HOSE SILVA i Filip Mil

SILVA METOD KONTROLE UMA

- esto izdanje -

SILVA METOD
Beograd, 1995.

UVOD
Sada se uputate u ivotnu pustolovinu koja vas moe najvie preobraziti. Svaki rezultat koji postignete promenie va pogled na vas i na svet u kome ste roeni. S vaim novim moima doi e i odgovornost da ih upotrebljavate "za dobrobit oveanstva" - izraz Kontrole uma. Na drugi nain ih ne moete upotrebiti, to ete uskoro videti. Planer zaduen za zapadni deo grada zatvorio je vrata svoje kancelarije ostavivi za stolom sekretaricu samu i zabrinutu. Crtei za predloeni oping centar su nestali, a sastanak sa gradskim funkcionerima zakazan je za kraj iste nedelje. Posao se gubio i za manje stvari, ali planera kao da nije doticalo ono to bi kod drugih efova izazvalo oluju besa prema sekretarici. Seo je za svoj sto. Ubrzo je zatvorio oi i potpuno se smirio. Svako bi pomislio kako nastoji da se pribere pre nego to se suoi s propau. Deset minuta kasnije otvorio je oi, polako ustao i otiao do svoje sekretarice. "Mislim da sam ih naao", mirno je rekao. "Pogledajmo moj raun trokova za proli etvrtak kada sam bio u Hartfordu. U kom sam restoranu veerao?" Telefonom je pozvao taj restoran. Crtei su bili tamo. Gradski planer bio je obuen u Silva metodi Kontrole uma uz iju pomo je u sebi mogao da probudi ono to su za veinu neupotrebljene sposobnosti uma. Jedna od stvari koje je nauio bila je kako da povrati seanja koja su se sakrila tamo gde ih neobueni um ne moe pronai. Ove probuene sposobnosti ine uda za vie od 500.0001 mukaraca i ena koji su pohaali kurs. ta je zapravo gradski planer radio dok je mirno sedeo deset minuta? Sutinu otkrivamo u izvetaju drugog diplomiranog polaznika Kontrole uma: "Jue sam imao neverovatno iskustvo na Bermudima. Za dva sata trebalo je da stignem na avion za Njujork, a nigde nisam mogao da naem svoju avionsku kartu. Skoro itav sat smo nas troje pretraivali apartman u kome sam odseo. Gledali smo ispod tepiha, iza friidera - svuda. ak sam tri puta raspakivao i ponovo pakovao svoj kofer, ali kartu nisam naao. Konano sam odluio da naem neki miran kutak i uem u svoj nivo. Samo to sam se naao u njemu, mogao sam da vidim avionsku kartu jasno kao da sam je stvarno gledao. Sudei po onome to sam mogao videti na svom "nivou", nalazila se na dnu plakara gurnuta meu knjige gde se jedva mogla spaziti. Pojurio sam prema plakaru i karta je bila tamo, kao to sam i zamislio."
Ovaj podatak potie iz 1977. godine. Danas se sa sigurnou moe rei da je taj broj vei od 9 miliona.
1

Ovo zvui neverovatno onima koji nisu vebali Kontrolu uma, ali kada doete do svih ovih poglavlja Hosea Silve, utemeljivaa Kontrole uma, saznaete o jo udesnijim moima vaeg uma. Moda najvie od svega zapanjuje kako lako i brzo moete da uite. Gospodin Silva je vei deo svog zrelog doba posvetio istraivanju emu se sve moe poduiti na um. Ishod je kurs od 40 do 48 sati koji moe da obui svakoga da se seti onoga to izgleda zaboravljeno, da obuzda bol, da ubrza isceljivanje, da se oslobodi neeljenih navika, da aktivira intuiciju tako da esto ulo postane stvaralaki deo svakodnevnog ivota kojim se reavaju problemi. Uz sve ovo stiemo vedar unutranji mir i spokojan optimizam zasnovan na dokazu iz prve ruke da svojim ivotom upravljamo vie nego to smo to ikada zamiljali da moemo. Sada, prvi put putem pisane rei, moete nauiti da ono to se ui na kursu sprovedete u praksi. Gospodin Silva je slobodno pozajmljivao i od istonih i od zapadnih uenja, ali krajnji proizvod je u sutini ameriki. Kurs je, kao i njegov osniva, potpuno praktian. Sve emu vas ui zamiljeno je tako da vam pomogne da ivite radosnije i delotvornije, ovde i sada. Dok napredujete od vebanja do vebanja u poglavljima gospodina Silve, nizaete uspeh za uspehom ime ete ojaati svoje samopouzdanje i biete spremni za dostignua koja, pod pretpostavkom da niste upoznati sa Kontrolom uma, sada smatrate nemoguim. Ali, postoji nauni dokaz da je va um sposoban za uda. Osim toga, tu su i uspena iskustva vie od pola miliona ljudi ije je ivote izmenila Kontrola uma. Zamislite da upotrebljavate um da biste popravili svoj vid. "Dok sam pohaala prvi kurs Silva metoda Kontrole uma, poela sam da primeujem da mi se vid menja - postaje bolji. Pre toga, nosila sam naoare u detinjstvu tokom deset godina (dok nisam diplomirala) a onda sam ponovo poela da ih nosim u tridesetosmoj godini. Uvek mi je levo oko bilo skoro tri puta slabije od desnog. Moje prve naoare (1945. godine) bile su naoare za itanje, ali '48. ili '49. poela sam da nosim bifokalne naoare - stalno ih zamenjujui jaim. Posle kursa, s obzirom na to da do tada nisam mogla da itam bez naoara, primetila sam da mi se vid znatno popravio. Poto mi se vid ubrzano popravljao, odugovlaila sam sa odlaskom na kontrolu koliko sam god mogla. Vid mi se toliko popravio da sam se ak vratila na naoare koje sam nosila pre dvadeset godina. Kada mi je lokalni optiar pregledao oi, sloio se da bi mi, dok ne stignu nova stakla, stari par naoara vie koristio od onih koje sam prethodno nosila. Ovo vam sada moe izgledati tajanstveno, ali kada proitate deseto poglavlje videete tano kako diplomirani polaznici kursa stavljaju um u poziciju da upravlja telom da bi ubrzali prirodno isceljenje. Tehnika je zadivljujue jednostavna, kao to ete videti iz pisma ene koja je za etiri meseca izgubila dvanaest neeljenih kilograma:

"Prvo sam vizuelizirala tamni ram u kom sam videla sto krcat sladoledom, kolaima, itd. - svim onim to sam znala da goji. Precrtala sam sto velikim crvenim X i samu sebe videla u ogledalu koje me je uinilo vrlo debelom (poput onih ogledala koja moete nai u vaarskim kuama zabave). Zatim sam vizuelizirala prizor zasut zlatnim svetlom: sto na kome su se nalazile namirnice sa visokim sadrajem proteina - tunjevina, jaja, meso bez masnoe. Oznaila sam ovaj prizor velikom zlatnom kvaicom i u ogledalu zamislila sebe visoku i vitku. Mentalno sam rekla sebi da elim sa stola samo namirnice prepune proteinima. Takoe sam ula kako mi svi moji prijatelji govore da fantastino izgledam i videla sam da se to dogaa tano odreenog datuma. (Ovo je bio najznaajniji korak, jer sam sebi postavila cilj.) I uspela sam! Poto sam pre bila uporni korisnik dijeta, sada smatram da je ovo jedini metod koji je dao rezultate." Kontrola uma znai zalaziti u duboki meditativni nivo gde moete uvebati va um da preuzme upravljanje upotrebljavajui sopstveni jezik slika pojaanih reima, postiui sve udesnije rezultate i gde su beskrajne mogunosti za osobu koja stalno veba. Kao to vidite, ovo nije obina knjiga. Ona vas laganim tempom uvodi u meditaciju, zatim u mnoge naine na koje meditaciju moete koristiti sve dok ne dostignete i konani stadijum kada ete moi da rutinski inite ono i za ta veina ljudi vrsto veruje da je nemogue. To je knjiga u knjizi. Okvirna knjiga - koju ine prvo, drugo i poglavlja od sedamnaestog do dvadesetog i iji je autor Filip Mil - opisuje skoro eksplozivan rast Kontrole uma i nain na koji je ona koristila hiljadama diplomiranih polaznika. U unutranjoj knjizi gospodin Silva zajedno sa vama prolazi mnoge tehnike koje se ue na asovima Kontrole uma. Poto su ti asovi grupna iskustva, a vode ih obueni predavai, do rezultata se dolazi bre i spektakularnije nego to ete ih postii radei sami. Meutim, ako paljivo sledite uputstva gospodina Silve i radite vebe, rezultati e skoro sigurno promeniti va ivot nabolje - ne tako brzo, ali sasvim sigurno. Postoji specijalan nain za itanje ove knjige: prvo je proitajte onako kako biste itali bilo koju drugu knjigu, od poetka do kraja. Meutim, u toku prvog itanja nemojte poeti da radite ni jednu od vebi. Zatim ponovo proitajte poglavlja od treeg do etrnaestog da biste dobili to jasniju, sveobuhvatnu sliku o putevima koje uskoro treba da preete. Posle ovoga vratite se na tree poglavlje i radite nekoliko nedelja vebe koje su tu date - i to samo te vebe. Kad osetite da ste spremni za dalje preite na etvrto poglavlje i tako redom. Kad stignete do etrnaestog poglavlja biete ve iskusni praktiar u veem delu onoga to su nauili oni koji su zavrili kurs Kontrole uma. Da biste dalje obogatili vae iskustvo moda ete eleti da oformite malu grupu prijatelja koji su uvebavali iste vebe. Trinaesto poglavlje vam objanjava kako ete to uiniti.

PRVO POGLAVLJE

KAKO DA VIE KORISTITE SVOJ UM NA POSEBAN NAIN

Zamislite da ste doli u neposredan, operativni kontakt sa sveproimajuom Viom Inteligencijom i da u trenutku uzviene radosti spoznajete da je ona na vaoj strani. Zamislite, takoe, da ste taj kontakt ostvarili tako jednostavno da se do kraja svog ivota vie nikada ne morate oseati bespomono, van domaaja neega to ste uvek slutili da je tu, ali nikada niste mogli sasvim da dosegnete - mudrost koja pomae, blesak proniknua kada vam je potreban, oseaj blagonaklone mone prisutnosti. Kakvo bi to bilo oseanje? To bi bilo vrhunsko iskustvo koje se ne bi suvie razlikovalo - moda se uopte ne bi razlikovalo - od duhovnog ushienja. Takav je oseaj posle etvorodnevnog vebanja Silva Kontrole uma. Do sada ga je upoznalo vie od pola miliona ljudi2, jer su ga iskusili kroz vebu na kursu. I to se vie privikavaju na upotrebu metoda koji stvaraju taj oseaj, oni mirno i samopouzdano koriste nove moi i energije, njihov ivot se obogauje, postaju zdraviji i rastereeniji od problema. Ukratko, Hose Silva e objasniti neke od ovih metoda tako da i sami moete poeti da ih upotrebljavate. Pogledajmo prvo ta se deava na poetnom asu. Poinje se sa uvodnim predavanjem koje traje oko sat i dvadeset minuta. Predava definie Kontrolu uma i istie glavne crte dvadesetogodinjih istraivanja koja su dovela do razvoja ovog metoda. Zatim ukratko opisuje kako e polaznici kursa moi da primene ono to naue da bi poboljali svoje zdravstveno stanje, reavali svakodnevne probleme, lake uili i produbljivali duhovnu svesnost. Sledi pauza od dvadeset minuta. Za vreme pauze polaznici se upoznaju. Njihovo poreklo i predznanje je aroliko: doktori, sekretarice, uitelji, taksisti, domaice, aci srednjih kola i studenti, psihijatri, lideri verskih sekti, penzioneri - to je tipian sastav. Posle pauze, drugi deo od sat i dvadeset minuta poinje pitanjima i odgovorima, a zatim se prelazi na prva vebanja koja e dovesti do meditativnog nivoa uma. Predava objanjava da je to stanje duboke relaksacije, dublje nego u snu, ali praeno posebnom vrstom svesnosti. To je u stvari izmenjeno stanje svesti koje se koristi u skoro svakoj meditativnoj disciplini i u intenzivnoj molitvi. Ne koriste se nikakva opojna sredstva niti biofidbek3 aparati. Predavai Kontrole uma govore o ulasku u ovo stanje kao o "odlasku na va nivo" ili, ponekad, o "ulaenju u Alfu". U tridesetominutnoj vebi oni polagano uvode polaznike u to
Vidi napomenu broj 1 (prim. prev.) Tehnika uspostavljanja kontrole nad izvesnim emocionalnim stanjima uz pomo elektronskih ureaja. (pr. prev.)
3 2

stanje, dajui uputstva jednostavnim jezikom. U stvari, cela Kontrola uma je na jednostavnom jeziku: nema naunikog argona ni rei s dalekog istoka. Moe se rei da su neki polaznici i pre dolaska na kurs nauili da meditiraju, neki koristei metode za ije je uenje neophodno nekoliko nedelja, drugi posle nekoliko meseci istrajnih napora. Oni su zadivljeni jednostavnom vebom koja traje samo trideset minuta. Jedna od prvih reenica koje polaznici uju jeste: "Sada uite da vie koristite svoj um i da to radite na poseban nain." Jednostavna reenica koju na poetku uju i utisnu u svoju svest. Njeno puno znaenje je u najmanju ruku zaprepaujue. Svako - bez izuzetka - ima um koji se lako moe obuiti da razvija moi u ije postojanje poetnici otvoreno sumnjaju. Tek kada stvarno iskuse ove moi, poveruju da ih imaju. Sledee to se kae polaznicima jeste: "Projektujte se mentalno na vae idealno mesto za relaksaciju" - prijatna, smirujua, izuzetno jasna i slikovita veba koja ojaava imaginaciju i vodi u dublju oputenost. Da kaemo neto o meditaciji: u svakodnevnom govoru to znai o neemu razmiljati. Ako za trenutak ovu knjigu odloite na stranu i ponete da razmiljate ta biste sutra za ruak, vi meditirate. Ali, u raznim meditativnim disciplinama ova re ima preciznije znaenje koje se odnosi na nivo uma. U nekim disciplinama je dostizanje tog nivoa, osloboenje uma svake svesne misli, samo sebi svrha. Ovo stvara prijatnu smirenost i dugim putem vodi ka ublaavanju i spreavanju oboljenja prouzrokovanih napetou, to su dokazale bezbrojne studije. Meutim, to je pasivna meditacija. Kontrola uma ide mnogo dalje. Ona ui polaznika da upotrebi ovaj nivo uma za reavanje problema, kako onih manjih, tako i onih koji ga izuzetno optereuju. To je dinamika meditacija; njena snaga je zaista spektakularna. O Alfi se u poslednje vreme sve vie uje. To je jedan od oblika modanih talasa, vrsta elektrine energije koju proizvodi mozak i koja moe biti izmerena elektroencefalografom (EEG). Pulsiranje ove energije meri se u ciklima u sekundi (CPS)4. Generalno, oko etrnaest CPS i iznad, zovu se Beta talasi; oko sedam do etrnaest su Alfa; etiri do sedam Teta i etiri i ispod toga su Delta talasi. Kada ste potpuno budni, radei i postiui rezultate u svetu svoje radne svakodnevice, vi ste na Beti ili na "spoljanjem svesnom nivou" - da upotrebimo terminologiju Kontrole uma. Kada sanjarite ili u trenutku kada samo to niste zaspali ili se budite a jo se niste potpuno probudili, vi ste na Alfi. Ljudi koji se bave Kontrolom uma to nazivaju "unutranji svesni nivo". Kada ste u snu, naizmenino ste u Alfi, Teti ili Delti, a ne samo u Alfi kako mnogi misle. Uvebavanjem Kontrole uma moete svojevoljno ui u Alfa nivo a ipak zadrati potpunu prisebnost. Moda se pitate kakav je oseaj biti u ovim razliitim nivoima svesti.
4

Ciklusi u sekundi ili herci (Hz), (prim. prev.)

Nalaziti se u Beti ili biti potpuno budan, ne stvara nikakav naroit oseaj. Moete biti puni poverenja ili strahovati, moete vredno raditi ili lenstvovati, biti neim obuzeti ili besposliiti. U Beti su mogunosti beskrajne. Na dubljim nivoima svesti, za veinu ljudi, mogunosti su ograniene. ivot ih je nauio da funkcioniu u Beti, a ne u Alfi ili Teti. Na ovim dubljim nivoima ogranieni su uglavnom na sanjarenje, budnu snenost ili sam san. Ali, vebanjem Kontrole uma korisne mogunosti poinju beskrajno da se umnoavaju. Kako je pisao Hari Mek Najt, jedan od direktora Silva Kontrole uma, "Alfa dimenzija ima kompletne ulne sposobnosti, kao i Beta". Drugim reima, u Alfi moemo raditi drugaije stvari od onih koje moemo u Beti. Ovo je kljuna zamisao u Kontroli uma: kada se jednom upoznate sa ovim ulnim sposobnostima i nauite da ih upotrebljavate, u veoj meri ete upotrebljavati va um na poseban nain. U stvari, funkcionisaete jasnovido 5 kad god to poelite, stupajui u dodir sa Viom Inteligencijom. Mnogi ljudi poseu za Kontrolom uma kao za nainom da se opuste, da prekinu nesanicu, da se oslobode glavobolje ili da naue da rade ono to iziskuje velike napore volje, kao to je prestanak puenja, gubitak teine, poboljanje pamenja, efikasnije uenje. To je ono zbog ega veina dolazi, ali naue mnogo, mnogo vie. Oni naue da su pet ula - dodir, ukus, miris, sluh i vid - samo deo ula s kojima su roeni. Postoje i druga, nazovimo ih ula ili moi, koja su bila poznata samo nadarenoj nekolicini i misticima koji su se povukli iz aktivnog sveta i razvijali ih itavog ivota. Cilj Kontrole uma jeste da nas naui da probudimo ove moi. ta ovo buenje moe znaiti dobro je opisala Nadin Berten, modni urednik lista "Mademoiselle", u martovskom izdanju iz 1972. godine: "Kultura droga moe da zadri svoje pilule, prakove i injekcije koji proiruju svest. Ja u uzeti ono to vodi u sr stvari. Kontrola uma zaista proiruje vau svest. Ona vas ui KAKO da je proirite. Njen naziv je vrlo prikladan zato to, za razliku od droge ili hipnoze, vi imate kontrolu. Proirenje svesti, samospoznaja i pomaganje drugima pomou Kontrole uma ogranieno je samo vaim sopstvenim ogranienjima. SVE je mogue. "ujete da se to deava drugima. I iznenada vidite da se to deava i vama."

5 Jasnovidost je sposobnost da se u subjektivnoj dimenziji otkrije i ispravi neki problem. (prim. prev.)

DRUGO POGLAVLJE

UPOZNAJTE HOSEA
Hose Silva je roen 11. avgusta 1914. godine u Laredu, Teksas. Kada je imao etiri godine umro mu je otac. Majka mu se ubrzo preudala, a on, njegova starija sestra i mlai brat otili su da ive kod svoje bake. Dve godine kasnije on postaje hranilac porodice prodajui novine, istei cipele i radei raznovrsne poslove. Tokom veeri gledao je kako sestra i brat rade domae zadatke, a oni su mu pomagali da naui da ita i pie. Nikada nije iao u kolu, osim da poduava druge. Hoseov beg iz nematine poeo je jednog dana dok je ekao kod berberina da na njega doe red. Potraio je neto za itanje. Dopala mu je u ruke lekcija dopisnog kursa o tome kako se popravljaju radio prijemnici. Hose je zamolio berberina da mu je pozajmi, ali ovaj je pristao jedino da je izda i to pod uslovom da Hose pod berberinovim imenom ispuni testove na poleini. Svake nedelje Hose bi platio jedan dolar, proitao lekciju i ispunio testove. Uskoro je diploma visila u berbernici dok je Hose, u svojoj petnaestoj godini, popravljao radio prijemnike irom grada. Kako su godine prolazile, toliko je razgranao posao da je postao jedan od najboljih u toj oblasti, obezbeujui novac za kolovanje brata i sestre, sredstva za svoju enidbu, kao i nekih pola miliona dolara za finansiranje dvadesetogodinjeg istraivanja iz kog se razvila Kontrola uma. Jedan drugi ovek, sa diplomama mnogo savesnije steenim od berberinove, sasvim sluajno je podstakao ovo istraivanje. Bio je to psihijatar zaduen da ispituje ljude koji su ulazili u sastav izviakih jedinica tokom II svetskog rata. "Mokrite li u krevetu?" Hose se zabezeknuo. "Volite li ene?" Hose, otac troje dece i predodreen da ih jednog dana ima desetoro, prenerazio se. "Ovaj ovek", mislio je, "sigurno zna vie o ljudskom umu nego to berberin zna o radio aparatima. emu takva glupa pitanja?" To je bio taj zapanjujui trenutak koji je naterao Hosea na Odiseju naunog istraivanja zahvaljujui kojem je, bez diploma i sertifikata, postao jedan od najkreativnijih uenika svog doba. Frojd, Jung i Adler su, svojim pisanim delima, postali njegovi rani uitelji. Glupa pitanja dobila su dublja znaenja, a Hose je uskoro bio spreman da postavi i sopstveno pitanje: da li je mogue da se, upotrebljavajui hipnozu, pobolja sposobnost uenja, ustvari povea IQ? Tada se verovalo da je IQ (koeficijent inteligencije) neto s ime se raamo, ali Hose nije bio toliko siguran u to. Ovo pitanje moralo je da saeka dok je izuavao viu elektroniku da bi postao instruktor u Izviakim trupama. Kada je izaao iz Armije, potroivi uteevinu i sa samo 200 dolara u depu, poeo je polako da obnavlja svoj posao. Istovremeno je, s pola radnog vremena, preuzeo posao predavaa na Laredo Junior Koledu, gde je

nadzirao rad tri druga nastavnika i imao zaduenje da oformi kolsku laboratoriju za elektroniku. Pet godina kasnije, kada se pojavila televizija, posao u servisu za opravke poeo je da cveta i Hose je prekinuo karijeru predavaa. Njegov servis je ponovo postao najbolji u gradu. Radni dan mu je trajao do devet uvee, veerao bi, pomogao da se deca stave u krevet i kad bi kua potpuno utihnula tri sata bi posvetio uenju. Njegova izuavanja odvela su ga dalje u hipnozu. Ono to je nauio o hipnozi i ono to je znao o elektronici, zajedno sa slabim ocenama u knjiicama njegove dece, vratilo ga je na pitanje koje je jo ranije postavio - da li sposobnost uenja, IQ, moe da se pobolja nekim mentalnim vebama? Hoseu je ve bilo poznato da mozak stvara elektricitet - svojevremeno je proitao da su poetkom stolea eksperimentima otkriveni Alfa talasi. Kako je radio na podruju elektrotehnike znao je da je idealno elektrino kolo ono sa najmanjim otporom, ili impedansom, zato to najvie koristi svoju elektrinu energiju. Da li bi i mozak radio efikasnije ako bi mu se smanjila impedansa? I da li njegova impedansa moe da se smanji? Hose je poeo sa upotrebom hipnoze da bi smirio misli svoje dece i otkrio je neto to je mnogima izgledalo paradoksalno: ustanovio je da je mozak energetski jai kad je manje aktivan. Na niim frekvencijama mozak je primao i skladitio vie informacija. Sutinski problem je bio kako um odrati budnim na ovim frekvencijama koje su vie povezane sa sanjarenjem i snom nego sa praktinom aktivnou. Hipnoza je omoguavala onu meru prijemivosti uma koju je Hose traio, a ne onu vrstu nezavisne misli koja vodi razmiljanju o stvarima kako bi se one razumele. Imati glavu punu zapamenih injenica nije dovoljno; takoe je neophodno i razumevanje i shvatanje njihove sutine. Hose je ubrzo napustio hipnozu i poeo da eksperimentie s vebama mentalnog treninga kojima se umiruje mozak, ali tako da njegova budnost bude manje zavisna nego u hipnozi. Smatrao je da bi to vodilo poboljanju pamenja kombinovanog sa razumevanjem, a time i viim IQ postignuima. Vebe iz kojih se razvila Kontrola uma zahtevale su oputenu usredsreenost i jasnu mentalnu vizuelizaciju kao nain da se dostignu nii nivoi svesti. Kada su dostignuti, ovi nivoi su se za uenje pokazali kao efikasniji od Beta nivoa. Dokaz su bile znatno poboljane ocene njegove dece u trogodinjem periodu u kojem je Hose nastavio sa usavravanjem svojih tehnika. Hose je tada prvi put postigao izuzetno znaajan uspeh, to su druga istraivanja, naroito ona sa bio povratnom spregom, do sada potvrdila. On je bio prvi koji je dokazao da moemo nauiti da svesno funkcioniemo na Alfa i Teta modanim frekvencijama. Jo jedno i podjednako zapanjujue "prvi put" bilo je na vidiku.

Jedne veeri, Hoseova erka je ula u svoj "nivo" (da upotrebimo sadanju terminologiju Kontrole uma), a Hose joj je postavljao pitanja u vezi sa predmetima koje je uila. im bi odgovorila na jedno pitanje, on bi u mislima uobliio sledee. To je bio uobiajeni postupak i do tada se ta veba nije razlikovala od stotine prethodnih. Iznenada, postupak se izmenio. Ona je odgovorila na pitanje koje njen otac jo nije postavio. Zatim na jo jedno. I jo jedno. Ona mu je itala misli! To je bilo jo 1953. godine, kada je ESP6, postajala vaan predmet naunih istraivanja, u velikoj meri zahvaljujui objavljenim radovima Dr. J. B. Rajna (Dr. J. B. Rhine) sa Djuk Univerziteta. Hose je pismom obavestio Dr. Rajna da je obuio svoju kerku da primenjuje ESP i primio je odgovor koji ga je razoarao. Dr. Rajn je nagovestio da je devojka moda od poetka bila obdarena. Ukoliko devojku nisu podvrgli ispitivanju pre poetka obuke ne postoji nain da se to dokae. U meuvremenu, Hoseovi susedi su primetili da su se njegova deca izuzetno popravila u koli. U poetku njegovih eksperimenata bili su oprezni i zabrinuti zbog istraivanja nepoznatog koje je moda zatieno moima u koje je bolje ne uplitati se. Meutim, uspeh oveka koji radi sa sopstvenom decom ne moe se zanemariti. Da li bi Hose obuavao i njihovu decu? Posle pisma Dr. Rajna bilo je to upravo ono to je Hoseu bilo potrebno. Ako se to to je postigao s jednim detetom moe postii i sa drugom decom, dobio bi neku vrstu ponovljivih eksperimenata koji su osnov za nauni metod. U sledeih deset godina uvebao je tridesetdevetoro dece iz Lareda, ak i sa boljim rezultatima jer je sa svakim detetom pomalo usavravao svoje tehnike. Tako je postigao jo jedno "prvo": razvio je prvi metod u istoriji koji moe bilo koga obuiti da koristi ESP, a za dokaz je imao 39 ponovljenih eksperimenata. Sada je trebalo usavriti metod. U sledee tri godine Hose je razvio kurs za obuku koja je danas standardna. Zahteva samo 40 ili 48 asova i efikasna je i kod dece i kod odraslih. Do sada je proverena u oko 500.0007 "eksperimenata", dakle u obimu ponovljivosti koji nijedan nepristrasan naunik ne moe da omalovai. Ove duge godine istraivanja finansirao je Hoseov sve razgranatiji posao sa elektronikom. Nije bilo mogue dobiti nijedan univerzitetski, vladin ili fondacijski kredit za takvo polje istraivanja. Danas je Organizacija Kontrole uma porodini posao u usponu, sa profitom koji je uglavnom uloen u dalja istraivanja i za podrku ubrzanom rastu. U svih pedeset drava SAD postoje predavai ili centri Kontrole uma kao i u tridesetetiri8 zemlje izvan SAD. Uz sav taj uspeh Hose nije postao slavna linost, guru ili duhovni voa sa sledbenicima ili pristalicama. On je obian ovek jednostavnog ophoenja, sa jedva primetnim meksikim akcentom u govoru. Snane je grae, zdepast, blagog lica koje se lako i esto osmehuje.
6 7

ESP - Extra Sensory Perception, vanulno opaanje. (prim.prev.) Vidi napomenu broj 1. 8 Prema poslednjim informacijama Silva metod je prisutan u 100 zemalja sveta. (prim. prev.)

10

Svako ko upita Hosea ta je za njega znaio uspeh, dobie odgovor u bujici pria o uspesima. Nekoliko primera: Bostonskom asopisu "Herald American" jedna ena je uputila pismo sa molbom da pomognu njenom muu koga mue migrenske glavobolje. Novine su objavile njeno pismo, a sledeeg dana jo jedno pismo u kome je neko drugi traio nain za kontrolu takvih glavobolja. Jedna lekarka je proitala ta pisma i napisala je da je i ona imala migrenske glavobolje celog ivota. Otila je na Kontrolu uma i od tada se nisu ponovile. "I verovali ili ne, sledee uvodno predavanje je bilo prepuno. Doao je izuzetno veliki broj ljudi." Drugi lekar, poznati psihijatar, savetuje sve svoje pacijente da se obue u Kontroli uma jer im to omoguava da proniknu u sebe, to bi u nekim sluajevima zahtevalo dvogodinju terapiju. Cela jedna marketing kompanija je osnovana kao kooperativa. Osnivai su bili diplomirani polaznici Kontrole uma koji su upotrebili ono to su nauili da bi pronali nove proizvode i razvili naine za njihovo plasiranje. U treoj godini poslovanja kompanija je imala osamnaest proizvoda na tritu. oveku koji se bavio reklamom bilo je potrebno oko dva meseca da stvori kampanju za nove klijente - to je prosek u njegovoj oblasti. Sada, pomou Kontrole uma, osnovne ideje mu dolaze za dvadesetak minuta a preostali deo posla je gotov za dve nedelje. etrnaest igraa tima "Chicago White Sox" obuili su se u Kontroli uma. Svi njihovi pojedinani proseci su se popravili, a mnogi u gotovo neverovatnoj meri. Jednoj punijoj eni mu je predloio da proba Kontrolu uma jer su sve vrste njenih dijeta bile bezuspene. Pristala je pod uslovom da i on ide. Za est nedelja izgubila je devet kilograma; on je prestao da pui. Profesor na farmaceutskom koledu obuava svoje studente u tehnikama Kontrole uma. "Njihove ocene iz svih predmeta su bolje uz manje uenja, a oni su oputeniji ... Svi ve znaju kako da koriste svoju imaginaciju. Ja samo podstiem svoje studente da je jo vie koriste. Pokazujem im da imaginacija ima vrednost i da u njoj postoji vid stvarnosti koju mogu koristiti." Mada se Hose lako nasmei kada uje: "Hose, izmenio si mi ivot", osmeh mu zakratko iezne kada kae: "Ne, to nisam uinio ja. Vi ste to uinili, va sopstveni um." Od sledeeg poglavlja, Hose e vam lino pokazati kako da upotrebite svoj um da biste izmenili svoj ivot.

11

TREE POGLAVLJE

KAKO SE MEDITIRA
(Napomena: ova i ostala poglavlja zakljuno sa esnaestim iji je autor Hose Silva, mogu vrlo lako biti neka od najvanijih koja ste ikad proitali. Hose e vas uiti osnovnim elementima njegovog kursa: Silva Metod Kontrole Uma. Da biste imali potpunu korist od itanja ovih poglavlja, obratite panju na nain kako treba da ih itate. O tome je bilo rei u Uvodu.)

Pomoi u vam da nauite da meditirate. Kada to nauite biete na nivou uma gde ete moi da oslobodite svoju imaginaciju i da reavate probleme. Ali, za sada emo se zadrati samo na meditaciji, kasnije emo prei na reavanje problema. Ovde u upotrebiti neznatno drugaiji metod, znatno sporiji od onog koji se koristi na kursevima Kontrole uma, jer ete uiti bez pomoi obuenog lica (instruktora). To vam nee initi nikakvih potekoa. Ako nauite samo da meditirate i na tome se zaustavite, i u tom sluaju ete reavati probleme. Neto lepo se deava prilikom meditiranja, a ta lepota koju nalazite je smirivanje. to vie meditirate, idete dublje u sebe i sve je jae vae oseanje unutranjeg mira i to toliko da nita to vam se deava u ivotu nee moi da ga razbije. I vae telo e od toga imati koristi. Prvo ete otkriti da za vreme meditiranja ne mislite na brige i da nemate oseaj krivice. Jedna od lepota meditiranja na Alfa nivou jeste to to oseaj krivice i ljutnje ne moete poneti sa sobom. Ako se ova oseanja nametnu, jednostavno ete iskoiti iz meditativnog nivoa. Kako vreme prolazi, ono e se sve vie udaljavati dok jednog dana zauvek ne nestane. To znai da e se neutralizovati one aktivnosti uma koje vode nae telo u bolest. Telo je stvoreno da bude zdravo. Ugraeni su mu sopstveni mehanizmi izleenja. Ovi mehanizmi su blokirani umom koji nije obuen da se kontrolie. Meditacija je prvi korak u Kontroli uma; ona e sama po sebi daleko otii u oslobaanju samoisceliteljskih moi tela vraajui mu energiju koju je ranije troilo na napetost.9 Evo ta sve treba da uinite da biste postigli Alfa ili meditativni nivo uma: Kada se ujutru probudite, ako je neophodno, otiite u kupatilo, zatim se vratite u krevet. Navijte sat tako da zvoni petnaest minuta kasnije za sluaj da skliznete u san tokom vebe. Zatvorite oi i gledajte navie, ispod kapaka, pod uglom od 20 stepeni. Iz nedovoljno poznatih razloga i sama ovakva pozicija oiju podstai e mozak da stvori Alfu. A sada polako, u intervalima od oko dve sekunde, odbrojavajte unazad od sto prema jedan. Dok brojite, mislite na to i ve ete prvi put dospeti u Alfu. Na asovima Kontrole uma polaznici izraavaju razliite reakcije na svoje prvo iskustvo, od "To je bilo lepo", do "Nita nisam osetio". Razlika nije toliko u tome ta im se dogodilo, ve, pre svega, koliko im je bio blizak ovaj nivo uma. On e manjevie svima biti poznat, jer kada se ujutru probudimo, esto smo za trenutak u Alfi.
9

O ovim sluajevima itaete u sledeim poglavljima. (prim. aut.)

12

Da bismo preli iz Tete, nivoa sna, u Betu, budni nivo, moramo proi kroz Alfu gde se esto zadrimo tokom naih ranih jutarnjih aktivnosti. Ako tokom prve vebe ne osetite da se neto dogodilo, to jednostavno znai da ste ranije vie puta bili u Alfi a da toga niste bili ba svesni. Jednostavno se opustite, ne ispitujte to i nastavite sa vebama. Iako ete biti u Alfi prilikom prvog pokuaja ukoliko se koncentriete, ipak e vam biti potrebno sedam nedelja prakse da biste sili na nie nivoe Alfe, a zatim na Tetu. Koristite metod brojanja od sto do jedan za jutarnje vebe tokom deset dana. Zatim odbrojavajte samo od pedeset do jedan, od dvadesetpet do jedan, zatim od deset do jedan i konano od pet do jedan, deset jutara za svako od ovih brojanja. Za izlazak iz Alfa nivoa od samog poetka koristite samo jedan metod. To e vam omoguiti vei stepen kontrole protiv spontanog izlaska. Metod koji koristimo u Kontroli uma jeste da kaemo mentalno: "Dok odbrojavam od 1 do 5 polako u izlaziti, biu potpuno budan i oseau se bolje nego ranije. Jedan - dva - pripremi se da otvori oi - tri - otvori oi - etiri -pet oi su mi otvorene, potpuno sam budan, oseam se bolje nego ranije." Uspostaviete dva rutinska postupka, jedan za ulazak u va nivo, drugi za izlazak iz njega. Ako promenite postupak, moraete da nauite da koristite vau novu verziju kao to ste nauili da koristite prvu. To je beskoristan posao. Kada nauite da ujutru dostignete va nivo metodom od pet do jedan, spremni ste da odete na va nivo u bilo koje doba dana koje izaberete. Sve to e vam biti potrebno jeste deset ili petnaest slobodnih minuta. Poto ete na va nivo ulaziti iz Bete pre nego iz laganog nivoa Alfe, bie neophodno malo dodatnih vebi. Sedite na udobnu stolicu ili krevet sa bosim stopalima na podu. Pustite da vam ruke slobodno lee u krilu. Ako vam vie odgovara sedite prekrtenih nogu, u lotos poziciji. Drite glavu u ravnotei, ne dozvolite da padne. Sada se prvo usredsredite na jedan deo tela, zatim na drugi, da biste ga svesno opustili. Ponite s levim stopalom, zatim celom levom nogom, preite na desno stopalo i nastavite tako dok ne stignete do grla, lica, oiju i konano do koe na glavi. Kada prvi put to uradite, biete zapanjeni koliko je vae telo bilo napeto. Sada izaberite taku na plafonu ili suprotnom zidu, na oko 45 stepeni iznad ravni pogleda. Gledajte u tu taku dok ne osetite da su vam oni kapci oteali i pustite ih da se zatvore. Ponite odbrojavanje od pedeset prema jedan. Radite to deset dana, zatim od deset do jedan sledeih deset dana a od tada brojte od pet do jedan. Poto ove vebe vie nee vaiti samo za jutra, uspostavite ustaljeni postupak meditiranja dva ili tri puta dnevno, po petnaestak minuta. A ta ete kada stignete na va nivo? O emu ete razmiljati? Od samog poetka, od prvog trenutka kada stignete na va nivo meditacije, vebajte vizuelizaciju. Ona je osnov Kontrole uma. to bolje nauite da vizuelizirate, monije e biti vae iskustvo sa Kontrolom uma. Pre svega treba napraviti orue za vizuelizaciju, mentalni ekran. On treba da bude kao veliko bioskopsko platno, ali koje nee ispuniti potpuno vau mentalnu

13

viziju. Nemojte ga zamisliti iza vaih onih kapaka, ve oko dva metra ispred vas. Sve ono na ta elite da se koncentriete projektovaete na ovom ekranu koji ete kasnije moi da koristite i u druge svrhe. Poto ste u svom umu stvorili ovaj ekran, projektujte na njemu neto poznato i jednostavno, poput pomorande ili jabuke. Kad god uete u svoj nivo zadrite samo jednu sliku; sledei put je moete promeniti. Usredsredite se na to da je predstavite to vernije - u tri dimenzije, sa svim bojama i detaljima. Nemojte ni o emu drugom razmiljati. Kae se da je mozak kao pijani majmun; tetura se tamo-amo od jedne do druge stvari. Iznenaujue je koliko malo vladamo svojim mozgom - uprkos tome to ponekad obavi za nas vrlo lep posao, u drugim sluajevima nam radi iza lea: izdajniki stvara glavobolju, povrh svega osip i ir. Mozak je izuzetno moan, isuvie moan da bismo dozvolili da bude izvan kontrole. Kada nauimo da upotrebimo um da bismo ga uvebali, radie za nas neke zapanjujue stvari, kao to ete uskoro videti. U meuvremenu, budite strpljivi s ovom jednostavnom vebom. Upotrebljavajui svoj um, uvebavajte mozak da mirno ode na Alfu i da se posveti iskljuivo tome da jednu sliku uini to jasnijom. U poetku, ako vam se nameu neke druge misli, neno mu oprostite. Polako ih odstranite i vratite se nekom bliskom predmetu. Nervoza ili napetost e vas izbaciti iz Alfe. Ovo je dakle meditacija koja je u irokoj upotrebi u celom svetu. Ako radite samo ovo i nita vie, doiveete ono to je Vilijam Vodsvort nazvao "Srena smirenost due" i vie, dubok i trajan unutranji mir. Ovo e postati uzbudljivo iskustvo kada dosegnete dublje nivoe uma; tada ete to prihvatiti kao normalno i uzbuenje e nestati. Kada se to dogodi mnogi odustanu. Oni zaboravljaju da ovo nije "izlet" koji je sam sebi svrha, ve prvi korak u neemu to vrlo lako moe postati najvanije putovanje na koje su ikada krenuli.

14

ETVRTO POGLAVLJE

DINAMIKA MEDITACIJA
Pasivna meditacija o kojoj ste upravo itali (a nadam se da ete je ubrzo i iskusiti) moe se postii i na druge naine. Umesto na vizuelnu sliku, moete se koncentrisati na zvuk kao to je ommm... ili onnn... ili amennn..., iskazan naglas ili mentalno, ili na oseaj sopstvenog disanja. Moete se usredsrediti na energetsku taku svog tela ili na udarce bubnja i igru ili moete sluati zvune gregorijanske korale dok posmatrate poznato izvoenje religijskog rituala. Svi ovi metodi kao i neke njihove kombinacije dovee vas do smirenog meditativnog nivoa svesti. Vie volim da vas tamo odvedem brojanjem unazad jer to na poetku zahteva koncentraciju, a koncentracija je klju uspeha. Kada vie puta stignete na va nivo ovim metodom, on e u vaoj svesti biti povezan sa uspenim rezultatima i proces e se sve vie automatizovati. Svaki uspean rezultat u Kontroli uma postaje ono to nazivamo "reperna taka" mi se svesno ili nesvesno vraamo na sopstveno iskustvo, ponavljamo ga, a zatim odatle idemo dalje. Kada dostignete meditativni nivo nije dovoljno tu ostati i ekati da se neto dogodi. To je prijatno i smirujue i doprinosi dobrom zdravlju, ali to su skromna dostignua u odnosu na ona koja su mogua. Idite dalje od ove pasivne meditacije, uvebajte va um za organizovane dinamike aktivnosti - za koje je, kako verujem, i stvoren - i rezultati e vas zapanjiti. Ukazujem na ovo jer sada je trenutak da idemo dalje od tehnike pasivne meditacije o kojoj ste upravo itali i da nauimo da dinamiki koristimo meditaciju za reavanje nekih problema. Sada ete videti zbog ega je jednostavna veba vizueliziranja jabuke na mentalnom ekranu, ili bilo ega to ste izabrali, toliko vana. Sada, pre nego to odete na va nivo, pomislite na neto prijatno - bez obzira koliko trivijalno - to se dogodilo jue ili danas. Podsetite se na to, a zatim zaite duboko u svoj nivo i ceo dogaaj projektujte na svoj mentalni ekran. Kakvi su bili prizori, mirisi, zvukovi i vaa oseanja u tom trenutku? Svi detalji. Iznenadie vas razlika koja postoji izmeu vaeg Beta i Alfa seanja na isti dogaaj. Razlika je skoro ista kao i razlika izmeu rei "plivanje" i plivanja samog. U emu je vrednost ovoga? Prvo, to je stepenik na putu ka neem veem, i drugo, korisno je samo po sebi. Evo kako to moete upotrebiti: Pomislite na neto to vam pripada - recimo na kljueve od kola koji nisu izgubljeni, ali svakako bi ih trebalo malo potraiti da bi se otkrilo gde su. Da li su ostali u kancelariji, u vaem depu ili u kolima? Ako niste sigurni, uite u va nivo, setite se kada ste ih poslednji put imali u rukama i ponovo proivite taj trenutak. Sada produite dalje u vremenu i nai ete ih ako su tamo gde ste ih ostavili. (Ako ih

15

je neko uzeo, imaete da reite drukiju vrstu problema, to zahteva mnogo napredniju tehniku.) Zamislite studenta koji se sea svog profesora kako govori da e ispit biti ove srede - ili je moda rekao sledee srede? On to sam moe raistiti u Alfi. Ovo su tipini, mali svakodnevni problemi koje ova jednostavna meditativna tehnika moe reiti. A sada krupnim koracima kreemo napred. Povezaemo neki stvarni dogaaj sa eljenim koji ste zamislili - i videemo ta se deava sa zamiljenim dogaajem. Ako postupate u skladu s nekim vrlo jednostavnim zakonima, dogaaj koji ste zamislili postae stvaran. Zakon 1: Morate eleti da se dogaaj ostvari. "Prva osoba koju u sutra videti na trotoaru brisae nos" - ovo je projekat tako bezvredan za rad da e ga va um odbiti i verovatno neete u njemu imati uspeha. Va ef e biti ljubazniji, izvesni kupac e biti prijemiviji za ono to prodajete, nai ete zadovoljstvo u dunosti koju obino smatrate neprijatnom - ovo su situacije koje mogu sadravati znatnu koliinu elje. Zakon 2: Morate verovati da je mogue da se dogaaj ostvari. Ako je va kupac ve pretrpan onim to prodajete, razumno je verovati da nee eleti da kupuje; ako ne moete poverovati da e se odreeni dogaaj ostvariti, va um e se tome suprotstaviti. Zakon 3: Morate oekivati da se dogaaj ostvari. Ovo je suptilan zakon. Prva dva su jednostavna i pasivna - ovaj trei uvodi malo dinamike. Mogue je eleti da se neto dogodi, verovati da je to izvodljivo, a ipak ne oekivati da se to dogodi. elite da va ef sutra bude prijatan, znate da on to moe biti, ipak moete biti skloni da to ne oekujete. Na ovom mestu se pojavljuju Kontrola uma i delotvorna vizuelizacija, kao to emo odmah videti. Zakon 4: Vi ne moete stvoriti problem. Ne da ne smete, ve ne moete. Ovo je osnovni sveproimajui zakon. "Zar ne bi bilo sjajno kada bih mogao uiniti da moj ef napravi budalu od sebe tako da ga otpuste, a ja dobijem njegov posao?" Dok dinamiki radite u Alfi u dodiru ste sa Viom Inteligencijom, a iz perspektive Vie Inteligencije to uopte ne bi bilo sjajno. Vi moete uticati na to da va ef dobije otkaz, ali u tome ete biti potpuno sami - i u Beti. U Alfi se to jednostavno ne moe. Ako na meditativnom nivou pokuate da se spojite s nekom vrstom inteligencije koja e vam pomoi u zloj nameri, to e biti isto toliko bezuspeno kao kada biste na radio aparatu pokuali da naete stanicu koja ne postoji. Neki me optuuju da sam u ovom sluaju Polijana.10 Hiljade ljudi se blagonaklono osmehivalo dok sam govorio da je savreno nemogue nanositi zlo u Alfi dok to sami nisu saznali. Postoji mnogo zla na ovoj planeti a ljudi su krivi za
10 Polijana (Pollyanna) - junakinja istoimenog romana (1913) E. Porter, osoba neukrotivog optimizma s tenjom da u svemu nae dobro. (prim. prev.)

16

vei deo onog to bi im inae pripalo. Ovo je uraeno u Beti a ne u Alfi ili Teti, a verovatno ni u Delti. Moje istraivanje je to pokazalo. Nikada ne preporuujem da se gubi vreme, ali ako ba morate to sebi da dokaete, uite u va nivo i pokuajte da nekome prouzrokujete glavobolju. Ako to vizuelizirate, slikovito koliko je neophodno da bi se bilo ta postiglo, dogodie se jedan ili oba sledea sluaja: vi ete, a ne nameravana rtva, dobiti glavobolju, ili ete izai iz Alfe. Ovo nije odgovor na sva pitanja koja moete imati u vezi sa umnim potencijalima dobra i zla. O tome e kasnije biti vie rei. Za sada izaberite dogaaj koji reava neki problem, onaj koji elite i verujete da moe da se dogodi, a koji ete pomou vebe koja sledi, nauiti da oekujete. Evo ta treba uraditi: Izaberite stvarni problem s kojim ste suoeni i koji se jo nije razreio. Za ilustraciju, recimo da je va ef u poslednje vreme loe volje. Postoje tri koraka koja morate napraviti kada stignete na va nivo: Korak 1: Na vaem mentalnom ekranu podrobno oivite skoranji dogaaj koji je u vezi sa problemom. Proivite ga za trenutak. Korak 2: Ovaj prizor lagano sklonite sa ekrana udesno. Neka na ekran uplovi drugi prizor koji e se dogoditi sutra. U ovom prizoru svi oko efa su veseli, a on je upravo dobio dobre vesti. Sada je oigledno bolje raspoloen. Ako tano znate ta je bio uzrok problema, vizuelizirajte reenje na delu. Vizuelizirajte ga podjednako slikovito kao i problem. Korak 3: Sada sklonite ovaj prizor sa ekrana udesno i zamenite ga drugim, s leve strane. ef je sada srean, krajnje prijatan kao to znate da moe da bude. Doivite ovaj prizor tako jasno kao da se zaista dogodio. Ostanite izvesno vreme u njemu, osetite ga u potpunosti. Sada, kada se odbroji do 5 biete potpuno budni i oseaete se bolje nego ranije. Moete biti sigurni da ste svoje snage upravo pokrenuli u pravcu ostvarenja dogaaja koji elite. Da li e to uvek uspeti, stalno, bezuslovno? Ne. Meutim, evo ta ete doiveti ako budete istrajni: jedna od vaih prvih meditacija za reavanje problema e uspeti. Kad uspe, ko moe rei da to nije bila koincidencija? Najzad, i dogaaj koji ste izabrali morao je da bude dovoljno verovatan da biste poverovali da moe da se ostvari. Zatim e uspeti i drugi i trei put. "Koincidencije" e se nizati. Ako prestanete da radite vebe Kontrole uma bie sve manje koincidencija. Vratite im se ponovo i koincidencije e se ponovo umnoavati.

17

tavie, kako vaa vetina postepeno raste, primetiete da ete biti u stanju da verujete i oekujete dogaaje koji su sve manje verovatni. Vremenom, uz praksu, sve e vas vie zapanjivati rezultati koje postiete. Rad na svakom problemu ponite s kratkim proivljavanjem najboljeg prethodog uspeha. Kada se pojavi jo bolji uspeh odbacite prethodni i upotrebite bolji kao repernu taku. Tako ete biti "sve bolji i bolji" - da upotrebimo izraz koji za sve nas u Kontroli uma ima naroito bogato znaenje. Tim Masters, student koleda i taksista u Fortliju, Nju Dersi, koristi za meditaciju vreme izmeu vonji. Kada je lokalni posao slab, on na svoj mentalni ekran stavlja reenje - osobu sa koferima koja eli da ide na Aerodrom Kenedi. "Prvih nekoliko puta sam pokuavao i... nita. A onda se dogodilo - naiao je ovek sa koferima koji ide na Aerodrom Kenedi. Sledei put sam stavio ovog oveka na mentalni ekran, dobio onaj oseaj koji se dobija kada vam stvari idu od ruke i pojavio se drugi ovek za Aerodrom Kenedi. Uspelo je! To je kao serija dobitaka koja se ne prekida. Pre nego to preemo na druge vebe i tehnike, dozvolite mi da ukaem na neto to se verovatno i sami pitate: Zato prizore pomeramo na naem mentalnom ekranu s leva nadesno? Na ovo pitanje u ovde samo da ukaem, jer e kasnije biti mnogo vie rei o tome. Moja istraivanja su pokazala da se na dubljim nivoima svesti protok vremena osea kao kretanje s leva nadesno. Drugim reima, budunost opaamo s leve, a prolost s nae desne strane. Privlai nas da u to uemo sada, ali postoje druge stvari koje treba prethodno uraditi.

18

PETO POGLAVLJE

POBOLJANJE MEMORIJE
Tehnike memorisanja koje se ue u Kontroli uma mogu smanjiti nau potrebu za korienjem telefonskih imenika i ostaviti izuzetno snaan utisak na nae prijatelje. Ali, ako mi je neophodan neki broj telefona, potraiu ga. Moda neki od diplomiranih polaznika Kontrole uma zaista koriste svoju vetinu za pamenje telefonskih brojeva, ali kao to sam rekao u prethodnom poglavlju, da bi neto funkcionisalo vana je elja, a moja elja da pamtim telefonske brojeve nije nimalo jaka. Kada bih morao da proem ceo grad kad god mi je potreban neki telefonski broj, elja bi se pojavila. U sutini nema smisla koristiti tehnike Kontrole uma radi neega to nije vano, zbog trilogije: elja, verovanje i oekivanje. Koliko je meu nama onih koji imaju pamenje efikasno u meri u kojoj bi eleli? Vae se moda ve popravlja na neoekivan nain ako ste ovladali tehnikama opisanim u prethodna dva poglavlja. Vaa nova sposobnost da vizuelizirate i oivite prole dogaaje dok ste u Alfi ima odreenu prevlast nad Betom, tako da va um moe za vas da radi na neki novi nain bez posebnog napora. Ipak, i tu ima prostora za poboljanje. Na asovima Kontrole uma sreemo se s posebnom vebom vizuelizacije. U ovoj vebi predava ispisuje na tabli brojeve od jedan do trideset, zatim polaznici izvikuju imena predmeta - grudva snega, klizaljka, ep za uvo - to god im padne na pamet. Svaku re ispisuje pored odreenog broja, okree se od table i navodi ih po redosledu; polaznici izgovaraju bilo koju od tih rei, a predava daje odgovarajui broj. To nije vaarski trik, ve lekcija iz vizuelizacije. Predava je ve memorisao re uz svaki broj; tako svaki broj izaziva vizuelnu sliku sebi odgovarajue rei; ove slike nazivamo "memorijske kuke". Kada polaznik izgovori re, predava je na upadljiv ili matovit nain zdruuje sa slikom koju je povezao s brojem uz tu re. Memorijska kuka za broj deset je "tas"; ako polaznik predloi "grudvu snega" kao desetu re, slika koja proizilazi moe biti grudva snega na jednom tasu vage. Ovo nije teko za um koji je uvebao vizuelizaciju. Polaznici poinju da ue Memorijske kuke na svom nivou dok ih predava lagano ponavlja. Kasnije, kada se potrude da ih zapamte u Beti, posao je laki, jer im rei izgledaju poznate. U ovoj knjizi moram da izostavim memorijske kuke jer bi suvie vremena i prostora bilo potrebno da biste ih nauili. Ve raspolaete monom tehnikom da istovremeno poboljate vau vizuelizaciju i memoriju: mentalni ekran. Sve to verujete da ste zaboravili povezano je s nekim dogaajem - ako je to ime, dogaaj je vreme kada ste ga uli ili proitali. Sve to je potrebno da uradite kada

19

nauite da radite s vaim mentalnim ekranom jeste da vizuelizirate prohujale okolnosti u vezi sa dogaajem koji mislite da ste zaboravili, i on e se pojaviti. Kaem "dogaaj koji verujete da ste zaboravili" jer u stvarnosti ga uopte niste zaboravili. Vi ga se jednostavno ne seate. U tome je znaajna razlika. Svet reklame nudi nam poznatu ilustraciju razlike izmeu pamenja i priseanja. Svi gledamo televizijske reklame. Toliko ih je i tako su kratke, da kada bi neko traio od nas da navedemo pet ili deset koje smo videli tokom protekle nedelje, mogli bismo da navedemo najvie tri ili etiri. Reklame utiu na prodaju prvenstveno tako to nas teraju da podsvesno zapamtimo proizvod. Moe se sumnjati u to da ikada ita zaista zaboravljamo. U naem mozgu se sa svih strana skupljaju slike najbeznaajnijih dogaaja. to je slika jasnija i za nas znaajnija, lake je se priseamo. Elektroda koja lagano dodiruje tkivo mozga tokom operacije verovatno e pokrenuti seanje na neki davno "zaboravljeni" dogaaj u svim njegovim detaljima tako da e zvuci, mirisi i prizori biti ponovo doivljeni. Naravno, ovde je dodirnut mozak, ne um. Koliko god da su stvarna ova trenutna razotkria prolosti koje mozak prua pacijentovoj svesti, on e znati - neto mu to govori - da ih ne proivljava ponovo u stvarnosti. To je delo uma - nadpromatraa, tumaa - a nikad ga nijedna elektroda nije dotakla. Za razliku od vrha naeg nosa, um se ne nalazi na nekom odreenom mestu. Da se vratimo pamenju. Negde, hiljadama kilometara daleko od mesta na kome sedite, jedan je list opao sa grane. Vi taj dogaaj neete zapamtiti niti ga se moete setiti, jer ga niste doiveli, niti je on za vas znaajan. Meutim, na mozak belei daleko vie dogaaja no to smo svesni. Dok sedite i itate ovu knjigu prolazite kroz hiljade iskustava kojih niste svesni. U meri u kojoj se sada koncentriete, niste ih svesni. Tu su zvuci i mirisi, prizori koje hvatate kutkom oka, moda mala nelagodnost zbog tesne cipele, dodir vaeg tela sa stolicom - nabrajanju kao da nema kraja. Oseamo ove nadraaje ali nismo svesni da ih oseamo to izgleda kao protivurenost sve dok ne uzmemo u obzir sluaj ene pod totalnom anestezijom. Tokom trudnoe ova je ena sa svojim lekarem razvila izvanredan odnos. Spajali su ih prijateljstvo i poverenje. Stiglo je i vreme njenog poroda i ona je, proavi rutinski totalnu anesteziju, donela na svet zdravu bebu. Kasnije, kada ju je njen lekar posetio u bolesnikoj sobi bila je udno udaljena, ak i neprijateljski raspoloena prema njemu. Ni ona ni on nisu mogli da pronau objanjenje za njen promenjen stav iako su to arko eleli. Odluili su da hipnozom pokuaju da otkriju neko skriveno seanje koje bi moglo da objasni iznenadnu promenu u njenom ponaanju. Pod hipnozom voena je unazad kroz vreme, od njenog najskorijeg iskustva sa lekarom ka prethodnim. Nisu morali otii daleko. U dubokom transu, umesto da preskoi period kada je bez svesti leala u sobi za poroaje, setila se svega to su

20

doktor i sestre za to vreme govorili. Ono to su govorili u prisustvu pacijenta pod anestezijom ponekad je bilo kliniki uslovljeno, ponekad smeno, a s vremena na vreme izraavali su dosadnu nestrpljivost zbog sporog poroaja. Ona je bila stvar, a ne osoba; nisu se obazirali na njena oseanja. Na kraju krajeva, bila je bez svesti, zar ne? Pitam se da li se ikada moe biti bez svesti. Ili moemo ili ne moemo da se setimo onoga to smo doiveli, ali uvek neto doivljavamo i sve doivljeno ostavlja seanja vrsto utisnuta u mozgu. Da li to znai da ete pomou tehnika pamenja koje ete uskoro nauiti, biti u stanju da se za deset godina setite broja ove stranice? Iako niste obratili panju na njega, on je tu; moda ste ga opazili takorei krajikom oka - ali, verovatnije je da niste jer vam to nije, i nikada vam nee ni biti vano. Meutim, moete li se setiti imena one privlane osobe koju ste sreli na veeri prethodne nedelje? Kada ste to ime prvi put uli, to je bio dogaaj. Potrebno je samo da na vaem mentalnom ekranu oivite okruenje dogaaja, kako sam objasnio i ponovo ete uti ime. Opustite se, uite u va nivo, stvorite ekran, doivite taj dogaaj. Ovo zahteva petnaest ili dvadeset minuta, a postoji i drugi nain, ili vrsta metoda za hitne sluajeve koji e vas trenutno odvesti na nivo uma na kojem ete se lake setiti informacija. Ovaj metod sadri jednostavan pokretaki mehanizam koji, kada ga zaista usvojite, pri korienju daje sve bolje rezultate. Da bi postao potpuno va, potrebno vam je nekoliko vebi meditacije kako biste potpuno prihvatili postupak. Evo koliko je to jednostavno: samo spojte palac, kaiprst i srednji prst jedne ruke i va e se um trenutno prebaciti na dublji nivo. Pokuate li odmah, nita se nee desiti - to jo uvek nije pokretaki mehanizam. Da bi to postao, uite u va nivo i kaite (u sebi ili poluglasno): "Kad god ovako spojim prste" - sada ih skupite - "sa ozbiljnom svrhom, trenutno u dostii ovaj nivo uma da bih postigao sve to poelim." inite to svakog dana u toku jedne nedelje, i uvek koristite iste rei. Uskoro e se u vaem umu stvoriti vrsta veza izmeu spajanja ta tri prsta i trenutnog postizanja efektivnog meditacionog nivoa. Ubrzo potom, doi e dan kada ete pokuati da se neeg prisetite - neijeg imena, na primer - ali neete uspeti. to se vie budete trudili ono e vam tvrdoglavije izmicati. Volja ne samo da je beskorisna, ve predstavlja smetnju. Sada se opustite. Budite svesni toga da pamtite i da znate nain da pokrenete seanje. Uiteljica etvrtog razreda u Denveru upotrebljava mentalni ekran i tehniku tri prsta da bi ake poduila spelovanju. Prelazi oko dvadeset rei nedeljno. Da bi ispitala uenike, umesto da ide od rei do rei i pita ih kako se speluju, trai od njih da ispiu sve rei koje su uili te nedelje. Oni pamte rei i nain na koji se speluju spojivi prste dok ih gledaju na mentalnom ekranu. "Sporijima je potrebno oko petnaest minuta da urade test", izjavila je uiteljica.

21

Koristei se istom tehnikom, poduava uenike etvrtog razreda tablici mnoenja sve do broja 12, i to do novembra iako je za ovo obino potrebna cela kolska godina. Tim Masters, student koleda, voza taksija spomenut u prethodnom poglavlju, esto ima putnike koji ele da ih odveze na adrese u susednim gradovima u kojima je on bio tako davno da je zaboravio kako se tamo stie. Retko koji uurbani putnik moe da shvati njegovo meditiranje pre nego to krenu, ali pomou tehnike tri prsta on "ponovo doivljava" svoju poslednju vonju u tom pravcu. Pre nego to je pohaao Kontrolu uma, Timove ocene na Institutu za tehnologiju u Njujorku bile su sve B i jedna A. "Sada su sve A i jedna B", kae on. Kada ui, koristi Brzo uenje - o ovome e biti rei u sledeem poglavlju - a ispite polae koristei se tehnikom tri prsta. Postoje i druge upotrebe za tehniku tri prsta o emu ete itati kasnije. Mi je koristimo na nekoliko neuobiajenih naina. Ona je vekovima bila vezana za druge meditativne discipline. Kada sledei put vidite sliku ili skulpturu osobe sa Dalekog Istoka - jogija, moda dok prekrtenih nogu sedi u meditaciji - obratite panju da su njegova tri prsta na rukama slino spojena.

22

ESTO POGLAVLJE

BRZO UENJE
Kada nauite tehnike pamenja iz prethodnog poglavlja ve ste dosta odmakli na putu ka Brzom uenju. Ukratko, evo kako ete napredovati. Nauiete da uete u nivo meditacije, a zatim ete na tom nivou stvoriti mentalni ekran koji se koristi u razliite svrhe. Jedna od njih je da dobavite podatke. Zatim ete, kao preicu, nauiti tehniku tri prsta, da biste se, izmeu ostalog, trenutno neega setili. Kada ovo postignete, biete spremni da stiete informacije na nove naine koji e olakati seanje. Podjednako je vano da ovi novi naini uenja nee samo olakati seanje nego e istovremeno ubrzati i produbiti vae razumevanje onoga to uite. Postoje dve tehnike uenja; ponimo sa jednostavnijom, to ne znai da je laka. Kada potpuno ovladate tehnikom tri prsta tako da moete trenutno dostii svoj nivo i na njemu svesno delovati, moete se njome koristiti dok sluate predavanje ili itate knjigu. Ovo e izuzetno unaprediti koncentraciju, a informacija e se jasnije utisnuti. Kasnije, lake ete je se setiti na Beta nivou, a jo lake ako ste u Alfa nivou. Student koji polae pismeni ispit sa skupljena tri prsta gotovo da moe da vidi knjigu iz koje je uio ili da uje svog profesora kako govori lekciju na asu. Druga tehnika nije tako jednostavna, ali za nju ete biti ranije spremni tokom vebanja Kontrole uma. Ona ima svu efikasnost uenja na Alfa nivou kao i dodatno pojaanje uenja u Beti. Za ovu tehniku bie vam potreban kasetofon. Pretpostavimo da treba da nauite sloeno poglavlje iz nekog udbenika; nije dovoljno samo da ga zapamtite ve i da ga razumete. Na prvom koraku, nemojte ulaziti u Alfu, ve ostanite na spoljanjem svesnom, Beta nivou. Glasno proitajte poglavlje u kasetofon. Zatim uite u va nivo, pustite kasetofon i koncentriite se na sopstveni glas koji govori o materiji. U poetnom stadijumu Kontrole uma, naroito ako niste dovoljno naviknuti na kasetofon koji upotrebljavate, moe vam se desiti da skliznete u Betu kada pritisnete dugme za reprodukciju i osetite da vam zvuk sa trake oteava povratak na Alfa nivo. Za vreme za koje vam je potrebno da ponovo uete u Alfu propustiete deo ili celu lekciju. to se vie veba, mogunost da se ovo dogodi je manja. Evo nekoliko saveta: Uite u va nivo ve drei prst na dugmetu magnetofona. To e vam omoguiti da ne morate da ga traite otvorenih oiju. Neka vam neko drugi pritisne dugme za reprodukciju kada mu date znak. Upotrebite tehniku tri prsta da ubrzate va ponovni ulazak u Alfu. Problem moe izgledati ozbiljniji nego to jeste. U stvari, ovo moe biti znak vaeg napretka. Vebom, Alfa nivo se sam po sebi osea drugaije. Sve vie e se

23

doivljavati kao Beta, jer ete uiti da ga svesno upotrebljavate. Biti sasvim budan s punom svesnom aktivnou dok ste u Alfi, posebno je svojstvo Kontrole uma. Kada tokom daljeg vebanja povratite oseaj koji ste ranije imali dok ste bili u Alfi, vi zapravo zalazite u dublji, moda Teta nivo. Na asovima Kontrole uma esto sam viao polaznike kako na dubokom nivou stvarno rade otvorenih oiju, potpuno budni kao to ste vi sada, jasno govore, postavljaju pitanja i daju odgovore, priaju viceve. Vratimo se na snimanje: radi dodatnog pojaanja efekta, pustite da proe neko vreme, nekoliko dana ako je mogue, zatim ponovo proitajte materiju na Beta nivou i sasluajte reprodukciju u Alfi. Sada ete informaciju potpuno usvojiti. Ako uei Kontrolu uma iz ove knjige radite sa drugima, moete razmeniti kasete i napraviti "podelu rada" da biste utedeli vreme. Ovo je u redu, iako postoji mala prednost ako se slua sopstveni glas. Brzo uenje i tehnika tri prsta pokazali su se kao vrlo znaajne tehnike za utedu vremena kod polaznika Kontrole uma na mnogim poljima - u prodaji (naroito kod prodaje osiguranja), na studijama, poduavanju, pravima, glumi, da nabrojimo samo neke. Uspeni kanadski agent za ivotno osiguranje vie ne razdrauje svoje klijente prevrui papire po svojoj torbi da bi naao odgovore na njihova pitanja o sloenim problemima imovnog stanja i poreza. Zahvaljujui brzom uenju i tehnici tri prsta izuzetno veliki obim sreenih podataka koji su mu potrebni nalazi mu se na vrhu jezika. Advokat iz Detroita se "oslobodio" zabeleki dok ukratko izlae sloen sluaj poroti. On snima svoje izlaganje i slua ga u Alfi prethodne noi i ponovo rano sledeeg jutra. Kasnije, dok pun samopouzdanja stoji pred porotnicima, komunicira s njima umirujuim pogledom. Ishod je da govori mnogo ubedljivije nego da je gledao u beleke, a ta radi s tri prsta leve ruke niko ne primeuje. Zabavlja iz njujorkog nonog kluba menja svoj program svakog dana; on "komentarie" vesti. Sat pre nastupa slua traku sa svojim glasom i spreman je za dvadeset minuta izuzetnog "spontanog" humora. "Nekada sam drao paleve nadajui se najboljem. Sada skupim tri prsta i znam ta e se desiti - puno smeha." Brzo uenje i tehnika tri prsta su naravno idealni za studente - to je jedan od razloga zbog kojih se Kontrola uma dosada poduavala u dvadesetetiri koleda i univerziteta, esnaest srednjih i osam osnovnih kola. Zahvaljujui ovim tehnikama hiljade studenata provodi manje vremena uei, a vie naue.

24

SEDMO POGLAVLJE

KREATIVAN SAN
Koliko smo slobodni dok sanjamo! Vremenske prepreke, ogranienja prostora, zakoni logike, prinude svesti - sve je izbrisano i mi smo bogovi sopstvenih prolaznih kreacija. Poto je ono to stvaramo samo nae, Frojd je najvei znaaj dao naim snovima. Kao da je eleo da kae: "Ako shvatite ono to ovek sanja, shvatiete i samog oveka." I mi, u Kontroli uma vrlo ozbiljno shvatamo snove, ali na drugaiji nain, jer uimo da upotrebljavamo um na razliite naine. Frojd se bavio snovima koji nastaju spontano. Kontrola uma se njima ne bavi. Nas zanima namerno stvaranje snova da bismo reili odreene probleme. Zbog toga to unapred programiramo sadraj, tumaimo snove drugaije i sa spektakularnim rezultatima. Iako ovo ograniava spontanost naih preivljavanja tokom sna, postiemo znaajnu slobodu: vie upravljamo sopstvenim ivotom. Kada tumaimo san koji smo prethodno programirali, uz uvid u patologiju nae psihe, nalazimo i reenja za svakodnevne probleme. Postoje tri koraka do Kontrole snova, koju mi predajemo, a svi podrazumevaju meditativni nivo uma. Prvi je da nauimo da se setimo sna. Mnogi kau: "Ja uopte ne sanjam", ali to nikada nije tano. Mi se moda ne seamo naih snova, ali svi sanjamo! Oduzmimo sebi snove i za nekoliko dana mentalne i emocionalne nevolje su na pomolu. Jo 1949. godine, kada sam poeo da istraujem moguu upotrebu snova u reavanju problema, uopte nisam bio siguran ta u pronai. uo sam, kao i vi verovatno, mnoge prie o predskazivanjima dogaaja u snovima. Cezara su, kao to znamo, u snu upozorili na "Martovske ide", i to na sam dan ubistva. I Abrahamu Linkolnu je u snu predskazano njegovo ubistvo. Ako su ti snovi, kao i mnogi slini, bili neponovljive sluajnosti, onda sam gubio vreme. U jednom trenutku obuzelo me je snano uverenje da u stvari gubim vreme. Izuavao sam psihologiju - Frojda, Adlera, Junga - oko etiri godine i poelo je da mi se ini da to je vie prouavam, manje znam. Bilo je oko dva sata ujutru kada sam bacio knjigu na pod i legao da spavam sa odlukom da vie ne gubim vreme na beskorisne projekte kao to je izuavanje velikana psihologije koji se ak meusobno nisu slagali. Od sada u se baviti samo svojom elektronikom; zapostavljao sam je i ponestalo je novca. Otprilike dva sata kasnije probudio me je san. To nije bila serija dogaaja, kao to se u veini snova deava, nego samo svetlost. Podruje moje vizije iz sna bilo je ispunjeno podnevnom sunanom svetlou, zlatnom, jarkom. Otvorio sam oi - u mojoj sobi bio je mrak. Zatvorio sam oi i opet video svetlo. Ovo sam ponovio nekoliko puta: otvorim oi, mrano; zatvorim oi, svetlo. Treeg ili etvrtog puta,

25

kada su mi oi bile zatvorene, video sam tri broja: 3 - 7 - 3; onda jo jedan skup brojeva: 3 - 4 - 3. I sledei put prvi skup brojeva se ponovio a posle toga i drugi. Manje me je zanimala serija od est brojeva nego svetlo koje je postepeno poelo da bledi i nestaje. Pitao sam se da nije mom ivotu doao kraj, kao elektrinoj sijalici, u iznenadnom blesku. Kada sam shvatio da ne umirem, poeleo sam da vratim svetlo i da ga prouim. Promenio sam disanje, poloaj u krevetu, nivo svesti, ali nita nije vredelo. Svetlo je i dalje bledelo. Sve ukupno, svetlo je trajalo oko pet minuta. Moda su brojevi imali neko znaenje? Ostatak noi leao sam budan pokuavajui da se setim telefonskih brojeva, adresa, brojeva dozvola - bilo ega to bi tim brojevima dalo znaenje. Danas imam efikasan nain za odgonetanje znaenja snova, ali tada sam jo uvek bio u poetnoj fazi istraivanja. Sledeeg dana, veoma umoran posle samo dva sata spavanja, i dalje sam pokuavao da poveem brojeve sa neim to sam ve znao. Sada moram da nabrojim neke obine dogaaje koji su doveli do otkrivanja misterije a tako i do znaajnog dela kursa Kontrole uma. Petnaest minuta pre zatvaranja moje radnje, doao mi je prijatelj i predloio da odemo negde na kafu. Dok me je ekao, dola je moja ena i rekla: "Kad ve izlazi na kafu, to ne svratite na meksiku stranu i ne uzmete mi malo alkohola?" Blizu mosta postojala je radnja u kojoj je alkohol bio jeftiniji. Putem sam prijatelju ispriao san i tada mi je na pamet pala ideja: moda je to to sam video u snu broj lutrijskog tiketa? Provezli smo se pored sedita meksike lutrije, ali radno vreme je isteklo i roletne su ve bile sputene. Nije vano, ionako je to bila luckasta ideja, i odvezli smo se jo jedan blok da kupimo alkohol za moju enu. Dok je prodava pakovao alkohol, prijatelj me je pozvao s drugog kraja prodavnice: "Koji ono bee broj koji si traio?" "Tri - sedam - tri, tri - etiri - tri", rekoh. "Doi da vidi". Tu je bila polovina loza sa brojem 3 - 4 - 3. Po celom Meksiku svaka od stotine hiljada prodavnica kao to je ova mala radnja, dobija lozove sa ista tri prva broja svakog meseca. Ova prodavnica je jedina u celoj zemlji prodavala broj 343. Broj 373 je prodat u Meksiko Sitiju. Nekoliko nedelja kasnije saznao sam da je moja polovina loza, prvog koji sam ikada kupio, izvukla 10.000 dolara koji su mi bili preko potrebni. Onako ushien, pogledao sam ovom poklonjenom konju paljivo u zube a ono to sam naao bilo je mnogo znaajnije od samog poklona! Bio je to temelj vrstog uverenja da moja prouavanja imaju vrednost. Nekako sam uspostavio kontakt sa Viom Inteligencijom. Moda sam i mnogo puta ranije ostvarivao kontakt, a da nisam znao; ovoga puta sam to znao.

26

Razmotrite broj naizgled sluajnih dogaaja koji su do ovoga doveli. U trenutku oajanja, sanjao sam broj na tako zaprepaujui nain - sa svetlom - da sam morao da ga se setim. Zatim je svratio moj prijatelj da me pozove na kafu, iako umoran, pristao sam. Naila je moja ena i zamolila me da joj donesem alkohol, to me je odvelo na jedino mesto u celom Meksiku gde se prodavao ba taj loz. Svako ko misli da je sve ovo puka koincidencija bio bi stavljen na muke ako bi trebalo da objasni zadivljujuu injenicu, koja se moe lako proveriti: etiri polaznika kursa Kontrole uma u SAD dobili su na lutriji, upotrebljavajui razliite tehnike koje sam kasnije razvio. To su Regina M. Forneker, iz Rokfora, Ilinois, koja je dobila 300.000 dolara; Dejvid Siki, iz ikaga, koji je dobio 300.000 dolara; Frensis Meloni, ikago, koja je dobila 50.000 dolara i Don Fleming, Bufalo, Njujork, koji je dobio 50.000 dolara. Nemamo nita protiv rei "koincidencija" u Kontroli uma; u stvari, mi joj dajemo posebno znaenje. Kada niz teko objanjivih dogaaja dovede do konstruktivnog rezultata mi to nazivamo koincidencijom. Kada dovedu do destruktivnog rezultata mi to nazivamo nezgodom. U Kontroli uma uimo kako da izazovemo koincidencije. "To je samo koincidencija" izraz je koji mi ne koristimo. San kojim sam dobio na lutriji ubedio me je u postojanje Vie Inteligencije i njene mogunosti da komunicira sa mnom. Kako danas gledam na to to je uinila dok sam spavao duboko uznemiren u vezi sa svojim ivotnim delom nije toliko znaajno. Hiljade drugih su dobili informaciju u snovima nekim paranormalnim putem, kada su bili oajni ili u opasnosti ili na prekretnici svog ivota. Mnogi takvi snovi su zabeleeni u Bibliji. Ipak, u to vreme, injenica da se to meni desilo, u najmanju ruku je izgledala kao udo. Seam se da je Frojd rekao da san stvara povoljne uslove za telepatiju. Moj san me je nagnao da odem dalje i kaem da san stvara povoljne uslove za prijem informacija od Vie Inteligencije. Potom sam otiao jo dalje i upitao se da li moramo sedeti skrtenih ruku i pasivno ekati da telefon zazvoni. Zar ne bismo mogli sami da okrenemo broj i da na sopstvenu inicijativu komuniciramo sa Viom Inteligencijom? Kao religiozna osoba smatrao sam da, ako kroz molitvu moemo dosei Boga, sasvim sigurno moemo stvoriti metod za dosezanje Vie Inteligencije. (Kasnije, u petnaestom poglavlju gde govorim o Bogu i Vioj Inteligenciji, videete da govorim o dva razliita pojma.) *** Tako su moji eksperimenti pokazali da moemo dosei Viu Inteligenciju na nekoliko naina. Jedan od njih je Kontrola snova, to je jednostavno i lako za uenje. Ne moete raunati na jarka svetla koja e vam pomoi da se setite snova, ali se moete osloniti na ukupno dejstvo samoprogramiranja da ih zapamtite dok ste na vaem nivou. Dok meditirate, pre nego to poete na spavanje, recite: "elim da

27

zapamtim jedan san. Zapamtiu ga." Sada poite na spavanje sa olovkom i papirom pored kreveta. Kada se probudite, bilo u toku noi ili ujutru, zapiite ono to ste zapamtili od sna. Vebajte to iz noi u no i vae seanje e biti sve jasnije i potpunije. Kada budete zadovoljni stepenom usavrenosti vae vetine, spremni ste za drugi korak: Za vreme meditacije, pre nego to poete na spavanje, razmotrite problem koji je mogue reiti uz informaciju ili savet. Budite sigurni da vam je zaista stalo da ga reite; glupa pitanja izazivaju glupe odgovore. Sada se programirajte sledeim reima: "elim da imam san koji e sadravati informaciju kako da reim problem koji imam na umu. Sanjau takav san, zapamtiu ga i razumeti." Kada se probudite tokom noi ili ujutru, ispitajte san kojeg se najjasnije seate i potraite njegovo znaenje. Kao to sam ranije napomenuo, na metod tumaenja snova mora biti razliit od frojdovskog zato to mi namerno stvaramo snove. Stoga, ako poznajete Frojdov nain tumaenja snova, zaboravite ga za svrhe Kontrole uma. Zamislite ta bi Frojd izvukao iz ovog sna: ovek u dungli opkoljen je divljacima koji mu se pretei pribliavaju; njihova koplja se diu i sputaju. Svako koplje ima rupu pri vrhu. Kada se probudio, shvatio je san kao odgovor na problem koji je imao: kako da napravi mainu za ivenje. Mogao je postii da se igla die i sputa, ali ne i da ije - sve dok mu san nije rekao da stavi otvor pri vrhu. ovek se zvao Elias Houv i izumeo je prvu upotrebljivu mainu za ivenje. Jedan polaznik Kontrole uma smatra da mu je upravo metod Kontrole snova spasao ivot. Vee pred sedmodnevno putovanje motorom programirao je san tako da ga upozori na bilo koju opasnost s kojom se moe suoiti. Veina prethodnih duih putovanja bila je obeleena malim neugodnostima - jednom se ispumpala guma, drugi put je bilo prljavtine u gorivu, a na poslednjem putovanju neoekivano je pao sneg. Sanjao je da se nalazi u kui svoga prijatelja. Za veerom su ga posluili inijom prepunom sirove boranije dok su svi ostali uivali u ukusnom ki-lorenu. Da li je to znailo da na putu treba da izbegava da jede sirovu boraniju? S obzirom da nije voleo boraniju, a naroito ne sirovu, nije od toga postojala opasnost. Da li je to znailo da vie nije dobrodoao u kui svog prijatelja? Ne, bio je siguran u njihovo prijateljstvo; sem toga to nije imalo nikakve veze sa njegovim putovanjem motorom. Dva dana kasnije, u zoru, urio je njujorkim autoputem. Bilo je lepo jutro, autoput je bio u odlinom stanju i nije bilo drugih vozila sem jednog malog kamiona ispred njega. Kada se pribliio kamionu primetio je da je natovaren mericama boranije. Priseajui se sna, usporio je sa 65 na 25 milja na sat; tada, dok je prolazio kroz zavoj brzinom od 15 milja na sat, zadnji toak je proklizao u krivini - na boraniji koja se prosula iz kamiona! Pri veoj brzini ovo proklizavanje bi bilo ozbiljno, verovatno fatalno.

28

Samo vi moete protumaili snove koje ste odluili da sanjate. Ako se valjano unapred samoprogramirate da razumete vae snove, naslutiete njihovo znaenje. Slutnja je obino nain na koji naa bezglasna podsvest komunicira sa nama. Vebom ete imati sve vie poverenja u te programirane "slutnje". Rei koje sam vam preporuio da upotrebite za samoprogramiranje su one koje se koriste na asovima Kontrole uma. I druge rei e biti delotvorne, ali ako ikada budete pohaali kurs Kontrole uma, biete ve unapred pripremljeni i imaete bogatije iskustvo ako ste prethodno ve ugradili tane rei dok ste u Alfi. Ako budete strpljivi s Kontrolom snova i ako budete vebali, otkriete jedan od neprocenjivih mentalnih izvora. Prirodno, neete oekivati da postanete jedan od dobitnika na lutriji; u prirodi lutrije je vrlo mali broj dobitnika, ali je u prirodi ivota da svako moe dobiti mnogo vie no to lutrija moe da ponudi.

29

OSMO POGLAVLJE

VAE REI IMAJU MO

U uvodu je bilo preporueno da ne primenjujete bilo koju od ovih vebi posle prvog itanja. Sledea je izuzetak; probajte je odmah. Upotrebite svu svoju matu da biste je izveli. Da vidimo ta ovo obuhvata: Zamislite da stojite u kuhinji drei limun koji ste upravo uzeli iz friidera. Oseate hladno u ruci. Pogledajte njegovu spoljanjost, njegovu utu koru. Ona je votano uta i prelazi u male zelene vrhove na oba kraja. Stisnite ga malo i osetite njegovu vrstinu i teinu. Prinesite limun nozdrvama i pomiriite ga. Nita ne mirie kao limun, zar ne? Prereite limun na pola i pomiriite ga. Miris je jai. Dobro zagrizite limun i pustite da vam se sok razlije po ustima. Takoe nita nema takav ukus kao limun, zar ne? U ovom trenutku, ako ste sve dobro zamislili, poi e vam voda iz usta. Da vidimo ta ovo obuhvata. Rei, "samo" rei, uticale su na vae pljuvane lezde. Rei ak nisu odraavale stvarnost, ve neto to ste zamiljali. Dok ste itali ove rei o limunu govorili ste vaem mozgu da imate limun mada vam to nije bila namera. Va mozak je to shvatio ozbiljno i javio je pljuvanim lezdama: "Ovaj ovek grize limun. Pourite, isperite usta." lezde su posluale. Mnogi od nas misle da rei koje upotrebljavamo odraavaju znaenja i da to to one znae moe biti dobro ili loe, istinito ili lano, snano ili slabo. Tano, ali to je samo polovina istine. Rei ne samo da odraavaju stvarnost, one je prouzrokuju, kao to smo videli na ovom sluaju. Mozak nije tanani tuma naih namera - on prima i skladiti informacije i nadlean je za nae telo. Kaite mu neto kao: "Ja sada jedem limun" i on e prionuti na posao. Sada je vreme za neto to u Kontroli uma zovemo "mentalno proiavanje". Za ovo ne postoji veba, samo odlunost da povedemo rauna o reima koje emo koristiti da bismo pokrenuli na mozak na akciju. Veba koju smo radili bila je neutralna - fiziki nije delovala ni dobro ni loe. Ali i dobro i zlo mogu proizai iz rei koje upotrebljavamo. Mnoga deca igraju jednu malu igru za vreme jela - opisuju hranu koju jedu najgadnijim izrazima: puter je kaa od buba, da izaberem jedan manje ivopisan izraz kojeg se seam. Cilj igre jeste pretvarati se da ti nije muka pri tom novom

30

pogledu na hranu i gurnuti nekog drugog preko granica njegovih mogunosti da se pretvara. To esto uspeva i ponekom apetit iznenada nestane. I kad odrastemo, esto igramo istu igru. Unitavamo svoju glad za ivotom negativnim reima, a rei, dobijajui na snazi ponavljanjem, zauzvrat stvaraju negativan ivot, za kojim naa glad prestaje. "Kako si?" "Ah - ne mogu da se poalim" ili "Ne vredi da se alim" ili "Ne ba tako loe." Kako mozak odgovara na tako sumorne poglede? I da li je "zubobolja" oprati sudove? Da li je "velika glavobolja" sravniti sopstveni tekui raun? Da li vam je ve "muka" od ovog vremena? Uveren sam da mnogi lekari vei deo svojih prihoda duguju reima koje upotrebljavamo. Zapamtite, mozak nije tanani tuma. On kae: "Ovaj ovek trai glavobolju. U redu. Stie jedna glavobolja." Naravno, bol ne stie odmah im izustimo neto to ima takvo znaenje. Telu je svojstveno dobro zdravstveno stanje i svi telesni procesi su usmereni ka postizanju zdravlja. Ipak, vremenom, sa dovoljno verbalnog podrivanja njegove odbrane, ono isporuuje upravo onu bolest koju smo naruili. Dve stvari pojaavaju snagu rei koje smo upotrebili: na nivo svesti i stepen emocionalne angaovanosti u onome to smo rekli. "Boe moj, kako to boli!" reeno sa ubeenjem prua toplo gostoprimstvo bolu. "Ja ovde ne mogu nita da uradim!" izreeno s dubokim uverenjem postaje istina koja daje izgled stvarnosti tom oseaju. Kontrola uma prua efikasnu odbranu protiv naih sopstvenih loih navika. U Alfi i Teti nae rei imaju znatno uveanu mo. U prethodnim poglavljima videli ste kako se sa iznenaujue obinim reima mogu programirati snovi i kako se mo prelaska u Alfu moe s rei preneti na vaa tri prsta. Nikada se nisam smejao Emilu Kueu iako u ovim umnim vremenima to mnogi ine. On je poznat po reenici koja danas izaziva smeh ba kao poenta vica: "Svakog dana, u svakom pogledu, meni je sve bolje i bolje." Ove rei su izleile hiljade ljudi od izuzetno ozbiljnih bolesti! One nisu nikakva ala; potujem ih i pozdravljam Dr. Kuea s potovanjem i zahvalnou, jer sam nauio lekciju neprocenjive vrednosti iz njegove knjige "Kako gospodariti sobom".11 Skoro trideset godina Dr. Kue je bio hemiar u svom rodnom gradu, Troju, u Francuskoj. Nakon izuavanja i eksperimenata sa hipnozom razvio je sopstvenu psihoterapiju koja se bazirala na autosugestiji. Godine 1910. otvorio je besplatnu kliniku u Nansiju u kojoj je uspeno leio hiljade pacijenata, neke od reume, tekih glavobolja, astme, paralize nekog ekstremiteta, druge od mucanja, nabreklih rana, fibroznih vlaknastih tumora i ireva - zapanjujua raznovrsnost oboljenja. Nikada nikog nije sam izleio, govorio im je i uio ih da sami sebe izlee. Nema nikakve sumnje da je dolazilo do izleenja - o tome postoji dokumentacija - ali Kueov metod
11 Emil Kue "Kako gospodariti sobom", Beograd, 1983. (Emil Coue "Self-Mastery Through Autosuggestion", New York: S. Weiser, 1974).

31

je skoro potpuno nestao od njegove smrti 1926. godine. Da je ovaj metod bio komplikovan tako da je samo mali broj specijalista mogao da naui kako se koristi, moda bi preiveo i do danas bio u upotrebi. Meutim, to je jednostavan metod. Svako moe da ga naui. Njegova sutina je u Kontroli uma. Dva su osnovna principa: 1. U jednom trenutku moemo misliti samo o jednoj stvari, i 2. Kada se koncentriemo na misao, ona postaje stvarnost jer je nae telo pretvara u akciju. Imajui to u vidu, ako elite da pokrenete procese izleenja vaeg tela koji su moda blokirani negativnim mislima (svesno ili nesvesno), samo ponavljajte dvadeset puta uzastopce: "Svakog dana, u svakom pogledu, sve mi je bolje i bolje." Radite to dva puta dnevno i vi ve koristite Kueov metod. Poto su moja istraivanja pokazala da je uinak rei uveliko pojaan na meditativnim nivoima svesti, izvrio sam odreeno prilagoavanje ovog metoda. Na Alfa i Teta nivou govorimo sledee: "Svakog dana, u svakom pogledu, ja sam sve bolji, bolji i bolji." Ovo kaemo samo jednom za vreme meditacije. Takoe kaemo i: "Negativne misli i negativne sugestije nemaju nikakvog uticaja na mene na bilo kom nivou uma", takoe pod uticajem Dr. Kuea. Samo ove dve reenice proizvele su upeatljiv broj konkretnih rezultata. Veoma je zanimljivo iskustvo jednog vojnika koga su iznenada poslali u Indokinu, odmah posle prvog dana kursa Kontrole uma. On je zapamtio kako da meditira i zapamtio je ove dve reenice. Dodeljen je jedinici u kojoj je narednik bio alkoholiar estokog temperamenta i koji je novajliju izdvojio da bi ga posebno maltretirao. Za nekoliko nedelja vojnika su nou poeli da bude napadi kalja, a zatim i astme koju nikada pre nije imao. Iscrpno medicinsko istraivanje pokazalo je da je bio potpuno zdrav. Istovremeno se sve vie zamarao; poeo je sve loije da obavlja svoje zadatke, tako da je privlaio sve neprijatniju panju svog narednika. Ostali u njegovoj jedinici odali su se drogi, a on se okrenuo Kontroli uma i ovim dvema reenicama. Sreom, bio je u mogunosti da meditira tri puta dnevno. "Za tri dana bio sam potpuno imun na narednika. Radio bih ono to je naredio, ali nita to bi rekao nije me doticalo. U roku od nedelju dana prestao sam da kaljem a moja astma je nestala." Da mi je ovo rekao neko ko je zavrio kurs Kontrole uma bio bih zadovoljan, kao to sam to uvek kod uspenih sluajeva, ali ne bih bio impresioniran. U Kontroli uma brojne su tehnike samoizleenja snanijeg dejstva i u sledeim poglavljima pomoi u vam da ih nauite. Ono to iskustvo ovog oveka ini posebno zanimljivim jeste da on nije poznavao nijednu od ovih tehnika, ve je koristio samo dve reenice koje je nauio prvog dana kursa. Rei su zadivljujue mone ak i na mnogo dubljim nivoima uma od onih koje upotrebljavamo u Kontroli uma. Medicinska sestra anestetiar (i predava Kontrole uma) u Oklahomi, gospoa Din Mejbri, upotrebljava ovo znanje da pomogne

32

svojim pacijentima. im stignu "dole" - u duboku anesteziju - ona im na uvo apue uputstva koja mogu da ubrzaju njihovo ozdravljenje, a u nekim sluajevima i da im spasu ivot. Za vreme operacije tokom koje se normalno oekuje izuzetno obilno krvarenje, hirurg je bio zadivljen: bio je samo tanak mlaz. Ga Mejbri je aputala: "Kai svom telu da ne krvari." Ovo je uradila pre prvog reza a zatim svakih deset minuta tokom operacije. Prilikom druge operacije aputala je pacijentkinji: "Kada se probudi, oseae da te svi vole i volee sama sebe." Hirurg je posebno brinuo o ovoj pacijentkinji. Bila je napeta, stalno se alila i svaki bol jo je izazivao zle slutnje - stav koji je mogao da uspori oporavak. Kasnije, kada se probudila iz anestezije, imala je novi izraz lica; a tri meseca kasnije hirurg je rekao gi Mejbri da se ova, nekada anksiozna pacijentkinja, "preobrazila". Opustila se i postala optimista tako da se brzo oporavila od operacije. Delo ge Mejbri ilustruje tri injenice koje predajemo u Kontroli uma: prvo, rei imaju naroitu mo na dubokim nivoima svesti; drugo, um ima mnogo vru komandu nad telom nego to se misli; i tree, kao to sam naglasio u petom poglavlju, mi smo uvek svesni. Koliko roditelja ustro upada u sobu u kojoj dete spava, brzo poprave pokriva i izau, a malo utroenog vremena za nekoliko pozitivnih rei ljubavi detetu bi omoguilo da se osea sigurnije i smirenije tokom dana? Mnogi od onih koji su pohaali kurs Kontrole uma izvetavaju me o poboljanju svog zdravstvenog stanja, neki put i pre nego to zavre kurs, tako da sam se jednom naao vrlo blizu negativne situacije da imam problema sa lekarima iz svog rodnog grada. Neki pacijenti su ispriali svojim lekarima da smo ih izleili i lekari su se alili okrunom tuiocu. Istragom je ustanovljeno da se nismo bavili medicinom, ega su se doktori bojali. Sreom to to Kontrola uma dobro deluje na zdravstveno stanje nije nezakonito, inae danas ne bi postojala organizacija Kontrole uma.

33

DEVETO POGLAVLJE

MO IMAGINACIJE
Da bi snaga volje stigla do svog cilja, potrebno je da prvo savlada neprijatelja. Ona pokuava da bude vrsta, i kao i mnogi koji to pokuavaju, postaje meka kao pena od laga kada stvari ne idu kako treba. Postoji umereniji, laki nain da se otklone loe navike - imaginacija. Imaginacija direktno grabi ka cilju; ona postie sve to eli. Zbog toga sam u ranijim poglavljima toliko insistirao na vaem izuavanju slikovite i jasne vizuelizacije na dubokim nivoima svesti. Ako svoju imaginaciju podstaknete verovanjem, eljom i oekivanjem, i ako je nauite da vizuelizira vae ciljeve tako da ih vidite, oseate, ujete, okusite i dodirnete, postii ete ono to elite. "Kada se sukobe snaga volje i imaginacija, imaginacija uvek pobeuje", pisao je Emil Kue. Ako samo mislite da elite da se oslobodite neke loe navike, verovatno se zavaravate. Da ste zaista eleli da je se oslobodite, ona bi nestala sama po sebi. Ono to bi trebalo da elite vie od samog uklanjanja loe navike jeste dobrobit koju postiete njenim uklanjanjem. Kada nauite da dovoljno snano elite tu dobrobit, oslobodiete se "neeljene" navike. Ako razmiljate o svojoj navici i samo vrsto reavate da je se oslobodite, to vas moe jo jae vezati za nju. To pomalo lii na vrstu reenost da zaspite; ona sama je dovoljna da vas odri budnim. Da vidimo sada ta se moe uiniti da sve ovo okrenete u svoju korist. Kao primer uzeu dve navike koje oni koji su pohaali Kontrolu uma najuspenije prevazilaze: prekomerno uzimanje hrane i puenje. Ako elite da smanjite teinu, prvi korak je pronalaenje uzroka problema na spoljanjem nivou. Da li je va problem preveliko uzimanje hrane, nedovoljna fizika aktivnost, ili oboje? Vrlo je mogue da va problem nije prekomerno uzimanje hrane ve nepravilna ishrana. Dijeta koja podrazumeva uzimanje prikladnije hrane za vae pojedinane potrebe, mogla bi biti reenje. Va doktor bi to trebalo da zna. Zato elite da oslabite? Da li ste toliko gojazni da vam je zdravlje narueno ili samo smatrate da biste vitkiji bili privlaniji? Oba sluaja su dobar razlog za mravljenje, ali morate unapred znati ta mravljenjem elite da postignete. Ako ve imate pravilno usklaenu ishranu u skromnim koliinama, ako vebate koliko stvarno moete i samo ste malo puniji, moj bi savet bio - ukoliko va lekar ne kae suprotno - da se pomirite s tim. Ja inim isto. Alternativa predstavlja jedno

34

nepotrebno naruavanje sklada. Sem toga, verovatno u vaem ivotu postoje vei problemi i vanije situacije oko kojih treba da angaujete svoju Kontrolu uma. Ako ste sigurni da zaista elite da izgubite na teini a znate zato, va sledei korak jeste analiziranje svih dobrobiti koje ete postii - ne uoptenih kao na primer "izgledau bolje", ve konkretnih koje, ako je mogue, ukljuuju svih pet ula. Primeri: Vid: Naite svoju fotografiju na kojoj ste vitki koliko biste sada eleli da budete. Dodir: Zamislite kako e vam, kada ponovo budete vitki, ruke, bedra i stomak biti glatki kada ih dodirnete. Ukus: Zamislite ukuse hrane koja e biti zastupljena u vaoj novoj dijeti. Miris: Zamislite miris hrane koju ete jesti. Sluh: Zamislite ta e oni do ijeg vam je miljenja stalo rei o vaem uspenom smanjenju teine. Ni svih pet ula nije dovoljno za potpunu vizuelizaciju. Emocije su takoe vane. Zamislite kako ete biti puni poleta i pouzdanja kada budete vitki koliko elite. Imajui sve ovo vrsto na umu, uite u va nivo. Stvorite mentalni ekran i vizuelizirajte se kakvi ste sada. Neka ta slika zatim nestane, a s leve strane (koja predstavlja budunost) neka se na ekranu pojavi vaa slika (moda stara fotografija) na kojoj izgledate kako biste na kraju eleli i kakvi ete biti kada dijeta uspe. Dok u mislima posmatrate svoj novi izgled, unesite se i zamislite, sa to veim brojem detalja, kakav je oseaj biti tako vitak. Kakav e biti oseaj kada se sagnete da veete pertle na cipelama? Kakav kada se penjete uz stepenice? Kakav kada obuete odeu koja vam je sada pretesna? Kakav kada etate plaom u kupaem kostimu? Ne urite i osetite sve ovo. Osetite sa svih pet ula, jedno po jedno, kao to je ve objanjeno. ta ete oseati prema samom sebi zato to ste postigli ovaj cilj? Sada, u mislima proite vau novu dijetu - ne samo ta ete jesti, ve i koliko odaberite i neku grickalicu izmeu obroka, sveu argarepu ili neto slino. Recite sebi da je ovo prava koliina hrane potrebna vaem organizmu i da neete imati bolove izazvane glau kao opomenu da vam treba jo. Ovo je kraj vaeg meditiranja. Ponavljajte ga dva puta dnevno. Pazite da se nijednom u toku meditacije ne pojave slike ili misli o hrani koju ne bi trebalo da jedete. Jedete je suvie jer je volite; i sama pomisao na nju vau imaginaciju e odvui u neeljenom pravcu. Sledee rei holivudske glumice Aleksis Smit bile su citirane u asopisu "Mercury News" iz San Hosea (13. oktobra 1974.): "Pozitivan stav daje vrlo dobre rezultate u dijeti mravljenja. Nikada nemojte ni pomisliti na ono ega se odriete, ve se usredsredite na ono to dobijate." esto joj govore da mnogo bolje izgleda sada nego u filmovima snimljenim za Vorner Braders koji se tek sada prikazuju na TV. Ona mnogo pripisuje Kontroli uma. Navode se njene rei: "Velika razlika je u tome to sam sada psiholoki i emocionalno smirenija i vie upravljam sama sobom."

35

U programu za smanjenje teine vano je da odaberete razuman cilj, inae ete unititi verovanje u ostvarenje svog projekta. Ako imate 20 kilograma vika, nije razlono verovati da ete sledee nedelje izgledati kao Odri Hepbern ili Mark pic. Malo e vam pomoi ovakva vizuelizacija. Poznate telesne poruke jo e se nekoliko dana po neki put probijati da vas podsete na slast koju pruaju slatkii. U toku dnevne aktivnosti, kada nemate mogunosti za meditaciju, duboko udahnite vazduh, skupite tri prsta i podsetite se istim reima koje ste upotrebljavali u meditaciji da je vaa dijeta sve to je potrebno vaem telu i da neete imati bolove od gladi. Mogao bi vam koristiti jedan kratak pogled na sopstvenu staru fotografiju na kojoj izgledate kako biste ponovo eleli. Kako napredujete sa Kontrolom uma u ovoj i u drugim oblastima, vae celokupno mentalno stanje e se popraviti to e, zauzvrat, znaajno doprineti boljem funkcionisanju vaeg tela. Uz malo mentalnog podstreka, ono e dobrovoljno traiti svoju odgovarajuu teinu. Postoje brojne varijacije ove tehnike koje moete upotrebiti. One vam se mogu dogoditi tokom meditacije. Jedan ovek, fabriki radnik u Oklahomi, govorio je sebi za vreme svojih meditacija: "eleu i jeu samo onu hranu koja je dobra za moje telo." Odjednom je shvatio da ga sve vie zanimaju salate i sokovi od povra a sve manje visoko kalorina hrana. Rezultat: izgubio je 18 kilograma za etiri meseca. Jedna ena iz Ejmsa, Ajova, upotrebljavala je istu tehniku. Nekoliko dana kasnije kupila je krofne - tri za svoju decu i tri za njihove prijatelje. "Potpuno sam zaboravila da kupim neku i za sebe. Skoro sam zaplakala. Kontrola uma je delovala!" Farmer iz Mejzn Sitija, Ajova, kupio je odelo od 150 dolara koje mu je, najblae reeno, vrlo loe stajalo. Niti je mogao da navue nogavice pantalona, niti da zakopa sako. "Prodava je mislio da sam lud", rekao je farmer. Ali, pomou tehnike mentalnog ekrana izgubio je 20 kilograma za etiri meseca i "sada odelo izgleda kao da je skrojeno za mene". Nisu svi rezultati ovako spektakularni - u stvari, nije ni potrebno da budu. Meutim, Karolina de Sandr iz Denvera i Dim Vilijams koji vode aktivnosti Kontrole uma u oblasti Kolorada, uveli su jedan eksperimentalan program koji pokazuje pouzdanost tehnika Kontrole uma za one koji zaista ele da smanje teinu. Ona je organizovala seminar za 25 diplomiranih polaznika Kontrole uma koji su se sastajali jednom nedeljno tokom jednog meseca. Meu petnaestoricom koji su prisustvovali ovim sastancima prosean gubitak teine bio je neto iznad 2,2 kilograma. Svi su smrali! Mesec dana kasnije, provera je pokazala da je od njih petnaest sedmoro nastavilo da smanjuje teinu a osmoro je ostalo na istoj teini. Niko se nije ugojio! Za njih ovo nije bilo samo bezbolno, ve i iskustvo puno radosti, izvetava Karolina. Ne samo da su smanjili teinu bez ikakvih bolova od gladi ili bilo kakve druge neugodnosti, ve su i uvrstili mnoge tehnike koje se upotrebljavaju u Kontroli uma.

36

Prosean gubitak teine bio je na nivou onog koji bi postigli da su koristili jedan od uspenijih kurseva za smanjenje teine. I sama Karolina je godinu i po dana bila predava na jednom takvom kursu, a bila je i asistent direktora ishrane u vedskom medicinskom centru u Denveru - ona poznaje pravilnu ishranu i odravanje teine. Ona planira da nastavi sa ovim seminarem i da otpone s drugim, za puae. Puenje je toliko ozbiljna navika da je, ako ste pua, upravo sada vreme da postanete bivi pua. Kao i kod smanjenja teine, ovo emo raditi laganim tempom, dajui vaem telu dovoljno vremena da naui da se pokorava potpuno novoj vrsti uputstava vaeg uma. Nema potrebe da na spoljanjem nivou preispitujemo zato bi trebalo da prestanete s puenjem; melanholini razlozi su dovoljno poznati. Ono to vam je neophodno jeste spisak dobrobiti koje ete kasnije uiniti toliko jasnim da ete zaista eleti da prestanete s puenjem. Biete mnogo vitalniji; vaa fizika ula bie izotrenija; punije ete oseati ivot. Vi znate bolje od mene, nepuaa, ta ete postii. Uite u va nivo da biste se, na vaem mentalnom ekranu, videli u situaciji u kojoj uobiajeno palite svoju prvu cigaretu u toku dana. Vizuelizirajte se, sasvim oputeno, od tog trenutka pa do isteka jednog sata, kako radite sve ono to inae radite, izuzev puenja. Ako je, na primer, 7:30 do 8:30 ujutru, kaite sebi: "Sada jesam i ostau bivi pua od 7:30 do 8:30 asova. Uivam u tome to sam bivi pua u toku ovog sata. To je lako i ja sam se na to navikao." Nastavite ovu vebu sve do trenutka kada ste na spoljanjem nivou zaista potpuno smireni u svom prvom satu nezavisnosti od cigareta. Sada je na redu sledei sat, pa trei, i tako dalje. Neka to ide polako - preterana urba moe vas dovesti do kanjavanja tela, to nije u redu poto je prvo va um, a ne vae telo, stvorio tu naviku. Dozvolite vaem umu da putem imaginacije obavi posao. Nekoliko saveta kako da ubrzate dolazak dana kada ete biti potpuno osloboeni jedne rune navike: esto menjajte vrstu cigareta koje puite. U vreme dok jo niste postali bivi pua, kad god posegnete za cigaretom, zapitajte se: "Da li sada zaista elim ovu cigaretu?" Sa iznenaujuom uestalou javlja se odgovor: Ne. Saekajte dok je zaista ne poelite. Ako vas telo uznemiri oitom "potrebom" za puenjem u toku vaih osloboenih asova, duboko udahnite vazduh, skupite tri prsta i - upotrebljavajui iste rei koje koristite za vreme meditacije - podsetite se da ste sada nepua i da ete to ostati tokom celog sata. U postupku odvikavanja od puenja moete dodati i druge tehnike ovom osnovnom metodu. Jedan ovek iz Omahe koji je osam godina puio kutiju i po

37

cigareta dnevno, vizuelizirao je u Alfi sve cigarete koje je ikada popuio - veliku gomilu cigareta. Zatim ih je sve stavio u pe i zapalio. Posle toga vizuelizirao je sve cigarete koje bi popuio ukoliko ne bi prestao da pui - jo jednu veliku gomilu cigareta - i sve ih je radosno zapalio u pei. Poto je do tada esto prestajao s puenjem, ovoga puta je, posle samo jedne meditacije zauvek prestao da pui. Nije udeo za cigaretom, nije prekomerno jeo, nije imao nikakve sporedne posledice. Naalost, ne mogu da se pohvalim da su rezultati kod puenja toliko dobri kao kod smanjenja teine. Ipak, znam da je veliki broj ljudi koji su pohaali Kontrolu uma prestao da pui, a mnogi su smanjili broj popuenih cigareta; to je dovoljno da bilo kog puaa podstakne da upotrebi Kontrolu uma da bi se oslobodio ove navike.

38

POGLAVLJE DESET

UPOTREBA UMA U POBOLJANJU ZDRAVLJA

Gotovo polovinu svog vremena provodim putujui po mnogim zemljama da bih se obratio onima koji su zavrili kurseve Kontrole uma. U toku jedne godine sreem ne stotine nego vie hiljada ljudi koji iznose svoje zbilja izvanredne rezultate samoizleenja. Oni su za mene sada uobiajena pojava; o njima, kao o neem izvanrednom mislim u drugom smislu. Veoma sam zauen to nisu svi razumeli mo uma nad sopstvenim telom. Mnogi ljudi smatraju da je jasnovidi nain izleenja isuvie udan i nerazumljiv - ipak, ta moe biti udnije i nerazumljivije od jakih lekova koji se dobijaju na recept i njihovih uzgrednih posledica kojima se ugroava zdravlje? U svem mom iskustvu sa jasnovidim izleenjem nikada nisam doiveo, video ili uo ni za jednu tetnu uzgrednu pojavu. Medicinska istraivanja otkrivaju sve vie o odnosu tela i uma. Fascinira doslednost rezultata raznih, naizgled nepovezanih istraivakih napora: proizilazi da um ima neobjanjivo veliku ulogu. Da je Kontrola uma savrena (a nije, jo uvek uimo), verujem da bismo svi, celog ivota imali savreno telo. Bilo kako, nezaobilazna je injenica da ve imamo dovoljno znanja da svojim umom ojaamo odbrambene snage organizma tako da se bolest moe uspenije otkloniti. ak su i jednostavni metodi Emila Kuea davali rezultate. Metodi Kontrole uma koji ukljuuju Kueove metode, funkcioniu mnogo efikasnije. Oigledno, to vie razvijate vetinu samoizleenja manje e vam biti potrebna medicinska zatita. Ipak, na ovom nivou razvoja Kontrole uma i na ovakvom nivou vaeg ovladavanja ovim to smo razvili, isuvie je rano da lekari odu u penziju. Potrebno je posavetovati se sa njima, to obino i inite, i slediti njihova uputstva. Ono to sami moete uiniti jeste da ih zadivite brzinom svog oporavka. Jednog dana moda e se zapitati kako ste to postigli. Mnogi koji su zavrili kurs Kontrole uma izvetavaju nas da su steeno znanje koristili u hitnim sluajevima da smanje krvarenje i bolove. Primer: Gospoa Donald Vildovski je bila s muem na jednom kongresu u Teksasu. Prema "Biltenu" iz Norvika, Konektikat, ronila je u bazenu i probila bubnu opnu. "Bili smo miljama daleko od bilo kog grada a nisam elela da moj mu izostane sa tog skupa zbog mene", navedeno je da je rekla, "zato sam se spustila u Alfa stanje, stavila sam ruku preko uha, koncentrisala se na bolno mesto i rekla: prolo, prolo, prolo!" Krvarenje i bol su odmah prestali. Kada sam konano stigla kod doktora, on je zanemeo, zaprepaen. U samoizleenju potrebno je preduzeti est prilino lakih koraka.

39

Prvi je da - na Beta nivou - osetimo kako postajemo osoba koja voli i prata i da ljubav smatramo ciljem za sebe. Ovo e verovatno zahtevati prilino podrobno mentalno proiavanje (pogledati osmo poglavlje). Drugi korak - uite u va nivo. Sam ulazak u va nivo je najbitniji korak ka samoizleenju, jer kao to sam ranije napomenuo, na ovom nivou negativno delovanje uma - sve njegove optube i ljutnje - neutralisano je, a telo je slobodno da radi ono za ta ga je priroda predodredila - da se samo obnavlja. Naravno, moda vi stvarno imate oseaj krivice ili ljutnje, ali utvrdili smo, doivljavaete ga samo na spoljanjem, tj. Beta nivou, a nestajae pri korienju Kontrole uma. Tree, mentalno ukazujte sebi na prvi korak: izrazite elju za postizanjem potpunog mentalnog proienja - da upotrebljavate pozitivne rei, da mislite pozitivno, da postanete osoba koja voli i koja prata. etvrto, mentalno osetite bolest koja vas mui. Upotrebite mentalni ekran da vidite i osetite bolest. Ovo treba da bude vrlo kratko, s ciljem da vae energije usredsredi tamo gde su neophodne. Peto, brzo obriite sliku svoje bolesti i doivite sebe kao da ste potpuno izleeni. Osetite slobodu i sreu savrenog zdravstvenog stanja. Drite se ove slike, polako je zagledajte, uivajte u njoj i znajte da je zasluujete - znajte da ste ovako zdravi u potpunom skladu sa onim za ta vas je priroda predodredila. esto, jo jednom ojaajte svoje mentalno proiavanje i zavrite govorei sebi: "Svakog dana, u svakom pogledu, ja sam sve bolji, bolji i bolji." Koliko dugo i koliko esto bi ovo trebalo da primenjujete? Po mom iskustvu, petnaest minuta je najpovoljniji vremenski period. Primenjujte ovu vebu to ee, ali najmanje jednom dnevno. "Previe" ne postoji. Dozvolite mi da se na trenutak udaljim od predmeta. Moda ste nekad uli da je meditacija lepa stvar, ali da morate biti paljivi da vas ne oara toliko da je previe upranjavate. To, kau, moe dovesti do povlaenja iz sveta i do nezdrave zaokupljenosti samim sobom. Da li je to tano ili ne, ja ne znam. To priaju za ostale meditativne discipline, ne za Kontrolu uma. Mi naglaavamo vezu sa svetom, a ne povlaenje iz njega - ne prevazilaenje i ignorisanje praktinih problema, ve direktno suoavanje sa njima i njihovo reavanje. Ovo nije mogue raditi previe. Da se vratimo na samoizleenje: upranjavanje prvog koraka nema ogranienja. Vebajte ga na Beta, Alfa i Teta nivou. ivite ga. Ako tokom dana osetite da nestaje, sastavite tri prsta za trenutno pojaanje. Mnogi centri Kontrole uma izdaju biltene za svoje diplomirane polaznike. Oni su puni njihovih izvetaja o tome koliko im je i u emu koristila Kontrola uma. Izloena su bezbrojna iskustva ovladavanja glavoboljom, astmom, umorom i visokim krvnim pritiskom. Evo jednog koje izdvajam zbog toga to je u pitanju aktivni lekar.

40

"Od svoje jedanaeste godine patio sam od migrena. U poetku bolovi su se javljali povremeno i bilo ih je mogue savladati, ali to sam bio stariji, postajali su sve gori i konano sam imao vei broj uzastopnih glavobolja koje su trajale tri ili etiri dana, sa samo dva dana pauze izmeu napada. Kada je migrena u punom zamahu, ona pustoi... obino obuhvata jednu stranu lica i glave. Oseao sam da mi oi iskau iz duplji. Bol me je obuzimao a stomak mi se prevrtao. Napad je ponekad ublaavan posebno spremljenim lekom za suavanje krvnih sudova koji treba uzeti na poetku, dok je bol podnoljiv. Kada bol uzme maha, nita ga ne moe ublaiti sem vremena. Pribliavao sam se tome da sam navedeni lek morao da uzimam svaka etiri sata, a olakanje je ak i tada bilo samo delimino. Zato sam doao kod specijaliste koji me je podvrgao potpunom ispitivanju da bih bio siguran da nemam neko fiziko ili neuroloko oteenje. Lekove i uputstva koje mi je dao, ve sam koristio; glavobolje su se nastavile. Jedna od mojih pacijentkinja zavrila je kurs Kontrole uma i skoro godinu dana me je ubeivala da poem s njom na Kontrolu uma. Uvek sam joj odgovarao da ne verujem u te besmislice. Jednom sam je video, mislim etvrtog dana moje glavobolje i mora da sam uasno izgledao kada je rekla: "Zar ve nije vreme da primenite Kontrolu uma? Sledee nedelje poinje novi kurs... zato ne biste poli sa mnom?" Upisao sam se na kurs i predano ga pohaao svako vee i skoro sam sasvim siguran da te nedelje nisam imao glavobolju. Nedelju dana po zavretku kursa probudio sam se sa uasnom glavoboljom i sa mogunou da vidim da li e moje programiranje funkcionisati. Proao sam jedan ciklus i brojao sam... nema glavobolje... oseao sam se sjajno. To je bilo udo! Pet sekundi kasnije glavobolja se vratila u jo gorem vidu. Nisam se predao, uradio sam jo jedan ciklus vebi, glavobolja je trenutno nestala, a onda se opet vratila. Morao sam da uradim oko deset ciklusa, ali izdrao sam i nisam uzimao lek protiv migrene. Rekao sam sebi da u istrajati i glavobolja je konano zaista nestala. Izvesno vreme nisam imao glavobolju, ali sledei put su tri ciklusa bila dovoljna da je se oslobodim. Tri meseca kasnije imao sam povremene migrene ali nije mi bio potreban ni aspirin. Od kada primenjujem Kontrolu uma nisam uzeo nijedan aspirin. Ona zaista deluje!" Evo jo jednog primera, u pitanju je redovnica, sestra Barbara Burns iz Detroita, Miigen. Ovaj primer sam izabrao zato to je sestra Barbara vrlo inteligentno koristila svoj podsticajni mehanizam. Dvadeset sedam godina nosila je naoare zbog astigmatine kratkovidosti. Kako joj se dioptrija poveavala bila su joj potrebna jaa stakla to je smanjivalo otrinu vida na daljinu. Pre poboljanja vida bilo je neophodno da nosi bifokalne naoare. Tada, u julu 1974. godine odluila je da upotrebi Kontrolu uma. U dubokoj meditaciji, govorila je sebi: "Kad god otvorim oi one e pravilno izotriti sliku, kao objektiv kamere." Ovo je ponavljala tokom svake meditacije i za dve nedelje poela je da ivi bez naoara, iako su joj za itanje jo uvek bile potrebne. Posavetovala se

41

sa Dr. Riardom Vlodigom, optometristom (i diplomiranim polaznikom Kontrole uma) koji joj je saoptio da joj je ronjaa blago oteena. Sestra Barbara je u svoj program meditiranja ubacila popravku ronjae u periodu od nekoliko nedelja pre sledeeg pregleda kod Dr. Vlodiga. Ovo to sledi deo je pisma koje nam je Dr. Vlodig uputio na molbu sestre Barbare: "Prvi put sam pregledao sestru Barbaru Burns 20. avgusta 1974. godine... Ponovo sam pregledao sestru Burns 28. avgusta 1975. godine. Nije nosila naoare itavu godinu... Dioptrija se smanjila do te mere da su joj naoare postale nepotrebne." Naravno, lekar sa migrenom i sestra Barbara Burns nisu bolovali od "groznih" bolesti od kakvih smo nauili da strahujemo. Da li Kontrola uma moe pomoi i kada je u pitanju neka od tih bolesti, ili moramo da uzmemo lek i ekamo da proe vreme? Pogledajmo sluaj bolesti od koje verovatno strahuje najvie ljudi - rak. Moda ste ve itali o radu Dr. O. Karla Sajmontona, onkologa. Merilin Ferguson je deo tog rada opisala u svojoj popularnoj nedavno objavljenoj knjizi "Modana revolucija", a januara 1976. godine Grejs Halsel napisala je o njemu lanak u listu "Prevention Magazine", pod nazivom "Svest o raku". Dr. Sajmonton, obuavan u tehnikama Kontrole uma, neke od njih je uspeno prilagodio u leenju svojih bolesnika. Dok je bio zaduen za terapiju zraenjem u bazi vazduhoplovnih snaga Trevis blizu San Franciska izuavao je dobro poznatu, ali retku pojavu: osobe koje su se oporavile od raka, iz razloga nepoznatih medicini. Ovo je poznato kao "spontano" nestajanje bolesti i obuhvata vrlo mali broj bolesnika od raka. Kada bi mogao da sazna zato su ovi bolesnici ozdravili, razmiljao je Dr. Sajmonton, moda bi mogao da nae nain da izazove nestanak bolesti. Ustanovio je da je neto vrlo vano bilo zajedniko ovim pacijentima: to su esto bili pozitivno usmereni i odluni ljudi, optimiste. Obraajui se prisutnima na konvenciji Kontrole uma u Bostonu 1974. godine, rekao je: "Istraivai su ustanovili da je najvei pojedinani emocionalni faktor u razvoju raka uopte, neki izuzetno znaajan gubitak koji se desio izmeu est i osamnaest meseci pre dijagnosticiranja bolesti. Nezavisni istraivai koji su radili sa "kontrolnim" grupama prikazali su ovo u nekoliko dugoronih studija... Vidimo da nije samo gubitak znaajan faktor, ve i nain na koji pojedinac prihvata taj gubitak. Vidite, gubitak mora biti dovoljan razlog da kod pacijenta izazove oseaj trajne bespomonosti i beznadenosti. Na taj nain izgleda da njegov osnovni odbrambeni mehanizam otkazuje, dozvoljavajui da se malignost kliniki razvije."

42

U jednoj drugoj studiji iz baze Trevis koja je objavljena u "Journal of Transpersonal Psychology" Dr. Sajmonton je stavove stopedesetdvoje pacijenata obolelih od raka razvrstao u pet kategorija, od izrazito negativnih do izrazito pozitivnih. Razvrstao je i njihovu reakciju na datu terapiju, od odlinih do slabih. Kod dvadeset pacijenata rezultati terapije su bili odlini, mada je stanje etrnaestorice bilo tako ozbiljno da im se davalo manje od 50% izgleda da preive sledeih pet godina. Ono to je prevagnulo bio je njihov pozitivan stav. Na drugom tasu vage, slabe rezultate terapije imalo je dvadesetdvoje pacijenata; niko od njih nije imao pozitivan stav. Meutim, kada su se neki od pacijenata sa jae izraenim pozitivnim stavom vratili kui, dolo je do preokreta u njihovim stavovima, i "videli smo da se na isti nain menjalo i njihovo stanje bolesti". Jasno, njihov stav je imao znaajniju ulogu nego estina bolesti. Urednik ovog lista citirao je Dr. Elmera Grina iz Fondacije Meningen: "Karl i Stefani Sajmonton dobijali su izuzetne rezultate u kontroli raka spajanjem vizuelizacije za fizioloku samoregulaciju sa tradicionalnom radiologijom." U svom bostonskom govoru, Dr. Sajmonton je citirao predsednika Amerikog udruenja za borbu protiv raka, Judina Pendergrasa koji je 1959. godine rekao: "Postoje dokazi da emotivni stresovi utiu na opti tok bolesti. Iskreno se nadam da moemo proiriti istraivanja i obuhvatiti nesumnjivu mogunost da u ljudskom umu postoji mo sposobna da angauje snage koje mogu da proire ili ugue razvoj bolesti." Dr. Sajmonton je sada direktor Centra za savetovanje i istraivanja raka u Fort Vortu, gde zajedno sa svojom saradnicom, Stefani Metjuz-Sajmonton obuava pacijente da mentalno uestvuju u sopstvenom leenju. "Vidite, poao sam od ideje da od mentalnog stava pacijenta zavisi kako e primiti terapiju i kako e se razvijati tok njegove bolesti. Istraujui ovo pronaao sam da su mi osnovni pojmovi Kontrole uma - biofidbeka i meditacije - dali sredstvo koje koristim da obuim pacijenta kako da zapone uzajamni uticaj i postane svestan uesnik sopstvenog procesa ozdravljenja. Rekao bih da je to najmonije pojedinano sredstvo koje na emocionalnom planu mogu ponuditi pacijentu." Jedan od prvih koraka koji Dr. Sajmonton preduzima u obuci svojih pacijenata je otklanjanje straha. Kada pone ova obuka "shvatamo da je rak normalan proces koji se odvija u svima nama, da kancerogene elije sve vreme razvijaju malignu degeneraciju. Organizam ih prepoznaje i unitava onako kako to radi s bilo kojom stranom materijom ... Nije stvar samo u tome da se ovek oslobodi svih elija raka, jer ih mi stalno stvaramo; potrebno je omoguiti telu da uvek iznova pobeuje, da upravlja sopstvenim procesima." Izlaganje Dr. Sajmontona bilo je propraeno sledeim reima gospoe Sajmonton:

43

"Mnogi ljudi... zamiljaju eliju raka kao neto vrlo runo, zlo, podmuklo, to se moe svuda uunjati i to je vrlo mono; kada se ona jednom pokrene, organizam vie nita ne moe da uini. U stvarnosti, elija raka je normalna elija koja je poludela... To je vrlo glupa elija - ona se tako brzo razmnoava da e esto prekinuti sopstveno snabdevanje krvlju i tako se umoriti glau. Ona je slabana. Moete je zasei, zraiti ili izloiti hemoterapiji, i ako se uopte razboli, ne moe povratiti zdravlje. Ta elija umire.. Sada to uporedite sa zdravom elijom. Poznato je da, ako je tkivo zdravo, moete posei prst i dovoljno je da samo previjete ranu, pa da ona sama zaceli. Mi znamo da normalna tkiva mogu sama da se obnove... ona ne prodiru sopstvene zalihe krvi. Ipak, pogledajmo nau mentalnu sliku o tome. Moete videti koliko moi pridajemo toj bolesti usled svojih strahova kao i s koliko imaginativnosti doivljavamo te strahove." U vezi sa tehnikama relaksacije i vizuelizacije koje upotrebljavaju zajedno sa terapijom zraenja, gospoa Sajmonton je rekla: "Tehnika stvaranja mentalnih slika verovatno je jedinstveno sredstvo neprocenjive vrednosti koje imamo. Tri su osnovne stvari koje traimo od pacijenata. Traimo da vizueliziraju svoju bolest, da vizueliziraju svoju terapiju i da vizueliziraju imunoloki mehanizam svog organizma. Sutina naih razgovora (na grupnim vebama) jeste jasna predstava onoga to elimo da postignemo - pre nego to poverujemo da e se to ostvariti. Izgleda da je vano to tako sagledati. Jedna od glavnih stvari o kojima govorimo jeste meditacija. Koliko esto meditirate? ta radite u meditaciji?"

44

JEDANAESTO POGLAVLJE

INTIMNA VEBA ZA ZALJUBLJENE

Obraajui se jednoj grupi Kontrole uma gospoa Sajmonton je govorila o tome kako mnogi stresovi u ivotu mogu dovesti do oboljenja ako ih ne prebrodimo na pravi nain. "Dobar brak je vrlo neuobiajena pojava kod naih pacijenata", rekla je. "U sluaju da pacijent oboleo od raka ima uspenu branu vezu, ona je jedan od najboljih saveznika sa kojim saraujemo i za njih jedan od najvanijih razloga da ostanu u ivotu." ta ini uspean brak? Ja ne posedujem sve odgovore. Moj brak sa Paulom je izuzetno dobar - bogat je i zanimljiv ve tridesetest godina, mada mi nije sasvim jasno zbog ega. Moda ba to to mi nije sasvim jasno jeste deo onoga to ga ini dobrim. Ovo vam kaem zato da biste razumeli da ja nemam neposredno iskustvo sa neuspenim brakom i da stoga nisam strunjak za spaavanje braka - ili za odgovor treba li ga spaavati kada je u velikim nevoljama. Meutim, znam nekoliko naina kako da se brak obogati i popravi u situaciji kada to ele oboje, i mu i ena. Moda oekujete da prvo govorim o seksu, jer mnogi veruju da je to osnova za dobar brak. Ja na to gledam vie kao na rezultat dobrog braka i o tome emo raspravljati kasnije. Verujem da je najbolja osnova za brak bliskost, ali ne ona koja podrazumeva zatvaranje u sopstvenu privatnost, ve bliskost koja proizilazi iz dubokog razumevanja i prihvatanja. Predloiu vam neto prilino neobino, ali prethodno vam moram dati malo objanjenje. Govorili smo o poletnom oseanju koje se javlja pri zavravanju kursa Kontrole uma. Istovremeno se deava jo neto, ali to se dublje osea. Polaznici kursa, neposredno posle njegovog zavretka, oseaju da su meusobno u bliskom, skoro ljubavlju proetom dodiru jedni s drugima. Doli su kao stranci iji se putevi inae moda nikada ne bi ukrstili i ubrzo e otii da ive svaki svoj ivot. Ipak, ovaj oseaj meusobne povezanosti lako e se probuditi ukoliko se ponovo sretnu. Rasprostranjeno je verovanje da ovo proistie iz injenice da su zajedno proli kroz intenzivno iskustvo koje se doivljava jednom u ivotu. Vojnici se esto ovako oseaju poto zajedniki proive teke situacije u ratu. Tako bi se oseala i bilo koja grupa nepoznatih ljudi koji bi proveli zajedno celo popodne zaglavljeni u liftu. Ovo je samo deo objanjenja i to onaj manji. To je deo koga se najee dotiu, jer je lako shvatljiv. Jo neto se deava i to u pokuati da objasnim. Tokom duboke i produene meditacije dolazi do stvaranja odreenih veza - umovi su osetljivo prijemivi i u blagom su dodiru jedni s drugima na nain koji je inae blizak samo onima koji su

45

proiveli ceo ivot skupa. Veina trenutnih bliskosti je povrna i lana i ostavlja nam oseaj male nelagodnosti. One vrlo kratko traju. To nije sluaj sa ovim iskustvom; ono je na trajnom psihikom nivou. Ako ste sreli nekoga ko je zavrio kurs Kontrole uma i nita vam o tome nije rekao nemojte se iznenaditi, jer to je pre jedan tanani nego sveproimajui oseaj. Ako to spomenete, ta osoba e verovatno rei: "O, da. Svi smo to osetili. Bilo je divno." To je uzgredna pojava u obuci Kontrole uma. (Kurs nije radi toga stvoren.) Meutim, (ovaj neobian predlog koji sam spomenuo) mogue je upotrebiti to to ste oboje, kao brani partneri, nauili u vezi sa Kontrolom uma, da biste namerno stvorili vrlo prijatnu bliskost koja se inae dostie samo kroz godine zajednikog ivljenja. Ishod e biti jai i dublji od onoga koji nai polaznici doive tokom asova. Evo ta treba raditi: 1. Izaberite mesto gde ste oboje najsreniji, najoputeniji. To moe biti mesto na kom ste zajedno bili na odmoru, bilo koje mesto za koje vas veu izuzetno lepe zajednike uspomene. To ak moe biti i mesto koje ni jedno od vas nije videlo moete ga zajedno stvoriti. Nemojte, pak, izabrati mesto na kome je bilo samo jedno od vas. To e naruiti simetriju doivljaja i umanjiti oseaj zajednikog sudelovanja. 2. Sedite udobno, jedno pokraj drugog, okrenuti licem u lice. Opustite se i pustite da vam se oi zatvore. 3. Jedno od vas neka kae drugome ovako neto: "Polagano u brojati od deset do jedan i kod svakog broja osetie kako sve dublje zaranja u prijatan meditativni nivo uma. Deset - devet - osea kako ide dublje - osam - sedam - est - dublje i dublje - pet - etiri - jo dublje - tri - dva - jedan. Sada si oputen(a), na dubokom, prijatnom nivou uma. Ja u ti se tu pridruiti uz tvoju pomo." 4. Ono drugo e rei: "Lagano u brojati od deset do jedan i kod svakog broja biemo sve blii na dubokom nivou uma. Deset - devet - osea kako sa mnom ide dublje - osam - sedam - est - dublje i dublje zajedno - pet - etiri - jo dublje i blie - tri - dva - jedan. Sada smo oboje oputeni na prijatnom nivou uma. Hajdemo jo dublje zajedno." 5. Prva osoba e rei: "U redu, hajdemo vrlo duboko zajedno. Doivimo zajedno nae mesto oputanja. to ga vie doivljavamo, dublje emo ii. Pogledaj nebo ..." 6. "Da ... vedro je, sa nekoliko oblaia koji lebde." Svako od vas e polako, spontano opisati prizor koji zajedno doivljavate - temperaturu, boje, zvuke, sve prijatne detalje. 7. Kada ste oboje na dubokom nivou (ovde nema potrebe za urbom) i dok u potpunosti doivljavate mesto vae relaksacije, jedno od vas e rei drugome: "Najvie u ivotu elim da te uinim srenom (srenim) i tek onda elim da i sam budem srean (srena). 8. Drugo e rei: "I ja najvie elim da tebe uinim srenim (srenoga), i samo tada elim da i ja budem srena (srean).

46

9. Dozvolite da protekne izvesno vreme - koliko god elite - u bezglasnom uzajamnom oputanju; a zatim se vratite na Beta nivo. Ovaj period bezglasne, uzajamno prisne veze neki mogu jo dublje doiveti ako jedno drugom gledaju u oi. Sasvim je mogue da onaj ko ima iskustva u meditiranju ostane na Alfi ili Teti, otvorenih oiju. Ako se pri tom ne oseate ugodno, nemojte se prisiljavati. Ovo je mnogo snaniji doivljaj nego to moete zamisliti samo itajui o tome. Prvi put kada to pokuate uveriete se, a s varijacijama koje moete uvesti, on moe postati stalni deo vaeg zajednikog ivota. Nekoliko rei upozorenja: lepota ovog iskustva bie potpuno izgubljena ako se ono zloupotrebi. Ako jedno od dvoje uesnika ne razume njegovu svrhu i s njom se u potpunosti ne slae, ishod koji proistekne iz bliskog uzajamnog optenja moe u najmanju ruku biti neprijatno iskustvo. Ovo preporuujem samo mukarcu i eni koji tragaju za dubljom, bogatijom i postojanijom predanou jedno drugom. Svako od nas ima auru koju neki vide kao jedva vidljivo energetsko polje koje okruuje telo. Moemo se uvebati da vidimo tu auru. U stvari, kao jo jedan uzgredni proizvod uvebavanja Kontrole uma, mnogi od polaznika koji su zavrili na kurs izvetavaju nas da vide sopstvenu kao i aure drugih ljudi. One se meusobno razlikuju kao otisci prstiju. Kada su ljudi fiziki blizu, njihova energetska polja se poklapaju. Njihov oblik, boja, intenzitet, njihove vibracije, doivljavaju promenu. Ovo se deava u prepunim autobusima i pozoritima, kao i u posteljama za dvoje. to je dui kontakt, to su trajnije promene u aurama. Kada su mu i ena u pitanju, ove promene su poeljne, jer njihove aure postaju komplementarne. Due fiziko razdvajanje okrenue proces u suprotnom smeru, a izlino je rei da to nije dobro za brani sklad. Fizika bliskost je najvanija. Ja preporuujem postelje za dvoje. Sada o seksu: seks nije jedinstven doivljaj. itav je spektar mogunosti. Ne govorim o tehnikama ili poloajima; mislim na doivljaje - kvalitet doivljaja razliitih dubina i intenziteta. iroki je niz mogunosti izmeu jednog doivljaja uitka i trajne radosti. Isuvie veliki broj parova ita seksualne prirunike tipa "kako se to radi", i sa izvesnom tehnikom perfekcijom zamiljaju da vode dobar seksualni ivot. Razmotriti svaki korak, tako da svaki korak logino vodi u sledei, ini da ono to bi moglo biti duboko iskustvo ostaje na povrnom, svesnom Beta nivou. Vanije je biti ponesen doivljavanjem u potpuno oputenom stanju uma na meditativnom nivou. Postavi psihiki osetljivi, moete neogranieno obogatiti i poboljati brak. ak i bez vebanja, dugi i sreni brakovi mogu doneti duboko umno razumevanje meu partnerima, ali emu ekanje?

47

DVANAESTO POGLAVLJE

I VI MOETE DA KORISTITE ESP12

Da li IO postoji? Danas se svi obaveteni ljudi slau s tim da ona postoji. Dokazano je do poslednjeg decimala statistike verovatnoe da do informacija dolazimo i na drugi nain, a ne samo putem pet ula. To moe biti informacija iz prolosti, sadanjosti ili budunosti. Moe biti nedaleko ili veoma udaljena. Ni vreme ni prostor, a ni Faradejevi kavezi nisu prepreka bilo kojoj "izvanulnoj" sposobnosti koja funkcionie prilikom IO. IO znai vanulno opaanje. Meni se ne dopada ova terminologija. "Izvanulna" znai izvan, odvojeno od naeg ulnog aparata. Ovo kao da porie postojanje drugog ulnog aparata sem pet ula, iako je oigledno da on postoji, jer mi zaista dobijamo informacije i bez njihove upotrebe. U stvari, IO nema nieg vanulnog. Re "opaanje" odlino odgovara eksperimentima koje je izvodio J.B. Rajn na Djuk Univerzitetu gde su uesnici pogaali redosled izvlaenja posebnih karata toliko tano da su skoro iskljuili zakon verovatnoe. Meutim, u Kontroli uma nije u pitanju jednostavno opaanje. Mi zapravo projektujemo nau svesnost tamo gde je eljena informacija. Opaanje je suvie pasivna re za ono to inimo. Zato mi u Kontroli uma koristimo izraz "Delotvorna ulna Projekcija" (Effective Sensory Projection). Inicijali su isti u originalu i to je pogodno jer mi tu izraavamo sve to IO podrazumeva, i mnogo vie. Da bi doiveli DP, polaznici Kontrole uma ne prolaze kroz vebe pogaanja karata. Ovo ima za cilj da utvrdi da li su ljudi obdareni izuzetnom jasnovidom senzitivnou. Mi ve znamo da jesu i zato sebi postavljamo sloeniji zadatak - da ih uvebamo da i u realnom ivotu koriste tu osobinu svoje psihe na nain tako uzbudljiv da doive neku vrstu duhovnog "vrhunca" takvom neobinom silinom da im ivot vie nikad nije potpuno isti kao to je bio. Ovo dolazi na kraju, otprilike nakon etrdeset asova instrukcija i vebi. Rutinski i pouzdano obuavamo ljude da jasnovido funkcioniu; to smo uradili sa preko pola miliona13 diplomiranih polaznika. Kada budete ovladali svim, do sada u ovoj knjizi navedenim tehnikama, biete ve daleko na putu korienja DP. Biete u stanju da ostanete potpuno svesni i na dubokim nivoima uma i moi ete da vizuelizirate stvari i dogaaje gotovo isto tako jasno kao sa vaih pet ula. To su dvoja vrata u svet jasnovidosti.

12 Znaenje skraenice ESP - Extra Sensory Perception (u prevodu: IO - izvanulno opaanje), u Silva metodu je promenjeno u ESP - Efective Sensory Projection (u prevodu: DP - delotvorna ulna projekcija). (prim. prev.) 13 Vidi napomenu br. 1.

48

Na asovima Kontrole uma polaznici su ve pred kraj drugog dana nadomak mogunosti jasnovidog delovanja, to postiu ve treeg dana - projektuju svoju svesnost van svog tela. Poinju sa jednostavnom vebom vizuelne imaginacije. U vrlo dubokoj meditaciji projektuju se ispred sopstvenih kua tako to zamiljaju da su tamo. Paljivo pamte sve to vide pre nego to uu na ulazna vrata i nau se u dnevnoj sobi licem okrenuti prema junom zidu. Ovu sobu vide nou sa upaljenim svetlima, zatim danju dok kroz prozor ulazi suneva svetlost i prouavaju svaki detalj koji mogu zapamtiti. Tada dodiruju juni zid i ulaze u njega. Ovo vam moe zvuati udno, ali je savreno prirodno za one koji su proli intenzivne vebe vizueliziranja. U unutranjosti zida oni su na mestu gde nikada ranije nisu bili, stoga "ispituju" svoju novu sredinu zapaajui svetlost, mirise, temperaturu i kuckajui po unutranjosti zida, ispituju vrstinu materijala. Kada se opet nau izvan zida, licem prema njemu, menjaju mu boju u crno, crveno, zeleno, plavo i ljubiasto, a onda mu opet vraaju prvobitnu boju. Zatim podignu stolicu - besteinsku u ovoj dimenziji - i prouavaju je okrenutu prema zidu dok mu ponovo menjaju boje. Ovo rade i sa lubenicom, limunom, narandom, tri banane, tri argarepe i glavicom zelene salate. Zavretkom ove vebe uinjen je prvi vaan korak kojim se logiki um stavlja na zadnje sedite, a imaginativni na prednje gde je upravljaki mehanizam. U ovoj vrsti vebanja koje sada opisujem, logiki um kae polaznicima: "Ne, nemoj mi rei da si u unutranjosti zida ili na nekom drugom udnom mestu. Ti zna da to ne moe biti; ti sedi ovde." Ali, imaginativni um, sada ojaan nizovima vebi vizueliziranja, u stanju je da ovo ignorie. Ukoliko jaa imaginacija, jaaju i nae jasnovide moi. Imaginativni um je taj koji ih podrava. Tokom sledeih vebi polaznici se mentalno projektuju u metalne kupe ili cilindre - od nerajueg elika, bakra, mesinga i olova - gde, kao to su inili i u unutranjosti zida, ispituju svetlost, miris, boju, temperaturu i vrstinu i sve to dovoljno brzo da bi se odstranila logika. Probijajui se putem od jednostavne ka sloenije ureenoj grai, svoje poetno projektovanje u ivu materiju obavljaju na drvetu voke. Oni ga ispituju tokom sve etiri sezone kroz sled boja na svojim mentalnim ekranima, zatim se projektuju u listove i u plod. A sada gigantski skok napred: projektovanje u kunog ljubimca. Polaznici su do sada bili toliko uspeni da pitanje: "Mogu li ja stvarno ovo da uinim?", retko kome padne na pamet. Oni smelo ispituju ljubimca prvo spolja, menjajui na svojim mentalnim ekranima boje, zatim podjednako pouzdano ulaze mentalno u lobanju i ivi mozak. Posle nekoliko minuta prouavanja unutar njegove glave, oni ponovo izlaze da ga pregledaju sa spoljanje strane, usredsreujui se ovog puta na grudi. Unutar grudi pregledaju grudni ko, kimu, srce, plua, jetru; zatim su ponovo napolju, sada naoruani odreenim repernim takama za ono to e verovatno biti

49

najudniji dan u njihovom ivotu, etvrti dan, kada e raditi sa ljudima. Meutim, prethodno se moraju izvriti pripreme. Na izuzetno dubokom nivou meditiranja, ponekad duboko u Teti, polaznici Kontrole uma - u svojoj sada dobro izvebanoj imaginaciji - konstruiu laboratorije razliitih veliina, oblika i boja, u kojima se udobno oseaju. Opremie ih stolom i stolicom po sopstvenom dizajnu, satom, kalendarom koji sadri sve datume (prole, sadanje i budue) kao i ormaniima za odlaganje registratora sa dokumentacijom. Za sada nita neobino. Da bi se razumeo sledei korak, neophodno je ponovo istai koliko je na jasnovidi ulni aparat udaljen od jezika i logike, a koliko je blizak predstavama i simbolima. Ovo istiem zbog toga to je sledei korak opremanje laboratorije "instrumentima" za jasnovido ispravljanje nepravilnosti otkrivenih kod ljudi koji e biti pregledani sledeeg dana. Veina ovih instrumenata nije ni nalik onome to ste viali u bilo kojoj laboratoriji. Oni su krajnje instrumentalni simboli, ili da kaemo simboliki instrumenti. Zamislite fino sito za filtriranje neistoe iz krvi; finu etku za uklanjanje belog praha (kalcijuma) koji se jasnovido moe videti u sluajevima artritisa; losione za brzo izleenje; kupke za ispiranje krivice; muziki stub sa specijalnom muzikom za smirenje unesreenih i oaloenih. Svaki polaznik stvara sopstveni instrumentarij; ne postoje dva potpuno ista kompleta alatki. Oni stiu s mesta gde je sve mogue, iz dubokih nivoa uma, a mnogi koji su zavrili kurs dolaze do saznanja da ono to pomou njega urade ostavlja posledice u onome to zovemo objektivnim svetom. Dok polaznik radi pomou ovih alatki moe mu zatrebati neki mudri savetnik da mu pomogne u trenucima kada je neodluan - unutranji "tihi glasi". Premda, za polaznike Kontrole uma, to nije "glasi" ve snaan glas, i to ne jedan nego dva. U svoju laboratoriju polaznik uvodi dva savetnika, mukarca i enu. Pre ove meditativne vebe kae mu se da e to raditi, i ako je kao veina ostalih polaznika, imae prilino vrstu ideju o tome koga eli za savetnike. Retko mu se ta elja ostvari; ali skoro nikada nije razoaran. Jedan polaznik se nadao da e sresti Alberta Ajntajna, a umesto njega je zatekao omalenog oveka naminkanog kao klovn, sa roze ping-pong lopticom umesto nosa i kapom s kiankom. Ispostavilo se da je ovaj oveuljak vrlo pouzdan izvor praktinih saveta. Drugi polaznik, Sem Meril, koji je u Nju Tajmsu (2. maja 1975. godine) napisao lanak o Kontroli uma, dozvao je za savetnike dve stvarne linosti, iako je njihovo ponaanje odudaralo od onoga to su bili u ivotu. U njegovoj laboratoriji, podmornici "Nautilus", pisao je Meril, "omanji ovek u kratkim pantalonama i svilenoj koulji pojavio se iz dekompresione komore. Bio je mrav, proelav i uglaen. Oi kao kod srne bile su duboko usaene. Moj savetnik je bio Vilijem ekspir. Rekao sam mu 'Zdravo', ali on nije odgovarao. Bestelesni glas objavio je da pristajemo uz obalu i Vili i ja smo iskoili kroz otvor na palubi na naputenu plau.

50

Na plai smo sreli mog drugog savetnika, Sofiju Loren. Upravo je izala iz vode i pamuna majica je lascivno prianjala uz njene prelepe obline. Na poetku i ona kao da me nije primeivala, ali je bila presrena da upozna ekspira. Njih dvoje su se rukovali, razmenili pozdrave, a zatim se bacili na pesak i poeli da se uvijaju, trzaju, stenju, cvile..." Sledeeg dana, kada je dolo vreme za ozbiljan rad na odreenim sluajevima, usmeriva gospodina Merila dao mu je ime ezdestdvogodinje ene sa Floride. Savetnici, koji su bili vie zainteresovani jedno za drugo nego za enu, ispitali su je kroz igru i otili da se bave vanijim stvarima. Da li su savetnici otili a da nisu dali savet? Ne: enin stomak je nestao. "Na njegovom mestu", pisao je Meril, "bilo je roze neonsko crevo koje je ljutito bljeskalo." Od svog usmerivaa je saznao da se ena nalazi u bolnici zbog ozbiljnog zapaljenja creva. Za polaznike koji su zavrili kurs Kontrole uma savetnici mogu biti vrlo realni. ta su oni? Mi nismo sigurni - moda neki odblesak arhetipske imaginacije, moda otelotvorenje unutranjeg glasa, a moda i neto vie. Ono to sigurno znamo jeste da, kada sretnemo savetnike i nauimo da s njima saraujemo, to je savez od neprocenjive vrednosti i dostojan potovanja. Vie od etiri veka pre Hrista, grki filozof Sokrat imao je savetnika koji mu je, za razliku od ovih iz Kontrole uma, davao upozorenja umesto saveta. Prema Platonu, Sokrat je rekao: "Od detinjstva me poseuje neko poluboansko bie iji me glas povremeno odgovara od nekih poduhvata, ali me nikada ne upuuje ta da radim." Drugi pisac, Ksenofon, navodi Sokrata da kae: "Do sada glas nije nikada pogreio." Kao to ete uskoro videti, diplomirani polaznik Kontrole uma, koji se sa puno pouzdanja savetuje sa svojim savetnicima u svojoj mentalnoj laboratoriji, postaje osoba ogromne moi koja e posluiti njemu i drugima. Na ovom stepenu obuke Kontrole uma ovo se razume, ali jo nije doivljeno. Sledeeg dana vazduh skoro treperi od iekivanja. To oseaju ak i oni diplomirani polaznici koji su ponovo doli na kurs da osvee znanje. Do sada, sve to je polaznik iskusio bilo je poznato samo njemu, u intimi njegove svesti. Sada nailazi trenutak da se to prikae pred svima. Dve su mentalne vebe koje prethode i obe su mentalno ispitivanje tela prijatelja, slino onome to se ranije radilo s kunim ljubimcima, ali ovoga puta sa vie funkcionalnih detalja. Kada se ovo zavri, polaznici se odvajaju u parove. Jedan iz svakog para se naziva "usmeriva", a drugi "jasnovidac". "Usmeriva" je izvedeno iz termina "psihousmeravanje", kovanice koju sam napravio da bih opisao sve to radimo u Kontroli uma; to jednostavno znai usmeravanje uma. Usmeriva na kartici ispisuje ime osobe koju poznaje, njenu starost, prebivalite i opis nekih vanijih fizikih tegoba. Jasnovidac, ponekad uz pomo svog usmerivaa, odlazi na svoj nivo, moda prvi i poslednji put nesiguran u ono to e uraditi.

51

Kada da znak da je spreman - na svom nivou u svojoj laboratoriji okruen svojim savetnicima - psihousmeriva mu govori ime, starost, pol i mesto boravka osobe ije je ime na kartici. Zadatak jasnovica je da ustanovi ta nije u redu sa ovom osobom koju nikada nije sreo niti je za nju uo do ovog trenutka. On pregleda telo ove osobe, spolja i iznutra, postupno, kako je ve za to izvebao svoju imaginaciju, savetujui se sa savetnicima kad je to neophodno, moda i "razgovarajui" sa samom osobom. Usmeriva trai od jasnovica da stalno govori ta vidi tokom pregleda - "nastavi da govori ak i ako osea da nagaa". Jedna tipina veba bi ovako izgledala (ovo to sledi zasnovano je na stvarnom sluaju): Usmeriva: "Ime osobe koju imam na spisku je Don Samers - ima etrdeset osam godina i ivi u Elkhartu, Indijana. Don Samers iz Elkharta, Indijana, sada je na tvom mentalnom ekranu. Primeti ga, oseti ga, vizueliziraj ga, zamisli ga, stvori ga, znaj da je tu, uzmi za sigurno da je tu. Snimi, ispitaj telo svojom inteligencijom od mesta gde zna da je glava pa sve do nogu, gore dole, gore dole, jednom u sekundi. Dok ovako ispituje telo, dozvoli svojoj imaginaciji da izdvoji tri podruja koja je najvie privlae, odravaj ritam ispitivanja jednom u sekundi i navedi mi podruja privlanosti onako kako ti se pojavljuju. Imae utisak kao da izmilja, zato mi reci sve to ti padne na pamet." Jasnovidac: "Desno rame mu je neto nie od levog, malo istureno ... sve ostalo izgleda da je u redu, izuzev moda levog zgloba... pogledajmo unutranjost grudnog koa... svuda je toplo... malo je hladnije na desnoj strani ... hladnije i tamnije... nema desnog plunog krila. Vratimo se onom zglobu ... izgleda u redu, ima samo jednu malu cik-cak liniju... boli ga kada je vlano vreme... mora da ga je nekada lomio ... mislim da bi to bilo sve... ekaj, moj enski savetnik mi ga okree i pokazuje na mesto iza uiju ... da, tamo su uasno duboki oiljci... imao je vrlo duboku operaciju izrasline... U redu, to je sve!" Usmeriva: "Vrlo dobro. Njemu nedostaje desno pluno krilo i ima duboki oiljak ispod jednog uva. Nemam nikakvih informacija o zglobu. A sada ispitaj oseaj koja si imao kada si mi govorio o plunom krilu i o oiljku iza uva. Ispitaj svoj oseaj i koristi ga kao repernu taku kada bude radio sledei sluaj." Posle malog predaha, jasnovidac se vratio u Betu, sa osmehom. "Uh! Bilo je ludo!" Da, to je ludo. Naruava sve ono to smo iskusili u ovom normalnom svetu. Ipak, nema nieg neobinog u ovom prizoru koji sam vam upravo opisao. Neki poneto propuste u svom prvom sluaju, neki sve propuste u prvom, drugom pa ak i u treem sluaju; ali kako se dan blii kraju, skoro svi sakupe toliko direktnih pogodaka da su svesni da to vie nije samo "koincidencija" - tu se dogaa neto vrlo stvarno. Suvie esto se smatra da je imaginacija neodgovorni kreator besmislica. Ona to esto i jeste. Ali umetnika dela su proizvod uvebane imaginacije; jasnovidi

52

rezultati su takoe proizvod posebno uvebane imaginacije. Kada polaznik Kontrole uma prvi put funkcionie kao jasnovidac, osea da "samo zamilja" ono to vidi. Zato mu usmeriva kae "nastavi da govori, ak i ako osea da samo nagaa." Ako bi prestao da govori, njegov logiki um bi mogao da ga navede da pone da rezonuje guei njegove jasnovide moi kao to to ini u svakodnevnom ivotu. Posle svog prvog pravog pogotka polaznik Kontrole uma je svestan da nije u pitanju "samo imaginacija". On zamilja i ui da veruje onome to mu prvo doe na um. To njegov dar jasnovidosti dolazi do izraaja. To to se dogaa potpuno je u okvirima prirodnih zakona. Na um nije ogranien samo na nau glavu, on izlazi napolje. Da bi njegov izlazak zaista bio delotvoran, mora biti motivisan eljom, snabdeven verom kao pogonskim gorivom i podstaknut oekivanjem. U svom prvom sluaju, prosean polaznik ne oekuje nita posebno. Ako je uopte informisan i otvorenog duha, dobro zna da postoji neto poput DP, ali itava njegova ivotna praksa mu je "dokazala" da je DP sposobnost koju poseduje neko drugi, a ne on. Kada naui da to nije tako, kada postigne svoj prvi pogodak, raste njegovo oekivanje i tada je na pravom putu. Nekoliko asova kasnije, kada uspeno rei osam do devet sluajeva, postae diplomac Kontrole uma. "esto sam primeivao da polaznici ispravno dijagnosticiraju bolesti..." pisao je u svom lanku Bil Star, urednik asopisa "Midnight": "asovi Kontrole uma MOGU da poboljaju vae mentalne moi" (19. novembar 1973. godine). Opisao je sluaj koji je izneo na jednom od asova i za koji je smatrao da e biti teko dijagnosticiran, jer ni on ni bilo ko drugi na tom asu nije znao koje je oboljenje u pitanju. Neto ranije istog dana, izvesni gospodin Tomas, diplomirani polaznik Kontrole uma, posetio je svog sina u bolnici. U sobi je bio jo jedan pacijent. Tomas nije znao o njemu nita osim njegovog imena. Evo ta je jasnovidac pronaao: "Desna noga je bila na neki nain paralizovana, ruke i ramena su bili kruti, a neki prljenovi su srasli usled bolesti. Pored toga, ovek je imao bolesno grlo i upalu creva. Bio je visok 167 cm, a imao je 39 kg." Kada je ponovo bio u bolnici, gospodin Tomas je saznao da je pacijent u detinjstvu bolovao od deje paralize. Pao je iz kolica i slomio desni kuk, i sve to su polaznici Kontrole uma rekli bilo je tano, osim upale grla i creva. To su bili simptomi njegovog sina. esto je ono to izgleda kao promaaj, kao ovoga puta, zapravo pogodak, samo u drugu metu. Praksom, ciljanje se poboljava. Sa vie prakse, jasnovidac moe da se povee kako sa ljudima tako i sa stvarima. Dik Maca, peva i glumac iz Njujorka, dopunjava svoj prihod prekucavanjem rukopisa knjiga za pisce i izdavae. Jednog dana izgubio je rukopis i sav izbezumljen pozvao je u pomo druga koji se bavio Kontrolom uma. Poslednji put je rukopis imao kod sebe kada je uao u malu crkvenu sluaonicu na probu komada.

53

Grupa mladih svetenika je upravo izlazila; oni su tu bili na maturskim vebama. Rukopis je bio u beloj koverti sa Dikovim imenom, adresom i oznakom "Hitno". Diplomirani polaznik Kontrole uma imao je za savetnika jednu stariju nemu enu ija se svrha svodila na da i ne, klimanje glavom i na govor znakovima. Muki savetnik bio je ispomo kao prevodilac a povremeno bi ubacio i neki svoj savet. Diplomirani polaznik je vizuelizirao rukopis onako kako ga je Dik opisao. Video ga je usred gomile papira na velikom pretrpanom stolu. "Da li je rukopis tu na sigurnom?" - upitao je svog enskog savetnika. Klimnula je glavom - "Da." "Da li ga je uzeo neko od novih svetenika?" - "Ne." "Da li je sto u crkvi?" - "Ne." "Da li e ga uskoro vratiti?" - "Da." "Kod koga je?" Uperila je prst na njega. "Kod mene je?" - upitao je. "Ne." Savetnik mukarac je pritrao u pomo. "Hoe da kae da je kod nekog ko je priblino tvojih godina. On je zamolio jednu mladu enu da odnese njegove spise natrag u njegovu kancelariju jer je krenuo na proslavu sa svojim studentima. Rukopis je na njegovom stolu. Ne brini, im ga vidi, poslae ga Diku." Dva dana kasnije dekan svetenike kole telefonirao je Diku. Objasnio mu je da je po zavretku diplomskog ispita uzeo gomilu papira u kojoj je bio i taj rukopis i zamolio sekretaricu da ih odnese na njegov radni sto, jer je krenuo na pie sa studentima koji su upravo diplomirali. Mnogi smatraju da ono to mi radimo jeste samo prenos misli. (Samo! Kako su neki ljudi upueni!) Sluaj koji sam ranije naveo kao primer - sluaj oveka kome nedostaje pluno krilo - stvaran je. Setiete se da se desio jedan oigledan promaaj, slomljeni zglob. Usmeriva je mogao da potvrdi (jer je prethodno sve zapisao): operacija izrasline i nedostatak plunog krila. Ali, sve to je mogao da kae o slomljenom zglobu bilo je: "Nemam nikakvih informacija o tome." Osoba iji je sluaj obraen, kasnije je potvrdila da je u stvari pre mnogo godina slomila zglob i da joj on stvara neugodnosti pri vlanom vremenu. Prenos misli? To nije ba ono to normalno podrazumevamo pod tim terminom; ta misao nije bila u svesti usmerivaa, jer nije nita znao o slomljenom zglobu. Takoe nije verovatno da je tog trenutka bila u svesti "sluaja". Ali, vi ete moda primetiti da se ipak mogla nalaziti u njegovoj svesti. Da, moda jeste. Drugi sluaj: polaznik je radei na sluaju prijavio da ena ima oiljak od preloma na laktu. Usmeriva o tome nije imao nikakve podatke, upitao je enu i dobio odgovor da nikada nije povredila lakat. Nekoliko dana kasnije ona je to spomenula svojoj majci. Ispostavilo se da je u treoj godini slomila lakat! Da li je ovo prenos misli?

54

Jasnovida energija koju ljudi zrae najjaa je kada je njihov opstanak doveden u pitanje. Zato se mnogo sluajeva spontanog DP deava prilikom nesrea i iznenadne smrti. To je razlog zbog kog je naa zavrna veba rad na sluajevima teko obolelih ljudi. Diplomirani polaznik koji savesno obavlja svoj zadatak naui da hvata sve slabije jasnovide signale dok jednog dana ne postane sposoban da se kao jasnovidac povee sa svakim na koga pomisli, bez obzira da li je ta osoba u nevolji ili ne. Vebom postajemo sve osetljiviji. Prilikom svojih ranih eksperimenata primetio sam da deca mnogo spremnije pokazuju jasnovide sposobnosti od odraslih. Ona su manje ograniena gleditem Bete o tome ta je mogue, a njihov oseaj za stvarnost se nije razvio do one mere kada e govoriti samo ono to izgleda logino. im su se razvile osnove Kontrole uma stvoren je eksperiment za razradu strukture asova rada na sluajevima koje sam opisao. Kao to ete primetiti, moja ranija tehnika je bila prilino razliita od ove dananje. Dva deteta, Dimi i Timi, bila su obuena u osnovama Kontrole uma. Razdvojio sam ih, smestivi ih u zasebne sobe, svakog sa "eksperimentatorom", nekom vrstom prethodnika dananjeg usmerivaa. Od jednog deteta, Dimija, traeno je da ode na svoj nivo i da svojom imaginacijom stvori neto, bilo ta. U meuvremenu, u drugoj sobi, Timi je uao u svoj nivo i od njega je traeno da pronae ta Dimi smera. Dimi je rekao svom "eksperimentatoru": "Pravim mali kamion. Zelen je, sa crvenim tokovima." Timijev eksperimentator je upitao: "ta Dimi sada radi?" "Oh, on pravi mali kamion igraku." "Dobro, opii ga." "Oh, kamion je zelene boje sa crvenim tokovima." Ovo je obrada sluaja na mnogo suptilnijem nivou nego to je onaj koji sprovodimo sa odraslima na naim asovima. "Biti poput male dece zahteva mnogo vebe."

55

TRINAESTO POGLAVLJE

FORMIRAJTE SVOJU GRUPU ZA VEBANJE

eleo bih da se, itajui ovu knjigu, to vie pribliite razvijanju svojih mentalnih sposobnosti kao to to mi postiemo na asovima Kontrole uma. To e zahtevati istrajne, dugotrajne ali prijatne vebe. Sve vebe koje sam vam do sada pokazao moete raditi sami. Za mesec ili dva, kada ovladate vebanjem, biete spremni za rad na sluajevima koje sam upravo opisao. Na tom stupnju bie vam potrebna pomo drugih pod paljivo kontrolisanim uslovima. Evo ta treba raditi: Pre nego to uopte ponete s prvom vebom iz ove knjige, formirajte grupu od najmanje est odgovarajuih ljudi koji e takoe uiti da primenjuju vebanja. Odravajte kontakt tokom napredovanja u uenju i kada su svi spremni - kada su svi zaista ovladali vebanjima - sastanite se i ponite s radom na sluajevima. Odvojte najmanje jedan ceo dan za prvu vebu. Svako neka donese najmanje etiri kartice, svaku sa imenom, goditem i mestom boravka ozbiljno obolele osobe s jedne, i prirodom oboljenja s druge strane. Upiite puno detalja - to e vam pomoi kada doe vreme za proveru. Ponite tako to ete se mentalno projektovati u metal. Neete imati metalne kocke i cilindre kakve imamo na naim asovima. Moete upotrebiti sitne novie od deset i jednog centa za srebro i bakar, prsten za zlato i mali magnet za gvoe. Svi treba paljivo da ispitate ove predmete, zatim otiite na va nivo i zamislite jedan po jedan predmet - na razdaljini od oko metar ispred sebe i iznad ravni vida. Zamislite kako se predmet poveava sve dok ne postane velik kao soba, tada uite u njega i izvedite razliite testove. Uinite to isto s voem, povrem i najzad, s kunim ljubimcem. Vebe moete smatrati uspenim kada svako prilikom ispitivanja oseti specifinu razliku izmeu predmeta. Nije neophodno da rezultati svakog pojedinanog testa budu jasni i precizni, ve da je ukupan doivljaj jednog predmeta razliit od doivljaja drugih predmeta. Moe se ispostaviti da su vai utisci potpuno razliiti od utisaka druge osobe. To nije bitno, vano je ono to ste vi otkrili; to postaje vaa reperna taka. Jo nisam razvio nain na koji u vam, putem ovih tampanih stranica, pomoi da prizovete savetnike. Ako ste u stanju da ovo nekako sami uradite, odlino, ali moete sasvim dobro nastaviti i bez njih, premda vae napredovanje moe biti sporije. Za rad na sluajevima podelite se na parove onako kako mi to radimo na asovima Kontrole uma. U dvanaestom poglavlju nauiete rei koje usmeriva govori jasnovicu dok mu predstavlja sluaj. To su upravo one rei koje upotrebljavamo na asovima i preporuujem vam da ih i vi upotrebljavate u vaoj grupi.

56

Pomenuo sam da ovo treba da radite pod briljivo kontrolisanim uslovima. Evo ta sam time mislio: 1. Izaberite mirno mesto gde je malo verovatno da e vas uznemiravati ili prekidati. 2. Potrebno je da budete sigurni da su svi lanovi grupe odvebali sve vebe iz knjige, pravilnim redosledom, i da su ih uspeno izveli. 3. Unapred se saglasite da niko sebe posebno ne istie. U poetku e verovatno neko iz grupe imati zapaeniji uspeh od ostalih. To ne znai da je on najbolji niti na bilo koji nain iznad ostalih; on je jednostavno prvi uspeo. Moda neki nee poeti jasnovido da funkcioniu sve do petog ili estog sastanka, ali najsporiji se esto pokau kao najbolji jasnovici. 4. Ako poznajete nekog ko je zavrio kurs Kontrole uma pozovite ga da vam se pridrui. Ako je u toku, ako i dalje radi na Kontroli uma, bie od izuzetne pomoi. Ako je dopustio da mu se to znanje uspava, kratko osveenje uz pomo ove knjige ili jo neki zajedniki as Kontrole uma (ovo moe uraditi ne plaajui trokove upisnine) vratie ga. 5. Kada ste vi jasnovidac, ostavite sumnje po strani i zaronite pravo unutra. Sluajte svoju intuiciju - pogaajte - ali iznad svega ne pokuavajte da traite objanjenja za ono to ste pronali. Nemojte rei: "Oh, to ne moe biti" i ekati na sledei utisak. Ono to vam prvo padne na pamet esto je ispravnije od onoga o emu ste mogli da razmislite. Nastavite da govorite! Pregledajte telo odozgo do dole i opiite ono to vidite. 6. Kada ste vi usmeriva nemojte nita sugerisati. elite da va jasnovidac uspe, ali neete mu pomoi ako kaete: "Vrati se na grudni ko. Jesi li siguran da je tu sve u redu?" Nemojte rei jasnovicu da je pogreio. U poetnim fazama kada je mogu najvei broj promaaja, esto se deava da jasnovidac pre pokupi druge sluajeve nego onaj na kome radi. Greka je relativno mala i moe se popraviti s malo prakse. Obeshrabrujue rei mogu da zaustave napredovanje. Jednostavno recite: "Nemam informacija o tome". 7. Budite strpljivi. Ako je vie od pola miliona14 ljudi poput vas uspelo, sigurno ete i vi. Moda e vam biti potrebno vie vremena ako radite sami i u nekoj neobaveznoj grupi, ali emu urba? 8. Kada svakome od vas uspeh u radu na sluajevima postane rutinska stvar, zadrite grupu na okupu, sastajte se, radite zajedno na sluajevima. Biete sve bolji i bolji i uskoro ete biti u stanju da radite na sluajevima sami, postajui sve osetljiviji na suptilne poruke svakodnevnog ivota, a ne samo na one snanije koje dolaze od ozbiljnih oboljenja. 9. Nemojte nikog od prisutnih uzimati kao sluaj. Treba praviti razliku izmeu takvog rada i rada na nekom ko nije prisutan. U prvom sluaju to je davanje
14

Vidi napomenu br. 1.

57

dijagnoze to mora biti u nadlenosti registrovanih lekara i zdravstvenih radnika; u drugom je jasnovido ispitivanje, to je u skladu sa zakonom. 10. Kada otkrijete neku nenormalnost u sluaju na kome radite, nemojte uriti da mu saoptite novosti. To je zadatak njegovog lekara. Vae je da razvijete vae jasnovide sposobnosti tako da njemu i ostalima moete pomoi jasnovido - i u skladu sa zakonom. Jednostavno popravite mentalno ono to ste otkrili. Vi mentalno otkrivate, pa mentalno i popravite. Ve sam vas ranije u ovom poglavlju upozorio da ne pridajete veliki znaaj tome ko prvi uspe. Tu lekciju sam izuzetno dobro nauio prilikom jednog od mojih prvih predavanja jo 1967. godine. Jedan od polaznika, Dim Nidam, bio je instruktor letenja. Sve mu je ilo dobro do poslednjeg dana kursa. Svaki sluaj na kojem je radio bio je stopostotni promaaj. Niko od tridesetdvoje u grupi nije imao tako slab rezultat. Meutim, Dim je video da drugima ide dobro, sve sami pogoci jedan za drugim. Ako oni mogu, moe i on; tako je napravio sopstveni plan za vebanje kod kue sa svojom suprugom sa kojom je zajedno bio na kursu. Ona je isecala novinske lanke o povredama u nesrenim sluajevima, a on je svako vee, na svom nivou, pokuavao da radi na tim sluajevima - ona je davala njihova imena, godite, pol i mesto stanovanja, a on je opisivao njhove povrede. Uporedo s tim, itala mu je imena sa "utih stranica"15 a on je pokuavao da pogodi njihova zanimanja. Posle est meseci stopostotnih promaaja, uspeno je uradio prvi sluaj. A zatim jo jedan, pa jo jedan. On je sada sa mnom u Laredu, odgovoran je za obuku instruktora Kontrole uma, i jedan je od najpouzdanijih jasnovidaca. U stvari, Dim sada moe da jasnovido deluje i bez odlaska na svoj nivo. To je sada deo njegove svakodnevice. Jedno vee, u Beti, ili spoljanjoj svesti, Dim je pomagao razredu da prizove savetnike. Video je ogromnog crnog oveka obuenog u odeu protkanu zlatom, sa irokom narukvicom od dragog kamenja, kako prilazi jednoj polaznici. Ona ga je odbacila, on se pribliio drugom, a zatim nestao u njegovoj auri. Kada je veba zavrena, prva polaznica je rekla da ima samo jednog savetnika. Pojavilo se njih dvoje, ali mukarac je bio Otelo; izgledao je suvie zastraujue. Drugi polaznik je izjavio: "Ja sam dobio Otela za savetnika; nije odmah doao, nego se pojavio na kraju vebe." Vi ne morate da budete istrajni koliko je to bio Dim Nidam - to je vrlo redak sluaj - ali ako u vaem sluaju uspeh doe kasnije, to ne znai da nemate dar jasnovidosti. To jedino znai da vam je potrebno malo vie vremena da biste postigli uspeh.

15

ute stranice u telefonskom imeniku sa imenima i adresama firmi (prim.prev.)

58

ETRNAESTO POGLAVLJE

DA KONTROLOM UMA POMOGNETE DRUGIMA

Otkrivati oboljenja kod osoba koje nikada niste videli samo po sebi zadivljuje, ali se mi nikada ne zaustavljamo na tome. U tela u koja projektujemo nau svesnost takoe projektujemo i izleenje. Oigledno je pri mentalnom projektovanju prisutna energija koja je usmerena namerama naeg uma. Ako promenite ove namere i umesto to skupljate informacije ponete da leite, promenie se i uinak energije. Na koji nain nae namere vezujemo za ovu energiju tako da ona postie ono to elimo? Sama namera, u svojoj istoj formi, neto je slino volji. Kao to sam rekao u poglavlju o upravljanju navikama, sama volja je od male koristi. Kao to otkrivamo nenormalnosti vizuelizirajui ih, mi vizueliziramo stanje kakvo bismo eleli - bez nenormalnosti. To je jasnovido izleenje. Kao to vidite, vrlo jednostavno. Za mnoga leenja koja ete eleti da obavite nee biti neophodno da ovladate tehnikom rada na sluajevima. Moete postati uspean jasnovidi iscelitelj jednostavno koristei svoj mentalni ekran kao kod reavanja problema. U stvari, ak i kada ste u poetnim fazama meditacije i vizuelizacije, moete postii neke delotvorne rezultate. Mnoge ivotne mogunosti nalaze se u nesigurnoj ravnotei. Uz jedan mali dodir vaga moe pretegnuti u vau korist. Ponekad, naravno, vaga je ve pretegnula i da bi se ponovo uspostavila ravnotea, potreban je obueniji jasnovidac - to ete postati. Ako ekate da u Kontroli uma postanete delotvorni koliko vi to elite, da biste tek onda poeli sa jasnovidim leenjem, izgubiete dragocene prilike da pruite nekome pomo. Ja sam poeo s leenjem mnogo pre nego to sam razvio Kontrolu uma, i u stvari, mnogo ranije nego to sam imao utvrenu metodologiju za leenje. Isprobavao sam metode, jedan za drugim, sa razliitim rezultatima. Vano je da nisam ekao i da sam ostvario znaajan broj izleenja - dovoljno da postanem poznat kao iscelitelj u svom podruju du granice SAD sa Meksikom. Mnogi su mislili da sam nadaren ili da imam neke neobine moi; ja sam jednostavno itao i vebao dok nisam dobio oseaj za to. Jedno od mojih ranih izleenja pokazuje koliko su se razlikovali moji metodi. Godine 1959. uo sam za parohijskog svetenika blizu Lareda kome su ve petnaest godina bolno oticala kolena. esto je bio vezan za krevet. Bolovi i nepokretnost nisu bili jedino to je muilo svetenika - nije mogao da klei pri sluenju mise kada je to ceremonijal zahtevao. Nadbiskup mu je odobrio izuzee, ali nikakvo izuzee nije moglo ovog jadnog oveka osloboditi oseaja da kompromituje sveti ritual. Otiao sam da ga posetim. "Mislim da vam mogu pomoi", rekao sam. "Ja nisam lekar, ali u proteklih dvanaest godina bavio sam se parapsihologijom i dobili smo

59

rezultate vrlo sline onima koji se postiu isceljivanjem verom, to je vama poznato." im je uo rei: "Rezultati slini onima koji se postiu isceljivanjem verom", svetenik je poeo vie da brine o meni nego o sebi. "Parapsihologija? Nikada nisam uo za takvu nauku. Nadam se da se ne bavi neim to naa Sveta Crkva ne bi odobrila." Objasnio sam, najbolje to sam mogao, neke od principa parapsihologije koje sam nauio i kako moe doi do izleenja. Izgleda da nita to sam rekao nije odgovaralo teolokom nainu miljenja ovog oveka. Obeao je da e o tome jo razmisliti i moda me jednom uskoro pozvati. Izraz saoseanja na njegovom licu i oseaj neverice u njegovom glasu uopte mi nisu davali nade da e mi se ikada javiti. Ipak, znao sam da e se moliti da budem zatien od opasnosti koje su po njegovom miljenju toliko ozbiljne da su ugroavale ak i njegov zavet. Meutim, svetenik mi se javio mesec dana kasnije i ja sam se opet naao pokraj njegovog kreveta. "Hose, vi znate da su udni putevi gospodnji. Nekoliko dana posle vae posete dobio sam cirkular u kome se nalazio prikaz knjige koju je napisao jedan od brae iz naeg reda. Naao sam celo jedno poglavlje posveeno toj parapsihologiji koju ste mi vi onomad objanjavali. Sada mi je to malo razumljivije i spreman sam da vam dopustim da oprobate svoj rad na meni." Sedeo sam s njim preko sat vremena i priao mu o onome to sam itao i o poneem to sam uradio. to sam bio due s njim, sve mi se vie dopadao. Konano, dolo je vreme za odlazak jer se umorio. "U redu", rekao je, "kada emo poeti s leenjem?" "Oe, ve smo poeli." - "Ali, ne razumem, kako?" "Ovo je stvar uma, oe, i dok smo razgovarali ja sam obavio poetne radnje." Ostatak posla sam zavrio te veeri kod kue. Sledeeg jutra svetenik se javio telefonom i sa iznenaenjem i radou u glasu saoptio mi je da je tokom noi dolo do velikog poboljanja. Tri dana nakon moje posete mogao je da hoda i klei, a od tada vie nikada nije imao oseaj nelagodnosti u kolenima. udo? Ne, savreno prirodna pojava. Evo kako sam to postigao. U toku vie od sata razgovora obojca smo bili duhovno aktivni i oputeni - dva uslova koja pomau isceljenju. Ono o emu smo razgovarali doprinelo je njegovom poverenju u parapsihologiju. U umnom radu, poverenje je isto toliko vano kao i vera u religiji. U meuvremenu, poeo sam da ga vizueliziram u boljem zdravstvenom stanju, i to je podjednako vano, osetio sam da mi se sve vie dopada. Ljubav je ogromna mo, eleo sam da i ona bude na naoj strani. Uinio sam jo neto kao pripremu za ono to u initi kasnije te noi. Da bih kasnije mogao da ga vizueliziram, poeo sam da prouavam svetenika, njegovo lice, stisak njegove ruke prilikom pozdrava, njegove razliite izraze i manire, zvuk

60

njegovog glasa, sveukupni oseaj izazvan njegovim prisustvom. Ovo je bio "poetni posao". Nekoliko sati kasnije, kada je svetenik zaspao a ja se vratio kui, obavio sam ostatak posla. Ono to sam tada uradio potpuno se razlikuje od ovoga to sada radim. Nauio sam da se jasnovida energija najdelotvornije prenosi kada je ugroen opstanak, kao to sam spomenuo u prethodnom poglavlju. Umesto da odem na svoj nivo, kao to bih danas uradio, zadrao sam dah zamiljajui svetenika savreno zdravim. Proli su mnogi dugi minuti dok moje telo nije vrisnulo za vazduhom. I dalje sam se drao slike svetenika kao savreno zdravog. U meuvremenu, moj mozak je vrisnuo nekom vrstom umnog krika i energija toga vriska odnela je briljivo ouvanu sliku savrenog zdravlja tano tamo gde je trebalo da ode. Konano sam udahnuo, uveren da je zadatak izvren, i bio je. Metod koji danas poduavam i koristim mnogo je laki za jasnovica a podjednako je delotvoran. Jednostavno nauite da s poverenjem koristite jasnu sliku na svom mentalnom ekranu. Dopustite da vam izloim redosled korak po korak: 1. Od pomoi je, ali ne i neophodno, znati u kakvom je stanju osoba koju ete leiti. Ovo moete saznati jasnovido ili objektivno, svejedno. 2. Uite u va meditativni nivo i projektujte na mentalnom ekranu osobu onakvu kakva jeste, sa svim bolestima koje je mue. Postavite na ekran drugu sliku - na levu stranu, koja pokazuje da je neto uraeno, da bi se reio problem. (Ako niste upoznali tu osobu i jo niste spremni za praktian rad na sluajevima, pokuajte prethodno da ustanovite kako ona izgleda da bi vaa vizuelizacija bila to vernija.) 3. Sada projektujte na ekran - jo vie ulevo - ivopisnu sliku te osobe kao savreno zdrave, pune energije i optimizma. U dubokoj meditaciji vi ste zaista prijemivi za sve to sebi govorite. Upravo ovaj trenutak je od presudne vanosti u stvaranju ubeenja da je slika sree tog oveka koju sada vidite, stvarnost - ne da postaje stvarnost ili da e biti stvarnost - nego da jeste stvarnost. Razlog ovome je to to je va um, na ovom meditativnom nivou, u Alfi i Teti, u sprezi sa uzrocima; u Beti se uglavnom bavi posledicama. Vizuelizirajui sa ubeenjem u Alfi i Teti, vi uzrokujete. Ne obraajte panju na to to izgleda da manipuliete vremenom upotrebljavajui "jeste" umesto "bie". Na ovom nivou vreme je neto drugo. Vizuelizirajte eljene rezultate kao da su ve postignuti. Meu zakonima univerzuma izgleda da postoji lista prava koja nam svima, bez obzira na kom smo stupnju znanja, bez obzira koliko smo pametni ili glupi, garantuje da moemo uestvovati u izazivanju dogaanja zakonitih stvari uz pomo snage sopstvene elje, verovanja i oekivanja. Ovo je ranije i bolje reeno, pre skoro 2000 godina, kako je izneo Marko u Novom Zavetu: "Zato vam kaem: sve to itete u svojoj molitvi, verujte da ete primiti; i bie vam." Dok vizuelizirate odreenu osobu kao savreno zdravu pojavie se jedan izuzetno prijatan trenutak kada ete znati da ste uradili dovoljno. Prijatan je zato to je to oseaj postignua. Brojanjem od jedan do pet vratite se u Betu, "budite sasvim budni i oseajte se bolje nego ranije".

61

to vie vebate ovu tehniku, deavae se lepe koincidencije, a vaa vera bie vra, to e zauzvrat proizvesti jo lepe koincidencije. im nauite da upotrebljavate svoj mentalni ekran, moete poeti sa izazivanjem ove lanane reakcije. Iako tehnike izleenja preko vere i putem uma mogu biti razliite, verujem da su njihovi principi - i rezultati - isti. Rituali leenja verom se razlikuju od jedne do druge kulture, ali imaju isti dvostruki efekat: da stvore stanje dubljeg nivoa uma i da podstaknu veru i oekivanje. Mnogi iscelitelji upotrebljavaju metode koji ih iscrpljuju. Njihova energija presui, a ponekad izgube i na teini u jednoj seansi. To nije neophodno. U stvari, metode Kontrole uma imaju suprotno dejstvo. Kada jednom iskusimo oseaj postignua doivljavamo uzlet - i to ne tanani, ve vrlo jak - i zaista se "budimo" oseajui se bolje nego ranije. Utvrdili smo da je isceljivanje drugih dobro i za iscelitelja. Mnogi iscelitelji veruju da sami sebe ne mogu izleiti. Neki oseaju da e, ako to samo i probaju, izgubiti svoju "mo". Mi smo mnogo puta dokazali da to nije tano. Mnogi, takoe, veruju da moraju biti u prisustvu osobe koju lee da bi na nju "poloili ruke". Za one meu nama koji nisu lekari ili slubenici zvanino priznatih crkvi, ovo je ilegalno. A to je jo vanije, kada su u pitanju iri zakoni, to je nepotrebno. Isceljivanje bez prisustva obolelog deluje. U razgovorima na asovima Kontrole uma esto navodimo sluaj isceljenja Centurionove slukinje koju je Hrist izleio na daljinu. Hrist nije video slukinju, ve samo Centuriona koji mu je ispriao problem, "i njegova slukinja je bila izleena istog trena". Jedna mala primedba: da li ste primetili u naim obiajima da, kada neto poelimo - lomei jadac ili kada ugledamo zvezdu kako pada ili kada duvamo u svee na roendanskoj torti - bivamo opomenuti da ne otkrivamo svoju elju. Ova tajnovitost je mnogo vie od obine deje igre; smatram da se u tome krije neka mudrost. Kada svoju elju - ili, da budemo precizniji, vizuelizaciju izleenja drimo u tajnosti, time izgleda izbegavamo rasipanje njene energije, moda je ak i uveavamo. Iz istog razloga ja i mnogi nai predavai savetujemo polaznicima da svoj rad na izleenju uvaju za sebe. Kada je Hrist posle jednog od svojih isceljenja rekao: "Postaraj se da to niko ne sazna", nije to bilo radi zatakavanja; njegovi su razlozi bili dublji.

62

PETNAESTO POGLAVLJE

NEKA TEORIJSKA RAZMATRANJA

Poglavlja od treeg do petnaestog koja ste do sada proitali zamiljena su, kao i kurs Kontrole uma, da vam pomognu da vie koristite svoj um na poseban nain, kako biste reili one probleme koji se javljaju u ivotu svih ljudi. Ono to ste proitali proistie iz vie od trideset godina mojih prouavanja i eksperimenata. Kao to moete videti, svoj rad sam odravao na vrlo praktinom nivou, moda zato to sam se rodio kao vrlo siromaan i ivot me je od poetka suoavao sa praktinim problemima. Meutim, na tom putu izgledalo je sasvim prirodno razmatrati mnoga otkria koja su me oduevila. Zbog velikog uticaja koji je na mene imala literatura koju sam itao, ueni saradnici, a moda ponajvie vrlo bogata hrianska tradicija, ne mogu se pohvaliti da su ove misli previe originalne. Jedna od stvari koja me je zaprepastila bila je da nita od onoga to sam otkrio kao stvarno delotvorno nije bilo ni u kakvom sukobu s mojim religioznim uverenjima. Na nesreu, odnos izmeu nauke i religije vekovima je bio vrlo nelagodan. Ovo nikada nisam lino doiveo. Jo vie me je zapanjilo to to moja otkria nisu bila u sukobu ni sa jednom drugom religijom kao ni sa bilo kojim utvrenim pogledom na svet. Meu onima koji su sa oduevljenjem zavrili kurs Kontrole uma nalaze se ateisti, protestanti, katolici, Jevreji, muslimani, budisti i hinduisti, zajedno sa naunicima i studentima veoma razliitih disciplina. Da li to znai da u Kontroli uma ne postoje samo njoj svojstvene vrednosti? Nisu li tehnike koje sam razvio ni dobre ni loe, kao tablica mnoenja? Rekao sam da u se u ovom poglavlju baviti teorijskim razmatranjima, ali u ovoj taki imam neka vrsta uverenja koja verujem da mogu potkrepiti logikom. Dozvolite da ovo izrazim u obliku katihizisa: 1. Postoje li zakoni u univerzumu? Naravno - nauka ih otkriva. 2. Moemo li kriti te zakone? Ne. Moemo skoiti s vrha zgrade i poginuti, ili se ozlediti, ali time neemo povrediti zakone, ve sebe. 3. Moe li univerzum razmiljati o sebi? Znamo da bar jedan njegov deo to moe: mi. Zar nije razlono zakljuiti da to moe i celina? 4. Da li je univerzum ravnoduan prema nama? Kako bi mogao da bude? Mi smo njegov deo i uzajamno se proimamo. 5. Da li smo mi u sutini dobri ili loi? Kada smo u najbliem dodiru sa samima sobom - u meditaciji - nismo sposobni ni za kakvo zlo, ve za svekoliko dobro. Da nije bilo mojih eksperimenata koji su dokazali taku pod brojem 5, ja i moj pogled na stvarnost bili bi u potpunosti drugaiji.

63

Najbolja definicija stvarnosti koju sam ikada uo jeste da je to jedan zajedniki san. Mi imamo samo nejasne nagovetaje o tome ta je ona u stvari. Ono to opaamo kao i nain na koji to inimo umnogome nam idu na ruku. Udaljene stvari nisu zbilja manje kao to ni neke tvrde stvari nisu zaista vrste. Sve je energija. Razlika izmeu boje i zvuka, izmeu kosmikog zraka i televizijske slike jeste u frekvenciji, ili ta energija radi i kojom brzinom. I materija je takoe energija, kako saznajemo iz E=mc2 - to je energija koja radi neto drugo, u nekom drugom obliku. Zanimljivo je da u svetu suprotnosti: gore i dole, crno i belo, brzo i sporo - za energiju ne postoji suprotnost. To je stoga to ne postoji nita to nije energija, ukljuujui vas i mene i sve to mislimo. Miljenje i troi i stvara energiju, ili da budemo precizniji, ono je preobraava. Sada moete shvatiti zato pravim malu razliku izmeu misli i stvari. Mogu li misli uticati na stvari? Naravno, energija moe. Mogu li misli uticati na dogaaje? Naravno, energija moe. Da li je vreme energija? Moja razmiljanja o ovom su krajnje hipotetika jer vreme nam pokazuje toliko razliitih lica. Osmotrimo li ga na jedan nain pomiljamo da ga vidimo jasno, a ve na drugi pogled izgleda sasvim drugaije. Da bismo vezali pertle ili preli preko ulice bie bolje da o vremenu razmiljamo kao o neemu to iz prolosti pravolinijski tee kroz sadanjost i uvire u budunost. Moramo ovako o njemu misliti kako bismo obavljali svakodnevne poslove, kao to nam je jo uvek lagodno da mislimo kako sunce izlazi i zalazi, kao da nije dokazano da je Kopernik bio u zabludi. Iz ove perspektive moemo se seati prolosti, doivljavati sadanjost i, ako je uopte mogue, neizvesno gledati u budunost. To nije tako iz druge perspektive. U Alfi i Teti moemo gledati u budunost kao i u prolost. Predstojei dogaaji bacaju unapred svoje senke, a mi se moemo obuiti da ih vidimo. Ova sposobnost je poznata kao sada cenjena re - prekognicija. Mnogo su je manje potovali kada sam ja dobio na meksikoj lutriji. Ako u Alfi i Teti budunost moemo videti ovde i sada, ona mora kao prethodnicu poslati neku vrstu energije u koju se moemo ukljuiti. Da bi vreme moglo da poalje bilo kakvu energiju, bilo gde, ono i samo mora biti energija. Pre mnogo godina, u doba kada sam eksperimentisao sa hipnozom, otkrio sam neto prilino udno o tome kako opaamo vreme. Kada sam svoje dvoje dece izlagao starosnoj regresiji - vraajui ih kroz vreme - ako bi promena prizora iz sadanjosti u prolost poela isuvie naglo, oni bi se zateturali na svoju desnu stranu ba kao to poletimo napred u autobusu kada naglo zakoi. Putujui unazad kroz vreme, deca su oseala da putuju u svoju desnu stranu. Kada sam ih vratio u sadanjost i zaustavio, dogodilo se suprotno: nagnuli bi se ulevo. Ovo su potvrdili mnogi moji raniji eksperimenti sa razliitim osobama. Kasnije, kada sam hipnozu zamenio kontrolisanom meditacijom, eleo sam da nauim kako da se subjektivno kreem napred i nazad kroz vreme. Okrenuo sam se licem prema istoku jer orijentalne discipline naglaavaju da nebo treba tako gledati, a istok mi je izgledao podjednako dobro kao i ostale strane sveta. Onda sam se

64

zapitao da li bih se slobodnije kretao kroz vreme, ako bih - rukovodei se svojim eksperimentima pod hipnozom - stavio budunost sa leve, a prolost sa desne strane. Na ovoj planeti sunce donosi novi dan sa istoka i odnosi ga na zapad. Da sam za vreme meditacije okrenut jugu, istok bi bio sa moje leve strane, a zapad sa desne, ime bih bio usmeren ka planetarnom protoku vremena. Jesam li zaista otkrio smer proticanja vremena na zemlji ili nisam, ne znam; zasigurno znam samo da se, otkako sam poeo da se okreem ka jugu, bolje orijentiem u vremenu i lake se kroz njega kreem. *** Pozabavimo se sada jednim krupnijim pitanjem. U ranijim poglavljima nekoliko puta sam pominjao Viu Inteligenciju. Da li je ovo neki moj neobavezan nain obraanja Bogu? Ne mogu da dokaem ono to u upravo rei; moram govoriti polazei od vere. Moj odgovor je ne, ja pod Viom Inteligencijom ne podrazumevam Boga. Upotrebljavam velika slova za te rei jer sam pun potovanja, ali za mene ona nije Bog. ini se da sve to univerzum radi, radi vrlo delotvorno - bez rasipanja. Kada stavim jednu nogu ispred druge, ne mogu da verujem da je jedna od Bojih preokupacija da pazi da se ja ne sapletem, niti da je to briga Vie Inteligencije; to je moja briga. Genetski sam programiran da nauim da hodam; to je Boje delo. Sada kada sam to nauio, rutinski koraci zavise od mene. Meutim, neki koraci u ivotu nisu rutinski i da bih doneo odluku moe mi ustrebati informacija koja se ne moe dobiti putem pet ula. Za ovo se obraam Vioj Inteligenciji. Ponekad mi je potreban opti savet od transcendentnog znaaja. Za ovo se obraam Bogu. Molim se. Vidim razliite nivoe inteligencije kao kontinuum, od neive materije preko biljaka, ivotinja, do oveka i Vie Inteligencije i konano do Boga. Verujem da sam nauno pronaao naine za komunikaciju sa svim nivoima, od neivog do Vie Inteligencije. Sproveo sam eksperimente pod kontrolisanim uslovima i dokazao ih kroz ponavljanja i svako ko sledi uputstva data u ovoj knjizi ili ode na kurs Kontrole uma moe ih ponovo primeniti. To je ono to podrazumevam pod "naunim". Vei deo ostalog je mudrovanje i vera; ali ne i ovo. Evo jo samo jednog mog razmiljanja: iz perspektive nae duge istorije mi, ljudi, samo to smo zavrili jedan stadijum evolucije. To je bio razvoj naeg mozga. S tim je sada zavreno, to je gotovo; imamo sve modane elije koje je trebalo da dobijemo. Sledei stadijum je ve u toku: razvoj naeg uma. Uskoro e ono to se sada smatra posebnim jasnovidim mogunostima biti uobiajeno za sve, kao to je danas za one koji su zavrili kurs Kontrole uma i itaoce koji slede uputstva u ovoj knjizi. Iz ovih razmiljanja moete videti da imam odreen pogled na svet i na sutinu istine i stvarnosti. Sada je potpuno ispravno da upitate: da li se slini pogledi javljaju

65

i kod ljudi koji zavre kurs Kontrole uma? Ne, daleko od toga. Dozvolite da vam dam jedan primer. Meu onima koji ostanu najpriljeniji u vebama Kontrole uma iznenaujui je broj onih koji postaju vegetarijanci. Hari MekNajt, moj bliski saradnik, odskora je vegetarijanac. Ja jo uvek uivam u dobrom bifteku.

66

ESNAESTO POGLAVLJE

KONTROLNA LISTA
Kada ovladate svim tehnikama koje sam izloio - ako ste poput veine diplomaca Kontrole uma - moete upotrebljavati nekoliko tehnika koje vam najvie odgovaraju, a ostale zapostaviti. Vetinu i dobre rezultate moete lako ponovo postii uz bri pregled onih tehnika koje ste moda zapostavili. Da bih vam utedeo vreme, evo liste svih tehnika koje su opisane od treeg do etrnaestog poglavlja. 1. Kako da nauite da ujutru meditirate 32 2. Kako da iziete iz svog meditativnog nivoa 33 3. Kako da meditirate u bilo koje doba dana 33 4. Prvi korak vizuelizacije: va mentalni ekran 34 5. Prvi korak dinamike meditacije 37 6. Kako da reavate probleme putem meditacije 41 7. Kako da koristite tehniku tri prsta za trenutno priseanje 48 8. Koraci ka Brzom uenju 51 9. Kako pamtiti snove 60 10. Kako da odsanjate reenje problema 60 11. Kako da se oslobodite neeljenih navika 71 - prekomerne ishrane - puenja 12. Kako da funkcioniete jasnovido 72 13. Kako da leite pomou jasnovidosti 78 14. Kako da sami sebe izleite 79 15. Kako da popravite svoj brak 89

67

SEDAMNAESTO POGLAVLJE

RAD PSIHIJATRA U KONTROLI UMA

U nekoliko prethodnih poglavlja Hose je objasnio Kontrolu uma i dao podrobna uputstva kako se moe upotrebiti. Moete videti da su kod Kontrole uma prisutni vrlo duboki nivoi svesti i, kao i mnogi drugi, i vi se moete upitati da li se suoavate s bilo kakvim opasnostima dok istraujete, moda prvi put, mone dubine sopstvenog uma. Hose i njemu bliski u upravi organizacije Kontrole uma tvrde da je dosadanje iskustvo pokazalo da pozitivni uinci vebanja nisu praeni bilo kakvim "neeljenim sporednim efektima", da upotrebimo medicinski izraz. Drugim reima, koliko je poznato Hoseu i njegovim kolegama, niko ko je bio na kursu nije zbog njega dospeo u loije stanje. Jedan od diplomiranih polaznika Kontrole uma, iz medicinske struke, ispitao je sigurnost Kontrole uma putem testa kiselosti. Re je o Dr. Klansi MekKenziju (Dr. Clancy D. McKenzie), istaknutom filadelfijskom psihijatru i psihoanalitiaru, direktoru Filadelfijske slube za psihijatrijske konsultacije i lanu Filadelfijskog psihijatrijskog centra koji ima i aktivnu privatnu praksu. On je takoe dugo prouavao jogu i druge meditativne discipline, biofidbek i parapsihologiju. U sklopu prouavanja na ovom polju, upisao se na kurs Kontrole uma 1970. godine. "eleo sam da vidim da li zaista poduavaju jasnovidosti, kao to su mi to preneli neki moji pacijenti kojima je kurs koristio. Uverio sam se da tu ima neeg od jasnovidosti i od tada sam posvetio dosta vremena i razmiljanja da bih to dalje istraivao." Jo dve stvari su pobudile njegov interes za Kontrolu uma: jedan komentar Sigmunda Frojda pri kraju njegove karijere i neto to se desilo na jednom asu Kontrole uma. Frojd je rekao da u psihoterapiji budunosti najvie obeava pravac koji e pokrenuti energije pacijenta. Dr. MekKenzi je jasno video ljude kako na asu Kontrole uma upotrebljavaju energije za koje nisu ni predpostavljali da ih poseduju. Ali, jo neto je primetio na ovom asu: "Od trideset osoba, troje je bilo emotivno uznemireno, a tu je bila i etvrta, ija je stabilnost dovedena u pitanje. ta je bio razlog? Da li kurs ubrzava duevne bolesti ili su oni bili bolesni i pre dolaska? Da li su moji neurotini pacijenti kojima je kurs koristio samo imali sree?" Najpraktiniji nain da se to sazna, razmiljao je, bio je da se ljudi testiraju pre i posle kursa. Test se sastojao u paljivom posmatranju psiholoki najranjivijih. Tako su se on i kolega Dr. Lens S. Rajt (Lance S. Wright), profesor psihijatrije na Univerzitetu u Pensilvaniji, upustili u istraivanje. Za sledee etiri i po godine, 189 psihijatrijskih pacijenata se dobrovoljno javilo za obuku u Kontroli uma. Da bi test bio uverljiviji, primenili su jo podrobnije istraivanje na onima iz grupe koji su bili

68

psihotini ili na granici psihotinosti, kao i onih koji su se oporavili od psihoza. Njih je bilo 75. Zbog ve zapaenog korisnog uinka kursa na zdrave ljude, za Dr. MekKenzija i Dr. Rajta rezultati ovih testova nisu bili iznenaenje. Psihijatrijskim pacijentima stalno se poboljavalo mentalno zdravlje. Onima koje interesuje stroga racionalnost i precizna kontrola naunog istraivanja, evo nekih detalja. Od 75 pacijenata iz grupe neuravnoteenih, 66 su bili pacijenti Dr.MekKenzija. Stoprocentno su predstavljali njegove psihotine i pacijente na granici psihotinosti koji su eleli da pohaaju kurs. Na poetku istraivanja, pacijente su oprezno slali jednog po jednog, kako bi ih izbliza pratili u sluaju bilo kakvih znakova bolesti na njima ili u razredu. Pored toga, prema reima Dr. MekKenzija, slali su ih za vreme "njihovih stabilnijih perioda". Kasnije je otkrio da pacijente moe da alje i dok su u manje stabilnim periodima; etvoro je otilo u vreme svojih aktivnih deluzija. Jo kasnije, mirno je slao po nekoliko neuravnoteenih pacijenata istovremeno, neki put est ili vie njih. Kao deo istraivanja, testirao je 58 pacijenata pre i posle kursa da utvrdi kakve promene moe da prouzrokuje. Test "The experiential world inventory" sadri 400 pitanja koja treba da odmere kako pojedinac opaa stvarnost - slino uvenom Rorahovom testu pomou tablica sa mrljama mastila i boja, ali u pisanoj formi. Razlika izmeu rezultata pre i posle kursa je impresivna: 36 je pokazalo dramatino poboljanje u opaanju stvarnosti, 21 je ostalo otprilike na istom, a 1 je pokazao pad. Osoba iji je rezultat bio u padu bio je dvadesetdevetogodinji katatonini shizofreniar koji je - prvi put u ivotu - prestao da uzima lekove i poeo da izlazi s devojkom. "Kliniki", zakljuio je Dr. MekKenzi, "imao je vie emocionalne energije i bolje je izgledao dok je iao na obuku. Meutim, izlasci su stvorili konflikt i postao je uznemiren dve nedelje posle kursa. Hospitalizacija nije bila neophodna." Naravno, svi pacijenti su bili pod psihoterapijom - mnogi godinu i vie - to je Dr. MekKenziju dalo izuzetnu priliku da uoi kakve su stvarne klinike promene nastupile posle kursa. Evo neeg od onoga to je pronaao: Jedan tridesetogodinji pacijent, shizofreniar, ranije je verovao da mu neko telepatski alje naredbe da nekoga ubije. Sreom, nikada nije uspeo da nae pravu osobu. Za vreme terapije posle kursa prvi put je bio u stanju da razgovara o svojim deluzijama. Njegova emocionalna energija je bila mnogo vea i imao je jasnije poglede na ivot. Uskoro se vratio na studije i odbranio doktorsku tezu. "Njegova sposobnost da to uradi bila je direktno povezana s pohaanjem kursa", objasnio je Dr. MekKenzi. Od dvadesetosam pacijenata koji boluju od razliitih oblika depresije (involutivne, psihotine, shizo-afektivne i manino-depresivne) dvadesetestoro se osealo bolje posle kursa. Druga dvojica, koja su izvestila da se oseaju jo depresivnije, ne samo da su pokazali bolji rezultat na upitniku, ve su, kao i ostali, bili u stanju da rade na problemima s kojima prethodno nisu mogli da se suoe.

69

Dvadesetjednogodinja devojka je odluila da izvri samoubistvo i bila je u ranom stadijumu akutne psihoze. Uveravala je Dr. MekKenzija da joj, to god da uradi, ne moe pomoi; izvrie samoubistvo u svakom sluaju. On joj je preporuio da pohaa kurs. Do kraja nedelje bio je "krajnje zaprepaen; ona je reagovala bolje nego bilo koji drugi pacijent. Bila je to jedna od najdramatinijih remisija koje sam ikada video." Pronala je novi mir, bila je racionalnija i njene misli vie nisu jurile as u jednom as u drugom pravcu. Podjednako je vano da je vei deo njenog pesimistinog tereta nestao. U klinikom izvetaju, Dr. MekKenzi i Dr. Rajt kau: "Hospitalizacija i velike doze medikamenata nisu mogle toliko da je smire. Ponovila je kurs dve nedelje kasnije i poboljanje je ponovljeno. Promene su bile dramatine; sledeih est meseci bila je u stanju da bolje sarauje u terapiji". Godinu dana kasnije, Dr. MekKenzi je smatrao da se potpuno oporavila od akutnog oboljenja. Psihoze su, naravno, ozbiljni mentalni poremeaji. Neuroze su mnogo manji poremeaji. Od 189 pacijenata koji su pohaali kurs Kontrole uma, 114 su imali samo neurozu. Svima je kurs koristio. Sumirajui svoje klinike nalaze u prethodno spomenutom dokumentu, lekari su zapisali: "Oni koji su posle obuke nastavili da vebaju Kontrolu uma bili su u stanju da njome uveliko izmene svoj ivot, ak i oni koji nisu vebali mogli su da je upotrebe u vreme kriza, kada su morali da se suoe sa stresom ili kada su morali da donesu vane odluke. Za sve je to izgledalo kao iskustvo irenja svesti, otkrie da mogu upotrebiti svoj um na razliite naine. Grupni entuzijazam pri kraju kursa se uveao i veina je osetila jau emocionalnu energiju. Grupa neuravnoteenih takoe je pokazala impresivnu kliniku promenu. Samo se spomenuti dvadesetdevetogodinjak koji je tek poeo da izlazi jo vie uznemirio, a ostali su iz obuke izvukli bar neke koristi. Mnoge apatine osobe malog ili gotovo bez emocionalnog odziva, prvi put su se neim oduevile. Izgledalo je da zaista posle kursa postoji promena u emocionalnoj energiji i poboljanje u reakcijama. Imali su pozitivniji stav prema svojoj budunosti a neki su bolje razumevali svoje psihotike procese. Deluzivni pacijenti su, sasvim izvesno, bili manje deluzivni posle obuke. Smanjena je napetost a uveano oputanje. Pacijenti su nauili da se oslone na sopstvene snage da shvate, suoe se s problemima i ree ih, a sposobnost da to sve urade dala im je vie sigurnosti." Kako su svi sem jednog od 189 pacijenata imali koristi od kursa, Dr. MekKenzi zakljuuje da je kurs vie nego siguran i od koristi; moe biti bezgranino koristan kao sastavni deo psihoterapije. Sada skoro svi njegovi pacijenti pohaaju kurs. Neki od njih su uz pomo tehnika Kontrole uma skratili trajanje svoje terapije za dve godine.

70

Jedna od tehnika, Kontrola snova, "moe se pokazati kao jedan od glavnih proboja u psihijatriji. To je brz i pouzdan nain za razumevanje i reavanje problema." Upuen u Frojdovu analizu, Dr. MekKenzi ne vidi sukob u nainu na koji frojdovci tumae spontane snove i u tome kako diplomirani polaznici Kontrole uma tumae svoje programirane snove. "elja u frojdovskom snu postaje elja za odgovorom", objanjava. Meutim, on upozorava: "Neophodno je obezbediti da nesvesna elja sna ne istisne svesnu elju za dobijanjem odgovora." Pacijentkinja koja je neko vreme bila na terapiji kod Dr. MekKenzija pozvala ga je da mu javi da e biti smetena u bolnicu usled bolova u grudima i stomaku. On joj je rekao da umesto toga doe na psihijatrijsku kliniku. Poziv ga nije iznenadio. Jo je ranije primetio ta se pribliava. Njeno mentalno stanje se pogoravalo. Na psihijatrijskoj klinici, Dr. MekKenzi ju je uputio da programira san tako da dobije odgovor na etiri pitanja: U emu je problem? Gde je? ta je njegov uzrok? Kako ga se mogu osloboditi? Evo ta je sanjala: zajedno sa muem i njihovo troje dece vozila se vijugavim putem. Poeo je da pada sneg i kola su skliznula s puta. Uskoro, kola su bila prekrivena snegom. Mu joj je rekao da ugasi motor; zatim je dolo osmoro ili desetoro ljudi iz grada da ih otkopa. Kad su se izvukli iz kola njihovo troje dece je nestalo. Neto dalje, put je postajao slepa ulica. Drugi put se nastavljao pod pravim uglom na drugi put, opet pod pravim uglom, koji je opet vodio u jo jedan put autoput, takoe pod pravim uglom. Poto je uo njen san, Dr. MekKenzi je posumnjao da ona opisuje crevni trakt i zamolio je da nacrta mapu "vijugavog puta". To je i uinila i, sasvim sigurno, put je prilino sledio tok ljudskog crevnog trakta - u odgovarajuoj proporciji. tavie, kasniji medicinski pregledi su pokazali poremeaj u taki koja je tano odgovarala mestu na kome su kola skliznula s puta - tamo gde tanko crevo prelazi u debelo. Drugim recima, san ove ene (koja skoro nita nije znala o anatomiji ne zavrivi ni srednju kolu) tano je ukazao na poremeaj u segmentu od 2,5 cm od oko 6 metara dugog ljudskog crevnog trakta. I jo neto: sneg je, prema simbolici njenog sna, bio mleni proizvod koji je prouzrokovao uznemirenje creva i na neki nain izazvao poremeaj. Savet njenog mua da iskljui motor bio je - ponovo simbolino - najbolji savet koji je mogla dobiti: znaio je "zatvori dovod goriva telu; prestani da jede". Osam ili deset osoba koje su ih otkopale su, jezikom sna, prsti para ruku. Ovo moe predstavljati leenje dodirom ili hirurgiju. Iznenadni nestanak dece bio je ispunjenje elje. elela je da joj se sklone s puta kako bi vie muevljeve panje imala za sebe. Dr. MekKenzi ju je prebacio u bolnicu jer je takav crevni poremeaj zahtevao neodlonu hirurku intervenciju. Meutim - naoruana razumevanjem svog sna i znanjem o premoi uma nad telom koje je dobila na asovima Kontrole uma, i

71

oekujui, osim toga, operaciju - poela je da se oslobaa poremeaja. Jedan sat nakon to je Dr. MekKenzijeva dijagnoza zasnovana na snu medicinski potvrena u bolnici, ona se potpuno oslobodila poremeaja i operacija joj nije bila potrebna. Njen hirurg je bio zapanjen. Dr. MekKenzi je kasnije saznao da je ova ena ve imala etiri puta u poslednjih dvadeset godina operacije usled crevnih poremeaja, i njen hirurg mu je rekao da je to svaki put bilo na istom mestu. Izgleda da je ona nauila da prouzrokuje bolest kad god je to bilo psiholoki potrebno. Drugom prilikom, osamnaestogodinja erka ove ene dola je kod njega zbog problema - bila je u drugom stanju ali ne i udata. "Zaboga, ta da radim?", upitala je. Opet je savetovao da se do odgovora doe putem Kontrole snova. U njenom snu se pojavio jedan mukarac. On je rekao: "Rodi dete, saekaj tri godine, udaj se, a zatim se preseli u drugu dravu." "Ja joj nisam mogao dati bolji savet", rekao je Dr. MekKenzi. Stopa razvoda meu tinejderima je 80%, tako da je tri godine ekanja kod kue bilo logino. Taj ovek je bio prava osoba za nju, ali za uspean brak bolje bi bilo da odu dalje od kue i roditelja." U drugom sluaju Kontrola snova je dovela do potpuno nove terapijske tehnike koja je skratila vreme terapije za nekoliko godina. Problem ove pacijentkinje bio je u tome to je, kad god bi njen mu zakasnio na veeru vie od deset minuta, povreivala svoje rune zglobove. Mesecima je Dr. MekKenzi pokuavao da joj objasni da, reagujui na kanjenje svoga mua, u stvari preivljava oseanje iz detinjstva koje se javljalo kada njen otac, alkoholiar, ne bi doao kui. Kad to jednom shvati, prestae da povreuje svoje rune zglobove, ali objanjenja Dr. MekKenzija nisu uspevala da prodru do nje. Kako su stvari ile, enu su oekivale jo dve godine terapije, dva puta nedeljno. Dr. MekKenzi je preporuio da programira san. Ispostavilo se da je njen san bio iznenaujue kreativan, to je preko noi reilo problem. Sanjala je kako je Dr. MekKenzi snimio, za nju veoma uznemirujue izjave. Kod kue je presluavala ovaj snimak, snimajui istovremeno, na drugoj traci, i sopstvene reakcije. Zatim je drugu traku dala Dr. MekKenziju da je saslua i protumai. Na svako od njegovih tumaenja uzvikivala bi: "O, kako sam glupa!" Njegova tumaenja su istakla da je ona meala dve razliite stvarnosti, prolu i sadanju. Zahvaljujui snu, prvi put je to shvatila. Vie nikada nije povredila rune zglobove. "Ovaj izuzetno programirani san je potpuno izleio pacijenta. Kontrole pacijenta u sledee tri godine potvrdile su njeno dobro stanje", izvestio je Dr. MekKenzi. Drugi pacijent je patio od klaustrofobije i vie od godinu dana se borio da doe do njenog uzroka. Ispostavilo se da je uzrok vrlo zanimljiv. U programiranom snu, sa jo tri osobe naao se u pravougaoniku omeenom konopcem. U uglu izvan ovog

72

pravougaonika, nalazio se jo jedan, manji, takoe omeen konopcem. Svi su pokuavali da izau iz veeg pravougaonika kroz manji. Znaenje ovog sna postaje jasno ako vee podruje shvatite kao matericu, a manje kao njen grli. Izvan omeenog prostora je bio zeleni panjak s kravama (dojke). Jedan od pacijentovih drugova potrao je prema manjem pravougaoniku, ali zaustavila ga je nevidljiva prepreka (zid materice). Blizu kope na njegovom kaiu bila je zakaena niska limenih konzervi (pupana vrpca). Pacijent je znao da bi morao nekako da izae odatle, ali je odluio da prvo pusti ostale. To mu je stvorilo oseaj nervoze, kao kad drite govor - neto to je znao da mora da uradi, ak iako mu prouzrokuje stres i nervozu (trauma raanja) - ali ekalo ga je olakanje kada se zavri. Ostalo troje u pravougaoniku bila su njegova braa i sestra. Ovaj san mu je dao potreban uvid u njegovu klaustrofobiju. Ono to ovaj san ini naroito zanimljivim nije to to osobu vraa u prenatalno stanje - to je dosta uobiajeno - ve to upuuje na "nevidljivu prepreku". Da li ovo, pita se Dr. MekKenzi, nagovetava mogunost jasnovidosti pre roenja? Dr. MekKenzi ne savetuje samo svoje pacijente da upotrebljavaju Kontrolu uma, on je i sam upotrebljava da bi pomogao svojim pacijentima. "Kada koristim Kontrolu snova do mene dopiru zaprepaujue mudrosti." Jedne noi programirao je san u vezi s pacijentom koji je dolazio na psihoanalizu, mladiem od dvadesetsedam godina koji dve godine nije izaao sa devojkom. ene su protiv njega, osim toga ne donose nita dobro. U svom snu Dr. MekKenzi je uo samog sebe kako govori: "to se mene tie, sasvim je u redu ako nikad ne bude imao heteroseksualni odnos." Kada se sledei put pacijent alio na ene, Dr. MekKenzi je upravo to rekao. Delovalo je. Pacijent se zapanjio. Izbegavanje ena bio je njegov nain da se suprotstavi leenju - sada mu to vie ne vredi. Pored toga, uspaniio se pri pomisli da vie nikada nee imati zdrav odnos sa enom. Te noi ga je imao. Dr. MekKenzi, koji je postao konsultant Silva metoda Kontrole uma, i dalje traga za novim nainima upotrebe Kontrole uma za poboljanje i ubrzanje psihijatrijskog leenja. Istovremeno, istrauje i mogunosti upotrebe Kontrole uma u mnogo irim podrujima medicinske prakse - u dijagnosticiranju oboljenja. Prvi korak u ovom istraivanju je nalaenje naina za merenje pouzdanosti rada na sluajevima, tehnike Kontrole uma. Posle tri godine istraivanja, veruje da je blizu onoga to naziva "potpuni istraivaki model", onaj koji uklanja sve druge promenljive i procenjuje samo izabrane modele. Njegova namera je da nae nain za medicinsku upotrebu tehnike rada na sluajevima. Dijagnosticiranje u medicini ponekad ukljuuje istraivake operacije ili lekove koji mogu prouzrokovati neugodnosti ili opasnosti za pacijenta - a nijedna dijagnostika tehnika nije uvek ispravna. Jasnovida dijagnoza nee biti opasna za

73

pacijenta ukoliko se omogui dokazivanje njene pouzdanosti. Dr. MekKenzi radi upravo na tome.

74

ZNAAJNO: Svrha ovog eksperimenta je da pravilno otkrije mesto nepravilnosti ili bolesti. Molimo vas da ograniite svoj rad na otkrivanje ne utiui na bolest tokom eksperimenta. Uputstvo: 1. Debi Vekio (Debbie Veccio) ima 23 godine i ivi u Majamiju, Florida. Ona ima zdravstveni problem u emu joj moda moete pomoi. Molim vas da uete u va nivo Kontrole uma i naslikate ili zamislite Debi ispunjeni eljom da odredite mesto oboljenja. Kada budete smatrali da vam je to polo za rukom, popunite samo JEDAN krug na dijagramu A, najblii mestu za koje ste osetili ili pretpostavili da je ono pravo. Vano upozorenje: ako popunite vie od jednog kruga na dijagramu, va odgovor nee biti uzet u obzir. Tek po isteku pauze od 10 minuta moete prei na sluaj B.

SLUAJ A:

75

2. Sintija Koen (Cynthia Cohen) ima 21 godinu i ivi u Majamiju, Florida. Ona ima zdravstveni problem u emu joj moda moete pomoi. Molim vas da uete u va nivo Kontrole uma i naslikate ili zamislite Sintiju, ispunjeni eljom da odredite mesto oboljenja. Kada budete smatrali da vam je to polo za rukom, popunite samo JEDAN krug na dijagramu B, najblii mestu za koje ste osetili ili pretpostavili da je ono pravo. Poto priroda ovog eksperimenta ukljuuje samo otkrivanje, nemojte delovati na izleenje.

SLUAJ B:

76

Svoj istraivaki model prvi put je probao u razredu od 30 polaznika Kontrole uma. Tanost rezultata je bila vea od stepena verovatnoe 200:1. Bio je ohrabren, ali eleo je da usavri svoje metode i da obezbedi kompjutersko praenje rezultata. Proverio je svoje planove u statistikom odeljenju Univerziteta u Pensilvaniji gde su se sloili da je zaista uklonio sve "promenljive" koje smetaju jasnovidom istraivanju i da e njegova merenja biti tana. Publikacija Kontrole uma objavila je crtee dva ljudska tela sa krugovima koje itaoci treba da oznae. Dato im je, kao u radu na sluajevima, ime, starost, pol i mesto boravka dve bolesne osobe. Ono to im nisu dali, to ni sam Dr. MekKenzi nije znao, bila je priroda bolesti. Lekar s Floride koji mu je dao ove sluajeve trebalo je da to otkrije tek poto pristignu rezultati. Za novi istraivaki model bitno je obraditi dva sluaja umesto jednog, to Dr. MekKenziju omoguava da izbaci sva nagaanja. Na primer, ako pacijent A, a ne pacijent B, ima ozledu na levom nonom zglobu, svaki upisani krug na levom zglobu noge pacijenta B bi bilo nagaanje. Ako je 5 italaca pogodilo da se radi o zglobu pacijenta B, moe se pretpostaviti da e se podjednak broj italaca opredeliti za zglob pacijenta A. Sada pretpostavite da je 50 italaca oznailo levi zglob pacijenta A. Dr. MekKenzi bi od tog broja 5 zanemario kao nagaanje i zakljuio bi da je 45 njih funkcionisalo jasnovido. Kompjuter bi zatim odredio statistiki znaaj rezultata. Da bi ovo uspelo, sluajevi moraju biti razliiti. Da oba imaju povreene zglobove leve noge, metod iskljuivanja odgovora koji nisu dobijeni jasnovidim delovanjem ne bi se mogao upotrebiti. Lekar s Floride je pogreio; pribavio je dva sluaja koji, kako se ispostavilo, imaju povrede istih delova tela. Dr. MekKenzi je morao da promeni svoje planove i da rezultate proui na neki drugi nain. Umesto da uporedi sluaj A sa sluajem B, uporedio je broj tanih odgovora sa sledeim najveim brojem odgovora. Mada mu je kompjuter pokazao da su rezultati mogli biti sluajni samo u jednom od skoro milion sluajeva, on jo uvek ne smatra svoj eksperiment zavrenim jer se njegov istraivaki model nije mogao slediti. U njegovom modelu ima mnogo vie elemenata nego to je ovde naznaeno i on je izveo mnoge druge eksperimente koji su dali ono to naziva "statistiki znaajnim rezultatima". Celokupan njegov projekt toliko je znaajan da emo sigurno jo uti o njemu kada usavri svoje tehnike. Umesto da jednostavno oznae krug koji ukazuje na mesto oboljenja, diplomiranim polaznicima Kontrole uma dae liste medicinskih oboljenja na proveru, obezbeujui tako specifinu dijagnozu. "Ova preliminarna istraivanja", kae, "ukazuju na visoke nivoe statistikog znaaja. Ipak, nisam spreman da iz njih izvlaim zakljuke. Neophodno je jo mnogo napornog rada. Ako i sledea istraivanja budu podjednako ohrabrujua, moda emo uspeti da omoguimo jasnovicima da pomau lekarima u postavljanju dijagnoza na naine mnogo pouzdanije od onih kojima se sada sluimo. Ovo bi

77

mogao biti pravi napredak u medicini. Suvie je rano da bih to mogao da tvrdim, ali tome stremim u svom radu." Direktor istraivanja Kontrole uma, Vilfred Han (Wilfred Hahn), biohemiar i bivi predsednik Fondacije za nauku o umu gaji iste nade kao i Dr. MekKenzi. "Jo od 19. stolea, od kada se naunim metodima potkrepljuju psiho istraivanja, nekontrolisane (ponekad i nepoznate) "promenljive" dovodile su u pitanje i sama otkria. Da li e Dr. MekKenzi ostvariti napredak u medicini, kako sam kae, tek ostaje da se vidi. Ali, verujem da je ve postigao napredak u svom istraivakom metodu. Od svih prikupljenih podataka, on moe izdvojiti psihike reakcije - moe odstraniti sve otpatke, ostavljajui samo ono to eli da izuava, kao to hemiar koji izuava jedan trag elementa u vodi moe da odstrani vodu i sve ostale elemente izuzev onog koji eli da proui."

78

OSAMNAESTO POGLAVLJE

PORAST SAMOPOTOVANJA
"Gubimo isuvie vremena potcenjujui sami sebe. Kada bismo bar pola tog vremena proveli istraujui u svom umu kako da se suoimo sa ivotom, otkrili bismo da smo mnogo jai nego to mislimo", rekla je pevaica i igraica Kerol Lorens, u listu "Chicago Tribune", 14. novembra 1975. godine. Ona je zavrila kurs Kontrole uma na preporuku pevaice Margerit Pjaca, diplomiranog polaznika. Zaista, mnogi od nas su sputani uskim idejama o tome ko smo i ta moemo da uradimo. Uskoro ete doiveti radost razbijanja tih ogranienja i pronalaenja novih sloboda izvan njih. Kada shvatite za ta ste sve sposobni, vae samopotovanje e porasti. Na ovu su temu raene brojne studije, s poznatim rezultatima, u kojima nalazimo iroke grupe ljudi - od onih koji nemaju naroitih problema do onih ije se samopouzdanje oigledno raspada - od studenata do alkoholiara, narkomana, kriminalaca i sirotinje koja ivi od socijalne pomoi. Pogledajmo prvo studente. Predavanja Kontrole uma su odrana, i to esto, kao sastavni deo nastavnog programa, na dvadesetetiri koleda i univerziteta, esnaest srednjih i osam osnovnih kola. Mogli biste oekivati da isti kurs, predavan na isti nain u razliitim kolama studentima razliitog doba i razliitog kulturnog i ekonomskog profila, daje razliite rezultate. Nije tako - rezultati su toliko ujednaeni da se sa sigurnou moe tvrditi da se u osnovnim crtama mogu predvideti. Uvedite Kontrolu uma u kolu i rezultat su studenti jaeg samousmerenja, i s izraenijim samoodreenjem usled poboljane sposobnosti za samostalno reavanje problema. Drugim reima, s jaim egom. Ovo je nauno utvrdio Dr. Dord de So (Dr. George de Sau), bivi direktor obrazovnog istraivanja za Silva metod Kontrolu uma, prethodno direktor Savetovalita i istraivanja na Area Community College u Vilijamsportu, Pensilvanija. Prvi test, 1972. godine, obavljen je u gimnaziji u Halahanu (Filadelfija), gde je 2.000 studenata pohaalo kurs. Nedelju dana pre i dve nedelje posle kursa, grupi od 220 nasumice odabranih studenata dati su kolski upitnici o linosti16 sa 140 pitanja koja podrobno otkrivaju kakvu predstavu osoba ima o samoj sebi. Ovaj presek linosti moe se tada nacrtati kao vrsta portreta sa etrnaest svojstava - pustolovan, hedonista, samouveren, itd. Ovaj test ima iroku upotrebu pri istraivanju i savetovanjima. Predstave koje su ovih 220 studenata imali o sebi uklopljene su u jedinstven profil grupe, radi uporeenja pre i posle kursa. Rezultati: znatan pomak ka veoj snazi ega, samouverenosti i staloenosti, udaljavanje od nestrpljivosti, nesigurnosti i ravnodunosti. Studenti se nisu izmenili u pogledu ravnotee izmeu dominacije i
16 Upitnike je izdao Institut za ispitivanje linosti i sposobnosti (Institute for Personality and Ability Testing).

79

potinjenosti, nenosti i grubosti. Sve ovo je doprinelo tome da ovi studenti imaju vie potovanja prema sebi posle kursa Kontrole uma, nego pre. Prirodno, s promenom ivotnog obrasca, na pogled na same sebe menja se iz dana u dan. Da smo nasumice odabranoj grupi dali test i zatim ga ponovili tri nedelje kasnije, primetili bismo izvesne promene. Autori testa su i ovo prouavali. Normalno je oekivati izvesne sluajne promene i njihova je stopa proraunata. Da bi se ocenili rezultati iz Halahan kole bilo je neophodno odrediti koliko su promene iz izvetaja vee od onih koje su izazvane sluajem. Evo ta je otkriveno: Da bi sluajem nastale pozitivne promene u snazi ega poput onih koje donosi Kontrola uma u Halahan koli - test bi se morao davati vie od hiljadu puta, nasumice izabranoj grupi - vie od hiljadu puta da bi se podudarila promena u samouverenosti, vie od hiljadu puta da bi se podudarila promena kod staloenosti. Razliku je stvorila Kontrola uma, a ne sluaj. Za vreme kursa, Do Klark, reporter lista "Philadelphia Daily News" intervjuisao je neke studente u toku pauze za ruak. U lanku koji se pojavio 27. septembra 1972. godine citirao je trinaestogodinju Keti Bredi koja je grickala nokte od svoje osme godine: "Grickala sam ih kad god sam bila nervozna. Dok sam jutros bila u uionici poelela sam da ih grickam, ali nisam to uinila. U sebi sam pomislila: 'Nemoj da gricka nokte.' Zatvorila sam oi i opustila se." Pat Ajzenlor mu je rekla da je odolela elji da se potue s mlaim bratom, to se skoro nikada ranije nije desilo. "Rekla sam sebi: 'Nema svrhe razbesneti se. Zato se tui?' I nisam to uinila. Jutros sam se takoe oslobodila glavobolje i to govorei samoj sebi da je se oslobaam. Znam da zvui udno, ali deluje." Uporedimo sada rezultate iz ove kole sa druge dve studije, prve iz Lorensvila, Katolike kole iz Pitsburga, i druge iz Sent Fidelisa, Katolike kole za svetenike. I u Lorensvilu i u Sent Fidelisu, kao i u Halahanu, najvea promena kod studenata bila je u snazi ega. tavie, ova promena je bila jednoobrazna - u svakoj koli profil grupe se toliko popravio da bi se isto moglo dogoditi sluajno samo jednom u hiljadu puta. Isti stepen promene desio se u staloenosti i u Halahanu i u Lorensvilu, a neto manji u Sent Fidelisu. Razliiti stepeni promene u samouverenosti, svi vrlo pozitivni, dogodili su se u sve tri kole. Otkria, delimino ovde navedena, nisu sasvim zadovoljavala Dr. de Soa. Iako su ga obradovali pozitivni rezultati a jednoobraznost koristi od Kontrole uma otklonila sumnje, neto je nedostajalo. Testiranje grupe pre, i dve nedelje posle kursa Kontrole uma, ne otkriva da li e ta korist biti trajna; testiranje etiri meseca posle kursa bi to pokazalo. Dr. de So ga je sproveo u Lorensvilu i Sent Fidelisu - i suoio se s nekim iznenaenjima. U svim navedenim karakteristikama - snazi ega, samouverenosti, staloenosti - studenti obe kole popravili su se daleko vie u etvoromesenom periodu nego u one dve nedelje neposredno po zavretku kursa. U svom izvetaju o ovim istraivanjima Dr. de So je zakljuio:

80

"Moda se promene koje su se dogodile kod navedenih studenata u njihovim razliitim obrazovnim okvirima mogu najbolje proceniti iz perspektive kao to je ona koju ima Don Holt, vaspita i autor. On smatra da proces obrazovanja esto poduava glupostima to doprinosi poveanju anksioznosti, oseanju krivice i skoro neprekidnom oslanjanju na spoljnu potvrdu ili osporavanje - sve su to uslovi koji stvaraju pokorno, neurotino i robotizirano ponaanje, i niim ne podspeuju obrazovanje ili ljudski razvoj. Postoje razumni osnovi za verovanje da se isti uslovi nalaze i u ostalim drutvenim institucijama. Izneti podaci proizali iz istraivanja ukazuju, bar iz obrazovne perspektive, sveu, sprovodljivu alternativu. Faktor promene koji je uporan i jak posle obuke Kontrole uma je taj koji vri pomeranje ka unutranjim repernim takama - drugi nain da se izrazi spoznaja sopstvene vrednosti i znaajan korak ka samokontroli nasuprot spoljnoj kontroli, od strane drugih." U veini kola u kojima se predaje Kontrola uma svi uitelji su obavezni da zavre kurs. Razlozi - svi sem jednog - dovoljno su oigledni, uzimajui u obzir koristi od obuke. Uitelji postaju manje nervozni, strpljiviji, a studenti lake provode vreme na njihovim asovima. Dobro je poznato da uitelj koji malo oekuje od svojih uenika malo i dobija, a onaj koji oekuje vie i dobije vie. Uitelj obuen u Kontroli uma imao je direktno iskustvo u onome to u etrnaestom poglavlju Hose naziva "kosmika lista prava" ija se nadlenost prostire irom ljudskog roda. Jedan ovako obuen uitelj nee nikad ismejavati neiju "mentalnu opremu" - isuvie je dobro upoznat sa ogromnim delokrugom svakog ljudskog uma da bi to uinio. Usled toga postaje bolji uitelj, ak i ako njegovi aci nikada nisu uli za Kontrolu uma. Meutim, kada su i aci i uitelj proli obuku u Kontroli uma, u razredu se dogaaju sjajne stvari. Nastavnica srednje kole iz Bufala poduava svoje ake da se "usklade" prema Dordu Vaingtonu i drugim linostima iz prolosti kako bi im pomogle da ue istoriju, upotrebljavajui tehnike koje su nauili na zavrnim asovima Kontrole uma, kada su obraivali sluajeve. Na taj nain doivljavaju istoriju. A da bi im pomogla kasnije, dok budu polagali testove, "podeavaju" se prema njoj i nalaze potvrdu svojih odgovora. Druga uiteljica na nivou koleda upuuje svoje studente da se "podese" na filozofe radi objanjenja onih mesta koja su im u njihovim radovima nejasna. "To deluje!", izjavljuje. Gospoa Liti, predava Kontrole uma u Virdinija Biu, nalazi posebno zadovoljstvo u poduavanju mladih od sedam do sedamnaest godina. Neka od njenih iskustava izneta su u lanku pod naslovom "Uenici napreduju posle kursa Kontrole uma" koji je objavljen u listu "Ledger Star" iz Norfolka (16. jul 1975.). Jedan od njenih uenika bio je na leenju od hiperkineze. Majka ovog hiperaktivnog mladia je izjavila: "Posle kursa promene su bile apsolutno fantastine. Moj sin je bio u

81

stanju da prekine sa uzimanjem lekova a njegove ocene su se popele sa C na A. Kontrola uma mu je dala saznanje da ima mo da se promeni." I ocene drugog uenika iste kole skoile su sa C pre kursa na A posle kursa. Neka druga uenica padala je na testovima izgovora. Posle kursa imala je ocenu A na svim testovima izgovora, a za godinu dana njena sposobnost itanja skoila je sa nivoa etvrtog razreda na nivo devetog razreda. Nije postojao praktian nain da se uporede oni koji su izabrali da idu na kurs sa onima koji to nisu uinili, ili da se kasnije izmeri razlika izmeu te dve grupe, jer na sve tri kole na kojima je Dr. De So sproveo testove pre i posle kursa skoro svi studenti su se opredelili za Kontrolu uma. Ovakva mogunost se, meutim, pojavila na Univerzitetu Skrenton u Skrentonu, Pensilvanija. Profesor Donald L. Endl (Donald L. Angell) sa Grupe za Ljudske potencijale ponudio je diplomiranim studentima kurs na Savetovalitu za rehabilitaciju. Dovoljan broj studenata je odluio da ne ide na kurs tako da je bilo mogue prouiti razlike. Dali su test slian onome koji je korien u srednjim kolama - mada prilagoen odraslima - za 35 studenata koji su pohaali kurs i 35 koji nisu. Razlike izmeu ove dve grupe pokazale su se i pre poetka kursa. Oni koji su se opredelili za pohaanje kursa bili su, prema rezultatima testa, spremniji za nova iskustva i vie okrenuti sebi. Oni koji nisu eleli kurs, bili su tradicionalniji, vezani obiajima i pravilima, i praktini. Mesec dana posle kursa, obe grupe su ponovo testirane i osim to su se prvobitne razlike zadrale, pojavile su se nove, vrlo znaajne. Grupa koja je pohaala kurs bila je emocionalno stabilnija i zrelija, samouverenija i oputenija od druge grupe. Ukratko, ovo prouavanje ukazuje na to da su oni iji je izbor da pohaaju kurs Kontrole uma razliiti od onih koji to ne izaberu i da im kurs koristi. Dok je uzlet ka samopotovanju vaan za svakoga, od ivotne vanosti moe biti za narkomana koji se bori da bi se oslobodio ove zavisnosti. Kontrola uma ima ogranieno iskustvo sa narkomanima, ali se to iskustvo pokazalo uputnim. Pol Grivas (Paul Grivas), jedan od direktora Centra Kontrole uma na Menhetnu, eleo je da vidi ta Kontrola uma moe da uini za narkomane. Dobrovoljno je poeo rad sa etiri narkomana, dvojicom koji su uzimali metadon i dvojicom koji jo uvek uzimaju heroin. Prva dvojica su smatrala da je kurs koristan ali nije ih oslobodio metadona. Metadon stvara izuzetnu zavisnost i koristi se u mnogim programima oslobaanja narkomana od heroina. Odvikavanje od metadona je fiziki bolno, a bolovi su, kau ovi narkomani, tako jaki da se nisu mogli koncentrisati na vebe Kontrole uma. Jedan od narkomana koji je jo uvek uzimao heroin imao je krizu u porodici prvog dana kursa i odustao je. Onaj drugi bio je u stanju da izvri sopstvenu detoksikaciju - da se oslobodi droge tokom nekoliko meseci posle kursa. Zatim se javio gospodinu Grivasu i obavestivi ga da ponovo uzima heroin, traio je da

82

ponovi kurs. Gospodin Grivas je proveo dan sa njim u obnavljanju i pojaavanju vebanja Kontrole uma, i on se ponovo oslobodio droge. Mesecima potom, jo uvek je bio nezavisan; zatim se odselio, te je gospodin Grivas izgubio dalji kontakt s njim. Drugo nastojanje da se pomogne narkomanima pomou kursa Kontrole uma bilo je u okviru drutvenog projekta u Bronksu, sa osamnaest bivih narkomana od kojih su neki radili na projektu ili i sami bili organizatori. Oni koji su bili na kursu rekli su da su osetili da mogu da upravljaju sobom mnogo vie nego ikad ranije, a nekoliko njih, mesecima kasnije, reklo je da su ak bili u stanju da prenesu neke od vebi svojim porodicama. Pouzdani test pre i posle kursa nije bio mogu jer, tri meseca kasnije, mnogi od prvobitnih osamnaest narkomana nisu vie bili dostupni. Da li su nas ova dva iskustva neem nauila? "Da", kae Pol Grivas. I dok jo uvek nema statistikog dokaza, njegovo iskustvo ukazuje na dve stvari: Prvo, Kontrola uma ne bi trebalo da ue u ivot narkomana samo na etrdesetosam sati, a zatim da sve ostalo prepusti njemu samom. Za mnoge od nas to je iskustvo koje se stalno menja, ali narkomanu - koji treba da savlada, tokom godina, a moda i celog ivota stvaranu, jaku negativnu uslovljenost uz mentalnu i fiziku zavisnost - neophodni su esti podstreci tokom dueg perioda. "Dajte mi mogunost da ovako postupim u toku programa rehabilitacije narkomana i siguran sam da u dobiti rezultate", rekao je Grivas. Drugo, narkomani teko savlauju zavisnost od droga, ali zato mnogo lake pristupaju vebanju Kontrole uma nego mnogi drugi. Razlog je, kako veruje gospodin Grivas, u tome to Kontrola uma podrazumeva izmenjeno stanje svesti. Dok veina ljudi nije nikada iskusila drugo stanje svoje svesti, narkoman to esto ini. Ono to nije ranije radio jeste ulazak u korisni nivo uma na kom ima kontrolu umesto da je gubi. To je ono gde Kontrola uma prua posebne nade narkomanima. Mada nije bilo obimnih studija na ovom podruju, dovoljno je pria o pojedinanim uspesima diplomiranih polaznika Kontrole uma, to nagovetava da je poverenje gospodina Grivasa u Kontrolu uma sasvim osnovano. Evo jednog linog iskustva diplomiranog polaznika Kontrole uma koji je izleio sopstvenu zavisnost 1971. godine. Jo uvek je "ist". "Znao sam da imam ozbiljan problem: zavisnost od heroina. Kako kurs nazvan Kontrola uma koji, izmeu ostalog, tvrdi da pomae ljudima da se oslobode neeljenih navika, moe da pomogne meni kad sam ve probao veinu metoda rehabilitacije narkomana? To je bilo van moje tadanje moi razumevanja. Skeptian - kakav sam bio posle odlazaka psihijatrima, psihoterapeutima, posle metadonskih programa i bolnica - bio sam spreman da probam bilo ta! Bio sam uveren da neu preiveti jo tri godine do svog tridesetog roendana ukoliko ne prekinem s korienjem heroina i nainom ivota koji je zahtevao, kako bih se svakodnevno snabdevao drogom vrednom do 200 dolara. 'Navika nije nita drugo do utisci koji se u modanim elijama pojaavaju ponavljanjem', rekao je instruktor Kontrole uma. Promenite programiranje na nivou

83

uzronosti, podsvesti', nastavio je, 'i promeniete obrasce ponaanja na delotvornom nivou, u spoljanjoj svesnoj dimenziji'. To je logiki imalo smisla, ali moj emotivni nivo mi je govorio da mi je droga neophodna kako bih prestao da budem preosetljiv na ivot i na negativna oseanja koja sam imao prema sebi. Tada nas je instruktor upoznao s tehnikom kojom emo promeniti sliku o sebi, kojom, umesto slabe, bezvoljne, neefikasne osobe postajemo pouzdano, samosvesno, zdravo ljudsko bie. Jo uvek skeptian, ali sa iskrom nade, poeo sam da se menjam matajui u Alfi. Programirao sam se tri puta dnevno - ujutru, u podne i uvee - da do 20. jula, tridesetog dana od prvog programiranja, sva elja za drogom zauvek nestane. Tokom ovih trideset dana nastavio sam da uzimam drogu, ali sam polako smanjivao koliine, planirajui da se odreenog dana u potpunosti oslobodim zavisnosti od droge. Tog vanog dana u julu prestao sam da uzimam drogu i od tada je vie nikada nisam upotrebio. To nije bilo kao bezbroj puta ranije kada sam prestajao sa upotrebom droge da bih joj se posle nekoliko dana ili nedelja ponovo vratio. Ovog puta sam osetio svim svojim "biem" da zaista nemam nikave elje za drogama. Bez snage volje, bez zamene, bez potiskivanja oseanja ili elje. Uspelo je! Konano slobodan!" Jo jedan oblik zavisnosti, alkoholizam, daleko je raireniji nego uzimanje droga i upropaava mnogo vie ivota - samo u SAD na milione. Njegove rtve takoe imaju oajniku potrebu da prevladaju oseanja bespomonosti, neuspeha i krivice, da izgrade samopouzdanje i staloenost koji e im olakati povratak zdravlju. Ovim potrebama je udovoljeno kada je 1973. godine 15 alkoholiara polo na kurs Kontrole uma kao deo istraivakog projekta u okviru institucije u kojoj su bili na leenju. Rezultate je procenjivao Dr. De So. Primenio je isti test linosti koji je ranije upotrebio sa diplomiranim studentima na Skrenton Univerzitetu i, kao i u ranijim ispitivanjima, dao je test neposredno pre poetka i ponovo mesec dana posle kursa. Najotriji kontrast kod ovih petnaest osoba pre i posle kursa bio je u manipulativnom ponaanju. U profilu grupe uinjen je pomak od slabe kontrole dogaaja prema veoj iskrenosti i otvorenosti u kretanju ka ciljevima; pomak koji bi sluaj proizveo samo jednom u sto puta. Ostale promene su u glavnim crtama sledile obrasce uoene u ranije opisanim sluajevima aka i studenata. Imali su veu snagu ega i samopouzdanja, bili su oputeniji i otvoreni ka novim saznanjima - kvaliteti koji imaju neprocenjivu vrednost za onoga ko se bori protiv alkohola. Jedna od najznaajnijih promena bilo je smanjenje oseanja ugroenosti ili uznemirenosti. Dr. De So je napisao: "Podruje oseanja ugroenosti sa svojim izrazitim autonomnim tenzijama i prekomernom aktivnou moe biti od znatne vanosti u razumevanju ponaanja alkoholiara. Vrlo je mogue da alkoholiari koriste alkohol kao sredstvo kojim pokuavaju da uravnotee svoje mentalne/fizike

84

simptome. Kao odgovor na neugodnu situaciju, alkohol, koji uspostavlja ravnoteu duha i tela, moe im doneti beg sa tog nivoa uznemirenosti. ini se da je u poboljanju stava prema samom sebi i u umeu kontrole uznemirenosti prava zamena u alkoholu." Direktor ustanove u kojoj su se leili alkoholiari izneo je kako se svako od 15 novih diplomiranih polaznika Kontrole uma oseao est meseci kasnije (zbog diskrecije oznaeni su sa "subjekt" ili "S" umesto imenima). Subjekt 1: Nije se vratio na staro stanje po prolasku kroz 90-dnevni program rehabilitacije. Otkako je zavrio kurs Kontrole uma S. je od vrlo mirne, povuene jedinke postao ljubazna, otvorena, duhovita i mudra osoba. Subjekt 2: Od zavretka kursa Kontrole uma S. se nije vraao na staro stanje i napustio je ustanovu i program rehabilitacije na pola puta. Izgleda da S. razvija samopouzdanje i oseanje blagostanja. Subjekt 3: Nije se vraao na staro stanje od tretmana rehabilitacije u bolnikom programu. Posle kursa Kontrole uma S. je doiveo znaajan napredak u A.A (antialkoholiarskom) programu. Subjekt 4: U periodu od hospitalizacije do kursa Kontrole uma nije bilo povratka na prethodno stanje. Kurs je zaista ojaao uinak terapijskog tretmana. Subjekt 5: Bez povratka na prethodno stanje otkako je otputen sa bolnikog programa za rehabilitaciju. Subjekt 6: Bez povratka na staro stanje. Oseanje dobrobiti se kod S.-a znatno uveava. Poboljanje se odraava u iznenadnoj stabilizaciji cele porodice. Takoe je popravio ocene u koli. Subjekt 7: Do danas S. nije iskusio povratak na staro stanje. Posle kursa Kontrole uma, S. je prekinuo A.A. program. Meutim, oigledno je da S. ivi sa A. A. filozofijom. Odnosi u porodici se izgleda takoe popravljaju. Subjekt 8: Bez povratka na staro otkako je pohaao kurs Kontrole uma. Odnosi u porodici su se uveliko popravili. Ranije zajedljiv i prgav, S. je postao prijatna osoba "koja ljubi svoje blinje". Subjekt 9: S, ena, nije se vraala na staro stanje i trenutno je zaposlena. Subjekt 10: Bez vraanja na staro stanje. S. je sada okrenut ka cilju i konano je izmenio granice koje je samom sebi nametnuo i oekuje prilike za via dostignua. Subjekt 11: Otkako je pohaao Kontrolu uma S. tvrdi da mu je ivot poao nabolje, to se vidi po blagostanju koje se osea u njegovoj porodici i njegovim radnim rezultatima. S. se nije vraao na staro stanje. Subjekt 12: Dvanaest godina na A. A. programu. Posle kursa Kontrole uma S. je imao jedno vraanje na staro stanje u trajanju od jednog sata. Potom, povremenih povrataka na staro stanje nije bilo. Subjekt 13: Bez povratka na staro stanje od otputanja s bolnikog programa rehabilitacije. Posle Kontrole uma, S. se postepeno konsoliduje. Poboljanje je primeeno u oblastima kao to su posao, porodica, itd.

85

Subjekt 14: Otkako je pohaao Kurs Kontrole uma S. je imao nekoliko povrataka na staro stanje od kojih se sam izleio. Nije bio hospitalizovan ni zbog jednog od ovih povrataka, kao to je bio sluaj pre pohaanja kursa Kontrole uma. Subjekt 15: Osam godina unutar i izvan A.A. programa. Hospitalizovan etiri puta pre pohaanja kursa Kontrole uma. Povremena skliznua ili povratak na staro stanje u meuvremenu. Posle kursa Kontrole uma S. je doiveo etiri povratka na staro stanje od kojih su dva zahtevala kratku hospitalizaciju. Kontrola uma bila je oigledno moan podstrek u borbama svih, izuzev poslednjeg od ovih alkoholiara. Jedna mala studija kao to je ova, naravno, nije dovoljna da dokae da Kontrola uma treba da bude prihvaena kao sastavni deo leenja alkoholiara. Meutim, poboljano oseanje blagostanja koje se jednoobrazno pojavilo i pre i posle testova na studentima i psihijatrijskim pacijentima jasno ukazuje da oni koji trae bolje naine za pomo alkoholiarima treba da pokuaju sa Kontrolom uma. Postoji jo jedno stanje koje ukljuuje u sebe i uniteno samopotovanje, stanje koje nije samonametnuto kao zavisnost od droga ili alkohola, ali je mnogo rasprostranjenije - siromatvo. Uzroci siromatva i naini njegovog suzbijanja bili su predmet diskusija od postanka ljudskih zajednica. Kontrola uma se ne ukljuuje u tu raspravu, ali moe biti od ogromne pomoi kada treba ubediti siromane da prikupe sve svoje snage i pomognu sami sebi. Nekima to moe zvuati kao da se ve ulo u raspravu - kao da mi ubeujui siromane da pomognu sami sebi prihvatamo da su sami krivi za svoje siromatvo. To je oigledno netano, ali svaka siromana osoba moe sebi pomoi u razbijanju svojih okvira kada u Kontroli uma pronae ono to i svi ostali pronalaze - veu sposobnost za upravljanje sopstvenim ivotom. Prvi ozbiljan napor da se istrai koliko moe biti korisna, ukoliko uopte jeste, Kontrola uma kao deo programa rehabilitacije u socijalnom pogledu, bilo je istraivanje izvreno nad 40 mukaraca i ena koji su iveli od socijalne pomoi. Dobro je poznato da osoba koja ostane bez posla doivljava udarac po svom samopotovanju. To joj jo vie oteava da misli i pronae izlaz iz svog problema. ovek, dok trai posao, osea se poraenim i omalovaenim, bezvoljno obavlja razgovore za posao koji produavaju njegovu nezaposlenost i jo vie umanjuju njegovo samopotovanje. Ovo ga na kraju dovodi do socijalne pomoi. Kada bi neto moglo da utie na ovu silaznu spiralu i obezbedi realan uzlet u samopotovanju, ta osoba bi bila u mnogo boljoj poziciji da sama sebi pomogne. Ovako je, manje-vie, razmiljao Lari Hildor, direktor socijalne slube u Ottawa County Department, Miigen. On je i sam pohaao kurs i znao je ta vebanje moe doneti. Jedino to se pitao bilo je da li se rezultati mogu izmeriti i kako bi to merenje izgledalo.

86

Da bi ostvarili projekat istraivanja i izvrili testiranja, zajedno se sa Dr. De Soom obratio Dr. Dejmsu Motifu (Dr. James Motiff) sa odeljenja za psihologiju na Houp Koledu, Miigen. Za test su izabrali iroko upotrebljavani "Tennessee Self Concept Test" koji sa sto pitanja na est strana, belei pet aspekata miljenja o samom sebi: fiziki, moralno/etiki, lini, porodini i drutveni. Test je sproveden dva puta, jednom pre kursa i jednom posle. Ve samo ovo moe nekog da navede da rezultate vidi samo kao "Hotorn efekat" ("Hawthorne Effect"). Sredinom 20-tih i u ranim 30-tim godinama, Western Electric Company je pokrenula dalekosean istraivaki projekat da bi izuila razliite promene u uslovima rada koje bi mogle poboljati stanje duha zaposlenih u Hotorn postrojenju u ikagu. ta god da je kompanija uinila, stanje duha se popravljalo: oni uvedu neku meru, moral raste; izbace tu meru i moral opet raste. Zakljuak je da ljudi jednostavno vole da ih primeuju i to se odraava na uzlet morala. Da bi izmerio mogui "Hotorn efekat" Dr. Motif je testirao drugu grupu ljudi koji su iveli od socijalne pomoi koji nisu bili na kursu Kontrole uma. Oni su bili dva puta testirani, ali za razliku od grupe Kontrole uma, nisu nita doiveli izmeu dva testa. Kod njih se nije pojavio "Hotorn efekat". Oni koji su pohaali vebanja Kontrole uma zavrili su sa radikalno izmenjenim pogledom na sebe - promene koje su u pojedinim sluajevima prevazilazile sluajnosti u proporciji od milion prema jedan. Promene su bile dramatine u svim kategorijama. Novi diplomirani polaznici Kontrole uma videli su sami sebe kao daleko bolje osobe nego to su to ranije mislili da jesu i osetili su novo pouzdanje u sopstvene sposobnosti za reavanje svojih problema. Stepen promena naveo je Dr. Motifa da uzvikne: "Ovo su najznaajniji podaci koje sam ikada video." U izvetaju o ovom istraivanju pie: "Bilo je malo zabrinutosti oko toga koliko e iznenadno ubacivanje optimistike, "bolje i bolje" filozofije Kontrole uma biti prihvaeno od strane majke koja od socijalne pomoi ivi u velikoj bedi. Ova zabrinutost je brzo otklonjena ... drugog vikenda. Svi koji su se u poetku ukljuili u kurs vratili su se da ga zavre, a prvobitno stidljivo aputanje zamenjeno je amorom ivahnog razgovora koji je pretio da as pretvori u susret potpunog preporoda. Skoro je svako imao da prijavi neto konstruktivno ... nova bliskost sa svojom decom ... nestanak hronine glavobolje ... smanjenje frustracije ... smanjenu teinu. Mlada majka koja je zraila sreom upotrebila je tehniku Ogledala uma da bi nala odgovor za zaposlenje i videla je samo ruku kako pie ek. Sledeeg dana dobila je upravo onaj posao koji je oduvek elela." Uglavnom su stanje duha i poremeena slika o sebi ono to osobu odvodi u zatvor i ini je grubom i brutalnom dok je tamo; takoe, stanje duha je ono to osobu esto ponovo vraa u zatvor kada se jednom nae na "slobodi". Vrsta slobode koju zatvorenik moe oekivati od Kontrole uma je ona koja je data i ostalima: razbijanje

87

mentalnih ogranienja koja se kod mnogih od nas ispoljavaju "u spoljanjosti" kao glavobolje, irevi, nesanica i neuspeh u ivotnom opredeljenju, a kod zatvorenika i kao zidovi i reetke. Ograniena iskustva Kontrole uma u zatvorima ukazuju na to da se rezultati mogu oekivati u okruenju koje je manje brutalno. Vreme koje se tamo provodi vie nisu prazni asovi koje zakon otkida od neijeg ivota, ve bogat deo samog ivota - asovi razvoja i samoistraivanja. Kontrola uma moda nee od zatvora stvoriti srenu isposniku eliju, ali ga moe uiniti civilizovanijim mestom za razvoj. Iako nisu vrena statistika istraivanja, lina iskustva zatvorenika i njihovih instruktora mnogo vie govore. Li Lozovik je sedam puta drao kurs u dravnom zatvoru Rejvej - dok je bio oblasni koordinator Kontrole uma za Nju Derzi (to je napustio 1976. godine da bi osnovao Hom, duhovnu zajednicu) - etiri puta je drao kurs ukupnom broju od oko 60 zatvorenika i tri puta osoblju zatvora. "Ne postavlja se pitanje koristi koju su zatvorenici i osoblje imali od kursa", rekao je, "to im se moglo videti na licima." Zvaninici su bili toliko impresionirani Kontrolom uma da je zatvorenicima koji su pohaali neki fakultet, kurs priznat kao sastavni deo nastavnog programa. Ronald Gorajeb, koji je na istom mestu nasledio g. Lozovika, ponudio je kurs desetorici zatvorenika u oblasnom zatvoru Pasaik u Nju Derziju. Jedan od njih je izostao sa kursa poto je puten iz zatvora iako je eleo da se vrati da bi ga zavrio zatvorske vlasti to nisu dozvolile, ali su udovoljile zahtevu drugog zatvorenika koji je posle kursa traio da ode u samicu da bi mogao da meditira. Trei, upotrebljavajui tehniku Mentalnog ekrana, programirao je da nae posao van zatvora. I naao ga je - to je sve to mu je bilo potrebno da bude uslovno puten na slobodu.

88

DEVETNAESTO POGLAVLJE

KONTROLA UMA U POSLOVNOM SVETU

Zamislite da verujete u Marfijev zakon - "Ako bilo ta moe da poe naopako, poi e, i to u najgore mogue vreme" - a onda iznenada otkrijete da takav zakon ne postoji, ve umesto njega kosmika lista prava o kojoj je pisao Hose. Oseate se srenijim jer ste sreniji. Mnogi diplomirani polaznici Kontrole uma kau da im se to deava svakodnevno. Prodava smatra da su njegove muterije otvorenije prema njemu, naunici nalaze iznenadne odgovore za komplikovane probleme, profesionalni atletiari postiu bolje rezultate, nezaposleni nalaze posao, zaposleni vie uivaju u svom poslu. "Kada se irom kompanije susretnem sa diplomiranim polaznicima Kontrole uma", kae Majki Higins, etrdesetetvorogodinji direktor sektora za razvoj zapoljavanja u fabrici "Hofman - La Ro" u Natliu, Nju Derzi, "naem se pred zaokruenim pozitivnim stavom i radou kojom zrae ovi ljudi i primeujem da je to trajno stanje." "Hofman - La Ro" je jedan od najveih svetskih proizvoaa farmaceutskih proizvoda. "Ovo vas moe iznenaditi jer dolazi od proizvoaa sredstava za umirenje", kae Higins, "ali mi smo otvoreni prema alternativnim sredstvima za postizanje boljeg mentalnog zdravlja i to je bio jedan od naih motiva za prvobitno istraivanje Kontrole uma, 1973. godine." Druga stvar koja je motivisala gospodina Higinsa da istrauje kurs jeste da je malo onih najdelotvornijih slubenika bilo koje kompanije, koji su zaista delotvorni koliko bi mogli biti. Ono to je naao u Kontroli uma navelo ga je da isplanira probni projekat koji bi se u poetku oslanjao na program kompanije a iz kog bi zatim stvorio dovoljno entuzijazma da se osamostali. Najavio je plan, "preko noi upisao pedeset ljudi" i obratio se asnom Albertu Gorajebu, pastoru crkve u oblinjem Patersonu i jednom od harizmatskih predavaa Kontrole uma. Plan je uspeo. Danas, tri godine kasnije, u fabrici je vie od tri stotine onih koji su zavrili kurs - vrhunskih slubenika, naunika, sekretara, inenjera, asistenata u laboratorijama i rukovodioca osobljem. Neki su pohaali kurs u organizaciji kompanije, a mnogi samostalno. "Poseban utisak su ostavili istraivai koji su zavrili kurs. U poetku su bili najvei podrugljivci, ali se ispostavilo da su od svih ba oni postali najvei entuzijasti", rekao je Higins. Evo nekih komentara diplomiranih polaznika Kontrole uma iz "Hofman - La Roa" koji su objavljeni u fabrikim novinama "Inside Roche":

89

Direktor trgovine: "Kurs mi je dao novo oseanje svesti o sebi i vanosti odnosa i rada sa ostalim slubenicima. Primenjujem ono to sam nauio tako to pokuavam da razvijem sposobnost da kanaliem svoja interesovanja i postignua tako da se rasipa to manje vremena i kretnji." Asistent, biohemiar: "Ceo moj mentalni stav se promenio; kao rezultat, uveren sam da se dobre stvari zaista dogaaju kada na ivot gledate pozitivno. Zadivljuje koliko je topline izmeu dve osobe ako ste prijatni i tolerantni jedno prema drugome." Kadrovski slubenik: "To je jedna od najboljih stvari koja mi se desila i smatram da je mogunost uestvovanja prava prednost. Kurs koji naglaava pozitivno miljenje pomogao mi je da razvijem unutranji mir i izgradim samopouzdanje." Nadzornik fabrikog servisa: "Mentalno se bolje oseam - vie ne brinem toliko i ne postupam uvek kao da je u pitanju krajnja nuda, nauio sam da se opustim i zauzdam glavobolje. Klju uspeha je verovanje." Vii sistem analitiar: "Poveano samopouzdanje i opti oseaj dobrobiti su rezultati kursa koji nas ui kako da prepoznamo deo sopstvene prirode koji obino ne primeujemo. Na primer, ovaj program uveava osetljivost prema drugim ljudima i ini da postanemo svesniji intuitivnih doivljaja koje racionalna svest eli da porekne. Posao iz osnova izgraen tehnikama Kontrole uma jeste "Idea Banque, Inc." ("Banka ideja") iz ikaga, deoniarsko drutvo diplomiranih polaznika Kontrole uma koje se bavi pronalascima koji se mogu plasirati na tritu. Sve je poelo kada je Riard Hero, koji upravlja aktivnostima Kontrole uma u oblasti ikaga, postavio sloen problem iz oblasti marketinga da bi video moe li neka vrsta intuicije koja bi se stvorila na Alfi ili Teti, dovesti do praktinih reenja. Gospodin Hero koji iza sebe ima desetogodinje iskustvo konsultanta u marketingu, ve je imao izvanredno reenje - trebalo mu je deset godina da ga smisli. Diplomirani polaznici Kontrole uma takoe su doli do izuzetno dobrih reenja - za deset minuta. "Poprilino sam oekivao neto poput ovog, ali nisam bio spreman na to da ljudi koji se ne bave tehnikom reavaju tehnike probleme bolje nego strunjaci. Oni nisu zatvoreni u logiku i mogu da ispitaju vie mogunosti." "Morao sam da zakljuim", rekao je, "da je kombinovana inteligencija dvadesetoro ljudi na njihovim nivoima, koja je izvlaila informacije njihovom kreativnom imaginacijom, oko hiljadu puta efikasnija od inteligencije dvadesetoro ljudi koji pokuavaju da razlono nau put do reenja". Upotrebljavajui i sam istu tehniku za reavanje problema, pronaao je i patentirao nov nain za izradu prenapregnutog betona. Diplomirani polaznici Kontrole uma dolazili su sa sopstvenim idejama i s potrebom za znanjem marketinga. "Tako je nastala 'Banka ideja'", objasnio je. I danas, nakon dve godine postojanja, "Banka ideja" ima osamnaest pronalazaka na tritu ili spremnih za trite i oko dvadesetak u proizvodnji. Jedan je "guta

90

lia", dodatak kosilici za travu koji pravi prekriva od lia. Firma koja plasira proizvode putem TV oglasa, kupila je dva i po miliona ovih "gutaa". Drugi proizvod je samolepljiva zakrpa za pocepane tkanine. Umesto da budu nevidljive, ove ba skreu panju. "Buba utika" je obojen i oblikovan kao buba. Drutvo se sastaje jednom meseno da bi putem meditacije reavalo probleme. lanovi su oni u ijim se idejama nalazi potencijalna zarada. Uz poetnu lanarinu plaaju malu mesenu nadoknadu i dele profit. Druga poslovna grupa koju su osnovali diplomirani polaznici Kontrole uma u oblasti ikaga jeste, ili je bila, investicioni klub. Jedan berzanski broker je mislio da bi njegova nova sposobnost da se kree napred ili nazad kroz vreme, mogla da se iskoristi za odabiranje deonica. Ako tokom meditacije vidite deonicu u budunosti, kupite je sada i prodajte je u budunosti. Plan se dopao gospodinu Herou i klub je osnovan. Gospodin Hero, broker, i ostali lanovi bili su oduevljeni, ali ne ba sigurni. Kontrola uma je reila itav spektar problema, ali nikada, koliko je poznato, problem tanog predvianja rasta i pada cena u Vol Stritu. Sa ovim zdravim skepticizmom, u toku prvih nedeljnih pokuaja tokom est meseci, lanovi su se uzdrali od ulaganja na berzi. Svake nedelje broker bi im davao imena deset deonica. lanovi su ih vizuelizirali u Alfi, trideset dana u budunosti. Videli su se u brokerovoj kancelariji kako itaju novine, obavetavajui se kako je koja deonica prola. Kada su se vratili u sadanjost, poredili su svoja otkria u Beti. Kada bi glasanje bilo 1,5 prema 1 u korist deonice, obavila bi se kupovina - na papiru. Na samom poetku pojavio se problem. lanovi su morali da naue da je veseli optimizam, jedno od obeleja onih koji su zavrili kurs Kontrole uma, esto slab vodi za ono to se deava na berzi. U poetku su imali viziju da sve deonice rastu. Meutim, brzo su uili i uskoro su pravili "pogotke". "Portfelj" grupe se uskoro bolje kotirao nego prosek berze. Ukazao se jo jedan problem. Sa sve veim oduevljenjem jasnovidi investitori su poeli da itaju o deonicama koje su odabrali i tako dobijali sve vie podataka. Ove objektivne podatke preneli su u meditaciju i njihov je profit, na papiru, opao. Da bi se ovo reilo, ifrirali su svaku deonicu tako da niko ne zna ko koju deonicu jasnovido prati. Rezultati su se popravili, opet su bili iznad proseka trita. Sada, posle est meseci provere podataka dokazujui da jasnovidac moe biti nadmoan na berzi, bilo je vreme da se uloi pravi novac. Glatko se prelo sa probnih pokuaja na stvarno investiranje. lanovi su ostvarili stvarni profit. Kada je cena na tritu padala, padala je i cena njihovih deonica, ali ne kao na tritu u celini. Kada su cene rasle, rasle su i njihove deonice, i vie nego na berzi. Meutim, posle otprilike godinu dana stvorio se zastoj. Vrednost deonica na berzi padala je vie no to je rasla. Potrfelj grupe je takoe pao, iako ne tako izrazito. Ipak, injenica je da je pao, i ponos koji je grupa oseala u nadigravanju sa berzom umanjen je njihovim gubicima.

91

Svaki rafinirani investitor e vam rei da se novac moe zaraditi umesto da se izgubi kada doe do pada cena na tritu. Samo treba prodati na kratko. Prodate odmah deonicu, pa ak i ako je nemate, zatim je kupite i isporuite kasnije, kada cena padne. Potpuno legalno - ali ovo je pravljenje zarade na tuim gubicima, ili da drugaije kaemo, imati obezbeen interes u loim vestima - to nije za diplomce Kontrole uma. Klub je prekinuo sa radom. Dok je ovo pisano, dolo je do uspona na tritu i gospodin Hero je izvestio lanove da mogu ponovo poeti. Njegovo zanimanje za korisnost Kontrole uma u poslu proiruje se i na sport, koji je, kako kae, isto toliko posao kao i izbacivanje novog proizvoda na trite ili investiranje na berzi. Moda ste uli da je grupa igraa tima "Chicago White Sox" pohaala kurs Kontrole uma. O ovome se naveliko govorilo u leto 1975. godine, i to u TV emisiji "60 minuta" - studio CBS - i TV emisiji "Danas" - studio NBC. To je uglavnom bila zasluga gospodina Heroa. Kada se zavrila sezona bejzbola, uporedio je pojedinane rezultate igraa - pre Kontrole uma (1974.) i posle (1975.): svi su se popravili, a mnogi od njih zapanjujue. Meu diplomiranim polaznicima Kontrole uma, najvei entuzijasti su prodavci. "Uem u svoj nivo i vizueliziram uspean poziv. Rezultati su bili izvanredni. Svakog meseca kaem sebi: napraviu toliko i toliko dolara, postavljajui sve vie ciljeve, i uspevam da ih ostvarim." Ovo je rekao trgovac jedne vrlo ugledne firme u Vol Stritu. Podpredsednik male eliane je rekao: "Kaem sebi: 'prodau ovome' i to uspe. Sada kurs preporuujem svojim prodavcima, svojim partnerima, ak i svojoj deci. Mislim da svima moe biti koristan, ne samo u poslu ve i u privatnom ivotu." Govorei o brojnosti izvetaja diplomiranih polaznika Kontrole uma, najimpresivniji rezultati su postignuti u pronalaenju novih poslova. Smireno samopouzdanje koje donose vebe Kontrole uma verovatno utie na to koliko i drugi faktori - samouverenje neophodno za traenje boljeg posla, lakoa sa kojom diplomirani polaznik Kontrole uma obavlja razgovore za zaposlenje i sami su dovoljni da preokrenu tok dogaaja u karijeri te osobe. Fotograf, oenjen i otac dvoje dece, iznenada je izgubio posao. Tada je napisao svom predavau sledee pismo: "Da se ovo desilo pre pet godina, uleteo bih u najblii bar i, uz sva opravdanja koja se na svetu mogu nai za nevieno pijanstvo, isplakao bih se nad kriglom piva nezaposlenog oveka pokraj sebe. SADA, sa Kontrolom uma... razdvajajui oblake tako da mogu da pravim slike iz vazduha bez senki na zemlji, odmah zaceljujui tuce posekotina i kontuzija, i

92

nalazei gomile izgubljenih predmeta, samo pogledom na svoj mentalni ekran, nisam ni najmanje bio zabrinut da li u moi da naem drugi posao. Sve to sam uinio bilo je da uem u svoj nivo i video sam sebe kako idem u koled, to sam mislio da je greka jer sam ve diplomirao na koledu ... Meutim, proverom sam kasnije otkrio da u stvari podleem odreenom propisu prema kom u za to dobiti 400 dolara, kao i 300 dolara pomoi nezaposlenima - bie to ukupno 700 dolara koje u odneti kui, to je 200 dolara vie nego to sam zaraivao kada sam imao posao. Treba dodati i injenicu da sada mogu i da povremeno honorarno radim za AP, UPI i druge listove." Jo jedna osoba koja se oporavila od iznenadnog gubitka posla je sasvim svei diplomac Kontrole uma iz Njujorka. Ljutito je pozvao telefonom Hosea i rekao: "Priaj mi sada o Kontroli uma!" Hose mu je mirno rekao da nastavi da radi pomou svog mentalnog ekrana i drugih tehnika. Tri dana kasnije javio se Hoseu sasvim drugaijeg raspoloenja. Upravo je dobio posao trostruko bolje plaen od onog koji je izgubio. Moda su najivopisnije iskustvo koje govori o Kontroli uma u poslu prijavili mu i ena koji se bave otvaranjem sefova drugih ljudi. Evo kako to oni rade: jedno od njih jasnovido ode u laboratoriju, prizove ivu mentalnu sliku sefa i njegovog vlasnika, zatim vrati sat unazad i paljivo posmatra kako ovek otvara svoj sef. Drugi, kao usmeriva, paljivo belei brojeve koje ovaj govori. Kasnije, u Beti, jasnovidac okrene broj kunog telefona i u Beti otvori sef pred njegovim zgranutim i zahvalnim vlasnicima. Jasnovidac je ovlaeni bravar na srednjem zapadu i esto ga zovu da otvori sefove vlasnika koji ne mogu da se sete ifre za otvaranje sefa.

93

DVADESETO POGLAVLJE

KOJIM PUTEM DALJE?

Od trenutka vaeg prvog dostignua pomou Kontrole uma otisnuete se na odiseju samootkrivanja. Sve to ete saznati o sebi bie dobre vesti. Konano, kada budete obezbedili da za vas sve funkcionie onako kako je Hose opisao u prethodnim poglavljima, otvorie se pred vama nekoliko puteva budueg razvoja. Moete, preko prijatelja, knjiga ili drugih kurseva, oprobati jo neke tehnike i dodati ih mentalnoj opremi koja vam je na raspolaganju. S druge strane, moda ete otkriti da i udo koje se ponavlja postaje neto uobiajeno i, kako oduevljenje novim otkriima opada, moete se opustiti i vratiti se gde ste bili na poetku. Ili, kada otkrijete da vam neka tehnika Kontrole uma donosi vee uspehe nego druge, moete je usavriti i stvoriti od nje pouzdan oslonac u ivotu. Ni jedna od ovih staza nije najbolja za vas. Ako ponete da tragate za drugim tehnikama pronai ete mnoge koje deluju. Velika je verovatnoa da je one koje pronaete Hose ve istraio i odstranio u korist onih koje su sada u programu kursa. Oni koji postaju sakupljai tehnika oduzimaju vreme od razvoja nekih korisnih tehnika do nivoa majstorstva. O ovome e kasnije biti vie rei. Ako primetite da vae ushienje jenjava i da se udaljavate od vebanja Kontrole uma, niste jedini. to je vanije, vae iskustvo nee biti potpuno izgubljeno. Hose je ustanovio da se jednom usvojena obuka Kontrole uma nikada u potpunosti ne gubi i moe se prizvati i koristiti u sluajevima nune potrebe. Mnogi diplomirani polaznici Kontrole uma opredeljuju se za jednu odreenu tehniku koja im najbolje deluje. to je vie upotrebljavaju to su bolji rezultati. Meutim, postoji i etvrti nain, bolji od bilo kojeg od ova tri. Kontrola uma je briljiv izbor mentalnih vebi i tehnika koje jedna drugu pospeuju. Zapustiti jednu zato to za vas nije toliko uspena kao neka druga znai propustiti priliku za zaista potpuni razvoj. Kontrola snova pojaava vau sposobnost kod mentalnog ekrana; mentalni ekran ini kontrolu snova pouzdanijom i upeatljivijom. Kurs i Hoseova poglavlja u ovoj knjizi su delovi; celina je mnogo snanija od delova. Ipak, moete se pitati ta sledi kada sve uvebate i sve deluje. Postii samo da Kontrola uma deluje nije dovoljno. Pred vama uvek stoje stepeni kontrole i istanana, fina iskustva. Jednom su pitali Hosea: "Kada neko moe znati da je iz Kontrole uma izvukao sve to se moe dobiti?" "Kada sve svoje probleme moete pretvoriti u projekte i kada te projekte ostvarite onako kako elite", odgovorio je. Zatim je za trenutak zastao i dodao: "Ne... to ide mnogo dublje. Kada shvatite s kakvim smo ogromnim moima svi mi

94

roeni, kada se sopstvenim iskustvom uverite da se te moi mogu upotrebiti samo konstruktivno, shvatiete i da postoje dostojanstvo i svrha naeg postojanja na ovoj planeti. Moje miljenje je da je naa svrha da se razvijamo, evoluiramo, a ovaj razvitak je sada naa sopstvena, pojedinana odgovornost. Mislim da mnogi ljudi ovo pomalo nasluuju. to vie vebate Kontrolu uma, ova slutnja raste dok ne postane vrsta izvesnost." Na ovoj dubini proivljavanja oekuje vas "vrsta izvesnost" da iza svega stoji blagotvorna svrha. U Kontroli uma ovo se ne otkriva u mistinom blesku posle mnogih godina meditacija i odricanja od ivota, ve prilino brzo, iz svakodnevno delotvornijeg naina ivljenja - iz uobiajenih ivotnih zbivanja kao i dogaaja koji oblikuju sudbinu. Uzmimo jedan mali sluaj, onakav kakav bi neko ko je zavrio kurs Kontrole uma mogao iskusiti, i videemo kako postaje korak ka izgradnji ove "vrste izvesnosti". Prvo to je uradio jedan polaznik (koji tek to je zavrio kurs Kontrole uma) bilo je da, odmah po dolasku kui s odmora, izvadi film iz kamere i potrai po prtljagu drugi snimljeni film. Nije mogao da ga nae. Gubitak nije bio veliki, ali bio je neprijatan; tu je bila zabeleena prva nedelja njegovog odmora. Uao je u svoj nivo i ponovo proiveo trenutak kada je poslednji put stavljao film u kameru, ali sve to je video na svom mentalnom ekranu bila je sama kamera na njegovom stoiu gde je stavio prvi film, ne i drugi. Ostao je u svom nivou i iao od trenutka do trenutka kada je slikao, ali jo uvek nije stigao do prizora kada je stavljao novi film u kameru. Slika njegovog stoia se i dalje tvrdoglavo pojavljivala. Uveren da ga je njegov mentalni ekran izneverio, dao je samo jedan film na razvijanje. Kada je razvijen film stigao, sadravao je sve slike koje je snimio, od poetka do kraja letovanja. Drugi film nije ni postojao. Ovaj, ma kako beznaajan sluaj, obezbedio je ovom diplomiranom polazniku Kontrole uma prvi konkretan dokaz - koji je naao van asova Kontrole uma - da moe imati vie pouzdanja u sopstveni um. Uz nekoliko slinih malih dogaaja, a zatim i nekoliko veih u kojima pomae ne samo sebi ve i drugima, promenie se njegov pogled na sebe samog i na svet oko njega. Njegov ivot e se izmeniti jer e se nalaziti na rubu te vrste izvesnosti. Na tom putu moe postii i neto slino sledeem: ovek koji je vebao Kontrolu uma nekoliko meseci, imao je erku koja je bila alergina na njihove dve make. Kad god se sa njima igrala teko je disala i naglo bi prekidala igru. On je postavio problem i zamislio reenje na svom mentalnom ekranu u meditacijama tokom nedelje dana. Reenje koje je zamiljao bilo je to da se njegova erka igra sa makama bez urbe i uz lagano, normalno disanje. Jednog dana, video je u stvarnosti ono to je zamiljao. Njegova erka vie nije bila alergina na make. Oba ova sluaja su ukljuivala samo mentalni ekran. Oba su bila uspena, pa biste se mogli upitati zato da se zamarate drugim tehnikama?

95

U prvom sluaju, da ovaj polaznik nije nauio nijednu drugu tehniku osim mentalnog ekrana moda bi postigao isti rezultat - pretpostavljajui da je jednostavno pobudio seanje na "zaboravljeni" dogaaj i da Via Inteligencija nije ula u igru, to je daleko od izvesnog. Meutim, drugi sluaj je obuhvatio iroki opseg obuke Kontrole uma - odlazak na nivo, vebe vizuelizacije, delotvornu ulnu projekciju za telepatski prenos izleenja, kontrolu snova i rad na sluajevima, tako da je svojoj elji i verovanju u punoj meri mogao dodati i oekivanje. Sa raznovrsnom praksom, va um e poeti da upotrebljava preice. Postae osetljiv na nejasne, priguene signale vanih stvari i prenosie vam ih bez potrebe da ih sami traite. ivot jednog diplomiranog polaznika Kontrole uma bio je na ovaj nain spaen. Upravo je meditirala jednog jutra pre polaska na posao, koristei mentalni ekran da ispravi mali problem na poslu, kad je veliko crno X blokiralo sliku koju je elela da stvori. Zatim je blokiralo sve ostale prizore vezane za kancelariju. "Nagovetaj", isuvie jak da bi ga zapostavila, kazivao joj je da izbegne kancelariju tog dana, i ona je sreom ostala kod kue. Kasnije je saznala da bi, da je otila na posao tog dana, uletela pravo u oruanu pljaku u kojoj je nekoliko osoba teko ranjeno. To je vrsta informacije koju obino dobijamo putem kontrole snova, ali ona je upotrebljavala mentalni ekran i to se tu ispoljilo. Evo jo jednog sluaja u kom je um tako izveban da u ozbiljnim, hitnim situacijama jedan diplomirani polaznik uspostavlja nad njim kontrolu ne gubei vreme za odlazak na Alfu. Mnoge dogaaje opisane u sleeem pismu potvrdilo je devet svedoka. "Sreda - doao sam kui iz kupovine ruku punih kesa. Otvorio sam spoljanja vrata koja su se zalupila i udarila me pre nego to sam mogao da otvorim unutranja vrata. Nestrpljivo sam jako odgurnuo vrata. Na moj uas, ona su se brzo ponovo zalupila a njihova iljata kvaka se zabila u moju ruku ispod lakta. Ispustio sam kese i polako izvukao kvaku iz ruke. Kroz vie slojeva tkiva zjapila je duboka rupa. Poela je da nadire krv ispunjavajui rupu i preplavljujui je. Nisam imao vremena da se onesvestim. Umesto toga intenzivno sam se koncentrisao da zaustavim krvarenje. Zapljusnuo me je ogroman talas radosti kada je krvarenje prestalo - skoro da nisam poverovao sopstvenim oima! Dok sam dezinfikovao ranu poeli su prvi bolovi. Seo sam i uao u svoj nivo, pokuavajui da reim da li da otkaem put u Boston na sastanak Kontrole uma gde bih uo Majora Tompsona ili da odem kod lekara. Oseao sam jaku potrebu da odem u Boston, ali i da proverim svoje verovanje da sam nauio da kontroliem bol. Na putu do Bostona neprestano sam radio na bolu. Ali, za vreme predavanja postao je toliko jak, a moji prsti toliko ukoeni da sam ga ak i na svom nivou jedva

96

izdravao. Osetio sam se krivim to nisam mogao da sluam predavanje - ipak, sledeeg dana bio sam u stanju da ga ponovim skoro od rei do rei. U vreme dok sam imao tako jake bolove, stalno sam jasnovido zvao u pomo. Marta mora da je ula ove moje pozive jer je posle lekcije, dok su se ljudi okupljali oko stola da popiju kafu, traila da vidi moju ranu. Kada sam podigao zavoj rana je jo uvek zjapila otvorena. Jedno pare mesa se nekako izmestilo dok sam izvlaio kvaku iz rane a okolna koa je bila purpurno crna. Otila je po pomo i poto je nala najbliu bolnicu, vratila se sa Denisom Storinom. Rekao sam da ne elim da idem u bolnicu. eleo sam da Denis radi na tome pa smo se povukli u jedan miran ugao gde je Denis uao u svoj nivo. Kada je poeo da radi na rani moj bol je postao toliko intenzivan da sam morao da uem u svoj nivo da bih i ja na tome radio. Kako je poeo da spaja iskidano tkivo komad po komad, izgledalo je da njegovi prsti izazivaju bolove u ogromnim talasima. Rana je postala toliko osetljiva da sam eleo da urlam! Pokuao sam da se koncentriem na to da bol nestane i da po ko zna koji put pomognem i Denisu i sebi - uspeno se borei sa potrebom, nesumnjivo nastalom u Beti, da mu kaem da prestane i da mi dozvoli da odem u ambulantu. Zaista sam eleo da to uspe. Posle nekoliko asova izgledalo je da se bol stiava. U poetku sam osetio da me boli manje za otprilike deset, a zatim za otprilike petnaest posto. Kada me je Denis upitao kako se oseam, skoro etvrtina bolova je nestala. Kada smo nastavili, unutranje tkivo je zaraslo. Zatim, kako je spoljanji sloj poeo da zaceljuje, bol je postajao intenzivniji. Uprkos svojoj koncentraciji na zaceljivanju, bio sam ovla svestan ljudi koji su se kretali oko mene - a naroito nekoga ko je stajao iza mene, odnosei deo bolova u trenucima kada mi je to oajniki bilo potrebno. Bio sam izuzetno zahvalan. Zatim su doli sledei talasi bola i morao sam da se koncentriem na borbu s njima. Onda smo preli na zatvaranje najdubljeg dela rane. Osetio sam da ljudi formiraju krug oko nas da nam daju snagu. Mogao sam da osetim energiju kako struji kroz mene - skoro me je podigla sa stolice. I Denis je to mogao da oseti, a uz pomo ostalih isceljivanje je mnogo bre napredovalo. Neki od onih iz kruga kasnije su mi rekli da se moglo videti kako se rana zatvara, otok smanjuje, koa menja boju od nezdravo purpurne do crvenopurpurne, zatim crvene, ruiaste i kako se konano dva spoljna sloja koe sastavljaju kao dobro iseeni delovi slagalice. Kada smo stigli do mesta gde su bila parkirana moja kola, prijatelji su eleli da me odvezu do Vorvika - nisu eleli da mi se otvori rana kada se budem sluio menjaem. Odbio sam. Znao sam da u bezbedno stii kui. Tako je i bilo - i to bez imalo bola. Sledeeg jutra probudio sam se u odlinoj formi. Ruka mi je bila kao posle tue nikada me nisu prebili, ali pretpostavljam da to tako izgleda. Ali, nije bilo bolova, a moja je ruka odlino izgledala. Uspravio sam se u sedei poloaj i video ovaj lepi svet okupan blistavim sunevim zracima. Kao da sam se ponovo rodio!"

97

Kao to moete videti, ako nastavite da istraujete potencijale vaeg uma, to e se isplatiti na nain od neprocenjive vrednosti. Gledano sa ovog aspekta, kae Dr. Vilfrid Han, Direktor istraivanja Kontrole uma, svaki diplomirani polaznik Kontrole uma postaje sopstveni direktor istraivanja. "Na kom su drugom polju istraivanja", pitao je, "toliko nepotrebne skupe laboratorije i moderna oprema? Najrazvijenije istraivako orue ikada stvoreno toliko izuzetno da se zaprepastim kad god o tome razmiljam - na raspolaganju nam je dvadeset etiri sata: nai umovi. Stoga smo svi mi rukovodioci istraivanja." Mi danas imamo jednu vanu prednost, a to je da prvi put u istoriji moderne nauke istraivanja uma poinju da se potuju. Izuzetno je umanjena opasnost da se ozbiljan istraiva proglasi za neodgovornog varalicu, kao to se to desilo Hoseu kada je poinjao. Opasnost ove vrste ipak nije potpuno nestala. Postoje lekari koji ue da koriste Kontrolu uma u svojoj praksi, naunici u industriji koji koriste kontrolu snova da bi ih oni uputili na nove proizvode, mukarci i ene u svim ivotnim dobima - neki ve anonimno spomenuti u ovoj knjizi - koji kau: "Nemojte stavljati moje ime. Moji prijatelji e misliti da sam lud." Ovo postaje sve ree. Stotine hiljada diplomiranih polaznika Kontrole uma s ponosom govore o onome to postiu svojim vebanjem. Ugledni medicinski asopisi objavljuju nauna i klinika dokumenta o jasnovidim izleenjima i interakcijama: um - telo. Linosti izloene oima javnosti - lanovi tima "Chicago White Sox" i izvoai kao to su umetnici Kerol Lorens i Margerit Pjaca (ranije spomenuti), Lezi Blajden, Selest Holm, Lorett Svit, Aleksis Smit i Viki Kar - svi su javno govorili o svojim iskustvima u Kontroli uma, Kojim putem dalje? Niz dugaku stazu uzbudljivih samootkrivanja. Sa svakim novim otkriem biete blii konanom cilju istraivakog projekta to je Vilijam Blejk (William Blake) ovako iskazao: U zrnu peska svet videti I nebo u divljem cvatu, Na dlanu ruke svoje beskraj drati i venost u jednom satu.

98

DODATAK I

KURS I ORGANIZACIJA KONTROLE UMA

Hose Silva Sada znate ta je Kontrola uma i ta stotine hiljada ljudi njom postiu. Poto je ovaj pokret vrlo iroko rasprostranjen i brzo se razvija, oigledno nije mogue rei sve to su oni koji su zavrili kurs dobili od ovih vebi. Ako poznajete bilo koga ko je zavrio kurs Kontrole uma verovatno ste uli razliite opise dobrobiti koje su stekli. Neki ga upotrebljavaju za zdravlje, neki kao pomo pri uenju, drugi u poslovnom ivotu i porodinim odnosima, a mnogi, koji malo o tome govore, koriste ga da bi pomogli drugima. Dobivi tako razliite izvetaje moete se upitati da li se kurs razlikuje u zavisnosti od predavaa. Ne, kurs je istovetan irom sveta. Onoliko koliko se predavai mogu meusobno razlikovati - kao to moete oekivati da se razlikuju svetenik i bivi broker - i uprkos ogromnoj slobodi koju imaju u prezentaciji kursa, mentalni trening i vebe, kao i rezultati, ostaju identini. Razlika je samo u linim potrebama polaznika kursa. Nemaju svi iste probleme i iste potrebe. Po zavretku kursa, svako tei da se usredsredi na one delove treninga koji se najdirektnije suoavaju sa problemima koje najvie eli da rei. Kasnije, ukoliko se pojavljuju novi problemi, primenjuju se i drugi, dotada zapostavljani delovi kursa. Te tehnike koje se nikada ne zaboravljaju, lako se prizivaju kada su neophodne. Videete da je to tano kada ponovo proitate i uradite vebe od treeg do etrnaestog poglavlja, a zatim ih kasnije obnovite. Ipak, moda ete biti u iskuenju da kaete: "U redu, moj problem je to i to, zato u se koncentrisati samo na to". Kurs kao i njegovi pojedini delovi predstavljeni u tim poglavljima meusobno se smisaono uklapaju, to je testirano kroz istraivanja i dugo iskustvo. Jedan, naizgled nepovezan deo pojaava sve ostale ukljuujui i onaj koji vas najvie zanima. Neto od onoga to biste dobili ako odete na kurs kod ovlaenog predavaa izostavljeno je iz ovih poglavlja. Moda se pitate da li to menja kurs? To e izmeniti kurs na dva naina: brzina kojom budete savladali kurs u celini bie znatno sporija nedelje s knjigom u poreenju sa etrdesetosam sati u razredu Kontrole uma. Drugo, postoji prenos energije medu ljudima u grupi, to je najvaniji deo vrhunskog iskustva, o emu ste itali. Meutim, kada svesno nauite sve vebe kroz koje sam vas vodio, biete u stanju da uinite sve to moe i diplomirani polaznik Kontrole uma. Razlog zbog kog su neki delovi kursa izostavljeni nije da bi se neto od vas namerno sakrilo, ve jednostavno zbog toga to zahtevaju obuenog predavaa. Mnogi od onih koji su zavrili kurs smatraju da veba i mentalni trening znaajno jaaju kada se kurs ponovi posle dueg vremenskog perioda. Ohrabrujemo ih da to

99

uine bez trokova to rezultira podatkom da deset do dvadeset posto tipinog razreda Kontrole uma ine oni koji ga obnavljaju. Mnogi kau da je intenzivnost doivljaja jo vea prilikom ponovnog pohaanja kursa. Ako elite da idete na kurs, ve prvog puta imaete dublji doivljaj jer ste ovladali tehnikama iz ove knjige. Evo sada prikaza svega kroz ta se prolazi na kursu Kontrole uma: Jutro prvog dana 09:00 Dan poinje predavanjem koje polaznicima daje optu sliku celog kursa. 10:20 Predah. 10:40 Pitanja, odgovori i diskusija, zatim detaljan opis i prikaz prvog meditiranja. 11:30 Predava prvi put vodi polaznika na meditativni ili Alfa nivo uma. Oni se mogu mekoljiti ili ekati po elji, mada na ovim i dubljim nivoima uma telo postaje oputenije i zahteva manje panje, naroito kada se doivljava "idealno mesto za relaksaciju". 12:00 Predah. 12:20 Predava opet vodi polaznike u meditaciju, ali na dublji nivo, mada jo uvek u oblasti Alfe. 12:50 Pitanja i odgovori i opta razmena iskustava meu polaznicima. 13:00 Pauza za ruak. Popodne prvog dana 14:00 Predava razmatra gradivne elemente materije - atome, molekule i elije - i evoluciju ljudskog mozga. Potreba za "mentalnim proiavanjem" se detaljno obrauje (videti osmo poglavlje). 15:20 Predah za kafu. 15:40 Detaljno upuivanje u treu meditaciju, kao i u metod breg dostizanja Alfa nivoa. 16:10 Polaznici ulaze na jo dublji nivo uma i postiu jo vei stepen relaksacije. 16:40 Predah. 17:00 etvrta meditacija uvruje prethodne tri i uvodi u sledeu, kada poinje Dinamika meditacija sa tehnikama za reavanje problema. 17:30 Polaznici, mnogi oputeniji nego to su ikada bili, razmenjuju svoja iskustva i postavljaju pitanja. 18:00 Pauza za veeru.

100

Vee prvog dana 19:00 Opisuju se tri tehnike za reavanje problema: kako pobediti nesanicu bez upotrebe pilula za spavanje, kako se probuditi na vreme bez budilnika i kako prevazii pospanost i umor. Sledi razgovor. 20:20 Predah. 20:40 Za vreme pete meditacije predava pomae polaznicima da naue ove tehnike dok su na svom Alfa i Teta nivou. 21:10 Predava izlae raspored za drugi dan, zatim opisuje tehnike Kontrole uma za programiranje snova i kontrolu migrene i glavobolje prouzrokovane napetou. Slede pitanja i diskusija. 22:10 Predah. 22:30 estom meditacijom se zavrava dan u kome su polaznici nauili da meditiraju na dubokom nivou uma i da upotrebljavaju ove nivoe za relaksaciju i reavanje problema. Jutro drugog dana 9:00 Predava ukratko opisuje dan koji predstoji i objanjava kako se stvara i upotrebljava Mentalni ekran (tree poglavlje). Predava zatim pokazuje kako vlada Memorijskim kukama (peto poglavlje). 10:20 Predah. 10:40 Detaljno objanjavanje Vebe memorisanja i sledee meditacije. 11:00 Sedma meditacija tokom koje - kroz Brzo uenje (esto poglavlje) polaznici poinju da memoriu Memorijske kuke i stvaraju svoj Mentalni ekran. 11:40 Predah. 12:00 Tokom kratkog predavanja polaznici se upoznaju sa Tehnikom tri prsta i kako da je upotrebe za poboljano pamenje (peto poglavlje) i za Brzo uenje (esto poglavlje). 12:15 Osmom meditacijom polaznici se obuavaju u Tehnici tri prsta. Drugo jutro se zavrava pitanjima i odgovorima i optim razgovorom o onome to se postiglo. 13:00 Pauza za ruak. Popodne drugog dana 14:00 Popodne poinje objanjenjem jedne od kljunih tehnika za reavanje problema putem Dinamike meditacije - Ogledalo uma - razrada Mentalnog ekrana. Kao dodatak: veba zaranjanja, Levitacija ruke i metod za kontrolisanje bola Anestezija rukavice. Sledi vreme za pitanja. 15:20 Predah.

101

15:40 Nastavak pitanja i odgovora, a zatim deveta meditacija kada se ui Ogledalo uma. Sledi diskusija. 16:40 Predah. 17:00 Deseta meditacija je do sada najdublja. Na tim dubljim nivoima Memorijske kuke se ojaavaju i polaznici uvebavaju Levitaciju ruke i Anesteziju rukavice. U toku perioda za razgovor, naveliko se razmenjuju iskustva. 18:00 Pauza za veeru. Vee drugog dana 19:00 Predavanje - diskusija ispituje razliita verovanja i neka istraivanja o reinkarnaciji. Objanjava se Tehnika ae vode kao metod za izazivanje "snova koji mogu reiti problem". 20:20 Predah. 20:40 Posle kraeg vremena za pitanja, polaznici ue Tehniku ae vode. 21:10 Predava objanjava kako upotrebiti Kontrolu uma za prekidanje neeljenih navika (deveto poglavlje). 21:40 Predah. 22:00 Predava daje prikaz dogaaja treeg dana i posle kratkog perioda pitanja i odgovora, poinje jedanaesta meditacija za Kontrolu navika. Na kraju predava moe sa nekim ko je ve zavrio kurs da pokae kako e se raditi na sluajevima etvrtog dana. Polaznici odlaze relaksirani i sa rastuim oseanjem dobrobiti. Jutro treeg dana 9:00 Ovaj dan pun dogaaja poinje razgovorom o velikim razlikama izmeu Kontrole uma i hipnoze, naroito imajui u vidu duhovnu dimenziju u kojoj e polaznici uskoro funkcionisati. Pitanja i odgovori. 10:20 Predah. 10:40 Polaznicima se saoptava da e uskoro poeti jasnovido da funkcioniu i da e prvi korak biti da se mentalno projektuju sa mesta gde se nalaze u svoju dnevnu sobu, a zatim u juni zid te sobe (dvanaesto poglavlje). 10:55 U izuzetno dubokoj meditaciji polaznici jasno doivljavaju Delotvornu ulnu projekciju u svoju dnevnu sobu i njen juni zid. 11:40 Predah u toku kojeg se polaznici, sve vie uzbueni, upoznaju sa metalnim valjcima (dvanaesto poglavlje). 12:00 Predava objanjava da e se polaznici mentalno projektovati u metalne valjke da bi uspostavili reperne take. U trinaestoj meditaciji doivljavaju boju metala, njegovu temperaturu, miris i zvuk prilikom kuckanja. Sledi nadahnuta razmena iskustava. 13:00 Pauza za ruak.

102

Popodne treeg dana 14:00 Predava objanjava dva nova iskustva polaznika: projektovanje u ive biljke i namerno pomeranje vremena unazad i unapred. Sledi dublje istraivanje implikacija Kontrole uma. 15:20 Predah. 15:40 Objanjava se etrnaesta meditacija. Za vreme ove meditacije polaznici vizueliziraju drvo voke tokom razliitih godinjih doba, a zatim se mentalno projektuju u lie. Sledi razmena iskustava. 16:40 Predah. 17:00 Predava objanjava sledei vaan korak: projektovanje u ivotinju. 17:15 Tokom petnaeste meditacije polaznici vizueliziraju kunog ljubimca u kog se mentalno projektuju. Oseaji koje imaju pri ulasku u njegove organe uskoro e biti korisni kao reperne take u radu na sluajevima sa ljudima. Diskusija koja se tim povodom pokree esto je jedna od najivljih. 18:00 Pauza za veeru. Vee treeg dana 19:00 Predava priprema polaznike za funkcionisanje na ekstra osetljivom nivou koji se moe objektivno dokazati, a to e se raditi narednog dana. Za to je neophodna potpuno opremljena laboratorija (dvanaesto poglavlje). 20:20 Predah. 20:40 Od polaznika se zahteva da pokau potpunu slobodu i imaginativnost pri stvaranju svoje laboratorije i instrumenata. Laboratorija se mentalno stvara tokom esnaeste meditacije. U veini sluajeva godinama posle kursa uglavnom ostaje nepromenjena i polazniku Kontrole uma postaje bliska koliko i njegova dnevna soba. Sledi iva diskusija o onome to je doivljeno i o ureenju laboratorije. 21:40 Predah. 22:00 Pre nego to nastupi Veliki dan, buduim jasnovicima bie potrebni savetnici za konsultacije u laboratoriji. Predava objanjava kako da ih dozovu ili stvore, a zatim odgovara na pitanja. 22:15 Sedamnaesto meditiranje se pamti: u laboratoriji se pojavljuju dva savetnika koji e polazniku biti na raspolaganju kad god mu budu potrebni. 22:45 Zavrna diskusija tog dana ispunjena je usklicima polaznika prilikom razmene ivopisnih iskustava. Mnogi su iznenaeni linostima koje su se pojavile kao njihovi savetnici; drugi su imali originalna jasnovida iskustva.

103

Jutro etvrtog dana 9:00 Dan poinje predavanjem o jasnovidom leenju i leenju molitvom, pregled dogaaja koji slede i opta diskusija. 10:20 Predah. *** (ovdje fali tekst u knjizi) *** prijatelja ili roaka da bi prvi put uspostavili reperne take u ljudskom telu. 11:40 Predah. 12:00 Tokom devetnaeste i zavrne grupne meditacije, polaznici zavravaju jasnovidi pregled svojih prijatelja ili roaka. 13:00 Pauza za ruak. Popodne i vee etvrtog dana 14:00 Predava daje podrobna uputstva o tome kako raditi sluajeve; polaznici poinju s radom u parovima - u poetku sumnjajui, zatim sve samopouzdanije, i konano sa ushienjem, shvatajui da su uspeno obueni da dozovu Viu Inteligenciju i da jasnovido deluju kad god to zaele. Dok ste itali prethodno, verovatno vas je iznenadila uestanost predaha za kafu. (Kafa se, u stvari, malo pije.) Pauze imaju nekoliko vanih funkcija u obuci. Prva je da daju vremena polaznicima da saberu utiske o tome to su iskusili. Druga je da im se da dovoljno neprogramiranog vremena za upoznavanje. Ovo je samo deo naina na koji se stvara snani duh grupe - kolektivna jasnovida energija koja raste tokom kursa, pojaavajui kod svakog samopouzdanje i uspenost. One takoe omoguavaju polaznicima da se razmrdaju kao i da obave druge svoje potrebe. I na kraju, to je podjednako vano, omoguavaju im da se vrate na Beta nivo to uveava dubinu kasnijih meditacija. Zbog toga mnogi predavai ove predahe nazivaju "Beta predasima". Predavai uglavnom samostalno oblikuju svoja predavanja prema osnovnom nacrtu koji je dobijen iz Lareda. Izuzetno se oslanjaju na sopstveno obrazovanje, znanje i iskustvo. Ipak, sve vebe i uputstva koje polaznici uju dok meditiraju prenose se re po re onako kako sam ih lino pripremio. Onima koji su zavrili ovaj kurs na raspolaganju je trodnevni kurs za diplomirane polaznike na kome predaju Dr. Vilfred Han (Direktor istraivanja), Hari MekNajt (Pomonik direktora), Dejms Nidam (Direktor obuke diplomaca) i ja. Ovaj kurs obrazlae intelektualne osnove obuke Kontrole uma i prua neke dodatne tehnike. Mnogi centri Kontrole uma nude praktine seminare, "radionice", sopstvene kreacije. Neki se usredsrede na rad na sluajevima, drugi na poboljanje memorije, subjektivnu komunikaciju, izleenje i podsticanje kreativnosti.

104

Neki diplomirani polaznici formiraju sopstvene organizacije - kune grupe, redovno se sastaju i istrauju meditativne tehnike. Organizacija Kontrole uma je prilino jednostavna. Osnovna organizacija je Institut za psihousmeravanje (Institute of Psychorientology, Inc.). Silva Kontrola uma (Silva Mind Control International, Inc.) vri obuku putem kurseva u 34 zemlje.17 Njegovo odeljenje, Silva senzor sistemi (Silva Sensor Systems) snima trake, pravi razliita pomagala za uenje i opremu za istraivanja koja je dostupna polaznicima i diplomcima, rukovodi knjiarom Kontrole uma. Institut za psihousmeravanje izdaje bilten za diplomirane polaznike, organizuje odravanje skupova, kurseva za diplomirane polaznike, seminare i radionice. Istraivanjima u Kontroli uma rukovodi Psychorientology Studies International, Inc, organizacija koja nema za cilj stvaranje profita. SMCI Programi, Inc. koncentriu se na sprovoenje seminara relaksacije od kojih neki koriste bio povratnu spregu posebno prilagoenu za rukovodioce.

17

Vidi napomenu broj 8.

105

DODATAK II

SILVA KONTROLA UMA I PSIHIJATRIJSKI PACIJENTI

Klensi D. MekKenzi i Lens S. Rajt18 Novembra 1970. godine pohaali smo asove Silva Kontrole uma u Filadelfiji jer su neke njihove postavke pobudile nau znatielju. Kako je kurs tekao, postalo nam je jasno da tri osobe zaista imaju emotivne poremeaje a da je kod etvrte stabilnost dovedena u pitanje. ta je bio razlog? Da li kurs ubrzava emotivna oboljenja? Da li su ve bili bolesni kada su doli? Da li je kurs privlaio poremeene osobe? O tome smo diskutovali sa kolegama i mnogi su smatrali da bi kurs mogao da ubrza akutne psihoze kod nestabilnih linosti. Ovo je naizgled zvualo verovatno. Opte je prihvaeno da bilo ta to olakava regresiju (povratak na prethodna stanja) moe izazvati jaku psihozu kod onih koji su tome skloni. Gubitak osetljivosti ula i halucinogene droge mogu dovesti do ponaanja slinog psihotinom, pa ak i tehnike kakve su biofidbek i hipnoza takoe mogu izmeniti psihu. Veina psihoanalitiara ne preporuuje formalnu psihoanalizu, na kauu, za psihotine pacijente jer ona dovodi do dalje regresije. Nije definisana veliina faktora rizika, ali postoje tvrdnje da su svi ovi postupci zavrili psihozama. U 1972. godini dve hiljade uenika gimnazije u Filadelfiji prolo je kroz obuku Silva Kontrole uma, prema izjavi odgovornih zvaninika kole bez psihijatrijskih smetnji. Ovo je na drugi nain pobudilo nau znatielju. Poto adolescenti i inae imaju nestabilan ego, dovedene su u sumnju prethodno navedene postavke da je kurs opasan za nestabilne linosti. Naa nedoumica se uveala. Videli smo tri poremeene osobe u grupi od tridesetoro i nismo znali da li im je bilo bolje ili gore. Neki lanovi naunih krugova tvrdili su da veliki broj poremeenih postaje psihotian. Studija iz gimnazije ukazuje da nije bilo tako. U stvari, neki od naih ak veoma neuravnoteenih pacijenata, imali su izrazite koristi od zavrenog kursa. Pregled literature ukazao je na miljenja ali ne i na prava istraivanja. Jasno, moglo se ii dalje samo uz procenu i testiranje pojedinaca pre i posle obuke. U sledee etiri godine, stoosamdesetdevet naih psihijatrijskih pacijenata dobrovoljno je pohaalo kurs Silva Kontrole uma i to dok su bili pod terapijom. Naroita je panja posveena grupi od sedamdesetpet pacijenata ija je dijagnoza pre poetka kursa bila: psihotinost, na granici ili trenutno van psihoze. Njih smo nazvali izuzetno poremeenom grupom. U nekom periodu svog ivota, njih ezdeset je bilo ili psihotino ili hospitalizovano.
18 Klensi D. MekKenzi - doktor medicinskih nauka, Direktor Filadelfija servisa za konsultacije, psihijatar u Filadelfijskom psihijatrijskom centru. Lem S. Rajt - doktor medicinskih nauka, psihijatar u Institutu Pensilvanijske bolnice. Profesor deje psihijatrije na Haneman Medicinskom Koledu.

106

Meu ovih sedamdesetpetoro su uli svi izrazito poremeeni iz MekKenzijeve prakse iz poslednje etiri godine koji su pristali da pohaaju kurs Silva Kontrole uma (ezdesetest pacijenata) i uzorak iz Rajtove prakse tokom poslednje etiri godine (devet pacijenata). Bilo je sedam izrazito poremeenih pacijenata koji su odbili da idu na kurs i kada je bilo ponueno besplatno pohaanje. Oni nisu bili poremeeni vie od onih koji su ga pohaali. Meu onima koji su pohaali kurs bili su najporemeeniji pacijenti; oni koji su odbili jednostavno su bili krui, nefleksibilni u svom nainu miljenja. Moe se pretpostaviti da to nisu osobe koje bi mogle zapasti u tekoe tokom kursa jer pre svega nisu ni elele da ga pohaaju. U poetku pacijenti iz grupe izrazito poremeenih ili su na kurs jedan po jedan i uz veliki oprez. U poetnom delu istraivanja pacijente su slali u vreme kada simptomi njihove bolesti nisu bili izraeni. Kako je istraivanje napredovalo pacijente su slali i tokom manje stabilnih perioda bolesti. Pri kraju etvorogodinjeg perioda, njih sedamnaestoro je poslato u vreme aktivne psihotinosti i deluzivnosti a ponekad ih je istovremeno bilo na kursu deset ili vie. Pored psihijatrijskog tretmana i procene, pre i posle kursa podeljen je upitnik "Experiential World Inventory" za pedesetosmoro od sedamdesetpet pacijenata. EWI je upitnik od 400 pitanja zamiljenih da izmere opaanje stvarnosti. Doktori ElMeligi (El-Meligi) i Osmond (Osmond), autori upitnika, pokuali su da Rorahov test izraze u formi pitanja i odgovora i stigli su do osetljivog testa za granine sluajeve. Prvenstvena svrha studije bila je da istrai koje pacijente obuka moe dovesti u tee stanje poremeenosti. U tom smislu rezultati su bili iznenaujui jer samo se jednom pacijentu posle kursa stanje pogoralo. To je bio dvadesetdevetogodinji katatonini shizofreniar koji se dve nedelje posle kursa uznemirio poto je prestao da uzima lekove i prvi put u ivotu poeo da se sastaje sa devojkom. On je takoe jedini pacijent koji je na upitniku EWI pokazao znatno loije rezultate posle kursa. Hospitalizacija nije bila neophodna. Druga dva pacijenta, prvi koji je doiveo psihotinu depresiju i drugi sa involutivnom depresijom, posle kursa su imala izraeniju depresiju, moda kao suprotnost oseaju koje su imali za vreme obuke. Dobar oseaj za vreme kursa bio je znaajan kontrast njihovom depresivnom stanju i to je bilo iskustvo kao kada prestane glavobolja nekom ko ju je imao celog ivota. Ako se ponovo vrati, ne moe se zanemariti. Meutim, ovi pacijenti su posle kursa imali bolji rezultat na EWI testu i bili su u stanju da koriste obuku. Pacijent sa involutivnom depresijom bio je u mogunosti da upotrebljava programiranje Kontrole uma u nedelji posle kursa i da na poslu funkcionie s manje napetosti; osoba sa dijagnozom psihotine depresije mogla je da u terapiji obavi i ono ime prethodno nije mogla da upravlja. Dvadesetest drugih depresivnih pacijenata, ukljuujui involutivne, psihotine, shizo-afektivne i manijano-depresivne tipove, bilo je posle kursa u znatno manjoj meri depresivno i nije pokazivalo nikakve negativne posledice.

107

Jedna ena je prijavila da je imala iznenadno oseanje tuge za vreme jedne od relaksacija. Jedan ovek, koji nije ukljuen u onih sedamdesetpet, napustio je kurs posle drugog dana jer su mu se vraale slike neprijatnih vijetnamskih iskustava. Njegovo stanje se izgleda nije pogoralo u odnosu na poetno, ali se nije vratio na daljnje provere. (Relaksacija dovodi ljude u dodir sa oseanjima. Usled toga to je raspoloenje grupe dobro i usmerenje pozitivno, obino vlada oseanje ljubavi i topline, ali ponekad, kod nekih, izazivaju oseanje tuge i neprijatnih seanja.) Jedan drugi pacijent (izvan grupe izuzetno poremeenih) bio je uplaen onim to je trebalo raditi poslednjeg dana kursa, i posle runog sna nije doao na poslednji dan. Paranoidni shizofreniar, star trideset godina, pokazao je posle kursa izuzetno oduevljenje koje se pribliavalo ciklotimijskim razmerama. Isprobavao je razliite tehnike Kontrole uma da bi odluio ta da uradi sa ostatkom svog ivota i proveo je mnoge sate proveravajui mogunosti iz programiranih snova. To je shvaeno kao poveanje prinudne odbrane. Ipak, kao rezultat svojih uveanih aktivnosti, bio je u stanju da se vrati u kolu i stekne titulu doktora. Takoe je mogao da diskutuje o deluzivnom sistemu koji je iskusio nekoliko godina ranije kada je mislio da su mu telepatski naloili da nekoga ubije. Da nije pohaao kurs ovo moda nikada ne bi isplivalo na videlo i ne bi se reilo. U poreenju sa relativno malim brojem i neznatnim negativnim posledicama kursa, da bi se opisali pozitivni uinci i rezultati bila bi neophodna itava knjiga. Najpostojaniji nalaz bio je onaj koji nismo traili i koji nismo ni oekivali. U skoro svim sluajevima postojalo je poboljanje u opaanju stvarnosti. Od pedesetosmoro onih koji su radili EWI test, jednom se stanje znatno pogoralo, dvadesetjedan je ostao otprilike na istom, a tridesetestoro je ispoljilo znaajan rast u opaanju stvarnosti. Od dvadesetjednog od onih koji su ostali na otprilike istom, petnaestoro je imalo rezultate koji su ukazivali na zdravije usmerenje. Proseni rezultati prvih dvadeset ena koje su pohaale kurs poslati su Dr. ElMeligiu, koautoru EWI-upitnika. On je hvalio dramatine promene koje su se dogodile posle obuke Silva Kontrole uma i rekao da su u nekim kategorijama rezultati pre i posle bili kao oni kod osoba za vreme i posle loeg LSD "putovanja". U svakoj od jedanaest kategorija bilo je postojanih poboljanja. Individualni rezultati su bili jo impresivniji. Mislilo se da nijedna konvencionalna psihoterapija ne moe da stvori toliku promenu za nedelju dana; zaista, ona bi verovatno zahtevala mesece ili godine terapije. Rezultati jedne involutivno paranoidne ene su se promenili posle ovog jednonedeljnog kursa koliko i jednom drugom prilikom posle jedanaest kura elektrookom i dvanaest nedelja hospitalizacije. Posle ovog jednonedeljnog kursa mogla je sama da se popne u autobus, prvi put posle etiri godine. Druga ena, paranoidni shizofreniar i u akutnom stanju deluzivnosti, zadrala je neke od svojih deluzivnih misli i posle kursa, ali bila je u stanju da u vie navrata

108

ue u nivo Kontrole uma i ispita te misli i da svaki put doe do jasnog, racionalnog objanjenja. ena sa akutnom neizdiferenciranom shizofrenom reakcijom bila je isuvie poremeena da bi mogla da popuni EWI. Dato joj je da bira: tretman elektrookom ili Kontrola uma. Na kraju kursa kod nje je zabeleeno kliniko poboljanje i ne samo da je mogla da popuni EWI ve je postigla i dobre rezultate. Sledea ena, hipohondar sa istorijom od dvadeset operacija, trebalo je da ima jo jednu operaciju. Dok su specijalisti interne medicine proveravali njeno srce i bubrege, ona je uz pomo tehnike Kontrole uma programirala san kojim je dijagnosticirala crevni poremeaj na spoju tankog creva. U istom snu je otkrila da je sama prouzrokovala taj poremeaj, a takoe i zato i kako. Tehnike Kontrole uma su joj omoguile da se na iznenadan, neobjanjen nain oslobodi poremeaja samo sat poto je dijagnoza potvrena na hirurkom odeljenju. Tano mesto poremeaja bilo je potvreno iz podataka prethodne operacije. Druga vrlo poremeena dvadesetjednogodinja ena bila je izuzetno sklona samoubistvu i u ranim fazama akutne psihoze. Pacijentkinja nas je uverila da ne postoji nita to bi mi mogli da uradimo a da joj to bude od pomoi i da e se ona verovatno ubiti. Poslali smo je na kurs Kontrole uma pod paljivom prismotrom. Na nae veliko iznenaenje postala je izuzetno smirena, racionalnija, njene misli nisu jurile u svim pravcima istovremeno; bila je manje pesimistiki raspoloena. Hospitalizacija i velika doza lekova ne bi mogle toliko da je smire. Ponovila je kurs dve nedelje kasnije i stanje se ponovo poboljalo. Ona se neverovatno izmenila nabolje. Jo jedan ovek u stanju izrazite deluzivnosti, ubeen da moe da smanjuje ljude, iao je na kurs za vreme hospitalizacije i svaki dan se vraao u bolnicu. Pored toga to je i dalje mislio da moe da smanjuje ljude, bio je izuzetno miran, bolje je izraavao oseanja, drugi delovi deluzivnog sistema su bledeli i vie nije provodio sate i sate razmiljajui o znaenju jednostavnih parabola. Pohaao je kurs tokom este nedelje svoje hospitalizacije i promene su bile mnogo znaajnije nego tokom svih pet predhodnih nedelja. Involutivno paranoidna ena se vratila sebi posle kursa. Nekoliko drugih je kao rezultat delova kursa bolje razumevalo svoju bolest. Kliniki, izuzetno poremeena grupa je u celini pokazala impresivnu promenu. Samo jedan pacijent je postao uznemireniji. Ostalima je vebanje pomoglo u odreenoj meri. Posle kursa se poveala emotivna energija i poboljalo izraavanje oseanja. Mnoge apatine linosti su prvi put pokazale entuzijazam. Njihovi izgledi za budunost bili su pozitivniji a neki su bolje razumevali svoje psihotike procese. ak su i oni koji su zadrali svoje deluzivne misli bili u stanju da ocenjuju svoju sposobnost za obrazovanje ideja na nivou Kontrole uma i postignu jasnost i razumevanje.

109

Dolo je do bolje relaksacije i smanjenja tenzije. Pacijenti su nauili da se oslanjaju na sopstvene unutranje snage, da shvate suoavanje s problemima i njihovo reavanje, a sama sposobnost da to ine davala im je vie samopouzdanja. Neki psihotini pacijenti otkrili su da im bolest uveava sposobnost funkcionisanja u izmenjenom stanju svesti a to je unelo smisao u njihov ivot i njihovu produenu bolest. Neurotini pacijenti (njih stoetrnaest) nisu pokazali kliniki negativne posledice. estoro je popunjavalo EWI. Njihovi rezultati su se popravili, ali ne kao kod grupe izuzetno poremeenih, jer su i njihovi prvobitni rezultati bili blie rezultatima zdravih osoba. Izvesno je da su neurotini pacijenti imali koristi od vebi Silva Kontrole uma. Oni koji su nastavili da vebaju tehnike posle kursa bili su u stanju da umnogome izmene svoj ivot, a ak i oni koji nisu redovno vebali mogli su da ih upotrebe u vreme linih kriza: kada su morali da se suoe sa stresom ili da donesu vane odluke. Svima je to izgledalo kao iskustvo proirivanja uma, otkrie da mogu na nove naine koristiti svoj um. Grupni entuzijazam se uveao pri kraju kursa i mnoge osobe su iskusile odreeniji i vii emotivni nivo. Opte govorei, obe grupe, neurotina i psihotina, popravile su se posle kursa, to su pokazali pregledi psihologa i klinika ispitivanja. Samo je jednom od stoosamdesetdevet pacijenata bilo znatno gore. II Podaci bilo kog istraivanja moraju biti ocenjeni u svetlu svih postojeih uslova, upotrebljenih testova i kriterijuma i opreznosti koja prati studiju. Zato emo pokuati da ukaemo na sve faktore za koje smo svesni da su mogli imati uticaja na rezultat. Sa stanovita istraivanja, eleli smo da znamo kako je kurs delovao na poremeene osobe. Kao lekari, eleli smo da svim naim pacijentima bude dobro. Ovo je, bez sumnje, imalo izvesnog uticaja na rezultat poto su pacijenti to sigurno osetili. Verujemo da smo im na neki nain preneli na optimizam; to je integralni deo naih svakodnevnih terapeutskih napora. U poetku, pre nego to bismo neke psihotine pacijente poslali na kurs ekali smo da im se stanje stabilizuje, ali pri kraju smo ih slali na kurs i u stanju akutne psihoze. Za EWI test se smatralo da je osetljiv pokazatelj opaanja stvarnosti, i videli smo da su se njegovi rezultati podudarali sa klinikim nalazima. Dr. El-Meligi je potvrdio da su naa klinika posmatranja bila u skladu sa promenama pokazanim na skali EWI-a. Jedini pacijent koji je postao jo vie poremeen bio je i jedini iji je rezultat bio znatno loiji. Oni iji su se rezultati izuzetno popravili takoe su pokazivali i znaajno kliniko poboljanje. Autori EWI testa veruju da se on moe ponavljati i stalno sprovoditi. Mi nismo ispitali da li je bilo kakva promena uslovljena faktorom ponovljivosti. Pokuali smo

110

da sprovodimo test jednu nedelju pre i nedelju posle kursa, ali nismo uvek uspevali u tome. Nedavno, u sedam sluajeva test je sproveden dva puta nedelju dana pre i jednom nedelju dana posle kursa da bi se odredilo da li postoji faktor ponovljivosti. Odnos "pogrenih" odgovora u tri testa bio je 100:92:65. Tako je razlika izmeu prva dva testa bila beznaajna u odnosu na promenu posle obuke Silva Kontrole uma. Protivtea bilo kakvom faktoru ponovljivosti jeste injenica da je bilo mnogo odgovora oekivanih posle, a ne obavezno pre kursa, za koje bi se dobili negativni poeni. Na primer, dva pitanja su bila: "Moete li da itate misli drugih?" i "Da li ste skoro imali religiozno iskustvo?" Potvrdan odgovor na njih znaio bi negativan poen. Kurs obuava osobe da funkcioniu jasnovido i mnoge osobe postaju uverene da su doivele ESP - za neke taj je doivljaj gotovo religiozan. Tako smo, umesto boljih, mogli oekivati i gore rezultate posle kursa. Sumirajui pouzdanost EWI testa, faktor ponovljivosti je bio beznaajan i uravnoteen drugim faktorom koji je pogoravao rezultat. Za test se smatralo da je osetljiv i pouzdan, a rezultati su odgovarali klinikoj oceni kao i subjektivnim oseajima pacijenata. Za svrhu studije odluili smo da se smatra sluajnou ako neko u periodu od tri nedelje posle kursa bude u loijem stanju, bez obzira da li su tome doprineli drugi faktori ili ne. U bilo kojoj grupi od sedamdesetpet izrazito poremeenih osoba praenih tokom tri nedelje mogli bismo oekivati da se kod jednog ili vie njih pogora stanje. To bi se moglo dogoditi ak i onda kada su pod tretmanom i u periodu kada nisu bili izloeni regresivnom doivljaju. injenica da su svi pacijenti bili pod tretmanom za vreme ovog istraivanja i da im je povremeno pruano usmeravanje i ponovno uveravanje, bez sumnje je bilo od pomoi i moda je spreilo pojavu bolesti. Ali, mi verujemo da ova pomona terapija nije mogla sama po sebi dovesti do izuzetnih pozitivnih promena koje su se dogodile. III Nae je iskustvo da akutno psiho-oboljenje ima rano poreklo u patolokom odnosu majka-dete u prve dve godine detetovog ivota, esto pojaanom povremenim traumama. Ova predispozicija zahteva i faktor ubrzanja u tekuoj ivotnoj situaciji osobe koja e prouzrokovati njegov povratak na staro stanje i ponovno preivljavanje oseanja i stvarnosti iz daleke prolosti. Faktor ubrzavanja je obino surovo odbijanje ili odvajanje od vane osobe. Uzrok je u prolosti, a faktor ubrzavanja je u sadanjosti. Iza ovoga moe postojati neki mehanizam koji to olakava, na primer halucinogene droge, kontakt sa svojom familijom i drugi procesi koji potpomau regresiju. Tako razlikujemo (1) izvor, poreklo ili predispoziciju, (2) faktor ubrzavanja i (3) mehanizme potpomaganja, olakavanja. Psihoze se mogu

111

porediti sa mnogim prirodnim procesima koji imaju poreklo, podsticajni mehanizam i olakavajue mehanizme. Svi psihotini pacijenti koji su bili na kursu stekli su bolesti kao rezultat odbijanja, odvajanja, opasnosti od gubitka (stvarnog ili imaginarnog), umanjene panje, itd, to je izazivalo nesvesni strah od naputanja. Kod nekoliko stotina psihotinih pacijenata za poslednjih deset godina autori ne mogu da se sete nikoga ko nije delimino pretrpeo gubitak ili odvajanje ak i ako je to bilo samo nagoveteno. Na primer, dvadesetdevetogodinji katatoniar, kome se stanje pogoralo u toku istraivanja, bio je u sukobu sa majkom za koju je mislio da nee odobriti njegove sastanke sa devojkom. To je posluilo kao uzrok ubrzavanja to je izazvalo regresiju do prve godine ivota kada je neodobravanje osetio kao predstojee naputanje i smrt. Kada bi Silva Kontrola uma kod pojedinaca dovodila do psihoze, imala bi ulogu potpomaueg mehanizma koji bi se morao kombinovati sa uzrokom ubrzavanja kod ranjive osobe. Mi ne moemo da se setimo nijednog pacijenta kod koga je psihotiki proces izazvan iskljuivo potpomauim mehanizmom. Iako ne sumnjamo da je to mogue, sigurno je relativno retko. IV ta je Silva Kontrola uma ? Silva Kontrola uma je etrdesetoasovni kurs koji se sastoji iz trideset asova predavanja i deset asova mentalnih vebi. Mentalne vebe ne samo da poduavaju kako opustiti um i telo - to ine i drugi pristupi kao to su biofidbek i Transcendentalna meditacija - ve idu korak dalje. Poduavaju kako da funkcioniete mentalno kada ste na relaksirajuem nivou. Ceo kurs se sastoji iz tehnika za korisno korienje uma. Poto smo ovo i sami doiveli i osvedoili se da su ga mnogi koristili, nemamo sumnji u superiornu sposobnost uma da funkcionie kada osoba upotrebljava specifine tehnike u stanju budne oputenosti. Ovo je slino stanju koje je opisao Sigmund Frojd u svom spisu o sluanju, stanju u koje je Brams odlazio da bi komponovao ili stanju u kom nadolaze nove ideje koje je opisao Tomas Edison. Kurs obuava polaznika brzom i lakom metodu za odlazak na ovaj nivo relaksacije u bilo koje doba. Polaznici vebaju vizuelizaciju, imaginaciju i miljenje na ovom nivou svesti sve dok ne naue da na njemu mentalno funkcioniu. Oni zahvataju iri obim modanih aktivnosti za svesnu upotrebu. Postiu proireni delokrug svesti. Umesto da samo sanjare prilikom oputanja na tom nivou, mogu delotvorno da koriste um. Umesto obitavanja u laganom snu oni mogu biti svesni i koristiti um i na tom nivou. Umesto obinog sanjanja nou, stanje sna mogu upotrebiti za reavanje problema i dobijanja odgovora za koje um nije sposoban u bilo koje drugo vreme.

112

Kada osoba naui da mentalno funkcionie na dubljim nivoima oputenosti uma i tela, uveava se kreativnost. Pamenje se poboljava i osobe su sposobnije da reavaju probleme. Izmenjenog stanja, sposobne su da usmere um da ini ono to one ele - na taj nain se lake kontrolie i takva navika kao to je puenje. Dugotrajno praktikovanje vebi na relaksirajuem nivou deluje i na proces miljenja u svakodnevnom ivotu - npr. moe se imati pristup svom "nivou" i bez ulaska u njega, poput muziara koji vie ne mora da se koncentrie na muziku da bi znao kada je odsvirana pogrena nota. Um ima ogromne mogunosti, ali je na svom normalnom nivou funkcionisanja stalno bombardovan razliitim uticajima u isto vreme: misli, elje, potrebe, udnje, umovi, svetla, pritisci, sukobi, sve vrste stresova - on ne moe da usmeri vie od deset posto panje na bilo koju stvar. Na nivou oputanja moe. Ali, na taj nivo osobe obino dospevaju u trenucima kada ih hvata san, a nisu vebale da koriste taj nivo. Najee ne znaju da on postoji i da se moe koristiti. Kada osoba jednom doivi rezultate dobijene sa ovog nivoa svesti, nikada ne pokuava da donese vane odluke ili rei probleme a da ga ne koristi. Najvanije je da kurs poduava korienju ovog nivoa uma. Pored toga to obuava kako da se misli u stanju oputenosti, kurs polaznike obuava specijalnim tehnikama za kontrolu navika, reavanje problema, postizanje cilja, pamenje, uvanje zdravlja, kontrolu bola, kontrolu snova i spavanja, itd. Kontrola uma nije hipnoza; vie se pribliava samohipnozi. Ljudi ue da grade potpuniju panju uma, moda i zbog toga to kada su oputeniji vie nisu bombardovani onolikim spoljnim uticajima. Uz ovu potpuniju panju oni su u veoj mogunosti da usmere um da ini ono to ele. Drugi veliki deo kursa ui kako ponavljati blagotvorne iskaze dok ste na nivou oputenosti uma i tela. Smatra se da ovo ima mono dejstvo. Pozitivno misliti je uvek dragoceno, ali pozitivno misliti u stanju oputenosti neuporedivo je vrednije. Poslednji deo kursa bavi se parapsihologijom; skoro sve osobe izvetavaju da su imale ESP doivljaje za vreme kursa. Ovo je toliko uobiajeno da Kontrola uma garantuje punu refundaciju ako polaznici ne doive jasnovidost tog poslednjeg dana. V Zato Kontrola uma pomae mentalno poremeenima? Ranije u studiji prestali smo da razmatramo zato Kontrola uma moe da nakodi mentalno poremeenima i obratili smo panju na pitanje zato im je pomogla. Mi ne znamo sve odgovore, ali mislimo da smo u boljoj poziciji da to razmatramo nego oni koji nisu paljivo posmatrali pacijente pre i posle obuke. Mobilizacija energije moe biti vaan faktor. Frojd je u "Analysis Terminable and Interminable" rekao da efikasnost terapije u budunosti moe da zavisi prvenstveno od mobilizacije energije. Osobe izuzetno dobijaju na energiji kako se kurs blii kraju.

113

Pozitivan stav i optimizam stvarani tokom kursa moraju imati povoljan uticaj na pacijenta. Moda izgovaranje blagotvornih iskaza, na nivou oputenosti, delotvorno programira um na nain koji prevazilazi obino pozitivno miljenje. Relaksacija umanjuje napetost i stoga slabi znake bolesti. Osoba ne moe biti u stanju relaksiranosti uma i tela i istovremeno izuzetno napeta ili u sukobu. Smatra se da funkcionisanje na tom nivou proizvodi isto prenosno dejstvo relaksacije tokom celog dana, kao to se primeuje u TM. Raspoloenje u grupi Kontrole uma je odlino i svi doivljavaju uveano oseanje topline i ljubavi dok su na relaksirajuem nivou. Mogue je da energija ljubavi ima vanu ulogu. Osobama koje vole uglavnom ne smetaju stvari koje bi im inae smetale. Poto na nivou relaksacije ljudi nisu u nekom osobitom konfliktu, nije toliko neophodna rana odbrana od emotivnog udaljavanja. Stoga je olakano primanje pozitivnih uticaja. Vie su u dodiru sa svojim oseanjima i sa realnou. Obuhvatili su ire podruje aktivnosti mozga za ispitivanje stvarnosti. Percepcija je poboljana na nivou relaksacije uma i tela i uveava se jasnost misli i prosuivanja. Specijalne tehnike pomau pacijentima da ree neke svoje probleme i da budu u stanju da se programiraju tako da relaksacija i dobar oseaj traju tokom celog dana. Sposobnost da se u veoj meri oslanjaju na sopstvene unutranje snage daje im vee samopouzdanje. Terapeuti veruju odgovorima koje su dobili u izmenjenom stanju, a to doprinosi pacijentovom samopouzdanju. Prisutan je fenomen grupe. Dobar emotivni oseaj grupe je zarazan i prenosi se ak i na vrlo poremeene pacijente. Parapsiholoki deo kursa je nekim od poremeenih pacijenata pomogao na neoekivan nain. Mnogi koji su gurnuti na "rub pameti" izjavljivali su da su esto imali paranormalne doivljaje koje psihoterapija nije objasnila. Samo u okviru parapsiholokog dela kursa oni su dostizali razumevanje. Jedna od utvrenih svrha duboke psihoterapije jeste da uini svesnim ono to je bilo nesvesno. Proirivanje podruja svesnog i ispitivanje parapsiholokih aspekata uma posluili su istoj svrsi. Pacijenti su osetili olakanje otkrivi ovaj aspekt sopstvenih mentalnih procesa i ustanovili su da je on realan i prihvatljiv. Poto im je emotivni poremeaj pomogao da doive paranormalne fenomene, ovo je dalo svrhu njihovim produenim poremeajima i njihovim ivotima. Terapeut je nauio da primenjuje tehnike Kontrole uma u psihoterapiji, ime e i dalje pomagati pacijentima.

114

VI Rezime i zakljuci: Sedamdesetpet izuzetno poremeenih pacijenata upueno je na obuku Kontrole uma da bi se odredilo koji bi pacijenti mogli zapasti u tekoe. Samo je jedan postao znatno vie poremeen. Najpostojanije otkrie bilo je izuzetno poveanje opaanja stvarnosti, to je utvreno kliniki i objektivnim psiholokim testiranjem. Vano je zapaziti da su svi poremeeni pacijenti iz jedne psihijatrijske prakse zamoljeni da idu na kurs to je predstavljalo kompletan uzorak psihijatrijskih pacijenata. Niko od njih nije odbio. Svi su ili na kurs. Stoga se ovi rezultati ne pripisuju samo odabranim pojedincima. Silva Kontrola uma nije psihoterapija. Ona se moe upotrebiti kao orue u bilo kojoj psihoterapiji, naroito ako je terapeut upoznat sa kursom i ne protivi se njegovim konceptima. Pacijentu daje uveanu sposobnost da koristi um i da se posveti terapiji koja se primenjuje. Psihotinim je pacijentima bila od izuzetne pomoi (bar kada je pacijent pod tretmanom a psihijatar razume kurs) tako da Dr. MekKenzi sada insistira da svi pacijenti pohaaju kurs dok su pod njegovom brigom i nadzorom. Imajui u vidu izuzetno poboljanje kod najveeg broja poremeenih pojedinaca kao i to da se moe vriti obuka velikih grupa pacijenata istovremeno, autori predviaju njenu primenu u vidu pomoi bolnikom leenju. Ustanovljeno je da je kurs bezbedan i potencijalno koristan za neurotiare. Relativno je bezbedan i definitivno koristan za izrazito poremeene osobe kada su pod nadzorom psihijatra koji poznaje kurs. Kliniki i objektivni psiholoki podaci ukazuju da koristi daleko prevazilaze bilo kakvo negativno dejstvo. TABELA A (nije data ovdje) Prosena razlika u T rezultatima pre i posle obuke Silva Kontrole uma, za tridesetosam ena iz izuzetno poremeene grupe. Zabeleeno je poboljanje na svih jedanaest podruja merenja ukljuujui i podruje euforije. Donji rezultat pokazuje poboljanje izuzev na podruju euforije, gde gornji rezultat pokazuje da se pacijent osea bolje i da je vei optimista. Podruja merenja su sledea: 1. ulna percepcija se sastoji od jedinica koje opisuju spoljni svet kroz direktne ulne doivljaje koristei sve ulne modalitete. 2. Percepcija vremena razvrstava pojave vezane za subjektivno vreme u etiri kategorije: promene u doivljavanju protoka vremena; vremenski diskontinuitet; vremenska orijentacija (ukljuujui nain angaovanja u prolosti, sadanjosti i budunosti); doivljaj ili svest o svom dobu i identifikacija ili otuenje od svoje generacije. 3. Telesna percepcija obuhvata tri aspekta doivljavanja tela: emotivni aspekt, hipohondrine albe, percepcioni aspekt. 4. Auto-percepcija obuhvata

115

emotivne tendencije ka samoizraavanju problema sopstvene vrednosti i identiteta. 5. Percepcija drugih je data u pet razliitih obrazaca: dehumanizacija ljudi, pripisivanje neobinih moi ljudima, oseaja promene, referentne ideje, antropomorfne tendencije u ophoenju prema ivotinjama. 6. Sposobnost obrazovanja ideja usredsreena je na patologiju koja se odraava u neijem doivljavanju sopstvenog procesa miljenja ili njegovog sadraja i bavi se razliitim kategorijama kao to su: nedostaci u procesu razmiljanja, dezorganizacija, promene u uobiajenom miljenju ili ideologiji, intelektualna svemo, promene u stepenu razmiljanja i prisustvo bizarnih ideja. 7. Disforija razlikuje tri nivoa: somatski, emotivni i intelektualni. Pored ovog, obuhvata i jedinice koje se odnose na elju za smru i autodestruktivne tendencije. 8. Regulisanje impulsa (motiva) obuhvata jedinice koje naglaavaju nedostatak htenja ili volje kao doivljaj pre nego kao stvarni gubitak kontrole. Tri predstavljena tipa ove pojave su: ispoljavanje poviene napetosti, radne inhibicije i problemi u donoenju odluka, kompulzivnost i potpuni izostanak akcije, asocijalna, protivdrutvena ili bizarna motivacija.

116

DODATAK III

UVOD
Dr. J. V. Han, Direktor istraivanja Silva Mind Control International, Inc. Sve do nedavno naunici su bili izuzetno kritiki nastrojeni prema izvetajima u kojima se tvrdi da su jogiji ovladali vetinom kako da voljno reguliu svoj puls, telesnu temperaturu i ostale telesne procese za koje se smatralo da su nevoljne prirode. Takoe se uveliko prelazilo preko izvetaja o tome da neke osobe u stanju duboke hipnoze (izmenjenog stanja svesti) mogu pod sugestijom izazvati promene psiholoke prirode za koje se normalno smatralo da nisu pod voljnom kontrolom, na primer izazivanje plikova i kontrola brzine rada srca. S pojavom tehnika biofidbeka (bio-povratne sprege), naunici su tokom poslednjih nekoliko godina doli do saznanja da skoro svi unutranji telesni procesi mogu biti podvrgnuti kontroli. Biofidbek tehnike se zasnivaju na principu da uimo da pravilno reagujemo ako smo trenutno obaveteni (povratna sprega) o pravilnosti sopstvene reakcije ili o tome koliko smo blizu pravilne reakcije. Upotrebljavajui nagrade kao sredstvo povratne sprege kod ivotinja, psiholog Dr. Nil Miler (Neal Miller), sada na Rokfeler Univerzitetu, pokazao je da se svesnom kontrolom moe postii promena u brzini rada srca. Dr. Elmer Grin, Fondacija Meninger, pokazao je da se upotrebom biofidbeka ljudi mogu nauiti da razliito kontroliu temperaturu svojih ruku - jedna je hladna, druga topla. Na poetku biofidbek eksperimenata sa modanim talasima iji je autor Dr. Kamija (Kamiya), sa Neuropsihijatrijskog Instituta Langlej Porter, istraivai su pokazali da su ovi metodi delotvorni kod obuke pojedinaca u svesnoj kontroli svog Alfa ritma modanih talasa (8-13 Hz). Druge tehnike, manje orijentisane na laboratoriju, takoe su koriene za upravljanje unutranjim telesnim organima. Na primer, tehnika transcendentalne meditacije pokuava da dovede do relaksacije unutranjih organa ukljuujui mozak. Drugi sistem pomou kog pojedinci mogu da izazovu relaksaciju kao i kontrolu modanih talasa, jeste Silva Kontrola uma. Osobe koje su bile na kursevima Silva Kontrole uma govore o oseaju duboke relaksacije i o verovanju da mogu kontrolisati sopstvene modane talase. Ovo je 1971. godine testirao Dr. F. J. Bremner, psiholog sa Triniti Univerziteta iz San Antonia, Teksas. Izgleda da ljudi koji su na ovaj nain obuavani zaista mogu da kontroliu svoje modane talase i izazovu Alfa ritam kada to ele. Ovo je utvreno u studiji u kojoj je grupa od dvadeset neobuenih studenata bila dobrovoljno podvrgnuta eksperimentu kontrole modanih talasa. Polovina studenata podvrgnuta je metodu slinom Pavlovljevom metodu uslovnog refleksa; odnosno, kada bi osoba ula "klik" to bi oznaavalo da e

117

stroboskopsko svetlo izmamiti reakciju na EEG-u u vidu Alfa frekvencije. Uskoro je i samo "klik" kod osobe izazivalo Alfa frekvenciju na ekranu (itau) EEG-a. Drugih deset osoba obuavao je gospodin Silva putem svog metoda Kontrole uma. Obe grupe su iskazale promenu u EEG-u u predvienom smeru: to znai da su obe grupe uveale procenat Alfa frekvencije na svojim EEG. Kasnije je izveden drugi eksperiment koji je ukljuio osobe sa znatnom praksom u Silva metodu. Ove osobe su mogle voljno da pokrenu ili zaustave Alfa frekvenciju kao i da razgovaraju za vreme stvaranja Alfa ritma. Uraen je jo jedan test sa uvebanijim osobama. Poto su ove osobe imale znatno iskustvo u ESP vebama (rad na sluajevima), EEG je beleen dok su radili te vebe. Rezultati EEG-a takoe pokazuju visoku prisutnost Alfa frekvencije. Iz ovih studija se vidi da uz trening ovek moe u znatnoj meri imati voljnu kontrolu nad svojim unutranjim organima. Ovo vai i za mozak, ako prihvatimo da su elektrini signali tog organa indikator njegovog funkcionisanja. To takoe nagovetava da je potrebno mnogo vie istraivanja kako bi se utvrdili odnosi izmeu fiziolokih i mentalno-emotivnih stanja kao i potrebnih procedura obuke da bi se izvukao maksimum iz voljnih psiho-fiziolokih samoregulacija. Bolje razumevanje znaaja treninga Silva metode Kontrole uma moe proistei iz fiziolokih istraivanja mozga, o emu su izvetavali neurobiolog Dr. Roder V. Speri (Rodger W. Sperry) i njegove kolege iz Los Anelesa. Ovi, i drugi naunici stvorili su laboratorijski i kliniki dokaz o postojanju dve razliite vrste svesti koje u ljudskom mozgu funkcioniu odvojeno, ali istovremeno. Jedna vrsta svesti se bavi posledinim, logiko-zavisnim aktivnostima miljenja kao to su matematika i govor. Ona je funkcionalno proizvod leve hemisfere modane kore. Drugoj vrsti, koja je vezana za desnu hemisferu svojstven je holistiki, spontano kreativni i intuitivni nain miljenja, sa izraenim oseajem za prostor i muziku. Svest leve hemisfere dominira veim delom naeg svakodnevnog ivota i nju zagovaraju kako obrazovni sistem tako i drutveni pogledi zapadnog sveta. Ona je usmerena ka objektivnom i obino je udruena sa znatnom aktivnou Beta modanih talasa. Svest desne hemisfere je izgleda prvenstveno subjektivna, ima sekundarnu vanost u naem obrazovanju, i najvie je izraena u umetnosti. Obino je prate Alfa i Teta emisije modanih talasa. Silva Kontrola uma obuava pojedince da odre govor i ostale aktivnosti Beta miljenja u Alfi, kao i da se prepuste Alfa procesu miljenja kreativne intuitivne prirode kao delu namernog delovanja da bi se obezbedile ravnomernije raspodele funkcija izmeu leve i desne hemisfere. Ona pomae da se u reavanju problema uravnotei inae neravnomerna zaokupljenost funkcijom leve hemisfere. Podsticanjem namernog funkcionisanja desne hemisfere ona izgleda postie delotvorniju upotrebu modanog potencijala.

118

EEG U KORELACIJI SA FUNKCIJOM PANJE KOD LJUDI19

Frederik J. Bremner, V. Benignus i F. Moric Univerzitet Triniti, San Antonio, Teksas Ovu studiju je potpomogla Fondacija za istraivanje uma (Mind Science Foundation) Los Aneles, Kalifornija. Autori zahvaljuju gospodinu Hoseu Silvi na ueu u eksperimentu i Dejvidu L. Karlsonu za pomo u pripremi rukopisa. Bremner i njegovi saradnici predstavili su jedan model panje koji promene u EEG-u koristi kao zavisnu varijablu. (Bremner, 1970, Ford, Moric i Bremner 1968; Edi, Bremner i Tomas 1971; Harvic i Bremner 1972.). Ovaj model podrazumeva da postoje razliite klase ili podskupovi panje s tim da, dok su podskupovi ortogonalni, nisu hijerarhijski ureeni. Ve definisani podskupovi su: oekivanje, kontraoekivanje, orijentacija, buenje i neusredsreenost (Harvic i Bremner, 1972.). Upotrebna vrednost navedenog modela e rasti sa porastom njegove optosti. Sadanje studije pokuavaju da proire optost modela sa podataka koji se odnose na ivotinje, a koji su upotrebljeni za njegovu prvobitnu koncepciju, na podatke koji se odnose na ljudska stanja panje. Sadanja studija se usredsredila na dva aspekta uoptavanja modela. Jedan od tih aspekata bio je da se vidi da li je EEG ljudi osetljiv na promene u bilo kom od prethodno pretpostavljenih podskupova. Drugi aspekt bio je da se odredi postoji li kod ljudi neki jedinstven podskup panje koji ne postoji ili da ga nije mogue utvrditi kod ivotinja. Poto je izvedeno puno eksperimenata za testiranje modela sa podskupom oekivanja, ovaj podskup je izabran za testiranje panje kod ljudi. Podseamo itaoce da je oekivanje ovde upotrebljeno sa znaenjem da su subjekti (S) nauili odnos u kome nadraaj B sledi nadraaj A. Poto e detalji procedure biti razraeni u delu o metodu, dovoljno je rei da e to biti uinjeno klasinom paradigmom uslovljavanja. Ova paradigma sledila je, to je mogue blie, onu koja je upotrebljena za prikupljanje podataka o ivotinjama. Podaci o ivotinjama, meutim, zavisili su od spremnosti i raspoloivosti Teta ritma. S druge strane, karakteristika EEG podataka o ljudima jeste da imaju visoku verovatnou Alfa ritma. Zbog toga je Alfa ritam upotrebljen kao baza podataka za zavisnu "promenljivu". Drugi aspekt ove studije moe zapravo biti i zanimljiviji. Psiholozi su esto raspravljali o postojanju unutranje svesti kod ljudi. Sadanji model se bavi ovim pitanjem stvarajui od unutranje usredsreenosti podskup panje. Podskup unutranje usredsreenosti karakterie se odsustvom spoljnog nadraaja i mogunou testiranja samo kod ljudi. Predloeno je da se ovaj podskup
19 "EEG u korelaciji sa funkcijom panje kod ljudi" je objavljen u Neuropsihologiji, Vol. 10,1972, str. 307-12.

119

sagledava promenama EEG-a koje se deavaju u praenju subjektove (S) reakcije u stanju meditacije i duboke relaksacije. METOD Subjekti su bili dobrovoljci iz uvodnog razreda psihologije mukog koleda, njih dvadesetorica, u rasponu od osamnaest do dvadesetpet godina starosti. Reeno im je da je eksperiment u vezi sa samokontrolom modanih talasa i rasporeeni su bez nekog reda u dve grupe po deset. Aparat je elektroencefalograf tipa Bekman T. Elektrode od nerajueg elika bile su privrene potkono na podruju vrha (vertex) i zadnjeg (occipital) dela glave. Podaci EEG-a vizuelno su praeni, a i snimani na traci. Korienjem audio biogenog fidbek sistema modani talasi u Alfa opsegu (8-13 Hz) mogli su biti izdvojeni sa occipital EEG-a i predstavljeni subjektu preko slualica kao analog Alfa frekvencije. Logiki programer (Digital Equipment Corporation) bio je pripremljen da oznai binarni broj, prebacivanje na pola sekunde CS i 10 sekundi kasnije, prebacivanje na 10 sekundi UCS. CS je bio "klik" prenet u slualice koje je subjekt nosio, a sastojao se od otvaranja i zatvaranja releja povezanog s baterijom od 6 volti. UCS je bio Grass PS 2 Fotostimulator stroboskopskog svetla postavljen na subjektovu Alfa frekvenciju zatvorenih oiju. Svi podaci su snimani na osmotrani Ampex SP 300 Analog magnetofon, a snimljena analog traka je digitalizirana AD konvertorom povezanim sa IBM kompjuterom 360/44, pre analize. Postupak: Ovaj eksperiment je nadgledao i odobrio "Univerzitetski komitet za humani tretman ljudi kao eksperimentalnih subjekata". Svaki S. je ispunio protokolarni obrazac koji je beleio informacije kao to su: poslednja upotreba alkohola ili lekova, istorijat epileptikih napada, prethodna iskustva sa hipnozom, jogom ili Alfa stanjem. Pored toga, kada su S. prvi put doveli u laboratoriju, zamolili su ga da potpie izjavu kojom daje pristanak da uestvuje u eksperimentu i potvruje da mu je objanjena priroda i svrha postupka. Bazni EEG je uzet svakom S, bez obezbeenog fidbeka. S. je dobio uputstvo "zatvori oi" kao nadraaj. Grafikon je bio obeleen dvocifrenim brojem, a upotrebljeni su odvojeni kanali za snimanje filtriranih i nefiltriranih modanih talasa. Ovaj postupak je zatim ponovljen uz uputstvo "otvori oi". Lice subjekta je bilo osmatrano internom televizijom a ukupno vreme provedeno u komori za baznu liniju podataka bilo je oko 30 minuta za svakog S. Ako je oitavanje bazne linije bilo neodgovarajue, postupak se ponavljao sve dok se nisu dobili isti zapisi podataka. Prema postupku bazne linije S-i su bili podeljeni na dve desetolane grupe. Jedna grupa (Silva) je dobila vikend trening u trajanju od 14 sati za kurs Kontrole uma

120

Hosea Silve (Shah, 1971.). Mada je Silva "tehnika Kontrole uma" jedinstvena za sebe, ona koristi i duboko relaksiranje i postupke nalik na grupnu hipnozu. Neko vreme se, takoe, upotrebljava za ono to se najbolje moe opisati kao veba ESP. Na poetku sledee nedelje, doveli su S-e u laboratoriju i 20 minuta je sniman EEG. Snimci su raeni i sa zatvorenim i sa otvorenim oima, dok su S-i uvebali svoje Silva tehnike. Drugom prilikom, EEG je uzet od istih S-a uz audio biogeni fidbek i uz ista uputstva. Druga grupa (CC) od 10 S. prola je kroz klasinu paradigmu uslovljavanja od 50 pokuaja po vebi. Svaki pokuaj se sastojao od CS "klik"-a od pola sekunde, zatim interval izmeu nadraaja od 10 sekundi (IIN), zatim UCS u trajanju od 10 sekundi stroboskopskog svetla podeenog na Alfa frekvenciju S-a zatvorenih oiju. Interval izmeu pokuaja (proba) IIP nije bio isti. Eksperimentator bi poeo sa pokuajem kada bi S izgledao relaksiran. U ovoj grupi pokuaja nije korien biofidbek. Veba od 50 pokuaja trajala je 20-30 minuta, a vebe su se ponavljale sve dok S. ne postane osposobljen da reprodukuje Alfa frekvenciju, ili dok eksperimentator ne bude uveren da S. ne moe u dovoljnoj meri da reprodukuje Alfu. Zavrna veba od 50 pokuaja sa CC grupom izvodi se sa biogenim fidbekom. Svi podaci dobijeni klasinim uslovljavanjem uzeti su u stanju otvorenih oiju. OBRADA REZULTATA Za potrebe analize, podaci EEG-a su razvrstani na periode, jedan predstavlja 10 uzastopnih sekundi snimljenih rezultata podataka. Za baznu liniju podataka, uziman je jedan period za svakog S. u stanju zatvorenih oiju i jedan period u stanju otvorenih oiju. Za Silva grupu, posle 14 sati obuke, jedan period je uzet u stanju zatvorenih oiju a jedan u stanju otvorenih oiju bez fidbeka. Isto je uraeno i uz fidbek. Za CC grupu uzet je rani pokuaj (trei pokuaj ako je bio jasno registrovan), a period je bio 10 sekundi IIN. Isti period je uzet i iz poslednjeg pokuaja pre biogenog fidbeka a zavrni period je uzet poto je ukljuen fidbek. Svaki pokuaj je bio A-D konvertovan i spektralno analiziran skupljajui snagu na razliitim EEG frekvencijama (Volter, 1968). Ovde e biti rei samo o podacima dobijenim sa otvorenim oima. REZULTATI Grafikoni I i II saimaju rezultate CC grupe i Silva grupe ponaosob. Efekat biogenog fidbeka se, takoe, moe videti na svakom grafikonu. Tri aspekta ovog eksperimenta projektovana su na zajedniku osu; tako se za svaku grupu na grafikonu moe posmatrati i praviti poreenje izmeu rezultata bazne linije,

121

poboljanja u reprodukovanju Alfa frekvencije kroz svaku fazu eksperimenta i uticaj biogenog fidbeka. Kod grupe CC (Grafikon I), konani porast Alfa reprodukcije usled CC postupka oznaen je vrhom u srednjoj liniji na frekvencijama 8-9 Hz. Podaci bazne linije koji su vieni kao irok i prilino rasut spektar izgleda da nisu pokazali preteno stvaranje Alfa ritma. Uveanje u srednjem procentu snage raspodeljuje se izmeu manjeg broja frekvencija. Dodatna promena se uoava pri uvoenju biogenog fidbeka, a to je praeno daljim suavanjem spektra - to znai da je uvoenje biogenog fidbeka donelo jo jednu promenu frekvencija. Slina zapaanja mogu se videti i na podacima Silva grupe (Grafikon II), ali poreenje grafikona ove dve grupe mora biti vrlo obazrivo izvedeno. Meutim, posmatranjem grafikona, moe se uoiti da su Silva subjekti bili sposobni da reprodukuju Alfa ritam posle tretmana iako ne u obimu koju je iskazala grupa CC subjekata (Grafikon I). Ponovo se dogodila promena frekvencije nanie: izgleda da je u ovom sluaju vea nego u CC grupi. Ovaj zakljuak ne mora biti sasvim taan jer rezultati bazne linije Silva grupe ukljuuju uveanu produkciju viih frekvencija kao to su one u opsegu od 10-12 Hz, za razliku od CC grupe. Zbog toga je teko doneti sud o stepenu relativne promene u ovim grupama. Meutim, vano je primetiti da su se promene frekvencija desile u istom smeru u obe grupe i da biogeni fidbek ima isti efekat u oba sluaja (Grafikon II). DISKUSIJA Podaci koji su ovde izneti, ini se, podravaju Bremnerov model panje, naroito podskupove oekivanja i unutranjeg usredsreivanja. Prilino je zanimljivo uporediti podatke koji su zabeleeni u eksperimentu sa ljudima u ovoj studiji sa podacima o ivotinjama koji su upotrebljeni da definiu podskup oekivanja (Grafikon III). Ako se porede Grafikoni I i III uoljiva je izvesna slinost. Bazna linija i CS krivulje su iroke i ravne dok su krivulje uslovljavanja zailjene. Takoe, oba grafikona pokazuju promenu frekvencije. Autori shvataju da je promena frekvencije u suprotnom smeru to se pripisuje injenici da su podaci o ivotinjama registrovani na hipokampalnim podrujima mozga, dok su podaci registrovani kod ljudi uzeti sa ocipitalnog dela modane kore. Stoga, izgleda da je oekivanje, kako ga model shvata, u korelaciji sa oblikom spektra i promenom frekvencije. Drugi autori su izvestili o promenama frekvencija u ljudskom Alfa ritmu koje podravaju podskup oekivanja (Knot i Henri, 1941, Vilijams 1940.) ili bar korelaciju Alfe i panje. (asper i agas, 1940.). Autori su se sukobili oko podskupa unutranje fokusiranosti predstavljenog na Grafikonu II. Subjekti obueni u Silva metodu Kontrole uma nisu upotrebljavali spoljne nadraaje za dobijanje rezultata izuzev onoga to bi se najbolje moglo nazvati mentalnim slikama. Jedna od vrednosti Bremnerovog modela u ovom

122

pogledu jeste da je definisanjem podskupa unutranje fokusiranosti postalo nepotrebno upotrebljavati izraze kao to su "svesnost" ili "mentalne slike". Unutranja fokusiranost zavisi od prethodnih uslova kao od uputstava datih subjektu i uoenih promena na EEG-u. Naravno, shvaeno je da e biti potrebne dodatne kontrole da bi se ispitale pouzdanost i vanost podskupa unutranje fokusiranosti. Ovo je naroito tano kad se ima u vidu Hartova kritika (1968.) da subjekti koji ostanu sami u mirnoj sobi s priguenim osvetljenjem, za nekoliko minuta uveavaju svoju Alfa produkciju. Sadanja studija (Braun, 1970.) moda nije tako podlona ovoj kritici poto koristi promene frekvencije i oblik spektra kao suprotnost onim studijama koje se oslanjaju na koliinu ili amplitude Alfe (Kamija, 1968.). Bez obzira na to, zanimljivo je razmiljati o dodatnoj promeni frekvencije posle uvoenja biogenog fidbeka. U sluaju CC grupe to je moglo da poslui da UCR i CR budu otvoreniji, menjajui klasinu paradigmu uslovljavanja u situaciju instrumentalnog uslovljavanja sa CR visoke podsticajne vrednosti. Za Silva obuenu grupu, s druge strane, fidbek moe da razjasni subjektima korelaciju unutranje fokusiranosti koja nije subjektivna.

123

UNUTRANJA FOKUSIRANOST KAO PODSKUP PANJE

Frederik J. Bremner i F. Moric, Triniti Univerzitet, San Antonio, Teksas. Ovu studiju je podrala Fondacija za istraivanje uma, Los Aneles, Kalifornija, i autori izraavaju svoju zahvalnost gospodinu Hoseu Silvi za uee u eksperimentu. IZVOD Ovaj izvetaj ima nameru da prui jo dokaza o unutranjem fokusiranju panje kod ljudi. Teoretski model koji je upotrebljen koristi promene u EEG stanju kao zavisne "promenljive" i verbalna uputstva eksperimentatora za poetak stvaranja Alfe kao nezavisne promenljive, da bi se predvidelo unutranje fokusiranje panje. U prethodnoj publikaciji (Bremner, 1972.) nagoveteno je da unutranje fokusiranje jeste podskup panje a ovaj podskup se mogao definisati izvesnim prethodnim uslovima i izvesnim karakteristinim promenama EEG-a. Promene EEG-a su stvaranje Alfa ritma izazvanog nadraajima korienim kao nezavisne promenljive. Prethodna studija je bila podlona kritici, poto je Hart objavio (1968.) da e neki subjekti koji su ostali sami u mirnoj prostoriji s priguenim osvetljenjem za nekoliko minuta poveati svoju Alfa produkciju. Meutim, zakljueno je da ako S. moe da pone i da zaustavi stvaranje Alfa frekvencija u skladu sa datim znakom eksperimentatora, to moe da prui odgovor na pitanje lane pojave Alfa frekvencija, kako je Hart objavio. Ako je ovo stvaranje Alfa ritma povezano sa subjektovim izjavama o sopstvenom stanju unutranje fokusiranosti to bi obezbedilo posredan dokaz za podravanje podskupa unutranjeg fokusiranja. METOD Subjekti: Deset ljudi i ena prethodno obuenih da stvaraju Alfa ritam bili su subjekti. Neki od njih ve su uestvovali u prethodnom eksperimentu (Bremner 1972.); u svakom sluaju svi S-i su izjavili da su imali znatnog iskustva u stvaranju Alfe i duboke uslovljene relaksacije kao i da su imali nekog iskustva sa psihikim vebama.

124

Aparat: Korien je Bekman "T" tip elektroencefalografa. Elektrode su bile od nerajueg elika i privrene potkono na podruju vrha (vertex) i zadnjeg (occipital) dela glave. Podaci EEG-a su bili vizuelno praeni i snimani na traci. Dodatno je prikljuen mikrofon sa magnetofonom kako bi subjekti mogli da snime verbalne iskaze o svojim iskustvima. Logiki programer (Digital Equipment Corporation) bio je pripremljen da oznai binarni broj na zapisu. Lice subjekta i gornji deo torza bili su praeni internom televizijskom kamerom. Svi podaci su zabeleeni na Ampex Sp 300 Analog osmotranom magnetofonu. Procedura: Svaki S. je ispunio protokolarni obrazac kojim su beleene informacije tipa: poslednja upotreba alkohola ili lekova, istorijat epileptinih napada i prethodna iskustva sa hipnozom ili tehnikama duboke relaksacije. Pored toga, od svakog S. se trailo da potpie izjavu kojom daje pristanak za uestvovanje u eksperimentu i potvruje da mu je objanjena priroda i svrha postupka. Svakom S. je reeno da stvara Alfa ritam metodom na koji je ve navikao. Formiranje bazne linije (podatka) traje oko 5 minuta i raeno je sa subjektom zatvorenih oiju. Oko deset minuta je utroeno na ono to bi se najbolje moglo opisati kao ESP vebe (Silva Metod; MekNajt 1972.) da bi S. uspostavio repernu taku za stvaranje Alfe. Zatim je traeno od S. da zatvorenih oiju stvaraju Alfu na verbalnu komandu eksperimantatora. Kada je, na bazi dovoljno EEG podataka i po oceni eksperimentatora, S. zaista stvarao Alfu, posle priblino 30 sekundi, S. je dobijao komandu da "zaustavi Alfu". Komanda za poetak i zavretak stvaranja Alfe data je dok eksperimentator ne bi osetio da je S. na odgovarajui nain pokazao svoju sposobnost i da je zapis dovoljno ist. S. je tada dobijao uputstvo da "otvori oi" pa je procedura poni-stani nastavljana. Niko od S. iz ove studije nije imao tekoe u stvaranju Alfe, meutim, neki nisu mogli uvek da prekinu stvaranje Alfe na komandu, naroito dok su im bile zatvorene oi. Ukupno vreme postupka bilo je priblino 45 minuta. REZULTATI Rezultati ove studije prikazani su na grafikonima IV i V. Mada je studija prvobitno zamiljena tako da se podaci mogu podvri spektralnoj analizi, kontrast izmeu Alfe i ne-Alfe bio je tako dobro definisan da su eksperimentatori osetili da statistika analiza nije bila neophodna. Grafikon IV sadri podatke za 45 subjekata sa zatvorenim oima. "S" simbol na zapisu (Grafikon IV) oznaava poetnu "start" komandu dok "T" (terminate) oznaava komandu "stani". Uoljiva je razlika izmeu testerasto-nazubljenog oblika Alfe i umanjene amplitude zapisa koja sledi komandu "stani". Grafikon V obuhvata podatke grupe od pet subjekata, tri S. sa zatvorenim oima i dvoje S. - P8 i T9 sa otvorenim oima (Grafikon V). Zanimljivo je da je S. T9, sa otvorenim oima posle znaka za "start", imao pomak od nekoliko sekundi pre

125

nego to je poeo da stvara Alfa ritam. Ovo se deavalo u svakom pokuaju sa ovim S. ije su oi bile otvorene. To je i S.5 pokazao u stanju zatvorenih oiju, to ga je i inae karakterisalo. Povremeno se to pokazalo i kod ostalih S. Navedeni S. su izjavili da su bili u posebnom, prepoznatljivom stanju panje. Svi izuzev jednog S. bili su u stanju da predvide kada stvaraju Alfu, a kada ne. Drugim reima S. je mogao da kae "start" i "stop" i snimak bi izgledao isto kao Grafikoni IV i V. DISKUSIJA Navedeni rezultati pokazuju da, makar za ovu grupu S-a, stvaranje Alfa ritma nije lano. Tako je ova grupa subjekata manje osetljiva na vrstu greke na koju je ukazao Hart (1968.). Vreme pomaka kod nekih S. je vrlo zanimljivo, ali autori nemaju spreman odgovor na pitanje zato priprema nekih S. traje toliko dugo. Ipak, postoji odnos izmeu poetka registrovanja Alfa ritma na EEG-u, jedinstvenog linog oseaja subjekta, i izjave subjekta da je bio u posebnom stanju panje koje mi nazivamo podskupom unutranjeg fokusiranja.

126

LITERATURA
Bremner, F.J. "The effect of habituation and conditioning trials on hippocampal EEG." Psychonomic Science, 1970,18,181-83. Brown, B.B. "Recognition of aspects of consciousness through association with alpha activity represented by a light signal." Psychophysiology, 1970,6,442-52. Eddy, D.R., F.J. Bremner, and A.A Thomas. "Identification of the precursors of hippocampal theta rhytm - a replication and extension." Neuropsychologia, 1971, 9, 43-50. Ford, J.G., M.D. Morris, and F.J. Bremner. "The effect of drive on attention." Psychonomic Science 1968, 11, 156-57. Hart J.T. "Autocontrol of EEG alpha." Psychophysiology, 1968, 4, 506. (Abstract.) Hurwitz, S.L., and F.J. Bremner. "Hippocampal correlates of a conditioned sniffing response." Neuropsychologia, 1972. Jasper, H.D., and C. Shagass. "Conditioning the occipital alpha rhythm in man." Journal of Experimental Psychology, 1941, 28 (5), 373-87. Kamiya, J. "Conscious control of brain waves." Psychology Today, 1968, 1 (April), 57-60. Knott, J., and C. Henry. "The conditioning of the blocking of alpha rhythm of the human electroencephalogram." Journal of Experimental Psychology, 1941, 28, 13444. McKnight, H. Silva Mind Control Through Psychorientology. Laredo, Tx.: Institute of Psychorientology, Inc., 1972. Shah, D. "The alpha state lets the mind take wings." The National Observer, 1971, 34, 1, 16. Walter, D.O. "Spectral analysis for electroencephalogram: mathematical determination of neurophysiological relationship from records of limited duration." Experimental Neurology, 1963, 8, 155-81. Williams, A.C. "Facilitation of the alpha rhythm of the electroencephalogram." Journal of Experimental Psychology, 1940, 26, 413-22.

127