnih napona u merodavnoj ravni ABA'B' (slika 2.144b) je u nekim sluajevima vrlo komplikovano. Stoga se
pri analizi naprezanja u ugaonim avovima merodavna ravan rotira u ravan spoja, ACA'C'.
Radi jednostavnosti prorauna, a na osnovu eksperimenata, moe se pretpostaviti da se u
ravni spoja javljaju sledee komponente napona (slika 2.144b):
n normalni napon koji deluje upravno na ravan spoja u koju je merodavna ravan
ava oborena,
VII napon smicanja koji deluje u pravcu ava u ravni spoja u koju je merodavna
ravan ava oborena i
V napon smicanja koji deluje upravno na av u ravni spoja u koju je merodavna ravan ava oborena.
Uporedni napon u ugaonom avu se odreuje kao vektorski zbir ovih konponenata napona:
u = n 2 + VII2 + V 2 w, dop
(2.100)
284
Slika 2.144 - Komponente napona: a) u merodavnoj ravni; b) u ravni spoja
Doputeni napon u ugaonim avovima (w,dop) se odreuje u zavisnosti od vrstoe na

zatezanje osnovnog materijala (fu) i od koeficijenta sigurnosti (+), prema izrazu:
w, dop = 0,5 f u /
(2.101)
Vrednosti doputenog napona za ugaone avove date su u tabeli 2.38 u funkciji vrste
osnovnog materijala i sluaja optereenja.
Tabela 2.38 - Doputeni naponi za ugaone avove w,dop $MPa%%
Vrsta osnovnog materijala
Sluaj
optereenja
0361, 0362, 0363
0451, 0452, 0453
0561, 0562, 0563
120
145
170
II
135
160
190
Odreivanje naprezanja u ugaonim avovima, odnosno komponentalnih napona u

spojevima sa ugaonim avovima, bie objanjeno na nekoliko karakteristinih primera koji
se najee javaljaju u metalnim konstrukcijama. Izrazi za odreivanje komponentalnih
napona u ugaonim avovima, kao i uslovi za njihovo dimenzionisanje, odnosno kontrolu
napona, prikazani su u tabeli 2.39 za aksijalno optereene spojeve i u tabeli 2.40 za
spojeve optereene na savijanje.
Sredstva za vezu
285
Tabela 2.39 - Proraun ugaonih avova u aksijalno optereenim spojevima
Kosi eoni ugaoni avovi
eoni ugaoni av
Obostrani boni ugaoni avovi
Ugaoni avovi u preklopnim spojevima

Skica spoja
Komponentalni naponi
VII =
N
!w 2 a
Kontrola napona:
u = VII w, dop
V =
N
!w a
Kontrola napona:
u = V w,dop
VII =
N cos
!w 2 a
V =
N sin
!w 2 a
Kontrola napona:
u = VII2 + V 2 w, dop
286
Tabela 2.39 - Nastavak

Ugaoni avovi u preklopnim spojevima
Skica spoja
- ako je ! w, 2 > 1,5! w,1 :
VII,2 =
N
; V =0
!w,2 2 a ,1
Boni i eoni ugaoni avovi
Kontrola napona: u = VII, 2 w, dop
- ako je 0,5! w,1 < ! w, 2 1,5! w,1 :
Fw,max = Fw,2 + Fw,1 / 3
Fw,2 = 2a ! w,2 w,dop

Fw,1 = a !w,1 w,dop
Kontrola: N Fw,max
- ako je ! w, 2 < 0,5! w,1 :
Fw,max = Fw,2 / 3 + Fw,1
Fw,2 = 2a !w,2 w,dop

Fw,1 = a !w,1 w, dop
Boni i eoni ugaoni avovi
Kontrola: N Fw,max
- ako je 0,5! w,1 < ! w, 2 1,5! w,1 :
Fw,max = Fw,2 / 3 + Fw,1
Fw,2 = 2a ! w,2 w,dop

Fw,1 = a !w,1 w,dop
Kontrola: N Fw,max
Obostrani ugaoni
avovi
Ugaoni avovi u ugaonim spojevima
n=
N
!w 2 a
Kontrola napona:
u = n w,dop
Sredstva za vezu
287
Tabela 2.40 - Proraun ugaonih avova kod veza optereenih na savijanje
Veza konzolnog lima sa

vertikalnim ugaonim
avovima
Skica spoja
n=
F !
3 F !
=
2
a !w
a !w2
2
6
F
VII =
2 a !w
M
=
Ww
Kontrola napona:
Veza konzolnog lima sa

horizontalnim ugaonim
avovima
u = n 2 + VII2 w, dop
n=
M
F !
1
=
Ww
h a !w
F
V =
2 a !w
Kontrola napona:
u = n 2 + V2 w, dop
Veza I nosaa opereenog momentom savijanja (My) i

transverzalnom silom (V) sa ugaonim avovima
- taka 1:
n=
My
W y ,w
Kontrola: u = n w,dop
- taka 2:
V S y , w, 2
V
VII =
I y , w 2 a 2 2 a 2 ! w, 2
Kontrola: u = VII w, dop
- taka 3:
V S y , w ,3
My
z3 ; VII =
n=
I y ,w
I y , w 2a2
Kontrola: u =
n 2 + VII2 w, dop
a2 ! 2w,2
Moment inercije avova za y-y osu:
I y , w = a1 ! w,3 ( h t f ) 2 +
Otporni moment avova za y-y osu:
W y ,w = I y ,w /(h / 2 + a1 )
Statiki moment avova u taki 3:
S y ,w,3 = 2a1 ! w,1 ( h t f ) / 2
Statiki moment avova u taki 2:
S y ,w,2 = S y ,w,3 + a2 ! 2w,2 / 4
288
Tabela 2.40 - Nastavak
Veza izmeu noice i rebra nosaa
Skica spoja
VII =
Vmax S y ,1
I y 2a
S y ,1 = b f t f ( h t f ) / 2
Iy
moment inercije nosaa
Vmax
maksimalna transverzalna sila

Kontrola napona:
u = VII w, dop
Veza izmeu noice i rebra

kranskog nosaa
VII =
n=
Vmax S y ,1
I y 2a
P
2a bw,eff
bw, eff = 50 + 2h p $mm%

) dinamiki koeficijent
Kontrola napona:
u = n 2 + VII2 w, dop
Ponekad je ekonomski opravdano da se veza ostvaruje kombinovanom primenom sueonih i ugaonih avova. To se najee primenjuje kada ugaoni avovi ne mogu da prihvate silu zatezanja iz nosaa. U tom sluaju veza dela nosaa koji je optereen na zatezanje
(npr. zategnuta noica) moe da se izvede pomou sueonih avova, dok se preostali deo
veze odnosno pritisnuta noica i rebro povezuju pomou obostranih ugaonih avova (slika
2.145a). Ovaj problem, takoe, moe da se izbegne i na taj nain to se zategnuta noica
ne prekida u istom preseku kao rebro i pritisnuta noica nosaa (slika 2.145b). Na taj nain
se umesto ugaonih avova upravnih na tok sile zatezanja, za vezu zategnute noice primenjuju ugaoni avovi paralelni sa tokom sila zatezanja, to je znatno povoljnije. Osim toga,
duina ovih ugaonih avova je vea to takoe utie na poveane nosivosti veze. Krutost
sueonih avova je definisana pomou modula elastinosti E, a ugaonih pomou modula
klizanja G. Usled toga njihova krutost nije ista, pa pri sraunavanju geometrijskih karakteristika avova to mora da se uzme u obzir. Kod konstrukcija napregnutih statikim optereenjem primenjuje se priblian postupak za odreivanje uticaja u avovima. avovi na rebru prihvataju transverzalnu silu (V), a moment savijanja (My) se transformie u spreg sila:
Nt = Nc =
My
h tf
(2.102)
Sredstva za vezu
289
gde je h visina nosaa, a tf debljina noica.
Slika 2.145 - Kombinovani spojevi sa sueonim i ugaonim avovima
Sila pritiska (Nc) prenosi se pomou ugaonih avova na pritisnutoj noici, dok se sila
zatezanja (Nt) prenosi ili sueonim avom (slika 2.145a), ili pomou podunih ugaonih
avova (slika 2.145b), koji, u tom sluaju, treba da se dimenzionii na sledei nain:
VII =
Nt
w, dop
4a !w
(2.103)
gde je !w raunska duina jednog ugaonog ava, a a njegova debljina.
8.10.1.3 Proraun sueonih avova sa deliminom penetracijom

Sueoni avovi sa deliminom penetracijom nisu predvieni jugoslovenskim
propisima, ali su zato uvedeni u mnoge svetske propise (npr. Evrokod 3). Oni su nali
primenu u zgradarstvu za izradu pritisnutih stubova, zategnutih ili pritisnutih sanduastih
tapova i za spajanje konstruktivnih elemenata i ukruenja. Kod dinamiki napregnutih
konstrukcija njihova primena nije dozvoljena. Glavni razlog za primenu ovih avova lei u
utedi dodatnog materijala (slika 2.146). Naime, kako su ovi avovi po svom radu slini
ugaonim avovima, to se njihovom primenom, tedi oko 50% dodatnog materijala. Kada
se uzme u obzir cena pripreme ljeba za ove avove dobija se da su ekonomini za debljine vee od 25-30 mm. Minimalna debljina sueonog ava sa deliminom penetracijom zavisi od debljine tanjeg lima u spoju (tmin) i iznosi a = tmin .
Nosivost sueonih avova sa deliminom penetracijom se odreuje kao kod ugaonih
avova, s tim to merodavna ravan lei u ravni spoja. Debljina ava zavisi od efikasnosti
izvoenja dubine penetracije u korenu ava. Debljina ava koja moe da se efektivno realizuje moe da se odredi prethodnim eksperimentima. Kada se pripremaju ljebovi za sueoni av tipa U, V, J ili K (slika 2.147), za raunsku debljinu ava treba uzeti nominalnu
dubinu pripremljenog ljeba umanjenu za 2 mm, osim ako vea vrednost nije dokazana
prethodnim eksperimentima.
290
Slika 2.146 - Poreenje povrina sueonog ava sa deliminom penetracijom i ugaonog ava
Slika 2.147 - Raunske dimenzije sueonih avova sa deliminom penetracijom
8.11 SOPSTVENI NAPONI I DEFORMACIJE USLED ZAVARIVANJA

8.11.1 Nastanak sopstvenih napona i deformacija
Usled lokalnog zagrevanja materijala, pri zavarivanju dolazi do nejednakih termikih
dilatacija pojedinih delova spoja. Pri zagrevanju dolazi do izduenja elemenata koji se
spajaju, a pri hlaenju dolazi do njihovog skupljanja. Meutim, kako se zone koje su
udaljenije od ava bre hlade i doseu prvobitnu krutost, one spreavaju slobodno
skupljanje delova uz sam av, pa se zbog toga javljaju zaostali naponi. U zoni ava se
javljaju naponi zatezanja, a na krajevima naponi pritiska (slika 2.148a). Rezultanta
(integral) zaostalih napona u jednom posmatranom poprenom preseku je jednaka nuli.
Ovaj fenomen moe se objasniti na modelu kojim se "simulira" termiko ponaanje dva
lima pri spajanju sueonim avom (slika 2.148b).
Sredstva za vezu
291
+b
R = x ( z ) dz = 0
b
a)
b)
Slika 2.148 - Sopstveni naponi u zavarenom spoju: a) oblik dijagrama napona; b) model ponaanja
Naime, model se sastoji od tri tapa iste duine koji su na oba kraja spojeni beskonano
krutim popreim tapovima. Srednji tap je izloen dejstvu vie temperature (T1=T0+9T)
od spoljanjih tapova (T2=T0). Pri njegovom hlaenju on tei da se skrati, ali njegovo
skraenje ne moe da se ostvari nezavisno od deformacija spoljanjih tapova koji poseduju izvesnu krutost. Beskonano kruti oslonci na krajevima obezbeuju kompatibilnost deformacija, pa se u srednjem tapu javlja sila zatezanja, a u spoljanjim sile pritiska. Slino
se ponaaju i limovi pri zavarivanju, s tim da posebno vanu ulogu ima promena temperature po irini spoja, odnosno promena krutosti delova poprenog preseka pri temperaturnom ciklusu.
Slika 2.149 - Uticaj redosleda zavarivanja na vrednosti sopstvenih napona
292
Intenzitet, raspored i znak sopstvenih napona zavise od naina zagrevanja i hlaenja

sklopa i menjaju se u podunom i poprenom pravcu u odnosu na osu ava. Redosledom
zavarivanja moe da se utie na raspored, znak i intenzitet sopstvenih napona. Na slici
2.149 prikazano ja kako redosled zavarivanja moe uticati na smanjenje nivoa sopstvenih
napona. Strelicom je oznaen smer zavarivanja, a brojevima redosled izvoenja. Na osnovu ove slike se moe zakljuiti da se ravnomernijim zagrevanjem materijala, odnosno kraim avovima, dobijaju nie vrednosti sopstvenih napona nego u sluaju zavarivanja itavog ava iz jednog prolaza (slika 2.149).
Na slici 2.150a je prikazan dijagram zaostalih napona kod nosaa I-poprenog preseka
formiranog zavarivanjem, dok je na slici 2.150b dat raspored i intenzitet izmerenih vrednosti sopstvenih napona kod krutog ugla jednog okvirnog nosaa u zavarenoj izradi.
Slika 2.150 - Sopstveni naponi nastali usled zavarivanja kod: a) nosaa formiranog
zavarivanjem; b) krutog ugla okvirnog nosaa
Sopstveni naponi igraju znaajnu ulogu u ukupnoj nosivost zavarenih elemenata i konstrukcija. Oni ne mogu da se elimiu, ali njihov intenzitet moe da se smanji pravilnim izborom tehnolokog postupka. Potpuno otklanjanje sopstvenih napona iz konstrukcije moe da
se izvri termikom obradom nakon zavarivanja. Zavareni element ili sklop se stavlja u pe i
zagreva iznad temperature od 700 C. Ovim postupkom dolazi do prekristalizacije materijala
u zoni uticaja toplote i do otputanja sopstvenih napona. Ovaj postupak je skup i zahteva velike pei, pa se primenjuje samo za neke specijalne konstrukcije. Kod uobiajenih, elinih
konstrukcija u graevinarstvu ne vri se termiki tretman, ve se prisustvo sopstvenih napona uzima u obzir pri definisanju nosivosti elemenata i veza.
elik ima osobinu da su dilatacije usled zagrevanja iznad 500 C manje od dilatacija usled hlaenja do poetne temperature. To znai da pri termikom ciklusu zagrevanja (od T0 do
T1>500 C) i hlaenja od (T1 do T0) dolazi do skupljanja elinih vlakana izloenih ovakvom
termikom reimu. Na slici 2.151 su prikazana dva lima, istih dimenzija koja se nalaze na
istoj, sobnoj temperaturi (T0=20 C). Usled zagrevanja unutranjih ivica limova do temperature T1=800 C dolazi do njihovog izduenja i savijanja elemenata usled neravnomernog
zagrevanja (slika 2.151b). Nakon hlaenja elemenata do poetne temperature, a usled
Sredstva za vezu
293
pomenutog fenomena, skupljanje unutranjih ivica je vee od njihovog irenja pri zagrevanju, pa dolazi do savijanja elemenata na drugu stranu (slika 2.151c).
Slika 2.151- Odnos izduenja i skupljanja elika
Ovakav termiki ciklus se javlja i prilikom zavarivanja elemenata elinih konstrukcija. U zoni ava materijal se nalazi na visokoj temeraturi, a okolni materijal na nioj. Usled
hlaenja rastopa u ljebu, dolazi do njegovog skupljanja, ukoliko deformacije nisu spreene mehanikim putem. Razlikuju se tri tipa deformacija elemenata na mestu avova usled
zavarivanja:
poduno (longitudinalno) skupljanje avova L (slika 2.152a),
popreno (transverzalno) skupljanje avova T (slika 2.152b) i
promena ugla izmeu elemenata u spoju , (slika 2.152c).
Slika 2.152 - Slobodne deformacije u avovima
Usled ovih, lokalnih deformacija u elementima zavarenih konstrukcija mogu da se jave

mnogi nepoeljni efekti kao to su (slika 2.153):
skraenje elemenata usled podunog skupljanja ava ( ! ),
krivljenje noice nosaa usled skupljanja ugaonih avova ( r i ), koje je spreeno
na mestima poprenih ukruenja i
savijanje elementa kao celine oko teine ose, usled podunog skupljanja avova i
nepoklapanja njegovog teita sa teitem poprenog preseka elementa (f).
294
Slika 2.153 - Deformacije elementa konstrukcije usled zavarivanja
Izazvane deformacije su dvostruko tetne za konstrukciju, jer se, usled promene oblika
elemenata umanjuje njena upotrebna funkcija, a u nekim sluajevim moe da doe i do pojave zaostalih napona.
Na osnovu mnogih eksperimenata i merenjima na izvedenim konstrukcijama dobijeni
su empirijski izrazi za odreivanje veliina ovih deformacija. Popreno skupljanje avova
( T ) zavisi od koliine istopljenog dodatnog materijala, tj. od povrine ava (Aw) i
debljine elementa koji se zavaruje (t) i dato je izrazom:
T = 0,1
Aw
.
t
(2.104)
Veliina ove deformacije zavisi od:

vrste sueonog ava, jer od toga zavisi povrina ava i
od primenjenog postupka zavarivanja, jer kod postupaka zavarivanja kod kojih se
javlja veliko uvarivanje, na primer kod EPP-postupka, za povrinu ava treba uzeti
povrinu zone uticaja toplote.
Popreno skupljanje ava moe da izazove neeljene posledice, ukoliko se ne uzme u
obzir. Tako na primer, pri zavarivanju rigle za stubove (slika 2.154), razmak izmeu stubova treba da bude vei od projektovanog da bi stubovi nakon poprenog skupljanja sueonih avova ostali vertikalni. U konkretnom sluaju, prikazanom na slici 2.154, razmak
izmeu stubova treba da se povea za po 3 mm sa obe strane.
Poduno skupljanje avova (9L) uglavnom iznosi 0,1-0,3 mm/m duine ava. Ono zavisi od odnosa povrine elemenata koji se zavaruju i povrine avova ( = A / Aw ). Ukoliko je taj odnos vei, skupljanje je manje, tako da za odnose vee od 150 poduno skupljanje moe da se zanemari. Ovo proizilazi iz injenice da sila koja se javlja usled skupljanja
u avu, u veoj povrini elemenata izaziva manji napon i manju deformaciju.
Sredstva za vezu
295
Aw = 6 40 + 0,5(4 46 + 40 40) = 1132 mm2 T = 0,1
1132
= 2,83 3,0 mm
40
Slika 2.154 - Deformacija zavarene veze rigle sa stubom
Rotacija avova zavisi od oblika poprenog preseka ava. Ona se ne javlja kod simetrinih sueonih avova (npr. X ili K), ve samo kod nesimetrinih sueonih avova (npr.
V, Y ili 1/2V) i ugaonih avova. Ova rotacija je posledica nejednakog poprenog skupljanja najudaljenijih vlakana ava, to prouzrokuje promenu ugla izmeu elemenata koji se
spajaju za veliinu ,. Ona zavisi od debljine materijala koji se zavaruje i od primenjenog
postupka zavarivanja. Ne postoje empirijski izrazi za odreivanje vrednosti ugla ,. Njegove vrednosti mogu da se odrede na osnovu tabela u funkciji debljine materijala i broja zavara (slika 2.155a). Kod ugaonih avova ova rotacija zavisi od debljine ava (slika
2.155b).
Slika 2.155 - Promena ugla izmeu elemenata koji se spajaju usled rotacije u avovima: a) kod
sueonih avova; b) kod ugaonih avova
Kod nosaa koji se obrazuju zavarivanjem limova dolazi do deformacije, obrtanja noice pri zavarivanju za rebro (slika 2.156). Vrednosti ove deformacije (9r) zavise od irine
elementa koji se zavaruje (b), njegove debljine (t) i debljine ava (a) i mogu da se odrede
na osnovu sledeeg izraza:
296
r =
ba
30 t
(2.105)
Slika 2.156 - Ugaona deformacija noica
Savijanje nosaa nastaje usled nepoklapanja teita temperaturne dilatacije, odnosno

mesta zavarivanja, i teita poprenog preseka. Usled skupljanja ava javlja se aksijalna
sila pritiska, koja ekcentrino napada posmatrani popreni presek. Njen intenzitet je proporcionalan masi, odnosno povrini ava (Aw). Vrednost momenta ekcentrinosti moe da
se odredi na osnovu ove sile i njenog rastojanju do teita poprenog preseka, odnosno
ekscentriciteta e. Usled momenta ekcentrinosti posmatrani nosa, raspona ! dobija ugib f
na strani suprotnoj od ava (slika 2.157). Vrednost ugiba zavisi od krutosti nosaa koji se
zavaruje, odnosno od njegovog momenta inercije (I). Moment inercije nosaa se menja u
toku zavarivanja. Stoga je redosled zavarivanja, kojim se spajaju elementi u celinu sa odgovarajuom krutou, bitan za dobijanje to manje deformacije. Ugib nosaa moe da se
odredi prema izrazu:
f =
5 Aw e ! 2
.
1000
I
(2.106)
Slika 2.157 - Savijanje nosaa
Sredstva za vezu
297
8.11.2 Mere za smanjenje deformacija usled zavarivanja

Deformacije elemenata usled zavarivanja smanjuju funkcionalni kvalitet konstrukcije.
Prethodna analiza nastanka i vrednosti deformacija omoguava da se one lake otklone.
Ove deformacije ne mogu da se eliminiu, pa se zato u toku zavarivanja preduzima niz
radnji u cilju stvaranja deformacija suprotnog smera (preddeformacija), ili spreavanja njihovog slobodnog formiranja.
U toku projektovanja konstrukcije mogue je uticati na vrednost deformacija usled zavarivanja:
konstrukcijskim oblikovanjem i izborom poprenih preseka,
izborom poloaja nastavaka,
izborom dimenzija i vrsta avova.
Preddeformacije se zadaju u vrednosti oekivane deformacije usled zavarivanja. Zavarivanjem se ove deformacije ponitavaju, tako da se dobije projektovani poloaj elemenata
(slika 2.158).
Slika 2.158 - Preddeformacije
Kod simetrinih sueonih avova, pravilnim redosledom zavara se eliminie rotacija u

avu, pa se kod takvih avova obavezno propisuje redosled zavara (slika 2.159).
Slika 2.159 - Pravilan redosled zavarivanja kod sueonog X ava
Pravilnim redosledom zavarivanja avova mogu znatno da se smanje deformacije

elementa (sklopa) usled zavarivanja. Tom prilikom treba voditi rauna o promeni krutosti
elementa pri zavarivanju. Pri formiranju zavarenih nosaa (slika 2.160) prvo se izvode
298
poduni avovi izmeu noice i rebra sa iste strane (1), a potom sa druge strane (2). Kod
nosaa sa razliitim debljinama noica (slika 2.160b), prvo se izvode avovi uz tanju
noicu, to izaziva savijanje nosaa. Zavarivanjem avova uz deblju noicu, avovima
veih dimenzija, postie se deformacija suprotnog smera, pa se dobija prav nosa.
Slika 2.160 - Pravilan redosled zavarivanja pri izradi nosaa

Tabela 2.41 - Otklanjanje deformacija usled zavarivanja zagrevanjem
Profil
Deformacija
Zagrevanje
Povri zagrevanja
Sredstva za vezu
299
Neke nastale deformacije mogu da se otklone posle zavarivanja. Najee se primenjuje postupak zagrevanja elemenata na odreenim mestima. Zagrevanje se izvodi gasnim gorionikom u posebnim zonama, ijim naknadnim hlaenjem i skupljanjem se ponitava postojea deformacija. U tabeli 2.41 su prikazani oblici zona zagrevanja za razliite oblike deformacija koje treba ponititi.
Zbog znaajnih negativnih posledica koje deformacije usled zavarivanja mogu da izazovu u konstrukciji, izrauje se detaljan plan zavarivanja svake konstrukcije. On u sebi
sadri izabrani postupak zavarivanja, vrednost i oblik preddeformacije, redosled zavarivanja zavara i avova i dr. Prilikom njegove izrade polazi se od injenice da u zonu ava treba uneti to manju koliinu toplote, da raspored zagrevanja bude simetrian, da se to vie
omogui slobodno skupljanje avova i da se izabere odgovarajua krutost sklopa.
8.12 KONSTRUISANJE ZAVARENIH SPOJEVA

Pravilno konstruisanje zavarenih sklopova igra presudnu ulogu u ostvarivanju uslova
za pravilan rad zavarenih spojeva. Ono treba da omogui:
Lako izvoenje zavarenog spoja. Spoj mora da bude pristupaan, a poloaj zavarivanja to jednostavniji;
Primenu uobiajenih postupaka zavarivanja. Na izbor postupka zavarivanja utie
kvalitet materijala, debljina limova, mesto spoja, zahtevani kvalitet spoja, mesto izvoenja zavarivakih radova (na gradilitu ili u radionici) itd.;
Primenu zavarenih montanih nastavaka u to manjem broju;
Izvoenje avova sa to manjim dimenzijama. Na taj nain se tedi dodatni materijal i izbegava veliko unoenje toplote u ZUT;
Pravilan izbor vrste i kvaliteta ava, kao i vrste spoja. Izvoenje ugaonih avova je
jeftinije od izvoenja sueonih avova. avove specijalnog i I-kvaliteta treba primenjivati kada za to stvarno postoji potreba, jer su znatno skuplji;
Optimalan poloaj zavarivanja. Ako je mogue treba uvek primenjivati izvoenje
ava u horizontalnom poloaju, a avove iznad glave treba izbegavati;
Ravnomerniji tok sila, ime se izbegavaju koncentracije napona;
Manje deformacije u konstrukciji usled zavarivanja;
Prihvatljive vrednost sopstvenih napona nastalih usled zavarivanja.
Pravilnom konstruisanju zavarenih elemenata mora da se posveti posebna panja u fazi
projektovanja i izrade radionike dokumentacije za elinu konstrukciju. U daljem tekstu
navedena su osnovna pravila kojih se treba pridravati prilikom konstruisanja zavarenih
konstrukcija.
Na poetku i na kraju avova javljaju se krateri, zbog naglog unoenja toplote u element, pri formiranju elektrinog luka. Oni se kod sueonih avova izbegavaju primenom
polaznih i zavrnih ploica na poetku i na kraju ava. Kod ugaonih avova primenjuje se
zaokretanje ava iza ugla za dvostruku debljinu ava, ili izvoenje avova u krug, koje je
uslovljeno konstruisanjem elementa prema pravilima datim u tabeli 2.42. Lim koji se
zavaruje ugaonim avovima u krug treba:
Da ima zaseene uglove na mestima gde prolazi drugi ugaoni av (h). Zasecanje se,
uglavnom, izvodi u vidu trougla ili etvrtine kruga kod dinamiki napregnutih konstrukcija. Na taj nain se i izbegava nagomilavanje avova na jednom mestu;
300
Da bude odmaknut od ivice elementa za koji se zavaruje (g), ime se omoguava da

se izvede kruni av sa istom debljinom po itavom obimu;
Da se ne zavrava pod otrim uglom, ve da bude upravan na ravan spoja na delu
duine f. Ukoliko bi se lim zavrio pod otrim uglom tada bi se taj deo materijala
istopio u elektrinom luku i na tom mestu bi se formirao krater.
Kod ugaonih avova, da bi av mogao da se izvede sa projektovanom dimenzijom,
potrebno je da element koji se zavaruje bude udaljen od ivice elementa za koji se zavaruje,
odnosno da postoji odreen prepust (g). Dimenzije prepusta (g) zavise od debljine ugaonih
avova i date su u tabeli 2.43.
Ukoliko se ose avova ukrtaju, a avovi se izvode jedan iznad drugog, av koji se naknadno izvodi treba prekinuti iznad izvedenog ava. To se najee izvodi zasecanjem lima. Na taj
nain se eliminie stvaranje zareza u izvedenom avu i remeenje toka linija sila. Vrednosti
geometrijskih karakteristika zaseka zavise od debljina limova i prikazane su u tabeli 2.44.
Tabela 2.42 - Konstruisanje limova pri zavarivanju krunim avovima
Debljina lima t
(mm)
4-8
>20
10
>5
>40
8-12
>25
10
>10
>50
12-16
>30
15
>10
>55
16-26
>40
20
>15
>60
26-40
>50
25
>20
>80
40-90
>60
30
>25
>100
Tabela 2.43 - Vrednosti prepusta g u funkciji debljine avova (a)
10
12
14
16
18
20
10
10
12
15
18
20
25
25
30
30
Sredstva za vezu
301
Tabela 2.44 - Vrednosti zasecanja lima na mestu ava
Debljina lima t (mm)
<10
10-25
>25
40
50
60
20
25
30
20
20
20
Kod obostranih ugaonih (krstastih) spojeva debljina osnovnog lima za koji se zavaruju
dva poprena lima treba da bude vea od 7 mm (slika 2.161a). U suprotnom, ako je debljina osnovnog lima manja od 7 mm (slika 2.161b), poprene limove treba meusobno razmai za dvostruku debljinu osnovnog lima. Na ovaj nain se smanjuje opasnost od pojave
lamelarnog cepanja osnovnog lima usled unoenje velike toplotne energije pri zavarivanju.
Takoe se preporuuje da debljina ugaonih avova ne bude vea od polovine debljine najtanjeg lima u spoju (a<0,51tmin).
a)
b)
Slika 2.161 - Pravilno konstruisanje obostranih ugaonih spojeva (krstastih spojeva)
Boni ugaoni avovi izmeu osnovne i dodatne lamele na noici nosaa izrauju se u
obliku jednakokrakog ugaonog ava (slika 2.162). eoni ugaoni av se izvodi kao raznokraki ugaoni av sa hipotenuzom u blagom nagibu, najee 1:3. U sluaju dinamikog naprezanja, ovaj av treba obraditi. Kontinualna izrada ava oko kraja dodatne lamele omoguava se odsecanjem ili zaobljenjem uglova na krajevima dodatne lamele.
Kod nastavka limova razliite debljine pomou sueonih avova, kada je razlika u
debljini t 3 mm, da bi se obezbedio ravnomeran tok unutranjih sila, deblji lim treba da
se obradi u blagom nagibu sa jedne strane (slika 2.163a). Ukoliko je razlika u debljini
t 6 mm, deblji lim treba da se obradi sa obe strane (slika 2.163b).
Prilikom zavarivanja I ili U-profila od neumirenog elika, ugaonim avovima ne treba
izvoditi avove na mestu prelaza rebra u noice, odnosno na mestima zaobljenja (slika
2.164), zbog segregacije elika, odnosno promene njegove strukture u tim zonama usled
sporijeg hlaenja.
302
Slika 2.162 - Zavarivanje dodatne lamele
Slika 2.163 - Obrada limova kod sueonih spojeva limova razliite debljine
Slika 2.164 - Zavarivanje valjanih profila od neumirenog elika ugaonim avovima po obimu
Noica limenog nosaa koja je direkno zavarena za rebro nosaa, ne sme da bude deblja od 50 mm. Ako je potrebna noica deblja od 50 mm, ona mora da se konstruie od vie
lamela. U suprotnom mora da se vri predgrevanje mesta zavarivanja. Ako je pojas sastavljen od vie lamela (slika 2.165a) one moraju da budu meusobno spojene kontinualnim
bonim avovima du ivica. U sluaju nastavaka ovakvih, sloenih lamela sueonim avom u istom preseku one, pre zavarivanja, moraju da se meusobno spoje Y-avovima
(slika 2.165b). Na taj nain se omoguava izrada ljeba i zavarivanje korena ava, a eliminiu se i greke prouzrokovane paralelnim spojnicama u sueonom spoju. Veliina Y-ava
treba da bude takva da se ne istopi prilikom izrade sueonog spoja. Nastavke nosaa u za-
Sredstva za vezu
303
varenoj izradi, po pravilu, ne treba izvoditi u istom poprenom preseku. Poeljno je da se

nastavci noica i rebra meusobno pomere za polovinu irine noice (slika 2.165c). Na taj
nain se izbegava nagomilavanje avova i smanjuje mogunost pojave greaka.
a)
b)
c)
Slika 2.165 - Izrada zavarenih nastavaka kod nosaa sa noicama sa vie lamela
vorni limovi kod reetkastih konstrukcija mogu da se oblikuju na uobiajen nain, za

konstrukcije napregnute statikim optereenjem (slika 2.166a). Meutim, kod konstrukcija
napregnutih dinamikim optereenjem, vorni limovi moraju da imaju blaga zakoenja, u nagibu 1:3, i zaobljenja sa radijusom r 0,25 H, gde je H irina noice pojasa (slika 2.166b).
a)
b)
Slika 2.166 - Konstruisanje vornih limova
Treba izbegavati nagomilavanje i preklapanje avova na jednom mestu. Potencijalno to

je opasno mesto sa dosta greaka u avovima. To moe da se izbegne ubacivanjem komada od punog elika ili od debelozidnih upljih profila (slika 2.167).
Slika 2.167 - Izbegavanje nagomilavanja avova na jednom mestu
304
Spojni limovi kod dvodelnih tapova mogu da budu pravougaoni, u sluaju statikog
optereenja (slika 2.168a), dok u sluaju dinamikog optereenja moraju da imaju zaobljenja (slika 2.168b).
Slika 2.168 - Konstruisanje spojnih limova kod dvodelnih tapova u sluaju: a) statiki
optereenih konstrukcija; b) dinamiki optereenih konstrukcija
Kad god je mogue treba izbegavati detalje koji mogu da izazovu napone upravne da
debljinu limova, koji nastaju kao posledica zavarivanja uz spreene slobodne deformacije.
Kada su ovakvi detalji neizbeni treba primeniti odgovarajue mere kojima se verovatnoa
pojave lamelarnog cepanja svodi na minimum. Ako su naponi zatezanja usled optereenja
ili zaostalih napona upravni na povrinu dela za koji se zavaruje, kod limova debljine vee
od 15 mm, postoji opasnost od pojave lamelarnog cepanja. Da bi se ono izbeglo neophodno je da se primeni odgovarajui postupak zavarivanja i da materijal ima potrebnu ilavost. Osim toga potrebno je da se izvri ultrazvuna kontrola kako bi se dokazalo da lim
nije dvoplatan. Lamelarno cepanje moe da se izbegne pravilnim oblikovanjem spoja
(slika 2.169).
Slika 2.169 - Pravilno konstruisanje u cilju izbegavanja pojave lamelarnog cepanja
Sredstva za vezu
305
9 KOMPATIBILNOST RAZLIITIH SPOJNIH

SREDSTAVA
U nekim sluajevima neophodno je da se u istom spoju primene razliita spojna sredstva. Razliita spojna sredstava najee se primenjuju pri rekonstrukciji ili ojaanju postojee konstrukcije, kod posebnih konstrukcijskih sistema, kao to je na primer ortotropna
ploa (slika 2.170), kao i u svim drugim sluajevima kada je to ekonomski opravdano.
Slika 2.170 - Kombinacija spojnih sredstava kod mostovskih nosaa sistema ortotropne ploe
Da bi primena razliitih spojnih sredstava bila konstruktivno i statiki korektna, neophodno je poznavati ponaanje svakog spojnog sredstva pojedinano i u kombinaciji sa drugim spojnim sredstvom, kao i karakter optereenja (statiko ili dinamiko). Krutost spojnih sredstava je najvaniji parametar od koga zavisi ponaanje veze pod optereenjem, pa
kod veza sa kombinovanim spojnim sredstvima posebnu panju treba obratiti na kompatibilnost krutosti spojnih sredstava, kako bi se obezbedio njihov pravilan zajedniki rad, odnosno ravnomerna raspodela optereenja. Najveu krutost imaju veze u zavarenoj izradi, a
sueoni avovi imaju neto veu krutost od ugaonih. Kod veza sa zavrtnjevima, najveu
krutost imaju veze sa prednapregnutm visokovrednim zavrtnjevima. Upasovani (obraeni)
zavrtnjevi imaju znatno veu krutost od obinih, neupasovanih (neobraenih) zavrtnjeva.
Naime, kod obinih zavrtnjeva, zbog ponitavanja zazora izmeu rupe i vrata zavrtnja, dolazi do deformacija koje nepovoljno utiu na krutost spoja, odnosno poveavaju njegovu
deformabilnost. Dakle, deformabilnost veza sa obinim zavrtnjevima zavisi od zazora
izmeu rupe i zavrtnjeva. to je zazor vei deformabilnost veze je vea. Zakivci su po svojoj krutosti negde izmeu prednapregnutih visokovrednih zavrtnjeva i upasovanih zavrtnjeva, pa stoga pri zameni dotrajalih zakivaka u zakovanim konstrukcijama treba primenjivati upasovane ili prednapregnute visokovredne zavrtnjeve.
U istoj vezi mogu da se primene sledee kombinacije spojnih sredstava:
zakivci i upasovani zavrtnjevi, samo u smiuim spojevima,
306
zakivci i prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi, samo u smiuim spojevima,

prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi i injektirani zavrtnjevi,
upasovani i neupasovani prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi, pri emu upasovani zavrtnjevi treba da se postave u centralni deo veze, a nosivost veze se odreuje
prema slici 2.171,
prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi i upasovani zavrtnjevi, samo u smiuim
spojevima u sluaju statikog optereenja,
zakivci i zavarivanje, samo u smiuim spojevima kod statikog optereenja;
prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi i upasovani zavrtnjevi u kombinaciji sa zavarivanjem, samo kod statikog optereenja (Ukupna nosivost veze u ovom sluaju
se odreuje kao zbir nosivosti zavrtnjeva i avova).
,
0,1
0,2
0,3
0,4
0,5
:
1,095
1,180
1,255
1,320
1,375
,
0,6
0,7
0,8
0,9
1,0
:
1,420
1,455
1,480
1,495
1,500
Fcom. = Fs , dop
= 1,5 0,5 (1 )2
=
broj upasovanih zavrtnjeva

ukupan broj zavrtnjeva
Slika 2.171 - Odreivanje nosivosti kombinovanih spojeva sa upasovanim i neupasovanim

prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima
U istoj vezi ne mogu da se primene sledee kombnacije spojnih sredstva:

zakivci i obini (neupasovani) zavrtnjevi,
neupasovani zavrtnjevi i prednapregnuti visokovredni zavtrnjevi,
neupasovani zavrtnjevi i zavarivanje,
prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi i obini (neupasovani) zavrtnjevi sa zazorom veim od 0,3 mm,
prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi i zavarivanje kod dinamiki optereenih
konstrukcija, osim kod elemenata optereenih na savijanje (nosaa). (U ovim
sluajevima obino se pojasne lamele nastavljaju zavarivanjem pomou sueonih
avova, a rebro pomou visokovrednih zavrtnjeva sa punom silom prednaprezanja) i
sueoni i ugaoni avovi kod dinamikog optereenja.
Sredstva za vezu
307
Takoe, treba istai da se prethodna pravila odnose samo na kombinaciju spojnih sredstava u istoj vezi. Na jednom elementu, a u razliitim poprenim presecima mogu se proizvoljno kombinovati razliita spojna sredstva. Tako na primer, na jednom istom elementu
(nosau) radioniki nastavci mogu da se izvode zavarivanjem, a montani nastavci pomou obinih zavrtnjeva (slika 2.172).
Slika 2.172 - Kombinovanje razliitih spojnih sredstava kod jednog nosaa
Ukoliko je mogue, treba upotrebljavati istu vrstu spojnih sredstava u celoj konstrukciji. Takoe, treba izbegavati primenu zakivaka, ili zavrtnjeva razliitog prenika u istom
spoju. Sa aspekta statikog ponaanja veze, primena razliitih prenika spojnih sredstava
je nepovoljna, jer zavrtnjevi razliitog prenika imaju razliitu deformabilnost, pa usled
razliitog savijanja spojnih sredstava, raspodela sila u vezi nije ravnomerna. Osim toga, izvoenje je oteano, jer se zahteva primena razliite opreme za ugradnju zavrtnjeva. Ovo se
odnosi samo na isti spoj (nastavak noice ili rebra) dok se u jednoj vezi mogu koristiti razliiti zavrtnjevi, na primer jedni za vezu noice, a drugi za vezu rebra.

Teorija PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Teorija PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

2

pomou zavrtnjeva, a ree zavarivanjem. Pomou zavrtnjeva se izvode montani nastavci

2.2 OBLICI I DIMENZIJE ZAKIVAKA

Slika 2.1 - Razliite vrste zakivaka: a) sa polukrunom glavom;

Zakivci se izrauju mainskim putem od okruglog elika kvaliteta 0255, 0355 i

Slika 2.2 - Izrada druge glave zakivka i presa za zakivanje

za zakivke sa polukrunom glavom i

4,5 d0 < t < 6,5 d0 za zakivke sa poluuputenom glavom.

2.3 OBELEAVANJE ZAKIVAKA

2.4 RAD ZAKOVANE VEZE

limova. Dalje poveanje optereenja prouzrokuje savladavanje trenja i pojavu pomeranja

Do loma veze ostvarene zakivcima moe da doe na etiri razliita naina.

Slika 2.4 - Mogui vidovi loma kod veza sa zakivcima

2.5 PRORAUN NOSIVOSTI ZAKIVAKA

Slika 2.5 - Stvarni i proraunski dijagrami napona:

Slika 2.6 - Zakivci u: a) smiuem spoju; b) zateuem spoju

2.5.1 Nosivost zakivka u smiuim spojevima

nosivost zakivka na smicanje i

nosivost zakivka na pritisak po omotau rupe.

2.5.1.1 Nosivost zakivaka na smicanje

Slika 2.7 - Broj smiuih ravni - senost zakivaka

Nosivost zakivka na smicanje moe da se odredi na sledei nain:

prenik rupe za zakivak.

2.5.1.2 Nosivost zakivka na pritisak po omotau rupe

Slika 2.8 - Naprezanja veza sa zakivcima: a) jednosene veze; b) dvosene veze

Nosivost zakivka na pritisak po omotau rupe, u optem sluaju, moe da se odredi na

minimalna kontaktna povrina zakivka u vezi (slika 2.8) i

doputeni napon pritiska po omotau rupe (tabela 2.3).

za jednosene zavrtnjeve (slika 2.8a),

za dvosene zavrtnjeve (slika 2.8b).

2.5.2 Nosivost zakivka na zatezanje

gde je t, dop doputeni napon zakivka na zatezanje (tabela 2.3).

Slika 2.9 - Primena zavrtnjeva u zgradarstvu i mostogradnji

Zavrtnjevi se izrauju u fabrici mainskim putem, a na montai se vri samo njihova

Zavrtnjevima se, kao i zakivcima, ostvaruje takasto spajanje elemenata konstrukcije.

3.2 OBLICI I VRSTE OBINIH ZAVRTNJEVA

Slika 2.10 - Delovi i oznake dimenzija obinih zavrtnjeva

d nominalni prenik zavrtnja,

Slika 2.11 - Osnovne dimenzije metrikog navoja i oznaka navoja

Prema tanosti izrade tela zavrtnja, postoje dve vrste zavrtnjeva:

Slika 2.12 - Obraeni i neobraeni zavrtnjevi

Na primeru zavrtnja M20 ilustrovana je razlika u dimenzijama obraenih i neobraenih

Konusni zavrtnjevi (slika 2.13d), u spojevima sa zakivcima kod kojih je debljina

Slika 2.13 - Specijalne vrste zavrtnjeva

Slika 2.14 - Navrtka i podlona ploica za obine zavrtnjeve

Slika 2.15 - Kose i elastine podlone ploice

U spojevima kod kojih je potrebno da postoje odreena pomeranja izmeu elemenata

Slika 2.16 - Raspored delova zavrtnjeva u vezi sa kosim stranama

Duina zavrtnja ( ! ) zavisi od ukupne debljine elemenata koji se spajaju (t) i od

3.3 OBELEAVANJE ZAVRTNJEVA

jedna zastavica ukoliko je rupa za zavrtanj izbuena u radionici, a zavrtanj ugraen

3.4 KLASE VRSTOE ZAVRTNJEVA

nazivna vrednost vrstoe na zatezanje.

f u = 500 MPa (mehanike karakteristike elika)

f u / 100 = 500 / 100 = 5

Tabela 2.7 - Mehanike karakteristike elika za izradu obinih zavrtnjeva

Kako klasa vrstoe zavrtnja definie dozvoljena naprezanja u zavrtnju, to je ta oznaka

Slika 2.17 - Oznaka klase vrstoe na glavi zavrtnja

3.5 RAD VEZA SA ZAVRTNJEVIMA

Slika 2.18 - a) Prenoenje sile u spoju; b) Stvarni oblik

Slika 2.19 - Naprezanja zavrtnja u vezi

Slika 2.20 - Stvarni i proraunski dijagrami normalnih napona u elementu veze

Slika 2.21 - a) Deformacije zavrtnjeva u vezama;