Prof.

dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO

Borba protiv korova

Naziv korov potie od Nemakog naziva Unkraut preko Maarske rei kr, a naem jeziku postoji niz sinonima: divalj, dra, trava, antraga, glota, haluga, lomina, kalj, urodica, ogrizine, oinci, oredine, amelj, avrlje, prijevor, handraina, harbuda i badrljica. Korovi su u veoj meri autotrofne biljke, ali se u njih ubrajaju i biljke vodenih povrina, a na kopnu jo i biljke bez hlorofila (paraziti). Korovi su antropofite kao i gajene biljke. Nastale su onda, kada se ovek poe o baviti zemljoradnjom, a danas se u agrobiocenozi javljaju kao sporedni lanovi u heterogenoj biolokoj grupi nazvanoj pratilaki kompleks (korovi, insekti, glodari, ptice, mikroorganizmi itd). Sve biljke koje rastu na proizvodnim povrinama meu gajenim biljkama mimo volje oveka, oznaavaju se kao korovske biljke ili korovi. Sa stanovita interesa oveka, pod korovima se podrazumevaju sve one biljke koje se nalaze na istom stanitu sa gajenim biljkama a nisu cilj gajenja, i to ne samo divlje ve i gajene (npr., ako se biljka suncokreta pojavi u usevu soje).

Korovi u usevu kukuruza

Postoji razliita podela korova. Pored podele korovskih biljaka prema taksonomskim jedinicama, sistematike biljaka, korovi se mogu podeliti na vie naina u zavisnost i od kriterijuma koji se uzimaju za osnovu podele. Tako, na primer, korovske biljke shvaeno u irem smislu mogu se podeliti na dve osnovne grupe: 1. Korovske biljke u uem smislu. 2. Korovske biljke u irem smislu. Korovske biljke u uem smislu predstavljaju ekoloku grupu biljaka koje se javljaju, uglavnom, kao pratioci gajenih biljaka, a ova grupa korova se naziva jo i segetalne biljke ili korovi. Segetalne biljke se nalaze samo ili iskljuivo u usevima ili zasadima, esto samo u pojedinim usevima, dakle, ne mogu se razvijati bez antropogenog uticaja. Korovske biljke u irem smislu su sve nekorisne i tetne biljne vrste koje se pojavljuju na antropogenim stanitima i izvan oraninih povrina. U ovu kategoriju ulaze: ruderalne biljke, korovi na prirodnim livadama u panjacima, kanalima, korovi u umama, ribnjacima itd. Ova podela izvrena je prema karakteristikama stanita koju korovi naseljavaju. Meutim, korovi u irem smislu mogu se javiti u usevima i zasadima, kao to se npr., segetalni korovi odnosno korovi u uem smislu mogu javiti na nekim ruderalnim i drugim stanitima. Zbog toga je prihvatljivija sledea podija korova: korovske, korovsko-ruderalne i ruderalne vrste. a) Korovske biljke obuhvataju vrste koje se sreu uglavnom u usevima i za sadima, odnosno obradivim povrinama na kojim se vri primena intenzivnih agrotehnikih mjera. Meu ovim vrstama prevladavaju jednogodinji korovi. b) Korovsko- ruderalne biljke su velika grupa vrsta koje se skoro podjednako mogu nalaziti u usevim i zasadima kao i na ruderalnim stanitima. Meu ovim vrstama se sreu jednogodinje i viegodinje biljke, a obino se sreu na stanitima sa slabijim intenzitetom agrotehnikih mera. c) Ruderalne biljke ili vaganti, predstavljaju vrste koje se uglavnom sreu na ruderalnim stanitima (ubrita, ekonomska dvorita, prostori oko naselja, utrine, mee, pored puteva, kanala, eleznikih pruga,

145

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO

vodotokova itd.). Ruderalne biljke se retko sreu u njivskim usevima. ee se sreu u vonjacima i vinogradima i na livadama i panjacima. Meu njima prevladavaju viegodinje vrste. Postoji i ira podela korova sa stanovita interesa u poljoprivrednoj proizvodnji, a to je: a) Apsolutni korov je svaka biljna vrsta na proizvodnoj povrini koja nije cilj gajenja, a koja stoji u kompentencijskom odnosu prema gajenim biljkama i koja nije od koristi a moe biti tetna za sami usev, zdravlje ljudi i domaih ivotinja b) Relativni korov je svaka biljna vrsta na proizvodnoj povrini koja nije cilj gajenja, a inae moe biti gajena biljka ili biljna vrsta koja na neki nain moe biti korisna ali ne pripada u antropogene biljke. esto u relativni korov ulaze i gajene biljke ako se nau u usevu drugih vrsta ili sorte pa ak i hibrida. Pored ovih podela, postoje podele na osnovu duine vegetacije: 1. Jednogodinji. 2. Dvogodinji. .3. Viegodinji. Zatim prema nainu razmnoavanja, dakle vrste korova koje se razmnoavaju: 1. Semenom. 2. Vegetativno. 3. Vegetativno i semenom. Prema botanikoj pripadnosti: a) Uskolisni (korovi iz razreda jednosupnica Monocotyledonae) b) irkolisni (korovi iz razreda dvospunica Dycotiledonae)

Isto tako, prema visini stabljike (niski, srednji i visoki), prema vremenu klijanja i nicanja (rani, srednji i kasni), itd. Korovi nisu sluajni pratioci, ve su se kroz due vremensko razdoblje ivei uz gajene biljke, a pod uticajem oveka prilagoavali agrotehnikim merama koje je primenjivao ovek u procesu gajenja useva. Prilagoavanje na antropogeno zemljite i agrotehnike zahvate je ilo tako dale ko da mnogi korovi izvan agrosfere ne mogu uopte opstati. Njima je potreban indirektan ovekov uticaj. Kao rezultat evolucije korova pod uticajem oveka, prilagodili su se novim uslovima na antropogenom stanitu. Imaju naglaenu jednogodinjost, izgubili su zatitne organe, leguminozni korovi nemaju "tvrda" zrna , imaju uveanu ili smanjenu veliinu semena u poreenju sa izvornim vrstama i kozmopolitizam. Od navedenih prilagodbi, najvanije su jednogodinjost i kozmopolitizam. Zbog jednogodinjosti, korov se dobro prilagouje izmeni useva na obradivoj povrini, a kroz kozmopolitizam osigurava ekoloku adaptaciju na razliite agrobiotope. Jednogodinjost se karakterie irenjem korova samo semenom, a u semenu mogu najbolje preiveti nepovoljne periode, bilo da se to odnosi na ekoloke uslove ili na agrotehnike zahvate.

Bioloke osobine korova

Korovi imaju neke osobine koje su posledica njihovog prilagoavanja na ivot u agrobiocenozi. Bioloke osobine korova su poliploidija, dormantnost semena, neotenija, stvaranje velikog broja semenki, otpornost prema nepovoljnim abiotskim faktorima , otpornost prema bolestima i tetnicima , posedovanje posebnih organa i materija koji ih titi od unitenja , otpornost semenki prema vanjskim tetnim uticajima, sposobnost klijanja semena u mlenom zrenju, stvaranje semenki razne duine klijavosti.

Poliploidija
Poveani broj hromosoma kod nekih korova izaziva veu bujnost, vei habitus i varijabilnost to im osigurava bolju ekoloku adaptaciju.

146

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO

Dormantnost
U nepovoljnim uslovima za ivot korova, neki inhibitori u semenu spreavaju klijanje iako je ono sposobno za klijanje. Na taj nain dormantno seme osigurava sebi period mirovanja do momenta kada nastupe povoljni uslovi za ivot korova. Poveanjem stepena domestifikacije, dorma ntnost semena korova se smanjuje.

Neotenija
Neotenija se sposobnost korova da u nepovoljnim uslovima rasta stvori generativne organe i seme. Ona je potaknuta ekolokim faktorima, a ponekad i borba korova za vegetacijski prostor u gustom sklopu useva potie neoteniju. Neotenija oteava borbu protiv korova, jer skraivanjem vegetacije, korov osigurava potomstvo i ponovo naseljava proizvodnu povrinu.

Stvaranje velikog broja semena

Zbog vee proizvodnje semena, korovi imaju prednost pre gajenim biljk ama, jer ostaju na proizvodnoj povrini i osiguravaju potomstvo u razliitim uslovima rasta i pri veem propadanju semenki i smrtnosti biljaka.

Tab. Broj semena jedne biljke korova (Koji i inar, 1985). Vrsta korova Bidens tripartitus Bifora radians Lathyrus aphaca Veronica triphyllos Heliotropium europeum Cirsium arvense Rumex crispus Sonchus arvensis Portulaca oleracea Broj semena 250 100-1 200 400-1 300 1 000-2 000 2 100 4 000-6 000 3 700-5 100 6 400 9 200 Vrsta korova Daucus carota Anthemis arvensis Capsela bursa-pastoris Chenopodium album Solanum nigrum Stellaria media Artemisia vulgaris Erigeron canadensis Galinsoga parviflora Broj semena 4 000-10 000 4 400-30 000 2 000-40 000 3 100-80 000 40 000 15 000-25 000 50 000-700 000 100 000-200 000 300 000

Otpornost prema abiotskim faktorima

Zahvaljujui svojoj biolokoj snazi (vigoru) i heterozigotnosti, korovi lake trpe od nepovoljnih abiotskih faktora (sua, vlaga, hladnoa, vruina, vetar) od gajenih biljaka. Kada gajene biljke ugibaju , korovi u veini sluajeva ostaju neoteeni i tada obilno stvaraju vei broj semena.

Otpornost prema bolestima i tetnicima

Vei vigor ini korove otpornijim prema negativnim biotskim faktorima, a ini ih istodobno konkurentno sposobnijim u odnosu na gajene biljke.

Posedovanje posebnih organa i materija koji ih titi od unitenja

Posebni organi u korova su otre dlake, bodlje i trnje ( Urtica sp., Ononis spinosa, Cirsium arvense i dr). Insekti i ivotinje zbog tih organa izbegavaju takve korove, pa takvi korovi lake preivljavaju i obezbeuju sebi potomstvo. U nekih korovskih vrsta, elije imaju gorke ili otrovne materije (alkaloide), zbog ega ih ivotinje ne jedu (Tanacetum vulgare, Conium maculatum, Cicuta virosa, Linaria vulgaris, Echium vulgare, Euphorbia sp., Aristolochia clematitis, Datura stramonium , Hyoscianus niger, Solanum nigrum ).

147

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO

Ononis spinosa je obrasla dugim i otrim bodljama

Bodlje na listu palamide

Conium maculatum je jedna od naih najotrovnijih korova

Hyosciamus niger (bunika)

Otpornost semena prema vanjskim uticajima

Seme mnogih korova otporno je prema vlazi i temperaturnim kolebanjima zbog svoje grae i sastava. Vrlo vrsta semena ljuska (kremina kiselina) i vei sadraj ulja u semenu ini seme korova vrlo otpornim na tetne vanjske uticaje. Takvo se seme korova lako prenosi vodom na veliku udaljenost.

Sposobnost klijanja u mlenom zrenju semena

To je velika prednost semena korova nad gajenim biljkama, jer u odreenom momentu kada za biljku korova nastupe povoljni momenti za rast i razvoj, seme klija ve u mlenom zrenju. Takvu sposobnost ima divlji ovas (Avena fatua).

Divlji ovas (Avena fatua) moe da klija u mlenom zreju (foto:Anna -Lena Anderberg)

148

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO

Stvaranje semena razne duine klijavosti

Mnogo korovskih vrsta stvara seme razliite duine klijavosti. Jedni mogu vrlo brzo klijati, drugi klijaju postepeno u etapama i trei imaju produenu klijavost do nekoliko desetljea. Gajene biljke tu sposobnost nemaju, jer je brigu o njihovoj reprodukciji preuzeo ovek.

Nain razmnoavanja korova

Korovi se razmnoavaju na dva glavna naina: semenom i vegetativnim organima (rizomi, lukovice, stoloni). Dok se jedne vrste korova razmnoavaju samo semenom, drugi semenom i vegetativno. Korovi koji se razmnoavaju samo semenom su jednogodinji a nazivaju se semenski korovi. Nasuprot njih, vrste koje se razmnoavaju semenom i vegetativno su viegodinji (pereni) a nazivaju se jo i rizomni korovi, iako se neki ire i drugim vegetativnim organima. Zastupljenost jednogodinjih i viegodinjih korova ovisi o stepenu intenzivnosti poljoprivrede. Ekstenzivnu poljoprivredu prati vei broj viegodinjih korova, a intenzivnu jednogodinjih korova.

Nain irenja korova

Korovi se ire aktivno i pasivno. Aktivno irenje korova semenom (autohorija) nije tako esto kao pasivno. Pri aktivnom irenju, korov odbacuje seme usled automatskih osobenosti zrelih plodova. Oni se naglo otvaraju ili se brzo uvijaju i na taj nain odbacuje seme na izvesnu daljinu. Udaljenost prilikom odbacivanja semena od majinske biljke nije velika (od nekoliko desetaka centimetara do nekoliko metara). Autohorno se ire Linaria vulgaris, Delphinium consolida, Agrostemma githago, Erodium cicutarium, Ecbalium elaterium i neki drugi).

Aktivno irenje (Erodium cicutarium)

Pasivno irenje korova semenom (alohorija). To je glavni oblik irenja sjemena korova, a faktori pasivnog prenoenja semena su vetar, voda, ivotinje i ovek. a) irenje vjetrom ili anemohorija. irenje vjetrom u prirodi je vrlo raireno i vaan nain zakorovljivanja proizvodnih povrina, pogotovu u predelima gde duvaju jaki vetrovi. to je vetar jai, a seme lake i bolje osposobljeno za letenje to je anemohorija vea. Mnogima su korovima seme tako graene da mogu leteti ( dlaice -papus) ili izrataji na plodu (krilca), pri emu je bitno da je seme lagano. Anemohorni korovi su Tragopogon pratensis, Taraxacum officinale, Cirsium arvense, Senecio vulgaris, Sonchus arvensis , Centaurea cyanus i drugi.

149

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO

Seme prilagoeno irenju vetrom -Taraxacum officinale( papus), i Tragopogon pratensis (desno)

b) irenje vodom ili hidrohorija. Uz anemohoriju to je najvaniji nain irenja semena korova. Vode svojim kretanjem, poevi od jaih kia, pljuskovi, bujice, manji i vei potoci, osobito pop lave u velikim koliinama prenose semenke korova a katkada na velike daljine. Pri tome naravno, propada stanovit postotak semena korova, ali zbog otpornosti prema vodi ostaje velik broj njih na ivotu i doprinose zakorovljivanju. Seme i plodovi korova koji se ire vodom, imaju specifinu masu manju od vode, a esto i posebne dodatke kao mehure ili intercelulare ispunjene vazduhom to im omoguava lake lebdenje u vodi. Da bi se plodovi i semena korova zatitili od tetnog dejstva vode, oni se esto odlikuju nekvaljivou. Nekvaljivost se postie votanom prevlakom, jako razvijenom kutikulom ili naroitim tkivom, a u sitnijih plodova i semena postoje udubljenja u epidermisu, papilama i dlakama. Mala udubljenja i meuprostori izmeu papila i dlaka ispunjeni su vazduhom, koji spreava kvaenje povrine ploda i semena. Hidrohorno zakorovljivanje je jako izraeno kod proizvodnih povrina sa sistemom za navodnjavanje. c) irenje ivotinjama ili zoohorija.. Korove naroito ire kukci, ptice i velike ivotinje povri nom svog tela ili probavnim traktom. Zato se zoohorija deli u epizoohoriju i endozoohoriju. Poseban je oblik zoohorije skupljanje semena korova to ga ine neke ivotinje, a naziva se sinzoohorija (hrak). Kod epizoohorije seme korova se hvata za tela ivotinje (dlaka, runo i papci u ivotinja papkara). Korovi se zadravaju raznim hvataljkama ili lepljivim materijama. Od ivotinjskih vrsta, ovca svojim runom vrlo mnogo iri semena korova. Za tela ivotinja lako se hvata seme Arctium lappa, Bidens tripartita, Agrostemma githago Galium aparine, Xanthium strumarium, Caucalis platycarpos. Kod endozoohorije, semena korova s hranom prolaze kroz probavne organe ivotinja i ostaju neoteene. Padaju na zemljite s ekskrementima i da lje klijaju u povoljnim prilikama. Endozoohorija moe biti vaan oblik irenja korova ako ivotinje jedu hranu bogatu njihovim semenima. Na velike daljine seme korova raznose ptice ( omitohorija) ako se hrane korovima. Poseban je oblik irenja semena korova to ga ine mravi (mirmekohorija). Mravi u svojim nastambama pored ostalih materija sakupljaju seme korova, pa to moe biti jedan iako ne tako vaan nain irenja korova.

Plod Arctium lappa prilagoen za zoohorno irenje

Kukice kojom se iak prihvata za dlaku ivotinja

150

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO

Seme Xanthium strumarium tripartita sa kukicama

Seme Galium aparine

Seme Bidens

d) irenje od strane oveka ili antropohorija. ovek nesvesno iri korove, pa antropohorija prati agrikulturu tako rei od njezina postanka. Moe se rei da su razmeri i daljinski dometi antropohorije s vremenom bivali sve vei. Tome su u velikoj meri pridonosile seobe naroda, r atovi i meunarodna trgovina. Naroito su dva svetska rata prebacivanjem vojski iz jedne zemlje u drugu te s kontinenta na kontinent izvrili antropohoriju u tako velikim dimenzijama koje do tada nisu bile poznate u istoriji poljoprivrede. ovek prenosi seme korova obuom i odeom, ali najvie trgujui semenom i reprodukcijskim materijalom, u transportnim sredstvima, oruu i mainama, primenjujui nedovoljno prevreli ubrivo, nezreli kompost itd. Viegodinji korovi takoer sudeluju u zaraenosti pedosfere. Pod zemljom na jednom hektaru se moe nai 10 t rizoma, to iznosi duinu od 1 000 km sa 100 000 000 vegetativnih pupova korova ( Klap, 1967).. Tab. Duina rizoma, broj vegetativnih pupova i masa rizoma korova po jedinici proizvodnje povrine Vrsta korova Cirsium arvense Tussilago farfara Sonchus arvensis Polygonum amphibium Stachys palustre Agropyron repens Duina rizoma (u km/ha) 82 1 500 760 4 950 Broj vegetativnih pupova/ha 81 500 - 5 210 000 1 700 000 - 25 960 000 760 000 -166 090 000 600 000 9 100 000 5 280 000 - 70 000 000 495 000 - 2 597 000 Masa t/ha 1,580 15,240 10,080 11, 140 10, 790 28, 900

Palamida (Cirsium arvense) ima duboke i razgranate rizome

151

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO

teta od korova
Zajedno sa insektima, grinjama, nematodama, glodarima, pticama i prouzrokovaima biljnih bolesti, korovi spadaju u bioloke agense koji prouzrokuju tetu. Prema jednoj analizi, teta od korova u SAD iznose 3,7 milijardi dolara godinje. Od ukupne tete u poljoprivredi te zemlje, 34 % otpada na tetu od koro va (Koji i inar, 1985). Tab. Svetski gubici prinosa pojedenih gajenih biljaka (u procentima od potencijalno moguih prinosa) Usevi Penica Kukuruz Pirina Krompir eerna repa Povre Voe Vinova loza tetoine 6,0 12,4 26,7 6,5 8,3 8,7 7,8 3,2 Gubici (u%) Prouzrokovai Korovi bolesti 9,1 9,8 9,4 13,0 8,9 10,8 21,8 4,0 10,4 5,8 10,1 8,9 12,6 3,0 23,4 10,1 Ukupno 23,8 34,8 46,4 32,3 24,5 27,7 23,4 36,7

Tab. Ukupni gubici prinosa u raznim geografskim oblastima (u procentima od potencijalno moguih prinosa) Usevi Sev. i Cent. Amerika Juna Amerika Evropa Azija Okeanija tetoine 9,4 10,0 13,0 20,7 7,0 Gubici (u%) Prouzrokovai bolesti 11,3 15,2 12,9 11,3 12,6 Korovi 8,0 7,8 15,7 11,3 8,3 Ukupno 28,7 33,0 41,6 43,3 27,9

teta od korova i poljoprivredi se najee moe ispoljiti u sledeim oblicima: 1. Korovi u proseku troe vie vode od gajenih biljaka. 2. Zasenjivanjem proizvodne povrine sniavaju temperaturu zemljita (i do 2,70C na 10 cm dubine zemljita). 3. Troe velike koliine biljnih hranjiva, naroito kalijuma i azota.

Korovi su snaan konkurent za biljna hranjiva. Kukuruz pokazuje simptome nedostatka azota.

Korovi zasenjuju vegetacioni prostor gajenih biljaka

4.

Neki korovi ispoljavaju negativnu alelopatiju prema gajenim biljkama.

152

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO

Palamida i divlji sirak ispoljavaju negativnu alelopatiju prema gajenim biljkama

5. 6.

Rizomi viegodinjih korova smetaju u obradi zemljita. (Sorghum halepense, Cirsium arvense, Agropyron repens, Pteridium aquilinum, Cynodon dactylon, Rubus ceasius). Prenosioci su bolesti i tetnika gajenih biljaka . Anchusa officinalis prenosi ru strnih ita. Za irenje virusnih obolenja krompira, duvana, paprike, opasni su korovi iz familije Solanaceae. Nematode eerne repe (Heterodera schachtii) ire se pomou Raphanus raphanistrum, Sinapis arvensis, Atriplex patule. Mnogi korovi su domaini prvoj generaciji liinki kupusnog belca ( Pieris brassiceae).

Anchusa officinalis je prenosilac bolesti itne re

7.

Neki su korovi paraziti gajenih biljaka. Cuscuta europea parazitira mnoge gajene biljne vrste, kao i specijalizovani parazit Orobanche sp.

153

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO

Vilina kosica (Cuscuta sp). je najopasnija biljka parazit

Vilina kosica parazitira biljku krastavca

8.

Izazivaju poleganje gajenih biljaka nenije grae, (Convolvulus arvensis i strnim itima).

9.

Alogamni korovi se mogu spontano ukrtati sa alogamnim gajenim vrstama. Raireno je ukrtanje korova iz familije Brassicaceae sa gajenim biljkama iz iste familije. Divlji ovas se spontano ukrta sa gajenim ovsom. 10. Izazivaju trovanje ljudske i stone hrane. Kukolj kvari kvalitet brana, mleka i maslaca. Melampyrum arvense takoer kvari kvalitetu brana a i tetna je za zdravlje ljudi. Divlji luk kvari ukus i miris mleka. Lolium temulentum je toksian za oveka i domae ivotinje. Conium maculatum moe izazvati trovanje ljudi i stoke sa smrtnim ishodom. Pteridium aquilinum kod rogate stoke izaziva hematuriju, odnosno krvarenje u mokranom sistemu to dovodi do uginua stoke, Linaria vulgaris kod konje izaziva latirizam.

Slak (Convolvulus arvensis) izaziva poleganje nenih gajenih biljaka

Paprat (bujad- Pteridium aquilinum) izaziva krvarenje u mokranom sistemu goveda

154

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO

Korist od korova
Kao pripadnici velike grupe viih biljaka, korovi mogu biti na odreeni nain korisni za oveka. Neki od korova su dobra i kvalitetna hrana za ishranu stoke naroito za svinje ( Amaranthus retroflexus, Urtica dioica, Chenopodium sp. Atriplex patula, Galinsoga parviflora, Sonchus sp itd). Brojne su korovske vrste koje imaju lekovite osobine, prvenstveno kamilica, metvice, stolisnik, koprive, a neke mogu posluiti i u ljudskoj ishrani kao mlada salata u vreme kada gajena salata nije dospela za upotrebu. Korovi su dobra pelinja paa, naroito maslaak ako se ne nalazi u plantaama voa.

Stoka je vrlo rado jede (Galinsoga parviflora)

Meutim, od prisustva korova na proizvodnim povrinama je vea teta od koristi, pa je zato potrebna stalna borba protiv njih.

Suzbijanje korova
Savremena borba protiv korova obuhvata veoma brojne i raznovrsne mere suzbijanja. One imaju za cilj da se smanji populacija korovskih biljaka do nivoa ispoljavanja minimalnih nepovoljnih efekata delovanja korova u usevima i zasadima gajenih biljaka. S obzirom da je koro ve nemogue u potpunosti unititi, suzbijanje mora ii do praga ekonominosti, a sa tim u vezi do praga i tetnosti, odnosno, do onog broja i mase korova u usevu gde nee naneti gajenim biljkama znatniju tetu. Otuda se ekonominost u suzbijanju korova mora pronai kako u racionalizaciji poljoprivredne proizvodnje i njenog pojeftinjenja, tako i provoenje integralnih mera borbe protiv njih. Integralne mere borbe protiv korova, sastoje se od kompleksa razliitih mera i naina suzbijanja korova koji se, u zavisnosti od useva, floristikog sastava i grae korovske zajednice i konkretnih agroekolokih uslova na datim povrinama, meusobno na ovaj ili onaj nain dopunjuju. Suzbijanje korova, prema tome, mora da bude stalna mera koja se provodi integralno u vremenu i prostoru. U borbi protiv korova, primenjuju se mere koje se mogu podeliti u dvije kategorije: indirektne (preventivne) i direktne mere.

Indirektne mere suzbijanja korova

To su mere koje obuhvataju sve one naine suzbijanja korova koje se izvode van obradivih povrina pre nego to seme korova dospe na proizvodne povrine, a to su: a) ienje semena -Iz semena gajene biljke odstranjuju ive i neive primese, a naroito seme korova. Setva istog semena predstavlja vrlo efikasan nain suzbijanja korova i od toga u mnogome zavisi budua zakorovljenost useva. ienje semena se vri u ustanovama za doradu semena. Ono je toliko vano da je u pogledu nekih korovskih vrsta i regulisano zakonom.

155

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO

Trifolin maina sa magnetnim valjcima za ienje semena detelina od viline kosice

Tako je po Zakonu o prometu semenskom robom bive SFR Jugoslavije, meu ostalim pisalo da seme detelina, trava, detelinskotravnih smesa ne sme sadravati ni jedno klijavo seme viline kosice ( Cuscuta sp.), maka (Papaver sp) ni bunike (Hyosciamus niger), a u semenu lana ne sme biti vie od 10 semena korova Lolium linicolum, 60 semena Lolium temeulentum i 20 semena korova Camelina sativa. Naroito je opasna prisutnost viline kosice u semenu detelina, zato u promet ide samo plombirano seme. Seme detelina se isti u ustanovama za doradu semena pomou trifolin maina. Neoieno seme detelina se pomea sa finom metalnom pilovinom. Pilovina se nahvata na hrapavu povrinu semena viline kosice i prolazei pored elektromagneta odvaja se od glatkog semena detelina. b) Ispravan postupak sa raznim otpacima u poljoprivredi Jedan od naina irenja korova je da se otpaci vridbe daju stoci kao hrana. Otporna semena korova prolaze neoteena kroz probavni trakt ivotinja i tako se vri zaraza proizvodnih povrina, (endozoohorija). Vrlo je vano da se etveni ostaci koji se najee sastoje od semena i plodova korova, ako se iskoriavaju kao stona hrana (tzv. urodica), izloe visokim temperaturama, a seme korova koje se nalazi u plevi samelje, pa tek tada upotrebi za ishranu stoke. c) Pravilno negovanje stajnjaka i komposta -U stajnjaku i kompostu ima mnogo semena korova koje je prolo kroz probavni sistem stoke. Seme korova ima visoko izraenu ivotnu sposobnost tako da moe ouvati klijavost pri vrlo nepovoljnim uslovima ivota. Osim toga u prostirki slame ima takoe veliki broj semena korova. Stoga je potrebno da se koristi dobro zgoreo stajnjak gde se usled uticaja termogenih bakterija prilikom razgradnje organske materije u stajnjaku i kompostu. Ovo se postie pravilnom manipulacijom stajnjaka prilikom zgorevanja gde se postie temperatura u stajnjaku iznad 80 C, pri emu se znatan procenat semena korova unite. d) Odravanje istoe poljoprivrednih zgrada, dvorita i maina Ekonomska dvorita, silosi, farme, skladita stone hrane i hangari moraju se istiti jer mogu biti veliki rasadnik korova, a isto tako se moraju odravati i istiti poljoprivredne maine jer se u njima moe nai znatan broj semena korova. Ekonomsk a dvorita se moraju esto kositi pogotovo prije obrazovanja semena a koji se nalaze u ekonomskom dvoritu.

e) Unitavanje korovskih biljaka na neproizvodnim povrinama Povrine pored puteva, eleznikih pruga, vodotokova, neureene povrine kraj naselja, deponije ubrita, utrine, mee, zaparloene povrine itd., su stanita posebne ruderalne vegetacije, u ijem sastavu se, pored ruderalnih nalaze i korovsko ruderalne biljke. Ova stanita predstavljaju stalan izvor zaraze proizvodnih povrina. Korovi na ovim stanitima se unitavaju koenjem i spreavanjem plodonoenja, razoravanjem, plamenom, kao i primjenom totalnih herbicida.

156

Prof. dr Ilija Komljenovi OPTE RATARSTVO

Unitavanje krova na neproizvodnim povrina plamenom

157