Pokrenimo Zajednice 3

prirunik za graenje partnerstava i prikupljanje sredstava u lokalnim zajednicama
Vladimir Radojii Ivana Rakovi
pokrenimo zajednice!
Projekat realizovan uz nansijsku podrku Kanadske Vlade Balkanski fond za lokalne inicijative Canadian International Development Agency Agence canadienne de dveloppement international
Vladimir Radojii Ivana Rakovi
pokrenimo zajednice!
3
Agence canadienne de dveloppement international
GRAENJE PARTNERSTAVA I PRIKUPLJANJE SREDSTAVA U LOKALNIM ZAJEDNICAMA Prirunik sa primerima dobre prakse
Program/Projekat/Aktivnost realizovan uz nansijsku podrku Kanadske Vlade, preko Kanadske Agencije za meunarodni razvoj (CIDA)
Balkanski fond za lokalne inicijative
Canadian International Development Agency
POKRENIMO ZAJEDNICE 3 PRIRUNIK SA PRIMERIMA DOBRE PRAKSE U GRAENJU PARTNERSTAVA I PRIKUPLJANJU SREDSTAVA U LOKALNIM ZAJEDNICAMA SRBIJE I CRNE GORE
Izdava: Balkanski fond za lokalne inicijative (BCIF) Gospodar Jevremova 45/III-8 11000 Beograd, Srbija Autori: Vladimir Radojii Ivana Rakovi Urednica: Aleksandra Vesi Prilozi: Milan erifovi, Asocijacija romske solidarnosti, Kragujevac Milena Peanin, Destinikon, Sjenica Saa Marinkovi, Gurgusovaka edukativna asocijacija, Knjaevac Aleksandar Anelkovi, Grupa za psihosocijalnu podrku, Ni Nada uri, Iskrice, Loznica Sneana Dulovi, SOS telefon za ene i decu rtve nasilja, Bijelo Polje Erebet idai, Forum ena, Mali Io Atila Kova, Klub ena Hera, Baka Topola Zoran Simovi, Eko-klub Zeleni putokazi, Raka Viktor Domjan, Ekoloki pokret Bela breza, Kruevac Nada Budimovi, Ekoloki pokret Bela breza, Kruevac Lektura i korektura: Biljana Bogojevi Dizajn i graka obrada: Tatjana Negi Paunovi tampa: Repro Print, Novi Sad Tira: 300
CIP - , 352 (035) 316 . 354 : 352 (035) 061 . 2 : 005 . 56 / . 57 (035) 316 . 354 . 4 (035) , Pokrenimo zajednice : prirunik za primerima dobre prakse u graenju partnerstava i prikupljanju sredstava u lokalnim zajednicama Srbije i Crne Gore. 3 / Vladimir Radojii, Ivana Rakovi. - Beograd : Balkanski fond za podrku lokalne inicijative, 2006 (Novi Sad : Repro Print). - 75 str. : ilustr. ; 24 cm Tira 300. - Bibliograja: str 75. ISBN 86-907353-3-X 1. , ) - b) - c) - COBISS.SR-ID 135624204
pokrenimo zajednice 3
SADRAJ
1 1.1 1.2 LOKALNA ZAJEDNICA........................................................................................... 8 ta je lokalna zajednica ................................................................................................8 Zato udruenja graana njihovo mesto i uloga ...........................................................8
2 KORACI U PLANIRANJU I SPROVOENJU AKCIJA I INICIJATIVA U LOKALNOJ ZAJEDNICI .................................................................................................................. 12 2.1 2.2 2.3 2.4 2.5 3 3.1 3.2 3.3 4 4.1 4.2 Prepoznavanje i analiza problema ............................................................................... 12 Planiranje reenja ...................................................................................................... 13 Istraivanje potrebnih i dostupnih sredstava ................................................................ 13 Realizacija aktivnosti .................................................................................................. 14 Procena uspeha ......................................................................................................... 14 UKLJUIVANJE GRAANA I GRAANKI U AKTIVNOSTI U ZAJEDNICI.............. 18 Zato je vano ukljuiti to vie graana i graanki? ..................................................... 18 Oblici i naini ukljuenosti graana/ki .......................................................................... 19 Informisanje javnosti i graana ................................................................................... 20 IZGRADNJA PARTNERSKIH ODNOSA U ZAJEDNICI........................................... 24 Zato su vana partnerstva ......................................................................................... 24 Ko mogu biti partneri ................................................................................................. 24
Organizacije i udruenja .......................................................................................................... 24 Organi vlasti i institucije .......................................................................................................... 24 Poslovni sektor ....................................................................................................................... 25 Mediji..................................................................................................................................... 25 Kako izgraditi partnerstvo ........................................................................................................ 26
4.2.1 4.2.2 4.2.3 4.2.4 4.2.5
5 5.1 5.2
PRIKUPLJANJE SREDSTAVA ZA AKTIVNOSTI U LOKALNOJ ZAJEDNICI ............ 28 Koraci za prikupljanje sredstava .................................................................................. 28 Mogui izvori sredstava .............................................................................................. 29
Kljuni pojedinci...................................................................................................................... 29 Graani/ke ............................................................................................................................. 29 Lokalna samouprava i institucije ............................................................................................... 29 Poslovni sektor ....................................................................................................................... 30
5.2.1 5.2.2 5.2.3 5.2.1
6 6.1 6.2 6.3 6.4 6.5 6.6 6.7 6.8 6.9 6.10 7
PRIMERI DOBRE PRAKSE .................................................................................. 34 Klub ena Hera, Baka Topola .................................................................................. 34 Forum ena, Mali Io ................................................................................................ 37 Asocijacija romske solidarnosti (ARS), Kragujevac ........................................................ 40 Ekoklub Zeleni putokazi, Raka ............................................................................... 43 Ekoloki pokret Bela breza, Kruevac ........................................................................ 47 Grupa za psihosocijalnu podrku (GPSP), Ni ............................................................... 51 Gurgusovaka edukativna asocijacija (GEA), Knjaevac ................................................. 55 Iskrice, Loznica .......................................................................................................... 58 Destinikon, Sjenica .................................................................................................... 62 SOS telefon za ene i decu rtve nasilja, Bijelo Polje ..................................................... 64 UMESTO ZAKLJUKA .......................................................................................... 70
UVOD
Balkanski fond za lokalne inicijative je od osnivanja 1999. godine, radio na razvoju lokalnih zajednica u Srbiji i Crnoj Gori, pre svega kroz nansijsku podrku nizu udruenja graana i organizacija, koji su kroz razliite inicijative i akcije uspevali da donesu pozitivne promene u svojim mestima. Uspesi organizacija koje smo podrali, potvrdili su nae uverenje da je za stvaranje drutva koje odgovara potrebama ljudi vano da promene i inicijative poteknu neposredno iz lokalnih zajednica i od samih ljudi koji u njima ive. Stoga smo ustanovili razliite programe kojima pomaemo ljudima da saznaju vie o tome kako mogu pomoi razvoj svoje zajednice. Jedan od takvih programa je i Razvojni program, prvenstveno namenjen lanovima i lanicama udruenja graana koji ele da steknu nova znanja o radu u lokalnim zajednicama. Zavisno od regiona u kojem radimo, i potreba udruenja, kombinujemo organizaciju seminara, prezentacije i konsultacije, a posebno se trudimo da sve nove informacije, primere i iskustva pretoimo u korisne praktikume, vodie za razvoj lokalnih zajednica. Svaki razvojni program praen je mogunou dobijanja sredstava za praktinu primenu steenih znanja. Do 2005. godine organizovali smo tri takva programa, od kojih je svaki imao odreen fokus, i ukljuivao komponentu razmene iskustva i prikazivanja sluajeva dobre prakse iz zemalja Centralne i Istone Evrope. Ta iskustva, kao i na redovni program dodele donacija, ukazali su nam da su uspostavljanje partnerstava i korienje lokalnih sredstava meu najvanijim faktorima koji doprinose uspenim inicijativama i akcijama. Oba ova faktora omoguuju udruenjima graana da njihove inicijative postanu prihvaene od strane njihovih sugraana, kao i da se oslone pre svega na sopstvene snage kako bi postignute pozitivne promene postale trajne. Stoga smo poetkom 2006. godine, uz podrku i partnerstvo Kanadske agencije za meunarodni razvoj, pokrenuli razvojni program koji se bavi upravo tim pitanjima. Program je realizovan u etiri regiona: severna Vojvodina, istona i centralna Srbija, i sever Crne Gore. Program je obuhvatio: radionice za vie od 50 udruenja graana iz ovih regiona, nansiranje inicijativa koje su proizale iz programa i na kraju, ovaj prirunik, kao jedan od naina da se prikupljeno znanje i iskustvo podeli sa jo veim brojem udruenja i organizacija. Prirunik je osmiljen tako da daje kratak pregled znanja koja mogu pomoi u planiranju i realizaciji inicijativa u lokalnoj zajednici, ali pre svega da prikae barem jedan deo iskustava i primera u graenju partnerstava i u korienju lokalnih resursa koje su ostvarile organizacije kroz projekte podrane od strane BCIF-a. Nae iskustvo pokazuje da udruenja graana, ma koliko im to u poetku izgledalo nemogue, tokom rada na ostvarenju svoje inicijative, uspevaju da privuku razliite vrste lokalnih doprinosa. Donacije koje smo dodelili organizacijama tokom 2004. i 2005. godine praene su znaajnim lokalnim doprinosima: 13.739 u novanim donacijama, robna i davanja u naturi u iznosu od 51.753 i preko 30.300 sati volonterskog rada. Pri tome, udruenja
sa kojima smo saraivali su uspevala da uspostave partnerstva sa lokalnim vlastima, ali i medijima i nizom institucija, od obrazovnih, preko onih koje se bave socijalnim radom do onih koje se bave komunalnim uslugama. To je i nama i udruenjima koja smo podrali pomoglo da nauimo dve vane lekcije: prvo, sposobnost organizacije da pokrene svoje sugraane/ke i stekne partnere je pokazatelj koliko ona zaista odgovara na potrebe zajednice; i drugo, svaka zajednica, ak i ona najsiromanija, ima resurse koji se mogu iskoristiti u svrhu sprovoenja inicijativa za reavanje lokalnih problema. Nadamo se da e ovaj prirunik i za vas biti zanimljiv, vredan i koristan izvor informacija o nainu prepoznavanja i pokretanja irokog spektra resursa u vaim zajednicama. Detaljnije informacije o specinim tehnikama i metodama koje se pominju u ovom priruniku, kao i neke primere dobre prakse iz drugih zemalja, moete potraiti u ostalim prirunicima koje je objavio Balkanski fond za lokalne inicijative, u ediciji pod nazivom Pokrenimo zajednice! Oni se mogu nai na naoj web prezentaciji (www.bcif.org) ili, ukoliko nemate pristup Internetu, potraiti kopiju od nae kancelarije. Na kraju elimo da izrazimo zahvalnost Kanadskoj agenciji za meunarodni razvoj na partnerskom odnosu i podrci da se ovaj program ostvari. Posebnu zahvalnost dugujemo svim udruenjima graana, njihovim volonterima i volonterkama i njihovim partnerima u zajednici, koji su svojim angaovanjem doprineli da se u njihovim mestima pokrene reavanje razliitih pitanja, uspostave novi naini saradnje i pobolja ivot njihovih sugraana.
I deo
poglavlje 1
lokalna zajednica
TA JE LOKALNA ZAJEDNICA ZATO UDRUENJA GRAANA - NJIHOVO MESTO I ULOGA
1
1.1
LOKALNA ZAJEDNICA
ta je lokalna zajednica
Pod pojmom lokalne zajednice moe se smatrati odreeno geografsko podruje, grad, optina, selo ili odreeno manje podruje unutar ovih jedinica; mesna zajednica, naselje, ulica Takoe, zajednicu ine sve grupe ljudi koje ive unutar ovog geografskog podruja, razliite po starosnoj dobi, polu, nacionalnom, verskom ili nekom drugom obeleju. Meutim, zajednicu ne ini samo odreena teritorija ili grupe ljudi same po sebi. Pojam zajednice ima iroko znaenje i obuhvata pored odreenog podruja i razliite aktivnosti njenih stanovnika, ali i aktivnosti udruenja graana, lokalnih vlasti, rmi, kompanija i preduzea koja u njoj rade, obrazovnih institucija, komunalnih preduzea Svi oni zajedno omoguavaju da zajednica funkcionie, a nain na koji oni obavljaju svoje poslove u toj zajednici uslovljava i stepen razvoja zajednice. Drugim reima, to su lanovi zajednice aktivniji, to vie sarauju meu sobom, to se vie trude da prepoznaju probleme i da reaguju na njih, da uestvuju u planiranju i donoenju odluka, to su vee mogunosti za iv rast i razvoj te zajednice. 1.2 Zato udruenja graana njihovo mesto i uloga
U svakoj zajednici, pa i na nacionalnom nivou, graani obino prepoznaju dva sektora: javni sektor koji ine lokalne vlasti i institucije (poput kola, centara za socijalni rad, sudstva, itd) poslovni sektor koji ine privatne rme, preduzetnici, kompanije i preduzea, bez obzira na to kakva je vlasnika struktura Postoje meutim i inicijative samih graana koje nisu vezane ni za institucije, niti za poslovni sektor. Ponekada su te inicijative neformalne, a ee se pokreu preko udruenja graana i neprotnih organizacija. Sve te inicijative, udruenja i organizacije ine takozvani trei sektor koji predstavlja prostor za graanske akcije i izraz potreba graana. U naem drutvu se esto otvara diskusija o tome da li su udruenja graana potrebna. injenica da takva udruenja postoje ve desetinama godina, i da jo uvek funkcioniu je najbolji argument u prilog udruenjima ona se ne bi odrala da sami graani nemaju potrebe za njima. Udruenja graana se zapravo i formiraju zato to graani i graanke imaju svoje potrebe i probleme koje institucije i vlasti nisu uvek u mogunosti da ree, ili nisu u mogunosti da ree na zadovoljavajui nain. Za to postoji mnogo razloga: ponekada ne postoje sredstva, ponekada su u pitanju problemi koji naizgled nisu ni u ijoj nadlenosti (pogotovu u periodu tranzicije, koji uslovljava manju ulogu drave u mnogim oblastima), a ponekada je potrebno da se pokua novim nainima i pristupima. Stoga se sami graani i graanke koji ive u odreenoj lokalnoj zajednici meusobno povezuju, sa idejom da ostvare odreeni zajedniki ili opti cilj i da preuzmu aktivniju ulogu u reavanju problema koji se tiu njih samih. Udruenja graana/ki mogu nastati sa vrlo razliitim ciljevima (popravljanje kvaliteta ivota u zajednici, promocija ljudskih prava, promovisanje kulturnih dogaaja, zatita prava dece i ena itd.). Najvanije je, meutim, da ona nastaju zbog graana, te da je njihova glavna uloga, bez obzira na oblast kojom se bave, da zastupaju prava graana u lokalnoj zajednici, te da svojim aktivnostima skrenu panju i doprinesu reavanju problema koji pogaaju obine ljude iz te zajednice.
Udruenja graana su vana jer podstiu i razvijaju aktivan odnos ljudi prema sopstvenoj zajednici. Aktivan odnos pre svega znai odgovornost: odgovornost da se problem prepozna i prizna, ali i da se neto preduzme da bi se problem reio. U tom smislu, udruenja omoguavaju graanima da se angauju na razliite naine. Posebna je njihova prednost to su eksibilnija i mogu da reaguju bre nego institucije: zato njihove aktivnosti esto skrenu panju na problem, ubrzavaju njegovo reavanje, i pomau i samim institucijama da se pokrenu i razmisle o drugaijim pristupima za reavanje problema. Druga njihova prednost je to esto podrazumevaju volonterski rad i korienje razliitih resursa koji u zajednici postoje, i tako u reavanje problema ukljuuju sve u zajednici, to nije uvek mogue vlastima ili institucijama. Udruenja graana su ta koja su naoj zemlji prva skrenula panju na probleme sa kojima se suoavaju mladi, ene, stariji i siromani; ona se bave zatitom ivotne sredine, ouvanjem kulturnog naslea ali i pozivaju lokalne vlasti da informiu i ukljue graane u donoenje odluka koje su vane za zajednicu. Sledea poglavlja su namenjena pre svega lanovima i lanicama udruenja graana, ali i svim graanima/kama koji ele da se ukljue u reavanje problema.
10
II deo
poglavlje 2
koraci u planiranju i sprovoenju akcija i inicijativa u lokalnoj zajednici

PREPOZNAVANJE I ANALIZA PROBLEMA PLANIRANJE REENJA ISTRAIVANJE POTREBNIH I DOSTUPNIH SREDSTAVA REALIZACIJA AKTIVNOSTI PROCENA USPEHA
11
KORACI U PLANIRANJU I SPROVOENJU AKCIJA I INICIJATIVA U LOKALNOJ ZAJEDNICI
Iako svako udruenje ima svoje naine da pokrene neku inicijativu ili akciju u zajednici, postoje neki uobiajeni koraci, koji je potrebno primeniti u najveem broju sluajeva, bez obzira na oblast rada ili vrstu problema koji udruenje pokuava da rei. Ti koraci ukljuuju: Prepoznavanje i analizu problema Postavljanje ciljeva i planiranje akcije Mapiranje, odnosno istraivanje potrebnih i dostupnih sredstava (resursa) Realizaciju akcije odnosno inicijative i Procenu uspeha U ovom priruniku e se dati samo kratak pregled i osnovne informacije o ovim koracima, a vie informacija, detalja, opisa specinih tehnika i metoda koje se mogu koristiti, mogu se nai u prethodno izdatim prirunicima Balkanskog fonda za lokalne inicijative. 2.1 Prepoznavanje i analiza problema
Polazna taka za svaku akciju ili inicijativu je prepoznavanje problema. Ponekad se ini da su problemi u zajednici tako vidljivi da nisu potrebne dodatne analize. Meutim, iako se spontano mogu javiti ideje o akcijama koje bi doprinele reavanju, korisno je uraditi ispitivanje i analizu problema, jer pomau da se bolje i realnije sagledaju kako problem tako i mogua reenja. Analiza omoguava da se: prepoznaju realni i aktuelni problemi zajednice (a ne samo oni koje lanovi udruenja smatraju vanim) od prepoznatih problema izabere jedan, koji predstavlja prioritet i koji moe da motivie i ukljui veinu ljudi iz zajednice u reavanje izaberu problemi za koje postoje neophodni uslovi za reavanje, odnosno oni koji su zaista reivi Npr: Ekoloka organizacija smatra da je potrebno formirati komisiju koja e se baviti primenom lokalnog akcionog plana za ekologiju. Graani meutim smatraju da su glavni problemi u njihovoj zajednici ilegalne deponije, i drugo, da u njihovom gradu postoji fabrika koja je veliki zagaiva i ijim delovanjem je ugroeno zdravlje velikog broja graana. Organizacija koja uradi analizu problema moe na primer zakljuiti da, iako je formiranje komisije vano, u ovom trenutku deponija i zagaenje vazduha ugroavaju zdravlje veeg broja ljudi i zahtevaju hitno reagovanje javnosti, te e se prvo angaovati na reavanju tih problema. Takoe, organizacija treba da proceni da li su oba problema reiva, i izabere onaj na ije reavanje zapravo mogu imati uticaj. Analiza problema takoe omoguava da se dobiju odgovori na pitanja ta je uzrok, a ta su posledice nereavanja problema. Otkrivanje uzroka problema je znaajno za planiranje aktivnosti koje e delovati na otklanjanju uzroka i tako spreiti ponovo pojavljivanje istih problema. Npr: ako je problem zagaena reka, ekoloka organizacija moe preduzeti akciju ienja zagaene reke i time delovati neposredno na posledice. Da bi se problem trajno reio, potrebno je, meutim, da organizacija ispita ta je uzrok, odnosno kako dolazi do zagaivanja reke, i tako, uz ienje, isplanira i aktivnosti koje e pomoi da se budue zagaenje smanji. Drugi vaan deo analize problema jeste procena sopstvenih kapaciteta i dostupnih resursa: treba dobro proceniti da li su resursi kojim raspolae organizacija dovoljni da se konkretan problem savlada. Uvek je bolje izabrati neki moda manje znaajan problem koji ima izglede da bude reen, nego se upustiti u borbu sa mnogo veim problemom koji e se tee reiti i za ije prevazilaenje organizacija trenutno nema dovoljno kapaciteta, ili ne moe prikupiti dovoljno resursa.
12
2.2
Planiranje reenja
Poto je zavrena analiza problema, jasno je koji problem se reava, kao i ta su uzroci a ta posledice tog problema. Sledei korak je planiranje reenja, to znai postavljanje ciljeva i planiranje konkretnih aktivnosti. Cilj ili ciljevi se postavljaju pre planiranja konkretnih aktivnosti, da bi se opisalo reenje odreenog problema, odnosno koje pozitivne promene udruenje eli da proizvede u lokalnoj zajednici. Ciljevi mogu biti dugoroni, opti ciljevi i kratkoroni, odnosno specini. Na primer, ekoloka organizacija iz ranijih primera moe imati: opti cilj, koji je dugoroniji - poboljanje ekoloke situacije u lokalnoj zajednici specinije ciljeve, kojih moe biti vie, koji su kratkoroni i lake merljivi - uklanjanje divljih deponija - smanjivanje procenta zagaenja vazduha u zajednici Postizanjem specinih ciljeva postie se i napredak u dostizanju opteg cilja na gore upotrebljenom primeru, specini ciljevi su sastavni i neophodni koraci da bi se poboljala ekoloka situacija u toj lokalnoj zajednici. Sledei korak je odreivanje zadataka i aktivnosti, koji mogu pomoi da se ostvare ciljevi. Da bi se cilj ostvario, potrebno je denisati vie aktivnosti i napraviti plan akcije. Dobar plan akcije sadri odgovore na pitanja: TA, KADA, KO, IME, GDE u odnosu na svaku od planiranih aktivnosti. On obuhvata: spisak najvanijih aktivnosti (TA), raspored (vremenski sled) aktivnosti koje treba realizovati (KADA e se koja aktivnost obaviti), zaduenja i odgovornost za svaku aktivnost (KO e obavljati, a KO nadgledati), spisak neophodne opreme i materijala za sprovoenje svake aktivnosti (IME, osnosno ta je potrebno da bi se aktivnosti obavile i GDE e se ta deavati), Procesom planiranja poeljno je predvideti i alternativne opcije za neke aktivnosti. Ukoliko stvari ne idu po planu, potrebno je imati spremna reenja, poto to znaajno olakava prilagoavanja na promenjene i novonastale uslove. Takoe, zbog praktinih razloga dobro je napraviti tabelu koja e olakati pregled aktivnosti. 2.3 Istraivanje potrebnih i dostupnih sredstava
Nakon postavljanja ciljeva i planiranja aktivnosti potrebno je ispitati koja su sredstva potrebna a koja dostupna da bi se ostvarila planirana inicijativa. Posebno treba obratiti panju na resurse i sredstva koja su dostupna u samoj lokalnoj zajednici. Mapiranje resursa (sredstava) zajednice zasniva se na pretpostavci da svi lanovi zajednice, bez obzira na starosnu dob, obrazovanje, pol, nacionalnu pripadnost i druge line karakteristike, mogu doprineti u reavanju lokalnih problema. Ukljuivanje lokalnih resursa bilo ljudskih, resursa organizacija ili resursa u okruenju (prirodnih i kulturnih) znaajno je, jer se na taj nain u reavanje konkretnih problema ukljuuje ira zajednica. Organizacije mogu bolje iskoristiti lokalne resurse ako najpre naprave njihov popis, a zatim ih analiziraju i odrede ko im moe pomoi da najbolje iskoriste sredstva.
13
Ljudski resursi Graani koji ive u zajednici poseduju razliite sposobnosti, znanja i sredstva koja su neophodna za planiranje i sprovoenje aktivnosti. Za njihovo korienje u aktivnostima treba najpre indentikovati grupe i pojedince koji raspolau tim resursima (znanjima, sredstvima). Nakon toga treba ustanoviti koji je najbolji nain za korienje tih resursa u radu organizacije. Informacije koje se prikupljaju tiu se vetine i znanja, indentikovanja da li je osoba bila ukljuena u rad u zajednici kao i u koje aktivnosti bi elela da se ukljui. Potrebno je prikupiti i podatke za kontakt. Resursi organizacija Resursi organizacija, razliitih institucija, lokalnih vlasti kao i poslovnog sektora mogu biti znaajni za sprovoenje lokalnih inicijativa. Udruenja i organizacije mogu posedovati prostor, imati na raspolaganju volontere ili baze podataka koji su potrebni za realizaciju odreenih aktivnosti. Zbog toga treba paljivo graditi partnerstvo i saradnju sa drugim udruenjima u zajednici. Ustanove i poslovni sektor mogu raspolagati resursima kao to je prostor, imati potrebnu opremu, struno znanje koji su potrebni organizaciji i na kraju novana sredstva. Informacije o resursima kojim raspolau druge organizacije, ustanove ili poslovni sektor mogu se prikupiti linim kontaktima, ili analizom njihove oblasti poslovanja. Okruenje kao resurs Koristiit okruenje kao resurs znai pre svega imati na umu prirodno okruenje, kao i javne prostore koji se nalaze u zajednici. U tom smislu, moda se oblinja obala reke, park, javni trg, pijaca ili ulica mogu dobro iskoristiti kao prostor za akciju, sastanak, mesto na kojima e se neto dogaati. Na taj nain se mogu smanjiti trokovi i napraviti bolje poseeni ili originalniji dogaaji. Poto lanovi/ce organizacije naprave spisak lokalnih resursa koji se potencijalno mogu koristiti, dobro je napraviti plan korienja. To znai da svaku ranije isplaniranu aktivnost treba povezati sa moguim resursima, ali i popisati osobe i naine koji mogu pomoi da se to tih resursa zaista i doe. 2.4 Realizacija aktivnosti
U realizaciji aktivnosti organizacija sprovodi aktivnosti koje je ranije isplanirala. Da bi se aktivnosti sprovele kako je planirano potrebno je pre svega imati dobru pripremu. To znai pre svega da treba angaovati ljude koji imaju nekog iskustva i podeliti odgovornosti tako da se zna ko rukovodi kojim aktivnostima. Uza sve to neophodno je: Obezbediti dobru razmenu informacija Obezbediti mogunost brzog reagovanja za sluaj da neto ne krene kako je planirano. Organizacija treba da u sprovoenje aktivnosti to vie ukljuuje same graane to znai da oni moraju biti informisani o akcijama na vreme kako bi se prikljuili u to veem broju. Sprovoenje aktivnosti treba da se odvija u pozitivnoj i prijatnoj atmosferi, uz potovanje i uvaavanje doprinosa svake osobe, ali i izraavanje javnih priznanja i zahvalnosti uesnicima, na nain koji e ih motivisati da ponovo uestvuju u buduim akcijama. 2.5 Procena uspeha
Procena uspeha inicijative ili akcije je potrebna da bi organizacija mogla da analizira: da li su postignuti svi planirani rezultati da li su postignuti rezultati doveli do eljene promene, kao i ta je bilo dobro u realizaciji inicijative ta je moglo da se uradi bolje ili drugaije ta su bili neki neoekivani rezultati
14
Zato je neophodno 1) postaviti kriterijume koji e posluiti kao pokazatelji uspeha i 2) pratiti sve aktivnosti. Dakle, da bi aktivnosti mogle da se prate i procenjuju njihovi efekti potrebno je da se unapred odrede pokazatelji u odnosu na koje e se proceniti da li je aktivnost uspena ili ne, odnosno da li je dolo do promene situacije u zajednici ili ne. Pokazatelji uspeha treba da se odnose na bitne aspekte zadatka i proverljive injenice, a ne samo na subjektivne utiske uesnika. Za svaku planiranu aktivnost postavlja se bar jedan, jasan pokazatelj ostvarenosti. Pri tome, treba voditi rauna da je pokazatelj merljiv. Na primer, ako organizujemo skup graana, jedan od pokazatelja uspeha moe biti broj graana koji su se pojavili na skupu. Osim denisanja pokazatelja, potrebno je i razmisliti o tome kako e se sakupiti podaci o njima. Na primer, ako je pokazatelj broj ljudi, a skup se odrava na javnom mestu, treba nai naina da se izbroji i napravi spisak prisutnih ljudi. Nekad je do podataka o rezultatima aktivnosti mogue doi direktno oni su jasni, brojivi ili merljivi (npr. broj uesnika u akciji, ili broj lanaka u lokalnim novinama). Ponekada je, meutim, potrebno predvideti posebne naine dolaenja do informacija koje ukazuju na rezultate, zato to je teko meriti ostvarenu promenu, pogotovu kad su u pitanju opti ciljevi. Na primer, ukoliko udruenje radi sa decom koja imaju invaliditet, i eli da promeni stav ljudi u zajednici prema toj deci, treba dobro razmisliti ta su pokazatelji koji mogu ukazati na promenu stava ire javnosti. Tehnike koje se mogu koristiti kod ocenjivanja uspenosti projekta su: upitnici, ankete, testovi, procene, posmatranja, intervjui, izvetaji, zapisnici, diskusione grupe itd.
15
16
III deo
poglavlje 3
ukljuivanje graana i graanki u aktivnosti u zajednici

ZATO JE VANO UKLJUITI TO VIE GRAANA I GRAANKI? OBLICI I NAINI UKLJUENOSTI GRAANA/KI INFORMISANJE JAVNOSTI I GRAANA
17
UKLJUIVANJE GRAANA I GRAANKI U AKTIVNOSTI U ZAJEDNICI
3.1 Zato je vano ukljuiti to vie graana i graanki? Kao to je ve ranije napomenuto, zajednicu ine ljudi koji u njoj ive i oni su najpozvaniji i najzainteresovaniji da prepoznaju probleme i da njihovim reavanjem doprinose njenom razvoju. Zato kada se kae ukljuenost zajednice, to zapravo podrazumeva dobrovoljne aktivnosti graana i graanki, i njihovo angaovanje u razliitim inicijativama, bilo da su one formalne ili neformalne. Angaovanje graana opet znai da oni nisu pasivni posmatrai dogaaja, ve da se angauju u planiranju ali i realizaciji inicijativa ili dogaaja u zajednici. S druge strane, udruenja, da bi planirala svoje aktivnosti, moraju oslukivati potrebe svojih sugraana, a da bi ih uspeno ostvarila, moraju se truditi da u njih ukljue to vei broj ljudi. Na taj nain, udruenja graana i neformalne grupe mogu da olakaju graanima ukljuivanje u aktivnosti u zajednici, ali i da pospee njihov uticaj na vlastite ivote i razvoj zajednice. Graanima je na ovaj nain mogue da: uestvuju u oblikovanju i razvoju zajednice na neposredan nain i poveaju svoj uticaj na donoenje odluka razumeju potrebe i probleme drugih svojih sugraana, posebno pojedinih grupa za ije potrebe do tada nisu znali, ili ih nisu prepoznavali, na primer, potrebe osoba sa razliitim vrstama invaliditeta, etnikih ili verskih grupa, starih, mladih, ena..., stvarajui na taj nain nove vrednosti, ali i nove veze u zajednici imaju doivljaj pripadnosti zajednici i da doprinesu njenom razvoju i kvalitetu svog i drugih ivota Sa druge strane, udruenja graana i organizacije, putem aktivnog ukljuivanja graana/ki lake mogu da: saznaju za probleme u zajednici dobiju konstruktivne sugestije za planiranje aktivnosti ostvare aktivnosti, jer e biti vie ljudi koji im mogu pomoi prate rezultate sopstvenih akcija steknu prepoznatljivost i uticaj u lokalnoj zajednici Ukratko, aktivno ukljuenje veeg broja graana, udruenjima zapravo omoguava da rade na najbolji mogui nain: da zaista podre razvoj svoje zajednice, da steknu kredibilitet i da se njihov glas uje u institucijama i meu drugim moguim partnerima, to e tokom vremena pomoi da sve lake organizuju aktivnosti i utiu na reavanje problema kojim se bave. Ponekada lanovima udruenja izgleda da je teko ukljuiti graane, ili da oni nisu dovoljno motivisani. To meutim nije razlog da se od toga odustane ukoliko se jednom uloi trud da se graani animiraju i privuku, i ako su rezultati njihovog angamana jasni i vidljivi, svaka sledea inicijativa i akcija e privui nove ljude. Da bi udruenja bila uspena u ukljuivanju graana, potrebno je detaljno analizirati ta to moe privui graane i uvek imati isplanirane alternative za sluaj da planirane aktivnosti ne proizvedu eljeni rezultat. Takoe, graanima mora biti jasno ta je rezultat njihovog truda on mora biti vidljiv i donositi pozitivnu promenu koja je opipljiva. Najvanije je da svi koji su ukljueni u aktivnosti udruenja razumeju da ona postoje pre svega zbog graana, te da bez njihove podrke, rad udruenja nema puno smisla.
18
3.2
Oblici i naini ukljuenosti graana/ki
Postoje razliiti oblici i nivoi ukljuenosti graana i graanki u proces pokretanja i realizacije neke inicijative ili akcije. Udruenje moe ukljuiti graane u svaki korak pomenut u prethodnom poglavlju, i to na razliite naine. Dakle udruenje moe: Konsultovati graane (naroito u procesu ispitivanja potreba i uzroka problema) Planirati i istraiti koja su potrebna sredstva zajedno sa graanima Ukljuiti graane u sprovoenje konkretne akcije i Pitati graane ta misle o rezultatima aktivnosti Konsultovanje graana, naroito u fazi prepoznavanja problema, je osnova bez koje se ne moe na pravi nain denisati odreeni problem, odnosno, uoiti ta je tano problem i koji su mu uzroci. Pored toga, graani pomau organizacijama da izaberu prioritete u reavanju problema ukoliko je istovremeno uoeno vie problema. Odreeni problemi imaju prioritet u reavanju time to pogaaju vei broj ljudi ili zato to se pogorava stanje ukoliko se ne reavaju na vreme. Konsultovanje moe biti bilo u formi ispitivanja javnog mnjenja, anketa, organizovanja javnih rasprava, zborova graana u mesnim zajednicama i slino, a zavise od mogunosti i ciljeva organizacije. Npr: Grupa Iskrice iz Loznice je elela da ispita koji su problemi mladih. Iako se grupa sastoji uglavnom od mlaih lanova koji imaju ideje o tome ta su glavni problemi, ipak je preduzela ispitivanje problema. Zato su lanovi i lanice udruenja sproveli anketu meu mladim ljudima u svom gradu uzrasta od 19 do 27 godina kako bi saznala njihovo miljenje. Anketa je izmeu ostalog pokazala da su, zbog nedostatka posla i manjka ponude kreativnog angaovanja mladih ljudi, narkomanija, alkoholizam i nasilje este pojave. Anketa je takoe ukazala da postoji nedostatak inicijative meu veim brojem mladih ljudi, i njihov oseaj da oni zapravo i nemaju nikakva prava. Stoga je organizacija osmislila inicijativu Malo dobre volje da ivimo bolje kojom su ponudili itav niz kreativnih mogunosti da se mladi angauju, i na taj nain pokuala da deluje na uzroke, pre nego na posledice problema. Planiranje i mapiranje resursa sa graanima podrazumeva direktno ukljuivanje graana/ki u osmiljavanje reenja za razliita pitanja, kako samih reenja, tako i izvora sredstava da se problem rei. To zapravo znai da poto je organizacija ispitala problem, moe osmisliti razliite naine da pita graane kakva reenja predlau, i ta bi se moglo, od lokalnih resursa iskoristiti da se problem rei. Druga mogunost, posebno ako organizacija eli da ukljui vei broj graana, je da se osmisli nekoliko moguih naina reavanja, te da se ponudi mogunost opredeljivanja za jedno. Treba voditi rauna da nije jednostavno planirati u velikim grupama ljudi. Zato se mogu koristiti tehnike kao to je organizovanje niza sastanaka, na kojima e se ukljuiti strunjaci iz zajednice, predstavnici lokalnih vlasti ili privrednika, ili formiranje razliitih savetodavnih tela. Takoe treba omoguiti graanima da daju odreene predloge, komentare u vezi sa predloenim reenjem problema, kao i u vezi sa aktivnostima koje je organizacija imala u planu da sprovede. Tehnike i metode su sline onima koje se koriste u procesu konsultacija: dakle ankete, javne rasprave, zborovi graana i slino. Sugestije dobijene od graana mogu znaajno pomoi organizacijama da na bolji nain isplaniraju svoje aktivnosti i bolje sagledaju mogunost postavljanja cilja. Npr. Ekoloki pokret Zeleni iz Bakog Petrovca zajednikim snagama itavog mesta uspeo je da uredi naputeni prostor u samom centru i da ga pretvori u deje igralite. Ideja je potekla od srednjokolaca i njihovih roditelja koji su u poetku bili najzainteresovaniji da se ukljue u aktivnosti. lanovi udruenja su predstavili plan predstavnicima optine i mesne zajednice. Ispostavilo se da oni misle da je ideja odlina, ali i da predlau da se radovi proire, te
19
da se rekonstruiu ograda prilaznog mosta i oblinja esma. Zahvaljujui ukljuenju veeg broja partnera i samih graana u planiranje, organizacija je izmenila prvobitne planove, ali i dobila veliku podrku u samom izvoenju radova, kako od optine, tako i od samih graana. Ukljuivanje graana u sprovoenje aktivnosti omoguava udruenju da uspostavi direktan kontakt sa veim brojem graana. Uestvovanje veeg broja ljudi ne samo da poveava mogunost da e neka konkretna akcija ili aktivnost uspeti, ve podie vidljivost i kredibilitet organizacije u zajednici. Graani saznaju ta je to konkretno to organizacija radi, dobijaju uvid u rezultate i korist aktivnosti za iru zajednicu, i tako stiu poverenje i pozitivan odnos prema udruenju. Pri tome, i sami graani dobijaju priliku da se bolje upoznaju sa problemom i lino doprinesu njegovom reavanju. To pomae stvaranju kohezije u zajednici, kao i do veeg nivoa pouzdanja u zajednici da se stvari mogu promeniti na bolje. Time graani postaju saveznici udruenja, ne samo u trenutnoj aktivnosti, ve i u moguim buduim inicijativama. Npr: Organizacija Gea iz Knjaevca je elela da utie na razbijanje predrasuda prema deci koja su korisnici Zavoda za vaspitanje mladei. Njihove aktivnosti su izmeu ostalog ukljuivale i oslikavanje murala u parku smatrali su da e deca iz Zavoda, osim prilike da se kreativno angauju, imati priliku i da pokau stanovnicima da su i oni deo njihove zajednice i da mogu i ele da urade neto za grad. Meutim, umesto da deca to rade sama, a da se graani zatim obaveste o tome, udruenje je pozvalo graane da im se pridrue. Dobra kampanja i atraktivna lokacija u parku su privukli preko ezdest graana, koji su zajedno sa decom iz Zavoda proveli dan u parku i uestvovali u oslikavanju. Ukljuivanje veeg broja sugraana/ki je doprinelo pozitivnoj promeni stava bar jednog dela graanstva prema korisnicima/ama zavoda, dok su pozitivni komentari graana i njihovo direktno uee su pomogli organizaciji da od lokalnih vlasti dobije podrku za sline aktivnosti u budunosti. Pitati graane da uestvuju u proceni uspeha podrazumeva da se ljudi iz zajednice ili njihovi predstavnici pitaju ta misle o rezultatima akcije. To zapravo znai da se od graana trai povratna informacija o tome koliko su aktivnosti imale uticaja na promene u njihovoj sredini, kao i miljenje o efektima akcije, kako pozitivnim tako i negativnim. Na taj nain, udruenje dobija priliku da sazna ta drugi misle o njihovoj inicijativi, to omoguava objektivniju procenu. 3.3 Informisanje javnosti i graana
Najvanije je informisati javnost i graane o svakom koraku, odnosno o svemu to se preduzima i dogaa a vezano je za inicijativu ili akciju. Informisanje je sastavni deo svakog od prethodnih koraka i preduslov aktivnog uestvovanja. Informisanje omoguava da se dobiju potrebni podaci o problemu, podstakne razumevanje njegove vanosti, inicira uee u planiranju, postavljanju ciljeva, traenju reenja, otkrivanju lokalnih resursa, izvoenju akcija, kao i da se sagledaju postignua i budui planovi. Mediji mogu znaajno da olakaju ovaj proces i da omogue veu obavetenost pradstavnika zajednice, ali iskustva govore da su direktni kontakti sa ljudima nezamenljivi u naporima da se oni/e aktivno ukljue u ivot zajednice.
20
Naini informisanja graana i graanki o problemima i aktivnostima u zajednici zavise od cilja: mogu se izabrati razliiti naini informisanja, zavisno od toga da li je potrebno da se se ljudi obaveste o pokrenutoj inicijativi, pozovu da prisustvuju odreenom dogaaju, pozovu da uestvuju u akciji... Isto tako, vano je znati koje metode informisanja su uobiajene u zajednici organizacija moe da koristi poznate metode, ili moe da odabere novu i neuobiajenu metodu za koju smatra da e odgovarati njihovoj sredini. Metode koje se mogu koristiti pojedinano ili kombinovano su: Pasivni kontakti: ubacivanje pisama u potanske sanduie, posteri i lieti, obavetenja na oglasnim tablama (stambenih zgrada, institucija, itd) Mediji: lanci u lokalnoj tampi, saoptenja, prilozi, dnevne novosti, reklame i intervjui na lokalnoj radio ili TV stanici. Lini kontakt: line posete pojedincima i udruenjima, punkt za informacije postavljen na prometnom mestu, izloba sa ili bez aktivnog uea osoba iz organizacije, neformalni sastanci, obilasci od vrata do vrata. Partneri koji ele da u ime, ili sa organizacijom, informiu svoje lanove ili javnost o aktivnostima organizacije, mogu doprineti ostvarivanju boljeg efekta, posebno ako ve uivaju poverenje ili ugled u zajednici. Na primer, direktor kole moe u ime organizacije informisati nastavnike i uenike o aktivnostima, odbornik moe informisati gradsko vee, radnici mogu informisati penzionere svoje rme, itd. Ukoliko se problem i aktivnosti tiu mladih, dobro je ukljuiti kole, decu i omladinu, preko kojih e se najverovatnije informisati i roditelji. Lini kontakti su uvek ekasni. Pojedinani razgovori sa ljudima oduzimaju mnogo vie vremena nego slanje pisama, ali zato imaju vie efekata. Poseta moe biti poetak uspostavljanja odnosa koji e jaati tokom sprovoenja aktivnosti. Takoe, iskustvo je pokazalo da bilo koja akcija na ulici privlai panju prolaznika i moe biti ekasno sredstvo informisanja o projektu, ili nastupajuoj aktivnosti. Akcija informisanja moe biti sasvim jednostavna, na primer, postavljanje punkta za informacije na uglu najprometnije ulice uz distribuciju letaka. Ona, isto tako, moe biti i veoma sloena, na primer, performans na ulici. Najsigurnije je istovremeno koristiti vie naina informisanja. Npr: Javni skup I mi bismo da se parkiramo - Drutvo za cerebralnu i deju paralizu iz Paraina iniciralo je ovu akciju da bi promovisalo ostvarivanje zakonom predvienih prava o obeleavanju mesta za parkiranje osoba sa invaliditetom, kao i da bi iniciralo donoenje optinske odluke o zabrani parkiranja na tako obeleenim mestima. Udruenje je izabralo da graane informie o inicijativi tako to e organizovati deljenje propagandnog materijala na javnim mestima, ali uz performans koji e objasniti zahteve udruenja. Na skupu koji se odravao na ulici su pored osoba sa razliitim vrstama invaliditeta, uestvovali i predstavnici lokalne samouprave, Centra za socijalni rad kao i predstavnici partnerske organizacije koji su pomogli pri deljenju propagandnog materijala. Osoba sa invaliditetom je, pokuajima da izae iz automobila koji je parkiran na obinom parking mestu, javno demonstrirala nedostatak prostora i nemogunost korienja za nekoga ko se teko kree ili se kree uz pomo invalidskih kolica. Dogaaja je privukao vei broj posmatraa, a lokalni mediji su snimali ceo dogaaj kao i demonstraciju, to je znaajno povealo broj ljudi koji su bili informisani, ne samo o tome ta udruenje trai, ve i zato to trai. Dodatno, jedan broj odtampanog promotivnog materijala volonteri su ostavljali i na parkiranim automobilima.
21
Npr: Odred izviaa Josif Pani pokrenuo je kampanju i akciju ienja Gabrovake reke ijim zagaenjem su ugroena dva najvea naselja u Niu. Konferencija za novinare sa koje je izvetavalo sedam medija najavila je poetak kampanje. Po zavretku konferencije, na istom mestu odrana je i tribina-sastanak sa predstavnicima stanara koji ive u okolini na kojoj se pojavilo samo estoro ljudi. Izviai su zakljuili da je za aktivnije uee stanovnika naselja u akciji potrebna i jedna vrsta pozitivnog pritiska. Zato su poletarci Odreda izviaa u kraju u kom ive delili liete sa pozivom za prikljuivanje akciji. Za promovisanje projekta iskoriena je i tradicionalna ekoloka etnja koja se svake godine organizuje i koja je okupila preko 300 mladih ljudi. Postavljen je bilbord na lokaciji uz samu reku i u blizini prostorija izviaa to je dodatno povealo efekat. To je pomoglo da se na sam dan ienja reke okupi oko 200 ljudi, to izviaa to graana/ki i predstavnika/ca partnerskih organizacija. U nastavku kampanje od vrata do vrata podeljeni su lieti u kojima se navodi da je reka oiena, a graani se pozivaju da odre to stanje i ubudue brinu o svojoj ivotnoj sredini.
22
IV deo
poglavlje 4
izgradnja partnerskih odnosa u zajednici

ZATO SU VANA PARTNERSTVA KO MOGU BITI PARTNERI
23
4
4.1
IZGRADNJA PARTNERSKIH ODNOSA U ZAJEDNICI

Zato su vana partnerstva
Za udruenja graana/ki vano je da imaju to bolju saradnju i grade partnerstva u zajednici u kojoj deluju. Kao to je ranije napomenuto, zajednicu ine razliiti akteri i sektori - i svako od njih ima odreeni uticaj, pa su samim tim, udruenja i organizacije upueni na druge organizacije i institucije. Bez zajednikog delovanja i ostvarivanja partnerstva sa drugim organizacijama, institucijama i graanima ne mogu se ostvariti znaajni efekti i promene u zajednici. Na primer, teko je zamisliti da organizacija koja se bavi lokalnim socijalnim pitanjima moe neto znaajnije promeniti u svojoj zajednici bez saradnje sa centrom za socijalni rad, drugim organizacijama koje se bave socijalnim pitanjima, kao i sa samim graanima koji su socijalno ugroeni. Uspostavljanjem saradnje i partnerstva sa drugim akterima stvara se znaajan kapital za budue delovanje organizacije i postizanje pozitivnih promena i razvoja celukupne zajednice. 4.2 Ko mogu biti partneri
Potencijalni partneri mogu biti pojedinci, grupe ljudi ili organizacije koje su neposredno ili posredno zainteresovani za probleme. To zapravo znai da partneri mogu biti: udruenja graana ili organizacije lokalne vlasti i institucije (lokalna samouprava, skuptina, predsednik optine, gradonaelnik, institucije socijalne brige, obrazovne, zdravstvene ili komunalne institucije) mediji poslovni sektor (lokalne fabrike, dragstori, restorani, banke, preduzea tamparije) 4.2.1 Organizacije i udruenja
Saradnja i partnerstvo sa drugim organizacijama i udruenjima su izuzetno vani. Pre svega, ukoliko u zajednici postoje organizacije i udruenja sa slinim ciljevima partnerstvo i saradnja sa njima e pomoi da se lake ostvare ciljevi. Partnerstvo i dobra saradnja omoguavaju razmenu informacija i bolje sagledavanje potreba i problema koji postoje u zajednici. Takoe, u kontaktu sa drugim organizacijama moe se obavestiti o iskustvu sa odreenim medijima, predstavnicima vlasti ili poslovnim sektorom. Partnerskim odnosom omoguava se usklaivanje aktivnosti meu organizacijama koje deluju u jednoj lokalnoj zajednici. Usklaivanje aktivnosti meu organizacijama je vrlo znaajno jer se na taj nain spreava dupliranje posla. Partnerski odnos je bitan i za razmenu iskustva i strunih znanja sa drugim organizacijama. Moda druge organizacije imaju aktivistu koji je pravnik, a organizaciji je potreban pravni savet. Dobra saradnja sa drugima moe biti uvod u stvaranje lokalnih mrea i koalicija koje su potrebne za reavanje krupnijih problema za koje su neophodni vei resursi i vei uticaj u zajednici. 4.2.2 Organi vlasti i institucije
Udruenja graana su u svom radu upuena na saradnju sa lokalnim institucijama i organima vlasti. Saradnja sa lokanim instutucijama je neophodna jer one esto imaju resurse ili mo donoenja odluka koje su neophodne za ostvarivanje njihovih ciljeva, odnosno promene koju ele da postignu. Npr: Ukoliko je cilj projekta organizacije uklanjanje ilegalnih deponija neophodno je uspostaviti saradnju sa komunalnom slubom. Partnerstvo sa njima e omoguiti da se saznaju uzroci problema (zato nastaje ilegalna deponija, ta spreava odnoenje smea), da se dogovori o uklanjanju
24
deponije (graani i volonteri udruenja mogu organizovati volontersku akciju ienja, ali je esto potrebna mehanizacija koju ima samo javno preduzee), ali i da se postigne dogovor za budue odravanje prostora - poto postignuto treba i odrati. Treba ukljuiti i lokalnu samoupravu, jer ona takoe ima odreene nadlenosti. Pri uspostavljanju saradnje i partnerskog odnosa, treba imati u vidu da je interes obostran - time to ukazuje na problem, i predlae reenja, udruenja graana i organizacije predstavljaju znaajnog partnera organima vlasti i institucijama. Osim uspostavljanja partnerstva povodom konkretne akcije, potrebno je razmiljati i o dugoronijoj saradnji: na primer, udruenje moe pokrenuti dijalog sa lokalnom samoupravom kako bi se oformilo posebno telo za saradnju sa udruenjima graana, ili posebno telo za reavanje odreenog problema u zajednici. Na taj nain partnerski odnosi postaju stabilniji i omoguavaju ostvarivanje dugoronijeg uticaja. 4.2.3 Poslovni sektor
Poslovni sektor, je nosilac ekonomskog razvoja zajednice, ali igra vanu ulogu kao partner i u drugim oblastima: kompanije i rme nisu samo proizvoai dobara i usluga, ve i sugraani i komije u svakoj zajednici. Njima je takoe u interesu da ulaganjima u neprotne inicijative koje slue optem dobru, doprinesu boljem ivotu i napretku u zajednicama u kojima rade, kao i da doprinesu pozitivnoj slici o svojoj rmi. Poslovni sektor zato moe biti vaan saveznik u reavanju problema u zajednici. Poslovni sektor moe pomoi ne samo ulaganjem novanih sredstava, ve i pozajmljivanjem opreme, prostora, pruanjem usluga besplatno ili sa velikim popustom, animiranjem zaposlenih da volontiraju... 4.2.4 Mediji
Mediji su vaan faktor za rad svake organizacije, jer su znaajan resurs za dobijanje ire podrke graana koja je znaajna za reavanje odreenih problema. Putem medija organizacije: prenose poruku svojim korisnicima o problemima na koje ele da skrenu panju informiu o aktivnosti kojim se trenutno bave i onima koje planiraju prenose rezultate svog rada Mediji tako postaju saveznici u reavanju problema, a udruenje graana gradi svoj imid i stie prepoznatljivost u svojoj lokalnoj zajednici. Prepoznatljivost je znaajna za delovanje organizacije jer lake moe ostvariti budue kontakte sa graanima, institucijama, poslovnim sektorom, predstavnicima vlasti, drugim organizacijama, donatorima. Takoe dobri odnosi sa medijima i partnerstvo pomau da poruke budu tano i potpuno prenete javnosti.
25
4.2.5
Kako izgraditi partnerstvo
Da bi se uspostavila partnerstva, potrebno je prvo prepoznati ko sve mogu biti vani partneri za inicijativu ili akciju koju udruenje eli da realizuje. Nekoliko vanih elemenata treba imati u vidu prilikom uspostavljanja ili izgradnje partnerskih odnosa: Razumevanje potreba i prioriteta drugih Sluanjem potreba potencijalnih partnera moe se saznati ta ih motivie da se pridrue aktivnostima. Organizacija treba da razmisli kako da povee vlastite potrebe i potrebe drugih zainteresovanih strana, to jest na koji nain projekat moe biti koristan za sve partnere (da li e doprineti da javnost stekne dobru sliku o njima, ili e reiti problem koji i njih dotie i sl.) Redovno informisanje partnera Obavetavanje partnera o toku procesa i preduzetim aktivnostima uticae na njihov doivljaj da su deo projekta. Ne bi trebalo da se desi da partneri dobiju informacije o projektu iz nekog drugog izvora. Pouzdanost Ako organizacija eli da ima partnera i sama mora biti dobar partner. Ispunjavanje datih obeanja i pomaganje drugima, stvorie spremnost drugih da pomognu kada to bude potrebno. Publicitet (javnost) Odravanje javnih dogaaja omoguava da se javnost obavesti o ciljevima i aktivnostima, a istovremeno pokazuje partnerima da je organizacija aktivna i sposobna. Pri javnim pojavljivanjima uvek treba pomenuti i partnere, bez obzira da li su prisutni ili ne. Zahvalnost, pohvale Zahvaljivanje svakom partneru - pismom, telefonom, javnim priznanjem, tokom javnih dogaaja, ili u tampanim materijalima, potvruje dobre odnose i uvaavanje. Lini kontakt Poverenje i spremnost potencijalnih saradnika i partnera da pomognu bie vea ukoliko se uspostavi lini kontakt sa ljudima koji predstavljaju odreenu instituciju, rmu ili lokalnu samoupravu. Treba imati u vidu da izgradnja linih odnosa nije jednostavan proces i da oduzima dosta vremena i energije (npr. treba potruditi da se ljudi upoznaju umesto da im se alju obavetenja ili pisma). Takoe, on se ne gradi preko noi poto se zasniva na iskustvu u saradnji, esto je potreban dui vremenski period da bi se uspostavio kvalitetan odnos sa ljudima koji predstavljaju partnere.
26
V deo
poglavlje 5
prikupljanje sredstava za aktivnosti u lokalnoj zajednici

KORACI ZA PRIKUPLJANJE SREDSTAVA MOGUI IZVORI SREDSTAVA
27
PRIKUPLJANJE SREDSTAVA ZA AKTIVNOSTI U LOKALNOJ ZAJEDNICI
Bez odreenih ljudskih, materijalnih, tehnikih i nansijskih izvora organizacije ne mogu uspeno sprovoditi aktivnosti i projekte u svojim zajednicama. U mnogim sluajevima ini se da je lake doi do podrke donatora izvan zajednice, nego unutar nje. Premda e to u poetku iziskivati vei rad i trud, doprinos lokalne zajednice znaajan je nain jaanja kapaciteta organizacije. Osim to se time obezbeuju sredstva i materijali potrebni za projekte koji doprinose unapreenju zajednice, privlaenje lokalnih doprinosa pomae organizaciji u izgradnji dugoronih odnosa i partnerstava sa vanim pojedincima i ustanovama. Prikupljanjem sredstava i realizacijom akcije lokalnim sredstvima udruenja podstiu i oseaj ponosa i postignua koji se temelje na svesti graana da su doprineli dobrobiti svoje zajednice ali i izgradnju dugoronih partnerstava. Pokretanjem lokalnih izvora nansiranja poveava se mogunost da se trajno odre rezultati neke akcije ili inicijative - budui da su lokalni sponzori lino i dugorono zainteresovani za projekat u svojoj zajednici time se otvaraju mogunosti za dalju podrku. I naravno, podrka lokalne zajednice omoguava lokalnim grupama veu samostalnost i nezavisnost od starnih donatora, a to znai usmerenost na potrebe koje sama zajednica smatra bitnim. 5.1 Koraci za prikupljanje sredstava U lokalnoj zajednici postoji niz razliitih sredstava koja se mogu iskoristiti za realizaciju projektnih aktivnosti. Koraci koji mogu pomoi pri tome su: ta je cilj inicijative ili akcije Za ta se konkretno trai podrka? Treba napisati ili pripremiti kratko i jasno, u par reenica, odgovor na ovo pitanje, na nain koji e biti razumljiv ljudima koji nisu ukljueni u rad udruenja. Spisak potreba Treba dobro razmisliti o svim stvarima (roba, oprema ili usluge) koje su potrebne da se ostvare planirane akcije. Uobiajeni spisak potreba obuhvata: sredstva i materijale zavisno od planiranih aktivnosti (hrana, osveenje, i sl.), sredstva za postizanje publiciteta ili informisanje i radnu snagu (od onih koji e farbati klupe, do muziara). Odreivanje moguih izvora Da li se planirana sredstva mogu dobiti u vidu donacije i od koga? Najbolje je ako lanovi udruenja naprave spisak svih moguih donatora iz zajednice: organizacija moe da se obrati: preduzeima, bankama, novinama, javnim slubama i rmama u kojima su zaposleni lanovi organizacije, ali i susedima, vanim ljudima u zajednici, kolama, drugim udruenjima, gradskoj vladi, fondacijama, itd. Spisak potencijalnih donatora treba da pokrije sve oblasti neophodne za sprovoenje akcije. Za svaku od stavki sa prethodne liste potrebnih sredstava, prepoznajte makar jedan mogui izvor sredstava, a ako je mogue i vie. Pravljenje plana prikupljanja sredstava Na koji nain traiti pomo? Ko e u organizaciji biti zaduen za te aktivnosti? Kada ih izvesti? Odgovori na ova pitanja predstavljaju plan prikupljanja sredstava. Raznovrsnost je izuzetno vana ako se organizacija osloni samo na jednu vrstu podrke, moe dovesti akcije u pitanje. Ukljuiti vie osoba u prikupljanje sredstava Nije lako sprovesti plan prikupljanja sredstava, posebno ako nije angaovan vei broj lanova organizacije za ove aktivnosti. Kada se u aktivnosti prikupljanja sredstava ukljui vie ljudi, ostvaruje se vie veza sa resursima, dobija se vie razliitih vrsta sredstava i pomoi, a najvanije, vei broj ljudi e oseati da je ostvarena promena nastala kao rezultat zajednike akcije i da je njihovo vlasnitvo.
28
5.2
Mogui izvori sredstava
5.2.1 Kljuni pojedinci Podrka uglednih i poznatih pojedinaca vrlo je vana u pribavljanju podrke unutar lokalne zajednice. Prilikom utvrivanja ko su uticajni pojedinci ne treba razmiljati samo o onima koji u nekoj instituciji ili preduzeu imaju mo odluivanja, ve i o uticajnim ljudima u zajednici ija podrka moe olakati da se doe do onih koji odluuju ili da poalje pozitivnu poruku javnosti o samoj incijativi (to moe olakati proces prikupljanje sredstava). 5.2.2 Graani/ke Graani/ke su nabitniji deo bilo koje strategije prikupljanja sredstava u lokalnoj zajednici. Ako projektne aktivnosti odgovaraju potrebama zajednice i ako graani/ke veruju u rad i misiju organizacije oni e biti spremniji da prue podrku. Takoe, ako su obaveteni na odgovarajui nain, graani/ke mogu postati najbolja podrka i promoteri i pruiti podrku na vie naina. Volonterski rad kojim se organizaciji stavlja na raspolaganje vreme, znanje, iskustvo, vetine, oprema, je jedan od najvanijih izvora podrke. Iako veina graana ne moe donirati velike novane iznose, manje pojedinane donacije velikog broja graana mogu biti znaajne u krajnjem zbiru. Manja sredstva mogu se prikupljati direktno ili preko za to odreenih mesta. Uz to graani vrlo esto doprinose projektnim aktivnostima tako to poklanjaju namirnice i robu kao to su hrana i osveavajua pia za volontere i uesnike u projektu. 5.2.3 Lokalna samouprava i institucije
Lokalna samouprava i institucije mogu takoe biti izvor potrebnih sredstava za realizaciju projekta. Od lokalne samouprave i institucija se mogu traiti: prostor korienje oprema i usluga novana sredstva Prostor je verovatno jedna od najznaajnih vrsta pomoi koju organizacija moe dobiti od lokalne samouprave ili drugih organa vlasti u zajednici. To moe biti prostor za rad same organizacije, ili prostor za specinu aktivnost. Ukoliko organizacija planira da uspostavlja pozitivne promene u zajednici ona mora raspolagati odreenim prostorom gde moe nesmetano obavljati svoje delatnosti. Lokalne institucije u svakoj zajednici najee raspolau odreenim prostorima koji nisu iskorieni i koje moe ustupiti bez nadoknade na dui vremenski period, to znaajno olakava rad organizacije. To je obino dugotrajan proces, i potrebno je da organizacija ili udruenje postoje i rade ve due vreme, i imaju iza sebe niz akcija kojima su jasno pokazali da rade na dobrobiti zajednice. Ukoliko to nije mogue, druga opcija je potraiti korienje prostora za pojedine dogaaje. Ukoliko udruenje ili organizacija imaju aktivnosti koje ukljuuju skupove, okupljanja, seminare, tribine uvek je mogue potraiti od lokalne samouprave ili institucija korienje njihovog prostora (obino optinskih sala i slino) i time smanjiti trokove aktivnosti. Na slian nain se mogu traiti korienje opreme i usluga. Lokalna samouprava i razliita odeljenja, kao i institucije imaju mogunosti da pomognu pozajmljivanjem opreme (komunalna sluba npr. pozajmljivanjem mehanizacije, razliiti strunjaci dranjem predavanja, pravne slube savetima itd). Na kraju, postoji mogunost i dobijanja direktne novane podrke. Svaka optina ima na raspolaganju odreena sredstva koja su usmerena na neprotne inicijative, a koja se dodeljuju budetom za
29
svaku budetsku godinu. Rok za organizacije da dostave program aktivnosti i nansijske planove je 15. jun i tog se roka treba pridravati, dok se rebalans budeta obino radi krajem godine. Takoe, graani i udruenja imaju pravo prisustva raspravama o budetu i pravo uvida u informacije koje se tiu raspodele sredstava. Zbog toga je vano znati kako i kada pristupiti, kao i poznavati procedure, uestvovati na javnim raspravama koje organizuje lokalna samouprava, kao i redovno upoznavati predstavnike/ce lokalne samouprave sa radom organizacije. Uspostavljanje kontakta sa lokalnim vlastima i institucijama Da bi organizacija imala dobru saradnju sa lokalnim organima vlasti i da bi mogla da rauna na odreenu pomo mora voditi rauna o nekoliko stvari. organizacija mora da bude prepoznatljiva u zajednici kako bi mogla da rauna na pomo lokalne samouprave. Prepoznatljivost se stie pre svega kvalitetom rada, a zatim i brojem akcija i inicijativa. organizacija treba da se upozna sa strategijom i planovima lokalnih vlasti i prepozna oblasti i planove na kojima je mogue ostvariti saradnju organizacije treba da obrazloi svoje ideje na nain koji e jasno pokazati da postoji iri interes zajednice, pa i lokalne samouprave da se te ideje ostvare Nain za uspostavljanje prvih kontakata moe biti direktno predstavljanje organizacije predstavnicima vlasti, slanje propagandnog materijala i informacija o aktivnostima, pozivanje na sastanke i dogaaje i uestvovanje na dogaajima koje organizuju drugi akteri. Npr: Udruenje graana Deca u srcu iz Aranelovca aktiviralo je itavu zajednicu na ponovnom pokretanju Biblioteke igraaka kroz akciju prikupljanja igraaka. Javna akcija u kojoj su uestvovali graani je rezultirala time da im je Centar za socijalni rad dao prostor za biblioteku a lokalne vlasti su pruile malu materijalnu pomo za opremanje prostora. U svojim nastojanjima da Bibloteka igraaka nastavi sa radom grupa je osmislila kreativne radionice za roditelje i decu, ukljuivi vei broj graana i u te aktivnosti, za koje je skuptina optine privremeno ustupila prostor. Zbog svog angaovanja u lokalnoj zajednici, a na predlog roditelja, liderka organizacije nominovana je za dodelu Julske nagrade - najveeg priznanja grada Aranelovca koju dodeljuje Skuptina optine. Privremeno ustupljeni prostor je posle odreenog vremena prerastao u stalnu aktivnost i osnivanje Dejeg kulturnog centra koji podrava grad. 5.2.1 Poslovni sektor
Poslovni sektor moe biti znaajan partner, kao i znaajan izvor sredstava. Poslovni sektor moe pomoi: ustupanjem strunih znanja i vetina ustupanjem prostora ustupanjem opreme poklanjanjem robe, materijala novanim sredstvima
30
Naini za uspostavljanje kontakta su: direktno predstavljanje organizacije, slanje propagandnog materijala i informacija o aktivnostima i ostvarenim uspesima, pozivanje na sastanke i dogaaje koje priprema organizacija. Nekoliko saveta koji mogu pomoi: Izgradnja vrstih veza sa lokalnim poslovnim sektorom Dobro je razvijati odnose i veze sa poslovnim sektorom pre nego to se zatrae donacije. Neki od naina za uspostavljanje kontakta su: direktno predstavljanje organizacije predstavnicima poslovnog sektora, slanje reklamnog materijala ili informacija o aktivnostima, prisustvo sastancima poslovnih udruenja i pozivanje na sastanke ili dogaaje. Mogu se zatraiti saveti, ideje ili informacije od predstavnika poslovnog sektora, posebno ako su njihove aktivnosti u vezi sa aktivnostima organizacije, ili ako mogu biti direktno zainteresovani za njih. Predstavnik lokalnog preduzea moe biti pozvan da bude lan uprave organizacije, to poveava transparentnost organizacije i pomae kredibilitetu, a time i ostvarivanju kontakata u zajednici, ili dobijanje donacija. Obraanje preduzeima koja su voljna da pomognu Posebno treba imati u vidu preduzea iji su vlasnici prijatelji ili lanovi organizacije, ili preduzea u kojima lanovi organizacije rade. Vea preduzea takoe daju donacije za aktivnosti u kojima njihovi radnici volontiraju. Neka preduzea e imati posebni interes da se ukljue u nansiranje odreenih akcija: ako se nalaze u blizini mesta gde se sprovodi projekat, ako se poslovne aktivnosti poklapaju sa dogaajem koji se organizuje, ili ako im odreena akcija moe pomoi da se vie uje o njihovim proizvodima ili uslugama - npr. muzika radnja moe biti zainteresovana za sponzorstvo koncerta, radnja dejih igraaka za donacije za vankolske aktivnosti, gvoarska radnja za akciju ienja i slino. Nain na koji se preduzea reklamiraju (na koji aspekt ekoloki, socijalni ili neki drugi stavljaju naglasak) moe se iskoristiti za obraanje i dobijanje sredstava. Zahvalnost Publicitet: odati javno priznanje preduzeima koja su pruila podrku, na primer u dnevnim novostima, ili na ajerima. Zajednika dobra volja: mogu se preneti informacije o spremnosti preduzea da pokau odgovornost za zajednicu i uestvuju, to moe uticati na stav ljudi i dobru sliku o preduzeu u javnosti. Lina zahvalnost: Po zavretku aktivnosti organizacija treba da poalje pismo zahvalnosti i/ili simbolian poklon (npr. produkt radionica sa decom i sl.).
31
32
VI deo
poglavlje 6
primeri dobre prakse
33
PRIMERI DOBRE PRAKSE
U narednom poglavlju predstavljamo vam primere dobre prakse organizacija koje je BCIF podrao. Dok je teorijski deo prirunika ilustrovan primerima koje su odreene grupe primenjivale u svom radu u okviru projekata koje je BCIF podrao, u narednom delu moete proitati detaljne studije sluajeva 10 lokalnih inicijativa. Grupe/organizacije su se kroz njih bavile razliitim problemima, temama i ciljnim grupama ali im je zajedniko to to su su sve uspele da pokrenu odrive aktivnosti u reavanju problema, izgrade dugorona partnerstva sa razliitim akterima u svojim lokalnim zajednicama i prikupe znaajna sredstva pored onih koje im je BCIF dodelio. 6.1 Klub ena Hera, Baka Topola
Opis lokalne zajednice Optina Baka Topola se nalazi na severu Vojvodine, 40km udaljena od maarske granice i 50km od Dunava i hrvatske granice. Optina broji 38.000 stanovnika, a samo naselje Baka Topola ima 18.000 stanovnika u 23 sela, okupljenih u 15 mesnih zajednica. Optina Baka Topola je multietnika sredina, veinsko stanovnitvo je maarske nacionalnosti 58.9% i srpske nacionalnosti 29.9%. Broj nezaposlenih po zvaninim podacima je blizu 7.000, a od toga ene ine 48%. Ukupan broj korisnika Centra za socijalni rad je preko 1.800 lica i u stalnom je porastu zbog tendencije osiromaenja drutva. Znaajan podatak je da skoro svako naselje u optini ima organizaciju ili grupu koja okuplja ene. Organizacija Klub ena Hera je prva organizacija u regiji koja okuplja ene, osnovana poetkom 2001. godine. Organizacija se bavi pitanjem ena u ruralnim sredinama kroz razne aspekte koji se tiu ravnopravnosti polova, a sprovodi i projekte koje se tiu drugih marginalizovanih grupa. Opis problema Prema podacima Centra za socijalni rad u Bakoj Topoli od 01.07.2005. do 22. 05.2006.godine je prijavljeno 18 sluajeva nasilja u porodici, a 97% rtve su ene i deca. Pretpostavlja se da je taj broj oko pet puta vei, jer je nasilje u porodici prikriveno. Optinskom javnom tuilatvu je u 2005. godini podneto trinaest zvaninih prijava protiv nasilja u porodici, od kojih je est optueno, donesene su etiri pravosnane presude, dve odbaene, a jedna prosleena tuilatvu u Subotici. Prema navodima Optinskog javnog tuilitva do kraja maja 2006. godine podneto je pet zvaninih prijava protiv nasilja u porodici. Pri tome, od 2005.godine kada je donet novi porodini zakon bile su svega dve lokalne radio emisije na temu borbe protiv nasilja u porodici u trajanju od 10-tak minuta, radnim danom, pre podne (Izvor: Radio Regije, B.Topola). Na osnovu ankete koju je sprovela organizacija Hera u optini Baka Topola (grad i okolna sela) na temu poznavanja mehanizma borbe protiv nasilja u porodici koje donosi porodini zakon, meu ugroenom populacijom (graanke i deca od 11 do 18 godina) ustanovljeno je sledee: od 319 anketiranih graanki preko 18 godina, 18 je samo delimino znalo ta se podrazumeva pod nasiljem u porodici i kome se treba obratiti u sluaju istog, a od 170 anketirane dece sedmoro njih je pretpostavljalo da se treba javiti policiji. Prema rezultatima sprovedene ankete ak 95 % stanovnitva nije informisano o mehanizmima borbe protiv nasilja niti je upoznato sa mogunostima za suzbijanje nasilja koji predvia zakon. U optini postoji Mrea protiv nasilja ije su lanice: Klub ena Hera, Centar za socijalni rad, Optinsko javno tuilatvo, policija, lokalna samouprava, obdanita, osnovne i srednje kole. Osim formalnog postojanja Mree nisu preduzete druge aktivnosti radi promovisanja Mree, niti funkcionie mehanizam borbe protiv nasilja u porodici. Predloeno reenje problema Hera je planirala da aktivnostima koje su usmerene na informisanje graana podigne stepen informisanosti o porodinom nasilju u zajednici i upozna graane sa vaeim zakonima iz ove oblasti.
34
Pored toga, organizacija je planirala da aktivira postojeu Mreu protiv nasilja kako bi ona poela da funkcionie i na taj nain pokrene nadlene institucije i organizacije da uzmu aktivniju ulogu u reavanju ovog problema. U manjim sredinama jedan od najboljih naina informisanja graana/ki je deljenje materijala na pijacama, vaarima, jer tako je najlake i najekasnije komunicirati sa enama na selu. Akcioni plan, sprovoene projektnih aktivnosti i rezultati Akcioni plan je predviao sastanke sa predstavnicima partnerskih organizacija i nadlenih institucija, prepreme promotivnog materijala koji e biti deljeni graanima/kama u gradskim i seoskim sredinama i odravanje javne tribine. Pored toga, organizacija je planirala intenzivnu medijsku promociju koja bi trajala od poetka do kraja projektnih aktivnosti. Aktivnosti
Sastanak sa predstavnicima partnerskih organizacija i saradnikim institucijama Priprema i tampanje broura, plakata, majci i bedeva Distribucija broura i plakata u vidu akcija na pijaci u Bakoj Topoli i okolnim selima, a u selima u kojima nema pijanog dana ulina akcija Oglaavanje u medijima kroz gostovanja na lokalnom radiju i radio reklamu Sastanci sa predstavnicima lokalne zajednice (CSR, policija, tuilatvo, kole) Priprema za javnu tribinu Odravanje javne tribine
Vreme trajanja
Poslednja nedelja avgusta Prve dve nedelje septebra 2 meseca (poslednje dve nedelje septembra, oktobar i prve dve nedelje novembra) Tokom 2 meseca (poslednje dve nedelje septembra, oktobar i prve dve nedelje novembra) Tokom celog trajanja projekta 1 nedelja (druga nedelja novembra) 1 nedelja (1 dan u treoj nedelji novembra)
Odgovorna osoba
Koordinatorka projekta, predstavnici partnerskih organizacija i institucija Koordinatorka projekta + 4 struna saradnika 40 volontera/ki
Koordinatorka projekta + 3 struna saradnika Koordinatorka projekta + 4 struna sardnika Koordinatorka projekta + 5 strunih saradnika Koordinatorka projekta + 4 struna saradnika
Aktivno uee graana/ki i zajednice Hera je krajem 2005. godine pokrenula inicijativu za osnivanje enske koalicije, koja je u poetku ukljuila 10 enskih organizacija, enske grupe unutar postojeih organizacija, sindikat zemljoradnika/ca, enske grupe unutar politikih organizacija. Na ovaj nain Koalicija moe uspenije da lobira, lanice mree lake i uspenije komuniciraju meusobno, uspenije se mogu deliti svi materijali koje neka od lanica te mree napravi. Takoe Hera je sa tri lokalne organizacije osnovala enski centar u kui koju su dobile na korienje na deset godina od biveg predsednika Udruenja zemljoradnika. Poto u optini ne postoji omladinska organizacija, enski centar koristi i neformalna omladinska grupa, iji volonteri/ke su ukljueni u sve projekte, a broj mladih volontera iz nedelje u nedelju raste. Tako je broj volontera/ki u okviru ovog projekta bio vei od planiranog: 15 omladinaca, 10 enskih grupa sa po 2-3 volonterke. Mladi aktivisti/aktivistkinje su ak predloili da se organizuje obilazak institucija, poto neki od njih nisu znali koja se institucija gde nalazi, a imali su i negativan stav o radu istih. Sve institucije su izale u susret toj ideji, i pristale da upoznaju mlade sa svojim radom kako bi vratili poverenje graana/ki u svoj rad. Znaajna je podrka i suprunika lanica Here, koji pozitivno gledaju na aktivnost ena, i tako da su se i oni ukljuili u pojedine akcije. Nosili su majice napravljenje u toku akcije i time i na poslu davali do znanja da podravaju akcije ena. Saradnja u lokalnoj zajednici, graenje partnerstva i doprinos zajednice U realizaciji projektnih aktivnosti organizacija je ostvarila saradnju sa vie institucija i organizacija u zajednici. Organizacija je imala pomo Optinskog javnog tuilatva i Centra za socijalni rad u vidu informacija od tih slubi koje se tiu broja registrovanih sluajeva nasilja u optini, broja podnetih prijava, broja reenih
35
sluajeva na sudu, to je bilo znaajno za prepoznavanje i analizu samog problema. Pored toga predstavnici ovih institucija pruili su i strunu pomo pri sastavljanju teksta koji se naao na brouri i plakatu koji su kasnije deljeni graanima kao i ueem na sastancima Mree za spreavanje nasilja. Tekst broure o nasilju u porodici osmiljen je u saradnji sa Centrom za socijalni rad i koordinatorkom policije. Poto se pokazala potreba da se pravni aspekti porodinog zakona posebno pojasne, Optinski javni tuilac je prihvatio da napie tekst za jo jednu brouru koja je takoe deljena na teritoriji optine. Broure su tampane na srpskom i maarskom jeziku. Zatim su Optinsko javno tuilatvo, Centar za socijalni rad kao i policija su ueem svojih predstavnika na predavanjima i na javnoj tribini pomogli realizaciju ovih aktivnosti. Saradnja sa Centrom za socijalni rad postala je ekasna dolaskom novog direktora, koji je bio spreman da sarauje i da se ukljui u aktivnosti organizacije. On je ak ponudio mogunost da jedan civilni vojnik koji je kod njih angaovan pomogne Heri, kako bi jo vie doprineo uspehu projekta. Hera je saraivala i sa kolama: u akciju lepljenja plakata i deljenja broura su se aktivno ukljuio i nastavni kadar i zaposleni u kolama. Takoe, pedagozi i psiholozi/kinje su drali predavanja na tu temu u kolama. U osam osnovnih i tri srednje kole je podeljeno po sto komada broura (umesto planiranih pedeset), to je uraeno uz pomo omladinske grupe. Veliku pomo su dale organizacije zemljoradnika, u okviru kojih deluju aktivne enske grupe. Tako su se broure mogle nai i u centrima za predaju mleka, kod nekoliko veterinarki koje rade na terenu, u poljoprivrednim apotekama. Pomo su pruale i enske grupe politikih stranaka, pa je brourama pokriveno svih 23 naselja u optini, ukljuujui i sela koja imaju svega 500 stanovnika/ca. Znaajnu podrku pruile su dve auto-kole koje su omoguile besplatan prevoz svojim vozilima za aktiviste/kinje Here pri raznoenju broura po selima. Lokalna pekara donirala je peciva za zavrnu tribinu, Crveni Krst i Dom kulture besplatan prostor za tribinu a knjigovodstveni servis naplatio je samo minimum trokova svojih usluga. Radio stanice, pored emitovanja reklame predviene projektom, dodatno obavetavaju javnost o aktivnostima, i sve vie posveuju panju problemu nasilja u porodici. Ponudili su besplatnu izradu reklame i dodatno emitovanje od mesec dana, kao svoj doprinos itavoj akciji. Faktori uspeha u sprovoenju projekta Najbitniji faktor u realizaciji ovog projekta je dobro uspostavljeno partnerstvo sa svim relevantnim institucijama kao i ostalim organizacijama koje se bave slinim problemima jer Hera samostalno nikada ne bi uspela da privue toliku panju i pozitivne reakcije javnosti. Takoe je bitno poznavati specinosti sredine i aktivnosti prilagoditi tome. Pijace u malim sredinama su mesta gde se okuplja veliki broj ljudi odreenim danima i u odreenim vremenskim intervalima. Zbog toga je Hera organizovala podelu broura subotom prepodne, od 8-10h, kada su uspevali da podele i do 500 komada broure. Iskustvo organizacije pokazuje da je u manjim mestima kao to je Baka Topola potrebno iskoristiti svako poznanstvo i podstai sve koje znamo da na svoj nain podre akciju. Dobro je prvo privui to vei broj osoba koje podravaju rad, koji/e e kasnije biti saveznici/ce. Takoe je vano volonterima/kama i svima koji podravaju akcije javno se zahvaliti i, ako je mogue, treba ih sve imenovati.
36
Tekoe koje su se pojavile u sprovoenju projektnih aktivnosti U toku pripreme projekta oekivale su se negativne reakcije na ovakvu kampanju, ali umesto toga tokom prve podele broure na pijaci veliki broj mukaraca je prokomentarisao da je ovakva akcija trebala da se uradi i ranije. Jedan od razloga za izostanak negativne reakcije je to je stvorena kritina masa onih koji podravaju este akcije ena, poto enske grupe imaju dve do pet veih akcija godinje, poev od jubilarnih prodajnih izlobi, organizovanja posela i prela, sportskih takmienja enskih grupa i drugih akcija koje lokalni mediji redovno prate. Kako su nastavljene aktivnosti zapoete u projektu? Mrea protiv nasilja u porodici e nastaviti da se bavi reavanjem problema nasilja u porodici, a Klub ena Hera e pored uea u mrei nastaviti da prua potrebnu pomo, odnosno rtve e upuivati na odgovarajue institucije. U sklopu enskog centra planira se i organizovanje radionica sa rtvama nasilja, kao i kreativnih radionica sa decom (uenici/ce osnovnih kola na teritoriji optine) na temu nasilja u porodici.
6.2
Forum ena, Mali Io
Opis lokalne zajednice Mali Io se nalazi na severu Vojvodine, na pola puta izmeu Subotice i Novog Sada. Prilikom zadnjeg popisa imao je 5.718 stanovnika, preteno maarske nacionalnosti dok pripadnika romske nacionalnosti zvanino ima 157. Stanovnici se uglavnom bave poljoprivredom, postoji jedna rma za preradu metala, jedna poljoprivredna organizaciju i nekoliko uspenih privatnih rmi. Po republikim statistikim podacima stopa nezaposlenosti u selu iznosi preko 50 procenata. Podaci Zavoda za privredni razvoj Srbije pokazuju da je optina po razvijenosti u Republici Srbiji u poslednjih dvadeset, a u Vojvodini ubedljivo na poslednjem mestu. U jedinoj osnovnoj koli ima 18 razreda na maarskom nastavnom jeziku, 2 na srpskom i 6 odeljenja za decu ometenu u razvoju, sa ukupno 481 uenikom od ega 49 pohaa posebnu nastavu. Selo ima i zabavite koje pohaa 159 dece. Mali Io ima nekoliko manifestacija koje su poznate irom Vojvodine a najpoznatija je Dombo Fest, koji se tradicionalno odrava tokom itavog jula meseca. U Malom Iou, osim Foruma ena, deluje jo nekoliko organizacija i to: Udruenje graana Dombo, Udruenje graana Sobesed, Udruenje velikih porodica, Udruenje poljoprivrednih proizvoaa, Udruenje pelara, Udruenje uzgajivaa svinja, Udruenje uzgajivaa junadi, Neformalna grupa Ginko. Civilne organizacije su se poetkom 2005.godine udruile u Asocijaciju za razvoj optine Mali Io. Organizacija Forum ena Mali Io osnovan je 17. oktobra 2002. godine, a pored to ekasnijeg ukljuivanja seoskih ena u drutveni ivot sredine kao osnovnog cilja, organizacija sprovodi i aktivnosti u cilju socijalizacije dece sa posebnim potrebama, dece iz socijalno ugroenih porodica, kao i romske populacije i to kroz projekat Za njih, zbog nas. Opis problema U Malom Iou socijalno ugroena deca romske i maarske nacionalnosti predkolskog uzrasta, zbog svog socijalnog statusa nisu u mogunosti da pohaaju predkolsko obrazovanje. Predkolsko obrazovanje je obavezno godinu dana ali zbog trokova zabavita mnogi roditelji, naroito romske nacionalnosti nisu u mogunosti da upiu dete u zabavite. Zakonom kontrola pohaanja predkolskog obrazovanja i vaspitanja
37
nije regulisana. Broj uenika u odeljenjima osnovne kole za decu ometenu u razvoju (49) u odnosu na broj uenika u koli je prevelik. Deca iz romskih porodica, odnosno deca iz socijalno ugroenih vielanih porodica zbog nedostatka nansijskih sredstava nisu u mogunosti da prisustvuju predkolskom obrazovanju i vaspitanju, te prilikom kategorizacije ne dostignu odgovarajui nivo i smetena su u odeljenje za decu ometenu u razvoju. Odeljenje osnovne kole za decu ometenu u razvoju tako pohaa dvadesetoro dece iz romskih porodica i 29 uenika maarske nacionalnosti. Institucije i lokalna samouprava ulau slabe napore u reavanju ovog problema, pored toga nijedna nevladina organizacija u optini Baka Topola nije se bavila problemima ovih grupa. Ovim problemom su direktno pogoena deca uzrasta od etiri do est godina maarske i romske nacionalnosti iz socijalno ugroenih porodica kojih prema podacima Centra za socijalni rad ima ukupno 89. Predloeno reenje problema Organizacija je planirala da se postojei problem moe bar delimino reiti ukljuivanjem dece romske i maarske nacionalnosti, uzrasta od 4 do 6 godina, iz socijalno ugroenih porodica u predkolsko obrazovanje kroz organizovanje kreativnih igraonica na kojima e se posvetiti posebna panja izgradnji pozitivne JA slike, obiaja mentalne higijene i igara dramske pedagogije za prevazilaenje predrasuda. Pored toga organizacija je planirala i neformalno organizovanje za decu kroz radionice na kojima bi uila strane jezike i folklorne igre i na taj nain pokuali da spree da ova deca budu rasporeena u odeljenja za decu ometenu u razvoju prilikom polaska u kolu. Takoe, grupa je elela da motivie i roditelje dece da se ukljue u radionice kojima bi dobili potrebnu edukaciju o vanosti higijene i kulture stanovanja kao bitnog preduslova za pravilan razvoj deteta. Akcioni plan, sprovoenje projektnih aktivnosti i rezultati Akcioni plan je predviao izradu programa igraonica za decu koja e biti ukljuena u projekat u dogovoru sa lokalnom predkolskom ustanovom i partnerskom organizacijom. Pored toga plan je predviao i organizovanje i realizaciju deije izlobe i porodinog dana u koje bi pored dece bili ukljueni i roditelji. Nakon toga organizacija je planirala edukaciju za roditelje dece iz socijalno ugroenih porodica u saradnji sa predstavnicima zdravstvene ustanove na kojima bi bio stavljen akcenat na vanosti line higijene i kulture stanovanja. Akcioni plan je predviao i izradu propagandnog materijala koji bi bio deljen graanima. Aktivnost Izrada programa igraonica, izlobe, porodinog dana i priredbe Igraonice u romskom naselju Igraonice u centru sela Deja nedelja Izloba Porodini dan takmienje u kuvanju kotlia Priredba sunana jesen Edukacija roditelja o linoj higijeni i kulturi stanovanja Porodini dan takmienje u pravljenju gura od snega u centru sela i organizovano sankanje tampanje plakata i lieta za sve akcije Vreme /Trajanje Avgust prva nedelja Avgust dva vikenda Septembar dva vikenda Oktobar prva nedelja Oktobar trea nedelja Novembar druga nedelja Decembar druga nedelja Januar druga nedelja Avgust Januar Odgovorna osoba Tumbas Loketi Kornelija Burjan Agne Bulatovi Magdolna Burjan Agne, Tumbas Loketi Kornelija Burjan Agne Tumbas Loketi Kornelija Kerepe Iren Bata Ibolja Luka Klara Grac Marija Kerepe Iren Tot Ilona Burjan Agne Biro Ibolja Erebet idai
Aktivno uee graana/ki i zajednice Organizacija je u svoje aktivnosti ukljuila decu iz socijalno ugroenih porodica koja su direktno pogoena ovim problemom. Deca su bila ukljuena u igraonice u kojima su na kreativan nain uila strane jezike i izraivala likovne radove koji su kasnije bili izloeni u okviru deje nedelje. Pored toga deca su uestvovala i u sekcijama folklora i kreativnih radionica koje je organizacija sprovela u saradnji sa KUD Marcipan. Roditelji dece su bili ukljueni u projekat kroz uee u edukativnim radionicama koje je grupa organizovala
38
u saradnji sa osobljem zdravstvenog centra. Graani/ke (deca i odrasli) su pozvani putem plakata, putem medija kao i linim kontaktima preko roditelja dece iz drugih aktivnih organizacija i KUD-a, na igraonice u romsko naselje i u centar sela. Grupa ih je motivisala tako to je u okviru igre ureenja parka kao indijanskog naselja ukljuila i roditelje u pripremu terena. Na samim igraonicama kroz igre upoznavanja spajali su roditelje i decu razliite nacionalnosti. Reakcije su bile uglavnom pozitivne. Vremenom deca razliite nacionalnosti nisu odbijala da uhvate ruke jedni drugima, roditelji su zajedno pomagali svojoj deci u izradi rukotvorina i zajedno posluivali uinu. Posebno su se istakle neke porodice romske nacionalnosti koji su za vreme igraonica u romskom naselju pozvale okupljene u svoju kuu. ene romske nacionalnosti spremale su svoje specijalitete za uinu, pa su kasnije razmenjivale recepte sa enama drugih nacionalnosti. Igraonice u centru sela su privukle panju prolaznika koji su se ukljuili u zajednike igre. Svaka igraonica je imala sve vie i vie uesnika. Pristizali su prijatelji, lanovi porodica, komije i revnosno se ukljuivali u igru. ak su donosili slatkie i delili deci. Saradnja u lokalnoj zajednici, graenje partnerstva i doprinos zajednice Forum ena ostvario je saradnju sa vie institucija i organizacija koje su pomogle da se projekat realizuje. Saradnja sa predkolskom ustanovom i najmlaom grupom KUD-a Marcipan je najuspenija unutar lokalne zajednice. Predstavnici KUD Marcipan su pomogli tako to su osmislili i realizovali igraonice za decu na kojima su ih uili folklornim vetinama. Roditelji i deca iz grupe Marcipan su redovno poseivali igraonice i aktivno se ukljuivali u igre. Udruenje pezionera i KUD Pete andor su ustupanjem svojih prostorija obezbedili prostor za izlobu i priredbu. Centar za socijalni rad je omoguio pristup relevantnim podacima o socijalno ugroenim porodicama na osnovu kojih su izabrana deca koja su ukljuena u aktivnosti. Forum ena je ostvario saradnju sa predkolskom ustanovom Petar Pan ije su vaspitaice uestvovale u osmiljavanju i realizaciji igraonica za decu. One su sastavljale tematski program i vodile struni deo igraonica. Na poetku kolske godine Forum ena Mali Io je nabavio potrebnu dokumentaciju za decu romske nacionalnosti za upis u predkolsku ustanovu i u dogovoru sa roditeljima i vaspitaima u zabavite se upisalo 10-oro dece. Igraonice su posetili i predsednik optine Sii Itvan, zdravstveni radnici, lanovi Saveta mesne zajednice i predsednica KUD-a. Lokalna preduzea su poklonila osveenje za uesnike igraonica i edukativnih radionica. Lokalna samouprava, mesna zajednica i KUD su uvek izlazili u susret obezbeivanjem tehnike opreme, putnih trokova ili prevoza i sl. Mediji kao to su Sobesed, Magyar Sz, Duna TV, Radio Novi Sad, Radio Baka Topola, Regio Radio Baka Topola su redovno izvetavali o projektnim aktivnostima. Faktori uspeha u sprovoenju projekta Kao faktore uspeha Forum ena izdvaja saradnju sa predkolskom ustanovom i koordinatorom grupe Marcipan, redovnu posetu aktivistkinja romskom naselju i ukljuivanje roditelja romske nacionalnosti u aktivnosti projekta. Motivacija lokalne zajednice kao i ciljne grupe mora se sprovoditi neposredno i linim kontaktima. Poetak je uvek teak, ali kada ljudi neposredno uestvuju i osete zadovoljstvo postignutim rezultatima, polako 39
upoznaju jedni druge, shvate da razlike u obiajima nisu loe ve da potovanjem razliitih kultura svi postaju bogatiji duhom. Osim toga deca predkolskog uzrasta nisu svesna razlike u boji koe, jeziku ili obiajima. Upoznajui jedni druge ve u tom uzrastu lake prihvataju jedni druge i lake prevazilaze strah od nepoznatog. Ulaui u decu danas, ulaemo u budunost svih nas, jer dete je dete da ga volite i razumete. idai Erebet, koordinatorka projekta Tekoe koje su se pojavile u sprovoenju projektnih aktivnosti Po miljenju lanica organizacije veih tekoa nije bilo osim to su vreme realizacije aktivnosti morali prilagoditi svim uesnicima, tako da je ponekada dolo do pomeranja datuma igraonica. Kako su nastavljene aktivnosti zapoete u projektu? Putem konkursa i uz pomo lokalne zajednice Forum ena e nastaviti sline aktivnosti sa decom razliite nacionalnosti kroz predavanja iz oblasti zdravstvene zatite, kroz posete porodicama i organizovanjem raznih porodinih takmienja, izlobi i priredbi za itelje celog sela.
6.3
Asocijacija romske solidarnosti (ARS), Kragujevac
Opis lokalne zajednice Kragujevac je privredni, kulturno-prosvetni i politiki centar regiona umadije i Pomoravlja. Broji oko 180.000 stanovnika, a od toga je po procenama neprotnih organizacija preko 10.000 Roma, iako je po zvaninim podacima taj broj znatno manji. Kragujevac je u svojoj istoriji oduvek bio centar dogaanja u umadiji i poznat je po prvom teatru, gimnaziji pa i prvoj fabrici oruja. Slika Kragujevca se meutim dosta promenila: od industrijskog grada u kome su decenijama proizvodili automobile i gde je bila jaka vojna industrija, do dananjeg koji je prepun malih privatnih rmi i preduzetnika. Lokalna zajednica u kojoj je realizovan projekat je romsko naselje u selu Korman, udaljeno od Kragujevca osam kilometara. U ovom naselju ivi 380 itelja romske nacionalnosti bez kanalizacije, telefona i sa samo jednom esmom u celom naselju. Gotovo svi stanovnici naselja Korman su nezaposleni a 44 % metana prima socijalnu pomo. Organizacija Asocijacija romske solidarnosti osnovana je 2004. godine. Osnovni ciljevi organizacije su rad na obrazovanju Roma i romske dece, integracija romske zajednice u sve drutveno-ekonomske, socijalne i politike tokove, zalaganje protiv diskriminacije Roma u svim oblastima. Organizacija svoj rad bazira na edukaciji graana, dece, omladine, ena kroz radionice, seminare, treninge i broji 750 lanova. Opis problema Problem koji je Asocijacija romske solidarnosti reavala ovim projektom tie se divlje deponije smea koja postoji u naselju Korman. Naime, u naselju nisu postojali kontejneri za odlaganje smea tako da su metani vie godina odlagali smee u korito oblinje Kormanske reice. Pored nepostojanja kontejnera problem predstavlja i to to zbog nepristupanosti terena komunalne slube nisu u mogunosti da odvezu sakupljeno smee i da evetualno postavljene kontejnere prazne. Vie decenija unazad niko nije sproveo akciju ienja naselja Korman tako da su divlje deponije postale opasnost za metane jer je postojala mogunost izbijanja epidemije zbog loih higijenskih uslova. Problem je direktno ugroavao oko 380 itelja romske nacionalnosti, a indirektno i znatno vei broj graana. Predloeno reenje problema Organizacija je smatrala da bi se akcijom ienja divlje deponije u naselju u koju bi bili ukljueni graani i komunalno preduzee higijenski uslovi u naselju popravili. Pored toga, Asocijacija je smatrala da bi se postavljanjem kontejnera za odlaganje otpada koje bi komunalna preduzea redovno praznila spreilo ponovno pravljenje divlje deponije. Zasaivanjem sadnica drvea na povrinama koje su bile prekrivene smeem one bi postale ureene zelene povrine. Akcioni plan, sprovoenje projektnih aktivnosti i rezultati Akcion plan je predviao razgovore sa metanima naselja o ideji i planu realizacije aktivnosti. Razgovori su obavljeni pre poetka aktivnosti. Druge aktivnosti su podrazumevale razgovore sa predstavnicima institucija koje su zaduene za reavanje ovog problema i ija je pomo potrebna za izvoenje projektnih aktivnosti, kao i pripremne za ienje, akcija ienja i odvoenja smea i zasaivanje sadnica drvea. Nakon toga, akcioni plan je predviao razgovore sa predstavnicima institucija koji su zadueni za postavljanje kontejnera
40
i odvoenje smea i evaluaciju svih aktivnosti. Aktivnosti Razgovori sa iteljima romskog naselja Korman obavetavanje o akciji Razgovori i konsultacije sa predstavnicima JKPistoa, JKP Niskogradnja, Kragujevac, JKP Gradsko zelenilo, MZ Korman, Skuptina Grada Kragujevac-resor za nadletvo mesnih zajednica i predstavnicima medija Obezbeivanje runog alata za rad Odvoenje smea na lokaciju do koje moe doi mehanizacija. Utovar i odvoz smea mehanizacijom JKP istoa Zaoravanje manjih povrina gde je odlagano smee u naselju i zasaivanje sadnica. Dogovori sa JKP istoa o trajnom postavljanju potrebnog broja kontejnera za odlaganje smea, na poziciju koja je pristupana za redovno odvoenje smea. Praenje i evaluacija Koktel za sve uesnike koji su direktno ili indirektno uestvovali Vreme / Trajanje Odgovorna osoba Bogoljub orevi
Od 03.07. do 08.07.2005.god. Od 10.07. do 13.07.2005.god. Od 14.07. do 14.08.2005.god. Od 15.07. do 20.07.2005.god. Od 21.07. do 15.10.2005.god Od 15.05. do 15.06.2005.god. Tokom itavog projekta Odmah nakon okonanja akcije
Milan erifovovi i Darko Radosavljevi
Lazar Maksimovi Smederevka Maksimovi Bogoljub orevi Lazar Maksimovi
Milan erifovi Bogoljub orevi Bogoljub orevi Milan erifovi Darko Radosavljevi Bogoljub orevi Milan erifovi Darko Radosavljevi
Projektne aktivnosti poele su kao to je akcioni plan predviao. Razgovori i planiranje aktivnosti sa graanima obavljene su pre poetka aktivnosti. Nakon toga organizacija je obavila niz razgovora sa predstavnicima nadlenih institucija (lokalne samouprave, komunalnih slubi, mesne zajednice) na kojim je dogovorena saradnja ovih institucija u reavanju postojeeg problema. Aktivnosti na uklanjanju divljih deponija trajale su dvadeset dana i u njima su pored aktivista/kinja Asocijacije romske solidarnosti uestvovali graani/ke, radnici komunalnog preduzea a pomo su pruile i druge romske organizacije. Uee graana/ki u poetku je bilo slabo, svega 7 metana se prikljuilo ali brojni televizijski i drugi medijski izvetaji koji su propratili poetak ienja uticali su da stanovnitvo romskog naselja uzme vee uee u aktivnostima. Tako se njihov broj popeo na etrdeset. Nakon ienja i odvoenje smea usledila je priprema terena za saenje drvea kao i sama sadnja. Organizacija je uz pomo metana i radnika komunalnih slubi posadila sto sadnica ime je naselje dobilo ureenu zelenu povrinu za etnju i odmor. Komunalna sluba postavila je est kontejnera u naselju i jednu veliku gondolu za smee na ulazu u naselje koji je pristupaan za vozila komunalne slube. Dogovoreno je sa metanima da ubudue smee odlau u kontejnere koji e se na kraju zajedniki prazniti u veliku gondolu. JKP Gradska istoa pristala je da svojim vozilima prazni gondolu, ali se postavilo pitanje ko e tu uslugu plaati budui da je poznato loe materijalno stanje metana romskog naselja. Predstavnici Asocijacije zakazali su razgovor sa glavnim gradskim menaderom, predstavili rezultate akcije kao i problem koji je nastao. Na taj nain saznali su da postoji optinski fond iz koga se mogu izdvojiti sredstva za ovakve situacije. Nakon toga doneta je odluka da se oformi poseban raun sa koga e se iz budeta grada plaati usluge JKP Gradska istoa. Uklanjanje divljih deponija iz naselja ime je spreena mogunost ugroavanja zdravlja metana Koromona je primarni rezultat ovog projekta. Postavljanje kontejnera i iznalaenje naina za odvoenje smea je rezultat koji je doprineo odrivosti ovog projekta. Pored toga rezultat koji je Asocijacija romske solidarnosti dobila je prepoznatljivosti u svojoj zajednici kako od strane samih graana tako i od predstavnika vlasti i 41
institucija. Jedan od rezultata koji organizacija navodi je i da se promenio odnos prema graanima romske nacionalnosti u lokalnoj sredini Za vreme realizacije projekta i do dananjeg dana komunikacija izmeu lokalnog stanovnitva veinskog naroda i itelja romskog naselja je daleko bolja u odnosu na ranija vremena, jer su ljudi dolazili i interesovali se ta to Romi rade, nudili pomo i razbijali predrasude da su Romi neradnici i da sredinama u kojima ive ne pridaju mnogo znaaja. Aktivno uee graana/ki i zajednice Organizacija je od samog poetka aktivno ukljuila stanovnitvo naselja u projekat. Bili su aktivni od prepoznavanja problema, preko planiranja aktivnosti i tokom realizacije svih aktivnosti. Nizom razgovora i konsultacija sa metanima organizacija je prepoznala problem u zajednici koji je zahtevao najhitnije reavanje a graani/ke su svojim sugestijama pomogli u planiranju projektnih aktivnosti. Organizacija je tokom uklanjanja divljih deponija imala manjih problema sa odzivom samih graana/ki ali su to uspeno reili dobro osmiljenom medijskom kampanjom i svojim zalaganjem. Prema reima organizatora proces je tekao na sledei nain: Prvo smo obavili informativne razgovore sa trojicom najcenjenijih ljudi u romskom naselju. Nekoliko dana kasnije smo se pojavili na zvaninom, plakatima najavljenom skupu usred mahale gde smo jednostavnim jezikom objasnili ta planiramo da radimo. Iskreno govorei gledali su nas sa nepoverenjem i uenjem. Jednostavno, potpuno zaboravljeni od svih, mnogo puta prevareni, nisu mogli drugaije ni da reaguju. Neubedljivo, pomalo kroz zube i potpuno nejedinstveno pristali su da pomognu koliko mogu. Prvi radni dan za nas je predstavljao ok: pojavilo se 7 itelja, meutim kako je dan odmicao broj se lagano uveavao. Na uini je bilo pola naselja i denitivno sva deca. TV i radio Kragujevac izvetavali su o poetku akcije preko svojih glasila. Ve sutradan led se potpuno otopio. Poeli su da dolaze donosei svoj alat, doneli su ak i motornu testeru koja nam je bila preko potrebna.
Saradnja u lokalnoj zajednici, graenje partnerstva i doprinos zajednice Tokom realizacije projekta organizacija je ostvarila saradnju sa nizom institucija i organizacija koje su nadlene za reavanje ovog problema. Pomo predstavnika drugih romskih organizacija u samom radu na terenu i na animiranju graana bile su izuzetno znaajne za realizaciju aktivnosti. Asocijacija romske solidarnosti je imala niz sastanaka sa predstavnicima lokalne samouprave, mesne zajednice Korman, komunalnim preduzeima ija je pomo bila neophodna za realizaciju pomenutih aktivnosti. Komunalna preduzea su pomogla angaovanjem svojih radnika i maina. Saradnja sa komunalnim preduzeima je bila izuzetno znaajna jer bez njihove pomoi nisu mogle da se realizuju projektne aktivnosti. Lokalna samouprava je izdvajanjem sredstava iz budeta za trokove odnoenja smea nakon postavljanja kontejnera omoguila odrivost projekta. Naime, stanovnici Kormana su u izuzetno tekoj ekonomskoj situaciji i nisu u mogunosti da plaaju komunalne trokove odnoenja smea. Organizacija je imala pomo i od lokalnih radnji i pekara u vidu uine i osveenja za uesnike aktivnosti. Organizacija navodi da je imala izuzetno dobru saradnju sa medijima koji su pratili projektne aktivnosti kroz ceo projekat. Mediji su imali vanu ulogu u animiranju zajednice da se ukljui u rad. Naime, posle medijskih priloga broj graana u samim aktivnostima se poveao.
42
Faktori uspeha u sprovoenju projekta Organizacija kao faktore koji su doprineli uspehu navodi pre svih, dobru koordinaciju tima koji je sproveo projekat, veoma dobro i precizno osmiljen plan (skoro bez ikakvih improvizacija), saradnju svih inilaca koji su uestvovali i posebno uspeh u animiranju itelja da se prikljue aktivnostima. Kao bitan faktor uspeha ovog projekta istie se posveenost organizacije projektu i elja da se problem rei. Evo kako lanovi organizacije to opisuju: Kod nas koji smo nosili projekat postojala je istinska elja da se ovaj posao uradi , pa makar doveli porodice i kumove da nam pomognu da to zavrimo. Tekoe koje su se pojavile u sprovoenju projektnih aktivnosti Organizacija kao tekoe navodi slab odziv graana u poetnim aktivnostima. Dobro osmiljenom medijskom kampanjom ali i motivisanjem graana putem linih kontakata i direktnih razgovora organizacija je vrlo brzo reila ovaj problem. Kao najveu tekou u realizaciji projekta organizacija navodi odrivost projekta. Asocijacija je pokazala odlino poznavanje pravne regulative, procedure donoenja odluka u svojoj lokalnoj samoupravi to je jako bitno za realizaciji bilo kog projekta. Naime, saznali su da u njihovoj lokalnoj samoupravi postoji fond iz koga se mogu iskoristiti sredstva za plaanje komunalnih trokova i kontaktirali su osobu zaduenu za komunalne poslove. Svojom istrajnou postigli su da se komunalni trokovi za celo naselje plaaju iz budeta lokalne samouprave ime je projekat postao odriv. Kako su nastavljene aktivnosti zapoete u projektu? Organizacija ima u planu da prati situaciju na terenu i reaguje u sluaju pojave novih divljih deponija.
6.4
Ekoklub Zeleni putokazi, Raka
Opis lokalne zajednice Optina Raka nalazi se u jugozapadnom delu Srbije, 250km udaljena od Beograda. Zahvata zapadne padine Kopaonika i istone padine Golije, a celom duinom prostire se dolinom Ibra. Veoma je bogata vodenim tokovima Ibra, Rake, Brvenice i Joanice, termomineralnim vodama Joanike Banje i radioaktivnim izvorima. Oko 43% teritorije su ume Kopaonika, Golije, Rogozne i eljina. Celo podruje obiluje kulturnoistorijskim vrednostima (manastiri Gradac, Konul) a najznaajnije ekoloko-turistike vrednosti predstavljaju Nacionalni park Kopaonik, Park prirode Golija i izdani termomineralni izvori u Joanikoj Banji. Optina Raka obuhvata 61 naselje od kojih su dva priblino gradskog karaktera (Baljevac i Joanika Banja) a jedino Raka po urbanistikim, ekonomskim, statistikim i funkcionalnim karakteristikama spada u naselje isto gradskog karaktera. Ostala naselja su seoskog tipa. Strukturu privrede optine opredelili su prirodni uslovi i prirodni potencijali ovog kraja. Zbog toga rudarstvo 43
(kameni ugalj, azbest, olovo i cink, magnezijum, dolomit, borna ruda), poljoprivreda, turizam i eksploatacija uma predstavljaju tradicionalne grane privreivanja. U okviru zajednice aktivizam graana/ki je izraen kroz funkcionisanje mnogobrojnih sportskih klubova, tri kulturnoumetnika drutva, mesne organizacije ena, udruenja za pomo deci ometenoj u razvoju, organizacijama Crvenog krsta i omladinskog saveza kao i ekolokog udruenja. Organizacija Udruenje graana Ekoklub Zeleni putokazi osnovano je 2003. godine sa misijom razvijanja ekoloke svesti, rehabilitacije prirodnih pejsaa, ekoloke edukacije stanovnitva, zatite celokupne ivotne sredine, ekoloke kulturne akcije, rekreacije u prirodi, organizovanje tribina i predavanja kao i razvijanje prijateljstva, drugarstva i tolerancije meu ljudima. U proteklom periodu udruenje je imalo niz zapaenih aktivnosti (10 do 12 godinje, od kojih su neke postale i tradicionalne) i koje se pre svega odlikuju ueem velikog broja graana (najee od 50 do 150). Najmasovnije aktivnosti bile su: Ekobiciklijada, Planinarskopeaka tura Borovnici u pohode, Kosidba na Lazu, spreavanje paljenja autoguma uoi 1. maja i ureenje lokaliteta Izvorak. Opis problema Problem kojim se bavio Ekoklub ovim projektom tie se ugroenosti javnih esama, izvora i izletita komunalnim otpadom to je posledica niskog nivoa komunalne higijene. Na teritoriji otine Raka postoji znatan broj lokaliteta koji svojim prirodnim osobenostima predstavljaju primamljive peako-izletnike destinacije. U veini sluajeva na tim lokalitetima nalaze se javne esme ili izvori koje su ugroene na razliite naine (zubom vremena ili sitnim komunalnim otpadom koji izletnici ostavljaju iza sebe ili fekalnim odvodnim sisitemima, ili nemarnou graana razliitog tipa). S obzirom da ne postoji adekvatan odgovor lokalne zajednice na zatiti i organizovanom odravanju i ienju ovakvih lokaliteta neophodno je izraditi odgovarajui plan za revitalizaciju i odravanje istih. Jedan od osnovnih izvora podataka koji je organizacija koristila je anketa udruenja Rakaekoloki put u budunost iz 2004. godine u kome su uestvovala 442 graana/ke. Prema rezultatu ankete graani/ke su kao svoj osnovni ekoloki problem denisali nizak nivo komunalne higijene i veliki broj divljih deponija. Problem je pored rezultata ankete denisan i kroz projekat Moj grad, otpad i ja iz 2005. godine tj. preko konkursa za najbolje digitalne fotograje na temu Lepo i runo. Veliki broj prispelih fotograja upravo je bio posveen ovom problemu. Takoe znaajan broj fotograja odnosio se na javne esme i izvore kako na one koje su svojom lepotom i ouvanou svrstane u kategoriju Lepo tako i na one koji su zaputene, ispisane gratima ili zatrpane sitnim komunalnim otpadom i svrstane u kategoriju Runo. Svakog leta izletnici koji poseuju ovakva mesta iza sebe ostavljaju znatne koliine sitnog otpada (pre svega plastinog) a nadlene slube veoma retko u svojim aktivnostima predviaju ienje ovakvih povrina (naroito onih van urbanih sredina). Ovim problemom ugroen je znatan broj stanovnika koji ive u neposrednoj blizini zagaenih povrina tako da postoji opasnost od zdravstvene ugroenosti ovih graana. Pored toga, nereavanje ovog problema moe ugroziti ekolokoturustiki potencijal optine koja je poznata kao turistiko ekoizletite. Predloeno reenje problema Organizacija je planirala da sprovede ienje i sanaciju pet znaajnih esmi i izletita u optini. Plan je bio da ih oiste od komunalnog otpada ukljuivanjem graana i komunalnih slubi kao i organizacija koje se bave zatitom ivotne sredine u aktivnosti ienja. Prema rezultatima sprovedene ankete ak 98 procenata graana je izjavilo da bi se prikljuilo aktivnostima koji se tiu reavanja problema u njihovoj optini tako da je organizacija raunala na znaajnu podrku graanstva u planiranim aktivnostima. Pored toga, intezivnom medijskom kampanjom organizacija je elela da skrene panju na problem zagaenja u svojoj lokalnoj zajednici i da razgovorima sa predstavnicima lokalne samouprave, Optinskom komisijom za ekologiju i drugim zainteresovanim organizacijama pomogne u izradi akcionog plana za dugoroniju sanaciju i odravanje okoline javnih esmi, izvora i izletita u optini Raka. Na taj nain ostvarilo bi se reavanje problema na dui rok i organizacija bi postigla odrivost projekta. Akcioni plan, sprovoene projektnih aktivnosti i rezultati Akcioni plan je predviao uvodne aktivnosti koje su ukljuivale pripremne sastanke sa predstavnicima lokalne samouprave, komunalnih slubi i drugih udruenja. Pored toga organizovano je vie gostovanja na lokalnim medijima i obilazak kola u gradu sa ciljem upoznavanja zajednice sa problemom i pozivanja graana da se prikljue aktivnostima. Nakon toga organizacija je sprovela anketiranje samih graana sa 44
ciljem dobijanja sugestija i miljenja koje etiri esme u gradu treba da se oiste. Organizovane radne grupe su beleile stanje na terenu i u saradnji sa predstavnicima lokalne samouprave i komunalne slube napravile plan ienja i sanacije. Nakon toga sprovedene su etiri akcije ienja uz aktivno uee graana i prezentovanje rezultata nadlenim institucijama i graanima putem medija. Aktivnost Uvodne aktivnosti Priprema i ugovaranje uvodnog sastanka sa predsednikom optinske komisije za ekologiju,direktorom JKP, predstavnicima lovakih i ribolovakih udruenja, predstavnicima medija Izrada i umnoavanje letaka- uputstva za graane Sastavljanje saoptenja za javnost sa osnovnim informacijama o projektu Sastanak sa predsednikom optinske komisije za ekologiju,direktorom JKP, predstavnicima lovakih i ribolovakih udruenja i predstavnicima medija Emitovanje saoptenja za javnost na programima radio i TV Raka, TV SKY i radio Enigma etiri gostovanja predstavnika Ekokluba na lokalnim medijima Obilazak osnovnih kola i isturenih odeljenja i podela letaka uputstava (4 osnovne, dve srednje i 14 isturenih odeljenja) Prikupljanje podataka Organizovanje deurstva u kancelariji (10 dana od 1215h), prikupljanje podataka i sugestija Sprovoenje ankete Javne esme, izvori, izletita i otpad Obrada rezultata ankete Formiranje radnih grupa za izlazak na teren i izrad plana rada na osnovu prikupljenih podataka, ankete i sugestija Izlazak na teren radnih grupa Obrada podataka Izrada karte Javne esme i izvori i denisanje 4 lokaliteta za ienje na osnovu prikupljenih podataka, ankete i sugestija graana Akcije ienja Akcija ienja br.1 Akcija ienja br.2 Akcija ienja br.3 Akcija ienja br.4 Prezentacija uraenog Prezentacija optinskoj komisiji za ekologiju i JKP, utvrivanje prioritetne liste i potpisivanje sporazuma o revitalizaciji i odravanju javnih esama i izvora Prezentacija na lokalnim medijima Izrada CD prezentacije 45 25.09. 05.10. 1 struni saradnik Vreme realizacije Odgovorna osoba
01.09. 02.09. 02.09. 02.09. 02.09. 09.09. 02.09. 08.09. 03.09. 04.09.
koordinator lan tima koordinato koordinator
2 lana tima 2 lana tima
05.09. 14.09. 07.09. 09.09. 10.09.
lan tima + 8 volontera lan tima + 8 volontera rukovodilac projekta + 1 lana tima + 2 volontera koordinator + 2 lana tima + predstavnik op. komisije za ekologiju + preds. JKP 2 lana tima + 2 struna saradnika
15.09.
16.09. 25.09.
07.10. 07.10. 08.10. 08.10.
30 30 30 30
volontera volontera volontera volontera
12.10. 15.10. 20.10. 20.10. 30.10.
koordinator + 2 lana tima 2 lana tima 2 lana tima
Aktivno uee graana/ki i zajednice Eko klub ukljuio je graane u prepoznavanje problema koristei anketu koju su ranije sproveli, u planiranje samih aktivnosti putem ankete koju su sproveli volonteri Ekokluba i u aktivnosti realizacije odnosno u etiri akcije ienja javnih esmi i izvora. Pozivi graanima da se ukljue izvreni su putem medija, putem distribucije letaka i internet pote. Interesovanje graana je na zadovoljavajuem nivou a visok stepen motivisanosti lei u samoj sutini projekta. Svakodnevno u neposrednom kontaktu sa stanovnitvom na terenu grupa je dobijala potpunu podrku kako u verbalnom tako i u praktinom smislu. Ukljuivanje graana u projekat najvie je izraeno kroz aktivnosti na prikupljanju podataka i kroz neposrednu pomo u vidu angaovanja odreenog broja pojedinaca kao vodia za razliite geografskoteritorijalne celine. Saradnja u lokalnoj zajednici, graenje partnerstva i doprinos zajednice Dogovor sa Optinskom komisijom za ekologiju (projekat je ugraen u plan optinskih ekolokih aktivnosti) uspostavljen je preko lana komisije koji je ujedno i lan Ekokluba (predsednik Ekokluba). Ekoklub ve due vreme (od 2004. na osnovu svojih istraivanja) sugerie optinskim strukturama da je neophodno to pre otpoeti aktivnosti na izradi strategije u oblasti komunalnog otpada, izradi Lokalnog ekolokog akcionog plana i uvoenju ekoloke stolice u parlament. Sugestije dosad nisu urodile plodom ali su zato ovaj projekat i projekat Moj grad otpad i ja uvrteni u plan Optinske komisije za ekologiju. Ideja je prihvaena kao posledica konstantnih insistiranja predstavnika Ekokluba na celovitijim reenjima i potrebi da se graani neposredno ukljue u aktivnosti iz ove problematike. Na realizaciji projekta uspostavljena je saradnja sa kolama na teritoriji optine i lovakim udruenjima iz Rake i Baljevca. Doprinos zajednice projektu ogledao se u iznajmljivanju terenskih vozila za pristup odreenim lokalitetima (JP Srbijaume i Javno komunalno preduzee). Sve aktivnosti vezane za projekat veoma su dobro propraene izvetajima lokalnih televizija (TV Raka i TV SKY). Faktori uspeha u sprovoenju projekta Jedan od osnovnih faktora uspeha projekta predstavlja dobra medijska priprema i ukljuivanje graana u projektne aktivnosti. Tekoe koje su se pojavile u sprovoenju projektnih aktivnosti Izuzetna razuenost terena (brdsko-planinski teren) koja iziskuje puno organizacionih aktivnosti kako u pripremi za obilazak odreenih lokaliteta tako i u neposrednom obilasku istih. Bilo je neophodno usaglasiti slobodno vreme vie osoba koje su lanovi terenskih komisija (obino 3 do 4 osobe u jednoj komisiji). Kako su nastavljene aktivnosti zapoete u projektu? Grupa nastavlja svoje napore u promovisanju potrebe izrade strategije u oblasti komunalnog otpada, izrade Lokalno ekoloskog akcionog plana LEAP-a za opstinu Raka i uvodjenje ekoloke stolice u parlament.
46
6.5
Ekoloki pokret Bela breza, Kruevac
Opis lokalne zajednice Optina Kruevac administrativno je sedite Rasinskog okruga. Smetena je u podnoju Velikog Jastrepca i ini je vie od stotinu naseljenih mesta u kojima ivi 140.000 stanovnika. Do tranzicionih vremena Kruevac je vaio za jak centar hemijske i mainske industrije, dok se ruralno stanovnitvo koje inae, ini oko 60 procenata ukupnog ovdanjeg ivlja, preteno bavi stoarstvom, povrtarstvom i voarstvom. Vlast u optini nakon poslednjih izbora pripala je koaliciji DSS, SPO, G17 Plus uz skuptinsku podrku SPS-a, dok su se u skuptinskoj opoziciji nali DS i radikali. Na nivou optine ima vie od 17.000 nezaposlenih. Aktivizam graana u udruenjima je jo uvek u povoju i, mada na papiru ima vie desetina registrovanih organizacija, aktivnih je tek nekoliko. Organizacija Ekoloki pokret Bela breza je organizacija koja postoji ve deset godina. Oko aktivnog jezgra organizacije koja se bavi ouvanjem i zatitom ivotne sredine, okupljeno je vie od 2.000 lanova i saradnika svih uzrasta i obrazovnih prola. Sada ve standardizovani programi u oblasti monitoringa, edukacije, naunostrunih radova, te ekolokih i ekoloko-kulturnih akcija, doneli su Beloj brezi vie priznanja meu kojima i vie Zelenih listova Drutva za istou vazduha Srbije. Opis problema Kruevac je grad opasan dvema rekama: Zapadnom Moravom i Rasinom koja se gotovo celom duinom, od izvora do ua nalazi na teritoriji optine i na ijim obalama su smetena brojna naselja ove optine. Rasina je ujedno i reka koja ovaj region snabdeva vodom za pie, zahvaljujui vetakom jezeru izgraenom sedamdesetih godina, a potvrena je i lekovitost njenih voda. Meutim, nebriljivo ponaanje itelja optine, njihova nedovoljna informisanost i upuenost u posledice, a naroito neureena infrastruktura sakupljanja kako vrstog otpada, tako i otpadnih voda du njenog toka, uinili su Rasinu najveim kolektorom i smetlitem ovog kraja. Kroz prethodne akcije ekolokih patrola Bele breze konstatovano je da su obale najee zasute vrstim otpadom tipa pona, komada nametaja, delova karoserija, razne plastine i kartonske ambalae, tekstila i uginulim ivotinjama. Poseban problem predstavlja to veina lokalnog stanovnitva koristi vodu iz reke za polivanje svojih bati i ne mali broj za napajanje stoke, a preko primitivnih bunara koristi tu vodu i u domainstvu to dovodi u opasnost lokalno stanovnitvo. Na osnovu uvida u medicinsku dokumentaciju zdravstvenih institucija Bela breza je konstatovala da je u porastu broj raznih bubrenih i urinarnih infekcija izazvanih patolokim mikroorganizmima. Najee je to Escherihia coli to se dovodi u direktnu vezu sa zagaenom vodom. Ovim problemom direktno je ugroeno lokalno stanovnitvo sedam mesnih zajednica V.Kupci, avrane, ogolj, Gornji Stepo, Donji Stepo, Lipovac, Mudrakovac a indirektno zbog toga to se voda koristi za vodosnabdevanje i stanovnitva Kruevca. Predloeno reenje problema U pokuaju da skrene panju na ovaj veliki ekoloki problem, te da inicira njegovo reavanje, Ekoloki pokret Bela breza sainio je projekat Vratimo ivot rekama zatitimo Rasinu kojim je eleo da kroz praktinu aktivnost uklanjanja smea sa obala i niz edukativnih programa, oisti obale Rasine, promeni odnos graana prema ovom prirodnom blagu i probudi svest da njihovi postupci (odvoenje fekalne kanalizacije i bacanje uginulih ivotinja u reku) dovode do zagaenja, a da je to direktna pretnja njihovom zdravlju, kao i da inicira i podri lokalnu samoupravu u traenju reenja za kontinuirano uklanjanje otpada sa ovog podruja. Akcioni plan, sprovoenje projektnih aktivnosti i rezultati Akcioni plan je ukljuivao pripremne aktivnosti u samoj organizaciji, kao to su sastanci na kojima treba da se jasno podele zaduenja izmeu lanova tima, aktivnosti izrade ankete i promo materijala koji e kasnije biti korieni u aktivnostima sa graanima, ekoloke radionice za uenike osnovnih i srednjih kola, aktivnosti ekolokih patrola koje bi inili aktivisti Bele breze i uenici osnovnih i srednjih kola i koji bi beleili stanje na terenu, ienje reke u mesnim zajednicama u kojima postoji zagaenje reke, medijska aktivnost koja bi trajala tokom celog projekta.
47
Aktivnosti Pripremna faza projekta Radni sastanak uesnika u projektu Izrada idejnih reenja za: plakat Ankete (zainteresovanost graana), liete tampanje promotivnog materijala Ekoloke radionice za uenike u kolama Distribucija promotivnog materijala i anketiranje lokalnog stanovnitva uz pomo dece, njihovih roditelja i volontera Ekoloke patrole u akciji Fotograsanje i beleenje stanja na terenu Priprema predloga reenja na osnovu rezultata ankete i fotograja Informisanje graana i pozivanje Organizovanje akcije ienja otpada Informisanje graana Oglasna tabla u mesnoj zajednici Uee u lokalnim radio i televizijskim emisijama Zavretak projekta Izvetaj o realizaciji Mogunost primene rezultata u novim projektima
Vreme / Trajanje Prva nedelja u decembru Jedan dan (dva sata) Druga i trea nedelja decembra dve nedelje etvrta nedelja decembra dva dana Februar Pet dana u dogovoru sa kolama Februar Nedelju dana Mart prve dve nedelje marta Mart Trea nedelja marta Mart Jedan dan u etvrtoj nedelji April Prve tri nedelje aprila Decembar-April Stalno u toku projekta prema potrebi i mogunostima April etvrta nedelja aprila
Odgovorna osoba koordinator projekta koordinator i lanovi tima lan tima lan tima i nastavnici u kolama Koordinator lan tima i volonteri
lan tima i volonteri Koordinator i lan tima Koordunator i lan tima za medije Koordinator sa volonterima Koordinator i lan tima za medije
Koordinator projekta
Poetak aktivnosti bio je rezervisan za medijsko predstavljanje projekta i projektnih ciljeva, gde je organizacija naila na izuzetnu otvorenost medija i spremnost za saradnju koja je trajala do zavretka projekta. Usledilo je anketiranje graana o tome da li su spremni da se ukljue u ovako osmiljenu kampanju za zatitu Rasine. U saradnji sa osnovnim kolama sa ovog podruja (uenici su nosili anketne upitnike svojim roditeljima, komijama itd.), kao i rukovodstvima mesnih zajednica ukupno je anketirano 1.000 graana koji su gotovo stoprocentno podrali ovaj predlog.
48
Aktivisti/kinje i struni saradnici Bele breze odrali su, zatim, desetak ekolokih radionica u osnovnim kolama, Hemijskotehnolokoj koli i Fabrici za preradu vode za pie u Majdevu kojima je prisustvovalo blizu 300 uesnika. Teme su bile: zagaivanje i zatita vode, znaaj, raspoloivost i kvalitet upravljanja vodom, uticaj zagaenja vazduha, vode i zemljita na zdravlje ljudi, monitoring Rasine i odnosi sa medijima. Sa trajanjem ekoradionica organizacija je srovodila i aktivnosti ekopatrola koje su inili aktivisti/kinje Bele breze i uenici kola u kojim su odravane ekoradionice. Ekopatrole su izlaskom na teren nainile fotograje zateenog stanja na obalama reke Rasine. Fotograje koje su napravile iskoriene su za postavljanje izlobi u mesnim zajednicama koje su ugroene ovim problemom i kolama. Na taj nain organizacija je uspela da skrene panju zajednice na problem zagaenja ove reke i pozove ih da se prikljue akciji ienja korita reka. Nakon toga organizacija je pristupila aktivnostima koje su se ticale priprema za akciju ienja korita reke Rasine. U okviru pripremnih aktivnosti odrani su sastanci sa predstavnicima mesnih zajednica koje gravitiraju obalama Rasine, zatim sa predstavnicima JKP Vodovod, Javnim komunalnim preduzeem, Direkcijom za urbanizam i upravom kola kako bi se obratili za pomo u realizaciji projektnih aktivnosti. Pored toga odtapani su i lieti koji su deljeni graanima sa molbom da se prikljue aktivnostima ienja reke. Bela breza je u saradnji sa JKP Vodovod, Javnim komunalnim preduzeem, Direkcijom za urbanizam, privatnim sektorom, kolama, medijima, organizovala pet akcija sakupljanja vrstog otpada iz korita reke u pet razliitih mesnih zajednica. U akcijama su uestvovali uenici, aktivisti/kinje Bele breze i itelji mesnih zajednica u kojima su organizovane. Svim ovim aktivnostima posveena je velika panja u pet lokalnih elektronskih medija, dva lokalna nedeljna lista, te u nacionalnim glasilima: Radio Beograd Drugi program, Veernje novosti i Politika. Direktni rezultat realizacije ovog projekta je oiena obale reke Rasine, ureena plaa i donekle revitalizovana reka. Time je otklonjena opasnost za metane mesnih zajednica koji su direktno bilo pogoeni ovim problemom i spreena mogunost eventualne zdravstvene ugroenosti graana Kruevca zbog zagaene reke ija se voda koristi za vodosnabdevanje. Rezultat koji je postigla organizacija realizacijom ovog projekta je edukacija uesnika/ca ekoradionica u oblasti zatite ivotne sredine, promocija aktivizma u oblasti ekologije koji sada ima veu teinu i potovanje zajednice, pa time i sve vie pristalica. Dugorona korist ove akcije je i izrada Lokalnog ekolokog akcionog plana (LEAP), te realizacija programa EXCHANGE i priprema projekta za izgradnju kanalizacionog kolektora du obala Rasine. Te su aktivnosti intenzivirane zahvaljujui ovom projektu i kroz njih e projekat nastaviti da ivi ime je postigao svoju odrivost. Pored toga organizacija je postigla prepoznatljivost u zajednici i Ekolokom pokretu Bela breza povodom projekta javile su se kole i mesne zajednice koje do sada nisu uestvovale u ekolokim kampanjama i akcijama, a lokalna samouprava ukljuila je ekologe u pripremu akcionih planova u raznim oblastima. Aktivno uee graana/ki i zajednice U realizaciji projekta uestvovala su ukupno 432 uesnika/ce ekoradionica, 502 uesnika/ce u akciji ienja obala Rasine koje su inili uenici/e osnovnih i srednjih kola kao i metani/ke mesnih zajednica u kojima je regestrovano zagaenje reke. Pomo u aktivnostima ienja korita reke organizacija je imala i u fudbalerima i rukovodstvu fudbalskog kluba Mudrakovac koji su uestvovali u akciji ienja korita reke koja 49
je sprovedena u njihovoj mesnoj zajednici. U pozivanju graana/ki da se prikljue aktivnostima ienja koji je imao slogan Uklonimo smee, posadimo cvee organizacija je dola na orginalnu ideju da svakom uesniku/ci akcije pokloni sadnicu sezonskog cvea to je doprinelo boljem odzivu graana/ki.
Saradnja u lokalnoj zajednici, graenje partnerstva i doprinos zajednice Tokom realizacije projekta organizacija je ostvarila saradnju sa niz institucija i organizacija u lokalnoj zajednici. Organizacija je naila na veliko razumevanje za svoje potrebe kod lokalne samouprave koja je pomogla u komunikaciji sa javnim i drutvenim preduzeima. Pored toga predstavnici vlasti su i lino uestvovali u realizaciji projektnih aktivnosti, a potpredsednica Skuptine optine Kruevac i lokalni menader za ekologiju direktno su uestvovali u akcijama uklanjanja vrstog otpada. Ostvarena je i veoma dobra saradnja sa mesnim zajednicama, JKP Vodovod, Komunalnim preduzeem, Direkcijom za urbanizam i izgradnju, privatnim preduzeima koja su besplatno obezbedila 1.500 vrea za prikupljanje otpada i posluenje za uesnike/ce u aktivnostima ienja korita reke Rasine. U realizaciji aktivnosti ekoradionica, ekopatrola i samim aktivnostima ienja organizacija je imala veliku pomo osnovnih i srednjih kola. Pomo se ogledala u besplatnom prostoru za realizaciju radionica i ueem nastavnika kola u samim aktivnostima koji su pomogli da se animira veliki broj uenika/ca da uestvuju u aktivnostima. Veliki doprinos akciji dali su i kruevaki mediji emitujui besplatno 765 minuta TV programa, 180 minuta radijskog programa. Pored toga organizacija je imala i dobru saradnju sa nacionalnim medijima tako da je Radio Beograd ovom projektu posvetio 103 minuta svog programa. Dobra medijska aktivnost ogledala se i u 12 lanaka o razliitim fazama realizacije projekta koje su objavili kako lokalni tako i nacionalni listovi. Faktori uspeha u sprovoenju projekta Kao faktore koje su doprineli uspehu projekta organizacija navodi pravilno lociran problem i dobro istraene potrebe stanovnitva, koji su doprineli da organizacija ima izuzetan odziv graana u realizaciji projektnih aktivnosti. Pored toga organizacija navodi, detaljno planiranje aktivnosti i kontrolu njihovog sprovoenja, kao i obezbeivanje podrke od strane lokalne samouprave i, naroito, od medija kao vanih faktora koji su doprineli uspehu aktivnosti. Tekoe koje su se pojavile u sprovoenju projektnih aktivnosti Jedini ozbiljniji problem koji organizacija navodi su nestabilne vremenske prilike koje su dovele do produenja roka trajanja realizacije projekta. Kako su nastavljene aktivnosti zapoete u projektu Bela breza ima u planu da pokrene kampanju proglaenja reke Rasine za Nacionalnu batinu i kampanju za zatitu tekuih voda u svojoj lokalnoj zajednici.
50
6.6
Grupa za psihosocijalnu podrku (GPSP), Ni
Opis lokalne zajednice Ni je drugi grad po veliini u Srbiji. U njemu postoje visokoobrazovne, kulturne i zdravstvene i socijalne ustanove, to ga ini regionalnim centrom i izdvaja od malih sredina. Ali nezaposlenost, siromatvo i brojni socijalni problemi vraaju ga u drutvo ostalih srpskih gradova koji nemaju adekvatne programe za osetljive grupe stanovnika. Tanih podataka o broju osoba sa invaliditetom u Niu nema. Meutim na osnovu procena Zavoda za statistiku da u Srbiji ivi izmeu 350.000 i 500.000 ljudi sa invaliditetom, odnosno 4.5 6.4% od ukupnog broja ljudi, moemo zakljuiti o broju od 13.500 19.200 osoba koje su na nivou lokalne zajednice direktno pogoene invalidnou. Uz prethodnu procenu mora se imati u vidu i procena SZO da oko 10% populacije ine ljudi sa invaliditetom, a da je jo 25% na izvestan nain tangirano posledicama invalidnosti, bilo kao lanovi porodica bilo kao osobe koje brinu o osobama sa invaliditetom. Organizacija Grupu za psihosocijalnu podrku (GPSP) ini grupa psihologa i jedan diplomirani pravnik. U fokusu aktivnosti GPSP se nalaze marginalizovane grupe i omladina uopte. Cilj ove grupe je stvaranje humanijeg drutva u kome e se potovati prava i koristiti potencijali svih njegovih lanova/ca. Opis problema Projekat Jednaki, a razliiti bavi se problemom psihosocijalnih barijera, pre svega onih vezanih za informisanost, zatim problemom zatvorenosti osoba sa invaliditetom u uske socijalne okvire i iskljuenosti iz drutvenog ivota, kao i nemogunou ovih osoba da zadovolje osnovne socio-psiholoke potrebe. Osnova ovakvog stanja, iskljuenosti osoba sa invaliditetom iz javnog ivota, jesu neinformisanost graana i na njoj zasnovane predrasude o sposobnostima i ogranienjima ovih osoba sa invaliditetom. Stvaranjem ovakvih predrasuda, koje su uvod u diskriminaciju i marginalizaciju na razliitim nivoima, osobe sa invaliditetom gube mogunost da realizuju svoje bazine potrebe i stvaralake potencijale. Osobe sa invaliditetom uglavnom sve svoje potrebe zadovoljavaju u najuem socijalnom okruenju porodice, specijalne kole i centra za dnevni boravak. Tanih podataka o broju osoba sa invaliditetom u lokalnoj zajednici u kojoj je prepoznat problem nema. Meutim na osnovu procena Zavoda za statistku moe se zakljuiti o broju od 13.500 19.200 osoba koje su na nivou lokalne zajednice direktno pogoene invalidnou. Predloeno reenje problema Cilj projekta je bio informisanje graana lokalne zajednice o pravima osoba sa invaliditetom i aktivno ukljuivanje osoba sa invaliditetom u ivot lokalne zajednice Organizacija je nameravala da postigne veu vidljivost osoba sa invaliditetom u zajednici ueem tih osoba u projektnim aktivnostima ime bi se stvorila jedna nova slika u javnosti o njima to bi uticalo na razbijanje predrasuda koje postoje o osobama sa invaliditetom. Ukljuivanjem osoba sa invaliditetom sa druge strane postiglo bi se njihovo osnaivanje da uzmu aktivniju ulogu u drutvu. Grupa je u projekat ukljuila korisnike Dnevnog boravaka za decu i omladinu ometenu u razvoju Mara, kole za osnovno i srednje obrazovanje dece i omladine ometene u razvoju 14. Oktobar i udruenje osoba sa Multipex Sclerosis-om. U okviru ovih institucija, uz konsultaciju sa nijhovim strunim radnicima (vaspitai i psiholozi), izvren je izbor konkretnih korisnika/ca koji su uzeli uee u aktivnostima. Akcioni plan, sprovoene projektnih aktivnosti i rezultati Akcioni plan je predviao aktivnosti koje su se ticale medijske promocije koja bi trajala tokom cele kampanje, jednodnevni izlet za uesnike projekta koji bi se realizovao u saradnji sa udruenjem planinara i tokom koga bi profesionalni fotograf zabeleio momente druenja osoba sa invaliditetom, koji e biti predstravljen iroj javnosti na izlobi na kraju projekta. Nakon toga je planirano organizovanje umetnike veeri u saradnji sa glumakom sekcijom institucije Mara i horom kole 14 oktobar, i organizovanje izlobe slika koje su snimljene na izletu.
51
Aktivnosti Priprema i tampanje majica i lieta Organizacija izleta Realizacija izleta Organizacija umetnike veeri Realizacija umetnike veeri Organizacija izlobe Realizacija izlobe Deljenje lieta Izrada anketa i anketiranje Odravanje kontakta sa medijima (gostovanja na TV, davanje izjava) Konferencija za tampu
Vreme / Trajanje Od druge do etvrte nedelje aprila Prva nedelja maja Druga nedelja maja Trea i etvrta nedelja maja Prva nedelja juna Druga, trea i etvrta nedelja juna Prva nedelja jula U vreme izvoenja akcija U vreme izvoenja akcija Sve vreme trajanja projekta etvrta nedelja maja i etvrta nedelja juna (pre umetnike veeri i izlobe)
Odgovorna osoba Marketing tim GPSP + Udruenje planinara Grupa + Udruenje planinara + volonteri Specijalni tim + Grupa Specijalni tim + Grupa + volonteri Specijalni tim + Grupa Specijalni tim + Grupa + volonteri Grupa + volonteri Grupa PR tim PR tim
Poetak projektnih aktivnosti je protekao u pripremama za organizovanje izleta. Grupa je najavila izlet u lokalnim medijima i pozvala novinare da se prikljue uesnicima projekta na izletu. U saradnji sa Udruenjem planinara organizovan je jednodnevni izlet do manastira Lipovac. Profesionalni fotograf je beleio najlepe momente druenja, koji su predstavljeni iroj javnosti na izlobi, na kraju projekta. U akciji su uestvovali korisnici Dnevnog boravka za decu i omladinu ometenu u razvoju Mara, uenici OSO 14. oktobar, lanovi Udruenja planinara, graani Nia i jedan novinar. U planiranju i realizaciji aktivnosti umetnike veeri organizacija je imala pomo institucija Mara i 14. oktobar iji su zaposleni osmislili i vodili program umetnike veeri. Uesnici programa su bili lanovi pevake, glumake i ritmike sekcije ustanove Mara kao i lanovi hora i plesne sekcije kole za osnovno i srednje obrazovanje dece i omladine ometene u razvoju 14. oktobar. Program umetnike veeri je privukao veliki broj graana koji su pratili program u kome su uestvovale osobe sa invaliditetom.
52
Na izlobi, koja je organizovana u reprezentativnom prostoru u centru grada, svoje radove izloili su predstavnici sve tri organizacije osoba s invaliditetom koje su bile ukljuene u projekat. Izloba je bila prodajnog karaktera, i trajala je nedelju dana. Novac za izradu umetnikih predmeta obezbeen je projektom a predmete su izraivale osobe sa invaliditetom koje su uestvovale u projektu grupe, a prihod od prodaje dobile su ustanove Mara, kola 14. oktobar i Udruenje osoba sa Multipex Sclerosis-om. Izloba organizovana u galeriji koja se nalazi u samom centru Nia privukla je veliki broj graana koji su kupovali izloene predmete i koji su imali priliku da napiu svoje impresije u knjigu utisaka. Izloba je privukla veliku medijsku panju ime je organizacija uspela da informie graane koji nisu bili na samoj izlobi. Kroz celu realizaciju aktivnosti organizacija je imala intezivnu medijsku kampanju. lanovi grupe za psihosocijalnu podrku gostovali su na lokalnim televizijama i na radiju prema unapred pripremljenom medija planu kako bi se obuhvatile sve ciljne grupe gledalaca. Rezultat realizovanih projektnih aktivnosti je promovisanje osoba sa invaliditetom kao korisnih i aktivnih lanova drutva, koji svojim aktivnostima mogu doprineti zajednici to je znaajno jer projekat je doprineo drugaijem sagledavanju ovih osoba od strane zajednice. Osnaivanje osoba sa invaliditetom kroz pruanje mogunosti da se promoviu sopstvenim radom, uticalo je na rast samopouzdanja i samomotivacije i uticalo na promenu slike ovih osoba o njima samima. Kao znaajan rezultat realizacije projekta je ostala dobra praksa koju, naroito institucija Mara, sprovodi i dalje. Naime, ova se institucija u znaajnoj meri okrenula ukljuivanju svojih korisnika u aktivnosti zajednice. Sada su odlasci na bazen, posete manastirima, uea u javnim gradskim konkursima (npr. za najlepe ureeno dvorite, itd.) postale redovna pojava. Grupa istie da je najvei znaaj uspostavljenih partnerstava u tome to se na osnovu njih moe videti da u lokalnoj zajednici, kod nekih relevantnih aktera, postoji senzibilitet za probleme osoba sa invaliditetom i volja da se podre ideje koje doprinose boljem poloaju, odnosno uklanjanju predrasuda, ukljuivanju i integraciji ovih osoba u zajednicu. Aktivno uee graana/ki i zajednice U realizaciju aktivnosti grupa je ukljuila korisnike Dnevnog boravaka za decu i omladinu ometenu u razvoju Mara, kole za osnovno i srednje obrazovanje dece i omladine ometene u razvoju 14. Oktobar i Udruenje osoba sa Multipex Sclerosis-om. Izbor uesnika u projektu organizacija je uradila u saradnji sa upravom i vaspitaima ovih ustanova. Pored ukljuivanja osoba sa invaliditetom organizacija je u svoje aktivnosti ukljuila i druge graane/ke. Tako su u programu umetnike veeri uestvovali uenici Muzike kole iz Nia i glumac akademskog pozorita Studentskog kulturnog centra iz Nia koji su nastupali zajedno sa uesnicima koji su korisnici invalidskih ustanova i udruenja. Pored toga organizacija je omoguila graanima koji su posetili izlobu slika da izraze svoje utiske o projektu tako da su i njih indirektno ukljuili u aktivnosti. Reakcije posetilaca zabeleene su u knjizi utisaka: Izloba je plod mate, strpljenja, velikog truda i rada ljudi entuzijasta, optimista koji se ne predaju ni bolesti, ni shvatanju okoline da su razliiti. Oni to umeju, mogu, zajedno. Dajmo im prostora, posvetimo im vreme, dozvolimo im da se iskau tamo gde su najbolji, i bie nam neizmerno zahvalni. (Dejan) Sutina ovih radova vredi mnogo vie od simbolinih, minimalnih cena. Pokazali ste ovom gradu da vam je stalo. Bravo! Nadam se da e akcija uspeti i da ete biti primer i za ostale. Hvala. (Ena) Saradnja u lokalnoj zajednici, graenje partnerstva i doprinos zajednice Tokom realizacije projekta grupa je ostvarila saradnju i partnerstvo sa vie ustanova, udruenja i organizacija. Savez planinara Nia pomogao je u organizovanju i pribavljanju popusta na autobuski prevoz tokom jednodnevnog izleta. 53
Takoe organizacija je imala dobru saradnju sa ustanovoma Dnevnog boravaka za decu i omladinu ometenu u razvoju Mara, kole za osnovno i srednje obrazovanje dece i omladine ometene u razvoju 14. Oktobar i Udruenje osoba sa Multipex Sclerosis-om koji su uestvovali u planiranju i realizaciji pojedinih projektnih aktivnosti i koji su pruili veliku pomo u ukljuivanju svojih lanova i korisnika u projektne aktivnosti. Studentski kulturni centar pomogao je ustupanjem prostora i sve potrebne tehnike za odravanje umetnike veeri, odobravanjem popusta na cene pia u njihovom Klubu, angaovanjem glumca Akademskog pozorita i dodatnom medijskom promocijom projektnih aktivnosti, tako da je njihov doprinos iznosio oko 14.000 dinara; Organizacija Evrobalkan Net pomogla je ustupanjem galerijskog prostora u samom centru Nia za potrebe odravanja viednevne prodajne izlobe koji bi inae kotao 33.000 dinara; Kompanija Knjaz Milo pruila je pomo u realizaciji tree aktivnosti obezbedivi osveenje u vrednosti od preko 2.000 dinara za otvaranje izlobe kao i svakodnevno osveenje (sokove) za posetioce i osobe koje su deurale tokom trajanja prodajne izlobe; Srednja muzika kola u Niu uestvovala je u programu umetnike veeri; pekara Aca donirala je peciva u vrednosti od 3.200 dinara. U realizaciju projekta uloeno je i preko 120 sati volonterskog rada. Doprinos realizaciji projekta dalo je i vie pojedinaca koji su bez naknade pruali pojedine usluge koji su bile neophodne za realizaciju projektnih aktivnosti. Faktori uspeha u sprovoenju projekta Kao faktor uspeha organizacija istie i timski rad, unapred precizno denisane uloge svih lanova GPSP, kao i dobru atmosferu u grupi koja se prenosila na sve saradnike i partnere u projektu. Verovatno najbitniji faktor uspeha ovog projekta je ukljuivanje samih korisnika u projektne aktivnosti ime su uspeli da osobe sa invaliditetom uine vidljivim u lokalnoj zajednici i na taj nain skrenu panju na njihov problem. Sa druge strane izborom aktivnosti u kojim su osobe sa invaliditetom uestvovale uspeli su da pokau zajednici a i samim korisnicima da osobe sa invaliditetom mogu da kreativno stvaraju kao i osobe koje nisu pogoene invaliditetom. Ovo je naroito znaajno zbog razbijanja predrasuda prema osobama koje su pogoene invaliditetom. Tekoe koje su se pojavile u sprovoenju projektnih aktivnosti Grupa je navela da je imala tekoe u saradnji sa medijima naroito u aktivnostima na poetku projekta kada se predstavnici medija bez ikakvog obrazloenja nisu pojavili na dan izleta. Grupa je morala da otkae iznajmljeno kombi vozilo, bez povraaja uloenog novca, koje je bilo planirano za prevoz novinara.Tokom aktivnosti umetnike veeri ponovo se pojavio problem slabijeg odziva lokalnih medija. Ovaj problem posledica je drugih aktivnosti koji su se istovremeno deavale u gradu a lokalni mediji zbog malog broja ekipa nisu u stanju da prate vie deavanja. I pored pomenutih problema novinske i TV kue pokazale veliko interesovanje za projekat u celini o emu svedoi veliki broj gostovanja u tv emisijama i novinskih napisa o radu grupe GPSP. Tokom pripremnih aktivnosti vezanih za organizovanje izlobe, pregovaranje oko prostora za izlobu je ilo oteano zbog toga to je osoba odgovorna za prostor Evropske kue iz Beograda. Zbog toga je dogovor o ustupanju tog prostora konano postignut samo dva dana pre poetka izlobe. Kako su nastavljene aktivnosti zapoete u projektu? Nakon ovog projekta GPSP, a i njeni lanovi pojedinano, nastavili su saradnju na razliitim nivoima i u razliitim oblastima sa pomenutim organizacijama. Izvedeno je nekoliko volonterskih akcija u Mari i Udruenju obolelih od MS. Zahvaljujui dobro uspostavljenim odnosima, vidljivim rezultatima projekta i uspenoj saradnji grupa je dobila na prepoznatljivosti u zajednici i nakon projekta su usledili pozivi da se prikljue timu za kreiranje omladinske politike grada koji je pokrenuo Odred izviaa Josif Pani. Tako je GPSP, pored jo 17 nikih organizacija i Optine Medijana postala potpisnica Memoranduma o meusobnom razumevanju i saradnji na razvijanju omladinske politike grada Nia. Osim uea u kreiranju omladinske politike, GPSP uestvuje i u projektu monitoringa i evaluacije sprovoenja Strategije za smanjenje siromatva (SSS) Vlade Republike Srbije. GPSP je ostvarila kontakt sa slinom organizacijom iz Novog Sada, sa kojom se oekuje poetak saradnje, uz ukljuivanje kole 14. oktobar i ustanove Mara.
54
6.7
Gurgusovaka edukativna asocijacija (GEA), Knjaevac
Opis lokalne zajednice Knjaevac je grad koji se nalazi u istonom delu Srbije, u Timokoj krajini uz granicu sa Republikom Bugarskom. To je jedino gradsko naselje istoimene optine koja je po veliini etvrta u Republici Srbiji, ali se svrstava u red najsiromanijih. itava optina ima 37.172 stanovnika, od ega 19.705 ivi u gradu Knjaevcu. Lokalna privreda se ve dugi niz godina nalazi u veoma nepovoljnom poloaju to je uslovilo apatinost stanovnitva i nedostatak drutvene angaovanosti u reavanju problema lokalne zajednice. Optinsku vlast ini koalicija od 3 politike partije. Organizacija Gurguovaka Edukativna Asocijacija (GEA) osnovana je decembra 2000. godine kao nestranako, nevladino i neprotno udruenje graana. Uspostavljanjem komunikacije i kreativnim radom sa ljudima iz razliitih nacionalnih, kulturnih i verskih zajednica i irenjem ideja pacizma, demokratije, potovanja ljudskih prava i tolerancije na razliitosti grupa tei poboljanju kvaliteta ivota u svojoj lokalnoj zajednici. Opis problema Jo od 1945. godine u Knjaevcu postoji Zavod za vaspitanje mladei kao ustanova ija je osnovna delatnost resocijalizacija linosti maloletnih delinkvenata. Aktuelno, veliku prepreku u ostvarivanju tog cilja predstavlja socijalna izolovanost ove grupe u lokalnoj zajednici. Ona je posledica injenica da su svakodnevne aktivnosti ove dece organizovane tako da je onemoguen njihov kontakt sa stanovnitvom, da nedostaje inicijativa stanovnitva da se ova grupa dece ukljui u ivot lokalne zajednice. Njihova marginalizacija je pojaana i time to je Zavod lociran na brdu, na periferiji grada. Vaspitanicima su dozvoljena dva redovna izlaska u grad tokom nedelje, ali ni oni nisu osmiljeni tako da im prue mogunost da se ukljue u drutveni ivot grada. Ova deca nemaju mogunosti da svoje slobodno vreme iskoriste na konstruktivan nain. Sa druge strane, ne postoji ni inicijativa stanovnitva da se u gradskoj sredini ovoj deci obezbedi takva mogunost kojom bi se stvorili uslovi koji bi olakali resocijalizaciju linosti vaspitanika. Pogrdna etiketiranja (domci, specijalci) govore o negativnom stereotipu koji postoji meu graanima o ovoj deci. Kao rezultat ovakvog stanja, bez oseaja pripadnosti lokalnoj zajednici, deca iz Zavoda neretko ispoljavaju delinkventno ponaanje u lokalnoj sredini (obijanje traka, sitne krae) ime se potkrepljuju meu graanima ve postojei negativni stereotipi o ovoj grupi dece, te njihovi potencijali postaju jo manje vidljivi, a pojaava se njihova diskriminacija i marginalizacija na razliitim nivoima. Osim povremenih aktivnosti (poput akcije poumljavanja sa Mladim goranima), do sada nije sproveden nijedan program koji bi za cilj imao integraciju ove dece sa lokalnom drutvenom sredinom.) Usluge Zavoda za vaspitanje mladei u Knjaevcu trenutno koristi sedamdesetoro dece uzrasta od 8,5 do 17 godina sa tekoama u ponaanju razliitih nacionalnosti. Predloeno reenje problema Cilj projekta je aktivno i ravnopravno ukljuivanje dece korisnika usluga Zavoda za vaspitavanje mladei u Knjaevcu u ivot lokalne zajednice kroz psiholoke i likovne radionice integrativnog karaktera i zajedniku akciju oslikavanja murala u gradskom parku. Organizacija je smatrala da bi se pomenuti problemi, bar delimino, mogli ublaiti akcijom kojom bi se ostvarila integracija dece korisnika usluga Zavoda za vaspitanje mladei u lokalnu zajednicu. Pruanjem mogunosti ovoj deci da realizuju svoje stvaralake potencijale, i to kroz zajedniku akciju sa uenicima knjaevakih srednjih kola, organizator projekta je eleo da ovu socijalno marginalizovanu grupu dece prikae lokalnoj zajednici u jednom pozitivnom svetlu i da na taj nain utie na uklanjanje socijalnih i psiholokih barijera koje postoje prema njima. Time bi se nainili koraci ka stvaranju drutvene klime u kojoj e i ova deca biti potpuno ravnopravni i aktivni lanovi lokalne zajednice. Akcioni plan, sprovoenje projektnih aktivnosti i rezultati Akcioni plan je predviao posete Zavodu za vaspitanje mladei, O Mladost, Gimnaziji i Tehnikoj koli u Knjaevcu, radi formiranja grupe od 20-oro dece zainteresovane za uee u predvienim aktivnostima. Ova deca bie uesnici dve psiholoke i dve likovne radionice. Pored toga plan je predviao i pripremu i organizaciju tampanja majica za uesnike radionica kao i organizovanje i sprovoenje po dve likovne i psiholoke radionice i kontakt sa medijima tokom itavog projekta.
55
Aktivnosti Izrada evaluacionih anketa i anketiranje Priprema i organizacija tampanja majica Priprema i organizacija psiholoke i likovne radionice Realizacija psiholoke i likovne radionice Organizacija javne likovne radionice Realizacija javne likovne radionice Odravanje kontakta sa medijima (gostovanja na TV i radio stanicama, saoptenja za medije)
Vreme / Trajanje prva nedelja maja i tokom aktivnosti prve dve nedelje maja druga nedelja maja drugi i trei vikend u maju druga i trea nedelja maja etvrta subota u maju Sve vreme trajanja projekta
Odgovorna osoba koordinator projekta i voditelj psiholokih radionica graki dizajner i koordinator projekta voditelji psiholokih i likovnih radionica i koordinator projekta voditelji psiholokih i likovnih radionica koordinator projekta voditelji psiholokih i likovnih radionica, volonteri koordinator projekta
Aktivnosti su poele posetama Zavodu za vaspitanje mladei i dvema srednjim kolama gde je oformljena grupa polaznika psiholoke i likovne radionice. Usled zainteresovanosti za uee u projektu koju su pokazali i korisnici/ce usluga Zavoda za vaspitanje mladei i uenici/ce srednjih kola, na samom poetku projekta povean je broj uesnika/ca sa predvienih dvadeset na etrdeset pet. To je zahtevalo izmenu naina rada tokom radionica (ei rad na nivou manjih grupa, dodatni rad na jaanju kohezivnosti grupe i motivisanosti za aktivno uee). Radionice u kojima su uestvovali korisnici usluga Zavoda za vaspitanje i srednjokolci odrane su u prostorijama Drutvenog kluba Doma kulture i odlino su ocenjene od strane uesnika. Organizacija je sprovela i javnu likovnu radionicu gde su polaznici radionice u gradskom parku oslikali mural uz prisustvo graana koji su imali priliku da napiu svoje utiske ili ostave poruku. Rezultat realizovanog projekta ogleda se u tome to su tienici Zavoda za vaspitanje mladei dobili priliku, koja nije tako esta, da u lokalnoj zajednici zajedno sa svojim vrnjacima iskau stvaralake potencijale. Pored toga, uee velikog broja graana u oslikavanju murala zajedno sa uesnicima iz Zavoda doprinelo je pozitivnoj promeni stava bar jednog dela graanstva prema tienicima Zavoda. Aktivno uee graana/ki i zajednice U rad psiholokih i likovnih radionica bilo je ukljueno 45-oro dece (17-oro dece korisnika usluga Zavoda za vaspitanje mladei i 28 uenika i uenica srednjih kola). U prostorijama Drutvenog kluba Doma kulture odrane su dve psiholoke i jedna likovna radionica. Psiholoke radionice bile su posveene boljem upoznavanju uesnika, timskom radu i saradnji, predrasudama i prijateljstvu. U okviru likovne radionice uesnici su zajedno pripremali nacrt murala koji e biti oslikan u gradskom parku kao poklon gradu. Centralna aktivnost projekta bila je javna likovna radionica tokom koje su uesnici radionica zajedno na zidu u glavnom gradskom parku oslikali autentian, veseli mural na temu prijateljstva koji je predstavljao poklon svim, a posebno najmlaim sugraanima/kama. S obzirom da je ova aktivnost bila zamiljena kao javna radionica, graanima/kama Knjaevca omogueno je da uzmu aktivno uee ispisivanjem poruka podrke i drugih komentara koje su mogli imati inspirisani akcijom kojoj prisustvuju. U javnoj radionici uestvovalo je preko 60-oro sugraana/ki razliitog uzrasta koji su putem medija pozvani da se prikljue akciji. Najmlai sugraani/ke bili su posebno oduevljeni idejom da se neto crta u parku tako da im je organizator omoguio da i oni uzmu aktivno uee u projektu crtajui kredama na betonu i omasterima na pak papirima.
56
Saradnja u lokalnoj zajednici, graenje partnerstva i doprinos zajednice Pre realizacije projekta GEA je ostvarila saradnju sa veim brojem institucija u gradu. Pismenu podrku za ideju i koncept projekta dobili su od lokalne samouprave, etiri vaspitnoobrazovne ustanove i Centra za socijalni rad. Tokom same realizacije sa ovim ustanovama nastavljena je zapoeta saradnja a uspostavljena su i nova partnerstva sa sledeim ustanovama: Domom kulture, Javnim komunalnim preduzeem i dvema lokalnim radio stanicama, i jednom TV stanicom, kao i sa dva udruenja graana iz Knjaevca. Spomenute ustanove pruile su pomo u realizaciji projektnih aktivnosti: etiri vaspitnoobrazovne ustanove podrale su uee svojih uenika/tienika i pruile strunu pomo svog kadra, kao i Centar za socijalni rad; SO Knjaevac omoguila je besplatno korienje lokacije za izradu murala u glavnom gradskom parku; Dom kulture omoguio je besplatno korienje svojih prostorija za izvoenje psiholokih i pripremne likovne radionice; Javno komunalno preduzee podrku je pruilo ienjem i pripremom lokacije za izradu murala; lokalne medijske stanice svoju podrku projektu iskazale su besplatnim emitovanjem najava i saoptenja o izvoenju zavrne aktivnosti projekta; partnerske organizacije su pruile podrku realizaciji javne likovne radionice angaovanjem volontera, svojih lanova/ca. Posebnu vrstu podrke projektu predstavljale su donacije u proizvodima dva privatna preduzetnika koji su obezbedili deo osveenja i hrane za uesnike projekta, kao i donacije pojedinih graana/ki u vidu besplatnih fotografskih usluga i transporta materijala za radionice i sl. GEA je tokom svih nastupa u medijima naglaavala doprinose donatora i partnera u realizaciji projekta. Faktori uspeha u sprovoenju projekta Prema miljenju GEA-e, kljuni faktor uspeha projekta lei u samoj aktivnosti koju su odabrali (ispoljavanje kreativnih potencijala dece kroz slikanje). Ova aktivnost bila je, pre svega, primerena uesnicima projekta i za njih veoma motiviua to je rezultiralo velikim odzivom uesnika/ca. Dobro organizovane i osmiljene radionice su takoe doprinele uspehu projekta kao i izbor lokacije za oslikavanje samog murala. Oslikavanje murala privuklo je veliki broj graana koji su se aktivno ukljuili u realizaciju projekta ispisivanjem poruka i svojih impresija. Organizacija kao faktor uspeha iznosi i grupu spoljnih saradnika/ ca tako da su relativno lako uspeli da dobiju saglasnost i potrebne dozvole za sprovoenje planiranih aktivnosti (saradnici iz Zavoda, kola, lokalne samouprave). Na kraju, GEA kao bitan faktor uspeha istie dobro odabran tim koji je radio na projektu, dobru i jasnu podelu zadataka i predvianje moguih tekoa u realizaciji projekta (imati plan B).
57
Tekoe koje su se pojavile u sprovoenju projektnih aktivnosti Tekoa koja se pojavila u realizaciji ovog projekta je pronalaenje lokalnih donatora pre svega zbog loeg privrednog i ekonomskog stanja u samom gradu. Organizovanje projektnih aktivnosti oteavalo je i to to je moralo doi do modikovanog rada u radionicama zato to se pojavilo skoro dva puta vie uesnika/ca na radionicama nego to je bilo planirano. Vremenske prilike su predstavljale problem jer je oslikavanje murala moralo biti odloeno zbog loih vremenskih prilika. Kako su nastavljene aktivnosti zapoete u projektu? GEA planira nastavak rada na projektu Prijateljstvo mural gradu na poklon kroz volonterski rad na organizaciji i realizaciji jo jedne javne likovne radionice tokom koje bi bio oslikan mural na jo jednom zidu u glavnom gradskom parku. To bi takoe predstavljalo poklon dece korisnika/ca usluga Zavoda za vaspitanje mladei i uenika/ca knjaevakih kola graanima i graankama Knjaevca. Lokalna samouprava izrazila je dobru volju da obezbedi neophodna nansijska sredstva za realizaciju nastavka projekta, odnosno sredstva za potroni materijal za likovnu radionicu i osveenje uesnika.
6.8
Iskrice, Loznica
Opis lokalne zajednice Optina Loznica se nalazi u zapadnom delu Srbije na samoj granici prema Bosni i Hercegovini i na desnoj obali reke Drine. Povrina optine je 612 km2, ima skoro 87.000 stanovnika, od ega su preko 18.000 mlai od 18 godina. U strategiji privrednog razvoja optine turizam je oznaen kao jedna od vodeih grana razvoja optine. Kraj ima bogatu istoriju i dosta istorijskih spomenika i kulturnih zanimljivosti i u turizmu vidi svoju budunost. Zaviaj je reformatora srpskog jezika Vuka Karadia, geografa svetskog formata Jovana Cvijia, akademika i slikara Mie Popovia. U blizini su veliki potencijali etno i eko turizma Tri, Tronoa, i banjskog turizma Banja Koviljaa i Banja Badanja. Organizacija Neformalna grupa Iskrice je proistekla od mladih volontera i vrnjakih edukatora za reproduktivno zdravlje, prevenciju HIV-AIDS i bolesti zavisnosti iz organizacije Iskra-Loznica koja se pre tri godine okupila i organizovala niz akcija u zajednici. Grupa je prepoznatljiva po dobro organizovanom radu u zajednici, ulinim akcijama, vrnjakoj edukaciji. Posle Kampa organizovanog na Tari za mlade lidere, krajem avgusta 2005. dogovoreno je da se osmisli realno izvodljiv projekat koji bi mladi mogli da izvedu i skrenu panju na sebe i mlade uopte kroz konkretnu lokalnu akciju. Opis problema Prema istraivanju koje su sproveli mladi u novembra 2005.godine delinkvencija, narkomanija, alkoholizam i nasilje su glavni problemi mladih u Loznici. Postoji niska svest mladih ljudi da oni imaju odreena prava i da treba da se bore za njih, da se pitaju i da uestvuju u kreiranju odluka koje se tiu njih uopte postoji nedostatak samoinicijative kod mladih. Pored toga niska svest irokog sloja stanovnitva i nerazumevnje 58
potreba mladih uinile su da se mladi ljudi ponaaju destruktivno prema okruenju bez jasno vidljive alternative. Nadlene institucije nemaju jasno odreenu politiku kojom bi se spreavala devijantna ponaanja kod mladih. U gradu nema prostora koji bi mladima sluio za okupljanje i organizovanje raznih korisnih akcija kojim bi oni upravljali i tako uzeli aktivniju ulogu u reavnju pitanja koji se tiu njih samih. Ovim problemom je najvie pogoena srednjokolska omladina, koje u Loznici ima 6.500 uzrasta od 19 do 27 godina i veina je bez posla i perspektive. Predloeno reenje problema Grupa je planirala da ukljui srednjokolce i druge mlade ljude u konkretne akcije kojim bi reavali probleme u zajednici. Konkretnim akcijama uinila bi se pozitivna promena u samoj zajednici a sa druge strane mladima bi bila pruena mogunost da se aktivnije ukljue u reavanje problema ime bi se probudio njihov aktivizam. Pored navedenih problema u zajednici je prisutna velika zagaenost ivotne sredine, a posebno ueg gradskog jezgra, okoline kola gde postoji dosta nepristojnih grata, plakata koji rue grad. Grupa Iskrice je planirala da ukljuivanjem uenika/ca iz etiri srednje kole organizuje akciju ienja i ureenja kolskog parka, kao i kreenje grata na nekoliko odabranih lokacija u gradu. Pored toga akcijom je predvieno da se odabere mesto u gradu koje bi uesnici/ce projekta oslikali. Akcijom ienja kolskog parka i okoline, kreenja runih grata, skidanjem plakata, reili bi se neki dugogodinji problemi u zajednici, napravila bi se trajna promena i privukli bi panju na sebe. Bila bi to akcija koja bi postala pozitivan primer za budue aktivnosti mladih. Akcioni plan, sprovoenje projektnih aktivnosti i rezultati Akcioni plan je predviao pripremne aktivnosti za ukljuivanje srednjokolaca, organizovanje konkursa za najbolji likovni rad za uenike srednjih kola, aktivnosti kreenja grata i ureenja parka u kojim bi uestvovali uenici srednjih kola, medijske aktivnosti koje bi trajale tokom itavog projekta, organizovanje seminara sa temom reavanja konikata i sastanke sa lokalnom samoupravom i pokuaj dobijanja prostora za mlade. Aktivnosti Pripremne aktivnosti, promovisanje projekta i pozivanje volontera Organizovanje nagradnog likovnog i literarnog konkursa na temu I mi postojimo tampanje promotivnih majica sa sloganom projekta Malo dobre volje da nam bude bolje Akcija Malo dobre volje da nam bude bolje kreenja negativnih grata i skidanje starih plakata Odreivanje lokacija Da se mladi izraze druge poruke za grate i Vreme Trajanje I mesec II mesec I mesec II mesec III mesec I do IV mesec I, II, i III sva 3 meseca III mesec III mesec III i IV mesec Odgovorna osoba Koordinator Jankovi Bojana i 3 volontera S.Stojkovi S.Stojkovi i Joki Aleksandar Vuji Ivana + Bojana Jankovi V.Ivana, J.Aleksandar, J.Bojana + koordinator Joki Aleksandar + 3 volontera V.Ivana + 3 volontera N. uri + predava N. uri + 3 volontera
Medijska kampanja uee predstavnika mladih u lokalnim medijima radio, TV, tampa) Akcija ienja kolskog parka (3 puta) i postavljanje novih kanti za otpatke i upozorenja Izloba radova sa konkursa u galeriji u Vukovom domu i dodeljivanje nagrada Organizovanje dvodnevnog seminara radionica za reavanje konikata i unapreenje komunikacije za 20 mladih volontera Lobiranje i sastanci sa lokalnom samoupravom za dobijanje prostora u gradu za okupljanje omladine
59
Projektne aktivnosti poele su nizom sastanaka. Razgovori su obavljeni sa predstavnicima komunalnih slubi i lokalne samouprave sa ciljem njihovog ukljuivanja u aktivnosti ureenja kolskog parka i konkursa za najbolji likovni rad. Nakon toga organizacija je obavila sastanke sa potencijalnim donatorima u lokalnoj zajednici (prodavnicama, bankama, centrom za kulturu) koje su prethodno mapirali i iju pomo su oekivali. Organizatori su posetili i etiri srednje kole i dogovorili se za pomo u realizaciji projektnih aktivnosti pre svega pomo u realizaciji konkursa za najbolji likovni rad. Uporedo sa razgovorima grupa je locirala grate u uem gradskom jezgru koji e biti prekreeni. Zbog ranijeg dogovora sa trenerom koji dri edukaciju iz reavanja konikata nastupile su promene u akcionom planu tako da je radionica odrana pre aktivnosti uklanjanja grata i plakata. Na radionici je uestvovalo osamnaest uesnika/ca uglavnom srednjokolaca koji su je pozitivno ocenili. Nakon toga usledila je akcija uklanjanja runih grata i sreivanja kolskog parka. Akcija je trajala dva dana i u njoj su pored aktivista/kinja Iskrica uestvovali i srednjokolci koji su oslikali dvorine zgrade oko gimnazije. U realizaciju akcije ukljuila se i komunalna sluba koja je tom prilikom postavila est novih klupa u kolskom parku. Na inicijativu lokalne samoprave akcija ureenja grada je proirena i nakon toga je usledila velika akcija u kojoj je uestvovalo preko 100 uesnika. Akcija je najavljena putem elektronskih i pisanih medija kao i u prostorijama optine odakle su zajedniki predstavnici Iskrica, potpredsednik optine i direktor Javnog komunalnog preduzea pozvali sve graane/ ke da se prikljue. U akciji su uestvovali i urbanisti grada, centar za kulturu, komunalno preduzee kao i 40 uenika/ca srednjih kola. Aktivnostima su se prikljuili sami graani/ke, koji su pozivani putem medija, koji su donosili sok, kafu i kolae za uesnike aktivnosti. U saradnji sa kulturnim centrom i srednjim kolama grupa je u Muzeju Jadra organizovala izlobu radova nagradnog likovnog i literarnog konkursa za uenike srednjih kola na temu I mi postojimo. Nagraeni su najkreativniji srednjokolci a izloba je privukla veliku panju graana/ki. Na kraju, mladi su radei na ienju i ureenju, zapoeli lobiranje u lokalnoj samoupravi o pronalaenju adekvatnog prostora za okupljanje mladih ali za sada nisu ostvarili eljeni rezultat Direktni rezultati aktivnosti jesu ulepavanje ueg gradskog jezgra uklanjanjem grata i ureenjem kolskog parka. Pored toga ukljuivanjem mladih u aktivnosti postigao se znaajan cilj. Pokazano je i zajednici i mladima da oni mogu da urade pozitivne stvari i da ukoliko im zajednica da prostor i pokrene ih mogu dosta uraditi za svoj grad. Lokalna samouprava se okrenula mladima i grupi Iskrice, uestvovali su u javnoj raspravi o radnom vremenu kaa. Odrali su vie konferencija za medije u optini. Optina je pokrovitelj vie preventivnih akcija Iskrica, uestvovali su na sastancima Saveta za borbu protiv bolesti zavisnosti. Kako sami kau: Lobirajui u lokalnoj samoupravi za odreivanje mesta za oglase i grate, postigli smo da se nai stavovi uvaavaju i da postanemo vaan inilac drutva i zajednice. Aktivno uee graana/ki i zajednice Grupa je u svoje aktivnosti ukljuila uenike/ce srednjih kola koji su ueem u uklanjanju grata, seminarima i konkursu za najbolji likovni i literarni rad doprineli uspehu projekta. Nastavnici srednjih kola su pomogli u selektiranju radova konkursa i aktivnosti ureenja kolskog parka. Dobrom medijskom aktivnou aktivisti/kinje Iskrica su uspeli da motiviu odreeni broj graana/ ki da se prikljui aktivnostima ureenja ueg gradskog jezgra. 60
Saradnja u lokalnoj zajednici, graenje partnerstva i doprinos zajednice Tokom realizacije projektnih aktivnosti organizacija je ostvarila saradnju sa nizom organizacija i institucija. U realizaciji projekta Iskrice su ostvarile dobru saradnju sa predstavnicima SO Loznica koji su im izali u susret i ustupili salu za konferenciju za medije a na inicijativu predsednika optine akcija ureenja grada je proirena i sam predsednik je otvorio akciju. Centar za kulturu je pomogao organizovanjem i dodelom nagrada kao i ustupanjem prostora za odravanje seminara. Pored toga Iskrice su imale dobrog partnera u srednjim kolama iji su nastavnici i uenici pomogli realizaciju skoro svih aktivnosti. Organizacija je imala znaajnu podrku komunalnog preduzea koje je pomoglo realizaciju projektnih aktivnosti postavljanjem novih kanti za ubre i novih klupa ija je vrednost oko 215.000 dinara. to se tie prikupljanja sredstava u lokalnoj zajednici Iskrice su uspele da potpiu ugovor o spozorstvu sa Bankom Intesom u vrednosti od 6.000 dinara. Ostvarena je odlina saradnja sa medijima koji su ispratili sve projektne aktivnosti i doprineli da odreeni broj graana/ki uzme uee u akciji ienja. Faktori uspeha u sprovoenju projekta Organizacija kao faktore uspeha navodi iskrenu elju svih da se neto uradi, posveenost cilju koji je dobro odabran i pripremljen, dotadanji dobar i prepoznatljiv rad pojedinaca ili grupe, i lini kontakti sa svim potencijalnim uesnicima ili partnerima koji imaju interes da se prikljue. Tekoe koje su se pojavile u sprovoenju projektnih aktivnosti Organizacija navodi da je imala problema sa brojem uesnika/ca u nagradnom konkursu za najbolji likovni i literarni rad. Problem se javio jer su nastavnici srednjih kola sami vrili selekciju radova i nisu slali sve radove ve su slali samo, po njihovom miljenju, najbolje. Kako su nastavljene aktivnosti zapoete u projektu? Organizacija je nastavila rad u okviru projekta Da Loznica bude ista! kojim je nastavljena zapoeta aktivnost na ureenju grada. Neke od aktivnosti su medijska kampanja na lokalnim medijima, organizovanje ekolokog kampa, ekoloke patrole, uvoenje ekolokog dinara. Razmilja se o mestu okupljanja za mlade tako da sada organizacija pokuava da pronae donatora za opremanje prostora.
61
6.9
Destinikon, Sjenica
Opis lokalne zajednice Sjenica se nalazi u jugozapadnom delu Srbije, na nadmorskoj visini 10001030m, u sjenikoj kotlini na desnoj strani reke Uvac i predstavlja sedite poznatog stoarskog kraja Peterske visoravni. Sjenica je sedite jedne od najveih optina u naoj zemlji. Nalazi se na poprenom putu Raka-Novi Pazar-SjenicaNova Varo koji spaja Ibarsku magistralu sa Zlatiborskom magistralom pa ima dobre saobraajne veze sa Prijepoljem, Novim Pazarom, Ivanjicom i Novom Varoi. Nalazi se na velikoj nadmorskoj visini, poseduje otru klimu uz srednju godinju temperaturu od 60C, a od ukupnog broja od 16.500 stanovnika, 79% ine Bonjaci, 19% Srbi i 2% ostali. Sjenica predstavlja pravo ekoloko bogatstvo: netaknutu prirodu, reke sa pitkom vodom, ekoloki zdravu hranu. Organizacija Udruenje graana Destinikon iz Sjenice formirano je 2000. god. kada su u saradnji sa nekoliko organizacija iz Novog Pazara uestvovali u predizbornoj kampanji deljenjem letaka i propagandnog materijala, organizovanjem i ueem na okruglim stolovima i javnim tribinama u Sjenici. Zvanino, organizacija je registrovana 9. maja 2001. godine a misija je poboljanje kvaliteta ivota ena i dece Sjenice. Opis problema Sjenica je grad koji nema nikakve organizovane sadraje za okupljanje penzionera i starih lica, nema ak ni park gde bi mogli da sednu, dovedu unuie i proetaju. Ne postoje ureene staze za etnju, ahklub, niti bilo kakav klub za druenje. Zbog odlaska mladih u inostranstvo, stara lica ine skoro jednu etvrtinu stanovnitva Sjenice tako da je udruenje reavanje ovog problema smatralo jako vanim jer pogaa veliki broj graana. Predloeno reenje problema Cilj projekta bio je organizovati kreativne radionice slikanja i izrade runih radova za Sjeniane starije od 50 godina radi korisnog iskoriavanja slobodnog vremena u trajanju od 3 meseca. Organizacija je isplanirala da za lica starija od 50 godina jednom nedeljno u trajanju od 4 asa organizuje druenje uz uee u radionicama. S obzirom da za stara lica u Sjenici ne postoje organizovani sadraji smatrali su da e se stara lica rado odazivati jer imaju elju da izau iz kue, da budu uvaeni i da budu aktivni uesnici. Na kraju projekta udruenje je planiralo da organizuje takmienje za najbolji rad, kao i izlobu radova koja e obii javne institucije, kole, biblioteku, seoske kole, mesne zajednice i na taj nain skrene panju javnosti i institucija na ovaj problem. Akcioni plan, sprovoenje projektnih aktivnosti i rezultati Akcioni plan je ukljuivao medijske aktivnosti kao i pripremne radnje za organizovanje radionica, slanje pozivnica starim licima, pronalaenje prostora za radionice i angaovanje osoba koje e voditi radionice. Nakon toga plan je ukljuivao odravanje radionica kao i organizovanje takmienja za najbolji rad i dodelu nagrada najkreativnijim uesnicima radionica. Aktivnosti Medijska prezentacija Oglaavanje na lokalnim medijima Slanje pisama sa pozivnicima Obezbeivanje i opremanje prostora Angaovanje radioniara Slikarske radionice Organizovanje takmienja Dodela nagrade najboljem uesniku/ci Vreme / Trajanje kraj juna nedelju dana kraj juna nedelju dana kraj juna nedelju dana II polovina juna 5 dana II polovina juna 1 dan jul, avgust, septembar kraj septembra 30. septembar Odgovorna osoba kordinator pomonik kordinator, pomonik koordinator, pomonik koordinator, pomonik, koordinator, pomonik koordinator, pomonik koordinator, pomonik koordinator, pomonik 62
Same aktivnosti su poele kako je planirano i preko lokalne radio stanice emitovana su oglaavanja i poziv starijim sugraanim da uestvuju. Udruenje Destinikon je uspostavilo saradnju sa lokalnim udruenjem penzionera i iskoristilo njihovu bazu da bi uputilo line pozivnice pezionerima za uee u radionicama. Prostor za radionice su obezbedili uspostavljanjem saradnje sa KUD-om Jedinstvo koje im je ustupilo svoj prostor, gde su svake subote u trajanju od 16-19h odravane slikarske radionice. Ukupno je odrano 12 radionica. Najvei rezultat projektnih aktivnosti je to je organizacija uspela da skrene panju na problem starih lica jer su mnogi graani tek za vreme projekta shvatili da oni i pored bolesti, oteanog kretanja i starosti imaju potrebu za druenjem. Aktiviranje samih starih lica, koja su nakon zavretka projekta samoinicijativno traili da se druenje nastavi, verovatno je najvei uspeh projekta. Aktivno uee graana/ki i zajednice S obzirom da je u pitanju najstarija populacija za koju nema organizovanih aktivnosti, projekat je naiao na odobravanje i oduevljenje meu sugraanima jer se prvi put neto tako deavalo u gradu. U radionicama je u proseku uestvovalo 30 uesnika a ponekad su sami uesnici dovodili svoje unuke koji su im pomagali u izradi slika i radova. Uesnici u projektu su, nakon svake radionice, imali obiaj da jo par sati etaju gradom i nastavljaju druenje. ene su iskazale mnogo veu zainteresovanost za rad u radionicama u odnosu na mukarce. Pored starih polaznika radionica u sam rad su se ukljuili i uenici osnovnih i srednjih kola. Talentovani osnovci i srednjokolci su volonterski pomagali u slikanju i kreativnim radionicama. Saradnja u lokalnoj zajednici, graenje partnerstva i doprinos zajednice Tokom realizacije projekta organizacija je uspostavila saradnju sa Udruenjem penzionera od koga su dobili spiskove penzionera i tu bazu koristili za kontakte i line pozive penzionerima. Kulturno-umetniko drutvo Jedinstvo je izalo u susret organizatorima projekta i ustupilo im prostor za odravanje radionica. Pored toga, predsednik KUD-a je ponudio korienje istog prostora za sve budue aktivnosti Destinikona. Od poetka realizacije organizacija je imala dobru saradnju sa osnovnim i srednjim kolama, pa su se najtalentovaniji uenici pridruili na radionicama. Lokalna samouprava je uputila poziv organizatorima da produkte sa radionica izloe na tandu Poljoprivrednog sajma koji se tradicionalno, ve nekoliko godina odrava u Sjenici. Uesnici su na najlepi nain skrenuli panju na sebe osvojivi dva prva mesta: za najlepe heklane radove i za najlepe ureeni tand. Destinikon je u realizaciji projekta imao pomo i od pojedinaca. Tako je lokalni stolar pomogao realizaciju projekta donirajui ramove za slike a privatni prevoznik je spustio cenu prevoza za 30 procenata za iznajmljivanje autobusa za jednodnevni izlet uesnika radionice na Zlatibor. Nakon zavretka projekta brani par koji dri jedan ugostiteljski objekat u okviru Udruenja penzionera ponudio je lanovima da se okupljaju nedeljom od 16-19h tako da su druenja nastavljena. Saradnja sa medijima ogledala se u pozivu starim sugraanima da uestvuju na radionicama i vie gostovanja na lokalnoj radio stanici. Pored toga regionalna televizija je napravila reportau i prilog za dnevnik.
63
Faktori uspeha u sprovoenju projekta Faktor koji je doprineo uspehu ovog projekta prema miljenju aktivista/kinja Destinkona je nain na koji su starije sugraane pozivali na radionice. Oni su koristei bazu lokalnog udruenja penzionera svakom starijem sugraaninu lino uputili poziv to je uticalo na veliki odziv uesnika radionica. Pored toga oni su zadovoljni organizovanjem jednodnevnog izleta na Zlatibor koji je izuzetno dobro primljen od strane samih uesnika i koji je imao odjeka i u medijima. Prilog o izletu je zabeleila regionalna televizija. Vidljivost aktivnosti u zajednici je takoe doprinela uspehu jer su svi graani/ke iskazali interesovanje za uesnike radionica . Graani/ke su kroz prozore radnji, berbernica, butika i kua subotom pre 16h i posle 19h pratili dolazak i odlazak uesnika/ ca i komentarisali svaki izostanak ili novog lana/icu. Moda najvei faktor koji je doprineo uspehu aktivnosti jeste ogromna elja samih uesnika da budu deo projekta. Tekoe koje su se pojavile u sprovoenju projektnih aktivnosti Problem koji se javio u realizaciji projekta ticao se prostora za odravanje radionica. Destinikon je prvobitno imao u planu da se radionice za stara lica odravaju u prostorijama lokalnog udruenja pezionera ali udruenje ih je odbilo. Oni su imali spremnu alternativnu opciju i KUD Jedinstvo im je izaao u susret i omoguio da se radionice odravaju u njihovom prostoru. U poetku organizatori su imali problem sa brojem uesnika na radionici. Na prvoj radionici je bilo sedam uesnika, ali kasnije se taj broj popeo na trideset. Kako su nastavljene aktivnosti zapoete u projektu ? Po zavretku projekta aktivnosti su nastavljene na inicijativu samih uesnika radionica. Prvo u prostoru udruenja penzionera, a kasnije u prostorijama jednog privatnog restorana. Realizovani projekat je pomogao udruenju Destinikon da se povee sa slinim organizacijama iz Nove Varoi, Novog Pazara, Priboja, Pljevalja i Prijepolja tako da je u planu osnivanje regionalne mree.
6.10 SOS telefon za ene i decu rtve nasilja, Bijelo Polje

Opis lokalne zajednice Grad Bijelo Polje na severu Crne Gore, sa oko 65.000 stanovnika i sa velikim brojem sela na treem je mestu po veliini u Crnoj Gori. Prosena starost stanovnika je 35 godina dok je zaposlenost oko 23,5%. Bijelo Polje je multietnika sredina koju ine: Crnogorci, Srbi, Bonjaci, Muslimani, Hrvati i ostali. Nekada vodei industrijski grad, zatvaranjem mnogih fabrika sada je to grad sa nekoliko hiljada nezaposlenih lica, i sa nekoliko desetina preduzea koja su ugaena ili su u steaju, dok je privatni sektor jo nedovoljno razvijen. U optini postoji veliki broj registrovanih ali veoma mali broj aktivnih organizacija i udruenja graana. Organizacija Organizacija SOS telefon za ene i decu rtve nasilja u porodici u Bijelom Polju, osnovana je 2003. god. i od tada aktivno radi na promociji enskih i dejih ljudskih prava, prevenciji i eliminaciji nasilja nad enama, decom i starim licima. Misija organizacije je poboljanje poloaja ena i dece u drutvu, vea informisanost o njihovim pravima kao i otklanjanje svih oblika nasilja i diskriminacije nad enama i decom kroz obrazovne programe, saradnju sa nadlenim institucijama i pomo i podrku rtvama nasilja. Ciljevi organizacije su: smanjenje nasilja nad enama i decom boljom dostupnou servisa usluga na lokalnom nivou, poboljanje pravnog statusa ena i dece, saradnja sa nadlenim institucijama u cilju zajednikog delovanja, svojim javnim delovanjem, medijskim promocijama i kampanjama uticanje na promenu stavova i ponaanja javnosti, a samim tim delovanje i na izvrnu i sudsku vlast. Problem U Bijelom Polju, kao i u drugim mestima, nasilje u razliitim oblicima deo je enske svakodnevnice, nije zakonski adekvatno regulisano i ekasno se prikriva, ak i od strane ugroene ene to oteava njegovo suzbijanje i sankcionisanje izvrioca. Drutvo nasilje nad enama prihvata kao normalan i prihvatljiv nain
64
ponaanja mukaraca, pa ak i kada su teki oblici nasilja u pitanju krivicu za poinjeno delo trae u rtvi a ne u nasilniku. Osim linih stavova, uverenja i predrasuda koje utiu na nevidljivost nasilja, a samim tim i na nepostojanje adekvatne reakcije drutva, vaan uticaj ima i to to se o nasilju nad enama ne govori i to se smatra da je to porodian problem u koji se ne treba meati. Poseban problem predstavlja to razvedene ene koje su se odluile da izau iz nasilne zajednice drutvo tretira sa omalovaavanjem i teko ih prihvata to ima negativan efekat na ene koje jo uvek trpe nasilje. ene u Bijelom Polju skoro da uopte ne poznaju svoja zakonska prava to umnogome utie na to da mnoge ene itav svoj ivot provedu izloene nasilju. Veliki problem predstavlja to nema dovoljne koordinacije i saradnje izmeu institucija koje su zaduene za reavanje ovog problema. U optini sa tradicionalnom i patrijahalnom kulturom u selima koja su izolovana a neka udaljena i po 50km od grada, viestruko ugroena kategorija su seoske ene. Seoska sredina optine Bijelo Polje je ekonomski i kulturno nerazvijena, sa drutvenim kontekstom koji karakterie duboki patrijarhat i nasilje nad enama kao prihvaen model ponaanja. Predloeno reenje problema Organizacija je smatrala da bi se bilo ta uradilo po pitanju osnaivanja ena, prvo treba progovoriti o nasilju nad enama i na taj nain upoznati lokalnu zajednicu sa problemom nasilja nad enama. Pri tom treba omoguiti enama prostor i vreme da one progovore o svim oblicima diskriminacije koje trpe. Pored toga, potrebno je upoznati i informisati kako ene koje su rtve nasilja tako i iru zajednicu o postojeim zakonskim i drugim pravima i o mogunostima ostvarivanja tih prava. Akcioni plan, sprovoenje projektnih aktivnosti i rezultati Akcioni plan je predviao pripremne aktivnosti u samoj organizaciji, organizovanje fokusgrupa za ene, analizu rezultata dobijenih u fokusgrupama koji e se nai u brouri, tampanje broure, organizovanje kampanje koja je podrazumevala medijske nastupe, javnu tribinu i ulini performans i realizaciju planirane kampanje. Aktivnosti Priprema aktivnosti Realizacija 4 fokusgrupe Analiza podataka i priprema za tampanje lieta Organizovanje i priprema kampanje Kampanja: radio emisije, javna tribina, intervjui, performans Vreme / Trajanje 10.20.oktobar 20.oktobar10.novembar 10.15. novembar 20.25. novembar 25. novembar do 10. decembar Odgovorna osoba Koordinatorke i sve aktivistkinje SOS telefona Koordinatorka, asistentica i aktivistkinje Koordinatorka, asistentica i konsultantkinja Koordinatorka, asistentica i aktivistkinje Koordinatorka, asistentica, predstavnici institucija i aktivistkinje
Realizacija projektnih aktivnosti poela je kako je i planirano pripremnim aktivnostima u organizaciji. Nakon toga, preko lokalnih medija upuen je poziv enama za uestvovanje na fokusgrupama. Meutim, kako javni poziv nije bio dovoljan za animiranje ena da uestvuju u fokusgrupama organizacija je koristila metodu direktnih kontakata za pozivanje uesnica na radionice. Organizovali su ukupno etiri fokusgrupe: dve fokusgrupe su ukljuivale uesnice koje ive u gradskom podruju, dok su druge dve ukljuivale uesnice koje ive u seoskom i prigradskom podruju. Jako je bilo vano ukljuiti ene koje ive u seoskom podruju i koje se nikada nisu susrele sa takvim nainom rada, da im se prui prilika da iznesu svoje probleme. Fokusgrupe su podrazumevale rad u radionicama i edukativno informativna predavanja bazirana na dokumentima vezanim za enska ljudska prava kao i upoznavanje sa zakonskim propisima iz ove oblasti. Znaajan deo rada je ukljuivao lina iskustva uesnica koje su bile rtve nasilja. Organizatorke su posebno zadovoljne rezultatima radionica sa enama na selu gde ih je broj ena, njihova zainteresovanost za teme, aktivno uee u toku rada i jasna potreba za nastavkom aktivnosti uverio u opravdanost akcija. Pokazalo se da je daleko jednostavnije bilo animirati seoske nego ene u gradu. Nakon toga, organizacija je analizirala podatke dobijene na fokusgrupama i dobijene rezultate pripremila za tampanje broure i medijsku promociju.
65
Organizovanje javne tribine sa temom Prepoznajmo nasilje na kojoj su predstavljeni rezultati koji su dobijeni na fokusgrupama pokazalo se izuzetno znaajnim za postizanje cilja projekta. Svi predstavnici institucija ije je uee planirano u realizaciji tribine (predstavnici Mup-a, Suda, Tuilatva, zdrastvene ustanove, lokalne samouprave) su se rado odazvali i odgovorno i ozbiljno pristupili temi. Tribini je prisustvavao znaajan broj graana/ki kao i zavidan broj ljudi koji rade u policiji, pravosuu i lokalnoj samoupravi. Pored podataka o nasilju nad enama govorilo se i o zdravlju, ljudskim pravima, o procesuiranju prijava nasilja sudu i kanjavanju nasilnika, nainima kako MUP intervenie. Aktivistikinje SOStelefona su nastavile projektne aktivnosti organizovanjem ulinog performansa gde su volonterke ove organizacije graanima delile propagadni materijal i razgovarale sa njima. U sredini kao to je Bijelo Polje performans se pokazao kao uspean jer se otvoreno govorilo o problemu nasilja. Aktivistkinje SOS-a razgovarale su sa graanima/kama svih struktura, socijalnog statusa, pola i nacionalnosti koji su prvi put mogli javno da iznesu svoje miljenje na temu nasilja u porodici i radu SOStelefona to je bilo i medijski propraeno od strane lokalnog radija. Organizacija je realizovala tri radijske emisije koje su obraivale ovaj problem i na taj nain upoznale iru javnost o svim realizovanim aktivnostima, rezultatima fokus grupa, tribina i ulinog performansa. Direktan rezultat realizovanog projekta jeste da je povean stepen informisanosti lokalne zajednice o nasilju nad enama kao i stepen informisanosti samih ena o svojim pravima i nainima kako da ih ostvare. Moda najvei rezultat ogleda se u tome da su ene u ovoj lokalnoj zajednici dobile siguran prostor gde mogu govoriti o svojim problemima i potrebama. Prvi put su ene u ovoj zajednici javno prepoznale i imenovale nasilje. Pored toga, znaajan rezultat je i animiranje svih institucija i organizacija koje se bave ovom problematikom da se ukljue u projektne aktivnosti jer za reavanje problema porodinog nasilja neophodna je koordinisana lokalna akcija nadlenih institucija, medija i organizacija koje se bave ovim problemom. Aktivno uee graana/ki i zajednice Uesnice fokusgrupa su bile ene svih struktura i socijalnog statusa, nacionalnosti, invalitkinje, ene sa iskustvom nasilja. Organizatori su se trudili da uesnice fokusgrupa budu jednako zastupljene na osnovu mesta stanovanja tako da su u rad bile ukljuene dvadeset etiri uesnice iz gradske sredine i dvadeset osam ena iz seoskog i prigradskog podruja. Organizacija je uspela da mnogo lake animira ene iz seoskog podruja da uestvuju u radionicama nego ene iz gradske sredine. Ukljuivanjem ena koje su rtve nasilja bilo je izuzetno znaajno jer su informacije koje su dobile od ena na fokusgrupi uticale da zajednica shvati ozbiljnost problema.
66
Saradnja u lokalnoj zajednici, graenje partnerstva i doprinos zajednice Organizacija SOStelefon je u realizaciji projektnih aktivnosti ostvarila saradnju sa veim brojem organizacija i institucija u lokalnoj zajednici. Pre svega, imali su podrku od srodnih organizacija SOS telefona Podgorice i Berana, kako u delu konsultacija tako i direktnom podrkom na tribinama, medijskim promocijama i performansu. U realizaciji javne tribine organizacija je dobila potrebnu pomo institucija koje su zaduene za reavanje ovog problema (Mup-a, Suda, Tuilatva, zdravstvene ustanove, lokalne samouprave) koji su aktivnim ueem doprineli uspehu same tribine. Takoe, uspostavljena je kvalitetnija saradnja sa lokalnom samoupravom koja je ustupila optinsku salu za tribinu ije iznajmljivanje inae kota 100. U toku projekta uspostavljena je saradnja i sa dve osnovne kole koje su pokazale visok stepen zainteresovanosti za realizovane radionice. U toku ovog programa osoblje kola je pomoglo u organizaciji fokusgrupa i besplatno obezbedilo uionice za odravanje radonica. Samim tim stvoren je prostor za neke budue zajednike aktivnosti. Predstavnitvo Coca-Cola je pomoglo realizaciju projektnih aktivnost obezbeujui osveenje za uesnike/ce fokusgrupa i tribine u iznosu od 250. Aktivnosti tokom kampanje doprinele su izgradnji kvalitetnije saradnje sa medijima, posebno sa Radio Bijelim Poljem. Vidljivi dokaz je jedna radio emisija koju je lokalni radio besplatno obezbedio nakon zavretka kampanje i koja je bila izuzetno znaajna, jer su aktivistikinje SOStelefona iskoristile da upoznaju zajednicu o svim realizovanim aktivnostima u toku projekta, rezultatima fokusgrupa, tribina i performansa. Saradnja sa lokalnim radijom je izuzetno znaajna zbog toga to je ovaj radio retko doputao enskim grupama medijski prostor ali se situacija nakon kampanje aktivistikinja SOStelefona promenila u pozitivnom smeru. Faktori uspeha u sprovoenju projekta Organizacija smatra da je kljuna taka uspeha u projektu bilo ukljuivanje u aktivnosti ena koje su pretrpele nasilje. Informacije koje su dobile od ena na fokusgrupama uticale su da zajednica shvati ozbiljnost problema. To je kasnije prouzrokovalo ukljuivanje nadlenih institucija, medija i organizacija koje se bave ovim problemom da se prikljue projektnim aktivnostima to je znaajno zbog vrste problema kojim se organizacija bavi. Tekoe koje su se pojavile u sprovoenju projektnih aktivnosti Grupa navodi da im je bilo lake animirati seoske ene nego ene u gradu da uestvuju u radionicama. Organizatorke su morale da promene strategiju pozivanja uesnica za radionice jer su shvatile da obavetenje o radionicama dato u medijima nee biti dovoljno da bi se one animirale, pa su pristupile metodi linih kontakata. Kako su nastavljene aktivnosti zapoete u projektu? Nakon realizacije projekta poveao se broj poziva kao i dolasci u kancelariju za traenje pravnih saveta i pruanje pomoi i van prostorija SOS-a. Aktivistkinje SOStelefona naglasile su da su tokom realizacije projekta uvidele da su i same imale predrasude u odnosu na seoske ene verujui da one nee biti zainteresovane i da nee imati vremena za ovakva druenja. Rezultati dobijeni kroz fokusgrupe, te jasna potreba ena za nastavkom ovakve vrste aktivnosti uticala je na njihovu odluku da osmisle projekat koji e za cilj imati osnaivanje i podsticanje na aktivizam seoskih ena kako bi se njihov poloaj u zajednici poboljao. Organizacija planira da nastavi sa zapoetim aktivnostima tako to e razviti servis pomoi i procedure za koordinisanu lokalnu akciju za prevenciju nasilja u porodici.
67
68
VII deo
poglavlje 7
umesto zakljuka
69
UMESTO ZAKLJUKA
7.1
Preporuke iz iskustva
Ne postoji model koji se moe primeniti u svakoj sredini, jer svaka zajednica nosi svoje osobenosti - ali postoje primeri dobre prakse koji mogu biti od koristi. Iz njihove analize i uz njihovo prilagoavanje odreenoj sredini, moe se dosta nauiti. Dugogodinja praksa BCIF-a u razvoju lokalnih zajednica u Srbiji i Crnoj Gori pokazuje da odreeni faktori mogu uticati na uspenost lokalnih inicijativa: Traiti lokalna reenja svaka zajednica je kombinacija lokalnih kultura, resursa, specinosti ljudi, te se to mora uzeti u obzir prilikom rada Postepen pristup niz inicijativa, mali koraci, postepen pristup doprinose razvoju Konkretne, svrsishodne aktivnosti - vie ansi za uspeh imae aktivnosti koje mogu dovesti do stvarne koristi za ljude Vostvo i jasna vizija jasan doivljaj ta se eli postii, zato i kako, kao i delotvorne voe koje prenose viziju i uvaavaju uesnike - doprinose motivaciji Lokalna partnerstva i prilagodljivost razvijanje saradnje, razmene, stalno prisutna spremnost na preispitivanje vlastitih odluka, oslukivanje drugih, usaglaavanje i traenje zajednike koristi, obezbedie ukljuenost svih. Odriv razvoj ukljuivanje lokalnih resursa, ali i njihovo odgovorno korienje, doprinee razvoju zajednice i manjoj zavisnosti od spoljnih faktora odluivanja i sredstava Volonterski rad spremnost da se uloi rad, vreme, znanja, sredstva u aktivnosti koje ostvaruju opte vrednosti, doprinose dobrobiti svih, stvaraju drutveni kapital zajednice, garantuju uspeh u razvoju zajednice. Poruke udruenja/grupa iji su primeri predstavljeni u priruniku ostalim organizacijama koje ele da sprovedu sline inicijative Nemojte praviti spektakularne i grandiozne projekte. Oslunite one oko sebe, posmatrajte ih, uoite ili pitajte ta ele. Moda za to i nisu potrebni projekti. Milena Peanin, Destinikon, Sjenica Uspostavite partnerske odnose sa to veim brojem relevantnih aktera u vaoj zajednici. Partneri su neophodni jer ete zajedno uvek uraditi vie i bolje. Oni vam mogu puno olakati realizaciju zamiljenog projekta!.
70
Precizno planirajte aktivnosti, budet, dajte sebi dovoljno vremena za realizaciju onoga to ste predvideli kako bi ste mogli da reagujete adekvatno u sluaju da se pojavi potreba za nekim izmenama. I nikad ne odustajte! Saa Marinkovi, Gurgsovaka edukativna asocijacija, Knjaevac Lobirajte u lokalnoj zajednici, traite sve osobe i institucije koje vam mogu pomoi, koristite sve dozvoljene naine za to. Naite neto to moe da bude interes potencijalnog partnera, bez interesa vas nee podrati. Iskreno krenite u realizaciju projekta, mislite pozitivno, verujte u sebe i svoju organizaciju i uspeh e sigurno doi. Nada uri, Iskrice, Loznica Neizostavno ukljuiti korisnike projekta u planiranje, a zatim i u realizaciju projekta. Obezbedite pomo i saradnju drugih orgnizacija i institucija, ali ujedno treba biti spreman na mogue otpore u okruenju uz konstantnu svest o tome da je razbijanje predrasuda dugotrajan proces koji se ostvaruje u malim koracima. Aleksandar Anelkovi, Grupa za psihosocijalnu podrku, Ni Naoruajte se velikim strpljenjem, pozitivnom energijom i borbenim duhom. Nikada nemojte klonuti, predaja kao kategorija ne postoji! Napravite prilagodljiv koncept naina za komunikaciju sa graanima, jer on sigurno nee biti isti ako su to Romi, kao to e se razlikovati ako su to itelji nekog zaseoka ili ljudi iz izbeglikog kampa. Kako god, ali savetujem vam apsolutno iskren pristup, ak i ako je re o hermetiki zatvorenoj sredini. Milan erifovi, Asocijacija romske solidarnosti, Kragujevac
71
LITERATURA Mr Miroslav Brki; mentor profesor dr Milosav Milosavljevi ,Teorijsko -metodoloke osnove socijalnog rada u zajednicama, doktorska disertacija, Univerzitet u Beogradu - Fakultet politikih nauka Tanja Ignjatovi, Pokrenimo zajednice 1: prirunik za aktivno uee u razvoju lokalnih zajednica, Balkanski fond za podrku lokalnim inicijativama, Beograd, 2005. Tanja Ignjatovi, Pokrenimo zajednice 2: prirunik za aktivno uee u razvoju lokalnih zajednica, Balkanski fond za podrku lokalnim inicijativama, Beograd, 2005. Aleksandra Vesi, Sneana Stojanovi, Pokrenimo zajednice 4:prirunik za javno zastupanje u lokalnim zajednicama, Beograd, 2006. Zdenka Kovaevi i Gordana Savi, Materijal sa seminara Projektno planiranje i upravljanje projektima u organizaciji Resurs centra Sretenje Poega, Poega, 2004 Izrada projekta, Fond za razvoj neprotnog sektora AP Vojvodine, 2006. Izvetaji svih udruenja/grupa iji projekti su prikazani u priruniku.
72
Balkanski fond za lokalne inicijative Gospodar Jevremova 45/III-8 11 000 Beograd, Srbija t: +381.11.26 22 511 f: +381.11.26 29 374 e: ofce@bcif.org

Pokrenimo Zajednice 3

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Pokrenimo Zajednice 3

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

prirunik za graenje partnerstava i prikupljanje sredstava u lokalnim zajednicama

Vladimir Radojii Ivana Rakovi

Vladimir Radojii Ivana Rakovi

Balkanski fond za lokalne inicijative

Canadian International Development Agency

4.2.1 4.2.2 4.2.3 4.2.4 4.2.5

5.2.1 5.2.2 5.2.3 5.2.1

koraci u planiranju i sprovoenju akcija i inicijativa u lokalnoj zajednici

KORACI U PLANIRANJU I SPROVOENJU AKCIJA I INICIJATIVA U LOKALNOJ ZAJEDNICI

ukljuivanje graana i graanki u aktivnosti u zajednici

UKLJUIVANJE GRAANA I GRAANKI U AKTIVNOSTI U ZAJEDNICI

Oblici i naini ukljuenosti graana/ki

izgradnja partnerskih odnosa u zajednici

IZGRADNJA PARTNERSKIH ODNOSA U ZAJEDNICI

Kako izgraditi partnerstvo

prikupljanje sredstava za aktivnosti u lokalnoj zajednici

PRIKUPLJANJE SREDSTAVA ZA AKTIVNOSTI U LOKALNOJ ZAJEDNICI

Mogui izvori sredstava

primeri dobre prakse

PRIMERI DOBRE PRAKSE

Forum ena, Mali Io

Asocijacija romske solidarnosti (ARS), Kragujevac

Milan erifovovi i Darko Radosavljevi

Lazar Maksimovi Smederevka Maksimovi Bogoljub orevi Lazar Maksimovi

Ekoklub Zeleni putokazi, Raka

koordinator lan tima koordinato koordinator

2 lana tima 2 lana tima

05.09. 14.09. 07.09. 09.09. 10.09.

07.10. 07.10. 08.10. 08.10.

volontera volontera volontera volontera

12.10. 15.10. 20.10. 20.10. 30.10.

koordinator + 2 lana tima 2 lana tima 2 lana tima

Ekoloki pokret Bela breza, Kruevac

Grupa za psihosocijalnu podrku (GPSP), Ni

Gurgusovaka edukativna asocijacija (GEA), Knjaevac

6.10 SOS telefon za ene i decu rtve nasilja, Bijelo Polje

You might also like