Sadraj ove publikacije iskljuiva je odgovornost Graanskih inicijativa i ni na koji nain ne odraava gledite EU

Izdava:
Graanske inicijative, Beograd
Za izdavaa:
Miljenko Dereta
Autorka:
Dr Sneana orevi
Korice:
Valenak
Priprema i tampa:
Yu TOP agencija, Novi Sad

CIP -
,
3 52 .9. 0 7(4 9 7.11)(0 3 5)
,
Prirunik za ukljuivanje graana i civilnog drutva u procese odluivanja : primena kodeksa dobre
prakse / Sneana orevi. - Beograd : Graanske inicijative, 2011 (Novi Sad : Yu top agencija). - 60
str. : ilustr. ; 20 cm
Tira 1.000. - Bibliografija.
ISBN 978-86-7408-052-8
) - -

COBISS.SR-ID 264501767

2
 SADRAJ

Uvodna re ......................................................................................................................................................................5
Predgovor.........................................................................................................................................................................7
Uvod..................................................................................................................................................................................9
Smisao primene Kodeksa ...........................................................................................................................................10
Kako koristiti Kodeks kao sredstvo javnog zastupanja? ......................................................................................11
Koja je uloga i doprinos NVO u procesu donoenja odluka? .............................................................................11
Za ta treba da budu zaduene javne vlasti? ..........................................................................................................12
Procesi odluivanja ......................................................................................................................................................13
Procedure pri vladi ................................................................................................................................................................... 15
Procedure u parlamentu .......................................................................................................................................................... 17
Direktna participacija graana u procesima odluivanja....................................................................................18
Optine i gradovi kao ambijent za odluivanje .................................................................................................... 20
Kako se ukljuiti u razliite faze tokom procesa donoenja odluka? ...............................................................22
Odreivanje programa rada .................................................................................................................................................. 22
Pravljenje nacrta politika ........................................................................................................................................................ 23
Donoenje odluka ..................................................................................................................................................................... 23
Primena, sprovoenje ............................................................................................................................................................... 24
Nadgledanje................................................................................................................................................................................ 25
Preformulisanje ......................................................................................................................................................................... 25
Kriterijumi vrednovanja politika ............................................................................................................................ 26
Efi kasnost i efektivnost ............................................................................................................................................................ 26
Jednakost..................................................................................................................................................................................... 26
Kako postii razliite nivoe angaovanosti u procesu donoenja odluka? ..................................................... 28
Informisanje ............................................................................................................................................................................... 29
Konsultacije ................................................................................................................................................................................ 29
Dijalog.......................................................................................................................................................................................... 29
Partnerstvo ................................................................................................................................................................................. 29
Okvirna dokumenta o saradnji izmeu NVO i javnih vlasti .......................................................................................... 30

3
 Stukture za saradnju izmeu NVO i javnih vlasti ............................................................................................................ 31
Alatke za i-uestvovanje .......................................................................................................................................................... 34
Poveavanje sposobnosti ........................................................................................................................................................ 35
Uestvovanje u donoenju odluka na lokalnom nivou ..................................................................................................... 36
Kako NVO mogu delotvornije uestvovati u procesu donoenja odluka? ......................................................39
Koje alatke, mehanizme i metode koristiti? ...........................................................................................................41
Informacije: ................................................................................................................................................................................ 41
Konsultacija i dijalog: ............................................................................................................................................................... 42
Partnerstvo: ................................................................................................................................................................................ 43
Metodi ukljuivanja javnosti u procese donoenja odluka ................................................................................ 44
Kako proceniti nivo uestvovanja civilnog drutva tokom celog procesa donoenja odluka? .................. 48
Kako planirati, sprovesti i nadgledati uspenost procesa uestvovanja? ....................................................... 48
Praktina veba ......................................................................................................................................................................... 50
Izvori i dalje itanje ....................................................................................................................................................52
Baze podataka dobre prakse: ..................................................................................................................................53
Primeri dobre prakse aktivnosti NVO u procesima odluivanja, Srbija ......................................................... 54

4
 Uvodna re
Izgrdnj poverenj u institucije sistem i motivisnje grn z ukljuivnje i uee u procesu
definisnj jvnih politik nesumnjivo je od velikog znj z drutvo u celini. Tkoe, ueem grn u
nlizi, plnirnju i kreirnju jvnih politik obezbeuje se potrebno jedinstvo koje z rezultt im sprovo-
enje i njsloenijih reformskih proces.
Zto dns svk drv koja je zsnovn n demokrtskim principim, p i Republik Srbij, rzvij
potrebne plnove i mehnizme i preduzim firmtivne mere z ukljuivnje i jnje odrivosti ue
grn u procesu donoenj odluk. Pri tom, u integrtivnim procesim usklivnj s stndrdim
Evropske unije uee grn u odluivnju dodtno dobij n znju.
Svest o neophodnosti uspostvljnj srdnje i dijlog izmeu drve i grn u rzliitim sferm
drutvenog ivot i firmcij ove ideje, zprvo potrebe, dodtno su unpreeni usvjnjem Kodeks
dobre prkse z grnsko uee u procesu donoenj odluk n Konferenciji INGOs Svet Evro-
pe, 1. oktobr 2009. godine, koji nudi itv spektr dobrih prksi i smernice z dlji rzvoj i unpreenje
odnos u demokrtskom procesu. Kodeks znjno doprinosi i trnsprentnosti kko opteg okvir, tko i
pojedinnih princip i uslov z grnsko ukljuivnje u donoenje odluk.
Prirunik z ukljuivnje grn i civilnog drutv u procese odluivnj Primen Kodeks dobre
prkse, koji je pred vm, deo je npor d se svim kterim neg drutv n koje se odnosi, i u vldinom i
nevldinom sektoru, uini jo dostupnijim i prepozntljivijim sistem vrednosti preporuen Kodeksom.
Prirunik n jednom mestu dje odgovore n mnog pitnj i detljn uputstv u vezi s osnovm
kreirnj jvnih politik, nlizom i vrednovnjem jvnih politik, ngovnjem u procesu donoenj
odluk, ltkm, mehnizmim i metodim koji se mogu koristiti u procesu upoznvnj jvnosti s dono-
enjem odluk, ko i u postupku donoenj odluk.
Nesumnjivo je d je viegodinji rd utor Prirunik n zgovrnju i nlizi jvnih politik, stee-
nim iskustvim o kpcitetim rzliitih uesnik u procesu kreirnj jvnih politik, ko i poznvnju i
ueu u dobroj prksi ukljuivnj grn i civilnog drutv u proces odluivnj u Republici Srbiji, li i
drugim evropskim drvm, zntno doprineo njegovom kvlitetu i sveobuhvtnosti. On pru potrebne
informcije o pitnjim koj su znjn z sgledvnje procedur plnirnj, nlize i kreirnj jvnih
politik i dobr je polzn osnov z unpreenje srdnje i dijlog drve i grn u buduem procesu
donoenj odluk.

Beograd,
31. maj 2011. godine Milan Markovi
ministr z ljudsk i mnjinsk prv,
drvnu uprvu i loklnu smouprvu

5
6
 Predgovor
Pred vama se nalazi Prirunik za ukljuivanje graana i civilnog drutva u procese odluivanja, uz
primenu Kodeksa dobrih praksi za graansko uee. On ima za cilj da podstakne ukljuivanje graana i
graanki u procese odluivanja na svim nivoima, dajui osnovne informacije o procesima donoenja odluka,
ulozi NVO i javnih vlasti u tim procesima, Kodeksu kao sredstvu javnog zastupanja i ukljuivanja graana/
ki u procese odluivanja, uz mogunost korienja razliitih alatki, mehanizama i metoda u tom procesu.
Takoe, dati su i primeri dobre prakse graanskog uea iz Srbije, regiona i Evropske unije. Prirunik je
prvenstveno namenjen nevladinim organizacijama koje ele da se bave uticajem na javne politike, kao i slu-
benicima vlade i lokalnih samouprava i skuptinskim poslanicima na razliitim nivoima vlasti, s obzirom na
kljunu ulogu koju imaju u procesu donoenja odluka.
Ova publikacija je pripremljena kao deo projektaGraanke i graani odluuju koji Graanske ini-
cijative realizuju u partnerstvu sa Centrom za informisanje, saradnju i razvoj nevladinih organizacija iz
Slovenije (CNVOS), uz podrku Timazasocijalno ukljuivanjeismanjenjesiromatvapri Kabinetu potpred-
sednika Vlade Srbije za evropske integracije(SIPRU). Projekat je deo programa Jaanje dijaloga izmeu
organizacija civilnog drutva Srbije i EU koji finansira Evropska unija, rukovodi Delegacija Evropske unije
u Republici Srbiji, a realizuje GOPA Consultants. Glavni cilj ovog projekta jeste da doprinese procesu evrop-
skih integracija i poveanju uea graana i graanki u Srbiji kroz promocijuKodeksa dobrih praksi za
graansko uee Saveta Evrope kao evropskog standarda graanske participacije.
U periodu jun 2010 - jun 2011, Kodeks i njegova primena, kao i praksa iz EU, regiona i Srbije, predstav-
ljeni su glavnim donosiocima odluka na nacionalnom i lokalnom nivou, ali i predstavnicima organizacija
civilnog drutva (OCD). Opis mehanizama EU za to veu graansku ukljuenost, osim u ovom Priruniku,
predstavljeni su i na internet stranici GI, gde se nalazi baza pozitivnih primera iz EU, regiona i Srbije. Glavne
aktivnosti na terenu ukljuivale su i izgradnju kapaciteta OCD-a u Beogradu, Subotici, Kragujevcu, Niu i
apcu: predstavnicima OCD-a predstavljene su mogunosti ukljuivanja graana na lokalnom i nacional-
nom nivou, a potom i neki od modela za ostvarenje sopstvenih inicijativa. Obezbeena im je struna i pravna
pomo, posebno u formulisanju razliitih dokumenata, konsultacije u razliitim fazama donoenja odluka
za koje e se OCD zalagati, pomo u analizi prepreka na tom putu, kao i davanje saveta kako da se one pre-
vaziu.U elji da se to ire promoviu dobre evropske i domae prakse ukljuivanja graana, produciran je
i TV program koji je upoznao najiru javnost sa mogunostima uticaja na odluke koje se tiu ivota graana/
ki u Srbiji.
Zahvaljujemo se Centru za informisanje, saradnju i razvoj nevladinih organizacija iz Slovenije na sarad-
nji u izradi ove publikacije, posebno u delovima koji se odnose na primere dobre prakse graanske partici-
pacije iz Slovenije i drugih zemalja Evropske unije, uz prikaz razliitih mehanizama i alatki graanske parti-
cipacije u procesima javnih politika i praktinih uputstava za upotrebu Kodeksa dobre prakse za graansko
uee u procesu donoenja odluka.

7
 Posebno se zahvaljujemo naoj autorki, profesorki dr Sneani orevi, koja je kroz svoj autorski peat
i ekspertizu strunjaka za lokalnu samoupravu ovu materiju prilagodila prilikama u Srbiji, ukljuivi i prime-
re dobre prakse graanskog uea iz Srbije.
Takoe, zahvaljujemo se Timuzasocijalno ukljuivanjeismanjenjesiromatvapri Kabinetu potpred-
sednika Vlade Srbije za evropske integracije(SIPRU) na podrci projektu u okviru kojeg je ovaj prirunik
pripremljen.
Zahvaljujemo se Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, dravnu upravu i lokalnu samoupravu na
institucionalnoj podrci celom projektu i izradi ovog Prirunika, kao i naem donatoru Evropskoj uniji, od-
nosno Delegaciji Evropske unije u Republici Srbiji, koja je finansijski podrala njegovu pripremu i tampanje.
Posebnu zahvalnost dugujemo ministru Milanu Markoviu na njegovom linom doprinosu promociji
ovog prirunika, kao i celog projekta.
Naposletku, zahvaljujemo se svim uesnicima projekta i predstavnicima OCD-a iz zemlje i regiona, koji
su svojim iskustvima i direktnim angaovanjem na projektu doprineli konanom izgledu Prirunika.

Miljenko Dereta
izvrni direktor
Graanskih inicijativa

8
Uvod

Kodeks dobre prakse za graansko uee u procesu donoenja odluka, koji je usvojila Konferencija
INGO (meunarodnih NVO) pri Savetu Evrope (SE), a potvrdio Savet ministara kao referentni dokument SE
oktobra 2009, ima za cilj da pomogne uee graana i graanki, kao i NVO u procesu donoenja odluka o
politikama na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou.
On je zasnovan na stvarnom iskustvu NVO irom Evrope i sadri niz optih principa, smernica, alatki
i mehanizama za graansko uee u procesu donoenja odluka o politikama.
Kodeks je namenjen javnim vlastima i civilnom drutvu i moe se koristiti od lokalnog do nacionalnog
i meunarodnog nivoa u dijalogu izmeu NVO i parlamenta, vlade i javne uprave.
Ovaj Kodeks NVO mogu koristiti prilikom:
podizanju svesti o kvalitetu svog radu i realnom doprinosu reavanju javnih problema
procene kvaliteta postojee saradnje sa vlastima
promovisanja kljunih principa dobrih radnih odnosa s vlastima
pronalaenja naina kako da se privue panja javnih vlasti
planiranja aktivnosti javnog zastupanja
identifikovanja oblasti u kojima dijalog s vlastima napreduje
razvijanja konkretnih mehanizama angaovanja.
Kodeks je takoe namenjen javnim vlastima koje mogu da:
se pozovu na Kodeks i na razne mogunosti uestvovanja i uzajamnog delovanja koje postoje u
Evropi
razmotre svoje postojee procedure i odnose sa NVO i da vide gde ima prostora za unapreenje
saradnje
preduzmu potrebne korake da prilagode svoje prakse kako bi se povealo uee NVO u procesu
donoenja odluka.
U ovom priruniku daje se pregled osnovnih karakteristika i elemenata Kodeksa, preporuuju potrebne
alatke i metode, te navode konkretni sluajevi dobre prakse iz Slovenije i ostalih odabranih evropskih zema-
lja, koji ilustruju kako se ukljuiti u razne faze procesa donoenja odluka i koji su razliiti mehanizmi koji na
sistematski nain podravaju uee NVO irom Evrope.
Kodeks dalje objanjava:
kako koristiti Kodeks kao sredstvo javnog zastupanja putem nalaenja argumenata za zato, kada
i kako ih treba upotrebiti u procesu kreiranja politike,
kako planirati, sprovoditi i pratiti (vriti monitoring) proces uestvovanja i
kako biti uspeniji u dijalogu sa javnim vlastima (kroz umreavanje i uspostavljanje koalicija).

9
Smisao primene Kodeksa
Proces demokratizacije podrazumeva prelazak drave i svih drugih nivoa vlasti (optina, gradova,
okruga, regiona) od aparata upravljanja nad graanima u usluni servis graana. Odnosi izmeu drave i
lokalnih vlasti od hijerarhijskih, prelaze u partnerske, jer jedino putem saradnje mogu obezbediti funkcio-
nalan i uspean sistem orijentisan na interese i potrebe graana. Kodeks otvara sistemske kanale graanima
i NVO da se neposredno ukljue u proces kreiranja politika, donoenja zakona i primenu usvojenih doku-
menata i odluka.
U svakom demokratskom drutvu je bitno da graani razumeju kako vlast kreira politike, kako pravi
izbore i, konano, kako vrednuje politike.
Kreatori politike, povratno, vie vode rauna o javnim interesima graana i odgovorniji su u ambijentu
u kom se i graani aktivno ukljue u ove procese kreiranja politika. Ovi procesi povratno snano jaaju de-
mokratsku dimenziju politikih procesa, ali i poveavaju kvalitet javnih izbora jer ih pribliavaju stvarnim
potrebama graana doprinosei boljem konanom kvalitetu usluga.
Procesi odluivanja su veoma bitni za demokratizaciju sistema. Vano je da je sistem kreiranja politika
i odluivanja otvoren i jasan i da ostavlja dovoljno prostora graanima, nevladinim organizacijama, udru-
enjima, grupama graana i pojedincima da se ukljuuju i utiu na iznalaenje najboljih reenja. U takvom
sistemu graani postaju daleko zadovoljniji kvalitetom usluga jer su svesni da reenja odgovaraju njihovim
potrebama i da uvek mogu popraviti i promeniti svako od reenja.
Graani dobijaju neophodne informacije, pa mogu da se ukljue u odluivanje o svojim predlozima,
sugestijama i zahtevima i, konano, ukoliko se organizuju javne debate i drugi oblici potrage za optimalnim
reenjima, moe se govoriti o demokratskom sistemu odluivanja. Za ove procese jedan od kljunih mome-
nata predstavlja nain reavanja konflikata (principi, vrednosti i procedure) i oblikovanje optimalnih politi-
kea (reenja ili usluge). Upravo kroz ovaj proces se moe olakati pronalaenje optimalnog javnog interesa.
Politiki akteri koji mogu uestvovati u kreiranju i sprovoenju javnih politika mogu biti: formalni
(izabrani i drugi organi svih nivoa vlasti) i neformalni (nevladini) koje ine graani, grupe graana, ne-
vladine organizacije, profesionalna udruenja, itd. Reavanje svakog socijalnog problema mogu pokrenuti
graani, vlast bilo kog nivoa ili zajedno obe ove grupe aktera.
U stvarnosti, meutim, nastaju mnogi problemi: politiki akteri ulaze u sukobe, nisu spremni da raci-
onalno nau optimalna reenja, spreavaju ih iracionalni razlozi, na primer, lini animoziteti, netrpeljivosti
i nesporazumi, kao i posebni, grupni ili partijski interesi koji esto onemoguavaju i blokiraju proces odlu-
ivanja.
Jedino reenje je da svi akteri uloe napor da razvijaju svoje sposobnosti u voenju demokratske politike
i unapreuju procese demokratskog odluivanja.

10
Kako koristiti Kodeks kao sredstvo javnog zastupanja?
Kodeks kao sredstvo javnog zastupanja NVO mogu koristiti:
pozivanjem na opte principe uestvovanja: odgovornost, transparentnost, otvorenost, nezavisnost
NVO;
pokazivanjem kako NVO u razliitim svojstvima (pruanje usluga, podizanje svesti, javno zastupa-
nje, itd.) poboljavaju kvalitet procesa donoenja odluka i njegovih rezultata;
ukazivanjem na to ta bi trebalo da bude obaveza vlasti u podsticanju uestvovanja.
Takoe je korisno imati na umu da Kodeks, mada nije obavezujui instrument, predstavlja vaan kon-
senzus predstavnika svih 47 zemalja lanica Saveta Evrope1 o odgovornosti koju dele NVO i javne vlasti u
promovisanju demokratskog i inkluzivnog kreiranja politika.

Koja je uloga i doprinos NVO u procesu donoenja odluka?

Kodeks dobre prakse pokazuje na koji nain NVO, u svojim razliitim svojstvima i ulogama (kao javni
zastupnici, davaoci usluga, itd.) doprinose sve vreme tokom procesa donoenja odluka.
Javno zastupanje
pokreu pitanja, iznose zabrinutost i potrebe odreene korisnike grupe, te stanovite ili interes ire
javnosti koji jo nisu pokriveni zakonodavstvom ili nekim drugim dokumentom sektorskih politika,
njihovim instrumentima ili merama;
garantuju da se razmatraju potrebe i interesi zainteresovanih subjekata koji su pogoeni nacrtom
politika;
utiu na donosioce odluka pre glasanja;
prate i objavljuju da li je inicijativa te politike dola do korisnika kojima je namenjena, te da li je
postigla nameravani rezultat za drutvo;
lobiraju za obnovu politike iznoenjem ogranienja ili nuspojava sadanje politike da bi se odgovori-
lo potrebama korisnika ili graana.
Informisanje i podizanje svesti
usredsreuju se na podizanje svesti javnosti, na objanjavanje koja je korist ili koji su nedostaci i
uticaj tih politika;
informiu lanove, korisnike i kljune grupe graana o procesu pravljenja nacrta, o odlukama o poli-
tikama i njihovim moguim posledicama i koristi;
dele s javnim vlastima nalaze NVO, ukljuuju i predstavljaju lanove, korisnike i kljune grupe
graana;
deluju kao kanali kojima se dolazi do graana kako bi ih sasluali, reagovali i informisali.
1 Srbija je postala 45. zemlja lanica Saveta Evrope 3. aprila 2003. godine.

11
Inovacija
pronalaze nova reenja i pristupe;
pokazuju kako se na dnevni red mogu staviti ona reenja koja se odnose na politike;
nude reenja uvoenjem novih pristupa, te praktina reenja i konkretne modele koji donose korist
odreenim grupama korisnika.
Strunost i saveti
utvruju sadanje i budue potrebe u drutvu i nude kljune pravce daljeg angaovanja (alternativne
mogunosti i mogua reenja);
obezbeuju analize i istraivanja o pitanjima koja se razmatraju da bi informisale i uticale na dono-
sioce odluka;
postavljaju dodatne prioritete koje treba ukljuiti u nacrt politika;
prikupljaju dokaze ili obavljaju istraivanja o uticaju tih politika;
obavljaju istraivanja i analize da bi se otkrile rupe u sadanjoj inicijativi politika i da bi se prona-
la logika podloga za preformulisanje politika.
Pruanje usluga
podstiu kreiranje politike na osnovu analize potreba korisnika;
zalau se za oblikovanje alternativnih politika i pruanje usluga nedostupnih za odreenu korisni-
ku grupu;
prate efekte politika i programa u smislu kvaliteta, odrivosti, delotvornosti, kao i primere stvarnih
sluajeva;
identifikuju prepreke i prikupljaju dokaze da bi ilustrovale sve vee potrebe koje zahtevaju prefor-
mulisanje politika.
Funkcija javnog nadzora, kontrole i upozorenja
prate proces pripreme nacrta da bi osigurale da e se uzeti u obzir pitanja koja se tiu zainteresova-
nih subjekata;
prate proces donoenja odluka proveravajui da li je demokratski, inkluzivan, transparentan i delo-
tvoran;
prate uinak politika da bi se uverile da su nameravani ciljevi postignuti;
procenjuju i obezbeuju da se politike sprovode kako je nameravano.

12
Za ta treba da budu zaduene javne vlasti?
Javne vlasti (drava, optina, grad, okrug, region, pokrajina) imaju vanu ulogu u kreiranju i sprovoe-
nju politika. Posebno se izdvaja jedan krug funkcija kojima treba posvetiti vie panje. To je proces razmene
informacija, zatim procedure koje je neophodno obezbediti da bi procesi odluivanja bili demokratski, prin-
cipi aktivnog ukljuivanja javnosti kao i obezbeivanje neophodnih sredstava i resursa.
Razmena informacija
Javne vlasti treba da obezbede najnovije, tane i pravovremene informacije:
o trenutnom stanju u svakoj od oblasti javnih politika;
o politikama koje su trenutno u procesu promene putem donoenja odluka,
u obliku pristupanom za sve zainteresovane subjekte;
o sprovoenju usvojenih politika, o realizaciji strategija i posebno o procedurama javnog tendera;
o tekuim konsultativnim procesima;
o moguoj reviziji politika i o svom shvatanju potrebnih promena.
Procedure
Javne vlasti:
razvijaju i pridravaju se transparentnog procesa donoenja odluka;
obezbeuju jasne, otvorene i pristupane procedure za uestvovanje svih socijalnih aktera (NVO,
interesne grupe);
osiguravaju minimum konsultativnih standarda da bi svi akteri to i uspenije i delotvornije do-
prineli kvalitetnim odlukama; ti standardi su: jasni ciljevi, pravila uestvovanja, vremenski rokovi,
kontakti, itd.;
obezbeuju odgovarajue rokove i sredstva za konsultaciju da bi se osiguralo uee razliitih nivoa
civilnog drutva;
organizuju otvorene konsultativne sastanke na koje se pozivaju svi zainteresovani subjekti;
slede ustanovljena pravila i regulativu za sprovoenje politika.
Reagovanje
obezbeuju aktivno sudelovanje relevantnih predstavnika javne vlasti;
sluaju, uzimaju u obzir i reaguju na informacije koje dobijaju od civilnog drutva;
na raspolaganju su i reaguju na odreene potrebe koje nastaju iz sprovoenja politika.
Obezbeenje resursa/sredstava
omoguavaju i podravaju aktivno uestvovanje civilnog drutva obezbeenjem sredstava iz bude-
ta, podrkom u naturi ili administrativnim uslugama.

13
Procesi odluivanja
U zemljama Evropske unije proces kreiranja politika predstavlja vaan inilac demokratije i ovaj pro-
ces je ureen po demokratskim standardima. Procesi odluivanja su transparentni, graanima se daju sve
informacije bitne za javne politike i sistemski su stvoreni uslovi za njihovo ukljuivanje u sve faze: od infor-
misanja, davanja inicijativa, debate o alternativama, moguim posledicama svakog od reenja, preko javnog
usvajanja jedne od opcija, njene primene, nadgledanja sprovoenja i moguih izmena. Evropska unija, drava
i lokalne vlasti su partneri, te svaki nivo radi otvoreno i u saradnji sa drugim nivoima i graanima.
Evropska unija je organizovana kao demokratska i decentralizovana zajednica u kojoj su graani glav-
ni inilac procesa odluivanja, a lokalne vlasti njen vaan integrativni i razvojni inilac. Evropska povelja o
lokalnoj samoupravi zahteva da u svakom sistemu graanima bude garantovano pravo na lokalnu samoupra-
vu, da lokalne vlasti dobiju dovoljne nadlenosti, finansijsku autonomiju, pravo na udruivanje, itd. Evropska
povelja trai da u svakom sistemu, bez obzira na koji je nain organizovana vlast, moraju postojati instru-
menti neposrednog odluivanja graana: inicijative, peticije, javne debate, referendum, itd.
Znaaj decentralizacije se vidi i po nainu redistribucije budeta. Naime, dve treine budeta Evropske
unije usmereno je na regionalne politike. Principi distribucije sredstava su:
orijentacija na lokalne vlasti jer su najblie graanima, te najlake mogu prepoznati njihove potrebe;
finansiranje je preteno projektno;
zahteva se ukljuivanje graana kao korisnikih grupa;
trai se stalno merenje efekata primene usvojenih politika, odabranih instrumenata, realizovanih
projekata i usluga koje se obezbeuju graanima.
U dravi su najbitniji procesi kreiranja politika i pripreme i usvajanja zakona. Zemlje EU su razvile jav-
ne, demokratske i inkluzivne procedure pripreme politika i zakonskih reenja. U ovim procesima se vodi ra-
una da sve bitne informacije budu dostupne graanima, NVO, udruenjima i asocijacijama lokalnih vlasti.
Prema procedurama, ostavljeno je dovoljno vremena da se svi zainteresovani ukljue. Osnovana su razliita
koordinaciona tela bilo pri vladi, bilo pri parlamentu (radni odbori parlamenta), bilo pri obe institucije. Ova
koordinaciona tela staraju se da se na odgovarajui politiki i struan nain podri proces dogovora, debata,
sueljavanja razliitih interesa i potreba u cilju obezbeivanja to kvalitetnijih zakonskih reenja. U ovim
procesima se i u proceduralnom smislu daje posebno mesto asocijacijama lokalnih vlasti kao sistemskom
predstavniku i zatitniku interesa lokalnih zajednica i graana.
Optine i gradovi su posebno zanimljiv ambijent za odluivanje, jer lake ostvaruju neposredan kon-
takt sa graanima i mogu neposredno da ispitaju njihove potrebe. U sistemskom smislu, zanimljivo je ana-
lizirati ukljuivanje graana u procese usvajanje najbitnijih dokumenata i odluivanje o dostupnosti i kvali-
tetu javnih usluga.

14
 Meu najbitnijim dokumentima su:
Statut kojim se ureuje optina (grad), organizacija vlasti, nain distribucije poslova, sredstava,
resursa, procedure odluivanja, itd.;
Budet kojim se odluuje o vrstama i visini prihoda i rashoda. Od velikog znaaja je postojanje
zakonske obaveze voenja javne rasprave o budetu pre njegovog usvajanja. U ovom kontekstu se u
nekim zemljama ide korak dalje i trai se odravanje poreskog referenduma, tj. da se graani izja-
sne o strukturi i visini pojedinih lokalnih poreza;
Urbanistiki, prostorni plan kojim se regulie namena zemljita. Ovo je osetljiva oblast jer su
zemljite i prostor vani resursi koji lako mogu da se zloupotrebe ukoliko ne postoji javnost u radu,
dobra profesionalna ureenost oblasti i delovanje pravne drave.
Odluivanje o vrstama, dostupnosti i kvalitetu javnih usluga je veoma vana oblast ukljuivanja
graana jer kroz nju graani analiziraju sve vane inioce sistema vrednujui kvalitet rada lokalnih
vlasti i drave uopte.
Kreiranje politika i donoenje zakona
U veini zemalja Evropske unije u procesu donoenja zakona postoji kao zakonski preduslov da itav
proces kreiranja zakonskih reenja mora biti javan, jo od podnoenja inicijative i plana vlade da se neka
oblast uredi.
Veina zemalja daje pravo graanima, grupama graana, nevladinim organizacijama da putem nepo-
sredne inicijative (obino se zahteva odreeni broj graana, ali nije neophodno) podnese predlog zakona.
Taj predlog se objavljuje javnosti, ide na proveru ustavnosti i zakonitosti, a zatim ulazi u regularnu proceduru
u parlamentu.
Procedure pri vladi
Neretko, poslovnik rada vlade obavezuje vladu da sve informacije o planovima regulisanja odreenih
oblasti objavi na svojoj internet stranici, da takve informacije uputi nevladinim organizacijama i da bude
otvorena za debatu i predloge graana.
Kako se veliki broj zakona neposredno ili posredno odnosi na interese lokalnih vlasti, zakonska proce-
dura ureuje da se asocijacija lokalnih vlasti mora posebno konsultovati o svim bitnim pitanjima. Veoma e-
sto ova asocijacija ima pravo predlagaa zakona ili amandmana za niz oblasti. Vlada i parlament, po pravilu,
s ovom asocijacijom, koja je legitimni predstavnik interesa lokalnih vlasti, potpisuju sporazume koji imaju
pravnu snagu i faktike i funkcionalne posledice.
Austrija i Nemaka su odlini primeri za razvijene i delotvorne mehanizme koordinacije i konsulto-
vanja regionalnih i lokalnih vlasti u procesu donoenja odluka. Kako su u pitanju sloene drave, lokalne
vlasti se konsultuju i prilikom donoenja saveznih zakona i propisa federalnih jedinica. U ovim zemljama
se uspostavlja sporazum izmeu tri nivoa vlasti (u Austriji je zakljuen 1999. godine) i uvek se objavljuje u
nacionalnom slubenom glasilu. Pozicija asocijacije se titi i ustavom (u austrijskom ustavu, na primer, to

15
je uraeno lanom 115, stavom 3) i njena uloga je posebno vana u procesu donoenja zakona. Asocijacija
prikuplja stavove svojih lanova o nacrtima zakona, sintetizuje ih u i aktivno zastupa u vidu jedinstvenih
stavova u kreiranju zakonskih reenja.
Ustavi Austrije, Nemake (slino je i u drugim zemljama) posebno predviaju da je savezna drava
obavezna da informie federalne jedinice i jedinice lokalne samouprave o projektima Evropske unije, to
ukljuuje i donoenje propisa i omoguava im da u razumnom roku iznesu svoje stavove o tome. Na osnovu
ovog prava, lokalnim vlastima su dostupne neophodne informacije, ali to pravo ne podrazumeva obaveznost
vlasti na posebne konsultacije ili pregovore sa socijalnim akterima, jer bi procedure postale veoma sloene.
U Holandiji su mehanizmi vertikalne koordinacije i konsultovanja regulisani Zakonom o optinama i
Zakonom o provincijama iz 1992. godine. Njima je predviena obaveza vlade da konsultuje lokalne vlasti ili
tela koja ih predstavljaju u svim pitanjima i o predloenim propisima koji se odnose na njih. Vlada je duna
da lokalne vlasti obavesti o svojim stavovima i namerama da donese odluke koje se na njih odnose. Mora
im omoguiti da izraze svoje stavove o tome i daju komentare na nacrte zakona. Predvieno je da ministar
unutranjih poslova koordinira usvajanje mera koje utiu na lokalne vlasti i provincije.
Pored ovih zakonskih mehanizama, od 1987. g. postoji ustaljena praksa da svaka nova vlada zakljuuje
sporazum s asocijacijama lokalnih vlasti i provincija. Tim sporazumima se predviaju pravila u meusob-
nim odnosima tri nivoa vlasti, osnovni principi raspodele javnih fondova i osnovni principi saradnje u odre-
enim oblastima javne politike i novi propisi.
U veini zemalja Evropske unije trai se da resorna ministarstva jo u poetnim fazama prosleuju
asocijacijama lokalnih vlasti nacrte zakona i ostavlja im se razumno vreme od nekih mesec dana da rea-
guju na predloena reenja. Asocijacija moe traiti posebne konsultacije (pregovore sa saveznom vladom)
o nacrtu zakona. U tom periodu, mogu se traiti posebne konsultacije pod odreenim uslovima (uslovi su
predvieni sporazumom). Obino je u pitanju situacija da zakon moe imati znatan finansijski uticaj na rad
lokalnih vlasti.
U svakom sluaju, asocijacije lokalnih vlasti su pozvane da daju svoja miljenja na nacrte zakona u re-
dovnom postupku optih konsultacija ( faza javne rasprave), a mogu i same pokrenuti konsultacije i kasnije
u zakonodavnom postupku, nakon to savezna vlada usvoji predlog zakona.
Pri vladi se esto formira telo za koordinaciju procesa pisanja zakona. U ekoj, na primer, pa i u
nekim drugim zemljama, nije formirano posebno telo, ali zakon zahteva da se asocijacije lokalnih vlasti
ukljuuju u proces izrade zakona od prvih, inicijalnih faza uz obavezu da vlada bar dva puta godinje odri
sastanak u tom smislu s izvrnim odborom asocijacije lokalnih vlasti.
U mnogim zemljama se formira ovo telo, to svakako proces pregovora ini ureenijim.
U Holandiji do konsultacija obino dolazi na ad hoc osnovi. U odreenim oblastima od posebnog zna-
aja za donoenja zakona sastanci se zakazuju u redovnim intervalima.
Najvanije telo je Konferencija tri nivoa vlasti u koje ulazi premijer, predsednici asocijacija optina i
gradova i asocijacija provincija, resorni ministri. Ovo telo se sastaje najmanje dva puta godinje i prati reali-

16
zaciju zajedniko programa rada, utvrenog na poetku mandata vlade sporazumom izmeu drave, provin-
cija i optina i gradova (tri nivoa vlasti). Pored toga, u Holandiji se redovno obavljaju i posebne konsultacije
o izvesnom broju posebno vanih tema, kao to su budet (jednom godinje), zatita ivotne sredine (dva ili
tri puta godinje) i aktivnosti EU i Saveta Evrope (meseni sastanci).
U Italiji postoje posebna tela za vertikalnu koordinaciju procesa donoenja zakona, koja se zovu Stalne
konferencije. Mehanizmi vertikalne koordinacije su isprva, osamdesetih godina, bili predvieni samo za
konsultovanje regiona, da bi kasnije, sredinom devedesetih, bili proireni i na autonomne provincije, optine
i gradove. U Poljskoj je 1993. godine formirano posebno telo, Zajedniki komitet centralne vlasti i lokal-
nih/regionalnih vlasti, preko kojeg asocijacije lokalnih i regionalnih vlasti pregovaraju sa vladom o nacrti-
ma zakona ili propisima vlade i ministarstava. Jaanje pozicije ovog tela se vidi i po normativnoj ureenosti
njegove pozicije: do 2005. godine osnov za funkcionisanje ovog tela bio je akt predsednika vlade, da bi 2005.
g. bio usvojen Zakon o Zajednikom komitetu.
U Poljskoj je zakonom dosta precizno regulisan rad Zajednikog komiteta. On se sastaje najmanje jed-
nom u dva meseca, ali se u praksi sastaje jednom meseno. U okviru Komiteta postoji devet tematskih pot-
komiteta (za pitanja evropske politike, javnih finansija, obrazovanja, kulture i sporta, zdravstvene zatite i
socijalne politike, infrastrukture, lokalnog razvoja, regionalnog razvoja i zatite ivotne sredine, javne si-
gurnosti, ruralnih sredina i poljoprivrede, informacionog drutva i javne statistike). Potkomiteti pripremaju
nacrte miljenja za sastanke Zajednikog komiteta. Vlada je obavezna da miljenje Zajednikog komiteta
priloi predlogu zakona koji usvaja.
Procedure u parlamentu
Kako se proces usvajanja zakona odvija u parlamentu, isprva u radnim telima a zatim i na plenarnoj
sednici parlamenta, ova institucija je vrlo bitna za ukljuivanje predstavnika lokalnih vlasti, nevladinih orga-
nizacija i graana. U Holandiji se, na primer, predstavnici parlamentarnih tela ukljuuju aktivno u rad Kon-
ferencije tri nivoa vlasti u procesima debata o zakonskim reenjima. U Poljskoj se formiraju nacionalna
konsultativna tela kao to su, na primer, Savet nacionalnog fonda za zatitu ivotne sredine, Nacionalni savet
za zapoljavanje u iji sastav ulaze i predstavnici asocijacija lokalnih vlasti. Ova tela pomau da se donesu to
bolja zakonska reenja. Slino je u Nemakoj, Austriji i drugim zemljama.
U nekim zemljama parlament formira posebno koordinaciono telo za proces kreiranja zakona. Ono se
moe locirati pri raznim odborima, pri zakonodavnom odboru ili moe biti formirano kao nezavisno telo. U
ovim zemljama deo zakonske procedure usvajanja zakona je i obavljena javna rasprava, za koju je ostavljeno
dovoljno vremena, obino od 30 do 60 dana. Deo procedure je javnost rada, obrazlaganje prihvaenih, a po-
sebno odbijenih predloga i amandmana.
U Poljskoj, poslovnici parlamentarnih domova predviaju da predstavnici lokalnih vlasti obavezno
uestvuju u postupku donoenja zakona od znaaja za lokalnu samoupravu. Na primer, lan 36. Poslovni-
ka Sejma (donji dom parlamenta) predvia da se u raspravi o aktima koji mogu prouzrokovati promene u
funkcionisanju lokalnih vlasti moraju konsultovati nacionalne asocijacije koje su deo Zajednikog komiteta
centralne i lokalnih i regionalnih vlasti.

17
 Asocijacija optina, gradova, okruga i regiona dobija sve predloge zakona i poziva se da uestvuje na
sastancima razliitih odbora, a posebno Odbora za lokalnu samoupravu i regionalnu politiku. Slino je i sa
gornjim domom parlamenta, gde postoji Odbor za lokalnu samoupravu i dravnu upravu.
Asocijacije lokalnih vlasti daju svoje miljenje na predloge zakona u roku od 14 dana od prijema predlo-
ga. Mogu ih uputiti lanovima resornih parlamentarnih odbora, svim lanovima Sejma, ili ih mogu predsta-
viti na sednicama parlamentarnih odbora, to zavisi od znaaja zakonske materije koja je u interesu lokalnih
vlasti.
U gotovo svim zemljama stavovi asocijacija lokalnih vlasti koji se dostavljaju skuptinskim odborima
objavljuju se na internet stranici parlamenta da bi javnost imala uvid u stavove lokalnih vlasti kao vanih
aktera kreiranja zakonskih reenja.

Direktna participacija graana u procesima odluivanja

Osnovni vid uea graana u lokalnoj vlasti su svakako lokalni izbori na kojima oni biraju organe vla-
sti. Sve evropske zemlje, manje-vie, kao to su zemlje sredozemnog pojasa (Portugalija, panija, Francuska,
Italija), zatim Nemaka, Austrija, Velika Britanija, zemlje Beneluksa, skandinavske zemlje, a posebno vaj-
carska koja je zemlja neposredne demokratije), imaju, pored toga, veoma iroku lepezu oblika neposrednog
odluivanja graana o znaajnim pitanjima lokalne zajednice.
Graanima se ustavom garantuju prava na inicijative, peticije, okupljanja u skuptinu (u manjim teri-
torijalnim jedinicama), pravo na javnu debatu i, posebno, na referendum. U svakoj od ovih zemalja postoje
izvesne specifinosti u snazi svakog od ovih instrumenata ili njegovim korienjem u praksi, ali decenije ra-
zvoja demokratskog sistema su obezbedile javnost i demokratinost rada drave i svih nivoa lokalnih vlasti.
Sistemski je obezbeen prostor za snaan uticaj graana, interesnih grupa, nevladinih organizacija, asocija-
cija lokalnih vlasti i drugih aktera u procesima odluivanja.
Graani tako mogu koristiti graanske aplikacije, inicijative ili predloge da bi skuptini skrenuli
panju na neka pitanja koja je ona iskljuila iz svog opsega rada i uvida. Ustav moe traiti da graanske
predloge budu podri odreen procenat graana, ali i ne mora. Tako Severnorajnska Vestfalija daje pravo
svakom pojedincu ili grupi da koristi ovaj oblik participacije, smatrajui da se time znaajno poboljava kva-
litet komunikacije pa i efekti rada skuptine.
U SAD i dobrom delu anglosaksonskog sveta, uglavnom postoje direktna i indirektna inicijativa. Di-
rektna inicijativa daje mogunost graanima da podnesu predlog zakona i da ga neposredno izglasaju te
da zaobiu regularnu zakonodavnu proceduru. Ovaj oblik uticaja postoji u 19 drava SAD. Pored dobrih
strana, postoji i opasnost da graani ne budu dovoljno upueni u sve posledice koje zakon moe doneti, a
koja se regularnom procedurom obezbeuje. Ponekad se deava da Vrhovni sud kasnije utvrdi neustavnost
tih zakona, kao to je, recimo, bilo u Kaliforniji (1994. g.) s izglasavanjem Propozicije 187, kojom se onemo-

18
guava korienje javnih usluga neregistrovanim imigrantima. Federalni sud je zaustavio od izvrenja zakon
ustanovivi da on ugroava Ustav SAD i federalne zakone o imigracionoj politici. Ovakvi sluajevi uveli su
praksu utvrivanja ustavnosti i zakonitosti ovih akata pre njihovog stavljanja na izjanjavanje graanima.
Indirektna inicijativa je procedura kojom zakonodavne vlasti daju predlog zakona graanima na neposred-
no izjanjavanje (forma izjanjavanja je da ili ne) ime predlog postaje zakon, bez ukljuivanja u regularnu
zakonsku proceduru.
Drugi oblik ukljuivanja su graanske peticije. Jo iz doba srednjeg veka u nemakim, austrijskim,
holandskim, italijanskim i skandinavskim gradovima ovo je bio izuzetno vaan nain ukljuivanja graana
u politiku i esto je jedino omoguavao da se prodre do tajnih procesa odluivanja gradskih vlasti. Borba za
demokratiju je tada otpoinjala, a danas graani mogu podnositi peticije o svim pitanjima koje oni smatraju
vanim a u nadlenosti su lokalnih vlasti. Peticija mora biti stavljena na dnevni red optinske skuptine, a
drave trae razliit procenat graana koji podravaju peticiju da bi ona bila pravosnana i obavezujua za
skuptinu. Tako u Nemakoj, federalne zemlje imaju razliite zahteve: u Meklenburg-Zapadnoj Pomeraniji
10 odsto, u Baden-Virtembergu, Porajnje-Falakoj i Saksonija-Anhaltu ona iznosi 15 odsto, a u Tiringiji 20
odsto. Smisao ovog zahteva je da graani dobro objasne problem i mogue reenje, te da obezbede javnu
podrku za ovakav stav.
U vajcarskoj, graani takoe imaju pravo na peticiju, kojom s odreenim brojem potpisa otvaraju
reavanje nekog pitanja ili problema koje optinsko vee zanemaruje ili ne reava na zadovoljavajui nain.
Zato peticija moe imati i formu albe s predlogom alterantivnog naina reavanja.
Graanske skuptine su oblici najmasovnijeg okupljanja graana da bi raspravljali o nekim pitanjima
koja su vana za lokalnu zajednicu. esto regularna skuptina saziva graanske skuptine kada se neka pita-
nja pokau vrlo kompleksna i problematina. Po pravilu se trai da graanskoj skuptini prisustvuje odree-
ni procenat populacije graana (u Baden-Virtembergu 10 odsto) da bi njene odluke bile pravosnane. Ove
skuptine donose pisane peticije, predloge i sugestije o kojima regularna skuptina mora raspravljati u roku
od tri meseca. U vajcarskoj, vie od tri etvrtine optina ima ove skuptine u kojima svi punoletni graani
odluuju o svim pitanjima bitnim za lokalnu zajednicu.
Referendum predstavlja vaan oblik odluivanja graana o izvesnom broju bitnih pitanja. Naelno po-
smatrano, referendum moe biti obavezujui (to je poeljno jer mu daje teinu) i savetodavni (daje samo
predloge i sugestije lokalnim vlastima kako neko pitanje da ree). U veini evropskih zemalja mogu se nai
oba vida referenduma, s tim da se prvi primenjuje za najbitnija pitanja dok se drugi koristi kao mogua
korekcija politika i odluivanja lokalnih vlasti. U zemljama razvijene demokratske kulture, odluke graana
donetih savetodavnim referendumom ozbiljno se razmatraju, a u tranzicionim zemljama na njih se slabo
obraa panja.
U Nemakoj, na primer, referendum je oblik ukljuivanja graana kojim se oni izjanjavaju o odluka-
ma i aktima skuptine ili o drugim vanim poslovima i pitanjima. Ustav precizira koja pitanja ne mogu biti
predmet referenduma, a lokalne skuptine svojim statutima i u granicama ustava preciziraju oblast o kojoj se
graani mogu izjanjavati referendumom.

19
 Odluka doneta referendumom zove se odluka graana. Da bi dobila pravosnanost, mora biti usvo-
jena veinom glasova u skuptini. Odluke graana tradicionalno imaju teinu i znaaj, a da bi bile odbaene,
trebalo bi da postoje veoma krupni razlozi, to se retko deava.
Pravosnana odluka graana ima teinu odluke skuptine i moe se menjati u toku naredne dve godine
samo drugom odlukom donetom na novom referendumu. Posle tog roka moe biti promenjena i odlukom
skuptine u redovnoj proceduri. Ako se odluka ne donese, skuptina mora jo jednom staviti to pitanje na
svoj dnevni red i o tome raspravljati.
U vajcarskoj je referendum jedan od najeih oblika i njime graani interveniu i menjaju norma-
tivne akte i odluke optine. Zakon ureuje da se referendum moe raspisati za irok krug pitanja. Kad god
odreeni broj graana trai da se odluka skuptina veih optina i gradova stavi na razmatranje, skuptina
ima obavezu da to uini u roku od 21 do 40 dana. Ipak, postoje i neka ogranienja, pa se referendum ne moe
raspisati za usvajanje itavog budeta, ve samo radi promene spornih taaka.
U SAD, savetodavni referendum esto predstavlja obavezan deo procedure uvoenja amandmana na
Ustav ili u nekim njenim dravama prilikom donoenja odluke o pozajmici kupovinom obveznica.
Pored toga, specifian oblik participacije graana se smatra i obiaj da skuptinska tela mogu biti stal-
no otvorena za uticaj interesnih grupa, grupa graana, nevladinih organizacija i asocijacija lokalnih vlasti u
nacionalnom parlamentu. Ova radna tela po pravilu obezbeuju, kao vid svojevrsne pomoi u pronalaenju
kvalitetnih reenja, ukljuivanje strunjaka za razna pitanja i oblasti politika o kojima se raspravlja. Ove
konsultacije mogu biti u vidu stalnog ili povremenog ukljuivanja tih pojedinaca u rasprave, rad i pripremu
odluka skuptinskih radnih tela ili same skuptine.

Optine i gradovi kao ambijent za odluivanje

Za optine i gradove zemalja Evropske unije moe se rei da su oaze demokratije jer su prihvaeni prin-
cipi da se graani aktivno ukljuuju u proces odluivanja o kvalitetu usluga, o javnim problemima lokalne
vlasti, aktivno se ukljuuju u donoenje svih bitnih dokumenata lokalne vlasti, kao to su statut, budet ili
prostorni i urbanistiki plan. U radu na ovim dokumentima ukljueni su i strunjaci koji pomau da itav
proces bude jasniji, struno osvetljen i da opcije svakog od reenja budu to jasnije. Graanima i nevladinim
organizacijama je omogueno da iniciraju reavanje svih javnih pitanja, da utiu na kreiranje politika i ree-
nja i da proces primene tih reenja bude jasan i otvoren za kritiku i korekciju.
Statutom optine/grada ureuje se teritorijalna i funkcionalna organizacija vlasti, nain distribucije
nadlenosti i poslova, finansija, resursa, procedure odluivanja, itd. Ova bitna pitanja nisu za graane samo
tehnika ve ona ine mehanizme kojima se koriste da bi lokalna zajednica funkcionisala po demokratskim
principima dobrog upravljanja. Lokalne vlasti ponekad u modernizaciji rada uvode neke nove instrumente
i institute koristei praksu eksperimentalnih optina i pri tom je itava zajednica ukljuena u napore da taj
institut radi na najbolji mogui nain. Neretko se u reformama, na primer, kad se otvara opcija usvajanja
nekog od modela vlasti (kao u Britaniji 2000. godine, kad je trebalo da optine i gradovi izaberu neki od tri

20
modela: model direktno biranog gradonaelnika, menadera ili dotadanjeg komitetskog modela koji je fak-
tiki model slabog gradonaelnika), konana reenja preputaju graanima da na referendumu odlue koje e
reenje biti prihvaeno. Kako ovaj proces prati aktivno uestvovanje graana u procesima odluivanja te su
oni odlino informisani, realno ne postoji velika opasnost od donoenja ishitrenih i loih odluka.
Ukljuivanje graana u proces donoenja budeta je vaan oblik rada kojim se odluuje o vrstama i
visini prihoda i rashoda. U veini zemalja postoji i zakonska obaveza voenja javne rasprave o budetu da bi
on uopte bio dat na usvajanje. Lokalne vlasti ulau napor da podaci o budetu budu javni, jasni i pregledni
(prijateljski) kako bi graani mogli to lake da se ukljue i da daju to kvalitetnije sugestije. U zemljama
gde javna rasprava nije preduslov za usvajanje budeta, praksa javne rasprave se podrazumeva kao dobra
praksa od koje se ne odustaje.
U nekim zemljama je ostala praksa iz sedamdesetih godina da se graani izjanjavaju na poreskom re-
ferendumu o strukturi i visini pojedinih lokalnih poreza. Na ovaj nain se graani aktivno ukljuuju u ovaj
osetljiv posao kreiranja kvalitetnog i potenog sistema lokalnih poreza, a lokalna vlast deli odgovornost sa
graanima u sluaju moguih disbalansa.
Ukljuivanje graana u proces kreiranja ili korekcije urbanistikog, prostornog plana je veoma vana
aktivnost jer je preduslov kvalitetnog razvoja i dobrog ureenja grada. U veini zemalja postoji zakonska
obaveza javnosti rada u procesu usvajanja ovih dokumenata (zahteva se da ovaj dokument ide na javnu ra-
spravu, da se objavi i uini dostupnim). Pored toga, zakon precizira procedure kojima se onemoguava da
ovaj proces ostane tek slovo na papiru koje lokalne vlasti zaobilaze. Otuda se lokalni lideri trude da se graa-
ni ukljue u ove procese od faze ideje, inicijative, preko kreiranja ideja i konanog usvajanja planova.
Vanu ulogu u ovoj oblasti imaju urbanistiki strunjaci u lokalnoj vlasti i strune slube (gradski arhi-
tekta, odeljenje i/li zavod za urbanizam i izgradnju). Oni obezbeuju kvalitetne strune informacije u svim
fazama rada, kao i o svim problemima titei opti interes grada i graana naspram uih interesa pojedinih
grupa. Lokalna vlast u celini ulae velike napore da planovi budu adekvatno objanjeni, da se graanima
otvore mogue opcije, da se otvori javna debata o posledicama svake od opcija i da se ostavi dovoljno vre-
mena da se o svim opcijama razmisli pre konanog usvajanja. esto se odluke u celini (konaan plan) ili
delimino (neko od spornih reenja, na primer, kom modelu transportnog sistema dati prednost: klasinom
ili lakom metrou) preputaju na izjanjavanje graanima putem referenduma.
Lokalne vlasti i graani su svesni da je nain regulacije i namena zemljita vrlo osetljiva oblast jer su
zemljite i prostor, kao vitalni resursi, potencijalni izvor korupcije i predmet moguih zloupotreba. Zatita
od takve loe prakse moe se obezbediti samo ako se oblast urbanizma adekvatno profesionalno uredi, ako
postoje odgovarajui mehanizmi krivine i druge zatite i, konano, to je za lokalne vlasti presudno bitno,
ako se obezbedi javnost u radu.
Lokalne vlasti u razvijenim zemljama Evropske unije su posvetile veliku panju procesu reformi lokal-
nih javnih usluga. One su modernizovale nain rada, primenile brojne menaderske vetine i instrumente
preduzetnikog razvoja i ojaale demokratske kanale i sadraje rada ukljuujui graane u sve faze davanja

21
usluga: od kreiranja paketa usluga i aranmana za proizvodnju i isporuku (privatni i javni sektor), preko
praenja, ocene i korekcije kvaliteta i cene. vedski strunjaci su ustanovili da graani koji su ukljueni
u ovaj proces pokazuju daleko vee zadovoljstvo sistemom i imaju veu toleranciju na mogue slabosti i
propuste. Posebno ih je fascinirao podatak da su graani u optinama, koje su ozbiljno uzdrmane ekonom-
skom krizom, a bili su ukljueni u osmiljavanje realnijeg i skromnijeg paketa usluga, pokazali daleko vee
zadovoljstvo uslugama od graana bogatih optina koji su dobili kvalitetne usluge, ali nisu bili ukljueni u
osmiljavanje i vrednovanje usluga. Ovaj fenomen je nazvan paradoks javnih usluga.

Kako se ukljuiti u razliite faze tokom procesa donoenja odluka?

Svih est faza procesa donoenja
odluka o politikama odreivanje pro-
grama rada, pravljenje nacrta politika,
donoenje odluka, sprovoenje, monito-
ring i preformulisanje politika omogu-
avajut NVO i javnim vlastima uticaj i
meusobnu saradnju.
Odreivanje programa rada
O pitanjima koja se uvode u dnevni
red politika dogovaraju se parlament i
vlada na nacionalnom nivou, kao i pred-
sednici optine i skuptine u optini/
gradu i lokalne vlasti uopte, ali ga mogu
oblikovati i NVO, ili grupe NVO, putem
kampanja i lobiranja koji se odnose na
razna pitanja. One utvruju osnove so-
cijalne probleme koje treba reiti. Upra-
vo su NVO izvor brojnih inicijativa i
inovacija na politikoj sceni. Njihove
kampanje poveavaju svest javnosti o
nizu javnih problema. Za vreme ove faze
NVO imaju za cilj da utiu na donosioce
odluka u ime kolektivnog interesa i po-
naaju se na nain koji je komplementaran sa debatom o politici.
Identikacija i denisanje problema koji treba da se razrei je veoma vana faza procesa odluivanja.
U njoj se utvruje problem, postojee slabosti i objanjavaju uzroci nastanka problema. Uzroci su, po pravilu,
kompleksni, pa esto nije lako napraviti sveobuhvatnu analizu. Proces definisanja nije neutralan posao, nije

22
apsolutno objektivan jer su svi akteri na izvestan nain subjektivni, to utie na slabosti ili jednostranost
analize. esto se kae: ta zastupa, zavisi od toga gde sedi. Time se istie da vizura svakog pojedinca zavisi
od ambijenta u kom ivi, od ideja koje ima i iskustava i informacija koje poseduje. Otuda je bitno da se u ovu
fazu ukljue eksperti, interesne grupe, javne institucije, privatni sektor, jer e svaki od njih baciti korisno
svetlo na problem i dati svoje vienje stanja i oekivanih pravaca reavanja.
Pravljenje nacrta politika
Javne vlasti obino imaju uhodane procedure za pravljenje nacrta politika, gde su NVO esto ukljuene
u prepoznavanje problema, predlaganje reenja i obezbeivanje dokaza za predlog koji im je najvaniji, i to
uz pomo, na primer, intervjua ili istraivanja. Omoguavanje konsultacija treba da bude kljuni element u
ovoj fazi, kao i razni oblici dijaloga da bi se prikupio input (ulazna informacija) od kljunih zainteresovanih
subjekata.
Formulisanje politika znai predlog akcije kojim se reava utvreni javni problem. U ovoj fazi se pro-
cenjuje hitnost reavanja problema i nudi se izbor optimalnih alternativa. Prilikom formulisanja, mora se
voditi rauna o mnogim osobenostima datog problema i javne politike koja treba da ga razrei. Bitno je videti
kolika je vidljivost problema, kolika je konfliktnost koju problem izaziva, zatim kolika je ekonomska cena rea-
lizacije politike, socijalna i politika prihvatljivost i, konano, koji su rezultati realizacije date politike opcije.
Najbolje izglede na uspeh imaju projekti koji su veoma vidljivi i jasni svim uesnicima a nivo konfl ikata
nizak. Obratno, projekti koji su slabo vidljivi i nejasni, a podrazumevaju visok nivo konflikata, imaju najma-
nje izgleda da se ukljue u javnu politiku.
Donoenje odluka
Svaka drava ima neke specifinosti nacionalnog konteksta i zakonodavstva u pogledu oblika i procedu-
ra donoenja odluka o politikama. Tako se, recimo, esto trai da postoji direktiva vlade kojom je precizirano
obavezno ukljuivanje civilnog drutva (NVO, interesne grupe, grupe graana, itd.) u proces pravljenja na-
crta i predloga zakona u svakoj oblasti.
Zajednike/uobiajene karakteristike su: vladine direktive o politici uspostavlja ministarstvo; ili u zako-
nodavstvu, usvajanje zakona putem parlamentarnog glasanja; ili obavezno odravanje javnog referenduma o
nekim bitnim pitanjima, dok zakon dalje razrauje nain sprovoenja te referendumske odluke. Javne vlasti
treba da procene razliite poglede i miljenja pre nego to se donese odluka. Otuda nacrti zakona i predlozi
treba da budu otvoreni za inpute i ee za NVO. Za donosioce odluka je bitno da prikupe dovoljne i validne
informacije i da se konsultuju sa svim akterima. Meutim, uvek treba imati u vidu da konaan izbor i odluka
lei na javnim vlastima (drava i lokalne vlasti), osim ako se odluka ne donosi na osnovu javnog glasanja,
referenduma ili mehanizma zajednikog donoenja odluka.
Proces donoenja odluka mogao bi se podeliti u dve faze:
izbor najbolje opcije od ponuenih,
konano usvajanje politike.

23
 a. Izbor najboljih opcija je faza u kojoj su ukljuene vrednosne i druge procene pa je bitno shvatiti sve
mogue opasnosti ove faze. Reavanje nekih problema u politici se uvodi automatski, na primer: usvajanje
budeta, legislativa koja treba da obnovi postojee programe, nominacije za postavljenja politiara na izvrne
pozicije, itd. Ovi poslovi obuhvataju veliki deo vremena radnog dana politiara.
Ipak, javljaju se novi problemi koje treba reavati i u tom kontekstu se otvara pitanje ta utie na to da
neki od tih problema ulaze u razmatranje a drugi ne.
Svakako da su opredeljujui momenti teina problema po posledicama, teina same javne politike u
smislu raspoloenja javnosti, interesa glavnih aktera, zatim politika teina u smislu ambijenta, itd. Za svaku
od politika se namee kao vano pitanje ekonomske izvodljivosti i politike prihvatljivosti. Kako su politi-
ari glavni akteri, vano je imati u vidu da oni povodom svih javnih pitanja stalno oslukuju i oseaju javno
mnenje. Pored velikog broja interesnih grupa, nevladine organizacije predstavljaju vaan izvor predloga za
najbolje opcije.
b. Usvajanje politika je javno, formalno prihvatanje neke politike ili programa od strane politikih in-
stitucija. Procedura obino moe biti glasanje veine datog tela i slino. Sam proces legitimizacije moe biti
posmatran kao jednostavan ukoliko se odnosi prevashodno na proceduru. Ukoliko se analizira sukobljenost
interesa brojnih socijalnih i politikih aktera, ovaj proces moe biti i sloen.
Otuda je bitno uvek analizirati da li je data politika koja prolazi proces legitimizacije konzistentna s
ustavom, zakonima, sa kulturom, vrednostima veine u drutvu. Ukoliko jeste, onda se moe, uz iskazanu
javnu podrku javnosti i svih aktera, smatrati legitimnom. U suprotnom, mogu se oekivati problemi u sva-
koj od narednih faza.

Primena, sprovoenje
Sprovoenje politika je vana faza koja ne predstavlja kraj, ve poetak procesa realizacije odreene
politike. Ona se definie kao skup aktivnosti usmerenih na realizaciju programa. Do osamdesetih godina
prolog veka (vreme drave blagostanja) u veini zemalja se smatralo da je donoenje zakona kraj posla, te
se samom procesu primene zakona nije posveivala velika panja. Vremenom je dokazano da takav pristup
nije bio dobar, pa je sr brojnih reformi javne sfere upravo usmeren na rezultate (Result driven government).
Nov nain upravljanja (New Public Management; NPM), koji su usvojili svi nivoi vlasti osamdesetih godina,
podrazumeva stalno praenje efekata rada, utvrivanje uspeha i neuspeha, ispravljanje slabosti i dalje razvi-
janje uspenih programa.
Tri aspekta primene politike su veoma bitna: organizacija, interpretacija i primena. Organizacija pred-
stavlja obezbeivanje resursa i metoda neophodnih za realizaciju programa. Interpretacija je bitan inilac
koji znai prevoenje krutog i formalnog jezika programa javne politike (zakoni, planovi, direktive i regu-
latorni zahtevi) na jezik koji svi graani mogu lako razumeti. Primena je rutinsko obezbeivanje usluga,
plaanja i drugih obaveza prema programskim ciljevima i instrumentima.

24
 Fazom primene/sprovoenja prevashodno se bavi izvrna vlast i ona ima izvesnu diskreciju. U procesu
sprovoenja politike mogu nastati konflikti, i to obino o pitanjima koja nisu razjanjena u samom procesu
kreiranja i usvajanja politike.
Ovo je faza u kojoj je veina NVO najaktivnija, na primer u pruanju usluga i u realizaciji projekta. Do-
bar deo posla koji NVO urade u prethodnim fazama odnosi se na pokuaje da utiu na sprovoenje politika.
Ova faza je posebno znaajna za obezbeenje ispunjavanja nameravanog cilja i u njoj je bitno da postoji do-
stupnost informacijama o oekivanjima i mogunostima i aktivno partnerstvo svih subjekata (vlasti, NVO,
graani).

Nadgledanje
Osnovni smisao ove faze realizacije politike je niz akcija kojima se analizira da li se politika ostvaruje i
da li se njome kvalitetno, efektivno i uspeno ostvaruju namere i ciljevi.
Vladini programi su, po pravilu, u materijalnom i socijalnom smislu veoma vredni, pa je bitno paljivo
pratiti kvalitet realizacije programa.
Metodi nadgledanja i vrednovanja politike su veoma bitni i raznovrsni i neki od osnovnih su analize
trokova i koristi (analiza cost benet), analiza trokova i efekata (analiza cost eectiveness), kao i raznovrsni
metodi procenjivanja ostvarenih vrednosti programa. Vanu ulogu u ovome imaju svi subjekti: skuptina,
centralna ili lokalne vlasti, interesne grupe, NVO, itd. Uloga NVO je veoma bitna i one treba to paljivije
da nadgledaju sprovoenje politike i da procenjuju rezultate sprovedene politike. Vano je imati operativni
sistem monitoringa koji je delotvoran i transparentan i koji osigurava da politika/program postigne name-
ravanu svrhu.
Podaci do kojih se dolazi nadgledanjem politike ukazuju na to da li treba nastaviti s primenom usvojene
politike na isti nain ili je treba dalje razvijati, proiriti njen obim i podizati njen kvalitet. U ovom procesu se
esto javljaju nove potrebe, problemi, pa su tada neophodni preformulisanje i korekcija date, javne politike i
stvaranje novih programa i projekata.
Preformulisanje
Znanje steeno procenom sprovoenja politike, skupa s rastuim potrebama drutva, esto zahteva
preformulisanje politike. Ono se mora zasnivati na pristupu informacijama i mogunostima za dijalog da
bi se ustanovile potrebe i dale nove inicijative. To preformulisanje dozvoljava zapoinjanje novog ciklusa
donoenja odluka.

25
Kriterijumi vrednovanja politika
Za prosuivanje i vrednovanje kvaliteta politika neophodno je analizirati izvestan broj kriterijuma, kao
to su: efikasnost, efektivnost i jednakost.
Efikasnost i efektivnost
Efikasnost je odnos izmeu uloenih resursa (trokovi) i dobijenih koristi (beneficije) date politike, tj.
projekta, a efektivnost kvalitet realizacije projekta.
Danas se u svim demokratskim zemljama oekuje da javni programi, koji se sprovode od poreza graa-
na, budu efikasni i efektivno sprovedeni. Bilo koji oblik razbacivanja sredstava i neefikasnost u realizaciji jav-
nih politika se smatra neprihvatljivim ponaanjem. Otuda je razvijen sistem preciznih indikatora i mera za
sve oblasti javnih politika kojima se precizno mere rezultati rada. Od kreatora politika se oekuje da unapred
projektuju koje rezultate i efekte (kratkorone i dugoronije) oekuju, na emu zasnivaju svoja oekivanja i
kako e meriti realizaciju programa, uz predlog mera i instrumenata koji e se primeniti u sluaju propusta,
slabosti u pravcu korekcije.
Iskustvo realizacije javnih politika i projekata ukazuje da efikasnost ne moe da se ostvari po svim pita-
njima. Dok se neke aktivnosti veoma uspeno odvijaju, esto se dogodi da se neke druge ne ostvaruju uspe-
no ili da im treba dui period da bi se taj kvalitet ispoljio. Ponekad nastanu nepredviene okolnosti i faktori
koji odloe ili smanje efikasnost realizacije, i tada se jedino moe korigovati negativan uticaj tih okolnosti.
Pored toga, treba imati u vidu da politiari druge orijentacije veoma esto prenaglaavaju negativne strane u
realizaciji projekata, pa je veoma bitno da javnost ima objektivne indikatore ijom primenom sama moe da
proceni stepen uspenosti projekta.
Demokratska vlast posveuje veliki znaaj trokovima, moguoj koristi od politike i efikasnosti u radu,
te se u kreiranju svake politike i u izradi svakog projekta posebno sprovodi analiza trokova i koristi (ana-
liza cost benet) kao zatitni znak svake dobro promiljene i odgovorne politike. Kako su resursi vlasti po
pravilu ogranieni, treba imati u vidu da izdvajanje za jedan program istovremeno znai manje izdvajanje za
druge programe.
Javni programi su opravdani uglavnom samo ako korist od njih prevazilazi trokove. Ovaj naizgled
jednostavan princip, u nizu sluajeva, postaje sloen jer esto nije lako unapred predvideti mogue trokove
i koristi.
Jednakost
U kreiranju projekata je veoma bitno utvrditi to preciznije koja socijalna grupa ima koristi od projekta,
a koja snosi teret. Jednakost predstavlja jednu od vanih demokratskih vrednosti.
Bez obzira na razliita shvatanja jednakosti (uee u procesu odluivanja ili potena redistribucija so-
cijalnog bogatstva), prilikom kreiranja javnih politika veoma je bitno utvrditi ko dobija primenom date poli-
tike, ko gubi i ko snosi glavni teret realizacije (ko plaa).

26
 Ova analiza olakava uvid u motivisanost graana i raznih socijalnih grupa da podre politiku i proje-
kat, omoguava analizu jednakog pristupa svih aktera javnim dobrima koje politika obezbeuje i, konano,
olakava realizaciju date politike.

Dobra praksa: Znaaj ukljuivanja NVO

Makedonija NVO EKO SVEST: Ukljuenost u sprovoenje, monitoring i preformulisanje politike

Vlada i lokalne vlasti zamolile su ovu NVO da kod porodica podigne svest o recikliranju na lokalnom nivou. Kako je
organizacija bila ukljuena i u praenje situacije na terenu, otkrila je da je vlada zaboravila da obezbedi dovoljan broj
kontejnera za smee (za reciklau) to je dovelo do preformulisanja sprovoenja politike. (Izvor: Savet Evrope sluaj
je predstavljen u okviru konsultativnog procesa tokom pripremanja Nacrta kodeksa).
Srbija: Promene u Krivinom zakonu u vezi sa nasiljem u porodici
Prve promene Krivinog zakona, 2002. g., koje se tiu nasilja u porodici, dogodile su se zahvaljujui lobiranju ena pro-
fesorki prava i enskih NVO koje se bave ovim problemom. Unapreenje ovog zakona je znaajno zato to je od 2002.
g. do danas Srbija vodea u regionu po kvalitetu zakona koji se bave nasiljem u porodici koje se elaborira i u odvojenim
lanovima Krivinog zakona i Zakona o porodinim odnosima, mada sa jo skromnim brojem poinilaca koji su uhapeni
prema odredbama ovih zakona. (Izvor: Graanske inicijative, Balkanska mrea za razvoj civilnog drutva BCSDN)
Slovenija: Revizija Zakona o mladima
Slovenaki savet mladih (NVO) pokrenuo je proces za reviziju Zakona o mladima tako to je pripremio sopstveni na-
crt predloenog zakona, vodio javne rasprave i konsultovao se sa drugim NVO. Takoe je javno zagovarao za njegovo
usvajanje u raznim krugovima gde se donose odluke (Slovenaka kancelarija za mlade, Narodna skuptina, Ministarstvo
obrazovanja i sporta, itd.) sve dok Narodna skuptina nije usvojila novi zakon:
Slovenaka kancelarija za mlade je 2004. g. zapoela pripremu novog zakona o mladima u tesnoj saradnji sa civilnim
drutvom. Kancelarija i omladinske organizacije su u toku 2004. g. organizovale konsultativni proces da bi analizirale po-
stojei Zakon i pripremile predloge za njegovu izmenu. Nakon toga, Kancelarija je pregledala sve predloge i pripremila
predlog izmena Zakona i prosledila ga Slovenakom savetu mladih. Savet mladih je formirao posebnu radnu grupu koja
je radila na analizi predloenih izmena. U septembru 2005. g. Kancelarija i Savet mladih su u partnerstvu pripremili finalni
predlog izmena ovog zakona iako je nacrt izmene Zakona o mladima uglavnom pripremio Slovenaki savet mladih, oni
su tokom celog procesa tesno saraivali sa Kancelarijom za mlade i sa parlamentom. (Izvor: Baza podataka dobre prakse
Aktivne graanske mree)
Slovenija: Ukljuenost javnosti u donoenje odluke o niskom i srednjem nivou odlaganja radioak-
tivnog otpada (realizacija projekta)
REC Regionalni ekoloki centar za Centralnu i Istonu Evrope prihvatio je poziv Agencije za upravljanje radioaktivnim
otpadom da realizuje projekat iji je cilj da informie lokalne zajednice i ostale NVO koje se bave ekologijom o tome kako
da uestvuju u procesu donoenja odluka koje se odnose na lokaciju za odlaganje radioaktivnog otpada.
Agencija za upravljanje radioaktivnim otpadom je morala nai odgovarajuu lokaciju u Sloveniji za odlaganje radioaktiv-
nog otpada i u tu svrhu je pozvala sve slovenake optine da predloe takvu lokaciju i ponudila im novanu nadoknadu
za prethodno navedene negativne uticaje. Osam optina je prihvatilo da o tome raspravlja, ali lokalno stanovnitvo nije

27
bilo dobro informisano o svojim pravima i o karakteristikama odlaganja otpada, zbog ega se plailo da ivi u blizini tog
otpada. Agencija je pozvala REC da realizuje projekat koji bi pomogao da ljudi dobiju informacije i da se ukljue u proces
donoenja odluka.
Projekat, u okviru kog je organizovano nekoliko radionica i okruglih stolova (u parlamentu i na lokalnom nivou), imao
je za cilj ukljuenje javnosti u proces donoenja odluke, pripremu preporuka za ukljuenje javnosti u donoenje odluke
i informisanje graana o njihovim pravima da uestvuju u donoenju odluka koje se odnose na ivotnu sredinu, kroz
razgovore sa nezavisnim pravnim ekspertom i Agencijom za upravljanje radioaktivnim otpadom. (Izvor: Baza podataka
dobre prakse Aktivne graanske mree).
Italija: Evaluacija zdravstvenih usluga
Nevladina organizacija Cittadinanzattiva (Aktivno graanstvo) sklopila je partnerstvo sa lokalnim zdravstvenim agen-
cijama i privatnim kompanijama da bi se obavila evaluacija zdravstvenih usluga putem instrumenata koje je osmislila
NVO. U poetnoj fazi je civilna organizacija pozvala sve partnere (eksperte iz Nacionalnog instituta za zdravlje, Nacio-
nalnog instituta za kvalitet, neke predstavnike farmaceutske kompanije Astrazeneca, zdravstvene strunjake iz lokalnih
agencija) za okrugli sto radi razrade tehnikih detalja. Partneri su se sloili o zajednikom programu rada, postavili su
ciljeve, rezultate i dinamiki plan rada. Kasnije su svi partneri bili pozvani u razliite tehnike i metodoloke timove koji su
formulisali, testirali i, kad je bilo potrebno, modifikovali instrumente evaluacije civilne revizije. Reviziju na nacionalnom
nivou koordiniu civilne organizacije, a na lokalnom nivou je sprovodi zajedniki tim predstavnika civilnih organizacija i
lokalnih nacionalnih agencija.
Civilna revizija, kroz stvaranje analitike sheme za evaluaciju akcija zdravstvenih agencija u vezi s kvalitetom, huma-
nizacijom zdravstvene pomoi i ukljuivanjem graana u politiku agencija, dovela je do znatnih promena u radnom
uinku zdravstvenih agencija. Partnerstvo u stvaranju demokratskih instrumenta za evaluaciju lokalnih zdravstvenih
usluga uvrstilo je odnos izmeu civilne organizacije, javnih institucija i korporativnog sveta u oblasti zdravstva u Italiji.
Poveanje sa 12 lokalnih agencija, koje su bile ukljuene u projekat 2001. godine, na 80 agencija u 2004. godini, pokazuje
vanost takve akcije. (Izvor: Baza podataka dobre prakse Aktivne graanske mree).

Kako postii razliite nivoe angaovanosti u procesu donoenja odluka?

Nivo participacije
Nizak Visok

28
 Informisanje
Pristup informacijama je osnova za sve naredne faze ukljuenja NVO u proces donoenja odluka o
politici. To je relativno nizak nivo uestvovanja obino se sastoji od jednosmernog davanja informacija od
strane javnih vlasti i ne trai se niti oekuje uzajamno delovanje ili ukljuivanje NVO. Informacije su rele-
vantne za sve faze procesa donoenja odluka.
Konsultacije
Ovo je oblik inicijative u kojoj javne vlasti pitaju NVO za miljenje o odreenoj temi politike ili o ra-
zvoju. Vlasti daju informacije NVO o tekuem razvoju politike i trae od njih komentare, poglede i povratne
informacije. Inicijativa i teme potiu od javne vlasti, a ne od NVO. Konsultacija je relevantna za sve faze
procesa donoenja odluka, naroito za pripremu nacrta, monitoring i preformulisanje.
Dijalog
Inicijativu za dijalog moe dati bilo koja strana i on moe biti ili irok ili saradniki. irok dijalog je
dvosmerna komunikacija izgraena na zajednikim interesima i potencijalno zajednikim ciljevima da bi se
osigurala redovna razmena stavova. On se kree u rasponu od otvorenih javnih rasprava do specijalizovanih
sastanaka izmeu NVO i javnih vlasti. Diskusija ostaje irokog raspona i nije izriito povezana s tekuim
procesom razvoja politika.
Saradniki dijalog je izgraen na zajednikim interesima za odreeni razvoj politika i obino vodi do za-
jednike preporuke, strategije ili zakonodavstva. Ovakav dijalog ima vea ovlaenja nego irok dijalog zato
to se sastoji od zajednikih, uestalih i redovnih sastanaka u cilju razvoja osnovnih strategija politika i esto
vodi do sporazumnih rezultata. Dijalog se visoko ceni u svim fazama ciklusa donoenja odluka o politici, ali
je presudan za postavljanje programa rada, pripremu nacrta i preformulisanje.
Partnerstvo
Partnerstvo podrazumeva zajedniku odgovornost u svim fazama procesa donoenja odluka o politici,
od postavljanja programa rada, pripreme nacrta, odluivanja do sprovoenja inicijative za politiku. Ovo je
najvii oblik uestvovanja.
Na ovom nivou NVO i javne vlasti sastaju se radi blie i kvalitetnije saradnje, osiguravajui pri tome da
e NVO nastaviti da bude nezavisna i da e imati pravo na kampanje i na delovanja bez obzira na partnersku
situaciju. U partnerstvo mogu spadati aktivnosti kao to je delegiranje odreenog zadatka nekoj NVO, na
primer pruanje usluga, kao i participativni forumi i formiranje tela koja zajedniki donose odluke, ukljuu-
jui i one koje se odnose na dodelu resursa.
Partnerstvo se moe ostvariti u svim fazama procesa donoenja odluka o politikama, a posebno je
relevantno za odreivanje programa rada ili u fazama sprovoenja programa.

29
 Dobra praksa: Ostvarena saradnja vlasti i NVO

Letonija: Sastanci predsednika vlade i dravnih sekretara sa predstavnicima NVO

U maju 2005. g. potpisan je Memorandum o saradnji kojim se uspostavljaju smernice o saradnji izmeu javnih vlasti i
NVO. Od tada se sastanci i razgovori izmeu predsednika vlade i aktivnih NVO odravaju dva puta godinje. U februaru
2006. g., letonski predsednik vlade organizovao je celu nedelju razgovora sa predstavnicima nacionalnih NVO da bi pro-
cenio trenutni nivo saradnje i da bi ga dalje unapreivao. Preko predstavnika NVO Centar u Rigi, nevladine organizacije
su takoe redovno ukljuene u procese donoenja odluka uestvujui na nedeljnim sastancima sa dravnim sekretarima
resornih ministarstava. (Izvor: Savet Evrope sluaj je predstavljen u okviru konsultativnog procesa prilikom pripreme
Nacrta kodeksa)
Slovenija: Partnerstvo u okviru Strukturnih fondova 20072013.
U skladu sa principom partnerstva, Strukturni fondovi treba da pomognu da se NVO potvrde kao ravnopravni partneri u
dijalogu sa vladom u pripremanju, sprovoenju, monitoringu i evaluaciji operativnih planova. One su bile neposredno
ukljuene i u fazu programiranja kroz razradu predloenih potprograma koji su se odnosili na prioritetno usmerenje
Promovisanja razvoja NVO, civilnog i drutvenog dijaloga. Kroz projekat Identifikacija projekata za sufinansiranje NVO
sektora iz Strukturnih fondova EU u periodu 20072013, koji je realizovao CNVOS, primljen je 61 predlog projekta i njih
su NVO oznaile kao kljune za razvoj sektora. Ovaj set predloga je predstavljao smernice Ministarstvu za javnu upravu
kad je pripremalo konkurs za predaju projekata. (Izvor: CNVOS)

Okvirna dokumenta o saradnji izmeu NVO i javnih vlasti

U mnogim evropskim zemljama razraeni su okvirni ugovori u cilju prikazivanja poduhvata, uloga i
odgovornosti, te procedura za saradnju. Ova dokumenta prikazuju jasnu osnovu za odnose i time olakavaju
dijalog koji je u toku, kao i uzajamno razumevanje izmeu NVO i javnih vlasti. U njima se nalaze i bilateralni
ugovori s parlamentom ili s vladom, strateki dokumenti za saradnju i zvanini programi za saradnju koje su
javne vlasti usvojile.

Dobra praksa: Potpisani dokumenti kojima se kanalie i/ili institucionalizuje saradnja vlasti i NVO

Velika Britanija: Sporazumi

Godine 1996, nezavisni izvetaj komisije Deakin o dokumentu Budunost volonterskog sektora zalagao se za forma-
lan sporazum izmeu vlade i volonterskog sektora. Nakon toga je, u julu 1997. g., na konferenciji vodeih krovnih NVO,
podran predlog takvog sporazuma. Uesnici konferencije su osnovali Radnu grupu za sporazume (Compact Working
Group) da bi na jednom mestu prikupili miljenja NVO iz svih delova treeg sektora Velike Britanije. U oktobru i novem-
bru 1998. g., posle nekoliko meseci konsultacija s vladom, potpisana su etiri nacionalna sporazuma s vladama Engleske,
Velsa, kotske i Severne Irske prvi takvi dokumenti ikada potpisan. Od ta etiri nacionalna sporazuma, velki sporazum
je jedini koji je zakonski obavezujui (pravosnaan) iako postoji dokaz da presedan javnog zakona priznaje obaveze i
preporuke Sporazuma. Posle nacionalnih sporazuma usledili su lokalni sporazumi koje je volonterski sektor na lokalnom
nivou potpisao sa lokalnim veima ili drugim javnim telima. U engleskom Sporazumu, odreeni lanovi koji se odnose
na implementaciju, predviaju pripremu kodeksa prakse o konsultaciji; o finansiranju i nabavkama; o volontiranju; o
grupama iz zajednice; o manjinskim etnikim grupama. Revizija implementacije Sporazuma obavlja se godinje. U njoj

30
uestvuju predstavnici NVO, i tada se prouava nivo svesti o Sporazumu u vladi, te u kratkim crtama razrauje prikaz
napretka koji treba postii tokom naredne godine. (Izvor: CNVOS, NCVO)
Estonija: Koncept razvoja civilnog drutva (EKAK)
Estonski koncept razvoja civilnog drutva je dokument koji je razradila Mrea estonskih neprofitnih organizacija (NENO).
Decembra 2002. g., estonski parlament, Riigikogu, usvojio je Koncept kao osnovu za saradnju sa treim sektorom. Kon-
cept definie uzajamno komplementarne uloge javnih vlasti i graanske inicijative, kao i principe njihove saradnje u obli-
kovanju i sprovoenju javnih politika i u razvijanju civilnog drutva u Estoniji. Takoe, EKAK utvruje osnovne obaveze
i prava u saradnji izmeu javnog sektora i neprofitnog sektora koji se odnose na priznanje i predstavljanje obeju strana,
njihovo partnerstvo, razradu politika, korienje resursa i podnoenje izvetaja. (Izvor: CNVOS, NENO)
vedska: Sporazum o saradnji izmeu drutvenog volonterskog sektora i vedske vlade
vedski sporazum ukljuuje izjavu o zajednikoj viziji koja priznaje vanost volonterskog sektora, njegovo pravo da bude
nezavisan i da govori u ime odreenih grupa, kao i da uvaava specifinosti sektora. Obe strane se slau o principu ne-
zavisnosti, dijalogu, kvalitetu, kontinuitetu, transparentnosti i raznovrsnosti. Na osnovu principa, svaka strana odreuje
odgovornosti i akcije, kao to su razmena informacija, inkluzivni procesi konsultacija, itd. Posle ovog sporazuma, slede
lokalni sporazumi i njihovo sprovoenje, te mehanizmi za praenje. (Izvor: CNVOS, Forum za dobrovoljni socijalni rad
vedske).

Stukture za saradnju izmeu NVO i javnih vlasti

Da bi se olakali odnosi izmeu javnih vlasti i NVO, niz zemalja je osnovao koordinativna tela. To su:
vladina tela, kao to je lice za kontakt sa civilnim drutvom u svakom ministarstvu ili centralno koordinaci-
ono telo kao jedini sagovornik; zajednike strukture, kao to su odbori koji se sastoje od raznih zainteresova-
nih subjekata, radne grupe, saveti strunjaka i druga savetodavna tela (stalna ili sazivana ad hoc); ili savezi/
koalicije NVO koje ujedinjuju resurse i razvijaju zajednike pozicije.
Kljuni vladin kontakt koji omoguuje civilnom drutvu pristup informacijama o tekuim inicija-
tivama koje se odnose na politiku
Odbori koji se sastoje od raznih zainteresovanih subjekata i savetodavna tela u koja su ukljueni
predstavnici NVO sektora; mogu biti stalna ili sazivana ad hoc
Radna grupa ili odbor koji se sastoje od NVO i javnih vlasti koji se okupljaju zbog stratekog par-
tnerstva da bi razvijali, vrili monitoring i evaluaciju inicijative koja se odnosi na politiku
Zajedniko donoenje odluka putem foruma, konsenzusnih konferencija i drugih participativnih
sastanaka

Dobra praksa: Razliite forme saradnje vlasti i NVO

Odabrani sluajevi pokazuju razliite strukture saradnje izmeu NVO i javnih vlasti bilo u vidu posebnih vladinih kance-
larija za saradnju, bilo u okviru zajednikih tela, u koje su ukljueni predstavnici NVO. Budui da treba osigurati otvoren,
transparentan i nezavisan odabir tih predstavnika, predstavljaju se jo neke dobre prakse razliitih procedura izbora.

31
 Hrvatska: Vladina kancelarija za saradnju sa NVO
Kancelarija za saradnju sa NVO (Ured za udruge) osnovana je Uredbom o Uredu za udruge 1998. godine radi obavljanja
strunih poslova iz delokruga (oblasti) Vlade Republike Hrvatske u vezi sa stvaranjem uslova za saradnju i partnerstvo
sa nevladinim, neprofitnim sektorom, posebno s udruenjima u Republici Hrvatskoj. Kancelarija ima irok raspon de-
lovanja, od saradnje na kreiranju i predlaganju novih zakonskih okvira za delovanje nevladinog, neprofitnog sektora
u Republici Hrvatskoj, praenja sprovoenja Nacionalne strategije stvaranja podsticajnog okruenja za razvoj civilnog
drutva i mera Operativnog plana sprovoenja Strategije, do izrade programa, standarda i preporuka za finansiranje
delovanja organizacija civilnog drutva iz dravnog budeta i drugih javnih izvora, kao i iz pretpristupnih i strukturnih
fondova Evropske unije. Prema vaeojUredbi o Uredu, odnosnonjenim izmenama i dopunama, kancelarija ima zadatak
koordinacije rada ministarstava, centralnih dravnih kancelarija, kabineta Vlade Republike Hrvatske i dravne uprave,
te institucija lokalne samouprave, u vezi sa praenjem i unapreenjem saradnje sa nevladinim, neprofitnim sektorom u
Republici Hrvatskoj. Kancelarija sprovodi projekte za podrku razvoju civilnog drutva koje iz programa Evropske unijefi-
nansira i ugovara Centralna agencija za finansiranje i ugovaranje. Od 2005. godine, na osnovu Operativnog sporazuma
s navedenom agencijom, Kancelarija je nadlena za programiranje i praenje projekata u sklopu programa EU za sektor
civilnog drutva CARDS i PHARE, te I komponente IPA. Takoe, od 2007. Kancelarija je Kontakt taka (focal point) za pro-
gramEvropa za graanekojim su otvorene nove mogunosti finansiranja projekata organizacija civilnog drutva, ali i
lokalne samouprave u Hrvatskoj sa ciljem podsticanja aktivnog ukljuivanja graanskog drutva u postupke donoenja
odluka na evropskom nivou. Kancelarija koja u okviru decentralizovanog sistema sprovoenja programa EU u prepri-
stupnom periodu ima ulogu Jedinice za sprovoenje projekata, bie posredniko telo prvog nivoa za program Razvoj
ljudskih potencijala (resursa) u predlogu nove operativne strukture za korienje sredstava ESF-a (saglasno odredbama
Odluke Vlade RH o stratekim dokumentima i institucionalnom okviru za korienje strukturnih instrumenata Evropske
unije u Republici Hrvatskoj, NN 116/2010), pri emu je Ministarstvo ekonomije, rada i preduzetnitva upravljako telo.
Programiranje ulaganja u jaanje kapaciteta organizacija civilnog drutva je deo Operativnog programa Razvoj ljudskih
potencijala (resursa). U skladu saKodeksom dobre prakse, standarda i merila za ostvarivanje finansijske podrke pro-
gramima i projektima udruenjakoji je Sabor usvojio u februaru 2007. godine, Kancelarija radi na poboljanju standarda
za finansiranje programa udruenja iz dravnog budeta. U sprovoenju pomenutih zadataka, Kancelarija usko sarauje
sa Savetom za razvoj civilnog drutva kojem ujedno prua tehniku, administrativnu, strunu i finansijsku podrku u
radu. (Izvor: Ured za udruge Republike Hrvatske)
Slovenija: Kancelarija za nevladine organizacije
Kancelarija u okviru Ministarstva za javnu upravu Slovenije nadlena je za horizontalnu saradnju sa nevladinim organi-
zacijama (NVO). Kancelarija je zaduena za pripremu i sprovoenje mera za jaanje civilnog dijaloga, tj. za promovisanje
uestvovanja NVO u procesu pripremanja i sprovoenja javnih politika i za podrku boljoj politikoj i regulatornoj sredini
za razvoj nevladinog sektora. Prioritetni zadaci Kancelarije u oblasti saradnje sa nevladinim organizacijama su takoe i
uspostavljanje radnih uslova za Stalnu meuministarsku radnu grupu koja e se baviti otvorenim pitanjima u saradnji
izmeu Vlade Republike Slovenije i NVO. Meuministarsku grupu vodi dravni sekretar iz Ministarstva za javnu upravu.
lanovi grupe su iz svih ministarstava (Ministarstva unutranjih poslova, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva fi-
nansija, Ministarstva rada, porodice i socijalnih poslova, itd.). (Izvor: CNVOS, Ministarstvo za javnu upravu)
Srbija: Kontakt organizacije za implementaciju Strategije za smanjenje siromatva u Republici Srbiji
Kontakt organizacije civilnog drutva (KOCD) jeste mehanizam za sprovoenje Strategije za smanjenje siromatva (SSS)
u Republici Srbiji koji je postavio Tim za sprovoenje SSS u okviru programa koji je imao za cilj da omogui uestvovanje

32
NVO u oblikovanju, sprovoenju i praenju politika i mera koje donosi vlada i ostali relevantni akteri u procesu imple-
mentacije SSS, kao i u sprovoenju ostalih reformi. U saradnji sa irokim forumom NVO, KOCD je razvio mehanizme
komunikacije, ostvario i unapredio partnerske odnose izmeu vlade i NVO, te radio na preporukama i predlozima u vezi
sa kljunim reformskim procesima i nainima sprovoenja strategije.
Kontakt organizacije civilnog drutva sastoje se od sedam organizacija odabranih putem javnog konkursa za predaju
predloga, od kojih svaka predstavlja jednu marginalizovanu grupu: Rome, osobe s invaliditetom, ene, starija lica, izbe-
glice i interno raseljena lica, decu i omladinu. Program KOCD je omoguio da 545 NVO budu ukljuene u implementaciju
razliitih aktivnosti vezanih za smanjenje siromatva, kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou. Jedan od najva-
nijih rezultata ovog programa je inicijativa da se uspostavi institucionalni mehanizam saradnje izmeu vlade i NVO, to
je i ostvareno 2010. g., kada je Vlada Republike Srbije donela Uredbu o formiranju Kancelarije za saradnju sa civilnim
drutvom.
Kad je Tim za sprovoenje SSS rasformiran, sedam kontakt organizacija je nastavilo uspeno da radi kao koalicija i zajed-
no su razradile program Civilno drutvo i odgovorna vlada (CDOV), u saradnji s Institutom za odrive zajednice ISC iz
SAD, a uz finansiranje Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Norveke. To je trogodinji strateki program iji je cilj da
povea odgovornost vlade u bavljenju prioritetnim potrebama ugroenog stanovnitva kroz praenje budeta i javnih
politika na nacionalnom i lokalnom nivou. (Izvor: Graanske inicijative, Balkanska mrea za razvoj civilnog drutva)
Poljska: Predstavnici NVO u radu upravnih odbora Ministarstva ivotne sredine
Institucionalni okvir saradnje izmeu Ministarstva ivotne sredine i NVO, razraen 1998. g., omoguuje da NVO budu
predstavljene na radnim sastancima takozvanih upravnih odbora konsultativnih i savetodavnih tela koja rade u okvi-
ru Ministarstva. Procedura njihovog izbora je sledea: a) Ministarstvo ivotne sredine objavljuje informaciju na svojoj
internet stranici o biranju kandidata za relevantne odbore; b) Sve zainteresovane NVO prijavljuju svoje kandidate; c)
Spisak svih kandidata postavlja se na internet stranicu Ministarstva; d) NVO glasaju za jednog kandidata sa spiska, koga
smatraju najpogodnijim. Kako upravni odbori uestvuju u svakoj fazi stvaranja zakona, gore navedena praksa moe
se definisati kao dijalog tokom odreivanja, implementacije i evaluiranja. Uestvovanje u upravnim odborima je samo
jedan od nekoliko aspekata iroke saradnje izmeu Ministarstva ivotne sredine i NVO. Ta saradnja obuhvata i javne
konsultacije, uestvovanje u zajednikoj obuci, konferencijama i seminarima, finansijsku podrku odreenim projektima.
Pored redovnih sastanaka upravnih odbora, aktivnosti namenjene jaanju saradnje izmeu NVO i Ministarstva ukljuuju
razradu i objavljivanje dokumenata koji opisuju pravila i smernice za uzajamni dijalog, te podeavanje internet stranice
Ministarstva prema konsultativnom procesu. (Izvor: Baza podataka dobre prakse Aktivne graanske mree)
Slovenija: Procedura izbora predstavnika NVO
Transparentan proces izbora predstavnika NVO koji e biti ukljueni u politiku ili tela koja donose odluke razradio je
CNVOS. Svrha je da se svim zainteresovanim pojedincima i organizacijama ponudi jedinstvena procedura sa jasnim pra-
vilima, obavezujua za sve koji su u taj proces izbora ukljueni, i to prema principima otvorenosti, jednakih mogunosti
i transparentnosti. Do sada je sprovedeno vie od 16 izbornih procedura, ukljuujui izbor za predstavnika NVO u Evrop-
skom ekonomskom i socijalnom komitetu EESC (sa Vladinom kancelarijom za evropske poslove); kao i za ostala tela koja
je vlada oformila u cilju ukljuivanja predstavnika NVO tokom celog procesa kreiranja politike:
a. priprema/nacrt: radna grupa za pripremu Nacionalnog akcionog plana o socijalnoj ukljuenosti (Ministarstvo
rada, porodice i socijalnih poslova);
b. implementacija: Savet Vlade Republike Slovenije za implementaciju principa jednakog tretmana (Kancelarija za
jednake mogunosti);

33
 c. monitoring: Radna grupa za monitoring izvrenja Nacionalnog akcionog plana za socijalnu inkluziju 20042006
(Ministarstvo rada, porodice i socijalnih poslova); Odbor za monitoring EQUAL inicijative (Ministarstvo rada,
porodice i socijalnih poslova); Nadzorni odbor za operativni program za razvoj ljudskih resursa za period
20072013 (Vladina kancelarija za lokalnu samoupravu i regionalnu politiku). (Izvor: CNVOS)
Bugarska: Platforma formirana na internetu za odabir predstavnika NVO
Bugarske ekoloke organizacije su uspostavile on-lajn platformu za nominaciju u razliitim telima i institucijama. Tako-
zvano graansko e-predstavljanje je internet platforma za odabir predstavnika NVO u razliitim radnim grupama i od-
borima pri institucijama koje se bave odrivim razvojem i pitanjima koja se odnose na ivotnu sredinu. Da bi delotvorno
uestvovale u ovom procesu, NVO treba da se registruju na nain odreen u platformi. Procedura za odabir predstavnika
NVO podrana je na Nacionalnoj konferenciji NVO koje su aktivne u oblasti odrivog razvoja i ivotne sredine, a koja je
odrana 2002. godine. (Izvor: BCSDN)
Hrvatska: Kodeks savetovanja sa zainteresovanom javnou
Vlada Republike Hrvatske je na sednici odranoj 21. novembra 2009. godine prihvatila Kodeks savetovanja sa zaintere-
sovanom javnou u postupcima donoenja zakona, drugih propisa i akata. Prihvaajui Kodeks, vlada je istovremeno
obavezala Kancelariju za saradnju sa NVO (Ured za udruge) Vlade Republike Hrvatske da u roku od tri meseca od obja-
ve Kodeksa u Narodnim novinama izradi Smernice za primenu Kodeksa i program sistemske edukacije koordinatora za
savetovanje, koje je bilo potrebno imenovati u telima dravne uprave i kancelarijama vlade. Naglaena je vanost da to
budu stalno dostupne osobe koje raspolau kljunim informacijama o postupku/predlogu koji je u toku i budu spona
izmeu zainteresovane javnosti i nadlenog tela koje izrauje nacrt zakona, odnosno nacrt nekog drugog propisa ili
akta. (Ured za udruge Vlade Republike Hrvatske)
Kodeks savetovanja sa zainteresovanom javnou
Smernice za primenu Kodeksa
Alatke za i-uestvovanje
I-alatke nude veliki potencijal za unapreenje demokratske prakse i uestvovanje organizovanog ci-
vilnog drutva. One u velikoj meri mogu doprineti ne samo transparentnosti, odgovornosti i razumevanju
institucija ve i promovisanju angamana graana i poveanom osnaivanju i pristupu i ukljuenosti u de-
mokratski proces.
Da bi se u potpunosti iskoristile njihove mogunosti, svi uesnici u donoenju odluka, ukljuujui vlasti
na svim nivoima i organizovano civilno drutvo, treba da prihvate i koriste i-alatke.
Neophodne i-alatke:
Internet stranice sa sveobuhvatnim pristupom kljunim dokumentima i najavom javnih manife-
stacija. Pojedinane informacije za nacrt politika, s tim da su informacije dostupne u razliitim
formatima da bi doprle do javnosti
On-lajn baze podataka omoguavaju lak i otvoren pristup relevantnim, tanim i pravovremenim
informacijama o procesu politika, dokumentima i donosiocima odluka o politikama
Internet prenos sa rasprava, sastanaka i debata, to ljudima omoguuje da gledaju i sluaju u real-
nom vremenu

34
 I-mejlovi najavljuju predstojee projekte i mogunosti finansiranja
FAQ on-lajn (esto postavljana pitanja) ili drugi kanali koji nude informacije u vidu pitanja i odgo-
vora, a koje imaju za cilj da obezbede praktinu pomo i smernice.
Takoe, razliite veb-aplikacije, kao to su Facebook, YouTube, RSS i Twitter, mogu se koristiti za
ukljuivanje javnosti, u kombinaciji sa konferencijama za tampu, on-lajn video prenosima i sobama za
askanje.

Dobra praksa: Korienje elektronskih alatki

Slovenija: Portal i-demokratije

Slovenako Ministarstvo za javnu upravu razradilo je centralni internet portal koji omoguuje sveobuhvatnu informa-
tivnu podrku za nacrte zakona/regulative tokom celog procesa njihove pripreme. Kao takav, postao je glavna alatka za
informisanje javnosti o procesu donoenja odluka. On omoguava praenje procesa, upozorenja o krajnjim rokovima za
konsultacije, otvara mogunost aktivnog ukljuivanja javnosti i svih uesnika dostavljanjem svojih komentara, predloga
i sugestija resornim ministarstvima koja su nadlena za nacrt regulative.
Informacije: http://e-uprava.gov.si/e-uprava/edemokracija.euprava.

Poveavanje sposobnosti
Bitno je da se razviju sposobnosti i vetine lokalnih, regionalnih i nacionalnih NVO kako bi aktivno
mogle da uestvuju u formulisanju politika, u razvoju projekata i pruanju usluga.
Aktivnosti na poveavanju sposobnosti mogu biti:
Ekspertski seminari i sastanci u kojima bi uestvovali eksperti za razvoj specijalizovanih istraiva-
nja ili studija koji se mogu koristiti u pripremi nacrta
Seminari na kojima bi se proirilo znanje i poveale sposobnosti bitne za implementaciju
Seminari, treninzi i obuke za NVO i javne vlasti o odreenim temama vanim za implementaciju,
kao to su nabavke, prijave za projekte i sredstva.
U poveavanje sposobnosti takoe mogu biti ukljueni seminari i obuke koji imaju za cilj razumevanje
recipronih uloga NVO i javnih vlasti u ovom angamanu, kao i programi razmene da bi se olakalo razu-
mevanje stvarnosti obe strane.

Dobra praksa: Osposobljavanje vlasti za saradnju sa NVO i graanima

Predstavljeni sluajevi iz Slovenije pokazuju kako javne vlasti mogu podii svest o uestvovanju svojih zaposlenih putem
razliitih alatki, kao to su obuka i prirunik.
Slovenija: Program obuke za dravne zvaninike za primenu i procenu konsultativnih procesa
Ministarstvo za javnu administraciju je 2010. godine zapoelo niz aktivnosti za poveavanje sposobnosti zaposlenih u
javnoj upravi za uvoenje konsultativnih procesa i podizanja svesti o pozitivnom uticaju ukljuivanja javnosti u razvoj

35
politika. Osnovni cilj ove obuke je primena uspenog i trajnog civilnog dijaloga i primena odredbi Rezolucije o normativ-
noj aktivnosti, koje predviaju zakonsku obavezu dravnih zvaninika da tokom razrade zakona i regulative konsultuju
javnost. (Izvor: Ministarstvo za javnu upravu, Slovenija)
Slovenija: Prirunik za planiranje, upravljanje i procene procesa uestvovanja javnosti
U junu 2008, Ministarstvo za javnu upravu objavilo je prirunik namenjen dravnim zvaninicima kao pomo u procesi-
ma planiranja, primene i procene uestvovanja zainteresovane javnosti u razvoju politika i zakonodavstva. Prirunik je
dostupan na engleskom jeziku na adresi:
http://www.mju.gov.si/fileadmin/mju.gov.si/pageuploads/Mojca/Brina/Zadnji_angl_LAHEK.pdf a na srpskom jeziku
na adresi:

Uestvovanje u donoenju odluka na lokalnom nivou

Na lokalnom nivou, dijalog izmeu NVO i lokalne vlade takoe se oslanja na pravila za angaovanje sa
NVO (Zakon o lokalnoj samoupravi obino sadri odredbe o angamanu NVO i graana), kao i na posebne
sporazume i strukture saradnje.

Dobra praksa: Ukljuivanje NVO i graana u procese odluivanja na lokalnom nivou

eka Republika: Ukljuenost graana u donoenje odluka na nivou zajednice

Agora Central Europe, eka neprofitna organizacija, osnovana 1998. g. da bi se pojaala komunikacija izmeu lokalnih
vlada, organa centralne vlade i graana, izradila je participativni projekat Ukljuenje graana u donoenje odluka na ni-
vou zajednice u gradu Klasterec nad Ohri. Projekat se zasnivao na modelu Agore CE od sedam faza priprema projekta,
postavljanje pravila, motivisanje i ukljuivanje graana, biranje prioriteta prvi javni sastanak, nacrt planova i pripre-
manje aktivnosti, donoenje odluka i implementacija akcionih planova. Kao prvo, problemi koje su graani uoili bili su
rangirani po hitnosti, zatim su formirane radne grupe da bi se uhvatile u kotac s pet najozbiljnijih problema. Svaka radna
grupa je odrala nekoliko sastanaka kojima su prisustvovali zaposleni u gradskoj kui. Grupe su ponekad takoe zahteva-
le da sastancima prisustvuju i strunjaci da bi izneli svoje stanovite. Rezultat rada svih grupa, takozvani akcioni planovi,
bili su (nakon to ih je javnost potvrdila) predstavljeni lokalnoj vladi. Ona je prihvatila sve akcione planove i istovremeno
naloila Komisiji za strategiju optinskog razvoja da ova reenja ukljui u strategiju, koju je docnije usvojila lokalna vlada,
2000. g. godine. Ovim odobrenim projektom zapoeo je niz uspenih projekata Agore CE po celoj zemlji. (Izvor: CEECN
Baza podataka o najboljoj praksi: www.ceecn.net/best.html)
Srbija: Neposredno uestvovanje graana u donoenju odluka u Sremskim Karlovcima
Civilno uestvovanje u donoenju odluka sprovodi se preko Saveta za razvoj, koji je formiran u Sremskim Karlovcima
krajem 2008. g. u okviru projekta Podrka jaanju civilnog uestvovanja u Srbiji, koji zajedno sprovode lokalne vla-
sti, Stalna konferencija gradova i optina i vajcarski donator. Savet okuplja graane i predstavnike lokalnih vlasti. Kroz
uestvovanje u radu Saveta za razvoj, graani Sremskih Karlovaca imali su zadatak da odaberu temu za koju veruju da
je najvanija za njihovu lokalnu zajednicu. Stanovnici Sremskih Karlovaca odabrali su turizam. Uestvujui u Savetu,
graani imaju mogunost da se konkretno angauju u aktivnostima i planovima za razvoj turizma u svojoj zajednici.
Pilot-projekat za uspostavljanje civilnog uestvovanja u donoenju odluka sprovodi se u tri urbane i tri ruralne optine u
Srbiji. (Izvor: Graanske inicijative, Balkanska mrea za razvoj civilnog drutva)

36
 Francuska: Savet granica
Francuski Savet granica je izabrana javna ustanova koja ukljuuje pojedince iz optina, predstavnike razliitih NVO i in-
stitucija koje se bave starim osobama, porodicama, osobama s invaliditetom, itd. Odluke o politikama relevantnim za
odreenu optinu donose se na osnovu glasanja po principu jedna osoba jedan glas. Jedno od glavnih pitanja kojima
se Savet bavi jeste planiranje budeta kako bi se obezbedila sredstva za one oblasti politika i institucije kojima su ta
sredstva potrebna. Budui da se Savet sastoji od pojedinaca koji su neposredno ukljueni u odreene oblasti politika, te
tako upoznati sa stanjem i uslovima u njoj, mnogo stvari se moe raspraviti i srediti na optinskom nivou. Zanimljivo je
i gotovo jedinstveno to to su NVO deo optinskog sistema, to su institucionalizovane i u radu se dopunjuju sa javnim
sektorom. Zbog toga se moe rei da NVO igraju aktivnu ulogu u procesu donoenja odluka zato to su institucionalno
postavljene i mogu analizirati potrebe optine. Takoe, NVO odravaju bazu podataka o dobrim praksama saradnje iz-
meu optina i NVO. (Izvor: ELISAN Evropska mrea za lokalnu inkluziju i socijalne akcije, Francuska)
Slovenija: Ukljuenost NVO u Program regionalnog razvoja
U 2005. i 2006. g. nekoliko slovenakih NVO bilo je ukljueno u razradu Programa regionalnog razvoja (na primer, u Za-
savju ili u Gorikom regionu). Tematske radne grupe koje su formirane za pitanja iz razliitih oblasti (turizam, ekonomija,
obrazovanje, ivotna sredina, regionalni razvoj, itd.) sastojale su se od predstavnika razliitih regionalnih zainteresovanih
subjekata politiara, eksperata iz raznih institucija i NVO. (Izvor: CNVOS)
Portugalija: Istraivanje o predkolskim uslugama
Lokalne NVO u Portugaliji su obavile istraivanje o nedostatku predkolskih usluga u ruralnim oblastima. U periodu
19881990. g. Ad hoc tim RADIAL Algarve Univerzitet, civilna grupa iz Vie kole za obrazovanje, sprovela je istrai-
vako-akcioni projekat koji je ukljuio i regionalne centre za pruanje predkolskih usluga Ministarstva obrazovanja (u
Algarveu). Kroz ovaj projekat steeno je znaajno saznanje o uslovima i ogranienjima, kako javnih servisa obrazovanja,
tako i slabih institucija u ruralnim oblastima. Regionalne slube Ministarstva obrazovanja dobile su sveobuhvatniji uvid
u obrazovne probleme u zapostavljenim ruralnim oblastima. Ova inicijativa je bila sasvim inovativna u Portugaliji i pred-
stavljala je odgovor na vane socijalne i teritorijalne potrebe. U monitoringu kompletnog projekta uestvovali su NVO,
graani u lokalnim zajednicama i regionalne javne vlasti, a kasnije se projekat proirio na druga lokalna podruja. (Izvor:
Baza podataka dobre prakse Aktivne graanske mree)
U Srbiji postoji nekoliko struktura saradnje koje se odnose na problematiku odreenih oblasti ili kori-
snike Optinski koordinacioni odbor za socijalnu politiku (OKOSP), Savet za pitanja u vezi sa osobama s
invaliditetom u gradu Kragujevcu i Kancelarije za mlade, koje su osnovane u vie od sto optina ili regiona u
Srbiji, uz podrku Ministarstva omladine i sporta.

Dobra praksa: Primeri iz Srbije

Optinski koordinacioni odbor za socijalnu politiku (OKOSP)

Kao jedna od komponenti projekta Reforma socijalne politike nastao je OKOSP. Odbor je savetodavno telo predsednika
optine, koje se osniva saglasno Zakonu o lokalnoj samoupravi. Osim sa predsednikom optine, ovo telo sarauje i sa
slubom drutvenih delatnosti u lokalnoj samoupravi, kao i sa skuptinom optine. U sastavu odbora nalaze se pred-
stavnici svih relevantnih ustanova lokalne samouprave i predstavnici OCD. Osnovni kriterijumi na osnovu kojih je birano
lanstvo u odboru su sledei: spremnost i motivisanost za uee u procesu reformi socijalne zatite; strunost; poznava-

37
nje problematike o potrebama ugroenih grupa; dobar ugled u optini; spremnost za timski rad. U nadlenosti odbora
nalaze se sledei poslovi: formulisanje stratekog plana koji bi reavao probleme najugroenijih grupa u optini (emu
je prethodila izrada akcionih planova, analiza situacije, potreba i postojeih resursa); promovisanje partnerstva; predla-
ganje preventivnih mera u oblastima zdravstva, socijalne zatite, zapoljavanja i obrazovanja; razmatranje modaliteta
za finansiranje aktivnosti u oblasti socijalne politike i praenje naina korienja ovih sredstava; prezentacija aktivnosti i
rezultata OKOSP-a; priprema inicijativa i predloga o procesu decentralizacije u socijalnoj politici, tamo gde za to posto-
je uslovi; organizovanje tematskih konferencija i drugih strunih skupova. Meutim, treba napomenuti da dosadanje
iskustvo u radu odbora ukazuje na to da se ovaj mehanizam moe koristiti kao primer dobre prakse, ali ne nuno i kao
univerzalni model (Izvor: Graanske inicijative, Balkanska mrea za razvoj civilnog drutva)
Savet za pitanja osoba s invaliditetom u gradu Kragujevcu
Savet za pitanja osoba s invaliditetom formiran je u Kragujevcu 13. marta 2009. godine, na inicijativu Foruma mladih s
invaliditetom. Potreba za osnivanjem Saveta zasnovana je na nedovoljnoj ukljuenosti osoba s invaliditetom u reava-
nje njihovih problema i izostanku institucionalnog mehanizma saradnje izmeu predstavnika institucija lokalne samo-
uprave i organizacija osoba s invaliditetom. Procesi decentralizacije i deinstitucionalizacije u oblasti socijalne politike,
koji omoguavaju uspostavljanje saradnje izmeu organizacija OSI i organa lokalne samouprave, kao i nedovren in-
stitucionalno-normativni okvir u oblastima znaajnim za osobe s invaliditetom zahtevaju da se posreduje i uspostavlja
demokratski dijalog izmeu organizacija OSI i lokalnih aktera. Cilj je da se sprei diskriminacija, krenje ljudskih prava,
da se zastupa pred lokalnom javnou i zainteresovanim stranama, a sve u funkciji stvaranja inkluzivnog drutva (Izvor:
Graanske inicijative, Balkanska mrea za razvoj civilnog drutva)
Kancelarija za mlade
Kancelarija za mlade je telo lokalne samouprave koje je osnovano u vie od 100 optina ili regija u Srbiji, uz podrku
Ministarstva omladine i sporta. Kancelarija ima zadatak da pomae mladima u reavanju njihovih prioritetnih problema
u lokalnoj zajednici (optina, region). U nadlenosti ove kancelarije su prosleivanje informacija od znaaja za mlade,
obrazovanje kroz razne programe i obuku, kreiranje omladinske politike na lokalnom nivou, podsticanje omladinskog
aktivizma i volonterizma, pronalaenje mogunosti finansiranja programa za mlade, itd. (Izvor: Graanske inicijative,
Balkanska mrea za razvoj civilnog drutva).

38
Kako NVO mogu delotvornije uestvovati u procesu donoenja odluka?
U cilju jaanja zajednikih interesa i razmene informacija, iskustava i strunosti, NVO obino sarauju
u mreama ili koalicijama koje su bitne za razvijanje uticaja NVO u dijalogu s institucijama, u pristupu klju-
nim akterima i u stavljanju spornih pitanja na njihov dnevni red.
Sprovoenje zajednikih interesa moe se postii umreavanjem kroz zajednike i usklaene akcije,
zajedniko formulisanje miljenja i predloga, lobiranje, voenje kampanja, istraivanja i podizanje svesti, te
korienja alatki, kao to su nacrt politika (polivy papers), dokumenta kojima se iznose namere kao nacrt o
namerama, pisma, manifesti, posteri i leci, internet sajtovi, saoptenja za medije...

Dobra praksa: Znaaj postojanja mree NVO i njen doprinos

Sledei primer dobre prakse e predstaviti inicijative Federacije NVO i nekoliko koalicija NVO u Srbiji koje se bave pristu-
pom informacijama, diskriminacijom, decentralizacijom i ivotnom sredinom.
Federacija NVO u Srbiji (FENS)
Federacija nevladinih organizacija Srbije (FENS) osnovana je 2003. g. jer je prepoznata potreba ovog sektora u Srbiji da
ima zajedniki glas, bolju razmenu informacija, da promovie vrednosti civilnog drutva, da utie na donosioce odluka i
da inicira vana socijalna pitanja. U prvim godinama, osnovni fokus FENS-a je bio na uspostavljanje adekvatnog pravnog
i finansijskog ambijenta za institucionalnu saradnju NVO sa vladinim i privatnim sektorom, uz poboljanje ugleda sek-
tora u javnosti. Osim toga, FENS je dao podrku organizacijama osoba s invaliditetom u donoenju Zakona o osobama
s invaliditetom, zatim poveanom uestvovanju NVO u Strategiji za smanjenje siromatva i u radu na zakonima protiv
diskriminacije. Od 2004. godine FENS je aktivno uestvovao u kampanjama drave, brojnih ministarstava i lokalnih vlast
i podsticao aktivno graanstvo. Glavna rasprava na konferenciji odranoj 2004. g. odnosila se na tri deklaracije: Dekla-
raciju o smanjenju siromatva i ulozi NVO, Deklaraciju o uestvovanju mladih (pripremio Savez studenata) i Deklaraciju
o evropskim integracijama ( pripremio Evropski pokret u Srbiji). Sva tri dokumenta su temeljno proanalizirana, kao prio-
riteti sektora. Izazovi tekuih politikih dogaanja oseali su se u svim diskusijama tokom celog perioda 20052008. g.
Kao prioritetna aktivnost FENS-a postavljena je potreba za veim pritiskom na vladu da konano izmeni Zakon o NVO i da
definie finansijski okvir sektora. Takoe je podstaknuto formiranje tela za institucionalnu saradnju izmeu NVO i drave,
a pokazala se potreba za donoenjem strategije za razvoj civilnog sektora. Trenutno ima vie od 550 organizacija lanica
FENS-a iz vie od 120 optina u Srbiji, aktivnih u svim oblastima. FENS ostaje najvea NVO mrea koja se bavi pitanjima
od vanosti za civilno drutvo u Srbiji. (Izvor: Graanske inicijative, Balkanska mrea za razvoj civilnog drutva)
Koalicija za slobodan pristup informacijama
Koalicija se sastoji od 15 organizacija iz cele Srbije. Njihovi napori vezani za javno zastupanje poeli su jo 2000. godine,
sa dugim pripremama, zajednikim pritiskom NVO, medija, dijalogom izmeu civilnog drutva i dravne uprave, sa us-
ponima i padovima koji su trajali skoro etiri godine. Konano je Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javne
vanosti usvojen novembra 2004. g. U meuvremenu, Narodna skuptina je imenovala Poverenika za slobodan pristup
informacijama, iji rad je dobio punu podrku koalicije i ire zajednice NVO. U 2004. godini Koalicija je razradila Vodi
kroz Zakon o slobodnom pristupu informacijama. Namena mu je da iru javnost upozna s principima slobodnog pristupa
informacijama i da d poetni zamah sprovoenju tog zakona. Obezbeujui informacije potrebne kako za zadovoljenje

39
interesovanja javnosti, tako i za zatitu prava javnosti da sazna, Vodi ima za cilj da olaka postizanje slobodnog demo-
kratskog poretka i otvorenog drutva. Graanske inicijative, kao deo Koalicije, uspele su da slobodan pristup informaci-
jama uvedu kao temu u okviru asova graanskog vaspitanja u srednjim kolama, a Vodi se koristi kao aki udbenik.
Trenutne aktivnosti obuhvataju promene Zakona, koje e ga uskladiti s direktivama Komiteta saveta Evrope protiv ko-
rupcije, te na taj nain doprineti njegovoj uspenijoj primeni. U maju 2009. g. Koalicija je izdala javno saoptenje u kom
trai da se te promene ugrade u reviziju Zakona, za ta je dobila podrku vie od 50 NVO. (Izvor: Graanske inicijative,
Balkanska mrea za razvoj civilnog drutva)
Koalicija protiv diskriminacije
Koaliciju je, uz podrku vedskog Helsinkog odbora za ljudska prava, u martu 2005. godine, formiralo osam organizacija
iz razliitih sfera zatite i promocije ljudskih prava iz cele Srbije. One su 2008. g. bile ukljuene u pripremu Nacrta zakona
protiv diskriminacije, skupa sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava. Vlada je Zakon usvojila u februaru 2009. g. i
podnela ga Narodnoj skuptini na usvajanje. Meutim, 4. marta, samo 15 sati pre rasprave u Skuptini, vlada je odluila
da Zakon povue poputajui pod pritiskom, izmeu ostalih, i Srpske pravoslavne crkve.
Nastala su masovna reagovanja i veoma intenzivnih rasprava u medijima i u drutvu u celini. Brojne NVO, intelektualci,
meunarodne organizacije i neki zvanini predstavnici protestovali su zbog injenice da Pravoslavna crkva moe uticati
na demokratski proces na ovaj nain i zahtevali su od vlade da odmah vrati Zakon u skuptinsku proceduru bez izmena.
Nacionalistike stranke i neke crkve otro su protestovale protiv lanova Zakona koji su se odnosili na verske zajednice,
seksualnu orijentaciju i rodni identitet. Te grupe su pokuale da predstave Zakon kao zakon o homoseksualnom braku
u nadi da e uticati na veliki deo stanovnitva da zauzme negativan stav protiv lezbijki, homoseksualaca, biseksualaca i
transseksualaca.
Vlada je promenila neke delove teksta u pomenutim lanovima i podnela Zakon Skuptini, koja ga je usvojila. Iako usvo-
jeni Zakon ne ispunjava onoliko visoke meunarodne standarde kao stara verzija, njegovo usvajanje predstavlja veliki
korak u borbi protiv diskriminacije u Srbiji. I u odnosu na proces evropskih integracija usvajanje tog zakona je korak
napred zato to je Zakon protiv diskriminacije bio uslov za proces viznih olakica koje e putovanje u EU uiniti lakim i
bez viza za graane Srbije.
Ceo proces usvajanja Zakona predstavlja simbolinu pobedu srpskog civilnog drutva. Ovo je prvi put da se o kljunom
pitanju raspravljalo u medijima i u iroj javnosti skoro mesec dana. tavie, ovo je najvaniji zakon u oblasti ljudskih prava
u Srbiji. Osigurati jednaka prava za sve, a pogotovo prava marginalizovanih grupa, oduvek je bio problem u drutvu.
(Izvor: Graanske inicijative, Balkanska mrea za razvoj civilnog drutva)
Nacionalna koalicija za decentralizaciju
Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD) formirana je 2006. godine. Njene aktivnosti do sada obuhvatale su pro-
jekte Decentralizacija u Srbiji i REACT! (Reaguj) uspevi da ukljui 64 NVO iz 24 optine u Srbiji, obrazuje mreu od 89
zagovornika decentralizacije u pet gradova (Uice, Ni, Negotin, Vranje i Novi Pazar), proizvede i emituje osam TV emisija
na 16 razliitih lokalnih i regionalnih medija, ukljui vie od 400 osoba u 14 lokalnih akcija organizovanih u 10 optina u
uoj Srbiji, postavi internet sajt www.decentralizacijasrbije.net, kreira i distribuira prirunik o decentralizaciji Decen-
tralizacija Srbije kao poetna taka demokratskog razvoja Srbije, u kom objanjava terminologiju i postojee modele
decentralizovanih vlasti u Evropi. Pored toga, koalicija je u iroj javnosti i meu lokalnim vlastima u uoj Srbiji sprovela
i istraivanje o razumevanju decentralizacije i stavovima o njoj. U istraivanje je bilo ukljueno 1 800 lica u 30 optina.
Predstavnik Nacionalne koalicije za decentralizaciju postao je lan novoformiranog Nacionalnog vea za decentraliza-

40
ciju, koje se sastoji od dravnih predstavnika, lanova parlamenta, eksperata, a NVO predstavlja NKD. (Izvor: Graanske
inicijative, Balkanska mrea za razvoj civilnog drutva)
Zelena lista Srbije
Zelena lista Srbije je koalicija 25 ekolokih organizacija, formirana u jesen 2008. g. Njen cilj je podizanje svesti javnosti o
ekolokim problemima u lokalnim zajednicama i javno zastupanje moguih reenja. Zelena lista, mada mlada koalicija,
trenutno sprovodi kampanju za reavanje problema odlaganja otpada u Srbiji. Kampanja obuhvata: 12 akcija ienja u
razliitim gradovima (od Vranja na jugu do Novog Sada u Vojvodini), eko biciklistiku turu od 500 km koja e se zavriti
u Novom Sadu na festivalu EXIT. Do sada je kampanja ukljuila 2 500 graana u direktne akcije ienja divljih deponija i
uspela da ubedi lokalne vlasti da prihvate neka od moguih reenja (npr. da javna komunalna sluba preuzme obavezu
da pokrije ruralna podruja i prihvati da organizuje odlaganje preko regionalnih deponija, itd.). Zelena lista nastavie da
sprovodi jednu nacionalnu kampanju godinje. (Izvor: Graanske inicijative, Balkanska mrea za razvoj civilnog drutva)

Koje alatke, mehanizme i metode koristiti?

Da bi se postigli razliiti nivoi angamana u razliitim fazama procesa donoenja odluka, Kodeks pred-
lae irok asortiman alatki i mehanizama.
Informacije:
Postavljanje programa rada: Lak i otvoren pristup relevantnim, tanim i pravovremenim informa-
cijama o procesu politike, dokumentima i donosiocima odluka o politici, npr. on-lajn bazama podataka;
Istraivanje da bi se razumeo neki problem koji je u pitanju i da bi se razradila predloena reenja; Voenje
kampanja i lobiranje zasnovano na podizanju svesti, kao to su dokumenta o politici, posteri i leci, sajtovi
na internetu, saoptenja za medije i javne demonstracije; Internet stranica sa sveobuhvatnim pristupom
kljunim dokumentima i najavom javnih dogaanja.
Nacrt: Otvoren i slobodan pristup dokumentima o politici, ukljuujui obezbeivanje i uspostav-
ljanje jedinstvene take za kreiranje nacrta politike i pravljenje predloga, uz dostupnost informacijama u
razliitim formama da bi one doprle do javnosti; Internet stranica sa sveobuhvatnim pristupom kljunim
dokumentima i najavom javnih dogaanja; Kampanje i lobiranje da bi se oblikovao nacrt politike kroz do-
kumenta i analize stanja, kroz pisma, manifeste, itd; Internet prenosi/emitovanje sa rasprava, sastanaka i
debata da bi se graanima omoguilo ukljuivanje (da gledaju i sluaju) u realne dogaaje; Istraivanje da bi
se obezbedio sugestije javnosti za proces pravljenja nacrta politike.
Odluka: Sprovoenje kampanje i lobiranje da bi se uticalo na donosioce odluka, na primer putem
letaka, internet sajtova, saoptenja za medije i javnih demonstracija.
Implementacija: Otvoren i slobodan pristup dokumentima javnog sektora koja se odnose na projekte i
odluke o implementaciji; Internet stranica sa sveobuhvatnim pristupom kljunim dokumentima i najavom
javnih dogaanja; I-mejl kojima se najavljuje naredni projekat i mogunosti finansiranja; Najee postav-

41
ljana pitanja on-lajn (frequently asked questions, FAQ online) ili drugi kanali koji nude informacije u vidu
pitanja i odgovora, a koji imaju za cilj da obezbede praktinu pomo i smernice; Javno oglaena tenderska
procedura da bi se obezbedio otvoren jasan proces za pruanje usluga.
Monitoring: Otvoren i slobodan pristup informacijama o napredovanju politike; Prikupljanje doka-
za da bi se pribavili sluajevi i statistika o implementaciji projekta; Evaluacija politike i njenog uticaja putem
konferencija i izvetavanja; Nezavisne istraivake studije da bi se izvukle kljune pouke.
Preformulisanje: Otvoren i slobodan pristup informacijama koje pruaju evaluacije, rezultati proua-
vanja i drugi dokazi o postojeoj politici.
Konsultacija i dijalog:
Postavljanje programa rada: Peticije se mogu podnositi preko on-lajn alatki, kao to su i-petition (elek-
tronska peticija) ili veb-forum (internet forum); Konsultacije, on-lajn ili putem drugih tehnika, da bi se od
zainteresovanih subjekata prikupila interesovanja i predlozi; Rasprave i javni forumi sa zainteresovanim
subjektima da bi se utvrdile i protumaile osetljivost i interesi razliitih grupa; Graanski forumi i budui
saveti da bi se o njima prodiskutovalo sa graanima i NVO; Kljuni vladini kontakti koji omoguuju civil-
nom drutvu pristup informacijama o tekuim inicijativama koje se odnose na politiku.
Nacrt: Rasprave i paneli pitanja i odgovora sa zainteresovanim subjektima da bi se prepoznali i tuma-
ili osetljivost i pitanja od vanosti, te da bi se prikupili predlozi u neposrednom kontaktu ili on-lajn; Struni
seminari i sastanci na kojima uestvuju eksperti za razradu specijalizovanih istraivanja ili prouavanja
koja se mogu koristiti za nacrt; Odbori i savetodavna tela koja se sastoje od raznorodnih zainteresovanih
subjekata, a koja ukljuuju predstavnike NVO; mogu biti stalna ili sazvana ad hoc.
Odluka: Otvoreni plenarni sastanci ili sastanci odbora da bi se osigurao otvoren pristup debatama
za vreme donoenja odluka.
Implementacija: Dogaaji, konferencije, forumi i seminari kako bi se sa NVO i javnou raspravljalo
o implementaciji politike; Seminari za razvijanje sposobnosti da bi se poveali znanje i vetine potrebni za
implementaciju; Seminari obuke za NVO i javne vlasti na odreene teme relevantne za implementaciju, kao
to je nabavka, projekat i finansiranje programa.
Monitoring: Mehanizmi povratne informacije da bi se sledio napredak, kao to su ankete, internet
ankete ili upitnici; Radna grupa ili odbor koji se sastoje od NVO (kako korisnika tako i davalaca usluga)
zaduenih za monitoring i procenu inicijative politike.
Preformulisanje: Konferencija ili sastanak da bi se utvrdili naredni koraci koje je isplanirala javna
vlast; On-lajn konsultacije da bi se prikupila gledita civilnog drutva o tome kako nastaviti nakon zavret-
ka politike/projekta; Seminari i dogovorni /savetodavni forumi da bi se zainteresovani subjekti ukljuili
u razvoj novih pravaca na polju politike, npr. World Caf, open space, ostale metode timskog kreativnog
razmiljanja i donoenja odluka (brainstorming).

42
 Partnerstvo:
Postavljanje programa rada: Radna grupa ili odbor osnovani kao stalna ili ad hoc struna grupa u cilju
davanja saveta o pogodnostima politike.
Nacrt: Zajedniki nacrt (konacrt): aktivna ukljuenost u delove zakonodavnog procesa koji se odnose
na pravljenje nacrta.
Odluka: Zajedniko donoenje odluka putem foruma, konsenzusnih konferencija i ostalih participa-
tivnih sastanaka; Zajedniko donoenje odluka, kao to je participativni budet.
Implementacija: Strateko partnerstvo NVO i javne vlasti formiraju partnerstvo u cilju sprovoenja
politike; ono se moe kretati u rasponu od malih pilot-programa do odgovornosti za punu implementaciju.
Monitoring: Radna grupa ili odbor, sastavljeni od predstavnika NVO i javnih vlasti, koji su zasnovali
strateko partnerstvo u cilju nadgledanja i procenjivanja inicijative politike.
Preformulisanje: Radna grupa ili odbor u kojima NVO formiraju ekspertsku grupu zajedno s ostalim
zainteresovanim subjektima i javnim vlastima u cilju davanja preporuke za revidiranu, proienu i korigo-
vanu politiku.

Meu alatkama i metodima koje Kodeks nudi ima nekoliko primera razliitih ustanovljenih METODA
ukljuivanja javnosti (graana i NVO), to znatno moe da doprinese voenju participativnih procesa na
strukturiran i delotvoran nain, na taj nain obezbeujui raznovrsnost i nalaenje inovativnih reenja.
Oni ilustruju razliite pristupe, koji se mogu odabrati prema: broju oekivanih/eljenih uesnika, vre-
menu kojim se raspolae, te nameravanom dubinom uestvovanja tj. da li se proces odnosi na informa-
tivno, konsultativno partnerstvo ili ono u kom se donose zajednike odluke.
U sledeem odeljku, koji je prireen sa internet stranice, a koji se odnosi na uestvovanje i odrivi ra-
zvoj www.partizipation.at, inicijativu austrijskog Ministarstva za ivotnu sredinu, predstavljene su neki od
najee korienih metoda.

43
Metodi ukljuivanja javnosti u procese donoenja odluka
PANEL GRAANA (Citizen Panel)
Nivo uestvovanja: informacije, konsultacije
Ukupno potrebno vreme: obino najvie jedan celi dan; moe se odrati niz takvih dogaanja
Broj uesnika: ovaj metod odgovara i velikim grupama ljudi
Struktura uesnika: zainteresovani graani, predstavnici interesnih grupa, politiari, rukovodioci,
moda eksperti.
Graanski paneli daju mogunost da se o projektu blie informiu oni koji su njime direktno pogoeni ili
su samo zainteresovani za njega i da se o njemu u javnosti raspravlja. Panel je pogodan za informisanje ire
javnosti o planiranom projektu i o procesu planiranja na nivou zajednice, gde se moraju prikupiti gledita i
predlozi obinih graana. Uesnici u procesu su: zainteresovani graani, predstavnici interesnih grupa, poli-
tiari, rukovodioci i strunjaci.
Graanski paneli imaju informativnu fazu, u kojoj se oni koji su zainteresovani informiu o planiranom
projektu, i diskusionu fazu, tokom koje uesnici mogu izneti svoja stanovita, elje i ideje. Graanski paneli
se obino odravaju na nivou zajednice, bilo da bi se pozabavili jednim odreenim problemom ili kao stalna
mogunost za raspravljanje o raznim pitanjima od vanosti za obine graane.
Suprotno od isto informativnog sastanka, graanski panel omoguava da se predstave gledita i rasprav-
lja o eljama i idejama. Da bi to bilo mogue, bitno je odabrati odgovarajue vreme za odravanje panela: i
dalje mora biti na raspolaganju manevarski prostor za diskusiju.
RADIONICA BUDUNOSTI (Future Workshop)
Nivo uestvovanja: zajednika odluka
Potrebno vreme: jedan do tri dana
Broj uesnika: ovaj metod odgovara malim i srednjim grupama
Struktura uesnika: obini graani, predstavnici interesnih grupa, moda eksperti, politiari, ruko-
vodioci
U Radionici budunosti uesnici se ohrabruju da razvijaju matovita, nekonvencionalna reenja za pi-
tanja od tekueg interesa, u atmosferi osmiljenoj tako da podstie kreativnost. Radionica je pogodna za
razvijanje vizija, npr. kad treba da se sastavi izjava o principima, scenario razvoja, dalekoseni projekat za
budunost, itd.; kad treba da se nau nova, kreativna reenja za postojee probleme ili pitanja. Tako se pri-
sutni mogu pozvati da izmataju eljeno stanje u nekoj oblasti, sferi ili prostoru u budunosti ili da osmisle
eljeni scenario razvoja u datoj oblasti politike.
Radionica budunosti sastoji se od tri osnovne faze: faza kritike u kojoj se analizira tekua situacija i
utvruju problemi; faza mate, u kojoj se razvijaju ideje i predlozi (u poetku oni mogu biti i utopijski u ovoj
fazi se zanemaruju prepreke u realnom svetu); faza realizacije: strukturisanje predloga, istraivanje u kojoj
meri su realni, postizanje saglasnosti o tome ta e se sledee uraditi.

44
 Ukoliko treba da se pojave nova reenja, bitna je kreativna atmosfera. Zato su odgovarajui smetaj i
radni materijali, kao i facilitatori upoznati sa kreativnim tehnikama, od kljune vanosti za uspeh Radionice
budunosti.
Radionice budunosti osmiljene su da bi aktivirale ljude i okrenute su ka akciji; zbog toga treba da budu
deo opte strategije koja promovie ne samo proizvodnju novih ideja nego i njihovo sprovoenje u praksi.
KONFERENCIJA NA OTVORENOM PROSTORU (Open Space Conference)
Nivo uestvovanja: konsultacije, zajednika odluka
Ukupno potrebno vreme: dva do tri dana
Broj uesnika: ovaj metod odgovara malim i srednjim grupama, ali naroito velikim grupama
Struktura uesnika: zainteresovani graani, predstavnici interesnih grupa, politiari, rukovodioci
Na konferenciji na otvorenom prostoru postoji centralna tema, ali nema govornika niti unapred pripre-
mljenih studijskih grupa. Uesnici sami odluuju ko eli da se bavi kojom temom i koliko dugo. Konferencija
je pogodna kad veliki broj uesnika treba da se bavi sloenim pitanjima, da pokrene proces koji treba zapoeti
prikupljanjem ideja to vie osoba, kao i kad velika, heterogena grupa treba da se bavi nekim sloenim pita-
njem.
Konferencija na otvorenom prostoru treba da traje dva do tri dana; za poetak se predstavlja centralno
pitanje. Svaki uesnik koji to eli moe da pokrene studijsku grupu na temu koju on ili ona smatra naroito za-
nimljivom. Za svaku temu se odreuju vreme i lokacije, ali rad na tim temama se odvija u malim grupama koje
se same organizuju i stalno menjaju svoj sastav.
Organizatori konferencije na otvorenom prostoru odgovorni su samo za logistiku i za otvoreni prostor
u kom moe da se pojavi kreativni potencijal; oni se ne meaju u sadrinu konferencije. Dok konferencija na
otvorenom prostoru ima tematski fokus i strukturisano odvijanje dogaaja, rezultat uopte ne moe da se odredi
unapred. To je neto to organizatori, sponzori i uesnici moraju svesno da prihvate.
SVETSKI KAFE (World Caf)
Nivo uestvovanja: zajednika odluka, konsultacija
Ukupno potrebno vreme: jedan dan do nedelju dana
Broj uesnika: ovaj metod odgovara srednjim i velikim grupama. Svetski kafe radi dobro samo ako
su grupe dovoljno velike; mora uestvovati najmanje 15 osoba
Struktura uesnika: obini graani, politiari, rukovodioci i menaderi, specijalisti ili predstavnici
interesnih grupa
Ovaj metod je osmiljen da zapone, u oputenoj atmosferi koja podsea na kafi, kreativni proces koji
traje nekoliko sesija, a koji promovie razmenu znanja i ideja izmeu uesnika, te time vodi do novih uvida. Kafe
je pogodan da ujedini znanje i gledita uesnika, i za razmenu ideja, i za razvijanje novih ideja i za utvrivanje
opcija.
Obino se metod sastoji od tri konsekutivna kruga od kojih svaki traje od 20 do 30 minuta, tokom ega
etiri do est osoba sedi oko stola u oputenoj atmosferi i razgovara o konkretnoj stvari na osnovu unapred

45
odreenih pitanja. Razgovori u tako malim grupama su uspeni, a rezultati se dokumentuju. Posle prve runde,
uesnici se pomeraju za drugi sto, osim domaina/domaice, koji/koja ostaje za svojim stolom i rezimira ideje
iz prethodne runde za dobrobit onih koji pristiu, a oni koji su napustili sto dalje ire svoje ideje. Na taj nain
svi koji uestvuju razmenjuju ideje na krajnje dinamian nain; svaki pojedinac moe doprineti svojim znanjem
i iskustvom, sugestije iskrsavaju i pojavljuju se kreativne, nove ideje sve za vrlo kratko vreme. Posle nekoliko
krugova, za svakim stolom se prikupe najvaniji rezultati i prikazuju celoj grupi; na kraju se o rezultatima
razgovara na plenarnom sastanku.
Ovaj metod je eksplorativan (istraivaki) i nije pogodan za sluajeve kad je neko odreeno reenje pret-
hodno ve naeno. Takoe nije pogodan za detaljno planiranje implementacije.
INTERNET FORUM
Nivo uestvovanja: konsultacije
Potrebno vreme: od nekoliko dana do nekoliko meseci
Broj uesnika: ovaj metod odgovara i velikim grupama ljudi
Struktura uesnika: zainteresovani graani koji umeju da koriste kompjuter i imaju pristup inter-
netu
Internet forumi su platforme za on-lajn rasprave koje obinim graanima omoguavaju da izraze svoj stav
o odreenom pitanju pismenim putem, te da o tom pitanju porazgovaraju s drugima. Forum je pogodan kao
dodatni kanal informacija i komunikacija za obine graane, nezavisno od mesta i vremena, a takoe slui i da
se otkrije miljenje javnosti o odreenom pitanju ili projektu.
Budui da se svi prilozi mogu arhivirati, transparentnost i razumljivost diskusije je u prilinoj meri osi-
gurana.
U internet forumu mogu uestvovati samo osobe koje umeju da koriste kompjuter i imaju pristup interne-
tu. To znai da su neki segmenti populacije iskljueni iz ovog oblika uestvovanja.
Internet forumi mogu dobro da slue i kao dodatak klasinim metodima uestvovanja, ali su sami po
sebi nepouzdane vrednosti. Bitno je povezati internet forume sa stvarnim procedurama odluivanja inae
mogu da zavre kao obine igraonice bez praktine vanosti.
Vie o raznim metodima uestvovanja moe se nai na sledeim izvorima:
Internet stranica o uestvovanju i odrivom razvoju www.partizipation.at , na inicijativu au-
strijskog Ministarstva za ivotnu sredinu, prua osnovne informacije o uestvovanju ukljuujui
prikaz sluajeva uspenih procesa uestvovanja (baza podataka trenutno pokriva 58 sluajeva iz Au-
strije, Nemake, Ukrajine i Slovenije, na engleskom jeziku) i pregled razliitih metoda uestvovanja,
ukljuujui: Activating opinion survey (Podsticajno javnomnjenjsko istraivanje), Advocacy planning
(Planiranje javnog zastupanja), Agenda Conference (Konferencija o programu rada), Citizen jury
(Graanska porota), Citizen panel (Panel graana), Community Organizing (Organizovanje zajedni-
ce), Consensus conference (Konsenzusna konferencija), Cooperative discourse (Saradniki razgovor),
Delphi survey (Metod Delfi i upitnik), Dialogue (Dijalog), Dynamic Facilitation (Dinamino facili-

46
 tacija), Fish Bowl (Akvarijum), Focus Group (Fokus grupa), Future conference (Konferencija budu-
nosti), Future workshop (Radionica budunosti), Internet forum, Mediation (Medijacija), Neosocratic
dialogue (Neosokratovski dijalog), Open space conference (Konferencija na otvorenom prostoru),
Planning for real (Stvarno planiranje), Round Table (Okrugli sto), SEA Round Table (SEA okrugli
sto), Simulation Game (Igra simulacije), Wisdom Council (Savet mudrosti), Workshop (Radionica) i
World Caf (Svetski kafe). Informacija na: http://www.partizipation.at/index.php?english
Publikacija Fondacije Kralj Boduen (King Baudouin Foundation KBF) Programski alat za
participativne i dogovorne/savetodavne metode, Kako se povezati s graanima, Prirunik za prak-
tiare prua irok spektar participativnih metoda, klasifikuje participativne pristupe koji aktivno
ukljuuju javnost u procese donoenja odluka sa detaljnim uputstvima kako planirati i sprovoditi
razne procese. Za svaki metod tu je opis kad ga koristiti, koje su razliite faze, najbolje prakse i
budet. Namenjen za upotrebu praktiarima, ovaj vodi ui kako zapoeti participativni proces. On
sadri i opis 13 participativnih metoda, uz razne sugestije i savete. Poglavlje s optim smernicama za
korienje participativnih metoda sadri i komparativni grafikon metoda o kojima je re, te kratak
pregled 50 metoda i tehnika. Informacija na:
http://www.kbs-frb.be/publication.aspx?id=178268&LangType=1033.
Publikacija organizacije Involve, pod nazivom People and Participation (Ljudi i uestvovanje).
How to put citizens at the heart of decision-making (Kako postaviti graane u sam centar
donoenja odluka) sadri detaljnu prezentaciju sledeih metoda koji su bili korieni u Velikoj
Britaniji: Korisno ispitivanje (Appreciative Inquiry), Graanska porota (CitizensJuries), Paneli
graana (CitizensPanels), Mree za osnaivanje zajednice (Community Empowerment Networks),
Kreiranje konsenzusa/dijaloga (Consensus Building/Dialogue), Konsenzusna konferencija (Consen-
sus Conference), Dogovorno/savetodavno mapiranje (Deliberative Mapping), Dogovorno/savetodav-
no anketiranje (Deliberative Polling), Sastanci za promiljanje graana (Deliberative Meetings of
Citizens - Democs) , Elektronski procesi (Electronic processes), Konferencija o istraivanju i osmi-
ljavanju budunosti (Future Search Conference), Participatorna procena (Participatory Appraisal),
Participatorno strateko planiranje (Participatory Strategic Planning ICA), Stvarno planiranje
(Planning for Real), Tehnologija otvorenog prostora (Open Space Technology), Paneli korisnika
(User Panels) i Inicijative za osnaivanje omladine (Youth Empowerment Initiatives). Publikacija se
zasniva na iskustvu vie stotina praktiara koji su koristili nove metode da bi ukljuili javnost u
pitanja koja su se kretala od lokalnog planiranja do nanotehnologije. Publikacija se moe skinuti sa
sajta: http://www.involve.org.uk/assets/Uploads/People-and-Participation.pdf.

47
Kako proceniti nivo uestvovanja civilnog drutva tokom celog procesa
donoenja odluka?
MATRICA je instrument koji je koristan jer ukrta podatke o fazama odluivanja sa prikazom dubine
do koje se NVO ukljuuju u ovaj proces. Matrica vizualizuje faze u procesu donoenja odluka (od postavlja-
nja programa rada, pravljenja nacrta, donoenja odluke, preko implementacije do nadgledanja i preformuli-
sanja) i njihovih veza sa nivoima uestvovanja (po redu pojaavanja intenziteta, od pruanja informacija do
konsultacije, dijaloga i, konano, partnerstva izmeu NVO i javnih vlasti).
Stepen participacije

Partnerstvo

Dijalog

Konsultacije

Informacije
Kreiranje
Nacrt Odluivanje Primena Nadgledanje Preformulisanje
agende
Koraci u procesu donoenja odluka

Matrica se moe koristiti kao ALATKA za:

mapiranje nivoa angamana civilnog drutva u svakom datom procesu politike;
procenu uestvovanja NVO u svakoj odreenoj taki procesa;
praktian resurs za aktivnosti NVO u planiranju politike.

Kako planirati, sprovesti i nadgledati uspenost procesa uestvovanja?

Sledee kljune take delotvornog i uspenog procesa uestvovanja javnosti u donoenju odluka, prila-
goene iz austrijskog www.partizipation.at , moe koristiti javna uprava i NVO kao kontrolnu listu za proce-
nu kvaliteta procesa uestvovanja u fazama planiranja, implementacije i nadgledanja:
Planiranje procesa uestvovanja javnosti
Da li su svrha i ciljevi procesa odreeni?
Da li je proces poeo dovoljno rano da omogui javnosti da odabere izmeu otvorenih alternativa ili
da utie na sadrinu dokumenta?
Da li je odreena osoba ili odeljenje (kancelarija) zaduena i odgovorna za implementaciju procesa?
Da li je obezbeeno dovoljno finansijskih resursa?
Da li su prepoznati kljuni zainteresovani subjekti za pitanje o kom je re? Da li proces doputa jed-

48
 nostavno ukljuivanje onih zainteresovanih subjekata ija je ukljuenost na bilo koji nain ogranie-
na (socijalno zapostavljeni i iskljueni, manjine, marginalne grupe, itd.)?
Da li je odreeno trajanje celog procesa, njegove pojedine faze, te kljuni znaajni dogaaji?
Da li je napravljen okvirni raspored procesa?
Implementacija procesa uestvovanja javnosti
Da li se potuju zakonske obaveze i odredbe o javnom informisanju u vezi s mogunostima i uslovi-
ma za uestvovanje javnosti?
Da li su obezbeene podaci potrebni za informisanje javnosti? U kom obliku (tampane, elektron-
ske, itd.)?
Da li je pripremljen materijal za informisanje javnosti (osnove, miljenja, pozicije, nacrt)? Da li je pri-
premljeni materijal jasan, koherentan i kompletan?
Da li je obezbeen pristup materijalima? Da li e svi materijali biti dostupni na internet sajtu mi-
nistarstva? Da li je korien bilo koji metod za ukljuivanje javnih medija u program informisanja
javnosti o procesu?
Da li su osigurane mere za jaanje ukljuenosti kljunih zainteresovanih subjekata i druge zaintere-
sovane javnosti u proces?
Koji su naini uestvovanja ( javne debate, radionice, itd.) bili korieni?
Da li su u ovim dogaanjima uestvovali zvaninici (predstavnici ministarstva, oni koji su pripre-
mali nacrt dokumenta, eksperti, itd.)?
Da li je ustanovljen nain dostavljanja komentara i predloga u vezi sa nacrtom dokumenta?
Da li je bilo jasno definisano u kojoj fazi projekta e se prikupljati komentari?
Da li je odreena lokacija na kojoj e se prikupljati komentari i miljenja i da li je postavljena odgo-
vorna osoba?
Da li su definisane metode za reagovanje na komentare i miljenja?
Da li su oni koji su pravili nacrt dokumenta razumno uzeli u obzir komentare i miljenja i ponudili
svoja objanjenja? Da li je data povratna informacija o tome da su uzeti u obzir ili odbaeni, odbijeni
komentari i miljenja koje je dostavila javnost?
Monitoring i evaluacija procesa uestvovanja javnosti
Da li su metodi nadgledanja ukljueni u plan procesa?
Da li su definisani metodi i alatke za evaluaciju delotvornosti i uspenosti procesa?
Da li je postavljen kriterijum za utvrivanje postizanja ciljeva procesa i ispunjenja njegove svrhe?
Da li je ustanovljen metod za izvetavanje o monitoringu i evaluaciji?
Da li je planiran poseban sastanak davalaca usluga u cilju razmene iskustava i znanja steenih to-
kom procesa?
Da li je definisan metod za procenu dostavljenih miljenja, stanovita i komentara?

49
 Dobra praksa: Mogui dometi NVO u oblikovanju i usmeravanju procesa saradnje

Slovenija: Ogledalo vladinog projekta

Projekat merenja nivoa uestvovanja civilnog drutva, koji je sproveo Pravni informativni centar za NVO, predstavljao
je dubinsku analizu odabranih vladinih dokumenata. On je procenjivao saradnju javnih vlasti (ministarstava i
vladinih kancelarija) pomou seta preciznih indikatora koji su merili: broj i vrstu instrumenata za ukljuivanje
civilnog drutva kao i kvalitet tih mehanizama ukljuivanja, podsticajnost ukupnog ambijenta i kvalitet pro-
cedura za pripremu zakonskih akata. Odeljak o proceduri obuhvatao je pitanja o: izboru pogodnog trenutka i
metodima informisanja o zapoinjanju procesa, dostupnosti osnovnog materijala, jasnoi i vidljivosti procedu-
re, organizaciji sastanaka za zainteresovanu javnost, obezbeenju povratnih informacija, itd. Informacije na:
http://www.pic.si/index.php?option=com_content&task=view&id=48&Itemid=70.

Praktina veba
Pomou sledeeg kratkog UPITNIKA i korienja MATRICE procenite konkretan proces uestvovanja,
u koji ste vi/vaa organizacija bili ukljueni.
U kojim fazama procesa donoenja politike je civilno drutvo bilo ukljueno: u postavljanju pro-
grama rada, pripremanju nacrta politike, donoenju odluka, sprovoenju politike, monitoringu,
preformulisanju politike?
Koje alatke i mehanizmi su korieni u procesu (tj. dogaanja, sastanci, ad hoc/stalne strukture,
alatke koje se koriste na internetu...)?
Koje su bile uloge NVO i javnih vlasti?
Koji nivo ukljuenosti je postignut informativni, konsultativni, dijaloki ili partnerski?
Kako bi se proces mogao poboljati ranijim ukljuivanjem civilnog drutva, obezbeenjem jasnije
procedure, boljom koordinacijom i odgovarajuim reagovanjem NVO?
Koje biste alatke i dobre prakse, predstavljene u ovoj publikaciji, preporuili kao model za unapree-
nje postojee prakse?
Korienjem sledee matrice, pokuajte da napravite dijagram procesa uestvovanja (on pokazuje
razliite nivoe uestvovanja u odnosu na svaku fazu procesa):
Stepen participacije

Partnerstvo
Dijalog
Konsultacije
Informacije
Kreiranje
Nacrt Odluivanje Primena Nadgledanje Preformulisanje
agende
Koraci u procesu donoenja odluka

50
Izvori i dalje itanje
Savet Evrope, KODEKS DOBRIH PRAKSI ZA GRAANSKO UESTVOVANJE U PROCESU DONOENJA ODLUKA
(2009), dostupno na nekoliko jezika, ukljuujui srpski, na:
http://www.coe.int/t/ngo/code_good_prac_en.asp
Austrijsko Ministarstvo poljoprivrede i umarstva, ivotne sredine i vodosnabdevanja,
Shaping the future together. The Public Participation Manual (Oblikujemo budunost zajedno. Prirunik za ue-
stvovanje javnosti) (2007):
http://www.partizipation.at/fileadmin/media_data/Downloads/Publikationen/participationmanual_en.pdf
Ministarstvo za javnu upravu Republike Slovenije,
Handbook on Planning, Managing and Evaluating Public Participation Processes (Prirunik za planiranje, uprav-
ljanje i evaluaciju procesa uestvovanja javnosti) (2008):
http://www.mju.gov.si/fileadmin/mju.gov.si/pageuploads/Mojca/Brina/Zadnji_angl_LAHEK.pdf

OECD,
The Citizens as Partners OECD HANDBOOK ON INFORMATION, CONSULTATION AND PUBLIC PARTICIPATION
IN POLICY-MAKING (Graani kao partneri Prirunik OECD-a za informisanje, konsultacije i uestvovanje jav-
nosti u donoenju politika) (2001):
http://213.253.134.43/oecd/pdfs/browseit/4201141E.PDF
King Baudouin Foundation,
Participatory and Deliberative Methods Toolkit, How to Connect with Citizens, A Practitioners Manual (Pro-
gramski alat za participativne i dogovorne/savetodavne metode, Kako se povezati sa graanima, Prirunik za praktia-
re) (2006):
http://www.kbs-frb.be/publication.aspx?id=178268&LangType=1033
Involve,
People and Participation. How to put citizens at the heart of decision-making (Ljudi i uestvovanje. Kako
staviti graane u sam centar donoenja odluka) (2005), http://www.involve.org.uk/assets/Uploads/People-and-
Participation.pdf.

51
Baze podataka dobre prakse:
CEECN Best practice database: http://www.ceecn.net/best.html.
Veb-sajt: www.activecitizenship.net
Zajednika aktivnost Mree aktivnog graanstva (Active Citizenship Network ACN) i Fondacije aktivnog graanstva
(Active Citizenship Foundation FONDACA) realizovana je s partnerskim organizacijama iz Austrije, eke Republike,
Nemake, Italije, Malte, Poljske, Portugalije, Rumunije, Slovenije i Turske. U osnovne aktivnosti ukljueno je prikupljanje
50 najboljih praksi koje su se odnosile na civilno uestvovanje u zemljama uesnicama i na pripremanje Nacrta evropske
povelje o aktivnom graanstvu. Informacije na:
http://www.activecitizenship.net/content/blogcategory/57/109/
Veb-sajt www.partizipation.at
Ovaj sajt prua osnovne informacije o uestvovanju, prikaz sluajeva uspenih procesa uestvovanja, pregled razliitih
metoda uestvovanja i pregled specijalizovane literature. Baza podataka dobre prakse trenutno pokriva 58 sluajeva iz
Austrije, Nemake, Ukrajine i Slovenije, na engleskom jeziku. Informacije na:
http://www.partizipation.at/index.php?english
Veb-sajt www.gradjanske.org
Na ovoj stranici mogu se nai primeri dobre prakse graanskog uea u procesu donoenja odluka. Stranica je pode-
ljena na primere iz Evrope, regiona zapadnog Balkana i Srbije. Primeri pokazuju kako se u razliitim pravnim okvirima
primenjuju mehanizmi graanskog uea i koja se metodologija koristi. Primeri mogu sluiti organizacijama i drugim
akterima civilnog drutva prilikom osmiljavanja aktivnosti, planiranja procesa javnogzagovaranja i saradnje sa institu-
cijama u procesu donoenja odluka.
https://sites.google.com/a/gradjanske.org/gopa/

52
Primeri dobre prakse aktivnosti NVO u procesima odluivanja, Srbija
Narodni parlament Leskovac
Godine 2010. ova NVO je predloila smanjenje broja potpisa koji su potrebni za davanje narodne inicijative u skuptini
lokalne samouprave sa 25 odsto na pet odsto ukupnog broja biraa upisanih u biraki spisak grada Leskovca (100 000
stanovnika) kako bi se olakalo uee graana u procesima odluivanja. Zajedno s Edukacionim centrom, Resurs cen-
trom i Leskovakim krugom formirana je Koalicija za izmenu Statuta grada Leskovca i pokrenuta kampanja za njegovu
izmenu u okviru koje je: pripremljen promotivni materijal, organizovana ulina akcija, snimljena TV emisija, organizo-
vani sastanci sa donosiocima odluka u gradu Leskovcu (sa svim odbornikim grupama).
Ova NVO je bila ukljuena na nivou informisanja, konsultovanja i dijaloga aktivno uestvujui u fazama formulisanja
programa (organizovanje kampanje i lobiranje za imenu postojee regulative), izrade nacrta (prepoznavanje proble-
ma, predlaganje reenja) i donoenja odluka (konsultacije sa dravnim institucijama i NVO), koristei istraivanja, javne
kampanje, lobiranje i organizovanje sastanaka i foruma kao mehanizme za ukljuivanje. Konaan rezultat bila je izmena
Statuta grada Leskovca sa pragom od 5 odsto za pokretanje narodne inicijative.
Nacionalno udruenje roditelja dece obolele od raka (NURDOR) - Beograd
U okviru projekta Pobedili smo bolest! Dajte nam oporavak!, ovo udruenje je zahtevalo otklanjanje propusta Pravil-
nika o produenoj rehabilitaciji koji iskljuuje decu obolelu od raka iz projekta produene rehabilitacije. Napravljena
su komparativna istraivanja u regionu i svetu, a u cilju rehabilitacije i resocijalizacije organizovan je Kamp ljubavi i
nade za decu leenu od malignih bolesti u Ivanjici. U februaru 2011, RZZO (Republiki zavod za zdravstveno osiguranje)
odobrio je promenu Pravilnika o produenoj rehabilitaciji.
NVO je bila ukljuena na nivou informisanja, konsultovanja, voenja dijaloga i ostvarivanja partnerstva na nacionalnom
nivou u fazama izrade nacrta i preformulisanja politike, uz korienje istraivanja i sastanaka kao najvanijih mehani-
zama za ukljuivanje graana.
Projekat Unapreenje procesa izrade zakona o socijalnoj zatiti
Od novembra 2009. do marta 2010. g. ovaj projekat su realizovali Ministarstvo rada i socijalne politike, vladin Tima za
socijalnu inkluziju i smanjenje siromatva i kontakt organizacije civilnog drutva: Autonomni enski centar (KOCD za
pitanja ena), Graanske inicijative (KOCD za pitanja mladih), Grupa 484 (KOCD za pitanja izbeglih i raseljenih
lica), Drutvo za unapreenje mentalnog zdravlja dece i omladine (KOCD za pitanja dece), Romski informativni cen-
tar (KOCD za pitanja Roma), Amity (KOCD za pitanja starih), Centar za samostalni ivot invalida (KOCD za pitanja
osoba sa invaliditetom), Centar za razvoj neprofitnog sektora (Jedinica za upravljanje programom). Kontakt orga-
nizacije civilnog drutva su uradile analizu Nacrta zakona o socijalnoj zatiti u okviru svojih klastera. Uraeno je sedam
izvetaja KOCD klastera sa komentarima na Nacrt zakona o socijalnoj zatiti koji su prosleeni radnoj grupi. Narodna
skuptina je 31. marta 2010. usvojila novi Zakon o socijalnoj zatiti.
U davanje i realizovanje ove inicijative bile su ukljuene NVO iz cele zemlje, i to na nivou informisanja i konsultovanja,
pre svega u fazi izrade Nacrta, organizujui brojne sastanke i forume (mehanizmi uea).
Forum civilne akcije FORCA Poega
Od marta 2010. do februara 2011. g. ova NVO je dala dve inicijative u okviru projekta Graani u akciji pravo i obave-
za: 1) izrada lokalnog akcionog plana za mlade i 2) redefinisanje dodele sredstava sportskim klubovima i udruenjima
na teritoriji optine Poega. To je bio pokuaj ispravljanja viedecenijske prakse linearnog finansiranja klubova bez

53
obaveznog uvida u nain troenja sredstava, kao i izrada lokalnog akcionog plana za mlade i sistemske podrke mladi-
ma u optini. Izmenjena je praksa u finansiranja sportskih klubova koji sada imaju obavezu (odluka Skuptine) da pod-
nesu finansijske izvetaje o nainu korienja sredstava. U decembru 2010. g. usvojen je Lokalni akcioni plan za mlade.
Ova NVO je inicirala razgovore (dijalog), prikupila relevantna dokumenta (informisanje), organizovala javnu raspravu i
debate o navedenim temama i obezbedila neposredno uee graana (konsultovanje i partnerstvo) u toku formulisa-
nja predloga dokumenata, njihove izrade, sprovoenja i praenja primene. Predstavnici lokalne samouprave su pomo-
gli u organizaciji debata, dostavljali relevantne dokumente, imenovali lica koja su predstavljala lokalnu vlast u ovom
procesu. Ta akcija je ojaala proces aktivnog ukljuivanja graana u odluivanje o javnim poslovima.
Beogradski centar za bezbednosnu politiku
Ova NVO je dala brojne inicijative za korekciju zakona i stratekih dokumenata u pravcu uvoenja demokratskog
upravljanja u sektor bezbednosti, sa stanovita vladavine prava, demokratske civilne kontrole, transparentnosti i legi-
timnosti. U taj proces je ulo mnotvo partnerskih organizacija (naroito, Graanske inicijative, Evropski pokret u Srbiji,
Beogradski centar za ljudska prava, Beogradski fond za politiku izuzetnost, enevski centar za demokratsku kontrolu
oruanih snaga, DCAF) kao i Zatitnik graana, odnosno Poverenik za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka
o linosti. Izmenjene su sporne odredbe Zakona i znatno unapreeni Nacrti strategija koje je u aprilu 2009. g usvojila
Vlada RS, odnosno u oktobru 2010. g, Narodna skuptina.
Nevladine organizacije su bile ukljuene na nivou konsultovanja, dijaloga i partnerstva, u fazama formulisanja, nadgle-
danja i preformulisanja politike, a koristile su brojne mehanizme, kao to su istraivanja, sastanci, forumi, javne kampa-
nje, zajednike komisije i radne grupe, veb-forumi, i-peticije, itd.
Centar za kreativni razvoj Knjaevac
Ovo udruenje je pokrenulo proces javnog zagovaranja sa ciljem izdvajanja sredstava iz lokalnog budeta za projekte
koje kreiraju i realizuju mladi.
Odrani su sastanci sa predstavnicima lokalne samouprave, mladim odbornicima i lanovima Saveta za mlade optine
Knjaevac i predstavnicima NVO iz Knjaevca. Odran je Sajam mladih, gde su predstavljeni uspesi mladih Knjaeva-
na, odran je turnir u odbojci Sme za mlade, manifestacije koje su imale za cilj da predstave mlade ne kao problem
ve kao resurs optine Knjaevac. U aktivnosti je bilo ukljueno dvadesetak volontera, mladih ljudi iz Knjaevca.
Ova nevladina organizacija je bila ukljuena na nivou konsultacija , u fazi kreiranja i formulisanja politike, a korieni su
mehanizmi, kao to su istraivanje, sastanci, forumi, lobiranje, javne kampanje.
Ova inicijativa nije uspela da obezbedi usvajanje odluke o izdvajanju sredstava za projekte koje kreiraju i realizuju
mladi, ali je usvojena odluka o finansiranju putem konkursa za sve NVO kojima su mladi jedan od prioriteta.
Dom - Alter Ego Beograd
Ova NVO je predloola formiranje evidencije ljudi koji ive u zajednikim domainstvima, a izloeni su razliitim oblici-
ma maltretiranja i nasilja. Evidencija e ukljuiti ljude koji ive sami, ali su zbog bolesti ili nedovoljnih primanja u nemo-
gunosti da se bore s razliitim oblicima maltretiranja od strane oficijelnih ili drugih institucija koje svojim injenjem
ili neinjenjem bitno utiu na kvalitet njihovog ivota. Ovu inicijativu NVO sprovodi u saradnji sa Centrom za socijalno
staranje i Mesnom zajednicom Karaburma. Iako je akcija trebalo da pone 1. maja 2011.godine, do tada je kreiran
projekat, stvoreno partnerstvo sa brojnim akterima kroz konsultacije i dijalog, u fazi formulacije programa, a planira se
aktivno uee u donoenju, sprovoenju i praenju primene odluka. Planira se korienje brojnih mehanizama, kao to
su istraivanja, sastanci, forumi, zajednike radne grupe, lobiranje, javne kampanje, veb-forumi i i-peticije.

54
 Ekoloko drutvo PINKUM iz Velikog Gradita
Ova NVO je sprovela akciju smanjivanja prekograninog aerozagaenja optina Veliko Gradite i Golupca prainom
iz zatvorenog, ali nekultivisanog rudnika bakra u Rumuniji. Ona je uspostavila saradnju sa rumunskim akterima (NVO
i lokalne vlasti), optinom i Republikom radi reavanja ovog problema koji ugroava zdravlje ljudi i zagauje okolinu.
Ekoloko drutvo ukljuilo se i na nivou informisanja, konsultovanja, dijaloga, pa i neke vrste partnerstva. Mada su sve
institucije pokazale zainteresovanost, ipak su iskazale nemo i apatiju u pogledu mogunosti reavanja problema.
Planira se dalji angaman u fazi formulisanja programa, izrade nacrta, praenja primene i preformulisanja, a u veoj meri
bie korieni mehanizmi kao to su: istraivanja, sastanci, lobiranje i javne kampanje.
Udruenje graana Izazov ivota iz Barajeva
U leto 2010. g., ovo udruenje je predloilo da se finansira prevoz uenika do kole (ako je udaljenost vea od 4 km)
jer prigradske optine nisu imale sredstva da podre ovu aktivnost. Partneri su joj bile dve osnovne kole (Knez Sima
Markovi i Pavle Popovi) i Odeljenje za privredu optine Barajevo. Gradski sekretarijat za obrazovanje je dozvolio
da se autobus koji se koristi za poseban prevoz romske dece koristi i za prevoz ostale dece. Optina Barajevo je obez-
bedila markice za prevoz dece sa tekoama u razvoju i njihovih pratilaca do dnevnih boravaka za brigu o deci sa
tekoama u razvoju na teritoriji grada Beograda.
Udruenje je aktivno uspostavilo partnerstva i na nivou konsultovanja odravanjem brojnih sastanaka (mehanizmi) i
uticalo na preformulisanje politike (faza uea).
NVO Lokalna kua razvoja Brus
Aktivno uestvuje u nizu projekata pravljenja stratekih dokumenata i planova u oblasti podsticanja lokalnog eko-
nomskog razvoja u cilju obezbeivanja sertifikacije ove optine za razvoj po standardima EU, ime bi stekla pravo na
korienje sredstava iz IPA fondova EU. Oformljen je Savet za lokalni ekonomski razvoj optine Brus, obuene su radne
grupe za izradu Strategije lokalnog ekonomskog razvoja, izraena je Strategija lokalnog ekonomskog razvoja Opti-
ne Brus 2010-2013. koja je usvojena na Skuptini optine juna 2010. godine.
Ova NVO ukljuila se na nivou konsultovanja, dijaloga i partnerstva, u fazama formulisanja, nadgledanja i preformulisa-
nja politike a koristila je brojne mehanizme kao to su istraivanja, sastanci, forumi, javne kampanje, zajednike komisije
i radne grupe, veb-forumi, i-peticije, itd.
Ekoloki pokret Moravski oraak iz Trstenika
Aktivno se ukljuio u izradu lokalnog ekolokog akcionog plana (LEAP) i ugradnju filtera za preiavanje vode za pie
u svim kolskim i predkolskim objektima na teritoriji optine Trstenik, kao praktine akcije od prioritetnog znaaja.
U ovaj plan NVO je bila ukljuena na nivou konsultovanja, dijaloga i partnerstva, u fazi formulisanja LEAP kao i projekta,
odluivanja, kao i u faze nadgledanja primene usvojene politike. Koristila je brojne mehanizme, kao to su istraivanja,
sastanci, forumi, javne kampanje, zajednike komisije i radne grupe, veb-forumi i i-peticije.
NVO Milenijum i Nepuaki edukativni centar RP Kragujevac
Dale su inicijativu za izradu Strategije za odrivost i razvoj civilnog drutva u Kragujevcu, koja je i usvojena u Skuptini
grada u decembru 2009. godine. Opti cilj projekta bio je stvaranje uslova za razvoj zajednice u kojoj graani i NVO,
u saradnji sa drugim sektorima, aktivno, ravnopravno i odgovorno, na naelima odrivog razvoja i delovanja za ope
dobro, uestvuju u stvaranju bogatijeg drutva i podjednakih uslova za sve graane. Napravljena je mrea partnera u
civilnom sektoru i obezbeena podrka Skuptine grada.

55
Na nivou konsultovanja, dijaloga i partnerstva, NVO su se ukljuile u fazu formulisanja strategije, odluivanja, kao i u
faze nadgledanja primene usvojene politike. Koristile su mnoge mehanizme, kao to su istraivanja, sastanci, forumi,
javne kampanje, zajednike komisije i radne grupe, veb-forumi i i-peticije.
Odbor za ljudska prava Ni
U okviru projekta Uklonimo barijere jednakost za sve, ova NVO je uticala na uklanjanje svih arhitektonskih barijera
(iz budeta Skuptine grada Nia za 2011) na objektima (institucije organa javnih vlasti, zdravstva, kulture i obrazova-
nja) i pristupnim raskrsnicama koje su u nadlenosti lokalne samouprave. Drugi deo projekta se odnosio na ohrabriva-
nje i obuku graana za aktivno ukljuivanje u procese odluivanja u reavanju problema u lokalnoj zajednici.
Ova NVO se na nivou dijaloga i partnerstva sa gradom i drugim NVO ukljuila u fazu formulisanja, izrade nacrta pro-
jekta i odluivanja koristei mehanizme, poput istraivanja, sastanaka, foruma, javnih kampanja i lobiranja. Naalost,
drugi deo projekta je imao slabe efekte jer su graani uglavnom bili nezainteresovani za uee u odluivanju.
NVO kola bez predrasuda, O Ljuba Nei i Gradski aki parlament Zajear
realizovali su dva projekta: 1) podizanje svesti kod dece o aktivnom ukljuivanju u javne aktivnosti kroz druenje, li-
kovne, knjievne i kreativne radionice, kroz aktivnosti preko Forum teatra, izleta, sportskih aktivnosti i akcije sreivanja
okoline, zabave i slino; 2) omoguavanje boljeg povezivanja kola, vea uloga akog parlamenta na nivou grada,
uspostavljanje stalnih oblika saradnje i razmene ideja sa gradskim vlastima. aki parlament grada i NVO uspostavili
su aktivno partnerstvo sa kolama i sa gradom i formirano je Drutvo prijatelja dece Zajear.
NVO se ukljuila na nivou konsultovanja, dijaloga i partnerstva, u fazama formulisanja, nadgledanja i preformulisanja
politike, a koristila je brojne mehanizme, kao to su istraivanja, sastanci, forumi, javne kampanje, zajednike komisije i
radne grupe, veb-forumi, i-peticije, itd.
Osnovna kola Leposavi
U okviru projekta podizanja nivoa svesti svojih sugraana o vanosti ouvanja ivotne sredine i znaaju njenog uree-
nja, ova kola je podrala grupu uenika koja je dala inicijativu. Deo projekta se odnosio na akcije ureenja, a deo na
kampanju o znaaju ouvanja ivotne sredine i boljeg ureenja optine. Veina stanovnika je podrala akciju savetima,
idejama i linim doprinosom, to je uenicima davalo motivaciju.
Uenici su bili angaovani u fazi izrade nacrta prepoznajui problem i nudei predlog za njegovo reavanje. Nivo
ukljuenosti je bio ogranien na jednosmerno informisanje i konsultacije s ostalim graanima, korieni su istraivanja
i kampanje kao glavni mehanizmi uea.
Graanske inicijative Beograd
Zajedno sa Privrednom komorom, Graanske inicijative su tokom 2010. godine predloile uvoenje koncepta pre-
duzetnikog uenja u sistem obrazovanja i obuke u Srbiji. Inicijativa je data posle jednogodinjeg institucionalnog
zastoja u procesu uvoenja preduzetnikog uenja. Naime, proces je zapoet 2009. godine na inicijativu Ministarstva
ekonomije i regionalnog razvoja u okviru projekta EU, iji je nosilac bilo ovo ministarstvo. Ostvareno je partnerstvo i
saradnja 11 partnera iz privatnog i javnog sektora. Rezultati inicijative su potpisivanje Memoranduma o razumevanju
izmeu Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i Ministarstva prosvete; 11 partnera, ukljuujui i tri ministarstva,
potpisali je Protokol o saradnji, formirano je Nacionalno partnerstvo za preduzetniko obrazovanje i otpoeo je proces
izrade Strategije doivotnog preduzetnikog obrazovanja.

56
U akciju, koja je realizovana na nacionalnom nivou, NVO se ukljuila na nivou konsultovanja i partnerstva u fazi kon-
sultacija, kreiranja projekta, odluivanja i sprovoenja odluka. Korieni su brojni mehanizmi, kao to su istraivanja,
sastanci, forumi, javne kampanje, zajednike komisije i radne grupe, itd.
Rodna gruda Mladenovac
Napravila je projekat povratka i integracije interno raseljenih lica koji je bio zasnovan na: prikupljanju podataka koji
se tiu privremenog boravka IRL, izradi njihove socijalne karte, upoznavanju sa trenutnom bezbednosnom i ekonom-
skom situacijom, eventualnim povratkom, propagiranjem pozitivnih strana povratka, organizovanjem obilaska mesta
povratka i multietnikog dijaloga, pomoi u pribavljanju dokumenata, praenju potreba IRL, posredovanju izmeu IRL
i drugih NVO i institucija koje se bave problematikom povratka i integracije IRL. Projekat je realizovan na regionalnom
nivou.
Ova NVO se ukljuila na nivou konsultovanja i dijaloga, u fazi konsultacija, kreiranja projekta, odluivanja i sprovoenja
odluka. Korieni su mehanizmi kao to su istraivanja, sastanci i forumi.
Romski centar za strategiju, razvoj i demokratiju
U saradnji sa NVO iz Srbije i Crne Gore, ovaj centar dao je inicijativu za poboljanje poloaja nacionalnih manjina (pre
svega, Roma). Uraeni su nacrti pravnih akata, organizovane brojne manifestacije i skupovi, lobirani su odbornici i po-
slanici, odrani su brojni sastanci sa predstavnicima politikih partija, a u sredstvima informisanja je podizana svest
graana o znaaju donoenja novih zakona i administrativnih procedura koje e unaprediti poloaj pripadnika nacio-
nalnih manjina na putu ka evropskim integracijama. Popisani su nelegalno izgraeni objekti, zapoeta je legalizacija i
izrada detaljnog urbanistikog plana za naselje Vrela Ribnika u Podgorici i poboljani su opti uslovi stanovanja Roma.
Ovu akciju NVO je izvela na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i evropskom nivou, potpuno ukljuena na svim ni-
voima (informisanje, konsultovanje, dijalog i partnerstvo), u svakoj fazi uea graana u procesima odluivanja (formu-
lisanje i kreiranje projekta, odluivanje i sprovoenje odluka, monitoring i preformulisanje politike) uz korienje svih ras-
poloivih mehanizama, kao to su istraivanja, sastanci, forumi, javne kampanje, zajednike komisije i radne grupe, itd.
Udruenje izbeglica iz Republike Hrvatske
Ovo udruenje je predloilo da se izradi lokalni akcioni plan GO ukarica, auriraju postojee baze izbeglih i interno
raseljenih lica, izrade njihove socijalne karte i formira savet za migracije GO ukarica. Akcija je realizovana na optin-
skom nivou, a NVO se ukljuila na nivou konsultovanja u fazi kreiranja i izrade nacrta projekta. Korieni su mehanizmi,
kao to su javne kampanje i lobiranja.
Udruenje samohranih roditelja i jednoroditeljskih porodica ZAJEDNO Novi Pazar
Predlog ovog udruenja je da se izradi strategija na lokalnom nivou za pomo samohranim roditeljima, jednoroditelj-
skim porodicama i deci iz takvih porodica. Cilj ovog projekta bio je da pobudi osetljivost javnosti za probleme samo-
hranih roditelja i njihove dece kako bi se unapredio kvalitet ivota ove ciljne grupe.
Akciju je NVO izvela u republikom okviru, ukljuila se na nivou konsultovanja i partnerstva, u fazama konsultacija,
kreiranja projekta, odluivanja i sprovoenja odluka. Korieni su mehanizmi, kao to su istraivanja, sastanci, forumi,
javne kampanje, zajednike komisije i radne grupe, itd.
Graanske inicijative Beograd
Predloile su da se regulie pravni status volontiranja i angaovale se na usvajanju takvog zakona u periodu od de-
cembra 2008. do maja 2010. g. Smisao ovih aktivnosti bila je afirmacija volonterizma. Grupa NVO je zapoela dijalog za

57
kreiranje platforme volonterskih politika, a nadleno ministarstvo je nezavisno zapoelo izradu zakona o volontiranju,
bez ukljuivanja predstavnika civilnog drutva. Otuda su NVO uloile napor za vei uticaj na centre odluivanja. Rezul-
tati ovih napora su: demonstracija snage i organizovanosti civilnog drutva, usvajanje jednog amandmana civilnog
drutva i usvojen amandman vladajue koalicije kojim se delimino menja sutina Zakona.
Izmeu sebe, NVO su kreirale partnerstvo, angaovale su se na nivou informisanja i konsultovanja, u fazama kreiranja
inicijative, odluivanja i sprovoenja odluka. Korieni su mehanizmi, kao to su istraivanja, sastanci, forumi, javne kam-
panje, zajednike komisije i radne grupe itd.
Feher to Drutvo za negu tradicije i ekologije
Ova NVO iz Zrenjanina realizovala je projekat izrade Nacrta strategije odrivog razvoja optine Zrenjanin 20062008 i
20062013. Ostvareno je partnerstvo sa optinom Zrenjanin, sa njenim sekretarijatima (za infrastrukturu, poljoprivre-
du, turizam i ekologiju, sektor za mlade, za mala i srednja preduzea i sektor za informisanje).
Drutvo za negu tradicije i ekologije angaovalo se na nivou konsultovanja i dijaloga, u fazama kreiranja i izrade Nacrta
strategije kao i njenog usvajanja u Skuptini. Korieni su mehanizmi, kao to su sastanci, forumi i zajednike komisije
i radne grupe. Iz usvojene Strategije, u naselju Lukino Selo ostvarena su dva projekta: izgradnja puta izmeu Mulje i
Lukinog Sela i postavljanje digitalne telefonske centrale.
Narodni parlament Leskovac
U saradnji sa Centrom za unapreenje pravnih studija i NVO Sretenje, Narodni parlament je predloio promenu Za-
kona o referendumu i narodnoj inicijativi iz 1994. g. koji oteava ostvarivanje prava na davanje narodne (graanske)
inicijative. Krajem oktobra 2009, osnovana je radna grupa za izradu modela zakona o narodnoj inicijativi. Istovremeno,
Ministarstvo za dravnu upravu i lokalnu samoupravu je radilo na izradi Nacrta zakona o referendumu i narodnoj inici-
jativi. Svi pokuaji da se ostvari saradnja sa Ministarstvom u cilju zajednikog rada na novom zakonu, bili su neuspeni.
Posle dobijanja finalne verzije Nacrta zakona o narodnoj inicijativi, napisana je peticija, koju je podralo 80 NVO, kojom
je pozvano Ministarstvo za dravnu upravu i lokalnu samoupravu da organizuje javnu raspravu o svom Nacrtu zakona
o referendumu i narodnoj inicijativi. Meutim, do popunjavanja upitnika (april 2011) Ministarstvo nije organizovalo
javnu raspravu o pomenutom zakonu, iako je rok za usvajanje novog zakona bio 31. decembra 2008 (po Ustavnom
zakonu o sprovoenju Ustava iz 2006).
U ovom procesu NVO je bila ukljuena na nivou informisanja i konsultovanja, u fazama formulisanja i izrade modela
zakona koristei mehanizme kao to su istraivanja, javne kampanje, lobiranja, sastanci, forumi i on-lajn alatke.
Pirgos Pirot
U okviru projekta Etiki kodeks ponaanja lokalnih funkcionera vlasti, a u saradnji sa lanovima Koalicije za nadzor
javnih finansija i SKGO, Pirgos je dao inicijativu za spreavanje korupcije na lokalnom nivou i poboljanje rada lokalnih
vlasti. Inicijativa je obuhvatila aktivnosti u cilju jaanja sposobnosti lokalnih aktera (mediji, graansko drutvo, pred-
stavnik sindikata, politike partije) za bolje praenje primene Etikog kodeksa predstavnika lokalnih vlasti. Njen cilj
je bio stvaranje podrke na lokalnom nivou da bi se donele odluke o formiranju i finansiranju radnih tela za praenje
primene Etikog kodeksa. Rezultati ove inicijative su potpisani Protokoli o saradnji lokalnih vlasti i organizacija civilnog
drutva u est optina Srbije.
U ceo proces NVO je bila ukljuena: na nivou konsultacija i dijaloga, u fazama formulisanja, izrade nacrta i sprovoenja
koristei razne mehanizme kao to su: kampanje, lobiranje, sastanci, zajednika radna tela.

58
59