Nikola Tesla - intervju iz 1899.g.

TESLA ILI PRILAGOAVANJE ANELA

Ko inspircij Stevnu Peiu d npie ovu drmu, posluio je istiniti intervju koji je 189 nunik Nikol Tesl do z sopis Besmrtnost u svojoj lbortoriji u Kolordo Springsu. Intervju pokriv rzne od teme od ishrne do Univerzum i sve bi bilo ssvim obino d Tesl e ukinuo vreme i prostor. Posle ovkvog putovnj novinr vie nikd nee biti isti, ni mi. INTERVJU TESLE SA DON SMITOM

NOVINAR: Gospodine Tesl, stekli ste slvu ovek koji se umeo u kosmike procese. Nedvno preplili dobre ljude tvrdei kko vibrcijm moete presei Zemlju ko jbuku noem. Ovde pringsu stvorili ste munju; ovek do sd to nije uinio. Nebo seku hiljde munj i hiljde g omov udrju u plninske vrhove. Tlo podrhtv, ivotinje i ptice bee u divljem strhu. Z vm n ljubznosti to ste pristli d se sklonimo u ovu kuu; tu se osem bezbednim. Moje i Don Smit i novinr sm u Biltenu Besmrtnosti. Urednik tog list je gospoic Emili Dikin direktor gospodin Bolt Bitmen.

TESLA: Gospoic Dikinson je pesnikinj ije stihove cenim, gospodin Bitmen im nzore koji su mi veom bliski. Redovno itm v list, i d bi ovj rzgovor teko lke i bre ukinuem stor. NOVINAR: udo je evo ve u poetku! Ko ste vi, gospodine Tesl?

TESLA: To je prvo pitnje, gospodine Smit, i j u se potruditi d vm dm i prvi odgovor n g.

NOVINAR: Ku d ste iz zemlje Hrvtske, iz krj zvnog Lik, gde zjedno s ljudim rste d zvezdno nebo. Ku d vm je zvij selo koje nosi ime po gorskom cveu, i d je ku, u kojoj ste se rodili, pored ume rkve. TESLA: Zist, sve je tko.

NOVINAR: Stub kue je bil mjk. Iml je zltne ruke. Njen bt se prv zzelenil, i nje Tkl je njbelje pltno i vezl njlepe vezove u krju. Vreme je znl po ptijem letu, potei izvor. Pred oluju je brl u polju iglice grom i tko sprevl nesreu i vtru. Pe je on slul ko dete, pevl je svojoj deci ili je smiljl nove.

TESLA: Bilo joj je ezdeset godin i, le rdi, vezivl je tri svoje trepvice. Zr to nije o? NOVINAR: Zdivljujue je kko izvesni ljudi imju roditelje kkvi su donekle i oni smi.

TESLA: Seme biljke mor psti n pogodno tlo, i treb g zlivti, negovti i ekti d iznik t. Tko je i s svkim ovekom ili biem koje im ljudsko oblije. NOVINAR: Zni li to d tkvo oblije nije uvek i znk d je neko ovek? TESLA: J sm se mnogo put uverio u to.

NOVINAR: Gospodine Tesl, jedn pesnik je govorio o svemirskom brodu, koji se spusti o u Smiljnu i estitom seoskom sveteniku i njegovoj eni ostvio muko dete, koje su oni n vli Nikol.

TESLA: Pesnici bolje tume pojve ovog svet od drugih ljudi. NOVINAR: Pre nego to e se to dogoditi, nd Likom se pojvio meteor, svetionik zvezdnom brodu. TESLA: Tj meteor je opiso i moj otc. On g nziv usijnim nebeskim telom. NOVINAR: Ako je jedno dete tko roeno, zr nisu i sv dec nebeskog porekl? TESLA: Vsion je bil kolevk prvih ljudi. Iz nje su potom izlzili jedino oni to e neto oriti i uiniti z ljudski rod. NOVINAR: Koj su dec iz te kolevke? TESLA: Bili ekspir, Leonrdo d Vini, onj momk Amdeus. Nrvno, im ih jo. NOVINAR: Prvi je pesnik, drugi slikr i nunik, trei kompozitor. TESLA: Svi oni su smo rzliite mnifestcije istog Duh. NOVINAR: Jesu li i oni prispeli n Zemlju svemirskom letelicom? TESLA: Bilo je i tkvih koje su gurnuli dole. Ali ne brinite z njih. Oni su ko mke: doe kju se n noge mkr ih bcili s poslednjeg sprt Vldorf-Astorije.

NOVINAR: Dok smo posmtrli kko blete munje i sluli kko tutnje gromovi, rekli ste: To j u 'Lui Mikrokozm', kd Lucifer n elu milionske vojske polee u Nebo! TESLA: U Lucifer su svi bili zljubljeni. Ni onj to je leteo umnim krilim, nije mu odo leo. NOVINAR: Je li i on iz vsionske kolevke?

TESLA: Jeste. ujem d se moji Srbi neto le. t im nedostje? Imju Vldiku i mene, ono unsko n Zemlji: Poeziju i Nuku. NOVINAR: Ko su, zprvo, Srbi?

TESLA: Posredniko pleme meu nrodim, trgovci sunnom energijom n Zemlji. Rob im dns s p su se zbrinuli.

NOVINAR: Vrtimo se vem ivotu. kolovli ste se u Grcu, studirli u Prgu, slubovli u B Prizu. Ztim odlzite u Ameriku.

TESLA: Amerik je spiritulno tlo, zbog tog sm doo i osto ovde. Nkon revolucije Lenjin je pozivo u Rusiju, li j sm zhvlio i odbio. Rzlog z to nije to sm slutio t e se ij je letnje podne zsieno tmnim energijm koje bi ometle moj rd. Amerik je svetlo pro utro. NOVINAR: Ne rzumem vs, gospodine Tesl.

TESLA: N ovoj plneti postoje krjevi koji su izvor negtivnih duhovnih energij, i oni k oji to nisu. Amerik je krj s pozitivnim energijm ( Jack987: bila je u to doba. Danas, 110 godina kasnije, tamo je sasvim suprotna energija). Ponekd, nou, vidim ete Mj i A stek kko mrirju putevim ove zemlje, hitjui prem grdovim s kpijm od Sunc i Mes udiu njihov vzduh, piju vodu koju su oni pili, jedu plodove koje su oni jeli, i is te zvezde svetle nd njim. Iz tog ukrtj e se roditi nov rs. U Americi e nstti budu g rod, ztim njegov privremen propst. Iz tog e nstupiti dob koje se nziv Zltnim. privremeno. ( OPD 4. denzitet ??? )

NOVINAR: Molim vs d to objsnite, gospodine Tesl.

TESLA: Objnjenj prepustimo itocim Bilten Besmrtnosti, gospodine Smit, mi nstvimo NOVINAR: Pretpostvlj se d imte hiljde otkri i izum. TESLA: Mogue je, zborvio sm im broj.

NOVINAR: Futuristi ku d su Dvdeseti i Dvdeset Prvi Vek roeni iz glve Nikole Tesle. Oni slve Obratno Mgnetno Polje i pevju himne Indukcinom Motoru. Njihovog tvorc nzivju lovc em koji je u svoju mreu uhvtio Svetlost iz dubine Zemlje, i rtnikom koji je zrobio Vt ru iz neb. Otc Nizmeninih Struj uinie d Fizik i Hemij zvldju polovinom svet. In ti z svog vrhovnog svec, Bnkri z njveeg dobroinitelj. (izgleda da su futuristi pog u vezi bankara ) Bein Telegrfij i Rdr del. Bogove Rt je obrdovo mnogim pronlsci hovoj nmeri d nijedn dn n ovoj plneti ne bude bez krvi i smrti. U lbortoriji Nikole T e prvi put je rzbijen atom. Tu je stvoreno oruje koje vibrcijm izziv zemljotres. Tu je otkriven i Crni Kosmiki Zrk. Pet rs molie mu se u Hrmu Budunosti, jer ih je nuio vel tjni d se Empedoklovi Elementi npoje ivotnim silm iz Eter.

TESLA: Oigledno je d u potji piete moderne stihove... D, to su nek od mojih vnijih ot J sm ipk poren ovek. J nism ostvrio ono njvee to sm mogo. NOVINAR: t je to, gospodine Tesl? TESLA: Hteo sm d osvetlim itvu Zemlju. U njoj je dovoljno Elektricitet d postne drugo unce. Svetlost bi sijl oko polutr, ko prsten oko Sturn. NOVINAR: Kkv rdost ni se izvn Zemlje i to videti!

TESLA: Hteo sm d stvorim Polrnu Svetlost u rzliitim krjevim ove plnete. To je mogue, bi ond u njoj uivli jedino oni n Severnom polu i u njegovoj blizini? Ako ni zbog eg dr ugog, to bi treblo uiniti iz estetskih rzlog. Iz tih rzlog konstruiso sm dinovsk s gledl koj bi u nem nebu prikzivl zvezde iz drugih glksij, tmnu strnu Mesec ili se pojviti kroz sto godin. NOVINAR: Bio bi to kosmiki vr, n koji bi pohrlili i Sveci i Aneli!

TESLA: Vein mojih otkri nstl je rdi dobr ljudi. Grdio sm vetrenje koje e pokret u njim deo svoje toplote i svetlosti; to sunno brno uvlo bi se z mesece hldnoe i t sm minu koj uprvlj strhotnom sngom vetr, stvr od njeg bedeme vrste ko elik, i e pusto; njome se izziv i oluj nd itvim oblstim i gospodri oblcim, kiom i snegom Elektricitetom dovode iz oken velike koliine vode i pustinje se pretvore u zelen i p lodn polj. Izmislio sm utomt iz kojeg e postti Rs Robot; oni e u miru ljudim biti , u rtu e rtovti umesto njih. Postoji Energij Pmenj, koj uv ono to predstvljj o sm njene estice kojim u snimiti svu bogov n Olimpu, bitku n Kosovu Polju, dolzk iku ili neki drugi dogj. U vsioni nem rzlike izmeu onog to postoji i onog to je iz delo i miso su stvrni.

NOVINAR: Gospodine Tesl, otkud to d su sv ovekov stremljenj i npori k veliini i dob zpoeti ili npol zvreni, ono to je zlo i tetno bez muke biv gotovo?

TESLA: To je zto to ljudski rod nije szreo z veliko i dobro. U Kolordo Springsu npojio sm Zemlju Elektricitetom. Isto tko je moemo npojiti i drugim energijm, ko to su pozi ne psihike energije. One su u muzici Bh ili Mocrt, ili u stihovim kod velikog pesnik. Zemljinoj unutrnjosti postoje energije Vedrine, Mir i Ljubvi; njihovi izrzi su cvet koji rste iz zemlje, hrn koju dobijmo iz nje i sve ono to je ini ovekovim zvijem. J o godine trei nin n koji bi te energije mogle uticti n ljude. Lepot i miris rue mog imti ko lek, sunevi zrci ko hrn. ivot im beskonn broj vidov, dunost nunik iku mterije. Tri stvri su bitne u tome. Sve to inim jeste trgnje z njim. Znm d ih n eu ni odustti od njih.

NOVINAR: Koje su to stvri?

TESLA: Jedno je pitnje hrne. Kojom zvezdnom ili zemljskom energijom nhrniti gldne n Z ji? Kojim vinom npojiti sve edne, p d im se srce rzveseli i d shvte d su bogovi? Znm t hlebov mogue je zsititi pet hiljd, i vod moe postti vino. Znm, isto tko, d su gl ubili onog koji ih je nhrnio i npojio, i d bi to opet uinili d se on pojvi... Drug s : kko unititi energije zl i ptnje u kojim prolzi ceo ovekov ivot? One se ktkd jvlj mije iz dubine vsione; u ovom veku te bolesti su se s Zemlje ririle po svemiru. Onj k ojeg nzivju Svetlou Azije zn odgovor n to. Njeg vie nem, zlo i ptnj su od usijn nebo nd nm... Tre stvr jeste: postoji li u vsioni suvin svetlost? J sm otkrio zve o svim stronomskim i mtemtikim zkonim, moe nestti, d se nizgled nit ne izmeni. oj glksiji. Njen svetlost se moe zbiti do tkve gustine d stne u kuglu mnju od jbuke, d Sunevog Sistem. On je izvor ivot koji e potei kd ivot n Zemlji pone venuti i g ijnc je tu kuglu nosio u ruci, li on je bio jedn n ovoj plneti. Iz njeg su ostli hr kojim Vtr vie ne gori. Religij i filozofij ue d ovek moe postti Hrist, Bud i Zr trgm lue je, vee i nemogunije. To je: t uiniti d se u vsioni svki ovek rodi ko H str.

NOVINAR: Gospodine Tesl, jednom ste kzli d verujete kko je Arhimed prono tku oslonc je mogo podii Zemlju, li d to nije urdio.

TESLA: Bilo mu je jsno d e, pokrene li nju, morti d pokrene ostlih devet plnet, Sunce leni Put i tko u Beskrj. NOVINAR: Zr bi stigo izvn Mlenog Put?

TESLA: D je pokrenuo Zemlju, sve bi bilo mogue. On je, meutim, bio rzumn ovek, tkvom ku ne prilii d se lomt po Beskrju.

NOVINAR: Pretpostvljm d sve to nije l. t biste vi urdili n njegovom mestu, gospodin

TESLA: J se ne bvim polugm ko Arhimed, ve Elektricitetom i trudim se d ne zplim Zeml tite, mldiu: dokle god ovek ne shvti d je Minhuzen postupio ssvim prirodno kd se izv jezer drei se z sopstveni perin, oste n Zemlji. Logici Minhuzenovog perin dugujem otkri. Grvitcij je sil koj sve dri n okupu; dokz d to nije opti zkon jesu ptij tcij nklonjen svemu to treb d leti i moj nmer nije d nprvim vion ili rketu, ve t o njegovim sopstvenim krilim... Dlje, j pokuvm d probudim energije koje se nlze u Vkumi su njvei izvori energij; ono to se smtr przninom smo je mnifestcij neprobu Nem prznine n Zemlji, niti u vsioni. U crnim rupm, o kojim govore stronomi, njmonij ergije i izvori ivot. NOVINAR: U mldosti ste hteli d stvorite Perpetum Mobile.

TESLA: Otkd postoji Nuk, postoji otkd i ljudski rod, nit drugo nije ni inil, ve m Mobile. Sve to je izmiljeno i stvoreno smo su tokovi, poluge, zmjci, spojnice i ostl delovi, te mine. Ubeen sm d je bil stvoren od mnogih genij i potom uniten. NOVINAR: Ne shvtm zto bi je unitvli ko je sn celokupne Nuke?

TESLA: Zto to je on svrenstvo, u svrenstvu je uvek krj. J je stvrm itvog ivot ne nprvim. NOVINAR: t to zni?

TESLA: To d je imm gotovu u glvi, li je ne ostvrujem ko drug svoj otkri. Perptum Mo spirituln min, i ko se prenese u fiziku relnost on prestje d rdi. D smo u nekom mlje, to bi bilo u redu: rdil bi i bil vidljiv. A mod e to ipk biti mogue u su odl irediemo sjjnu pozorinu predstvu, pozvti n nju elitu grd Njujork, novinre i fotogr bi zbvno!

NOVINAR: Gospodin Tesl je veliki ljubitelj pozorit. On je pisc komd, reditelj i glvni lumc. TESLA: Ne preterujemo. J sm smo mionir n trgu zvnom plnet Zemlj. NOVINAR: Gospod Edison, Mrkoni i jo mnogi besneli su i prvili vm grdne tete zbog tog.

TESLA: Bile su to le koje su oni shvtili ko neto protiv njih. Glvne predstve su one n Sjmu i n Prikoj Izlobi. Izvodio sm smejurije s metlnim jjetom koje se obre n moju glede s plmenim mevim, proputnje velikih struj kroz telo, topljenje eline ive sops lesnom strujom. Bilo je i nepredvienih predstv, ko on s zemljotresom izzvnim vibrcij rtnice u kvrtu su se ljuljle, pogotovo zgrd policijske stnice. Sete se biblijske pri susu Nvinu? NOVINAR: Onome koji je, obilzei oko Jeruslim zposednutog neprijteljem, trubm poruio e i kule tog grd?

TESLA: On je iste vibrcije pretvorio u zvuk. To je ipk lepe... Pozorite su i moje uve ne veere; ljudi su smtrli z izuzetnu st d budu pozvni n njih. Imli su krljevsku tr gli d vide Teslin ud. Prvio sm ml sunc i dro ih u ruci, pleo venc vtrenih munj ili rznobojnim svetlostim koje su isticle iz mojih prstiju i ukrvle odju. Nikd nis neki ogled, te je goste uvek eklo iznenenje. Uivo sm d prireujem tkve veere, u drugi meni prireivli. Posebno mi je drg on u Londonu; posdili su me u Frdejevu nslo li viskijem iz zostvtine tog njveeg oveka meu fizirim. NOVINAR: Je li bilo u mldosti pozorit, gospodine Tesl?

TESLA: Jeste, li drugijeg. Kkv je slvn tu izbil n brodu kojim sm putovo u Amerik bil on jo slvnij prevr ustrougrske crsko-krljevske vojske. Posto sm vojni begun krio u likim plninm. NOVINAR: t ste rdili onde itve godine? TESLA: Izmeu ostlog, zpoeo konstrukciju Perpetum Mobil.

NOVINAR: U te mldlke komedije spd i kock. Jedno vreme, ku, toliko vs je obuzel koc ste troili sv novc iz roditeljske kue.

TESLA: To, gospodine, nije bil komedij. Kock je kosmikog porekl, prover nklonosti izve nih sil prem nm i otkrivnje tih sil. U njoj postoji zkon d uvek dobijte. N lost, . NOVINAR: Bilo je svkko i godin dleko od igre.

TESLA: Pogotovo ovde u Americi, kd sm se uhvtio s gospodom nunicim i profesorim. Gos Edison je tu prednjio. S njime sm vodio Rt Struj, koji je predugo trjo. S jednim dr Tlijnom vodio sm rt zbog Rdij. Bilo je kr izum i iezlih ptent. Tu je i onj st u nestli svi moji spisi, plnovi i mine. Gospodin Adms mi je ponudio pomo, li j sm mu i nkon pet godin stvorio sm sve iznov i podigo novu lbortoriju. Gore od tog bile su besprice koje su me sprevle d rdim, i ostvrim ono to sm nmervo. Njgor je ipk zo po dolsku u Ameriku, kopo jrkove z knlizciju. Nije mnje grozn bil ni sirotinj u tog. Toliko o tome!

NOVINAR: Gospodine Tesl, zprepstili ste Njujork time to ste vrtili ek Vestinghusu n t eme jednog veg pronlsk. Izgubili ste milione dolr, u to vreme niste imli cent u d

TESLA: Gospodin se Vestinghus je bio prvi u ovoj zemlji koji je imo rzumevnj z moj rd koji me je pomgo. On se td nlzio u novnim neprilikm, te nism mogo d uzmem tj

NOVINAR: Doglo se d ste bili bogti, niste stekli ni kuu ovde. TESLA: Novc mi je bio potrebn kko bih rdio n novim pronlscim. Osim tog, kd god sm prijteljim i ljudim iz mog zvij.

NOVINAR: Gospodine Tesl, u poslednjim dnim neete nit imti! iveete od sitnih pozjmic n koje e vm dvti dobri ljudi. TESLA: Tko i treb d bude. ovek se vr svojoj kui, gde g sve ek.

NOVINAR: N prozor ve sobe u hotelu Vldorf-Astorij, n trideset treem sprtu, svkog j lubovi.

TESLA: ovek mor biti sentimentln prem pticm. To je zbog njihovog kril. I on ih je nek prv i vidljiv! NOVINAR: Niste prestli d letite jo od onih dvnih dn u Smiljnu!

TESLA: eleo sm d poletim s krov i po sm: pogreni deji proruni. Ne zborvite, mld ivotu!

NOVINAR: Arhngel s est pri plmenih kril i likom Nikole Tesle nslikn je u crkvi Urnov Sn Dijegu, u Kliforniji. Svkko ste bili onde? TESLA: Nism stigo, li jednom u otii. Premd, priznjem, posete crkvm izbegvm jo iz tc mi je bio svetenik, p je i mene hteo d polje u bogosloviju. Uinio sm sve d ne doe do tog. NOVINAR: Crkv vm je, izgled, suen. TESLA: Bez moje krivice!

NOVINAR: Vrtimo se, ko dozvolite, n poetk, to je pitnje: ko ste vi, gospodine Tesl? v prijtelj je reko: kosmik pojv. Jedn nunik: njvie ostvren ovekov mogunost koji je sio n Zemlju d obvi neke poslove oko Svetlosti. TESLA: Urednici veg list gospoici Dikinson verovtno bi vie odgovro Aneo? NOVINAR: Ne smo njoj, gospodine Tesl. Aneo je svim potrebn! TESLA: Ond nek bude Aneo. Nstvite s pitnjim, gospodine Smit. NOVINAR: Imo bih jedno vrlo lino pitnje. TESLA: Crvenite ko devic n prvom ljubvnom sstnku. Pretpostvljm t je to.

NOVINAR: Nikd se niste enili! Nije poznt nijedn v ljubv prem nekoj eni. Fotogrfi prikzuju vs ko izuzetno lepog ovek. U ezdesetoj ete izgledti ko etrdesetogodinjk, vm biti ndljudski. Jedn znnc videe kko ste se jednog decembrskog dn okliznuli n p okrenuli u vzduhu i doekli n noge. Tko neto ini smo mk. TESLA: Po Elektricitetu, j sm u bliskom srodstvu s tom ivotinjom. Ponekd pomislim: ce l prirod je mk koju Bog miluje po leim i eto munj i gromov.

NOVINAR: Rst vm je zntno vie nego u ostlih ljudi, te vs i po tome odmh prepoznju. Prv epotice uvek su se vrzmle oko privlnog i slvnog nunik, li on je celog ivot osto s TESLA: Mnogi su me enili, li njsmenij enidb bil je on kojoj je provoddiso doktor poet. Poto je sm bio odbijen od Lenke Dunerske, piso mi je d j treb njome d se oenim. Hteo je d ven njvei srpski

psku lepoticu. Potselo je to n njegovu filozofiju ukrtj, po kojoj je lepot osnovno n ustrojstvu svet. Zhvlio sm mu i objsnio zto je to nemogue. NOVINAR: Zto, gospodine Tesl?

TESLA: On je eleo d stvori nebeski pr n Zemlji, vreme z to nije. Rei u vm t misli . Dv su put: mnogo ili nimlo seks. Sredin slui z obnvljnje ljuskog rod. Previe sek snih ljudi pothrnjuje i sni vitlnost i duh. Uzdrvnje od seks to isto ini kod drugih . J sm izbro tj drugi put.

NOVINAR: I jo jedno lino pitnje. Kd je 1917. treblo d s Edisonom podelite Nobelovu n vi ste je odbili.

TESLA: Gospodin Edison je veliki nunik, li se odve petljo u moj ivot. Ne, nism mogo d vujem u toj tlijnskoj operi.

NOVINAR: Glvn otkri uinili ste ve rnije, niste dobili tu ngrdu. t je posredi: z , nerzumevnje? TESLA: Tog je neosporno bilo. Neto drugo je, meutim, odbijlo ljude od mojih otkri. NOVINAR: t je to?

TESLA: J mislim d je to ljudski strh od onog to predstvlj vein tih otkri. Ljudi su on, pored velikog dobr, doneti i veliko zlo. Zto su ih previli i esto zborvljli. NOVINAR: Vi ste bili svesni d e on doneti zlo, li ste i dlje rdili n njim, gospodine l? TESLA: Moje je d rdim, ne d brinem t e ljudi uiniti s time. NOVINAR: To su rei Leonrd d Vinij, kd su g pitli zto prvi rtne mine.

TESLA: Sem se! Prebcivli su mu zbog onih smenih ktpultov z vojvodu od Miln. Bio je unost nunik je d stvr i d ne misli o posledicm stvrnj. NOVINAR: To je morlnost Nuke!

TESLA: U vsioni i u prirodi postoji vii morl; nunik treb njeg d sledi. to se tie lj morl, sv istorij bi se mogl svesti n dve rei: Krv i Zlto. I smo krv tee i zlto sj ovi Endre Adij. Tko e biti dokle god meu ljudim ne zvld morl zvezd. NOVINAR: Morl zvezd? t je to, gospodine Tesl?

TESLA: Njstrije filozofsko uenje o kosmikim zkonim i uprvljnju po njim. Ti zkoni su morju se ponovo uspostviti.

NOVINAR: Vi potovoci veom le to npdte Albert Ajntjn i njegovu Teoriju Relvite em energiju. Sve je proeto energijom; odkle on? TESLA: Njpre je bil energij, potom mterij.

NOVINAR: Gospodine Tesl, to je ko kd biste kzli d ste vi rodili svog oc, ne on vs.

TESLA: Uprvo tko stoji stvr s roenjem vsione. Mterij je stvoren iz prvobitne i vene je koju znmo ko Svetlost. Zsjl je i pojvile su se zvezde, plnete, ovek i sve to je n i i u univerzumu. Mterij je izrz beskonnih vidov Svetlosti; zto je energij strij od ostoje etiri zkon Stvrnj. Prvi je d je izvor sveg u Nepojmnom, crnoj estici koju um zmisliti, niti mtemtik izmeriti; u tu esticu stne cel vsion. Drugi zkon je irenje prv prirod Svetlosti, iz Nepojmnog i njen preobrj u svetlo. Trei zkon je potreb Sv

d postne mterij. etvrti zkon glsi: nem poetk ni krj; tri prethodn zkon oduvek eno.

NOVINAR: U neprijteljstvu prem Teoriji Reltivitet idete dotle, d o proslvm svojih ro te predvnj protiv njenog tvorc.

TESLA: Upmtite nije zkrivljen Prostor, ve ovekov um koji ne moe d shvti Beskrj i Ven D je tvorcu Reltivnosti to jsno, steko bi besmrtnost, k i fiziku ko mu je to po volji okz njegove nopke teorije jeste i njegovo svirnje n violini. Njemu je to rzonod i uteh on svir n kunim sedeljkm s neznlcim ko to je i sm!

NOVINAR: Zist ste neprvedni prem njemu, gospodine Tesl! Zr vi nemte poeziju ko rzono utehu! U Ameriku ste prispeli s prtljgom pod mikom u kojem je, po vem sopstvenom priz nnju, njdrgocenij bil svesk s stihovim.

TESLA: Stihovi su rei, gospodin Ajntjn se usudio d tkne u muziku. To je rvno zloinu. e njegov teorij tn, on bi posto veliki muzir ko to je Hendl ili brem Gluk. NOVINAR: Izvinite, to niste ni vi, tvrdite d je v teorij isprvn.

TESLA: J sm deo Svetlosti, on je muzik. Svetlost ispunjv mojih est ul: j je vidim em, miriem, dotiem i mislim. Misliti je kod mene esto ulo. estice Svetlosti su ispisn ote. Jedn munj moe biti itv sont. Hiljdu munj je koncert. Z tj koncert j sm stv je koje se uju n ledenim vrhovim Himlj. NOVINAR: Ne rzumem ipk zto ste toliko protiv Ajntjn.

TESLA: On se ogreio o Pitgoru i mtemtiku, nunik se o to dvoje ne moe i ne sme ogrei rojevi i jednine su znci kojim se obelev Muzik Sfer. D je Ajntjn uo njene zvuke, oriju Reltivnosti. Ti zvuci su poruk umu d ivot im smisl, d u svsioni postoji svre d je lepot uzrok i posledic Stvrnj. T Muzik je veno kruenje zvezdnih nebes. Njm mpozicij i, ujedno, deo nebeske simfonije. Otkucji ovekovog src su delovi te simfoni je n Zemlji. Njutn je szno d je tjn u geometrijski prvilnom rsporedu i kretnju nebes el. On je spozno d je hrmonij vrhovni zkon u svemiru. Zkrivljeni Prostor je hos; hos Muzik. Albert Ajntjn je glsnik vremen Buke i Bes. NOVINAR: Gospodine Tesl, d li vi ujete tu Muziku?

TESLA: Uvek je ujem. Moje duhovno uho je veliko ko nebo koje vidimo iznd ns. Svoje f iziko uho uveo sm Rdrom. Po Teoriji Reltivnosti dve prlelne linije sste se u Besk Ajntjnov kriv postti prv. Jednom stvoren, zvuk trje veito. Z ovek on moe d i tiini koj je njegov njve mo. Ne, nemm nit protiv gospodin Ajntjn. On je ljubz esne dobre stvri; od tog e neto postti deo Muzike. J u mu pisti i pokuti d objsni ji, i d su njegove estice ono to dri vsionu u hrmoniji i ivot u venosti.

NOVINAR: N list nmerv d otvori Dopisnu kolu Besmrtnosti. Z nstvnike su izbrni Pl ids, Blmiki, Li Tj Po, ekspir, Milton, Mikelnelo, Rfel, Servntes, Gete, Dostojevski toven, Mocrt i drugi. Svkome od njih bie posveen prznini broj Bilten, u kojem e se egovo delo i ispriti njegov ivot. Sren okolnost je to to ste vi meu ivim, p emo z intervju moemo nzvti i prvim som te kole.

TESLA: Vrte se, gospodine Smit! Svi koje ste izvoleli pomenuti jo uvek su meu ivim. t , ivlji su od mnogih onih koji sd hodju Zemljom. NOVINAR: Bez sumnje, on se zbog njih i dlje vrti. Mislio sm n njihovo fiziko prisustv o.

TESLA: Im vremen, susrest ete neke od njih i skinuti eir d ih pozdrvite. Sd iskorist renu okolnost mog fizikog prisustv ovde.

NOVINAR: Recite, molim vs, koji su uslovi prilgovnj jednog Anel n Zemlji? TESLA: J ih imm deset. Beleite pljivo. NOVINAR: Zpisu svku vu re, potovni gospodine Tesl.

TESLA: Prvi uslov je visok svest o svom poslnju i delu koje treb izvriti. On mor, mkr mutno, postojti u njrnijoj mldosti. Ne budimo lno skromni; hrst zn d je hrst, grm eg d je grm. Ko dek od dvnest godin bio sm sigurn d u doi n Nijgrine Vodopde sm jo u detinjstvu d u ih ostvriti, premd ne ssvim jsno... Drugi uslov prilgovnj . Sve to sm preduzimo, zvrvo sm. Bio sm devetnestogodinjk kd sm, po svetu jed proitm celokupnog Volter. Tj knjievni monstrum npiso je oko sto tomov velikog formt og slog. Proito sm g, li nism uspeo d sznm d li je to uinio i onj koji mi g je m istrjnou odnosio sm se prem svemu to sm rdio. On je postl deo mene, te sm se ne ro i nkon trideset godin kko bih g usvrio. NOVINAR: Koji je trei uslov prilgovnj, gospodine Tesl?

TESLA: Usmervnje svih vitlnih i duhovnih energij n delo. Otud i oienje od mnogih stv otreb koje im ovek. J time nit nism izgubio, ve smo dobio. Toliko sm dobio d sm s svom dnu i noi. Zpiite: Nikol Tesl je bio sren ovek... etvrti uslov jeste prilgo sklop delu. NOVINAR: Kko to mislite, gospodine Tesl?

TESLA: Njpre, to je odrvnje tog sklop. ovekovo telo je svren min. J poznjem svo bro z njeg. Hrn veine ljudi meni je tetn i opsn. Zbog tog ktkd umiljm d su svi protiv mene... Dotknite moju ruku. NOVINAR: On je hldn.

TESLA: D. Krvotokom se moe uprvljti, ko i mnogim procesim u nm i oko ns. Zto ste p , mldiu? NOVINAR: Setio sm se jedne prie. Ali pustimo to, molim vs, gospodine Tesl. TESLA: Neemo nstviti rzgovor dok ne ujem t je to.

NOVINAR: To je pri d je Mrk Tven npiso Tjnstvenog strnc, onu divnu knjiicu o Stn

TESLA: Re Lucifer mi je dr. Gospodin Tven voli d se nli. U detinjstvu sm jednom oz jegove knjige. Kd smo se ovde upoznli i to mu isprio, bio je toliko gnut d je zplko smo prijtelji i esto je dolzio u moju lbortoriju. Jednom je ztrio d mu pokem mi ijm izzivl osenje blenstv. Bio je to jedn od onih izum z zbvu, kojim sm se p gospodin Tven koliko sme d ostne pod tim vibrcijm. Nije me posluo i osto je due. Z me to je, poput rkete, drei se z pntlone, odjurio u izvesnu prostoriju. Bilo je to v smeno, li j sm suvo ozbiljnost. Vrtimo se n prilgovnje telesnog sklop. Pored h . Od dugog i iscrpljujueg rd, koji je iziskivo ndljudski npor, j bih se posle jednog s pvnj potpuno povrtio. Steko sm sposobnost d uprvljm snom, i zspim i budim se u s odredio. Ako mi neto u onome to rdim nije jsno, primorvm sebe d mislim o tome u snu i n tj nin nlzim reenje. NOVINAR: Bekon ke d Genije ponekd utekne od piseg stol i iz lbortorije u sn.

TESLA: Peti uslov prilgovnj jeste pmenje. Mod je kod veine ljudi mozk uvr spozn oj stiu u ivotu. Moj mozk se bvi vnijim stvrim od pmenj; kod mene on lovi ono to nom trenutku neophodno. To je oko ns i treb g smo uzeti. Sve to smo jednom videli, uli , proitli i sznli prti ns u vidu svetlosnih estic. Meni su te estice poslune i vern ovog Fust, moju njmiliju knjigu, nuio sm npmet n nemkom ko student, i sd g cel Svoje izume sm godinm nosio u glvi, tek potom ih ostvrivo.

NOVINAR: esto pominjete mo vizualizcije.

TESLA: Njoj mod imm d zhvlim z sve to sm stvorio. Dogji iz mog ivot i moj otkr tvrni, vidljivi ko svk pojv i predmet. U mldosti sm se tog plio, ne znjui t je sm tu mo primio ko izuzetn dr i preimustvo. Negovo sm g i ljubomorno uvo. Vizualiz eini izum vrio i isprvke, ond ih, tko zvrene, prvio. Njome revm i komplikovne m e ispisujem brojeve. N Tibetu bih zbog tog dr dobio in visokog Lme. NOVINAR: Mocrt bi isprvio tek dve ili tri note n nekoj prtituri. Kompozicij je pre to g bil gotov u njegovoj glvi. TESLA: D, to se tko rdi. Moj vid i sluh su svreni i, smem to slobodno rei, ji nego u ih ljudi. J ujem grmljvinu n sto pedeset milj, i vidim boje u nebu koje drugi ne vide . To uvenje vid i sluh imo sm i ko dete. Kasnije sm to svesno rzvijo. NOVINAR: U mldosti ste nekoliko put bili teko bolesni. D li je i bolest jedn od uslov prilgovnj?

TESLA: Jeste. On je esto posledic nedosttk ili iscrpljenosti ivotnih sil, li esto je e duh i tel od otrov koji su se nkupili. Neophodno je d ovek boluje s vremen n vreme. vor veine bolesti je u duhu. Zto duh i moe d izlei veinu bolesti. Ko k rzboleo sm ere koj je hrl u Lici. Izleio sm se time to je otc dozvolio d upiem studije tehnike predstvljlo moj ivot. Privienj z mene nisu bolest, ve sposobnost um d prodre izvn t ske dimenzije. Imo sm ih itvog ivot, i primo sm ih ko sve druge pojve oko sebe. Jed detinjstvu, eto sm s ujkom pored reke i kzo: Iz vode e se pojviti pstrmk, j u b je presei. To se i dogodilo. Uplen i zprepen, ujk je poviko: Bde retro Stns! vorio je ltinski... Nlzio sm se u Prizu kd sm video Mjinu smrt. U nebu, punom svetl muzike, lebdel su prekrsn stvorenj. Jedno od njih je imlo Mjin lik, koji me je gledo skrjnom ljubvlju. Poto je vizij iezl, zno sm d je moj Mjk umrl. NOVINAR: t je sedmo prilgovnje, gospodine Tesl?

TESLA: Znnje kko d se psihike i vitlne energije pretvore u ono to elimo, i postignemo lst nd svim osenjim. Indusi to nzivju Jogom Kundlini. Ov znnj se mogu nuiti, z ge godine, ili se stiu roenjem. J sm ih veinu steko roenjem. On su u njblioj vezi s energijom, koj je posle Svetlosti njrsprostrnjenij u vsioni. en je njvei krdljivc e, time i duhovnih moi. J sm to oduvek zno i uvo se. Od sebe sm stvorio ono to sm isonu i duhovnu minu. (mjeseeva enska energija... tko je spominjao da Mjesec usisava nae izvjesne energije???) NOVINAR: A deveto prilgovnje, gospodine Tesl?

TESLA: Sve uiniti d se nijednog dn, nijednog trenutk ko je to mogue ne zborvi ko smo smo n Zemlji. Izuzetni ljudi koji se u ivotu mue boleu, oskudicom ili ih drutvo previe rnjv svojom glupou, nerzumevnjem, progonom i ostlim nedm kojim Zemlj vrvi ko m iz sebe delo neostvreno do krj. Im mnogo plih Anel n Zemlji. Ekermn je pito Gete: dilo d je njegov ivot, koji je proteko u skldnim i k srenim okolnostim, bio drugiji u je odgovorio: Meni se ne bi desilo d ne izvuem glvni zgoditk. NOVINAR: t je deseto prilgovnje?

TESLA: Ono je njvnije. Npiite d se gospodin Tesl igro. Igro se itvog svog ivot i

NOVINAR: Gospodine Tesl! D li se to odnosi i n v otkri i ve delo? Je li i to bil i

TESLA: Jest, drgi mldiu. J sm tko voleo d se igrm Elektricitetom! Uvek se njeim kd Grku koji je ukro vtru. Grozn pri o okivnju i orlovim koji mu kljuju digericu. Zr Z ije imo dovoljno munj i gromov, p je bio oteen z jedn ugrk? Tu je neki nesporzum.. u njlepe igrke koje se mogu ni. Ne zborvite d u vem npisu istknete: Nikol Tesl

koji je stvorio munju.

NOVINAR: Gospodine Tesl, mlos ste govorili o Anelim i njihovom prilgovnju n Zemlji

TESLA: Jesm li? To je isto. Moete npisti i ovo: on se drznuo d uzme n sebe prerogtive ndre, Zeus i Perun. Zmislite nekog od tih bogov kko u crnom veernjem odelu, s polucili drom i belim rukvicm njujorkoj eliti prireuje grmljvine, pore i zemljotrese!

NOVINAR: itoci neg list vole humor. Ali zbunili ste me izjvom d i v otkri, koj s robit z ljude, predstvljju igru. Mnogi e se nmrtiti n to.

TESLA: Drgi gospodine Smit, nevolj i jeste u tome to su ljudi odve ozbiljni. D to nis u, bili bi sreniji i zntno due bi iveli. Kinesk poslovic veli d ozbiljnost skruje ve Tj Pe je posetu krmi pretpostvljo poseti crskom dvoru. Ali d se itoci novin ne bi mr , vrtimo se stvrim koje oni smtrju vnim. NOVINAR: Oni bi rdo d uju u emu je v filozofij.

TESLA: ivot je ritm koji se mor spoznti. J osem tj ritm i uprvljm se po njemu i pr . On je vrlo zhvln i do mi je znnj koj imm. Sve to ivi povezno je dubokim i divnim i zvezde, meb i Sunce, ne srce i kruenje beskonnog broj svetov. Te veze su nerskidi ne se mogu pripitomiti i umilostiviti tko d ovek i sm pone d stvr nove i drugije od svetu, d stre ne nrui. Znnje dolzi iz vsione; n vid je njegov njsvreniji prijem zemljsko i duhovno. Treb nstojti d on postnu jedno oko. Univerzum je iv u svim svoji ifestcijm, poput kkve mislee ivotinje. Kmen je misono i osejno bie, ko to su to i ovek. Zvezd koj sij tri d je gledmo, i d nismo ove obuzeti sobom rzumeli bismo n i poruke. Svoje disnje, oi i ui ovek mor usklditi s disnjem, oim i uim univerzum

NOVINAR: Dok govorite, ini mi se d slum budistiki tekst, besedu toiste ili trktt Pr

TESLA: Dobro vm se ini! Zni d postoji opte znnje i istine koje je ovek oduvek posedov o mom osenju i iskustvu, u vsioni im smo jedn mterij i jedn vrhovn energij s besk mnifestcij ivot. Najlepe od sveg je to to otkriem jedne tjne u prirodi, otkrivte i e se ne kriju, tu su oko ns, li mi smo slepi i gluvi z njih. Ako se emotivno veemo z njih, one nm sme dolze. Jbuk je mnogo, li je jedn Njutn. On je trio uprvo onu jbuk pred njeg.

NOVINAR: Pitnje koje je mod treblo postviti u poetku ovog rzgovor. t je z vs Elek otovni gospodine Tesl?

TESLA: Sve je Elektricitet. Njpre je Svetlost, beskrjni izvor iz kojeg istie mterij i rsporeuje se u svim oblicim koji predstvljju vsionu i Zemlju s svim njenim vidovim Crno je prvo lice Svetlosti; to je ne vidimo tkvu, to je izuzetn milost prem oveku i o stlim stvorenjim. Jedn njen estic poseduje svetlosnu, toplotnu, nuklernu, rdijcionu, jsku, mehniku i zsd nepoznte energije. On im mo koj moe pokrenuti Zemlju s njene p e istinsk Arhimedov polug. NOVINAR: Gospodine Tesl, vi ste odve pristrsni prem Elektricitetu. TESLA: Elektricitet sm j sm. Ili, ko hoete, Elektricitet u ljudskom obliju. To ste i v i, gospodine Smit, li tog niste svesni.

NOVINAR: Je li otud v sposobnsot d kroz telo proputte elektrinu struju od milion volt

TESLA: Zmislite btovn kojeg npdju biljke; to bi zist bilo ludo. ovekovo telo i moz od mnogih energij; u mene je njvie Elektricitet. Energij koj je rzliit u svkog je ini ovekovo j ili duu. Kod drugih stvorenj to je njihov sutin; du biljke nij mozg i smrt se mnifestuju svetlou. Moje oi su u mldosti bile crne, sd su plve i kko prolzi i npreznje mozg biv je, one su blie belini. Belo je nebesk boj. Kroz moj pro nog jutr je sleteo golub, kojeg sm hrnio. Hteo je d mi jvi d umire. Iz njegovih oiju i

lzili su mlzevi svetlosti. Nikd u oim nekog stvorenj nism video toliko svetlosti, ko g golub.

NOVINAR: Rdnici u voj lbortoriji priju o bleskovim svetlosti, plmenovim i munjm k ko ste gnevni ili pred kkvom opsnou.

TESLA: To su psihik prnjenj ili opomene d se uvm. Svetlost je uvek bil n mojoj str i ko mi je otkrio Obrtno Mgnetno Polje i Indukcioni Motor, to me je proslvilo u dvde set estoj godini? Jedne letnje veeri, u Budimpeti, posmtro sm s svojim prijteljem Sig jem zlzk Sunc. Hiljde vtr okretlo se plmtei hiljdm boj. Setio sm se Fust i I td, ko u mgnovenju, video sm kko se obre Mgnetno Polje i rdi Indukcioni Motor. Vi ih u Suncu! NOVINAR: Hotelsk poslug pri d se u vreme grmljvine ztvrte u sobu i rzgovrte smi TESLA: Rzgovrm s munjm i gromovim. NOVINAR: S njim? N kojem jeziku, gospodine Tesl?

TESLA: Njee n mom mternjem jeziku. U njemu im rei i zvukov, nroito u poeziji, koji ni z to. NOVINAR: itoci neg list bili bi vm veom zhvlni d to protumite.

TESLA: Zvuk ne postoji jedino u gromu, ve i u munji; kod nje je on pretvoren u sjj i boje, boje se mogu sluti. Jezik je od rei, to zni d je od zvukov i boj. Svki g j su rzliiti i imju svoj imen. J neke od njih nzivm imenim onih koji su mi bili bli otu, ili po onim kojim se divim. U nebu sevju i grme moj Mjk, sestr, brt Dnilo, pesn i linosti iz srpske istorije. Imen ko to su Isij, Jezekilj, Leonrdo, Betoven, Goj, F Pukin i sve neugsle vtre oznuju jt i spletove munj i gromov koji ne prestju svu no ji donose blgorodnu kiu ili ple ume i ljudsk nselj. Postoje munje i gromovi, i to oni sjjniji i njmoniji, koji ne iezvju. Oni se vrju i j ih prepoznm meu hiljdm. NOVINAR: Po vm, Nauk i Poezij su isto?

TESLA: To su dv ok jednog lic. Vilijem Blejk je uio d je ceo univerzum roen iz Mte, d odrv i d e on postojti dokle god n Zemlji bude postojo i jedn ovek. S njome je ko koju se mogu skupiti zvezde svih glksij. On je stvrlk energij rvn svetlosnoj. NOVINAR: Mt je z vs stvrnij od ivot? TESLA: On r ivot. J sm se hrnio svojim mislim, nuio sm d e negovo, ko to sm negovo i svoj znos. Ceo svoj dugi vek proveo vor moje sree. On mi je pomogo i d tokom svih ovih godin podnesem oljn z pet ivot. Njbolje rditi nou, jer su zvezdn svetlost i

uprvljm osenjim, s sm u znosu. To je bio rd, koji je bio dov misli u bliskoj vezi.

NOVINAR: Kzli ste d sm i j, ko svki stvor, Svetlost. To mi lsk, li, priznjem, nije jsno.

TESLA: Zto bi i treblo d vm bude jsno, gospodine Smit? Dovoljno je d poverujete u to. ve je Svetlost. U jednom njenom zrku je sudbin nrod; svki nrod im svoj zrk u onom vel m svetlosnom izvoru koji vidimo ko Sunce. I zpmtite: nijedn ovek koji je postojo, nije umro. Pretvorili su se u Svetlost i ko tkvi postoje i dlje. Tjn je u tome d se te sve tlosne estice povrte u prvobitno stnje. NOVINAR: To je vskrsenje!

TESLA: J to radije nzivm: Vrnje u neku od prethodnih energij. Hrist i jo neki znli s tjnu. J sm trgo z time kko d se ouv ljudsk energij. On je jedn od vidov Svetlo om nebeskom svetlu. Nism trgo z time rdi sebe, ve rdi dobr svih. Verujem d e moj o

ljudim ivot lkim i snoljivim, i usmeriti ih n duhovnost i morlnost. NOVINAR: Smtrte li d se vreme moe ukinuti?

TESLA: Ne ssvim, jer prv osobin energije jeste d se preobrv. On je u veitim preobr toist. Ali mogue je uticti u tome d ovek ouv svest i posle zemljskog ivot. U svko ne postoje energije ivot; jedn od njih je i besmrtnost ije poreklo je izvn ovek i ek on je duhovn; mi smo tek npol tkvi. Vsion je morlnij od ns; zto mormo spoznti nj svoj ivot usklditi s njome. J nism nunik; Nuk je mod njpogodniji nin d nem e oduvek progoni, i koje je moje dne i noi pretvorilo u vtru. NOVINAR: Koje je to pitnje?

TESLA: Kko su vm oi zsjle!... Ono to sm hteo d sznm jeste: t biv s zvezdom koj e ugsi? Zvezd pdne ko prin ili seme po ovom ili po drugim svetovim, sunce se rspe i, u ivote mnogih stvorenj, u ono to e se roditi ko nov svetlost, ili g svemirski vet veje po Beskrju. Shvtm d je to neophodno i d je urunto u ustrojstvo vsione. Stvr je , u tome d se jedn od tih zvezd i jedno od tih sunc, mkr i ono njmnje, suvju. NOVINAR: Ali, gospodine Tesl, vi shvtte d je to neophodno i d je urunto u ustrojstvo t!

TESLA: Kd oveku postne jsno d je njegov njvii cilj d tri z zvezdom pdlicom i pok ee d mu je ivot dt uprvo zbog tog i bie spen. Zvezdu e n krju uhvtiti! NOVINAR: I t e se ond desiti?

TESLA: Tvorc e se nsmejti i rei: Pdl je smo d bi ti potro z njome i uhvtio je NOVINAR: Zr sve to nije u suprotnosti s kosmikim bolom, koji tko esto pominjete u svo jim spisim? I t je to kosmiki bol?

TESLA: Nisu suprotnosti, jer smo n Zemlji... To je bolest o ijem postojnju ogromn vei n ljudi nije svesn. Otud mnoge druge bolesti, ptnj, zlo, bed, rtovi i sve ono zbog eg ljudski ivot psurdn i strn pojv. T bolest se ne moe ssvim izleiti, li svest o nj de mnje tek i opsn. Kd god je neko od meni bliskih i drgih ljudi bio povreen, j sm u bol. To je zto to su n tel od sline gre, due vezne nerskidivim nitim. Neshv kd obuzme, zni d je negde, n drugom krju ove plnete, umrlo dete ili plemenit ovek. Ce on je u izvesnim periodim bolesn, od sme sebe i od ns. Ieznue neke zvezde i pojv ko iu n ns vie nego to mi to slutimo. Veze meu stvorenjim n Zemlji su jo je; zbog n cvet e divniji zmiristi ili uutti. Te istine iznov mormo uiti d bismo se izleili. u nem srcu i, isto tko, u srcu ivotinje koju nzivmo vsionom. MALO POZNATI TESLA Mlo poznti Tesl - Svetlost bele golubice

Nizgled prdokslno, Nikol Tesl, tvorc svremene elektrotehnike i teleutomtike, ine ist i zstupnik prosvetiteljskih idej, po svemu sudei, bio je podlon neobinim prpsiho doivljjim, vizijm i mistikim stnjim. N to, pre sveg, neumoljivo ukzuju brojne inj im izvetv sm nunik, ko npr. o svom prpsiholokom doivljju koji je imo kd mu je oivljj, u lnci, Zvod z udbenike i nstvn sredstv, Beogrd 1995) i mnogim drugim.

Tko, recimo, Tesl u utobiogrfskoj knjizi "Moji izumi" nvodi niz primer vlstitih udesn prpsiholokih doivljj iz detinjstv i rne mldosti. On tu spominje svoju udnu boljku like koje su mu se privile kd je bio dek. U tiini noi, nepozvne ive slike tih priz se sd pred mojim oim i uporno odolevle svim nporim d ih odgnm. Ponekd bi bile tk rostoru iko sm kroz njih mogo proi rukom, opisuje Tesl. Poto su g ove pojve uznemir e nelgodnost i izzivle zbrinutost, on se obrtio strunjcim, li oni nisu imli prvi o

Dete grom

N veliki nunik bio je ubeen d mu je smo Provienje ve n roenju podrilo izuzetnu su irodne moi. Postoji legend, drg Tesli, po kojoj je izumitelj nizmenine struje, roen u ednoj zstrujuoj, olujnoj letnjoj noi kd su sevle munje i udrli gromovi. Bbic koj mjku, preplen tim sevnjem, protumil je ove nebeske pojve ko znmenj izuzetne sudbi i rekl je porodolji d e ono biti dete grom. Kko pie jedn Teslinog biogrf, ov neobr ije mogl ni pretpostviti koliko je bio tn ovj njen opis ovek kog e sudbin uiniti munj, dovoljno jkih d prodrmju ceo svet (Loms, ovek koji je izumeo dvdeseti vek, DN tr, 2000).

Tesl ke d se ko dek dvio desetk put, te d su g gotovo ivog skuvli i jedv je i nije sve: Bio sm iv zkopn, izgubljen i smrznut. Z dlku sm izbego besnim psim, vepr rugim divljim ivotinjm. Preiveo sm strne bolesti i prolzio kroz rznovrsne udnovte to to sm dns zdrv i krepk - prvo je udo, se se slvni pronlz (Nikol Tesl, Mo

Prosto je neverovtno koliko ovi Teslini opisi vlstitih udesnih doivljj lie n opise in jcijskih bolesti i smrti kroz koje su proli mni pre nego to su zdobili svoje izuzetne posobnosti! mn je, po Elijdeu, vr, gtlc, prorok, mg, psihopomp, iscelitelj, nunik k, vidr i vidovnjk (Istorij verovnj i religijskih idej, tom III, Prosvet, 1991). mn epoznju po svojom krkteristinom, neobinom ponnju, skloni su usmljivnju, snjrenju, vizije, npde, nesvestice itd. Ali i oni, odbrni, morju d prou kroz inicijstik isku , bolesti, vizije, komdnj i mistin smrt) i d tko steknu sposobnost z eksttik putov svet, u Podzemlje ili n Nebo. Idil ostrelog nunik

Jedn od verovtno njudnijih Teslinih doivljj, zbio se u njegovoj poznoj strosti. To je rvo, bio krj ve slvne idile ostrelog nunik - osobenjk i njegove bele golubice, koju voleo. Golubij ljubvn pri Teslinog ivot, ko i mnoge sline, zvril se tuno. Eks je brinuo o hiljdm golubov, meu njim je bil golubic, divn ptic, bele boje, druk N grkom leukos zni - beo, li i sveto, ist, jsn, srebrnst. Belo je drevni simbol prosvetljenj, oienj, preobrj, otkrivenj. U hrinskoj likovnoj umetnosti Sveti duh beli golub.

Ali, vrtimo se beloj golubici: M gde d sm se nlzio, golubic bi me pronl; kd bih m, smo sm pozvo i on bi doletel do mene. Rzumel me je i j sm rzumeo nju, ispovedo leo ju je i to nije krio. D, voleo sm je ko to ovek voli enu, i on je mene volel. K bolesn zno sm i rzumeo sm; dol bi u moju sobu i tu ostjl dnim. Leio bih je dok n golub je bio rdost mog ivot. Ako sm joj bio potrebn, nit drugo mi nije bilo vno. Do od sm je imo, bil je to svrh mog ivot.

Ali, ovo ne bi bil prv ljubvn pri, d ne sledi drmski obrt, koji ngovetv trgini dok sm leo u krevetu, revjui probleme ko i obino, doletel je kroz otvoren prozor i sto. Zno sm d sm joj potrebn; elel je d mi sopti neto vno tko d sm usto i o njudesniji, njmistiniji dogj u dugom i neobinom ivotu nunik - snjr, znesenj do zno sm d eli d ke d - umire. A ond, kd sm primio njenu poruku, pojvil se sv oiju - snni mlzevi svetlosti. D, bil je to prv svetlost, snn, bletv, zslepljuj t dleko j nego to sm j ikd proizveo njsnnijim lmpm u svojoj lbortoriji. Kd otilo iz mog ivot. Do tog vremen zsigurno sm zno d u dovriti svoje delo, bez obzir ost svog progrm, no kd je to neto otilo iz mog ivot, zno sm d je moj poso okon svoju priu Tesl (Mrgret ejni, Tesl: ovek izvn vremen, Kodeks, Beogrd 1991).

Md slvni istriv ko rcionlist nije priznvo d je religiozn, ovde je oigledno u uminozni, mistiki doivljj u ijem je sreditu simbol golub, simbol koji sm Tesl izgled ssvim dobro rzumeo, md je osetio njegovu sngu. Ko ptic, golub je simbol uzdiznj, su je ngon i prevlsti duh. Mlz mistine svetlosti

Z ovj mistini doivljj bele golubice, vno je ono to Tesl ke o snnim mlzevim sv jli iz njenih oiju. Ono to Tesl nije zno, ve je smo slutio, o smislu tjnstvene svetl mi dns znmo. U mnogim mitologijm i religijm, svetlost je univerzlni, rhetipski simb h, bonstv i mistine spoznje. Svetlost simbolizuje prosvetljenost, dobrotu, bonsku pri u i ivot nsuprot tmi koj simbolizuje neznnje, zlo i smrt.

U Strom zvetu Bog reju stvr svetlost i odvj svetlost od tme. I u hinduizmu, budizmu i ugim religijm svetlost simbolizuje istinu, spoznju i psolutnu, onostrnu relnost. U dre vnom indijskom spevu Bhgvd-git uzor teofnije je blistv bujic svetlosti. Bienje neo osti je dkle, numinozni doivljj, susret s bonskom sngom i onostrnom, psolutnom stvr glvlju Doivljj mistine svetlosti, slvni istorir religije pie: Onj ko je upozno t e svetlosti) pretrpeo je ontoloku mutciju: steko je drugi nin bivstvovnj koji mu omogu e pristup svetu duh (Elijde, Mefistofeles i Androgin, Grdc, 1996). Susret s tjnstvenom svetlou je z Teslu bio tko upetljiv zto to je izzvo u njemu promenu, tnije, duboki i trjni duhovni preobrj.

Vie od 60 godin nkon smrti Nikole Tesle, lik i delo jednog od njuvenijih svetskih nuni i dlje predstvlj nereivu zgonetku.

Tesl je bio pod ndzorom Federlnog istrnog biro (FBI) od dolsk u SAD do smrti 1943. Al sledeih 40 godin svki zhtev o Teslinoj ostvtini, novinski lnk ili nuni rd o nu stolu direktor FBI. im je u jnuru 1943. uo vest o smrti Nikole Tesle, gent FBI Foksvor t poslo je telegrm direktoru kncelrije u Njujorku s sledeom sdrinom: Istknuti nun rotehnike umro je u hotelu Njujorker'. Eksperimentiso je beinim prenosom energije, tzv . zrcim smrti i konstruiso je revolucionrni tip torped. Njegove beleke se nlze u hote i dosd nije uinjeno nit d se sklone od neprijteljski rspoloenih osob.

Po merikom Zkonu o slobodi informcij, ti dosijei su delimino objvljeni. Ali nedostju une strnice i n vie mest flomsterom su precrtn imen. Uvid u tjnu ko je nloio d T jnjv poruk koju je FBI poslo tdnji potpredsednik SAD Henri Volis u kojoj se nedugo p smrti nunik nvodi d su Tesline stvri od vitlnog interes z vldu.

Nkon Tesline smrti u SAD poinju istrivnj tjnih oruj koj se oslnjju n njegove rd FBI dokopo Tesline ostvtine?

S obzirom n to d Tesl nije imo dece, njegov nek Sv Kosnovi dn nkon ujkove smrti otel Njujorker, gde je Tesl iveo, kko bi prono testment. Iz sef je uzeo Tesline fo ztim je nepoznti brvr nmestio novu kombinciju n sefu. Dn posle, uz prtnju osobe iz S kontrolu imovine strnc, sv imovin je zpeen i odnet u skldite n Menhetnu. Nekoli Kosnovi je od rdnik u sklditu szno d su ljudi iz FBI dolzili nou i snimli. Td Huver demntovo je bilo kkvu umenost, li vreme je pokzlo suprotno.

Nime, vld SAD je tokom rt u Vijetnmu poel d istruje tzv. rtovnje vremenom. Cilj odui sezon monsun i uspori kretnje neprijtelj. Istrivnje se bzirlo n Teslinoj teo ju elektrine energije koj slobodno plut u Zemljinom ionskom omotu. Od projekt se odust o zbog zbrne UN, li desetk godin ksnije, tokom hldnog rt, progrm je obnovljen. Rusi nli kko d se utie n gornji deo tmosfere. Prem jednoj verziji, njim je Tesline dokumen predl vld SFRJ. Prem drugoj dokumente im je dostvio Teslin pomonik Spnijel, koji je b sovjetski simptizer. Rusi su stvorili vetku jonizciju u tmosferi rzorne snge koj slu elektromgnetski tit protiv rket. Ameriknci su regovli progrmom Rtovi zvezd.

Veliku pnju izziv i tjn Teslinih zrk smrti. Jedn teorij ke d je Tesl njim iz u eksploziju 1908. u Sibiru. Zmolio je istriv Robert Perij, koji je td krenuo n Se , d g obvesti o dogjim s put. S tornj Brdenklif pored lbortorije usmerio je zr . Peri je jvio o eksploziji u Sibiru, koj je rvn eksploziji do 15 megton TNT-. Ipk, n pnje izzvo je Fildelfijski eksperiment iz 1943. Tesl je vodio projekt Dug u kojem ekventnim mgnetskim poljem pokuo d skrije rtni brod od rdr. Brod i jeste posto nevi i ljudskom oku. Kd su genertori ugeni, brod se pojvio. Al Bielek, jedn od mornr s bro tkrio je d je Tesl jo 1942. poeo d sbotir istrivnje kd je shvtio d e ljude isko

imente. Kd se povuko s projekt, bio je obeleen ko odmetnik. Tu pri dobij obrt. N uli od udnim okolnostim udr utomobil. Oporvio se, li g posle pr meseci pronlze mrtvog Prem slubenom izvetju umro je od tromboze.

Znimljivo je d ni genti FBI, koji su Teslu prtili u stopu, nisu znli tno kd je on umr Agent FBI u dokumentu od 12. jnur 1943. ke: Nkndno istrivnje pokzlo je d je Tes u etvrtk, 7. jnur, ko to je bilo jvljeno.

Poetk ove godine n neobin nin istie dv dtum vezn z Nikolu Teslu. Pre 63 godine, njujorkom hotelu okonn je ivot ovek koji decenijm intrigir ne smo nunu, ve i i t, cel ov godin u znku je vek i po od roenj genij iz Smiljn z kojeg ku d je i .

Plnetrno poznti nunik ipk je osto linost ispod mnogih velov tjni, nikd do krj o posle ijih otkri svet nije bio isti. Nem tog osnovc koje imalo dri do svog znnj, d upoznt s glvnim izumim nunik kojeg, izmeu ostlog, zovu i robnjkom hldne vtre. I ijom koj g je prtil jo z ivot, Tesl je decenijm predmet izuvnj svekolikih nu liko vremen ndju d e u nekoj neotkrivenoj rhivi ni spise koji bi svojom originlnou i svestrnost genij. t je sve podrio svetu u oblsti korienj elektrine energije gotov e mesto.

Mlo je, meutim, poznt Teslin doprinos medicini. Istoriri medicinskih nuk njvnijim T doprinosom toj oblsti smtrju primenu struj visoke frekvencije. U pokuju d odstrni zv vibrcije koje su otevle korienje nizmeninih struj z lunu lmpu, on je konstruiso frekvencije, to g je, pk, dovelo i do prouvnj svojstv ultrzvuk. Uvek tjnstven

U zimu 1891. Tesl je prvi put otkrio jvnosti d struj brzih oscilcij moe d prelzi pre udskog tel, d ne izziv ni grenje mii, niti oteenje tkiv. Tvrdio je d je do ovog imentisnjem n sopstvenom telu. Nuni svet je ubrzo posle tog obveten o fscinntnim svo m Teslinih struj. U Njujorku, Londonu i Prizu izveo je uveni ogled s svetleom cevi u r uci, pri emu se izloio struji od 50.000 volti. Eksperiment je odjeknuo ko senzcij i ng ovetvo je mogunost terpijske primene struje visoke frekvencije i npon.

N predvnju povodom godinjeg skup Amerikog udruenj z elektroterpiju, u septembru 189 je sintetizovo sve svoje rdove koji se odnose n elektroterpiju. Opiso je tri grupe fi ziolokih efekt struj visoke frekvencije. Pomou opit n sopstvenom telu utvrdio je d ov truje mnogu d izzovu, osim toplotnog efekt, veliki umor, snjivost i promene u disnju i cirkulciji krvi. Osim tog, verovo je i u bktericidnu mo svojih struj.

Drugo podruje Teslinih istrivnj od interes z medicinu bili su X zrci. Izvodio je ogle s cevim punim rzreenog gs i elektrodom od rubin, pri emu je dobio snop elektron, dn zrke. Svremenici su tvrdili d je bio prosto opinjen ovim misterioznim zrcim, li je ek perimente moro n npusti zbog por u svojoj lbortoriji. Miso n mrenji

Jedn od prvih fotogrfij pomou X zrk koj je nprvljen u SAD, kko se nvodi u Flogis toriju nuke, delo je drugog fizir srpskog porekl Mihjl Pupin, profesor n Kolumbij etu. Prem dosetki ovog nunik, juri n eksperimentisnje X zrcim podse n juri n Z nice. Uzbuenje je vldlo u lbortorijm Edison, Pupin, Hering, Frost, Tomson i Tesl meutim, koristio veliku prednost to je mogo d dptir svoje prte visoke frekvencije zvore X zrk. Ipk, u tekstu objvljenom 1896. iskzuje veliko potovnje Rentgenu z njegov ivno otkrie i opisuje usvrene metode z dobijnje rendgenskih snimk.

Tesl je ksnije vie put dotico i probleme opte biologije. Kretnje je z njeg osnov iv bi potpuno odreuju spoljnji fktori. Ko prvi inenjer, Tesl nlizir utomtizm iv fiziologije i biologije on se gubi, nroito krjem ivot, u metfizikim spekulcijm koj epivle ondnju jvnost mevinom grndioznosti i nivnosti.

Nikol Tesl je bio orn i osobinm ljudskog ok. Zbog pogrene interpretcije jednog nu verovo je u postojnje neke vrste fluoroscencije ok z vreme modne ktivnosti. Posvetio je mnogo npor elji d fotogrfie ljudsku miso, jer je een d se intelektuln ktivnost verno odslikv n mrenji. -----------------------------------------------------------------------------------http://www.val.hr/index.php?option=com_content&view=article&id=974:nikola-teslaintervju-iz-1899g&catid=22:clanci