Sadraj

Sadraj........................................................................................................................ 1 Francuska revolucija................................................................................................... 2 Evropa i francuska revolucija...................................................................................... 2 Bekstvo Luja XVI...................................................................................................... 3 Jaanje reakcije....................................................................................................... 3 Klubovi i njihova uloga............................................................................................ 4 Poveavanje ratne opasnosti...................................................................................... 6 Stav irondinaca i jakobinaca prema ratnoj opasnosti............................................7 Rat sa Austrijom......................................................................................................... 7 Revolucija od 10. Avgusta 1792................................................................................. 8 Pariska komuna 1792................................................................................................. 9 Septembarski dani 1792........................................................................................ 10 Konvent. irondinci na vlasti.................................................................................... 10 Borba partija u Konventu....................................................................................... 11 Suenje Luju XVI....................................................................................................... 12 Revolucionarni pokret masa 1792. i 1793.godine.....................................................13 Stav irondinaca i jakobinaca prema maksimumu................................................14 Besni......................................................................................................................... 14 Uzroci revolucije od 31.maja-2. juna 1793................................................................14 Literatura.................................................................................................................. 17

Francuska revolucija

Evropa i francuska revolucija

Napredna demokratska inteligencija i radnika klasa irom Evrope je sa oduevljenjem doekala revoluciju, koja je svuda imala snaan odjek. U Engleskoj su demokrati osnovali udruenje pristalica revolucije1790.godine. U Nemakoj, vajcarskoj i Italiji je vest o revoluciji dovela do pokreta narodnih masa, pa su nemiriizbili u Nemakoj na levoj obali Rajne, kao i u Triru, Kelnu i pajeru; u Pijemontu su seljaci ustali protiv plemstva.U Belgiji je izbila revolucija pod uticajem francuske.Iz ovih razloga se aristokratija itave Evrope neprijateljski drala prema revoluciji, tako da je odmahpomogla francuskim kontrarevolucionarima da organizuju intervenciju protiv naroda. Pruske i engleske vlasti su oekivale slabljenje Francuske do te mere da bi ona bila beznaajan faktor u evropskoj politici. Engleska se nadala da e Francuskoj oduzeti kolonije, a u Pruskoj su oekivali raskid saveza izmeu Austrije i Francuske (kraljicaMarija-Antoaneta je bila sestra austrijskog cara Josifa II), tako da su ve odmeravali koje e teritorije oduzeti ovimzemljama. Pruskoj je u korist ilo i to to je revolucija omela planirani savez izmeu Francuske i Rusije u borbiprotiv Pruske i vedske, pa je sa vedskim kraljem Gustavom III sklopljen savez radi napada na Rusiju.Ali, posle pojavljivanja Deklaracije o pravima oveka i graanina, obaranja apsolutne monarhije, ukidanjapovlastica plemstvu i svetenstvu i odobravanja svega toga u celoj Evropi, evropske vlade su pourile da spasavajufeudalizam i interese vladajuih stalea. Ruska carica Katarina II je prekinula odnose izmeu Rusije i Francuske jooktobra 1789, a francusku mnogobrojnu koloniju u Rusiji je stavila pod policijsku kontrolu. Ruske ''slobodnemislioce'' je strogo sankcionisala, a posle ruske revolucije 1790.godine je promenila spoljnu politiku prema Pruskoj,vedskoj i Austriji, pristajui na mnoge ustupke u cilju uvlaenja ovih zemalja u borbu protiv Francuske.Francuski aristokrati su posle dogaaja od 5/6. oktobra masovno naputali zemlju. U Koblencu su obrazovali kontrarevolucionarni tab, koji je u Francusku slao pijune i diverzante, s kojima su delovali i pijuni britanskog premijera Pita i pruskog kralja Fridriha Vilhelma I. Luj XVI je imao svoje agenture na evropskimdvorovima. Krajem 1790. je austrijski car zatraio od francuske vlade prolaz njegove vojske kroz Francusku radiguenja belgijske revolucije. Francuska vlada je to odbila, to je znailo prekid saveza s Austrijom, tako da jeaustrijski car Leopold II zakljuio savez sa Pruskom u Rajnbahu, oktobra 1790.
2

Bekstvo Luja XVI Poitavoj Francuskoj su kontrarevolucionari poveli agitaciju za restauraciju predrevolucionarnog reima.Protivnarodne mere Ustavotvorne skuptine, pad asignata i porast cena su stvorili uslove za uspeh agitacije. Uprolee 1791. se poelo govoriti o pripremi kraljevog bekstva, to se i desilo 21. juna 1791. To je uzburkalo duhoveu Francuskoj jer je rat bio neizbean poto bi kralj doveo strane intervencioniste. Stanovnici predgraa Sen-Antoan su se poeli naoruavati. U javnosti se govorilo o uvoenju republike. Ustavotvorna skuptina je uzela kralja uzatitu zvanino saoptivi da je otet. Zahtevala je mir i pretila strogim kaznama za istupanje protiv svojine. Ipak,saznalo se za pismo koje je kralj uputio skuptini u kom kae da nee priznati nijedan zakon iz doba revolucije igde za sve krivi francuski narod. To je izazvalo ogorenje naroda prema Luju XVI i Ustavotvornoj skuptini. Meutim, kralj je uhvaen 23. juna u pograninom gradiu Varen, gde su ga poznali lokalni inovnici. O tome je obavetena okolina i masa je zadrala kralja i porodicu, a zatim ih pod pratnjom vratila u Pariz, gde su stugli 25.juna. Pod pritiskom mase, Skuptina je uklonila Luja XVI s vlasti, ali mu i pruila zatitu. Kada je on u Skuptini rekao da je otet, poslanici su ga burno pozdravili i vratili na poloaj vladara.

Jaanje reakcije Poto je rehabilitovala kralja, Ustavotvorna skuptina nasrnula je na demokratiju 17. jula 1791. republikanci su se okupili na Marsovom polju u Parizu radi potpisivanja peticije za uvoenje republike.Ustavotvorna skuptina je naredila da se masa rastera, a po nareenju Lafajeta je narodna garda osula paljbu na demonstrante, te je bilo dosta poginulih. Posle toga je dolo do zabrane republikanske tampe i ukidanja pravapeticije. Otpoela su masovna hapenja demokratske inteligencije. U septembru 1791. Luj XVI je pristao da potpie Ustav, ali je prethodno, na njegovo navaljivanje, grupaposlanika-monarhista Barnav, braa Lameti, Dipor - uspela da Skuptina usvoji zakon o ogranienju tampe, odelatnosti demokratije i o poveanju birakog cenzusa. Ti poslanici su obeali kralju da e izdejstvovati donoenjezakona o kraljevom apsolutnom vetu, o zavoenju gornjeg doma i o kraljevom pravu da postavlja sudije. Kraljevimpotpisivanjem Ustava koji je izradila Ustavotvorna skuptina je zavren njen rad. Jo u avgustu je ona raspisalaizbore za Zakonodavnu skuptinu, kojoj je bila duna da ustupi mesto po Ustavu. Na predlog Robespjera, odlueno je da nijedan od poslanika Ustavotvorne skuptine ne moe biti kandidovan na izborima za Zakonodavnu.
3

Za vreme rada Ustavotvorne skuptine, francuski narod je dobio ustavnu monarhiju, jednakost svih predzakonom i likvidaciju povlastica viih stalea. Buroazija je postala vodea klasa, a novo administrativno ureenjeFrancuske je omoguilo razvoj slobodne trgovine i industrijsku delatnost buroazije. Sva buroazija je bila za ouvanje tekovina revolucije, ali za to je bila potrebna podrka narodnih masa ije interese ovim Ustavom krupnaburoazija nije zatitila. Utvrdila je politiko bespravlje siromanih, a na selu nije potpuno iskorenila feudalneodnose. Ustavotvorna skuptina je poboljala poloaj kontrarevolucionara i stvorila ambijent za restauraciju starogreima. Narodne mase su nalazile da od revolucije nita nisu dobile i da za njih ona nije jo ni poela. Kada su uvidele da ih je Skuptina obmanula, produile su samostalno delovanje. 1791. godine je narod poeo da stvara svojprogram revolucije.

Klubovi i njihova uloga U to vreme su zahteve mase jasnije od svega izraavali klubovi. 1791. postao je poznatiji Jakobinski klub. Njega je 1789. obrazovala grupa bretanjskih poslanika koja je svoje skupove odravala u manastiru Sv. Jakova, pa sepo tome i klub poeo nazivati jakobinskim, a nazivali su ga i ''Drutvom prijatelja Ustava''. U poetku je sastav bioarolik: njegovi lanovi su bili liberalni plemii Mirabo i Lafajet, bankari i krupni kolonijalni trgovci braa Lameti, advokat Barnav, ubeeni demokrata advokat Robespjer. Uprava kluba birana je na svaka 3 meseca. Svaki kandidat za lana kluba duan je bio podneti preporuku druga dva lana kluba, koja su u datom gradu provela najmanjegodinu dana. Prezimena kandidata isticana su u dvorani. lanovi kluba koji su imali neto protiv njih stavljali sukrst pored njihovih prezimena i bili su duni da obrazloe to, inae bi kandidat bio uveden u lanstvo. ''iveti slobodan ili umreti!'' je bila deviza jakobinaca. Ve 1790. je Robespjer poeo uivati veliku popularnost u klubu,poto je prethodne godine bio izabran za poslanika Dravnih stalea. U Ustavotvornoj skuptini je postao voa omanje demokratske grupe leviara i istaknuti voa francuske demokratije. Borio se za ukidanje podele graana na aktivne i pasivne, a stao je i u odbranu crnaca koji su u Zapadnoj Indiji podigli ustanak.Posle neuspelog kraljevog bekstva, u Jakobinskom klubu je nastao rascep. Grupa monarhista Lafajet,Barnav, Lameti i dr. obrazovala je zaseban Klub fejanaca, koji je postao sredite udruenih snaga buroazije iplemstva. Fejanci su objavili rat svima onima koji su teili promeni ustava u demokratskom duhu.Drugim centrom revolucionarne demokratije postalo je ''Drutvo prijatelja prava oveka i graanina'' ili Klub kordeljeraca, nazvan po bivem kordeljerskom manastiru u kom je smeten. Glavni cilj kluba bio je da predsudom javnosti izobliuje zloupotrebe raznih organa i svako nasrtanje na ljudska prava. Na zvaninim aktimakordeljera bilo je naslikano ''oko koje sve vidi'' i koje budno prati postupke ljudi na poloajima. Kasnije je Klubkordeljera postao sredite
4

niih narodnih slojeva. Voe Kluba kordeljera bile su Mara i Danton, a ugledni lanovisu bili Eber i Momoro. an-Pol Mara (1743-1793) je po obrazovanju bio doktor medicine, a poznat javnosti bio je po tome to jekao fiziar dobio od engleske vlade nagradu u oblasti energetike. Bio je poten i cenio stvaralatvo vie od bogatstvai slave. I pre revolucije se bavio politikim pitanjima. Napisao je delo ''Ronski lanci'' 1773. u kome je ukazao nanedostatke engleskog ustava, na kraljevu vlast koja je upropaavala narod i na otkupljivi parlament. Avgusta 1789. je poeo izdavati dnevni list ''Narodni prijatelj'' (L'Ami de Peuple). Aristokratija i krupna buroazija je unjemu videla najopasnijeg neprijatelja, a ve 1789. je predsednik pariske optine dao nalog za njegovo hapenje.Predvideo je odmetanje krupne buroazije od naroda i njen budui savez sa reakcijom. Traio je da se Ustavotvornaskuptina izmeni tako da postane izvrilac narodne volje, traio je opte izborno pravo za narod, i to da birai daju odreena nareenja poslanicima i da ih mogu opozvati ako ne postupaju po narodnim zahtevima. or-ak Danton (1759-1794) je bio jedan od najsjajnijih besednika revolucije. Ali je bio veoma nepostojanu svojim politikim stremljenjima. Zbog toga je 1793. postao zastupnik interesa buroazije umesto narodnih masa. U revoluciji veliku ulogu su odigrali sekcija Pariza i narodna udruenja. Sekcijama su se poeli nazivati rejoni na koje je Skuptina podelila Pariz 1790. poto je ukinula raniju podelu na distrikte. Pariz je bio podeljen na48 sekcija. Sve do revolucije od 10. avgusta 1792, izbornim pravom u sekcijama koristili su se samo bogati graani,ali su zatim, kad je ceo narod izborio opte birako pravo, naelo sekcija doli predstavnici narodnih masa.

Zakonodavna skuptina
Narodna zakonodavna skuptina poela je sa radom 1. oktobra 1791. Nju su izabrali samo aktivni graani.Veina poslanika bila je iz redova revolucionarne administracije predsednici optina, sudije, administratoridepartmana i dr. Apsolutnu veinu u Skuptini inili su fejanci i njima bliski umerenjaci ili nezavisni. Fejanci sutraili preputanje velikih prava Luju XVI, bili su za promenu Ustava u smislu jaanja kraljeve vlasti. Umerenjaci susmatrali da je revolucija zavrena, i da je potrebna implementacija Ustava. 136 od 745 poslanika su bili jakobinci. Ubrzo je dolo do podele meu jakobincima. Veina je obrazovala partiju irondinaca, koja je tako nazvana po departmanu irondi, gde su bile izabrane voe partije Vernjo, Gade, ansone, Inar Kondorse. Kao poslanikPariza, znaajnu ulogu u toj grupi igrao je Briso. Kao i umerenjaci, i oni su smatrali da je revolucija zavrena, madasu neki od njih poput Kondorsea, bili republikanci. Za razliku od umerenjaka, oni su shvatali da su tekovinerevolucije bile na klimavim nogama, da su kontrarevolucionarne snage jae od revolucionarnih i spremne zaborbu. Takoe su uviali da je revolucija mogla odneti
5

potpunu pobedu samo uz potporu narodnih masa, ali su biliprotivnici reformi u interesu naroda. Njihova politika se sastojala od zakulisnih ustupaka monarhistima i raznihkombinacija, u cilju jaanja vlasti buroazije.Krajnju levu grupu u Zakonodavnoj skuptini inila je mala grupa demokrata. Oni su sebe nazivali montanjarima (planincima), poto su sedeli na najviim klupama. Najistaknutiji predstavnici bili Kuton, Bazir i abo.Oni su bili lanovi Kluba kordeljera, a odravali su prisne veze sa jakobincima.

Poveavanje ratne opasnosti

U jesen 1791. revolucija je naila na nove tekoe: na pojaanu ekonomsku krizu i na klasnu borbupovezanu s njom. U to vreme se ponovo bliila ratna opasnost. Opticaj asignata bio je u padu, a i pored bogateletine nije bilo hleba u dovoljnim koliinama, pa se spekulacija poveala. Narod je traio borbu protiv spekulanata i odreivanje utvrenih cena za najpotrebnije stvari. U mnogim mestima su trgovake radnje demolirane, a trgovcinaterani da proizvodi ne budu skuplji od odreene cene. Seljaci su se bunili to su morali plaati porez i onimzemljoposednicima koji su pobegli iz zemlje ili su sklapali zavere protiv revolucije u samoj zemlji.Emigranti su traili od austrijskog cara i pruskog kralja da poure s intervencijom protiv Francuske. Luj XVIstavio je do znanja evropskim vladama da je ustav priznao samo prividno, pod pritiskom, i radi odobrovoljenjamasa. Kraljevska porodica je nastojala da 1791. sazove kongres evropskih vlada radi oruanog meanja u francuskeposlove. Tako su se u taboru protivrevolucionara formirale 2 partije: partija prineva i partija Luja XVI. U leto su setrirski nadbiskup i nemaki kneevi u Alzasu obratili austrijskom caru sa zahtevom da im se vrate zemlje ipovlastice oduzete tokom revolucije. Leopold II i Fridrih Vilhelm su obrazovali savez protiv Francuske u Pilnicu,27. avgusta 1791. U to vreme je ruska carica Katarina II Velika pregovarala sa vedskim kraljem o obrazovanju jedne vojskeprotiv revolucije. Ona je inila sve da nagna Prusku i Austriju da se umeaju u francuske poslove. Ruski diplomatisu posredovali izmeu Austrije i Pruske po pitanju naknade Pruskoj za uee u ratu. Pruska je zahtevala Alzas.Zahvaljujui ruskim diplomatama, pitanje naknade je reeno poetkom 1792. Katarina je obeala pruskom kraljuDancig (Gdanjsk), Torn i druge poljske oblasti.Gustav III je pripremao 1792. rusko-vedsku vojsku od 20.000 ljudi,koja bi se iskrcala u Normandiji. panija i Sardinija su obeali antirevolucijskoj koaliciji. Od kraja 1791. Zakonodavna skuptina nije skidala s dnevnog reda pitanje o ratnoj opasnosti. Krajemoktobra odluila je da oduzme vojvodi od Provanse pravo na presto ako se do 1. januara 1792. ne vrati u Francusku.U novembru je skuptina donela dekrete o emigrantima, dae im se oduzeti imovina ako se ne vrate u Francuskudo Nove godine, i o svetenicima koji nisu poloili zakletvu njima se oduzima penzija. Skuptina je zahtevala dase kralj obrati kurfirstima u Triru i Majncu s ultimativnim predlogom da obustave kontrarevolucionarno delovanjeu svojim zemljama. Luj XVI je pristao da potpie dekret o vojvodi od Provanse, ali je
6

stavio veto na ostale dekrete,tako da je zapoela borba izmeu njega i Skuptine. irondinci su smatrali dae ofanzivna spoljna politika bitiefikasnija od politike oekivanja.

Stav irondinaca i jakobinaca prema ratnoj opasnosti irondinci su u ratu gledali sredstvo za odranje narodnih masa uza se i za odvraanje istih od reformi. inilo im se da e rat probuditi opti patriotizam, da e obelodaniti kraljevu izdaju i pruiti mogunost buroazijida uvrsti vlast.Kad je Luj XVI video da obrazovanje koalicije protiv revolucije napreduje, a da i francuska buroazija elirat, poeo je s partijom prineva da zastupa ideju neophodnog rata. Nadao se porazu francuske vojske, i pomoi stranih intervencionista posle koje bi opet postao apsolutni monarh.Jakobinci su jedini bili protiv rata jer su znali da vojska i cela Francuska jo nije spremna za borbu, a da sugenerali i oficiri mahom protivrevolucionari.Emigranti, nemaki kneevi i evropski vladari su drskim ponaanjem i planovima o porazu Francuske uvredili ast mnogih Francuza i tako ih pribliili irondincima. U februaru 1792. kralj je uvaio ostavke ministara-fejanaca koji su eleli sporazum s Austrijom, tako da suna njihovo mesto doli irondinci. Rolan je postao ministar unutranjih, a Dimurje spoljnih poslova.U martu 1792. umro je austrijski car Leopold II koga je nasledio Franc II, njegov sin. On je zauzeo otvorenneprijateljski stav prema Francuskoj, a kralj i irondinci nisu ekali, ve su prvi Austriji objavili rat.

Rat sa Austrijom
28. Aprila 1792 francuska vojska je krenula na Austriju. Ona je bila arolika i mahom sastavljena od malouvebanih dobrovoljaca, kojima je dato pravo da biraju oficire iz svoje sredine, poto je znatan broj oficira pobegaoposle nove zakletve kralju, narodu i zakonu.Prve borbe su opravdale nepoverenje jakobinaca poto su voene mlitavo od strane oficira, iako je i samaAustrija bila nespremna za rat. Francuzi su doivljavali poraz za porazom, tako da se u narodu rodila sumnja oizdaji kralja, kraljice i itavog dvora. To je bilo tano poto je Marija Antoaneta odavala neprijatelju vojne tajne iobavetavala o kretanju francuske vojske. Lafajet je tajno pregovarao s Austrijom o zajednikom napadu na Pariz,gde bi zajedno s njima rasterao Zakonodavnu skuptinu i pohapsio jakobince. Porazi su izazvali pad poverenja uirondince. Kao izazivai rata su se pokazali nesposobni da izvojuju pobedu. Umesto da za neuspeh optuegenerale, oni su pojaali borbu protiv jakobinaca i izdali nalog za hapenje Marata, koji je pozivao narod da neveruje irondincima i kralju, a zatim su nasrnuli na
7

Robespjera.Poloaj je bio toliko teak da je Zakonodavna skuptina po drugi put usvojila dekrete o svetenicima kojinisu poloili zakletvu i o rasputanju kraljeve garde koja se starala o linoj bezbednosti kralja, a u junu je odluila da pod Parizom obrazuje vojni logor od 20.000 dobrovoljaca. Luj XVI je stavio veto na sve ove dekrete, a nije sevie bojao ni Skuptine, ni irondinaca. Otpustio je ministre irondince i na njihova mesta postavio fejance. Sada suirondinci bili prinueni da se okrenu masama. Da bi primorali Luja XVI da potpie dekrete i vrati otputeneministre, irondinci su sazvali demonstracije za 20. jun. Jakobinci su odbili uee u njima, pa su se one pokazaleneozbiljnim. To je pokazalo da su voe masa postali jakobinci. U isto vreme neuspeh demonstracije ohrabrio je kontrarevolucionare. 6. juna 1792. Pruska je otpoela operacije protiv Francuske. Uskoro je austrijska vojska prela granicu, pa suse borbe vodile na francuskoj teritoriji. Vojvoda od Braunvajga, vrhovni komandant prusko-austrijskih snaga,potpisao je manifest francuskom narodu koji su mu izdiktirali francuski emigranti. U manifestu se trailo da narodne ometa nastupanje pruske vojske i da joj prui svu pomo, da prizna potpunu neprikosnovenost kraljevskeporodice, ili e u protivnom iskusiti osvetu kakvu e pamtiti. Ovaj manifest je imao za cilj da zaplai Francuze, ali je on kod njih izazvao gnev i reenost da spasu otadbinu. Imajui za sobom mase koje ih podravaju, irondinci suzaobili kraljev veto o obrazovanju vojnog logora oko Pariza tako to su doneli novi dekret kojim se cela narodnagarda poziva da doe u Pariz na proslavu federacije, 4. jula. Poetkom avgusta u Parizu su se okupili federati delegati iz cele Francuske. Tada su u Pariz doli i marseljski milicionari i tada su Pariani prvi put uli Marseljezu. 11. jula 1792. zakonodavna skuptina je objavila da je otadbina u opasnosti. Sednice administrativnih organa su proglaene javnim, te su tako stavljene pod kontrolu naroda. Poeli su se prikupljati novi bataljonidobrovoljaca, i za nekoliko dana je u Parizu dobrovoljno u vojsku otilo 15.000 ljudi.irondinci su smatrali da im odstupanje fejanaca prua ansu da postanu ministri, pa su poeli da se izakulisa dogovaraju s Lujem XVI, u nadi da e pomou novih kompromisa doi ponovo na vlast. Poeli su opet sa estokim gonjenjem jakobinaca, uz opasku da su republikanci podjednako opasni kao i emigranti iz Koblenca. U tovreme je neprijatelj bio na putu za Pariz, a jedina prepreka bilo je utvrenje Verden.

Revolucija od 10. Avgusta 1792.

Tih uzbudljivih i opasnih dana po Francusku i revoluciju, Robespjer i Mara stavili su se na elo masa. Potosu obrazovali tajni direktorijum, pripremili su ustanak 9. Avgusta predstavnici 48 pariskih sekcija su obrazovalirevolucionarnu Parisku komunu. Nou izmeu 9/10. avgusta poelo je zvoniti za uzbunu, a izjutra 10. avgusta1792. narodne mase su pod vostvom Komune pole ka dvoru Luja XVI na Tiljerijama. Narodna garda koja je uvala dvor je prila narodu. Kralju su ostali verni vajcarska straa i dvorani. Nastala je borba, i u roku od nekolikosati je narod zauzeo dvor. Kralj je s porodicom pobegao u Zakonodavnu skuptinu radi
8

zatite. Skuptina je to uinila i ak mu dala jedan od dvorova, ali ga je privremeno zbacila sa vlasti, a Komuna je zahtevala njegovohapenje, to je i uinjeno. Tog datuma je francuski narod zbacio monarhiju, to je omoguilo spas revolucije inezavisnosti Francuske.

Pariska komuna 1792.

lanovi Komune su bili mahom jakobinci, javnosti nepoznati ljudi. Po svojoj pravoj nameni, Komuna je bilamunicipalni organ, ija se vlast prostire samo na Pariz. Ipak, Pariska komuna iz 1792. ula u istoriju kao ustanovakoja je reavala najtea pitanja narodne odbrane Francuske i njenog demokratskog preureenja. Odmah poslenarodne pobede od 10. avgusta, Komuna je blokirala sve izlaze iz Pariza da bi onemoguila bekstvo rojalista.Objavila je mobilizaciju i uspela da digne moral i heroizam meu masama, tako da je za kratko vreme skupilavojsku od 30.000 ljudi. Po njenom nareenju su oko Pariza podignuta utvrenja. Da bi ublaila skupou hleba,obavezala je pekare da hleb prodaju po odreenoj ceni, a utvrdila je i prinudni kurs asignata.Posle revolucije od 10. avgusta u Francuskoj su praktino postojale dve vlade: Pariska komuna proizila izrevolucije i tesno povezana s masama, i Zakonodavna skuptina. Posle hapenja Luja XVI, Skuptina je ustanovilanovu izvrnu vlast Izvrni komitet, iji su svi lanovi, sem Dantona, bili irondinci. Pod pritiskom Komune,Skuptina je morala da ukine razliku izmeu aktivnih i pasivnih graana, tako da su po prvi put mase dobilepristup politikoj vlasti. Skuptina je morala da raspie izbore za Konvent putem opteg izbornog prava, ali je zadrala dvostepene izbore. U selima je smanjila broj feudalnih obaveza, a izdat je i zakon po kome e se imanjaemigranata podeliti na manje delove koje e siromani seljaci moi da kupe na otplatu.Skuptina je odbila da proglasi republiku, da kralja preda sudu, a Lafajetu je pruena mogunost da pobegneu Austriju. Ubrzo je Zakonodavna skuptina krenula u borbu protiv Komune, proglasivi je za nelegalnuorganizaciju koja ometa rad Skuptine. U osnovi te borbe su bile nepomirljive klasne razlike. Zakonodavnaskuptina je postala sredite okupljanja vlasnika iz cele Francuske krupne buroazije i zemljoposednika,protivnika demokratije i republike.Ubrzo su bili objavljeni dokumenti kojima je dokazan kraljeva veza s emigrantima, tako da su se sumnjenaroda pokazale opravdanim, ali je Skuptina inila sve da umanji kraljevu krivicu. Stanje na frontu postajalo je svetee. 23. avgusta predao se grad Longvi zbog komandantove izdaje. Pad Longvija otvorio je put ka Verdenu iParizu. U Vandeji, Dofineu i drugim mestima rojalisti su organizovali ustanke. Niko od irondinaca nije verovao upobedu nad intervencionistima, tako da skoro nita nisu inili da spasu Pariz. tavie, oni su prieljkivali padPariza, jer su se bojali da e pobeda Komune dovesti do jaanja jakobinaca i nastavka revolucije. irondinci supredlagali da se prestonica prenese negde na jug, u unutranjost, to
9

dalje od Pariza i jakobinaca. Poslanici sunaputali Pariz. 1. septembra pao je Verden. Pariska demokratija je pozvala graane da brane Pariz, a 2. septembra je odjeknuo prvi pucanj iz topa nagovetavajui opasnost. Mukarci su se u velikom broju odazvali ovom pozivu.

Septembarski dani 1792 Ne zna se kome je palo na pamet da poe u zatvore radi organizovanja brzog suenja uhapenim kontrarevolucionarima, ali su hiljade ljudi krenule ka zatvorima. U nekim sekcijama pala je odluka da se pobiju svihapenici. Najpre su pojurili u zatvor Opatije, u kom su bili rojalisti uhapeni posle 10. avgusta. Komuna iZakonodavna skuptina su nekoliko puta pokuale spreavanje lina, a iste veeri, 2. septembra, kad je otpoela sea po zatvorima, obrazovan je sud za suenje uhapenima. Septembarski dani u Parizu su bili akt samoodbrane ljudi koji su znali sa svirepost protivrevolucionara, ljudi koji su strahovali od prevrata u Parizu dok se oni bore nafrontu.Septembarske dane je izazvala neodluna politika Zakonodavne skuptine. Bilo je dovoljno da ona, naenergian zahtev Komune, 4. septembra objavi saoptenje narodu u kojem je obeala ''da e se svim silama boritiprotiv kralja i kraljeve vlasti'', pa da pokolj prestane i Pariani krenu na front.Posle zauzea Verdena, pruska vojska je bila na samo 100 milja (160 km) od Pariza. Niko nije u Evropisumnjao u pobedu saveznika, pad Pariza se oekivao oko 10. septembra. Samo je jedna francuska armija, podvostvom generala Kelermana pruila ozbiljan otpor. Dimurje mu je doao u pomo tek posle vie putaponovljenog nareenja Izvrnog komiteta. Zauzeo je nekoliko prolaza u Aragonskoj umi, na putu za Pariz. Tu se iutvrdio u malom mestu Valmi, gde je 20. septembra 1792. francuska vojska po prvi put porazila neprijatelja odpoetka rata.

Konvent. irondinci na vlasti

U drugoj polovini avgusta su otpoeli izbori za Konvent. Prvi put u istoriji Francuske su narodne maseimale pravo glasa, poto je ukinuta podela na aktivne i pasivne graane. Od fejanaca niko nije uao u Konvent. Uunutranjosti, naroito na jugu, izabrani su irondinci; sankiloti su u Konvent poslali jakobince. U Konventu jeukupno bilo 750 poslanika. Konvent je poeo sa radom na dan bitke kod Valmija, 20. septembra 1792. Ubrzo su seposlanici Konventa podelili u 3 partije: Planinu, irondu i Ravnicu (Barutinu). Partija Planine je bila pojaana ljudima poput Robespjera, Mare, Dantona, Sen-ista, Demulena, Biljo-Varena, D'Erboa.

10

Najmnogobrojniji su biliposlanici Barutine, u kojoj su veinu inili vlasnici, poslovni ljudi, koji su sebe nazivali bespartijcima. Oni su seokretali kako vetar duva, prilazili onom ko je jai. irondu su predstavljali ne samo poslanici iz bive Zakonodavneskuptine, vei mnogi novi ljudi. Od 750 poslanika, 165 je bilo uz irondu, 500 uz Barutinu, a oko 85 uz jakobince.Na prvoj sednici Konvent je proglasio svrgavanje monarhije. Dan proglasa republike Konvent je proglasionovom erom, pa su svi upravni akti od tada nosili oznaku:''IV godina slobode, I godina republike''. Proglasrepublike je oduevio vojsku. Poraz kod Valmia izazvao je neslogu izmeu vojvode od Braunvajga i FridrihaVilhelma, pa je kretanje saveznika ka Parizu obustavljeno, i zbog loih vremenskih uslova, bolesti i otporastanovnitva nareeno povlaenje.Umesto odlune pobede nad Prusima, Dimurje je pregovarao o miru s njima, jer su irondinci mislili da jePrusku jo uvek mogue privui, to je pruska vojska iskoristila i prela Rajnu. Na proglas Republike, Pruska jeprekinula sve pregovore. Krajem oktobra su Francuzi opet zauzeli Verden, a oktobra su i Austrijanci posleneuspene opsade Lila bili prinueni da ga napuste. Na dan otvaranja Konventa, juna vojska je ula u Savoju, gdesu se pojavili seljaki ustanci. 30. septembra je francuska vojska pod Kistinomprela Rajnu i zauzela pajer. Poslepar dana predao se i Vorms, a 23. septembra vojska sankilota je zauzela Majnc i Frankfurt. Krajem oktobra jefrancuska vojska pod Dimurjeom ula u Belgiju, a 6. novembra je odnela pobedu nad Austrijancima kod emapa, to joj je otvorilo vrata za ulazak u Brisel, 14. novembra. Posle ulaska Francuza u Belgiju, britanski premijer Pit jezauzeo otvoreno neprijateljski stav prema Francuskoj, poto mu se nisu ispunila oekivanja o slabljenju Francuske,pa je London postao centar svih zavera protiv Republike.Izazvavi napregnutost svih narodnih snaga, vojska je od industrije i zemljoradnje odvojila stotine hiljadaljudi, to je dovelo do poremeaja celokupnog ekonomskog ivota, rasta cena i oskudice u najpotrebnijim stvarima.Sva ta pitanja rat, pitanje snabdevanja, organizovanje suenja Luju XVI, postala su glavna pitanja revolucije u jesen 1792. i izazvala su estoku politiku borbu u Konventu izmeu Planine i ironde.

Borba partija u Konventu Izgledalo je da su uspesi francuske vojske opravdavali politiku irondinaca koji su sada postali vladajua partija u Konventu. Ubrzo je Konvent za lanove Izvrnog saveta izabrao samo irondince, iskljuivi Dantona. Nataj nain, revolucija od 10. avgusta 1792. je dovela irondince na vlast. irondinci su smatrali da je potrebno, radiobezbeivanja od restauracije, reiti seljako pitanje i iskoreniti feudalizam na selu. Jakobinci su mislili da e setekovine revolucije osigurati samo u sluaju da ve ina stanovnitva vidi realne koristi od revolucije, pa su stogatraili ponovnu podelu zemljita u interesu irokih seljakih masa. Prve sednice Konventa su pokazale da su jakobinci za okupljanje svih snaga u cilju obezbeenja sloboda koje su narodne mase izborile revolucijom od 10.avgusta. Ali, irondinci nisu hteli saraivati s jakobincima, i od prvih
11

dana rada Konventa su otpoeli borbu snjima, draei i podiui protiv sebe narodne mase. Mogunost biranja sudija iz redova svih graana, kako supredlagali jakobinci, se inila kao ozbiljna opasnost za buroasku svojinu. irondinci su traili da Konvent predloiprvostepenim izbornim skuptinama da ponite izbor poslanika koji su izgubili narodno poverenje, tj. poslanikePlanine Robespjera, Marata, Dantona. U oktobru su irondinski departmani poslali u Pariz gardu od 16.000 ljudiradi zatite Konventa od ''dezorganizatora'', ''anarhista'', tj. od revolucionarnog Pariza.Raspolaui oruanom snagom i oslanjajui se na Barutinu, ironda je ukinula krivini sud zaveden posle10. avgusta, i zakazala nove izbore za Konvent; time je podstakla kontrarevolucionare na nekanjive istupe.Branei se od irondinskog napada, Planina je bila primorana da krene u napad.Mara je naao naina da prodre u kasarne departmanske garde i kae istinu o borbi pariskih radnika. Ubrzosu vojnici postali prijatelji jakobinaca i formirali ''Drutvo federata 83 departmana''. irondinci nisu imali sree naizborima za Parisku komunu; na sednici 2. decembra1792. ona se odlikovala istim revolucionarnim karakterom. UGlavni savet Komune izabrani su samo jakobinci.Umesto da ujedine sve snage radi reavanja pitanja revolucije, irondinci su izgubili 3 meseca borei se s jakobincima. Komuna je traila suenje kralju; irondinci su hteli da ga spasu, ali nisu imali hrabrosti da javnostanu u njegovu odbranu. Konvent je vodio pregovore s drugim vladama o uslovima osloboenja, ali Luj XVI vienikog nije zanimao.

Suenje Luju XVI

Krajem novembra postali su poznati novi dokazi o izdaji Luja XVI. Bravar Gamen je dostavio Rolanu,ministru policije, saznanja o postojanju tajnog ormana u zidu dvora u Tiljerijama. Iz hartija naenih u ormanusaznalo se o tajnim vezama kralja s emigrantima. Poslednje sumnje u njegovu izdaju su iezle ak i kodirondinaca, te su objavili da ga treba predati sudu. Bez obzira na svakodnevne nove dokaze o njegovoj krivici,irondinci su jo jednom pokuali da spasu Luja, nasuprot traenju narodnih masa.Da bi dobili u vremenu, oni su Konventu osporili pravo da sudi kralju i predloili da se pitanje o njegovojkrivici iznese pred osnovne izborne skuptine. Nadali su se da e posednici iz departmana podrati kralja, to biirondinci iskoristili da ih podstaknu na borbu protiv sankilota, i time svre s jakobincima. Ovim su zapodevaliotvoreni graanski rat. Tek14. januara 1793, posle brojnih prepirki, Konvent je izneo na glasanje 3 pitanja: 1.Da li je Luj XVI kriv za zaveru protiv narodne slobode i za atentat na bezbednost drave? 2.Da li e se o presudi glasanjem izjasniti ceo narod? 3.Kakvu kaznu zasluuje Luj XVI?
12

Konvent je skoro jednoglasno priznao da je kralj kriv zbog zlonamernih postupaka protiv narodne slobode idravne bezbednosti. Obraanje narodu je bilo odbaeno sa 423 glasa. Glasanje po treem pitanju nastavljeno je itrajalo je 37 asova neprekidno. Za smrtnu kaznu bez odlaganja je bilo 387, a za tamnicu ili uslovnu smrtnu kaznu334 poslanika veinom od 53 glasa Luj XVI je osuen na smrt bez odlaganja. Giljotiniran je 21. januara 1793.

Revolucionarni pokret masa 1792. i 1793.godine

Ve u jesen 1792. se poela oseati oskudica u najpotrebnijim proizvodima, a pre svega u itu. Iako je letinabila zadovoljavajua, ito je bilo teko nabaviti poto su ga bogati seljaci skrivali ne elei da ga prodaju zaobescenjeni papirni novac. Vojska je iscrpila sve izvore zemlje, a veina proizvoda je sasvim iezla s trita. Zaasignate je isplaivano samo 60% njihove vrednosti. Sve je to izazvalo spekulaciju i skupou. Poremeaj normalnogekonomskog ivota je sitnu buroaziju i radnike doveo u teak poloaj. Naroito je bio teak poloaj radnika u Lionu. Lionske manufakture su prekinule sa radom jo novembra 1792. i 30.000 radnika je ostalo bez posla. Narodu Parizu je smatrao da je Komuna duna da mu pomogne i povede borbu protiv spekulanata koji su prikrivaliproizvode ili ih prodavali mnogo skuplje.Zima 1793. je bila vrlo teka. Skupoa i spekulacija su svakim danom uzimale sve vie maha. Konvent nije nita preduzeo u voenju borbe protiv gladi, tako da je sam narod ustao da potrai spas od nje. Jo u prolee 1792.kad je dolo do nestaice eera i kafe, svetenik Dolivje je izaao s tvrenjem da zemlja i njeni plodovi treba dapripadaju narodu, i po njegovom miljenju narod ima prava da odreuje cene hleba i drugih namirnica. Lionac L'An je predlagao da se obrazuje zadruga farmera-potroaa, koja bi u ime drave i pod njenim nadzorom otkupilapo prosenoj ceni celokupnu letinu u Francuskoj koja bi se smestila u magacine i raspodeljivala itavoj zemlji Delegati su traili zavoenje maksimiranih cena (maksimuma) za sve neophodne proizvode. U zavoenju maksimuma siromasi iz gradova i sela nisu videli samo privremenu meru u borbi sa skupoom i glau. Oni su uzavoenju maksimuma gledali sredstvo za izbavljenje od nematine i uspostavljanje prave jednakosti. Naporedo sa zahtevom za uvoenje maksimuma, na veliko odobravanje je posle 10. avgusta naiao i zahtevza donoenjem agrarnog zakona. Pristalice agrarnog zakona smatrale su da je vlada duna da podeli svu zemljusvim optinama u Francuskoj, tako da svakom siromahu pripadne pare zemlje i da niko nema vie zemlje nego tobi mogao obraditi sopstvenim rukama.

13

Stav irondinaca i jakobinaca prema maksimumu irondinci su razglasili da je do traenja agrarnog zakona i maksimuma dolo zbog uticaja agenata poslatihiz Engleske i emigranata. U martu 1793. Konvent je doneo zakon kojim se predvia smrtna kazna za propaganduagrarnog zakona.Jakobinci Robespjer i Mara su bili takoe protiv agrarnog zakona, ali su za razliku od irondinaca znatnovie saoseali sa patnjama naroda.U radnikim predgraima Pariza, Liona i drugih gradova pojavili su se novi ljudi koji su poeli govoriti uime naroda: ak Ru, Varle, Lekleri dr.

Besni
irondinci su ove nove ljude nazivali ''besnima''. U Konventu su svi bili protiv njih, ali su u Lionu imalimnogo pristalica, ak je i predsednik optine Pa bio uz njih. Ve u zimu 1793. besni su obrazovali svoj centar,uspostavili vezu meu gradovima i teili koordinaciji u radu. U zimu i prolee 1793. zahtevi besnih su bili sledei: 1.odreivanje maksimuma za najpotrebnije proizvode; 2.zavoenje progresivnog poreza; 3.obrazovanje narodne uprave za snabdevanje; 4.donoenje strogih zakona protiv spekulanata. U februaru-martu 1793. pokret protiv skupoe dobio je tako pretei karakter, a mogunost da mase podvostvom besnih istupe protiv Konventa bila je velika, tako da Konvent nije olako mogao vie prelaziti prekopitanja o snabdevanju.U aprilu su irondinci podneli na pretres Konventu svoj predlog Ustava koji su hteli da proguraju na vreme,a jakobinci su bili protiv tog projekta. Da bi mogli prinuditi Konvent da usvoji njihov projekat, jakobinci su semorali osloniti na mase. U meuvremenu su Robespjer i Mara promenili svoj stav o maksimumu i bili za njegovo uvoenje, tako da je dolo do zbliavanja besnih i jakobinaca.To je izazvalo gnev buroazije u Konventu, tako da je posle pisma irondinca Petioa krupna buroazijakrenula svugde u napad protiv naroda. U Lionu je udruena s rojalistima zbacila optinsku upravu na elu sa jakobincima.

Uzroci revolucije od 31.maja-2. juna 1793

14

Posle pogubljenja Luja XVI, koaliciji protiv Francuske pridruile su se Engleska, Holandija, Pijemont,Sardinija i panija. Rusija nije Francuskoj objavila rat, ali je prekinula diplomatske odnose. U zimu 1793. samo suDanska, vedska, vajcarska i SAD odravale normalne diplomatske odnose sa Francuskom. One iste tekoe s jeseni 1792. postojale su i na prolee 1793.godine. Kistin se nije mogao dugo odrati u Frankfurtu. Kad su Prusi dobili pojaanja, francuska vojska se morala povui preko granice na Rajni. Dimurje je krenuo na Holandiju kakomu je bilo nareeno, ali je u martu stigla vest da je pretrpeo poraz prilikom pokuaja osvajanja Holandije, a tajporaz je povukao sa sobom i gonjenje Francuza iz Belgije. Francuska vojska je bila u istom poloaju kao u jesen1792., i Francuska se opet nala pod neposrednom opasnou intervencije. Proglas Konventa da se u vojsku uzme300.000 ljudi posluio je kao znak za protivrevolucionarni ustanak u Vandeji, kom se pridruila i Bretanja. 12. marta 1793. je Dimurje otvoreno ustao protiv Konventa i napisao mu pretee pismo. est dana kasnijedopustio je da ga potuku Austrijanci, a potom je otpoeo pregovore s austrijskim glavno komandujuim Makom o zajednikim operacijama protiv Pariza radi uspostavljanja ustavne monarhije. Pariz je za Dimurjeovu izdaju saznao poetkom aprila. Izgledalo je da je restauracija neizbena. Konvent je oduzeo Izvrnom komitetu voenje rata i uaprilu formirao Komitet javnog spasa, naelu sa Dantonom. Dimurjeova izdaja je kompromitovala irondince, jer je on bio njihov tienik, a njegova izdaja je bila u vezi s njihovom borbom protiv narodnih masa. 25 od 48 sekcija je zahtevalo da se irondinci najure iz Konventa.Da bi se odrali na vlasti, irondinci su pristali da se donese zakon o maksimumu, to je Konvent i uinio 4.maja 1793. godine. Jakobinac Kambon je podneo projekat o prinudnom zajmu od 1 milijarde, koji bi uplatili bogatai, a koji bi se iskoristio za nabavku odela i oruja za vojsku. irondinci su u maju obrazovali Komisiju dvanaestorice, koja je zatraila da joj se podnesu protokoli sekcija i poela je da proverava rad Komune. Jo preobrazovanja Komisije dat je nalog da se Mara uhapsi, a dan kada je on osloboen optubi proglaen je danomalosti. Od tog dana se svaka sednica Konventa pretvorila u borbu na smrt izmeu irondinaca i montanjara(planinaca).Ona ista borba koja je zahvatila Konvent, prenela se i na sekcije. Pod vostvom ''besnih'' je jo u martu osnovan Komitet ustanka, koji je zahtevao da se iz Konventa isteraju 22 poslanika ironde. U maju je taj zahtevpostao opti. Tada je na elo borbe protiv irondinaca stala Komuna. Izjutra, 31. Maja 1793. je poelo zvonjenjezvona i dobovanje doboa na uzbunu, a narod se poeo okupljati pred Komunom. Tek uvee su sankiloti ispunilidvorane Konventa. Tada je Robespjer zatraio hapenje Komisije dvanaestorice i 22 poslanika-irondinca. Jedinastvar sa kojom se sloio Konvent bilo je ukidanje Komisije. Tako se pokret od 31. maja zavrio neuspehom.
15

2. Juna se saznalo u Parizu da su irondinci zajedno s rojalistima u Lionu pobili oko 800 jakobinaca. To je upropastilo irondu, a vie od 100.000 naoruanih ljudi opkolilo je Konvent i trailo da se 22 poslanika udalje iz Konventa.Poslanici Ravnice i ironde su izali na ulicu verujui da e ih narod propustiti. Ali je jakobinac Anrio, zapovedniknarodne garde, naredio tobdijama da zauzmu svoja mesta, to je primoralo Konvent da iskljui 31 poslanika izredova irondinaca.Revolucija od 31. maja do 2. juna 1793. je uklonila s vlasti krupnu trgovakoindustrijsku buroaziju. Uprolee je ta buroazija otila u tabor kontrarevolucionara, izdavi pritom sopstvenu stvar, i odrekavi se prava da revolucija zatiti njene sopstvene tekovine i samim tim je otvorila granice stranim intervencionistima.

16

Literatura

1. M. Pavii, Francuska revolucija izabrani izvori, kolska knjiga, Zagreb 1963.

2. edomir Popov - Graanska Evropa (1770-1871), Matica srpska, Novi Sad 1989.
3. Popovi, V. Istorija Novog veka (1453-1815). Beograd 1940.

17