Francuska revolucija Francuska revolucija nije bila samo nacionalna ve se reflektovala na celu Evropu.

Bilo je to poetak ukidanja stalea i kraja kmetstva. U Fra. se to odvilo pri revoluciji, u Rus 70-ih godina i kasnije, a u Austriji 1848 godine. Ovo ukidanje predstavljalo je pobedu principa prirodnog prava i drutvenog ugovora na kome se ve 200. godina bazirala ideja graanskog drutva. Jedna od ideja Fr. revolucije jeste bila da se svi ljudi raaju jednaki. Pod tim se nije podrazumevao egalitarizam (da su ljudi isti), ve ideja da su jednaki pred zakonom. Ideal revolucije bila je engleska parlamentarna demokratija. Revolucija stvara pojam nacije koja oznaava skup graana jedne drave i ne izjednaava se sa etnosom. Revoluciju su fiziki izveli Sankiloti, ali im se nije poboljao poloaj jer, iako su im ukinuti nameti, dolo je do inflacije. Bive aristokrate postale su bogati buruju - izgubili su status, ali ne i imovinu. U novom drutvu vodea je uloga buroazije to dovodi do ogranienja realizacije jednakosti. Prva ideja slobode i jednakosti - opte pravo glasa uvedeno je odmah nakon revolucije, ali ukinuto nakon 2 godine, nisu do kraja realizovani ni sloboda tampe, udruivanja... Deklaracija o pravima oveka i graanina Donesena je 26. 08. 1789. Neke od formulacija DPG i danas su prisutne u mnogim pravnim dokumentima. Po deklaraciji ljudi se raaju pred zakonom jednaki i postoji njihovo prirodno pravo u drutvenim okvirima. Takoe, tu je iznet princip narodnog suverentiteta (koji je pre toga upotrebljen u Deklaraciji nezavisnosti SADa). Mnogi pokuaji restauracije bili su neuspeni, a nakon povratka Burbona ovi principi su i dalje opstali priznati od njihove strane. Prosvetiteljstvo Ideja prosvetiteljstva: narod je nosilac zakona. U feudalizmu centralno mesto autoriteta zauzima monarh, Bog, dok u prosvetiteljstvu autoritet razuma se suprostavlja svim dotadanjim. Kant je rekao: "Imaj hrabrosti da se slui vlastitim razumom zato to je razum izvor prave istine" i to se smatra definicijom prosvetiteljstva. Kant je takoe smatrao da su mnogi ljudi ceo ivot nepunoletni i da, dok je drutvo u nepunolenstvu, oslonjeno je na druge ljude. Prosvetiteljstvo je donelo novo tumaenje odnosa u drutvu: da je drutveni ugovor negacija ljudske nejednakosti pred zakonom po roenju i ideja postojanja prirodnih prava koja se prenose na predstavniko telo. Do XIX v. kolovanje u EU nije se smatralo obavezom drave. U XIX veku javlja se ideja da drava treba da bude prisutna u obrazovanju i javlja se obavezno osnovno kolovanje - najpre u Nemakoj nakon ujedinjenja. Ove ideja na Balkan stiu s manjim zakanjenjem. Na Balkan je uticaj prosvetiteljstva doao preko luka, trgovine (pre svega, grkih i rumunskih) i malobrojne intilektualne elite. Kod nas, najpoznatiji prosvetitelj bio je Dositej Obradovi. On je bio pod uticajem Voltera, Rusoa, Monteskjea. Zalagao se za ravnopravno kolovanje m i jer je smatrao da drutvo ne moe biti prosveeno ukoliko ne postoje prosveene majke. Univ. u Srbiji otvoren je u Beogradu 1905. godine.

Merkantilizam Feudalni sistem u ekonomiji trajao je sve do XVIII veka. Od XV - XVIII veka vladao je merkantilizam odnosno meanje drave u ekonomske odnose. Tada se bogatstvom nije smatrala proizvodnja ve koliina posedovanih plemenitih metala. Zbog razvijene trgovine forsiran je izvoz, a taksama je drava sputavala izvoz da bi spreila odliv plemenitih metala. Merkantilizam je prvo zamenjen fiziokratskom teorijom, a od kraja XVIII i poetkom XIX veka liberalnim kapitalizmom kod kog je sve suprotno od merkantilizma. Liberalizam Industrijska, francuska, demografska i nauna revolucija, teorija o prirodnom pravu na jednakost, francusko prosvetiteljstvo i engleski parlamentarizam u ticali su na nastanak liberalizma. Sr liberalizma pretstavlja shvatanje da ukoliko se svaka individu bori za svoj interes na slobodnom tritu i u slobodnoj konkurenciji onda radi za napredak drutva (Kant - nedrutvena drutvenost). Tj. laisser faire, laisser passer - pusti sve da ide svojim tokom. Liberali zagovaraju nemeanje drave u ekonomiju (napad na merkantilizam). Adam Smit, eng. ekonomista je bio zagovara liberalizma. Liberalizam 70-ih godina XIX veka doivljava kraj svoga uspona jer su se bitno promenile drutvene okolnosti kao to su pojava trustova, stanovnitvo postaje nezadovoljno liberalizmom i preusmerava se na socijalizam. Liberalizam je zagovarao opte pravo glasa, ali ono se sluilo imovinskim cenzusom. Naime, smatrali su da onaj ko ne plaa porez nije obrazovan i samim tim ne doprinosi dravi i nema slobodu. U Vb na 22oje punoletnih bio je 1 glasa, u FR od 30 miliona ljudi bilo je samo 100.000 glasaa. Imovinski cenzus postepeno je sputan da bi u FR, VB i Nemakoj bio ukinut 80-ih. ene nisu imale pravo glasa - do 1. svetskog rata u EU ensko pravo glasa bilo je samo u Finskoj i Norvekoj. Liberalizam je propadao jer stanovnitvo nije nita videlo od liberalne drave. Maesterska liberalna kola ak je traila od drave, osim da se ne mea u ekonomiji, da se ne mea ni u socijalnu i zdravstvenu zatitu. S druge strane, ve u drugoj polovine XIX veka liberalizam nije mogao da prati ekonomske promene - monopol, svetsko trite, korporacije. Liberalizam su u toku revolucije podrali najiri slojevi jer je bio protiv feudalnih privilegija, ali je zbog preterane nejednakosti izgubio podrku. Liberalizam se od straha od revolucije najniih slojeva stalno premetao levo-desno u zavisnosti od toga ta im je u tom trenutku odgovaralo. Na Balkanu je liberalizam stigao sa ostalim idejama FR.

Radna sirotinja U prvoj polivini XIX veka poloaj proleterijata prirodno je uslovljavao pobune i trajkove. U liberalnoj dravi nije bilo socijalne, zdravstvene, penzijske zatite, ogranienja radnog vremena, minimalne nadnice, zabrane deijeg rada. 1811. javio se ludistiki pokreti i trajao do 1816 kad je donet zakon o smrtnoj kazni za ludite. Oni su smatrali maine krivcem za nezaposlenost i njihovu lou socijalnu situaciju. Poto su imali oseaj da su beznadeni poeo je da se javlja alkoholizam, prostitucija, samoubistva. Shvativi da je krivac za njihov poloaj liberalna kapitalistika drava radniki pokret je dalje delovao spontano i bavio se trenutnim problemima. Prvi ustanci (Lion) bili su neposredni zahtevi bez zahteva o promeni sistema. Prvi zahtev je bio 8asovni radni dan i zabrana rada za decu ispod 12 godina. Prvi organizovani pokret 30ih i 40-ih godina bio je u VB - artizam - i poneki od njihovih zahteva su i ostvareni. U drugoj polovini XIX veka poinje politiko organizovanje radnika. Manufakturalni radnici imali su vie ansi za uspeh trajka jer njih nije mogao svako zameniti poput industrijskog. Siromani su prihvatali teorije o egalitarnom drutvu. Najprihvaenija je bila Marksova ideja, ali jake su bile i Bakunjinove (anarhista), Prudonove (pretea anarhizma) i Lasalove (reformista). U VB. su se radnici borili pomou trajkova, dok su u FR putem revolucija. "Bauk krui Evropom, bauk komunizma" jeste poetak Komunistikog manifesta. 1848. godine revolucija je za 4 meseca preplavila celu Evropu po prvi put da je revolucija bila kontinentalna/svetska. Savez Komunista, nastao 1847, prva radnika partija i jedina koja je imala komunizam u imenu postojala je do 1852. kada su lanovi pohapeni. Levica se u XX veku pocepala na revolucionarnu i reformistiku.

Nacionalizam/nacionalna svest Nacionalizam je proizvod Francuske revolucije. Moderno znaenje nacije nemogue je u drutvu u kom postoje stalei. Feudalne drave nisu imale narode koji ih odreuju, ideal srednjovekovnog vladara bila je vladavina nad to veom teritorijom ili to veem brojem jezika. U Deklaracija prava oveka i gra. ugrauje se princip narodnog suvereniteta odnosno ideje nacionalne drave. Francuska je centralizovana i tad je svaki graanin postao lan francuske nacije. Pojam nacije podrazumeva politiku (teritorijalnu) naciju koji je u zapadnoj evropi podrazumevao nadetniki kocept. Drugo shvatanje nacije bilo je romantiarsko i uticalo je na srednju, junu i istonu Evropu. (etnos = nacija). Po tom shvatanju samo narodi koji pronau svoji nacionalni duh mogu da opstanu. Dakle, postoje dve kole: modernistiko i primordijalistiko. Po modernistikom nacija je proizvod okolnosti i vetake kategorije - potreba je drave da zblii sve pripadnike. Primordijalistiki: moderne nacije su novi izraz za preivljavanje stare etnike grupe. XIX vek smatra se vekom nacionalizma. Vodili su se "azbuni ratovi", tj. borba jezika elite protiv jezika naroda, kao i borba dijalekata za uspostavu kao knjievnog jezika. Za knjievni jezik obino je uziman narodni jezik jedne pokrajine i zatim dopunjivan vokabularom iz najvanijih dela. Postojala je tenja da se izbace latinski (crkvenoslovenski) jezici kao jezici elita i vodilo se stardandaciji jezika. Heder: "nacija je jezik". I u Turskoj je u prvoj polovini XIX veka nacionalna ideja ila zajedno sa socijalnom. Do stvaranja Yu se termin nacije malo koristi na Balkanu. Nacija je na Balkanu preuzela koncept plemena ime je odreen oblik nacionalizma na Balkanu. Kod Srba Vuk je hteo za srpsku naciju da indetifikuje sa tokavskim narejem. I on i Dositej Obradovi su odbacivali povezanost vere i nacije, ali u Crkvi je nastao koncept da vera odreuje naciju ("gde je slava, tu je Srbin"). Za standardaciju jezika kod nas je bio znaajan Vuk. 1814 godine izaao je Vukov Bukovar. U Hrvatkoj je Ljudevit Gaj odbacio kajkavski i uzeo tokavski jer je bio najraspostranjeniji kao knjievni. Vuk je uzeo ijekavski hercegovaki, a tokavski za osnovu. On je zamislio podelu nacije: tokavci - Srbi, akavci - Hrvati i kajkavci - Slovenci, meutim naiao je na sukob i srpskih i hrvatskih intelektualaca. 1850. su se srpski i hrvatski lingvisti dogovorili oko ujednaavanja i standardizovanja Srpsko-hrvatskog jezika. Nacionalna svest na Balkanu kasnije je rezultirala velikodravnim projektima.

Industrijalizacija Poetak ind. revolucija obino se smeta u 1760-1790, ali teko je tano locirati. IR bila je proces, ali su rezultati bili revolucionarni. 1820. godine napravljena je prva eleznica u Engleskoj. Za samo 20. godina cela Evropa bila je premreena prugama. U Beogradu prva pruga napravljena je 1884. godine. Tekstilna industrija bila je prva znaajna industrijska grana. Sa industrijalizacijom povezano je ograivanje zemlje radi gajenja ovaca - razvijanje tekstilne industrije. To je podrazumevalo oduzimanje seljake i optinske zemlje da bi se gajile ovce (od XVIII veka u VB). Seljaci koji su ostajali bez zemlje odlazili su u gradove i stvarali proletarijat koji je radio u fabrikama. Uskoro se razvija i hemija za potrebe bojenja platna. VB bila je prva zemlja industrijske revolucije, a njen ekonomski znaaj tokom XVIII i XIX veka bio je najvei koji je iko imao. Sredinom XIX veka SAD i NEM sustiu i prestiu VB u ekonomskoj sferi. Francuska je zaostala nakon revolucije, iako je poela i ranije da zaostaje. Rusija je do 60-ih XIX veka bila zaostala feudalna drava. Znaajnija industrijalizacija je tamo poela nakon Oktobarske revolucije. Balkan je poetkom XIX veka bio bez industrije i drutva su bila veinski poljuprivredna. Do kraja XIX veka industrijalizacija na Balkanu je izostala zbog odsustva eleznice. Tek 1884 izgraena je prva pruga u Srbiji - NI-BG. U Sloveniji prva pruga 40-ih, Rumuniji i Hrvatskoj 50-ih. U Albaniji i Makedoniji(?) pruga tek u XX veku. 1847. godine prva parna maina u Srbiji. 1898 u Srbiji je postojalo 7 pivara, 1 svilana, voskara, 1 tekstilna ind, 1 sapunara. Stanovnitvo u 19. veku U drugoj polovini XVIII veka desila se demografska revolucija (eksplozija). Do XVIII veka postojale su cikline epidemije kuge, kolere, velikih boginja. 1349. godine 1/3 stanovnitva Evrope pokosila je kuga. U XVIII veku dolazi do razvoja higijene i manje opasnosti od zaraznih bolesti.U XIX veku prosean ivotni vek iznosi 43 godine. Svi osim Irske (zbog masovne emigracije u SAD) udvostruuju stanovnitvo u XVIII veku. Gradovi u Evropi U poznom srednjem veku samo Pariz i London imaju preko 100.000 stanovnika. Do XVIII veka gradovi u Evropi imaju 5-10000 stanovnika. Beograd u vreme Miloa ima 18.000, 90-ih 50.000, 200.000 pred 2. svetski rat, 1 000 000 1961. godine.

Balkan Pojam Balkana je XIXvekovni. Balkan je ranije nazivan Rumelijom, Evropskom Turskom, Catena Mundi (Kopa sveta). Poetkom XX veka Balkan dobija peorativno znaenje zbog ratova i cepanja carstava. Vreme do XIX v. na Balkanu bilo je vreme jako loih komunikacija, pa su postojala razna politika imena npr. Makedonije koju su Srbi nazivali "Starom Srbijom", a Bugari "Zapadnom Bugarskom". Do poetka XIX veka ceo Balkan bio je pod Turskom i Habzburkim carstvom. U Turskoj je veliki deo naroda sauvao religiju, kulturu, jezik jer ona nije bila nacionalna drava i drutveni je poloaj odreivao Islam. Islamizacija je do XIX v. bila dobrovoljna, a krajem XVIII i poetkom XIX v. poela je nasilna kako bi se ojaao islamski uticaj. Prvi ustanci u Tuskoj poeli su tamo gde je bilo zadruga (vladao je kolektivizam). Ujedinjenjem zadruga dolo je do stvaranja kneevina kojima je Turska pristajal davati autonomiju. Zbog toga je imao ko da povede taj ustanak. Ustanci protiv Turske takoe poeli su na periferiji. Grka je jedina na Balkanu imala ouvanu intelektualnu elitu, a Solun je bio najvanija luka i tu su bili primarni kulturni uticaji. Beogradski paaluk je bio krajnja periferija. Od kraja XVIII veka otvara se "istono pitanje".