Velika filozofska biblioteka

Osniva VUKO PAVIEVI Redakcioni odbor MIHAILO URI, DANILO N. BASTA, ZDRAVKO KUINAR, VLADIMIR MILISAVLJEVIC, ASLAV KOPRIVICA, TIODOR ROSI

PLATON

DRAVA
PETO IZDANJE Preveli Dr ALBIN VILHAR Dr BRANKO PAVLOVI Predgovor Dr VEUKO KORA Objanjenja i komentari Dr BRANKO PAVLOVI

BEOGRADSKI IZDAVACKO-GRAFICKI ZAVOD BEOGRAD, 2002.

Naslov originala ( )

PLATONOV IDEAL JEDINSTVA FILOZOFIJE I POLITIKE

JOANNES BURNET, PLATONIS OPERA Tomus IV, Respublica Scriptorum Classicorum Bibliotheca Oxoniensis, 1903.

On je prvi, a moda i poslednji, smatrao da dravom ne treba da upravljaju najbogatiji, najastoljubiviji ili naj lukaviji, ve najmudriji. Shelley Starohelenski svet nije m o g a o ostaviti lepe i monumentalnije svedoanstvo svoje m u d r o s t i nego to je Platonova Drava i Platonova filozofija uopte. Moglo je biti dubljih nepo srednih zahvata u dijalektiku zakonitost sveta ( H e r a k l i t ) , vie sistema i irine u n a p o r i m a da se n e p o s r e d n i m analogijama do kui t a j n a materijalne s t r u k t u r e sveta ( D e m o k r i t i a t o m i s t i ) , dubljeg postavljanja logikih p i t a n j a ljudskom miljenju (elejci), vie smisla za k o n k r e t n o s t , za strogo i sistematsko ispitivanje injenica, za kritinost i racionalne sinteze najirih r a z m e r a (Aristotel), ali niko k a o P l a t o n nije d o a r a o o n u oso bitu snagu i lepotu helenskog n a i n a miljenja, onu gotovo neobjanjivu daro\dtost starih Helena da n e p o s r e d n o i sa na d a h n u e m trae velike istine o-sVetu i oveku koja im je zauvek osigurala prvo i najistaknutije m e s t o u istoriji filozofije i nauka. I upravo to n a s osvaja u Platonovim delima, time n a s on stalno vraa d o b u u k o m e je iveo i mislio, time nas uvodi me<tu svoje sabesednike i prijatelje, na t v r d o ali plodno tlo Atine, glavnog politikog, k u l t u r n o g i u m e t n i k o g sredita celog helenskog sveta. Time n a s on pribliava ivoj slici stvar nosti, od koje nas deli velika vremenska udaljenost, ali koja je ipak toliko p r i s u t n a u n a e m d a n a n j e m k u l t u r n o m razvitku da joj se uvek m o r a m o vraati k a o n e n a d m a n o m klasinom uzoru. Istorijska pozadina ove slike dosee i dalje u prolost od Platonovog doba, iako je, k a o to se vidi u sedmoj i o s m o j knjizi Drave, Platon modelirao svoj ideal dravnog ureenja p r e m a onim dravnim ureenjima koja je i m a o neposredno pred oima, a p r e svega p r e m a dravnim u r e e n j i m a Atine, S p a r t e i Sirakuze. Platon se u svojim delima ne osvre mnogo na dogaaje u prolosti, ali je j a s n o da se njegova filozofija V

Filozofski rakultat S.r.j.vo

1)
U

643 10
32.01 COBISS 9

rodila iz tih dogaaja i da se ne moe uopte shvatiti ako se to zanemari. On i Aristotel doista se pojavljuju kao eteoci duge istorijske setve na njivi helenskog narodnog rvota i kao veliki sreivai narodne duhovne imovine, i u njihovoj sintezi, kao u lepo rasporeenoj riznici, objektiviu se istorijske moi helenskog duhovnog ivota i svaka od njih dobija u njoj svoje pravo mesto. 1 Ako malo ue ograniimo ono to je imalo naj vei znaaj za pojavu i razvitak Platonove filozofske misli, a posebno za njegovu moralno-politiku filozofiju i njegovo delo Dravu, to e biti otprilike dva stolea pre Platonovog roenja ali ona i^va stolea u kojima je i stvoreno sve to je najzna ajnije kod starih Helena. Uspon starohelenskog drutva poeo je stvarno sa Solonom (oko 600 g. pre n. e.), koji je bio ne samo veliki dravnik i reformator ve i jedan od slavne, ali vie legendarne nego istorijske sedmorice helenskih mudraca. On se pojavio na istorijskoj pozornici kad su velike ekonomske promene poele iz temelja da potresaju starohelensko patrijarhalno drutvo i nain ivota koji je u njemu vladao. Snana kolonizacija na obalama Sredozemlja proirila je helenski svet na veliki pro stor od Crnog mora do Heraklovih Stubova, od Kirene i Naukratije do Masalije i Olbije2 i na elom tom prostoru poeo je ivi razvoj proizvodnje i trgovine, poelo je podizanje gra dova i graanskog ivota. Ali to nije zaustavilo krizu koja je uzimala sve vee razmere, niti je popravilo teak poloaj radnih masa koje su bile izloene nemilosrdnoj eksploataciji. tavie, to je kriza u drutvenim odnosima postajala dublja, time je gori bio poloaj zemljoradnika i radnika koji su sve vie padali u nepodnoljivu zavisnost od patrijarhalne zemljoposednike vlastele. Na jednoj strani, raale su se nove klase trgovaca, za natlija i raznih poslovnih posrednika i njihova mo je sve vie rasla, a na drugoj, radne mase u gradu i selu dolazile su u sve tei poloaj zavisnosti od patrijarhalne i novane aristokratije. Trgovci i zanatlije vodili su borbu za novi sistem drutvenog i politikog ivota, koji je odgovarao njihovim interesima, ali nisu mogli raunati na uspeh bez podrke svih slobodnih gra ana. Tako su se stvorili savezi koji su imali vanredno veliki znaaj za politiki ivot starih Helena u VI i V veku pre n. e. kad su se klasni odnosi do kraja zaotrili i kad su teke klasne borbe dale vidno obeleje svim politikim zbivanjima. tom ' Dr Milo uri, Aristotelovo etiko uenje, Glas Srpske Kra ljevske2 Akademije", 93, Beograd 1940, str. 113114. Dr Milo uri, I storija helenske knjievnosti, Beograd 1951, str. 493_494. * VI

burnom procesu govore ne samo razne drutveno-politike teo rije iz toga vremena ve i lirske pesme Hesioda i Hibrije, Solona i Teognida, Arhiloha i Alkeja. Raalo se novo drutvo i ljudska misao je budno pratila taj proces. Patrijarhalna drava zemljo posednike vlastele, sa kraljem na elu, propadala je pod udar cima novih drutvenih snaga koje su preuzimale vlast u svoje ruke i izgraivale ivot prema svojim interesima. Razume se, nije se to zbivalo jednako u svim politikim centrima. Sparta i dorski centri ostali su neizmenjeni, ali je upravo Atina bila zahvaena najburnijim dogaajima. U njoj su izmeu sredine VI i sredine V veka pre n. e. snage iza kojih su stajali trgovci i zanatlije postigle ogromne uspehe. Uz pomo narodnih masa, te snage su politiki jaale i postepeno dobijale sve vie zna aja. Obiajno pravo, po kome se ivelo u patrijarhalnom dru tvu, ustupalo je mesto pisanom pravu i pisanim zakonima uopte. U ivotu starih Helena sve je vei znaaj dobijala grad ska drava, najoriginalnija i najznaajnija ustanova sistema klasinog ropstva, u kojoj je jedino i moglo da se stvori ono to se stvorilo za dva ili tri veka. Atinska demokratija najvie duguje za svoj razvoj dvojici velikih dravnika i reformatora: Solonu i Klistenu. Prvi je ograniio apsolutnu mo aristokratije brisanjem dugova koji su radne mase gradskog i seoskog stanovnitva bacali u zavis nost, ak i u ropstvo, a drugi je dovrio ono to je Solon zapo eo ukinuvi patrijarhalnu osnovu podele graana po krvnim vezama da bi dravu organizovao po teritorijalnom principu i omoguio svim slobodnim graanima slobodno kretanje i uee u dravnim poslovima. Solonove i Klistenove reforme uvrstile su u stvari trgovce, zanatlije i ostale slobodne gra ane na raun zemljoposednike aristokratije, a to je omogu ilo da se razvije bujni ivot, kako u oblasti privrede tako i u politici, kulturi, umetnosti i svim drugim oblastima duhovnog ivota. Oduzimanje ovlaenja koja je imao Areopag jo iz doba aristokratske vladavine liilo je definitivno aristokrati iu svih privilegija koje su se u izvesnoj meri zadrale i posle Solonovih reformi, a kad su uspeno okonani persijski ratovi (449. pre n. e.) i kad je Atina zadobila vodei poloaj meu helenskim dravama, nastali su najslavniji dani atinske demokratije. To je doba Perikla, doba kad se u Atini najvie stvaralo, doba pune afirmacije atinskog demosa i nezadovoljstva aristo kratije koja izvan Atine trai i nalazi saveze za borbu protiv demokratskog dravnog ureenja. Kad se ovako posmatraju istorijska zbivanja koja su do vela do snanog uspona Atine sredinom V veka pre n. e., ne VII

treba izgubiti iz vida ta je tada bila atinska gradska drava. esto se govori atinskoj dravi i atinskoj demokratij i kao da je re tekovinama modernog doba. A evo ta je bila Atina u doba svog najveeg uspona. Povrina: grad sa lukom (Pirej) i neposrednom okolinom. Stanovnitvo: 300.000400.000, a od toga samo 40.000 odraslih mukih graana sa svim pravima i 80.000 robova. Ostali deo stanovnitva sainjavali su ene i deca, zatim razni doseljenici sa porodicama. Proizvoako sta novnitvo: zemljoradnici, robovi, sitne zanatlije. U toj i takvoj dravi rodio se 428. ili 427. pre n. e. Platon. Pravo ime mu je bilo Aristokle. Osnovne pojmove ivotu, ljudima, odnosima meu ljudima i dravama, pravima i dunostima graana, filozofiji, moralu i svemu drugom to je ulo u bogatu riznicu njegovih saznanja stekao je na tlu Atine u najburnije i najnesrenije doba njene istorije. Godinu ili dve pre njegovog roenja umro je Perikle, a neto posle nje govog roenja posetio je prvi put Atinu poznati sofist Gorgija. Peloponeski rat bio je tada u punom jeku, a njegove katastro falne posledice ve su se teko oseale u ivotu atinskih gra ana. I sasvim prirodno, sve je to imalo veliki znaaj za Plato nov misaoni razvitak. Po roenju, pripadao je drutvenim slo jevima koji su bili najljui protivnici emokratije. Njegov otac Ariston potomak je atikog kralja Kodra, a majka, Solonovog prijatelja i roaka Dropida. Kritija i Harmid, najistaknutiji atinski politiari u kasnijoj vladi Tridesetorice, bili su mu ujaci, a Speusip, filozof, koji je rastao u njegovoj senci i \>od njegovim uticajem, da ga posle njegove smrti zameni na elu Akademije, bio mu je neak. Tako je Platon sa svih strana bio okruen uglednim srodnicima i imao prilike, moda vie nego ijedan atinski graanin toga doba, da dobije sve to mu je bilo potrebno za uspean lini razvitak. Ali po svemu izgleda da su burni dogaaji u godinama Platonovog detinjstva i mladosti ipak vrili najvei i najneposredniji uticaj na formiranje njegovih ideja. Peloponeski rat, u kome je na jednoj strani bila Atina sa svojom demokratijom, a na drugoj Sparta sa svojom aristokratijom, razvijao se od samog poetka nepovoljno za Atinu. Prvo je dola kuga, koja je pokosila veliki broj Atinjana, pa i samog Perikla. Ratni neuspesi izazvali su brojne tekoe u ekonomskom i politikom ivotu Atine i protivnici demokratije nisu propustili priliku da to iskoriste za svoje politike ciljeve: s jedne strane, optuivali su demokratski poredak za sva zla i neuspehe i postavljali zahtev da se sklopi mir sa Spartom, a, s druge, odravali su tajni savez sa Spartom podrivajui atinsku dravu iznutra. VIII

Klasni i politiki sukobi sve vie su se zaotravali i postepeno pretvarali u prikriveni ili otvoreni graanski rat. I sve se to duboko usecalo u svest mladog Platona, koji je budno pratio dogaaje. Celog ivota nosio je u sebi uverenje koje je tada stekao i koje je kasnije izloio u Dravi napisavi da ako do vlasti dou oni koji, u svojoj oskudici, ude za dobrima koja bi bila samo njihova, ubeeni da je upravo vlast ono mesto na kojem se moe najvie nagrabiti, . . . tada e doi do borbe za vlast, pa e ova borba slino onome to se dogaa u ratu upropastiti i njihova domainstva i elu dravu" (521a). Kao mladi, Platon je doiveo redom sve udarce koje je Atini zadala Sparta i one poslednje koji su definitivno unitili njenu samostalnost i slavu. Bilans peloponeskog rata, koji je trajao 27 godina, bio je katastrofalan za Atinu: demokratija je poraena, a aristokrati su iskoristili pobedu Sparte i prigrabili vlast u svoje ruke. U Atini je uspostavljena vlada Tridesetorice, u kojoj su najvidniju ulogu igrali Platonovi ujaci Kritija i Harmid. Platon je tada imao 24 godine, ali je ostao daleko i od te vlade.JTaj svoj stav i dogaaje koji su posle toga usledili objasnio je u svom Sedmom pismu ovim recima: ,,U mladosti sam iskusio isto to i toliki drugi mladi ljudi. Nameravao sam da se odam dravnim poslovima im postanem svoj gospodar. Ali onda su se dogodile neke stvari u dravi. Poredak protiv kojeg su bili mnogi sruen je, a na vlast doe pedeset i jedan ovek: jedanaest u gradu, deset u Pireju, kao nadzornici trga i svih admini strativnih poslova, a tridesetorica postadoe neogranieni gospodari ele drave. Neki od njih bili su moji srodnici i prijatelji i odmah su me pozvali da saraujem s njima u dravnim poslovima kao ovek kome ti poslovi i prilie. Tada sam se gorko razoarao, to nije nimalo udno ako se ima u vidu moja mladost. Nadao sam se, naime, da e oni uiniti kraj bespravlju i nasilju i da e zavesti pra vednu upravu. Briljivo sam pratio ta rade. I ta sam sve morao videti? Ti ljudi su za veoma kratko vreme postigli da je raniji poredak izgledao ljudima kao pravo zlato. Izmeu ostalog, moga prijatelja Sokrata, ve postarijeg oveka, koga ja bez ikakva ustezanja nazivam najpraved nijim ovekom svoga vremena, hteli su da poalju da sa jo nekolicinom drugih uhvati jednog graanina i povede ga na gubilite, kako bi ga, bez obzira hoe li on to ili ne, umeali u svoje politike poslove. AH Sokrat ih nije po sluao, ve je vie voleo da se izloi opasnosti nego da IX

postane sauesnik u njihovim zlodelima. Kad sam sve to video i jo mnoge druge stvari koje nisu bile nita manje krupne, razgnevio sam se i okrenuo od te bede. Meutim, posle kratkog vremena sruena je vlada Tridesetorice i s njome ceo poredak. Mene je opet, iako sada slabije, ponela udnja da se odam javnim i dravnim poslovima. Istina, i u tom rastrojenom nemirnom vre menu dogodile su se mnoge stvari koje su mogle izazvati ogorenje, i nije za uenje to su neki iskoristili revolu ciju da se osvete svojim linim neprijateljima. Ipak su oni koji su se vraali iz progonstva bili veoma umereni. Ali, po nekom zlom. udesu, neki od vlastodraca opet po zovu pred sud onog istog Sokrata, mog prisnog prijatelja, na osnovu veoma zloinake optube koja bi se mogla od nositi na sve druge pre nego na Sokrata. Kao bogohulnika optuili su ga jedni, a drugi osudili i pogubili to nije hteo, dok su jo sami iveli u bedi izgnanstva, da ue stvuje u bezbonom zatvaranju jednoga od njihovih pro gnanih prijatelja. Posmatrajui te dogaaje i ljude koji su tada uprav ljali politikim ivotom, a isto tako i zakone i obiaje, inilo mi se, to sam dublje gledao u stvari i sve vie za lazio u godine, da mi je sve tee da se uspeno bavim dravnim poslovima. Video sam, naime, da to nije mo gue bez prijatelja i pouzdanih saradnika, a takve nije bilo lako nai meu onima koji su ve dotad bili u poli tikom ivotu, jer se u naoj dravi vie nije upravljalo po obiajima i pravilima naih predaka, a bilo je nemoguno da tek stiem nove prijatelje bez suvie velikih tekoa. Osim toga, pisano pravo i moral pogorali su se u neverovatnoj meri. Ako sam, dakle, isprva izgarao od udnje da uem u politiki ivot, mene je, kad sam osmo trio te prilike i video da se sve kovitla, uhvatila na kraju vrtoglavica. Nisam, istina, prestao da razmiljam kako bi se mogle poboljati i te prilike i celokupno dravno ureenje, ali sam za delatnost oekivao pravi trenutak. Na kraju, uverio sam se da sve postojee drave imaju ravo ureenje, jer je u njima stanje zakona gotovo ne popravljivo ukoliko ne doe do nekih energinih podu hvata kad za to budu pogodne prilike. I tako sam bio doveden do toga da tvrdim u slavu filozofije da se po mou nje moe saznati sve to je pravino u ivotu drave i pojedinca i da se, prema tome, ljudski rod nee oslobo diti nevolja sve dok ne uzmu vlast u svoje ruke pravi

i valjani predstavnici filozofije, ili dok se upravljai dr ava, nekim boanskim promislom, ne ponu baviti filo zofijom." (324, 325, 326). U ovom svedoanstvu iz kojeg se obino uzimaju najva niji podaci Platonovom ivotu i radu 3 naroito je znaajno ono to Platon govori Sokratu, jer se prilino jasno vidi kako je njemu teko pala Sokratova smrt. Uz to, vidi se kako je neosnovano i nepravedno optuivati Platona za odravanje veza sa vladom Tridesetorice samo zbog toga to mu je Kritija bio ujak. Po onome to Platon govori Sokratu jasno je da je Sokratova smrt ak presudno delovala na sav njegov dalji ivot i rad. Sokrata je Platon upoznao kad mu je bilo 20 godina i odmah se priklonio njegovoj filozofiji. Pre toga mu je uitelj filozofije bio uveni sofist Kratil koji je Heraklitovu dijalek tiku sveo na relativizam i sofistiku i time dosta doprineo da Platon kasnije postane otar protivnik Heraklitove dijalektike. Napustivi Kratila, priao je elejskoj koli, koja mu je bila blia, ali ni tu nije naao sve to je traio. Tek kad je Sokrata upoznao, naao je uporite za svoj filozofski razvoj. Naroito je kod Sokrata cenio odlunost i doslednost u borbi protiv sofista, pa je upravo zbog toga upotrebio antitezu Sokrat sofisti za razvijanje sopstvenih ideja. A to je uinio iz vie pobuda. Pre svega, inuo mu se da e najbolje afirmisati So krata i svoje sopstvene filozofske ideje ako razvije kritiku so fista; zatim, Sokrat mu je bio ne samo nedostini uzor savre nog mudraca ve i uzor linog heroizma. Mogao je, dakle, bez ikakve rezerve da stavlja u usta Sokratu svoje sopstvene misli, iako je otiao dalje od svog uitelja. I u Dravi se lepo vidi kako on predstavlja Sokrata u svojim dijalozima. Istoriari filozofije, helenski i razni drugi istraivai veo ma su briljivo ispitivali sve to ima nekog znaaja za Plato nov vot i misaoni razvitak. Zna se da je napustio Atinu posle Sokratove smrti, ne samo iz straha to je bio Sokratov ak ve i iz velike tuge to je izgubio uitelja. Prvo je otputovao u Megaru da upozna Euklida, zatim je bio u Kireni, u Africi, gde je izuavao matematiku kod uvenog matematiara Teodora, koji se javlja u nekoliko njegovih dijaloga. Veruje se da je ovom prilikom posetio i Egipat. Po povratku u Atinu (smatra se da je tada napisao Apologiju Odbrana Sokratova) sav se Od 13 pisama koja su se sauvala kao Platonova, samo tri (6, 7, 8) uzimaju se kao potpuno autentina. Sedmo pismo se nikada nije dovodilo u sumnju i sluilo je kao osnova Platonove biografije. XI
3

posvetio predavanju svog filozofskog uenja. Meutim, posle nekog vremena zaeli da poseti Junu Italiju: jedno da bi bolje upoznao rad pitagorovaca, a, drugo, da bi ispitao mogunosti ostvarenja svojih ideja u politici. Poznanstvo sa sirakukim tiraninom Dionisijem izazvalo je kod Platona iluzije da bi mogao uticati na dravne upravljae da uspostave dravno ure enje po njegovim idejama. Ali ta se iluzija brzo sruila. Po svemu sudei, Platonova kritika nepravinosti i tiranije toliko je razjarila tiranina Dionisija, koji je na recima bio naklonjen Platonovim filozofskim idejama, da je Platon, po tiraninovom nagovoru, bio uhvaen i izveden na trg robova, da bude prodat kao rob. Na sreu Platonovu, naao se poznanik koji ga je otkupio i pustio na slobodu. Tako je samo srena okolnost spasla Platona od tragine sudbine da ivot zavri u ropstvu i da tako plati teki danak za svoje uverenje da kraljevi mogu postati filozofi i da filozofija, sama po sebi, moe urazumiti vladare da uspostave najbolje dravno ureenje. Iskustvo sa tiraninom Dionisijem ipak nije obeshra brilo Platona; tavie, njegovo uverenje da samo filozofi mogu biti dobri upravljai drava kao da je ostalo nepokolebljivo i on ne samo to se trudio da to uverenje izloi i obrazloi u svojim delima, emu nam najbolje govori Drava, ve je jo dva puta putovao na Siciliju, na nagovor Dionisijevog brata Diona (368. i 361. pre n. e.). Ali oekivanja su opet os tala neostvarena, samo to je ovog puta bio kanjen Dion bio je prisiljen da ide u progonstvo. Posle svih tih neuspeha u nastojanjima da pronae mo gunost za ostvarenje svojih ideja idealnom ureenju dr ave Platon je mogao da nae jedinu utehu u Akademiji. I on je doista ograniio svu svoju delatnost na Akademiju. U njoj je do smrti okupljao najtalentovanije filozofe, meu kojima je bio i Aristotel, njegov uenik i potonji kritiar. Kad je umro, godine 348. ili 347. pre n. e., sahranjen je u neposrednoj blizini Akademije, koja je svoju delatnost nastavila kroz sve oluje koje su potresale antiki svet, najpre grki, a zatim rim ski, sve do 529. godine n. e., dakle preko devet stolea. Justinijanov dekret koji je zabranio rad Akademije bio je ujedno dekret kojim je definitivno dokrajeno trajanje antike filozo fije. Iako je Platonov ivot bio prilino buran, a njegov misa oni razvitak dosta neujednaen, ipak se moe rei da je on od poetka do kraja ostao veran svom nastojanju da izgradi si stem idealizma i da u praksi pokae mogunost ostvarenja svojih ideja uzornoj dravi. Ono prvo mu je i polo za ruXII

kom, a u ovom drugom nije imao nikakvog uspeha. Stvorio je prvi celovit sistem idealizma u istoriji filozofije i nije bez razloga Lenjin nazvao idealizam Platonovom linijom u filo zofiji". Spojivi na originalan nain uticaje Parmenida, Pitagore i Sokrata, on je u istoriji starohelenske filozofije zauzeo mesto izmeu Sokrata i Aristotela, i kada danas sudimo nje govim delima, ukljuujui i Dravu, moramo imati u vidu tu injenicu kao to moramo poznavati istorijske uslove i okol nosti koje su imale presudan znaaj za formiranje njegove linosti i za sve ono to ima bilo kakvog znaaja za nastanak njegovih dela. Platon je svoje misli kazivao pesnikim stilom, a dijalog je smatrao najlepim i najpodesnijim oblikom knjievnog iz raza. Smatrao je da dijalog prua najvie mogunosti da se pisana re priblii ivoj raspravi meu ljudima. I upravo za hvaljujui uvoenju dijaloga obini svakodnevni ivot tek je u Platonovim spisima dobio svoj izraz i tek iz njih neposred no struji miris atikog ivota" 4 . I Drava je napisana u obliku dijaloga. Iako moda nema one umetnike vrednosti koju ima Gozba, ili Fedar, ipak sjajno ilustruje kako su se u Platonu sjedinili pesnik i mislilac, i ko liko Platon ulae truda da svojim delima udahne ivot i lepotu. On je dosledno beao od mrtvog slova na hartiji, a u svom Fedru gde raspravlja ,,o valjanom nainu govorenja i pisanja", pokazuje kako se moe nai iva re u knjievnom stvaranju i izraavanju: Sokrat. Jer, evo, Fedre, pismo ima u sebi neto udnovato i u tome ono zaista lii na slikarstvo: ta i pro izvodi slikarske umetnosti stoje pred nama kao da su ivi, ali ako ih neto upita, oni sasvim dostojanstveno ute. Isti je sluaj i kod slova: ovek bi pomislio da go vore kao da neto razumeju, a ako ih upita da shvati neto od onoga to se govori, svagda kazuju jedno te isto. A potom: kad su jedanput napisana, svaka re tu mara ovamo i onamo isto tako k onima koji je ne razu meju kao i onima kojima nije namenjena, pa se ne zna s kim treba govoriti, a s kime ne. A zlostavljana i ne pravino ruena uvek treba roditelje kao pomonika: jer sama niti moe sebe odbraniti niti sebi pomoi. Fedar. I to si sasvim pravo rekao. * Dr Milo uri, Istorija helenske knjilevnosti, str. 567. XIII

Sokrat. A ta? Drugu re da ogledamo, ovoj roenu sestru, ne samo na koji nain postaje nego koliko je po prirodi bolja i monija od ove? Fedar. Koja je to i kako veli da postaje? Sokrat. Ona koja se s poznavanjem stvari upisuje u duu onoga koji ui, i ume sama sebe da brani i zna govoriti i utati s kojima treba. Fedar. Misli na ivu re onoga koji zna, a ija bi se pisana re mogla s pravom obeleiti kao senka ive."5 Platonova pisana re je zaista kao senka ive". Osim Apologije, prvog spisa Platonovog, svi ostali spisi su dijalozi. Kao to Hegel kae, taj oblik nam oteava da steknemo pravu predstavu njegovoj filozofiji i da izrazimo njen taan pri kaz". Tekoa je i to to Platon u svojim dijalozima uvodi u raspravljanje Sokrata i druge osobe, pa se ne moe uvek tano znati koja od njih govori u ime Platonovo, iako je izvesno da glavne misli Platonove kazuje Sokrat. Ali dijaloki oblik izraavanja privlai svojom lepotom, a od svega je najlepe to tu, kako Hegel kae, istupa svetski ovek, koji ume da se vlada". Nije to ni u kom sluaju samo forma ophoenja, ve sadrajni duh samosvesnog, slobodnog, atikog graanina koji umno razvija svoje misli. To je duh slobodnog graanina, ili, kako bi Hegel rekao, duh urbaniteta" koji lei u osnovi utivosti. Hegel ga opisuje ovim recima: Ali urbanitet ostaje pri tome da se drugome priznaje potpuna lina sloboda njegove savesti, njegovih uverenja, da se svakome s kim se vodi razgovor prizna pravo da se iz razi: i da se ta karakterna crta pokazuje u svom odreenom odrenom odgovoru, protivreenju, da se vlastiti govor u poreenju s izjanjenjem drugoga smatra za subjektivan; jer tu se radi razgovoru u kome nastupaju linosti kao linosti, a ne objektivan razum ili um koji raspravlja sa samim sobom. (Mnogo ega je tu to mi smatramo istom ironijom.) I pored sve odlunosti izraavanja priznaje se i da je drugi razumna, misaona linost. Ne sme se olako tvrditi, niti drugome upadati u re. Taj urbanitet nije poteda, ve najvea otvorenost; on sainjava ljupkost Platonovih dijaloga." 6 U Platonovim dijalozima se sabesednici doista meusob no potuju kao linosti, iako se sudaraju oprena miljenja,
5 Fedar, LX, prevod dra Miloa uria, Kultura", Beograd 1955, str. 183, 184. 6 Georg Vilhelm Fridrih Hegel, Istorija filozofije, II, Kultura", Beograd 1964, str. 150, 151.

a Sokrat govori ono to sam Platon najvie eli da kae. Tako je doista i u Dravi, gde Sokrat raspravlja s Glaukonom, Polemarhom, Trasimahom, Adeimantom i jo ponekim drugim koji kae po koju re. Glaukon i Adeimant su braa Platonova, Trasimah je poznati sofist, a Polemarh je sin Kefala, proizvo aa oruja, koji je u Atinu doao iz Sirakuze. Meu njima se vodi iv razgovor, koji nigde ne poputa u jaini i zanimljivo sti. Iako ima raznih odstupanja, slika i asocijacija, osnovna ideja se izvodi dosledno u svih deset knjiga. Zbog toga spo redni elementi ne zasenjuju ono to je najhitnije u sadraju izlaganja. To i daje Hegelu povoda da Platonovom izlaganju kae: Taj dijalog nije konverzacija; u konverzaciji ono to se kae sluajno je povezano, i treba da je tako, stvar ne treba da bude iscrpena. Ljudi ele da se zabavljaju, u tome ima sluajnosti; pravilo je pri tome da svaki slobodno izra ava ono to mu pada na pamet. Prema uvodu, Platonovi dija lozi imaju katkad i takav nain razgovora, oblik sluajnog ra zvoja; docnije, meutim, oni se pretvaraju u razvijanje stvari, a subjektivnost konverzacije ^iezava, kod Platona ukupno uzev postoji lep dosledan dijalektiki razvoj. Sokrat govori, izvlai rezultate, izvodi zakljuke, u svom razmiljanju ide sam za sebe i svemu tome daje samo spoljanji obrt da bi ga izloio u obliku pitanja; veinom su pitanja usmerena na to da drugi odgovori da ili ne. Izgleda da je dijalog najpodesniji da se njime izloi neko rezonovanje, jer ide tamc-amo; rezonovanje se raspodeljuje na razne osobe." 7 U Dravi se takav dijalog doista vodi kao i u drugim Pla tonovim delima. A njihov spisak je prilino zamaan. Otkako je konstituisan corpus platonicum, vodile su se mnogobrojne i ive rasprave (koje jo i danas nisu okonane) i autenti nosti spisa i redosledu kojim su napisani. Polazilo se od ra znih gledita i primenjivali su se razliiti kriterijumi njihove klasifikacije. Prvo razvrstavanje izvrio je Aristofan Vizantinac, upravnik Aleksandrijske biblioteke. On je uzeo u obzir 14 dijaloga i pisama. Meutim, novopitagorovski filozof Trasil proirio je spisak na 36 dela, od kojih je 34 dijaloga, zatim odbrana Sokratova i pisma. Ova klasifikacija je najpriznatija dosad, ali neki dovode u sumnju autentinost nekih spisa te 8 se njihov broj esto smanjuje. Ipak se uzima, po Trasilu, da u celini ima 36 spisa i 56 knjiga. Meu njima je i Drava. Au tentinost Drave nikada nije dolazila u pitanje. 7 Ibid., str. 151. Videti: David Ross {Plato's Theory of Ideas, Oxford 1953, 3-^t). XV

XIV

Prema dosadanjem izuavanju Platonovih spisa, obino se smatra da su oni napisani u etiri razliite faze Platonovog misaonog razvitka i stvaranja: u prvu grupu idu spisi mladog Platona, dok je jo bio pod uticajem Sokratovog uenja; u dru gu grupu spisi napisani u doba Platonovog osamostaljiva nja i veoma estoke borbe protiv sofista; u treu grupu oni koji su nastali u doba Platonove pune zrelosti, u doba njego vog najvieg uspona (Drava, Gozba, Fedon i Fedar), kad je on izgradio svoje uenje idejama i u skladu s tim uenjem sve ostale delove svog filozofskog sistema; u etvrtu grupu dela koja je Platon napisao u starosti. Platon nije bio samo filozof velikog pesnikog nadahnu a, na koga su se uvek ugledali idealistiki mislioci, ve i ve liki istraivaki duh ispod ijih idealistikih spekulacija i uto pija snano izbija duboki smisao za konkretna posmatranja i ispitivanja. Ali upravo ovo Platonovo visoko svojstvo, koje je vano za objektivno utvrivanje njegovog stvarnog znaaja u istoriji filozofije i nauka, ostalo je vie ili manje u senci nje gova idealizma, tako da se esto i ne primeuje od idealisti kih spekulacija. Zbog toga u miljenjima Platonu ima raznih jednostranosti, proizvoljnosti i predrasuda. Neki savremeni filozofi i sociolozi misle da uzrok tome treba traiti pre svega u predrasudama prema idealizmu. Tako Leon Roben smatra da je malo izraza koji su optereeni predrasudama svake vrste kao to je izraz idealizam i da se u odnosu prema idealizmu toliko preteruje da se ak smatra da je nemogue da neka po litika sa idealistikom inspiracijom moe imati bilo kakvog naunog znaaja. I, odbacujui takav stav prema idealizmu, Roben se trudi da upravo na primeru Platona pokae koliko se u njegovim delima preplie posmatranje stvarnosti sa filo zofskim razmatranjem" i koliko je Platon sociolog koji ni kada nije prestao biti filozof"9. U istom smislu Karl Poper tvrdi da je Platonova sociologija genijalna meavina spekula cije i otroumnog posmatranja injenica" i da je Platon izlo io veliki deo svoje sociologije u tako tesnoj vezi s etikim i po litikim zahtevima da se elementi deskripcije uveliko gube iz vida.10
9 Leon Robin, La pensee hellenique des origines Epicure, Pari 1942, str. 178179. 10 Karl Popper, The Opeen Society and Its Enemies, Princeton

Meutim, bez ikakve osnove je tvrdnja da je Platon ,,uspeno primenio svoj idealistiki metod u analizi ovekovog drutvenog ivota" 11 . Kritika analiza Platonovih dela, koja stvarno zapoinje ve sa Aristotelom, pokazuje upravo suprot no od ovoga: ili je Platon primenio svoj idealistiki metod, pa nije doao ni do kakvog drugog cilja nego do svog sistema ide ja, ili je pokazao uroeni smisao za konkretno istraivanje, pa je umovanjem na temelju iskustva doao do zakljuaka s kojima stvarno poinje razvitak naunog saznanja drutvu u antikoj Grkoj. Upravo Drava pokazuje kako se kod Pla tona jedno mesa s drugim: matovita spekulacija sa izrazitim smislom za uoptavanje iskustvenih podataka. A to pokazuju i svi ostali Platonovi spisi. Platon*pada u bezizlazne tekoe im hoe da spekulacijom obrazloi i objasni veze izmeu za miljenog sveta ideja, koji je prikazao kao jedinu stvarnost, i realnog sveta, koji pobuuje naa ula i kome je mogue is kustvo, ali koji za Platona nije nita drugo nego prolazna senka i varka. Platonu je jedini cilj da savlada relativizam saz nanja i da se iznad ogranienosti ula uzdigne do nepromenljivih ideja. Tako su obogotvoreni opti pojmovi i pretvoreni u realna bia. A to je ve Aristotel najodlunije kritikovao, odajui sva priznanja svom uitelju. Ma koliko bila velika zaslu ga Platonova to je naao mogunosti da unese geometrijsko za kljuivanje u svoj nain filozofiranja, njegovo strasno nasto janje da pojam, ideju, uzdigne iznad svega ulnog odvelo ga je u jednostranosti idealizma koje su nesavladive, iako savremena nauka pokazuje dosta razumevanja za Platonovu izuzet nu ljubav prema geometrijskom zakljuivanju i traenju nepromenljivog u promenljivom. Zamisao Drave, kao i ela Platonova moralno-politika filozofija, esto nam se prikazuje kao poetsko matanje. Ar gumenti za ovakva gledita trae se i nalaze kod samog Pla tona, koji je napisao i to da se ljudski rod nee osloboditi ne volja sve dok ne uzmu vlast u svoje ruke pravi i valjani pred stavnici filozofije, ili dok se upravljai drava nekim boan skim promislom ne ponu baviti filozofijom". Ta misao, koju smo ve imali prilike da upoznamo u Platonovom tzv. Sedmom pismu, bila je u stvari polazna taka Platonova kad je on po eo da pie Dravu, da bi pokazao kako se zaista moe stvo riti idealna drava s filozofima na elu. Hegel je izgleda prvi shvatio da Platonova politika nije plod mate, ve sadrajno umovanje, a Hegelovo gledite usvojili su i mnogi drugi. Tako 11 Karl Popper, ibid, str. 37.
2

1950, str. 119. XVI

XVII

Ernest Barker pie u svojoj poznatoj studiji Platonu i nje govim prethodnicima da Platonova Drava nije grad koji ne postoji, ve grad koji se zasniva na postojeim dravnim ure enjima."' 2 Ova gledita zasluuju punu panju, jer istiu konkret nost Platonove politike filozofije i njenog istraivakog ka raktera. ta je u stvari osnovno pitanje kojim se Platon bavi u Dravi? Da li je tu re samo jednom postulatu njegove fi lozofije, ili ima razloga da se veruje da je Platon ozbiljno pri kupljao iskustva grkih i drugih dravnih ureenja da bi na temelju njih izgradio projekt najboljeg mogueg dravnog ure enja? Pouzdane odgovore na ova i slina pitanja ne bismo mo gli dobiti ukoliko ne vodimo rauna tome da je politika u staroj Grkoj bila trilogija, kao to s razlogom istie Ernest Barker: uenje dravi, uenje zakonima i uenje mo ralu. 13 Uostalom, to se vidi i po toku Platonovih izlaganja u Dravi, koja poinje raspravljanjem pravinosti. Platonove teze pravinosti zanimljive su za ocenu antikog poimanja politike, ali nas Drava ne privlai samo onim to Platon kae dravi branei svoje osnovne teze, ve i onim idejama protiv kojih Platon istupa. Tako nam Drava u celini omoguuje da shvatimo kakvo je bilo starohelensko poimanje politike, ali jo i vie od toga kako i na temelju ega se branila teza jedinstvu politike i filozofije, koja je toliko karakteristina za Platonovu Dravu. U Dravi Platon istupa istovremeno kao filozof i kao umetnik, i tako modelira ideal Drave prema iskustvima ste enim u najburnije vreme grkog politikog ivota, kad je najoriginalnija i najznaajnija tekovina antikog drutva, po lis, gradska drava, preivljavala svoju krizu, da bi na njenim ruevinama izrastao, prvo, Aleksandrov kosmopolis, a zatim jedan novi svet koji je naao svoj izraz u rimskoj dravi. Ve na prvim stranicama Drave italac se suoava s diskusijom pravinosti. Pitanja moralu razmatraju se s politikog gle dita, a politika pitanja s moralnog gledita. Brani se shvatanjt da je pravinost glavna i najvanija od svih vrlina i da je kao takva temelj cclokupnog ivota, kako pojedinano tako i drutveno, tj. svih odnosa u dravi i celokupne politi ke delatnosti. Tipino starohelensko shvatanje politike svodi
Ernest Barker, Greek Political Theory, London 1917, str. 239. Ernest Barker, The Political Thoughl of Plato and Aristotle, Dover Publications, Inc., New York 1959, str. 67.
13 12

se u stvari na ovo: budui da ovek, kao pojedinac, iznad sve ga tei najviem dobru, i dravna zajednica tei tom istom, pa je prema tome najvie dobro najvii ideal ivota u dr avi. To je smisao antike iluzije neraskidivom jedinstvu po litike i morala, koja je u ovom ili onom obliku potrajala sve do poetka moderne epohe, kad je doivela radikalnu kritiku u delima Makijavelija. tavie, moe se jeci da se u staroj Grkoj, u doba najveeg uspona gradske drave, moralni ivot nije ni mogao zamisliti izvan drave. Otuda se dravi i prilazi kao moralnoj ustanovi, a pravinost se prikazuje tako da kao moralna dispozicija sjedinjuje u sebi sve druge vrline. To je uz rok to se Platon uputa u iroka razmatranja, ne samo moralno-politikih ve i mnogih drugih filozofskih pitanja u vezi s problemom pravinosti. Zato neki zakljuuju da je Drava verovatno najizgraenija monografija pravinosti koja je ikad napisana" 1 4 . Da bi pokazao kolika je prednost drave koja se zasniva na pravinosti u poreenju sa dravom koja nije takva, Platon polazi izdaleka i izlae sofistika gledita pravinosti. Nasu prot njihovom stavu da su ljudi pravini samo zato to ne mogu initi nepravdu, to jest da su pravini protiv svoje volje (359b), Platon iznosi argumente za svoje gledite da je pra vinost bolja od nepravinosti, kako za ljude tako i za drave. U daljem sudaru sa sofistikim gleditima on odbacuje sofistiku teoriju drutvenog ugovora i iznosi svoju teoriju po stanku drave, koju zasniva na principu podele rada. S jedne strane, on genijalno uoava zakon podele rada, a, s druge, stvara teoriju postanku drave koja ima isto potroaki ka rakter i koja se javlja kao negacija atinske demokratije. Za istoriju nauke drutvu i ocenu Platonovog doprinosa u razvitku saznanja drutvu Platonovo shvatanje da je zakon po dele rada temelj podele drutva na klase nita ne gubi zbog ogranienosti zakljuka do kojeg je sam Platon doao trudei se da postanak drave objasni iskljuivo mnogostranou ljud skih potreba i ogranienou individualnih ljudskih moguno sti. Istina, on svoje gledite podeli rada ne izlae onako kako bi to moda uinio neki dananji sociolog, ali je to gledite svakako plod veoma konkretnih zapaanja i analiza koje se ne mogu osporiti. Uzor idealnih drutvenih odnosa Platon izgrauje po analogiji sa ljudskim organizmom, jer u dravi uvek gleda uve anog oveka, i polazei od stava da ljudski organizam vri
14

Karl Popper, op. cit., str. 93.

XVIII

2*

XIX

tri najvanije funkcije, zakljuuje da i drava ima tri najva nije funkcije koje treba da vre tri stalea: upravljai (filozo fi), uvari (vojnici), radni ljudi (seljaci, radnici, zanatlije). Ovakva podela trebalo bi da obezbedi potpuni sklad u dravi pod uslovom da se stalei meusobno ne meaju. Ali ova ilu zija ipak nimalo ne smeta Platonu da uoi kakvo je stvarno stanje u dravama i da kae genijalnu misao klasnim suprot nostima i borbama koje ine sutinu svake drave. U etvrtoj knjizi Drave ta je misao izloena ovim recima: Jer nijedna od njih nije, u stvari, jedna drava, nego svaka sadri u sebi mnogo drava, kao u onoj dejoj igri. U svakoj od njih ima najmanje dve drave, koje su u ratu jedna s drugom; jednu ine bogati, drugu siromani; nadalje, svaka od ovih sadri jo mnotvo drugih. Ako sa njima bude postu pao kao sa jednom dravom, nainie veliku greku . . ." (422e). Tu se vidi "i karakter klasnog sukoba, to jest shvatanje da je njegov koren u ekonomskoj i politikoj nejednakosti klasa. Platon, razume se, nije za ukidanje te nejednakosti. On je za ustrojstvo drave po funkcijama: kakvu ko ima sposob nost, takvu funkciju ima da vri, a drava ima apsolutnu vlast da kod svakog pojedinca utvrdi tu sposobnost i da je razvije onako kako njoj najbolje odgovara. Samo na taj nain moe se stvoriti idealna drava. Ali ta je u stvari za Platona idealna drava? U naelu, on mudro kae da je najbolja i najslonija ona drava u kojoj za vlau najmanje tee oni koji su izabrani da vladaju, a ako drava ima drukije vladaoce, onda je u njoj obrnuto" (520d), a kad strukturu drave podeava prema svom gleditu da je podela rada temelj podele na klase, on tako otro odvaja stalee jedan od drugog da se dobij a prava slika kastinskog ureenja. On smatra da takva razmena i ta kva mnogostruka delatnost moraju biti ubitane po dravu" i da je meusobno zamenjivanje funkcija tri vrste ljudskih bia najvea teta za dravu, pa bismo je, s najvie opravda nja, mogli nazvati zloinstvom", te zakljuuje da je to po prirodi stvari nepravinost", poto je nepravinost najvee zloinstvo prema sopstvenoj dravi" (434bc). Platon je bio iskreno ubeen da se samo takvim uree njem moe obezbediti sloboda da svaki graanin vri one funkoije za koje je sposoban. I tu je on protivrean kao i u mnogim drugim stvarima. Rodio se i podigao kao atinski gra anin i nauio od svog detinjstva da je slobodno uestvovanje

u dravnim poslovima ne samo pravo ve i dunost svakog slobodnog graanina. S druge strane, meutim, otri klasni sukobi, preterani individualizam, demagogija i druge karakte ristine slabosti atinske demokratije izazvale su* kod njega miljenje da dravi treba dati daleko veu vlast nad pojedin cima, a naroito da joj treba prepustiti selekciju graana. Tu se on oigledno udaljio od atinske demokratije i pribliio stro go utvrenoj hijerarhiji aristokratske Sparte i kastinskom si stemu Egipta, gde su vrhovni reci imali vlast kakvu je Pla ton, u drugom obliku, traio za svoje filozofe. Ali, iako je us vojio neke principe kastinske podele, on ipak nije shvatio sta lee kao zatvorene drutvene skupine, koje se meusobno od vajaju nasleenim razlikama po srodstvu, ve je dopustio da se u nekim sluajevima moe prelaziti iz stalea u stale, uko liko prirodne sposobnosti pojedinaca to dozvoljavaju. Tu je Platon oigledno idealizovao kastinske odnose koje je zasno vao na podeli rada, i Marks je s punim pravom primetio da je Platonova drava, ukoliko se u njoj podela rada razvija kao princip dravnog ustrojstva, samo atinska idealizacija egipat skog kastinstva. 15 Po sebi se razume da krajnji smisao Platonovog shvatanja podele i funkcija stalea u dravi treba uvek traiti u Pla tonovom ubeenju da nijedna drava, nijedno ureenje i isto tako nijedan ovek nee biti savren dok ti malobrojni nepo kvareni filozofi koje sad nazivaju neupotrebljivim, eleli oni to ili ne, ne budu nekako sudbinom prinueni da se pobrinu dravi i da joj poslue, ili dok istinska ljubav prema pravoj filozofiji kao kakav boanski dah ne obuzme sinove onih koji sada vladaju i kraljuju, ili same vladare" (499). Idealna dr avna uprava mogla bi se, po Platonovom miljenju, ostvariti samo ako na vrhu staleke hijerarhije budu najmudriji, tj. fi lozofi. Oni, filozofi, posvetili bi se potpuno dravnim poslovi ma, kao i stale uvara (vojnika); a da meu njima koji up ravljaju ne bude sukoba koje izaziva imovinska nejednakost (dve drave" u jednoj), Platon propisuje: Karl Marks, Kapital, Kultura", Beograd 1947, str. 294295. Milo uri nije u pravu kad odbacuje ovu Marksovu uzgrednu primedbu kao netanu s obrazloenjem da Platonovi stalei nisu pravno zatvorene dravne skupine kao kaste koje se jedne od drugih odvajaju nasleenim krvnim razlikama, nego se jedan od drugog razlikuju svo jim linim osobinama i stepenom svoje line vrednosti i sposobnosti za vrenje dunosti". (Dr M. uri, Politika i socijalna etika Platonova, ,Ziya antika", VI sveska, 1956, str. 222223.) M. uri oigledno gubi ; iz vida upravo ono to Marks eli da istakne izrazom atinska idealiza cija" kastinskog sistema. To je u Marksovoj tezi najhitnije! XXI
15

XX

Pre svega, da nijedan od njih nema nikakvo ima nje, ako to nije preko potrebno. Zatim, da nijedan nema takvu kuu ili ostavu da u nju ne bi mogao ui svako ko to eli. Sve ono to umereni i hrabri borci, iji je zadatak da se biju u ratu, treba da imaju, odmerie i primie od drugih graana kao nagradu to se staraju njihovoj bezbednosti, tako da im za narednu godinu nita nee preostati, ali nee trpeti ni oskudicu. Oni e se hraniti za zajednikom trpezom i ivee zajedno kao u taborima. to se zlata i srebra tie, treba im rei da oni u svojim duama nose boje i od bogova poklonjeno, da im ljudsko zlato nikako nije potrebno, i da gree ako boje zlato dovedu u vezu sa zlatom smrtnih ljudi i tako ga skrnave, jer se kovanim zlatom desilo ve mnogo bezbonih stvari, dok je njihovo zlato neokaljano. Jedino njima je u dravi zabranjeno da imaju veze i dodira sa zlatom i srebrom; oni ne smeju biti s njim pod istim krovom, ne smeju ga nositi ni na svome odelu i ne smeju piti iz njega. Tako e spasti i sebe i dravu. A im budu stekli sopstvenu zemlju, i kue, i novac, postae upravnici i zemljoradnici umesto da budu vladaoci, bie neprijateljski vladari, a ne saveznici graana, mrzee i bie omrznuti, ganjae i bie ganjani celog veka, bojae se vie neprijatelja u dravi, nego onoga spol ja i tako e se i oni sami i ela drava suno vratiti u propast." (416de, 417ab). To je takozvani Platonov komunizam. On se ne zau stavlja samo na ukidanju privatne svojine i na uvoenju apso lutne potroake jednakosti, ve ide i dalje, sve do zahteva da drava kojom se savreno upravlja treba da ima zajed nicu ena, zajednicu dece i celokupnog obrazovanja, a isto tako i zajednike poslove u ratu i miru" (543a). Ali tu Platon ne misli na dravu kao celinu, ve samo na upravljae drave, a to se tie proizvoakog dela stanovnitva, ono nije oba vezno da uspostavi potroaku jednakost i zajednicu ena, ali je apsolutno obavezno da stvara sva dobra za upravljae i elu dravu. Prema tome, Platon uopte ne zamilja da se ceo sistem dravnog ureenja zasniva na imovinskoj (i osta loj) jednakosti ljudi. Naprotiv. Njegova Drava zasniva se upravo na principu kastiiiske nejednakosti ljudi, na principu kastinske podele rada i funkcija. Potroaku jednakost za miljao je Platon iskljuivo kao privilegiju upravljaa i u vara drave, jer je mislio da samo na taj nain vladajui staXXII

lei mogu biti apsolutno osloboeni svih neposrednih briga materijalnim uslovima ivota i posveeni iskljuivo drav nim poslovima. Ostali graani (ne raunajui uopte robove) lieni su te privilegije i njihova je jedina obaveza da budu proizvoai dobra. Jednakost, dakle, nije privilegija svih graana. Jedina privilegija koju svi graani imaju jeste to talna pravinost" za sve, koja se u stvari sastoji u tome da svaki pojedinac, bez obzira kome staleu pripada, apsolutno podreuje svoje line interese, potrebe i elje dravi. Tako se Platonova drava javlja kao totalna sila iznad drutva, koja sve pojedince pretvara u delove ili elije organizma a stalee u svoje organe. Po sebi se razume da u takvom organicizmu nema ni mesta ni uslova za bilo kakav individualizam i da je takva za misao drave direktno suprotna atinskoj demokratiji. Zbog toga Karl Poper i kritikuje Platonovu zamisao drave kao prvi celoviti model zatvorenog drutva". Poper smatra da se u Platonovoj teoriji pravinosti ve nalaze bitni elementi modernog totalitarizma i da je krajnji smisao sveukupnog Platonovog institucionalizma da sprei svaku mogunost poli tikih promena uspostavljanjem staleko-kastinske kontrole totalnog upravljanja dravom.16 Iako se Platon esto predavao mati kad je doaravao razne pojedinosti svog ideala drave, on je u osnovi uvek bio realist kad je razmatrao kakve posledice mogu nastupiti ako se jedna idealno zamiljena ustanova u dravi izrodi u svoju suprotnost. Na primer, sve je lepo zamiljeno kod upravljaa drave, oni su hrabri, nesebini i mudri, ali zar ipak ne preti opasnost da i oni zaborave ta su i ko su, ta im je prava dunost. Nita nije sramnije ni stidnije za pastira kae Platon nego ako svoje pse, uvare stada, odgaji tako da oni iz obesti, ili gladi, ili rave navike sami pokuavaju da na padnu stado, da su, dakle, vie vuci nego psi." (416a) Kako da se izbegne ova opasnost pita se tvorac idealne drave koji je doiveo toliko razoaranja gledajui u gradskim dra vama stare Grke koliko se politiari izroavaju im se doe paju vlasti? Platon je bio svestan da nejednakost stalea uvek ostav lja iroko otvorene mogunosti da jedan stale bude srean na raun drugog. Zato naroito naglaava da zakoni ne idu za tim da jedan rod u dravi bude naroito srean, nego da stvore blagostanje ele drave", pa radi toga ,,i dovedu gra16

Karl Popper, op. cit., str. 7, 21195. XXIII

dane milom ili silom u harmoniju" (519e). Od svega je ipak, po Platonovom miljenju, dobro vaspitanje najbolja predohrana protiv izrodavanja pojedinih stalea u vrenju njihovih funkcija (416b) i zbog toga on poverava dravi ulogu apso lutnog vaspitaa svih njenih graana, da s punim pravom opredeljuje svakog pojedinca za one funkcije koje im ona odredi. I tu poinje ona totalna vlast drave nad svim njenim graanima koju Platon velia kao neto idealno. A to je, u stvari, glavni koren onog karakteristinog totalitarizma u Pla tonovom shvatanju apsolutne potinjenosti pojedinca dravi, koji Platona u izvesnom smislu pribliava raznim oblicima dananjeg totalitarizma, kao to ga razne druge misli i gle dita pribliavaju najprogresivnijim idejama naeg doba. Pla tonova Drava prepuna je raznih ideja i zapaanja, i ako e limo da shvatimo njenu stvarnu istorijsku vrednost, moramo poi od injenice da je to proizvod sasvim drukijeg vremena i sasvim drukijeg duha i da nikakva poreenja sa naim vre menom i po naim dananjim merilima nee omoguiti pravo razumevanje onoga to je u njoj najznaajnije. Ali teko je ukazati na sve znaajne elemente ovog Pla tonovog dela. Ima tu obine, svakodnevne ivotne mudrosti; ima nagovetaja koji uvek daju povoda za svakojaka pore enja sa idejama raznih mislilaca, raznih epoha. Genijalne analize meaju se kod Platona neprekidno sa naivnim zablu dama i predrasudama. Ima reci kojima je danas teko nai pravi smisao, jer su reene u drugo vreme i ljudima druki jeg naina miljenja, a ima reci koje zvue kao da ih kazuje na savremenik. Na mahove Platon govori kao progresivni mislilac, ali odmah zatim istupa kao konzervativac i reakcio nar koji idealizuje totalitarnu ulogu drave kao savremeni faist. Fantazija se neprekidno mesa sa realnom analizom. Na kraju devete knjige Drave (592b) Platon kae da uopte nije vano da li ovakva drava negde stvarno postoji ili e tek u budunosti postojati" i da ona, u stvari, postoji samo u mislima", a kad dokazuje da ostvarenje sree u dravi za visi od mudrosti upravljaa, govori kao da je imao prilike da vidi dravu u kojoj je to postignuto. Na jednoj strani, zalae se da dravom upravljaju najmudriji i najbolji, a, na drugoj, zahteva da drava kojoj takvi ljudi stoje na elu uspostavi apsolutnu kontrolu nad umetnicima (401). On se zalae za ostvarenje principa jednakosti meu upravljaima, a ne pomilja uopte na prirodnu jednakost ljudi kojoj govore sofisti, koje on inae otro kritikuje kao ljude koji se ne zalau za istinu i pravdu. S jedne strane, uzima nejedXXIV

nakost ljudi kao neku vrstu prirodnog zakona, a, s druge, zahteva ravnopravnost ena kao da je na savremenik, i go vori da nema, prema tome, nikakvog posla u upravi drave koji bi pripadao eni zato to je ena, niti mukarcu zato to je mukarac, nego su prirodne sposobnosti podjednako podeIjene meu oba stvorenja, i u svima poslovima moe po svojoj prirodi uestvovati ena, i u svima poslovima mukarac, samo je ena u svima slabija od mukarca" (455de). A malo dalje nastavlja da je . . . i kod mukarca i kod ene prirodna spo sobnost za uvanje drave ista, bez obzira na to to je kod jednog slabija, a kod drugog jaa" (456b). Takav je Platon u svemu: on podie zgradu idealne dr ave na tlu konkretnih iskustava, ali u duhu svoje idealistike filozofske orijentacije. Zbog toga se njegova zamisao idealne drave esto prikazuje kao obina himera, ili kao neostvarljivi ideal. Ali obinom miljenju se manje ili vie sve zamisli idealnom drutvenom ureenju prikazuju kao puste himere, iako upravo te zamisli deluju kao materijalna sila kad po kreu mase ljudi. Pitanje je u kojoj meri takva zamisao ima uslove da se ostvari ili, kako bi Marks rekao, u kojoj meri sama stvarnost tei ideji. Upravo Platonov ideal jedinstva filozofije i politike dao je povoda Hegelu da kritiki razmatra ta je i ta moe biti takav ideal, pa je zakljuio ovo: Pravi ideal nije neto to treba da je stvarno, ve je on stvaran, i on je ono to je jedino stvarno; u to se veruje pre svega. Ako je neka ideja suvie dobra da bi imala egzistenciju, onda je to mana samog ideala. Zbog toga bi Platonova drava bila neka himera, ali ne zato to u oveanstvu nema takve izvrsnosti, ve zato to bi ona, ta izvrsnost, bila suvie rava za oveanstvo. Stvarnost je isuvie dobra; to je stvarno umno je. Ali ovek mora znati razlikovati ta je uistinu stvar no; u obinom ivotu sve je stvarno, ali postoji razlika izme u sveta pojava i stvarnosti. Ono to je stvarno ima takoe spoljanje odreeno bie u kojem se pokazuju samovolja i sluajnost, kao to se u prirodi sluajno udruuju neko drvo, kua i biljka. Na toj povrini moralnog ivota, tj. u delanju ljudi ima mnogo ravoga; tu bi mnogo ta moglo biti bolje. Ako se upozna supstancija, onda mora da se gleda kroz povr 17 inu. Ljudi e uvek biti poroni, pokvareni; ali to nije ideja." Savreno je jasno da Platon modelira dravu kao jedin stvo filozofije i politike, kao dravu u kojoj se mudrost poli tiki institucionalizuje. Njemu se inilo, u okvirima antikih
17

G. V. F. Hegel, op. cit., str. 224. XXV

politikih iskustava i mogunosti, naroito u okvirima antike podele rada, da je takva drava mogua samo kao svojevrsna staleka drava s filozofima na elu. Zbog toga on ispituje i razmatra najraznovrsnija filozofska pitanja povezujui u jednu celinu svoje uenje idejama, dijalektiku, etiku, poli tiku i umetnost. Sluei se u izlaganju sokratskim govorom" on daje praktini model dijalektikog traenja istine postav ljanjem pitanja, i trudi se da sistematizuje vetinu razmi ljanja koja pretvara ulno mnenje u miljenje, koja zaplie i razreava ograniene ljudske predstave. Istina, on u Dravi ne izlaze naela svoje dijalektike onako obimno i produbljeno kao, na primer, u Parmenidu, ali se i u Dravi jasno vidi koliko je otiao dalje od Sokrata i pripremio tlo Aristotelu, utemeIjau logike. Sokratov metod je u stvari detinjski jedno stavna i nedovoljna indukcija", kako primeuje s razlogom V. Vindelband, jer se oslanja na jednostavna poreenja inje nica, dok Platonova dijalektika sadri ceo tok misaonih ope racija produbljenijeg znaaja. To ipak ne znai da bi bilo umesno i opravdano ve kod Platona traiti dijalektiku kakvu znamo i imamo kod Hegela i kod Marksa. Hegel je to s pravom isticao, objanjavajui zbog ega je formalno filozofiranje" nemono da shvati bitnu razliku izmeu dijalektike i sofistike, i ta je Platon postigao svojim upornim nastojanjem da dijalektiku uzdigne iznad sofistike. Po recima Hegelovim, formalno filozofi ranje" ne moe da shvati dijalektiku nikako drukije nego kao vetinu koja se sastoji u tome da se unosi nered u nae predstave, ili ak nae pojmove" i da se na taj nain pokae njihova nitavnost. Platon je strasno teio da u svojim broj nim dijalozima ilustruje upravo nain filozofiranja (sofista), koji se najee ograniava samo na to da se unese nered u miljenje". A takvom filozofiranju suprotstavljao se dijalek tikom, to jest umovanjem koje otkriva da se, kako Hegel kae, ono opte (to Platon trai kao istinu pojedinanih i promenljivih zbivanja) sastoji upravo u jedinstvu takvih su protnih pojmova". Pokretljivost pojmova se tu razvija vanredno oigledno, a pri tome se ipak ne unosi nered" u poj- move.18 Hegel je s razlogom primetio da kod Platona jo ne na lazimo potpunu svest toj i takvoj prirodi dijalektike, ali da ipak moemo nai dijalektiku samu kao nain razvijanja mi sli. Upravo zbog toga se i javljaju svakojake tekoe u prou18

avanju Platonovih dela, pogotovo ako prouavanje ostane na povrini, to jest iskljuivo u sferi nepomirljivog kritikog stava prema Platonovom idealizmu. S istorijskog gledita, me utim, daleko je bitnije i zanimljivije znati kako je Platon razvijao dijalektiku istih" pojmova, u nastojanju da dh uz digne iznad relativizma ulnih utisaka, nego kako ih je obogotvorio i pretvorio u sistem ideja. Po recima samog Platona, dijalektika je najtei deo filozofije" (498 a ) . Ona je, kako Platon kae, kao neka vrsta zavrnog kamena nad ostalim naukama" i nijedna druga nauka pravilno ne moe se staviti iznad nje, nego da ona pred stavlja njihov krajnji cilj" (535a). Zbog toga je obrazovanje u dravi tako zamiljeno da onima koji su jo mladi pripada uenje raunanja i geometrije i svih propedevtikih disci plina, u kojima treba da se obrazuju pre no to pristupe dija lektici, ali oblik pouavanja ne sme biti nasilan" (536 d ) . Tako Platon u stvari pretvara sve vetine i znanja (aritme tiku, geometriju, astronomiju i nauku harmoniji) u po monice i vodilje" dijalektikog metoda, koji se ne dri hipo teza, nego ide pravo prema poetku da bi utvrdio kakav je on, a oko due, zakopano u varvarsko blato, neno izvlai na povrinu i uzdie ga" (533 bd). Njemu je dijalektika put kojim se osloboenik penje iz podzemlja peine gore prema suncu" (532 b) i mo koja vodi ono to je u dui najbolje prema gore, do kontemplacije onog to je u stvarnosti naj bolje" (532c), dakle, umovanje bez koga se misao ne moe uzdii od promenljivog i prolaznog mnotva ulnih utisaka (varvarskog blata") do nepromenljivog pojma ih ideje. Filozofe Platon prikazuje kao one koji rado gledaju istinu" (475e), a dijalektiki metod kao njihovo orue po mou kojeg uzdiu ljudsku misao do istine. U stvari, Sokratovo radikalno postavljanje pitanja i nastojanje da doe do definicija Platon je hteo da razvije u promiljeno i metodiko traenje istine. vrsto je verovao da je traenje istine mogue sprovesti bez oslonca na bilo koje ulo, oslanjajui se samo na razloge" (532a). Onima koji ostaju u granicama ula istina je nedostupna, i Platon u tom smislu zakljuuje da su filo zofi oni ljudi koji mogu da shvate ono to je uvek jednako i nepromenljivo, a oni, koji to ne mogu, i koji uvek lutaju meu mnogim i raznolikim stvarima, nisu filozofi" (484b). A krajnji zakljuak je da oni koji ne mogu doznati ta je istina, tj. oni koji ne mogu biti filozofi, ne mogu biti ni upravljai. XXVII

G. V. F. Hegel, op. cit., str. 181182.

XXVI

Platon ni od ega nije vie strepeo nego da n e r a z u m n i ljudi upravljaju dravom i odluuju najvanijim stvarima (534d). Da bi se spreilo takvo upravljanje dravom, Platon je zahtevao da se mladi ljudi b u d u i dravnici obaveu zakonom da se ponajvie bave onim obrazovanjem koje e ih osposobiti da u najveoj m e r i znalaki postavljaju pitanja i da na njih odgovaraju" (loc. cit.). Tako dravnici postaju filozofi, a filozofi dravnici, a gde toga nema, drave slabo prolaze, ili, k a k o Platon doslovno kae, ako sadanji kra ljevi i vlastodrci ne p o s t a n u pravi i dobri filozofi, i ako oboje: politika m o i filozofija (ljubav p r e m a m u d r o s t i ) ne p o s t a n u j e d n o , i a k o silom ne iskljue one m n o g o b r o j n e pri rode koje tee samo za jednim, ili samo za d r u g i m . . . nee prestati nesree ne samo za drave n e g o . . . ni za ljudski rod, i dravno ureenje koje smo sada recima opisali nee p o s t a t i mogue niti e ugledati svetlost s u n c a " (473de). Po svemu izgleda da se Platon nikad nije mogao sasvim izleiti od velikih iluzija svoje mladosti zbog kojih u m a l o nije zavrio kao rob da samo filozofi mogu biti dobri uprav ljai i da dobri upravljai m o r a j u biti filozofi. 19 Razoaravi se u politiare, Platon je svu svoju delatnost ograniio na Akademiju, i tu je svoj ideal jedinstva filozofije i politike zasnivao teorijski, ostvarujui na taj n a i n u teoriji ono to nije mogao da postigne u praksi. Drava je u p r a v o m smislu teorijsko zasnivanje Plato novog ideala jedinstva filozofije i politike. U ovom delu Pla ton je izrazio ono to mu je bilo najvie priraslo za srce i u njemu se najvie osea dah Platonovog filozofiranja. Zato se ovde logika n e p r e k i d n o mesa s poezijom, dijalektika s m i t o m , m a t a s racionalnim umovanjem, spekulacija s empirijom. Platon se pokazuje kao pesndk, politiar, socijalni i politiki reformator, filozof ujedno. I p a k je, pre svega i iznad svega, toj Platonovoj iluziji, koju su upravo filozofi najvie i naj ee kritikovali, pisao je Kant: Da kraljevi filozofiraju, ili da filozofi postanu kraljevi teko se moe dogoditi; ali to nije ni poeljno, jer posedovanje moi neizbeno kvari slobodno rasuivanje. Meutim, da kraljevi ili kraljevski narodi (tj. oni narodi koji sami sobom upravljaju po zakonima jednakosti) ne potiskuju i ne uutkuju filozofe, ve da ih puste da se otvoreno izja njavaju to je neophodno jednima i drugima, da bi mogli bolje raz jasniti svoje poslove ..." (Zum ewigen Frieden, Insel-Verlag Leipzig 1917, str. 40.) Karl Poper se pridruuje Kantovom miljenju i sa svoje strane pie: Kakva li spomenika ljudske sitniavosti u toj zamisli filozofa kralja!" (Karl Popper, op.cit., str. 153.) XXVIII
19

filozof. On je filozofiji postavio velike zahteve, ali je jo vee zahteve postavio svima koji njome hoe da se bave. S m a t r a o je da filozofijom ne t r e b a da se bave ni nedostojni ni nespo sobni. Bojao se zloupotrebe filozofije, j e r je verovao da su sofisti glavni krivci dekadencije atinske politike. Zato je tra io da filozof b u d e odgovorni znalac, a ne s a m o d o b r o n a m e r n i ljubitelj m u d r o s t i koji ne zna da trai istinu, koji je za takav posao nesposoban, ili kojem do istine u o p t e nije ni stalo. U p r i l i k a m a koje su pretile da obezvrede dijalektiku, o d n o s n o tenju za m u d r o u koja se ispunjava u n e p r i s t r a s n o m tra ganju za istinom, nije teko shvatiti sledee Platonovo upo zorenje: Svakako su sadanje pogrene predstave i prezrenje pogodili filozofiju zato to se, k a k o sam i ranije spominjao, njome ne bave oni koji su toga dostojni. Njo me se ne bi smeli baviti njeni nezakonti, nego nju t r e b a da neguju njeni zakoniti sinovi" (535c). A zakoniti sinovi filozofije" su oni koji, kako se to dalje u tekstu Drave (535d) objanjava, ne h r a m l j u u du h o v n o m naporu, ni na tekom p u t u traganja za istinom, niti se kolebaju kad je u pitanju vrednost istine. Stoga ni posle dvadeset i etiri stolea, koja n a s dele od Platona i njegovog doba, ova upozorenja nisu izgubila nita od svog ivog i traj nog smisla. Dr Vel)ko KORA

DRAVA ILI PRAVINOSTI

A LICA DIJALOGA: St. 327a KNJIGA PRVA I. Pooh jue sa Aristonovim sinom Glaukonom' u Pirej sa namerom da se pomolim boginji i da posmatram sveanu povorku koju su prvi put prireivali. Po vorka domaih inila mi se velianstvena, ali ni povorka koju su spremili Traani nije bila manje dostojanstvena 2 . Pomolili smo se, pogledali, i krenuli prema gradu. Ali kada je Kefalov3 sin Polemarh izdaleka primetio da mi idemo kui, naredio je svome robu da potri i da nam kae da priekamo. Rob me je s lea uhvatio za odelo i rekao: Moli vas Polemarh da priekate." Okre nem se i upitam ga gde je. Evo ga, dolazi za vama, pri ekajte!" Dobro, da ga saekamo ree Glaukon. Uskoro zatim stigoe Polemarh, Glaukonov brat 4 Adeimant, Nikijin sin Nikerat i jo neki drugi koji su, kako se inilo, dolazili isto tako iz povorke. Polemarh ree: Izgleda, Sokrate, da se spremate u grad. Pogodio si rekoh ja. Vidi li ree on koliko nas je? Kako da ne? Onda, ili ete sve nas pobediti, ili ete ostati ovde! A zar se ne bi moglo rekoh ja uiniti jo neto drugo: ubediti vas, na primer, da nas morate pustiti? A da li ete to moi odgovori on ako vas niko ne bude sluao? Nikako ree Glaukon. 3

Glaukon ol e mar h r asimah Adeimant Kefal

 Onda primite stvar tako kao da mi neemo da vas sluamo. I Adeimant zapoe: Zar vi ne znate da e se veeras u ast boginje nositi buktinje na konjima? Na konjima? upitah ja. To je neto sa svim novo. Oni, dakle, prireuju utakmicu i predaju buktinje jedan drugome jaui? Da li tako misli? Ba tako ree Polemarh. A zatim e pri rediti neku nonu sveanost, koju takoe vredi videti. Veeraemo i opet poi da posmatramo nonu svetko vinu; nai emo tamo mnogo mladia i razgovaraemo sa njima. Ostanite, dakle, i nemojte initi drukije! A Glaukon ree: Izgleda da emo morati ostati. Ako tako izgleda rekoh ja onda tako treba uiniti: ostanimo, dakle! II. I tako poosmo kui Polemarhovoj. Tamo zatekosmo Lisiju i Eutidema, Polemarhovu brau, Trasimaha iz Halkedona, Harmantida iz Pajanije i Aristonimovog sina Kleitofonta 5 . U sobi je bio i Polemarhov otac Kefal. Uini mi se veoma star, jer ga odavna nisam video. Sedeo je u naslonjai i imao venac na glavi, jer je tek bio prineo rtvu u dvoritu. Bilo je tu nekoliko stolica, pa posedasmo oko njega. im me Kefal ugleda, pozdravi me i ree: Ne dolazi esto u Pirej i k nama, Sokrate, a trebalo bi. Kad bih imao jo dovoljno snage da bez te goba dolazim u grad, ne bi ti morao da navraa ovamo, ve bismo mi dolazili tebi. Ali ovako morae ee da doe. Znaj da, ukoliko vie nestaju telesne slasti, uto liko jaa postaje moja elja i udnja za razgovorom. Ne moj, dakle, initi drukije, nego se nalazi sa ovim mla diima i dolazi kod nas kao kod svojih prijatelja i tebi odanih ljudi. Pa i ja veoma rado razgovaram sa starcima, Kefale odgovorili mu jer su oni ve proli putem kojim emo i mi morati proi, pa mi se ini da od njih moram saznati kakav je taj put, je li tegoban i muan, ili lak i prijatan. Veoma bih voleo da saznam i tvoje miljenje tome jer si i ti ve zaao u ono doba koje pesnici nazivaju pragom starosti"6. Da li je to doba ivotna tegoba, ili ti ima drugo ime za njega?

329

III. Rei u ti, Sokrate, Zevsa mi, kako se meni ini. Mi starci, vrnjaci otprilike, sastajemo se esto, pridravajui se stare poslovice7. Mnogi od njih onda na tome sastanku tuguju, jer ude za radostima mla dosti, jer se seaju svojih ljubavi, pijanki, gozbi i svega to ima s tim veze. ale za gubitkom neeg velikog i tvrde da je ono bio ivot, a sada kao da nikako i ne ive. b Mnogo se ale na uvrede koje stari ljudi trpe od svojih ukuana. Tako pevaju tubalicu starosti, koja je kriva za sve nevolje. A meni se ini, Sokrate, da oni ne optuuju ono pravo. Jer da je krivica do starosti, onda bih i ja radi nje morao patiti tako isto, a i svi drugi koji su zali u to doba ivota. Ja sam, meutim, nailazio na ljude koji ne oseaju tako. A bio sam jednom i kod c pesnika Sofokla kad ga je neko pitao: O Sofokle, kako se ti odnosi prema ljubavi? Jesi li jo sposoban da opti sa enom?" On mu je odgovorio: uti, ovee, radostan sam to sam umakao besnom i svirepom des potu." I tada mi se inilo, a ni sada mi ne izgleda manje lepo ono to je kazao. Jer u starosti nastupa potpuni mir i osloboenje od takvih stvari. Kad strasti prestanu da nas gone i mue, onda Sofoklova re postaje potpuno d istinita; znai: oslobodili smo se mnogih i besnih gospo dara. Ali krivica za sve to i za uvrede od strane ukuana i roaka nije do starosti, Sokrate, ve samo u naravi ovekovoj. Ako su ljudi umereni i blagorodni, onda ni starost nije veliki teret; ko te vrline nema, Sokrate, njemu je i mladost teka. IV. Obradovao sam se njegovim recima, i eleo e sam da ga jo sluam, pa sam ga podstakao i rekao: Kefale, mislim da se mnogi nee sloiti sa ovakvim tvojim recima i da e kazati kako starost pod nosi lako ne zbog svoje naravi, ve radi velikog imanja koje si stekao: kau da je bogatima lako nai utehu u mnogim stvarima. Istina je odgovori on da se mnogi ne slau s tim, i oni govore neto to je i istina, a opet nije istina toliko koliko oni misle da jeste. Ali je ona 330 Temistoklova izreka dobra. Jednom ga je neki Serifljanin 8 grdio i govorio da je njegova slava potekla od nje gove drave, a ne od njega. A Temistokle mu je odgo vorio: Istina je, ako bih bio Serifljanin, ja ne bih bio slavan; ali ti bi to bio jo manje, ako bi bio Atinjanin". Slino bi se moglo odgovoriti onima koji zbog ~

331

tva teko podnose starost: istina je da siromatvo ini starost teko podnoljivom ak i odliniku, ali samo bo gatstvo, bez m u d r o s t i , nikada ne bi moglo starost ui niti lakom. A da li si ti, Kefale, vei deo svoga imanja ste kao nasledstvom, ili svojim r a d o m ? u p i t a h ga ja. K a k o s a m stekao, Sokrate? Kad je re mojoj imovini, ona je negde na sredini izmeu onog to je stekao moj deda i onoga to je uinio moj o t a c : moj deda, ije ime i ja nosim, nasledio je imovinu priblino j e d n a k u ovoj koju ja sada posedujem, ali on je nasleeno mnogo uveao. Moj otac, Lisanija, ostavio mi je pak m a n j u imovinu od ove koju sada posedujem. Bio bih zadovoljan ako mojoj deci ne bih ostavio m n o g o manje, nego malo vie od onoga to sam ja nasledio. Pitao sam te to rekoh mu jer mi se ini da ne voli m n o g o bogatstvo. to je sluaj sa o n i m a koji ga nisu sami stekli. Onaj, pak, koji ga je sam stekao, voli ga dvaput vie nego ostali. K a o to pesnici vole svoje pesme i oevi svoju decu, t a k o i oni koji su sami zaradili svoj novac vole ga ne samo zato to je s od ko risti, nego to je to njihovo delo. Oni su, pored toga, teko p r i s t u p a n i i ne vole da hvale nita sem bogatstva. I s t i n u govori ree on. V. Naravno odgovorih. A sad mi reci jo ovo: ta s m a t r a kao najvee d o b r o od onoga to si blagodarei svome bogatstvu uivao? Kad bih to kazao ree on ne bih mogao mnoge uveriti. Zna, Sokrate, kad n e k o m p o m i s a o na s m r t p o s t a n e bliska, o n d a ga obuzme s t r a h i poinje da razmilja o n o m e emu ranije nije mislio. J e r ako se dotle i smejao p r i a m a podzemlju i t o m e da ovek koji je na ovome svetu zgreio m o r a na o n o m e da ispata, sada one uznemiravaju njegovu d u u da li, moda, nisu istinite. S a m ovek, opet, bolje vidi onozemaljske stvari bilo zato to je od starosti oslabio ili to se vie pribliio onome svetu. Javljaju se sumnja i strah, i on poinje da razmilja i da se p i t a nije li k o m e uinio nepravdu. Ako u svome ivotu p r o n a e m n o g a zla, onda se esto trza iza sna, kao deca, i ivi u s t r a h u i tekom oekivanju. Ako je, pak, svestan da n e m a ni eg ravog, onda ga, kao to P i n d a r kae, ispunjava slatka nada, draga prijateljica starosti. Prijatne su nje

gove reci, Sokrate, da onoga ko je pravedno i p o t e n o proveo ivot kao prijateljica prati slatka nada koja upravlja 9 nestalnom ljudskom misli i ona mu blai srce. b Neobino lepo kae on to. Zato i s m a t r a m da je sticanje bogatstva vrlo dragoceno, ali ne za svakog oveka, ve s a m o za estitog. I m a t i novaca znai vrlo m n o g o ; ovek moe otii odavde, ne plaei se da je koga m a k a r i nehotice prevario, ili slagao ili da je, opet, ostao duan bilo bogu rtvu ili oveku novac. Novac se, pored toga, moe u p o t r e b i t i i za mnoge druge stvari. Ali ako sve mu d o b r o razmislim, rekao bih da je za m u d r o g oveka ipak najvea vrednost bogatstva ba u ovome to s a m rekao, S o k r a t e ! Sasvim si u pravu, Kefale r e k o h ja. Ali ta je sa pravinou? Da li se ona jednostavno sastoji u tome da se kae istina, i u tome da svakome v r a t i m o ono to s m o od njega dobili. Ili bi to bilo p o n e k a d pra vino, a p o n e k a d nepravino, ve p r e m a okolnostima? Na primer, ako bi neko uzeo od svog prijatelja oruje, a ovaj bi p o t o m poludeo i traio ga natrag, svako bi kazao da mu se oruje ne bi smelo vratiti i da ne bi bio pravian onaj ko bi to uinio. Svako bi se isto t a k o sloio da se t o m oveku, s obzirom na stanje u kojem se nalazi, ne sme rei ela istina, Tako je odgovori cm. P r e m a tome, pravinost ne s m e m o definisati kao kazivanje istine i vraanje duga. Tada me prekide P o l e m a r h : Pa ipak S i m o n i d u t r e b a verovati, S o k r a t e ! I ja mislim ree Kefal ali sad ostavljam razgovor vama. M o r a m da vidim ta je sa rtvom. Znai da e P o l e m a r h biti tvoj naslednik rekoh ja. Dabogme odgovori on smeei se, i ode rtveniku. VI. Kai n a m ti k o m e je ostavljeno da vodi n a razgovor r e k o h ta veli, je li Simonid dobro go vorio pravinosti? Pravino je vratiti svakome o n o to mu dugu je, kae on. To su njegove reci, i ja mislim da su lepe. Zaista je teko ne poverovati Simonidu od govorih ja on je m u d a r i boji ovek. Ti ga m o d a

332

dobro razume, Polemarhu, ali ja ne. Jasno je da nije rekao to, emu ba raspravljamo, da luaku, ako za trai, treba vratiti ono to nam je poverio. A ipak mu, u neku ruku, dugujemo ono to nam je poverio. Zar ne? Svakako. A ipak ne smemo vraati, ako to za trai neki luak? Tako je odgovori on. Izgleda onda da Simonid govori neto drugo kad tvrdi da je pravinost vraanje duga? Svakako drugo ree on. Po njegovom mi ljenju, prijatelji su duni da prijateljima ine neto dobro, a ne zlo. Razumem odgovorih. Iz toga sledi da prijatelju ne inimo onu uslugu koju mu dugujemo, ako mu na njegovu tetu vraamo novac koji nam je poverio. Nije li to smisao koji ti pridaje Simonidovoj misli? Jeste. A treba li neprijateljima vratiti ako si im ostao duan? Razume se odgovori on i to sve to si im duan. Ali mislim da neprijatelj duguje neprijatelju samo zlo, jer mu to i pripada. VII. Pa onda se Simonid pesniki tajanstveno izraavao kad je govorio tome ta je pravino rekoh ja. Hteo je, ini se, da kae kako je pravino dati sva kome ono to mu pripada, i to je nazvao dugom. A kako ti to misli? Ovako, pobogu! Kad bi ga neko pitao: 0 Simonide, ako se jedno umenje zove lekarskim umenjem, ta ono treba da prua, ta je duno i ta se od njega trai? I kome treba da daje ono to se od njega oekuje?" ta misli, kako e na to odgovoriti? Jasno je da e odgovoriti: treba da prui telima lekove, odgovarajuu hranu i pie. A kad je umenje kuvarsko? ta ima da prua, ta je duno i kome? Kuvanim jelima mora dati ukus. Dobro. A koje bi se umenje moglo nazvati pra vinou, ta ono daje i kome? Ako iz gornjih reci treba izvesti zakljuak, Sokrate, onda je to ono umenje koje prijateljima i ne prijateljima donosi korist, odnosno tetu.

initi, dakle, prijateljima dobro, a neprijate ljima zlo. To on naziva pravinou? Tako mi izgleda. A ko e najbolje umeti da bolesnim prijateljima uini dobro, a neprijateljima zlo, u bolesti? Lekar. e A ko mornarima u morskim opasnostima? Krmano. A onaj ko je pravian? Gde i na kom poslu je on najvie u stanju da prijateljima koristi, a neprijate ljima kodi? Mislim, u ratu i borbi. Dobro. Ali lekar ne moe da koristi onome ko nije bolestan, dragi Polemarhu! Razume se. Ni krmano onome ko ne plovi po moru? Tako je. Znai, onome ko ne ide u rat nije potreban pra vian ovek? Mislim da ipak jeste. Pa onda je pravinost potrebna i u miru? 333 Razume se. A zemljoradnja. Je li ona potrebna ili nije? Potrebna je. Za dobijanje plodova? Da. A obuarski posao? Potreban je. Svakako radi pravljenja cipela? Tako je. Kako to sada? Zato veli da je pravinost po trebna i u miru? Radi ugovora, Sokrate. Da li pod ugovorom" ti razume ono po emu se izvesni poslovi zajedniki obavljaju, ili neto drugo? Mislim na ono za ta su svi zainteresovani. b Ako je tako, da li je onda u igri kockom ko risniji pravednik koji se razume u ono za ta su svi za interesovani, ili iskusan kockar? Iskusan kockar, naravno. A u redanju cigala i kamenja, da li je bolje saraivati s pravednikom ili sa onim ko se razume u zidanje? 9

Razume se, sa ovim poslednjim. Pa za koji je onda zajedniki posao pravednik bolji od kitaraa, na slian nain na koji je kitara bolji od pravednika u sviranju? Mislim da je bolji u onim poslovima koji se odnose na novac. Izuzev moda, Polemarhu, kada su poslovi s novcem vezani za kupovinu ili prodaju konja? Jer u tom sluaju je, mislim, bolje saraivati s ovekom koji se razume u konje. Tako je. A kad je re brodu, onda treba saraivati s brodograditeljem i krmanoem. ini se da bi tako bilo dobro. U kojim je onda poslovima sa srebrnim ili zlat nim novcem pravednik korisniji nego svi drugi? Kad imamo potrebu, Sokrate, da novac nekom poverimo i da ga sauvamo. Misli onda kad ne treba njime da se sluimo, ve da nam lei ostavljen? Da. Znai kad se ne koristimo novcem, onda je radi njega potrebna pravinost? Tako izgleda. A kad treba uvati no, potrebna je pravinost, bez obzira na to da li ga sklanjamo sami, ili ga preda jemo drugome? A kad je potrebno da ga upotreblja vamo, onda je potrebna vinogradarska vetina? Izgleda tako. Kae onda da je potrebna pravinost kad ho e da skloni tit ili liru i da ih ne upotrebljava, a kad ih upotrebljava, onda ratna vetina i muzika? Tako je. I tako je i sa drugim stvarima: pravinost je nepotrebna kad se koriste izvesne stvari, a, nasuprot tome, potrebna ako se ne upotrebljavaju? Bie tako. VIII. Pravinost onda nije neto savreno ako je potrebno samo onda kad se neke stvari upotreblja vaju. Da razmislimo jo ovome: zar onaj ko je vrlo dobar napada, bilo u borbi rukama ili kakvoj drugoj borbi, nije sposoban i da se brani? Sposoban je.

A onaj ko je sposoban da se od neke bolesti uva, zar nije u stanju da i drugome kriom pomogne? Mislim da jeste. 334 Onaj je dobar vojskovoa i zatitnik vojske koji planove i namere neprijatelja moe, tako rei, da ukrade? Tako je. Znai, dakle, da ono to je neko sposoban da sauva, to je sposoban i da ukrade? Sasvim tako. Ako je, dakle, pravian ovek sposoban da uva novac, on je u stanju i da ga ukrade? Tako bi se moglo zakljuiti odgovori on. Prema tome je pravian ovek i lopov. ini mi b se da si to nauio od Homera, jer on hvali Odisejevog deda po materinoj strani, Autolika, i kae da se meu ostalim ljudima istie prevarom i krivokletstvom". I po tvome shvatanju, i po Homerovom i Simonidovom, ini se da je pravinost neka lopovska vetina koja prijate ljima koristi, a neprijateljima kodi. Zar nisi tako ,kazao? Ne, Zevsa mi, ali sad i ne znam vie ta sam mislio. Jedino, ipak, jo uvek mislim da je pravinost: koristiti prijateljima, a neprijateljima koditi. c Da li su, po tvome, prijatelji oni koji izgleda da su nam naklonjeni, ili oni koji su nam zaista naklonjeni, makar i ne izgledalo tako! I da li su neprijatelji oni koji to zaista jesu, makar i ne pokazivali to? Prirodno je voleti one za koje se misli da su dobri, i mrzeti one koje smatraju ravima. A zar ljudi ne gree u tome i zar ne dre za dobre mnoge koji to nisu, i mnoge, opet, obratno? Gree. Onda se za njih pravinost sastoji u tome da d ine dobro ravima, a zlo onima koji su dobri. ini se da je tako. Ali dobri ljudi su pravini i nisu u stanju nikom da uine nepravdu. To je istina. Po tvojim recima je onda pravino initi zlo onima koji nikakvo zlo ne ine. Nipoto, Sokrate, bio bi zloin govoriti tako. Pa onda je pravino rekoh ja dobrima i niti dobro, a zlima zlo. 11

10

335

Takav mi se govor ini mnogo razboritijim od onog prethodnog. Ali, Polemarhu, deava se da e za sve one koji se varaju u svojim sudovima ljudima biti pravino ono to kodi njihovim prijateljima, jer ih oni procenjuju kao rave, kao i ono to koristi njihovim nepri jateljima, jer ove opet procenjuju kao dobre. Tako smo dospeli do zakljuka koji je upravo suprotan onom to smo ga pripisali Simonidu. 11 Zaista izlazi tako ree on. Izgleda da ni smo pravilno shvatili pojmove: prijatelj i neprijatelj. Pa kako smo ih shvatili kad nismo pravilno, Polemarhu? Tako to smo govorili da je prijatelj onaj ko izgleda naklonjen. A kako emo to sad promeniti? rekoh ja. A on odgovori: Onaj ko izgleda da je naklonjen i stvarno je na klonjen. A onaj ko izgleda tako a nije, taj nije prijatelj. Tako isto treba shvatiti i pojam neprijatelja. Prema tome bi, ini se, prijatelj znaio u stvari isto to i dobar, a neprijatelj isto to i rav ovek. Da. Ti kae da pojmu pravinosti moramo jo ne to dodati, poto smo ranije rekli da je pravino initi dobro prijatelju, a zlo neprijatelju. Onda definicija treba da glasi: pravino je initi dobro prijatelju zato to je dobar, a neprijatelju initi zlo jer je rav. Potpuno se slaem ree on. ini mi se da je tako dobro reeno. IX. A da li e pravian ovek zaista koditi bilo kome? nastavih ja. I treba da kodi ravima i neprijateljima. Ako se nanese teta konjima, hoe li oni biti bolji ili gori? Gori. Hoe li postati gori zato to su izgubili svoje konjske osobine ili moda odlike koje ima pas? Konjske sposobnosti. A ako nakodi psima, onda e oni postati gori u pogledu svojih pseih sposobnosti, a ne moda kao konji? Razume se.

A ljudi, prijatelju? Zar oni ne gube isto tako svoje ljudske vrline? Razume se da dh gube. A pravinost svakako spada meu ljudske vrline? Spada. Pa onda je jasno da ljudi postaju nepravini kad im se ini zlo? Sasvim jasno. Mogu li onda muziari pomou muzike nainiti nekog nemuzikalnim? Ne mogu. Mogu li uitelji jahanja, sluei se vetinom ja hanja, nainiti nekoga ravim jahaem? Nipoto. A pravian ovek, radei pravino, moe li ui niti nekog nepravinim? Ili, uopte uzev, mogu li dobri ljudi vrlinom nainiti nekoga ravim? Pa to je nemogue. Toplota, mislim, ne rashlauje; to ini hlad noa? Da. I ne vlazi suvoa, nego vlaga? Tako je. Isto tako i dobar ovek ne ini zlo; to radi rav. Jasno. A pravian ovek je dobar? Razume se. Pa onda, Polemarhu, initi zlo nije osobina pravinog oveka, i on ne kodi ni prijatelju, niti bilo kome drugom oveku. To je osobina nepravinoga. Mislim da ima potpuno pravo, Sokrate odgovori on. Ako je neko rekao da je pravia onaj ko sva kome vraa dug, i ako je time mislio ovo: pravian o vek je duan da kodi neprijateljima, a da koristi pri jateljima, taj nije bio mudar, jer nije govorio istinu. Mi smo videli da pravian ovek uopte nikome ne kodi. Slaem se ree Polemarh. Hajde, onda, da zajedno poreknemo rekoh ako neko tvrdi da je bilo Simonid, ili Pitak, ili Bijant, ili koji drugi mudrac ili estit ovek to rekao. 13

12

336

Ja sam odgovori Polemarh spreman da to zajedno s tobom poreknem. A zna li, moda upitah ga kome pripisu jem reci da je pravino koristiti prijateljima i koditi neprijateljima? Kome? zapita on. Mislim da je to izreka Perijandrova, ili Perdikova, ili Kserksova, ili Ismenije Tebanca,12 ili drugog ne kog bogatog oveka, koji je mislio da mnogo moe. Pravu istinu govori ree on. Dobro odgovorih. Doli smo do zakljuka da pravinost nije to. Da li bi neko mogao rei da je ona neto drugo? X. Za vreme naeg razgovora Trasimah je esto pokuavao da uzme re. Njegovi susedi, meutim, spre avali su ga, jer su hteli do kraja da uju na razgovor. Kad smo mi zavrili i kad sam ovo rekao, nije mogao vie da se uzdri, nego se povio kao divlja zver i skoio prema nama kao da hoe da nas rastrgne. I ja i Pole marh se u strahu razbegosmo, a on uzviknu stojei u sredini izmeu nas dvoje: Kakve se tu gluposti brbljaju, Sokrate? I to se udvarate jedan drugome glupim razgovorima? Ako hoe zaista da sazna ta je to pravinost, nemoj samo da zapitkuje i da hvalisavo protivrei kad neko odgo vara. Ti zna da je lake pitati nego odgovarati, zato i sam odgovaraj i reci ta je, po tvom miljenju, pravinost. Ali mi nemoj tvrditi da je pravinost dunost, ili korist, ili ono to je od koristi, ili to donosi dobit, ili to pomae. to kae kai jasno i tano, jer ja neu primiti ovakva brbljanja. Iznenadili se kad uh ovo i u strahu pogledah u njega. Da nisam ja prvi pogledao njega nego on mene, mislim da bih zanemeo od njegovog pogleda.13 Ali ja pogledah u njega im je poela da ga obuzima ljutnja. Tako sam mogao da mu odgovorim, i drhtei rekoh: Nemoj se ljutiti na nas, Trasimae! Ako ja i ovaj ovde pogreirno raspravljajui, znaj da greimo protiv svoje volje. Kad bismo traili zlato, nemoj misliti da bismo jedan drugome pravili komplimente, a pri tom propustili priliku da ga i pronaemo. A kad traimo pra vinost, stvar mnogo dragoceniju nego to je zlato, mi sli li da emo biti tako nerazumni da iz utivosti pro pustimo i najmanju stvar, a da je ne izvedemo na i-

337

stinu. Ti je moda i poznaje, prijatelju, ali mi je, ini mi se, ne moemo pronai. Vi, pametni, pre nego to se na nas naljutite, morate imati saaljenja prema nama. XI. Tada se on podrugljivo nasmeja i ree: Tako mi boga, ovo je ona uobiajena ironija 14 Sokratova. Znao sam ja to i ovima ovde unapred rekao da ti nee hteti odgovoriti, da e se praviti nevet i da e pre uiniti sve drugo nego to e odgovoriti ako te neko zapita. Mudar si, zaista, Trasimae rekoh ja. Ali kad bi ti nekoga upitao koliko je dvanaest, pa mu odmah unapred rekao: samo mi nemoj kazati, ovee, da je dvanaest dvaput est, ili triput etiri, ili est puta dva, ili etiri puta tri, jer takvo brbljanje neu primiti", ti bi, mislim, dobro znao da ti niko nee ni odgovoriti na tvoje pitanje. A kad bi ti on rekao: ta eli Trasi mae? Da ne smem dati odgovor kako si ga ti kazao? Pa zar ni onda ne, udnovati ovee, ako je on pravilan? Zar treba da kaem neto drugo to nije istinito? Ili ta hoe?" ta bi ti njemu na to odgovorio? Dobro! Zar se ovo moe uporediti sa onim? Zato da ne? rekoh ja. Iako to nije isto, ipak se onome koga pita ini otprilike tako i misli li ti da on nee rei svoje miljenje, ako ga ima, pa bilo da mu to zabranimo ili ne? A zar e i ti tako uiniti? ree Trasimah. Hoe li odgovoriti uprkos mojoj zabrani? Ne bih se udio rekoh mu kad bih to ui nio poto razmislim. A ta e biti ako ja znam neko drugo i bolje tumaenje pravinosti nego to su sva ova? ta e onda biti? ta drugo nego ono to dolikuje onome ko ne zna odgovorih ja a meni se pristoji da nauim od onog ko zna. I ja u tako uiniti. Veoma si ljubazan ree on. Ali za uenje mora platiti!' 5 Da, samo kad steknem novaca. Pa ima ga umea se Glaukon. to se novca tie, Trasimae, samo kai! Mi emo svi platiti za Sokrata. Dabogme ree on da bi Sokrat radio kao to je nauio; nee odgovarati, a odgovore e prihvatiti od drugih i obarati.

^BAO

 Ali kako e poeh ja odgovarati onaj ko pre svega nita ne zna riti tvrdi da neto zna, a, osim toga, ne srne ni rei ta tome misli, jer mu je jedan tako odlian ovek zabranio da pita ma ta od onoga to misli? Zato mora govoriti ti, to vie odgovara. Ti 338 veli da zna i da bi mogao pomoi. Nemoj dakle, druk ije, nego mi uini tu ljubav i odgovori, a nemoj biti toliko sebian da ne poui Glaukona i ostale. XII. Posle mojih rei zamolie ga i Glaukon i ostali da to uini. Trasimah je prosto goreo od udnje da go vori i da zaslui pohvalu, verujui da je spremio vrlo lep odgovor. Ali se pravio kao da se jo prepire sa mnom oko toga da ja moram odgovarati. Naposletku popusti i ree: b U tome je, dakle, Sokratova mudrost: da on sam ne eli druge da poui, nego da obilazi i ui, a da za to i ne zahvaljuje. Da ja od drugih uim, Trasimae, to je istina -- odgovorih mu ja ali to tvrdi da nisam blagodaran, to lae. Ja zahvaljujem kako mogu, a mogu samo hvaliti, jer novaca nemam. Da to rado inim, kad mi izgleda da neko dobro govori, videe i sam odmah im odgovori. Ubeen sam da e dobro govoriti. c Sluaj ree on. Ja tvrdim da pravino nije nita drugo nego ono to koristi jaemu. Zato ne odo brava? Nee? Moram prvo razumeti ta misli odgovorih ja. Sad jo ne razumem. Ti tvrdi da je pravino ono to koristi jaemu. Kako to misli, Trasimae? Ako 4 je rva Pulidamant' jai od nas i ako njemu prija gove dina, onda je ta hrana i za nas, koji smo slabiji od njega, d prikladna i pravina. Zar ne tvrdi to? Straan si ti, Sokrate! Moju reenicu shvatio si tako samo da bi je mogao napasti. Nikako, dragi moj odgovorih ja ve reci jasnije ta misli. Zar ne zna da u mnogim dravama vlast dre tirani, u drugima narod, a u treima opet plemstvo? Znam. Zar u svakoj dravi nije ba vladajui elemenat onaj najjai? Svakako. e Svaka vlast, opet, pravi zakone u svoju korist: demokratija demokratske, tiranin izdaje monarhistike zakone, a tako ine i ostale vlasti. Za ono to je njima

korisno vele da je pravo podanika, kome se ovi imaju pokoravati, i ako ga ko prekorai, onda ga kanjavaju kao oveka koji je prestupio zakone i poinio krivicu. Tako ja mislim, najdrai moj, kad kaem da sve drave podjednako sude pojmu pravinosti: da je pravinost 339 od koristi za dravnu vlast. Jer ta dravna vlast vlada u dravi i tako e svako, ko dobro razmisli, uvideti da je ba svuda pravino ono to ja velim: ono to koristi jaemu. Sad razumem ta misli rekoh ja. Potrudiu se da shvatim da li je to tano ili ne. I ti si, Trasi mae, odgovorio da je pravino ono to je korisno. A meni si zabranio da tako odgovorim. Ali ti si tome do dao: to je korisno jaemu. b Moda je to neki sasvim beznaajan dodatak. Nisam siguran da moda nije ba vrlo vaan. Ali je jasno da moramo razmisliti govori li pravo. Jer kako se i ja slaem sa tim da je pravino u isto vreme i korisno, a ti dodaje i tvrdi da je korisno za jaega to ja ne znam, onda treba to da ispitamo. Ispitaj! ree on. XIII. Hou odgovorih. Reci: zar ne tvrdi da je pravino i pokoravati se vladarima? Razume se da tvrdim. c Jesu li vladari u svakoj dravi nepogreivi, ili mogu i greiti? Mogu i greiti, naravno. Ako pokuaju da donesu zakone, onda su neki od ovih pravi a neki ne? Tako mislim. A da li doneti prave zakone znai doneti takve koji e njima koristiti, a neprave takve koji im nee ko ristiti? Da li tako misli? Upravo tako. A zakona koje oni donesu moraju se podanici pridravati. Jesu li onda oni pravini? Razume se. d Po tvojim recima, dakle, nije pravino samo initi ono to koristi jaemu nego i ono to bi mu moglo koditi. Kako to? upita Trasimah. Tako kako ti tvrdi, mislim. Hajde da vidimo bolje. Sloili smo se u tome da vladari, stvarajui za kone, uine ponekad neto i protiv svoga dobra, a da 17

podanici pravino ine ako izvravaju ono to su vladari naredili. U tome smo se sloili, zar ne? Tako je. e Onda veruj da smo se sloili i u tome da su radnje koje kode vladaru i jaima pravine. Vladaoci, naime, ponekad protiv svoje volje izdaju zakone koji njima kode, a ti tvrdi da oni koji ine ono to su vla dari naredili rade pravino. Pa zar onda nije nuno, mudri Trasimae, da je pravinost neto ba suprotno od onoga to ti tvrdi? Slabijima je nareeno da rade na tetu jaih. 340 Zaista, Sokrate ree Polemarh tako mi bogova, sasvim je jasno. Jo ako i ti to potvrdi umea se Kleitofont. A zato je potrebna potvrda? ree Polemarh. Sam Trasimah se slae da vladaoci ponekad izdaju zakone tetne po njih same i da je pravino ako se potinjeni upravljaju po njima. Trasimah je rekao, Polemarhu, da je pravino initi ono to vladari nareuju. A rekao je da je pravino to je od koristi jab emu, Kleitofonte? Poto je izrekao oba tvrenja, slo io se sa tim da jai ponekad slabijima i podanicima iz daju takva nareenja koja se protive njihovoj sopstvenoj koristi. Iz toga sledi da bi pravino bilo isto tako ono to koristi, kao i ono to kodi jaemu. Ali ree Kleitofont pod korisnim za jaeg on podrazumeva ono to jai misli da bi mu moglo biti od koristi. Slabiji ima po tome da se upravlja, i to on smatra za pravino. Ali tome nije bilo govora odvrati Polemarh. c Nita ne mari rekoh ja ako Trasimah sada tako govori, primiemo i to. XIV. Reci mi, Trasimae, jesi li hteo rei da je pravino ono za ta jai misli da mu donosi korist, pa bilo da mu to stvarno koristi ili ne? Moemo li rei da ti to tvrdi? Nipoto ree on. Zar misli da bih ja mo gao nazvati jaim nekog onda kad pogrei? Ja sam zaista tako mislio odvratili. Pa ti si se sloio sa tim da vladari nisu nepogreivi, ve da i 17 oni katkad pogree. d Ali, Sokrate, ti si spletkaro 13 kad tako govori. Zove li ti lekara koji u leenju pogrei ba zbog nje18

gove greke lekarom? Ili matematiara koji pogreno rauna, ba kad pogrei i pravi te greke matematiarem? Naprotiv, mislim da kaemo: lekar je pogreio, i matematiar je pogreio i prepisiva isto tako. A nije dan od njih, u stvari, nikako ne grei, ukoliko zasluuje e to svoje zvanje. Tako, strogo uzevi a ti ba tako stro go i uzima rei ne grei ni graditelj. Onaj koji je po greio, uinio je greku zato to ga je ostavilo njegovo znanje, i u tome trenutku on i nije graditelj, ve ovek koji je pogreio. Graditelj, dakle, ili mudrac, ili vladalac nikako ne grei onda kad je vladalac, premda bi svako rekao da je pogreio lekar i da je pogreio vladalac. To 341 je otprilike moj odgovor. Strogo uzevi, vladalac, uko liko je vladalac, ne grei, a kako ne grei, on izdaje za kone u svoju najveu korist, i njih se podanik ima pri dravati. Kao to rekoh u samom poetku: raditi pra vino znai raditi u korist jaega. XV. Dobro, Trasimae rekoh mu ja. Ti misli da ja izvrem smisao rei? Razume se. Misli li da ti ja postavljam pitanja sa zadnjim namerama i da ti se rugam? b Vrlo dobro znam da je tako odgovori on. Ali ti to nita nee pomoi. Ne moe me prevariti kako ne eli da mi se ruga i da me recima prisili. Ali mi nita ne moe. Neu, ovee dragi, ni pokuavati odgovorih ja. Ali da nam se to ne bi jo jednom desilo, objasni nam da li ti pojmove jai" i vladalac" uzima u optem ili posebnom smislu, kao to si uinio sada, tvrdei da slabiji mora raditi u korist jaega, ako eli da je pravian? Ja mislim vladaoca u najstroem smislu reci, odvrati on. A sada se rugaj ili izvri reci ako mo e, spreman sam na sve. Ali ovaj put to ne moe. c Zar ti misli rekoh da sam tako lud da bih pokuavao da oiam lava i da prevarim Trasimaha? Pa ti si to pokuao ree mi Trasimah iako nita nisi postigao. Dosta toga rekoh. Reci mi: da li je jedan lekar u pravom smislu reci onakav kakvog si malopre pomenuo trgovac ili treba da neguje bolesnika? Mi slim na pravog lekara, na onoga koji je zaista lekar? On neguje bolesnike. 19

 A krmano? Je li pravi krmano upravlja brodova ili je mornar? Upravlja brodova. d Mislim da nije vano to se on nalazi na brodu, jer se zato ne mora zvati mornarom. Ne zove se krmanoem zato to plovi morem, ve zbog svoje vetine i uprav ljanja brodom. Tako je. Svi ti ljudi, dakle, postiu neku korist? Razume se. Pa onda je njihova vetina zato tu da ovu korist trae i stvore? Zato. Da li je korist te posebne vetine u neem dru gom, ili u njenom savrenstvu? e Kako to misli? Ovako. Kad bi me zapitao da li je telo samo sebi dovoljno, ili zahteva jo neto, odgovorio bih da su mu sigurno potrebne izvesne stvari. Zato je i pronaena lekarska vetina to je telo slabo i samo sebi ne moe pomoi. Lekarska vetina je stvorena zato da prui ono to mu je potrebno i korisno. Da li ti se ini da sam dobro odgovorio kad ovo tvrdim ili ne? Sasvim dobro. 342 Dalje. Da nije i sama lekarska vetina nedo voljna, da joj nije, kao to je oima potreban vid i uima sluh, potrebna naroita mo kojoj pripada neka nova vetina koja stvara korist i koja pouava njoj? Da li je i u samoj vetini neka nepotpunost i da li svaka ve tina trai neku novu vetinu, koja e traiti ono to je za nju korisno, a ova opet jednu novu i tako bez kraja? Ili svaka vetina vidi za sebe ono to joj je korisno? b Ili, pak, ne treba ni sebe, ni koje druge vetine da bi traila ono to joj je korisno zbog njene nepotpunosti, zato to nijedna vetina nije nepotrebna, niti ima kakav nedostatak, i to ne dolikuje vetini da ima drugi zada tak nego da trai korist zbog ega je ona sama tu? A ona sama bila bi bez potreba, bez prekora i greke, dokle god bi bila to to jeste. Je li tako ili nije? Tako je. c Pa onda lekarska vetina ne trai ono to kori sti njoj, nego telima. Da. 20

A vetina odgajivaa konja ne trai korist za sebe, ve za konje; tako i svaka pojedina vetina ne trai svoju sopstvenu korist, jer joj ona nije potrebna, ve koristi onom predmetu radi kojeg ona postoji. Tako izgleda odgovori on. Ali vetine ipak vladaju i zapovedaju onome radi ega postoje, Trasimae! Priznao je i to, ali vrlo teko. Prema tome, nijedna vetina nije radi toga da koristi vladaocu i jaemu, ve da koristi slabijem i onom d ko od nje zavisi. Pokuao je da se tome usprotivi, ali se naposletku sloio. A poto se sloio, nastavio sam: Prema tome, nijedan lekar, ukoliko je lekar, ne misli na svoju sopstvenu korist, ve na korist boles nikovu. Mi smo se sloili da je lekar u pravom smislu reci vidar bolesnikov, a nije trgovac. Ili se nismo tako sloili? Potvrdio je da jesmo. Pa nije li onda i krmano, koji je to u pravom smislu reci, upravlja broda, a ne mornar? e U tome se slaemo. Takav krmano i upravlja nee, prema tome, imati na umu svoju korist i nee izdavati nareenja koja su njemu korisna, nego e misliti samo na korist, i u korist mornara i onih koje vodi. Jedva je priznao da imam pravo. A sada, Trasimae rekoh ja nema nijed nog vladara, ukoliko je zaista vladalac, koji kad izda neko nareenje ima na umu svoju linu korist nego misli na korist svoga potinjenog, onoga za koga stvara. On vodi rauna njemu, i sve to misli i ini odnosi se samo na ono to ovome koristi i odgovara. 343 XVI. Kad smo doli do te take razgovora i kad je svima bilo jasno da se rasprava pravinome preokre nula upravo u suprotno, Trasimah, umesto da mi odgo vori, zapita: Reci mi, Sokrate, ima li ti dadilju? Zato to? upitah. Ne bi li bilo bolje da odgovori, umesto to postavlja ovakvo pitanje? Zato to te dadilja ostavlja na miru i ne brie ti nos, iako bi trebalo, jer ne poznaje ni stado ni pastira."

21

 Kako sad to? rekoh. Tako to misli da ovari i govedari imaju u vidu dobro svoga stada ili dobro svojih volova; da ih oni hrane i brinu njima, smerajui na neto drugo, a ne na dobro svojih gospodara ili na sopstveno dobro; te da i oni koji u dravama upravljaju, na nain kako se stvarno upravlja, imaju nekakve drukije namere prema onima nad kojima upravljaju, a ne one iste koje pastiri imaju prema svom stadu, i da, prema tome, oni brinu i danju i nou neem drugom, a ne tome kako da sebi samima c pribave korist. I tako si daleko od pravinog oveka i pra vinosti, od nepravinog oveka i nepravinosti, da ne zna da su pravda i pravednik u stvari tue dobro, da su oni korist onome ko je jai i ko vlada, a teta onome ko je potinjen i pokorava se. I ne zna da je nepravda ono to je tome suprotno, i da, uistinu, gospodari nad onima koji su naivni i pravini, i da ovi, potinj avaj ui se, slue d na korist onome ko je jai, te ovoga ine blaenim a ni kako sami sebe. Eto, Sokrate, najnaivniji ovee, kako treba na to gledati, ako hoe da uvidi da je pravian ovek, naspram nepravinog, svuda na gubitku. Prvo ve u meusobnim poslovnim odnosima: kad se dva ortaka, jedan poten a drugi nepoten, poslovno razortae, nikad nee nai da onaj poteni ima vie od nepotenog, nego uvek ima manje. Zatim i u dravnim stvarima: gde god je re nekim porezima, uvek e pravian ovek, makar i podjednako imao, platiti vie, a onaj drugi manje; ako e je, meutm, re primanju, onda on nee uzeti nita, dok e ovaj primiti mnogo. A ako i jedan i drugi imaju neku dravnu slubu, onda e pravini imati tete, ako ni zbog ega drugog a ono zato to svoje sopstvene po slove zanemaruje, a od dravnih prihoda zato to je po ten nee imati nita. Pored toga e ga omrznuti i ukuani i poznanici ako ne bude hteo da im dodeli neto to se kosi sa potenjem. Kod nepotenog e sve to biti upravo suprotno. Mislim i mislio sam samo na oveka koji bi 344 bio u stanju da mnogo postigne. Ako eli poreenje, za misli takvog oveka, i koliko je u ivotu bolje biti nepo ten nego poten. A najlake e shvatiti, ako uzme kraj nje nepotenje koje od najnepotenijeg oveka naini najsrenijeg, a najnesrenijima opet, one koji su od te ne pravde trpeli i koji je nee initi. A takva je i tiranska vlast. Ona ne grabi tuu svojinu, pa da je ona sveta ili b neposveena, privatna ili dravna, pomalo i kriom, nego b 22

345

svu odjednom. Ako neko na nepoten nain i pojedinano prisvoji tue pa ga uhvate, kazne ga i prati ga velika sra mota. Za takva oveka kau da je opljakao hram, da je trgovac robljem, nevaljalac, provalnik, lopov. Onaj, pak, ko ukrade dravne pare i porobi sve gra ane, dobije mesto ovih sramnih nadimaka naziv srenika, oveka potovanog ne samo od graana ve i od drugih koji znaju da je u velikoj meri zloinac. Oni koji grde nepotenje, ne ine to zato to se boje da ne rade nepoteno, nego zato to se plae da zbog nepotenog rada ne stradaju. Tako je dovoljno jasno, Sokrate, da je nepravinost jaa, slobodnija i silnija nego pravinost, i kao to rekoh na poetku: pravino je ono to koristi jaemu, a nepravino to samom sebi donosi koristi i dobitak. XVII. Posle ovih reci htede Trasimah otii, poto nam je elu svoju priu kao amamdija bez predaha izlio preko uiju. Ali ga prisutni ne pustie, ve ga prisilie da ostane i da odgovara na svoje reci. I ja sam ga sam mno go molio i rekao mu: strani Trasimae, kakav si samo govor odr ao, a namerava da ode jo pre nego to si nas dovoljno pouio, i pre nego to sam uvideo da li je tvoje tvrenje tano ili ne. Zar misli da je to mala stvar raspraviti ovakvo jedno pitanje? Zar ne vidi da je to nain voenja ivota i da bi svaki od nas koji bi se upravljao po tome, iveo najsrenijim ivotom? Zar ja drukije mislim? odgovori Trasimah. ini mi se rekoh da uopte ne brine nama i da ne mari da li emo, kad ne razumemo to to ti govori, iveti gore ili bolje. Zato se potrudi i objasni nam, dragi prijatelju! Mi ti neemo zaboraviti ako nama svima uini tu dobrotu. Jer kaem ti, nisam ubeen i ne mogu verovati da je nepravinost korisnija od pravi nosti, ak i onda kad bismo nepravinosti ostavili punu slobodu i dopustili joj da ini to hoe. Pa dobro, dragi prijatelju, pretpostavimo da postoji nepravian ovek i da mu je omogueno da ini nepravdu, potajno ili upo trebom nasilja, to me ipak ne uverava da e takvom nepravinost biti korisnija od pravinosti. Tako se moda ini i nekome drugome a ne samo meni. Ubedi nas, dragi drue, u potpunosti da nemamo pravo kad vie cenimo pravinost nego nepravinost! 23

 A kako u te ubediti? zapita Trasimah. Ako te nisu ubedile reci koje sam rekao, ta jo da uradim? Da uzmem te svoje reci, pa da ih usadim u tvoje srce? Ne, nipoto odgovorih ja. Ali se, pre svega, mora pridravati pojma kako si ga definisao, ili, ako ga promeni, onda uini to javno i ne zavaravaj nas. Ti ve vidi, Trasimae, da se vratimo na ono ranije, da si maloc pre odredio pojam pravog lekara, a da se zatim nisi vie tano pridravao pojma pravoga pastira. Ti misli da pa stir, koji je to zaista, neguje, dodue, svoje ovce, ali ne misli njihovu dobru kao pastir, ve kao trgovac na do bru gozbu i kako e se ugostiti, ili, pak, kako e mu one dati dobit. A posao pastirev nema nikakvog drugog cilja nego da on misli dobru stada koje mu je povereno. Pa stir, pak, kao pastir ne treba da vodi nikakvu drugu brigu d sve dok u potpunosti odgovara tome zadatku. Mislim da emo se sloiti u tome da svaka vladavina, ukoliko je vla davina i ukoliko odgovara tome pojmu, treba da misli samo dobru podanika i potinjenih, pa bilo da je to dravno ili privatno delovanje. Zar ti misli da upravitelji e drava, oni koji su zaista pravi upravitelji, rado vladaju? Bogami, tako je, ja to ak i vrlo dobro znam. XVIII. Ali zar ti zaboravlja, Trasimae od govorih mu ja da niko svojevoljno ne prima na sebe tue dunosti? Da ljudi trae platu poto oni, kao uprav ljai, nee od toga imati nikakve koristi, nego e je imati 346 potinjeni? Reci mi samo ovo: zar mi ne razlikujemo po jedine vetine prema tome kakva im je sadrina? Nemoj odgovarati protiv svoga ubeenja, prijatelju, da bismo doli do cilja! Jeste, mi ih prema tome razlikujemo. Da li, onda, svaka od njih donosi i posebnu ko rist, a ne samo korist uopte, kao to lekarska vetina donosi zdravlje, krmanoka vetina bezbednost plovidbe, i druge vetine slino? Da! b A vetina zaraivanja donosi zaradu? Jer to je njen smisao. Ili, moda, smatra da su lekarska i krma noka vetina jedno te isto? Ili, ako i sad eli da tano istaknemo razliku, kao to si to ranije hteo: kad bi neki krmano ozdravio zato to mu je prijalo putovanje po moru, zar ne bi ti kazao da je krmanoka vetina ujedno i lekarska? 24

347

Ne bih nikako odgovori Trasimah. Da li isto tako ne bi rekao da je vetina zarai vanja ujedno i lekarska vetina, kad bi se neko izleio zaraujui novac? Ne bih, zaelo. A da li bi lekarsku vetinu nazivao vetinom za raivanja, kada bi neko leenjem zaradio novac? Ne. Mi se, dakle, slaemo u tome da svaka vetina donosi neku posebnu korist? Slaemo se. Pa kako svi graevinari imaju neku posebnu ko rist za sebe, onda je jasno da im u tome pomae jedna stvar, koju oni upotrebljavaju pored svoje vetine. ini se da je tako. Korist, pak, koju graevinari imaju, naime, to to zarauju novac, dolazi otuda to oni pored svoje ve tine primenjuju, da tako kaemo, jo i vetinu zara ivanja. Na ovo je Trasimah jedva pristao, Korist, dakle, koju ovek ima od svoje vetine ne dolazi direktno od nje, ve od vetine zaraivanja koja ide uz onu prvu, i to je zaraivanje novca; ako tano raz mislimo: lekarska vetina donosi zdravlje, vetina zarai vanja zaradu, graevinska vetina kue, a pored nje ve tina zaraivanja donosi zaradu. Tako i sve ostale vetine. Svaka ini svoje i donosi korist koja lei u njenoj sutini. Ako joj se ne pridrui vetina zaraivanja, kakve e onda koristi graevinar imati od svoje vetine? Izgleda da je nee uopte imati. A zar on ne ini nita korisno, ako radi bez na grade? Mislim da ini. Eto, Trasimae, sad je jasno da nijedno umenje ni upravljaka delatnost ne koristi samoj sebi nego, to smo ve odavno pokazali, onima na koje se odnosi, priprema i brine se za njihovu dobrobit, gledajui u ovoj ono to ko risti slabijem a ne jaem. Ba zato sam, dragi moj Trasi mae, maloas govorio da niko nee zabadava sebi da na tovari brigu popravljanju i ublaavanju tueg zla, nego za to trai nadoknadu i to stoga to onaj koji hoe da tu svoju dunost obavlja kako valja, i sa spremnou koja toj dunosti odgovara, nikada ne ostvaruje ono to bi za njega samog bilo ponajbolje, nego radi za dobrobit onih

25

nad kojima upravlja. Eto zbog ega, kako se ini, treba onima koji preuzimaju javne slube obezbediti odreenu nadoknadu u novcu ili u poastima, a onima koji ne prihvataju takve dunosti treba odrediti odgovarajuu kaznu. XIX. Kako to misli, Sokrate? zapita Glaukon. Obe vrste nagrada su mi poznate, ali mi nije jasno ta podrazumeva pod kaznom koju si pomenuo naporedo sa nagradom, b A zar ne zna koja je nagrada najbolja, za ko jom tee i najplemenitiji ljudi kad zaele da se prime dunosti? Zar ne zna da se slavoljublje i gramzljivost smatraju za sramotu i da su to sramne stvari? Znam to. Oni koji su dobri ne ele da vladaju radi novca i poasti rekoh ja. Oni ne vole da ih nazivaju nadni arima zato to otvoreno primaju nagradu za svoje vr enje dunosti, a ne vole ni da ih zovu lopovima zato to su se na vlasti kriom obogatili. Isto tako ne ine to radi c poasti, jer nisu slavoljubivi. Zato ih moramo naterati i zapretiti im kaznom, da bi se primili upravljanja. Zbog toga se i smatra da je sramota ako se neko primi vlasti a ne saeka da bude prinuen da se primi. A od svih kazni je najvea ona da bude pod vlau goreg, kad ve sam nee da vlada. Toga se i boje plemeniti ljudi, mislim, kad se primaju vlasti i tada prihvataju vlast ne kao da su time dobili neto izvanredno ili zato to e na vlasti d dobro iveti, nego je primaju prinueni i zato to ne znaju nikog boljega kome bi je mogli poveriti. Jasno je, dakle, da kad bi postojala drava plemenitih ljudi, onda bi se ljudi borili za to da nemaju nikakve vlasti, kao to se sada bore za vlast. Tada bi bilo sasvim jasno da pravi vladalac nije tu zato da se brine svojoj linoj koristi, ve da se stara koristi potinjenih. Ja nikako ne priznae jem Trasimahu da je pravino ono to je korisno jaem. Ali na to emo se vratiti docnije. Mnogo vanije je, po mome miljenju, ono to je Trasimah rekao na kraju: da je, naime, ivot nepravina oveka bolji nego ivot pra vina. ta misli tome, Glaukone zapitah ja za ta se ti odluuje i kako misli da je pravilnije rei? Ja mislim odgovori on da se ivot pravina oveka mnogo vie isplati. 348 A jesi li uo zapitah ga koliko je dobrog naredao malopre Trasimah ivotu nepotena oveka. 26

uo sam, ali ne verujem u to odgovori Glaukon. Hoe li da mu, ako nekako moemo da prona emo njegovu greku, dokaemo da nije u pravu? Kako da neu odvrati on. Ako, nasuprot njegovim recima, odrimo drugi govor rekoh ja i nabrojimo sva dobra koja poten ovek ima, pa onda opet on kae preimustva nepotenog ivota, pa opet mi, moraemo naposletku sabrati dobra koja obojica nabrojimo i odmeriti ih, a onda e nam biti potrebne sudije koje e doneti presudu; ako pak, poku amo da se sloimo u raspravi onda emo sami biti ujedno i sudije i stranka. Tako je odgovori Glaukon. Kako bi ti uinio? upitah ga ja. Bio bih za ovaj poslednji nain odgovori Glaukon. XX. Hodi, Trasimac poeh ja i odgovori nam od poetka! Ti tvrdi ovo: krajnja nepravinost je unosnija nego krajnja pravinost? Jeste, to tvrdim, a rekao sam i razloge. Kako to onda misli? Jednu, sigurno, zove vrli nom, a drugu porokom? Da. I to, svakako, pravinost vrlinom, a nepravinost porokom? Vrlo dobro, dragi! Zato ba i tvrdim da nepra vinost donosi dobit, a pravinost ne. Pa kako to? Obratno. Onda, znai, pravinost smatra porokom? Ne, ve sasvim obinom glupou. A nepravinost vidi ipak kao neto prezrenja dostojno? Ne, ve kao promiljenost odgovori Trasimah. Nepoteni ti onda izgledaju i pametni i dobri, zar ne? Samo oni koji su u potpunosti nepravini i koji su u stanju da ele drave i narode podvrgnu sebi. Ti misli da ja govorim nevaljalcima? I nevaljalstvo ima svojih prednosti, samo ako je skriveno i ako ga ne uhvate. Ali tome ne vredi govoriti, ve onome to sam rekao. 27

349

d 28

Dobro znam odgovorih ja ta si time hteo rei. Ali se udim kako si mogao da poredi nepravi nost sa vrlinom i mudrou, a pravinost sa stvarima suprotnim tome. A ja ba tako radim. To je ve jae, prijatelju odgovorih ja i nije lako rei jo neto tome. Kad bi ti tvrdio da nepra vinost donosi neku korist, a ipak, kao to to i neki drugi rade, priznavao da je ona porok i gadna stvar, imali bi smo ta da raspravljamo tim pretpostavkama. Ali ti sasvim jasno tvrdi da je ona neto lepo, neto silno, i pridaje joj sve ono to obino pripisujemo pravinosti. Usudio si se ak da je predstavi kao vrlinu i kao mu drost. U potpunosti pogaa moje miljenje. Ipak emo hrabro pristupiti raspravljanju, uko liko smatram da stvarao govori ono to misli. Verujem, Trasimae, da nas bar sad ne vue za nos, nego da govori ono to zaista misli da je istina? Kakav je znaaj toga da li ja mislim tako ili ne? Dri se samo onoga to tvrdim! Nema nikakvog znaaja rekoh ja. A sada pokuaj da mi odgovori na ovo: misli li ti da pravian ovek eli da ima kakvu veu korist od drugog pravinog oveka? Nipoto, jer tada ne bi bio ni dobroduan, ni es tit graanin. A da li bi on hteo da ima kakvu veu korist od neke pravine radnje? Ne bi ni to. A bi li smatrao za vredno da stekne neto vie od nepravinog i da li bi smatrao ili ne za pravino? Smatrao bi odgovori Trasimah i odobravao bi, ali ne bi mogao uiniti. Ne pitam te to, ve da li bi pravian hteo da nad mai nepravinog, a ne pravinog. Hteo bi odgovori on. Dalje. Da li bi nepravian hteo da pretekne pra vinog ili pravinu radnju? Razume se, jer on sve hoe da nadmai. Nepravian ovek e, dakle, nadmaiti i nepravinog i nepravinu radnju. On e teiti da uzme u svoje ruke to najvie moe.

Tako je. XXI. Recimo ovako rekoh pravian ovek ne nadmaa sebi ravne, ve samo one druge, a nepravian i jedne i druge. Tako je. Vrlo dobro si rekao. Nepravian je razuman i hrabar, a pravian ni jedno ni drugo. I to si dobro rekao. Prema tome, nepravian ovek je slian razum nom i dobrom, a pravian nije? Po sebi se razume da lii na onoga ije osobine ima. Dobro! Svaki od njih je onakav kakav je onaj kome je slian. Razume se. Pa dobro, Trasimae! Da li postoje muzikalni i e nemuzikalni ljudi? Da. Koji se od njih razume u muziku, a koji ne? Muzikalan se ovek svakako razume, a nemuzi kalan ne. I ukoliko se razume, on je i sposoban? A ukoliko je ne razume, onda je i nesposoban? Tako je. Tako e isto, valjda, biti i kod lekara? Bie isto tako. A hoe li, dragi prijatelju, onaj koji se razume u muziku, bolje zategnuti i opustiti ice kad podeava liru nego neko drugi, koji se takoe razume u muziku? Mislim da nee. Ali e ipak bolje uraditi nego onaj koji je nemu zikalan? Bezuslovno. 350 A lekar? Hoe li on hteti da se pokae bolji od nekog drugog lekara ili dati neki bolji recept kad pro pisuje kako treba jesti i piti? Nee. A hoe li od laika? Hoe. Razmisli sad da li ti se u celokupnom znanju ili neznanju ini da koji strunjak eli da zna vie i radi bolje nego neki drugi strunjak? Ili da u istim prilikama uvek isto eli? 29

Mora biti tako odgovori Trasimah. A kako nestrunjak? Nee li on hteti da nadmai i strunjaka isto onako kao i nestrunjaka? Hoe. A strunjak je mudar? Mislim. Mudar je, opet, i dobar? Mislim da jeste. Dobar i mudar ovek nee, dakle, nadmaivati sebi ravne, nego druge i drukije. Tako izgleda. Rav, meutim, i neznalica inie to i sa sli nima i sa nejednakima? Izgleda. Pa dobro, Trasimae, nepravian je onaj koji hoe da nadmai i sebi ravne i one koji to nisu? Jesi li tako rekao? Jesam. A pravian nee nadmaivati sebi ravnog ve samo nejednakog? Da. Pravian je onda slian mudrom i dobrom, ne pravian ravom i neznalici? Tako izgleda. Sloili smo se u tome da je svako onakav kao to je onaj kome je ravan? Jeste, sloili smo se. Pokazalo se, prema tome, da je pravian dobar i mudar, a nepravian neznalica i rav. XXII. Trasimah je na sve to pristao, ali ne ovako lako kao to ja to pripovedam, nego s mukom, protivei se i znojei se silno a bilo je leto. Tada sam prvi put video Trasimaha da crveni. Kad smo se sloili da je pra vinost isto to i vrlina i mudrost, a nepravinost isto to i ravost i neznanje, nastavio sam: Dobro. Ovo je sad u redu. Rekli smo jo da je nepravinost i sila. Sea li se, Trasimae? Seam se, ali meni se nimalo ne svia to to sada govori i imao bih mnogo ta da kaem. Kad bih, meutim, progovorio, znam da bi ti rekao kako drim besedu. Ili mi dozvoli da govorim koliko hou, ili pitaj ako eli da pita. A ja u ti dovikivati: dobro", kao starim e nama koje pripovedaju prie i davau glavom znak da li odobravam ili ne.

AU ne protiv svoga pravog miljenja rekoh ja. Sasvim po elji, kad mi ne doputa da govorim. ta hoe jo? Nita, bogami! Ali ako hoe tako, onda tako i radi. Ja u pitati. Pitaj! Kao to sam malopre pitao, tako pitam i sada, 351 kako bismo bez smetnje mogli da razmotrimo kakav je odnos izmeu pravinosti i nepravinosti. Tvrdi se da je nepravinost i silnija i jaa od pravinosti. Pa ako je pravinost mudrost i vrlina, onda e svakako biti jaa nego to je nepravinost, ako je nepravinost ujedno i neznanje. To je bar svakome jasno. Ali ja ipak neu da primim to tako jednostavno, Trasimae, ve u pokub sati da ga na ovaj nain dokaem. Priznaj e li da ima nepravinih drava koje tee za tim da nepravino potine sebi druge drave, ili koje su to ve uinile i dre ove pod svojom vlau? Priznajem, i to e uiniti ba ona drava koja je najsavrenija i najnepravinija. Razumem, tako si ti rekao. Ali ja tome mislim ovako: moe li drava koja je pobedila da odri svoju vlast bez pravinosti, ili je za to potrebna pravinost? c Ako je istina ono to si ti malopre rekao, da je pravinost mudrost, onda je za to potrebna pravinost; ali ako je onako kako sam ja tvrdio, onda se trai nepra vinost. Veoma se radujem, Trasimae, to u znak odo bravanja ili neodobravanja ne klima samo glavom nego tako lepo odgovara. To je zato to hou da ti uinim po volji. XXIII. Onda dobro. Ali uini mi i ovo po volji i reci: veruje li da jedna drava, vojska, razbojnioi ili lopovi, ili drugi ljudi koji idu zajedno da uine neto ne pravino, mogu to uiniti ako ujedno i prema sebi sa mima postupaju nepravino? d Ne odgovori Trasimah. A ako ne rade tako? Da li e to postii pre? Da. Iz nepravinosti se, Trasimae, razvijaju svae i mrnja i dolazi do meusobne borbe. Ako, pak, jedan prema drugome pravino postupaju onda vladaju sloga i prijateljstvo. Zar nije tako? Moe biti, neu da ti protivreim. 31

30

352

Pravo ima, prijatelju. Reci mi jo ovo: ako u samoj osnovi nepravinosti lei to da svuda, gde god se pojavi, stvara mrnju, nee li ona uiniti da se meu sobno omrznu svi nepravini ljudi, i robovi i slobodni? Zar nee oni postati nesloni i zar im nee biti nemogue da zajedno ive? Bie tako. A ako se nepravinost pojavi meu dvojicom zar se oni nee razdvojiti, zar nee mrzeti jedan drugoga i po stati neprijatelji jedan drugome i ostalim pravinim lju dima? Postae. A ako je u pitanju jedan jedini ovek, neobini moj prijatelju, da li e nepravinost onda zatajiti i iz gubiti svoju mo? I tu e biti onako kao i inae odgovori on. Znai da je njena mo svuda gde se pojavi ista: u dravi, porodici, vojsci ili ma gde, da ona, naime, one moguava rad prvo zato to stvara svau i nesuglasice, a onda i time to stvara neprijateljstvo meu pojedinim lanovima protivnika i pravinih. Ili nije tako? Tako je. Mislim da e i kod pojedinca initi sve ono to lei u njenoj sutini. Najpre e ga onesposobiti za rad, jer e u njemu samom stvoriti nesuglasicu i neslaganje, zatim e od njega uiniti neprijatelja i sebi i pravinima. Zar ne? Da. Ali i bogovi su pravini, prijatelju, je li? Neka budu odgovori Trasimah. Onda e nepravian ovek biti i neprijatelj bo gova, Trasimae, a pravian ovek njihov prijatelj. Uivaj samo u svojoj pobedi! Neu ti se proti viti da me ovdanji ljudi 20 ne omrznu. Hajde, onda, odgovaraj kao i do sada i produi mi radost pobede. Videli smo da su pravini bolji, mud riji i sposobniji od nepravinih; da nepravini nisu u stanju nita preduzeti ni sami, ni sa drugima; uza sve to proizvoljno smo pretpostavili da nepravini ljudi uopte mogu zajedniki neto odreeno i trajno uraditi, jer se oni ne bi mogli uzdrati da jedni druge ne napadnu, ako bi bili sasvim nepravini. Oigledno je da ak i oni mo raju u sebi imati neto pravinosti, koja ih spreava da

ne ine zlo jedni drugima u vreme kada se udrueni brane od spoljanjih napada. Pravinost je upravo ono to im omoguuje da neto zajedniki preduzmu. S druge strane, nepravinost je ono to ih nagoni da ine zla dela, ali ona ih ine samo upola zlim, jer oni koji su u svemu zli i nepravini, ujedno su i potpuno nemoni da bilo ta d uine. Tako ja stvar razumem, a ne onako kako si ti go vorio u poetku. No, sada treba da ispitamo da li je sud bina pravinih bolja i srenija od sudbine nepravinih. To smo pitanje ostavili za kraj. Verujem da jeste, ako se usvoji ono to smo do sada utvrdili. Ipak, tu stvar treba dublje istraiti, jer tu nije re neem nevanom, nego tome kako treba iveti. Ispituj ree on. I hou odgovorih ja. Reoi mi: ima li konj neku odreenu namenu? e Ima. Da li pod namenom konja ili kog drugog pred meta podrazumeva ono to jedino ili najbolje pomou njega moemo da izvrimo? Ne razumem te. Pa dobro. Da li bi mogao videti neim drugim, osim oima? Ne bih. A bi li mogao uti neim drugim, osim uima? Ne bih. Onda s pravom moemo rei da su ti organi tome namenjeni? Razume se. 353 Dalje. Lozu bi mogao obrezati i maem, i noem, i mnogim drugim oruem? Kako da ne! Ali mislim da niim ne bi to uinio tako lepo kao naroitim noiem koji se ba za to pravi. To je istina. Zar neemo onda rei da je on tome namenjen? Hoemo. XXIV. Sada e, mislim, bolje shvatiti pitanje koje sam ti malopre postavio. Da li pod namenom jednog predmeta podrazumevamo to da se samo pomou njega ili najbolje njime moe neto izvriti? b Razumem ree i mislim da svaki pojedini predmet ima svoju namenu. 33

32

Dobro rekoh ja a da li misli da svaka stvar, koja je neemu namenjena, ima i sebi svojstvenu vrlinu? Vratimo se na iste primere! Imaju li oi neku namenu? Imaju. Imaju li one, prema tome, i sebi svojstvenu vrlinu? I vrlinu. A ui? Imaju li one neku namenu? Da. A imaju li i vrlinu? I vrlinu. A ta je sa ostalim stvarima? Nije li isto. Isto. Pazi sada. Mogu li oi lepo obavljati ono zata su namenjene, ako nemaju tu sebi svojstvenu vrlinu, nego umesto vrline manu? Pa kako bi mogle? Misli valjda kada bi imale slepou umesto vida? Ne pitam kako se ta njihova vrlina zove, nego kaem da neto obavlja svoj posao dobro ako poseduje sopstvenu vrlinu, i loe ako je ne poseduje. Istinu kae ree on. Pa onda e i ui, liene svoje vrline, loe obav ljati svoj posao? Svakako. Moemo li taj isti razlog upotrebiti i za sve ostale stvari? to se mene tie, mislim da moemo. Razmisli sada, posle svega: ima li i dua neku namenu koju nijedna druga stvar ne bi mogla ispuniti; kao na primer ovu: brinuti se, upravljati, promiljati i sve ostalo tome slino? Moemo li takvu namenu pripi sivati iemu drugom to nije dua, ili emo pak rei da je ona jedino dui svojstvena? Ne moemo tako neto pripisati nijednoj drugoj stvari. A ivot, da li je i on posao due? Naravno da jeste ree on. Ima li onda i dua sebi svojstvenu vrlinu? Ima. Moe li ona, ako je liena te svoje vrline, dobro obavljati svoj posao, ili je to nemogue? To je nemogue.

Nuno je dakle, Trasimae, da rava dua ravo vlada i upravlja i da dobra dua valjano ispunjava svoju namenu u svemu to preduzdma. Nuno je. A jesmo li se sloili u tome da je pravinost vr lina, a nepravinost porok due? Jesmo, sloili smo se. Prema tome, pravina dua i pravian ovek ivee dobro, a nepravian ravo. Po tvojim recima svakako. A onaj ko ivi dobro, blaen je i spokojan, na suprot onome ko je u ivljenju zao. Razume se. Pravian je, dakle, srean, a nepravian ovek nesrean. Neka bude odvrati Trasimah. Onda, predragi Trasimae, nikada nije nepravi nost unosnija i korisnija od pravinosti. Neka ovo bude tvoja sveana gozba na dananjoj svetkovini Bendide, Sokrate. Ti si je pripremio, Trasimae odgovorih mu ja poto si postao blag i prestao da se na mene ljuti. Pa ipak, gozba nije ispala dobro i to mojom, a ne tvojom krivicom. Ja sam se ponaao kao sladokusci koji, pre no to su estito pojeli ono to je prvo poslueno, nava ljuju na sva jela pred njima i to bez dovoljno probirakog ukusa. Pre no to smo odgovorili na pitanje ta je pravinost, koje smo kao prvo bili postavili, ja sam ga napustio i preao na drugo: da li je pravinost porok ili vrlina, neukost ili mudrost. Kad je, zatim, pala re da je nepravinost korisnija od pravinosti, nisam se mogao uzdrati da sa onog pitanja ne preem na ovo, i tako se desilo da posle naeg razgovora nita ne znam. Jer ako ne znam ta je pravinost, teko u znati i da li je ona vrlina ili ne, i da li je srean ili nesrean onaj ko je po seduje.

34

35

358

KNJIGA DRUGA St. 357a I. Posle ovih rei mislio sam da je nae ispitivanje zavreno. Ali izgleda da je sve ovo bilo samo uvod.' Jer Glaukon, koji se uvek i u svakoj prilici pokazivao naj hrabriji, nije se zadovoljio Trasimahovim porazima, nego je rekao: 0, Sokrate, hoe li da samo misli kako si nas ubedio, ili eli da nas stvarno ubedi kako je u svakom sluaju bolje biti pravian nego nepravian? Kad bih samo mogao, ja bih to zaista i hteo odgovorih mu ja. Znai, onda, da ne radi ono to hoe. Reci mi: postoji li neko dobro tako veliko da bismo za njim teili bez obzira na njegove posledice i koje bismo voleli samo i jedino radi njega samoga? Radost, na primer, i nevina zadovoljstva, koja za budunost nemaju nieg drugog osim to priinjavaju radost onome ko ih ima. Izgleda da postoji odgovorih ja na to. A onda, ima li dobara koja volimo i radi njih samih i radi onoga to pruaju? Na primer: razum, vid, zdravlje. Ova dobra volimo ba iz oba razloga. Tako je odgovorih ja. Zna li da postoji jo i trea vrsta dobara meu koja spadaju, recimo, telesno vebanje, leenje bolesnika, leenje uopte i ostali poslovi? Mi bismo rekli da su ta dobra tegobna, ali da su nam od koristi. Njih mi, dodue, ne volimo, ali ih ipak volimo radi koristi koju od njih imamo i radi drugih stvari koje ona pruaju. Dobro, to je trea vrsta. Pa ta dalje? A u koju vrstu ubraja pravinost? b

U najlepu, mislim odgovorih ja u onu koju, ako elimo da budemo sreni, moramo voleti i radi nje same, i radi onoga to nam ona prua. Ali mnogi ne misle tako, nego pravinost koju, dodue, moramo traiti radi onoga to nam daje i radi dobroga glasa, ubrajaju u dobra tegobne vrste, a nju kao takvu izbegavaju, jer je po sebi teka i nepoeljna. II. Znam da ljudi tako misle odgovorih ja pa je i sam Trasimah ba zbog toga kudi. Ali ja, iz gleda, teko mogu neto nauiti. Hajde, uj i mene, da vidim hoe li se sloiti. ini mi se da je Trasimah pre no to je trebalo dopustio da ga opini kao zmiju, a samo dokazivanje nije mi se dopalo. Hteo bih, naime, da ujem ta su zapravo te dve stvari, pravinost i nepravinost, i kakav uticaj i jedna i druga imaju na ovekovu duu: nagradu koju one donose i njihove posledice ostaviemo zasad na miru. Ako nema nita protiv, ovaj put u dokazivati: prvo u opet poeti sa Trasimahovim tvrenjem i odrediu najpre ta je pra vinost i otkuda ona dolazi; zatim u dokazati da svi ljudi koji tee za njom, ine to protiv svoje volje, kao da tee za neim to je nuno a nije dobro; kao tree, dokazau da s pravom to ine, jer je ivot nepravinog oveka, kako vele, mnogo bolji i prijatniji nego ivot pravinog. A ja lino ne usvajam to miljenje, Sokrate! Ali u nepri lici sam jer su mi ui pune Trasimahovih i mnogih drugih govora. A nikada jo nisam uo onako kako bih ja eleo da se govori u prilog tome da je pravinost bolja od ne pravinosti. Hteo bih da neko hvali pravinost radi nje same, i mislim da u to najbolje dokuiti od tebe. Zato 2 u ja sada veliati ivot nepravinog oveka i tako u ti pokazati na koji nain elim da te ujem kako kudi nepravinost a hvali pravinost. Da li se to tebi svia? Potpuno mi se svia odgovorih mu ja jer emu bi pametan i uviavan ovek vie voleo da govori i slua? To je vrlo lepo reeno odvrati Glaukon, pa nastavi: sluaj sada ono to sam ti obeao da u najpre govoriti prirodi i poreklu pravinosti. Kau da je po prirodi dobro initi nepravdu, a zlo trpeti nepravdu; ali, kau dalje, vee je zlo trpeti je nego to je dobro initi je. Sve u svemu, poto se iskusilo i jedno i drugo, dolo se na kraju do toga da oni ljudi koji nisu mogli nepravdu 37

36

359

od sebe odbiti niti je drugome nanositi, shvate da e za sve biti ponajbolje ako se dogovore da ubudue nepravdu ne ine i ne trpe. Iz toga su onda proizili zakoni i ugo vori, pa je ono to su ti zakoni i ugovori propisivali na zvano pravinim. Ovo je, dakle, poreklo i sutastvo pra vinosti: ona dri sredinu izmeu najveeg dobra, koje se sastoji u tome da se nepravda nekanjeno ini, i najveeg zla da se na nepravdu ne moe odgovoriti osvetom. Bu dui u tom srednjem poloaju, ljudi se priklanjaju prav di onda kada nepravdu ne mogu ni initi niti je podnositi, b a ne zato to bi ona bila neko dobro po sebi. Jer onaj ko nepravdu moe initi i ko je olienje mukosti, nikada ne bi primao na sebe ugovornu obavezu da nepravdu nee ni initi ni trpeti je; primanje takve obaveze bilo bi za njega ludost. Eto, Sokrate, ta je pravda i kakvo je njeno poreklo, prema onome to se govori. III. Da su pravini ljudi pravini samo zato to ne mogu initi nepravdu, dakle protiv svoje volje, videemo najbolje iz sledeeg izlaganja: i jednom i drugom, i prac vinom i nepravinom, daemo mogunost da ine to hoe i pratiemo kuda e ih odvesti strast. Uhvatiemo i jednog i drugog na istom putu tenje za vlau; svako hice po prirodi tei za vlau, samo ga zakoni spreavaju i silom primoravaju da zastane kod ravnopravnosti. Ovoj slobodi i mogunosti kojoj govorim najbolje bi bilo kad d bismo imali onu mo koju je imao stari Lianin Gig. Taj Gig je bio pastir u slubi tadanjeg lidijskog kralja. Jed nom je padala jaka kia i bio je zemljotres. Tada je pukao jedan deo zemlje i otvorila se peina ba na onom mestu gde je on napasao stoku. On to primeti, zadivi se i sie u pukotinu. Tamo je, kae pria, video udnovate stvari i jednog upljeg bronzanog konja. Na tom konju bili su otvori i kad se pastir sagnuo, video je unutra mrtvaca veeg nego to su obini ljudi tako mu se bar inilo. Le nije imao na sebi nita drugo sem zlatnog prstena na e ruci. On ga uze i izie. Tada su se pastiri po obiaju skup ljali kako bi kralju javili ta se preko meseca desilo kod stada, pa je doao i on i poneo prsten sobom. Dok je sedeo u drutvu sa drugima, sluajno okrenu kamen prste na prema sebi i prema unutranjoj strani ruke, i smesta postade nevidljiv za one koji su oko njega sedeli, tako da 360 su oni njemu razgovarali kao da je otiao. I sam Gig se zadivi, uze prsten i ponovo ga okrenu tako da kamen bude spolja: im ga je okrenuo, postao je vidljiv. Poto 38

je izvrio taj opit, pokuavao je da vidi ima li prsten za ista i uvek takvu mo; kad god bi kamen okrenuo iznutra, prema dlanu, postajao bi nevidljiv, a kad bi ga okrenuo spolja bio bi vidljiv. Kad je to video, uspe brzo da po stane poslanik kod kralja. Priblii se kraljici kao ljubavb nik, sklopi sa njom zaveru protiv kralja, ubi ga i preuze kraljevsku vlast. Kad bi, sad, postojala dva ovakva prstena, pa jedan od njih imao pravian ovek, a drugi nepravian, mislim da ne bi bilo tako vrstog i preka ljenog oveka koji bi ostao pravian i hteo da ostavi tue na miru da ga ne dira: ta njemu bi bilo mogue da bez bojazni uzima na trgu to god hoe, da ide po kuama i c da zavodi svaku enu koja mu se svidi, da ubije i da oslo bodi iz okova koga god hoe, ukratko, da radi meu lju dima to god hoe kao neko boanstvo. A kad bi ovako radio, zaista ne bi radio nita drukije nego to radi onaj nepravini: put i jednog i drugog bio bi isti. Ovo bismo zaista mogli uzeti kao jak dokaz da niko nije pravian po svojoj volji, nego zato to je na to prinuen, jer poten ovek kao takav i ne postoji. Kad god se neko oseti do voljno jakim da ini nepravdu, inie je. Svaki ovek d misli da je nepravinost sama po sebi mnogo korisnija od pravinosti, i to pravilno misli, kako bi rekao onaj ko tim stvarima raspravlja. Kad bi se nekome pruila mogunost da ini nepravdu, a on to ipak ne bi hteo da radi, niti bi prisvojio sebi tuu svojinu, on bi za sve koji neto razumeju bio najvei bednik i pravi glupak. Pred svetom bi ga, razume se, hvalili, laui se meusobno i to zato to bi se i sami bojali da ne pretrpe nepravdu. Toliko to se toga tie. e IV. Sam sud tim dvema vrstama ivota koje menusmo moi emo doneti tek onda kad uporedimo obe ove vrste ljudi meu sobom, najpravinijeg i najnepravinijeg, inae nikako. Kako emo, onda, to porediti? Ovako: niti emo neto oduzeti nepravinome od nepravinosti, niti pravinome od pravinosti, nego emo zamisliti da je svaki od njih savren u svojim tenjama. Neka najpre nepravian ovek radi onako kao to rade veoma sposobni 361 strunjaci: kao to pravi krmano ili lekar odmah oseti ta je u njegovoj vetini nemogue a ta mogue, pa, pre ma tome, drugo preduzima a prvo proputa, i kao to je on sposoban da ispravi ako je neto pogreio tako i nepravian ovek mora da ostane prikriven sa svojim ne pravdama, i da svako delo preduzima mudro, ako eli da 39

u naim oima ostane nepravian. Ako ga, meutim, uhvate, onda ga treba smatrati nesposobnim. Vrhunac b nepravinosti je u tome da izgleda pravian a da to nisi. Mi savreno nepravinom oveku moramo, dakle, pridati i savrenu nepravinost, kojoj ne smemo nita oduzeti, a njemu moramo dopustiti da pomou najnepravinijih postupaka stekne glas pravinog oveka, a, ukoliko je ne to pogreio, mora biti u stanju da to popravi, poto, ako neto od njegovih nepotenih poslova izie na videlo, mo ra umeti da govori ubedljivo, mora umeti da silom i hrabrou uradi sve za to je potrebna sila, i mora umeti da stekne prijatelje i bogatstvo. Takvome oveku, kakav je ovaj koga smo opisali u naem razgovoru, postavimo na suprot pravina oveka, koji, kako veli Eshil,3 ne eli da c samo izgleda dobar ve hoe da bude dobar. Treba mu, dakle, oduzeti izgled pravinog oveka. Jer ako vai kao takav, onda e mu i poasti i nagrade pripadati zato to izgleda da je pravian, pa e biti nejasno da li je on pra vian radi pravinosti same ili radi poasti i nagrada. Treba mu, dakle, oduzeti sve, sem pravinosti, i posta viti ga u poloaj sasvim suprotan onome koji je ranije imao. Neka ne ini nikakve nepravde, ali neka ga bije glas kao da je najvei nepravednik i neka onda dokae da mu takve klevete i njihove posledice nita ne smetaju d da bi stvarno iveo pravino sve do svoje smrti. Neka, dakle, ovaj ovek bude samo prividno nepravian, a stvar no pravian. Tako emo imati dva potpuno suprotstavlje na sluaja: jedan u prividnoj pravinosti i stvarnoj ne pravinosti, a drugi u prividnoj nepravinosti i stvarnoj pravinosti. Tada emo moi prosuditi koji je od ta dva naina ivota sreniji. V. Avaj, dragi Glaukone odgovorih ja kako si sjajno istakao razlike izmeu jednog i drugog! Kao vajar koji iznosi kipove na izlobu. Kako sam mogao odgovori on. Ako su e takvi, onda, mislim, nee biti teko dokazati kakav ivot oekuje svakog od njih. I to treba da se kae, a ako bude izgledalo da je suvie grubo reeno, znaj, Sokrate, da to ne govorim ja nego oni koji nepravinosti daju pred nost nad pravinou. Oni e rei da e pravian ovek biti bievan, muen, bacan u tamnicu, oslepljen na oba 362 oka, i posle svih tih muka, najzad jo i razapet na krst, i da e shvatiti kako ne treba eleti da se zaista bude pravian, nego je bolje samo se initi takvim. Eshilove 40

reci bi se, meutim, pre mogle primeniti na nepravinog. Jer nepravian ovek, rei e on, ako je zaista a ne samo prividno takav, nee hteti da samo izgleda takav, nego e hteti da takav i bude: dua njegova je brazda duboka i plodna, iz nje niu odlune misli* Kako e ga smatrati za pravinog, doi e najpre u dr avi do vlasti, a zatim e uzeti enu iz porodice koju sam bude izabrao, i svoju decu venavae kako bude hteo, trgovae i druice se s kim god bude hteo, a pored toga e imati koristi od svega, jer e se koristiti time to ne preza da uini nepravdu. Pobedie svoje neprijatelje i prevazii e ih u svakom takmienju, privatnom ili dravc nom, pa, poto e prevazii sve, bie bogat i inie dobro svojim prijateljima, a kodie neprijateljima, prinosie obilne i sjajne darove i rtve bogovima i tako e, mnogo bolje nego pravian ovek, sluiti bogovima i ljudima kojima je naklonjen. Na taj e nain, to je sasvim pri rodno, postati vei ljubimac bogova nego onaj pravian. Svet kae, Sokrate, da su i bogovi i ljudi za nepravinoga oveka spremili mnogo bolji ivot nego za pravinog. d VI. Posle ovih Glaukonovih reci nameravao sam da mu neto odgovorim, ali me njegov brat Adeimant pre duhitri: Misli li, Sokrate, da je dovoljno jasno obrazlo io svoj govor? Ma ime? upitah ja. Nije rekao ba ono to je najpre trebalo rei. Poslovica veli: neka jedan brat pomae drugome. Tako i ti priskoi u pomo ako je on to izostavio. Ali ve samo ono to je rekao dovoljno je da me sasvim dotue i onemogui mi da pravinosti pri skoim u pomo. A on e na to: e Ne, ne, nego sasluaj jo i ovo. Da bi bilo jasnije ta ovaj Glaukon eli, moraemo se pozabaviti i suprot nim od onoga to je on rekao, dakle onim ta ljudi kau. Oevi kazuju svojim sinovima, a to ine i svi oni koji se nekome brinu, da treba biti pravian, i pri tom ne hvale 363 pravinost kao takvu, nego njen uticaj na dobar glas, a onaj ko uiva glas pravinog oveka, dolazi do vlasti, moe se otmeno oeniti i dobiti sve to je Glaukon malopre pomenuo kao posledicu dobroga glasa i pripisao ne pravinom. Jo se dalje redaju ova preimustva: kae se da ih bogovi cene, i nabrajaju mnoga dobra za koja vele 41

da ih bogovi dele pravednim ljudima. Tako kau i pleme niti Hesiod i Homer. Prvi veli kako bogovi daju pravinima da im hrastovi sasvim pri vrhu raaju ir a u stablu su pele. Ali su vunate ovce oteane runima tekim? i imenuje mnogo drugih slinih stvari. Tako i ovaj drugi:

kao slava vladara neporona, koji nad ljudima bogobojaIjivo vlada, nad ljudima jakim i mnogim, budno titei pravdu, te zemlja nosi mu crna penice, rada mu jema, c a vonjaci puni su roda, stoka mu svagda se mnoi, a more daje mu ribe.6 Musej i njegov sin 7 obeavaju jo lepa dobra nego bo govi. Oni pravedne ljude recima dovode u Had, posauju ih za sto, spremaju im gozbu i ostavljaju ih tu da ukra eni vencima zauvek piju i misle kako je najlepa nagrada d za vrlinu veito pijanstvo. Drugi, opet, govore jo ve im nagradama bogova: kau da potomstvo i rod pra vednoga i estitoga oveka ostaju i ne izumiru. 8 Ovako i slino uznose pravinost. Nepravedne i nepotene ljude, meutim, zakopavaju u nekakvo blato dole u podzemlju i primoravaju ih da nose vodu u situ, a, jo dok su ivi, govore njima runo i izmiljaju9 sve rave stvari koje je e Glaukon pomenuo kad je bilo reci oveku pravinom koga ljudi smatraju nepravinim. Drugo nemaju ta da kau. Tako, dakle, stoji sa hvalom i kuenjem. VII. Pored ovih shvatanja pravinosti i nepravi nosti treba da ispita, Sokrate, i druga, ona koja ljudi 364 imaju svaki za sebe, a mogu se itati i kod pesnika. Svi jednoglasno pevaju da su umerenost i pravinost, dodue, vrlo lepe stvari, ali mune i pune tegoba, dok su neumerenost i nepravinost slatke i prijatne, samo ih javno mi ljenje i zakon zabranjuju. Pa ipak vele da je nepravi nost uglavnom korisnija od pravinosti, kau da su bo gati lopovi i oni koji inae imaju mo sreni i spremni su uvek da im ukazu poasti i u ime drave i privatno. Nab suprot tome, slabe i siromane preziru i gledaju ih sa visine, iako se slau u tome da su oni bolji nego oni prvi. A najudnije su predstave koje ljudi imaju bogovima i vrlini: tako, na primer, mnogim vrlim ljudima bogovi alju tobo nevolje i teak ivot, a ravim, naprotiv, do bar. Sa svoje strane, varalice i vrai 10 obijaju pragove 42

bogataa i uveravaju ih da su prinoenjem rtava i baja njem dobili od bogova mo da im, pomou ritualnih iga ra, pribave oprotaj za nepravde koje su poinili oni sami, ili njihovi preci. Tome dodaju da e, uz malu na gradu, uvaliti nekog njihovog neprijatelja u nesreu, bez obzira da li je taj pravian dli nepravian, jer, vele, raspo lau magijskom vetinom i vetinom bajanja pomou kojih mogu uticati na bogove da uine ono to oni tim nainom od njih zahtevaju. Za to to obeavaju, navode pesnike kao svedoke. Da bi pokazali kako je zlo lako pristupano, navode ove Hesiodove reci: Zla mnoga je lako postii; Put do njih je glatak, a kraj gde stanuju blizu. Ali pred vrlinu bogovi znoj postavieu i nekakav strm i dug put.' 2 Da bi opet pokazali kako ljudi mogu bogove umilostiviti, za svedoka navode Home rove rei: i sami se bogovi mogu ganut', u kojih su vee ast, vrlina i snaga. I njih gledaju ljudi da mirisnim okrenu kadom, molbama tihim, rtvom levanicom i dimom od rtvi molec se kad ko prestupi to i sagrei togod?2

A spominju i mnotvo knjiga Museja i Orfeja, decu meseca i devet Muza. Pozivajui se na te autoritete, oni uveravaju ne samo pojedince nego i ele drave da ivi i mrtvi mogu dobiti oprotaj i oienje za nepravedna dela pomou rtvovanja i ritualnih igara.' 4 Oni jo govore da izabra nici, tj. oni koji uestvuju u misterijama i posveeni su 365 u njih (tzv. (teletai), bivaju poteeni od zla na onom svetu, dok one koji to ne ine oekuju tamo strane kazne. VIII. ta misli, Sokrate, kako utie na due mladia kad sluaju takve i tolike prie vrlini i poroku i kakvu poast odaju ovima bogovi i ljudi? Mislim, mladii koji su daroviti i sposobni da na prvi pogled iz svih tih pria izvedu zakljuak tome kakav mora da bude ovek i kako mora da se upravlja u ivotu da bi postigao da b najlepe ivi? Verovatno bi takav mlad ovek samom sebi govorio kao Pindar: Da li pravo da se penjem dvoru uzvienom koji nastanjuje Pravda, ili da krenem niza stranu sta zama krivudavim, ne bih li tako proiveo do kraja?15

43

Sve to se govori potvruje da mi nita ne koristi ako sam pravian, ukoliko nisam na glasu kao takav, jer u u tom sluaju doiveti samo muku i tetu. Naprotiv, ako c sam nepravian i ujedno vest da sebi rairim glasine kao pravinom oveku, u izgledu mi stoji bogovski i vot. Jer, poto je privid, kako to kau mudraci, 16 jai od istine" i poto on sreom gospodari", na njega treba sve usmeriti; pred svoja vrata i svuda oko sebe treba postaviti sliku vrline, ali premudrog Arhiloha' 7 , varalicu i liju lukavu, treba vui za sobom. Ali, rei e se, nevaljalcu nije lako da se veito skriva. Odgovoriemo: u d velikim poduhvatima nita nije lako, ali nema druge, ako hoemo da idemo stazama na koje ukazuju oni go vori. Da bismo izbegli da budemo otkriveni, osnovaemo druine sebi slinih, imaemo i uitelje koji e nas nau iti da mudro govorimo i varamo na skuptini i u sudu.' 8 Upotrebi javaemo onda as reitost as silu da bismo sebe zatitili od osvetnikog dejstva zakona. Ali bogove nije moguno varati i suprotstavljati im se silom. Ako bogova uopte i nema, ili ako se oni uopte ne brinu za e ljudske stvari, nije ni potrebno da se muimo oko skri vanja. Ako bogovi postoje i ako se za ljude staraju, sve to njima znamo nauili smo iz raznih pripovedanja i od pesnika koji su nainili njihove genealogije;19 a ba ovi kau da se bogovi ne mogu zadobiti i privoleti rt vama i prijatnim zavetima i darovima. Pesnicima mo366 ramo verovati ili jedno i drugo ili nita. A ako im mo ramo verovati onda nepravdu treba initi, pa od koristi koju ona donese treba prineti rtvu. Ako smo, naime, pra vini, bogovi nas nee kanjavati, ali emo ostati bez ko risti koju donosi nepravinost. Ako smo nepravini, onda emo imati koristi, a svojim molitvama uticaemo na bogove da nas ne kazne za nae zloine i nepravde. A da li emo u Hadu, na onom svetu, biti kanjeni za sve to smo ovde uradili mi sami ili nai potomci? Ne, teletai i bogovi e nas oistiti od grehova i uzeti nas u zatitu, b kako tvrde najvee drave, deca bogova: pesnici, i pro roci boji. IX. Koji bismo, prema tome, jo razlog mogli na vesti da pravinost treba pretpostaviti najstranijoj ne pravinosti? Ako spoljanjost nepravinosti prevuemo lanom bojom, onda e nam, kako tvrde mnogi i najvei ljudi i bogovi dati dobro i u ivotu i u smrti. Kako je c onda mogue, Sokrate, da neko, posle svih ovih reci 44

jo hoe da ceni pravinost kad svako ko je bogat bilo duhom ili imetkom, bilo svojim zdravim telom ili poro dicom, mora da se smeje im uje da se velia pravi nost? ak i kad bi neko mogao dokazati da je pogreno ovo to smo rekli i kad bi sasvim jasno video da je pra vinost ipak najbolja stvar, jamano bi mnogo opratao i ne bi se ljutio na nepravine; on bi znao da samo poje dinci oseaju odvratnost prema nepravinosti i da su to oni kojima su taj dar dali bogovi, i da se samo mali broj onih koji su naukom postali mudri uzdrava da ini ned pravina dela. Od ostalih ljudi, meutim, nijedan nije pravian po svojoj volji, nego kudi postupke nepravi nog oveka iz kukaviluka, ili starosti, ili kakve druge slabosti, poto sam nije u stanju da nepravino radi. I sasvim je jasno da e prvi meu njima koji doe do mogunosti poiniti nepravdu, ukoliko bude u stanju da je poini. A razlog svemu tome lei jedino u onome iz ega je potekao ceo ovaj razgovor i moj i moga brata Glaukona, Sokrate. Niko, udnovati ovee, od svih e vas, koji se zovete hvalioci pravinosti, poev od starih junaka ije su se izreke sauvale, pa sve do ovih ljudi danas, nije jo kudio nepravinost kao takvu i nije hvalio pravinost kao takvu nego samo slavu, poast i nagradu, sve ono to se javlja kao njena posledica. A jo niko nije ni u pesmama ni u obinom razgovoru u potpunosti opi sao kako obe ove osobine same po sebi, skrivene pred bogovima i ljudima, utiu jedna kao najvee zlo koje dua skriva u sebi, a pravinost kao najvee dobro. Da 367 ste svi vi od samog poetka tako govorili i da ste nas kao mladie uverili u to, ne bismo se morali uvati od ne pravde drugih, nego bi svako bio uvar samoga sebe i uvao se da ne bi, inei zlo, bio sauesnik najveeg zla. To i jo vie, Sokrate, mogli bi pravinosti i nepra vinosti govoriti i Trasimah i drugi, i tako na bezobrazan nain kako se bar meni ini izokrenuli njihovo pra vo znaenje. Ja govorim to opirnije mogu, jer elim da b od tebe ujem suprotno i ne nameravam da bilo ta kri jem pred tobom. Nemoj nam, dakle, samo recima doka zivati da je pravinost bolja nego nepravinost, ve pokai kakav uticaj imaju i jedna -i druga na oveka koji te osobine ima i zato je, prema tome, jedna od njih vrlina a druga porok. Pri tom, kao to je Glaukon ve rekao, ne vodi rauna ugledu pred svetom. Ako ni jednoj ni drugoj ne bude mogao oduzeti glas koji odgovara istini

45

i ako ih predstavi kao da su lane, rei emo ti da ne hvali pravinost kao takvu, nego zato to ona tako iz gleda, i da ne kudi samu nepravinost nego to se tac kvom prikazuje, i oinie ti se da preporuuje oveku da potajno bude nepravian i slae se sa Trasimahom u tome da pravinost koristi drugome, da je od koristi ja emu, a da nepravinost samo sebi koristi i pomae, dok slabijem donosi nesreu. A poto si se ti ve saglasio s tim da je pravinost jedno od onih najviih dobara koja zasluuju da budu istraena, ne samo zbog koristi koju od njih imamo nego jo vie zbog svojstava koja d ona imaju po sebi, kao vid, sluh, pamet i zdravlje, pa i sva druga dobra koja su to sama po sebi a ne po izgledu, hvali onda pravinost upravo po tome to je ona sama po sebi korisna za onoga koji je ima, a kudi nepravi nost na isti nain, po tome to je ona sama po sebi tetna. Drugima ostavi pohvale koje se zasnivaju na nagradama i mnenjima. Jer, ja bih moda mogao podneti da neko drugi hvali pravinost i kudi nepravinost po njihovim spoljanjim efektima, ali tebi to ne bih oprostio, osim ukoliko bi ti sam hteo tako neto. Jer, ti se celog svog e veka nisi bavio niim drugim nego upravo tim. Ne ogra niavaj se, dakle, na to da nam pokae da je pravinost bolja od nepravinosti; omogui nam da uvidimo posledice i jedne i druge, bez obzira da li su one bogovima ili ljudima poznate ili nepoznate, kao i to ta one proizvode same po sebi u duama onih u kojima borave, razjasni nam zbog ega je jedna dobro a druga zlo. X. Ja sam se uvek divio Glaukonovoj i Adeimantovoj obdarenosti, a sada, kada sam to uo, vrlo se obra368 dovah i rekoh: Nije loe vama, deco slavnoga mua, 20 oboavala Glaukonov spevao poetak elegije, pevajui vaoj slavi u bici kod Megare: deco Aristonova, slavnoga mua bolansko koleno To je, mislim prijatelji moji vrlo dobro reeno. Jer u vaoj obdarenosti doista mora biti neeg boanskog, ako niste uvereni da je nepravinost bolja od pravinosti, a ipak njoj moete tako govoriti. Vi zaista nemate toga ubeenja. Ja to zakljuujem po vaem karakteru, jer bih 2 po vaim govorima mogao sumnjati u to. ' Ali ukoliko to vie verujem, utoliko sam vie u neprilici ta da ra dim. Ne vidim da bih nekako mogao pritei u pomo pra-

vinosti, jer mi se ini da to nisam u stanju. To se vidi po tome to sam pokuavao da, nasuprot Trasimahu, dokaem kako je pravinost bolja od nepravinosti, a vi taj dokaz niste primili. A, s druge strane, opet, ne preostaje mi nita drugo nego da potpomognem pravinost: bojim se da bi sve dok diem i dok mogu govoriti bilo bezbono ostac viti je i ne pomoi joj kad se preda mnom grdi. Najbolje je da se borim za nju koliko mogu. Glaukon i ostali molili su me da pomognem koliko mogu i da ne prekidam raspravu, nego da pronaem ta je pravinost a ta nepravinost, i da koristi koju one donose kaem istinu. Rekao sam ono to sam smatrao za istinu: Rasprava koju poinjemo trai, ini mi se, otar d a ne slab vid. Meni izgleda da mi nismo sposobni da izvr imo ovo ispitivanje rekoh pa radimo kao kratkovidi ljudi, kojima izdaleka prui mala slova da ih itaju; ponekome padne na pamet da su ista slova na nekom drugom mestu vea i da su napisana na veoj tabli, pa je dovoljno pametan, mislim, da najpre raspoznaje ta slova, pa da zatim manja poredi sa njima i vidi jesu li ista. Sasvim je tako odgovori Adeimant. Ali e kakve veze ima to sa naim ispitivanjem pravinosti? Kazau ti odgovorih. Pravinost je osobina pojedinaca, a postoji li ona i u celoj dravi? Postoji odgovori mi on. A da li je drava neto vie nego ovek? Jeste. Moda e onda i pravinost kod veeg biti vea i lake e se ispitati. Ako dakle elite, ispitajmo prvo ta 369 je ona u dravama; zatim emo videti i kod pojedinaca, i potraiemo slinost izmeu vee i manje pravinosti. Mislim da dobro govori odgovori on. Da li bismo mogli videti kako postaju pravinost i nepravinost kad bismo u mislima pratili postanak drave? Dabogme da bismo mogli. Moemo li se nadati da emo lake nai ono to traimo kad budemo videli kako je postala drava? b Mnogo lake. Treba li pokuati da taj zadatak izvrimo? Mi slim da to nije mali posao. Razmislite dobro! Razmislili smo ree Adeimant. Poni, dakle! 47

46

XI. I poeo sam: Mislim da drava nastaje zato to svako od nas nije sam sebi dovoljan nego trai jo mnogo ta. Ili misli da je poetak osnivanja drave drukiji? Mislim da nije. c Ako, dakle jedan drugog uzima, jednog radi ove, drugog radi one potrebe i ako ljudi na taj nain i zato to imaju mnogo potreba dovedu na jedno mesto mnogo drugova i pomonika, onda mi takvu zajedniku naseo binu nazivamo dravom. Je li tako? Tako je. Ako jedan drugome neto da, onda mu to daje, a drugo uzima u zamenu verujui da time koristi sebi. Razume se. Dobro, hajde da u mislima osnujemo jednu dr avu! Kao to smo videli, nju podie naa potreba. Bez sumnje. d Prva i najvea od svih potreba je nabavka hrane radi opstanka i ivota. Tako je. Druga je stan, trea nabavka odela i slinog. Tako je. A kai mi rekoh ja kako e drava biti u mogunosti da sve to spremi? Jedno e uiniti zemljo radnik, drugo zidar, tree tka, zar ne? Ili da dodamo odmah jo i obuara ili koga bilo od zanatlija koji rade za telesne potrebe? Tako je. Onda bi najpotrebnija bila drava od etiri oveka ili pet ljudi? e Tako izgleda. A ta sada? Treba li da jedan od ovih radi sam za sve ostale, da na primer, jedan zemljoradnik nabavlja hranu za etvoricu, da upotrebi etvorostruko vreme i trud oko nabavke hrane i da je onda podeli drugima. Ili ne treba da se brine ostalima, nego da sam za sebe spre370 mi etvrti deo tog ita, za etvrtinu vremena, a od ostala tri dela vremena da jedan deo upotrebi na graenje kue, drugi za spremanje odela, trei da spremi obuu? Treba li da radi sam za sebe i da ne daje drugima? Adeimant ree: Pa ipak je, moda, ono prvo lake nego ovo dru go, Sokrate. 48

I to je sasvim prirodno, Zevsa mi! Dok ti to go vori, pada mi na pamet da niko nije po svojoj prirodi sasvim slian nekom drugom, nego su njihove sposobnosti drukije, jedan je za ovaj rad, a drugi za onaj. Zar ti ne misli tako? Mislim. I kad e jedan rad ispasti bolje? Da li ako jedan i isti ovek radi vie poslova ili svaki pojedinac obavlja samo jedan? Ako svako vri samo jedan posao odgovori on. A mislim da je i to jasno da posao propada ako se ne radi u pravo vreme. Jasno je. Mislim da ono to ima da se izvri obino ne eka da radnik ima vremena da ga izvri, nego radnik mora da obavlja posao stalno i ne samo povrno. Tako je. Prema tome e, dakle, svega biti u veoj meri i lepe i lake ako pojedinac radi posao koji odgovara nje govoj sposobnosti, ako ga vri u pravo vreme i ako se ne bavi drugim poslovima. Sasvim tano. A za sve potrebe koje smo pomenuli, Adeimante, potreban je vei broj graana, a ne samo etiri graa nina. Mislim da zemljoradnik nee sam sebi napraviti plug ako ovaj treba da bude dobar, niti aov, ni drugo orue koje je potrebno za zemljoradnju. Tako isto je i sa zidarom, a i njemu su potrebni mnogi predmeti; isto je i sa tkaem i obuarom. Istina je. Ako, dakle, i graevinari, i kovai i druge mno gobrojne zanatlije postanu lanovi nae male drave, hoe li se ona time uveati ? Da. Ali ona jo uvek nee biti prevelika ako dodamo jo pastire goveda i ovaca i druge ljude koji imaju posla sa stokom da bi zemljoradnici imali volove za oranje, da bi se graevinari zajedno sa zemljoradnicima mogli slu iti marvom za prenos tereta i da bi tkai i obuari imali koe i vune. Ali drava nije ni mala ako sve to ima ree on. A podii dravu na takvom mestu gde joj uvoz ne bi bio potreban, gotovo je nemogue. Nemogue je. 49

 Potrebni e, dakle, biti i drugi ljudi, koji e iz drugih mesta donositi ono to je potrebno. Bie potrebni. A ako neko ko je taj posao preuzeo doe praznih ruku i bez stvari koje su tim ljudima potrebne da bi od njih opet odneo ono to je njima potrebno, otii e opet praznih ruku, zar ne? Otii e. Oni, prema tome, moraju kod kue spremati ne samo ono to je dovoljno za njih same, ve i ono to je i koliko je ovima potrebno. Moraju. Znai da je u naoj dravi potrebno jo vie zemljoradnika i drugih radnika? Da. Potrebni su i drugi ljudi koji e potrebne stvari uvoziti i izvoziti. A to su trgovci. Zar ne? Da. Nama su, dakle, potrebni i trgovci? Potrebni su, zaista. A ako se trgovina vodi preko mora, bie potrebni jo i mnogi drugi koji se razumeju u pomorske stvari. Da. XII. A ta e biti u samoj dravi! Kako e jedan drugome davati svoje proizvode, zbog ega su, u stvari, stvorili zajednicu i osnovali dravu? 22 Oigledno kupovinom i prodajom odgovori on. Na taj nain dobij amo trite i novac kao odre eni znak vrednosti stvari koje se razmenjuju. Tako je. Ako, sada, zemljoradnik ili koji drugi radnik donese svoje proizvode na trg, a na trgu nema oveka koji bi hteo da zameni robu za stvari koje su njemu potrebne, hoe li on besposlen sedeti na trgu? Nipoto ree Adeimant jer e se nai ljudi koji e to videti, i koji e taj posao preuzeti na sebe; a u dobro ureenim dravama, to e po pravilu biti oni koji su telesno najslabiji, pa stoga nesposobni za neki drugi rad. Njihov posao e biti da budu na trgu, da ku puju od onih koji imaju ta da prodaju, te da tu robu ponovo prodaju onima koji imaju potrebu da neo kupe. To nam, rekoh ja, stvara potrebu da u naoj dravi imamo i trgovce na malo, koji, kupujui i proda

jui na trgu, nisu trgovci u pravom smislu te reci. Pravi su trgovci oni koji trguju na veliko, putujui iz jedne drave u drugu. Tako je. e A ima jo i drugih radnika, ini mi se, koji, s ob zirom na svoje duevne sposobnosti, ne predstavljaju za drutvo neku naroitu vrednost, ali koji su, blagodarei svojoj telesnoj snazi, sposobni za svaki teak rad; oni prodaju svoju snagu, a platu koju dobijaju za to nazivaju nadnicom, dok se oni sami, kako mi se ini, nazivaju nadniarima. Zar ne? Tako je. I nadniari su, kako izgleda, sastavni deo drave. Da. Da li je sada naa drava ve toliko narasla, Adeimante, da je potpuna? Moda. A gde je sada u njoj pravinost i nepravinost? I sa kojom je od skupina koje smo posmatrali ula u dravu? 372 Ja ne znam, Sokrate ree on osim ako se nije pojavila kao potreba u njihovim meusobnim od nosima. Moda si pogodio rekoh. Zato moramo ispitivati dalje i ne smemo popustiti. Prvo da vidimo kako e iveti ljudi koji su se ovako organizovali. Oni e sejati ito, praviti odelo i obuu, graditi kue i pri tom e leti raditi bosi i goli, a zimi prilino obueni i b obuveni, zar ne? Hranie se spremajui sebi kau od jema i brano od penice, i to e onda mesiti i pei, a zatim e najlepe hlebove i kolae stavljati na rogozinu i isto lie, pa e polegati po slaku i mirtama i gostie se zajedno sa svojom decoiri, pie vino i, ukraeni vencima, pevae pesme bogovima u poast i prijatno e i veti u zajednici, a dece nee imati vie nego to to doc puta njihov imetak, jer e se bojati siromatva ili rata. XIII. Tu me Glaukon prekide i ree: Ti, dakle, ostavlja ljude da se goste bez zaina? Pravo kae rekoh mu ja. Zaboravio sam da e biti i toga: soli, razume se, i maslina i sira i luka i drugog povra i sve ega u polju ima za kuvanje, kuvae. Mi emo im izneti i slatkie; smokve, grah, bob, jagode od mirte, i kestenje e pei u vatri, a uz to e umereno 51

piti; tako e provoditi ivot u miru i zdravlju a umree, po svoj prilici, vrlo stari i ostavie svojim potomcima isti takav ivot. A on: A kad bi osnovao dravu za svinje, Sokrate, da li bi svinje mogao drukije hraniti? Kako to, Glaukone? pitah ga ja. Tako! odgovori on. Ako nee da ljudi ive sasvim bedno, treba ih smestiti na jastuke, moraju jesti e za stolom i imati i prismoka i slatkia kao sada. Dobro, razumem. Izgleda da nije dovoljno ako ustanovimo samo kako postaje drava, nego i kako po staje bogata i raskona drava. Moda to i nije sasvim neopravdano, jer posmatrajui takvu dravu, moemo videti kako se pravinost i nepravinost pojavljuju u dr avama. Prava drava, koja je ujedno i zdrava, ini mi se ovakva je kakvu smo je sad opisali. Ako biste, meu tim, voleli da vidimo i jednu nezdravu dravu, nita nas 373 u tome ne spreava. Jer ni ono to smo dosad pomenuli, ni nain ivota kako smo ga mi prikazali, pa ak ni sam nain njihovog sopstvenog ivota nee nekima biti dovo ljan nego e traiti jastuke, stolove i drugo pokustvo, i zaine, i pomade, i mirise, i hetere, i kolae i sve to najrazliitijih vrsta. Isto se tako neemo moi ograniiti samo na ono to je najpotrebnije, ono to smo ve na brojali: kue, odela i obuu, nego e biti potrebno pokre nuti i slikarsku vetinu, i zlato, i slonovau, i nabaviti druge sline stvari. Zar nije tako? b Tako je odgovori on. Pa onda, treba li dravu opet poveati? Ona zdrava drava nije vie dovoljna, nego se sad mora ispu niti gomilom naroda koja u dravi nije vie radi potrebe, a tu spadaju, na primer, svi lovci i glumci, mnogi koji imaju posla sa slikanjem i bojama, mnogi opet koji se bave muzikom, pesnici i njihovi pomonici: rapsodi, glumci, igrai, preduzimai i zanatlije koji prave sve mo gue sprave, a, pre svega, stvari kojima se kite ene. Po treban e nam biti i vei broj slugu. Zar misli da e nam c biti potrebni i domai uitelji, dadilje, sluavke i soba rice, berberi i onda, opet, hlebari i kuvari? Potrebni e nam biti i svinjari, jer toga u onoj dravi nismo imali; ta nije bilo potrebe. U ovoj dravi, meutim, bie nam potrebne i svinje i druga najraznovrsnija stoka, ako ho emo da jedemo, zar ne? 52

Razume se. Onda e nam, kod takvih naina ivota, lekari biti potrebni svakako u veoj meri nego ranije? Mnogo vie. XIV. A i zemlja koja je dotle bila dovoljno velika da ishrani sve, bie mala i nedovoljna. Kako ti misli? Kao i ti. Onda emo od svojih suseda odrezati zemlju, ako elimo da je imamo dovoljno i za pau i za zemljo radnju, a isto e tako oni uzeti od nae zemlje, ako i oni preu granice najpotrebnijeg i ponu da tee za ima njem bez granica? e Tano je. Pa onda emo imati da ratujemo, Glaukone, zar nee to tako biti? Hoe, sigurno. Nemojmo jo govoriti tome rekoh da li rat donosi dobro ili zlo, ve ostanimo pri ovome: pro nali smo u emu je zaetak rata, koji je i za drave i za pojedince izvor i povod za zlo. Svakako. Pa onda naa drava mora postati jo vea, prijatelju, i to ne samo malo nego za elu jednu vojsku 374 koja e ii u rat i koja e se boriti protiv neprijatelja za celokupno imanje i za sve to smo upravo pomenuli. A zar sami graani nisu u stanju da to uine? upita on. Ne odgovorili ako smo i ti i svi mi imali pravo u onome to smo tvrdili kad smo najpre osnovali svoju dravu. Sloili smo se, ako se sea, da jedan ovek ne moe dobro obavljati mnoge poslove. Pravo kae ree on. b A zar ti se ne ini da je ratovanje vetina? Nesumnjivo je vetina. Treba li se vie brinuti obuarstvu nego ra tovanju? Nipoto. A ipak smo, da bi obuarski posao bio lep, za branili obuaru pokuaj da ujedno bude i zemljoradnik. Tako smo i svima ostalima dodelili samo po jedan po sao, onaj za koji je svaki od njih izgledao po svojoj pri rodi najsposobniji i koji bi imao da obavlja lepo i celog veka, ne vodei rauna drugim poslovima i ne propuc tajui pravo vreme. 23 A zar nije naroito vano da se d 53

poslovi oko ratovanja pravilno izvre? Ili je to, moda, tako lako da i zemljoradnik i koji bilo obuar ili neki drugi radnik mogu u isto vreme biti i ratnici, dok, meud tim, u igri i kocki ne postaje niko savren ako se time nije bavio odmalena nego samo povremeno. Da li bi meu hoplitima ili u nekom drugom rodu oruja mogao biti dobar ratnik onaj ko bi samo uzeo u ruke tit ili koju dru gu ubojnu spravu, i da li bi mogao postati savren borac onaj ko nema dovoljno znanja i izvebanosti u rukovanju istim, kad jo niko nije postao savren zanatlija ako je samo uzeo alat u ruke? Ima pravo, jer bi u tom sluaju orue imalo presudnu ulogu. XV. Ukoliko je, dakle, posao uvara drave vae niji, utoliko on vie zahteva da budu oni slobodni od sva kog drugog posla i trai od njih utoliko veu vetinu i briljivost rekoh ja. Tako mislim i ja odgovori mi on. A zar se za taj posao ne trai naroiti prirodni dar? Svakako. Na posao bi se sad sastojao u tome da, po mogustvu, otkrijemo koji i kakve prirode ljudi su pogodni da brane dravu. Da, to je na posao. Zevsa mi rekoh nismo izabrali ba lak po sao. Pa ipak, ne smemo oajavati dok god imamo snage. 375 Ne smemo ree Glaukon. Veruje li ti rekoh da se priroda jednog plemenitog psa, kad je u pitanju sposobnost odbrane, razlikuje od prirode mladog oveka plemenitog porekla? Kako to misli? Ovako. I jedan i drugi moraju biti otri u zapaaju, okretni da mogu slediti ono to su zapazili, i jaki ako je potrebno da se bore sa onim koga su uhvatili. Sve te sposobnosti moraju imati. A treba li da budu hrabri, ako ve moraju dobro da se bore? Razume se. Pa hoe li biti hrabro ono stvorenje koje nije estoko, pa bilo to konj, ili pas, ili koje drugo ivo bie? Zar nisi primetio kako je nesavladljiva i nesalomljiva 54

estina 24 koja duu u kojoj se nalazi ini neustraivom i nepobedivom? To sam primetio. Je li ti jasno kakav mora biti borac po svome telesnom sastavu? Jeste. A to se tie duevne strane? Mora li da bude odvaan? Mora i to. Ali Glaukone, ako budu takvi po prirodi, nee li biti divlji jedan prema drugome i prema ostalim gra anima? Zevsa mi, to nije tako jednostavno. Ali oni moraju biti pitomi prema prijateljima, a prema neprijateljima nemilostivi, inae nee ekati da ih drugi satru, nego e to sami uraditi. Ima pravo. ta da radimo dakle? rekoh. Gde emo nai i pitomost i ratobornost ujedinjene. Jer je pitoma priroda suprotna ratobornoj. Tako je. A uvar ne moe biti dobar, ako nema sve ove osobine. Ako je to nemogue, onda ne bi bilo mogue ni da postoji dobar uvar. Izgleda gotovo tako. Nisam video nikakav izlaz iz toga, ali ipak razmislih svemu to smo razgovarali i rekoh: Sasvim je prirodno to se nalazimo u neprilici, prijatelju. Mi smo se udaljili od slike koju smo pred sebe postavili. Kako to misli? Nismo zapazili da zaista ima takvih priroda koje u sebi spajaju obe suprotne osobine, ve smo to sma trali nemogunim. A gde? Mogli bismo ih nai i meu drugim ivotinjama, ali je najbolje ako ostanemo kod one koju smo uporedili sa uvarom. Dobro zna kako plemeniti psi imaju tu oso binu da su prema domaima i poznatima pitomi koliko samo mogu biti, dok su prema nepoznatima sasvim drukiji. Znam. Znai da je to mogue rekoh i da nije ne prirodno ako od naih uvara traimo da budu isto takvi. 55

 Nije. XVI. ta misli, da li budui uvar treba, pored odvanosti, da ima i neeg mudroljubivog 25 u svojoj prirodi? 376 Kako to? Ja ne uviam. I to se moe videti kod psa rekoh to je kod te ivotinje zaista udnovato. ta to? Ako vidi nekog nepoznatog pobesni, iako mu on nita naao nije uinio. A vidi li poznatog oveka, onda je prema njemu pitom, makar da mu ovaj nikad nije uinio nikakvo dobro. Zar se jo nikad nisi tome divio? Ja na to jo do sada nisam obratio panju, ali je jasno da pas tako radi. Pa to je, ipak, jedna fina crta i tako rei mudrob ljubiva strana njegovog bia. Kako to? Tako to on razlikuje prijatelja samo po tome to prvoga poznaje a drugoga ne. A ljubav prema znanju sastoji se u tome da se razlikuje poznato od nepo znatog, domae od tuinskog. Na svaki nain. A da li je biti eljan saznanja i biti prijatelj mu drosti jedno te isto? Razume se. Moemo li, dakle, i za oveka mirno rei da, ako c hoe prema poznanicima i svojima da bude pitom, mora po prirodi biti prijatelj mudrosti i eljan znanja. Moemo. Onda e dobar i sposoban 26 uvar drave morati da bude i prijatelj mudrosti, i odvaan, i okretan, i jak po prirodi, zar ne? Sasvim tako ree on. Znai, moraju imati te osobine. A kako treba ove uvare odgajati, vaspitavati? Ako razmotrimo to zbog ega i ispitujemo: na koji se nain javlja u dravi prad vinost i nepravinost, onda e naem znanju i to biti od koristi. Neemo izostaviti nita to je potrebno, a ne emo biti ni preopirni. Tada Glaukonov brat ree: Oekujem da e takva rasprava zaista koristiti naem pitanju. 56

Pa onda rekoh Adeimante, ne smemo prei preko toga opisa, pa makar on bio i veoma obiman. Nikako. Vaspitaemo ove ljude u mislima kao da pri amo prie i neemo voditi rauna vremenu. e Tako treba. XVII. Kakvo e, dalje, biti njihovo vaspitanje? Teko emo nai neto to je drukije od onoga to se tokom vremena ustalilo, a to je: gimnastiko vaspitanje tela i muziko 27 vaspitanje due. Tako je. Hoemo li vaspitavajui poeti sa muzikom pre nego sa gimnastikom? Razume se. A uz muziko obrazovanje idu i govori, zar ne? Dakako. A postoje dve vrste govora: istiniti i lani? Tako je. 377 U vaspitanju treba primeniti oba, ali prvo one lane Ne razumem kako to misli. Zar ne zna da deci najpre kazujemo mitove? Oni su, tako rei, sama la, ali sadre i istinu. A mi kod dece poinjemo sa mitovima, pa onda prelazimo na gim nastiku. Tako je. Tako sam mislio kad sam rekao da prvo treba poeti sa muzikim vaspitanjem, pa onda sa gimnasti kim. Tako je pravilno. Sad zna da je poetak svuda najvaniji, a nab roito kod mladog i nenog bia. Tada se stvara i doteruje oblik, koji hoemo drugome da damo. Na svaki nain. Da li emo onda tako lako dopustiti da deca uju makar kakve mitove od bilo kakvih pesnika i da prime u svoje due mnenja suprotna onima za koja mi slimo da bi morala imati kad porastu? To nipoto. ini se, dakle, da najpre moramo nadzirati mitoc tvorce, i da treba odvojiti ono to su dobro sroili, a to nisu, odbaciti. Odabrane mitove daemo dadiljama i preporuiemo majkama da ih priaju deci i da time 57

378

vie neguju njihove due nego njihova tela rukama. A od mitova koji se danas pripovedaju mora se najvei deo izbaciti. Koje to? U veim nalazimo i manje rekoh. I vei i manji mitovi moraju imati isti smisao i isto dejstvo. Zar ne misli i ti tako? Da. Ali ne vidim koje ti podrazumeva pod veim? One koje su nam priali Hesiod, i Homer, i drugi pesnici. Oni su sastavljali i lane mitove, priali ih lju dima, a priaju ih i sada. Koje? upita on i ta kae i kudi u njima? Ono to pre svega i najvie treba kuditi, a na roito kad jo prie nisu ni lepo izmiljene. ta to znai? To je kad pesnik, govorei bogovima i herojima kakvi su, napravi ravo poreenje, kao kad slikar slika sliku koja nimalo nije slina onima koje je hteo naslikati. I pravo je da se tako to kudi. Ali kako to go vorimo i na ta se to odnosi? Ve na prvu i najvaniju priu najvanijim stvarima koju pripoveda nije lepo sastavio, a koja, na ime, kazuje da je Uran uradio ono to Hesiod pripoveda i kako mu se Kron za to osvetio; 23 sama Kronova dela i strahote, koje je propatio od svoga sina, mislim da ne bi trebalo tako olako pripovedati pred nerazumnom svetinom i nedoraslom decom. ak i kad bi Kronova dela i nain na koji je njegov sin s njim postupao bili istiniti, 29 trebalo bi tome utati; a kad bi se svemu tome ipak moralo govoriti, to bi trebalo initi u tajnosti, pred naj manjim moguim brojem slualaca, od kojih e se pret hodno zahtevati da na rtvu prinesu ne svinju, nego neku skupocenu i retku zverku, ne bi li se tim nainom to vie smanjio broj slualaca. To su zaista opasne prie ree Adeimant. Stoga e one, dragi Adeimante, biti zabranjene u naoj dravi. Takve stvari se ne smeju govoriti mladom oveku, jer bi u protivnom ovaj mogao pomisliti da ne ini nita neobino kad zagazi u najvee zloine i ako ga spopadne elja za osvetom za nepravde koje mu je poinio njegov otac, jer bi se u tom sluaju ponaao kao prvi i najvei bogovi.

Boga mi odgovori on ni meni se ne ini da ove stvari treba da se iznose kao primerne. Niti uopte da bogovi ratuju protiv bogova, da c gone jedan drugog i da se meusobno bore. Jer to nije istina. Mi elimo da budui uvari drave smatraju meu sobne sukobe za najveu sramotu i da se na njih ne odlu uju lako. Nikako im ne smemo opisivati i slikati borbu Giganata,30 ili druge razne borbe bogova i heroja sa njiho vim najbliim roacima. Jer ako hoemo da ubedimo decu kako se nijedan od graana nikad nije posvaao sa d drugim jer je to bezbono, onda starci i starice, i uopte stariji ljudi, moraju to odmah istai, a pesnici e biti primorani da svoje pesme pevaju u tom duhu. To to je sin vezao Heru 31 i to je otac bacio sa neba Hefesta, kad je ovaj hteo da odbrani majku koju je on tukao, 32 pa onda borbe bogova kojima je Homer pevao,33 te se prie ne smeju primiti u dravu pa bilo da su ispevane u ale goriji ili bez nje. Mladi ovek, naime, ne moe prosuditi ta je alegorija, a ta nije, ve ono to u to doba sta rosti primi u sebe ostaje u njemu tako vrsto da se vie e ne moe izbrisati i ne moe promeniti. Zato treba nasto jati da ono to najpre uje bude zaista najlepe od svega to je ispevano i da neguje kod njih vrlinu. XVIII. To ima smisla ree Adeimant. Ali ako nas neko upita koje prie nazivamo dobrim? A ja odgovorih: Adeimante, mi sada nismo pesnici, ni ti ni ja, 379 nego osnivai drave. A osnivai sami ne moraju pevati pesme, ali moraju poznavati osnovne principe kojih se pridravaju pesnici kad pevaju i ne smeju dopustiti da se radi mimo njih. Dobro! Pa kakva bi bila naela za govor bo govima? 34 Ovakva, otprilike rekoh ja. Bog se uvek mora prikazati onakvim kakav je, pa bilo da se njemu govori u epu ili u tragediji. Da to mora. b A da li je bog zaista dobar i da li se njemu tako mora govoriti? Mora tako. A dobro bie ne donosi zlo, je li? Valjda ne. Da li ono to nije tetno kodi? Nikako. 59

58

A ini li zlo ono to ne kodi? Ni to. A ako ne ini nikakvo zlo, onda i ne prouzro kuje zlo? A i kako bi? Da li je onda korisno ono to je dobro? Jeste. Dakle, dobro je uzrok blagostanja? Jeste. Pa onda dobro nije svemu uzrok, nego je uzrok samo onome to u sebi ima neeg dobrog, a ne i onome to u sebi nosi zlo. Sasvim tako ree on. Stoga bog, poto je dobar, nije, kao to misli svetina, uzronik svih ljudskih sudbina, nego samo malog broja, a veeg broja nije, jer ima mnogo manje dobra no zla. A kao uzronik dobra ne smemo smatrati nikog dru gog do jedinog boga, a za zlo moramo traiti drugi uzrok, a ne boga. Potpuno si u pravu, izgleda odgovori on. Onda takvu greku ne smemo primiti ni od Homera rekoh ni od bilo kog drugog pesnika koji grei kad govori da: Lee bureta dva u Zevsovu dvoru, iz jednog daje darove zle, a iz drugog darove dobre. Kome iz bureta oba gromoviti pomea Zevs, taj e ovde naii na zlo, a onde na dobro. Koga obdari bedom, u ruglo uvali toga, te ga emerna glad po ubavoj progoni zemlji.35 Ne treba verovati ni u ono to kae na drugom mestu 3 6 da je Zevs uzronik dobra ali i zla. XIX. Ako neko 3 7 kae da su Atena i Zevs krivi to je Pandar prekrio zakletvu i ugovor, mi to neemo odo briti. Isto tako ni svau boginja i pomirenje njihovo posredovanjem Temide i Zevsa;38 ne smemo dopustiti da mladii uju ni ono to je rekao Eshil: Sam bog krivicu stvara ljudima, 39 kad im hoe ognjite da ugasi. Ako neko opeva Niobine patnje, na koje se navedene reci odnose, ili stradanje Pelopida, ili trojanske borbe, ili

380

381

neto tome slino, ne smemo dopustiti da se kae kako je to delo bogova, ili ako i jeste boje delo, onda moramo u smislu ovoga to ispitujemo rei da bog radi pravedno i dobro, i da stradalnici od te kazne imaju korist. Ne smemo dopustiti da pesnik kae kako su oni koji su pretrpeli kaznu nesreni ili da je to bog uradio, a moemo dopustiti da kau kako su ti stradalnici bili ravi i zbog svoje zloe nesreni, a da im je bog uinio dobroinstvo kad ih je pustio da pretrpe kaznu. Ali u potpunosti treba zabraniti da neko kae kako je bog, koji je dobar, nekome kriv za njegovu nesreu; ako naa drava treba da ima dobre upravljae, onda i mladima i starijima treba za braniti da to sluaju, pa bilo da je ono reeno u poeziji ili u prozi, jer te prie nisu ni pristojne ni nama od ko risti, niti se pak meusobno slau. I ja se slaem s takvim zakonom i svia mi se. Takav bi, dakle, bio zakon bogovima i jedan od principa kako pripovedai treba da priaju i pesnici da pevaju: da bog, naime, nije uzrok svega, ve samo onog to je dobro. Taj princip potpuno odgovara. A koji je drugi princip? Veruje li ti da je bog udotvorac i da se, iz ravih pobuda, moe pretvarati u razne oblike, pa bilo da se zaista pretvara i na vie naina menja svoj oblik, ili da nas vara pa to samo tako izgleda; ili misli da je jednostavan i da nikad ne menja svoj oblik? Na to ne mogu da odgovorim odmah ree on. Dobro. Ako neko bie menja svoj oblik, da li ga menja samo po sebi i svojom moi, ili to uini neko drugo bie? Na svaki nain drugo. A zar savrene stvari nisu najotpornije kada su u pitanju drugi, spoljni uticaji? Kao to se, na primer, telo pod uticajem jela, pia, rada, a svako bie pod sun cem, vetrovima i uopte pod takvim uticajima ba onda najmanje menja kad je najzdravije i najjae? Tako je. A da li e ti spoljni uticaji moi zbuniti i promeniti ba najhrabriju i najrazumniju duu? Nee. Tako isto nee ni spravama, ni kuama, ako su dobro graene i u dobrom stanju, nimalo koditi vreme i spoljni uticaji. 61

60

Tako je. Sve to je savreno znai, bilo od prirode ili vetaki, ili i po jednom i po drugom, ne poputa ni naj manje uticaju drugih stvari. Izgleda tako. A bog i njegova priroda su u svakom pogledu savreni. Tako je. Onda bi bog najmanje smeo da se menja. Tako je. XX. Ali, moda sam sebe menja i preobraava? Ako se uopte menja, onda samo na taj nain. Da li on mora da se pretvori u neto bolje i lepe, ili u gore i runije? Ako se ve menja, onda svakako u gore i runije, jer mi ne moemo tvrditi da bogu nedostaju lepota i vrlina. Rekao je sasvim tano. Ali, da li e neko, pa bio bog ili ovek, nainiti sebe svojevoljno gorim, Adeimante? Nemogue. Pa onda je nemogue i da bog eli da promeni svoj oblik, nego izgleda da najlepi i najbolji bogovi, ako je to mogue, uvek ostaju u istom obliku Po mome miljenju, mora biti tako. Pa onda, prijatelju, nijedan pesnik ne treba da govori da: Strancima putnicima i bogovi umeju sami da se uine slini i u svakom znaju obliku ii kroz gradove,40... Niko ne treba da lae kako su Protej 41 i Tetida 42 menjali svoj oblik, i niko ni u tragedijama ni u drugim pesmama ne treba da uvodi Heru pretvorenu u svetenicu koja skuplja darove to mogu pokloniti ivot deci Inaha, reke u Argu.
43

382

I neka nam ne priaju mnoge i ovakve sline prie. Majke, opet, ne bi smele da veruju u takve prie i ne bi smele plaiti svoju decu priajui im kako neki bogovi nou lutaju okolo pokazujui se u raznim i mnogobrojnim obli cima, jer e time i same huliti na bogove i, u isto vreme, nainiti decu kukavicama.

To ne bi smele. Ako, dakle, bogovi odista ne mogu da se pretva raju, a nama izgleda da ih vidimo u najrazliitijim obli cima, onda nas oni varaju i ine arolije? Moda. ta? Zar misli da bi bog hteo da nas zavara lanim prikazivanjem pa bilo to reju ili delom? Ne znam. Zar ne zna rekoh mu ja da svi bogovi i ljudi mrze istinsku prevaru, ako bismo tako mogli rei? Kako to misli? Mislim da u onome to mu je najvanije i onome to mu je najvanije niko namerno ne lae,44 ve da se veoma boji da se tu krije la. I sada jo ne razumem. Ti misli da ja govorim neto naroito. Tvrdim samo da nijedan ovek ne voli da vara sebe, niti da mu kazuju la umesto istine, niti da bude u neizvesnosti kad se istine tie, i da, u tom sluaju, u svojoj dui najdublje mrzi la. Najvie je mrzi tada, svakako. A doista bi se to emu sam upravo govorio moglo nazvati pravom laju; mislim na neznanje koje po stoji u dui obmanutog oveka; jer la u recima samo je imitacija stvarnog stanja u dui i nestvarna slika koja nastaje kasnije, a ne prava la.45 Zar nije tako? Tako je. XXI. Pravu la, znai, mrze ne samo bogovi nego i ljudi. Mislim da je mrze. Pa ipak, la u recima je katkad potrebna i kao takva ne zasluuje mrnju. Zar takva la nije potrebna protiv neprijatelja, ili ak u saobraanju sa onima koji se nazivaju prijateljima, kada ovi iz ludosti ili nerazboritosti hoe da poine kakvo zlo? Tada nam la u recima slui kao nekakav lek, da bismo ih odvratili od njihove namere. I u mitologijama, kojima smo maloas govorili, kada ne znamo pravu istinu davnoj prolosti, sastav ljamo prie koje su to je mogue vie nalik na istinit, te i na taj nain inimo la (u recima) potrebnom. 4 6 Zaista je tako odgovori Adeimant. U kojem bi, onda, od ovih sluajeva, la bila potrebna bogu? Da li bi on, zbog nepoznavanja onog to 63

62

383

se dogodilo u davnoj prolosti, bio prinuen da la pri kazuje kao istinu? To bi svakako bilo smeno. Bog, dakle, nije laljivi pesnik. Mislim da nije. Ili, moda, treba da lae zato to se boji nepri jatelja? Daleko od toga. Ili zbog bezumlja i ludosti prijatelja? Bog ne voli nijednog bezumnika i luaka. Ne postoji, dakle, razlog zbog koga bi bog mo rao da lae. Ne postoji. Znai da je la potpuno strana demonskoj 4 7 i boanskoj prirodi? Razume se. Jasno je, dakle, da je bog potpuno jednostavan i istinit u delu i u reci i niti se sam preobraava, niti druge lae, ni pojavama, ni recima, ni znacima koje alje, ni u budnom stanju, ni u snu. 48 Tako se sad i meni ini ree on poto ti tako veli. Slae li se s tim da je ovo taj drugi nain na koji treba pevati pesme i govoriti: da, naime, bogovi nisu ni arobnjaci koji se preobraavaju, niti nas laima u delu i u recima vode na krivi put? Slaem se. Iako, dakle, u Homera mnoge stvari hvalimo, neemo hvaliti i to da Zevs alje Agamemnonu onakav 49 san, a u Eshila neemo hvaliti ono mesto gde Tetida kae da je Apolon na njenoj svadbi pevao srei njenoj i njenog poroda: Bez bolesti iivee dugo. Sudbu, ree, ima bogougodnu. I pesmu slave pevao mi na radost. Verovah da usta Febova ne lau, jer proroki im je svojstven dar. Ali taj peva, to je s nama na gozbi bio, i tako pevao, ubica postade sina mojega.50

Kad tako neko govori bogovima, ljutiemo se na njega i neemo mu dati hor da svoje delo prikae, 51 a jo manje emo trpeti da uitelji to delo koriste u vaspitavanju omladine, jer uvari nae drave treba da budu vaspitani da potuju bogove, a sami da budu boanski koliko je to ljudima uopte mogue. Potpuno se slaem sa svim naelima i ja bih ih primio kao zakone.

64

Avaj, i u dvoru Hadovu nekakve due ima, i senke ima, al' nikakva nema ivota,3 jedini on da je svestan, a drugi blude ko senke,4 387 dua mu ostavi ude i brzo odleti Hadu svoju oplakujuc sudbu i ostaviv snagu i mladost,5 dua odleti pod zemlju tada, podobna dimu cvre',6 Kao to mievi slepi unutra u peini stranoj cvrkom cvre i leu kad koji spadne sa stene, gde se u povorci oni sve jedan za drugog dre: tako su cvrale due .. ."7 b Zamoliemo, dakle, Homera i druge pesnike da se ne ljute to ta i slina mesta briemo, ne zato to nisu pesnika, i to mnotvo ne uiva u tome da ih slua, nego ba zato to ukoliko su vie pesnika, utoliko manje treba da ih sluaju mladii i ljudi koji treba da budu slobodni i da se vie plae ropstva nego smrti. Sasvim tako. II. Isto tako treba odbaciti sva strana i grozna imena stvari u podzemlju: dakle Kokit i Stigu,8 i podzemne senke i sve te izraze koji kod svih slualaca iza zivaju najveu grozu. Moda je to i dobro, ali se mi bojimo za svoje uvare da zbog tako groznih stvari ne postanu suvie mlitavi i slabi. S pravom se toga bojimo. Onda sve to treba odstraniti? Da. Te prie moraju se onda priati i pevati na druk iji nain? Razume se. Onda neemo dopustiti ni to da slavni heroji plau i uzdiu, zar ne? Svakako, ako nismo ono prvo, neemo onda do pustiti ni to. Gledaj, dakle, rekoh ja imamo li ili ne mamo pravo da to izbacimo. Kaemo da pravi mukarac nee smatrati da je za pravog mukarca smrt neto strano, ak i kada u boju, tu pored njega, gine njegov drug. 67

St. 386a

KNJIGA TREA I. 0 bogovima rekoh ja treba otprilike takve prie nai mladii da sluaju i to od malih nogu, kako bi bogove i roditelje mogli potovati, a meusob nom prijateljstvu i saglasnosti meu graanima prida vati najviu vrednost. Mislim da je to dobar nain odgovori on. Dalje. Ako treba da postanu hrabri, zar im ne treba priati takve stvari koje e uiniti da se ni naj manje ne boje smrti? Ili, moda, misli da je mogao postati hrabar onaj ko je taj strah nosio u svome srcu? Ne, Zevsa mi! Misli li da se onaj ko veruje u prie pod zemlju i strahotama onoga sveta moe osloboditi straha od smrti i da e on biti u stanju da u bitkama smrt pret postavi porazu i ropstvu? Nipoto. ini se, dakle, da moramo bdeti nad onima koji takve mitove pripovedaju i zahtevati od njih da prilika ma u Hadu ne govore runo, ve pohvalno, jer inae nee govoriti ni istinito, ni kako je potrebno onima koji e postati ratnici. To moramo. Onda emo sva takva mesta izbaciti, poev od stiha: vie bih voleo biti paor i sluga onom, koji i sam svoga imanja nema negoli vladati mrtvima to ne vide sunca}.

d 60

da se pokae stan i smrtnog i besmrtnog roda truo i straan, od koga i sami zaziru bozi.2

 Slaem se. On ne bi nad njegovom sudbinom naricao kao da mu se dogodilo neto strano. Nipoto. Tvrdimo isto tako da je takav ovek u najveem stepenu sam sebi dovoljan za ivot i, za razliku od ostae lih, on ponajmanje ima potrebu za drugima. To je istina. Njemu izgleda mnogo manje strana mogunost da bude lien sina, ili brata, ili imovine, ili ega drugog to je tome slino. Zaista, mnogo manje. On e, dakle, mnogo manje oplakivati i najspo kojnije e podnositi takav dogaaj, ukoliko ga doivi. Svakako. Imali bismo, dakle, pravo da izbacimo naricanja znamenitih mueva, ostavljajui to enama, i to ne onim hrabrijim, kao i onima koji su mukarci, ali loi. Oni za 388 koje kaemo da ih odgajamo za uvare zemlje, morali bi se stideti da ine tako neto. Sasvim je tako. Opet emo zamoliti Homera i druge pesnike da ne predstavljaju Ahileja, sina boginje, kako as bi na stranu on, a as bi nauznak leg'o, a as na lice, a onda od odra bi ust'o i kren'o, pa bi alostan sav uz obalu morsku tumar'o,9 b i da ne priaju kako je obema rukama obuhvatio crni pepeo i sipao ga sebi na glavu,10 niti kako tuguje i ali, kao to je Homer pevao; ili kako Prijam, srodnik 11 bogova, sve ih moljae redom u praini dok se je valj'o, 2 svakog junaka on poimence pozivae tada? Jo usrdnije emo ih zamoliti da bar bogove ne pred stavljaju kako plau, i ne govore: c Teko nesrenoj meni, junaka materi jadnoj,
n

Avaj, oima svojim sad vidim dragoga borca gonjena okolo zida, a moje za Hektora tui srce!u ili: d Avaj, kad mi po sudbi od ruke Patrokla Sarpedon od svih ljudi meni najmiliji, treba da padne!

III. Jer kad bi nai mladii, dragi Adeimante, ozbiljno primili sve to, i ako se ne bi smejali takvom nedostojnom govoru, teko da bi iko od njih pomislio da tako neto njima, kao ljudima, ne prilii, i da bi trebalo sami sebe da ukore, ako govore, ili ine sline stvari. Naprotiv, oni bi, bez ikakvog stida i ustruavanja, i pri najmanjim patnjama kukali i zapomagali. e Sasvim si u pravu. Ali kako je nae ispitivanje malopre pokazalo, a mi se njega moramo pridravati sve dok nas neko ne uputi na bolje i lepe, to ne srne biti. Zaista ne srne biti. A ne treba ni da se bogovi mnogo i rado smeju. Ako se neko jako smeje, onda to izaziva i veliku promenu. Tako mi se ini. Ne treba, znai, primiti da neko prikazuje pune dostojanstva ljude kako su se predali smehu, a jo manje 389 treba tako prikazivati bogove. Njih pogotovu ne. Onda Homeru neemo odobriti ni ove reci bo govima: blaene bogove sve tada obuze grohotan smeh u gledajuc Hefajsta kako po dvoru hramljui brza. osim ako treba u njih verovati. Ja u to ne verujem ree Adeimant i zato ne odobravam takve reci bogovima. Utoliko bolje za tebe, jer istinu moramo poto vati. Ako smo ranije ispravno govorili da bogovima la nije potrebna, a da je ljudima potrebna samo kao lek,17 onda je jasno da la treba ostaviti lekarima i da se neu pueni njome ne smeju sluiti. To je jasno. Ako, dakle, ikome dolikuje da lae, onda to pri pada vladarima, pa i to jedino na korist drave, ukoliko 69

a ako ve govore tako bogovima, onda da bar najvieg boga ne predstavljaju onako lano kao da govori: 68

ovoj preti opasnost od spoljnih neprijatelja ili od sopstvenih dravljana. Svima ostalima la mora biti zabranjena, pa ako graanin pred svojom vlau lae, rei emo da je poinio veu krivicu nego bolesnik koji je obmanuo svog lekara, ili uenik koji je pred uiteljem gimnastike prikrio nedostatke svog tela, ili mornar kad krmanou ne kae istinu stanju broda, ili sebi, ili posadi. To je savrena istina ree on. Ako, dakle, uhvatimo u lai bilo kog graanina iz reda zanatlija vraa, ili lekara, ili tesara, onda emo ga kazniti zato to u dravu kao u lau unosi stvari koje je rue i potkopavaju. Ako iza reci dolazi delo, onda se to samo po sebi razume. Dalje. Nee li naim mladiima biti potrebno da umeju vladati sami sobom? Bie. A zar narodu, kao mnotvu, to vladanje samim sobom nee biti potrebno u ovom smislu da se pokori vladaocima i da se zna umeriti u slastima pia, ljubavi i jela? Tako mi izgleda. Onda emo kazati da je lepo reeno ono to kod Homera govori Diomed: mirno, prijatelju, sedi i moje reci sluajV9 i drugo u vezi s tim: srdbom obuzeti pooe Ahejci, 20 utke pokazujuc strah od voda. i sva druga slina mesta. - Lepo. A ta e biti sa ovakvim recima? Teka pijanico, s oima pseim i jelenjim srcem," d b

Ne, to nije lepo. Mislim da takve reci nisu nimalo pogodne za podsticanje samokontrole u mlaih, a ne bi bilo nita udno ako bi im one priinjavale neko drugo zadovolj stvo. A kako se tebi ini? Tako kako ree. IV. Dalje. Misli li da je pouno kad Homer udeava da najmudriji Odisej kae kako je od svega najlepe trpeza puna hleba i mesa, a uz to i vino vinolija grabi iz kraga i nosi i gostima u pehare lije?2 Ili, kada Euriloh, na drugom mestu, govori: ali od gladi umret' od svega je najgori udes.22 Ili kad Zevs, jedini budan, dok ostali bogovi i ljudi spa vaju, radi ljubavne elje lako zaboravi sve to je odluio, ili kad se, ugledavi Heru, toliko uzbudi da ne stie s njom u lonicu nego hoe odmah tu, gde se zatekao, s njom da se spoji, i kad govori da njegova strast nije bila tolika ni onda kad su se prvi put spojili kriom od roditelja dragih.2* Ili kad Hefajst okiva Areja i Afroditu zbog ljubomore. 25 Ne, tako mi Zevsa, nikako nije pouno tako ne to prikazivati. Ali rekoh ja ako se pripoveda i prikazuje postojanost, koju u svemu i uvek pokazuju slavni muevi, onda nai mladii to treba da gledaju i sluaju, kao: grudi udara i srce prekori recima ovim: 26 Srce, pretrpi i to kad si strasnije podnelo stvari. mitljivi Tako je. Ali ne treba dopustiti ni da junaci budu pod i lakomi. Nipoto. Ne sme se mladiima pevati:

390

i njima slinim koje se dalje redaju; hoemo li rei da je i to lepo? I, uopte, treba li ponavljati u stihu ili u prozi sve one drske reci koje su podanici uputili svojim vladarima?

estita kralja i boga zadobije poklonom uvek.27 71

70

Ne smemo hvaliti Ahilejeva vaspitaa Fenika i ne smemo rei da je govorio pravo kad mu je savetovao da uzme poklone i da brani Ahejce, a ako darove ne dobije, da ne prestane sa svojim gnevom.28 Neemo uvaiti niti emo se sloiti sa tim da je Ahilej bio tako lakom da je od Agamemnona primio poklone 29 i da je mrtvo telo hteo pre391 dati samo tako ako mu se isplati otkupnina, inae ne. 30 Ne, nije pravo odobravati takve stvari. Samo se radi Homera usteem rekoh jer je, zapravo, greh govoriti Ahileju takve stvari ili sluati kako ih pripovedaju, ili tvrditi kako je kazao Apolonu: prevario si me, Zatitnice, najzloudni]i od svih bogova! Ja bih ti to ve platio, kad bih imao moi.3] b Ili, kako se ne pokorava reci, koja je u stvari boanstvo, nego je spreman da se protiv nje bori; 3 2 ili da je za svoju kosu, posveenu drugoj reci, Sperheju, 33 rekao kad je Patroklo bio mrtav: rado bih dao Patroklu junaku da je ponese sobom, i da je to uinio, sve to ne treba verovati. A za ono to je Hektorov le vukao oko Patroklova groba i to je za robljenike poklao na lomai 34 rei emo da to Homer nije ispriao kao istinu i neemo dopustiti da nai gra ani veruju kako je Ahilej, sin boginje i Peleja, vrlo mudrog unuka Zevsovog i koji je bio odgojen od naj 35 mudrijeg Hirona, bio tako zbunjen i nesreen da je patio od dve sasvim suprotne bolesti: od niske lakomosti i od bolesti prema bogovima i ljudima. Dobro si rekao odgovori mi on. V. Tako neemo verovati i neemo dopustiti da se govori kako su Posidonov sin Tezej i Piritoj, Zevsov sin, preduzimali onakve strane pljakake pohode, niti pak da se koji drugi boji sin i junak usudio da uini strana i bezbona dela, kako se sad njima lano pria. Treba prisiliti pesnike da takvim njihovim delima ili ne govore, ili da njih ne prikazuju kao decu bogova, ili im treba zabraniti da ovakve stvari priaju i tako poku avaju da ubede nae mladie kako bogovi raaju ravu decu i kako heroji nisu nimalo bolji od ostalih ljudi. Kao

to smo ve u ranijim razmatranjima rekli, to nije ni bogougodno ni istinito: zar nismo pokazali da od bogova ne moe doi nikakvo zlo?36 Tako je. A za one koji to sluaju to su tetne stvari. Svaki rav ovek oprostie sebi svoje grehove kad je ubeen da to isto ine i da su inili i sami boji sinovi, bliski Zevsu to i na brdu Idi imaju u istom vazduhu rtvenik pretka svog imenom Zevsa i u ijim ilama jo tee boja krv.37

392

Zato treba prekinuti sa takvim mitovima da ne bismo kod naih mladia stvarali naklonost prema zloinstvu. Potpuno tano. Poto smo ve zapoeli da odreujemo ta se srne a ta ne srne govoriti pred mladim ljudima, ta nam jo preostaje da uradimo? Raspravili smo ve kako treba govoriti bogovima, demonima, herojima i Hadovom carstvu. Jesmo. Preostaje nam sada da odredimo kako treba go voriti ljudima? Tako je. Ali, dragi prijatelju, nemogue je da u ovom tre nutku u toj stvari utvrdimo pravila. Zato? Zato to mislim da bismo morali rei kako pesnici i sastavljai mitova najveim delom govore ravo ljudima. Oni govore da ima mnogo nepravinih, ali srenih i da su mnogi pravini ljudi jadni, da je korisno ne pravdu initi potajno; ili da je pravinost dobra samo za druge a za sebe teta, a mi emo im naloiti da pevaju i priaju upravo ono to je tome suprotno. Ili misli da neemo? Uveren sam da hoemo ree Adeimant. Ako se slae s tim da govorimo dobro, da li mogu rei da si se sa mnom sloio i u onome to odavno traimo? 73

72

Pravilno si zakljuio. Onda emo se sloiti i u tome da ljudima treba tako govoriti tek kad utvrdimo ta je pravinost i da ona zaista koristi onome ko je poseduje, pa bilo da nam on izgleda ili ne izgleda pravian. Tako je. VI. Sada emo zavriti naa razmatranja zasno vanosti pria, a posle toga mislim da treba da razmotrimo ono to se odnosi na njihov izraz (stil). Tek kad sve to zavrimo, postae nam jasno ta i kako se moe govoriti. Adeimant e na to: Ne razumem kako to misli. d Ali zaista bi trebalo da me razume rekoh ja. Moda e ti na ovaj nain biti jasnije: zar nije sve to nam mitolozi ili pesnici govore samo prianje do gaajima koji su bih, ili koji jesu, ili koji e biti? Doista, kako bi moglo biti drukije ree on. A zar nama oni to ne predaju ili jednostavnim prianjem, ili podraavanjem, ili na oba ova naina? To bih eleo bolje da razumem. Izgleda da sam smean i nejasan uitelj ree koh tada. Kao to ine ljudi koji ne umeju da se iz raze, pokuau da ti objasnim ono to elim na jednom primeru, kad ve ne mogu na svima primerima odjednom. Reci mi: da li zna one prve rei u Ilijadi, kad pesnik pria kako je Hris molio Agamemnona da mu oslobodi ker, kako se ovaj ljuti i Hris, poto nije uspeo, tui 393 Ahejce bogu? Znam ih. Onda zna da sve do ovih reci: i sve Ahejce moljae, ponajvie dva Atrida, poglavare naroda,3* pesnik sam pripoveda i ne pokuava da skrene nau pa nju na drugu stranu kao da to govori neko drugi a ne on sam. Ali reci koje dolaze posle toga govori kao da je on sam Hris i pokuava da nas uveri kako to ne govori Homer, ve stari svetenik. I gotovo sve ostalo pripovedanje dogaajima kod Troje, stradanjima na Itaci i u celoj Odiseji izraeno je na taj nain. Sasvim tako ree Adeimant.

394

A da li je pripovedanje i kad pesnik prenosi rei koje su izgovorene, i kad opisuje ono to se desilo izmeu tih govora? Kako da nije? A kad pesnik neto kae tako kao da to govori neko drugi, zar onda neemo rei da on svoj govor doteruje prema onoj osobi koju u govoru zamenjuje? Razume se. A initi sebe slinim nekoj drugoj osobi, bilo glasom ili dranjem, da li to znai podraavati je? Dabogme. Prema tome, i on i ostali pesnici, izgleda, pripovedaju podraavajui. Tako je. Ako se, meutim, pesnik nikad ne skriva, onda su ela njegova pesma i pripovedanje bez podraavanja. A da ne bi opet rekao da ne razume kako to biva, rei u ti. Kad Homer pria kako je Hris doao i doneo novaca da otkupi ker i kako on moli Ahejce, pre svega kraljeve, pa zatim ne produava kao da to govori Hris, ve pria to Homer, onda je to, to zna, jednostavno pripovedanje i nije podraavanje. To bi, onda, izgledalo otprilike ovako (to neu rei u stihovima jer nisam pesnik): 3 ' svetenik je doao i molio se bogovima da dopuste Ahejcima da zauzmu Troju i da se vrate svojim kuama, da prime otkupninu i da mu, bojei se bogova, predadu ker. Kad je to svrio, svi su bili skrueni i saglasni sa njim, samo se Agamemnon razbesneo i naredio mu da se gubi i da se vie ne vraa, jer ga njegov skiptar i njegov svete40 niki in (vrpca) nee tititi; za njegovu ker je rekao da e pre ostareti u Argu, no to e biti otkupljena. Na redio mu je da ide i da ne prkosi ako eli da se itav vrati kui. Kad je stari to uo, uplaio se i poao utei, a kad je odmakao iz tabora, pomolio se usrdno Apolonu, zvao ga njegovim imenom i podseao ga na hramove koje mu je podigao i rtve koje mu je prineo, pa ga je molio da strelama kazni Ahejce zbog njegovih suza. Tako, dragi moj, izgleda jednostavno pripovedanje bez podraavanja. Razumem. VII. Onda znaj i to rekoh da je pripove danje sasvim drukije kad izmeu pojedinih govora od strani pesnikove reci i ostavi samo meusobne dijaloge. I to razumem odgovori on a tako neto nalazimo u tragedijama. 75

74

 Vrlo dobro rekoh i mislim da sam ti sad objasnio ono to malopre nisam mogao uiniti, da, nac ime, postoje tri vrste pesama i mitologija: prva vrsta je isto podraavanje i to su, kako ti veli, tragedija i ko medija. Druga je vrsta jednostavno prianje pesnikovo, i tu vrstu mogao bi najvie nai u ditirambima/" Trea vrsta je meavina jednog i drugog, i ima je u epskim pesmama, a esto i na drugim mestima, ako si me dobro razumeo. Sad razumem ta si hteo malopre rei. A sad se prvo seti onog to smo ve rekli: naime, da smo onome to treba priati ve govorili, i da treba ispitati kako treba priati. Dobro se seam toga. d Govorio sam tome kako je potrebno da se sloimo hoemo li pesnicima dopustiti da pevaju pesme sa podraavanjem ili da pevaju jedne tako, a druge bez podraavanja; zatim, za koje sluajeve da primamo jedno a za koje drugo, ili da uopte ne podraavaju. Slutim da se ti sad pita, hoemo li u naoj dr avi priznati tragediju i komediju ili neemo. Moda hoemo, ali emo uiniti neto mnogo vanije od toga. To jo ne znam. Mi moramo ii onuda kuda nas ispitivanje kao kakav vetar nosi. Ima pravo. e Upitaj sad, Adeimante, da li nai uvari treba da se razumeju u podraavanju ili ne. Zar iz naih rani jih zakljuaka 42 ne proizlazi da svaki ovek dobro obavlja samo jedan posao a vie poslova ne, i da ni u jednom od njih ne bi postao uven kad bi pokuao da obavi vie njih? Razume se. Zar onda nee i za podraavanje vaiti isto na elo: da ovek nije sposoban da dobro podraava mnoge stvari kao to bi to mogao uraditi sa jednom? Vaie. 395 Teko e, dakle, jedan isti ovek moi da isto vremeno obavlja kakav vaan posao i da se bavi mnogim podraavanj ima postiui u tome veliku vetinu, jer ni u onim vrstama podraavanja koje su nalik jedna na drugu, jedan te isti ovek ne moe postii veliki uspeh u obema, kao na primer u sastavljanju komedija i tra gedija. Nisi li ti maloas govorio komediji i tragediji kao podraavanju? 76

396

Da, i u pravu si kad kae da isti ljudi ne mogu savladati obe vetine. Rapsodi ne mogu biti ujedno i glumci. Tako je. ak ni glumci nisu isti i za komedije i za tra gedije, iako je to sve mimetika umetnost. Ili, moda nije? Jeste, to je mimetika umetnost. Dodajmo tome, Adeimante, da mi se ini kako je ljudska priroda razdeljena na jo manje delove, pa je stoga nesposobna ne samo da podraava vie stvari s jednakom uspenou nego nije u stanju ni da prak tino dela u svim onim oblastima koje moe da pod raava. To je potpuna istina. VIII. - Ako hoemo da ostanemo pri naoj prvoj reci koja trai da uvari napuste sve druge zanate i da se potpuno posvete zanimanju vezanom za odbranu slo bode drave odriui se svega drugog, bie potrebno da oni ne ine nita drugo, ni stvarno ni podraavanjem. Ili, ako oni treba neto da podraavaju ve od detinjstva, onda to moraju biti vrline koje odgovaraju njihovom za nimanju: hrabrost, razboritost, pobonost, plemenitost i druge takve vrline. Ropski duh ne smeju imati niti ga podraavati, kao ni bilo ta drugo to je sramotno, da ne bi podraavanjem i sami stekli takve osobine. Zar nisi primetio da svako podraavanje, ako se neguje od de tinjstva i nadalje, postaje navika i druga priroda, i to u dranju tela, ili u nainu govora, ili u nainu miljenja? Naravno da sam to primetio. Neemo dopustiti da mladii, kojima se sta ramo i koji treba da postanu vrli ljudi, kao mukarci po draavaju ene, pa bilo da je u pitanju mlada ili stara, bilo da se svaa sa svojim muem ili sa bogovima, ili je ohola, jer misli da je srena ili da je ena koju je snala nesrea, i bol i tuga. Jo manje e smeti podraavati enu bolesnu ili zaljubljenu, ili enu koja se poraa. To zaista neemo dopustiti. Ni ropkinje i robove, koji vre ropske poslove. Ni njih. Ni rave ljude, mislim straljivce i one koji rade suprotno od onoga to smo sad pomenuli, koji grde, psuju i opadaju jedan drugoga, pijane ili trezne, niti drugo to ovakvi ljudi bilo recima bilo delom ine sami 77

sebi i drugima. Mislim da se ne smeju nauiti ni da podraavaju lude ni u recima"3 ni delom. Oni moraju poznavati lude i rave ljude i ene, ali ne smeju initi nita to oni ine i ne smeju predstavljati njihov rad i ivot. To je ela istina ree on. A da li onda smeju predstavljati kovae ili druge zanatlije, ili veslae na trijerama, ili njihove zapovednike, ili tako neto? A zato bi to inili, kad uopte ne smeju voditi rauna tim stvarima? Dalje. Smeju li podraavati konje kako ru, ili bikove kako buu, ili reke kako ubore, ili more kako buci, ili grmljavinu i druge sline stvari? Ne smeju, jer smo im zabranili da besne i da se ponaaju kao ludi. Ako, dakle, razumem ta misli, onda postoje dva naina izraavanja i pesnikog pripovedanja i jednim od njih e se, kad treba neto da kae, posluiti zaista dobar i savren ovek. Drugi nain, meutim, nije slian ovome i njega e se uvek pridravati i njime govoriti o vek koji je prvome i po roenju i po vaspitanju sasvim suprotan. Koji su to naini? Po mome miljenju, estiti pesnik e, kad u svo me pripovedanju doe do mesta na kojem treba da ista kne reci ili dela nekog odlinog oveka, hteti da to izgo vori kao da je on sam taj ovek i nee se stideti takvog podraavanja, naroito ako prikazuje dobrog oveka iji je rad taan i razuman; a u manjoj meri ili nikako nee to initi ako je u pitanju ovek koji je propao bilo od bolesti ili ljubavne strasti, od pijanstva ili zbog koje druge mane. Ako se, pak, govori nekom nedostojnom oveku, onda pesnik nikako nee hteti da sebe izravna sa gorim, osim, moda, za kratko vreme, kad ovaj ini neto dobro, nego e se stideti da ga podraava jer je, s jedne strane, nevet tome, a, s druge strane, odvratno mu je da postane njegova slika i da se uivi u ivot gorih ljudi, jer, ako to nije u ali, njegov razum sve to prezire. Da. IX. On e se dakle, sluiti onim nainom pripove danja koji smo malopre pomenuli kod Homerovih epova, i njegovo e pripovedanje zadrati i jedno i drugo, i podra avanje i jednostavno pripovedanje, ali e podraavanje

u eelom pripovedanju zauzimati vrlo neznatno mesto. Ili moda nemam pravo? 397 Ima, jer pripovedanje takvog jednog pesnika mora biti takvo. Ako pesnik, dakle, nije takav, onda e, ukoliko manje vredi utoliko vie podraavati. On nee smatrati da je bilo ta njega nedostojno i pokuavae da pred stavlja sve i pred mnogima, i to, kao to smo ve pome nuli, i grmljavinu, i um vetrova, i grada, i kola i valjaka, i glasove truba, i svirala i svih drugih instrumenata, i gla sove pasa, i ovaca i ptica. Njegovo pripovedanje sastob jace se ili od samog podraavanja tonova, ili e imati samo jedan mali deo pripovedanja? I to je sasvim tano. Eto, to sam ja podrazumevao kad sam govorio dvema vrstama pripovedanja. Pripovedanje prve vrste razlikovae se sasvim malo, i ako uz to dodamo i odgovarajuu melodiju i ri tam, onda e melodije biti kod pravog pesnika sve u jednom tonskom nainu (jer se tekst pripovedanja ne razlikuje mnogo), a isto tako i u nekom odgovarajuem c ritmu. ' To je sigurno. A ta je sa drugom vrstom? Zar pesme te vrste ne trae sve tonske naine i sve ritmove, ako pesnik eli da budu, s obzirom na njihove najraznovrsnije oblike, lepo recitovane? Sigurno je tako. To znai da se svi pesnici i svi oni koji imaju neto da ispriaju slue ili prvim, ili drugim nainom, ili pak sjedinjuju jedan nain sa drugim? Tako je. d Pa ta emo sad? rekoh. Hoemo li u svo joj dravi priznavati sva ova tri naina, ili samo jedan od prva dva, ili emo primiti onaj koji ova dva spaja? Po mom miljenju, ukoliko se za njega izborim, primiemo isto podraavanje kojim se oponaa estit ovek. Ali, Adeimante, prijatan je meoviti nain. A deci, pedagozima i mnotvu najprijatniji je nain upra vo suprotan onom to si ga ti odabrao. Jeste, taj je najprijatniji. 79

78

A ti moda misli rekoh ja da on ne odgovara naem dravnom ureenju, poto u nas nema dvostrunih a nema ni mnogostrunih ljudi, nego svako obavlja samo jedan posao. Takav nain, doista, ne pristaje uz nau dravu. U naoj dravi je, dakle, obuar obuar, a krmano nije uz to jo i obuar; zemljoradnik je zemljoradnik, a nije pored toga to je ratar jo i sudija; i ratnik je rat nik, a nije pored toga i trgovac, a tako je i u ostalim zvanjima. Razume se. 398 A kad bi u nau dravu doao ovek tako okre tan da bi mogao primati sve te oblike i da bi mogao podraavati sve stvari, pa kad bi nam taj ovek hteo po kazati sve svoje vetine i recitovati svoje pesme, onda bismo mu mi ukazali boansku poast, kao da je sve tac koji zasluuje divljenje, a ipak bismo mu rekli da kod nas u dravi ne postoji takav ovek i da ne sme ni postojati i poslali bismo ga u neku drugu dravu poto bismo prethodno izlili mnogo mirisa na njegovu glavu i ovenali ga vunenim vrpcama. I mi bismo se i dalje koristili svojim ozbiljnim iako ne tako prijatnim pesnib kom i pripovedaem, koji bi nam kazivao izreke valjanih ljudi i koji bi govorio prema onim naelima koje smo postavili u poetku, kad smo poeli vaspitavati ratnike. Zaista, tako bismo uradili da to zavisi od nas. A sada, prijatelju, rekoh ini mi se da smo u potpunosti pretresli onaj deo muzikog vaspitanja koji se odnosi na pesme i mitove. Rekli smo ta treba priati i kako treba priati, a i sadrini i obliku njihovu. Tako se i meni ini odgovori on. c X. Da li je rekoh posle ovoga preostalo jo neto da se kae pevanju i muzici uopte? Dabogme. A zar nee sad ve svako moi sam da pronae ono to treba tome da kaemo, i kakvo ono treba da bude, ako hoemo da se slaemo sa onim to smo ve rekli? Tada se Glaukon nasmeja i ree: Izgleda, Sokrate, da ja nisam meu njima, jer ovog trenutka jo ne mogu jasno da shvatim ta treba tome da kaemo iako nasluujem. Mora, svakako, da ti bude jasno da je pesma d sastavljena iz tri dela: iz reci, melodije i ritma rekoh. 80

399

To mora. to se reci tie, ne postoji nikakva razlika iz meu pevanih i onih koje se recituju, jer za njih vae one odredbe koje smo ve utvrdili. Tako je. Melodija i ritam treba da se upravljaju prema recima. Razume se. Kazali smo da nam pesme tugovanke i naricaljke nimalo nisu potrebne. Nisu. A kakve tonske vrste imaju naricaljke? Reci mi, ti si muziar. Miksolidijsku, sintonolidijsku i slino tome. Njih onda treba izbaciti. One ne koriste ak ni enama, koje takoe treba da su odvane, a kamoli ljudima. Tako je. Ono to najmanje dolikuje uvarima, to je pi janstvo, a isto i mutavost i lenjost. Tako je. Koje su tonske vrste mlitave i koje odgovaraju pesmama koje se pevaju pri piu? On odgovori: Jonska i lidijska. Njih zovu mlitavim. Imaju li one kakvu vrednost za ratnike, pri jatelju? Nemaju nikakvu odgovori on i izgleda da nam ostaju samo dorska i frigijska vrsta. Meni tonski naini nisu poznati rekoh. Za dri onaj tonski nain. Jeoji odgovara glasu i izraavanju hrabrog oveka kad mu je potrebna snaga u ratu ili inae; ili ako zapadne u nevolju, bude ranjen, ili umre, a hoe da u svim tim nesreama ostane hrabar i jak i da se od njih brani. Zadri jo jedan tonski nain da po kae oveka kad je u miru, kad nije nasilan nego blag, kad nekoga ubeuje i moli, bogove molitvom, oveka, opet, pouavanjem ili prigovaranjem, ili, obratno, kad slua molbu, prima pouku, usvaja savet, kad sve to ini razumno i nije ohol, ve ivi umereno i razumno i zado voljan je onim to dolazi. Zadri mi ta dva tonska naina, silni i blagi, koji e najlepe izraziti glasove nesrenih i srenih, odvanih i hrabrih. 8!

 Ti i ne trai da ti ostavim druge, nego one koje sam ti i sam pomenuo odgovori on. Za nae pesme i melodije onda nee ni biti po trebni instrumenti sa mnogim icama i koji imaju sve tonske naine. Mislim da nee. Onda u dravi neemo ni imati ljude koji prave d instrumente kao to su: trigonon, pektida i ostali sa mno gim icama i melodijama. Neemo, razume se. A hoemo primiti u dravu izraivae frula i svirae u frulu? Zar ona frula nije instrument sa najvie glasova i svi ostali vieglasni instrumenti podraavaju samo frulu? Dabogme. Ostaje, onda, da se u dravi mogu upotrebljavati samo lira i kitara. A u poljima bi mogla biti i koja siringa da sviraju pastiri. Tako barem nae ispitivanje kazuje. e Ne uvodimo nita novo, prijatelju, kad odabirarao Apolona i Apolonove instrumente, a ne Marsiju i njegove. Bogami, ini se da zaista ne uvodimo nita novo. Tako mi psa, mi opet proistismo neprimetno nau dravu, iako smo nedavno bili utvrdili da obiluje dobrim osobinama. Postupili smo razborito ree on. XI. Hajde sada da je proistimo sasvim! Posle melodije dolazi ritam, i ne smemo traiti da budu ritmovi areni i raznoliki, nego treba da odgovaraju sreenom i mukom ivotu. Kad naemo takav ritam, onda se me 400 lodija i takt moraju upravljati prema recima, a nikako se ne srne tekst upravljati prema melodiji i taktu. Tvoja je dunost da nam, kao i kod tonskih naina, kae koji i kakvi su to ritmovi. Ovo zaista ne bih uraeo rei. Prouavao sam ih i rekao bih rado da postoje tri vrste ritmova iz kojih se razvijaju taktovi, kao i etiri tona iz kojih se razvijaju 44 svi tonski redovi. Ah ne bih mogao rei kome nainu ivota bi oni odgovarah. b Onda emo tu stvar pretresti sa Damonom rekoh ja da vidimo koji taktovi odgovaraju ropskom raspoloenju, koji gordosti, ili besu ili drugim zlim oso binama, i koje ritmove treba zadrati kao suprotne 82

ovima. ini mi se nekako da sam uo, kad je on pominjao neki sloeni enoplij, i daktil i heroj, 4 3 koje je, ni sam ne znam kako, sredio i prednji deo zamenio zadnjim, tako da su postojali ili kratki ili dugi; mislim da je jedan takt nazvao jambom, a neki drugi opet trohejem, i dodao im duine i kratkoe. Mislim da je kod nekih taktova isto toliko kudio sastav stope koliko same mere ili i jedno i drugo zajedno; to ne mogu rei. Ali to sve neka ostane za Damona! Mislim da bi trebalo dugo raspravljati da bi se ovde napravio izbor. Zar ne misli i ti tako? Mislim da je zaista tako. A da li ti je jasno da ritmika savrenost odgo vara savrenoj formi, a da nedostatak ritma odgovara onome to je amorfno? Kako ne? I da ritmika umerenost zavisi od dobrog teksta, i nedostatak ritma od ravog teksta, jer tekst i ritam lie jedan na drugi; lepota melodije i nemelodinost za vise isto tako od teksta, ako se, kao to smo malopre rekli, ritam i melodija upravljaju prema njemu, a ne tekst prema ritmu i melodiji. Jeste, tako je u stvari. A to se tie same pesme rekoh dakle tek sta? Zar on nije proizvod duevnog raspoloenja? Razume se da jeste. A od teksta zavise i druge stvari? Da. Dakle, dobra pesma, dobra melodija, dobro po naanje, i dobar ritam su posledica dobrog duevnog raspoloenja, a da nam pri tom ta re ne znai isto to i ogranienost, nego neto to je stvarno lepo i dobro. Tako je odgovori on. Pa da li se mladii moraju truditi da steknu sve to, ako ele da vre svoju dunost? Moraju. To je isto tako u slikarstvu i u ostalim lepim ve tinama, u vetini tkanja, vezenja, graevinarstva u svakoj drugoj radinosti, osim toga jo i u prirodnim telima kao i u biljkama. U svemu tome nalazimo runou, aritmiju, nesklad, besmisao i sve ono to je srodno ravom delanju, ali i ono to je tome suprotno: smisaonu lepotu, ono to odgovara razumnosti, dobrom delanju i svemu srod nom to uz to ide. 83

 Sasvim je tako ree Glaukon. b XII. Nije, dakle, dovoljno da nadzor vodimo samo nad pesnicima i da samo njih prisiljavamo da svoje tvorevine usklauju s moralom, pa ako nee tako da ine, da im u naoj dravi ne dopustimo da pevaju kako im je volja. Potrebno je vriti nadzor i nad dru gima koji neto stvaraju da bismo i njih spreili u zlo udnom, raskalanom, prostakom i nepristojnom delanju koje bi mogli ispoljiti u oblikovanju ivih bia, graevina, ili kakvih drugih tvorevina. A onom ko na takvu kontrolu ne pristaje, neemo dozvoliti da se u naoj dravi bavi svojim poslom. Jer, ne smemo dopuc titi da se nai uvari nadahnjuju ravim likovima uzi majui svakodnevno i neopaeno od svuda pomalo, kao stoka na loem panjaku, taloei tako u svojoj dui ve liko zlo. Moramo traiti takve stvaraoce koji e u svojim srenim sklonostima biti sposobni da izraze lepotu i pri rodu onog to ujedno ima i lep oblik i moralnu vrednost. Na taj nain e nai uvari, kao da borave u zdravoj sredini, moi da se nadahnjuju svim onim to od lepih dela dopire do njihovih oiju ili uiju, kao vazduhom d koji iz pogodnog boravita donosi dobro zdravlje. Tako e oni ve od najranijeg detinjstva biti neprimetno usmeravani ka slinosti, prijateljstvu i skladu sa onom reju koja se zalae za lepo. Da, to bi bio nenadmano najlepi put za njihovo vaspitanje. Nije li muzika, Glaukone, osnova vaspitanja zato to ritam i harmonija najdublje prodiru u unutranjost due i najvie je obuzimaju, unosei u nju plemenitost i otmenost, ali samo kada je muziko obrazovanje dobro voeno, jer u protivnom nee imati takve efekte? A ovo opet zbog toga to e mladi ovek, koji je u muzici valjano e obrazovan, moi najlake da zapazi sve ono to je nepot puno i nesavreno u delima prirode i radinosti. Takav e ovek imati najivlji oseaj nepotpunosti tih dela i oprav dano e biti njima nezadovoljan, dok e se, naprotiv, pohvalno postavljati prema lepim delima, nalazie u njima zadovoljstvo, ugraivae ih u svoju duu kao njenu 402 najbolju hranu, pa e tako postati ujedno lep i dobar. S druge strane, on e opravdano prezirati stvari koje su rune, mrzee ih jo kao dete i pre no to bude sposo ban da to samom sebi razjasni, a kad i to postigne, ra84

dovae se svojoj slinosti s lepim delima koju je valjanim muzikim vaspitanjem u najveoj meri postigao. I meni se ini ree on da takvi ciljevi ine vaspitanje u muzici opravdanim. Tako je rekoh ja i sa uenjem itanja i pi sanja: tek onda smo potpuno obueni kad mali broj slov nih znakova umemo da prepoznamo u svim njihovim kombinacijama, u svim malim i velikim reenicama i kad ne doputamo da nam ijedan promakne, ma bio ve liki ili mali, sa predubeenjem da na sve to ne moramo obraati panju. Bez svega toga ne bismo mogli znati ni da itamo ni da piemo. Tako je. Ni slike slova koje vidimo u vodi ili ogledalima ne bismo mogli razlikovati pre nego to poznajemo sama slova, nego se oboje veba i ui oboje. Razume se. Pa onda, tako mi bogova, zar ne bih mogao rei da ni mi sami nikada neemo biti muzikalni, kao ni nai uvari koje treba da vaspitamo, ako ne umemo da pre poznamo razboritost, hrabrost, plemenitost, veliinu due i sve to je ovima srodno, i ako isto tako ne umemo da otkrijemo ono to je tome suprotno i to je posvuda ra ireno, i ako ne umemo da vidimo gde takve stvari bo rave i da ih meusobno razlikujemo, razlikujui istovre meno njih same od njihovih slika, ne isputajui iz vida nijednu, ni veliku ni malu, u ubeenju da su sve one predmet istog umenja i brige? To je nuna posledica ree on. Kad bi se, onda, desilo da se u jednom oveku spoje karakter i odgovarajua lepota njegove spoljanjosti koja odgovara karakteru, onda bi za oveka, koji bi imao sreu da to posmatra, bila to najlepa slika? To bi zaista bilo najlepe. Ono to je najlepe, to je najdostojnije ljubavi? Razume se. Znai da bi onaj ko je stekao pravo vaspitanje voleo ovakve ljude, a ne bi voleo oveka neskladna? Ne, naroito kada bi ovome nedostajao duevni sklad.46 A kad bi imao samo telesne nedostatke, prelazio bi preko toga i jo bi pokuavao da ga voli. Vidim rekoh da ti ili ima, ili si imao takve deake i odobravam to. 85

 Ali mi reci ovo: moe li se preterana strast ne kako sloiti sa trezvenou? Kako bi se mogla sloiti, kad ona oveka pravi nerazumnim, ne manje nego to to ini bol! A slae li se ona sa nekom drugom vrlinom? 403 Nikad. A da li se slae sa gordou (oholou) i neumerenou? Slae se bolje nego sa bilo im drugim. A bi li mi mogao imenovati neku strast koja je silnija i jaa od ljubavne? Ne bih, ni jau, a ni benju. A ima li prave ljubavi tamo gde se voli sve to je sreeno i lepo i gde tim oseanjem vladaju trezvenost i pravo vaspitanje? Ima. To znai da se za pravu ljubav ne smeju vezivati nikakvo ludovanje ni preteranost? Ne smeju. b Dakle i nikakva ulna strast, ni ljubavnik, ni ljubljeni mladi ne smeju imati 47 nikakve veze sa tim, ako treba da vole i da budu voljeni. Ne smeju ni to, Sokrate, zaista. Zato e, izgleda, u naoj dravi postaviti ovaj zakon: onaj koji voli mladia iju je ljubav zadobio treba da ga voli, i da ivi s njim i da opti sa njim kao sa sinom samo radi njegove lepote. 48 Neto vie od toga kad ne sme biti cilj njegove veze sa njim, inae emo ga prekoriti zbog nevaspitanja i nerazumevanja lepote. Tako je. Zar ti se ne ini rekoh da je na govor muzici pri kraju? Zavrili smo ga tamo gde treba, jer govor muzici i treba da se zavri u ljubavi prema lepom. I ja tako mislim ree Glaukon. XIII. Posle muzikog, mladii treba da dobiju gimnastiku vaspitanje. Svakako. I ono se mora temeljno s provoditi od detinjstva d za ceo ivot. Evo kako ja mislim toj stvari; gledaj da li i ti misli tako. Meni se ini da telo, kakva god bila njegova vrlina, ne ini duu dobrom; obrnuto, dobra dua je ta koja svojom vrlinom daje telu svu savrenost za koju je ono sposobno. 50 Da li se i tebi tako ini? 86

Isto tako ree on. Onda e biti sasvim u redu da samoj dui, uko liko je ona vaspitanjem dobila sve to joj je potrebno, prepustimo brigu oko tela, a mi da ovde odredimo samo e glavne smerove i tako izbegnemo suvie duge govore. Di li e takav postupak biti u redu? Hoe. Rekli smo da se mladii moraju uzdravati od pijanstva. Svakome bi pre nego uvaru bilo doputeno da se opije i da ne zna gde je. Smeno bi bilo odgovori on kad bi uvar morao imati uvara. A kako je sa jelom? Zar ovi ljudi nisu u najveoj bici? Ili nije tako? Jeste. 404 Pa da li e im onda odgovarati ivot profesio nalnog atlete? Moda. Ali on rekoh ja uspavljuje i nije prepo ruljiv za zdravlje. Zar ti ne vidi da oni prespavaju i vot i da ovi borci jako i estoko boluju im malo odstupe od svoga utvrenog naina ivota? Vidim. Naim ratnicima rekoh ja potrebna je za vebanje neka briljiva kola, jer oni moraju biti budni kao psi, moraju vieti i uti to bolje i ne smeju tako b lako oboljevati u ratu uprkos mnogim promenama u jelu i piu, vruini i hladnoi. 51 To je jasno. Ima li neeg srodnog izmeu najboljeg gimnastiKog i nuzikog vaspitanja koje smo malopre opisali. Kako to misli? Gimnastiko vaspitanje je jednostavno i primerno, a naroito ako slui kao priprema za rat. Kako to? To se moe nauiti i kod Homera rekoh. Ti zna da on svoje junake ne gosti, na njihovim gozbama u ratu, ribama, iako su pored mora, na obali Helesponta, c niti kuvanim mesom, nego samo onim koje je peeno na ranju, jer se ono za vojnike najlake moe spremiti. Svuda je, moe se rei, lake sluiti se vatrom, nego no siti sobom posue. 87

 Mnogo lake. Mislim da Homer nikada nije pomenuo zaine. I svi ostali profesionalni borci znaju da se telo mora uz drati od svega toga ako hoe da se dobro osea. I dobro je ako to znaju i ako se po tome uprav ljaju. Ako ti se ini da imaju pravo, onda ini se da ti, d prijatelju, nisi prijatelj sirakuke trpeze i sicilijanskog bogatstva u jelima. 52 Naravno da nisam. I ne odobrava da ljudi, koji ele da svoje telo odre u punoj telesnoj snazi, imaju neku Korinanku za ljubavnicu? Nipoto. Nisi ni ljubitelj uvenih jela iz atinskih poslastiarnica? Nuno. Mislim da bismo elu ovu ishranu i nain ivota s pravom mogli uporediti s onim stilom u muzici i pee vanju, koji mesa sve tonske naine i taktove. Svakako. Raznolikost je tamo stvorila neumernost, a ovde bolest, dok je jednostavnost u muzici stvorila u duama razboritost, a prostota u ishrani dala je zdravlje. Sasvim tano. 405 Kad u dravi preovladaju neumerenost i bolest, zar se onda ne otvaraju mnogi sudovi i bolnice? Prav niku i lekarsko znanje se prouje, naroito ako se i slo bodni ljudi u velikoj meri posvete ovim pozivima. Razume se. XIV. A da li bi mi kao dokaz da je stanje vaspitanja u dravi ravo mogao navesti neto jae od inje nice da su potrebni lekari i stroge sudije? I to ne samo zbog prostih ljudi i radnika, nego i zbog onih koji sma traju da su odgojeni kao slobodni? Ili, zar nije runo i b zar ne slui kao jak dokaz nevaspitanja kad si ti sam prinuen da ti drugi, vladari i sudije, na primer, dele pravdu, kad ve ti sam nema oseanja pravinosti! Nema nieg sramnijeg od toga. A zar nije jo sramnije kad je neko najvei deo svoga ivota proveo po sudovima bilo kao tueni ili kao tuilac; kad nema nimalo smisla za lepotu, nego mu se c svia spretnost u izvravanju zloinstva, kad moe da sve 88

preokrene i prevrne, kad se na sve mogue naine dovija da se izvue da bi izbegao kaznu, a sve to ini radi ni tavnog i bezvrednog, jer ne zna koliko je lepe i bolje iveti za sebe i bez posredovanja pospanog sudije? Jeste, to je jo sramnije nego ono pre. A zar nije sramota iskoriavati lekarsku vetinu d ne da bi se izleila neka rana ili neka bolest koje mogu doi sa promenom godinjeg doba, nego posledice nereda i naina ivota kakav smo pomenuli? Takav ovek postaje pun ravih sokova i isparenja, pun kao jezero, pa se nau mudri Asklepijevii53 pobueni da takvim bolestima daju imena kao to su: nadimanje i katar. Jeste, tako je. A to su neka nova i neobina imena bolesti. Mislim rekoh ja da takvih bolesti u vreme Asklepija nije ni bilo. To dokazuju njegovi sinovi kod e Troje. Ranjenom Euripilu dala je sluavka da pije pramnejsko vino koje je posula branom i istruganim sirom, 406 to, ini se, prouzrokuje zapaljenje, a Asklepijevi sinovi niti su je kudili, niti su zamerili Patroklu koji ga je leio.54 Zaista neobino pie za takvog bolesnika. Nije, ako pomisli na to da se Akslepijadi, pre Herodika 55 tako se bar kae nisu sluili ovim na inom, leenja koji danas, u stvari, dovodi do bolesti. A kad se Herodik, koji je bio uitelj borenja, razboleo, on je, spajajui gimnastiku vetinu sa Iekarskom, muio najpre i najvie samoga sebe, a onda i mnoge druge ljude. Kako to? Tako to je odlagao svoju smrt. On je, dodue, pratio svoju bolest, koja je, mislim, bila smrtonosna, ali nije bio sposoban da se izlei. Tako je svoj vek provodio leei se i ne radei nikakav drugi posao, patio je im bi makar malo odstupio od svoje uobiajene dijete i doiveo je starost zato to se njegovo znanje protivilo smrti. Znai da mu je njegova vetina donela lepu na gradu. c To je i prirodno rekoh jer on nije znao da je Asklepije svojim potomcima predao tu vrstu lekarske vetine ne iz neznanja ili neiskustva, nego zato to je znao da je svakome graaninu u lepo ureenoj dravi odre en po jedan posao koji on ima da obavi i da niko nema vremena da celog veka boluje i da se leci. Smeno je to mi to shvatamo kad su u pitanju radnici, a kad je re 89

 bogatima i onima koji se smatraju srenima, ne shva timo. Kako to ree on. XV. Kad se razboli tesar rekoh ja onda on trai od lekara lek koji e piti kako bi bolest izbljuvao, ili se iistio, a ponekad hoe da se oslobodi bolesti gore njem ili rezanjem. Ako mu lekar odredi dugu dijetu, ako mu kae da stavi na glavu eir ili neto slino tome, onda mu bolesnik odgovara kako nema vremena da boluje i kako mu takav ivot, u kojem mora voditi rauna bo lesti, a zanemariti predstojei posao, nije ni od kakve koristi. Zatim kae takvom lekaru zbogom, vrati se svo me uobiajenom nainu ivota, ozdravi i ivi radei svoj posao. A ako telo nije sposobno da to podnese, onda te sar umire i reava se svih briga. Ali takav ovek, izgleda, i treba da se na taj nain slui lekarskom vetinom? Zato? Zar zato to je imao svoj posao i to mu ne bi koristilo da ivi kad ne bi mogao da ga obavlja? Razume se. A za bogataa kaemo da nema nikakvog takvog posla da ne bi mogao iveti kad ga ne bi obavljao? Tako se bar misli. Ne razume rekoh ja zato je Fokilid go vorio da treba negovati vrlinu kad se ima od ega iveti.56 Mislim da je treba negovati jo i pre toga. Hajde da se ne prepiremo oko istinitosti Fokilidove maksime, nego da sebe pouimo u tome da li boga ta mora da neguje vrlinu i da li je ivot nemogu za onoga koji vrlinu ne upranjava. Ili, postavimo nae pitanje ovako: da li tesarima i drugim manuelnim radnicima vaspitavanje sebe samih smeta u njihovom poslu i to zbog panje koju takvo samovaspitanje zahteva od uma, dok bogatae tako neto nikako ne spreava u sprovoenju Fokilidove maksime? Bogami ree on Fokilidovu zapovest naj vie ometa preterana briga telu, briga koja ide dalje od onoga to zahteva gimnastika. Takvo preterano staranje telu smeta i u privreivanju, i u ratu, i u miru, kao i u dravnim poslovima. A najvie smeta u sticanju znanja, udubljivanju u. sebe i u razmiljanju. Ta preterana briga telu je osnova glavobolje i vrtoglavice za koje optuuju filozo

fiju, iako je jasno da gde god takva zaokupljenost telom postoji, negovanju i upranjavanju vrline stvaraju se tekoe, jer ona uvek izaziva strah od bolesti, pa i stvar nu telesnu patnju. ini se da je tako ree on. Zar ne moemo rei da je i Asklepije za to znao? On je svoju lekarsku vetinu namenio onim sluajevima d gde je bolesnik po svojoj prirodi zdrav i mudro ivi, ali ga zadesi neka bolest, pa je potrebno da je lekovima i operacijama odstrani kako bi nastavio svoj uobiajeni ivot, da ne bi naneo tetu dravi. Ali on nije imao nameru da leci sasvim bolesne ljude i da propisima dijete ovde neto oduzme a onde neto doda, kako bi im na taj nain produio ivot pun muka i omoguio im da raaju decu, koja bi, kako se moe oekivati, bila ista takva, nego je smatrao da ne treba negovati ljude koji nisu spoe sobni za ivot, jer oni ne koriste ni sebi samima ni dr avi. Zar nije tako? Onda, ti tvrdi da je Asklepije bio dravnik odgovori on. Tako je rekoh. Zar ne vidi da su se i nje408 gova deca, zato to je on bio takav, ponela pred Trojom kao hrabri junaci i da su obavljala svoj lekarski posao onako kako ja kaem? Zar se ne sea kako je Menelaju koga je ranio Pandar krv isisao iz rane i stavio lekove blage?S7 Kao ni Euripilu, ni njemu nisu prepisali ta treba da pije ili da jede, jer su bili uvereni da su ti lekovi dovoljni da izlee ljude koji su pre ranjavanja bili zdravi i iveli urednim ivotom, i svakako im ne bi nita kodilo da su onu meavinu 58 popili. Naprotiv, mislili su oni koji su po pri rodi bolesni i neumereni da nemaju od svog ivota nita ni sami, niti kome drugom koriste, pa lekarska vetina ne srne biti radi njih i oni ne smeju biti leeni ak ni onda kad su bogatiji od samoga Mide. I opisuje Asklepijeve sinove kao da su to bili neki izvanredni ljudi. XVI. To i zasluuju. A pesnici tragedija i Pindar 59 se tome protive; govore da je Asklepije Apolonov sin i priaju kako su ga novcem podmitili da izlei jednog samrtnika, i da ga je zato ubio grom. Nama, meutim, ra91

409

zum kae da dm ne verujemo obe ove stvari, nego emo rei: ako je bio boji sin, onda nije bio srebroljubac, a ako je bio srebroljubac, onda nije bio boji sin. Ispravno je to to kae. Ali ta veli na ovo, Sokrate? Treba li u naoj dravi da bude dobrih lekara? Pretpostavljam da bi u najveoj meri bili takvi upravo oni kroz ije su ruke prolazili i zdravi i bolesni, i to vi najveem broju. A slino tome, dobre sudije bili bi oni koji su dolazili u dodir s ljudima najrazliitijih priroda. Bez sumnje, dobri su i jedni i drugi. Ali, zna li na ta ja mislim kad to kaem? Znau kad mi bude rekao. To upravo i nameravam, ali ti si svojim pitanjem pokrenuo dve razliite stvari. Kako to? Najbolji lekari bi postali oni koji bi od detinjstva poeli da ue svoju vetinu, koji bi upoznali najvei broj tela u najgorem moguem stanju, i koji bi sami pro patili sve te bolesti i po prirodi ne bi bili potpuno zdravog tela. Jer, mislim da se telo ne brine za telo, inae, samo ne bi bilo niti bi postalo loe. telu brine dua, koja se ne moe ni emu brinuti ako dopusti da postane, ili ako jeste, i sama rava. 0 To je tano. Sudija, prijatelju, dui zapoveda duom kojoj nikako ne srne biti doputeno da se od detinjstva razvija meu ravim duama i da sa ovima dolazi u dodir, niti da sama poini nepravde i proe kroz sva boravita ne pravde, da bi koristei se time mogla po sebi postaviti dijagnozu nepravdi drugog, kao to se to radi u telesnim bolestima. Sudijina dua ne srne od detinjstva sticati iskustvo u ravom delanju, niti ovim sme biti zahvaena, ako se hoe da ona bude lepa i dobra i da zdravo procenjuje ta je pravedno. Eto zato dobri mladi ljudi iz gledaju kao da su naivni i zato ih nepravini ljudi mogu prevariti, utoliko lake ukoliko oni u sebi samima ne maju uzorak zlonamernosti. Istina je, upravo tako se i deava. Zato je nuno da dobar sudija bude starac, a ne mladi, jer je on tek u kasnijim godinama saznao ta je nepravinost. On nepravinost nije osetio zato to je ona bila u njegovoj dui, nego se dugo vremena trudio da je pronae kod drugih, dakle, u tuim duama i da uvidi

kakvo je to zlo. Pri tom se sluio znanjem, a ne linim iskustvom. 61 Ima pravo ree takav ovek ima bar do brih izgleda da bude sudija najbolje vrste. Jo vie od toga rekoh ja to bi bio dobar sudija kojeg si ti traio, jer dobar je onaj ija je dua dobra. A onaj ko je straan i sumnjiav, onaj ko je sam poinio mnoge nepravde, misli da je lukav i mudar kad uzima izgled stranog i kad se ponaa tako da druge procenjuje kao da su njemu nalik. Ali kad takav pristupa dobrim i mudrim ljudima, i kad i ove procenjuje po d sopstvenom uzoru, tada izgleda glup, jer i prema njima pokazuje nepoverljivost i svoje nepoznavanje moralnog zdravlja, imajui samog sebe kao uzor. Ali poto se ta kav ovek ee susree sa ravim nego sa dobrim lju dima, on samom sebi, a i drugima, pre izgleda mudar nego neupuen. To je ree on ela istina. XVII. Dobrog i mudrog sudiju rekoh ne treba traiti u takvom oveku, nego u onom koga smo prethodno opisali. Jer, pokvarenost ne bi mogla upoznati samu sebe ni vrlinu; vrlina je ta koja je sposobna da upozna samu e sebe kao i pokvarenost, prirodno, ako je vremenom do bila valjano vaspitanje. Samo takav ovek postaje mudar, a rav ovek nikada. I meni se tako ini. I lekarsko zanimanje, kojem smo govorili, odredie u naoj dravi kao i sudsko: zakonodavstvom. A oba e se, prema tome, starati samo graanima koji 410 su telesno i duevno zdravi; one koji nisu telesno zdravi pustie da umru, a one koji su duevno bolesni i nepo pravljivi osudie na smrt. Doista, smrt je najbolje to se moe postii i za one koji su takvi i za dravu. Oigledno je rekoh ja da mladii, obrazo vani onom jednostavnom muzikom koja u njima neguje razboritost, nee imati potrebu za takvim sudstvom. Tako je. b A kad ovako odgojen ovek, istovremeno i na isti nain prima i gimnastiko obrazovanje, onda e sva kako moi da postigne da mu lekarska vetina ne bude potrebna, osim u izuzetnom sluaju, zar ne? I to mi tako izgleda. c 93

92

411 94

Radei telesne vebe i izlaui se drugim napo rima svakako e prvenstveno imati u vidu volju i vie e se truditi da probude nju nego telesnu snagu, a i nee raditi kao i ostali rvai, koji jedu radi snage i napreu se. Sasvim tano. Znai, dragi moj Glaukone rekoh ja da oni koji nareuju da se \ aspitava i pomou muzike i pomou gimnastike, ne misle time, kao to se to esto smatra, da jedna ima da slui vaspitanju tela, a druga vaspitanju due. Nego kako upita on. Meni se ini rekoh da se i jedno i drugo zahteva najvie radi due? Kako to? Zar ne vidi kakvo je duevno stanje onih koji se celog svog veka bave samo gimnastikom, a muziku stranu vaspitanja sasvim zanemaruju, ili kakvi su oni kod kojih je suprotan sluaj? emu to govori? surovosti i tvrdoi u onih prvih, i mekoi i blagosti u drugih. Zapazio sam ree Glaukon da oni koji se bave samo gimnastikom postaju suroviji nego to je to potrebno, a oni koji se bave samo muzikom postaju meki nego to je to za njih same dobro. Ipak rekoh ja u toj surovosti je ona pri rodna estina koja se, ako dobije ispravno vaspitanje, pokazuje kao hrabrost; ali, koja e, ako je prekomerna i usmerena na ono to ne treba, po svoj prilici, postati okrutna i zla. To je i moje miljenje ree on. A ta emo s blagou? Nije li ona po svojoj pri rodi prijateljica mudrosti? No ako je vea nego to treba, ona prelazi u mekutvo; ako je pak podvrgnemo valjanom vaspitavanju, nainiemo od onog to je po prirodi dato neto istovremeno blago i sreeno. Tako je. Pa onda moramo rei da nai uvari treba da 62 imaju obe prirode. Moramo to rei. Ali one se moraju uskladiti jedna s drugom? Svakako. Onaj kod koga su njih dve dovedene u sklad, ima mudru i hrabru duu.

Tako je. A dua onoga kod koga nisu u skladu, bojaljiva je i gruba. Jeste. XVIII. Ako se, dakle, neko suvie predaje mu zici, onda puta da ona kroz njegove ui, kao kroz levak, uliva u duu glasove frule i puni je onim sladunjavim, blagim i sentimentalnim melodijama i onda ceo ivot provede pevajui i oduevljavajui se pesmom; on e, dodue, ako je sklon odvanosti u prvi mah omekati svoju volju kao to se omekava gvoe i nainie neto korisno od onoga to je bilo neupotrebljivo i kruto. Ali, ako produi da svoju volju neprestano ovako omekava, onda e se ona rastopiti i razliti, on e je, najzad, sasvim uguiti, svojoj dui, tako rei, odrezati miie, a od sebe nainiti mlitavog borca". 6 3 Tako je ree on. Ako se, opet, to desi oveku koji ni po prirodi nema volje, onda e to ii jo bre. Ako se, opet, desi o veku odvanom, onda slabi njegovu volju i ini je razdra ljivom, tako da on zbog sitnica plane i opet se rashladi: tada takvi ljudi, umesto da budu odvani, postaju prznice i svaalice, i uvek su neraspoloeni. Sasvim tano. A ta e biti ako se neko mnogo bavi gimnasti kom i dobro se hrani, a pri tom potpuno zanemaruje muziku i filozofiju? Nee li se on u poetku oseati veoma jak s obzirom na svoje telo, zar nee biti pun samopouz danja i odvanosti i nee li biti hrabriji nego to je ra nije bio? Razume se da hoe. A zatim? Ako ne bude radio nita drugo i ne bude imao nikakve veze sa Muzama, nee li njegova tenja za naukom, koju je moda i pomalo imao u dui, onda oslabiti, onemeti i oslepiti zato to nije okusio ni od istraivanja, ni od razmiljanja, i zato to ona nije pro buena, nije hranjena, a oseaji koje prima preko ula nisu preieni? Tako je. Mislim da takav ovek postaje neprijatelj logosa 64 (misologos) i neobrazovan (amousos). Budui neprijemiv za razloge, on se ponaa kao neka divlja zver, svuda primenjuje silu i grubost, ivi u neznanju i glu posti, iza kojih stoje aritmija i neoplemenjenost. 95

 Sasvim je tako ree Glaukon. Ako je tako, onda je neki bog dao ljudima ta dva umenja, muziku i gimnastiku, i to, ini se, brinui se ne toliko za njihove due i tela, nego prvenstveno onoj njihovoj dvostrukoj prirodi: vitalnoj i filozofskoj. Stoga se te dve prirode moraju meusobno usklaivati suzbi janjem jedne i pojaavanjem druge kako bi se postigla prava mera. Izgleda da je tako ree on. Onoga, dakle, ko najlepe ume da objedini mu ziko vaspitanje i gimnastiku, ko ih najravnomernije pri vodi svojoj dui, mogli bismo s punim pravom nazvati muziki i harmoniki savreno odgajenim ovekom, i on bi na to imao mnogo vie prava nego onaj ko je vest da ice instrumenta podesi jednu prema drugoj. Tako bi bar trebalo da bude, Sokrate! Ali, Glaukone, hoe li nam u dravi biti potreban takav nadzornik kakvog smo upravo opisali, ako elimo da sauvamo njeno ureenje? Neophodno je potreban. XIX. Ovo bi, dakle, bila naela obrazovanja i vaspitanja. Ko bi jo govorio igrama naih mladia, lovu i lovljenju, gimnastikim utakmicama i konjskim trkama? Jasno je da se sve to mora slagati sa ovim naim prin cipima, a to nije teko uskladiti. Zaista nije teko. Dobro rekoh. A ta treba posle ovog da utvrdimo? Zar ne to, ko e meu njima vladati, a ko e se pokoravati? Svakako. Da stariji ljudi treba da nareuju, a mlai da sluaju, to je jasno, zar ne ? Jasno je. I to najbolji meu njima? I to je jasno. A zar najbolji zemljoradnici nisu oni ljudi koji su najpogodniji za zemljoradnju? Jesu. A kako ovo treba da budu najbolji uvari, onda e to biti oni koji su najpogodniji da uvaju dravu? Da. Oni, dakle, u svome pozivu moraju pokazati pamet i sposobnost, a osim toga se moraju starati i dravi.

Tako je. A ovek se najbolje stara onome to veli. Razume se. A volee, svakako, najvie ono to izgleda kao da je dobro usklaeno s njegovim interesom, i ono ija je dobrobit najvie vezana za njegovu dobrobit, ili obratno. Tako je ree on. Znai, dakle, da meu uvarima treba odabrati one ljude, za koje nam se, pri tanijem posmatranju, naje vie ini da u elom svom ivotu s puno odanosti rade ono to misle da je korisno za dravu a to joj nije od koristi, nee nipoto uiniti. To su pravi ljudi. Takve ljude moramo, kafc.^ mi se ini, traiti ne vodei rauna njihovim godinama, nego da li se strogo dre tog naela i da li ni pod sugestijom ni pred silom ne odustaju od njega, i ne zaboravljaju s^cje naelo da moraju raditi ono to je za dravu najMlie. Kako to misli da ne odustaj >d njega"? Rei u ti. Meni se ini da na jedno ubeenje naputa, bilo s naim pristankom bilo bez naeg pristan ka: s naim pristankom onda kad saznamo da je to ube enje pogreno, a bez naeg pristanka u svakom onom 413 sluaju kada je ono istinito. Razumem ree on naputanje jednog ubeenja s naim pristankom, ali tome kako se to deava protivno naem pristanku, morae me jo pouiti. Kako? Zar i ti ne smatra rekoh da se ljudi liavaju onog to je dobro samo bez sopstvenog pri stanka, dok rado gube ono to je ravo? Osim ako, po tvome, -ne bi bilo ravo gireiti u onome to je istina, i u tome da je' istina neto dobro? Ili moda misli da ube enje onome to jeste da jeste nije istinito? Pravo govori odgovori on i ja mislim da se istinitog ubeenja liavamo samo protiv svoje volje. b I to samo kad smo rtve prevare ili opsene ili nasilja? Ovo opet ne razumem ree on. ini mi se da govorim sveano kao tragiari rekoh. Prevarenim nazivam one koji su dopustili da budu razuvereni i one koji zaboravljaju, poto su i ne primeujui to lieni svog ubeenja, u prvom sluaju govorom, a u drugom vremenom. Razume li sada? 97

414

Da. Prisiljenim nazivam one koje su bol i patnja naterali da promene svoje ubeenje. I to sam razumeo i odobravam to to si rekao, I ti bi, kako mi se ini, rekao da su rtve opsene oni koji su svoje ubeenje promenili, bilo zato to ih je neko uivanje zaaralo, bilo zbog oseanja straha zato to im je stavljena u izgled neka opasnost. Doista ree on svaki prevareni izgleda nam kao da je opsenut. XX. Tako dakle, kao to sam ranije govorio, mo ramo traiti one koji su najbolji uvari svog uverenja, i to onog da treba stvarati i misliti samo ono to je naj bolje za dravu. Treba ih, dakle, posmatrati jo od nji hovog najranijeg detinjstva i proveravati ih, dajui im zadatke u kojima se spomenuto uverenje najlake moe zaboraviti i u kojima se isto tako lako moe biti prevaren; treba odabrati onog koji nikad ne zaboravlja to uverenje i koji se teko moe prevariti, a ostale odbaciti. Hoemo li tako postupati? Da. Treba ih, s druge strane, izlagati naporima, i patnjama i borbenim takmienjima, pa ih pri svemu tome posmatrati. U pravu si ree on. Ali, preostao je rekoh onaj trei sluaj koji se odnosi na opsenu. Trebalo bi i za proveravanje toga ustanoviti neko ponaanje koje e biti pogodno za posmatranje, kao to se plaljivost drebadi isprobava bukom i vikom; trebalo bi, dakle, da mladie isprobamo u njihovoj moguoj straljivosti i otpornosti prema seni koja dolazi od uivanja, i to da uinimo mnogo bolje nego to se zlato isprobava u vatri. Tako bismo otkrili koji od njih u svim takvim situacijama ostaje otporan prema opseni i dobro se dri, pokazujui u svemu da je dobar uvar samog sebe i muzike u kojoj smo ga pou avali, pokazujui, nadalje, u svim takvim okolnostima da je ovladao dobrim ritmom i sopstvenom usklaenou kao osobinama koje e ga kvalifikovati da bude najkorisniji i za sebe i za dravu. Najzad, onaj koji bi redom, kao dete, kao mladi i kao zreo ovek, uspeno proao kroz sva takva ispitivanja i koji bi iz svih isku enja iziao besprekoran, bio bi dostojan da bude onaj koji je prvi u dravi i meu uvarima. Takvom treba dati

sve poasti za njegova ivota, a posle smrti treba mu podii nadgrobni spomenik i odavati druge najvie po asti koje e uvati uspomenu na njega. A onog koji nije od te sorte, ne treba prihvatiti za takav poloaj. Eto, Glaukone, kako bi, priblino odreeno, trebalo izvriti izbor i ustolienje poglavara (arhonata) i uvara, ukoliko ima u vidu da smo time to smo rekli, bez strogog izvoenja, samo oznaili glavne smerove.65 I meni se tako ini ree on. Zar onda nee biti najispravnije ako takve na zovemo savrenim uvarima d od spoljanjih i od unutra njih neprijatelja, uvarima koji spreavaju jedne u htenju a druge u mogunosti da ine zlo? A one mladie koje smo do sada nazivali uvarima, zvaemo pomonicima i izvriocima odluka poglavara. Tako i ja mislim. XXI. Ali produih ja koju bismo od onih doputenih lai, kojima smo ranije govorili,66 mogli upotrebiti da bismo u plemenitoj nameri, iako putem lai, uticali prevashodno na same poglavare ili, ako ne na njih, onda na ostale graane? Kakvu la? upita on. Nikakvu novu rekoh ve feniansku,67 neto to je u starim vremenima esto bivalo, kako tome go vore i uveravaju nas pesnici, a to u naem vremenu ne biva i ne znam kako bi moglo da biva, osim ako se po trudimo da u tako neto budemo uvereni. ini mi se da se teko odluuje da tome go vori. Videe i sam da sam s pravom oklevao kad ti budem tome govorio. Govori samo i ne boj se. Pa dobro, govoriu mada jo ne znam kako u nai smelosti i reci za to. Najpre u nastojati da uverim same poglavare i njihove ratnike, a potom i ostale gra ane. Rei u im da im se sve ovo, njihovo negovanje i vaspitanje, desilo u snu, a u stvari oni su sami, i njihovo oruje, i ostale sprave njihove bili pod zemljom i tamo su odnegovani i uoblieni; a kad su bili sasvim dovreni, onda ih je zemlja, njihova majka, poslala na svet i sada se po zemlji na kojoj ive moraju starati kao svojoj materi i hraniteljici i moraju je braniti ako je neko ugro zi, a moraju tititi i ostale graane, jer su to njihova braa i deca zemlje. 99

98

415

U pravu si rekoh. Ali uj svretak mita. Vi koji sainjavate dravu, svi ste braa! kazaemo im kao da smo mitolozi. Ali bog, koji vas je oblikovao, udesio je da oni koji treba da zapovedaju budu pomeani sa zlatom, pa zato zasluuju da budu najvie cenjeni; srebra ima najvie u onima koji su nainjeni kao pomo nici, a zemljoradnike i ostale zanatlije sainio je ponajvie od gvoa i bronze. 68 A kako ste vi svi istoga roda, raaete, najveim delom, i decu koja je nalik na vas. Ali e se deavati i da zlatan rodi srebrno dete, a srebrni zlatno, i to e se naizmenino ponavljati i u drugim sluajevima. Zato bog pre svega i najvie nareuje onima koji zapo vedaju da ni nad im ne budu tako dobri uvari i da se ni emu drugom ne staraju tako briljivo kao po tomstvu, i to zato da bi utvrdili koja je od prethodnih smea u njihovim duama zastupljena. Ako njihov poto mak ima u sebi bronze i gvoa, ne smeju prema njemu imati nikakvo saaljenje, nego e mu odrediti mesto koje odgovara njegovoj prirodi i svrstae ga meu zanatlije ili zemljoradnike; ako bi meu ovima bio neko ko bi u sebi imao zlata i srebra, ukazae mu poast i unapredie ga, nekog kao uvara, nekog kao pomonika; jer, proroite kazuje da e drava potpuno propasti u onom vre menu kada je budu uvali gvozdeni i bronzani uvar." Postoji li kakvo sredstvo koje moe pomoi da se u taj mit poveruje? Ne postoji nikakvo, ukoliko se rauna na ove kojima ti predlae takav mit. Ali ja bih takvo sredstvo pribavio za njihove sinove, potomke i ljude koji e se kasnije roditi. 69 To bi bilo dovoljno rekoh ja da ih podstakne na veu brigu dravi i sebi, ukoliko sam dobro razumeo ono to si rekao. XXII. Naa zamisao e vredeti toliko koliko se u nju bude verovalo. A mi emo naoruati ove potomke zemlje i uiniemo da poglavari uspostave prevlast. A kad jednom budu gore, neka za svoj logor trae najbolje me sto u dravi kako bi iz njega mogli upravljati i onima iznutra, ukoliko neko ne bi hteo da se pokorava zakonima, i onima spolja i kako bi se mogli braniti, ako neki ne prijatelj poe da kao vuk napadne stado. Kad budu po-

la.

Nisi se malopre bez razloga stideo da kae tu

416

stavili tabor i prineli odreenu rtvu, neka pripreme mesta za spavanje. Je li tako? Tako je. I to takva mesta, je li, koja ih mogu uvati i od zime i od vruine? Da, jer mi se ini da govori kuama. Svakako rekoh ali kuama koje dolikuju vojnicima, a ne trgovcima. A kakvu, opet, razliku misli da treba tu praviti? upita on. Pokuau da ti objasnim rekoh. Nita nije sramnije ni stidnije za pastira nego ako svoje pse, uvare stada, odgaji tako da oni iz obesti, ili gladi, ili rave na vike sami pokuavaju da napadnu stado, da su, dakle, vie vuci nego psi. Razume se da je to strano. Zar onda ne treba svim moguim nainima spre avati da isto to uine i nai uvari sa graanima, kad su oni jai od njih, t a k o da onda vie lie na svirepe ti rane nego na dobronamerne prijatelje. To moramo spreiti ree Glaukon. I zar dobro vaspitanje nije najbolja predohrana za to? A oni e biti zaista dobro vaspitani. Ali mi to jo uvek ne smemo tvrditi, dragi Glaukone rekoh nego moemo rei samo to da oni mo raju imati pravo vaspitanje, ma u emu se ono sastojalo, ako treba da imaju onu najvaniju osobinu: da budu blagi meu sobom i prema potinjenima. Pored takvog odgoja, rei e razuman ovek, i njihovi stanovi i sve ostalo njihovo imanje mora biti tako udeeno da ne odvraa uvare od elje da budu mnogo bolji od svih ostalih, a jo manje da ih izaziva da uine zlo ostalim graanima. Zaista e t a k o rei svaki razuman ovek. Pa ako treba da budu takvi, onda pogledaj nije li potrebno da ive i stanuju otprilike ovako: pre svega, da nijedan od njih nema nikakvo imanje, ako to nije preko potrebno. Zatim, da nijedan nema takvu kuu ili ostavu da u nju ne bi mogao ui svako ko to eli. Sve ono to umereni i hrabri borci, iji je zadatak da se biju u ratu, treba da imaju, odmerie i primie od drugih gra ana kao nagradu to se staraju njihovoj bezbednosti, 101

100

417

tako da im za narednu godinu nita nee preostati, ali nee trpeti ni oskudicu. Oni e se hraniti za zajednikom trpezom 70 i ivee zajedno kao u taborima. to se zlata i srebra tie, treba im rei da oni u svojim duama nose boje i od bogova poklonjeno, da im ljudsko zlato nikako nije potrebno, i da gree ako boje zlato dovedu u vezu sa zlatom smrtnih ljudi i tako ga skrnave, jer se sa ko vanim zlatom desilo ve mnogo bezbonih stvari, dok je njihovo zlato neokaljano. Jedino njima je u dravi zabra njeno da imaju veze i dodira sa zlatom i srebrom; oni ne smeju biti s njim pod istim krovom, ne smeju ga nositi ni na svome odelu i ne smeju piti iz njega.7' Tako e spasti i sebe i dravu. A im budu stekli sopstvenu zemlju, i kue, i novac, postae upravnici i zemljoradnici umesto da budu vladaoci, bie neprijateljski vladari, a ne savez nici graana, mrzee i bie omrznuti, ganjae i bie ga njani celog veka, bojae se vie neprijatelja u dravi nego onoga spolja i tako e se i oni sami i ela drava sunovratiti u propast. Zbog svega toga rei emo da njihove stanove i sve ostalo treba urediti ovako i zakonom po tvrditi. Zar ne? Svakako odgovori Glaukon.

St. KNJIGA ETVRTA

I. Tada prekide Adeimant i ree: A kako e se odbraniti, Sokrate, ako. ti neko kae da tvoji ljudi ne ive ba sasvim prijatno, iako, poto je drava stvarno u njihovim rukama, sve od njih zavisi, jer oni ipak ne uivaju nikakvo dobro od drave? Dok ostali graani stiu imanje, grade lepe i velike kue i za njih nabavljaju lepu opremu, dok prinose rtve bogovima i goste svoje prijatelje iz sopstvenih sredstava, i kako si malopre pomenuo, imaju i zlata, i srebra, i sve ostalo to se smatra da moraju imati oni koji treba da budu sreni, dotle, rekao bi neko, ratnici lie na obinu najamniku vojsku, koja lei u dravi i koja nema nikakvog drugog 420 posla nego da straari. Da rekoh a osim toga oni primaju samo hranu i uz nju ne dobijaju ni novac kao ostali najamnici, tako da ne mogu ni putovati po svojoj volji ako to zaele, ne mogu praviti poklone heterama d ne mogu troiti kao to to inae rade ljudi koji izgledaju sreni. To i jo mnogo slinih stvari si izostavio u svojoj optubi. Dobro, onda svojoj optubi dodajem jo i to. b Ti pita ta bismo mogli rei u odbranu? Da. Mislim rekoh da emo, ako nastavimo onim putem, kojim smo dosad ili, nai ono to treba rei. Tako emo, naime, kazati da ne bi bilo nimalo udnovato kad bi oni i ovako bili veoma sreni. Ali mi nismo sagradili svoju dravu zato da u njoj samo jedan stale (ethnos) bude naroito srean, nego da ela drava bude to u naj veoj meri. Mi smo mislili da emo u takvoj dravi najpre 419a 103

nai pravinost, a u dravi, opet, kojom se najgore upravlja, nepravinost, pa, poto bismo videli i jednu i drugu, mogli bismo prosuditi onome to ve odavno traimo. Sada jo stvaramo srenu dravu, onako kako je mi zamiljamo, i ne uzimamo samo neke ljude da ih usreimo nego inimo to sa elom dravom. Posle emo se pozabaviti suprotnim. Zamisli da mi slikamo, a doe neko i prekori nas to nismo najlepe boje stavili na najlepe delove tela, to, na primer, oi kao neto najlepe, nisu obojene purpurnom, ve crnom bojom. Evo odgod vora koji bi nas najbolje opravdao: udnovati ovee, nemoj misliti da oi moramo nainiti tako lepim da to vie ne budu oi, ili da tako moramo slikati i druge de love, nego gledaj zato paljivo da li smo svakome delu dali ono to mu odgovara i da li smo celinu nainili lepom? Isto nas tako nemoj primoravati ni da uvarima stvorimo takvo blagostanje koje e od njih nainiti sve drugo samo ne uvare. Umeli bismo mi da usreimo i e zemljoradnike, da ih obuemo u dugake haljine, obavijemo zlatom i da im naredimo da obrauju zemlju po svome nahoenju; mogli bismo pozvati lonare da za uzmu mesta pored vatre, da jedu, piju i goste se, a pored njih da postavimo lonarski toak, ako bi sluajno zaeleli da rade svoj lonarski posao; mogli bismo i sve ostale usreiti na taj nain, tako da ela drava bude blaena i srena. Ali nam to nemoj preporuivati. Jer ako po421 sluamo tebe, onda zemljoradnik nee vie biti zemljo radnik, ni lonar lonar, niti e iko drugi biti na svome mestu, pa nee biti one strukture iz koje nastaje drava.1 2 Ali tim pozivima se ne mora toliko govoriti; ako krpai vie ne vrede, ako se pokvare i prave se da su to, a, u stvari, nisu, onda to za dravu nije tako strano; ali, ako uvari 3 zakona i drave nisu to stvarno, nego samo tako izgledaju, onda vidi kako elu dravu potpuno unita vaju, a oni su jedini u stanju da njome lepo upravljaju tako da ona bude srena. Ako mi, dakle, postavljamo u vare da to zaista i budu i da dravi ni najmanje ne nab kode, onda onaj ko zemljoradnicima i srenim domai nima govori drugo kao da tu nije re dravi, ve ne koj narodnoj svetkovini, misli neem drugom a ne dravi. Treba, dakle, videti da li emo postavljajui u vare, misliti na to kako da njima obezbedimo najveu sreu, ili emo, imajui u vidu elu dravu, morati gledati da njoj stvorimo tu sreu, a pomonike i uvare, kao i 104

sve ostale, prisiliti i nagovoriti da budu najbolji vrioci svojih poslova; ako ela drava bude ovako napredovala i ako se njome bude lepo upravljalo, onda moramo pustiti da priroda svakog pojedinog sloja omogui svakom od njih udeo u srei. II. ini mi se da lepo govori ree on. A ta misli hou li lepo rei i ono to je sa ovim u vezi? A ta je to? d Seti se ostalih zanatlija''; da li iste stvari ne kvare i njih te postaju ravi? A koje to stvari? Bogatstvo i nematina rekoh. Kako to? Evo kako: ako se lonar obogati, hoe li hteti da se jo uvek brine zanatu? Nee. Postae lenj i nee se vie brinuti kao to je to ranije inio? Nee. Postae onda gori lonar? Da, mnogo gori. A, ako zbog siromatva ne moe kupiti alat ili neto drugo to mu je potrebno za posao, onda e raditi e gore i nainie svoje sinove i ostale koje ui zanatu go rim zanatlijama. Razume se. Zbog obe stvari, dakle, i zbog siromatva i zbog bogatstva, postaju i zanatski proizvodi i zanatlije samo gori. Izgleda da je tako. Tako smo, kako mi se ini, nali i druge zadatke za uvare, pa e svakako morati paziti da to kriom ne ue u dravu. ta to? 422 Pa, bogatstvo i siromatvo rekoh jer bo gatstvo donosi rasko i lenjost, i tenju za prevratom, a siromatvo, opet, pored tenje za prevratom, ropski duh i rave poslove.5 Sasvim tano. Ali razmisli, Sokrate, kako e naa drava moi da ratuje ako ne stekne novaca, naroito ako bude prinuena da se bori protiv velike i bogate drave? Jasno je rekoh da je teko boriti se protiv b jedne, a protiv dve ovakve bie lake. 105

 ta si rekao? upita Adeimant. Prvo rekoh ako bude potrebno da se bore, zar nee nai izvebani borci imati da se bore sa bogatim ljudima? To je istina. Pa onda, Adeimante, zar ti se ne ini da e se jedan odlian rva lako boriti sa dva protivnika koji su bogati i ugojeni a nisu rvai? Ali svakako ne sa oba odjednom. Pa makar i redom: pravice se kao da bei, udac rie im se ko priblii, okrenue se i ponoviti to esto na suncu i na zapari. 0 Zar ne bi ovakav ovek savladao vie takvih? Ne bi zaista bilo nikakvo udo. A misli li ti da se bogatai bolje razumeju i imaju bolje iskustvo u rvanju nego u ratovanju? Naravno da ne mislim. Onda e se verovatno nai borci lako boriti sa dvostrukim i trostrukim brojem njih, a tako i treba. Pristajem na to, jer izgleda da si ispravno go vorio. d A kad bismo poslali emisare u drugu dravu i kad bi oni preneli sledeu iskrenu poruku: Mi ne upo trebljavamo ni zlato ni srebro, nama to nije doputeno, a vama jeste; budite nai saveznici u ratu pa e sav plen vama pripasti" misli li da bi oni koji bi uli takvu poruku vie voleli da ratuju protiv mravih i jakih pasa, nego da zajedno s njima krenu protiv masnog i neotpor nog stada? Mislim da ne bi. Ali, ako se bogatstvo drugih e drava na taj nain nagomilava u jednoj, zar to nee ugroavati nau dravu koja nije bogata? Srenie! odgovorih ja ti zamilja da bilo koja drava (polis), osim ove koju mi spremamo, zaslu uje da nosi to ime! Kako emo onda te druge drave nazivati? Njima emo rekoh dati neko ime sa irim znaenjem; jer, nijedna od njih nije u stvari jedna dr ava, nego svaka sadri u sebi mnogo drava, kao u onoj dejoj igri.7 U svakoj od njih ima najmanje dve drave, koje su u ratu jedna s drugom; jednu ine bogati, drugu 423 siromani; nadalje, svaka od ovih sadri jo mnotvo dru gih. Ako sa njima bude postupao kao sa jednom dra vom, nainie veliku greku; ako pak u njima otkrij e 106

ono mnotvo drava, pa jednima ostavi bogatstvo a dru gima vlast, i ako tako postupa i sa grupama i sa poje dincima, imae mnogo saveznika koji ete braniti i malo neprijatelja koji ete napadati. 8 I dokle god tvojom dr avom budu upravljali mudro, kao to smo odredili, ona e biti najvea, ne samo po ugledu koji uiva nego uistinu najvea, pa makar imala i samo hiljadu boraca. A tako veliku i jedinstvenu dravu, kao to je naa, nee lako nai ni u Helena ni u varvara, iako ima mnogo drava koje izgledaju kao da su mnogo vee. Ili ti misli druga ije? Ne, tako mi Zevsa ree Adeimant. III. A sada rekoh moramo pokazati naim poglavarima koja je veliina drave i njene teritorije naj bolja i dokle se ona moe iriti, naputajui svaku po misao osvajanju. Kakvo je to ogranienje? upita on. Ovako, mislim rekoh trebalo bi je povea vati sve donde, dok ona, i tako uveana, moe da bude jedinstvena, a preko toga ne. To je dobro tako. Onda emo svojim uvarima narediti da se svim moguim sredstvima trude da naa drava ne bude ni mala, ni velika, ve onolika kolika treba, i da uz to bude jedinstvena. Ova naredba mi se ini beznaajna. 9 Jo je beznaajnija od nje rekoh ona koju smo ranije u razgovoru pomenuli, 10 to jest da neupotreb ljivo dete koje bi se rodilo uvarima treba poslati drugima, a da obdareno dete koje se meu njima rodi treba predati uvarima. Ovo treba da pokae kako i ostale gra ane moramo privesti onom zvanju koje im po prirodi odgovara," kako bi se svaki pojedinac svojim stvarima starao sam a ne uz pomo mnogih, i kako bi, na taj nain, 2 i drava bila jedna i jedinstvena,' a ne skup mnogih drava. Ovo je odredba, po svoj prilici, jo neznatnija od one prve. Mi i ne izdajemo mnoge i opirne naredbe, kako bi to neko oekivao, dobri moj Adeimante rekoh nego sasvim neznatne, ali ako ljudi cene onu jednu ve liku, ili jo bolje, ne \'eliku ve odgovarajui! zapovest kojoj smo ranije govorili, bie dovoljno. 107

424

A koja je to zapovest? Ona vaspitanju i obrazovanju. Jer, ako oni koji imaju dobro vaspitanje postanu estiti ljudi, lako e uvideti i sve to i jo druge stvari, koje smo mi sad izostavili a koje se odnose na izbor ene, na brak i ra anje dece, i inae da prema onoj poslovici, sve to treba da bude meu prijateljima to vie zajedniko. 13 To bi, zaista, bilo najpravilnije. Ako dravno ureenje (politeia) jednom bude dobro utemeljena, onda e sve ii i jaati kao u krugu: vaspitanje i obrazovanje, valjano izvoeni, formirae do bre prirode; a ove valjane prirode e, sa svoje strane, biti u stanju da obrazovanjem formiraju generaciju jo bolju od prethodne, u ostalom bolju i po roenju, kao to se dogaa i kod drugih ivih bia. U to se moe verovati ree on. Ukratko reeno, upravljai drave moraju dobro paziti da se neto ne iskvari a da oni to i ne primete, naroito moraju bdeti nad tim da se u gimnastici i mu zici ne provuku nikakve novotarije, mimo naih pravila, nego da ova ponajvie uvaju, obuzeti strahom da bi pesnikove reci: ljudi slave pesmu samo onakvu koja im svojom novinom, kad sluaju, najvie jei.u

mogle ponekad biti shvaene kao da ciljaju na neki novi nain pevanja a ne na novu pesmu, i da bi se tako neto moglo pohvaljivati. Takve novotarije, meutim, niti treba hvaliti, niti to treba tako shvatiti. Dobro se treba uvati svake promene u muzici, jer su to opasne stvari. Damon tvrdi, a ja se slaem s njim da se naela muzike ne mogu nigde dotai, a da se pri tom ne pokolebaju i najvii dr avni zakoni. 15 Ubroj meu one koji to veruju i mene ree Adeimant. IV. ini mi se rekoh da uvari moraju svoje postaje izgraditi na podruju muzike. Da, jer se tu bezakonje lako i neprimetno ras prostire. U svakom sluaju dodadoh ja i to kao neka igra u kojoj na prvi pogled nema nieg loeg.

Pa ono i ne ini nita drugo nego se polagano naseljava i prodire u nae obiaje i navike; potom, poto je naraslo, prelazi u ugovore koje ljudi sklapaju jedni s drugima, iz ugovora ide dalje i s velikom drskou e zahvata zakone i dravni ustav, pa tako, Sokrate, na kraju uspeva da dovede do poremeaja i zbrke u celokupnom privatnom i javnom ivotu.16 Dobro; je li to zaista tako? To je moje miljenje ree. Pa onda, to je ono to smo od poetka govorili,17 naoj deci treba bez oklevanja omoguiti da uestvuju u takvim igrama koje imaju vrsta pravila, jer ako su nji hove igre bez tih pravila i ako ih deca ne usvoje, nee, biti moguno da od njih postanu vrli ljudi, pokorni 425 zakonu. Razume se. Ako su deca lepo zapoela igrom i ako se, po mou muzikog vaspitanja, naue zakonitosti, onda e ih ona (suprotno onim drugima) pratiti svuda, jaae ih i ponovo e podizati u dravi ono to se sruilo. To je istina. Takvi e ljudi rekoh obnavljati i pravila pristojnosti koja izgledaju nevana i koja su njihovi preci potpuno zanemarili. A koja su to pravila? b Ova: utanje mlaih u prisustvu starijih, red pri sedanju za sto i pri ustajanju, potovanje roditelja, ia nje kose, noenje odela i obue, i celokupno dranje tela i jo drugo tome slino. Ili, ne misli tako? Mislim. ini mi se da je glupo izdavati tome zakone, jer se to ne moe ni rei ni napisati kao zakon, a ne bi se ni zadralo. Kako bi se i moglo zadrati? Izgleda, Adeimante rekoh da ovek i u budunosti ide onim putem kojim je u svome vaspitanju c krenuo. Ili, zar slino ne povlai sobom uvek sline stvari? Razume se. Najzad, mislim da moemo rei da vaspitanje dospeva do konanog i jedinstvenog rezultata, dobrog ili ravog. 109

108

 Drukije ne bi moglo biti ree on. Eto zbog ega ja ne bih ona pravila utvrivao zakonom. ini se da si u pravu ree on. A kako emo, u ime bogova, regulisati sve ono d to se dogaa na agori, na primer, ugovore kupovini i prodaji, ugovore izvrenju raznih radova; ono to se odnosi na uvrede i nasilja, ustanovljenje sudova, voenje parnica, plaanje raznih dabina, ako se za to ukae po treba na trgu ili pristanitu; hoemo li uopte ustanoviti gradsku i putnu policiju, luke carine i hoemo li sve takve i druge stvari regulisati zakonom? Ali ne treba ree on lepim i dobrim ljudima e nareivati, jer mnogo toga to bi se propisivalo zakonom, oni e lako sami otkriti. Tako je, prijatelju rekoh ali samo ako im neko boanstvo sauva zakone koje smo malopre pre tresli. A ako to ne bude ree on onda e oni svoj vek provesti u davanju i ukidanju pojedinih zakona, mi slei da e njima postii najvie dobro. Ti misli da e oni iveti kao oni bolesnici koji zbog svoje neumerenosti nisu hteli promeniti ravi nain ivljenja? Tako je. 426 Ali ti ljudi ive vrlo prijatno. Svoje leenje nikad ne zavravaju, samo naine svoje bolesti jo raznolikijim i veim, a uvek se nadaju da e se izleiti lekom, koji im neko bude preporuio. Jeste, takve su patnje tih bolesnika. Dalje rekoh zar nije lepo od njih to sva kog onoga ko im govori istinu, da dok ne prestanu s pijanenjem, s ljubavnim preterivanjem i s lenou, nita nee b koristiti ni lek, ni gorenje, ni rezanje, ni bajanje, ni amulet, smatraju za najveeg neprijatelja? To ba nije lepo od njih ree on jer nije lepo ljutiti se na oveka koji dobro govori. Ti, ini mi se, hvali ovakve ljude? Ne hvalim, bogami! V. A hoe li odobravati ako ela drava uini neto slino onome to smo malopre rekli? 13 Ili, zar ti se ne ini da upravo to rade drave kojima se ravo uprav lja, koje graanima zabranjuju da diraju u celokupno nji110

hovo ureenje, i prete smru onome ko bi to uradio? I zar dravama, kojima se tako upravlja, nee biti dobar veoma mudar i potovanja dostojan onaj ovek koji im najpri jatnijim recima laska i ini usluge ulagujui se i unapred saznaje njihove elje i ume da ih ispuni? Izgleda mi da je ba tako i nikako ih ne hvalim, A zar se ne divi hrabrosti i okretnosti onih koji ele da slue takvim dravama? Da, njima se divim. Ali ne i onim ljudima koje oni varaju a koji, zato to ih mnotvo hvali, veruju da su zaista dravnici. Kako to misli? Zar nema obzira prema lju dima? Ili pretpostavlja da e ovek, koji se ne razume u merenje, kad mu kau da je visok etiri lakta, verovati da je zaista toliko visok? Svakako e u to poverovati. Onda se nemoj ljutiti na njih! Pa to su najprijatniji od svih ljudi! Oni izdaju zakone stvarima koje smo pomenuli" i stalno ih obnavljaju jer veruju da e pronai lek nepotenju u trgovini i onome to sam jo pomenuo, a ne vide da, u stvari, samo seku glave hidri 20 . Oni zaista ne ine nita drugo. Ja mislim nastavih da pravi zakonodavac ne treba da se bavi tom vrstom zakona i ustava ni u dr avi kojom se ravo, ni u onoj kojom se dobro upravlja; u prvoj zato to su takve odredbe nepotrebne i ne znae nita, a u drugoj zato to ih, s jedne strane, pojedinac sam sebi odreuje, a, s druge strane, zato to one same po sebi proizlaze iz opteg naina miljenja i delanja. A ta nam jo preostaje za nae zakonodavstvo? Tada ja rekoh: Nama ne preostaje nita vie, ali Apolon u Delfima ima da izda i najvee, i najlepe, i osnovne zakone. Koje? Zakon graenju hramova, prinoenju rtava i drugim sluenjima bogovima, demonima i herojima, zatim sahranjivanju mrtvaca, i delima koja moramo posvetiti pokojnicima da bismo zadrali njihovu naklo nost. Ovakve stvari mi ne razumemo i, ako smo pametni, neemo ih, gradei svoju dravu, nikome drugome poveravati, niti emo se sluiti bilo kojim drugim tumae njem, nego samo onim koje su jo nai oevi oboavali.21 Toga boga priznaju za tumaa svih stvari svi ljudi, poev 111

427

od naih oeva, i on sedi u sredini zemlje, na njenom pupku, i tumai ih.22 Dobro govori ree on i tako treba uiniti. VI. I tako bi tvoja drava ve bila sagraena, d sine Aristonov rekoh. Donesi odnekud dosta svetlosti i pozovi brata, i Polemarha i ostale u pomo, pa da, ako moemo, vidimo gde je pravinost a gde nepravinost, u emu se one razlikuju, i koju od njih mora stei bilo kriom, ili pred svim bogovima i ljudima, ovek koji eli da bude srean. Ne, ne ree Glaukon. Ti si obeao da e e to sam istraivati, jer je bezbono ne zaloiti se svim silama za pravinost. 23 Ti se dobro sea i tako treba uiniti, ali mi mo rate i vi pomoi. Hoemo, pomoi emo. Nadam se rekoh da u ovako nai ono to traim. Mislim da je naa drava, ako je pravilno sagra ena, savreno dobra. Bezuslovno. Prema tome, ona je mudra, hrabra, umerena i pravina. 30a Tako je. Ali ta ako pronaemo samo jednu i to bilo koju od njenih vrlina, hoemo li tada moi da pronaemo i ostale? 428 Moi emo naravno. To je kao kad bismo meu etiri druge, bilo koje stvari, traili jednu od njih kao onu koja nam je potrebna. Ako bi nam od prve uspelo da ovu prepoznamo, to bi za nas bilo izvanredno. Ali ako bismo, umesto toga, najpre pronali ostale tri onda smo time otkrili i onu etvrtu za kojom smo tragali. 24 Jasno je, naime, da ona ne moe biti nijedna druga, osim ona koja je preostala. Pravo veli ree on. Pa onda, kad god ima neeg etiri na broju, mo ramo na taj nain istraivati? Tako je. Jasno je, mislim, da smo u naem istraivanju b prvo prepoznali mudrost; ali u tome se pokazuje neto to nije na svome mestu. 112

A ta to upita on. U neemu je, mislim, drava koju smo opisali mudra, jer ima dobar savet.25 Nije li tako? Tako je. A jo i ovo: dobar savet (euboulia) je, naravno, znanje (episteme); jer nije nestrunost (amathia) ta koja daje dobre savete, nego znanje. Jasno. A u dravi ima mnogo svakovrsnih znanja? Kako ne bi bilo? Ali, da li je zidarsko znanje ono koje dravu ini mudrom i koje moe da joj daje dobre savete? Nikako ree on jer to onda ne bi bila mudra i dobro savetovana, nego zidarska drava! Onda, drava nije mudra ni po onim znanjima koja se primenjuju u pravljenju drvenog nametaja, ni po savetima kako da se taj posao najbolje obavlja? Sigurno ne. A ta je sa onima koja se odnose na radove s bronzom, ili na neka meu tim znanjima iste vrste? Ne, nijedno od tih ree on. Onda ni ono koje se odnosi na dobi janje plodova iz zemlje, inae takva drava ne bi bila mudra nego zem ljoradnika. I ja tako mislim. ta onda? rekoh. Ima li u dravi, koju smo upravo zasnovali, graana sa odreenim znanjima takvim da se na osnovu njih ne mogu davati dobri saveti ovoj ili onoj struci koja postoji u dravi, nego takvim koja se odnose na samu dravu kao celinu, na najbolji nain nje ne unutranje organizacije, kao i na najbolji nain nje nog odnoenja prema drugim dravama? Sigurno ima takvih. Koje je to znanje upitah ja i u kojih gra ana emo ga nai? To je odgovori on dravniko umenje" (phvlakike) i nai emo ga u onih politikih voa" 20 (archousin) koje smo maloas nazvali savrenim u varima" (teleous phylakas). Kako e, s obzirom na takvo znanje, nazvati dravu? Nazvau je ree on dobro voenom" (euboulon) i mudrom" (sophn). 113

429

ta misli rekoh da li e u naoj dravi biti vie tih istinskih uvara ili onih koji se bave izradom predmeta od metala? Ovih drugih e ree biti vie. A onda e tih uvara biti manje na broju nego svih onih strunjaka koji, po znanju to ga imaju, nose posebne nazive? Mnogo manje. Onda e po ovom najmanjem staleu27, koji upravlja i vlada, po njegovim delima i njegovom znanju, ela drava koju smo sagradili biti po prirodi mudra, a ini se da je prirodom odreeno da najmanji bude onaj stale kome je dato da ima udela u tome znanju, jedinom koje, u poreenju sa ostalim naukama, moemo nazvati mudrou. Govori pravu istinu. Ne znam na koji smo nain otkrili ovu jednu od etiri vrline i kako smo joj odredili mesto u dravi. Meni bar izgleda da smo je dovoljno otkrili. VII. ta je onda hrabrost i gde je njeno mesto u dravi i zato dravu treba nazvati hrabrom, to nije tako teko videti. Kako to? emu bi vodio rauna kad bi govorio da je drava hrabra ili straljiva, ako ne onome delu koji se za nju bori i ratuje? Ne bih ni emu drugom. Ja mislim da drugi graani, pa bili oni straljivi ili hrabri, ne odluuju da li e drava biti ovakva ili onakva. Ne odluuju. Onda je i drava hrabra blagodarei jednom svom delu, i to onom to u sebi ima sposobnost da u svemu zatiti mnenje 23 tome ta je zastraujue, sposobnost koja je postojana i koja se ispoljava shodno onom to je zakonodavac za vaspitanje odredio. Ili ti to ne naziva hrabrou? Nisam sasvim dobro razumeo to to si rekao, ponovi mi to! Rekao sam da je hrabrost neka vrsta zatite. Kakva je to zatita? Zatita mnenja tome ega se treba plaiti i tome ta je u stvari to to zastrauje, mnenja koje je

zakon ustanovio radi vaspitanja. Rekavi da je to postojana sposobnost zatite u svemu, mislio sam na to da ona spaava, ini otpornim, u bolovima kao i u zado voljstvima, u strasnim sklonostima ka neem kao i bed anju od neeg te ne doputa da se ovek u svemu tome izgubi. Ako eli, voljan sam da ti pokaem emu je ona slina. elim to, zaista. Da li zna rekoh da bojadije, kad ele da vunu obojadiu purpurnom bojom, prvo od svih vrsta vune odaberu belu, zatim je, ne ba malim pripremanjem, doteraju tako da moe to bolje da primi boju i tek je e onda bojadiu. Ono to je na taj nain obojeno, ostaje obojeno veito, i njegovu boju nee oduzeti ni pranje u ceu, ni bez njega. A od onoga to nije tako pre toga pripremljeno, zna ta biva, pa bilo da se boji drugom ili purpurnom bojom. Znam da se boja ispere i da izgleda smeno. Zamisli, ako moe, da smo mi radili neto 430 slino, kad smo izabrali vojnike i vaspitavali ih muzi kom i gimnastikom. Nemoj misliti da smo to radili sa nekom drugom namerom, nego da ih osposobimo da, kao to vuna prima boju, i oni to potpunije prime u sebe zakone, i da njihovo mnenje stranome i dru gim stvarima zadri svoju boju, jer su oni po prirodi sposobni, a i primili su pravilno vaspitanje; ce, koji inae tako dobro pere, nee moi isprati ovu boju, mislim na zadovoljstvo koje je jae od svake sode i peska, i na b bol, strah i udnju, sredstva jaa nego to su svi ostali sapuni. Eto, dakle, to je ta sposobnost da se zatiti isprav no mnenje29 i zakonom ustanovljeno mnenje stvarima kojih se treba i kojih se ne treba plaiti. A upravo tu spo sobnost ja nazivam hrabrou i mislim da sam je dobro odredio, osim ako ti nisi sklon da tome neto drugo kae. Ne, nita drugo ree on. Jer, mislim da isprav no mnenje tim stvarima koje je nastalo nezavisno od vaspitanja, a koje nalazimo u ivotinja i u robova, ti ne naziva hrabrou nego nekim drugim imenom. c Potpuno si u pravu rekoh. Onda sam spreman da prihvatim da je ono hra brost. 115

114

 Prihvati je onda rekoh i kao neto to je odsudno za dravu, pa e biti pravilno upuen. Ali tome emo govoriti drugi put 3 0 i jo lepe, ako eli. Za sada neemo vie to istraivati, nego emo se svom panjom usmeriti na pravinost. A to se tie hrabrosti, smatraemo da je tome reeno dovoljno. Dobro si rekao. VIII. Preostaju jo dve vrline rekoh koje d treba istraiti u dravi, a to su umerenost 30 " i ono zbog ega sve ovo istraujemo: pravinost. Tako je. Da li bismo nekako mogli otkriti pravinost, a da se ne bavimo istraivanjem umerenosti? To ne znam odgovori on ali ne bih ni eleo da se ona pojavi pre no to ispitamo umerenost, pa ako eli da mi uini uslugu, ispitaj prvo umerenost. e I hou rekoh ako time ne inim neto ne pravino. Samo ti ispituj! Onda, hajde da ispitujemo! U prvom pristupu, umerenost nam izgleda slinija saglasju (svmphonia) i skladnosti (harmonia) nego prethodne dve vrline. Kako to? Umerenost je rekoh nekakva ureenost (kosmos) i vladanje nad uivanjima i strasnim sklono stima, jer govori se i pokazuje kako je umeren ovek jai od samog sebe", a ima i drugih izreka te vrste, mada ja tano ne znam ta bi sve to moglo da znai. Nije li tako? tome svi i ponajvie govore ree on. Ali, rei jai od samog sebe" zvui aljivo? Jer onaj ko je od samog sebe jai, mora istovremeno biti i slabiji od samog sebe; a onaj ko je slabiji, bie opet i jai; razume se, u svemu tome re je jednom te istom 431 oveku. to da ne? Meni se, ipak, ini da se pomenutom izrekom hoe rei da u samom oveku, s obzirom na njegovu du u, ima neeg to je bolje i neeg to je gore; i da, za sluaj kad ono to je po prirodi bolje nadvlada ono to je gore, vai izreka jai od samog sebe", pa zbog toga to hvalimo. Obrnuto pak, kad zbog ravog vaspitanja ili druenja, ono to je gore i mnogobrojnije savlada ono 116

to je bolje i malobrojnije, dolazi do toga to opisujemo izraz slabiji od samog sebe", pa takvog oveka onda prekorevamo i osuujemo kao razuzdanog. Doista, ini se da je tako ree on. Pa dobro nastavih ja osvrni se sada na nau mladu dravu, pa e u njoj otkriti jedno od ovog dvoga; rei e da je pravino oznaiti je kao jau od same sebe, ako umerenim i jaim od samog sebe" treba nazivati ono stanje u kojem bolje vlada nad gorim. Osvrnuo sam se ree i vidim da govori istinu. Doista, nai emo u njoj mnogo svakovrsnih strasnih sklonosti, zadovoljstva i bolova, najvie u dece, u ena, u robova, ali i u takozvanih slobodnih ljudi, koji su veinom slabi. A jednostavne i smerne sklonosti, praene umom, ispravnim mnenjem i promiljenou, nai e samo u nekolicini, koji su najbolji i po prirodi i po vaspitanju. To je istina ree. Onda mora i ovo biti istina: u naoj dravi e strasne sklonosti i pamet malog broja najsposobnijih morati da ovladaju strasnim sklonostima velikog broja neobrazovanih ? Mora biti tako. IX. Ako, dakle, za neku dravu treba rei da je jaa od zadovoljstava i strasnih sklonosti i da je jaa od same sebe, onda to moramo rei za ovu. Svakako. Pa zar je zbog svega toga neemo onda nazvati i umerenom? Razume se da hoemo. A ako u drugoj nekoj dravi tome ko treba da vlada misle isto tako i vladaoci i potinjeni, da li e i sa njom biti isti sluaj ili ne? Kako ti se ini? Mislim da hoe. Za koje e onda graane rei da su umereni, ako su takvi, za vladaoce ili za podanike? I za jedne i za druge, valjda. Vidi li kako smo pravilno malopre 31 nagovestili da je umerenost slina nekoj harmoniji? Po emu to? 117

432

118

Po tome to za razliku od hrabrosti i mudrosti koje, boravei svaka u jednom odreenom delu dr ave tako da ovu jedna ini hrabrom a druga mudrom umerenost se rasprostire kroz elu dravu, dovodei u meusobni sklad sve njene lanove najnemonije i naj monije i one koji su izmeu ovih, svejedno kako e ih razlikovati: da li po pameti, ili po telesnoj snazi, ili po broju, ili po bogatstvu, ili po bilo kojim drugim slinim osobenostima. Prema tome, shodno svemu onom to smo rekli, bilo bi najispravnije da ovu saglasnost nazovemo umerenou, znajui da je prirodna saglasnost boljega i gorega u tome ko treba da vlada i u dravi i u svakom pojedincu. Potpuno se slaem s tobom. Dobro rekoh. Ove tri vrline su, kako iz gleda, ve u naoj dravi. A koja je to etvrta vrsta koja joj jo nedostaje da bi broj bio potpun? Jasno je da je to pravinost. Jasno je. Sada, moj Glaukone, moramo kao lovci opkoliti grm i paziti da nam pravinost ne utekne i ne izgubi se u nepovrat. Ona je, oigledno, negde ovde. Gledaj i trudi se da je vidi, ne bi li je, moda, ugledao pre mene, pa i meni rekao. Kad bih samo mogao ree on ali je ipak bolje da idem za tobom i biu potpuno zadovoljan ako sa mnom postupa kao sa ovekom koji moe videti samo ono na ta mu se ukae. Onda, pomolimo se bogu,32 i poi za mnom! rekoh. Hou to, samo me vodi. Istina, kraj mi izgleda nepristupaan i pun senki, taman je i neprohodan. Ali ipak treba ii. Treba ree on. Pogledah ispred sebe i uzviknuh: Glaukone, uj Glaukone, izgleda da smo nali trag i mislim da ga neemo sasvim izgubiti. To je dobar znak ree on. Ali rekoh uinili smo glupost. Kakvu glupost? 33 Ve odavno nam pravinost lei pred nogama, prijatelju, a mi je nismo videli, ve smo se ponaali smeno kao ljudi koji ponekad trae neto to ve imaju

u rukama; ni mi nismo gledali na pravo mesto, ve smo svoje poglede upravljali u daljinu, pa nam je zato ona postala sakrivena. Kako to govori? ree on. Tako rekoh to mi se ini da smo ve odavno govorili i sluali tome, a sami nismo bili svesni da smo ba tome raspravljali. Dugaak je to predgovor za oveka koji eli da to pre uje. 433 X. Sluaj, dakle rekoh da li dobro govorim. Ono to smo jo u poetku, kad smo postavljali temelje dravi, odredili da treba initi to je, mislim, samo pra vinost, ili bar neka vrsta pravinosti. A odredili smo, naime, i esto ponavljali,333 ako pamti, da svaki pojedi nac u dravi treba da obavlja samo jedan posao, i to onaj koji njegovoj prirodi najvie odgovara. Doista, tako smo govorili. A i to smo od mnogih drugih sluali, i sami smo b esto nagovetavali 34 da je pravino da svako obavlja svoj posao i ne mesa se u mnoge druge poslove. Doista, i to smo nagovetavali. Obavljati svoj posao" u tome je, prijatelju, po svoj prilici, nain postojanja pravinosti. Zna li kako sam do toga doao? Ne znam, nego govori! ini mi se rekoh da, osim umerenosti, hrabrosti i mudrosti (phronesis) 3 5 , koje smo ve promi ljali, preostaje u naoj dravi ono to je ovima omogu ilo da nastanu, a kad su nastale, da im prua zatitu c dok se nalaze u dravi. A rekli smo: ono to preostaje, kad te tri stvari otkrijemo, moralo bi biti pravinost. To doista nuno sledi ree on. A kad bi trebalo odluiti ta e nam od svega toga dravu uiniti najvie dobrom, bilo bi teko pro suditi da U je to istomiljenitvo (homodoxia) vladara i onih nad kojima se vlada, ili istomiljenitvo ratnika zatiti onog, zakonom uspostavljenog, mnenja tome d ega se treba plaiti a ega ne, ili mudrost (phronesis) vladara i opreznost uvara, ili dravu ini najvie dobrom ono to je zajedniko za dete i enu, roba i slobodnog zanatliju, za onog koji vlada i onog nad kojim se vlada a to je, naime, to da svaki pojedinac obavlja samo svoj posao i ne trpa se u mnotvo drugih poslova. e 119

 Kako i ne bi bilo teko odluiti tome? ini se, dakle, da postoji nekakvo takmienje oko vrline drave, i to izmeu njene mudrosti, njene umerenosti, njene hrabrosti s jedne strane, i njene sposob nosti da svakom pojedincu omogui da radi svoj posao s druge. Po svemu sudei, tako se ini. Pa onda je pravinost ta koja se takmii sa onim e trima oko vrline drave? Svakako. Ako tome isto misli, gledaj sad ovo! Da li e onima koji upravljaju dravom poveriti i delenje pravde u parnicama? A kome bi drugom? A hoe li oni pri donoenju svojih odluka teiti vie za neim drugim nego za tim da pojedinci ne poseduju ono to im ne pripada, i da ne budu lieni onog to im pripada? Nee, nego e voditi rauna ovome drugom. Da li zato to je to pravino? Svakako. I tako smo se sloili da je pravinost u tome da svako ima svoje i da svako ini ono to treba. 434 Tako je. Gledaj da li e se i dalje sa mnom slagati! Ako stolar pokua da obavlja obuarske radove, ili obuar stolarske, ili ako meusobno zamene alat i ugled koji svaki od njih uiva, ili ako bi jedan ovek hteo da se prihvati oba zanata, i ako bi se i svi drugi takvi radovi meusobno zamenili, da li bi se dravi, po tvom miljenju, nainila velika teta? Nainila bi se, ali ne najvea. A kad bi se, mislim, neki zanatlija, ili kakav b drugi poslovni ovek od prirode, istakao bogatstvom ili razgranatou poslova, telesnom snagom ili neim sli nim, pa onda pokuao da se uvrsti u ratnike; ili ako bi ko od ratnika pokuao da se uvrsti meu savetnike i u vare, a nedostojan je toga, i kad bi oni meusobno zame nili svoja orua i ugled koji uivaju; ili ako bi jedan te isti pokuao da sve to praktikuje, onda e se, mislim, i tebi initi da takva razmena i takva mnogostruka delatnost moraju biti ubitane po dravu. 120

Slaem se potpuno. Dakle, takva mnogostruka delatnost i meuc sobno zamenjivanje funkcija tri vrste ljudskih bia naj vea je teta za dravu pa bismo je, s najvie opravdanja, mogli nazvati zloinstvom. Sasvim. Najvee zloinstvo prema sopstvenoj dravi, nije li to, po prirodi stvari, nepravinost? Kako ne bi bila? XI. To je dakle nepravinost. A opet emo rei: ako poslovni ljudi, pomonici 353 i uvari, svako u svome rodu, ini ono to im pripada u dravi onda je to, ve po suprotnosti, pravinost i ono to dravu ini pra vinom, d Mislim da nije drukije nego ba tako. Neemo da tome donosimo konanu odluku rekoh ja nego ako se to stanje pokae kao pravi nost i kod svakog pojedinog oveka, tek onda emo ga sa pouzdanou potvrditi. ta drugo i moemo rei? Ako ne bude tako, onda emo istraivati iz poetka. A sada emo zavriti svoje ispitivanje kojim smo mislili da emo lake saznati ta je pravinost za pojedinca, ako najpre poku amo da tu osobinu posmatramo na nekoj veoj stvari, e a taj vei predmet inilo nam se da je drava, pa smo je sagradili to smo bolje mogli, znajui dobro da e se pra vinost svakako nalaziti samo u dobroj dravi. Ono to smo tamo videli, primeniemo sad na jednog oveka, pa ako i tu pronaemo isto bie dobro. Ali, ako se kod poje dinca pokae neto drugo, onda emo se ponovo vratiti la dravu, i ispitivaemo na njoj, pa kad budemo posma435 trali oboje jedno pored drugog i budemo protrljali jedno drugo, uiniemo da pravinost zasija iz njih kao va tra iz kremena, a kad se ona bude pojavila, onda emo je utvrditi kod nas samih. To e zaista biti pravi put i tako treba uraditi. Dobro rekoh kad uporeujemo vee sa ma njim, da li ih uporeujemo po tome to je u njima nejed nako, ili po tome to je u njima jednako? Po tome to je u njima jednako ree. b Shodno tome, izmeu pravinog oveka i pravi ne drave nee biti nikakve razlike s obzirom na samu formu (eidos) pravinosti kao takve, nego e, naprotiv, oni po tome biti jednaki. 121

 Jednaki ree. Ali za dravu smo rekli da je pravina ako u onim trima, prirodno datim vrstama ljudi, svaki pojedi nac obavlja ono to mu pripada; umerena, meutim, i hrabra, i mudra da postaje blagodarei drugim sposob nostima i dranju svih tih ljudi. To je istina ree. Onda emo, prijatelju, valjano postupiti ako c onog pojedinca koji u svojoj dui ima istu strukturu i dranje kao i drava, smatramo dostojnim onih obeleja koja smo otkrili u dravi. Sve to nuno sledi. udni ovee, opet smo upali u bezvredno ispi tivanje dui, da li ona ima ili nema onu trolanu struk turu. Nisam sasvim siguran, Sokrate, da je to ispiti vanje bezvredno, jer moda je istinita ona poslovica koja kae da je lepo ono to je teko. Tako izgleda rekoh. I znaj dobro, Glaukone, da na ovo pitanje, kako mi se ini, neemo moi d odgovoriti sasvim tano ako se budemo sluili metodima po kojima sada raspravljamo. Drugi, vei i dui put vodi tome 36 i on, moda, vie odgovara onome to smo ve rekli i razmatrah. Ali zar je to poeljno? ree. Jer to se toga tie, ja bar za sada ne traim vie. Pa dobro rekoh neka onda i za mene to bude dovoljno. Ne odustaj, nego ispituj! ree on. e Neka bude rekoh. Da li je nuno da se saglasimo u tome da u svakome od nas doista postoji takva struktura i takve karakterne osobine (ethe) kakve ima drava? Jer, u dravu one nisu dole od nekog drugog. Doista, bilo bi smeno zamisliti da estina (thvmoeides) u dravama ne potie od pojedinaca koji je poseduju i koji sainjavaju narode kao to su Traani i Skiti, i uopte sve narode sa severa. Ili, sklonost ka sticanju znanja 436 (philomathes), ponajvie se susree u naim krajevima; Ili, sklonost ka sticanju novca (philochrematon) za koju niko ne bi rekao da se najmanje nalazi u Feniana i Egip ana. 122

I to je tano ree. Eto,, to je rekoh ono to nije bilo teko razumeti. Doista, nije. Ali, sada je na redu ono to je teko: da li u svemu to inimo odluuje jedna od tih (karakternih osobina); ili, budui da ih ima tri, svaka od njih gospo dari u odgovarajuoj vrsti delanja; na primer, pomou jedne uimo, pomou druge se estimo, a opet pomou tree se odnosimo prema hrani, rasplodnim uivanjima i svemu to je tome srodno. IH, moda naa dua kao celina sudeluje u svim tim posebnim tenjama? Eto, to e biti teko razmrsiti i valjano prikazati. I ja tako mislim ree. Pokuajmo da na ovaj nain utvrdimo da li su te karakterne osobine meusobno jednake ili razliite! Kako? Znamo da jedan isti predmet ne moe u isto vre me, i u istom odnosu i da trpi i da radi suprotno. 37 Ako je isto tako i kod duevnih sposobnosti, onda emo znati da nije uvek re jednoj te istoj od njih, nego vie njih. Dobro. Pazi ta u sad da kaem! Govori ree on. Da li je mogue da jedan isti predmet i stoji i kree se u isto vreme i u istom smislu? Nikako. Treba da se u tome jo bolje sloimo da se ne bismo raspravljali posle kad poemo dalje. Kad bi za oveka koji stoji, a pokree ruke i glavu neko rekao da on u isto vreme i miruje i kree se, mislim da mi to ne bismo dopustili, nego bismo kazali da jedan njegov deo miruje, a drugi se pokree. Zar nije tako? Tako je. Ako bi se neko i dalje alio i dosetljivo tvrdio da i igre, ako se, zabodene u jedno mesto, okreu u kru gu, u isto vreme i stoje i kreu se, ih ako bi navodio neke druge predmete koji se okreu u mestu, mi to neemo primiti, zato to tu oni delovi koji miruju i oni koji se pokreu, nisu isti, nego emo rei da u tom sluaju jedni delovi stoje uspravno dok se drugi okreu, i da se, radi onih koji stoje uspravno dre i ostali i nijedan se ne naginje, a radi onih koji se pokreu, drugi delovi ine krug. 123

Ali ako se delovi koji stoje uspravno nagnu na desno ili na levo, ili napred ili natrag, u isto vreme dok se vri okretanje, onda predmet nipoto ne miruje. Tako je. Ovakvi prigovori nas, dakle, nee zbuniti i nee 437 nas ubediti da jedan predmet u isto vreme i u istom polo aju i odnosu i trpi i ini suprotno. Mene nee. Pa ipak da ne bismo bili prinueni da razmatra mo sve ovakve prigovore i da kod svakog pojedinanog utvrujemo kako nisu tani, to bi nas suvie zadralo, primiemo ovo tako i poi emo dalje, slaui se u tome da svi nai zakljuci ne vrede nita, ako se pokae da moe biti i drukije. Tako i treba uiniti ree on. b XIII. Treba li onda rekoh smatrati meu sobno suprotnim: pristajanje i nepristajanje, prihvatanje i odbacivanje neeg, privlaenje i odbijanje, kao i sve takvo, svejedno da li je aktivno ili pasivno? Naravno ree to su suprotnosti. ta emo onda rekoh sa eu i glau, i uopte sa svim nagonima, eljama i htenjima hoemo c li i njih svrstati kao suprotnosti slino onom to smo uinili maloas? Hoe li, na primer, rei da dua or.og ko za neim tei nastoji i da postigne to za im tei? Ili da je privlai ono to ona moe eleti da joj se dogodi? Ili, ukoliko neto eli da postigne, ona to ispoljava tako da se vidi ta ona to hoe, kao da odgovara na pitanje tome to eli da ostvari? Tako u rei, bez sumnje. Dalje, kad je dua u stanju neodlunosti, kad u njoj nema htenja i kad ni za im ne udi nije li sve to suprotno onome to smo upravo opisali, i zar takva sta nja nisu kao neko odbijanje i teranje od sebe? d Kako bih mogao to poricati? Ako je to tako, hoemo li rei da postoji jedna vrsta nagona i da su u njoj najuoljiviji oni koje nazi vamo e i glad? Rei emo odgovori on. Jedan od njih se odnosi na pie, a drugi na hra nu. Nije li tako? Tako je. Ako je u pitanju e, da li onda u dui postoji nagon za neim to je vie od onoga to smo oznaili da 124

438

vredi za e kao e? Da li je, na primer, to nagon za toplim ili hladnim piem, za mnogo ili za malo pia, reju, za nekakvim odreenim piem? Ili, ako bi se ei dodala i vruina, da li bi onda onaj viak bio nagon za hladnim; ili, ako se doda hladnoa, da li bi onda dodatak bio nagon za toplim? Nadalje, ako je prisutno obilje hoe li i e biti mnogo vea; i obrnuto, hoe li u osku dici e biti manja? I da li se e sama po sebi moe pretvoriti u nagon za neim drugim, to nije za nju pri rodno vezano; drugim recima, hoe li se ona ograniiti na pie kao takvo, i hoe li se glad ograniiti na potrebu za hranom? 3 8 Tako je ree jer svaki je nagon prirodno upravljen samo na jedno, a sve njegove varijacije su plod dodatnih okolnosti. Pazi rekoh da nas neko ne iznenadi vikom da niko ne eli pie, nego pie koje se moe upotrebiti; i da niko ne eli jelo, nego jelo koje se moe upotrebiti. Kae se, svi ude za dobrim, pa ako je e neka udnja, onda je to udnja za neim to se moe upotrebiti, bilo da je to pie ili neto drugo to je predmet udnje; a tako je i sa drugim udnjama. ini se ree da takav govor nije bez osnova. Meutim produih ja sve to se odnosi prema neemu, odnosi se kako mi se ini ili kao ne kakvo prema nekakvom, 39 ili kao svako samo po sebi prema svakom samom po sebi u njihovoj jedinanosti. 40 Nisam razumeo ree. Nisi razumeo rekoh da ono to je vee, jest vee u odnosu prema neemu? Svakako, to sam razumeo. Prema neem to je manje. Zar ne? Dabome. Da li je tako i sa onim mnogo vee" mnogo manje"? Jeste. Zar nije tako i sa onim to je bilo vee u odnosu prema onom to je bilo manje, kao i sa onim to e biti vee u odnosu prema onom to e biti manje? Kako bi moglo biti drukije? ree on. Isto se tako odnosi mnogobrojnije prema malobrojnijem, dvostruko prema polovini i sve to je tome 125

slino, kao i tee prema lakem, bre prema sporijem,41 pa i toplo prema hladnom i sve ostalo to je tome slino. Sasvim je tako. A ta je sa znanjima? Vai li za njih isto? Znanje po sebi odnosi se samo na sebe kao na ono to je saznato, kakavgod da je predmet znanja. S druge strane, znanje d neeg posebnog i samo je posebno, tj. odreeno je odno som prema svom predmetu. Mislim ovako: kad je na stalo znanje graenja kua, zar se ono nije razlikovalo od drugih znanja i zar ga zato nisu nazvali vetina graenja kua" (oikodomike)? Sigurno. Nije li to zato to je takvo znanje posebno i to nijedno drugo nije kao ono? Jeste, zato je. Pa onda, to se znanje odnosilo na neto posebno, pa je i samo zbog toga postalo posebno? Da li je tako i sa drugim umenjima i znanjima? Tako je. XIV. To je, dakle, ono to sam malopre hteo rei, ako si me sada razumeo. Ono to se odnosi prema neemu, odnosi se ili prema samom sebi kao jedno prema jednom, ili prema neem drugom, posebnom i na poseban e nain. A time nikako ne kaem da je ono to se odnosi prema neem drugom jednako s tim drugim; da je, na primer, znanje zdravom i bolesnom i samo zdravo i bolesno, da je znanje dobrom i ravom i samo dobro i ravo. 42 Tvrdim samo to da, ako znanje nije nastalo kao znanje samo po sebi, nego kao znanje u odnosu prema neem drugom i posebnom, onda ono ne moe biti jedno stavno nazvano znanjem, nego mora dobiti ime prema predmetu na koji se odnosi, prema onom drugom i po sebnom to ini da ono bude lekarsko. Razumeo sam ree on pa se i meni ini da je tako. 439 A hoe li rekoh i e uvrstiti meu ono to jest u odnosu prema neemu? e je valjda e prema . . . Prema piu ree on. Pa onda, kakvo je pie takva je i e, ali e sama po sebi nije ni za mnogo ni za malo pia, ni za dobrim ni za ravim piem, reju, nije za takvim i takvim piem, nego za piem po sebi prirodno udi e po sebi. 126

Svakako. Pa onda, dua ednog, ukoliko je stvarno edna, ne eli nita drugo osim da pije; za tim tei i to trai. To je bar jasno. Pa onda, ako ednu duu ponekad neto odvue u suprotnom smeru, zar to ne pokazuje da u njoj u takvom sluaju mora postojati i neto drugo to se raz likuje od same ei kao takve, koja je, kao ivotinju, na goni samo da pije? Jer, rekli smo da jedno isto, jednim te istim svojim delom, istovremeno i u istom odnosu, ne bi moglo vriti dve meusobno suprotne radnje. 43 Doista, to ne bi moglo. Isto tako, mislim, ne bi bilo lepo rei da streleve ruke u isto vreme i odguraju i privlae luk, nego ga jedna ruka odbija od sebe, a druga ga privlai. 44 Potpuno je tako. Moemo li rei da mnogi edni ljudi ponekad ne ele da piju? Sa mnogima je tako ree on i to esto. ta bi se, onda, moglo rei njima? zapitah. Zar ne moemo tvrditi da je u njihovim duama i neto to ih nagoni da piju, i neto to ih odvraa od toga i to je jae od onoga prvog? ini mi se da je tako ree on. Ako se, dakle, pojavi neto to ih od toga odvraa, zar to nije posledica promiljanja? A ono to nagoni i ono to ga tome privlai, zar ne dolazi od strasti i ma hnitosti? ini se da je tako. Onda rekoh nee biti neosnovano tvrditi da je to dvoje i razliito jedno od drugog, pa emo ono jedno ime dua promilja nazivati razumnou; a ono drugo, ime dua osea ljubavnu slast, glad, e i ostale nagone nazivaemo nerazumnim i onim to je nagonsko, onim to je praeno uivanjima i zasienjima. Po svemu sudei, tako treba postupiti ree on. Tako smo, dakle, odredili te dve moi u dui. 45 46 Preostaje pitanje da li je volja, odnosno ono ime odlu ujemo, neka trea sposobnost, ili je ona istorodna s jed nom od prve dve? ini mi se ree on da je ona istorodna sa onom drugom, onom kojom se udi za neim. 47 127

440

Ali ja sam jednom uo ovo i verujem u to. Kad je, naime, Aglajonov sin Leontije poao od Pireja du severnog zida spolja, primetio je da pored delata lee le evi. Tada je poeleo da to pogleda, a u isto vreme se gadio, okrenuo se postrance, borio se tako neko vreme i pokrivao lice, a onda je, pobeen eljom, otvorio irom oi, otrao do leeva i uzviknuo: Evo, jadne moje oi, ispunite se divnim prizorom." I ja sam sluao tome ree on. Ta pria rekoh pokazuje da se volja pone kad bori sa eljama kao jedna sila s drugom. Ona to, doista, pokazuje. XV. Zar inae ne primeujemo esto rekoh ja kako neko, kad ga njegove elje nagone da uini neto nerazumno, samog sebe grdi i buni se protiv tog nasilnika u sebi; i kako, kao da je u pitanju neka borba izmeu dve stranke, razum nalazi saveznika u volji? A da se volja udrui s poudama, iako joj razum to zabranjuje, i da ona radi protiv razuma, to, mislim, nisi nikada zapa zio ni u samom sebi niti u ikoga drugog. Nisam, tako mi Zevsa! ta se dogaa ako neko veruje da je poinio ne pravdu? Zar se on nee utoliko manje ljutiti na to to mu je zbog toga nametnuto kao opravdano da trpi glad i hladnou i druge takve muke, ukoliko je njegova pleme nitost vea? I zar e, shodno reenom, takve posledice pobuditi njegov gnev? Uistinu, nee ree on. A ta ako neko veruje da mu je uinjena ne pravda? Zar on nee uskipeti, ljutiti se i boriti se u savezu sa onim to procenjuje kao pravino? I zar on nee, uprkos gladi, hladnoi i svim takvim trpljenjima izdrati i pobediti, ne odstupajui od plemenitog dok ne pobedi ili ne umre, ili dok ga njegov razum ne pozove i ne smiri, kao pastir svoga psa? Sasvim je tako kako ti veli ree on. I mi smo u svojoj dravi odredili pomonike vladaocima dr ave da budu kao psi pastirima. 4 8 Lepo razume ono to hou da kaem rekoh. A da li pri tom misli i na ovo? Na ta? Da nam ova volja izgleda sad neto sasvim drugo nego to je bila malopre. Dosad smo mislili da je ona neka vrsta poude, a sad velimo da ona to nipoto nije,

441

nego da se stavlja na stranu razuma ako se on ne slae sa poudama. Istina je. Da li je ona, prema tome, neto drugo, ili je samo svojstvo razumnosti, tako da u dui ne bi bilo tri nego samo dva svojstva: razumnost i poudnost? Ili je u njoj isto kao i u dravi, koja se sastoji od tri roda bia: onog koji privreuje, onog pomonikog i onog koji od luuje? Shodno tome, da li je i u dui ono tree volja, koja je prirodni pomonik svojstvu razumnosti, ukoliko nije ravim vaspitanjem sasvim iskvarena? Nuno je ree to tree. Da rekoh ako se pokae da se ona razli kuje od razumnosti, kao to se pokazalo da je razliita od poudnosti. Ali nije teko da se to pokae na to e on. Jer i u dece se moe videti da su, im se rode, puna neke plahovite ivahnosti, a promiljenost neki ini mi se nikad i ne postignu, dok je veina stekne kasno. Tako mi Zevsa rekoh lepo si govorio. A i ono to se opaa u ivotinja moglo bi potvrditi da i one imaju to to si govorio. Dodajmo tome Homerovo svedoanstvo, koje smo napred ve navodili: grudi udara i srce prekori recima ovim.. . 49

i u kojem je Homer doista jasno prikazao kako jedno prigovara drugom, naime, ono to je promislilo boljem i gorem, prigovara nerazumnom htenju. Potpuno ispravno govori ree Glaukon. XVI. S tekom smo mukom, dakle, doplivali do cilja i sloili se u tome da ista svojstva postoje i u dravi i u dui svakog pojedinca, i da su ta svojstva i po broju jednaka. Tako je. Nije li onda nuno da ono po emu je drava mudra bude isto kao i ono po emu je i graanin mudar? Nuno je. A ono to graanina ini hrabrim, da 11 to isto i na isti nain ini i dravu hrabrom, i da li i za onog prvog i za ovu drugu vai to isto u odnosu prema svim ostalim vrlinama? 129

128

 Nuno. Onda emo, mislim, Glaukone, rei da je ovek pravian na isti nain na koji je i drava pravina. Sve to nuno sledi. Ali sigurno nismo zaboravili 50 da njena pravi nost proiziazi iz toga to svaki od ona tri roda bia oba vlja svoj posao. Mislim da nismo zaboravili ree on. Moramo se, dakle, podsetiti 5 ' da je i svako od e nas utoliko pravian ukoliko obavlja samo svoje poslove, i ukoliko svaka od onih sposobnosti koje su u nama obavlja samo svoje poslove. I toga se moramo seati, i to vrlo dobro ree on. Sledi, dakle, da razumnosti pripada vodstvo, i to zato to je mudra i zato to se ona najvie brine celoj dui. Volji pripada da se pokorava razumnosti i da joj bude saveznik. Svakako. Zar nee onda, kao to smo rekli,52 meavina mu zike i gimnastike uiniti da se izmeu ta dva svojstva po442 stigne saglasje, pojaavajui snagu prvog, hranei ga lepim govorima i saznanjima, 53 ublaavajui drugo savetujui ga, pripitomljujui ga harmonijom i ritmom. Sasvim je tako ree on. A ta dva svojstva due, tako vaspitana i kako valja za svoj posao obuena i obrazovana, dovee u red poudnost, koja doista najire zahvata duu svake jedinke i koja je po prirodi najnezasitija u prohtevima. Nju e oni nadzirati da bi je spreili u tome da se, kljukajui se 54 takozvanim telesnim zadovoljstvima , suvie osili i da b stoga prestane da ini ono to joj pripada, nastojei isto vremeno da zarobi ona prva dva svojstva i ovlada njima, grabei tako ono to joj po njenom rodu ne pripada i po stavljajui time celokupan ivot sasvim naopako. Sasvim je tako ree on. Zar ta dva svojstva ne bi bila u svemu najbolji uvari due i tela od spoljanjeg neprijatelja; jedno u odluivanju, a drugo u svojoj borbenoj ulozi, ali potinjavajui se onoj koja zapoveda i usmeravajui svoju hra brost na izvrenje njenih odluka? 130

443

Takva bi bila. Stoga nekog pojedinca, mislim, po tome nazivamo hrabrim to njegova volja i u bolu i u zadovoljstvu uspeva da izvri ono to joj razum nalae, pa bilo da je to strano ili ne. Ispravno ree rasuuje. Mudrim pak nazivamo nekog po onom malom delu55 koji u njemu vlada i zapoveda, i koji poseduje zna nje tome ta je prikladno za svako od ona tri svojstva due, kao i za celinu koja sjedinjuje ta tri svojstva. Svakako. ta dalje? Zar ne nazivamo umerenim ono prija teljstvo i onu saglasnost koji postoje izmeu svih tih svojstava, kada ono to zapoveda i ona druga dva to se pokoravaju imaju jednako uverenje tome da je razumnost ta koja mora da zapoveda, i kada se ona dva svoj stva koja se pokoravaju ne bune protiv toga? Umerenost je ree on to i nita drugo, a to vai i za dravu 56 i za svakog graanina. Ali, ako je to tako, onda e i pravino biti onako kako smo to vie puta govorili,57 i na isti nain. Sudei po svemu, to je nuno. Sta sad? Ne ini ti se rekoh da je na prikaz pravinosti ponegde nejasan i da ova pravinost, koju smo otkrili u nama, nije ista kao ona koja se poka zuje u dravi? Ne ree on bar kako ja mislim. Ipak rekoh ja ako je u naoj dui ostalo jo neto neuvereno, mogli bismo nae uverenje uvrstiti dodavanjem jednostavnih primera. Kojih to? Na primer, ako bi trebalo da postignemo saglas nost potenju one drave i oveka koji joj je nalik po svojoj prirodi i po svom vaspitanju, saglasnost u tome da li bi, po naem miljenju, takav ovek proneverio zlato i srebro povereno mu na uvanje? ta misli, ko bi mogao pomisliti da bi takav ovek bio u stanju da to uini pre nego svi oni koji nisu takvi? Tako neto doista niko ne bi pomislio ree Glaukon. A hoe li takvom oveku biti tui: pljakanje hramova, obina kraa, izdajstvo usmereno prema njegovim linim drugovima ili prema dravi? 131

e 132

Hoe. Da li bi on mogao biti neveran prema poloenoj zakletvi ili prema kakvim drugim sporazumima? Kako bi to mogao? Biti preljubnik, te ne brinuti se svojim rodi teljima, odbijati ono to se duguje bogovima to bi pristajalo svakom drugom pre nego takvom oveku. Doista, svakom drugom. Sto da ne, uzrok svemu tome bio bi taj to u tom oveku svako njegovo svojstvo obavlja ono to mu pripada, i to kako u odnosu prema zapovedanju, tako i u odnosu prema pokoravanju? To je taj uzrok, i nijedan drugi. Najzad, trai li da pravinost bude i neto drugo osim ove sile koja omoguuje takve ljude i drave? Tako mi Zevsa, ne traim ree on. XVII. Ono to smo nasluivali kao u snu sada je potpuno ispunjeno. Rekli smo 5 8 da nas je u poetku postavljanja temelja nae drave neki bog kao sluajno doveo do toga da se uzdignemo do principa i lika pra vinosti. Svakako. U stvari, Glaukone, to je bila samo senka pra vinosti. A ona nam je omoguila da uvidimo kao isprav no to da onaj ko je po prirodi obuar, treba da pravi samo obuu i da se ne bavi niim drugim, zidar da zida, i tako dalje. Tako izgleda. Istina je ini se da je pravinost neto na lik na to, ali ne po spoljanjoj nego po unutranjoj 59 praksi . Ta unutranja praksa, uistinu, odnosi se na nas same i na svojstva koja nam pripadaju. Re je tome da se ne dopusti nijednom od ona tri svojstva due da dela na nain drugog, nego samo po sebi samom, niti njihovo mnogostruko delanje u odnosu na druge stvari. Naprotiv, potrebno je kako valja svako postaviti gde mu je mesto kao to ini onaj ko je gospodar svoje kue i samog sebe. Tako se postie urednost i prijateljstvo sa samim sobom, kao i usklaenost onih triju svojstava, sasvim onako kako se to postie u muzikom saglaavanju trostrukog: onog najvieg, onog najnieg i onog 60 srednjeg, ne raunajui na ono drugo to se izmeu ovih moe umetnuti. Tako e sve to, na taj nain pove zano, omoguiti da u svemu iz mnotva nastaje jedno,

umereno, skladno. Znae onda kako treba delati u bilo kojoj oblasti: u onoj u kojoj se stie novac, ili u onoj koja obuhvata negovanje tela; u politikim poslovima koji se tiu svih, ili u poslovima koji se odnose na pri vatne ugovore. U svemu tome procenie i nazvae pra vinim i lepim ono delanje koje takav nain ivljenja uspostavlja i odrava. Ono znanje koje takvom delanju prethodi zasjuie ime mudrost. Nepravinim pak oznaie ono delanje koje takav nain ivljenja unitava, 444 budui da je neznanje ono mnenje koje takvom delanju prethodi. U svemu, Sokrate, istinu govori ree on. Idemo dalje rekoh. Ako bismo kazali da smo pronali pravinog oveka i pravinu dravu, kao i pravinost koja se nalazi i u jednom i u drugom ne bismo, kako mi se ini, mogli verovati da smo se mnogo prevarili. Tako mi Zevsa, ne. Hoemo li, dakle, da kaemo to? Hoemo. XVIII. Onda, neka bude rekoh. Posle ovoga, mislim, treba jo samo da ispitamo nepravinost. Jasno. b Mora li ona sa svoje strane, da bude neka ne sloga izmeu ona tri svojstva? Mora li ona da bude vie struko delanje i takvo delanje u kojem jedno od ona tri svojstva vri poslove ona druga dva kao i obrnuto, i po buna jednog dela protiv celine due sraunata na to da u njoj prigrabi vlast koja mu ne pripada, nego mu po prirodi pripada da robuje onom svojstvu koje je vla darskog roda? Rei emo, mislim, da se iz takvog razdora i zastranjivanja onih svojstava raa nepravinost, neumerenost, straljivost, neznanje, i zajedno sve to je ravo. Stvarno, to je uvek isto ree Glaukon. c A sada rekoh kad je poznato ta je nepra vinost i ta je pravinost, zar po samoj prirodi toga ne sledi jasno i pouzdano ta su nepravini postupci, injenje nepravde, s jedne, i pravde, s druge strane? Kako to? Tako rekoh to po samoj prirodi stvari nema nikakve razlike izmeu njih i zdravih i bolesnih radnji, po tome to su zdrave i bolesne radnje u telu, a pravinost i nepravinost u dui. 133

 Zato? Zato to zdrave radnje proizvode zdravlje, bo lesne pak proizvode bolest. Da. Pa onda valjda i pravini postupci proizvode d pravinost, a nepravini nepravinost? Nuno. S druge strane, vriti zdrave radnje znai dovo diti telesne elemente u takav prirodni meusobni odnos da jedni vladaju, a drugi se pokoravaju; bolest se pak stvara tako to se protivno prirodi od onog to vlada uini da se pokorava, i obratno. Zaista je tako. Zato onda rekoh izvrenje pravde ne bi bilo uspostavljanje takvog prirodnog reda u dui prema kojem se zna ko vlada a ko se pokorava; i zato injenje nepravde ne bi bilo uspostavljanje onog odnosa izmeu nadreivanja i podreivanja koji je protivan prirodi? Tano ree on. Prema tome, stvarati pravinost znai: dovesti delove due u njihov prirodan poloaj i uskladiti odnos izmeu vladajuih i potinjenih delova; a stvarati nepra vinost: uiniti da delovi due vladaju protiv prirode i da doputaju da jedan nad drugima gospodari. Tako je. Dakle, vrlina je, kako se ini, za duu neto kao e zdravlje, lepota i snaga; porok (kakia) je pak za duu neto kao bolest, runoa i slabost. Tako je. Zar onda lepa nastojanja ne vode stieamju vrline, a runa poroku? Nuno. XIX. Preostaje nam jo, kako se ini, da ispita445 mo da li je korisno pravedno raditi, teiti za lepim i biti pravian, pa bilo da je skriveno ili ne da je neko takav; ih je korisno initi nepravdu i biti nepravedan, ako se to ne kanjava i ako kazna ne ini da neko postane bolji no to je bio. Ali, Sokrate, meni se ini ree on da ovo ispitivanje ve postaje smeno. Jer, ako je zdravlje, koje je priroda tela, potpuno upropaeno, tada se ini kao da se nema od ega iveti, makar se imala sva jela i pia, 134 sva bogatstva i sva vlast; no, ako je dua, kao priroda

te

onog po emu ivimo, poremeena i potpuno upropas ena, tada izgleda kao da se ima od ega iveti, pa makar se inilo sve to se hoe, osim onog to otklanja od po roka i nepravinosti, i onog to vodi sticanju pravinosti i vrline. To mi se ini oiglednim prema onome to smo i jednom i drugom izloili. Doista je smeno rekoh ja ah poto smo ve doli dotle da se jasno moe videti da je to tako, ne treba odustajati Tako mi Zevsa, nikako ne smemo odustati. Ovamo sad rekoh da bi, kako mi se ini, mogao videti koliko porok ima oblika, ne manje dostoj nih da budu posmatrani. Evo me ree samo govori! Doista rekoh sa visine na koju nas je doveo ovaj razgovor, mom pogledu se pokazuje samo jedan oblik vrline, a bezbroj oblika poroka od kojih je nekih etiri dostojno da budu spomenuti. Kako to misli ?1 Koliko rekoh ima specifinih modusa (tropoi) upravljanja dravom, od toga zavisi koliko e biti modusa due. Koliko, dakle? Pet modusa upravljanja dravom, pet modusa due rekoh. Govori, koji su to ree on. Kaem da onaj modus upravljanja dravom koji smo mi izloili mora biti jedinstven, iako bi mogao imati dva imena: jedno, i to e biti kraljevstvo (basileia), kada se meu poglavarima naroito istakne jedan ovek koji se razlikuje od drugih; drugo ime e biti aristokratija (aristokratia), kada je takvih vie. Istina je ree. To je, kaem, jedan oblik (eidos), svejedno da li dravom upravlja jedan ili vie njih, jer ako su dobili vaspitanje i obrazovanje koje smo mi izloili, oni nee dirati u znaajnije zakone i nain ivljenja kojem je bilo reci. Verovatno nee ree on.

135

 St. 449a KNJIGA PETA I. Ovakvu dravu, ovakav ustav i ovakva oveka zovem dobrim i pravinim; ako je ova i po dravnim ureenjima i po ureenjima due prava, onda ostale sma tram ravim i pogrenim, i one spadaju u one etiri vrste nevaljaltine. Koje su te vrste? Hteo sam da preeni redom sve vrste drave1 onako kako mi se inilo da su se jedna iz druge razvijale, ali Polemarh on je sedeo malo dalje od Adeimanta isprui ruku, uhvati njegov ogrta gore kod ramena, sae se malo, privue ga k sebi i ree mu neto od ega smo mi uli samo ove reci: Hoemo li ostati, ili kako da uinimo?" Nipoto, ree Adeimant, sada ve glasno. A ja rekoh: Sta to nipoto neete da ostavite? Tebe ree on. Jo jednom rekoh: Zato neete? ini nam se ree da kradom ostavlja po strani ceo jedan deo rasprave, i to ne tako nevaan deo, samo da ga ne bi raspravljao, i misli da nismo primetili da si ranije 2 uzgredno rekao ono enama i deci, te kako je svakome jasno da e meu prijateljima to biti zajed niko. A zar to, Adeimante, nije ispravno? rekoh. Jeste ree on. Ali to to je ispravno zahteva, kao i sve drugo, da se raspravi. Koji je to vid zajednitva, jer ih moe biti mnogo? Reci nam, dakle, na koji si vid zajednitva mislio. Mi ve dugo oekujemo da e

d 136

negde spomenuti neto raanju dece i neto tome kako e se deca vaspitavati, kad se rode, i da vidimo ta e rei elom tom zajednitvu ena i dece. Uvereni smo da je veoma znaajno, da je, ak, presudno za dravu da li e se sve to ispravno ili neispravno dogaati. A kako se sada ve bavi nekim drugim oblikom drave, a ovo jo nisi dovoljno protumaio, resili smo, kako si i sam 450 uo, da te ne pustiimo dok sve to ne objasni kao i sve ostalo. Smatrajte da i ja glasam za tu odluku ree Glaukon. Ne brini, Sokrate ree Trasimah nego sma traj da smo svi mi tako zakljuili. II. Sta smo uinili time to me se ovako drite rekoh. Opet pokreete tako veliku raspravu oko te drave kao u poetku! A ja sam se ve radovao da sam sa tim zavrio i bio bih zadovoljan kad biste to ostavili i primili ga onako kao to je onda bilo reeno. Vi i ne znate b koliku bujicu reci izazivate ovim svojim zahtevom. Ovu bujicu sam ja uoio, ali sam je propustio da nam ne bi zadala mnogo muke. Kako to? ree Trasimah. Misli li ti da su se ovi ovde sastali da tope zlato, a ne da sluaju rasprave? Ne mislim, ali u granicama. Ali, Sokrate ree Glaukon granica za slu anje ovakvih rasprava jeste mudrim ljudima ceo ivot. A to se nas tie, ne beri brigu! Odgovaraj samo hrabro na naa pitanja i nemoj se zamoriti objanjavajui nam kakva misli da e biti zajednica ena i dece naim uvac rima, i kako e biti sa zajednikim odgojem male dece u vremenu izmeu roenja i kolskog uzrasta, jer je to do ba, ini se, najtegobnije. Pokuaj, dakle, da nam ispria na koji nain treba to da se izvri. Nije to lako objasniti, moj blaeni ovee re koh. Ovo je jo tee poverovati nego ono to smo ve pretresli. Smatrae se za teko verovatno i kad se tome, kao moguem, bude samo govorilo; a kad bi se, ukoliko bi to bilo mogue, i desilo, ne bi se ni onda verovalo da je tako najbolje. Stoga ja i oklevam da dodirnem te stvari, d kako moj govor ne bi liio na pobonu elju, dragi moj prijatelju. Nemoj oklevati ree on jer tvoji sluaoci nisu ni nerazumni ljudi, ni nepouzdani, ni neprijateljski raspoloeni ljudi. 137

I ja rekoh: 0, najdrai prijatelju, da li to govori to eli da me time ohrabri? Da ree on. Ali ti ini upravo suprotno rekoh ja. Kad bih ja samo bio siguran da znam ta hou da kaem bila bi tvoja uteha lepa. Nije opasno, i ak uliva hrabrost, znae laki govoriti istinu najveim i lepim stvarima meu razumnim i dragim ljudima, ali upustiti se u raspravljanje sumnjajui i lutajui ovako kao to ja radim, to je i stra no i nepouzdano, ne zato to bi se time, moda, mogao 451 izazvati podsmeh to je detinjarija nego zato to bih, pogreivi u istini, poklecnuo ne samo ja ve bih sobom povukao i neprijatelje, a to je predmet u kojem bi naj manje smelo da se grei. Ali ja se klanjam Adrasteji,3 Glaukone, za ovo to elim da kaem. Mislim da je manje zloinstvo nehotice ubiti oveka nego ga varati kad je u pitanju lepota, dobro i pravinost zakona. Bolje je, dakle, izloiti se ovoj opasnosti kad su u pitanju nepri jatelji, nego pred prijateljima, i zato mi ti ne pruaj lepu b utehu. Glaukon se nasrne ja i ree: Ako nas tvoja rasprava, Sokrate, pogreno uputi, oslobodiemo te od ubistva i rei emo da si ist i da nisi varalica. Zato govori bez brige! Dabogme, i po zakonu je onaj ko je osloboen ist, pa ako je tako tamo, onda neka bude i ovde rekoh. Onda samo govori ree on. Moramo, dakle, ponovo govoriti onome to c bismo ranije morah raspraviti jedno za drugim. Ali moda bi bilo dobro i ovako: kad smo u potpunosti zavrili dramu mueva, da dovrimo i dramu ena/ naroito kad me ti na to poziva. III. Za ljude, naime, iji su priroda i odgoj ona kvi kao to smo rekli, nema, po mome miljenju, nikakve druge prave mogunosti da imaju ene i decu, nego da 5 idu onim putem koji smo u samom poetku odredili. A mi smo predvideli da takve ljude postavimo kao uvare stada. Da. d Onda emo pri tome i ostati, pa emo sa tim uskladiti i njihovo roenje i prvo vaspitanje i videti da li je tako pravilno ili nije. 13S

Kako emo to videti? zapita on. Ovako. Verujemo li mi da kuje u uvara moraju kao i mujaci da straare, da zajedniki love i da sve drugo rade zajedno sa njima, ili one treba da ostanu kod kue, poto ih raanje i negovanje tenadi slabi, a da se mujaci sami trude i staraju stadima? e Sve mora da bude zajedniko ree on samo to enke upotrebljavamo kao slabije, a mujake kao snanije. A je li mogue da se neko bie upotrebljava isto onako kao neko drugo bie, ako mu nisi dao istu hranu i isto vaspitanje? Nije mogue. Ako, dakle, elimo da ene upotrebljavamo za iste stvari za koje i mukarce, onda ih moramo istim stvarima i pouavati, zar ne? 452 Tako je. A mukarcima smo dali i muziko i gimnastiko vaspitanje? Da. Onda i ene moraju primiti obe te vetine, a tre ba im dati i vetinu ratovanja, i onda ih treba upotreb ljavati za isto za ta i mukarce. Posle toga to si rekao, to se po sebi razume ree on. Ali moda e, prema naim obiajima, mnogo ta u naim reima, i kad bismo uradili ono to priamo, iz gledati smeno. I to u velikoj meri. ta misli da je najsmenije u svemu tome? zapitah. Zar nije to to ene treba da rade vebe za jedno sa mukarcima, gole, u vebaonicama, i to ne samo b mlade ve i stare, kao sada starci, iako su ve naborani i nisu vie prijatni za posmatranje, a ipak rado vebaju u gimnazijama.6 Zevsa mi, u ovim prilikama bi to zaista izgledalo smeno. Kad smo ve prenaglili u svojim recima, onda ne treba da se bojimo podsmeha duhovitih ljudi,7 ma ta nam govorili protiv ovakve promene u gimnastici i muc zikom vaspitanju, a naroito u noenju oruja i konjici. Pravo ima ree on. Nego kad smo ve jednom poeli da govorimo tome, moramo ii dalje, sve do strogosti zakona, i mo139

ramo moliti aljivine da to ne rade, nego da budu ozbilj ni, pa emo ih podsetiti da nije bilo ba tako davno kad je Helenima, kao sada najveem delu barbara, izgledalo i runo i smeno kad su se pojavljivali goli, i da je bilo slobodno da tadanji ljudi dosetljivci teraju egu sa svim tim, kad su najpre Kriani, a zatim Spartanci poeli da d izvode igre goli. Nije li tako? Tako je. A kad je iskustvo pokazalo da je u svakom slu aju bolje svui se nego se obui, onda je to u oima ljudi prestalo da bude smeno, jer se pojavilo ono to je u recima najbolje i pokazalo se da je luak onaj koji za smeno smatra neto drugo a ne ono to je ravo, koji pokuava da, ismejavajui neto drugo a ne ono to je besmisleno i ravo, izaziva smeh i koji, u tenji za lepim, e posmatra sve sa nekog drugog stanovita, a ne sa stano vita dobrog. 8 ela istina. IV. Mi se najpre moramo sporazumeti da li je to mogue ili nije, i moramo raspraviti sporno pitanje bez obzira da li to trai aljivina ili ozbiljan ovek, je li 453 enska priroda ovekova u stanju da sa njegovom mu kom prirodom podeli sve poslove, ili ne moe ni jedan, ilije za neke sposoban a za neke nije, i meu koje od tih poslova spada ratovanje? Zar ne bismo na taj nain najlepe poeli i onda najpravilnije, kako i treba, zavrili? Dabogme. Hoe li, dakle, da mi sami sa sobom rasprav ljamo kao da smo protivnici, da ne bismo navaljivali na naputenu tvravu protivnika? b Nita nas ne spreava u tome ree on. Recimo, dakle, umesto naih protivnika: ,,o Sokrate i Glaukone, nije ni potrebno da vam drugi prigova raju, jer ste se, gradei svoju dravu, vi sami sloili u tome da svako treba da obavlja samo svoj posao za koji je po prirodi odreen". U tome smo se, mislim, sloili. Zar ne? Postoji li neto u emu se ena po prirodi sa svim razlikuje od oveka?" Kako da ne postoji! Pa onda treba svakome od njih odrediti i drugi c posao, onaj koji njihovoj prirodi odgovara?" 140 - -

Razume se. Kako da onda ne greite i sami sebi ne protivreite kad tvrdite da ljudi i ene moraju da obavljaju iste poslove, a, meutim, imaju sasvim razliite prirode?" Ima li neto ime e se odbraniti od ovoga? Tako iznenada nije to sasvim lako. Ali u te mo liti i molim te da iznese i nae protivrazloge koji se mogu izneti. To je ono, Glaukone, to sam ve odavno sa d strahom predviao i stoga nisam hteo dirati u zakone braku, raanju dece i vaspitanju njihovu. Zevsa mi, ovo izgleda da nije lako. Nije rekoh. Ali ipak i onaj ko je pao u maleni ribnjak i onaj ko je usred najveeg mora podjed nako plivaju. Razume se. Tako moramo plivati i mi, i moramo se starati da se spasemo ovoga pitanja, bilo da se nadamo nekom delfinu koji e nas uzeti na lea,v ili da oekujemo neko drugo udotvorno spasenje. e Tako se ini. Hajde, dakle, da vidimo hoemo li nai izlaz rekoh. Sloili smo se, dakle, u tome da razliite prirode treba da obavljaju razliite poslove i da su prirode ene i oveka razliite. A sada tvrdimo da razliite prirode treba da imaju iste dunosti. Je li to optuba naih protivnika? Jeste. 454 Kako je sjajna mo vetine protivreenja,' 0 Glau kone rekoh ja. A zato? Zato to, ini mi se, mnogi i nehotice u nju upa daju verujui da se ne prepiru, nego da se bave dijalekti kom, a u stvari oni ne mogu da ono to je reeno razloe po vrstama i da ispitaju, nego progone i hvataju sagovornika u protivrenosti samo po praznoj reci, te se sva aju, umesto da jedan drugom govore to treba." A da li se to u naem sluaju odnosi i na nas? b Svakako rekoh ini se da smo i mi protiv svoje volje upali u protivrenost. Kako to? Mi se vrsto i ratoborno drimo toga da razliite prirode ne smeju imati iste poslove, ali nikako nismo ispitali za kakav smo pojam tada vezali razliitu i istu 141

prirodu i na koji smo nain onda izvrili podelu razliitih poslova meu razliite prirode i istih poslova meu iste prirode. Zaista ree on to nismo ispitali. c Na taj nain bismo mogli postaviti pitanje i da li je priroda elavih ljudi i priroda onih sa kosom ista a ne suprotna, pa kad bismo se sloili u tome da je suprot na, mogli bismo, ukoliko elavi obavljaju obuarske po slove, da to ne dopustimo onima sa kosom, a ukoliko obuarski posao obavljaju oni sa kosom, da to ne dopu stimo elavima. Pa to bi bilo smeno ree on. Smeno rekoh ali ne iz nekog drugog raz loga, nego zato to onda nismo mislili prosto na razlii tost i istovetnost, nego samo na razliitost i istovetnost d sposobnosti u vrenju dunosti. Rekli smo, na primer, da lekar i onaj ija je dua sklona leenju imaju istu pri rodu. Zar nije bilo tako? Jeste. A jesmo li rekli da lekar i graevinar imaju raz liitu prirodu? Jesmo. V. A ako bi se pokazalo rekoh da muki i enski pol pokazuju razliite sposobnosti za neki zanat ili neki drugi poziv, onda emo rei da svakome od njih moramo odrediti onaj za koji je sposoban. Ali ako se oni razlikuju samo u tome to enski rod raa, a muki oploe ava, onda emo rei da time nije dokazano nita to bi bilo protivno smislu naeg tvrenja razliitosti izmeu mukarca i ene, pa emo i dalje verovati da nai uvari i njihove ene treba da obavljaju iste poslove. I to s pravom ree on. A zatim emo onog ko tvrdi suprotno pozvati da 455 nas poui tome za koji posao ili za koji dravni poziv prirodna sposobnost mukarca i ene nije ista nego druk ija, zar ne? To je pravilno. A sada bi i neko drugi mogao rei ono to si malopre ti rekao, to jest da nije lako odgovoriti na to odmah, a da posle razmiljanja to uopte nije teko. Mogao bi. Da li onog ko e nam odgovoriti treba da zamo limo da prati nau raspravu, kako bismo mu mogli do142

456

kazati da u dravi nema nikakvog posla koji bi pripadao iskljuivo enskinju? Razume se. Hajde, dakle rei emo mu odgovori: da li si moda tako mislio da je jedan po prirodi sposoban a drugi nesposoban za neto zato to jedan neto lako naui, a drugi teko? Ili zato to jedan ve posle kratkog uenja postaje veoma pronicljiv u onome to je nauio, dok drugi ne moe da zapamti ni ono to je nauio, ma koliko truda i vebe u njega uloili? Ili zato to jednoga pri duevnom radu telo potpomae u punoj meri, dok drugoga spreava? Postoje li, osim ovih, jo neki znaci po kojima bi mogao razlikovati sposobnog od nesposo bnog? Niko nee moi navesti nita drugo odgo vori on. Zna li uopte neku ljudsku radinost kod koje mukarci u svima ovim osobinama ne bi imali prednost pred enama! Treba li da dugo govorimo tkanju i spre manju peciva i jela, tim vetinama u kojima enski rod ipak neto valja, tako da bi bilo veoma smeno kad bi i u tim stvarima podlegao mukarcima. Istinu govori ree on da je gotovo u svima sluajevima jedan rod uveliko nadmaen od drugoga. Ima, dodue, mnogo ena koje su umnogome bolje od ljudi, ali je uglavnom tako kako ti kae. Nema, prema tome, nikakvog posla u upravi dr ave koji bi pripadao eni zato to je ena, niti mukarcu zato to je mukarac, nego su prirodne sposobnosti podjednako podeljene meu oba stvorenja, i u svima po slovima moe po svojoj prirodi uestvovati ena, i u svima poslovima mukarac, samo je ena u svima slabija od mukarca. Razume se. Hoemo li, onda, sve dunosti natovariti na mu karca, a na enu nijednu? Kako to? Mislim da moemo rei kako je jedna ena stvo rena za lekara, a druga nije, i kako je jedna muzikalna, a druga nije? A kako drukije? Jedna je, dakle, sposobna i za gimnastiku i za rat, a druga je neratoborna i nije prijateljica telesnih vebi? 143

d 144

Ja tako mislim. Osim toga, jedna e voleti mudrost, a druga nee,'2 jedna e biti strasna, a druga bez strasti? I to se deava. Moe li, prema tome, jedna ena biti pozvana da obavlja posao uvara, a da druga to ne bude? Zar nismo i meu mukarcima odabrali samo one koji su po svojoj prirodi bili sposobni za taj poziv? Razume se. Tako je, dakle, i kod mukarca i kod ene pri rodna sposobnost za uvanje drave ista, bez obzira na to to je kod jednog slabija, a kod drugog jaa. Izgleda tako. VI. Za takve ljude, dakle, treba odabrati i takve ene da ive zajedno sa njima i da zajedno uvaju dravu, jer su one sposobne, i po svojim prirodnim osobinama su im srodne. Da. A zar jednakim prirodama ne moraju biti dodeljcne i jednake dunosti? Svakako. Pa onda, idui po krugu, opet dolazimo do onog ranijeg i tvrdimo da nije protiv prirode ako se muziko i gimnastiko vaspitanje dodeli i enama uvara. Svakako da nije. Mi, dakle, nismo kao zakon odredili nita to bi bilo nemogue i to bi liilo na prazne elje, jer smo za kon odredili prema prirodi. A dananje obrnuto stanje je, kako izgleda neprirodno. Tako izgleda. Je li nae ispitivanje bilo upueno na to da pred loi ono to je mogue i to je najbolje? Jeste. Da je to mogue, u tome smo se sloili, je li? Da. A da je i najbolje, u tome treba tek da se slo imo? Tako je. Da bismo jednu enu osposobili za dunost u vara, za to nam nee posluiti nikakvo drugo vaspitanje nego ono koje i ljude osposobljava za to, poto je i kod jednog i kod drugog ista priroda, zar ne?

Nikakvo drugo. A kako sada misli tome? emu? Da li ti sam smatra nekog uvara boljim a dru gog gorim; ili misli da su svi jednaki? To ne. Da li misli da su u naoj dravi koju smo sa gradili postali bolji ljudi uvari, ako su dobili pomenuto vaspitanje, ili obuari koji su vaspitani u obuarskoj vetini? Smeno pita ree on. Razumem rekoh. Ali zato? Zar oni nisu naj bolji meu svim ostalim graanima? Daleko najbolji. I kako? Zar ove ene nee biti najbolje meu svim enama? I to daleko najbolje ree on. A moe li za dravu da bude neto bolje nego kad su njeni mukarci i ene to je mogue bolji? Ne moe. A sredstvo da se to postigne je, prema naem tumaenju, muziko i gimnastiko vaspitanje koje do bij aju? Razume se. Mi smo, znai, zakonski odredili ne samo ono to je u dravi mogue nego i ono to je najbolje. Tako je. ene uvara moraju se, dakle, svui, jer e mesto odela obui vrlinu, i moraju uestvovati i u ratu i u svim dunostima uvara, a nikakav drugi posao ne smeju obavljati. Ali, s obzirom na nenost njihovog pola, e nama pri tom treba dodeliti lake poslove nego mukar cima. Onaj, pak, ko se smeje golim enama kad se tako vebaju radi onog to je najbolje, kida nezreo plod mudrosti" 1 3 i ne zna, ini mi se, emu se smeje i ta radi. Vrlo se lepo kae i kazivalo se da je korisno u isto vreme i lepo, a kodljivo je runo. Sasvim tano. VII. Moemo, dakle, rei da smo u razgovoru ovome zakonu enama, i poto smo utvrdili da uvari i uvarke treba zajedniki da obavljaju iste poslove, pre li preko ovoga talasa. Ispitivanje je, tavie, pokazalo da je ova odredba i mogua i korisna. 145

 Od onih koji su u vrhunskoj ivotnoj snazi. A ako se pri raanju ne bi pazilo na to, misli li da bi se tvoja rasa ivine i pasa mnogo pogorala? Zaelo ree on. A ta misli konjima i drugim ivotinjama? Je li tamo drukije? To bi bilo besmisleno ree on. Avaj, prijatelju dragi rekoh kako visoko moraju stajati nai vladaoci ako je i kod ljudskog roda ovako! c Ali tako je ree on. A zato to govori? Zato to oni moraju rekoh uzimati mnoge lekove. Za telesnu negu, za koju nisu potrebni lekovi nego samo pridravanje naroite dijete, dovoljan je, mislim, i manje iskusan lekar. Ali ako treba uzimati lekove, onda znamo da je potreban odluniji lekar. Istina je. Ali zato to govori? Zbog ovoga rekoh. Izgleda da e nai vla daoci, ako hoe da koriste svojim podanioima, morati da d se slue mnogim laima i prevarama. A mi smo rekli" da su sve takve stvari, ako su lek, korisne. I rekli smo s pravom to. ini se da e to pravo biti od velike vanosti pri sklapanju brakova i raanju dece. Kako to? Tako to smo mi slono utvrdili da bi najbolji ljudi to ee morali da dolaze u dodir sa najboljim e nama, a najgori ljudi sa najgorim enama to je mogue rede da bi se, ako stado eli da ostane na visini, deca onih e prvih morala odgajati dok deca ovih drugih ne, a sve bi to moralo ostati potpuno nepoznato svima izuzev vladao cima, ako itavo stado uvara treba da ostane to je mo gue vie poteeno od nesloge. Sasvim tano. Znai da e se zakonom odrediti svetkovine 20 na koje emo zajedno dovoditi i mlade neveste i mladoenje, 460 a rtve i pesme naih pesnika moraju biti dostojne svadbi koje se sklapaju. Broj svadbi ostaviemo vladaocima da bi nam oni, imajui u vidu i rat, i bolesti i sve stvari, sauvali po mogustvu isti broj mukaraca, tako da naa drava, ako je to mogue, ne postane ni vea ni manja. 21 Dobro je ree on. A zatim moramo uvesti dobro smiljeno rebanje, kako bi onaj ko je manje vredan kod svakog neus148

pelog svadbovanja pripisivao krivicu sluaju, a ne vladao cima. I to svakako ree on. IX. Mladim ljudima koji su se odlikovali u ratu ili ma gde treba jo pored ostalih nagrada i odlikovanja do pustiti da ee opte sa enama, kako bismo i pod tim opravdanim izgovorom dobili to vie dece od takvih. Naravno. Svaki put kad se dete rodi treba da ga prime za to odreene vlasti, mukarci ili ene, ili i jedni i drugi, jer su vlasti zajednike i za ene i za mukarce. Da. Onda e decu dobrih ljudi mislim uzeti i odneti u zavod dadiljama koje stanuju odvojeno u jed nom delu grada, a decu slabijih, ili ako se od dobrih ljudi rodilo neko sakato, sakrie na nepristupanom i nepoz natom mestu kako to i prilii. Da, ako rasa uvara treba da ostane ista. Vlasti e se, dakle, brinuti za hranu, odvodei u zavod majke ija su prsa nabrekla od mleka, ali tako da na sve mogue naine spree da bilo koja od njih pre pozna svoje dete, a ako ovih nema dovoljno, dovodie i druge ene koje imaju mleka, i brinue se tome da majke doje odreeno vreme, a bdenje i druge tegobe dodelie hranitelj kama i odgojiteljicama. Tako e enama uvara raanje dece biti veoma lako ree on. Tako i treba rekoh ja. Ali da preemo re dom sve to smo sebi postavili kao cilj. Rekli smo da potomstvo treba da dolazi od onih koji su u vrhunskoj ivotnoj snazi. Istina je. A zar se i tebi ne ini da je pravo vreme za punu snagu dvadeset godina kod ene i trideset kod mukarca? Na koje godine jo misli? ena treba da raa za dravu poev od dvadesete pa do etrdesete godine, a ovek da pone ploditi kad pree najnemirnije doba svoga ivota, pa do pedeset i pete godine. I kod jednog i kod drugog je ovo i za telo i za razum najsnanije doba. Ako neko stariji ili mlai od ovih stvara po tomstvo, rei emo da je to zloin i protiv boanskih i 149

protiv ljudskih zakona, jer se tako dravi daje dete koje je roeno potajno i koje nije zaeto uz rtve i molitve, to ih svetenice, svetenici i celokupno graanstvo, pri likom sklapanja brakova, upuuju boanstvu da bi se od dobrih raali jo bolji i od korisnih jo korisniji, i jer se tako zainje potomstvo u tami, iz strane razuzdanosti. Te je ispravno ree on. A isti e zakon nastavih ja vaiti i za ljude koji su u punoj ivotnoj snazi, ukoliko bez doputenja vladaoca opte sa enama koje su u godinama plodnosti, jer emo dete koje takvi daju dravi nazvati vanbranim, nezakonitim i obesveenim. S punim pravom. A kad ene i ljudi preu godine za raanje, daemo mukarcima slobodu da stupaju u branu vezu s kim hoe, samo ne sa kerkom i majkom, sa kerkama svojih kerki ili sa majkom svoje majke; a ene nee smeti da stupaju u branu vezu sa sinom ili ocem, unu kom ili dedom. I kad im sve to budemo odredili, onda e ene morati da se staraju tome da ne rode ako su ostale bremenite, a ako bi se dete, uprkos pokuaju da se to nasilno sprei, rodilo, onda se takvo dete nee smeti odgajati, jer za njega nee biti hrane. I to je pravilna odredba ree on. Ali kako e se oevi, keri i svi ti to si ih sad pomenuo moi meusobno prepoznavati? 22 Nikako rekoh ja nego e sva deca koja se budu rodila izmeu sedmog i desetog meseca od onog dana kad se neko oenio, ako su muka, biti njegovi si novi, a ako su enska njegove keri, i ona e njega na zivati ocem, a on e njihovu decu isto tako nazivati svo jom unuadi i ona njega dedom a ene starom majkom; a oni koji su se raali u vreme kad su njihovi oevi i majke raali, nazivae se sestrama i braom, tako da se svi ti, koje smo sada pomenuli, nee smeti da dotiu. Braa i 23 sestre , po zakonu e stupiti u brak, ako tako odredi kocka i ako Pitija to potvrdi. Tako je sasvim u redu. X. Tako, otprilike, ili slino izgledae zajednica ena i dece uvara u tvojoj dravi, Glaukone. A da li je to u saglasnosti sa ostalim dravnim ureenjem i da li je to zaista najbolje ureenje tih prilika, to moramo da ljim ispitivanjem da utvrdimo. Ili kako da uradimo?

462

Tako, Zevsa mi ree on. Zar ne bi trebalo da se na samom poetku upi tamo ta u stvari mi smatramo najveim u izgradnji dr ave, za im mora da tei zakonodavac kad odreuje za kone i ta je najvee zlo, a zatim da posmatramo da li se ovo emu smo dosad pretresali slae sa tim najboljim, a ne, moda, sa onim zlim? To e nas najpre dovesti do sporazuma. Postoji li u dravi neko vee zlo nego to je ono koje je rui i mesto jedne drave stvara mnoge? 24 I ima li veeg dobra od onoga to dravu spaja i ini je jedin stvenom? Nema. A zajednika radost i zajedniki bol ujedinjuju, ako moemo da postignemo da svi graani bar priblino oseaju istu radost i istu alost kad se te stvari javljaju i kad nestaju? Svakako ree on. A ako su jedni veoma tuni, a drugi neobino radosni zbog stanja u dravi i onih koji u dravi ive, onda ta podvojenost razdvaja? Kako da ne? Zar se ovo ne deava zato to se reci kao moje", ili nije moje", a isto tako i tue" ne upotrebljavaju za iste stvari? Tano. I najbolje e biti upravljano onom dravom u kojoj najvei broj lanova za iste predmete i u istom zna enju kae moje" i nije moje"? Daleko bolje od svih. Kakva e, prema tome, drava biti najblia poje dincu? To je kao kad bi neko od nas bio povreen po pr stu, pa bi to osetio sav organizam, preko tela sve do due i do onog njenog dela koji vlada i koji je u njoj jedinstven, tako da ona ela osea bol zajedno sa itavim bo lesnim telom, i mi onda tako i kaemo: da ovek ima bolove u prstu. A zar to isto ne vredi i za svaki drugi deo ovekovog tela, i za svaki bol, ako ga jedan deo trpi, kao i za radost ako mu biva lake? Tako je ree on i tvoje je pitanje pravilno: najblia je oveku ona drava koja je najbolje ureena. Ako se, dakle, neto dobro, ili neto ravo dogodi jednom graaninu, onda e ovakva drava, mislim, 151

150

prvo rei da je to njena sudbina i ona e se ela, pre sva ke druge, zajedniki ili radovati, ili e zajedniki trpeti. Dobro ureena drava e tako i initi. XI. Vreme je rekoh da se opet vratimo svojoj dravi i da ispitamo da li ba ona najbolje odgo vara naim razmatranjima, ili je to, moda, u veoj meri sluaj sa nekom drugom dravom. To je zaista potrebno. 463 Dakle? Ima li i u drugim dravama vladalaca i naroda kao i u njoj ? Ima. A svi oni nazivaju jedne i druge graanima? Svakako. A kojim imenom naziva narod vladaoce i pored toga to ih zove gratanima? U najveem broju drava zove ih despotima, a u demokratskim dravama upotrebljava ovaj isti naziv: vladaoci (arhonti). A kako ih naziva narod u naoj dravi? Kakvo ime daje on vladaocima pored toga to ih naziva: graa nima? b Zove ih spasiocima i pomonicima. A kako oni zovu narod? Platiama i hraniteljima. A kakav naziv za narod imaju vladaoci u osta lim dravama? Oni ih zovu robovima. A kako se nazivaju ti vladaoci meu sobom? Savladarima. A kako nai? Sauvarima. Moe li mi rei za vladare drugih drava da li poneki od njih naziva poneke od savladara roacima, dok c druge naziva strancima? Znamo mnogo takvih. Roake svakako smatra za svoje i tako ih i zove, a strance ne smatra tako? Tako je. A tvoji uvari? Da li meu njima postoji neko ko bi nekog od sauvara mogao smatrati strancem i tako ga nazivati? Nikako ree on. Jer e za svakog koga bude sreo misliti da mu je brat, ili sestra, otac ili mati, sin ili 152 ki, ili da je neko od njihovih potomaka ili predaka.

464

Lepo govori rekoh samo mi reci jo i ovo: hoe li njih samo nazivati roacima ili e oni u svima ovim poslovima morati i da rade, vodei rauna tome imenu: kad je u pitanju, na primer, sve ono to je zako nom odreeno potovanju i uvanju otaca i dunoj poslunosti prema roditeljima; inae im ne bi ilo dobro ni kod bogova ni kod ljudi, jer se protivi i bojem i ljud skom pravu onaj ko se ne upravlja po zakonu. I da li e ovakve ili neke drukije glasove oevima, na koje bi im neko ukazao, i ostalim roacima kazivati usta gra ana u ui jo male dece? Takve ree on jer bi bilo smeno ako bi se imena roaka pominjala samo ustima bez dela. Znai da e se, ako se jednom graaninu dogodi srea ili nesrea, u ovoj dravi, pre nego u bilo kojoj dru goj, sloiti u rei koju smo maloas pomenuli: ovo je moja srea, ili: ovo je moja nesrea. Sasvim je tako. A zar nismo rekli da se u tome oseanju i u toj reci odraava zajednica u radosti i u patnji? Rekli srno, i to s pravom. I poto nai graani imaju najveu zajednicu u onome to nazivaju moje", imae najveu zajednicu i u bolu i u radosti, zar ne? Da, najveu. A je li zajednica ena i dece uvara razlog to je to tako i pored toga to i ostalo ureenje doprinosi tome? Ta je zajednica najvaniji razlog. XII. A mi smo se, poredei dobro ureenu dr avu sa telom i njegovim stanjem kad jedan njegov deo osea bol i radost, sloili u tome da je ta zajednica naj vee dobro za dravu? I s pravom smo se u tome sloili. Znai da se to to pomonici 25 imaju zajednike ene i decu pokazalo kao najvee dobro za dravu. Dabogme. Onda i mi ostajemo pri onome to je ranije re 26 eno. Kazali smo da uvari ne smeju imati ni svojih kua, ni zemlje, ni imanja, nego da e hranu, kao nagradu za uvanje, primati od drugih i da tu nagradu za uvanje moraju svi zajedno troiti ako ele da zaista budu dobri uvari. 153

 Tako je? Da li to to sam kazao, i ono to je reeno ranije i ovo to sad govorim ne ini ove ljude jo vie pravim uvarima i ini da ne rue dravu time to nee za istu stvar, nego svaki za neku drugu, rei moje", pri emu e jedan sve to moe vui u svoju kuu kako bi sam imao daleko vie od drugih, a drugi e, opet, vui svojoj d kui? I ene i decu bi imali svako za sebe i, poto bi to bila njihova svojina, onda bi svako stvarao i svoje rado sti i bolove. Ovo, naprotiv, ini da imaju jednu predstavu svojini i da teei za njom imaju svi jednoduno, uko liko je to mogue, i bolove i radosti? Tano je. Dalje: zar procesi i meusobne optube nee, tako rei, nestati, poto oni nemaju nikakve svojine sem svoga tela, dok je sve ostalo zajedniko? Stoga kod njih ne postoji nikakav razlog za svau, dok se ljudi e inae svaaju oko novca, i dece i rodbine. Oni su svakako slobodni od ovoga. Kod njih nee biti ni procesa zbog nasilja ili uvreda. Poto smo uveli prinudno negovanje tela, rei emo da je sasvim pravilno i u redu da jedan vrnjak pomae svome drugu. I s pravom. 465 Ovaj se zakon pokazuje kao dobar i u ovome: ako se neko naljuti na drugoga, taj e na njemu iskaliti svoj gnev i nee ii dalje, u vee svae. Razume se. Stariji e imati za dunost da upravljaju svima mlaima i da ih kanjavaju. Tano. A prirodno je da mlai nee pokuavati da zlo stavlja, ili ak tue starije, ako to vladaoci ne narede. I mislim da mu uopte nee odrei potovanje. Dva u vara e biti dovoljno jaka da to spree: strah i stid; stid e ga odvratiti od toga da stavi ruku na roditelje, a strah b da drugi ne pomognu ganjanom, jedni kao sinovi, drugi kao braa, a neki opet, kao oevi. Da, zaista e biti tako. Svuda e, dakle, ljudi iveti meu sobom u miru radi zakona? 154

Potpuno u miru. A ako uvari ne dou meusobno u svau, onda se ne treba bojati da se ostali graani nee sloiti sa nji ma ili sami meu sobom. Nikako. Mislim se da li da uopte pomenern najneznatnija zla od kojih bi bili osloboeni, jer su ona nepristojc na: laskanje siromanih ljudi bogatima; dalje, brige i te gobe koje se javljaju u vezi sa odgojem dece i trokovima koje prouzrokuju najpotrebniji robovi u kui. Pri tom se oni ili zaduuju, ili poriu da su duni i novac koji su na bilo koji nain nabavili stavljaju na raspolaganje e nama i robovima, 27 a koliko i ta pri tome trpe, moj dragi, jasno je da nije pristojno niti zasluuje da se tome govori. d Jasno je ree on ak i za slepca. XIII. Oni e, dakle, biti slobodni od svega toga i ivee ivotom blaenijim nego to je ivot pobednika u Olimpiji. Kako to? Jer se oni smatraju srenima samo radi jednog delia onoga zbog ega su nai uvari sreni. Pobeda u vara je vea i njihovo izdravanje od strane drave je potpunije. Svojom pobedom postiu oni blagostanje ele drave, a izdravanje i sve drugo to ivot zahteva dobijaju i oni i njihova deca, i drava im deli poasne poklone e dok su ivi, a dostojnu pratnju kad umru. To su zaista lepi darovi. Sea li se jo da nam je u ranijem razgovoru neko prebacio 28 kako mi ne pravimo uvare srenima, jer 466 su u mogunosti da imaju sve, pa ipak nemaju nita? A mi smo rekli da emo se time ponovo pozabaviti, ako slu ajno u govoru doemo do toga, a da sada samo elimo da napravimo uvare uvarima i dravu takvom da bude to je mogue vie srena, a neemo da se obaziremo sa mo na jedan stale u njoj i da njega nainimo srenim? Seam se. A sada? Ako nam ivot pomonika 29 izgleda mno go lepi i bolji nego ivot pobedilaca u Olimpiji, onda se b on ne moe uporediti sa ivotom obuara, ili drugih ne kih zanatlija ili zemljoradnika. Mislim da ne moe. Sada, dakle, moemo rei ono to sam jo onda kazao: ako uvar trai sreu u tome to e prestati da 155

bude uvar, onda mu nee biti dovoljan ovako umeren i strog ivot koji je, kako mi kaemo, najbolji, nego, kad ga bude obuzela glupa i detinjasta predstava srei, ona e ga goniti da silom prisvoji sebi sve bogatstvo u dravi c i tako e saznati da je Hesiod zaista bio mudar kad je rekao da je polovina nekako vie nego elo". 30 Ako mene bude uzeo za savetnika ree Glaukon ostae pri onom ivotu. Ti se, dakle, slae sa zajednicom ena sa mue vima kakvu smo opisali, i sa onim to se odnosi na vaspitanje dece i zatitu ostalih graana, kao i s tim da ene ostaju u gradu, da idu u ratove, da zajedno moraju u vati i zajedno moraju loviti isto kao i psi, da, ukoliko je to mogue, svuda i sve dele sa mukarcima, i da e, ako d tako rade, najbolje raditi i nee initi nita to bi u nji hovim odnosima prema mukarcima bilo protiv enske prirode, po kojoj su stvorene zajednice sa njima? Slaem se. XIV. Preostaje li nam jo rekoh da vidimo je li mogue da takva zajednica postoji i kod ljudi, kao i kod drugih ivotinja,31 i na koji je nain to mogue? Pretekao si me u tome, jer sam upravo hteo da ti upadnem u re. e to se tie ratovanja to je jasno kako e rato vati rekoh. Kako? zapita ovaj. Poi e zajedno 32 u rat i povee sobom svu svoju odraslu decu kako bi ona, kao i deca ostalih zanatlija 33 , 467 posmatrala posao koji e kad odrastu imati da obavljaju, a pored posmatranja imae da pomau i slue pri svemu to se u ratu javlja i da se brinu oevima i majkama. Zar nisi primetio kako kod drugih zanatlija, na primer, deca lonara dugo pomau pre nego to se i sama late lonarskog posla? Svakako. Da li je potrebno da oni briljivije odgoje svoju decu u vebi i posmatranju nego uvari? To bi bilo smeno ree. A osim toga, svako ivo bie borie se naroito b hrabro ako su prisutni i njegovi potomci. Tako je. Ali, Sokrate, postoji velika opasnost da u sluaju poraza, to je lako mogue u ratu, propadnu i oni i njihova deca i da se na taj nain onemogui da se 156 drava opet podigne.

cl

468

Istinu govori rekoh ali zar ne misli da je najvea briga da se nikad ne izloe opasnosti? Nikako. I dalje? Ako ve treba da se izloe opasnostima, zar ih onda ne treba izlagati onde gde e radi uspeha biti bolji? Razume se. Da li ti misli da nema nikakve razlike u tome da li e deca, koja treba da postanu ratnici, videti rat ili ne, i da ne vredi izloiti se opasnosti? Ne mislim, nego je od vanosti za ono to veli. Treba, dakle, ostati pri tome da deci omoguimo posmatranje rata, ali se treba pobrinuti i njihovoj bezbednosti, i onda e biti lepo. Zar ne? Da. Onda e, dakle, prvo njihovi oevi biti toliko is kusni koliko ljudi uopte mogu biti, i znae koji su ratovi opasni a koji nisu. Razume se. U neke od njih e, dakle, voditi decu, a u neke nee. Tako je. A kao zapovednike nad njima nee postavljati najgore ljude, nego ljude koji su po iskustvu i starosti sposobni da budu zapovednici i voe. Tako i treba. Ali, rei emo: mnogim ljudima se, nasuprot oe kivanju, mnogo ta dogodilo. Na svaki nain. Za takve sluajeve, prijatelju moj, moramo im jo kao deici dati krila da bi u sluaju potrebe mogli odleteti. Kako to misli? Treba ih to mlae stavljati na konje, a kad su nauili da jau, treba ih voditi da posmatraju i to ne na hrabrim i ratobornim, ve na najhitrijim i najpitomijim konjima. Tako e najlepe posmatrati svoj posao i u slu aju potrebe, spae se na najsigurniji nain, zajedno sa voama za kojima idu. ini mi se da ima pravo. A kako e biti u ratu? zapitah. Kako treba da se dre tvoji ratnici jedan prema drugom, a kako pre ma neprijateljima? Da li sam dobro pogodio ili ne? 157

e 158

Reci, ta? Zar neemo onoga ko napusti ubojni red, ili baci oruje, ili iz straljivosti uini neto slino staviti meu zanatlije i zemljoradnike? Dabogme. A onoga ko iv dospe neprijatelju u ruke, treba pobednicima ostaviti kao poklon da rade sa zarobljeni kom ta ele? Razume se. A da li misli da e onoga ko se odlikovao i ste kao slavu svi deaci i mladii koji su poli u rat odmah morati redom da ovenaju ili ne? Mislim da hoe. I da mu, osim toga, svako mora stegnuti de snicu? I to. Ali ovo sad, mislim, da ti se nee vie dopasti rekoh. ta to? Da on poljubi svakog i da od svakog primi po ljubac! To mi se ba najvie dopada ree on. I ja uz taj zakon dodajem jo i ovo: sve dok su na tom rat nom pohodu, ne srne se niko koga on eli da ljubi odupreti, tako da postane jo hrabriji i pobere ratnu nagradu ako ima neke sklonosti prema mukarcu ili devojci. Lepo rekoh. Mi smo ve rekli 34 da je za vrlog mladia pripremljeno vie brakova nego za druge, i da na njega izbor mora pasti ee nego na druge, kako bi ovakav ovek imao to vie potomstva. Da, to smo ve rekli. XV. I po Homeru je pravino nagraivati dobre mladie na ovaj nain. Jer i Homer veli: kad se Ajant istakao u ratu, bio je nagraen velikim komadom me 35 sa", jer je to primerna ast za mladog i hrabrog junaka, a ne donosi samo poast, ve ini i snanijim. Tako je ree on. U tome emo posluati Homera rekoh. I mi emo za svoje hrabre junake, ukoliko su se oni takvi pokazali, prinositi rtve i u svim takvim prilikama pro slavljati i himnama i svim onim to smo sad pomenuli, a pored toga jo poasnim mestom" i mesom i punim aama", 36 kako bismo hrabre mukarce i ene u isto vreme i proslavili i osnaili.

Vrlo lepo govori. Dobro. A zar za onoga ko je meu poginulima u ratu slavno umro, neemo rei da on, pre svih drugih, pripada zlatnom rodu? Pre svih, svakako. I hoemo li verovati Hesiodu kad kae da ako neki iz toga roda umru onda 469 postanu dusi dobri i zemaljski, kojino brane od zla, i uvari su ljudima smrtnim"?37 Verovaemo mu. Znai da emo pitati boga kako treba sahranji vati one ljude, koji su nalik na demone i bogove, i s ka kvim odlikovanjima, i sahraniemo ih onako kako on bude rekao. 38 To emo uiniti. Hoemo li njihove grobove ubudue nego vati i potovati kao grobove demonskih bia? I da li e isto vaiti i za sluaj da neko od njih, koji su se u ivotu odli kovali kao dobri, umre od starosti ili na neki drugi nain? To bi bilo pravo. Dalje. Kako e nai vojnici postupati sa nepri jateljima? Kako to misli? Prvo to se tie zarobljavanja. Da li ti se ini pravinim da Heleni porobljavaju helenske drave, ili treba da se, po mogustvu, naue da potede helensko pleme i da se sami uvaju da ne postanu robovi varvara? U svakom sluaju i uopte je bolje da Heleni tede jedni druge. Dakle, da sami nemaju Helena za roba i da to isto savetuju i drugim Helenima? Tako je odgovori on jer bi se na taj nain 39 okretali prema varvarima, a njih same bi potedeli. Dalje. Da li je lepo opljakati posle pobede pale borce, sem to e im se oduzeti oruje. Zar to plaljivcima ne bi mogao biti izgovor da ne pou na protivnika, jer bavei se oko mrtvog rade, tobo, neto potrebno i zar nisu ve mnogobrojne vojske propale zbog ovakve pljake? Svakako. I zar ti se ne ini da ne dolikuje slobodnom oveku i da je gramljivo opljakati mrtvaca, a da je znak 159

enskog i sitnog shvatanja smatrati le za neprijatelja, kad je ovaj ve pobegao i kad je od svega ime se borio ostavio samo to? Ili misli da oni koji ovako rade ine e drukije nego psi koji se ljute na kamenje kojim ih ga aju, a ne napadaju na one koji su to kamenje bacili? Ne ine. Treba, dakle, da izostane pljakanje leeva i sva ko spreavanje sahranjivanja. 40 Treba da prestane, tako mi Zevsa! XVI. Ali ako nam je uopte stalo do toga da prema ostalim Helenima budemo blagonakloni, onda ne emo nositi oruje u hramove da ga tamo ostavimo kao 470 zavetni dar,41 naroito to neemo initi sa helenskim oru jem. Pre emo se, ako neki bog ne kae drukije, bojati da je skrnavljenje nositi takve stvari, otete od naih srod nika, u hramove. Potpuno pravilno. A kad je u pitanju unitavanje helenske zemlje i spaljivanje kua? Kako e tvoji vojnici postupiti prema neprijateljima? Rado bih uo tvoje miljenje i tome. Meni se ini rekoh da ne treba initi ni jedno od ovoga, nego samo uzeti godinji rod. A hoe b li da ti kaem zato? Razume se da hou. Meni izgleda da, kao to su rat i nesloga dva imena, postoje i dva stanja koja tim imenima odgovara ju. Od ta dva, jedno je sukob izmeu srodnika i saplemenika, a druga izmeu raznih plemena. Neprijateljstvo meu srodnicima zove se nesloga, a neprijateljstvo sa strancima zove se rat.42 To to kae nije nita neobino. c Pazi sad da li i ovo govorim dobro: ja, naime, tvrdim da su helenska plemena meu sobom u srodstvu i da su domaa, a da su varvarskim narodima strana i tua. Tako je. Ako se, dakle, Heleni bore protiv varvara i varvari protiv Helena, rei emo da vode rat, da su po pri rodi neprijatelji i da to neprijateljstvo i treba da se zove rat. Ako se, meutim, Heleni bore protiv Helena, rei emo da su oni po prirodi prijatelji, a da je Helada u takvom stanju bolesna i pobunjena i takvo neprijateljd stvo treba nazvati neslogom. 43 160

471

Saglaavam se ree da se to tako ustanovi. Gledaj onda rekoh ono oko ega smo se sada saglasili da je nesloga. Svuda gde se tako neto do godi, drava e se raspasti na dva dela, pa e jedni dru gima pustoiti polja i paliti kue, a takvu neslogu emo onda ocenjivati kao zloinaku, te nijednu od zavaenih stranaka neemo smatrati patriotskom. Uostalom, zar bi se oni koji doista vole svoju dravu (filopolidi) ikada usudili da tako pustoe svoju hraniteljicu i majku. Ali u skladu je s pravom merom ako pobednici pobeenima samo oduzmu letinu, i ako pomiljaju na to da e se jed nom pomiriti i da nee uvek ratovati. Taj postupak je doista mnogo manje divljaki nego onaj. A, onda zapitah zar nee drava koju gra di biti helenska? Treba da bude. Zar nee onda njeni graani biti i dobri i blagi? Oni moraju takvi da budu. A zar nee biti i prijatelji Helena? 44 I zar Heladu nee smatrati domaom i zar nee imati hramove zajed nike sa ostalim Helenima? Hoe, sigurno. Onda e svau sa Helenima, sa svojim roacima, dakle, smatrati za neslogu i nee je zvati ratom? Nee. I oni e se razdvajati da bi se opet pomirili? Razume se. Oni e ih blagonaklono pouavati i nee ih ka njavati ropstvom ili smru, jer su njihovi uitelji, a ne neprijatelji. Tako je. I tako Heleni nee pljakati Heladu, nee paliti kue i nee smatrati da su u svakom gradu svi stanov nici njihovi neprijatelji, i ljudi, i ene, i deca, nego e uvek znati da su njihovi neprijatelji malobrojni, i da su to samo oni koji su tu nesuglasicu prouzrokovali. Zbog svega toga nee pustoiti njihova polja, poto su mnogi meu njima njihovi prijatelji, niti e ruiti kue nego e ii samo za tim da pronau krivce, kako bi oni bili ka njeni od nevinih koji su stradali. Slaem se s tim da nai graani tako treba da postupaju prema svojim protivnicima, a prema varvari161

ma da se odnose onako kao sada Heleni jedni prema dru gima. Tako emo, dakle, uvarima dati i taj zakon, da c ne pustoe zemlju i da ne pale kue? Dajmo ga ree on i onda emo moi rei da smo i njime, kao i onim ranijim, pogodili ono to je pravo. XVII. Ali mi se ini, Sokrate, da se ti, ako te ostavimo da i dalje ovako govori, nee setiti onoga to si ostavio za kasnije da bi prvo pretresao ovo drugo, na ime: da li je ova drava mogua, i na koji nain mogua? Da bi joj, ukoliko bi postojala, ilo sve dobro, s tim se slaem iako si ti mnogo ta izostavio, i isto tako verujem da bismo se i sa neprijateljima vrlo dobro borili, jer jedni d druge ne bi nipoto ostavljali na cedilu, jer bi svako po znavao onog drugog i nazivao ga imenom: brata, oca, sina. A ako bi u rat pole i ene, pa bilo da su u istom redu ili smetene pozadi da plae neprijatelja ili da budu od pomoi, znam da bismo onda bili sasvim nepobedivi. Vi dim i sva dobra njena u mirno doba, iako ih nismo pomenuli. Pa kako se ja slaem sa svim ovim i sa jo hiljadu drugih dobara, koje bi ovakva drava, kad bi se stvorila, e imala, nemoj vie govoriti tome, nego pokuajmo da se ubedimo u to da je ona mogua i kako moe da po stoji, a ostavimo ostalo na miru. 472 Navalio si na moj govor iznenada, kao bujica, i nema milosti prema mome oklevanju. Moda i ne zna da sad, kad sam jedva utekao od prva dva talasa, nava ljuje na mene najvei i najtei od njih, a to je trei. Ali kad ga bude video i uo, smilovae se na mene i osetiti da sam s pravom oklevao i bojao se da izgovorim takvu neuvenu re i da pokuam da je poblie ispitam. Ukoliko vie ovako govori ree on utoliko emo te tee pustiti iz ruku, pre nego to nam bude reb kao kako moe da postane ovakva drava. Hajde, govori i nemoj se zadravati. Kad je tako, onda, pre svega, treba pomisliti na to da smo do toga doli traei ta je to pravinost, a ta nepravinost. Da. Ali emu to? zapita on. Niemu; ali ako smo pronali ta je pravinost, hoemo li onda zahtevati da se pravian ovek ni u emu ne razlikuje od nje, nego da mora biti potpuno i sasvim 162

473

kao i ona? Ili emo se zadovoljiti time da se on pravinosti to vie priblii i da u njoj uestvuje vie nego drugi? Zadovoljiemo se ovim drugim ree on. Uzor (paradeigma) je dakle bio cilj kojem smo teili kad smo istraivali ta je pravinost sama po sebi, i ispitivali kakav bi bio karakter savreno pravinog oveka kad bi takav mogao postojati, te s druge strane ta je nepravinost i ta je ovek koji bi u najveoj meri bio nepravian. Upravljajui na pogled na to, hteli smo da vidimo kako nam se oni pokazuju u odnosu prema srei i onome to je ovoj suprotno, te da bismo i mi sami bili tako prisiljeni da se saglasimo oko toga da e i svako od nas ko je njima slian imati i sudbu slinu njihovoj. U svemu tome, nije nam bila svrha dokazivanje da je tako to mogue ostvariti. tome ree istinu govori. A da li misli da bi dobar slikar koji bi naslikao uzornog oveka, najlepeg oveka, i koji bi svojoj slici dao sve to je potrebno, a posle ne bi mogao da dokae da takav ovek moe i da postoji, da li misli da bi on zato bio manje dobar slikar? Ne mislim to, Zevsa mi. Kako? Pa zar mi nismo, kako kaemo, recima stvorili uzor dobre drave? Jesmo. Pa zar misli da smo govorili manje dobro zato to, moda, neemo moi dokazati da se drava kakvu smo opisali zaista moe osnovati? Nikako. Evo, to je istina tome rekoh. A ako je potrebno da ti uinim i tu uslugu i da pokaem na koji nain i gde bi ona najpre bila mogua, onda se opet mo ra sa mnom sloiti u istoj stvari. U kojoj? Moe li se neto ostvariti upravo onako kako se kae, ili je u prirodi da je delo dalje od istine nego to je to re, pa makar nekom to i ne izgledalo tako? Da li se slae da je tako ili ne? Slaem se. Nemoj me onda prisiljavati da dokazujem kako se ono to smo recima preli mora i u istini u potpunosti ostvariti, nego ako smo uspeli da ostvarimo dravu naj163

bliu onoj koju smo opisali, onda hajde da kaemo ono to ti zahteva: da smo pronali mogunost njenog pob stanka. Hoe li biti zadovoljan tim rezultatom? Meni bi on bio dovoljan. I meni. XVIII. Posle ovoga moramo, kako izgleda, po kuati da traimo i da pokaemo ta je to ravo u dra vama, te ne ive tako, i ta je ono najmanje to treba promeniti da bi drava dola do takvog oblika dravnog ure enja; najbolje e biti ako to bude jedna stvar, a ako ne, onda dve, a ako ni tako ne ide, onda to manji i bezna ajni j i broj. c Svakako. Nama se ini da bi se ta promena izvrila kad bismo izmenili samo jednu stvar; to, dodue, ne bi bilo ni malo ni lako, ali bi bilo mogue. ta to? zapita on. Sada dolazim do onog to smo uporedili sa naj veim talasom rekoh. Ali to se mora rei, pa makar nastao talas smeha i poruge, i makar me on prekrio. Pazi dakle ta u rei! Reci! Ako u dravama ne postanu filozofi kraljevi d rekoh ili, ako sadanji kraljevi i vlastodrci ne po stanu pravi i dobri filozofi, i ako oboje: politika mo i filozofija (ljubav prema mudrosti) ne postanu jedno, i ako se silom ne iskljue one mnogobrojne prirode koje tee samo za jednim, ili samo za drugim, onda, moj dragi Glaukone, nee prestati nesree ne samo za drave nego, e kako mislim, ni za ljudski rod, i dravno ureenje koje smo sada recima opisali nee postati mogue niti e ugle dati svetlost sunca. I to je ono to mi ve odavno nare uje da oklevam, jer znam kakve e se neuvene stvari govoriti u vezi sa ovim. Jer je teko uvide ti da nema dru gog puta ka srei ni za pojedinca ni za celinu.45 Tada Glaukon ree: Sokrate, izbacio si takvu tvrdnju i takav go vor da, poto si tako neto uinio, moe oekivati da ete napasti veliko mnotvo uglednih ljudi, koji e odba474 citi odeu i, sasvim ogoleli, dograbie prvo oruje koje im doe do ruku, te e svom snagom na tebe navaliti spremni da izvre junako delo. Pa ako ne bude mogao da se od njih odbrani recima i umakne im, pogodie te njihov prezir i ruganje i to e ti biti kazna. 44 164

475

A zar nisi ti kriv za to? upitah ga. Jesam ree on ali sam dobro uinio. I ja te neu izdati, nego u ti pomoi kako znam. Moda svo jom naklonou i hrabrenjem, a moda mogu i da ti od govorim okretni je nego neko drugi. Pokuaj da sa takvim pomonikom dokae onima koji ne veruju da je tako kako ti kae. Kad mi nudi tako veliku pomo u borbi re koh onda moram pokuati. Ako hoemo da pobegnemo onima koje ti pominje, mislim da je potrebno utvr diti na kakve filozofe mislimo kad se usuujemo da za njih zahtevamo vlast. Kad sve to postane jasno, onda e mo se moi braniti dokazom da nekima po prirodi odgovara da se bave filozofijom i da upravljaju dravom, a drugima je, opet, bolje da se njom ne bave i da sluaju vou. Pravo je vreme da tu stvar odredi ree on. Onda hajde, poi za mnom tim putem. Moda emo zajedno uspeti da to razjasnimo. Vodi me ree on. XIX. Morau da te podsetim rekoh a moda se i sam sea: kad neko neto voli, za njega neemo, ako treba da je dobro reeno, rei da on voli samo jedan deo toga a drugi ne, ve da voli elu stvar. ini mi se da me na to mora podsetiti jer ne shvatam sasvim. Glaukone, nekom drugom bi vie dolikovalo da govori tako kao to ti govori. Nije lepo da erotian ovek ne zna kako svi deaci u cvetnim godinama nekako uzbuuju i izazivaju prijatelje deaka i ljubavnika jer se ini da zasluuju panju i ljubav. Zar sa lepim mladi ima ne radite tako? Ovoga zato to ima prast nos na zivate ljupkim i hvalite ga; kriv nos drugog zovete kraljevskim, a najlepi vam je onaj koji se nalazi izmeu ove dvojice; crnomanjasti izgledaju muki, a plavi su boji sinovi. Misli li da je ime: boje kao med" izmislio neko drugi a ne ljubavnik koji rado gleda bledilo nekoga ko je u cvetu mladosti? Jednom reju: vi primate svaki izgovor, i dobrodola vam je svaka re samo da ne biste od bili nijednog deaka u cvetu mladosti. Ako eli da, pozivajui se na moju prirodu, go vori tako ljubavnicima uopte da tako rade, pristajem radi nae rasprave.

165

c 166

Dalje rekoh zar ne vidi da ljubitelji vina ine to isto i da oni vole svako vino i pod svakim izgo vorom? Vidim. I kod slavoljubivih, mislim, vidi to isto: ako ne mogu da budu vojskovoe, oni e biti zapovednici tritije,47 i ako kod viih i monijih ne uivaju poasti zadovoljavaju se time da ih potuju manji i neznatniji, jer tee samo za poastima. To je tano. Reci je li ovo tano ili nije: ako za nekog ka emo da je eljan neega, kaemo li da on tei za elom stvari ili samo za jednim njenim delom a za drugim ne? Za celim. A zar onda ne moramo rei i da filozof tei za mudrou, i to ne samo za jednom ili drugom, ve za celokupnom? Istina je. Za onog, dakle, ko pokazuje odbojnost prema naukama, naroito za onog ko je jo mlad i kad ne ume da razlikuje korisno od nekorisnog, neemo rei da je ljubitelj znanja (philomathes) niti da je ljubitelj mudro sti (philosophos), kao to za onoga ko je probirljiv u jelu ne kaemo da je gladan, ni da udi za jelom, niti da je ljubitelj jela 48 , nego da je lo u jelu. I to emo rei s pravom. A za onog ko se ne ustee da se ogleda u svim vrstama prouavanja (mathema), i ko se radosno pri hvata uenja i u tome je nezasit, hoemo li takvog s pra vom nazvati ljubiteljem mudrosti, ili filozofom? Tada Glaukon ree: Onda e nai mnotvo takvih udnovatih ljudi. Jer takve osobine, mislim, pripadaju svim ljubiteljima priredbi (philotheamones), jer i oni uivaju u tome da neto naue. Pa i oni koji vole da sluaju dovoljno su udnovati, te i njih moemo nazvati ljubiteljima mudro sti, ili filozofima. Takve ljude ne bi mogao nagovoriti da prate neku ozbiljnu raspravu ili neku priredbu te vrste, ali oni e trati na svaku dionisijsku sveanost, ne pro putajui ni one koje se izvode u gradu, ni one koje se prireuju na poljima, 49 kao da su svoje ui iznajmili za sve horove. Hoemo li sve ove, i druge takve radoznalce, i one koji se bave tim neznatnim vetinama nazvati filo zofima?

XX. A koje ti naziva pravim filozofima? One koji rado gledaju istinu rekoh. To je dobro .ree on ali kako to misli? Za nekog drugog to nije lako rekoh ali mislim da e se ti sloiti u tome. U emu? Poto je lepo suprotno runome, onda su to dve stvari? 476 Razume se. Pa poto su dve, onda je svaka jedna? I to. Isto vredi i za pravino i nepravino, i za dobro i zlo, i za sve druge pojmove; svaka pojedina stvar je jedna, ali u vezi sa radnjama, i telima, i meu sobom po javljuju se svuda i svaka izgleda kao mnogo njih. 50 Ima pravo. Zato ja i razlikujem rekoh s jedne strane, one koje ti maloas pomenu kao radoznale, kao prija telje umetnosti i kao praktine ljude, a s druge, opet, b odvajam one kojima je re i koje bismo jedino s pra vom mogli nazvati filozofima. Kako to misli? Radoznalci, oni koji rado sluaju i posmatraju, raduju se lepim tonovima, lepim bojama i oblicima i sve mu to je od toga stvoreno, ali njihov duh nije sposoban da vidi prirodu lepog po sebi i da to voli. Tako je zaista. Zar nee biti retki oni koji su sposobni da se pri blie lepom po sebi i da ga kao takvog gledaju? c Veoma retki. Da li ti onaj ko veruje u pojedine lepe stvari, a ne i u lepo tu samu i koji ne moe ii za onim ko ga vodi do saznanja, lii na oveka koji ivi u snu, ili na nekoga ko je u budnom stanju? Razmisli samo: zar to nije san kad ovek slino ne vidi kao slino, nego kao samu stvar, pa bilo da je to u snu, ili u budnom stanju? Ja bih rekao da takav ovek sanja. Dalje. Da li sanja, ili je budan onaj ovek koji d smatra da je neto lepo samo po sebi, koji moe da vidi i to samo za sebe, i stvari koje u njemu uestvuju, i koji te druge stvari ne smatra za samu lepotu, niti lepotu izjednauje sa tim stvarima? 167

fima.

Nipoto, ali treba rei da su oni slini filozo

 On je sasvim budan. Hoemo li onda biti u pravu ako duhovno stanje jednoga nazovemo saznajuim (gignoskontos) i sazna njem (gnome), duhovno stanje onog drugog pomiljajuim (doxadzontos) i mnenjem (doxa)? Razume se. A kad bi se ovaj na nas ljutio zato to kaemo da samo pomilja, a ne saznaje, i kad bi poricao da go vorimo istinu, moemo li nai neki nain da ga umirimo e i da ga nekako ubedimo, ne govorei mu otvoreno da nje gov duh nije zdrav? To bismo morali pokuati ree on. Razmisli, dakle, ta bismo mu rekli. ta misli, kako bi bilo da ga na ovaj nain ispitamo: da mu kaemo kako mu neemo zavideti ako neto zna, ali da bismo ra do videli da li zaista zna. Neka nam kae ovo: da li onaj ko saznaje, saznaje neto, ili ne saznaje nita? A sada, odgovori ti mesto njega! Odgovoriu ree Glaukon da on neto sa znaje. Neto to jeste ili neto to nije? 477 Neto to postoji. Jer kako bi se moglo saznati ono to nije? Nije potrebno da to sa vie strana ispitujemo, jer smo dovoljno ubeeni da je potpuno bie (to pantelos on) potpuno saznatljivo (pantelos gnoston) i da nebie (me on) ni na koji nain nije saznatljivo? Vie nego dovoljno. Dobro. Ali ako ima neeg to istovremeno i jeste i nije, hoe li to biti izmeu onog to apsolutno i bezuslovno jeste, i onog to ni na koji nain nije? Izmeu. Hoe li onda znanje (gnosis) pripadati onome to jeste, dok e se neznanje (agnosia) nunosti odnositi na ono to nije? A za ono to je izmeu moraemo potra iti neto to je izmeu neznanja (agnoia) i znanja (epib steme), ako tako neto uopte postoji? Svakako. A ima li neega to nazivamo mnenjem (doxa)? Kako da ne bi bilo? Da li je takva sposobnost (dynamis) drukija od znanja (episteme), ili je ista? 168

478

Drukija. Mnenje se dakle odnosi na jedno, a znanje na drugo, svako prema svojoj sposobnosti. Tako je. Moemo li onda rei da se znanje prirodno od nosi na ono to jest, da saznaje to to jest i kako jest? Ali moda je bolje da pre no to tako postupimo, nuno preduzmemo sledee distinkcije. Koje? XXI. Rei emo da moi, tj. sposobnosti, sainja vaju rod (genos) bia pomou kojih mi inimo ono to moemo, kao to i sve drugo prema svojim moima ini ono to moe. Mislim, na primer, da su vid i sluh sposobnosti, ako razume ta nameravam da kaem vr sta bia". Da, razumem. Sluaj, dakle, kako ja mislim tome. Na tim sposobnostima ne vidim ni bcju, ni oblik, ni bilo ta dru go slino tome to mnogi predmeti imaju i na ta ja gle dam kad hou da naem razliku izmeu nekih stvari, da li je neto ovako ili onako. Zato kod sposobnosti gledam samo na to za ta je ona i ta ona ini, i po tome sam svaku od njih nazvao sposobnou. One koje su odreene za isto i koje ine isto kaem da su iste, a one koje su odreene za druge ciljeve i koje drugo ine, nazivam razlinim? A ti? Kako ti radi? Isto tako. Vrati se opet, prijatelju, rekoh. Kae li za znanje da je to neka sposobnost? Ili u koju vrstu ti njega ubraja? U tu ree on. I to kao najjau meu svima sposobnostima. A hoemo li i mnenje ubrajati meu sposobnosti, ili u neku drugu vrstu? Nikako u sposobnosti ree on jer mnenje nije nita drugo nego ono ime moemo da pomiljamo. A malopre si se sloio s time da znanje i mnenje nisu isto. Pa kako bi razuman ovek mogao smatrati da je nepogreivo isto ono to i nije nepogreivo? Dobro rekoh jasno je da smo se sloili u tome da je mnenje jedno, a znanje drugo. Svakako. 169

I poto su to razliite sposobnosti, onda one i postoje za razliite stvari. Razume se. Znanje se, dakle, svakako odnosi na ono to je ste, a cilj mu je da sazna kako bie jeste? Da. A mnenje je, velimo, radi pomiljanja? Da. Da li ono pomilja istu stvar koju znanje sa znaje, i da li je ono to je sazmatljivo i ono to je po miljivo isto, ili je to nemogue? To je nemogue, prema onom to smo prihva tili ree on. Jer ako se razliite sposobnosti prirod no odnose na razliite stvari, i ako su oboje, tj. i mnenje i znanje, sposobnosti, ali takve da se jedna razlikuje od druge, kao to smo rekli tada ni ono to je saznatljivo i ono to je pomiljivo ne moe biti isto. Pa onda, ako je bie ono to je saznatljivo, ono to je pomiljivo mora biti neto drugo a ne bie? Neto drugo. Da lj je to neto drugo" to se pomilja u stvari nebie, ili je nebie neto to se ne moe ni pomiljati? Razmisli. Zar onaj ko pomilja nije svoje mnenje upra vio na neto? Ili pak, da ponovimo, pomiljati znai po miljati nita? Ne moe se pomiljati nita. Onda onaj ko pomilja ima u vidu neto na ta pomilja? Da. Ali nebie neemo nazvati neim", nego e biti ispravnije ako kaemo da je ono nita? Svakako. Nebie smo dakle po nunosti oznaili kao ne znanje (agnoia), a bie kao znanje (gnosis)? Ispravno ree on. Prema tome, mnenje ne pomilja ni bie ni ne bie? Doista, ne. Tada mnenje ne bi bilo neznanje, a ne bi bilo ni znanje? ini se da ne bi. Da li je ono izvan ovih i to tako da ih prevazilazi: znanje u jasnosti ili neznanje u nejasnosti?

479

Ni jedno ni drugo. Pa zar ti onda mnenje ne izgleda kao neto to je tamnije od znanja a svetlije od neznanja? Sasvim tako ree. Bie, dakle, da je mnenje negde u prostoru koji se granii znanjem i neznanjem? Da. Dakle, negde izmeu ovih? Sasvim tano. Pa zar nismo napred ve rekli da, ako bi se ne to pokazalo takvo da ujedno i jeste i nije, onda bi takvo neto lealo izmeu istog bia i potpunog nebia, te mu kao takvom ne bi odgovaralo ni znanje (episteme) ni ne znanje (agnoia), nego ono to se nalazi izmeu neznanja i znanja? Ispravno. A sada smo utvrdili da je to to se nalazi izmeu, ono isto to smo nazvali mnenjem? Utvrdili smo. XXII. ini se da nam je, po svemu sudei, jo preostalo da otkrijemo ono to uestvuje u oboma, i u bivstvovanje (to eirtai) i u nebivstvovanju (to me einai), ali koje, ispravno govorei, nije ni jedno ni drugo u i stom vidu. Pa ako ga otkrijemo, s pravom emo ga ozna iti kao ono to je odreeno da bude pomiljivo. Tako emo svakom dati svoje: krajnostima ono to je krajnje, a onome to izmeu njih posreduje ono to posreduje. Hoemo li tako postupiti? Ba tako. Budui da je to tako pretpostavljeno, rei u neka mi govori i odgovori onaj potenjakovi 51 , koji misli da nema lepog po sebi niti ideje lepote po sebi, koja bi uvek ostajali ista i nepromenljiva; onaj radoznalac koji dri do mnotva lepih stvari i koji ne moe da podnese i da slua bilo kog ko mu govori da je lepota jedna, da je pravda jedna, i druge takve stvari a ovo e biti moje pitanje: Ima li, vrli ovee, meu tim mnogim lepim stvarima i neka koja e se katkad pokazati runa? A me u pravinim neka koja se ne bi pokazala nepravina? A meu pobonim neka koja se ne bi pokazala nepobona?" Ne, nego je nuno ree da se one pokazuju i lepe i rune, a tako je i sa ostalima za koje pita. 171

170

A u onome to se odnosi na mnoge dvostruke stvari? Hoe li se one rede pokazivati kao polovine nego kao dvostruke? 52 Nee. A stvari velike i male, lake i teke hoe li one radije primiti te predikate, ili one koji su ovima su protni? Ne ree nego e uvek svaka od tih stvari uestvovati i u jednom i drugom. Da 11 onda svaka od tog mnotva stvari pre jeste nego to nije ono to joj se pripisuje? Ovo mi ree on lii na dvosmislenosti kojima se zabavljamo na gozbama, i na deju zagonetku evnuhu i njegovom hicu na slepog mia, u kojoj se pi tamo ime ga je i gde pogodio. 53 A i stvari kojima smo govorili su slino tome dvosmislene, te nijednu od njih ne moemo strogo shvatiti, ni da jeste ni da nije, da li je jedno ili drugo od toga, ili nije ni jedno ni drugo. Zna li onda rekoh ja kakvu upotrebu e im odrediti? Moe li im nai bolje mesto gde e ih po staviti nego to je ono izmeu bia (oiisia) i nebivstvovanja (me einai)? Jer nigde se nee pojaviti neko mesto koje je tamnije od nebia da bi tim stvarima dao vie nebivstvovanja, niti svetlije od bia da bi im dao vie bivstvovanja. To je cela istina ree Glaukon. ini se da smo otkrili da mnoge uobiajene pred stave, koje mnotvo prihvata, lepom i drugim takvim stvarima padaju negde izmeu onoga to nije i onoga to na jasan nain jeste. Da, to smo otkrili. A napred smo se ve sloili u tome da ako se tako neto pokae, onda ga moramo nazvati onim to se pomilja", a ne onim to se zna", a ono to luta u onom meuprostoru mopa biti uhvaeno sposobnou koja se i sama nalazi izmeu (neznanja i znanja prim. prev.). U tome smo se sloili. Prema tome, oni koji vide mnoge lepe stvari, a ono to je lepo po sebi ne vide, i koji povrh toga nisu u stanju ni da prate nekog drugog ko bi ih toj lepoti po sebi vodio; oni koji vide mnoge pravine stvari, a ono to je po sebi pravino ne vide, i tako u svemu za takve emo rei da svemu tome imaju mnenja, ali da tome emu imaju mnenja ne znaju nita.

Nuno je da tako kaemo ree Glaukon. A za one druge koji u svakom takvom sluaju vide ono to po sebi jeste i to uvek ostaje isto hoemo li rei da oni ne pomiljaju, nego da znaju? I to nuno sledi. Pa ako je tako, onda emo za ove rei da cene i 480 vole ono to je predmet znanja, a za one da cene i vole ono to je predmet mnenja? Ili se moda ne seamo da smo ve govorili54 tome kako ovi poslednji vole lepe tonove i boje i sline stvari, ali da ne mogu podneti lepotu po sebi kao ono to jest? Seamo se toga. Onda neemo pogreiti ako ih nazovemo filodoksima (prijateljima mnenja), pre nego filozofima55 (prijateljima mudrosti)? I zar e se oni mnogo na nas ljutiti ako budemo tako govorili? Nee, ako posluaju moj savet, jer liutiti se na istinu nije legitimno. A one koji rado prihvataju sve to istinski jest, moramo li imenovati filozofima, a ne filodoksima? Na svaki nain.

172

KNJIGA ESTA

St. 484a

I. Koji su ljudi filozofi, Glaukone rekoh a koji nisu, to se pokazalo tek s mukom i posle dugog raspravljanja. Moda u kratkoj raspravi to ne bi bilo mogue. Ne bi, kako izgleda rekoh. Ali mi se ini da bi se to pokazalo jo bolje kad bismo imali da govo rimo samo tome i kad ne bismo morali da pretresemo toliko stvari da bismo pronali U emu se pravian ivot razlikuje od nepravinog. Pa ta imamo posle ovoga jo da pretresemo? ta drugo nego to dolazi po redu? rekoh. Poto su filozofi oni ljudi koji mogu da shvate ono to je uvek jednako i nepromenljivo, a oni, koji to ne mogu, i koji uvek lutaju meu mnogim i raznolikim stvarima, nisu filozofi, onda koji od njih treba da budu voe drave? ta da kaemo da bismo pravilno odgovorili na to? Treba za uvare postaviti one koji izgledaju sposobni da uvaju1 zakone i obiaje drave rekoh. Dobro. A je li jasno i ovo? rekoh. Da li neto treba poveriti na uvanje slepcu, ili onom ko dobro vidi? Kako to ne bi bilo jasno? A da li misli da se ma u emu razlikuju od slepca oni koji zaista nemaju nikakvo znanje biu svake stva ri, i koji u duama nemaju jasan uzor, te nisu u stanju da na to gledaju, kao to to ine slikari, kao na najistiju isti nu kako bi sve svodili na nju i posmatrali je to tanije

mogu, i kako bi mogli ustanoviti i ovdanje zakone lepom, pravinom i dobrom, gde god je to potrebno, a da, u isto vreme, sauvaju i zadre one koji ve postoje? Zevsa mi ree on takvi ljudi se ne razlikuju mnogo od slepaca. Hoemo li, onda, vie voleti da za uvare posta vimo njih ili one koji onome to jeste saznaju sve, a pri tom u iskustvu, vebi i u bilo kom delu vrline ne izo staju iza njih. udno bi bilo uzeti one, ako ovi ni u emu ne izostaju iza njih, jer je ona jedna sposobnost njihova najvea prednost. 2 485 Da li je potrebno da objasnimo i to kako je mo gue da oni u isto vreme imaju i jedne i druge osobine. Svakako. Onda, kako smo ve u samom poetku ove ra sprave rekli,3 treba najpre da shvatimo njihovu prirodu. Ako se u ovome budemo sloili, mislim da emo se slo iti i u tome da su oni u stanju da u isto vreme imaju obe ove osobine i da upravo oni i niko drugi moraju biti voe drave. Kako to? II. Mi smo se, dakle, sloili u tome kako je pri rodna osobina filozofa da uvek ude za saznanjem onoga b to je veito i da njih ne uznemirava nastajanje i pro padanje. Jesmo. Sloili smo se i u tome rekoh da oni za tim znanjem tee u potpunosti i da svojevoljno ne proputaju nijedan manji ili vei, vredniji ili manje vredan njegov deo,4 kao to smo rekli da to ine slavoljubivi i zaljub ljeni ljudi. Tako je. Razmisli sada, posle svega ovoga, da li oni, ako treba da budu onakvi kao to smo rekli, pored svega toga c moraju da imaju jo i ovu sposobnost. Koju? Da ne lau i da nikako ne trpe la, nego da je mrze, a da vole istinu. Verovatno ree on. Nije to samo verovatno, dragi moj, ve je i ne minovno da svako ako po prirodi neto voli, voli i sve ono to je srodno sa predmetom njegove ljubavi i sa onim to mu pripada. 175

174

 Ispravno. A moe li da nae neto to bi sa mudrou bilo povezano tenje nego istina? To ne bih mogao ree on. Moe li, meutim, ista priroda da voli i mudrost d i la?5 Nikako. Prema tome, onaj ko je zaista eljan nauke, mo ra jo od rane mladosti da tei najvie za istinom. Svakako. Ali mi znamo da ako su kod nekog veoma razvi jeni prohtevi za jednim, onda su oni slabiji za drugim stvarima, kao kad se reka odvede na drugu stranu. Razume se. Kod onoga, dakle, kome su elje potekle prema nauci i za slinim stvarima, sve je, mislim, upueno samo na duevne radosti, a telesne naslade njega ne prie vlae ako je zaista pravi a ne samo nabeeni filozof. Tako mora da bude. Takav je ovek svakako umeren i ne udi za nov cem, jer vie dolikuje nekom drugom nego njemu da tei za onim to je u vezi sa izdacima i tenjom za novcem. Tako je. 486 Ako eli da razlikuje filozofsku od nefilozofske prirode onda mora paziti jo i na ovo. Na ta? Da ti ne ostane prikrivena poneka crta ropskog duha. Briga za sitnicu je u najveoj suprotnosti sa duom koja uvek tei za celinom i potpunou, i za bojim i za ljudskim. To je sasvim tano. A zar misli da onaj veliki duh, onaj koji ivi u posmatranju svih vremena i svega bia, moe verovati da je ljudski ivot neto veliko? Ne moe. b Takav ovek, dakle, nee ni smrt smatrati za ne to strano? Nee. Izgleda, dakle, da plaljiva i ropska priroda ne bi mogla imati udela u pravoj filozofiji? Mislim da ne bi. Hajdemo dalje! Da U bi sreen (kosmdos) ovek koji nije ni gramljiv, ni ropskog duha, ni hvalisavac, ni plaljivac mogao postati teak ili nepravian? 176

487

To bi bilo nemogue. Ako, dakle, eli da ispita koja je dua filozof ska a koja nije, morae jo od rane mladosti gledati da li je ona pravina i blaga, ili nepodnoljiva i surova. Svakako. Mislim da nee ni ovo zanemariti. ta to? Da li ona ui lako ili teko. Ili, moda, misli da e neko onako kako treba voleti svoj posao ako ga obav lja s mukom i ako u njemu jedva neto malo postigne? Ne, toga nee biti. A ta e biti ako neko ne zapamti nita od onoga to naui, jer je sasvim zaboravan! Zar takav ovek ne bi bio potpuna neznalica? Kako da ne bi bio? Ako se, dakle, bude uvek uzalud trudio, zar ti se ne ini da e na kraju morati doi do toga da mrzi sebe i takav posao? Svakako e doi do toga. Prema tome, nikad neemo zaboravnu duu pri znati za dovoljno filozofsku, nego emo traiti da ona ima i dobro pamenje. Svakako. I doista ne bismo mogli rei da sklonost neobra zovane (amousos) i nedostojne (ashemon) prirode vodi neem drugom osim nesrazmeri (ametria). Sigurno. ta misli? Da li je istina srodna nesrazmeri ili srazmeri (emmetria)? Srazmeri. Onda emo u dodatku ostalim naim zahtevima traiti duh koji je po prirodi srazmeran (emmetros) i mio (eiiharis), kojeg e uroena sklonost lako voditi prema ideji svakog bia. Sigurno. No moda ti se ini da neka od nabrojanih oso bina nije nuna za duu koja hoe da postigne potpuno i savreno razumevanje bia, i da nabrojane osobine nisu kako treba usklaene jedna s drugom? Ne, sve su one u najveoj meri nune. Da li je mogue nai nekog ko bi kudio takvo poslovanje, koje ne bi mogao obavljati niko drugi osim onog ko bi po prirodi bio obdaren dobrim pamenjem, 177

sposobnou za dobro razumevanje i uenje, plemenitim karakterom, prijatnou, prijateljstvom i srodnou sa istinom, pravinou, hrabrou i umerenou? ak ni Momos 6 ne bi mogao tako neto poku diti ree on. Zar onda ne bi dravu poverio jedino takvim lju dima kad oni posle vaspitanja i odgovarajueg doba sta rosti postanu za to sasvim sposobni? b III. Tada Adeimant 7 ree: Sokrate, na ovo ti niko ne bi mogao staviti pri govor. Ali sluaooima se uvek tako deava kad govori kao sada. Oni misle da ih ti, zato to nisu dovoljno uvebani da pitaju i odgovaraju, kod svakog pitanja pomalo zavodi, a kad se te sitnice skupe, onda se na kraju ra sprave pojavi neka velika greka i protivnost onome to je pre toga reeno i, kao to dobri igrai pri kocki najzad uhvate slabije igrae tako da ovi vie ne mogu ni da ma knu svoje figure, tako i oni misle da su u toj igri kockama c zatvoreni tako da na kraju ne mogu vie nita da kau u toj kocki koja se igra recima a ne kameniima. To nita ne mari kad je u pitanju istina. Ali ja govorim u vezi sa sadanjim sluajem. Neko bi ti zaista mogao rei kako nije u stanju da recima odgovori na svako tvoje pitanje, ali kako u stvari vidi da su mnogi od njih koji su poeli u mladosti da se bave filozofijom, i koji se njome nisu bad vili samo da bi postigli obrazovanje, postali sasvim neo bini, da ne kaem pokvareni ljudi, a da su najsposobniji od njih, bavei se poslom koji ti hvali, postali sasvim nekorisni za dravu.3 Kad to uh, rekoh. Misli li da lau oni koji tako govore? Ne znam ree on ali bih rado uo tvoje miljenje. ue onda to da mi izgleda kako oni govore istinu. e Pa kako onda moe tvrditi da se drave nee osloboditi zala sve dok u njima ne zavladaju filozofi, kad smo se sloili da su oni nekorisni za drave? Postavlja pitanje rekoh koje zahteva da mu se odgovori poreenjem. Ali, mislim da nije tvoj obiaj da govori u poreenjima! 9 IV. Dobro rekoh poto si me primorao da 488 dam dokaz koji je tako teak, ti mi se jo i ruga. uj, 178

dakle, poreenje ne bi li jo bolje uvideo koliko sam slab u tome. Odnos onih najsposobnijih prema dravi je tako teak da inae ne postoji neto posebno to bi bilo tome slino, nego ako elimo da branimo ove ljude, onda mo ramo iz vie stvari sastaviti jednu, kao to slikari slikaju jarca koji je ujedno i koza, i slina udovita. Zamisli da se na veem broju laa, ili na jednoj, desi ovako neto: b vlasnik broda je vei i snaniji od svih drugih na lai, ali je nagluv, i kratkovid, a njegovo znanje pomorskim stvarima je isto tako oskudno. Mornari se svaaju oko toga ko e upravljati brodom, mislei da svaki mora upravljati. Niko od njih, meutim, nikad nije uio krmanoku vetinu, niti moe kazati ko mu je u tome bio ui telj, ni vreme kada je uio, a osim toga tvrde da se ona uopte ne moe nauiti i spremni su da rastrgnu onog ko c bi rekao da se to moe.10 Oni neprestano navaljuju na brodovlasnika molbama i ine sve da bi im on prepustio krmu. Ako se ponekad desi da neko u tome uspe, onda ga drugi ubijaju ili izbacuju iz lae." A kad im poe za rukom da estitog brodovlasnika savladaju bilo mandragorom, ili vinom, ili nekim drugim sredstvom, onda za gospodare brodom, raspolau njime, piju i goste se, a d plove onako kako se od takvih ljudi moe i oekivati. Po red toga, svakog onog ko je bio okretan te im, kad je tre balo brodovlasnika ili nagovoriti ili primorati, pomogao da se doepaju vlasti, hvale da je mornar i krmano i da se razume u pomorske stvari, a sve druge kore kao nespo sobne. Pri tome ne znaju ni toliko da pravi krmano, ako zaista hoe da bude dobar upravlja broda, mora prou avati i vreme i godinja doba, i nebo i zvezde, i vetrove i sve ono to spada u njegovu vetinu. Oni uopte ne mie sle da su za izuavanje vetine krmarenja i raspoznavanja vremena, i pored svih vetina, potrebna i sredstva da se do toga doe. Kad bi se tako neto desilo na brodovima, zar ti se ne ini da e na takvim laama pravog krmanoa 489 mornari nazivati zvezdoacem i brbljivcem i da e govo riti kako je on za njih neupotrebljiv?' 2 Svakako ree Adeimant. Mislim da razume ta hou da kaem, i da nije potrebno da ti ovo poreenje tumaim da bi mogao videti kako ono lii na odnos drava prema pravim filozo fima. Svakako, razumem. 179

 Ako se, dakle, neko udi to filozofi ne uivaju poasti u dravi, onda mu najpre protumai smisao ove slike i pokuaj da ga ubedi kako bi bilo jo mnogo udb nije kad bi oni uivali poasti. Dobpo, pouiu ga. I reci mu da govori istinu kad kae da su najspo sobniji meu filozofima mnogim ljudima sasvim nepo trebni. Ali krivica za tu njihovu neupotrebljivost pripisae se onima koji ne umeju da ih upotrebe, dakle ne sposobnim. Jer nije prirodno da krmano moli mornare da ih vodi, niti da mudri idu na vrata bogataa", 13 a onaj ko je to rekao bio je laljivac. A stvarno treba da bude ovako: ko je bolestan, pa bilo da je siromaan ili bogat, c mora ii na vrata lekaru i svaki onaj kome je potrebno vodstvo treba da ide na vrata onog ko moe da ga vodi, a ne da vladalac, ako on zaista neto vredi, moli podanike za dozvolu da njima vlada. Tako i ti nee pogreiti ako sadanje politike voe poredi sa mornarima koje smo maloas pomenuli, a one druge sa pravim krmanoima koje su oni nazivali suvinim, brbljivim i zvezdoacima. Sasvim tano. Zbog svega ovoga i u ovakvim prilikama nije, dakle, lako da taj najvii poziv hvale oni koji se bave ned im suprotnim. Ali najvie i najjae kleveu filozofiju ba oni koji tvrde da se njome bave; i na koje onaj ko klevee filozofiju cilja kad tvrdi kako je najvei deo filo zofa potpuno iskvaren i kako su ti najsposobniji ljudi neupotrebljivi, ime si rekao istinu koju sam i ja potvr dio. Zar nije tako? Jeste. V. Tako smo, dakle, ispitali zato sposobne ljude smatramo neupotrebljivim? Jesmo. Hoe li, onda, da posle ovoga vidimo i zato se najvei deo ovih ljudi vremenom iskvari i da, ako je to e mogue, dokaemo kako tome nikako nije kriva filozo fija? Hou, svakako. Onda ujmo i govorimo dalje seajui se onoga ime smo zapoeli kad smo utvrdili kakva treba da bude 14 priroda savrenog oveka. Njega je, ako se sea, najpre 490 vodila istina, za kojom on svuda i na svaki nain mora da ide, ako nije buka i ako ima bilo kakve veze sa filo 180 zofijom.

Zaista smo tako rekli. A zar ve samo to nije suta suprotnost mnenju koje danas ljudi imaju njemu? Jeste. Zar onda, branei ga, neemo postupiti dobro ako kaemo da je onaj ko je eljan znanja (philomathes), prirodno sklon da se bori za ono to jest (to on), a ne da ostaje pri onim mnogim pojedinim stvarima za koje se samo pomilja da jesu? Rei emo da on ne ostaje pri tome, nego ide napred, ne slabei svoj napor i ne od bacujui svoju udnju (eros), sve dok prirodu onog, to svaka stvar po sebi jest, svojom duom ne shvati i u njoj kao takvoj sudeluje kao u onom to je njoj srodno. Postiui tako bliskost i zdruenost sa stvarnim biem (to on ontos), istovremeno postie da se rodi um (nous) i istina, dospeva do saznanja, istinskog ivljenja i uzdiza nja, pa e tek tada njegov bol prestati, nikako pre. 15 To bi doista bila odbrana koja najvie odgovara samoj stvari ree on. Ali kako? Da li on treba da voli la, ili naprotiv, da je mrzi? Da je mrzi. Ako predvodi istina, mislim da neemo rei kako nju prati skup poroka. Kako bismo to mogli rei? Naprotiv, prati je zdrava i pravina ud, kojoj se pridruilo i samosavlaivanje ili umerenost. Tako je odgovori on. A zato da opet iz poetka postavljamo sve ostale vrline flozofa! Ti se svakako sea da njima pripadaju hrabrost, velikodunost, sposobnost uenja, pamenje. Tu si me prekinuo' 6 i rekao da se sa ovim svako mora sloiti, ali da e, ako se ne pridrava samo reci, nego posmatra ljude kojima je govor, ipak morati rei kako meu njima vidi i neke koji su neupotrebljivi, a vrlo mnogo sasvim pokvarenih. Zatim smo, traei razlog toj kleveti, doli do ovog pitanja zato su mnogi ljudi koji se bave filozofijom ravi. Zato smo ponovo uzeli u pretres pri rodu pravih filozofa i odredili je, jer je to bilo potrebno. Tako je ree on. VI. Sada moramo razmotriti zato u najveem broju sluajeva ljudi sa takvim prirodnim sposobno stima propadaju, i zato samo jedna manjina, koju onda ne zovu pokvarenom nego samo suvinom, moe da tome 181

umakne. Posle toga moramo videti kako podraavaju oso491 bine filozofa drugi ljudi koji se, premda im to ne doli kuje i premda tome nisu dorasli, guraju u njihov visoki poziv. Oni esto gree i zbog njih je filozofija, kako si ti pomenuo, svuda i kod svih ljudi na ravom glasu. Kako to misli da oni propadaju? Pokuau da ti to objasnim rekoh ako samo budem mogao. Mislim da e se svi sloiti sa nama u tome da je takva priroda koja ima sve uslove, koje smo sada b postavili, da bude potpuno filozofska, veoma retka kod ljudi i da je nesvakodnevna. Zar ti ne misli tako? Svakako. A sad pogledaj kakve sve i kolike opasnosti prete ovom malom broju ljudi. Koje su te opasnosti? Najudnije je to to i svaka od onih sposobno sti koju smo kod takve jedne prirode hvalili, moe pokva riti duu (koja tu sposobnost ima) i odvui je od filozo fije. Tu mislim na hrabrost i samosavlaivanje ili umerenost i na ostale vrline koje smo pomenuli. To je doista udno ree on. c tavie nastavih ja osim ovoga, kvare i od vlae i sva takozvana dobra: lepota, bogatstvo, telesna snaga, uticajna rodbina u dravi i sve to sa tim ima veze. Ti otprilike ve zna na ta ja ciljam. Znam ree on ali bih voleo da saznam jo tanije to to ti kae. Onda posmatraj stvari u celini i bie ti jasno, a nee ti izgledati neobino ono to sam ranije tome go vorio. Kako to misli? d Mi znamo rekoh da svako seme ili zame tak, bilo da je od biljaka ili od ivotinja, ukoliko je jae utoliko vie zaostaje, ako nema odgovarajuu hranu, vreme i mesto. Zlo se vie suprotstavlja dobru nego onome to vie nije dobro. Svakako. Mislim da je sasvim razumljivo kako najpleme nitija priroda tee podnosi hranu koja joj ne odgovara, nego to je to sluaj sa prostijom. Tako je. e Onda emo, Adeimante, i za due rei da naj plemenitije od njih postaju naroito rave ako prime 182 ravo vaspitanje. Ili ti moda misli da velika zloinstva

492

i krajnja pokvarenost dolaze od proste, a ne od bogate ali vaspitanjem pokvarene prirode, jer slaba priroda ni kada ne moe stvoriti neto veliko ni u dobru ni u zlu. U pravu si. Zato mislim da e se priroda koju smo pripisali filozofu morati razviti i dostii svaku vrlinu, samo ako dobije prikladno obrazovanje. Ako, pak, nije posejana ili zasaena i ako se ne gaji na pravom tlu, razvie se u pravu suprotnost, ako joj sluajno ne pomogne neko bo anstvo. Ili se i ti slae sa mnogima, koji misle da su neke mladie pokvarili sofisti, i da ih kvare nekoliko njih, privatnih ljudi? I tome treba govoriti. A zar oni koji to govore nisu najvei sofisti, koji znaju da sve, i mlade i stare, i ljude i ene vaspitaju onako kako ele i da od njih naprave ono to ele?17 A kada to ine? Kad sede zajedno sakupljeni u velikim gomila ma, u narodnim skuptinama, u sudnicama, u pozoritu ili taboru ili na drugim zajednikim sastancima i uz ve liku larmu sad kude ono to se kae ili uini, sad opet preterano hvale jedno ili drugo, uz viku i pljeskanje tako da jo stene i mesto na kojem sede odjekuju i dvostruko pojaavaju i kuenje i hvaljenje. ta misli kako je tada mladom oveku? Kakvo treba da bude vaspitanje svakog pojedinog od njih da bi se moglo odupreti talasu kuenja ili odobravanja da ga ne odnese i da ga ne otplavi reka onamo kud tee, i tako da svaki od njih ne kae, kao i ovi, za istu stvar da je lepa ili runa, da ne radi to isto 18 to i oni, i da ne bude isti kao to su oni? Tako mora da bude, Sokrate? VII. A ipak rekoh ono najjae mora" jo nismo pomenuli. Koje? upita on. Ono koje ovakvi vaspitai i sofisti ine delom ako re nije dovoljna. Ili ti moda ne zna da onoga ko ih ne slua kanjavaju gubitkom graanskih prava, ili novano, ili smru? 1 9 Jo kako dobro to znam! Pa ta misli? Koji sofist, ili kakvi govori poje dinaca bi se mogli boriti protiv ovih? Nikakvi mislim. Tma pravo rekoh a i sam pokuaj bi bio velika glupost. Jer niti se danas deava niti se ikad de183

silo, a nee se ni desiti, prijatelju, da njih pobedi ovek drugojaijeg karaktera, nego ko je vaspitan na nain supro tan ovome koji. ovi ljudi trae, a boanstvo emo, kako kae poslovica, izdvojiti iz naeg govora.20 Treba, naime, dobro znati: ta je to to se u sadanjem stanju drava 493 jo odralo i jo postoji, kako to treba da bude, i onda e s pravom rei da je sve to sauvao bog. Tako i ja mislim. A pored toga rekoh treba da veruje jo i ovo. ta? Da niko od onih pojedinaca, koji pouavaju za novac i koje oni 2 ' nazivaju sofistima i smatraju za svoje takmace, ne ue nita drugo nego ono to misli svetina koja to miljenje ispoljava na svojim skupovima, i da to smatraju mudrou. 22 To je kao kad bi neko hteo da od goji veliku i jaku zver,23 pa bi prouavao njene udi i b strasti, kako joj treba prii, kako je dodirnuti kad je najvie divlja a kako kad je najpitomija i zato je takva, pa bi nauio i njene glasove i glasove kojima je neko drugi, ako ih zna, moe pripitomiti ili -azbesneti. I kad sve to, u drutvu sa njom i tokom vremena, naui, onda to nazove mudrou, stvori od toga neki sistem i postane uitelj, ne znajui stvarno nita tome ta je u ovim c miljenjima ili strastima lepo ili runo, dobro ili zlo, pra vino ili nepravino, pa svemu tome daje imena prema mnenjima one velike ivotinje, nazivajui dobrim ono to nju raduje, a zlim ono to nju ljuti. Nemajui nika kvog drugog merila za to, on e ono to se namee kao potrebno nazvati pravinim i lepim, budui da nikada nije zapazio kako je velika razlika u prirodi izmeu onoga to je potrebno i onoga to je dobro, te budui nesposo ban da to i drugima pokae. Zar se tebi, tako ti Zevsa, takav ovek ne ini udnim vaspitaem? Naravno ree on. A zar misli da se ovek koji smatra da je mud drost paziti na udi i strasti velike i raznolike gomile, na ono to se njoj dopada a ta ne, pa bilo da je u pitanju slikarstvo, muzika ili politika, razlikuje od ovoga? Jer, ako ovek koji se uputa sa takvim ljudima preda neku svoju pesniku tvorevinu ili kakvo umetniko ili politiko delo da ga oni prosuuju, i tako dopusti svetini da vie nego to je to potrebno zagospodari njime, on zapada u 24 takozvano Diomedovo primoravanje. tj. mora da radi 184

ono to ta svetina hoe. A da li si ikada uo neko oprav danje za to koje ne bi bilo smeno, a koje bi tvrdilo da je to zaista dobro i lepo? e Mislim da ga nikad neu ni uti odgovori ovaj. VIII. Razmisli svemu tome i seti se jo i ovoga: da li e svetina moi primiti i shvatiti samu lepotu, a ne 494 mnoge lepe stvari, ili bilo koju stvar po sebi, a ne mnoge pojedine stvari? Nikako nee moi. Znai da je nemogue da svetina bude ljubitelj mudrosti? Nemogue je. I da oni koji se bave filozofijom moraju trpeti njene prekore? Moraju. I isto tako prekore onih pojedinaca sofista koji se drue sa svetinom i ele da joj se dopadnu? Oigledno. s Pa gde onda, u takvim uslovima, vidi mogu nost da se filozofska priroda spase, da ostane verna svo me pozivu i da postigne svoj cilj? Ali razmiljaj u vezi b sa prethodnim recima, jer smo se ve sloili u tome da toj prirodi pripadaju i sposobnost uenja i pamenje, hrabrost i velikodunost. Da. Je li onda istina da e ovakav ovek jo kao dete biti prvi medu svima, naroito jo ako mu je i telo isto roeno kao i dua? Jeste. Mislim da e, kad on odraste, i roaci i graani hteti da ga upotrebe za svoje poslove. Kako da ne? c Oni e ga, dakle, pokorno moliti i potovae ga, jer e ve unapred raunati i laskati njegovoj buduoj moi. Tako se esto i deava. Pa ta misli zapitah ga ja hoe li se takav ovek meu takvim ljudima truditi da radi neto naro ito, pogotovo ako je sluajno pripadnik neke velike dr ave i u njoj bogat i plemenita roda, a uz to i lep i visok? Nee li ga prazne elje potpuno obuzeti i nee li smatrati da je dovoljno sposoban da upravlja i poslovima Helena i poslovima varvara? I nee li ispunjen svojim stavom i 185

praznom oholou i uobraenjem bez uma samoga sebe uzdii visoko? Razume se da hoe. Pretpostavimo sada da takvom oveku neko mirno pristupi i kae mu istinu da u njemu nema uma, iako mu je um veoma potreban, te da ga moe stei samo ako mu bude sluio kao rob, misli li da e ovome budui da je ve prisvojio toliko ravog biti lako da to uje? Mnogo bi toga bilo potrebno ree on. No ako se ipak nae jedan koji bi se, zbog svoje e prirodne obdarenosti i sklonosti da poslua reci valjanog saveta, dao nagovoriti da pristupi filozofiji, ta misli, ta e uraditi oni koji e pomisliti da su time izgubili ko risti koje su imali od druenja s njim? Nee li oni i re cima i delom uiniti sve da on taj savet ne poslua? I zar se nee istovremeno ustremiti na savetnika i nastojati da ga onemogue svim sredstvima, privatnim intrigama i javnim sudskim progonima? 495 Oni e to sigurno uraditi. Je li onda mogue da takav ovek filozofira? Uopte nije mogue. IX. Sada, dakle, vidi da smo imali puno pravo kad smo rekli da su i same osobine filozofove prirode na neki nain krive ako on otpadne od svog pravog poziva i ako dobije rav odgoj, a potom krivac su i takozvana dobra: bogatstvo i sline potrebe. Zaista smo imali puno pravo. To su, dakle, dragi moj, opasnosti i uzroci prob padanja koji pogaaju najbolju prirodu, onu koja je stvorena za najvie zadatke. A takva priroda je i inae, kako smo rekli, retka. Od ovakvih ljudi postaju oni zlo inci koji ine najvea zla i dravama i pojedincima, a ine i dobroinstva, ako ih neko povede takvim putem. Siuna priroda, meutim, nikad ne stvara neto veliko, ni velikog pojedinca, ni veliku dravu. To je savrena istina. Ako, dakle, od filozofije otpadnu ljudi kojima ona najvie dolikuje, i ako je oni ostave usamljenu i bez c pristalica, onda e oni sami iveti ivotom nedostojnim i lanim, a filozofiji e kao udovici i onome ko je bez ro aka prii drugi, nedostojni nje, okaljae je, izneti na rav glas, grditi i prekorevati i bie tako kao to ti ka186

496

em: da od ljCfdi koji se njome bave, jedni ne vrede nita, a drugi samo donose mnoga zla. Tako se i govori, zaista. I s pravom se tako govori rekoh. Kad drugi oveuljci vide da je ovo mesto prazno a puno lepih reci i visokih poasti, onda oni, kao zatvorenici koji tre iz zatvora u hramove, pojure radosno sa svojih poslova ka filozofiji, i to ine naroito oni koji su u svojoj vetini najbolji. Jer filozofija ipak, iako se sa njom sve to deava, sadri vie dostojanstva nego sve ostale vetine, a za tim dostojanstvom tee mnogi ljudi nesavrene prirode; nji ma su njihove vetine i bavljenje grubim poslovima upropastili tela i slomili im duu, a niski poslovi su ih pot puno istroili. Nije li to neminovno? Svakako. Zar ti misli nastavih ja da oni izgledaju drukije nego elav i malog rasta kova, koji je zaradio novac i koji je nedavno osloboen iz zatvora, pa se oku pao u kupatilu, obukao novo odelo, spremio se kao mla doenja i poao da se vena s keri svoga gospodara zato to je ona siromana i usamljena? Nema ba mnogo razlike meu njima odgo vori on. ta e onda ovi ljudi raati? Zar nee kopilad i slabu decu? Sigurno. Hajdemo dalje. ta emo rei ako se filozofiji priblie i venaju se sa njom ljudi nedostojni obrazo vanja? Kakve e mfsli i mnenja oni roditi? Zar to nee biti ono to zaista treba nazvati sofizmom, to nije isprav no i nema nikakve veze s pravim razumevanjem? Bie tako, zaista. X. Preostao je, dakle, sasvim mali broj ljudi, Adeimante, koji su dostojni da se drue s filozofijom; to su ili one naravi koje su plemenita roda i dobro vaspitane, koje je pogodila neprilika progonstva, pa su po svojoj prirodi ostali verni filozofiji, jer tamo nije bilo onih koji bi ih mogli iskvariti; ili se moglo desiti da se u nekoj maloj dravi rodi neka velika dua, koja s visine i sa prezrenjem gleda na politike stvari; a retko bi kad priao filozofiji kakav estit ovek iz drugog umenja, koje bi opravdano prezreo. Nekoga bi pak mogla u tome spre25 iti uzda koja je spreila naeg drubenika Teaga ; jer, u njega je sve bilo udeeno tako da ga odvrati od filozo187

fije, ali ga je njegovo boleljivo telo nagonilo da se mane politike i da se vraa filozofiji. sebi samom, demon skom znamenju koje sam primao, ne treba da govorim; jer, mislim, da se tako neto dogaalo ili tek ponekom ili nikome. 26 A oni koji su pripadali tom malom broju i oku sili kako je prijatno i blaeno posedovati filozofiju, dospeli su do valjanog uvianja mahnitosti svetine, te shva tili da niko nita ne radi zdravo u poslovima drave i da d nema saveznika s kojim bi iko mogao ii pravdi u pomo, i time osigurati i sopstveni spas. Stavie, oni lie na oveka koji je upao meu divlje zveri, pa budui da nee zajedno s njima da ini nepravdu, a nije u stanju da se tim divljim zverima sam odupre, propada i postaje su vian i sebi i ostalima jo pre nego to je koristio bilo dravi, bilo svojim prijateljima. A onaj ko je svemu tome dobro razmislio, pa ivi u miru i radi svoj posao, postupa kao ovek koji kad vetar uzvitla prainu i oblake staje ispod nekog malog zida; on posmatra kako se drugi nezakonito zasiuju, zadovoljan je ako ovaj ivot moe da proivi nekako neokaljan nepravdom i bezbonim dee lima, a kad doe vreme da ga napusti, on kree na put s lepom nadom, radostan i raspoloen. 27 497 Ali on, u tom sluaju, odlazi postigavi stvar koja nije najmanja. A ni najvea rekoh i to samo zato to nije naao uzornu dravu. U jednoj uzornoj dravi bi i on sam vie napredovao i svojim bi blagostanjem doprineo blagostanju zajednice. XI. Ako nema nita vie da doda, mislim da smo tome zato je filozofija stekla rav glas i da ga je stekla nepravino dosta govorili. Nemam ta da dodam tome ree on. Ali koja od sadanjih drava, po tvome miljenju, odgovara filozofiji? b Nijedna odgovorih. tavie, ja i zameram to to nijedno od sadanjih ureenja nije dostojno filo zofskoj prirodi. Stoga se ona i okree i menja, i, kao to seme posejano u zemlju koja mu ne odgovara gubi svoju snagu i tei da se prilagodi uslovima u toj zemlji, i tako gubi svoju mo i menja svoj karakter. A ako pronae naj bolju dravu kao to je i ona sama najbolja, onda e poc kazati da je zaista boanska, a da su ostale kako po prirodi tako i u poslovima ljudske. Jasno je da e posle svega zapitati koje je to dravno ureenje. 188

Nisi pogodio ree on. Nisam hteo da pitam to, nego da li je to ona drava koju smo mi, gradei je, opisali, ili neka druga. Nikakva druga rekoh nego upravo ova. I rekli smo jo tada kako u dravi uvek mora postojati neki uzor, onaj isti koji je provejavao i tobom kad si kao d zakonodavac izdavao zakone. To smo rekli, naravno. Ali iz straha od vaih prigovora nismo to do voljno objasnili rekoh jer ste govorili kako je ovo dokazivanje dugo i teko. A ono to nam jo predstoji, nije ba tako lako prei. Pa ta je to? To je nain na koji se drava zanima sa filozo fijom da ne bi propala. Sve to je veliko, nestalno je i jo se kae: to je lepo, to je zaista i teko. e Ali dok to ne postane jasno, ne treba da zavr imo svoje dokazivanje. Ne zato to, moda, nemam volje, nego zato to ne mogu. A da sam spreman to e odmah videti. Gledaj kako spremno i hrabro elim da govorim: drava treba da se bavi filozofijom na nain suprotan dosadanjem. Kako to? Sada su rekoh oni to se filozofijom bave 498 mladii, upravo izali iz deatva, koji u onom meuvre menu, dok se jo nisu poeli baviti voenjem domain stva i sticanjem novca, pristupaju njenom najteem delu najteim delom zovem ono govorima 28 pa se ubrzo i od toga udaljuju, mislei da su od sebe nainili najvee filozofe. Kasnije, ako ih ko pozove da sluaju rasprave drugih, oni ve to uzimaju za veliku stvar, jer se, pored ostalog, i time bave. A kad ostare, njihovo se svetio s ma lim izuzecima, gasi i to potpunije od Heraklitovog 29 b sunca, koje se inae uvek ponovo pali. A kako bi trebalo da bude? zapita on. Sasvim suprotno tome: dok su mladii i deaci, treba da stiu ono obrazovanje koje odgovara mladiima i deacima, tj. da se kako treba brinu svom telu dok ovo raste i postaje muevno, jer e tako stei osnovu za filozofiju. Kad se ve odmakne u godinama, kad dua pone da stie svoju zrelost, tada se treba vie posvetiti c njenim vebanjima. A kad ponu da gube snagu, te po stanu neaktivni u politikim i vojnim dunostima, tada se tek za njih otvara iroko polje znanja kojem se mogu 189

posvetiti ne radei nita dingo, osim uzgredno uko liko, razume se, hoe da ive sreno i da, posle smrti, ivot koji su proiveli nastave dostojnom sudbinom na onom svetu. XII. Ti zaista govori spremno, Sokrate ree on ali ja mislim da e mnogi od slualaca, poev od Trasimaha, istupiti protiv tebe jo spremnije jer ti ne veruju. Nemoj zavaati nas dvojicu, mene i Trasimaha, d jer smo se tek sprijateljili, a ni ranije nismo bili nepri jatelji. Neemo propustiti nijedan pokuaj da i njega i ostale ili ubedimo, ili im pruimo neto to e im biti od koristi za onaj ivot kad se budu ponovo rodili 30 i ponovo se namerili na takve razgovore. Govori zaista nekom kratkom vremenu! Nita to nije u poreenju sa celokupnim vreme nom (venou). A to to se mnogi ne daju ubediti na im recima, nije nikakvo udo. Oni jo nikada nisu videli c da se obistinilo ono emu sad govorimo, nego su samo uli nekoliko fraza koje su na vetaki nain dovedene u sklad, ali se, meutim, u stvarnosti nisu obistinile, tj. oni nikad nisu videli ni jednog oveka ni vie njih koji bi i 499 delom i recima bio suto i savreno olienje vrline, a koji bi vladao u nekoj drugoj takvoj dravi. Ili moda misli da jesu? Ne, nikako. Pa nisu dovoljno sluali ni lepe i slobodne reci, najbolji moj prijatelju, dakle one koje ozbiljno i sa svim naporima trae istinu radi saznanja. Naprotiv, sluali su samo uglaene i eristike rasprave koje i na sudu i na privatnim skupovima tee samo za spoljnim utiskom i prepirkom. Nisu ree on. Zbog toga, dakle, i zato to smo to predviali, mi b snio sa strahom, dodue, ali prisiljeni istinom rekli 3 ' da nijedna drava, nijedno ureenje i isto tako nijedan ovek nee biti savren dok ti malobrojni nepokvareni filo zofi koje sad nazivaju neupotrebljivim, eleli oni to ili ne, ne budu nekako sudbinom prinueni da se pobrinu dravi i da joj poslue, ili dok istinska ljubav prema c pravoj filozofiji kao kakav boanski dah ne obuzme si nove onih koji sada vladaju i kraljuju, 32 ili same vladare. A ja ne vidim zato jedan ili oba ova sluaja ne bi bila 190

mogua. Inae bi nam se s pravom podsmevali da se ba vimo samo pobonim eljama. Zar nije tako? Tako je. Ako su, dakle, oni koji vrhune u filozofiji bili, u beskrajno dalekoj prolosti, nekom nunou navedeni na to da se dravi brinu, ili to i sada ine u nekom varvarskom kraju, daleko izvan naeg pogleda, ili se to mora d kasnije dogoditi onda smo spremni da se govorom (to logo) borimo za to da dravno ureenje koje smo opisali postoji, ili da je postojalo, ili da e postojati, kada ta Muza33 dravom ovlada. Doista nije nemogue da se tako neto dogodi, niti mi nemoguem govorimo, iako smo saglasni u tome da je to teko. I meni se tako ini ree on. Hoe li time da kae kako mnogima ne izgleda tako? zapitah ja. Moda odgovori on. O, blaeni ovee rekoh nemoj da tako optue uje mnoge ljude. Ako se sa njima ne bude svaao, nego ih bude savetovao, ako tenju za znanjem bude branio od kleveta i ako bude ukazivao na one koje ti naziva filozofima, ako bude odredio njihovu prirodu i njihov posao da ne bi ljudi mislili kako ti govori onim filozo500 fima na koje oni misle, onda e oni stei drukije milje nje. Ili, moda, misli da e oni i pored toga ostati pri svome pogrenom shvatanju i da e ga i dalje iskazivati? Zar misli da se neko svaa sa ovekom koji nije svaalica, ili da zavidi oveku koji sam nije zavidljiv i koji je bez zlobe i blag? Ja u te pretei u odgovoru i rei u da se tako teka priroda moda i moe nai u malobrojnih, ali ne i u veine. I ja tako mislim. b Pa onda isto tako misli i to da su tome to je veliki broj ljudi tako neraspoloen prema filozofiji krivi oni koji su nepozvani spolja jurnuli u nju i koji je sada u svojoj mrnji kleveu i neprestano govore ljudima ono to filozofima ni najmanje ne dolikuje. Sasvim tako. XIII. Onaj ko je svoj duh zaista upravio prema onome to stvarno jest, nema vremena, Adeimante, da sputa svoj pogled na ljudske stvari, da se bori sa njima i da se ispunjava zaviu i mrnjom, nego gleda i posmatra ureene stvari koje uvek ostaju iste, u kojima nema meu sobnog priinjavanja niti podnoenja nepravde, nego u 191

kojima vladaju samo red i razlonost (logos). To on po draava i sa tim se izjednauje to najvie moe. Ili moda misli da se ovek moe oduevljeno baviti neim a da ga ne podraava? To je nemogue. Filozof, dakle, koji se bavi onim to je boansko d i ureeno, postaje i sam ureen i boanski, ukoliko je to oveku mogue. A kleveta ima svugde mnogo. Svakako. Pa misli li ti da e on graane ravo uiti umerenosti ili samosavlaivanju, i pravinosti, i vrlinama uopte ako bude prinuen da ne slui samo svome li nom usavravanju nego da se posveti i ostalim ljudima i da im, i pojedincu i celini, predaje svoje saznanje? Ne mislim. A kad svetina vidi da govorimo istinu njemu, e da li e se onda ljutiti na filozofe i zar nam nee verovati kad budemo govorili kako drava ni na koji drugi nain ne bi mogla biti srena, osim kad bi je, ugledajui se na boanstvo, nacrtali slikari? Ako to bude osetila odgovori on onda se 501 nee ljutiti. Ali kako ti zamilja to slikanje drave? Uzeli bi dravu i ljudske naravi kao daice za pisanje, pa bi ove najpre oistili, to nimalo nije lako. Po tome bi se oni, kao to ve zna, razlikovali od dru gih reformatora. Jer, oni se ne bi hteli baviti ni pojedin cem ni dravom, niti bi ijedan zakon napisali pre nego to dravu prime kao istu, ili je sami takvom uine. I bili bi u pravu ree. Pa bi onda posle toga ucrtali shemu (to schema) dravnog ureenja? Dakako. b A radei to, oni e, mislim, neprestano gledati na dve strane; na ono to je po prirodi pravino i lepo, raz borito i tome slino, s jedne, i, s druge strane, na one oso bine koje ljudi ve imaju, pa e to spajati i meati i stvoriti neto slino oveku, i pridravae se onoga za ta je Homer rekao da je u ljudima slino i jednako sa bogo 34 vima. Tako je. Pri tom bi neto izbrisali, a neto opet uneli u sliku, dok ne bi, ukoliko je to mogue, nainili ljudsku c narav takvom da bude bogovima draga. 192

502

Pa tako bi nastala najlepa slika! Da li emo one za koje si kazao da svim silama idu protiv nas moi nekako ubediti da je taj slikar drav nog ureenja 35 onaj filozof koga smo ranije pred njim hvalili? Da je to onaj zbog koga su se ljutili na nas to smo mu poverili dravu! I hoe li se oni ublaiti kad budu to uli? Ako su u stanju da sami sebe savladaju, onda e suditi mnogo blae. A kako bi se mogli tome suprotstaviti? Hoe li onda poricati da su filozofi ljubitelji onoga to jeste i istine? To bi doista bilo udno ree on. Ili e rei da njihova priroda, koju smo opisali, nije srodna s najboljim? I to ne. Pa ta onda? Zar ako je to uopte nekome dato, nee ba ova priroda postati savreno dobra i filozof ska kad bude dobila odgovarajue polje rada? Ili emo to moda pre moi rei za one prirode koje smo isklju ili? Nikako. Hoe li se oni ljutiti ako kaemo da ni za dravu ni za graane nee prestati zlo dokle god vlast u dravi ne uzmu u svoje ruke filozofi, i da pre toga nee ni sama drava moi da postoji onako kako je mi zamiljamo? Moda nee tako mnogo. Hee li mesto toga: nee tako mnogo" da ka emo da smo ih potpuno smirili i ubedili. Oni e se sloiti sa nama, ako ne iz nekog drugog razloga, a ono zato to e ih biti stid. To svakako ree on. XIV. Neka, dakle, jedni budu ubeeni rekoh a drugi nka se prepiru oko toga da li e potomci kra ljeva i vladalaca po prirodi biti filozofi. Niko se nee prepirati. Moe li neko, rei, ako takvi uopte postanu, da ti potomci moraju bezuslovno propasti? Mi i sami prizna jemo da je njima teko da se sauvaju. Ali, moe li neko da tvrdi kako se za sve vreme i od svih njih nee nijedan sauvati? 193

 Ko bi to mogao tvrditi? Kad bi taj jedan imao u rukama poslunu dr avu, bio bi rekoh i on sam dovoljan da ispuni sve ono to sad izgleda neverovatno. Tako je, i sam bi bio dovoljan. Jer kad bi on kao vladalac uveo zakone i uredio ivot graana onako kako smo rekli, onda bi svakako i sami graani hteli tako da rade rekoh. Svakako. A da li bi bilo udno i nemogue da i drugi ljudi misle tako kao mi? c Mislim da ne bi. A da bi to kad bi se obistinilo bilo najbolje, to smo, mislim, ve dovoljno objasnili? Zaista dovoljno. Zakljuak, prema tome, glasi: za zakonodavstvo je najbolje to to smo rekli, ako samo moe da se obisti ni; ono se, dodue, teko ostvaruje, ali zato ipak nije ne mogue. Da, to je zakljuak. XV. Poto smo najzad s mukom doli do toga, moramo rei i ono ostalo: kako, pomou kojeg znanja i kakvim zanimanjima e ljudi postati spasioci drave,36 d i u koje doba starosti imaju da se bave ovim ili onim predmetom? To svakako moramo pretresti. Nita mi rekoh nije pomoglo to sam ra nije bio ostavio po strani teku raspravu posedovanju ena i raanju dece i postavljanju vladalaca, jer sam dobro znao kako je teko tome postii savrenu istinu; e no sada nita manje nismo prisiljeni da tome rasprav ljamo. to se tie pitanja enama i deci, njega smo ve 503 dovrili; a vladaocima moramo raspravljati kao da smo na poetku. Rekli smo ve, ako se sea, da se oni kad ih i u uivanju i u patnjama stavljamo na probu, moraju pokazati kao prijatelji drave, i da pri tom nikada, ni u tegobama, ni u strahu ili bilo kakvom potresu ne smeju izneveriti svoje principe. Onoga koji to ne bi mogao, tre balo bi izdvojiti, a onoga koji bi iz svega toga iziao ist, kao u vatri isprobano zlato, trebalo bi postaviti za vla dara i dati mu poasti i nagrade i u ivotu i posle smrti. Tako smo neto, otprilike, kazali kad je razgovor skrenuo b i izgubio se, bojei se da dodirne pitanje koje nam pred stoji. 194

Istinu govori ree on. Seam se. Onda sam se, prijatelju, plaio da kaem to to se sada usuujem rei. A sada neka bude to hrabro reeno da najtemeljnije filozofe treba postaviti za uvare. Pa onda, recimo! Ali misli i na to da e njih sigurno biti malo. Osobine koje oni moraju imati obino se vrlo retko na laze ujedinjene u jednom oveku, a najee se javljaju pojedinano. c Kako to? Zna da ljudi obino nisu istovremeno sposobni da i brzo naue, i imaju dobro pamenje, i da su otro umni i bistri i da poseduju sve to jo ovamo spada, i da budu plemeniti i velikoduni kako bi umereno i u miru i stalnosti mogli iveti, nego da takve obino strast goni ovamo i onamo, i da ih svaka postojanost naputa. Istinu govori. vrsti i stalni karakteri, meutim, oni u koje d moemo imati poverenja, i koji u ratu nisu podloni ni kakvom strahu, nisu ni za uenje. Oni su nepokretni kao da su se ukoili, ne mogu se niemu nauiti, a ako treba umom da rade, onda samo spavaju i zevaju. Tako je. A mi kaemo da obostrano moraju biti savreni ili im inae neemo smeti dati ni najbriljivije vaspitanje, ni poasti, ni vladu. Tano. Zar ne misli da e se to teko postii? Kako da ne? e Treba ih, dakle, staviti na najtee iskuenje i u naporima i u strahu i u nasladama kojima smo govo rili, i u svemu onome to smo onda propustili da pomenemo, pa sad to inimo; moramo ih vebati u mnogim naukama i motriti da li e njihova priroda biti sposobna 504 da primi najvia znanja ili e klonuti duhom, kao to klonu borci na megdanu. Treba paziti na to odgovori on. Ali koje nauke ti naziva najviim? XVI. Valjda se sea rekoh da smo razli kovali tri forme due. I da smo iz toga zakljuili ta je pravinost, umerenost ili samosavlaivanje, hrabrost i mudrost. Kad se toga ne bih seao, ne bih zasluivao da sluam dalje raspravljanje. 195

 A sea li se i onoga to je pre toga reeno. ega? b Rekli smo da postoji drugi put, i to zaobilazniji, da bi se sve to sasvim dobro shvatilo, ali da bi se dokazi mogli nadovezati na ranije raspravljanje. Vi ste tada rekli da je to dovoljno, i tako je ovo, kako mi se ini, ostalo nedovoljno jasno; ali ako je vama to bilo, onda samo recite. Meni se inilo da je to bilo besprekorno, a i osta lima je tako izgledalo. c Ali, dragi moj nastavih ja ako kod ovakvih stvari mera samo malo izostaje iza istine, onda to nikako nije besprekorno, jer ono to je nepotpuno i nije nikakva mera. Ponekim ljudima, meutim, i to neki put izgleda dovoljno i ini mi se da nikakvo tanije ispitivanje nije ni potrebno. Mnogi misle tako, ali to je zato to su lakomi sleni. Ali uvar drave i zakona nikad ne srne doi u takvo stanje rekoh ja. Razume se da ne sme. Ovakav ovek mora ii duim putem, prijatelju, d i ne sme se manje baviti naukama nego telesnim vebama. Inae, kao to smo sad rekli, nikad nee ovladati najvi om naukom, jedinom koja mu dolikuje. Pa zar ovo nije najvia nauka? Zar postoji neto to je vie od pravinosti i vrlina koje smo pomenuli? Postoji rekoh ali mi to ne smemo samo ovla ocrtati, niti smemo propustiti da tu sliku u potpu nosti izradimo. Zar ne bi bilo smeno kad bismo kod drugih, manje vrednih stvari uinili sve i trudili se da ih e uinimo to jasnijim i istijim, a za najvie stvari ne bismo traili najveu tanost? Ova stvar zasluuje da se njoj razmisli. Ili, moda misli da e neko propustiti priliku da te zapita ta ti podrazumeva pod najviom naukom i nata se ona odnosi? Nee odgovorili. Zato, pitaj i ti. Ti si to, svakako, ve uo, i to ne jedanput, a sada ili ne misli 505 na to, ili hoe da mi svojim prigovorima priini te kou. Mislim da e pre biti ovo poslednje, jer si esto sluao da je najvia nauka ideja dobrom i da tek kroz nju pravinost i sve to sa njom stoji u vezi dobijaju vrednost i postaju korisni. I sada vrlo dobro zna da 196

hou upravo to da kaem, a pored toga jo i to da mi tu ideju ne poznajemo dovoljno. Ako, meutim, ne pozna jemo nju, zna da nam onda ne koristi nikakvo drugo saznanje, kao i kad neto steknemo bez dobrog. Ili, moda, misli da smo sebi neto koristili ako imamo sve mogue stvari, samo ne ono to je dobro? Ili, ako razumemo sve, samo ne ono to je dobro i lepo? Zevsa mi, ne mislim tako! XVII. A svakako zna i to da svetina smatra da je zadovoljstvo (hedone) ono to je dobro, dok bolji ljudi misle da je dobro u razboritosti (phronesis). Kako ne bih znao? I da oni koji tako misle, prijatelju, nisu u stanju da razjasne ta je ta razboritost, nego na kraju bivaju prisiljeni da kau: razboritost je ono to se odnosi na dobro. Pa to je veoma smeno ree on. Kako i ne bi bilo nastavih ja jer s jedne strane nam prigovaraju da se ne zna ta je dobro, a s druge nam opet tako govore kao da se to zna. Kau da je upravo razboritost to to se odnosi na dobro, te se ponaaju kao da mi moemo to razabrati ve samim izgo varanjem imenice dobro". To je sasvim tano ree on. A ta da ine oni koji dobro odreuju kao zado voljstvo? Govore li oni manje konfuzno od onih drugih? Konano, moraju li se oni saglasiti sa time da ima i loih zadovoljstava? Tano. Posledica toga je, mislim, da oni kau kako su dobro i zlo jedno i isto. Zar ne? Tako je. I, jasno je, zar ne, da se oko toga vode mnoge i velike prepirke? Kako da ne? Ali je jasno i to, kako mnogi vie vole da imaju posla sa prividnom nego sa istinskom pravinou i lepotom (ako i nije prava), dok kad je u pitanju dobro, ni kome nije dovoljno da ga ima samo prividno, nego trai istinsko dobro, a njegovu senku svako prezire, zar ne? Sasvim. Svaka dua, dakle, tei za dobrim i ini sve da do njega doe, jer sluti da se u njemu krije neto, ali je nesigurna i ne moe dobro da shvati ta je to, a ne veruje 197

506

198

u njega onako vrsto kao u druge stvari. Tako izgubi i ono to bi za nju, moda, imalo nekakvu vrednost. Zar emo rei da oni koji su u dravi najbolji i kojima emo predati sve smeju u tome tako vanom i tekom pitanju ostati u neznanju i mraku? Nipoto. Mislim da je onaj ko ne zna ta je u pravinim i lepim stvarima dobro rav uvar tih stvari. Ali slutim da ih niko ranije nee ni shvatiti. Dobro sluti. Znai da e naa drava biti savreno ureena tek onda kad njome bude upravljao uvar koji to zna? XVIII. Bezuslovno. A ti, Sokrate, ta ti sma tra za dobro: znanje, zadovoljstvo, ili neto tree? Kakvog li oveka! uzviknuh. Odavno mi je bilo jasno da se ti nee zadovoljiti onim to drugi ljudi tome misle. Meni se ini, Sokrate, da ne bi bilo pravo go voriti tua miljenja, a ne sopstvena kad se ovek ve toliko vremena time bavi. Kako? zapitah. A zar ti se ini da je isprav no govoriti stvarima koje ne poznajemo kao neko ko ih zna? Ne mislim tako, nego da treba da se izjasnimo miljenju koje imamo. A zar nisi primetio da su sva mnenja koja se ne temelje na znanju bez vrednosti? I najbolja od njih su lepa. Zar misli da se onaj ko pravilno nagaa istinu, ali to ini bez uma, razlikuje u neem od slepca koji svojim putem ide dobro? Ne mislim. Da li e, onda, obraati panju na ono to je runo, slepo, krivo, kad od drugih moe uti sjajnu i lepu istinu? Tako ti Zevsa, Sokrate, nemoj sad odustajati kao da si stigao do kraja ree Glaukon. Mi emo biti zadovoljni ako i dobrome bude raspravljao isto onako kako si to inio sa pravinou, samosavlaivanjem i ostalim. Pa i ja bih time bio veoma zadovoljan, drue. Ali ako ne budem u stanju i ako, uprkos svojoj dobroj volji, budem izmamio samo smeh? Ali, divni moji prijatelji, ostavimo sad ono to je dobro samo po sebi, jer se moji pogledi tome ne mogu objasniti u okviru dananjeg

naeg raspravljanja. Ako vam se to svia, govoriu vam potomku dobra koji izvire iz onoga to je samo po sebi dobro i koji je njemu najsliniji, a ako ne, ostaviu i to. Nikako, nego govori! Drugi put e objasniti samo njegovo poreklo. 507 Ja bih eleo da vam vratim ceo dug a ne samo kamate kao sad rekoh i hteo bih da ga vi primite. Ali primite zasad te kamate i plodove dobra. uvajte se, ipak, da vas i protiv svoje volje ne prevarim i da vam ne poloim pogrean raun kamatama. uvaemo se, ukoliko je to mogue, samo ti go vori! Hou rekoh ako se najpre sloim sa vama i ako vas podsetim na ono emu je i ranije, a i inae esto, bilo govora. b Na ta to? Kaemo i odreujemo da ima mnogo lepih, mno go dobrih i drugih stvari, i u govoru izmeu njih pra vimo razliku. Tako je. S druge strane, opet, govorimo i lepom kao takvom, i dobrom kao takvom i drugim stvarima koje smo ranije shvatili kao mnotvo, dok sad, meutim, uzi mamo za svaku stvar po jednu ideju 37 kao da ova sainjava jedinstveno bie, i pomou nje odreujemo ta je svaka pojedina stvar kao takva. Tako je. I za mnotvo kaemo da se ono moe videti ali ne i saznati, a za ideje tvrdimo da se saznaju, ali se ne vide. Svakako. c A kojim ulom vidimo ono to je vidljivo? ulom vida. Da li onda isto tako pomou sluha saznajemo ono to se uje, a ostalim ulima sve ono to se moe osetiti? Razume se. A da li si primetio zapitah da je tvorac ula uinio najdragocenijom meu njima ba sposobnost gledanja i mogunost da se bude vien? 199

 Nisam sasvim ree. Onda, pazi ovako. Treba li da postoji neto tred e da bi sluh uo i da bi se glas uo, tako da kad toga ne bi bilo, onda niti bi sluh uo, niti bi se glas uo? Ne treba nita. Mislim da ni ostalim ulima, da ih ne pominjem sve, nije tako neto potrebno. Ili bi ti, moda, mogao da mi navede neko kojem jeste? Ne bih. A zar ne vidi da je ulu vida i vidljivim stvarima potrebno jo neto? Kako to? Ako oi gledaju, i ako pokuavam da se njima sluim i ako je u njima prisutna boja, zna da one ipak e nita nee videti i da se ni boje nee videti ako ne doe neto tree to je stvoreno radi toga. ta podrazumeva pod tim? Ono rekoh to ti naziva svetlou. Istinu kae ree. Znai da su ulo vida i mogunost da se bude vien, a to ve samo po sebi nije malo, povezani nekom 508 vezom koja je dragocenija od ostalih, osim ako svetlost nije bez vrednosti. Daleko od toga da bi ona bila bez vrednosti. XIX. A koga meu nebeskim bogovima moe da oznai kao gospodara toga i kao tvorca svetlosti pomou koje nae oi najbolje vide i blagodarei kojoj se vidi ono to je vidljivo? Istoga onoga koga i ti i svi ostali. Jasno je da 38 pita za Helija. A da li je odnos izmeu naeg ula vida i ovog boanstva takav? Kakav? Takav da sposobnost gledanja 39 nije ni samo sunb ce ni onaj organ u kome se ona nalazi i koji nazivamo okom. Razume se da nije. Ali je oko meu svima ulima najslinije suncu? Svakako. Pa zar se mo koju ono ima nije nekako prelila iz toga boanstva? 200

509

Svakako da jeste. I zar onda sunce, koje, dodue, nije samo ulo vida, nije njegov uzrok i zar se ne vidi upravo blagodarei tome uzroku? Tako je. A ja sam mislio ba na sunce kad sam govorio potomku dobra kojeg je ovo stvorilo slinim (analogon) samom sebi. Ono to je dobro u regiji misli (en to noeto topo), naspram uma i umstvenih stvari (ta nooumena), to je u regiji vidljivog sunce, naspram vida i vid ljivih stvari (ta horomena). Kako to? Objasni mi malo bolje! Ti zna da oi, kad ih ne upravi na predmete ije su boje obasjane dnevnom svetlou, nego na one koje su u nonom mraku, postaju neosetljive i gotovo slepe, kao da nemaju istu mo gledanja? Tako je. A ako ih upravi na predmete obasjane suncem, vide jasno i pokae se da upravo ove oi poseduju mo gledanja. Razume se. Tako razmiljaj i dui. Ako se ona usmeri pre ma predmetima koje obasjava istina i bie, onda misli, saznaje i ini se da ima um; a ako se usmeri prema tamnim stvarima, naime, prema onim koje postaju i ne staju, onda i ona samo nagaa, postaje neosetljiva, raz bacuje svoje misli tamo-amo i ini se kao da nema uma. 40 Jeste, tako izgleda. Ideju dobroga, dakle, treba da shvati kao ne to to predmetima koji se mogu saznati daje istinu i to dui koja saznaje daje sposobnost saznavanja. Shvati je kao uzrok naeg znanja i kao uzrok istine koju saznajemo umom. Iako su i znanje i istina lepi, ipak e dobro ui niti ako poveruje da je ideja dobra neto drugo i neto jo lepe, nego to su sama istina i znanje. Kao to smo onda sasvim pravilno rekli da su svetlost i ulo vida, do due, slini suncu, ali da ipak nisu samo sunce, tako i ovdc imamo pravo da obe te stvari, istinu i znanje, sma tramo kao sline dobru, a ne bi bilo pravilno kad bismo jedno ili drugo smatrali za samo dobro, jer dobro treba ceniti iznad ovog. Kakva je to neopisiva lepota ree on kad prua i znanje i istinu, a ona sama ih lepotom daleko 201

nadmaa. Ti, valjda, ovim ne misli na zadovoljstvo (hedone). uti41 rekoh. Sada jo paljivije pogledaj sliku dobrog! b Kako? Mislim da e rei kako sunce vidljivim stvarima ne daje samo mo da budu viene, nego i mo da budu roene, da rastu i da se hrane, dok ono samo ne pripada roenim biima. Ta kako bi i moglo biti? Tako i u stvarima koje se tiu saznanja, prisu stvo dobra ne daje jedino to da budu saznate, nego upravo iz njega samog proishodi njihovo bivstvovanje (to einai) i njihova sutina (ousia), a samo dobro nije sutina, nego se po uzvienosti i moi uzdie iznad nje.42 c XX. A ovde Glaukon veoma aljivo ree: 0 Apolone, kakva izvanredna visina!" 43 Tome si rekoh ti kriv, jer si me prisilio da kaem ta tome mislim. I nikako ree nemoj prestati, nego ako ima jo neto tome da kae, onda vri i dalje to poreenje sa suncem. Razume se da imam, nedostaje nam jo dosta. Nemoj izostaviti nijednu sitnicu ree on. Drim rekoh da u morati jo mnogo toga da uradim, a za sada koliko mi bude mogue, namerno neu nita izostaviti. Nemoj ree on. d Zamisli, dakle rekoh da, kao to smo rekli, ima dva posebna bivstvovanja. Jedno od tih kraljuje u rodu i regiji umnog (noeton), a ono drugo u rodu i regiji vidljivog (horaton); da ne kaem za ovo drugo da je na nebu da ne bi izgledalo da hou da mudrujem imeni ma. 44 Nego ima li upravo ta dva oblika: vidljivi i umni (noetski)? Imam. Predstavi ih onda sebi, kao da bi to moglo biti, 45 jednom linijom podeljenom na dva nejednaka dela, pa svaki od tih delova podeli opet na isti nain; rod vidlji vog i rod umstvenog (noumenalnog). Tada e, s obzi rom na meusobni odnos njihove jasnosti i nejasnosti, u e sferi vidljivog, tj. u onom drugom delti, prvo dobiti 510 kopije (eikones). A kopijama najpre nazivamo senke 202

(skias), zatim nestvarne likove (ta phantasmata) u vodi, i u stvarima koje imaju gustu, glatku i sjajnu povrinu, i sve to je takvo, ako razume. Naravno da razumem. Za drugi deo onog vidljivog uzmi ono to je tome nalik: iva bia oko nas, sve biljke, i celinu svih stvari nainjenih ljudskom rukom. 46 Uzimam i to ree. Da li bi onda hteo da kae zapitah ja da se s obzirom na istinu i neistinu, ono to se pomilja prema onome to se zna, razdeljuje na isti nain kao ono to je slino prema onome emu je slino? 47 Bih i te kako ree on. _ Gledaj sada kako bi trebalo podeliti ono umno (noeton). 4 8 Kako? Ovako. U jednom podruju 49 umnog, dua tre tirajui kao likove stvari koje su predstavili kao kopije 50 biva prisiljena da istrauje iz hipoteza 51 (ex hvpothese5n), ne prema poetku i onome to je prvo (arche), nego prema onome to je na kraju i zavretku (teleute). U drugom podruju umnog, dua napreduje iz svoje hipo teze52 prema nehipotetikom poetku, 53 ne sluei se ko pijama kao u prethodnom podruju, nego istrauje osla njajui se na ideje po sebi i uzdie se do njih. Nisam potpuno razumeo to to kae ree on. Onda u pokuati ponovo, pa e me posle ovoga bolje razumeti. Pretpostavljam da ti je poznato da oni koji se bave geometrijom, raunicom i tome slinim pred metima pretpostavljaju ono to je neparno i parno, te figure, tri vrste uglova, i drugo to je tome srodno u svakom posebnom istraivanju. Oni s takvim stvarima operiu kao da su im znane, te uzimajui ih kao hipo teze,54 vie nita njima ne govore ni sebi ni drugima, procenjujui da su takve stvari svima jasne. Potom idu dalje te, u saglasnosti sa sobom, zakljuuju istraivanje 55 tamo gde su ga mogli otpoeti. Svakako ree to mi je poznato. Pa onda ti mora biti poznato i to da oni osim toga koriste jo i vidljive likove i da na tim likovima iz vode dokaze, nemajui na umu ba te likove, nego one po sebi kojima su ovi (vidljivi likovi) samo kopije. Na taj nain, oni rasuuju etvorouglu po sebi i dijagonali po sebi, a ne etvorouglu i dijagonali koje su na203

crtali. Tako isto postupaju i sa drugim figurama. Figure koje oni prave i crtaju i same proizvode svoje senke i kopije u vodi, pa ih oni opet uzimaju samo kao kopije nastojei da vide one oblike po sebi koji se ne mogu vi511 deti drukije osim duhom. Istinu govori ree on. XXI. To je onda taj oblik koji sam nazvao ono to je umno" (noeton) 5 6 , i za koje sam rekao da je dua, istraujui ga, prisiljena da upotrebljava hipoteze, dakle, da ne ide prema poetku, ili onome to je prvo. Ovo stoga to dua, u tom sluaju, nema snage da prevazie nivo hipoteza, nego uzima kao kopije ove stvari koje su i same kopirane od onog to je ispod njih. 57 Te stvari uporeene sa njihovim kopijama dobile su u naoj podeli jasnost i vrednost. b Razumem ree da ti govori onome to se odnosi na geometriju i na one vetine koje su joj srodne. Onda tako shvati i ono to sam govorio dru gom podruju onoga to je umno, do kojeg moe dospeti samo logos58, i to uz pomo dijalektike (to dialegesthai), ne upotrebljavajui hipoteze kao poetke ili kao ono to je prvo, nego samo kao hipoteze, kao polazne take za napredovanje do onoga to je nehipotetiko, 59 do pravog poetka svih stvari. A kad logos dospe do tog poetka, tada e drei se onog to iz njega sledi silazei krenuti natrag prema onome to je na drugom kraju ili c na zavretku. Pri tom se nee sluiti niim to je ulno, nego samo idejama kao takvim, radi ideja kao takvih, da bi na kraju opet doao do ideje. Razumem ree on iako ne potpuno, jer mi se ini da govori velikom poslu da je tvoja namera da pokae koliko je ono podruje bia koje se posmatra umom i do kojeg se dopire naukom, koja se zove dijalektika, jasnije od onog drugog do kojeg se dopire takozvanim vetinama. Jer ove poslednje uzimaju hipod teze kao poetke, ili ono to je prvo, pa iako se u njiho vim okvirima posmatranje nuno izvodi umom, a ne u lima, posmatrai ipak ne dopiru do pravih poetaka, i to upravo zato to polaze od hipoteza. Stoga misli da oni nisu u stanju da shvate stvari kakve su one same po sebi, mada one jesu shvatljive, ukoliko se poe od onoga to je prvo. ini mi se da ti osobinu matematiara i njima slinih naziva razum" (dianoia), a ne um" (nous), 204

podrazumevajui da je razum ono to je izmiu mnenja i uma. 60 Shvatio si to na najpotpuniji nain rekoh ja. A sada prihvati i ovo: svakom od ona etiri podruja od govara posebno stanje u dui. Umovanje (noesis) 61 odgo vara onom najviem podruju; razumevanje (dianoia) odgovara onom drugom; treem vera (pistis); a onom poslednjem slikovito predstavljanje ili nagaanje (eikasia). 62 Potom ih sredi prema proporciji (ana-logon), 63 04 govorei sebi: koliko je istine u onome u emu ona ue stvuju, isto je toliko jasnosti u njima prisutno. Razumem ree prihvatam to i sreujem ih onako kako si rekao.

KNJIGA SEDMA St. 514a I. A sada rekoh uporedi nau prirodu sa ovim stanjem da bismo videli da li smo zaista obrazovani ili nismo. Zamisli da ljudi ive u nekoj podzemnoj pe ini, i da se du ele peine provlai jedan irok otvor koji vodi gore, prema svetlosti. U toj peini ive oni od detinjstva i imaju okove oko bedara i vratova tako da se ne mogu maci s mesta, a gledaju samo napred, jer zbog okova ne mogu okretati glave. Svetlost im, meutim, do lazi od vatre koja gori iznad njih i daleko iza njihovih lea. Izmeu vatre i okovanih vodi gore put, a pored njega zamisli da je podignut zid kao ograda kakvu po diu maioniari da iznad nje pokazuju svoju vetinu. Zamiljam ree on. Zamisli uz to jo da pored tog zida ljudi pronose razne sprave, i to kipove ljudi i drugih ivotinja od kamena i drveta, kao i sve mogue tvorevine ljudske umetnosti, ali tako da one iznad zida tre, i da pri tom, kao to to obino biva, pojedini od njih u prolazu razgo varaju a drugi ni reci ne govore. Tvoje je poreenje neobino ree on a neo bini su i tvoji zatvorenici. Slini su nama rekoh. Zar misli da oni vide neto drugo osim svojih senki i senki drugih ljudi, koje svetlost vatre baca na suprotan zid peine? Kako bi mogli da vide kad su prinueni da celog veka dre glave nepokretno? A kad su u pitanju predmeti koje pored njih pro nose? Zar nee i sa njima biti to isto?' Razume se. A kad bi mogli meusobno da govore, zar ne bi ono to vide morali smatrati za realne stvari? Bezuslovno.

c 515

A kad bi odjek dolazio sa suprotne strane za tvora? Zar ne misli da e oni im neko od prolaznika pro govori verovati da to ne govori niko drugi, nego senka koja prolazi? Zevsa mi, tako je. c Oni uopte nijednu stvar nee smatrati realnom, osim ove senke predmeta koje su napravili ljudi. Tako je ree Glaukon. A sada zamisli nastavih ja kako bi oni po stupili kad bi im stvarno uspelo da se oslobode okova i izlee od neznanja. Moglo bi biti samo ovo: kad bi neko od njih bio osloboen okova i bio prinuen da odjednom ustane, da okrene vrat i da poe i pogleda prema svet losti, dok pri svemu tome osea bolove, a od svetlosti ne moe da vidi one stvari ije je senke nekad gledao, ta d misli ta bi odgovorio kad bi mu neko rekao da je sve dotle gledao samo kojetarije, da je sada mnogo blie realnosti i da vidi pravilnije, poto je okrenut veoj isti ni? A kad bi mu tada neko pokazao pojedine predmete koji prolaze i pitanjem ga primorao da odgovori ta oni znae, zar ti se ne ini da e on biti u neprilici i da e misliti kako je ono, to je ranije gledao, stvarnije od ono ga to mu se sad pokazuje? Tako je, naravno. e II. A kad bismo ga sad primorali da gleda u samu svetlost, onda bi ga zabolele oi, i on bi pobegao i okre nuo se prema onome to moe gledati 2 i verovao da je to zaista jasnije od onoga to mu se sada pokazuje. Zaista bi tako uinio ree Glaukon. Kad bi ga sad odande neko silom odvukao uz teak i nepristupaan izlaz ne putajui ga dok ga ne iz516 vue na sunevu svetlost, zar ne bi on tada trpeo muke i ljutio se to ga ovaj vue, i zar mu se, kad bi zatim do ao na svetlost, oi ne bi zasenile tako da ne bi mogao videti nita od onoga to mi zovemo stvarnim 3 ? Ili, bar, ne bi to mogao odmah. Morao bi da se navikne na svetlost kad bi hteo da vidi predmete gore.4 U poetku bi najlake raspozna vao senke, onda slike ljudi i ostalih predmeta u vodi, a same njih jo doonije. Zatim bi, gledajui svetlost zvezda b i meseca, lake video nebeska tela i samo nebo nou, nego sunce i njegovu svetlost danju? Svakako. 207

206

 Najzad e moi, mislim, da vidi i posmatra samo sunce onakvo kakvo je ono po sebi i na svome mestu, a ne njegove slike u vodi ili na nekom drugom mestu. Zaelo. I posle toga e ve moi da doe do zakljuka kako je sunce ono koje odreuje vreme i godine,5 koje c vlada celim vidljivim svetom i od koga na neki nain proizlazi sve to se moe videti. Jasno je da e naposletku doi do toga. Dalje. Kad se bude setio svog prvog stana, on danje mudrosti i svojih drugova sa kojima je zajedno bio okovan, zar ne misli da e se tada radovati ovoj promeni, i da e aliti one koji su jo tamo? Svakako. A ako tamo dole budu odredili poast, pohvalu i nagradu za onoga ko je najbolje video predmete koji su prolazili, najbolje zapamtio koji su od njih obino d prolazili prvi, koji poslednji, a koji istovremeno, tako da bi najbolje mogao unapred rei koji e od njih sad naii, misli li da e on posle ovoga jo udeti i zavideti onima koji tamo kod njih uivaju mo i ugled? Ili e sa njim biti kao sa onim Homerovim junakom, pa e arko eleti da pre bude kod siromanog oveka sluga" 6 i da trpi sve drugo pre, nego da veruje u te predstave i da ivi na onaj nain? e Ja mislim da e vie voleti da sve to trpi, nego da ivi onakvim ivotom. Promisli jo i ovom rekoh. Kad bi takav ovek ponovo siao i seo na isto ono mesto, zar mu se, kad bi odjednom doao sa sunca, oi ne bi ispunile mra kom? Dabome da bi. 517 Pa kad bi, dok su mu oi jo zaslepljene i dok jo lutaju ovamo-onamo a ponovo privikavanje ne bi bilo kratko opet poeleo da se sa onim zatvorenicima takmii u proceni onih senki, zar ne bi izazvao smeh i zar mu ne bi kazali da je odlaskom gore pokvario oi i da ne vredi ni pokuavati da se gore dospe? A kad bi neko po 7 kuao da ih oslobodi i povede gore, onda bi ga i ubili, kad bi mogli da ga uhvate i da to uine. Razume se. III. Ovu sliku, dragi Glaukone, u celini moramo b primeniti na ono to smo ranije govorili, te uporediti svet koji se pokazuje naem vienju sa boravkom u tamnici, 208

a svetio ognja u ovoj sa snagom sunca. Ako, nadalje, ono uspinjanje i posmatranje onoga to je gore shvati kao putovanje due u sferu umnog (noeton topon), onda si na tragu onoga to ja slutim i to si od mene eleo da uje. Ali, bog zna da li je to to ja nagaam istinito. U svakom sluaju, prema onome kako se te stvari po javljuju, meni izgleda jasno da u podruju saznatljivog c ideja dobra je ono poslednje i da je tek s mukom moemo sagledati. Ali kad se ona jednom uvidi, tada iz samog rasuivanja nuno sledi da je ona uzrok svemu to je ispravno i lepo, da je u podruju vidljivog rodila svetlost i gospodara svetlosti, a da je u podruju umnog ona sama gospodarica koja daje istinu i um. Ovome bih jo dodao da onaj ko eli da u svome linom i javnom ivotu dela razumno, treba svoj pogled na nju da upravlja. I ja ree on tako mislim naravno, na nain koji odgovara mojoj sposobnosti. Hajde, sloi se sa mnom jo i u ovome i ne udi se to oni koji su dotle doli ne ele da se bave ljudskim poslovima i to njihove due neprestano tee da budu d tamo gore. Ako to treba da odgovara naem ranijem poreenju, onda je tako i pravilno. Jeste. A onda? zapitah. Da li e te uditi ako neko svrati pogled sa ovih boanskih stvari i, zapavi u ljudsku bedu, ne bude u stanju da se snae, nego postane srnean? Jo zasenjenih oiju i nenaviknut na tamu i mrak mora se ovde boriti pred sudom ili gde bilo oko senki ili oko kipova od kojih senke dolaze, i mora se prepirati oko e toga na koji nain shvataju to ljudi koji nikada nisu videli samu pravinost. 8 To nije nimalo udnovato. 518 Uman ovek e se, meutim nastavah ja setiti da oi dvaput otkazuju poslunost i da to ine iz dva razloga: jednom, kad iz svetlosti ulazimo u mrak, a drugi put, kad iz mraka izlazimo na svetlost. I verujui da to isto biva i sa duom, nee se nerazumno smejati kad je bude video u zabuni i kako nije u stanju da neto sazna, nego e pomisliti da ona moda dolazi iz nekog svetlijeg ivota i da jo nije navikla na tamu, ili da je iz veeg neznanja dola na svetlost, te da je zaslepljena veim b bleskom. Onu prvu e, zato to je u takvom stanju i iz takvog ivota, hvaliti, a ovu drugu e saaljevati. A kad 209

bi hteo da joj se podsmeva, bio bi njegov smeh manje smean nego kad bi ismevao onu koja dolazi iz svetlosti. Istinu govori. IV. Tako moramo njima misliti, ako je istina to da obrazovanost i vaspitanje nisu ono to mnogi ui telji9 u svojim priama tvrde da jesu. Oni tvrde da dui c mogu usaditi znanje iako ga ona nema, kao da slepdm oima mogu usaditi vid. Jeste, oni to tvrde. Ali rekoh ja ova naa rasprava pokazuje da se u dui svakoga oveka nalaze i sposobnost i organ za uenje.10 Kao to se, meutim, oi ne mogu okrenuti iz mraka prema svetlosti drukije nego zajedno sa celim telom, tako se i ovaj organ, kojim ovek saznaje, mora sa celom duom odvratiti od sveta stvari koje postaju, dok ne postane sposoban da izdri pogled na ono to jest i to d je najsjajnije od svega postojeeg. A to je kaemo, dobro. Zar ne? Da. Onda e upravo u tom i takvom cilju rekoh ja vaspitanje ili obrazovanje biti svojevrsna vetina koja izvodi to preokretanje na nain koji bi bio najlaki i najuspeniji, ali ne tako to bi se nekome usadio vid, nego da preokree onoga koga ve ima neispravno usmerenog, te ne gleda tamo kuda bi trebalo da gleda.11 ini se zaista tako. Izgleda, dakle da su takozvane vrline due bliske telesnim vrlinama jer se one stvarno ne nalaze u njoj ve e od ranije, nego ulaze u nju docnije, navikom i vebom. Ali je, izgleda, mo miljenja12 daleko boanstvenije pri rode. Ona, dodue, nikad ne gubi svoju snagu, ali tim pre okretom postaje korisna i upotrebljiva, ili, s druge strane, 519 neupotrebljiva i tetna. Zar nisi primetio kako otro posmatra niska dua onih koje nazivamo pokvarenim, ali i mudrim, i kako blagodarei svojoj sposobnosti gledanja prozire sve emu se obrati, a ipak mora da slui poroku, te, ukoliko otrije vidi, utoliko vie zla stvara? Tako je. Kad bi se, meutim, ta osobina ovakve jedne prirode jo u detinjstvu unitila i kad bi se ova oslobob dila nagona koji je kao olovna ulad vuku nadole, srasli sa njom od roenja, i koji je vezuju za gozbe13i sline naslade i uivanja, pa kad bi se, osloboena toga, pokre210

520

nula istini, onda bi isti taj ljudski organ otro uoavao istinu, kao to uoava i ono emu je sada okrenut. Razume se. Pa zar onda nee biti verovatna i nuna posledica onoga to smo do sada govorili da dravom nee dobro upravljati ni oni koji su bez obrazovanja i nepripremljeni za istinu, ni oni koji se do kraja svog ivota posveuju samo obrazovanju? Prvi zato to e im u i votu nedostajati jedinstveni cilj, prema kome e se uprav ljati u svim svojim linim i dravnim poslovima; drugi zato to e uobraavati da se takvim ivljenjem ve na laze na ostrvima blaenih 14 , pa se svojevoljno nee angaovati. Istina je ree on. Znai da emo mi, kao osnivai drave, biti du ni da nateramo najsposobnije u naoj dravi da se bave naukom koju smo malopre nazvali najviom, da ue kako e gledati dobro i da pou onim putem gore do one visine. A kad se budu popeli i dovoljno videli, onda im ne smemo dozvoliti ono to im je sad dozvoljeno.15 A ta to? Da ostanu tamo rekoh i da vie ne ele da se vrate onim zatvorenicima dole i da uestvuju u njiho vim tegobama i poastima, bez obzira da li su one ne znatne ili velike. U tom sluaju bismo prema njima bili nepra vini ree on i stvorili bismo im ivot gorim nego to bi inae mogli da imaju. V. Ti si opet zaboravio,16 prijatelju rekoh kako nai zakoni ne idu za tim da jedan rod u dravi bude naroito srean, nego da stvore blagostanje ele drave, dovodei graane milom ili silom u harmoniju, dajui im pre svega udeo u poslovima, koje svaki pojedinac moe, prema svojim sposobnostima, uiniti za dravu. Zakoni upravo stvaraju u dravi takve ljude, ne da bi dopustili da svako radi ta hoe, nego da tako dravu uine jedin stvenom. To je istina; ja sam to zaboravio. Razmisli sada, Glaukone, da li mi filozofima koje stvaramo kod nas inimo nepravdu ili im govorimo istinu kad ih primoravamo da se brinu drugima i da uvaju dravu? Mi emo im, naime, rei da se u drugim dravama ovakvi ljudi ne bave tegobama upravljanja, kao to to oni treba da ine, jer tamo oni sami po sebi postaju filo211

zofi, a njihova drava se za to nimalo ne stara. Ono to se razvija i raste samo po sebi, dakle, to nikome ne du guje svoje obrazovanje, nee, razume se, nikome ni dati naknadu za to. Vas smo, pak, mi izabrali za kraljeve kao matice u konicama da vladate i samima sobom i dra vom. Dobili ste bolje i savrenije obrazovanje, pa ste se c na taj nain osposobili da delate i tu i tamo. 17 Zato vi i morate, kad na vas doe red, da siete u prebivalite onih dole, da se naviknete da zajedno sa njima gledate mrane stvari. Jer, ako se na to budete navikli, videete hiljadu puta bolje nego oni tamo dole i neete znati samo ono to pojedina senka znai nego ete, poto ste ve videli sutinu i lepog, pravinog i dobrog, znati i ija je to senka. I tako emo vi i mi budno upravljati dravom a ne u snu, kao to to sada najee ine ljudi koji se meu sobno bore zbog senke za vlast, kao da je ona neko veliko d dobro. U stvari,^ to je ovako: najbolja i najslonija dr ava je ona u kojoj za vlau najmanje tee oni koji su izabrani da vladaju, a ako drava ima drukije vladaoce, onda je u njoj suprotno. To je istina. Misli li da nas vaspitanici, kad to budu uli, nee posluati? Oekuje li da oni nee pristati da svaki sa svoje strane preuzme svoj deo u dravnim poslovima, nego da e jedni s drugima provoditi najvei deo svog vremena u istom? e Nemogue ree on jer emo od pravinih zahtevati samo ono to je pravino. Uostalom, svako e od njih, i pre svega, prihvatiti vlast kao neizbenu oba vezu, nasuprot onome kako se sada dolazi do vlasti u svakoj dravi. Tako je, prijatelju rekoh. Ako za one koji su odreeni da vladaju pronae neki nain ivota koji 521 je bolji od vladanja, onda postoji mogunost da se stvori drava kojom se dobro upravlja. Samo e u njoj vladati za ista bogati ljudi, i to ne bogati zlatom, nego onim ime mo ra biti bogat srean ovek: dobrim i razumnim ivotom. No ako do vlasti dou oni koji u svojoj oskudici ude za dobrima koja bi bila samo njihova, ubeeni da je upravo vlast ono mesto na kojem se moe najvie nagrabiti tada e ta mogunost ieznuti. Tada e doi do borbe za vlast, pa e ova slino onome to se dogaa u ratu - upropastiti i njihova domainstva i elu dravu. 212

Tako je, zaista. Da li ti zna jo neki drugi ivot koji bi prezirao politiku mo osim vota istinskog filozofa? Ne znam, Zevsa mi! Jer vladu ipak treba da prime oni koji u nju nisu zaljubljeni. Inae e nastati borba meu zaljublje nim takmacima, je li? Svakako. A koga e moi primorati da uva dravu ako ne one koji najbolje poznaju naine pomou kojih se naj bolje upravlja dravom, i koji, s druge strane, uivaju poasti i ivot bolji od dravnikog. Nikoga drugog. VI. Hoe li sad da raspravimo kako postaju takvi ljudi i kako bismo ih mogli izvoditi gore, na svetlost, kao to8 se za neke pria da su iz Hada dospeli gore do bogova?' Kako ne bih hteo? Ali to, kako se ini, nee biti isto to i okrenuti ploicu,19 nego je to obraanje due: ona treba da ustane iz mranog dana u pravi dan bia. To je pravi uspon ka onom to jest, i njega emo nazvati pravom filozofijom. Tako je. Treba li da razmislimo koja to nauka ima tu mo? Da, svakako. Pa koja bi to nauka, Glaukone, mogla odvesti duu iz sveta prolaznosti u svet onoga to zaista postoji? Ali upravo sad, dok ovo govorim, pade mi na pamet: zar 20 nismo kazali da ovi ljudi u mladosti moraju biti ratnici? Rekli smo. Treba li, dakle, da ova nauka koju traimo, po red onoga, ima jo i to? Sta to? Da ne srne biti za ratnike bez koristi. Morala bi, ako je to mogue. A njih smo jo ranije vaspitali u telesnim i u muzikim vebama, zar ne? Jesmo. Gimnastika se, meutim, bavi onim to nastaje i to propada. Ona upravlja rastenjem i propadanjem tela. Izgleda da je tako. Prema tome, to ne bi bila nauka koju traimo. 213

522

Ne bi. A da li je to moda muzika u smislu u kojem smo njoj ranije raspravljali? Pa muzika je, ako se sea ree on bila samo dopuna gimnastike, 2 ' dopuna koja je imala da u uvarima razvije disciplinu navika, te da im pomou harmonije uini dobro usklaenim, a ne da ih snabde znanjem. Muzika je uvarima bila zato data da, pomou ritma, u njima razvije pravi takt (eurvthmia) i da u go vorima postigne neto drugo ali tome srodno bilo da su ovi (govori) nalik na mitove, bilo da su u veoj meri istiniti. Ali u tome nije bilo niega to bi pripadalo nauci kojoj ti sada ispituje. Dobro me podsea rekoh. Zaista u muzici nije bilo nieg takvog. Ali, boanski Glaukone, gde je takva nauka? Uostalom, mi smo ubeeni da sva umenja pripadaju poslovima nieg ranga. Kako da ne. Ali kakva nam jo druga nauka preostaje, ako izuzmemo muziku, gimnastiku i umenja? Pa dobro rekoh ako izvan ovih ne moemo nai nita, uzmimo onda onu koja se u svima njima na lazi! A koju to? Onu na primer kojom se zajedniki slue sva umenja, sve razumske aktivnosti (dianoiai) i svako zna nje (episteme) dakle onu koju su u samim poecima svi primorani da naue. A koju to? upita on. Onu obinu rekoh ja onu to se odnosi na razlikovanje jedan, dva i tri. Ukratko, mislim na brojanje i raunanje. Zar stvari ne stoje upravo tako da se sva umenja i svako znanje moraju time baviti? Moraju. Da li to vai i za ratne vetine? Nesumnjivo. Svakako rekoh jer, u tragedijama, Palamed je prikazan tako da Agamemnona ini veoma smenim vojskovoom. Zar nisi zapazio kako on (Palamed) govori da je pronaao broj, pa je potom sredio vojsku u logoru pred Trojom, prebrojio lae i sve ostalo, kao da pre toga nisu znali da broje, niti je kako se ini Agamemnon znao koliko je nogu imao? 22 ta misli kakav je on onda vojskovoa mogao biti?

Zaista udan, ako je to bila istina odgovori on. VII. Pa hoemo li onda rei da je za ratnika neophodno da zna raunati i brojati? upitah ja. Ako hoe da se razume u ureenje vojske, to mu je potrebnije od svega, a ako eli da bude ovek, onda jo i vie. Onda ti u ovoj nauci vidi isto ono to i ja? A ta to? 523 ^ ini se da bi tu negde bilo ono za im tragamo, ono to po prirodi vodi razumevanju (noesis), ali da se niko time ispravno ne slui, iako upravo to po svemu vue ka biu i sutini. Na ta to cilja? upita on. Pokuau da ti objasnim kako to mislim. Ja, naime, razlikujem, polazei od samog sebe i prema onom to smo govorili, ono to vodi biu od onoga to njemu ne vodi. Ispitajmo to zajedniki, pa potkrepi ili odbaci ono to tvrdim, kako bismo bili naisto da li je to tako kako nasluujem da jeste. Hajde de, pokauj to! ree. Evo pokazujem, ako odozgo vidi, ta se dogaa b s opaanjem: u jednom sluaju, ono nata je opaanje usmereno ne postie razum na ispitivanje, kao da se ve samim opaanjem sve reava; u drugom sluaju, predmet opaanja zahteva da se pristupi ispitivanju, kao da u samom opaanju nema nieg zdravog. Oigledno govori predmetima koji se izdaleka ukazuju i samo u obrisima. Nisi uopte pogodio na ta ciljam rekoh ja. emu onda govori? upita on. Predmeti opaanja rekoh koji ne podstiu c na ispitivanje, jesu oni iz kojih ne proishode istovremeno dva meusobno suprotna opaanja. Oni pak iz kojih tako neto proishodi, podstiu na ispitivanje, i to u sluaju kad samo opaanje ne moe da odlui da li jedna od tih suprotnosti vai vie nego druga. Pri tom nema znaaja to da li je predmet opaanja blizu ili daleko. Jedan pri mer e ti to jasnije pokazati. Kaemo da su ovo ovde tri prsta: najmanji, ovaj do njega i srednji. Dabome. Podrazumevaj da ovde govorimo vienju iz bliza, pa zajedno sa mnom obrati panju na ovo. Na ta? e 215

214

Svaki od njih se jednako pokazuje kao prst, pa nema nikakve razlike u tome da li ga vidimo u sredini ili na kraju, da li je beo ili crn, debeo ili tanak, i sve to je tome slino. Doista, u svemu tome, u mnotva ljudi, nema nikakve nunosti za duu da razumu (noesis) po stavlja pitanje da li je to prst, jer vienje nikada i nigde ne ukazuje dui na to da bi prst mogao biti suprotnost prstu. Doista, ne ree on. Pa onda, rekoh, iz toga sledi da sve to je takvo e ne podstie razum na delanje, niti ga moe probuditi. Naravno. ta dalje? Zar vienje gleda na veliinu i malinu prstiju onako kako treba, ako za njega nema nikakve razlike u tome da li je prst u sredini ili na kraju? 23 A isto je tako sa debljinom i tankoom, ili u onome to se od nosi na dodir sa mekoom i tvrdoom. Zar i druga 524 ula ne pokazuju nedostatke u izvetavanju takvim stvarima? Ili zar ne radi svako ulo ovako: prvo, ulo koje osea ono to je tvrdo nunim nainom osea i ono to je meko, te izvetava duu da je i tvrdo i meko osetilo kao jedno te isto? Upravo tako. Pa onda je rekoh nuno da u svim takvim sluajevima dua bude zbunjena i da ne zna ta ulo oznaava kao tvrdo, ako za isto kae da je i meko; a za lako i teko, da ne zna ta je lako a ta teko, ako ono oznaava teko kao lako i lako kao teko? b Takva obavetenja su svakako neobina za duu ree on te zahtevaju ispitivanje. Pa onda je razumljivo to dua u takvim sluaje vima poziva u pomo brojanje (logismos) i rasuivanje (noesis), te najpre ispituje da li je u svakom pojedinom sluaju takvih obavetenja re jednoj ili dve stvari. Kako da ne! Pa ako se dogodi da se pojavljuju dve stvari, ispitae se da li se svaka od te dve pojavljuje kao jedno? Da. Ako je dakle svaka od njih jedno i ako obe ine c dva, onda e ih dua svaku ponaosob promiljati. Jer, ako nisu razdvojene, dua ih nee promiljati kao dvoje, nego kao jedno. 216

Ispravno. A za vienje kaemo da veliko i malo ne vidi kao razdvojene stvari, nego ih brka jednu s drugom. 24 Niie li tako? Tako je. Stoga je razum (noesis), radi razjanjavanja toga, prinuen na vienje (idem) velikog i malog ne kao pobrkane jedno s drugim, nego kao razdvojene, dakle suprotno onome to je gore reeno ulnom vienju. To je istina. Pa onda nam iz toga kao prvo proizlazi pitanje ta je zapravo to veliko i malo? U svakom sluaju. A jedno je rekli smo shvatljivo (noeton), a drugo vidljivo (horaton). 2 5 d Sasvim tano ree on. VIII. Eto to je upravo ono to sam maloas pred loio za predmet razgovora, naime da jedne stvari podstiu razum, a druge ne: one koje u ulo dolaze zajedno sa svojim suprotnostima odreene su kao stvari koje podstiu razum, a one koje ne dolaze tako kao stvari koje ne mogu da probude miljenje. Sad ree razumem, i ini mi se da je to tako. ta onda? Kako ti se ini, s koje bi strane mogli da budu broj i jedinica? Ne mogu to da odredim ree on. Pa prosuuj to prema onome emu je ve nae pred bilo govora. Jer ako je vienje, ili neko drugo ulo, u svemu sposobno da vidi jedinicu po sebi, onda jedi nica nee voditi duu prema razumevanju sutine, te e 26 biti isto kao i u sluaju prsta kojem smo govorili . Ali ako se s njom zajedno uvek vidi i njena suprotnost i to tako da se ne pokazuje nita po emu bi ona bila vie jedinica nego ono to je tome suprotno onda e odluka nekog sudije 27 biti nuna. Dua je tada zbunjena, pa je prinuena da istrauje i da, pokrenuvi u sebi prosui vanje (ennoia), postavi pitanje ta li bi mogla biti jedi nica sama po sebi. Tako bi saznanje (mathesis) jedinici 525 moglo biti meu onim saznanjima koja vode i obraaju duu prema posmatranju (thea) onog to jeste.2B Ali sigurno je ree on da takvo posmatranje nije svojstveno ulnom vienju, jer jednu te istu stvar vidimo i kao jedinicu i kao beskrajno mnotvo. 217

 Pa onda rekoh ja ako tako stoje stvari s jedinicom, da li to isto vai i za broj? Kako da ne? Praktino raunanje (logistike) 29 i aritmetika (arithmetike) u celini se odnose na broj. Sasvim. A to to se odnosi na broj pokazuje se kao ono to vodi prema istini. Zaista izvanredno. Logistika i aritmetika bi, kako se ini, pripadale onoj nauci 30 koju traimo. Ratnik e morati da ih izui radi sreivanja svojih trupa, a filozof zato da bi izronio iz nastajanja (genesis) i vrsto se vezao za sutinu (ousia) 3 ' inae on nikada ne bi postao vest u miljenju (logistikos). Tako je ree on. A na bi uvar morao biti ujedno i ratnik i fi lozof.32 Dakako. Onda bi, Glaukone, trebalo da ovu nauku uve demo zakonom, te da one koji e u dravi imati najvie dunosti ubedimo da se bave logistikom, ali nikako na neznalaki (idiotikos) 3 3 nain, nego tako da rasuiva njem dospevaju do kontemplacije (thea) prirode broje va; ne praktikujui je na nain kao to to ine prodavci i trgovci na malo, da bi kupovali i prodavali, nego radi rata i radi toga da dui olakaju obraanje od nastajanja i usmeravanje ka istini i sutini. Vrlo lepo govori ree on. I zaista rekoh ja sada, kad smo ovo izrekli nauci raunanja, i ja sam dolazim do saznanja koliko je ta nauka produhovljena i mnogostruko korisna za ono to hoemo, ako se upranjava radi saznanja, a ne radi trgovanja. Po emu to? Po tome to smo maloas govorili da ta nauka snano vodi duu prema gore, te je obavezuje na rasprav ljanje brojevima takvim kakvi su sami po sebi, ne doputajui joj da raspravlja brojevima koji su pro istekli iz vidljivih i opipljivih tela ukoliko takvo 34 raspravljanje (dijalektiku) neko predloi. Pretpostav ljam da ti je svakako poznato kako se oni koji su u to upueni podsmevaju onome ko u govoru jedinicu kao je dinicu razlomi na delove, te da mu u tome nikako ne daju

526

za pravo. Ako ti jedinicu razdeli, oni e je umnoiti, bri nui se tome da se jedinica ne pokae kao ne jedinica, nego kao mnotvo posebnih celina (polla moria). 3 5 Istinu govori ree on. A ta ti misli, Glaukone, ta e oni odgovoriti ako bi ih neko zapitao: 0 udnovati ljudi, kakvim bro jevima vi raspravljate? Gde je ta jedinica koja je uvek takva kakvom je zamiljate, uvek jednaka drugoj potpuno istoj jedinici od koje se nimalo ne razlikuje i koja je bez ikakvih delia?" Mislim da e rei kako oni govore brojevima koji se mogu samo zamisliti, i kojima se inae ne moe ma kako operisati. Vidi, dakle, prijatelju rekoh da nam je zaista potrebna nauka, jer ona oigledno primorava duu da se u traenju istine slui miljenjem. Ona to zaista ini i to u velikoj meri ree on. I dalje? Jesi li primetio kako su ljudi, koji su od prirode obdareni za raunanje, sposobni i za sve ostale nauke i kako ak i oni koji sporo shvataju, ako se ue i vebaju u raunanju, imaju bar tu korist to njihov duh u velikoj meri postaje otroumniji? Tako je ree on. A mislim da e teko nai neto to bi zadalo vie truda oveku koji ui i bavi se time nego ba to? Svakako. Zbog svega toga, dakle, ne smemo zapostaviti ovu nauku, nego u njoj moramo odgajati sve one koji imaju najbolje osobine. Slaem se ree on. IX. Ovu nauku dakle, zadravamo rekoh. A sad da vidimo hoe li nam u neemu koristiti ona druga to je sa tim u vezi. Koja? Da ne misli na geometriju? zapita on. Upravo na nju rekoh. Ukoliko se ona odnosi na ratovanje ree on jasno je da se nas tie. Jer je i pri podizanju tabora, pri osvajanju zemljita, pri povlaenju i razvijanju voj ske, i svuda gde se imaju postaviti ete, pa i u samim bor bama i marevima svakako vano da li ovek zna geome triju ili ne. Ali za te stvari rekoh dovoljno je i samo malo geometrije i raunanja. Treba, meutim, ispitati da li vei i dalekoseniji deo geometrije slui naem cilju, 219

odnosno kako ona moe da pomogne lakem sagledava nju ideje dobrog. A tom cilju, kaemo, slui sve ono to nagoni duu da se okree prema onom podruju u kojem je bie najblaenije od svih bia, koje dua na svaki na in treba da vidi. Ispravno govori ree on. Ako nas, dakle, nagoni na kontemplaciju sutine, onda nas se tie; ako nas nagoni da posmatramo ono to nastaje 36 onda ne. Da, to je tako. 527 Da ova nauka ima u sebi neeg to je u potpu noj suprotnosti sa nainom na koji njoj govore oni koji se njome bave to nam nee osporavati niko od onih koji geometriji imaju neto malo iskustva. Kako? zapita on. Oni govore veoma smeno i na nain robova; jer, upotrebljavajui govor onih koji rade i ostvaruju neki praktini cilj, govore pravljenju etvorougla, produib vanju, spajanju, i svemu to je tome slino. A ta se nauka, meutim, u celini neguje radi saznanja.37 Sasvim je tako ree on. Zar onda ne treba da utvrdimo jo i ovo? ta to? Da je geometrija saznanje onoga to je veno, a ne saznanje onoga to nastaje i to nestaje. Pa ve je dokazano ree on da je geome trija saznanje onome to je veno! Znai da ona uzdie duu nagore, prijatelju, a da filozofsko razmiljanje, koje mi nepotrebno upravljamo nadole, priprema za uspon. I to u najveoj meri ree on. c Treba to je vie mogue zahtevati nastavili ja da ljudi u uzornoj dravi ne budu daleko od geome trije. Jer i njena sporedna dela nisu mala. Koja to? zapita on. Ona koja si ti sam maloas spomenuo rekoh i koja se odnose na rat, a i ona koja se odnose na svako uenje, jer e sve to bolje shvatiti onaj ko se bavio geometrijom nego onaj ko u geometriju nije upuen. 38 Potpuno sigurno, tako mi Zevsa ree on. Hoemo li onda da naim mladiima odredimo ovu nauku kao drugu? Hoemo odgovori on. 220

X. I dalje? Da li da astronomija bude trea? Sla e li se s tim? Slaem se ree on jer paljivije posmatranje godinjih doba, meseca i godina isto tako koristi ze mljoradnji i pomorstvu, kao i ratnikoj vetini. Kako si pitom rekoh kao da se plai da gomila ne pomisli da uvodi neke nekorisne nauke. A to nije neto od sporednog znaaja, mada je veoma teko e poverovati da nauke slue za to da oiste i oive u nama organ due koji su druga zanimanja pokvarila i uinila slepim, organ ije je spaavanje stoput dragocenije nego spaavanje hiljadu oiju telesnih: jer samo njime se moe videti istina. Svi oni koji se u tome slau s tobom mislie da govori neobino lepo, a svi oni koji to nikada nisu osetili verovae, po svoj prilici, da samo brblja, jer u 528 tome nee videti nita emu bi bilo vredno govoriti. Razmisli jo sada sa kojima e od njih razgovarati, da li sa prvima ili sa drugima ili ni sa jednima ni sa drugi ma, ve samo i najvie radi sebe samoga, ne zavidei ni kome koji bi od toga mogao imati koristi. Odluiu se ree on da najvie govorim za sebe i da sam postavljam pitanja i da na njih odgovarani. Onda se vrati natrag rekoh jer nismo pra vilno odabrali nauku koja se nadovezuje na geometriju. Kako to? zapita on. Tako to smo odmah posle povrine uzeli u razb matranje telo koje se kree, a da ga pre nismo posmatrali samo po sebi. Pravilno je, meutim, da se posle druge dimenzije uzima trea. 39 A ova se nalazi kod kocke i kod svega onoga to, kao i ona, ima dubinu. Zaista je tako ree on. Ali mi se ini, Sokrate, da ova nauka jo nije otkrivena. 40 Dva su uzroka tome rekoh ja. Jedan je da nijedna drava to ne ceni, pa se zato, budui da je to teko, slabo i istrauje. Drugi je da je istraivaima po treban vo, bez koga nita ne bi mogli otkriti. 4 ' Takav se vod, pre svega, teko nalazi, pa ako se i nae onda se oni koji su pozvani da istrauju, iz gordosti, ne upravc ljaju prema njemu. Ali ako bi ela drava to nadgledala i cenila, tada bi se i ovi pokorili, pa bi se istraivalo kako treba i ta stvar bi se pojavila u punoj svetlosti. Jer i sada, iako prezrena u oima svetine, iako ometena ak i govo rom istraivaa koji ne znaju emu bi to moglo da slui, ova istraivanja ipak rastu, 42 savlaujui sve prepreke 221

svojom privlanou. Stoga nije nikakvo udo ako se ta nauka pojavljuje, d A to to je u njoj privlano ree on takoe je neto neobino. Samo mi malo jasnije reci to to si sad govorio. Ti si, naime, prouavanja povrine nazvao geometrijom. Da odgovorili. Onda si, prvo, astronomiju stavio iza nje, a zatim si to povukao. Uinio sam to u brzini rekoh ali hotei da stvar obradim brzo, samo je usporavam. Stvarno, bilo je na redu ispitivanje geometrijskih tela, ali videi da je to istraivanje u smenom stanju, preskoio sam ga i odmah posle geometrije stavio sam astronomiju, tj. naue ku telima 43 u kretanju. Ispravno govori ree on. Postavimo sada rekoh44 astronomiju za etvtru nauku, budui da stereometrija, koja je sada zanemare na, ostaje posebna nauka, ukoliko joj drava posveti od govarajuu panju. Razume se ree on. I kao to si ti mene malo529 pre grdio, Sokrate, to sam onako bezobzirno hvalio astro nomiju,45 tako ja sada odobravam nain na koji joj ti prilazi. Jer mislim da je svakome jasno kako ona primo rava duu da usmeri svoj pogled nagore i odvodi je od ovozemaljskih stvari tamo gore. Moda je to jasno svima, izuzev meni rekoh jer meni ne izgleda tako. Nego kako? zapita on. Kako je sada obrauju oni koji nastoje da nas 46 uzdignu do filozofije, ona vue pogled sasvim nadole. Kako to misli? zapita on. ini mi se rekoh da nisi neodvaan u svom pristupu nauci stvarima koje su gore. Doista se hrabro b izlae opasnosti, jer ako bi se neko izokrenuo pa posrnatrao slike na tavanici i time neto nauio, ti bi i tada verovao da on posmatra umom, a ne oima. Uostalom, moda ti lepo prosuuje, a ja priprosto. 4 7 Ipak, ja ne mogu prihvatiti da neka druga nauka podstie duu da gleda gore, osim nauke biu i nevidljivom. Pa ako bi neko pokuavao da neto naui ulnim stvarima, bu ljei gore ili zurei dole, ja ne bih nikada rekao da e taj c neto nauiti jer takvim stvarima nema nikakve 48 49 nauke niti bih rekao da njegova dua gleda gore. 222

Naprotiv, rekao bih da njegova dua gleda dole, makar on prouavao plivajui na leima ili leei na zemlji. XI. Dobio sam to sam zasluio! ree on. Imao si pravo da me tako prekori. Ali kako to misli da bi astronomiju50 trebalo prouavati drukije nego to se sada prouava, ako se hoe da to prouavanje koristi onome emu smo govorili? Ovako rekoh. Ove divne slike na nebu, bu dui da su naslikane na vidljivoj povrini, treba smatrati d za najlepe i najtanije od svih takvih stvari, ali treba znati da one mnogo zaostaju za istinom, naime za kre tanjem ija su brzina i sporost stvarni i kao takvi se na laze u istinskom broju, i u svim istinskim oblicima,51 koji se meusobno pokreu pokreui i sami sebe. Ovo se do ista shvata pomou razuma i rauna (logo), a ne vie njem. Ili ti misli da se to shvata vienjem? Nipoto ree on. Da bismo se, dakle, pouili i u onim drugim stva rima, moramo kao primer uzeti nebeske slike kao da e smo u njima nali uzore koje je Dedal, ili koji drugi maj stor ili crta lepo nacrtao ili izradio. A kad bi njih video neki ovek vest geometriji, mislio bi, dodue, kako su veoma lepo izraene, ali i da je smeno baviti se njima ozbiljno i sa namerom da se na njima shvati istina 530 jednakom i dvostrukom, ili nekom drugom odnosu. 52 Pa i bilo bi smeno ree on. Misli li ti da pravi astronom nee osetiti to isto kad bude posmatrao kretanje zvezda? zapitah ja dalje. On e misliti da su ta dela izvedena na najbolji mo gui nain, i da je nebeski tvorac (demiourgos) to sasta 53 vio kao i sve drugo to je na nebu. A to se tie odnosa noi prema danu, ovih prema mesecu, meseca prema go 54 dini, i drugih zvezda prema toj razdeobi vremena, kao i meusobnog odnosa zvezda u tom smislu taj pravi astronom, mislim, nee smatrati udnim onoga ko dri da se to dogaa na isti nain i da u tome nema nikada b nikakvog odstupanja, iako je tu re telesnim i vidlji vim stvarima, 55 kao to nee smatrati udnim sve one na pore da se tome shvati istina? Kada te sluam ree on meni se ini da je tako. Mi emo, dakle, postavljajui sebi probleme, pro uavati astronomiju kao i geometriju; ali emo ostaviti ono to se zbiva na nebu,56 ako zaista elimo da uinimo 223

531

korisnim onaj deo due koji je po prirodi razborit, a koji je ranije bio nekoristan. To e zaista biti m n o g o tei posao nego to ga sada imaju oko astronomije. X I I . Mislim da emo i ostalo na isti nain nare ivati ako od nas, kao od zakonodavaca, treba da bude neke koristi. A da li bi ti, moda, i m a o n e k u n a u k u da pomene, koja bi spadala ovamo? zapitah. Ovako, sada, ne b i h imao ree on. Mislim nastavih ja da kretanje n e m a samo jedan vid, nego vie njih. Sve te vrste kretanja moda bi u m e o da nabroji neki mudrac, 5 7 a mi z n a m o samo za dve. A koje su to? Osim p o m e n u t o g kretanja, ono koje je p a n d a n ovome/ 8 njeno nalije. Koje je to? Usuujemo se rei nastavih ja da, k a o to su oi p o t r e b n e za astronomiju, t a k o su ui p o t r e b n e za h a r m o n i n o kretanje. 5 9 A ta su znanja m e u s o b n o srodna, kao to kau pitagorovci, s ime se i mi saglaavamo, Glaukone. Ili kako inimo? Tako ree o n . Poto je ova stvar vana r e k o h ja to emo mi od pitagorovaca saznati ta oni t o m e misle, a saznaemo pored toga jo i ostala njihova uenja, ako ih imaju, zar ne? Mi emo, m e u t i m , pored svega toga zadrati svoje naelo. Koje to? Da nai pitomci nikad ne pokuaju nauiti od njih neto nesavreno i to ne dostie donde, dokle sve, 00 kao to s m o m a l o p r e rekli za astronomiju, m o r a da dostigne. Zar ne zna da je t a k o isto i sa h a r m o n i j o m ? J e r oni a k o r d e i zvuke koje uju odmeravaju jedne p r e m a drugima, i uzalud se t r u d e kao i a s t r o n o m i . Tako mi bogova ree Glaukon. Kako je smeno kad oni govore nekim zgunjavanjima i svoje ui pribliavaju t a k o kao da bi hteli uhvatiti ton izbliza, pa jedni kau k a k o uju jo neki meuzvuk i da je to naj manji interval p o m o u koga t r e b a meriti, a drugi se t o m e protive, kao da o b a t o n a sasvim p o d j e d n a k o zvue, a i 41 jedni i drugi vie cene ui nego um. Ti govori r e k o h onim valjanim ljudima koji daju posla icama i ispituju ih, zateui ih na instru-

532

m e n t u . Ali da poreenje ne bi bilo suvie dugo, te da ne bih m o r a o govoriti u d a r c i m a sa trzalicom, grenju, opiranju i hvalisanju s t r u n a 6 2 prestajem s a p o r e e n j e m i kaem da ne mislim na ove ljude, ve na one za koje s m o upravo sada rekli kako t r e b a da govore harmoniji. J e r oni r a d e isto ono to i a s t r o n o m i : trae brojeve u akor dima koje uju, a ne prelaze na p r o b l e m e da bi ispitali: koji su brojevi h a r m o n i n i , a koji nisu, i radi ega jesu h a r m o n i n i ili nisu. 6 3 Govori nekoj neobinoj, boanskoj stvari ree on. Ali stvari koja je korisna za istraivanje lepog i dobrog rekoh a beskorisna ako se neguje na drugi nain. Svakako ree on. Ja mislim nastavih da a k o s m o preli sve n a u k e koje s m o pomenuli, ako smo stigli do njihove me u s o b n e veze i srodnosti, i ako smo shvatili na koji na in one jedna drugoj pripadaju, onda bavljenje njima ipak neto znai i n i s m o se trudili uzalud; a ako nije tako, onda se zaista uzalud t r u d i m o . I meni se tako ini ree on. Ali ti govori n e k o m vrlo velikom delu, S o k r a t e . Misli li na preludij (pro-oimion) rekoh ili na neto drugo? Ili ne z n a m o da je sve to s a m o pre ludij upravo za o n u melodiju ( n o m o s ) 6 4 koju treba nau iti? Jer, tebi se sigurno ne ini da su oni koji su tome vesti, istovremeno i dijalektiari (dialektikoi). 6 5 Ne, t a k o mi Zevsa, osim m a l o b r o j n i h na koje s a m nailazio. Ali, jesi li pomislio u p i t a h ja da e ljudi, koji ne mogu iskazivati i prihvatiti razlog 6 6 , ikada moi znati neto od onoga to s m o rekli da treba da znaju? Nisam ni to ree on. Pa onda, Glaukone, misli li da je to upravo ona melodija 6 7 koju dijalektika (dialegesthai) izvodi? Mada je ta melodija neto t o p r i p a d a o n o m e t o je u m n o , njoj ipak i m a m o neku p r e d s t a v u u moi vienja, a za ovu s m o ve pokazali k a k o nastoji da gleda iva bia takva kakva su po sebi, zatim zvezde kakve su po sebi, najzad i na sunce k a k o je po sebi. Na slian nain, kad n a s t o j i m o da p o m o u dijalektike, i bez oslonca na bilo koje ulo, oslanjajui se samo na razloge, da n a e m o p u t do sutastva svake stvari, i ako u tome ne p o s u s t a n e m o

224

225

sve dotle dok ne shvatimo ono to je samo po sebi dobro, dospeemo do onoga to je tek na kraju shvatljivo, kao to se vienjem dospeva do onoga to je tek na kraju vidljivo.68 Svakako se to zbiva na taj nain ree on. ta onda? Zar ti taj put 6 9 ne naziva dijalekti ka" (dialektike)? Nego ta? XIII. -Doista, onaj ko se oslobodio okova nastavih ja i preokrenuo od senki prema prikazama 70 i svetlosti; onaj ko se penje iz podzemlja peine gore pre ma suncu; onaj ko ne moe odmah da gleda ivotinje, c biljke i svetio sunca usmerava se na boanske privide (phantasmata theia) 7 1 na povrini vode i na senke bia, a ne na senke prikaza koje proizlaze iz kakvog drugog svetla nalik na ono sunevo, jer to je svetio vetako kao i one prikaze. Sve to bavljenje vetinama koje smo pomenuli ima takvu mo da vodi ono to je u dui najbolje prema gore, do kontemplacije onog to je u stvarnosti najbolje, kao to se ono to je najosetljivije na telu 72 uzd die do onog to je najjasnije u telesnom i vidljivom po druju. Prihvatam da je to tako ree on. Ipak, meni se ini da je tu po svemu sudei re onome to je teko prihvatiti, kao to je opet, s druge strane, teko ne prihvatiti. No kako tu nije re tome da se sada odlui mo, nego se i kasnije na to treba vie puta vraati uz mimo da je to tako kako sada govorimo, pa preimo na samu melodiju i obraujmo i nju kao to smo obradili preludij. Govori dakle kakva je mo dijalektike, kojim e razdeobama se ona bavi, i koji su njeni putevi? Jer, kako se ini, to su oni putevi koji vode prema mestu gde se moemo odmoriti od preenog puta, pa i zavriti nae pu 73 tovanje. 533 Dragi moj Glaukone rekoh ti nee moi da me i dalje prati jer moje oduevljenje nikako nee poputati a ti nee vie videti samo sliku onoga e mu govorimo, ve sutu istinu, onakvu kakvom se ona meni prikazuje; da li je ona, meutim, takva ili nije, ne vredi vie dokazivati. A ipak treba potvrditi da se tako neto moe videti. Zar ne? Svakako. Pa i ovo treba potvrditi: jedino dijalektika ima tu mo da onome, ko je savladao ono to smo do sada 226

534

preli, moe to uiniti vidljivim, i da to nije moguno ni na jedan drugi nain? Vredno je i za to se boriti ree on. Ima u tome neeg rekoh ja to nam niko nee osporavati. A to je, naime, ovo to kaemo putu istraivanja: nema nijednog drugog istraivakog puta kojim bi se, u svim sluajevima, moglo ii do odgovora na pitanje ta je svaka stvar po sebi. Sva ostala umenja odnose se ili na mnenja i elje ljudi, ili na ono to je roeno i nainjeno, ili na odravanje svega toga to je roeno i nainjeno. Preostale vetine, za koje smo rekli da unekoliko dospevaju do bia, geometrija i one to iza nje slede, vidimo kako sanjaju biu, ali ga ne mogu gledati u budnom stanju sve dotle dok se dre hipoteza ne dirajui u njih, i nemajui moi da njima poloe raun. Jer onaj ko poinje onim to ne zna, i koji je ono to je na kraju i ono to je u sredini takoe sastavio iz onog to ne zna ima li on kakvo sredstvo kojim bi udesio da od takvog spleta nastane znanje? Nema nikakvo ree on. XIV. Dijalektiki metod je jedini rekoh ja koji se ne dri hipoteza, nego ide pravo prema poetku da bi utvrdio kakav je on, a oko due, zakopano u varvarsko blato, neno izvlai na povrinu i uzdie ga, pri emu su mu, kao pomonice i vodilje, potrebne vetine 74 koje smo ispitali. Mi smo njih, dodue, po navici esto nazivali naukama, ali bi one morale imati neko drugo ime, neko koje bi znailo vie nego mnenje, a manje nego nauka i mi smo ih ve ranije negde nazvali razumnim uvia njem. Ali mi se ini da se ljudi kojima predstoji jedno tako snano istraivanje, kao to je nae, nee prepirati oko imena. Svakako nee odgovori on. Nego e biti dovoljno ako se jasno iskae ono to nam je u dui? Da. Bie, dakle, dovoljno rekoh ako, kao i ra nije75, nazovemo prvi deo naukom (episteme), drugi ra zumskim saznanjem (dianoia), trei verom (pistis), a etvrti slikovitim predstavljanjem (eikasia); zatim, ova dva poslednja zajedno mnenjem (doxa), a ona prva dva zajedno poimanjem ili razumevanjem (noesis); i to: mnenje da se odnosi na nastajanje, a poimanje ili ra227

zumevanje da se odnosi na bie (ousia). I kao to se bie odnosi prema nastajanju tako se poimanje odnosi prema mnenju; a kao to se poimanje odnosi prema mnenju tako se nauka odnosi prema veri i razumsko saznanje prema slikovitom predstavljanju. A proporciju koja postoji izmeu stvari na koje su ova imena primenjena, pa onda i dvostruku deobu svake od te dve grupe, one koja obuhvata pomiljivo i one koja obuhvata shvat ljivo ostaviemo, Glaukone, po strani, da nas to ne optereti mnogo veim brojem rei nego to je onaj koji smo ve upotrebili. I ja sam vie za to ree on ukoliko samo mogu da te pratim. Da li ti naziva dijalektiarem i onoga ko shvata razlog (logos) bia svake stvari? I di li e onome, ko to ne moe, rei da, ukoliko nije u stanju da ni samome sebi ni drugima prui tome objanjenje, to nije ni shvatio? A kako bih mu drukije rekao, ako ne tako? ree on. Pa onda je isto tako kada je re dobru. Za onoga ko nije u stanju da u svom govoru definie ideju dobra, te da je izdvoji i razlikuje od svega drugog; za onoga ko ne zna da se, kao u borbi, probije kroz sve na pade i nae pravi put, i ko se u toj borbi oslanja na mnenje a ne na stvarno stanje stvari, a u svemu tome u rasuivanju ne ide svojim putem bez posrtanja za takvog oveka nee rei da poznaje dobro kao takvo, niti da poznaje ikakvo drugo dobro, nego e, ako je do njega dospela bleda slika toga, rei da je do toga dospeo ne znanjem, ve mnenjem, i da je svoj sadanji ivot prospavao i prosanjao, da bi, pre no to se ovde probudi, stigao u Had i tamo zauvek zaspao. Zevsa mi, zaista u sve to rei. Pa dobro, ako bi svoju decu, koju sada vaspitava i obrazuje u reci, i na delu stvarno vaspitavao, sigur no ne bi dopustio, tako bar ja mislim, da se u njih kao 70 u linije usadi iracionalnost i da kao takvi upravljaju dravom i odluuju najvanijim stvarima. Sigurno ne bih ree on. Obavezae ih, dakle, zakonom da se ponajvie bave onim obrazovanjem koje e ih osposobiti da u najve oj meri znalaki postavljaju pitanja i da na njih odgo 77 varaju.

Dau im takav zakon zajedno s tobom ree on. Zar ti se ne ini rekoh ja da je dijalektika kao neka vrsta zavrnog kamena nad ostalim naukama, i da se nijedna druga nauka pravilno ne moe staviti iz535 nad nje, nego da ona predstavlja njihov krajnji cilj? Tako je ree on. XV. Onda ti jo samo preostaje da odlui koga emo i na koji nain uputiti u te nauke rekoh ja. Tako je. Da li se sea onog ranijeg izbora vladara i koji su bili oni koje smo izabrali? 73 Kako se ne bih seao? ree on. Veruj mi nastavih da treba birati upravo takve prirode i da treba odabrati najpouzdanije i najhrab rije, a po mogustvu i najlepe; 79 osim toga, ne treba trab iti samo ljude plemenitih i uzvienih osobina, nego oni moraju imati i darove koji odgovaraju ovakvom vaspitanju. Kakve to darove zahteva? Moraju imati, prijatelju dragi, otroumnost da shvate nauke i ne smeju sporo uiti. Due se, naime, mnogo vie zamaraju ozbiljno uei nego u vebaonicama, jer je to mnogo vie njihov lini posao koji obavljaju same i ne dele ga sa telom. Tako je ree on. c Pa onda treba traiti dobro pamenje, neposustajanje, i vrednou u svakom pogledu. Kako inae misli da bi neko mogao eleti i da podnese telesne napore i da, u isto vreme, zavri toliki zadatak i u uenju i u vebanju? Niko ree on osim ako nije izvanredno obdaren. Svakako su rekoh sadanje pogrene pred stave i prezrenje pogodili filozofiju zato to se, kako sam i ranije spominjao, 80 njome ne bave oni koji su toga do stojni. Njome se ne bi smeli baviti njeni nezakoniti, nego nju treba da neguju njeni zakoniti sinovi.81 Kako? upita on. d Prvo odgovorili oni koji se njome bave ne smeju hramati u sklonosti prema naporu (philoponia), te samo upola voleti napor (philoponon), a drugom po lovinom ne mariti za njega (aponon). A to se deava u ljubitelja gimnastike, ljubitelja lova, i uopte u svih lju bitelja telesnih napora, i kad ovi nemaju sklonosti prema uenju (philomathes), niti sklonosti prema sluanju 229

228

(philekoos), niti prema istraivanju, nego mrze svaki takav napor. A hramlje i onaj ko je svoju sklonost prema naporu usmerio u suprotnom pravcu. Govori najistinitije ree on. Isto emo tako u odnosu prema istini rekoh e smatrati da je osakaena ona dua koja iako mrzi namernu la i sama je teko podnosi, a veoma se ljuti kad drugi lau ipak nenamernu la82 mirno prima i ne ljuti se ako je uhvate u neznanju, nego se zadovoljno, kao svinja, valja u njemu. 536 Svakako ree on. A u odnosu prema umerenosti rekoh pre ma hrabrosti, plemenitosti i svim delovima vrline mora mo naroito paziti na zakonit i nezakonit porod. 83 Jer ako ni pojedinac ni drava ne znaju da takve razlikuju, onda e nasumce uzimati za prijatelje i za vladare kako one koji hramlju, tako i one koji su nezakonit porod. Zaista je tako ree on. Mi se, meutim rekoh ja moramo svega b toga dobro uvati. Jer ako onima, koji su telesno i du hovno potpuni, propisujemo toliko uenje i vebanje onda nam ni sama Dike (boginja pravde prim. prev.) nee prigovarati, a sauvaemo dravu i dravno ureenje; inae, ako tako odgajimo one koji su od ovih drukiji,3" u svemu emo dobiti ono to je suprotno naoj nameri, a na filozofiju emo sruiti bujicu podsmeha. To bi zaista bila sramota ree on. Svakako rekoh ja ali sada mi se ini da se i meni neto smeno dogodilo. Kako to? upita on. c Pa zaboravio sam da se alimo i poeo sam da govorim previe oduevljeno. Govorei, mislio sam na filozofiju, pa videi kako je nedostojno baena u blato, ini mi se da sam se naljutio i da sam kao u gnevu govo rio suvie ozbiljno onima koji su za to krivi. Nisi, tako mi Zevsa ree on jer meni kao sluaocu to zaista nije tako izgledalo. Ali meni kao retoru jeste rekoh ja. No ne mojmo zaboraviti i to da smo u ranijem 85 odabiranju birali d stare ljude, a u ovom to neemo initi. Jer ne treba verovati Solonu da je ovek koji stari sposoban da mnogo naui, nego znajmo da moe manje uiti nego trati. Svi su veliki i uestali napori za mlade ljude. Neizbeno ree on. 230

XVI. Onima koji su jo mladi pripada uenje raunanja i geometrije i svih propedevtikih disciplina, u kojima treba da se obrazuju pre no to pristupe dijalek tici. Ali oblik pouavanja ne sme biti nasilan. Zato? e - Zato to slobodan ovek ne sme nijednu nauku izuavati ropski rekoh. Jer telesni napori, ak i kad se vre nasilno, ne ine telo nipoto gorim, dok se u dui ne zadrava nikakvo nametnuto znanje. To je istina ree on. 537 Da bi, dakle, to pre mogao da uoi za ta je svaki pojedinac po prirodi sposoban, treba da decu vaspitava uz igru a nipoto silom, dragi moj. To to govori, razumno 86 je ree on. Sea li se nastavih ja kako smo rekli da decu treba na konjima voditi i u rat kao posmatrae, a ako se nae bezbedno mesto, da ih treba dovesti sasvim blizu i dati im, kao mladim psima, da okuse krv. Seam se ree on. I da onoga ko se u svim ovim naporima, naukama i opasnostima bude pokazao naj okretnij i, treba pri miti u naroiti broj odabranih. b U koje doba starosti? zapita on. im zavre potrebne telesne vebe rekoh.Jer je to vreme, makar trajalo i dve ili tri godine, nemogue za kakvo drugo delo. Zamor i spavanje su neprijatelji nau ka. A osim toga, kakav e ko biti u tim telesnim vebanjima, to je neka vrsta probe. Kako da ne? Posle toga vremena nastavih bie oni koji su meu dvadesetogodinjacima odabrani u veoj slavi nego ostali, a znanja koja se deci u toku vaspitanja pru aju bez reda, moraju se za njih pregledno rasporediti, c prema srodnosti sa ostalim naukama i prema prirodi same stvari. Samo je ono znanje koje na takav nain ulazi u oveka stalno ree on. I ono, ujedno, najbolje dokazuje da li je neka priroda dijalektika ili nije, jer je dijalektiar samo onaj ko vidi stvari u njihovoj povezanosti, a ko tako ne gleda, taj nije. To isto mislim i ja ree on. 231

 Na ovo e morati paziti rekoh pa e one meu njima, koji budu najizdrljiviji u uenju, u rato vanju i u drugim dunostima, kad napune trideset godina, ponovo odabrati iz onog broja ve odabranih, kako bi im dodelio vee poasti i kako bi, ispitujui njihovu dija lektiku sposobnost, uoio koji je od njih u stanju da bez obzira na oi i na druga ula, ide zajedno sa istinom ka samom biu. I zato je to posao koji zahteva veliku i budnu panju, drue. A zato? upita on. Pa zar ti ne primeuje zapitah ja kakvo e se sada zlo javlja sa dijalektikom? 87 Kakvo zlo? Ljudi se napune nezakonitou rekoh. Doista odvrati on. udi li se ti to im se to deava rekoh i smatra li da ih ne treba pomilovati? 88 Kako to? upita on. Uzmimo za primer rekoh da je jedno pod538 metnuto dete bilo odnegovano u velikom bogatstvu, u jednom velikom i uglednom plemenu i meu mnogobroj nim laskavcima; zatim, ono postaje ovek i primeuje da uopte nije sin roditelja koji to tvrde, a ne moe da nae svoje prave roditelje; da li moe da mi predskae kako e se on odnositi prema laskavcima i lanim roditeljima u ono vreme kad podmetanju nita nije znao, a kako opet u ono vreme kad je tome znao? Ili bi, moda, hteo da uje kako ja to predviam? Hteo bih odgovori on. XVII. Onda predviam da e biti ovako: on e b vie ceniti oca, mater i druge prividne roake nego la skavce, vie e se brinuti za njihove potrebe, a manje nezakonito prema njima postupati ili sa njima razgova rati, dok e u vanim stvarima biti prema njima manje neposluan nego prema laskavcima, sve donde dok mu istina ne bude sasvim poznata. Verovatno ree on. A kada bude uvideo stvar, onda e, mislim, po pustiti u dunom potovanju prema njima i u zauzimanju za njih, a vie e se truditi oko laskavaca, tj. sluae ih drukije nego ranije, ivee po njihovom shvatanju i sac stajae se sa njima ne krijui. Za onog oca, meutim, i za druge izmiljene roake nee se uopte vie brinuti, osim ako nije izuzetno plemenite prirode. d 232

Sve bi se to moglo desiti tako kako ti govori ree on. Ali kako se ovo poreenje moe dovesti u vezu sa onima koja se bave dijalektikom? Ovako. Mi smo ve od detinjstva odgajani u od reenim uverenjima (dogmata) pravinom i lepom, i navikavani smo da im se pokoravamo i potujemo ih kao svoje roditelje. Jesmo. d Ali imamo i druge obiaje, koji su suprotni onim uverenjima, i koji su puni zadovoljstva, laskaju naoj dui i privlae je sebi. Ali ovi ne mogu da primame one koji su iole uravnoteeni; ovi potuju ona oinska uverenja i njima se pokoravaju. Tako je. ta onda? zapitah. Kad bi onoga ko ima takva uverenja upitali ta je lepo", i kad bi ovaj odgo vorio onako kako je to uo od zakonodavaca, a dijalek> tiar mu taj odgovor podvrgne pobijanju, pa izvodei vie puta i na vie naina svoja pobijanja, konano ga navede na mnenje da to nije nita vie lepo nego runo, i tako isto postupi ako je re pravinom i dobrom, i e uopte onome to najvie potuje, ta misli, kako e se posle toga njegovo potovanje i pokoravanje odnositi prema onim uverenjima? Morae se desiti rekoh da ih vie ne po tuje i da im se ne pokorava kao dotada. A ako ih vie ne bude kao ranije cenio i poto vao kao svoje roditelje, a prave ne bude mogao nai, ka539 kvom e se ivotu onda odati ako ne ivotu laskanja? 90 Nikakvom drugom. I tako e mislim od oveka koji je bio odan zakonima, oigledno postati ovek koji naginje bezakonju. Neizbeno. Pa nije li onda rekoh na mestu da se oni ma koji se na taj nain bave dijalektikom odredi pomilo vanje, kao to sam maloas rekao. Takvi su i saaljenja dostojni ree on. A da ne bismo takvo saaljenje morali upraviti i na nae tridesetogodinjake 89 , trebalo bi da ih za dija lektiku pripremimo uz sve mogue predostronosti. I to treba ree on. b Zar to nije svojevrsna predostronost ako se mladim ljudima ne doputa da se bave dijalektikom? 233

Mislim da ti nije promaklo da momii, kad prvi put okuse dijalektiku, uzimaju ovu kao deju igru, pribegavajui joj s namerom da profcivree, i da, oponaajui one koji pobijaju, i oni sami pobijaju druge, radujui se kao tenad to prolaznike pomou dijalektike mogu da napadaju i rastru. Ona zaista to rade, i preteruju u tome ree on. I kad tako ve pobede mnoge i od mnogih sami c budu pobeeni, onda brzo dou do toga da uopte vie ne cene ono to su ranije cenili. I zato su ljudi poeli da grde njih same i sve ono to je kod drugih u vezi sa filo zofijom. Suta istina odgovori on. Meutim, stariji rekoh nee hteti da ue stvuju u tim ludorijama i vie e se ugledati na onog ko eli da razgovara ne bi li saznao istinu, nego na onoga ko se radi zabave igra i protivrei; a sam e postati umereniji i taj e ga posao vie uzdii nego to e ga izloiti d ruglu. Tano je ree on. Zar onda nije iz opreznosti reeno ono to smo ranije kazali da prirode, kojima emo dopustiti da ue stvuju u dijalektici, moraju biti uredne i uravnoteene i da se time ne sme, kao dosada, baviti svako, pa i onaj ko za to nije dovoljno zreo? Svakako ree on. XVIII. Da li je za bavljenje dijalektikom, ako se ona revnosno i neprekidno uvebava i ako se ne radi nita drugo osim to se naizmenino izvode odgovarajue gimnastike vebe, dovoljan dvostruki broj godina od onog ranijeg? 91 e Misli est ili etiri godine? zapita on. Sastavi mirno pet rekoh. Posle toga roka mo raju ih opet vratiti u onu peinu, i primorati ih da uprav ljaju ratovanjem i poslovima koji odgovaraju omladini, kako ni u tome iskustvu ne bi izostali iza drugih. Pa i tu 540 treba ispitati da li e istrajati u takvom rastrzavanju na sve strane, ili e se malo kolebati. A koliko vremena trai za to? zapita on. Petnaest godina odgovorili. Kad napune pe deset godina, onda sve one koji su se pokazali dobri i koji su se odlikovali u svakom pogledu i u radovima i u naukama, treba najzad privesti cilju i treba ih primorati da svetlost svoje due okrenu onom to svemu daje svetlost. 234

541

Posmatrajui d o b r o kao takvo, oni t r e b a da ga uzmu kao uzor i da i dravu, i g r a a n e i same sebe, svakoga p r e m a njegovom delu, obrazuju po ugledu na nj, a najvie vre m e n a treba da posvete filozofiji. Kad doe red na njih, o n d a treba da se p o m u e i sa dravnikim poslovima i da b u d u vladari radi drave, ne zato da bi radili neto lepo, nego k a k o bi inili ono to je nuno, i tako uvek t r e b a da vaspitavaju i druge, pa kad ih ostave za sobom kao uvare drave, onda da se odsele na ostrva blaenih, gde e t r a j n o stanovati. A drava t r e b a da im podie spomenike i da im javno prinosi rtve, ako Pitija to do zvoli, kao bogovima, a ako ne, onda kao blaenim i boan skim ljudima. P r e k r a s n o si izvajao vladare, Sokrate, kao da si vajar ree Glaukon. Ali i vladarke, Glaukone rekoh. Nemoj mo da misliti da sam govorio vie m u k a r c i m a nego e n a m a , ukoliko bi se m e u njima nale takve koje su po prirodi sposobne. Ako treba da u jednakoj meri imaju sve zajedno sa m u k a r c i m a , kao to s m o ve rekli, onda je tako ree on. Dalje nastavih ja. Slaete li se u tome da dravi i dravnom ureenju svakako nismo kazivali po bone elje, nego ono to je dodue teko, ali ipak n e k a k o mogue, i to ne drukije nego o n a k o kako smo govorili. im istinski filozofi, j e d a n ili vie njih, p o s t a n u vladari u dravi: kad oni sadanje poasti prezru, prepoznavi ih kao ropske i bezvredne, i kad ono to je ispravno, i poasti koje iz toga slede, ponu iznad svega potovati, a pra vinost uzimati kao ono to je najvie i najpotrebnije; u k r a t k o , u onaj as kad pravdi ponu sluiti i uveavati je, hoe li oni toga d a n a ostvariti onaj p o r e d a k u dravi kojem s m o govorili? Kako e ga ostvariti? Sve one za koje se u dravi n a e da imaju vie od deset godina, 9 2 oni e, bez izuzetka, prognati izvan gradskih zidina. Zadrae njihovu decu i poee da ih odvikavaju od sadanjih obiaja, t j . od obiaja koje su njihovi roditelji imali, pa e ih odgajati p r e m a svojim obrascima i zakonima, koji su onakvi kakve smo ih opi sali. Tako e se, ako dopustite, najbre i najlake ostva riti drava i dravno ureenje kojem s m o govorili. A kad se j e d n o m ustanovi, hoe li takva drava i takvo dr235

avno ureenje doneti najvee blagodeti rodu u kojem se tako neto bude rodilo? Svakako ree on. I meni se ini da si ti, Sokrate, dobro izloio kako bi se takvo dravno ureenje rodilo, ako bi se ikada rodilo. Pa jesmo li onda upitah ja nae dokaze (logoi) takvoj dravi i oveku koji bi joj bio slian ve iscrpli? Jer, jasno je, mislim, da je taj ovek takav kakav bi, prema onome to smo rekli, morao biti. Jasno je ree on a u odgovoru na tvoje pitanje, rei u da su dokazi, kako mi se ini, izvedeni do kraja.

St. 543a KNJIGA OSMA

I. Dobro, Glaukone, mi smo se sloili u tome da drava kojom se savreno upravlja treba da ima zajed nicu ena, zajednicu dece i celokupnog obrazovanja, a isto tako zajednike poslove u ratu i miru, i da kraljev stvo treba da bude u rukama onih koji su se pokazali kao najbolji i u filozofiji i u ratnoj vetini. U tome smo se sloili ree on. b A i u ovome smo bili saglasni: upravljai, kad preuzmu svoje dunosti, naselie predvodei vojnike ona prebivalita koja smo ranije opisali i u kojima, budui sve zajedniko, niko nee imati privatnu svojinu. Osim naina njihovog stanovanja, postigli smo negde saglasnost, ako se sea, i tome kakva e biti njihova po kretna imovina. Seam se, naravno, da po naem miljenju niko od njih ne srne imati nita od onoga to ima danas, nego c treba da kao borci i uvari, kao nagradu za svoje uvanje, primaju od ostalih sve to je potrebno za izdravanje za godinu dana, a oni zato treba da se staraju svojoj bezbednosti i bezbednosti ostalih graana.' Tako je rekoh. Ali, poto smo ovo zavrili, hajde da se podsetimo na kome smo mestu skrenuli raz govor2 sa rasprave, kako bismo opet mogli da nastavimo put. To nije teko ree on. Kada si raspravljao dravi, rekao si, otprilike, isto ono to i sada 3 i izjavio da savrenom smatra onu dravu koja je nalik na onu d koju si ti opisao, a istim takvim smatra i oveka koji je tome slian. Izgleda, meutim, da si nam jo savrenije 544 mogao prikazati i dravu i oveka. Rekao si da, ako je

237

ova drava dobra, onda su ostale nesavrene. I, ukoliko se seam, kazao si da meu ostalim dravama postoje etiri vrste kojima vredi govoriti i ispitati njihove po greke i, isto tako, etiri vrste ljudi koji su tim vrstama drave slini; kad bismo svima njima razmislili i sloili se u tome koja je od njih najbolja a koja najgora, onda bismo mogli presuditi da li je najbolji ovek ujedno i najsreniji, a najgori ujedno i najnesreniji, ili je moda drukije. Pitao sam te na koje etiri drave ti misli, a onda su Polemarh i Adeimant 4 uzeli re. Tada si opet ti govorio i doao si dovde. Vrlo se dobro sea rekoh ja. A sada mi, kao borac, daj isti stav.5 Ja u ti po staviti isto pitanje, a ti pokuaj da kae ono to si onda hteo rei. Ako mogu odgovorili. Bogami ree on i ja elim da ujem na koja etiri oblika drave ti misli. Nee ti biti teko da to uje odgovorili ja. Jer, dravna ureenja kojima govorim imaju poznata imena: ono koje mnogi hvale, kritsko (Kretike) i spartansko (Lakonike), i tebi je drago 3 ; ono drugo, koje neto manje hvale, naziva se oligarhija (oligarchia), a puno je zala; od ove razliita 7 i na tree mesto dolazi demokratija (demokratia); najzad, plemenita tiranida (tvrannis), koja se razlikuje od svih nabrojanih oblika vladavine, i koja je etvrta i poslednja bolest drave.8 Ili ti moda zna za kakav drugi oblik dravnog ureenja, koje bi na jasan nain predstavljalo posebnu formu? Jer nasledne kneevine (dvnasteiai) i kraljevstva koja se mogu kupiti (oneta'i basileiai),' kao i neka ovima slina dravna ure enja, spadaju nekako u meuprostore onih koje sam spomenuo, i nai e ih u ne tako malom broju i u Helena i u varvara. Jeste, govori se mnogim i neobinim uree njima ree on. II. Zna li ti da isto onoliko koliko ima vrsta drava mora imati i vrsta ljudskih karaktera. Valjda ne misli da se dravna ureenja raaju iz hrasta ili iz stene" 1 0 a ne iz karaktera ljudi koji dravu povlae kao teg na terazijama? Prirodno je da zavise od ljudskih karaktera i da ne mogu nastati drukije.

Ako, dakle, postoji pet 11 oblika drave onda tre ba da ima i kod pojedinaca pet razliitih vrsta dua. Tako je. Mi smo ve raspravljali oveku koji je slian aristokratiji, i s pravom tvrdimo da je on dobar i pravi an. 545 Da. Onda sad treba da posmatramo gore ljude: lju bitelja takmienja i slavoljubivog oveka, prema spartan skom dravnom ureenju; zatim oligarhinog oveka, pa demokratskog i tiranskog. Kad budemo utvrdili koji je od njih najpravedniji, mi emo ga uporediti sa najpra vednijim i zavriemo svoje ispitivanje tome kako stoji sa sreom ili nesreom kod jednoga i drugoga. Zatim e mo se ili pokoriti Trasimahu i teiti za nepravednou ili emo se drati rezultata koji smo sada postigli i teiti za b pravednou. Tako i treba postupiti, naravno. Kao to smo, dakle, poeli razmatranjem drav nih ureenja, poto je tako jasnije, a pre nego to smo preli na pojedince, tako i sad treba najpre da razmotri mo astoljubivo dravno ureenje nemam nikakav po godniji izraz za to, a treba ga nazvati ili timokratijom, ili timarhijom pa emo prema njemu razmotriti odgoc varajueg oveka. Zatim dolazi oligarhija i oligarhini ovek, a onda emo se, opet, osvrnuti na demokratiju i razmotriti demokratskog oveka; i, najzad emo, na e tvrtom mestu, doi do tiranske drave, razmotriti nju i zagledati i u tiransku duu. Tako emo pokuati da dobro prosudimo onome to smo sebi postavili za cilj. Na taj nain bi se nae posmatranje i prosui vanje vrilo razumno ree on. III. Hajde sada rekoh da pokuamo objas niti na koji nain aristokratija prelazi u timokratiju. Zar se ne deava jednostavno tako da se svaka promena drd avnog ureenja javlja kad meu onima koji su na vlasti doe do razdora. A kad su sloni meu sobom, pa ma koliko ih malo bilo, ne moe doi ni do kakve promene. Tako je. Pa kako e onda doi do poremeaja u naoj dr avi, Glaukone? Oko ega e se to posvaati pomonici i vladari meu sobom i sami sa sobom? Ili moda hoe da se, kao to radi Homer, pomolimo Muzama da nam e kau kako je najpre postala svaa, pa da dozvolimo da 239

238

nam one uzvieno, kao u tragediji, u potpunoj ozbiljnosti govore, a zapravo da se ale kao sa decom? Kako to? Evo ovako otprilike' 2 : Teko je da e se jedna drava, ureena kao to je vaa, poremetiti; ali poto sve ono to postaje mora i da propadne, to ni vae ureenje nee trajati veito, nego e se raspasti. A to raspadanje e biti ovakvo. Doba plodnosti i neplodnosti due i tela postoji ne samo za biljke u zemlji nego i za iva stvo renja na zemlji. Ove mene nastaju kad periodino obr tanje zatvara krug 13 u kome se svako bie kree, i to kratkotrajnu putanju za sva bia koja kratko ive, a du gotrajnu putanju za sva bia koja ive dugo. Ma koliko bili mudri oni koje ste vi odgajili da upravljaju dravom, oni ipak nee moi da, uz pomo rauna i zapaanja, od rede vreme plodnosti i neplodnosti vaeg roda; to vreme e im promai i oni e raati decu u vreme kada to ne bi smeli da ine. Za boanski porod postoji period koji je odreen savrenim brojem, a za ljudski porod taj period je drukiji. On je odreen jednim brojem koji, u prvom uveavanju kvadriranjem i kubiranjem, daje tri linije i etiri graninika,' 4 te se na taj nain dolazi do slinosti i neslinosti, uveavanja i smanjivanja, pri emu se svi meusobni odnosi ovih figura daju racionalno izraziti.15 Osnovni epitrit'*, kada se spoji sa pempadom i pomnoi sa tri, daje dva proizvoda (harmonia). 17 Prvi proizvod (pr va harmonija) sastavljen je iz jednakih inilaca, naime, sto puta sto. Drugi proizvod (druga harmonija) ima ini oce, od kojih je jedan jednak sa iniocima onog prvog a drugi nije jednak. Ovaj se proizvod sastoji od stotine kvadratnih brojeva, proizilih iz racionalno izraenih vrednosti dijagonale kvadrata, ija je stranica pet; svaki od tih je umanjen za jedan, ako je dijagonala izraena celim brojem, a za dva, ako je dijagonala izraena razlom kom. A ovome jo treba dodati stotinu kubova od tri. Tako dobiveni geometrijski broj vlada nad dobrim i ravim raanjima, pa kad vai uvari za ta raanja ne budu znali, i ako u nepravo vreme budu privodili neveste mla doenjama, onda deca nee biti ni obdarena ni srena. uvari e, naravno, od te dece postavljati za svoje naslednike najbolje. Ali i ovi nee biti dostojni, pa kad od svo jih otaca budu preuzeli vlast, poee zanemarivati najpre nas, Muze, i muziko obrazovanje nee ceniti onoliko ko liko bi trebalo, a zatim e zanemariti i gimnastiku. Tako

c 547

e vaa deca postati nedovoljno obrazovana. Od njih e, onda, doi na vlast vladari koji nisu toliko dobri uvari da bi mogli procenjivati pokolenja koja se i kod Hesioda i kod vas sastoje od: zlatnog, srebrnog, bronzanog i gvozdenog. A kad se gvoe pomea sa srebrom i bronza sa zlatom, nastae od ove meavine nejednakost i neskladna nejednolinost koja, gde god se pojavi, uvek stvara rat i neprijateljstvo. Treba jo rei da je poreklo nesloge uvek takvo, ma gde se ona pojavila." Moemo rei da su Muze to dobro objasnile! Dabome odgovorih ja zato to su Muze.18 A ta dalje kau Muze? upita on. Kad je nastao razdor rekoh ja 19 onda oba ova pokolenja, i gvozdeno i bronzano, poee da vuku due novcu, sticanju zemlje i kua, zlata i srebra; a ona druga dva, zlatno i srebrno, budui da nisu bila siro mana nego po prirodi bogata, vodila su due vrlini i starom poretku. Posle uzajamnog nasilja i suprotstavlja nja, najzad nekako popustie i jedni i drugi, te se sporazumee da zemlju i kue podele i uinie ih vlasnitvom pojedinaca, a one iji su uvari bili i koji su do tada bili slobodni ljudi, njihovi prijatelji, hranioci i slubenici uinie od tada perijecima 20 (bespravnim seljacima), a za sebe ostavie ratovanje, uvarske dunosti i brigu oko onih perijeka. Meni se ini ree da prelaz odatle nastaje. Pa onda bi takvo ureenje nastavih ja bilo negde na sredini izmeu aristokratije i oligarhije, zar ne? Svakako. IV. Tako e se izvriti prelaz; a kakvo e biti ureenje posle log prelaza? Zar nije oigledno da e se ne jednim delom ugledati na preanje ureenje, a donekle i na oligarhiju, zato to je ono u sredini, a delimino e imati i neto svoje? Tako je odgovori on. To to e potovati upravljae, to e se njegovi ratnici kloniti zemljoradnje, zanata i drugih poslova oko 2 sticanja novca, io e organizovati zajednike trpeze, ' i to e se brinuti gimnastici i ratnim borbama zar se u svemu tome nee ugledati na ranije ureenje? Dabogme da hoe. Ali e se bojati da mudre dovodi na vlast, jer vie nee imati jednostavne i vrste mueve, nego samo meance; vie e biti naklonjeno ljudima koji su sposob241

548

niji za rat nego za mir, cenie prevare i okretnost u ratu, i provodie vreme u neprestanom ratovanju. Zar nisu to uglavnom crte koje e ono imati? Da. A takvi e ljudi nastavili ja kao i oni u oli garhiji biti eljni novca. Oni e potajno ceniti zlato i sre bro, jer e kod kue imati svoje prostorije i riznice gde e ga sklanjati i skrivati, a oko svojih kua e imati po dignute ograde, upravo, neku vrstu sopstvenih gnezda u kojima e rasipati i troiti na ene i one koji e im biti po volji. To je iva istina odgovori on. Poto e voleti novac i kako e ga potajno sticati, oni e ga tedeti, a tue e rado troiti, jer e biti eljni uivanja. Kriom e uivati svoja zadovoljstva, pokuavae da se sakriju od zakona kao deca od svoga oca. Jer oni nisu odgojeni ubedivanjem nego silom, i pravu Muzu, muzu dijalektike i filozofije e zanemariti, a vie e asti ukazivati gimnastici nego muzici. Ureenje kakvo ti opisuje, zaista sadri u sebi i zlo i dobro. Ono je u stvari meavina rekoh ja. Ali kako u njemu preovlauje sranost, to se kod njega istiu i sklonost prema takmienju i astoljubivost. Tako je ree on. To bi ureenje, dakle, nastalo i bilo otprilike takvo, ako ga samo ovla ocrtamo i ne izradimo crte tano. A da bismo videli kakav je najpravedniji, a kakav najnepravedniji ovek, dovoljan nam je i ovaj nacrt. Kad bismo hteli da preemo sva ureenja, i svaki karakter, a da ne izostavimo nijednu pojedinost, to bi bio ogroman i dugotrajan posao. U pravu si odgovori on. V. Kakav e sad izgledati ovek prema tom dr avnom ureenju? Kako e on postati i kakav e biti nje gov karakter? Adeimant 22 odgovori: Mislim da e umnogome biti slian ovom Glaukonu ovde, bar to se tie sklonosti za takmienjem. U tome moda odgovorih ja ali mi se ini da mu u ovome nee biti nalik. U emu. Timokratski ovek ima vie oholosti i vie su mu strani darovi Muza. On, dodue, voli muziku i voli da slu-

549

a, ali za retoriku nema nikakve sposobnosti. Takav ovek je prema robovima surov, umesto da prema njima gaji prezrenje kao ovek koji je obrazovan kako treba; prema slobodnima je blag, prema upravljaima veoma pokoran; eljan je vlasti i poasti, ali tu svoju elju ne opravdava recima niti neim slinim, nego svojim ratnim podvizima i aktivnostima koje se odnose na rat. On je isto tako lju bitelj sportskih aktivnosti i lova. Takav karakter zaista i odgovara takvom drav nom ureenju. Takav bi ovek u mladosti mogao i da prezire novac, ali e ga, ukoliko postaje stariji, sve vie voleti. Jer on ve po prirodi nosi u sebi klicu lakomosti i nje gova vrlina nije ista zato to njemu nedostaje najbolji uvar. Kakav uvar? upita Adeimant. Sposobnost prosuivanja (logos), kombinovana sa obrazovanou (mousike) rekoh ja. Jer jedino ta sposobnost moe onome kome je data da osigura spas njegove vrline, dok njegov ivot traje. Lepo govori ree. Eto, dakle, to je i takav je timokratski mladi do svog zrelog doba, i takvoj dravi je slian rekoh ja. Bie da je takav u svakom pogledu. A on postaje, otprilike, ovako: ponekad je sin dobra oca koji ivi u dravi ravo upravljanoj, te stoga izbegava poasti, vlast, parnice i slina optereenja, a vie voli da pretrpi gubitak nego da ima bilo kakve neprilike. Pa kako onda on postaje? Deak prvo uje kako se majka ljuti to joj se mu ne ubraja meu dostojanstvenike, pa joj to umanjuje ugled kod drugih ena; zatim ena vidi kako muu nije naroito stalo da se zalae za sticanje novca, da se on ne bori i ne grdi ni po sudovima ni u privatnom ivotu, nego da sve to lako podnosi; majka primeuje jo i to da mu misli samo na sebe, a nju niti naroito ceni, niti je zane maruje; onda se ona zbog svega toga ljuti i poinje da govori sinu kako mu otac nije nikakav mukarac, kako je suvie popustljiv i mnoge druge stvari onako kako ve ene takvim stvarima rado pevaju. To je istina ree Adeimant a takve prie i tube njima zaista odgovaraju. 243

242

550

Ti zna i td - nastavih ja da i sluge takvih gospodara, i to upravo one za koje bi se reklo da su im naklonjeni, govore ponekad sinovima takve stvari. Kad one vide da otac ne preduzima nita protiv nekog dunika, ili protiv nekoga koji je uinio neki drugi prestup, onda podstiu sina da se, kad on postane ovek, osveti svima onima i bude odluniji mu nego to je to njegov otac. A izvan kue, sin slua i posmatra i druge sline stvari: kako ljude koji se bave samo svojim poslom nazivaju ludima, a cene i hvale sve one koji se bave svim i svaim. Tada mladi sve to uje i vidi, a uje opet i oeve reci i izbliza vidi njegova zanimanja, pa uporeuje to sa zani manjima ostalih ljudi. Tako ga privlae dve strane: i njegov otac koji podupire i snai njegov razum, i ostali koji mu raspaljuju elje i sranost. A kako on ne vodi poreklo od oveka po prirodi ravog, ali se druio sa ravim, njega vuku obe ove strane i on se zadrava na sredini, pa vladu koja je u njegovoj dui predaje sili koja se nalazi na sre dini,23 naime ambiciji i sranosti, i tako postaje ohol i slavoljubiv ovek. ini mi se da si sasvim lepo objasnio postanak takvog oveka. Imamo, dakle, i ono drugo ureenje i onog dru gog oveka. Imamo. VI. A sada da, ugledajui se na Eshila, i mi ka emo: Pogledajmo drugoga oveka, dodeljenog drugoj dravi", 24 ili bolje, zadrimo isti red i pogledajmo najpre dravu! Tako je najbolje. Mislim da bi posle takvog dravnog ureenja dola na red oligarhija. A koje ureenje naziva oligarhijom? Ono ureenje rekoh ja koje se zasniva na proceni imovine, u kojem vladaju bogatai, a siromah nema udela u vladi. Razumem odgovori on. Treba, dakle, najpre da vidimo kako se prelazi iz timarhije u oligarhiju? Da. I slepcu je jasno kako se vri taj prelaz. Kako?

Blagajna koju svako puni novcem upropauje takvo dravno ureenje rekoh ja. Ljudi najpre trae priliku da potroe svoje bogatstvo, a da bi to mogli da urade, oni prekrajaju zakone i ne pokoravaju im se ni oni ni njihove ene. Tako je. Zatim, ugledajui se jedni na druge, i nadmeui se ubrzo, mislim, naine i veinu sebi slinom. Tako je. Zato jo vie tee za bogatstvom, a ukoliko vie cene njega utoliko manje cene vrlinu. Zar vrlina nije tako daleko od bogatstva da bi, kad bismo ih istovremeno sta vili na tasove terazija, uvek jedno preteglo na suprotnu stranu? Zaelo. A kad se u dravi cene bogatstvo i bogatai, onda se manje cene vrlina i dobri ljudi. Jasno. Napori se, dakle, upravljaju na ono to se ceni, a zanemaruje se ono to se ne ceni. Tano. Ljudi koji vole nadmetanje i poasti na kraju postaju ljubitelji novca i bogaenja, pa bogatog hvale, dive mu se, i dovode ga na vlast, a siromanog preziru. Svakako. Potom donose zakon kojim se, putem utvrivanja odreene granice prihoda, ustanovljuje oligarhijska skupina graana, koja je vea tamo gde je granica pri hoda nia, a manja tamo gde je granica prihoda via. Istovremeno propisuju da onaj ija imovina ne dosee odreenu granicu prihoda ne moe uestvovati u vlasti. Sprovoenje toga postiu ili snagom oruja, ili tako to zastraivanjem i pretnjom upotrebe oruja uspostave jedno takvo dravno ureenje. Ili moda to ne biva tako? Upravo tako. Kratko reeno, tako se to uspostavlja. Da ree on ali kako f unkcionie to dravno ureenje? i koji su to nedostaci za koje smo rekli da ih ono ima? 245

551

244

VII. Prvi je nedostatak rekoh u onoj od redbi granici prihoda. Jer, zamisli ta bi se desilo ako bismo krmanoa na lai postavljali prema proceni veli ine njegove imovine, a siromahu, ak i kad bi bio sprem niji krmano, ne bismo dopustili da to bude. Jasno je da bi plovidba bila rdava. Ali zar se ne bi deavalo to isto i u bilo kojem drugom zapovedanju? I ja mislim da bi se deavalo isto. -- Osim zapovedanja u dravi rekoh ili se to odnosi i na dravu? Doista se to na nju ponajvie odnosi ree jer nema zapovedanja koje bi bilo tee i znaajnije. To je, dakle, prva velika greka oligarhije. Tako izgleda. Dalje! je li ova greka moda manja? Koja? to takva drava nije jedna, nego mora da budu dve: jedna sastavljena od siromaha, a druga od bogataa; obe su na istom prostoru i ive uvek u neprijateljstvu jedna s drugom. Bogami, nita manja greka nije ni to. Onda sigurno nije dobro ni to to gospodari ta kve drave ne bi mogli nikakav rat voditi. Prvo, zato to bi tada bili prinueni da koriste usluge naoruanog mno tva, kojeg bi se vie plaili nego samog neprijatelja, a opet, ako takve usluge ne bi koristili, morali bi se u sa moj borbi pokazati kao pravi oligarsi 25 . Drugo, zato to bi bili prinueni da za ratovanje troe svoja bogatstva, a to kao ljubitelji novca ne bi inili. Nije dobro. Dalje! Da li smatra da je dobro ono nagomilavanje poslova koje smo ranije kudili, da se, naime, jedni te isti bave i zemljoradnjom, i trgovinom i da su ujedno i ratnici? To ne, nikako! A sad pazi! Zar nije od svih zala najvee ovo i nee li njime oligarhija prva. biti pogoena?

552

Koje je to zlo? To to je nekome doputeno da proda elo svoje imanje, a drugi da ga kupovinom stekne. to posle, kad ga je prodao, sme da ivi u dravi iako, u stvari, i nije njen lan: on nije ni trgovac, ni zanatlija, ni konjanik ni teko naoruani vojnik: on je, jednostavno, siromah i beskunik. Oligarhija je zaista prva drava u kojoj se tako neto deava. Sigurno je da ona to ne spreava, jer inae ne bi jedni bili preterano bogati, a drugi potpuno siromani. Tako je. A sad, pazi ovo: kad je jedan takav ovek, u vreme svoga bogatstva, radio na tome da ga potroi, je li on tada bio vie koristan za dravu u onome emu smo malopre govorili? Misli li da je on pripadao sloju gospodara, dok uistinu nije dravi bio ni gospodar ni sluga, nego traitelj svoje imovine? Tako je ree mislim da nije bio nita dru go do traitelj. Hoe li da njemu kaemo ovo: kao to je ra anje truta u sau bolest konice, tako je isto i raanje truta u domainstvu bolest drave? U svemu je tako, Sokrate ree on. Ali, Adeimante, nije li bog sve krilate trutove nainio bez aoke, dok je od ovih koji hodaju jedne na inio bez aoke, a druge je snabdeo stranim aokama? Oni koji su be aoke u starosti zavravaju kao prosjaci, dok one sa aokama svi nazivaju nitkovima (kakourgoi). Nije li tako? iva istina ree on. Oigledno je, dakle, da se, kad god u dravi vidi prosjake, na tom istom mestu kriju i lopovi, i deparoi, i oni koji skrnave hramove i majstori u svim ostalim lo povlucima. Tako je. Dalje! Zar u oligarhinim dravama ne nailazi na prosjake? Osim upravljaa tamo su gotovo svi prosjaci. Zar onda neemo pomisliti nastavih ja da u njima ima i nitkova opremljenih aokom koje vlasti paljivo i silom obuzdavaju?

246

247

 Pomisliemo ree. I zar onda neemo rei da ljudi tamo postaju takvi zbog neobrazovanosti, zbog loeg vaspitanja, brige i dravnog ureenja? Rei emo, naravno. To bi, dakle, bila oligarhina drava i takvi bi bili njeni nedostaci, a verovatno ih ima i vie. Sasvim je mogue ree on. 553 Da zavrimo rekoh i sa ureenjem te dr ave, koju nazivaju oligarhijom i koja svoje upravljae odreuje prema proceni imovine. A onda da razmotrimo oveka koji odgovara ovome ureenju: da vidimo kako on postaje i kakav je kad je ve postao. Svakako. VIII. Zar se timokratski ovek nee preobraziti u oligarhinog upravo na ovaj nain? Na koji nain? Kad timokratski ovek ima sina, ovaj se najpre ugleda na svog oca i ide njegovim stopama; a zatim kad b vidi da se ovaj iznenada spotakao dravu kao greben, izgubio svoje blago i upropastio samog sebe, i onda, kao vojskovoa, ili sa nekog drugog velikog poloaja doao pred sud, bio napadan od sikofanta i osuen na smrt, ili na izgnanstvo, ili na gubitak graanskih prava i svoje imovine... A tako to se deava ree on. Kad, dakle, sve to vidi, prijatelju, kad sve pretrpi i izgubi ono to je imao, on e odmah i astoljubivost c i sranost glavake zbaciti sa prestola svoje due; ponien siromatvom, on e se baciti na sticanje bogatstva, upinjae se, radei i tedei. te e tako prikupiti novac. Zar sumnja u to da e takav ovek onda poudu i strast za sticanjem blaga staviti na presto i, ukraavajui ih kru nom, ogrlicama i pripasujui im sablje nainiti ih velikim kraljem 26 u svojoj dui? Verujem da e biti tako. d A razumnost i sranost stavie mislim pred noge ovome kralju, jednu s jedne, a drugu s druge strane i, pretvarajui ih u robove, primorae jednu da ne smera i ne razmilja ni emu drugom, nego kako e od manje novaca stvoriti vie, a sranost, opet, da se ne divi i a ne ceni nita osim bogatstva, i da se ne ponosi niim dru gim nego sticanjem blaga i samo onim to dovodi do bo gatstva. 248

Nema druge tako brze i tako snane promene ree on koja bi astoljubiva mladia nainila pohlep nim za novcem. e Da li je takav ovek oligarhian? upitah ja. Takav se ovek svakako razvio od oveka slinog onom ureenju iz koga se razvila oligarhija. Pogledajmo sada ima li on slinosti sa oligar hijom! 554 Pogledajmo. IX. On lii pre svega na nju po tome to najvie ceni novac, zar ne? Da. I po tome to je tedljiv i vredan; to e dopu stiti samo zadovoljavanje potrebnih pouda; to drugih trokova nee imati i to e ostale poude obuzdavati kao suvine. To je tano. On je zaputen nastavih ja stvara novac od svega, i samo misli na to kako da ga zgrne, onakav je b kakve svet hvali; zar takav ovek nije slian takvom dravnom ureenju? Meni se svakako ini da jeste ree on jer je kod takvog oveka, kao i kod takve drave, novac na najveoj ceni. Po mome miljenju rekoh ja to dolazi otu da to takav ovek nije mario za svoje obrazovanje. Tako je, jer inae ne bi slepca 27 postavio za horovou i ukazao mu najvie poasti. Dobro rekoh ja. Ali pogledaj ovo: zar ne emo rei da se u njemu, zbog nedostatka obrazovanja, javljaju trutovske poude, jedne prosjake a druge lu c peke, koje on, brinui se za ostale stvari, silom obuz dava? Tako je. Zna li onda gde treba gledati ako hoe da vidi njegove lupeke poude? Gde? upita on. Na upravljanje sirotinjskim novcem i, uopte, tamo gde on ima mnogo mogunosti da ini nepravdu. To je istina. Zar onda ve po tome nije jasno da takav ovek u poslovima u kojima je na glasu kao toboe pravedan ovek, obuzdava ostale zle poude u sebi? On nije uveren d da je potenje bolje, i svoje sklonosti ne stiava lepim re249

555

cima, nego budui da se plai za svoju imovinu, ini to silom i zastraivanjem. Tako je. I tako mi Zevsa, prijatelju, videe kako veina tih ljudi, kad je u pitanju troenje tueg, ima sklonosti koje odgovaraju trutovima. I to u velikoj meri. Takav ovek, naravno, nee u sebi biti nepodeljen ni jedinstven; on nije jedno bie, nego dva; ali u njemu, uglavnom, plemenitije elje gospodare nad gorim. Tako je. Zato e takav ovek mislim biti pristojniji od mnogih drugih. Ali e istinska vrlina, koja se sastoji od doslednosti i skladnosti due, biti daleko od njega. Tako mi se ini. Takav e tedia zaelo biti rav takmiar za bilo kakvu nagradu koja se daje pobedniku u jednoj dravi, ili u nekom drugom nadmetanju, jer on nee hteti da troi novac radi slave i radi takvih borbi, poto se boji da ne probudi elju za troenjem, pa e svoje protivnike pozi vati da sa njim sklope savez pri takmienju; on e se bo riti oligarhiki, to jest samo jednim malim delom svojih snaga, i tako e veinu savlaivati, a ipak e pri tom za dravati svoje bogatstvo. Tako je. Treba li onda i dalje sumnjati da ovek tedia i onaj koji stie bogatstvo pripada po slinosti oligarhijskoj dravi? Nipoto. X. Posle ovog treba, ini mi se, da se pozabavimo demokratijom, i da vidimo na koji nain ona postaje, ka kav karakter ima i kad je nastala, da bismo zatim opet upoznali karakter oveka koji joj odgovara i da bismo ih meusobno uporedili. Tako emo ii putem koji smo sebi odredili. Pa dobro rekoh zar se prelaz iz oligarhije u demokratiju ne vri otprilike tako to se ona ne moe zasititi onoga za ime tei, a to je: da bude to je mogue bogatija? Kako to misli? Kad vladari osete da njihova vlast poiva na bo gatstvu, onda mladiima, koji su postali razuzdani, nee zakonski da ogranie da ne mogu troiti i upropaivati

svoju imovinu, jer postaju jo bogatiji i ugledniji, kupu jui njihova imanja i dajui im zajmove na njih. Tako je. Zar onda nije ve jasno da graani u jednoj dr avi ne mogu u isto vreme i ceniti bogatstvo i sticati pod trebnu umerenost, nego moraju zanemariti ili jedno ili drugo? Sasvim je jasno. U oligarhiji, vladari svojom ravnodunou do putaju ljudima da postanu veoma razuzdani, to dovodi do prosjakog tapa i ljude plemenita porekla. Tako je. Oni mislim sede u dravi opremljeni aokom i naoruani, jedni duni novaca, drugi bez graan skog prava, a trei i jedno i drugo i, eljni prevrata, mrze e i rade glavi onima koji su stekli njihovu imovinu i osta lim graanima. Tako je. Bogatai tada saginju glave kao da ove ljude uopte i ne vide, a meu ostalima onoga ko im se ne odu pire obasipaju novcem, i cede ga mnogostrukim kamata556 ma, decom glavnice, te tako u dravi stvaraju trutove i prosjake. I onda njihov broj naravno postaje veliki. A kad su ve raspirili toliki poar, ne gase ga; ne spreavaju da svako rasipa svoju imovinu kako hoe, niti pak nastoje da se takva zla drugim kakvim zakonom uklone. Kojim zakonom? Zakonom koji dolazi kao drugi po redu i koji primorava graane na vrlinu. Jer kad bi zakon odreivao b da svaki zajmodavac sklapa ugovore na svoj rizik, onda bi se oni manje bezobzirno bavili pozajmljivanjem novca u dravi, pa bi onda u njoj bilo manje takvih zala kakva maloas pomenusmo. Mnogo manje, sigurno. Tako vladari samim svojim postupcima dovode svoje podanike do tako loeg stanja. A kad su u pitanju oni sami i njihova deca, ta ine onda? Zar ne stvaraju mladie naviknute na rasko, telesno i duevno neotporc ne, suvie mlitave i lenje da bi se mogli odupreti bilo na sladi, bilo alosti? 251

250

 Tako je. Ovi kasnije ne misle ni na ta drugo do na sticanje novaca a vrlini se staraju onoliko koliko i siro masi zar ne? Naravno. Pa kad se ovakvi vladari i ovakvi njihovi poda nici nau zajedno, bilo na putovanjima ili na nekim dru gim skupovima, u sveanim izaslanstvima, u ratnim poho dima, na zajednikoj plovidbi, ili kao drugovi-vojnici, ili ba i u samoj opasnosti, onda e bogatai dobro znati da cene pomo siromanih. Kad se, meutim, siromah koji je esto mrav i suncem opaljen nae u borbi svrstan po red bogataa odraslog u hladu i ugojenog od tueg mesa, d kad vidi kako ovaj stenje i kako se teko pokree, misli li ti da siromah nee pomisliti kako su se takvi ljudi obo gatili samo svojim nevaljalstvom, i zar misli da, kada se posle siromasi budu nasamo sastali, nee jedan drugom e rei: Ovi nai ljudi nisu nizato?" Pouzdano znam da e tako uiniti ree on. I kao to je boieljivom telu dovoljan i najmanji podsticaj spolja pa da oboli, i kao to se u njemu i bez nekog spoljnjeg uticaja stvori nesklad sam po sebi, tako e i dravi, koja je u istom takvom stanju kao to telo, biti dovoljan i najneznatniji povod pomo jedne druge oli garhijske drave koju je pozvao jedan deo graana, ili ne ke demokratske drave koju je pozvao drugi deo graana i ona e se razboleti i boriti se sama sa sobom, dok e ponekad, i bez nekog spoljnjeg uzroka, doi do pobune i unutranjeg razdora. 557 Tako je. Demokratska vlada, dakle, nastaje kad siromasi pobede, pa jedan deo protivnika pobiju a drugi proteraju, a sa ostalima ravnomerno podele vladu i graanska pra va, i kad se najee vlasti u njoj biraju kockom. Takav je postanak demokratije odgovori on pa bilo da je ona uspostavljena orujem, ili tako to su se bogatai iz straha povukli. XI. A kako ti ljudi ive? nastavih ja. I kab kvo je, opet, to dravno ureenje? Jasno je da e se takav ovek pokazati kao stvoren za demokratiju. Jasno je. Zar nije jasno i to da e u poetku u dravi biti sve dozvoljeno i da e svuda vladati sloboda i mogunosti da svako radi u njoj ta hoe? 252

Tako se kae. A tamo gde je sve dozvoljeno, prirodno je da svako na svoj nain podeava svoj ivot onako kako mu se najvie svia. Tako je. Mislim da e u takvoj dravi biti razliitih ljudi vie no u ma kojoj drugoj. Naravno. Reklo bi se nastavih ja da je ovo dravno ureenje najlepe od svih; kao kakvo areno odelo prot kano svakojakim cveem, tako da bi se i ovo dravno ure enje, proarano svakakvim karakterima, priinjavalo najlepim, a moda bi ga mnogi ocenili kao najlepe, kao to to rade deca i ene kad posmatraju arene predmete. Tako je. I, sreni moj ovee, tu moe traiti dravno ureenje koje ti je po volji. Kako to? Tako to, zbog slobode koja u njoj vlada, ona sadri sve vrste dravnih ureenja, i izgleda da, ako ho emo da osnujemo dravu, a mi to upravo inimo, treba samo da odemo u demokratsku dravu da, kao kad ovek ode na pijacu gde se prodaju sva mogua dravna ure enja, tamo potraimo onaj nain koji nam se svia, i im ga izaberemo moemo pristupiti njenom osnivanju. ovek tu zaista ne bi bio u neprilici sa primerima. A to to te niko ne primorava rekoh ni da vlada u toj dravi, ak i ako si za to sposoban, ni opet da se pokorava ako to ne eli, ni da ratuje kad drugi ratuju, ni da, ako ne eli mir, ivi u miru kad drugi to ine, to, opet, ako ti neki zakon brani da vlada ili su di, ti ipak moe i da vlada i da sudi ako ti tako padne na pamet: zar to na prvi pogled nije boansko i divno? Moda, privremeno. Dalje. Zar nije divna ona blagost prema osue nicima? Zar jo nisi video kako u takvom dravnom ure enju ljudi osueni na smrt ili izgnanstvo ipak ostaju i kreu se meu ostalima, kao da niko za to ne mari i kao da to niko ne vidi? I zato takav ovek hoda okolo kao kakav junak. Video sam mnogo takvih. Pa onda pratanja koja takva drava ini, i ta irokogrudost i preziranje svega onoga to smo mi, kad

253

smo osnivali dravu, sveano govorili: da, naime, niko ne moe postati dobar ovek ako nema izvanrednu pri rodu, ako se jo odmah kao dete nije u igri upoznao sa lepim stvarima i ako se, uopte, nije vebao u lepoti. Sa kakvim nadmenim dranjem ona sve to gazi i kako uop te ne pita za to sa kakvim zanimanjima dolaze ljudi da se prihvate dravnih poslova, nego ih potuje samo ako kau c da su prijatelji naroda. Da, to je plemenita drava! Demokratija bi, dakle, imala to i sve to je tome srodno. To je, kao to vidi, divno dravno ureenje, anar hino, areno, koje svima bez razlike, i jednakima i nejed nakima, deli nekakvu jednakost. Ti, zaista, iznosi stvari koje su svima poznate. XII. A sada nastavih ja razmotri kakav je takav ovek sam za sebe! Ili, moda, najpre treba pogle dati kako on postaje, onako kao to smo to uinili kod drave? Da. Zar nee biti ovako: mislim da e sin onog ted die i oligarhijskog oveka biti od svoga oca odgajen u njegovim navikama, zar ne? Naravno. Kao i njegov otac, i on e silom obuzdavati po ude koje u sebi osea i koje ga gone na troenje a ne na sticanje: to su, takozvane, nepotrebne elje. Tako je. Hoe li upitah ga ja sad da, kako ne bismo razgovarali tapkajui u mraku, najpre odredimo ta su potrebne a ta izline elje? Hou. Potrebnim eljama nazivaemo s pravom one e bez kojih ne bismo mogli biti, kao i one koje nam, kad ih ispunimo, donose koristi, zar ne? Jer nam je ove dve vrste elja nametnula sama priroda. Nije li tako? Tako je. 559 Onda emo za njih s pravom rei da su potrebne. Tako je. Dalje. Kad bismo rekli da su nepotrebne one elje koje bi neko, ako bi se odmalena vebao, odbio, i koje ljudima, dok ih imaju, ne donose nikakve koristi u poslu, dok su neke ak i tetne zar ne bismo lepo rekli?
254

Lepo, zaista. Uzmimo sada po jedan primer za prve i za dru ge da bismo videli kakve su one i da bismo oformili jedan opti utisak. To treba da uradimo. elja za jelom, ukoliko je ona potrebna radi zdravlja i dobrog telesnog stanja, ta elja za jelom i prismokom jeste svakako potrebna elja, je li? Mislim da jeste. elja za hlebom je oigledno potrebna iz dva razloga: i zato to je njeno zadovoljenje korisno za nas, i zato to je neophodno potrebna za ivot. Tako je. A elja za prismakanjem je neophodna zato to u izvesnom smislu koristi: odravanju dobrog stanja tela. Da. Meutim, elju koja to prevazilazi, elju za jeli ma probranijim nego to su ona koja smo pomenuli i koja se kod mnogih jo izmalena moe primenjivanjem kazne i vaspitanja ukloniti, kao i elju koja je tetna po telo, a ne manje tetna za razboritost i umerenost due, zar je neemo s pravom nazvati izlinom? Mislim da hoemo, i to s punim pravom. Zar onda neemo rei da su te elje rasipne, dok su one druge tedljive zato to pomau rad? Tako je. Isto emo tako rei i za erotike i za sve Ostale elje. Da. A jesmo li oveka koji je odan nasladama i ova kvim eljama i kojim izline elje upravljaju nazvali trutom kome smo maloas razgovarali, a za onoga kojima gospodare neophodne elje rekli da je tedia i oligarhian? Tako je. XIII. Hajde da sad kaemo kako se od oligarhinog oveka razvija demokratski! Meni se ini da to vei nom ovako biva. Kako? Mladi je, kao to rekosmo, odrastao bez obrazo vanja i, u elji za sticanjem, okusio med trutova i doao u dodir sa sjajnim i opasnim insektima, koji mogu da mu prue razliita uivanja svake vrste i naina, pa je tako,

560

d 256

kao to moe zamisliti, oligarhija u njemu poela da pre lazi u demokratiju. Tako to mora biti. Preobraaj drave se izvrio tako to su savez nici spolja doli u pomo svojoj strani. Zar nee i sa mladiem biti tako kad jedna od dveju vrsta strasti, koje se u njemu nalaze, primi spolja pomo jedne grupe elja koje odgovaraju istoj vrsti elja kod njega? Tako je. A ako njegovom oligarhinom delu dou u po mo neki saveznici, bilo preko oca, bilo preko nekih dru gih roaka koji mu daju savete i grde ga, tada se u njemu pobune dve suprotne strane i javi se borba u njemu sa mom. Tako je. Ponekad demokratska strana uzmakne pred oli garhijskom i neke od tih elja budu unitene, ili ih otera ostatak stida koji je ostao u dui mladoga oveka, pa sve opet dolazi u red. I to se katkad deava. Ali se deava i to mislim da posle isterivanja ovih elja, poto otac nije umeo da vaspita svoga sina, potajno ojaaju druge elje iste vrste i tako one postaju mnogobrojne i jake. To se esto deava. One, dakle, odvlae mladia starom drutvu i u potajnom druenju sa tuim strastima stvaraju u njemu mnotvo pouda. Tako je. One najzad mislim osvoje tvravu u mladi evoj dui, jer su osetili da je ona bez nauke, bez lepih zanimanja i istinskih govora,28 najboljih uvara i straara u duama ljudi koji su bogu dragi. To su zaista najbolji uvari. Onda navale lani i brbljivi govori i mnenja i zauzmu to mesto u dui mladievoj. Tako je. Tako on ponovo stie do Lotofaga 2 ' i ivi kod njih pred oima celoga sveta, a ako tedljivom delu nje gove due stigne kakva pomo od strane njegovih roaka, onda oni lani govori zatvaraju vrata kraljevske tvrave u njemu i ne putaju ni saveznike niti pak primaju izaslanstva koja dolaze u obliku pametnih rei starijih. One vode rat i pobeuju; stid nazivaju ludou i sramotno ga

izbacuju i teraju u izgnanstvo; trezvenost nazivaju kuka vilukom i proganjaju ga; umerenost i razumno troenje nazivaju prostotom i tvrdilukom, i gone ih preko gra nica, potpomognute mnogim i izlinim eljama. Tako je. A kad iz due tako osvojenog mladia sve to e bude oieno i izbrisano, onda nju na to sveaniji nain uvode u velike misterije, 30 i sad u velikoj povorci, sjajno obuene i sa vencem na glavi dolaze: drskost, bezakonje, rasko i bestidnost; pevaju slavopojke i govore lepe i laskave reci. Drskost nazivaju lepim vaspitanjem, beza561 konje slobodom, rasipnitvo velikodunou, be stidnost hrabrou. Tako, otprilike, zar ne, prelazi je dan mladi ovek iz vlasti neophodnih elja u kojima je bio odgojen u slobodu i raspojasanost nepotrebnih i bes korisnih elja? Da, takav je preokret sasvim jasan. Takav mladi ivi posle toga mislim tako to podjednako troi i novac, i trud i vreme kako na ne potrebne tako i na potrebne elje, a ako ima sree da ga zanos ne odvede suvie daleko, onda u zrelijim godinama, kad proe oluju strasti, primi natrag neke od prognanih b elja, ne predaje se sasvim strastima koje navaljuju, i vodi ivot u kome su sva zadovoljstva podjednaka, upra vu nad svojom duom predaje, kao na kocki sve dok se ne zasiti, onoj nasladi koja naie prva, zatim se predaje dru goj, ne prezire nijednu i postupa sa njima potpuno ravno pravno. 31 Tako je. 32 On odbija svaki razlog i istinu nastavih ja i ne dozvoljava im da uu u njegovu tvravu. Ako mu neko kae da poneke elje dolaze od lepih i dobrih nac gona, a druge od ravih; da prve treba negovati i ceniti, a druge savlaivati i obuzdavati on sve to odbija i tvrdi da su svi nagoni isti i da ih treba podjednako ceniti. Ako je njegovo stanje takvo, onda on i ne moe drukije da radi. I tako mu svaki dan prolazi u tome da ugaa strasti koja je toga trenutka naila: as se opija uz zvuke frule, a as pije vodu i mravi; sad radi gimnastiku, a sad d je opet lenj i ne mari ni za ta; katkad izgleda kao da se bavi filozofijom;33 esto vodi dravne poslove, skae na govornicu, pa govori i radi ono to mu toga asa pada na pamet; drugi put, opet, zavidi ratnicima i onda se ugleda 257

na njih; zatim mu se dopadnu poslovni ljudi i on se baca na trgovinu. Nikakvog reda i nikakve potrebe nema u nje govom ivotu: to on smatra slatkim, slobodnim i blae nim ivotom, i za sve to vreme on uiva, e Dobro si opisao ivot oveka koji zastupa jed nakost. Mislim da sam pokazao i to da on u sebi sadri sve mogue oblike i na j razliiti je karaktere; on je lep i aren kao i to dravno ureenje. Mnogi ljudi i mnoge ene bi mu zavidele na takvom ivotu, u kome ima toliko primera i za dravna ureenja i za karaktere. 3 4 Tako je odgovori on. 562 Dalje. Takvog oveka treba staviti uz demokratiju, jer bi se njemu s pravom govorilo da je roen za demokrati ju, zar ne? Tako je. XIV. A sad nam preostaje da opiemo najlepe dravno ureenje i najlepeg 35 oveka tiranidu i tira nina. Tako je. Hajde, dakle, kakav je karakter tiranide, dragi moj prijatelju? Naime, prilino je jasno da ona proizlazi iz demokratije. Jasno je. Pa onda, valjda, nekako na isti nain postaje de fa mokratija od oligarhije, kao i tiranida iz demokratije? Kako to? U oligarhiji se kao najvie dobro cenilo ogrom no bogatstvo, i ona je na njemu i zasnovana, zar ne? Da. A nezasitost u sticanju bogatstva i zanemariva nje ostalih stvari upropastili su oligarhiju. Tako je odgovori on. Isto tako je i nezasitost u onom to smatra naj veim dobrom upropastila demokratiju, je li? A ta to ona smatra najveim dobrom? Slobodu odgovorih. Mogao si uti kako je c to najlepe u demokratskoj dravi i da onome ko je po prirodi slobodan jedino radi toga i vredi da ivi u njoj. Mnogo se govori tome i esto se uje to tvr enje. Pa onda, to sam upravo hteo rei, neogranienost u tome i u zanemarivanju ostalih stvari i u ovom drav nom ureenju stvara potrebu za tiranidom. 258

Kako to? Ja mislim da kad se demokratska drava edna d slobode nameri na prvake rave vinotoe pa izgubi meru i preterano se opije slobodom, onda ih ona, ako nisu sasvim popustljivi i ako joj ne prue potpunu slo bodu, optuuje i kanjava prebacujui im da su opaki i oligarhini. Tako zaista i radi. A one rekoh koji su vlastima odani pre zire kao dragovoljne robove i nitavna bia. One uprav ljae, meutim, koji se izjednauju s potinjenima, i potinjene koji se izjednauju s upravljaima, hvale i po tuju i u privatnom i u javnom ivotu. Zar onda nije e neizbeno da se u takvoj dravi sloboda proiri na sve? Kako da ne? A nije li, dragi prijatelju, neizbeno da se to od bijanje potinjavanja uvue neprimeeno u inokosna do mainstva, pa i da uhvati korena i u domaih ivotinja. Kako to misli? Ovako: otac se navikne na to da bude jednak sinu i plai se sinova, a sin se navikne na to da bude jednak ocu, pa se ne stidi niti se plai roditelja, a sve to zato da bi bio slobodan. Doseljenik (metoikon) se izjed nauje sa domorocem (astos) i domorodac s doseljeni563 kom, pa ak i sa strancom (xenos) u pravom smislu te reci.30 Tako se i deava. Deava se to, a i druge ovakve sitnice: uitelj se u takvoj dravi plai uenika i laska im, a uenici slabo uvaavaju uitelje, isto kao i pedagoge.37 Uopte, mladii se izjednauju sa starijima i bore se sa njima i recima i delima; a starci, opet, da bi se dodvorili mladiima, po putaju im, puni su predusretljivosti i ala i ugledaju se b na njih samo da ne bi izgledali neprijatni i despoti. Tako je. Opta sloboda, koja se u takvoj dravi stvara, dostie svoj vrhunac, prijatelju, kad ve kupljeni robovi i robinje nisu vie nita manje slobodni nego to su oni, njihovi kupci. Ali sam gotovo zaboravio da kaem kolika ravnopravnost i sloboda nastaju za ene u njihovom od nosu prema mukarcima i u odnosu mukaraca prema njima. c Znai da emo kao i Eshil rei upravo ono to nam je na vrh jezika". 38 259

 Jeste; ja to i kaem. Jer onaj ko to nije video, ne moe ni da veruje koliko su ljudima podlone ivotinje39 slobodnije ovde nego ma gde. Po onoj poslovici: Kakve su gospodarice, takve su i kuke"; i konji i magarci idu svuda okolo sasvim slobodno i dostojanstveno i udaraju prolaznike ako im se oni ne uklone s puta. I tako svuda d i sve stiu punu slobodu! To to mi pria i moj je san 40 : jer se i meni to esto deava kad odem u selo. A to je glavno nastavih ja kad se sve ovo skupi, onda vidi kako dua graana postaje na to u toj meri osetljiva da se razbesni i ne moe da podnese ako joj neko nametne samo malo stege? Ti zna da oni najzad prestanu da vode rauna i pisanim i nepisanim zako nima, samo da im niko ni na koji nain ne bi bio gospoe dar. To znam vrlo dobro ree on. XV. A to je, prijatelju moj, ako se ne varam, lepi i zavodljivi poetak tiranide. Zavodljiv jeste, zaista; ali ta biva posle toga? Ista ona bolest koja je izbila u oligarhiji i koja ju je upropastila, javlja se i u ovoj dravi, jo vea i jaa jer je potpomognuta slobodom, i ona demokratiju odvodi u ropstvo: jer, stvarno, prekomeinost uvek vodi velikom preokretu, 41 tako je i kod vremena, i kod biljaka, i kod 564 tela, a nita manje i kod dravnih ureenja. I to je prirodno. Preterana sloboda, izgleda, ne prelazi ni u ta drugo, nego u preterano ropstvo i za pojedinca i za dr avu. Tako je. Onda je rekoh sasvim prirodno da tiranida ne nastaje iz nekog drugog dravnog ureenja nego iz demokratije: mislim, posle krajnje slobode najvee i najstranije ropstvo. To je prirodno odgovori on. Ali mislim da ti nisi to pitao, nego kakva je to b bolest koja se javlja prvo u oligarhiji, pa onda u demokratiji i koja je dovodi do ropstva. Tako je. Govorio sam onim lenjim i rasipnim ljudima na ijem elu stoje najhrabriji koje slede velike kukavice. Uporeivali smo ih sa trutovima koji imaju aoke, a one 42 druge sa trutovima bez aoka. 260

I to s pravom! Ako se te dve vrste ljudi nastavih ja nau ma u kojoj dravi, stvorie smutnju, kao to to u telu ine sluz i u.43 Toga dvoga treba da se i dobar lekar i c dravni zakonodavac daleko klone, isto onako kao to mudar pelar najvie nastoji da oni uopte ne postanu, a ako se pojave, da ih to pre sa samim saem isee. U pravu si, tako mi Zevsa! A sada, da bismo jasnije videli ono to elimo, uzmimo stvar ovako! Kako? U mislima podeliemo demokratsku dravu na d tri dela, od kojih je ona, zapravo, i sastavljena. Jedan od tih obuhvata onu vrstu ljudi kojima smo govorili, i takvih ljudi u demokratskoj dravi s obzirom na pra vo da svako radi to hoe nema mnogo manje nego u oligarhijskoj dravi. Tako je. Ali oni su u demokratiji mnogo ei nego u oli garhiji. Kako to? Njih u oligarhiji ne cene i ne daju im vlast, pa su zato neveti i slabi. U demokratiji pak oni, uz male izuzetke, vode glavnu re; oni koji su najei, govore i delaju, dok ostali sede blizu oko govornica, zuje i ne trpe onoga ko drukije govori.44 I tako oni, sa malim izue zecima, dre u svojim rukama celokupnu upravu u ta kvom dravnom ureenju. Sasvim je tako ree on. Onda se iz mnotva izdvaja i jedan drugi soj ljudi. Koji to? Premda se svi bave sticanjem, ipak veinom po staju najbogatiji oni koji su po prirodi najuredniji. Naravno. Mislim da trutovima med tee najvie upravo od ovih. I najlake. Razume se, jer ko bi ga sisao od onih koji ga imaju malo? Mislim da se takvi bogatai nazivaju: hrana tru tova. Otprilike tako. 565 XVI. Narod (demos) bi sainjavao trei soj ljudi u demokratskoj dravi, soj onih koji ive od rada svojih 261

ruku i onih besposlenih koji nisu stekli mnogo imovine. Taj soj je u demokratiji najbrojniji, a kad se prikupi, postaje i najmoniji. Tako je ree on ali ne dogaa se tako esto da se on prikupi, osim ako ne dobija jedan deo meda. 45 Pa i dobija ga rekoh ja u svakoj takvoj pri lici u kojoj upravljai, uzimajui imovinu od onih koji je poseduju,46 dele je narodu, zadravajui najvei deo za sebe. Doista, narod tako dobija svoj deo. Zato su, mislim oni, kojima se imovina oduzima, prinueni da se brane, da govore u narodnoj skuptini, te da preduzimaju sve to je u njihovoj moi. Kako da ne? Iako imuni ljudi ne ele da prouzrokuju bunu ili prevrat, oni drugi ih optuuju da narodu rade glavi i da su za oligarhiju. Kad imuni, najzad, vide kako narod, ne sam i po svojoj volji nego iz neznanja i zaveden klevetnicima, pokuava da im nanese zlo, onda, hteli oni to ili ne, i sami po nevolji postaju oligarsi, a ta promena je jo jedno zlo koje im trut svojim ubodom nanosi. 47 To je iva istina. Otuda tuakanja, sudovi i parnice meu njima. 43 Tako je. Zar narod obino ne daje prvenstvo jednome kao svome zastupniku i zar ovoga ne hrani dobro i ne uzdi e ga? Naravno da to radi. Onda je jasno rekoh da e, ako doe do tiranide, tiranin ponii iz toga soja koji zastupa narod, a ne iz nekog drugog, zar ne? Sasvim je jasno. A kako se taj zastupnik naroda preobraava u tiranina? Zar to, oigledno, ne biva tako da on uini ono to nam pripoveda pria hramu Zevsa Likejskog u Ar 49 kadi j i? Kakva je to pria? Takva da onaj ko okusi od ljudske utrobe pomeane sa utrobom ostalih rtava mora, toboe, postati vuk. Zar nisi uo za tu priu? Jesam, bogami. Pa zar sa tim zastupnikom naroda ne biva isto kad gleda svoje odane ljude, kad se ne ustee ni od krvi

svojih sugraana, nego ih nepravedno okrivljuje; kad ih, kako je to ve obiaj, vodi na sudove i ubija ih; kad oveku oduzima ivot; kad jezikom i bezbonim ustima pije krv svoga roaka; 5 0 kad graane tera u izgnanstvo i ubija 566 ih, a pri tom govori ukidanju dugova i podeli zemlje; zar za takvog oveka ne postoji neka potreba ili nekakva sudbina da posle toga ili pogine od ruku svojih neprijate lja, ili postane tiranin i od oveka postane vuk? To je zaista neminovno! I to je taj koji ustaje protiv imunih ljudi. Tako je. A ako ga proteraju i ako se on, uprkos svojim neprijateljima, ponovo vrati, zar se nee vratiti kao savr eni tiranin? Svakako hoe. b Ako, meutim, ne mogu da ga proteraju, niti da ga ocrne pred narodom i da ga ubiju, onda ga kriom vrebaju i pokuavaju da ga nasilnom smru uklone. Obino se tako i deava. Svi oni koji su u svojoj ambiciji dotle doterali, imaju onaj poznati zahtev tiranina; trae, naime, od na roda telesnu strau da bi zatitnik naroda ostao nepovreen. 51 Tako je. I narod mu je daje, i zato mislim to se boji za njega, i zato to se nada za sebe. c Da. Kad to sad vidi ovek koji ima novaca i koji je zbog novca osumnjien da mrzi narod, onda on, prijate 52 lju, kao u proroanstvu datom Krezu : ,,i pobee kraj peskovitog Herma i ne saeka i ne zastidi se to ga smatraju kukavicom" Dabome, jer po drugi put ne bi imao prilike da se stidi. A ako ga uhvate u bekstvu, onda ga mislim ubijaju. Naravno. A onaj zatitnik naroda nee leati koliko je dug i irok" 53 to je jasno nego e se, oborivi mnoge druge, sam popeti na dravna kola,54 i tako e, na kraju, od zastupnika postati savreni tiranin. Kako da ne? 263

262

XVII. A sad, da razmotrimo sreu i oveka i dr ave u kojoj se ovakav smrtnik pojavio. Da razmotrimo, svakako! Nee li on prvih dana i u prvo vreme pruati osmeh svima i pozdravljati svakoga koga sretne? Govoe rie da nije tiranin i obeavae mnogo i pojedincu i dr avi, je li? Zar nije oslobodio i podelio zemlju narodu i svojim privrenicima i zar ne izgleda blag i milostiv? Tako je. A kad svri sa svojim neprijateljima, s jednim sklopi mir, a druge uniti, kad se, s te strane, oseti bezbedan, onda e uvek poinjati neke ratove kako bi narod imao potrebu za voom. Tako je. 567 On e zametati ratove i zato da bi graani, dajui novac, osiromaili, da bi bili prinueni da se bave svako dnevnim poslovima i da bi mu, tako, manje radili glavi, zar ne? Da, tako je. A mislim da e poinjati ratove i zato da bi po neke u koje sumnja da imaju slobodoumne namere i da mu nee dozvoliti da vlada, pod izgovorom unitio tako to e ih predati neprijatelju. Zbog svega toga tiranin mora neprestano da se zaplie u rat, zar ne? Tako je. b A zato to to radi, graani ga sve vie mrze? Kako da ne! Neki od onih koji su mu pomogli pri usponu i koji su i sami moni, i to oni koji su najhrabriji, otvoreno e govoriti i pred njim i pred ostalima i prekorevae ova kve prilike, zar ne? Naravno. Ako eli da vlada tiranin e morati da uklanja sve takve ljude, dok ne ostane nijedan koji neto vrei, ni prijatelj ni neprijatelj. Tako je. On, dakle, mora otro da motri ko je od njih c hrabar, ko ponosan, ko je mudar a ko ugledan; i tako e biti srean, jer e morati, eleo on to ili ne, da svima bude neprijatelj i da im radi glavi sve dok ne oisti dravu. Da divnog li ienja! Da, suprotno onome to ine lekari sa telom rekoh. Jer oni oduzimaju ono to je najgore, a ostav ljaju ono to je najbolje, a ovaj radi suprotno tome. 264

Mora tako da radi ree on ako eli da vlada! d XVIII. Kakvo je to blaenstvo rekoh koje ga primorava da ivi ili sve sa samim nevaljalcima i omrz nut od svih, ili da uopte ne ivi! Da, u takvom blaenstvu! Zar mu, ukoliko meu graanima bude vie omrznut,zbog ovakvih postupaka, nee biti potrebna sve mnogobrojni ja i vernija telesna straa? Naravno. A ko e biti ti verni? I odakle e ih dovesti? Ako im bude platio za to, mnogi e i sami dole te ti ree on. Bogami rekoh opet mi se ini da govori e nekakvim stranim i svakojakim trutovima! S pravom ti se tako ini odgovori on. A domae on ne bi voleo. Je li tako? Kako to? On e od graana oduzeti robove, oslobodie ih i uvrstiti u svoju telesnu strau. Dabogme, jer e mu ovi biti najverniji! Srean li je tiranin koji se slui takvim prijate568 ljima i takvim pouzdanicima, poto je nekadanje po ubijao! Ali.je tako, i on se takvim slui! Ti drugovi mu se, dakle, dive i s njim se saivljuju novi graani, a estiti ljudi ga mrze i izbegavaju ga? Tako je. I onda nije bez razloga to pisce tragedija, a na roito Euripida koji se meu njima istie, smatraju mu drima. Zato? Zato to je on iz sebe iscedio saetu i snanu 55 b misao da se mudri tirani s mudracima sabivstvuju", te je jasno rekao da su mudraci oni od kojih je tiranin na inio svoje drutvo. 50 I kao bogoliku ree slavi on tiranidu, i kae jo mnogo ta drugog, isto kao i drugi pesnici. Upravo zato to su mudri, oprataju pesnici-tragiari i nama i onima ije je dravno ureenje slino na em, to ih, zbog toga to tiranidi pevaju slavopojke, ne primamo u dravu. Mislim da nam to prataju barem oni koji su c utivi. 265

569

Oni onda obilaze ostale drave, skupljaju narod, iznajmljuju lepe glasove, snane i ubedljive, i mame dr ave u demokratiju i tiranidu. Tako je. Osim toga, primaju i nagradu za to i cenjeni su, najvie, naravno, od tirana, a onda i od demokratije. Ali, ukoliko su blie viim dravnim ureenjima, utoliko je i njihov ugled manji, 57 nestaje im dah, i oni nemaju vie snage da se penju. Tako je. . Meutim rekoh ovde smo se malo udaljili od stvari; hajde da ponovo govorimo onoj lepoj, arenoj i stalno promenljivoj tiraninovoj vojsci. Ko e je hraniti? Jasno je odgovori on da e tiranin troiti imanja hramova, ako ih u dravi ima, pa ako prihod od toga bude dovoljan, on e narodu odrediti manje poreza. A ta e biti kad toga nestane? Onda je jasno da e i on sam, i njegovi drugovi u piu, i prijatelji i prijateljice iveti od oevine. Razumem rekoh i njega i njegove drugove hranie narod koji je tiranina stvorio. 58 Nema drugog naina. ta kae rekoh . A ako narod postane ne zadovoljan i izjavi kako nije u redu da otac hrani odrasla sina, nego treba da bude obratno, da sin hrani oca; i da ga narod nije rodio i postavio zato da kad sin odraste, sam narod-otac postane rob njegovih robova, i njega, za jedno sa robovima i ostalim oloem, izdrava; ako mu kae da ga je on rodio i doveo na upravu kako bi se oslo bodio bogataa, i onih koji se u dravi nazivaju plemi ima". Zamisli da narod sad, kao to otac otera iz kue sina zajedno sa njegovim dosadnim drugovima u piu, zatrai da i on i njegovi drugovi napuste dravu! Onda e narod, tako mi Zevsa, shvatiti kakvog je sina rodio i voleo i dao mu vlast, i uvidee da slabiji hoe da istera jaeg. Kako kae? upitah ja. A zar e se tiranin usuditi da svome ocu odgovori silom i da ga, ako mu se ne pokori, tue? Hoe, ali e mu najpre oduzeti oruje. Ti, znai, naziva tiranina oceubicom i ravim hraniteljem starih roditelja. To je, kako se ini, opte poznata priroda tiranide, pa bi narod kako poslovica

kae beei od dima robovanja slobodnima upao u vatru robovanja robovima. I tako bi, umesto krajnje i neumerene slobode, navukao ruho najteeg i najgoreg ro bovanja robovima. Da, tako se deava. Pa, onda rekoh zar je neskromno izjaviti da smo dovoljno pokazali kako iz demokratije postaje tiranida, i kakva je ona kad to postane? Jeste, sasvim je dovoljno.

266

e (-) St. 571a KNJIGA DEVETA I. Preostaje nam jo samo nastavih ja da pogledamo tiranskog oveka, da vidimo kako je on na stao od demokratskog i, kad je ve postao, kakav je i kakva je njegova priroda, srena ili nesrena. JesCjo nam to preostaje odgovori Adeimant. Zna li upitah ta jo elim? Sta? ini mi se da nismo dovoljno raspravili po udama 1 kakve su one i koliko ih ima. Jer ako to bude nepotpuno, nae istraivanje e biti manje jasno. Ali ree on zar je sada kasno da to ispu nimo? Nikako. Pazi ta u njima hou da vidim. Evo ovo: meu zadovoljstvima i poudama koji nisu nuni, ima i takvih za koje mi se ini da su nedoputeni. Svako je u opasnosti da takve nae u sebi, te e se u jednih ljudi uz pomo razuma, zakona i boljih pouda one sasvim obuzdati, postati malobrojne i slabe, a u drugih e postati mnogobrojnije i jae. Koje su to poude upita on kojima go vori? _ one rekoh koje se bude u vreme sna, kada zaspi ono drugo to je u dui razumno i pitomo i gospo darsko, a ono to je u dui ivotinjsko i divlje, ojaano jelom i piem, skae, odbija san, te se odaje zadovolja vanju sopstvenih udi. Znano ti je da je ono u takvoj prilici na sve spremno, jer je osloboeno i nesputano od svakog stida i razumnosti. Ne ustruava se pred htenjem da se spoji s majkom, ili sa bilo kojim drugim ovekom, bogom ili ivotinjom; ne zazire od ubistva i nema tog

572

d 268

jela od kojeg bi se uzdralo. Jednom reju, nema nijedne ludosti i bestidnosti koju ne bi poinilo. 2 Sutu istinu govori ree on. Drugo je, mislim, kad je savest mirna i ivot umeren, kada se snu predajemo poto smo ono to je u nama razumno probudili i nahranili lepim govorima i razmatranjima, te tako u sebi samima postigli spokojstvo. Drugo je kada poudnost ne ostavljamo ni u osku dici ni u obilju, i to s namerom da je uspavamo i da joj ne dopustimo da ono to je najbolje ometa radou ili alou, nego da ovom dopusti da bude samo sa sobom, jedinstveno, u istoti svojih ispitivanja i svojih tenji, opaanja onog to ne zna,3 ili onog to je bilo, to jeste i to e biti. Isto je tako kad ublaimo volju, te ako se na nekog ljutimo, ne zaspimo uzrujana srca, nego po to smo smirili pomenuta dva dela,a trei u kome nastaju misli, razbudimo i tako poivamo onda zna da se u takvom stanju najvie nalazi istina, i da e udovina i bezakona privienja najmanje dolaziti na san. Mislim da je to potpuno tano. Ali mi smo se u ovoj stvari suvie udaljili. Hteli smo da saznamo samo to da u svakom oveku, pa ak i u ponekom od nas to izgledamo tako umereni, postoji neka strana, divlja i nedoputena vrsta strasti. I ona se onda javlja u snu. Razmisli, da li je to pametno i da li se slae sa mnom! Slaem se, naravno. II. A sada se seti onoga to smo rekli za demokratskog oveka! 4 Njega je od roenja odgajao otac tedia, koji je priznavao samo strast za skupljanjem novca, a nepotrebne nagone, koji se odnose samo na zabavu i doterivanje, prezirao. Je li tako? Tako je. A onda, kada je doao u dodir sa ljudima otmenijim i punim pomenutih pouda, on se iz odvratnosti prema tedljivosti svoga oca odao svima vrstama obesti i nainu ivota svojih prijatelja; kako on, meutim, ima bolju prirodu nego njegovi zavodnici, to, razvlaen na sve strane, zauzima sredinu izmeu oba naina ivota; i ui vajui, po njegovom miljenju, umerenije nego jedni i drugi, vodi ivot ni krtarski ni nedoputen, jer je od oli garhijskog postao demokratski ovek. To je i bilo i ostaje i nae miljenje tom o veku. 269

573

d 270

Pretpostavi sad da se takvom oveku, kad ve ostari, rodi sin i da ga on odgaji u takvim navikama. Dobro, zamiljam to. Pretpostavi sad da se i njemu dogaa isto ono to i njegovom ocu: da ga vuku u svakojako bezakonje, koje njegovi zavodnici nazivaju potpunom slobodom"; otac i ostali bliski roaci podravaju u njemu umerene strasti, a zavodnici rade protiv toga; i kad ovi zlotvori i tvorci tiranina osete da mladia nee moi drukije osvo jiti, onda svojim arolijama, probude u njemu ljubav5, koja postaje vo besposlenih i rasipnikih strasti koje lie na nekog ogromnog krilatog truta; jer kod takvih ljudi ljubav i nije nita drugo, zar ne? Nije, naravno. A kad mu u oblacima tamjana, mirisa, venaca, vina i u svim raspusnim uivanjima koja odgovaraju ta kvom drutvu ostale strasti 6 ponu zujati ljubavi, i kad trutu, hranei ga do krajnjih mera, usade aoku enje, onda tog zatitnika due uhvati mahnitost za telesnom straom, i on poinje da luduje sa njom. I ako u svojoj dui naie na jo neko mnenje ili poudu, koji se sma traju dobrima i mogu da osete stid, on ih ubija i tera od sebe, sve dok sasvim ne oisti duu od umerenosti i ne napuni je stranom ludou. Sasvim je tano to to govori postanku ti ranina. I zar se Eros nastavih ja ne naziva zato ve odavno tiraninom? 7 Sasvim je mogue ree on. Ali, prijatelju, i u pijana oveka ima neke tiran ske razmetljivosti. Doista je ima. Pa i onom ko je mahnit i poremeena uma ini se da je sposoban vladati ne samo nad ljudima nego i nad bogovima. Doista ree on. A potpun tiranski ovek, boanski Adeimante, postaje onda kada po prirodi ili po nainu ivota, ili i po jednom i po drugom, postane opijen, erotian i sulud. 8 Svakako. TTT. Tako dakle, po svemu sudei, postaje takav ovek. A kako on ivi? Odgovori u ti ree on onako kako se to radi vi igri: Rei e mi ti."

Hou rekoh. Ja mislim da e, kad tiranin Eros zavlada njegovom duom i kad pone njome suve reno da upravlja, tamo biti svetkovina, veselih povorki, gozbi, milosnica i tome slinih stvari. Svakako. Zar onda nee svakoga dana i noi nicati mnoge i silne poude koje mnogo zahtevaju? Hoe mnoge. Ako, dakle, bude kakvih prihoda, oni e se brzo troiti, je li? Tako je. e A posle toga e doi pozajmica i otkidanje od imanja? Naravno. A kad svega bude nestalo, zar nee poude koje su se tu ugnezdile nadati dreku i traiti svoju hranu? Zar nee ovek, proganjan aokama svih moguih pouda, a naroito Erosom, koji ostale poude dri oko sebe kao telesnu strau, traiti onoga ko neto ima i od koga bi mo574 gao neto oteti bilo prevarom ili silom? Ima pravo, tako je. On e morati da grabi odasvud, inae e ga pri tisnuti veliki bolovi i tegobe. Tako je. I kao to su nova uivanja zagospodarila u nje mu nad ranijim i liila ova njihovih prava, tako e i on, iako je mlai, hteti da zagospodari nad ocem i majkom i da im, kad svoj deo potroi, otme njihovo da bi potroio i oevinu. Ne treba sumnjati da e tako biti. b Ako mu oni, meutim, ne budu dopustili, zar nee pokuati najpre da krade i da vara svoje roditelje? Pokuae, zaelo. A kad to ne bude mogao, onda e poeti da otima i pribei e sili? Mislim da e to uraditi. Ako se, pak, starac i starica budu odupirali i bo rili, prijatelju, zar e se on ustezati da ne postupi kao tiranin? Nema ba mnogo nade za njegove roditelje! Veruje li ti, Adeimante, tako ti Zevsa, da e on c zbog jedne nove dragane, koja mu nije neophodna, zlo stavljati svoju staru, neophodno potrebnu majku, ili da e to isto uiniti zbog nekog novog lepog deaka koji mu 271

je postao drag, ali koji mu nije isto tako neophodan, sa svojim uvelim i neophodno potrebnim starim ocem, naj starijim svojim prijateljem, pa da e ih, ak, ako ove bude doveo u kuu, predati njima kao robove? Zaista e to uiniti, Zevsa mi! Onda je zaista velika srea roditi sina tiranina! Sigurno. d A ta e biti kad takav ovek ostane bez oeve i majine imovine, a u njemu je ve skupljen itav roj naslada? Nee li on prvo pokuati da probije zid neke kue, ili da ukrade ogrta nekog zakasnelog prolaznika, a zatim da opljaka hram? I dok tako bude postupao, dotle e strasti koje su se tek bile oslobodile i koje se kao telesna straa nalaze oko Erosa, strasti dakle, koje su se ranije, u vreme kada je on jo bio u granicama zakona e i pod okriljem oca, i dok je jo bio demokratski ovek savladati stara shvatanja dobrom i sramotnom koja je jo od detinjstva imao, i koja su smatrana pravednim. I tada, kad Eros postane njegov tiranin, on e stalno i u budnom stanju biti ono to je nekad bio samo u snu,9 i nee se ustruavati ni od kakvog stranog ubistva, ni od kakve hrane, i ni od kakvog nedela, nego e Eros, koji u 575 anarhiji i neredu 10 ivi u njemu kao tiranin, poto samo on zapoveda, voditi nesrenika koji ga u sebi nosi kao to tiranin vodi dravu, naterae ga na svaki podvig koji e biti od koristi njemu i njegovoj pratnji, onoj pratnji strasti koje su jednim delom dole od ravog drutva, a drugim delom roene u njemu samome, i koje su se, zbog njego vog naina ivota, same oslobodile okova i raspojasale. Zar ivot takvog oveka nije takav? Jeste, takav je. Ako u dravi ima malo takvih ljudi i ako je veb ina ostala razumna, onda oni odlaze iz drave da po stanu telesna straa kakvom drugom tiraninu, ili ako gde besni rat postaju najamnici, a ako su mirna i tiha vre mena, onda ostaju u dravi i ine mnogobrojna mala zla. Na kakva zla misli? Eto: kradu, vre provale, bave se deparokim poslovima, kradu odela prolaznicima, pljakaju hramove, bave se prodajom robija. Ponekad tuakaju," a ako imaju govornikih sposobnosti, onda krivo svedoe i primaju mito. c To su sitna zloinstva, ako takvih ljudi ima malo ree on.

Jesu sitna rekoh ali su sitna samo naspram onih velikih. I sva ta zla kad se skupe zajedno nisu, kako se to kae, ni nanesi onoj iskvarenosti i bedi koje tiranin donosi dravi. Jer kad je u jednoj dravi broj takvih ljudi postao veliki, kao i broj onih koji za ovima idu, i kad svi oni osete to svoje mnotvo, tada uz pomo nerazbori tog naroda stvaraju tiranina od onog meu njima koji d u sopstvenoj dui ima najveeg i najsnanijeg tiranina. 12 To je i prirodno, jer je on najsposobniji da bude tiranin. I tako e biti ako se drava svojevoljno preda; a ako se odupre, onda e tiranin, samo ako bude mogao, ravo postupati prema otadbini, kao to je ranije ravo postupao prema majci i ocu; dovee mlade drugove, pa e im ono to je ranije bilo, kako Kriani kau, mila maj ina zemlja, ono to mi zovemo otadbinom, predati u ropstvo. I to bi bio vrhunac strasti toga oveka! e To bi zaista bio vrhunac! A ovi rekoh postaju takvi jo kao privatne linosti i pre nego to dou na vlast. Najpre u odnosu prema onima s kojima se drue, ili ovi moraju da im laskaju i da budu u svemu spremni da im ine usluge, ili ako oni sami imaju potrebu da od nekoga neto trae, poniavaju se i ne usteu se da se na svaki nain izdaju 576 za prijatelje dok ne postignu ono do ega im je bilo stalo, ali kad to postignu, pokazuju se kao neprijatelji. U svakom sluaju. Ceo ivot, dakle, provode tirani bez prijatelja i uvek su ili despoti, ili slue drugima. Slobodu i pravo pri jateljstvo, meutim, tiranska priroda nikad nije osetila. Tako je. Zar takve ljude ne treba s pravo nazvati nevernima? Treba, i to s punim pravom! A, ako smo se u ranijoj raspravi sloili u tome b ta je pravednost, onda i u najveoj meri nepravednima. Mislim da smo se u tome sloili. Hajde da sad jednom reju obuhvatimo toga najgoreg oveka: to je onaj koji je u budnom stanju ona 13 kav kakvim smo ga mi opisali da je u snu. Slaem se u potpunosti. Takav postaje onaj ko je ve po prirodi najvei tiranin, pa jo doe na vlast, i ukoliko on due ivi i tiranie utoliko vie postaje takav.

272

273

 Neizbeno ree Glaukon nasleujui svoga brata u raspravi. IV. Zar onaj ko se pokae kao najizopaeniji nije c u isto vreme i najnesreniji? I zar onaj koji kao tiranin bude najdue i najgore vladao, nee, ako hoemo da go vorimo istinu, biti i najdue i najvie nesrean? Jer tome mnogi razliito misle. To e svakako morati da bude tako. Znai da e tiranin biti slian tiranskoj a demo kratski ovek demokratskoj dravi, tako isto e biti i sa ostalima, zar ne? d Tako je. Onda e, kad su u pitanju vrlina i srea, odnos jednog oveka prema drugome biti onakav kakav je i od nos jednog oblika drave prema drugome, zar ne? Tako je. U kakvom je onda odnosu, kad je u pitanju vrli na, tiranska drava prema onoj kraljevskoj, koju smo prvo prikazali? 14 U sasvim suprotnom odgovori on jer je jedna najbolja, a druga najgora. Ne pitam te za koju od njih misli da je najbolja, a za koju da je najgora; to je jasno. Nego, da li ti isto tako, ili nekako drukije, sudi i srei i nesrei? Ne smemo se zbuniti time to posmatramo jednog tiranina ili nekolicinu ljudi koji ga okruuju, nego, poto treba e zaci u unutranjost drave i posmatrati je u celini, uini mo sad i mi to i pogledajmo je svu, pa onda kaimo svoje miljenje. Taj je tvoj zahtev sasvim opravdan ree on i svakome je jasno da nema nesrenije drave od one ko jom upravljaju tirani, ni srenije od one koja je kraljev ska.15 Onda e nastavih ja svakako biti opravda577 no ako za te ljude zahtevam isto to, to jest ako traim da njima sudi onaj ko moe duhom da ue u ovekov karakter i ko je u stanju da ga shvati; onaj ko ne gleda, kao deca, samo na spoljanjost, i koga ne moe prevariti sjaj tiraninovog ivota, onaj ko ima dublji pogled. Po mome miljenju, mi bismo svi morali sluati sudiju koji ume da prosuuje, koji zaista posmatra, koji stanuje na istom mestu i prati njegov domai ivot, koji posmatra njegovo ponaanje prema domaima u kui, dakle u onim b prilikama gde je on najmanje glumac, a zatim i njegovo 274

578

dranje kad je drava u opasnosti. Tada u ja takvom posmatrau, poto je sve video, dati zadatak da nam objasni kakva je srea, a kakva nesrea tiranina u poreenju sa ostalim ljudima. 16 I takav tvoj zahtev e biti sasvim ispravan. ta misli, da li da mi uzmemo na sebe ulogu onih koji tome mogu prosuditi i koji su se namerili na iste takve ljude? Tako emo bar imati nekoga ko e moi da nam odgovara na pitanja. Svakako. V. A sada, hajde da razmislimo ovako: seti se slinosti izmeu drave i oveka, posmatraj paljivo prvo jedno pa onda drugo i reci mi koje su njihove karakte ristine osobine. Kakve osobine? Prvo rekoh hoe li za jednu dravu kojom vlada tiranin rei da je ona slobodna ili ropska? Ropska, i to u najveoj meri. A ipak vidi da u njoj ima i gospodara i slobod nih ljudi. Vidim, naravno, ali je to mali broj, dok se ve ina, da tako kaem, i najestitiji deo u njoj sastoji od bespravnih i nesrenih robova. Ako je, dakle, ovek slian dravi,'7 onda se i u njemu moraju deavati iste stvari, i njegova dua mora biti puna ropstva i neslobode, i ba njeni najplemenitiji delovi moraju biti zarobljeni, dok jedan mali, ali najopa kiji i najmahnitiji njen deo gospodari? Tako je. Dalje! Da li e za takvu duu rei da je ropska ili da je slobodna? Bogami, da je ropska! A ropska drava kojom vlada tiranin uopte ne moe da radi ono to hoe. Ne. Tako ni tiranska dua nee initi ono to hoe, da tako kaemo, dua u celini; nju e strast koja je pod bada silom vui i ona e biti puna pometnje i kajanja. Zaelo. A je li tiranska drava bogata ili siromana? Siromana je. Tako e i tiranska dua uvek biti siromana i ne zadovoljna. 275

 Tako je. Dalje, zar nije neminovno da takva drava i ta kav ovek budu ispunjeni strahom? Jeste. Misli li da e se u nekoj drugoj dravi nai vie kuknjave, uzdisaja, tubalica i bola? Nipoto. Misli li da u nekom drugom oveku ima vie takvih zala nego u tome tiraninu, mahnitom od strasti i Erosa? Kako bih to mogao misliti? b Pretpostavljam da si, donosei zakljuak kako je ovo najjadnija od svih drava, razmislio ovome i sli nim stvarima. A zar to nije bilo pravilno? Kako da ne, sasvim pravilno. A sad da se opet vratimo na tiranskog oveka, i da vidimo ta ti za njega kae, kad u njemu vidi ista zla? Kaem da je mnogo nesreniji nego svi ostali ljudi. A to, vidi, nisi rekao tano rekoh ja. Kako to? upita on. Po mome miljenju, nikako nije on taj koji je najnesreniji. Nego ko? Moda e ti ovaj izgledati jo jadniji od njega? Koji to? c Onaj ko je sklon tiranidi, ali ne proivi ivot obinog graanina, nego mu je nesrea dosudila da bude tiranin. Na osnovu ranijeg tvog govora, slutim da govo ri istinu. Da rekoh ja ali u takvim stvarima nije do puteno slutiti, nego treba valjano ispitivati. U pitanju je ono najvanije: dobro i ravo ivljenje. Potpuno si u pravu ree Glaukon. d Gledaj onda da li ovo to govorim vredi. ini mi se, naime, da nae ispitivanje treba da poe od ovih taaka. Od kojih? Od onih pojedinanih, naime, od onih privatnih 276 linosti, koje su u dravama bogate, to im doputa da

imaju mnogo robova. Ovi su ljudi nalik na tirane bar po tome to nad mnogima vladaju. Razlika je u tome to tiranin vlada nad veim brojem. Da, u tome je razlika. Zna li da su oni bezbedni i da se ne plae svo jih ukuana? A zato bi se plaili? Nizata rekoh ali shvata li tome uzrok? Da, uzrok je u tome to ela drava pomae sva kome od ovih privatnika pojedinano. e Tano. A kad bi neko boanstvo odnelo iz drave jednog od tih to imaju po pedeset i vie robova, i to njega, enu, i njegovu decu, sa svim njegovim imetkom i robovima, i prebacilo ga u neku pustinju u kojoj ni od kakvog slobodnog oveka ne bi mogao oekivati nikakvu pomo; ta misli, kako bi on onda strahovao za sebe i za svoju decu i enu da ih robovi ne pobiju? Mislim da bi bio u velikom strahu. 579 On bi bio primoran da nekima od robova laska, da im mnogo obeava, da ih oslobaa bez ikakve potrebe, i da postane njihov udvara, zar ne? Morao bi to da ini, ili bi poginuo. A kad bi boanstvo naselilo oko njega i mnoge druge susede reene da ne podnose gospodarenje jednoga oveka nad drugim, i da najstranijom kaznom kazne svakoga koga uhvate da to radi? b Onda bi mislim bio u jo opasnijem polo aju, jer bi ga svuda vrebali neprijatelji. Zar tiranin koji je po prirodi takav kako smo ga opisali, pun svakojakog strahovanja i strasti, nije u ta kvoj tamnici okovan? Njegova dua je ispunjena tolikim strastima, a ipak je on jedini ovek u dravi koji ne sme nigde da otputuje niti sme da vidi ita od onoga to ostali slobodni ljudi ele, nego mora da se zavlai u kuu, da c najvei deo vremena provodi kao ena, i da zavidi ostalim graanima koji putuju u strani svet i gledaju zanimljive stvari? Zaista je tako. VI. Eto kakva zla anje tiranin koji ravo upravsja svojom duom, onaj ovek koga si ti maloas smatrao najnesrenijim od svih ljudi, tiranin koga je sudbina pri morala da to bude, umesto da provodi ivot kao obian ovek. Iako nije u stanju da vlada ni samim sobom, on 277

pokuava da vlada drugima, pa lii na bolesnika koji, umesto da sedi kod kue, mora svoj ivot da provodi u borbi i takmienju sa atletama. Tvoje je poreenje veoma tano, Sokrate, i istinu govori. Njegov je ivot, dragi moj Glaukone, u svakom pogledu jadan. 1 tako tiranin ivi nesrenije nego onaj koga si ti proglasio najnesrenijim. 18 To je istina ree Glaukon. Iako to ne izgleda, pravi tiranin je, u stvari, pra vi rob, najvie se ulaguje i potinjava, a laska najgorim e ljudima. Svoje strasti oigledno ne moe da zadovolji, a u oima onoga ko ume da prozre elu njegovu duu, on je oigledno veoma siromaan; celoga ivota je ispunjen strahom i svoj vek provodi u bojazni, nemiru i muci. Ako je istina da njegov ivot odgovara dravi kojom vlada, onda, on i mora takav da bude. A on joj odgovara, zar ne? Svakako. 580 Pripisaemo mu i ostale osobine kojima smo ranije govorili, naime, da on zbog svoje tiranske vlade mora da bude i da postaje sve vie zavidljiv, nepouzdan, nepravedan, nemio, bezboan. On prima svaki porok i pothranjuje ga, pa zbog toga mora najvie da bude nesrean on sam, a onda mora da ini nesrenim i svoju oko linu. Nijedan ti pametan ovek nee protivreiti. Hajde sad, odlui, i kao vrhovni sudija reci kob me e u pogledu sree odrediti prvo mesto, a kome dru go, i rasporedi ostalu petoricu: kraljevskog oveka, timokratskog oveka, oligarhijskog oveka, demokratskog o veka i tiranskog oveka. Presuda je laka ree on. Ja u ih poredati onim redom kojim si ih ti naveo, kao hor i prema od nosu koji oni imaju prema vrlini ili poroku, prema srei i obrnuto. Hajde da sad najmimo glasnika ili da ja sam javno objavim: Aristonov sin proglasio je za najsrenijeg c oveka onoga koji je najbolji i najpravedniji, a to je onaj koji je najblii kraljevskom ureenju i koji vlada nad samim sobom; najgori i najnepravedniji je u isto vreme i najnesreniji, a to je onaj koji najvie odgovara tiran skom ureenju drave i koji je najsavreniji tiranin nad samim sobom i nad dravom. 278

Objavi to javno ree Glaukon. Treba li da dodam jo i to kako ni najmanje nije vano da li ih bogovi i ljudi poznaju kao takve ili ne? 19 Dodaj i to! d VII. Neka bude rekoh. A to neka nam bude jedan dokaz, a kao drugi razmotri ovaj i prosudi da li neto vredi. Koji to? Kao god to je drava razdeljena na tri klase, tako je isto i dua svake jedinke trostruka, 2 0 pa se mora kako mi se ini dopustiti i drugi dokaz.21 Koji to? Ovaj. Za mene je oigledno da onome to je tro struko pripada trovrsno, tako i zadovoljstva svakom po jedinano po jedno, a tako isto i poude i vladarske funkcije. Kako to govori upita on. Jedan je, rekli smo, onaj kojim ovek ui; drugi je onaj kojim se uzbuuje; 22 trei, zbog njegove mnogoe stranosti, nismo mogli oznaiti jednim samo njemu odgo varajuim imenom, pa ga imenovasmo po onome to je u njemu najvanije i najjae; nazvali smo ga, naime, poudnou (epithvmetikon), i to zbog estine elja koje se odnose na hranu, pie, ljubavno uivanje, i na sve ono to je pratilac tih elja; a nazvali smo ga i srebroljupcem (philochrematon), jer se takve elje ponajvie zadovo581 ljavaju novcem. To smo ispravno rekli. Ako bismo rekli da i njegovo zadovoljstvo i nje gove sklonosti idu za dobitkom, ne bi li to bio najbolji nain da u govoru pogaamo njegovu glavnu taku, te da, postupajui tako, sami sebi stvar uinimo jasnom, pa kad budemo govorili tom delu due, nazivajui ga srebroljubivim i dobitoljubivim (philokerdes) ili lako mim, hoemo li ga ispravno imenovati? Svakako, i ja tako mislim ree on. ta onda? Hoemo li za volju23 rei da je ona u celini i uvek usmerena prema vladavini, pobedi i slavi? b Doista hoemo. Ako dakle volju nazovemo pobedoljubivom i astoljubivom, hoemo li postupiti kako treba? Na svaki nain. 279

A svakome je jasno da je ono ime uimo pre svega uvek usmereno na saznanje istine, pa je njemu od svega onoga ponajmanje stalo do novca i slave. Ponajmanje, svakako. Onda emo ga prikladno oznaiti, ako ga nazo vemo ljubitelj znanja" (philomathes) i ljubitelj mudro sti" (philosophon)? Kako ne bi? Pa onda rekoh u duama, sticajem okolnosti i sluaja, vlada u jednih ovo poslednje, u drugih ono jedno ili drugo od onog dvoga to je spomenuto. Tako je ree on. Zato i kaemo da u osnovi postoje tri soja: ljubi telj mudrosti, ljubitelj pobede i ljubitelj dobiti. Sasvim tako. I tri vrste zadovoljstava, od kojih je svaka u osnovi po jednog soja. Da. Onda ti je jasno da kad bi sva ta tri oveka re dom hteo da pita koji je od ona tri ivota najugodniji, svaki bi ti od njih najvie hvalio svoj sopstveni. ovek koji tei za bogatstvom, kazae da u poreenju sa do bitkom, zadovoljstvo koje potie od slave ili uenja, ne znai nita, osim ako i ono ne donosi novaca. Tako je. A ta je sa astoljubivim ovekom? Nee li on zadovoljstvo zbog sticanja novca smatrati nekako pro stakim? I nee li zadovoljstvo u sticanju znanja sma trati za trice i kuine, ukoliko ta nauka ne donosi slavu? Razume se da hoe ree on. A ljubitelj mudrosti 2 4 nastavih ja kako e on, koji provodi vreme u sticanju znanja, gledati na osta la zadovoljstva ako ih uporedi sa onim koje dolazi od saznanja istine i od stalne tenje prema njoj? Zar nee misliti da je sve to veoma daleko od pravog zadovolj stva, i da je nunost pravo ime za ona zadovoljstva, jer su mu potrebna samo ako su neophodna? 2 5 Zar moe tome biti ikakve sumnje? ree on. VIII. Ako dakle nastavih ja postoji razila enje u tome koja su to zadovoljstva to pripadaju sva koj od onih vrsta ljudi, pa i samom ivotu, ne samo u pogledu toga da li je on lepi ili runiji, gori ili bolji,

582

nego naroito kad je re tome da li je on ugodniji i bezbolniji, kako 26bismo mogli znati ko od tih ljudi najistinitije govori? Nikako ne bih mogao na to pitanje odgovoriti. Ali pazi ovako: na koji nain treba prosuivati ako se hoe da neto bude procenjeno kako valja? Zar to ne biva putem iskustva (empeiria), rasuivanja (phronesei) i zakljuivanja (logo)? Ili bi neko imao bolje merilo (kriterion) od toga? A koje bi to bilo? Razmotri dakle ovo: od ona tri oveka, koji je najiskusniji u svim zadovoljstvima koja smo spomenuli? Da li je, po tvom miljenju, ljubitelj dobiti, ako preduzme saznanje onog to je po sebi istinito 27 , iskusniji u zado voljstvu koje potie od znanja, nego ljubitelj mudrosti u zadovoljstvu koje donosi dobit? Velika je razlika ree on. Ljubitelj mudro sti mora ve u detinjstvu okusiti i jedno i drugo, dok ljubitelj dobiti, ako se obuava u saznanju prirode bia, nije primoran da okusi slast toga zadovoljstva, niti da tome stie iskustvo; tavie, ne bi mu bilo lako da to postigne ak i ako vatreno eli. Prema tome rekoh ljubitelj mudrosti se iskustvom i u jednom i drugom od tih zadovoljstava mnogo razlikuje od ljubitelja dobiti. Doista mnogo. A od astoljubivog oveka? Da li ljubitelj mu drosti ima manje iskustva u zadovoljstvu od slave, nego astoljubiv ovek u zadovoljstvu od razumevanja stvari? Ne odgovori on jer ako izvre ono ega su se latili, onda i jedan i drugi uivaju u poastima. Uosta lom, mnogi ukazuju poasti i bogatom i hrabrom i mu drom, pa zato svi ovi imaju iskustva u zadovoljstvu od slave. Ali zadovoljstvo od kontemplacije bia ne moe da oseti niko drugi osim filozofa.28 Dakle, po iskustvu, od one trojice ovaj e naj bolje prosuivati. Najbolje. A njegovo iskustvo je jedino koje je steeno po 29 sle razmiljanja. Zato ne? A orue (brganon) prosuivanja 30 ne poseduje ljubitelj dobiti, ni astoljubiv ovek, nego ljubitelj mu drosti. 281

280

 Koje je to orue? Pa zar nismo ve negde rekli da prosuivanje ide putem dijaloga (dia logon) ili raz-govora? Jesmo. Dokazi (logoi) su ponajvie orue filozofa.31 Kako da ne? Ako bi se, dakle, ono to se prosuuje najbolje e prosuivalo po bogatstvu i dobiti, 32 onda bi nuno bilo najistinitije ono to bi ljubitelj dobiti hvalio ili kudio. Svakako. A kad bi se prosuivalo po slavi, pobedi i hra brosti, onda bi najbolje bilo ono to kae astoljubiv ovek i ljubitelj pobede? Oigledno. A kad se prosuuje po iskustvu, razumevanju (phronesei) i dokazu (logo)? Nuno je ree da najistinitije bude ono to hvali prijatelj mudrosti (philosophos) i ljubitelj dokaza (philologos).33 583 Prema tome, od tri vrste zadovoljstava, hoe li najprijatnije biti ono koje pripada onom delu due kojim saznajemo? I hoe li ivot onog meu nama kojim taj deo due upravlja biti najprijatniji? 34 Kako i ne bi? odgovori on. Jer i kad hvali svoj ivot, pametan ovek je u hvaljenju jak. 35 A koji e ivot i koje zadovoljstvo onaj sudija 36 staviti na drugo mesto? upitah ja. Jasno je da e to na to mesto staviti zadovolj stvo ratnika i astoljubivog oveka, jer mu je ono blie nego zadovoljstvo ljubitelja dobiti. Pa onda e, kako se ini, poslednje mesto pri pasti ljubitelju dobiti. Zato ne? ree on. b IX. Eto to bi, dakle, mogle biti dve uzastopne odluke sudije, i pravednik bi po drugi put pobedio ne pravednog. 37 A trei put neka to bude, na olimpijski na in, posveeno Zevsu spasitelju i Olimpljaninu. Obrati panju na to da, osim zadovoljstva pametnog oveka, za dovoljstvo ostalih nije u svemu pravo niti je sasvim isto, nego je prividno, kako sam to, ini mi se, uo od nekog 33 mudraca. A ako je tako, onda bi to za nepravednog bio najvei i najpotpuniji poraz. 383 Mnogostruk. Ali kako ti to misli? 282

584

Dokazau ti to rekoh istraujui zajedno s tobom, ako mi bude odgovarao. Pitaj samo! Reci mi: zar ne kaemo da je bol suprotan zado voljstvu? Kaemo. Onda i ono stanje koje nije ni radost ni bol pred stavlja neto? Da. A na sredini izmeu ova dva oseanja nalazi se mir due. Zar ne misli i ti tako? Slaem se, naravno. Sea li se upitah ga ja reci koje govore bolesnici kad su bolesni? Kojih? Da nita nije prijatnije od zdravlja, ali da oni, pre no to su se razboleli, nisu znali da je to najprijatnije. Seam se odgovori on. Zar nisi uo i ljude savladane bolom kako go vore da nita ne bi bilo prijatnije nego da bol prestane? uo sam. U tim i mnogim drugim slinim prilikama mo e videti da ljudi, kad oseaju bol, kao najprijatnije hvale odsustvo bolova i smirenje njihovo, a ne neku ra dost. Mir je svakako prijatna i poeljna stvar u takvim trenucima. A kad neko prestane da se raduje nastavih ja onda e i smirivanje zadovoljstva biti bolno. Moda. I onda e za ono za ta smo rekli da se nalazi izmeu jednog i drugog, tj. mir, biti i bol i zadovoljstvo. Tako izgleda. Da li je mogue da neto to nije ni jedno nt drugo, odjednom bude oboje? Mislim da nije. Prijatnost koja nastaje u dui i bol su, i jedno i drugo, neko kretanje, zar ne? Da. 39 A zar se maloas nije pokazalo da ono to nije ni bol ni ugodno sainjava pravo mirovanje i da ono dri sredinu izmeu ta dva oseanja? Jeste, pokazalo se. 283

Kako onda moe biti tano da je odsustvo bola ugodno, a odsustvo radosti muno? Nikako. Pa onda to mirovanje nije stvarno, nego pri vidno. Kad je u blizini bola ono je ugodno, a bolno je kad je u blizini ugodnog. A s obzirom na istinsko zadovoljstvo, nema nieg to bi u tim prividima moglo biti zdravo. Pre bi u njima moglo biti neke arolije.40 U svakom sluaju, dokaz to pokazuje. A sada produih ja posmatraj zadovoljstva koja nisu posledica bolova, a ovo zato da ti se ne bi de silo da kao maloas pomisli kako je u prirodi stvari tako da je zadovoljstvo prestanak bola, a bol prestanak zado voljstva. kojim zadovoljstvima i bolovima govori? Ima ih mnogo rekoh ja i od svake fele, ali ako dobro pogaa, to su ponajvie zadovoljstva koja do laze od mirisa. Tu se oseanje ugodnosti stie odjednom i u jakoj meri, i to bez ikakvog prethodnog bola. A kad prestane, ne ostavlja za sobom nikakav bol. To je iva istina ree on. Izbegavajmo onda da verujemo da se istota za dovoljstva sastoji u otklanjanju bola, i da je otklanjanje zadovoljstva ist bol. To zaista treba izbei. Ali sasvim je sigurno produih ja da su takozvana zadovoljstva, koja preko tela dopiru do due, najmnogobrojnija i najjaa, i da ona pripadaju upravo onoj vrsti u kojoj se zadovoljstva formiraju otklanjanjem bola. Doista je tako. A jesu li isti takvi i predoseaji buduih zado voljstava i bolova, oni koji proishode iz oekivanja? I oni su takvi. X. Zna li rekoh kakva je njihova priroda i emu su ponajvie slini? emu? Ima li rekoh u prirodi neto to bi mogao imenovati izrazima gore", dole", ,,u sredini"? Ima. A kad bi neko leteo odozdo prema sredini, veruje li da bi mislio neto drugo a ne da leti nagore? I kad bi stigao do sredine, pa pogledao onamo odakle je uzleteo,

zar bi mislio da je negde drugde a ne gore", budui da jo nije video ono to je uistinu gore"? Tako mi Zevsa, ne verujem da bi drukije mislio! A kad bi opet poleteo natrag, mislio bi da leti dole i ne bi se varao? Tako je. e A sve bi to radio zato to mu nedostaje pravo iskustvo tome ta je u istini gore", ta sredina" i ta dole"? Tako je. Zato se onda udi to oni koji nemaju iskustva u tome ta je istina ne misle tano ni mnogim drugim stvarima izmeu ostalog ni tome ta je zadovoljstvo, ta bol, a ta sredina izmeu jednog i drugog? 585 I zato oni, kada padaju u bolesno stanje, zaista misle i stvarno oseaju bol; a kad iz bola prelaze u srednje sta nje, vrsto su uvereni da dolaze do zadovoljstva i ugod nosti. Kao to se ovek koji ne zna za belu boju vara kad posmatra crno pored sivog, tako e se prevariti i oni ako, ne znajui ta je zadovoljstvo, gledaju na bezbednost po red bola. Zevsa mi, ne udim se tome; vie bih se udio da nije tako. Razmisli sad ovome: zar glad, e i druge takve b pojave nisu nekakve praznine u telesnom stanju? Jesu. A neznanje i nerazumnost su isto tako prazni ne, samo sad u stanju duevnom, je li tako? Tako je. Onaj, dakle, ko bi uzeo hranu i ko bi postao ra zumniji, na neki bi nain izvrio nekakvo punjenje, je li? Da. 41 - Hoe li to punjenje biti istinitije ako se vri neim to u sebi ima manje bia, ili neim to ovoga u sebi ima vie? Jasno je da e biti istinitije ako se vri onim to u sebi ima vie bia. Za koje stvari misli da vie uestvuju u istom biu? Za hleb, pie, ono to se s hlebom jede, i za hranu uopte? Ili, za onu vrstu koja obuhvata istinito mnenje, znanje, ono to je umno i, uopte, sve vrline? A prosuuj c i ovo: misli li da vie bia ima u sebi ono to se vezuje za veno jednako, besmrtno, za istinu, te je i samo takvo i takvim postaje; ili pak ono to se vezuje za ono to ni-

284

285

586

kada nije jednako, to je smrtno, te je i samo takvo i takvim postaje? Mnogo se ree ovo razlikuje od onoga to je veno jednako. A da li ono to nikada nije sa sobom jednako vie uestvuje u biu 42 nego to u njemu uestvuje znanje? Nikako. A u istini? Ni to ne ide. Ako to manje uestvuje u istini, onda manje ue stvuje i u biu? Nuno. Prema tome, u celini gledajui, rod onoga to slui za negu tela, u odnosu prema rodu onoga to slui za negu due, manje uestvuje i u istini u biu? Mnogo manje. Ne misli da isto vai za telo i duu? 4 3 Naravno da ne mislim. Prema tome, ono to se ispunjava sadrajem koji u sebi ima vie bia, i to je samo po sebi u veoj meri bie, ispunjava se biem vie nego ono to se ispunjava sadrajima u kojima ima manje bia, i to je samo po sebi u manjoj meri bie. Nije li tako? 4 4 Kako ne bi bilo? Stoga, ako je ugodno ispuniti se onim to je po prirodi za to namenjeno, onda e ono to se vie ispu njava biem i onim to u sebi ima vie bia i vie istine dati radost istinskog zadovoljstva; a ono to sudeluje u stvarima koje imaju manje bia i manje istine i to se ispunjava onim to je manje postojano i manje verodostojno sudelovae i bivae ispunjeno zadovolj stvom, koje je manje postojano, manje pouzdano i manje stvarno. 45 To je u najveem stepenu nuno ree on. Oni ljudi koji ne znaju za mudrost i vrlinu i koji imaju smisla samo za gozbe i slina uivanja, silaze, ini se, dole i odande se opet vraaju prema sredini, i ceo svoj ivot provode u lutanju izmeu bola i bezbolnosti. Oni nikad ne prekorauju taj prag; nikad ne uzdiu svoje oi prema pravoj visini i ne penju se tamo, oni nikad nisu bili ispunjeni pravom stvarnou i nikad nisu okusili pra vo i isto zadovoljstvo, nego kao stoka gledaju nadole, uvek nagnuti prema zemlji i okrenuti stolu, i tu, u de ranju i parenju, trae svoju hranu i uivanje. Kako bi e-

leli da imaju vie nego njihov sused, oni udaraju i bodu jedni druge gvozdenim rogovima i kopitama, i tako, zato to ne uzimaju pravu hranu i ne ispunjavaju stvarnim ono to u sebi imaju kao stvarno, ubijaju jedan drugoga zbog nezasienosti. Sokrate, ivotu svetine u svemu govori kao proroite 46 ree Glaukon. Zar onda nije nuno da se oni odaju zadovolj stvima koja su pomeana s bolom, privienjima i senkama istinskih zadovoljstava, arenim slikama koje jedna drugoj daju izgled ivotnosti i estine? I zar sve to nu nim nainom ne raa u nerazumnim duama pomamnu samozaljubljenost i zar ne postaje predmet sukoba, kao to je privienje Helene u onih pod Trojom kako to kae Stesihor 47 postalo predmet sukoba, zbog nepozna vanja istine? U stvarima te vrste, neizbeno je da tako bude ree on. XI. A nije li rekoh neizbeno da se tako neto dogaa i u onome to se odnosi na strasne sklono 8 sti ? Ako je neko obuzet zaviu zbog astoljublja, ili se odaje nasilju zbog elje za pobedom, ili se razjari zbog tekoe na koju je naiao, pa nepromiljeno i bezumno zahteva puno zadovoljenje svoje povreene sujete, svoje elje za pobedom i svoje razjarenosti. I u takvim stvarima je neizbeno da se takav ovek ponaa kao to se ponaaju oni kojima smo pret hodno govorili.49 ta onda? upitah ja hoemo li smeti i ovo da kaemo: i u onome to se odnosi na ljubav prema dobiti i na ljubav prema pobedi ima takvih elja koje doputaju da budu voene znanjem i razlogom. Hoemo li smeti da kaemo da te i tako voene elje dopiru do zadovoljstava koja su u skladu s razumom, pa i do onih zadovoljstava koja su istinska u najveem stepenu, jer su voena istinom i zbog toga usmerena na ono to je u tim okvirima moguno postii, i jer je svakoj stvari naj bolje ono to joj kao takvoj najvie odgovara? Pa to ree takvim eljama doista najvie odgovara. 50 Prema tome, ako elom duom upravlja onaj njen deo koji je ljubav prema mudrosti ili filozofski deo, i ako se nijedan drugi deo ne bi protiv toga pobunio, onda svaki od njih moe delati shodno svojoj nameni, te

286

287

587

tako biti pravedan i teiti za onim zadovoljstvima koja mu odgovaraju, te su stoga najbolja, a ako je moguno, i najistiniti]a. 51 Potpuno sam saglasan. Ako pak neki od ona druga dva dela zavlada, sigurno je da on nee uspeti da nae svoje odgovarajue zadovoljstvo, pa e prisiljavati i one druge delove da tee za zadovoljstvima koja nisu njihova i koja, prema tome, nisu ni prava. Tako je. Hoe li onda biti ovako: ono to je najvie uda ljeno od filozofije513 i od onog to se na razlozima zasniva, postupa u najveoj meri na takav nain? U najveoj meri, dakako. Hoe li onda ono to je najvie udaljeno od ono ga to se na razlozima zasniva istovremeno biti i najvie udaljeno od zakona i reda? Jasno je da e biti. Nije li se pokazalo da su od toga najvie uda ljene erotske i tiranske poude? U svakom sluaju. A najmanje one poude koje su kraljevske52 i sreene? Da. Prema tome, mislim da e tiranin biti najvie udaljen od istinskog i odgovarajueg zadovoljstva, a kralj 5 3 najmanje. Nuno. Najneugodniji ivot e, dakle, imati tiranin, a najprijatniji kralj. Da. A da li zna koliko neugodnije ivi tiranin u poreenju sa kraljem? Znau ako mi kae. Postoje, ini se, tri vrste zadovoljstva: jedno je 54 pravo, a dva su lana. Tiranin je i preao granice ovih lanih zadovoljstava i pobegao daleko od zakona i razu ma, pa zato ivi sa svojom pratnjom u ropskim zadovolj stvima i nije ba lako utvrditi koliko je time izgubio, osim moda ovako. Kako? upita Glaukon. Tiranin se nalazio na treem mestu, iza oligar 55 hijskog oveka. Izmeu njih je bio demokratski ovek.

588

Ako je, dakle, istina ono to smo malopre rekli, onda bi njegova prividna zadovoljstva bila trostruko vie udaljena od stvarnosti nego prividna zadovoljstva oligar hijskog oveka. Tako je. A oligarhijski ovek bi u tom pogledu bio trostruko udaljen od kraljevskog,56 ako bismo aristokrat skog oveka izjednaili sa kraljevskim. Da, trostruko. Izraeno brojem, tiranin je za trostrukost trostrukosti udaljen od pravog zadovoljstva.57 Reklo bi se. Prema tome, privienje tiraninovog zadovoljstva moglo bi se predstaviti kao povrina nainjena prema broju duine.58 Svakako. A jasno je kakva je to udaljenost koja se meri potenciranjem sa tri. 59 Jasno je onome ko zna da rauna. Ako obrnuto elimo da saznamo koliko je istinsko zadovoljstvo kralja udaljeno od onog koje pripada tiraninu, nai emo poto naa umnoavanja dovedemo do kraja da je ivot kralja sedam stotina dvadeset i devet60 puta ugodniji, i da je tiranin isto toliko puta bedniji. Prekrasan si ree raun izveo proceni razlike izmeu ta dva oveka, pravednog i nepravednog, i to u odnosu prema zadovoljstvu i prema bolu. Ali imaj u vidu rekoh da je taj broj taan i da odgovara stvarnim ivotima, ako je istina da ovima odgovaraju dani i noi, meseci i godine. Sigurno odgovaraju ree on. Ako je, s obzirom na zadovoljstvo, pobeda do brog i pravinog oveka nad zlim i nepravinim ovekom tolika, onda e njegova pobeda biti neizmerno vea i ne dostina u dobrom dranju, ivotnoj sreenosti, lepoti i vrlini. Nije li tako? Tako mi Zevsa, ona je ree nedostina. XII. Vrlo dobro rekoh. A sada poto smo u dokazivanju doli do te take, nee biti na odmet da se vratimo na ono to je prvo izreeno i to nas je dovde dovelo. A bilo je, ako se ne varam, reeno da je savreno nepravinom oveku, ukoliko je na glasu kao pravian, korisno da ini nepravdu. 61 Ili nije bilo tako reeno? 289

288

 Upravo tako je reeno. A sada rekoh porazgovarajmo s onim koji je to rekao, poto smo se saglasili tome koja su svoj stva nepravinog i pravinog delanja i tome kakvu mo ima jedno i drugo. Kako? upita on. Napravimo kaem sliku due, da bi onaj koji je to rekao shvatio ta je rekao. c Kakvu sliku? upita on. Pa neku koja se odnosi na ona prastara bia mitologije, kao Himera, Skila, Kerber, i druga 62 kojima se govori da su bila mnogi prirodni oblici koji su srasli u jedno. Tako se govori. Napravi dakle jedan jedinstveni lik ivotinje a rene i mnogoglave, koja okolo ima glave pitomih i divljih ivotinja, koja ima mo da se preobraava i da sve to iz sebe same poraa. 0 3 d Ali to je posao za iskusnog skulptora, no neka bude tako napravljeno, poto su reci plastinije i lake se obrauju od voska i drugih slinih materija. Napravi sada jedan drugi lik i neka to bude lav, a potom jedan lik oveka, i neka prvi bude daleko naj vei, a drugi neka bude na drugom mestu po veliini. To je lake. Napravljeno je! Sastavi sada to troje 64 u jedno, ali tako da budu nekako prirodno srasli jedno s drugima. Sastavljeno je ree. Naini oko toga spoljanji omota tako da nali kuje na jedno, na oveka, i to na taj nain da onome ko ne moe da pogleda unutra, pa mu je pred oima samo e spoljanja ljuska, sve to izgleda kao jedinstveno ivo bie, kao ovek. Nainjen je i taj spoljanji omota ree. Recimo sada onome ko tvrdi da se tome oveku isplati initi nepravdu a ne isplati se pravino delanje, da on ne tvrdi nita drugo nego to da mu je korisno toviti i jaati mnogostruku zver, lava i ono to lavu pripada, te da mu je isto tako korisno da oveka izgladnjuje i uini 589 ga toliko slabakim da ga bilo koja od one druge dve ivotinje moe vui i voditi kud hoe; a da mu nije ko risno da meu njima uspostavlja slogu i prijateljstvo, nego, naprotiv, da ih treba pustiti da se meusobno bore, rastru i prodiru jedna drugu. 290

U svakom sluaju ree to bi govorio onaj ko hvali nepravdu. S druge strane, onaj ko govori da se pravina dela vie isplate, u stvari tvrdi da se mora delati i govoriti ono to e oveku unutar onog oveka65 dati najveu snagu i vladarsku mo nad onom mnogoglavom ivoti njom. On postupa kao zemljoradnik, koji neguje i hrani pitome biljke, a divljima ne doputa da rastu; prirodu lava uzima za saveznika; brine se za interese koji su svima zajedniki; deluje tako da se meu njima uspostave prija teljske veze i da se one sve prema njemu prijateljski od nose. Da li on tako odgaja? Svakako. Tako doista govori onaj ko hvali pra vinost. Pohvalom pravinih dela 66 na svaki nain se govori istina, nepravinih pak nita drugo do la. Doista, postavimo li pitanje zadovoljstvu, ili ugledu, ili ko risti onaj ko hvali pravinost govorie istinu, a onaj ko je kudi nee initi nita to bi bilo zdravo, niti e s poznavanjem same stvari kuditi ono to kudi. Mislim da takav doista nita ne zna toj stvari ree on. Uveravajmo ga onda blago jer ne grei svojom krivicom 67 ispitujui ga ovako: 0 sretnice, za ono to je obiajnim zakonima 68 ustanovljeno kao lepo i bestidno hoemo li rei da je zbog sledeeg nastalo: lepo je tako oznaeno zbog toga to se u njemu ono to je u naoj prirodi ivotinjsko podvrgava oveku, ili bolje rei, ono to je u nama boansko; bestidno je pak tako oznaeno zbog toga to se u njemu plemenita priroda potinjava divljoj?" Hoe li ga to ubediti ili nee? Hoe, ako mi poveruje. Ima li onda, bar prema ovome to smo ovde obrazlagali, nekoga ko bi smatrao da mu je korisno na nepravedan nain prisvojiti zlato, ako iz takvog prisva janja sledi da e, primajui zlato, najbolji deo sebe samog potiniti najgorem? Ili, ako bi prodao za zlato sina ili ker, inei ih na taj nain robovima, i to robovima surovih i zlih ljudi, da li bi mu to donelo koristi, ma kako veliku koliinu novca primio? I ako ono to je u njemu samom najboanskije prodaje u ropstvo onome u emu je boanstvo najvie odsutno i to je u najveoj meri ne dostojno, ne alei ni malo zbog toga, i ne bivajui zbog toga nesrean zar u svemu tome, primajui zlosretno 291

590

zlato, on ne postupa mnogo strasnije nego to je uinila Erifila primajui ogrlicu za ivot svoga mua? 69 Doista mnogo strasnije ree Glaukon do davi: To bih ja odgovorio umesto naeg branioca ne pravinosti". 70 XIII. Misli li, dakle, da se i razuzdanost odavno kudi zato to u njoj prekomerno biva rasputeno ono zlo, ona velika i mnogolika ivotinja? 71 Jasno. A kad se kudi oholost i zlovolja, nije li to zato to je u nama nesrazmerno poraslo i ojaalo ono to je lavlje i zmijsko? 72 Potpuno se slaem. Ne kudi li se mekoputnost i mekoa zato to oni izazivaju slabljenje i otputanje onog to je lavlje, stva rajui u njemu kukaviluk? Sigurno. A ne kudimo li laskanje i ropsko vladanje zato to zbog njih ovaj deo, to jest volja, podlee mnogoglavoj zveri? Zbog novca i nezasite lakomosti polako ga jo odmalena navikavaju na to da mesto lava postane maj mun. 73 Tako je. A zato misli da prljav runi rad ima neto sramno u sebi? Moemo li za to navesti neki drugi razlog, a ne taj da je kod radnika najbolji deo 74 po prirodi tako slab da ne moe vladati ivotinjama u sebi, nego im laska, i moe nauiti samo to kako da im se ulaguje. Izgleda da je tako. Ako, dakle, elimo da i takav ovek, kao i naj plemenitiji, bude pod vlau razuma, onda on svakako mora da bude rob ovog najplemenitijeg oveka, u kome upravlja boanska snaga. Ne mislimo onako kao to je Trasimah mislio podanicima, da moraju biti potinjeni kao robovi, nego smatramo da je za svakoga korisnije ako je pod upravom boanskog, bilo onoga to ga sam u sebi nosi, ili nekoga spolja, tako da, po mogunosti, 75 budemo svi slini i prijatelji, voeni istom silom. Tako je. Jasno je, a i zakon ima tu nameru 7 6 rekoh ja jer je zakon saveznik svih ljudi u dravi. To pokazuje i vaspitanje dece, naime, to im ne dajemo slobodu dok i njihovu duu ne uredimo kao i dravu, i ne ostavljamo

591

ih dok im ne odredimo uvare i vladare 77 kakve i mi sami imamo u sebi, pa ih tek onda putamo na slobodu. Tako je. Kako, onda, i sa kojim obrazloenjem moemo, Glaukone, rei da je korisno initi nepravdu, iveti razuz dano i vriti neasna dela, raditi dakle sve ono zbog ega postajemo gori, ali zato stiemo vie novaca ili kakve druge moi? Nikako. I kako prikrivanje zloinstva da bi se izbegla kazna moe biti od koristi? Zar zloinac, ako ne bude otkriven, ne postaje jo gori? A ako ga otkriju i bude za to kanjen, zar se onda zverski deo ne smiruje i ne pri pitomljava, dok se pitomi deo oslobaa? A ako se dua u potpunosti preda najplemenitijem delu, i ako, zajedno sa razboritou, stekne i umerenost i pravednost, zar njeno stanje nee biti savrenije nego to je stanje tela koje, zajedno sa zdravljem, dobija i snagu i lepotu; i to e biti utoliko vie ukoliko je dua plemenitija od tela. Jeste, tako je. Pametan e ovek, prema tome, sve svoje sile upraviti na to i iznad svega e ceniti one nauke 78 koje e njegovoj dui dati to stanje savrenstva, a ostale e ce niti manje. Jasno ree. Zatim e ceniti i telesne potrebe i hranu, ali ne zato da se preda ivotinjskim i nerazumnim uivanjima niti e za tim uivanjima teiti. On e nastojati da vodi rauna zdravlju, ali nee pridavati vanost tome da bude zdrav, lep i snaan, ako radi toga nee biti i umeren, on e uskladiti svoje telo, da bi tu skladnost mogao dati i dui. 79 Ako zaista eli da bude istinski muzikalan, onda e on to i initi odgovori Glaukon. A zar nee iz istog razloga i kod sticanja blaga primeniti red i harmoniju? On nee, zanesen divljenjem gomile, beskrajno poveavati svoje blago i time samo go milati beskrajna zla na sebe, zar ne? Mislim da nee. Njegov e pogled uvek biti uperen na ureenje koje je u njemu i pazie da zbog mnogo ili malo imetka ne poremeti tamo nita. On e se upravljati prema tome, i poveavae ili troiti od imovine onoliko koliko bude mogao. 293

292

592

Razume se. i kod poasti e paziti na isto: neke, za koje bude mislio da e ga uiniti boljim, primae i uivati do brovoljno, a od onih za koje bude pomislio da bi mogla poremetiti njegovo stanje due, klonie se i u privatnom i u javnom ivotu. Pa, ako se toliko bude brinuo tome, on onda nee hteti ni da se bavi javnim poslovima. Hoe, i te kako, u svojoj dravi rekoh ali moda nee u onoj u kojoj se rodio, osim ako ga sluajno kakvo boansko znamenje ne dovede do toga. Razumem. Mislim da e to hteti u dravi koju smo sada izgradili i koja postoji samo u mislima, jer mislim da je na zemlji nigde nema. Ali rekoh moda za onoga koji hoe da je vidi i koji, poto ju je video, hoe prema njoj da uredi svoju duu, njen uzor postoji na nebu. Uopte nije vano da li ovakva drava negde stvarno postoji ili e tek u budunosti postojati. Jer e takav ovek iveti prema njoj i ni prema kojoj drugoj. Tako je.

I St. 595a KNJIGA DESETA I. I tako rekoh mislim da smo nau dravu i u mnogim drugim pogledima zaista izgradili savreno, a kad ovo govorim, mislim, pre svega, na pesnitvo.' Kako to? zapita on. Tako to, ukoliko ono podraava, mi uopte ni smo hteli da ga primimo. Sada, poto smo pojedinano pretresli svaku vrstu due,2 jo je, kako mi se ini, jasnije da takvo pesnitvo uopte ne treba primiti. Kako to govori? Kaem to samo vama poto me vi neete tuiti pesnicima tragedija i ostalim mimetikim pesnicima; sve se to meni ini opasno za razum svih onih slualaca koji nemaju u sebi protivlek u stvarnom saznanju. Na ta misli kad tako govori? upita on. Moram to da kaem rekoh iako me ljubav i potovanje koje od detinjstva gajim prema Homeru spreavaju da govorim. Izgleda, naime, da je on prvi ui telj i voa svih ovih lepih tragiara. Ali oveka ne smemo ceniti vie nego istinu, 3 i zato treba da kaem ono to mislim. Razume se. Sluaj, dakle, ili, jo bolje, odgovaraj! Pitaj samo! Da li mi uopte moe rei ta je to podraava nje? Ni ja sam ne znam odreeno ta bi ono htelo da bude. Pa kako bih, onda, ja to mogao znati? To ne bi bilo nimalo udno rekoh jer su kratkovidi ljudi esto videli neto pre nego ljudi otra vida. 295

596

To je tano ree on ali ja ne bih imao hra brosti da u tvome prisustvu kaem ono to bi mi, moda, palo na um. Zato se potrudi ti sam! Hoe li, onda, da nae ispitivanje opet zapo nemo onim metodom na koji smo navikli? Mi smo, naime, navikli da odredimo jedan jedinstveni oblik (eidos) za sve mnogobrojne pojedinane stvari kojima dajemo jedno te isto ime.4 Shvata li? Shvatam. Uzmimo, dakle, i sada ono mnotvo stvari koje hoe, na primer, ako hoe, ima mnogo kreveta i stolova. Kako ne bi bilo? Ali postoje samo dve ideje (ideai) za te stvari, jedna za krevete, druga za stolove.5 Da. Pa onda obino govorimo da svaki zanatlija (demiourgos), koji izrauje i jednu i drugu od tih stvari, ini to tako to, ugledajui se na njihov oblik (idea), jedan za nae potrebe 6 pravi krevete, a drugi stolove, kao i sve ono to je tome slino. Ideju pak ili oblik po sebi zanatlija ne pravi, niti bi ijedan zanatlija tako neto mo gao napraviti. Ili misli da bi nekako mogao? Nikako. Pa dobro, kako e onda nazvati tog zanatliju? Koga? Onog koji sve takve stvari izrauje, upravo ona ko kao to to ini svaki od onih koji neto rukama prave. 7 Govori nekom monom i udnovatom oveku. Samo polako! Ubrzo e ti biti potrebne jo jae reci. Jer taj majstor ne pravi samo sve takve sprave, nego i sve ono to raste iz zemlje, sve ivotinje su njegovo delo ukljuujui tu i njega samog, a osim toga, on je tvorac zemlje, neba, bogova, svega to je na nebu i u Hadu pod zemljom; sve to on stvara. Po tvojim recima, to je u svakom pogledu udo tvoran sofist.8 Ne veruje? zapitah. Reci mi samo da li ti se ini da je postojanje ovakvog umetnika uopte nemo 9 gue, ili misli da on na neki nain moe biti tvorac svega toga, a na neki drugi nain ne moe? Zar ne osea da si i ti sam u neku ruku u stanju da sve to nekako izvri? Ali, koji bi to bio nain? upita on. To nije teko rekoh a svuda i brzo se obav lja; najbre, pak, ako hoe da uzme ogledalo i da ga svu-

da nosi: brzo e napraviti i sunce, i stvari na nebu, brzo zemlju, brzo samoga sebe i druge ivotinje, sprave i bilj ke, kao i sve to sam maloas pomenuo. Svakako ree on ali samo prividno, a ne i u stvarnosti. Lepo rekoh svojim si odgovorom tano po godio stvar. Jedan od takvih umetnika je slikar, mislim, zar ne? Kako da ne? I ti e rei mislim da ono to on stvara nije istinito. A na neki nain i slikar stvara krevet, zar ne? Jeste ree on ali krevet koji samo tako iz gleda, prividan krevet! 597 II. A onaj ko pravi krevet? Zar nisi malopre re kao' 0 da on ne stvara oblik (eidos), za koji upravo ka emo da je ono to krevet jeste, nego samo neki krevet? Da, rekao sam. Pa ako ne pravi ono to jeste, onda on ne pravi bie (to on), nego neto to je tek nalik na bie, a samo po sebi nije bie. A kad bi neko govorio da je delo stolara, ili kakvog drugog zanatlije, bie u svom savrenstvu, bio bi u opasnosti da ne govori istinu. Svakako - ree on bar prema uverenju onih koji se bave govorima takvim stvarima. 11 Ne bismo se, dakle, nikako zaudili ako bi upravo tu bilo jo neto to je, s obzirom na istinu, nejasno. b Doista, ne. Hoe li rekoh da nam upravo ove zanatlije poslue kao osnov za istraivanje tome ta bi mogla biti priroda podraavaoca? Da, ako hoe. Svakako tu nastaju nekakva tri kreveta: jedan koji po prirodi jeste, za koji rekosmo, 12 kako mislim, da je delo boga, ili nekog drugog. Nikog drugog, mislim. Jedan koji je napravio stolar. Da. I jedan koji je napravio slikar, zar ne? Tako je. 13 Slikar, dakle, stolar i bog, to su tvorci triju vrsta kreveta. Da, ta trojica. c Ali je bog, bilo hotimice ili ne, a moda i zato to je oseao neku potrebu da u prirodi ne stvori vie od 297

296

jednog kreveta, zaista stvorio samo jedan, stvorio naime upravo ono to krevet j e s t e , ali dva ili vie kreveta bog nije stvorio niti e ih biti. Kako to? zapita on. Tako to bi, i kad bi on stvorio dva rekoh to bio svega jedan, od njega bi ta dva kreveta dobila svoj oblik i to bi onda bilo ono to krevet jeste, ali ne bi bila dva kreveta.' 4 Tano ree on. d Zato, dakle, to je to znao i to je hteo da bude istinski tvorac istinskog kreveta, a ne samo tvorac bilo kakvog kreveta, stvorio je taj prirodni 1 5 krevet. Izgleda da je tako. Hoe li da ga onda nazovemo prirodnim tvor cem toga, ili nekako slino? Tako bi bilo pravedno ree jer je bog stvo rio i to i sve ostalo onako kako je po prirodi. A stolara? Zar njega neemo zvati tvorcem kre veta? Hoemo. A hoemo li i slikara nazvati tvorcem i izraiva em kreveta? Nipoto. Pa kako e ga onda zvati s obzirom na krevet? e ini se ree on da je najbolje ako za njega kaemo da je podraavalac onoga to su oni stvorili. Dobro rekoh. Svakog onoga ko uradi neto to prema pravoj prirodi te stvari stoji na treem mestu nazvaemo, dakle, podraavaocem. Svakako ree on. Onda e i tragiar, jer je i on podraavalac, i svi 16 ostali podraavaoci biti prema kralju i istini na treem mestu. Verovatno. 598 t o se, dakle, podraavaoca tie, sloili bismo se. Reci mi sad slikaru jo ovo: pokuava li on da podra ava ono to zaista postoji, ili dela zanatlija? Dela zanatlija ree on. A da li onako kakva jesu ili kakva samo izgle daju? I to mi tano odredi! Kako to misli? zapita on. Ovako. Ako ti jedan krevet vidi sa strane, ili spreda, ili kako bilo, da li se on zbog toga razlikuje od 298

sebe samoga ili ne, ili samo izgleda da je drukiji? I kako je to kod drugih stvari? On samo izgleda drukiji, iako to u stvari nije odvrati on. b Razmisli sad ovome: kako slikarska umetnost postupa sa predmetima? Da li ih ona podraava onakve kakvi oni zaista jesu i postoje, ili onakve kakvima se oni pojavljuju i izgledaju? Da li je ona podraavanje izgleda ili stvarnosti? Ona podraava izgled odgovori on. Onda je svaka umetnost koja podraava daleko od istine i to je, kako se ini, sve to ona moe da izrazi, jer od svake stvari obuhvata samo jedan mali deo i to samo njen izgled (sliku). Tako, na primer, slikar crta obuara ili stolara i ostale radnike, a da se pri tom nita c ne razume u njihovu vetinu. Ali ako je slikar dobar, on e stolarevom slikom, koju izdaleka pokazuje, moi da prevari decu i nerazumne ljude, pa e kod njih stvoriti verovanje da je to zaista stolar. Svakako. Ali mi se ini, dragi moj, da kod svih tih stvari moramo misliti na ovo: ako nam neko ispria kako je naao oveka koji razume svaki posao i sve ono to poje dinci znaju, i kako ne postoji nijedna stvar koju on ne bi d bolje razumeo nego svaki drugi, onda moramo pomisliti da je on prost ovek i da je svakako naiao na nekog udotvorca i podraavaoca koji ga je prevario, pa mu je, zato to on sam nije mogao da razlikuje znanje od ne znanja i podraavanja, ovaj izgledao prava sveznalica. Sasvim tano. III. Posle ovoga treba da pogledamo tragediju e i njenog vou Homera, kad ve od nekih ljudi sluamo da ti pesnici znaju sva umenja, sve ljudske stvari koje se odnose na vrlinu i porok, pa ak i boanske stvari. Jer, tvrdi se, da je za dobrog pesnika doista nuno da zna stvari kojima poema govori, ako tome hoe da pravi dobru poeziju; u protivnom, da nije sposoban za pesnika. Stoga je potrebno videti da li su oni koji tako govore bili nasamareni, budui da su naili na te podraavaoce; za tim treba videti da li oni, gledajui dela tih podraava599 laa, primeuju da su ta dela trostruko udaljena od bia i da se lako mogu napraviti bez poznavanja istine bu dui da su prividi, a ne ono to stvarno jeste, predmet 299

poezije. Ili, dobri pesnici i kau neto, i doista poznaju ono emu se svetini ini da dobro govore. To svakako treba ispitati ree on. Misli li da e se onaj ko je u stanju da stvara oboje, i ono to treba podraavati' 7 i njegovu sliku, ozbilj no baviti stvaranjem slika i da e smatrati za cilj svoga ivota, kao da je to najbolje to moe da uradi? Ja to doista ne mislim. Onda e se kako verujem on ponaati su protno tome ako je istina da tome to podraava ima stvarno znanje. On e takva znanja primenjivati na stvar no delanje, te e ovome davati mnogostruku prednost nad podraavanjem; trudie se da za sobom ostavi uspo menu na mnoga i lepa dela koja je poinio; vie e se, dakle, truditi oko toga da on bude taj koga drugi slave, a ne onaj koji slavi druge. To i ja mislim ree on jer slava i korist ovde svakako nemaju istu vrednost. to se ostaloga tie, odgovor neemo traiti od Homera ili kakvog drugog pesnika, pitajui ga: da li se zaista razume u lekarsku vetinu ili samo podraava lekarske reci; dalje: koga je, kao to je to Asklepije inio, uspeo da izlei neki pesnik, stari ili novi i koga je on, kao to je onaj ostavio svoje potomke, 18 pripremio za uenika le karske kole? Ni drugim vetinama ga neemo pitati, nego emo to ostaviti. Ali imamo prava da ga pitamo najviim i najsjajnijim stvarima: ratovima i voenju ratova, upravljanju dravama i odgajanju ljudi kojima Homer govori pitaemo ga ovako: 0 dragi Homere, ako, polazei od istinske vrline, nisi po svojoj vrlini, kao tvorac slika, tek na treem mestu, i ako nisi podraavalac, kakvog smo ve pomenuli, nego stoji na drugom mestu i nauio si koje su to tenje koje ljudi u javnom i privatnom ivotu ine boljima ili gorima, onda nam reci koja je drava tvojom zaslugom dobila ureenje bolje od onoga koje je Likurg dao Lakedemonu, i kakvo su i mnoge druge drave, velike i male, dobile od svojih zakonodavaca? Koja drava moe rei da si ti bio dobar zakonodavac i da si im koristio? Italija i Sicilija hvale Harondu, a mi Solona. A ko tebe hvali? Zar e biti ne koga ko e te pomenuti?" Mislim da nee odgovori Glaukon. Ni sami Homeridi" ne pominju nikoga.

600

A da li se zna za neki rat koji bi za vreme Ho mera i pod njegovim zapovednitvom ili po njegovom savetu bio sreno voen? Ne zna se ni za jedan. Ili se, moda, kao Taletu iz Mileta i Anaharsidu iz Skitije, pripisuju mudra dela, naime, misli i pronalasci koji su od znaaja za umenja ili za druge poslove? Nita od svega toga. No ako nije uticao na javni ivot, da li je onda Homer, prema onome to se govori, svojim linim ivotom bio vo u vaspitanju onima koji su ga voleli i s njim se druili? Da li su ovi potom preneli potomstvu nekakav homerski nain ivota, upravo onako kao to je Pitagora, koga su zbog toga neobino voleli, preneo na svoje sledbenike jedan nain ivota koji se jo i danas naziva pitagorejski" i po kojem ovi misle da se razlikuju od ostalih ljudi? Ni tome se nita ne govori. Jer Kreofil, Sokrate, drubenik Homerov, izgleda s obzirom na svoju vaspitanost smeniji od svoga imena20, ako je istina ono to se Homeru pripoveda. Pria se, naime, da je taj Kreofil svoga prijatelja, dok je bio iv, potpuno zanemarivao i preputao ga samom sebi. IV. Stvarno se tako pria rekoh. Ali, Glaukone, da je Homer zaista mogao da vaspita ljude i da ih ini boljima, i da je u tome bio sposoban ne samo da po draava nego i da saznaje, zar ne bi stvorio mnoge ue nike i sledbenike i zar ga oni ne bi voleli i potovali? Protagora iz Abdere, Prodik sa Keja i mnogi drugi su mogli da u linom ophoenju uvere svoje savremenike kako nisu u stanju da upravljaju ni svojom kuom ni dravom ako oni ne upravljaju njihovim vaspitavanjem, i njih su, zbog te mudrosti, toliko voleli, da su ih njihovi drugovi gotovo nad glavama nosili. A da su Homer i Hesiod bili u stanju da privole ljude vrlini, onda ih njihovi savremenici sigurno ne bi putali da kao rapsodi lutaju po svetu, drali bi ih vre nego samo zlato i primoravali bi ih da ostanu kod njih, a, ako oni to ne bi hteli, ili bi za njima kuda god bi oni poli, sve dok ne bi u dovoljnoj meri primili vaspitanje. Zar ne? Svakako, Sokrate; ini mi se da govori sutu istinu odgovori on. Zar onda neemo tvrditi da su svi stvaraoci poev od Homera, samo podraavaoci slika istinske vrline 301

300

601

i svega onoga emu pesme pevaju, a da se istine i ne dotiu, nego, kao to smo ve rekli: slikar pravi obuara, upravo samo njegovu sliku, a da pri tom obuarima nita ne zna i pravi je za one koji se u to i sami nita ne razumeju, nego gledaju samo na boje i konture? Svakako. Tako emo, mislim, rei i za pesnika: svojim re cima i izrazima daje on nekako razne boje od svake umetnosti, ali ne razume nita osim podraavanja, tako da ostali, koji takoe gledaju samo na reci, misle kako je sasvim lepo reeno ako neko metriki, ritmiki i harmoniki govori bilo obuarima, bilo ratovanju ili neemu drugom: tom nainu govora je ta velika udotvorna mo uroena. Mislim da zna kako ogoljena izgledaju pesnika dela bez muzikalnih boja i govorena sama za sebe. Svakako si ih uo. Jesam. Zar ne lie nastavih ja na mlada, ali ne i lepa lica kakva se pokazuju oku u doba kad je njihovo cvetanje ve prolo? Sasvim. Hajde, pazi sad na ovo: mi tvrdimo da tvorac slike, podraavalac, ne razume nita od onoga to zaista jeste, nego razume samo njegovu pojavu (phainomenon). Zar nismo tako rekli? 2 ' Jesmo. Ne treba da to ostane samo napola reeno, nego hajde da ga ispitamo sasvim tano. Govori! Kaemo da slikar slika uzde i em? Da. A njih pravi sara i ko\'a? Razume se. Da li, onda, slikar zna kakve treba da budu uzde i em? Ili to, moda, ne znaju ni oni koji ih prave, sara i kova, nego samo onaj ko ume njima da se slui, jaha, dakle? Bie tako. Zar ne moemo rei da je tako svuda? Kako to? Pa da za svaku stvar postoje nekakve tri vetine: vetina upotrebe, 22 vetina pravljenja i vetina podraa vanja.

602

Da. Da li onda valjanost (arete), lepota i ispravnost svake vetaki napravljene stvari, svakog ivog bia i svake radnje postoje zbog neeg drugog, a ne zbog toga da se zadovolji svrha 23 u odnosu na koju je sve to nai njeno ili od prirode roeno? Tako je. Onda e, u svakom sluaju, najiskusniji biti onaj ko e se ovim predmetima sluiti i on e morati da objasni tvorcu toga predmeta kako da uradi neto to e dobro ili ravo posluiti cilju kome je predmet namenjen; tako e svira u frulu objanjavati proizvoau frula na sa mom instrumentu koje su od njih pogodne za sviranje i odreivae rnu kako da ih pravi, a proizvoa e se po koravati. Pa da. On e, dakle, biti znalac i on e davati svoj sud upotrebljivim i neupotrebljivim frulama, a onaj ko mu bude verovao pravice ih, zar ne? Da. Prema tome, s obzirom na ono to se proizvodi, proizvoa e, udruen sa onim koji zna, biti primoran da slua tog znalca i da ima puno poverenje u njegov sud kad je re dobrim stranama i nedostacima proizvedenog predmeta. Znalac je pak onaj ko taj predmet upotrebljava. Dabogme. A poctraavalac, da li e on iz upotrebe stei zna nje onome to slika, tome da li je to ispravno i do bro ili nije? Ili e pak tome stei ispravno mnenje, i to po nunosti udruivanja sa onim koji to zna i koji e mu dati uputstvo ta treba da slika? Ni jedno ni drugo. Prema tome, podraavalac nee nita znati niti e ispravno misliti stvarima koje podraava, s obzirom na njihove dobre strane ili nedostatke. ini se da nee. Lep li bi bio taj podraavalac u poeziji s obzirom na znanje (sophia) onome to stavlja u svoje poeme. Ne osobito. Ipak, on zbog toga nee podraavati manje, iako ni u jednoj stvari ne zna ta je kodljivo, a ta korisno. Podraavae, kako se ini, ono to se svetini i onima koji ne znaju nita priinjava kao lepo (dobro). 303

302

A i ta bi drugo? Evo dakle onog u emu smo, kako se ini, po stigli dovoljno saglasnosti: stvarima koje podraava na mimetiar ne zna nita to bi bilo vredno pomena; podraavanje je igra, a ne ozbiljan posao; u potpunom smislu te reci, podraavaoci su oni koji se bave tragikim pesnitvom, bilo da to ine u jambima ili u epovima. Svakako, u tome smo postigli saglasnost. V. Za ime Zevsa rekoh ja onda se ovaj posao podraavanja odnosi na neto to je tek tree iza istine.2" Da li je tako? Jeste. A ta je u osnovi ta mo koju podraavanje ima i na koje je svojstvo oveka ta mo usmerena? kojoj moi i svojstvu govori? ovome: jedna i ista veliina nam ne izgleda ista ako je posmatramo iz daljine ili izbliza. Ne izgleda. A isti predmeti izgledaju i krivi i pravi onima koji ih gledaju kad su u vodi, i kad su izvan vode, izdub ljeni jednako kao ispupeni, i to u ovom sluaju zbog greke ula vida kojoj je uzrok boja. A sve nas to jasno upuuje na konfuziju koja postoji u dui. Tom sla bou nae prirode koristi se slikarstvo, koje ne odustaje ni od jednog sredstva opsene, zatim i udotvorstvo i mnoge druge takve majstorije. To je istina. 25 Zar onda merenje, brojanje i vaganje nisu naj bolja sredstva protiv toga, tako da se ne moramo uprav ljati prema utisku veliini, broju i teini predmeta, nego ih obraunavamo, merimo i odreujemo im teinu? Tako je. A taj posao obavlja razumni deo (logistikon) nae due. Da, to je njegov posao. Ali, kad on pone da meri i pokazuje kako su pojedine stvari vee ili manje nego druge, ili su, jednake, zar mu se ne priinjava esto i ono to je tome suprotno? 2 6 Da. Ali zar nismo rekli da je istim stvarima i u isto vreme nemogue misliti suprotno? 2 7 S pravom smo to rekli.

603

Prema tome. onaj deo due koji pomilja pro tivno merenjima, ne bi bio isti kao onaj koji pomilja shodno merenjima. Doista ne bi. Onda bi najbolji deo due bio onaj koji veruje merenju i raunu. 28 Nesumnjivo. A ono to je tome suprotno, odgovaralo bi ne emu to je u nama slabije. Nuno. Eto, eleo sam da tome postignemo saglasnost, govorei da slikarska vetina i uopte svaka vetina podraavanja stavljaju u svoje proizvode ono to je daleko od istine, a da se opet s druge strane takve vetine zdruuju i sprijateljuju s onim to je u nama daleko od razuma, inei to bez iega istinitog i zdravog.29 Svakako ree on. Vetina podraavanja je, dakle, bezvredna (phaule), vezuje se za bezvredno i raa ono to je bezvredno. 30 Razume se. A da li je to samo jedan njen deo? zapitah onaj koji se odnosi na ulo vida, ili isto tako i onaj koji se odnosi na ulo sluha i koji nazivamo pesnitvom? Verovatno i ovaj. Nemojmo, dakle, verovati samo onome verovatnom 31 to proizlazi iz slikarstva, nego priimo i onoj duevnoj sposobnosti kojoj se i pesniko podraavanje obraa i pogledajmo da li je ona plemenita ili bezvredna! To emo zaista morati da uinimo. Ponimo ovako! Mi kaemo da vetina podraa 32 vanja podraava one ljude koji delaju, bez obzira na to da li oni rade zato to su primorani, ili po svojoj volji, i koji, ve prema rezultatima svog delanja, misle da su sreni ili nesreni, a u svim tim sluajevima su ili tuni ili radosni. Postoji li i neto drugo pored ovoga? Ne. A da li je ovek u svima ovim sluajevima u skladu sa samim sobom? Ili je on, kao to je i kod gledanja bio u nesuglasici i imao u sebi u isto vreme i suprotne predstave istim stvarima, i pri delanju u nesuglasici i 33 borbi sa samim sobom? Ali mi ovoga asa pade na pa met kako uopte nije potrebno da se sad sloimo, jer smo se u toku ranijih rasprava ve dovoljno sloili tome da 305

304

se u naoj dui javljaju mnoge ovakve suprotnosti i da ih je ona puna. Tano. Tano je rekoh ja ali mi se ini da sada e moramo pretresti ono to smo onda propustili. ta to? zapita on. Mi smo negde rekli da e pravi ovek, kad mu se desi sudbinom da izgubi sina ili drugo neto to mu je priraslo za srce, podneti to lake nego ostali ljudi.34 Razume se. A sad emo videti moe li se desiti da se on uopte ne uzbudi, ili ako je to nemogue, da bar bude umeren u bolu. Ovo poslednje je pre mogue. 604 A sada mi reci njemu ovo: smatra li da e se on vie boriti i odupirati bolu onda kad ga ostali ljudi gledaju, ili kad je usamljen i u toj samoi preputen sebi. Odupirae se vie ako ga drugi ljudi gledaju. A kad je sam, onda e rei mnogo ta ega bi se stideo kad bi ga neko uo, i uinie mnogo ta to ne bi hteo da ma ko vidi. Tako je odgovori on. VI. Logos i zakon 35 mu nareuju da gui svoj bol, a ono to ga vue da tuguje, to je nevolja koja ga je snab la, zar ne? Da. Ako se, meutim, istovremeno i u istoj stvari po jave u oveku suprotne tenje, onda kaemo da u njemu moraju postojati dve stvari. Tako je. Hoe li sad jedna od njih biti spremna da se upravlja po zakonu 30 onako kako to zakon nalae? Kako to? Pa zakon kae da je u nesrei najbolje to je mo gue vie sauvati mir i ne uzbuivati se, jer uopte ne znamo ta je u takvim prilikama dobro a ta zlo, a uzbuc enje ne donosi nikakvo olakanje. Zatim, sudbine ljud ske ne zasluuju da im se pridaje veliki znaaj, a osim toga je tugovanje prepreka svemu onome to nam je u takvim trenucima potrebno. A ta je u takvim trenucima potrebno? upita on. 306

Potrebno je razmisliti tome to se dogodilo, te da se, kao u bacanju kocki prema onome to je palo, ure uju svoje stvari onako kako razum savetuje da bi bilo najbolje. tome to nam se dogodilo ne treba, kao to ine deca kad su udarena, da se drimo za udareno mesto i da vritimo, nego da svoju duu na to privikavamo i da d je, to je mogue bre, upuujemo na leenje i poprav ljanje onoga to je palo i obolelo, dakle ne kuknjavom nego onako kako lekarska vetina nalae. 37 To bi zaista bilo najispravnije dranje u sluaju nesree. Stoga i kaemo da je ono, to se s takvim razlo nim dranjem saglaava, najbolje to imamo. Sasvim jasno. A ono to nas vodi seanju na nesreu, na jadikovanje, i to se toga nikako ne moe zasititi zar za to ne kaemo da je ono to je u nama nerazumno, tromo, i straljivosti sklono? Naravno da kaemo. e Prema tome, ono, to se u nama takvim nainima razdrauje, podlono je raznolikom i arolikom podraa vanju, a pametnu i smirenu narav, koja je uvek samoj sebi jednaka, nije lako podraavati, a ukoliko bi se i mo gla podraavati, ne bi je lako mogli shvatiti oni koji do laze na sveanosti i oni ljudi koji se odasvud u pozoritima prikupljaju. Doista, bilo bi to podraavanje neega to je takvima potpuno tue. 605 Svakako. Jasno je, dakle, da mimetiki pesnik prirodno nije sklon tom boljem delu due, i njegov talenat 38 (sophia) ne usmerava se na to da se ovome dopadne, po gotovo ako hoe da se kod mnotva proslavi. Naprotiv, usmerava se na onu aroliku narav koja se lako uzbuuje, jer se ba takva narav moe dobro podraavati. Jasno. Bilo je, dakle, pravino to smo do sada tog mimetikog pesnika kudili i to smo ga uporeivali sa slikarem. 39 On mu je doista nalik po stvaranju dela koja su, s obzirom na istinu, bezvredna, kao i po tome to se ne b obraa onom delu due koji je najbolji, nego onom dru gom najgorem. Stoga bi pravda bila zadovoljena time to se takvom ne bi dopustilo da ue u dravu, ako se eli da ovom upravljaju dobri zakoni. Jer, on budi, hrani i ojaava onaj deo due koji razara razumnost. Slino 307

onome ko bi vladavinu nad dravom prepustio rama i na taj nain im i dravu predao i omoguio da ovi naj bolje ljude pobiju, postupa i mimetiki pesnik, koji dui svakog pojedinca daje izopaen ustav. Jer, ovaj ugaa neumnom delu due, onom to ne razaznaje ni ta je vee c ni ta je manje, nego za iste stvari dri as da su velike, as da su male, te fantazirajui stvara fantome, koji su od istine veoma daleko. Sasvim tako. VII. Ali jo nismo podigli onu najteu optubu protiv te umetnosti. Jer najstranije je to to ona, sa vrlo malim brojem izuzetaka, moe da pokvari i odline ljude. Ako ona to zaista ini, onda je to, svakako, naj stranije. VII. Sluaj i gledaj! I oni najbolji meu nama kad sluaju Homera, ili kakvog drugog tragikog pesnika, d kako podraava nekog od junaka koji je u alosti, te se predaje dugoj govoranciji ispunjenoj jadikovkama, ili koji se, pevajui40, busa u grudi zna da u tome nalaze zadovoljstvo, pa preputajui se i sami tome oseanju, hitaju da takvog pesnika pohvale kao dobrog pesnika koji nas je najbolje umeo dovesti do takvog stanja.41 Znam! Kako ne bih znao? A ako nekoga od nas zadesi sopstvena nevolja, primeuje li kako onda, ba naprotiv, postanemo gordi ako moemo da sauvamo spokoj stvo i ako moemo da e podnesemo, kao da je to muki, a ono drugo to smo tamo hvalili, enski. To sam zapazio. Da li je onda sa tim hvaljenjem, sve u redu zapitah kad gledajui oveka, sa kojim ne bismo eleli da se izjednaimo jer bismo se toga stideli, ne oeamo gnuanje, ve se radujemo i hvalimo ga? 42 Ne, tako mi evsa, to ne izgleda razlono. 606 Doista ne izgleda rekoh ja ako na to gleda na jedan odreen nain. Na koji to nain? Ako ima na umu da smo jedan deo due, u na im linim nevoljama, silom zadrali/ 3 te mu nismo do pustili da svoju glad utoli, da se, naime, isplae i dovoljno izjadikuje, a taj deo due po svojoj prirodi trai takvu hranu, pa kad mu je pesnici daju, on je zadovoljan i ve seo. A onaj deo nae due koji je po prirodi najbolji, uko liko nije dovoljno preobraen smisaonim govorom 44 ili 308

607

obiajem, poputa u svom nadzoru nad onim plaljivim delom. Njemu se tada ini (kad posmatra patnje drugih) da za njega samog nema nieg nedostojnog, ako se kakav drugi ovek, koji inae vai kao dobar, neprikladno pre daje tuzi, da takvog oveka hvali i s njim sauestvuje. Naprotiv, on nalazi da je na dobitku, jer tako stie zado voljstvo, pa ne prihvata da, preziranjem celokupnog po etskog ela, bude lien tog zadovoljstva. Jer, mislim, ma lom broju njih uspeva da prosudi neizbenost delovanja tuih emocija na nae; 4 5 kad u tuim emocijama odgajimo i ojaamo saaljenje, nee nam biti lako da ga u sopstvenim stanjima suzbijemo. To je iva istina. A zar to isto ne vai i za smeno? Ako se, naime, ti sam stidi da bude smean, a veoma se raduje kad uje alu pri podraavanju na kominoj pozornici, ili kad je kod kue slua, i ne odbija to kao lo primer, zar ne ini onda isto kad je u pitanju i saaljenje? Jer si sada pustio na slobodu onu sklonost prema kominome koju si, da sam ne bi izgledao kao neozbiljan lakrdija, svojim razumom spreavao kada je htela da naini alu, a im si joj dao suvie veliku slobodu, nainio se neprimetno komediju i od sopstvenog ivota.46 U svakom sluaju ree on. Isti takav uticaj ima pesnitvo i na ljubavni i vot, i na naprasitost i na sve nae poude, na oseanja radosti i bola, a sve to, kako mi kaemo, prati nae delanje. Ono gaji i zaliva ono to bi trebalo da se osui, ono nam odreuje za gospodare ono to bi trebalo da nam bude sluga, ako hoemo da budemo bolji i sreniji mesto gori i nesreniji. Nemam ta da kaem protiv toga ree on. Ako, dakle, Glaukone, sretne ljude koji hvale Homera i govore da je taj pesnik vaspitao Heladu, da je za voenje i kultivisanje ljudskog ivota vredno ponovo ga uzeti i izuavati, i sav svoj ivot prema tome pesniku urediti i iveti, onda takve hvalitelje Homera treba blago naklono primiti i pozdraviti ih kao ljude koji ine najbolje to mogu, i treba se saglasiti s njima da je Homer najvei meu pesnicima i prvi meu tragiarima, a ipak mora znati da u nau dravu smemo primiti samo one pesme koje su himne bogovima i pohvalni govori namenjeni dobrima. Jer ako u lirskim i epskim pesmama pri mi slatkoreivu Muzu, onda e ti zadovoljstvo i bol u 309

dravi kraljevati, umesto zakona i logosa,47 kojem se uopte uvek misli da je najbolji. To je suta istina. b VIII. Ako nas, dakle, treba braniti to smo se opet vratili pesnitvu, onda neka se kae da smo ga, zato to je takvo, s punim pravom isterali iz drave. Na to nas je nagnao razum. A da nas pesnici ne bi optuivali kako smo bez srca i neotesani, mi emo rei jo i to da izmeu filozofije i pesnitva ve postoji neka stara nesuglasica."8 Jer rei kao to su kuka koja laje na svoga gospodara"; c pa onda: veliki su u svome glupom i praznom prianju"; pa: silna gomila preterano mudrih ljudi"; i mislioci briljivo trae uzrok svojoj gladi", 49 sve to i hiljadu dru gih stvari pokazuje koliko je stara njihova nesloga. Isto tako treba rei da emo mi sa zadovoljstvom primiti za bavno i mimetiko pesnitvo ako nam ono ma na koji nain dokae da u jednoj dravi koja ima valjane zakone, mora i ono imati svoje mesto, jer smo mi i sami svesni kakav aroban uticaj ono ima. Ali bi bio greh kad bismo hteli da rtvujemo svoje pravo miljenje. I ti, prijatelju moj, podlee arima poezije, i to najvie kad je posmad tras zajedno sa Homerom, zar ne? Da, najvie tada. Pa onda bi bilo pravino da joj dopustimo po vratak u nau dravu, ukoliko svoju odbranu dadne u lirskim stihovima, ili u kakvom drugom metru? Sasvim pravino. ak emo i njenim zatitnicima, koji nisu pesnici nego su samo prijatelji poezije, dozvoliti da u prozi go vore u njenu korist, i da kau kako ona nije samo slatka nego i korisna za drave i za ljudski ivot, a mi emo ih e prijateljski sluati. Pa i nama samima bi bilo od koristi da se ona pojavi ne samo kao slatka ve i kao korisna. Kako da ne? A inae je sa nama kao sa zaljubljenima i, kao to se oni, iako s mukom, ipak uzdravaju od svoje neka danje ljubavi koju vie ne smatrahu korisnom, tako se i mi klonimo ljubavi prema poeziji koja nam je u naim lepim dravama vaspitanjem data; mi bismo se, dodue, 608 radovali kad bi se ona pokazala kao najbolja i istinita; ali sve dok ona ne bude u stanju da se brani, dotle je smemo samo sluati, pa emo sami sebi pevati ove prigo vore i ovu arobnu re 50 i uvaemo se da ponovo ne 310

padnemo u detinjsku ljubav koju mnogi ljudi prema njoj gaje. Pevaemo, dakle, da takvu poeziju ne smemo sma trati ozbiljnom, niti da ona dodiruje istinu i da je dosto janstvena i ozbiljna, da treba verovati u ono to smo njoj rekli i da se slualac, ako hoe da u svojoj dui sauva onaj red i ono ureenje, 5 ' mora nje uvati. Sa ovim se u potpunosti slaem ree on. Jer je borba oko toga da li emo postati dobri ili ravi velika, dragi moj Glaukone, jo vea nego to iz gleda, tako da nas ni slava, ni novac, ni vlast ni poezija ne srrteju odvojiti od dunosti, niti smeju uiniti da zane marimo brigu oko pravinosti i ostalim vrlinama. Posle ovoga to smo kazali ree on slaem se s tobom i mislim da e se i svi drugi sloiti. IX A ipak, jo nismo razmatrali najveu nagradu za vrlinu i darove koji je oekuju nastavih ja. Ako pored ve pomenutih nagrada postoje neke jo vee, onda znai da ti pominje neto neobino veliko. A ta bi se veliko moglo desiti u jednom krat kom vremenu? zapitah. Vreme od detinjstva do du boke starosti je tako neznatno prema venosti. Zaista se nita veliko ne moe dogoditi u tako kratkom vremenu. Pa onda? Zar misli da besmrtna stvar 52 treba da se bori za to kratko vreme, a ne za venost? Ne mislim. Ali zato ti to govori? Zar nisi osetio da je naa dua besmrtna i da nikad ne nestaje? rekoh. Tada me on pogleda i zaueno uzviknu: Nisam, tako mi Zevsa, a moe li ti to da kae? Ako se ne varam, mogu. Mislim, ak, da i ti to moe jer nije nimalo teko. Za mene jeste ree on. I zato bih rado uo od tebe to to nije teko. Onda sluaj -*r rekoh ja. Samo govori! Zove li rekoh neto dobrim, a neto pak loim? Dabogme. A da li to to tako naziva shvata isto kao i ja? Na ta smera? Na to da je sve ono to razara i ono to kvari loe, a da je dobro ono to izbavlja i to je korisno. 311

609

I ja tako mislim ree on. Ali kako? Kae li da za svaku stvar ima neto loe i neto dobro? Na primer, da je loe za oi krmeljivost, a za telo u celini bolest; za ito glavnica, a za drvo trule, za bronzu i gvoe ra; i da je, tako rei, skoro svim stvarima priroeno neko zlo i bolest? I ja tako mislim ree on. Pa onda kad neko od tih zala neemu pristupi, zar ne ini pristupljeno ravim, da bi ga na kraju u ce lini rastvorilo i razorilo? Kako i ne bi? Prema tome, svaku stvar razara priroeno joj zlo i beda, ili ako je to ne razori, nema nieg drugog to bi je moglo kvariti. Jer ono to je dobro nijednu stvar nee razoriti, niti e to uiniti ono to niti je loe niti je dobro. A kako bi i moglo? ree on. Dakle, ako meu biima pronaemo neko, za koje dodue postoji zlo koje ga ini bolesnim, ali koje ga ipak ne bi moglo rastvoriti razarajui ga zar iz toga ne bismo saznali da nema propasti za bie ija je pri roda takva? Tako je ree po svoj prilici. A ima li upitah ja neko zlo koje duu ini ravom? Naravno ree da ima. To je sve ono emu je upravo govoreno: nepravinost, neumerenost, straljivost i neupuenost (amathia). 53 Da li neko od tih zala razgrauje duu i razara je? No pripazi da se ne prevarimo te da poverujemo da ovek nepravian i neuman, koga su uhvatili u vrenju nepravinih dela, propada zbog one nepravinosti koja je bolest due. Bolje e biti ako tome razmilja ovako: kao to bolest, koja je telesno zlo, razgrauje telo, raz jeda ga i dovodi do toga da vie nije telo, tako i sve ono emu smo maloas govorili biva poniteno sopstvenom 54 zloom, koja mu se pridruuje i nastanjuje se u njemu da bi ga postepeno kvarila. Je li tako? Jeste. Hajde sad, posmatraj i duu na taj isti nain. 55 Da li nepravinost i ostale zloe u dui, time to u njoj borave ili joj se pridruuju, dovode do toga da dua pro pada i da se gasi, da bi je konano usmrtile i odvojile od tela?

To nikako ree on. Ali bilo bi apsurdno (alogon) da tua pokvarenost neto razara, a sopstvena da ne razara. Apsurdno. e Pa onda razmisli, Glaukone rekoh ja da ni za pokvarena jela ma u emu bila njihova pokvarenost, u ustajalosti, trulei ili neem drugom ne verujemo da telo od njih mora biti razoreno. Ali ako pokvarenost samih jela prouzrokuje u telu ono loe stanje koje je ovome priroeno, rei emo da je telo moralo da bude 610 razoreno boleu, koja je telesno zlo. Budui da je pokvarenost jela jedno, a telo neto drugo, nikada neemo verovati da telo propada zbog tueg zla, osim ako ovo nije u njemu prouzrokovalo njegovo priroeno zlo. Ispravno govori ree on. X. Iz tog istog razloga produih ja ako telesna pokvarenost ne prouzrokuje u dui duevnu pokvarenost, nikada neemo verovati da dua biva razorena dejstvom nekog njoj tueg zla bez njene sopstvene pokvarenosti, odnosno da neto biva razoreno onim zlom koje neemu drugom pripada. Doista ree ima u tom govoru neega. Pa onda, ili dokazujemo da ne govorimo dobro, b ili, dok je to neopovrgnuto, ne kazujemo nikada da bi dua mogla i najmanje biti razorena groznicom, ili kakvom drugom boleu, ili usmrenjem tela makar ovo bilo iseckano na najsitnije komadie; ne kazujmo, dakle, nikada tako neto pre no to bi neko dokazao da dua zbog takvih patnji tela postaje nepravinija i bezbonija. Pod istim uslovima, ne dopustimo ni nekom drugom da govori da dua ili neto drugo bivaju razoreni time to c u njih prodire tue zlo, ne budei pri tom u svakome od njih njegovo priroeno zlo. Ali doista moe biti siguran u to ree on da niko i nikada nee dokazati da due umiruih postaju 56 zbog smrti nepravinije. No ako se neko ipak usudi da se usprotivi na em dokazu i da govori kako samrtnik postaje gori i nepraviniji, samo da ne bi bio prinuen prihvatiti besmrt nost due tada emo zakljuiti, ako istinito govori taj to se takvim razlozima slui, da je nepravinost kao kakva bolest smrtonosna za onoga ko je poseduje, i da d ona po samoj svojoj prirodi ubija, usmrujui one koji je steknu, jedne koji je steknu vie bre, druge koji 313

312

je steknu manje sporije. Najzad, zakljuiemo da ne pravini ljudi ne umiru, kao to se to sada deava, po gubljenjem koje im se odreuje kao kazna. 57 Zevsa mi ree on nepravinost se ne poka zuje tako stranom za onoga ko je poseduje, jer ako ga usmruje, ona ga time spaava od zala.5S Ali pre e se, mislim, pokazati da nepravinost, sasvim nasuprot tome, e usmruje druge 59 ako joj se za to ukae prilika, a one koji njome raspolau ne samo da veinom ostavlja u i votu nego te koji su jo ivi dri u stalnoj nesanici. 60 Tako je ona po svemu sudei daleko od toga da bude smrtonosna za onoga u kome boravi. Lepo govori rekoh ja. Jer ako sopstvena pokvarenost i sopstveno zlo uistinu nisu dovoljni da usmrte i razore duu, s mukom e zlo kojim se druga stvar unitava razoriti duu, ili neto drugo, osim ono emu je priroeno. 41 Po svemu sudei, doista s mukom ree on. Prema tome, budui da ne postoji nijedno zlo, ni ono priroeno ni ono tue, kojim bi se dua mogla 611 razoriti nunim nainom i jasno sledi da je ona veno bie; te ako je veno bie, da je besmrtna. 6 2 Nunim nainom ree on. XI. Uzmimo, dakle, da je to tako rekoh ja. No ako je doista tako, shvata li onda da uvek postoje jedne te iste due. Jer ako uistinu nijedna ne biva razo rena, njihov broj se ne bi mogao ni smanjivati, ni uvea vati. Jer ako bi se broj besmrtnih bia uveavao, znano ti je da bi to uveavanje ilo na raun smanjivanja broja smrtnih bia, te bi tako na kraju sve postalo besmrtno. 6 3 Istinu govori. Ali rekoh ja ne moemo sasvim u to poveb rovati, jer dokaz (logos) za to ne postoji. S druge strane, ne moemo poverovati ni u to da dua, po svojoj najistinitijoj prirodi, moe biti takva da je, ona sama u odnosu na sebe kao takvu, obilno ispunjena arenilom, nejednakou i razliitou. Kako to misli? zapita on. Nije lako odgovorih ja da bude veito ono to je sastavljeno iz mnotva delova, koji nisu na najbolji nain sintetisani, a sada nam dua izgleda tako. Po svemu sudei, izgleda tako. A da je dua besmrtna, to kae i dokaz koji smo 64 malopre naveli, kao i drugi dokazi. Da bismo, meutim, 314

znali njeno pravo bie, ne smemo je gledati onakvu kakva je sad: unakaenu zajednicom sa telom i drugim zlim stvarima, nego je moramo u potpunosti i razumno posmatrati onakvu kakva je kad je oiena od svega toga, pa emo onda videti da je ona, u stvari, mnogo lepa i moi emo mnogo bolje da razlikujemo pravinost i nepravi nost i sve ono emu smo dosad raspravljali. Jer, sad smo kazali istinu njoj, ali se ta istina odnosi na nju samo kad je dua onakva kakva se sada pojavljuje; a gled dali smo kao ljudi koji gledaju morskog boga Glauka, a ne mogu vie tako lako da ga vide onakvog kakav je bio, jer su prvobitni njegovi delovi otrgnuti od tela delimino razbijeni i potpuno unakaeni talasima, a neto drugo je naraslo po njemu: koljke, alge i kamenje, tako da on mnogo vie lii na kakvu ivotinju nego na ono bie koje je nekada bio; tako i mi posmatramo duu u takvom stanju u koje je dospela iz hiljadu zala. Mi, meu tim, moramo gledati na neto drugo, moj Glaukone! Na ta? zapita on. e Na njenu ljubav prema mudrosti; i moramo je gledati kao roaku onog boanstvenog, besmrtnog i veitog, da vidimo za ime ona tei, kakvo drutvo trai i ta od nje moe postati ako se sasvim oda svome biu, ako se podigne iz morskih dubina u kojima se sada nalazi i oslo612 bodi se kamenja i koljki koje sada svuda po njoj vise, a isto tako i zemlje i kamenja koje radi tobonjega blaenog uivanja obilato i divlje pritiska. Tako bismo je mogli vide ti u njenoj pravoj prirodi i saznali bismo da li je mnogolika i!i jednostavna, kuda spada i kakva je. A sada mislim da smo njena stanja i patnje u ljudskom ivotu dosta pre tresli. Jeste, dosta smo tome govorili. XII. Pa onda rekoh ja u izlaganju (en to b log6) smo sve ostalo zanemarili, pa ne spominjasmo ni platu ni slavu koje se za pravinost dobijaju, kao to ka ete da Homer i Hesiod spominju, nego dokazivasmo da je pravinost sama po sebi najbolja za duu samu po sebi, i da dua treba da ini pravina dela, bez obzira da li ima ili nema Gigov prsten 65 , i pored tog prstena, jo i Hadovu kacigu.66 Sasvim istinito govori ree on. Zar nam se, Glaukone, od sada moe prigovoriti, ako upravo spomenutim kvalitetima dodamo platu za c pravinost i ostale vrline, i to onu i onakvu platu kakvu 315

pravinost obezbeuje dui i od ljudi i od bogova, dok je ovek iv i onda kad se njegov ivot okona? Svakako, to nam se ne moe prigovoriti re e on. Hoete li mi onda vratiti ono to ste u toku izla ganja od mene pozajmili? 67 ta zapravo? Sloio sam se s vama da pravian ovek moe izgledati i u mnenju vaiti kao nepravian, a nepravian kao pravian. Jer, vae je miljenje bilo da se, iako to ne moe ostati skriveno bogovima i ljudima, ipak treba s tim saglasiti radi raspravljanja, kao i radi prosuivanja pra vinosti same po sebi naspram nepravinosti same po d sebi. Ili se moda toga ne sea? Doista bih bio nepravian, ako se toga ne bih seao ree on. Poto smo ovo poslednje prosudili, traim da mi zbog pravinosti vratite natrag onaj ugled koji ona ima u bogova i u ljudi. Traim, dalje, da se vi saglasite u tome da se ona slavi zbog toga to prikuplja pobednike na grade, koje joj pripadaju upravo zbog ugleda to ga uiva, i da te nagrade dodeljuje i onima koji je stvarno poseduju. A ve se pokazalo da pravinost daje trajna dobra i da ne obmanjuje one koji su je stvarno stekli. e Pravine stvari trai ree on. Pa onda rekoh ja najpre ete mi vratiti to da ni pravian ni nepravian ovek nisu, po svojim oso binama, skriveni pred pogledom bogova. Ili moda ne ete? Vratiemo ree. Pa ako nisu skriveni, onda e, kao to smo se u 68 poetku saglasili, jedan od njih biti bogovima drag, a drugi mrzak. Tako je. A hoemo li se saglasiti i u tome da ono to od 613 bogova dolazi miljeniku bogova, sve dolazi kao najbolje, osim ako mu nije bilo sueno neko zlo zbog ranije poi njenog greha? Svakako. pravinom oveku prihvatiemo ovo: ako za padne u siromatvo, ili bolest, ili u neko drugo stanje za koje se misli da je zlo, da e sve to njemu konano izii na dobro jo za ivota, ili posle smrti. Jer bogovi doista nikada ne zanemaruju onoga ko je sve svoje napore usme316

no na to da postane pravian i, upranj avaj ui vrlinu, boanstvu toliko slian koliko je to za oveka mogue. Prirodno je ree da boanstvo ne zanema ruje onoga ko mu je slian. Treba li onda nepravinom oveku misliti na nain koji je tome suprotan? U svakom sluaju. Eto, dakle, koje i kakve bi bile pobednike na grade pobedniku od bogova. Svakako i po mome miljenju ree on. A ta je rekoh sa onim nagradama koje dolaze od ljudi? Zar to nije ovako, ako treba da se dr imo onoga to jest? Da li ti se ini da nepravini ljudi postupaju upravo onako kao to na trkama postupaju oholi i neizvebani trkai, koji dobro grabe odozdo, ali ne i kad se odozgo vraaju? Isprva, oni estoko jurnu, a c na kraju bivaju ismejani, te pognute glave odlaze bez venca. Pravi trkai pak, poto trku valjano izvedu do kraja, dobijaju nagrade i odlaze ovenani. Ne dogaa li se tako neto najee i kada je re pravinim ljudima? Na kraju svakog njihovog poduhvata i svakog odnoenja s drugima, kao i na kraju njihovog ivota, oni od ljudi dobivaju potovanje i nagrade. Ba tako. Hoe li onda trpeti ako ja pravinim ljudima d kaem upravo ono to si ti govorio nepravinim? 69 Rei u, dakle, da pravini ljudi, kad dou u svoje zrele godine, zauzimaju u svojoj dravi one poloaje koje hoe, ene se odakle hoe, udaju svoje keri za onoga koga oni hoe; ukratko, sve to si ti govorio nepravinim ljudima, ja sada govorim pravinim. S druge strane, nepravinim ljudima kaem a veina njih, ukoliko i uspevaju da pri kriju svoju nepravinost dok su jo mladi, na kraju trke dolijaju i bivaju ismejani, i da, kad ostare, trpe uvrede i od stranaca i od svojih sugraana, da bivaju ibani, e mueni, zlostavljani, ukratko, da bivaju rtve onih suro vosti kojima si ti istinito govorio. Za sve to zamisli da trpe nepravini ljudi, kao da si to od mene uo. Ali jo jednom: hoe trpeti da ti ja tako govorim? 70 Svakako ree jer pravine stvari govori. XIII.To bi, dakle nastavih ja pored onih do614 bara koja daje pravinost sama po sebi, bilo ono to bogo vi i ljudi daju kao nagrade, kao platu i darove pravinome oveku za vreme njegova ivota. b 317

 Zaista, lepa i stalna nagrada! A ipak sve to ni po koliini ni po veliini nije nita prema onome to obojicu oekuje tek posle smrti. I to moramo takoe sasluati, kako bi svaki od njih dvo jice uo ono to mu nae raspravljanje duguje. b Samo ti govori! Jer nema nieg to bi moglo biti prijatnije da ujem. Ali ti ja neu pripovedati neku Alkinojevu pri u/ 1 72nego priu jednog hrabrog junaka, Era Armenijevog sina , Pamfilca rodom. On je pao u ratu, i kad su posle deset dana pokupili vojnike leeve koji su ve bili poeli da trule, nali su ga jo itavog i preneli kui, s namerom da ga posle dvanaestog dana sahrane. Kad je ve leao na lomai, on se probudi, oive i poe pripovedati ta je tamo video. Rekao je ovo: kad je njegova dua izila iz c njega, putovala je u drutvu mnogih, i svi su doli u neko udno mesto gde su bila dva otvora u zemlji; ona su bila jedan pored drugog, a njima nasuprot bila 73 su dva ne beska otvora. Izmeu ovih su sedele sudije , i oni su, poto su izrekli presudu, naredili pravinima da pou na desnu stranu, i gore kroz nebesa, a na grudi su im stavili znake svoje presude; nepravinima, pak, naredili su da idu na levu stranu i nadole, a i ovi su na leima imali znake svojih dela. Kad je on sam doao pred njih, d rekli su mu kako treba da odnese ljudima poruku ta monjim stvarima, i naredili mu da slua i posmatra sve u tome kraju. On je video kako due, kad im se presudi, odlaze kroz otvore, jedan nebesni i jedan zemljin, i kako se kroz druga dva otvora ponovo vraaju: iz zemlje, pune e blata i praine, a iz drugog otvora iste. I izgledalo je kao da due koje se neprestano vraaju putuju izdaleka, da radosne odlaze na livade, skupljaju se kao na svetko vinu, pozdravljaju se meu sobom, ukoliko se poznaju, i raspituju se kod dua koje dolaze iz zemlje stvarima tamo, a kod onih koje dolaze sa neba, prilikama kod 615 njih. A one pripovedaju, jedne plaui i tuei, jer se seaju koliko i ta su pretrpele i videle na svome podzem nom putovanju a ovaj put traje hiljadu godina a one opet sa neba priaju srei i prizorima neizrecivog blaenstva. Mnogo vremena bi nam oduzelo, Glaukone, pripovedanje svih pojedinosti. A glavno rekao je on bese ovo: za svaku nepravdu koju su ikad poinili i za sve one kojima su je uinili, imali su da, za svaki pojeb dini sluaj, pretrpe desetostruku kaznu i to svakih sto 318

616

godina jer to odgovara ljudskom veku da bi tako platili desetostruku kaznu za krivicu; ako su, na primer, nekoliko njih bili krivi za smrt mnogih, zato to su izdali drave ili vojske i bacili ih u ropstvo, ili inae izazvali neku veliku bedu, onda su za svaki taj prestup morali platiti desetostruku kaznu; ako su, naprotiv, ukazivali dobroinstva i bili pravini i poboni, onda su i za to primali prikladnu nagradu. Za one koji su odmah umrli i malo vremena iveli, kazao je druge stvari koje ne vredi ni pominjati. A za bezonost prema bogovima i rodite ljima, i za pobonost i za samoubistvo kazna i nagrada je, priae, jo vea i tea. Zatim je rekao kako je bio prisutan kad je neko zapitao nekoga gde se nalazi Ardijej Veliki. A ovaj Ardijej bio je jo hiljadu godina ranije tiranin u nekom gradu Pamfilije, ubio je svoga starog oca i starijeg brata i, kako se prialo, bio poinio jo mnoga druga zla. Kae da je upitani odgovorio: Nije ovde i nee ovamo ni doi." XIV. Jer smo meu mnogim stranim prizorima videli i ovaj: Kad smo ve bili blizu ulaza i nameravali da se popnemo, poto smo ve sve ostalo bili pretrpeli, primetili smo iznenada njega i neke druge, gotovo veinu njih ti rane; a bili su i neki koji nisu bili dravnici, a koji su poinili velika zla i njih, kad su ve hteli da se popnu, otvor nije hteo da primi, nego je im bi neko od ovih neizleivo pokvarenih, ili neko koji jo nije dovoljno trpeo pokuao da se popne, odmah poinjao da buci. I odmah bi se tako je on nastavio pojavili divlji ljudi, koji su izgledali kao da su u plamenu, i koji su razumeli to buanje, pa su neke od njih epali da ih odvedu; ali Ardijeju i jo nekima povezae zajedno ruke, noge i glave, bacie ih na zemlju, odrae ih i odvukoe sa puta da ih razgrebu trnjem, a pri tom su prolaznicima stalno kazi vali zato se to deava i da e ove voditi i baciti ih u Tartar. A od svih mnogobrojnih i razliitih strahovanja koji ih obuzimaju najvee je ono, da se, dok se penju, ne zauje buanje i svaki je bio najradosniji, kad je uspeo da se popne, a ono se nije pojavilo. Ovakve bi, nekako, bile kazne i osvete, a prema njima su i odgovarajue nagrade. Kada je za due iz svake grupe proteklo sedam dana provedenih na livadi, morale su se osmog dana odatle dii i krenuti na put. etiri dana posle toga dospevaju do mesta odakle se gore vidi svetlost kako se prostire preko 319

617

celog neba i zemlje ravna kao stub, ponajvie nalik na dugu, samo sjajnija i istija. Do ovoga dospee posle jednog dana putovanja, pa ugledae krajeve nebeskih veza kako su prema sredini svetlosti napete. Jer ova svetlost vezuje i dri zajedno nebo i njegovo obrtanje, otprilike kao armatura na trijerama. A izmeu tih krajnjih gra ninika prua se vreteno 74 Nunosti (Anagke), ijim obr tanjem se pokreu obrtanja svih sfera.7i Osovina i vrhovi vretena nainjeni su od dijamanta, a omota (sphondylon) od dijamanta pomeanog sa drugim vrstama materijala. A priroda omotaa vretena je ovakva: njegov oblik je isti kao i ovozemaljski, a prema onome to je Er ispriao, treba da ga zamislimo tako kao da je u jedan veliki i upalj omota vretena uklopljen jedan drugi omota, manji, ali slian onom prvom, otprilike kao posude za merenje koje se jedna u drugu mogu umetati; zatim, u onaj drugi umee se trei jo manji omota, pa etvrti i, najzad, preostala etiri. Postoji, naime, ukupno osam takvih omotaa, uklopljenih jedni u druge. 76 Odozgo posmatrani, oni svoje obime pokazuju kao krugove,77 a spolja izgledaju tako kao da sainjavaju jedinstvenu celinu omotaa vretena u odnosu na osu, koja se prostire upra vo kroz sredinu osmog omotaa. 78 Prvi omota je, dakle, onaj spoljanji, a njegovi kru govi imaju najvei obim. Drugi je obim estog omotaa, trei je obim etvrtog omotaa, etvrti osmoga, peti sed moga, esti petoga, sedmi treega, osmi drugoga.79 Obim najveeg omotaa je aren, 80 obim sedmog omotaa ima najvie svetlosti, osmi dobija svoju boju 81 od sedmoga, koji mu daje i svoju svetlost. Obim i dru gog i petog omotaa imaju boje koje su nalik jedna na drugu, i koje su vie ute od prethodnih. Boja treega je najbelja. etvrti je crvenkast, a na drugo mesto po belini dolazi esti obim omotaa. 82 Vreteno u celini se obre kruno i uniformnim kre tanjem, ali sedam njegovih unutranjih krugova neome tano se obru u smeru koji je suprotan onom kojim se celina obre. 83 A od tih sedam krugova, najbre ide osmi. Sa meusobno jednakim brzinama, na drugo mesto po brzini obrtanja dolaze: sedmi, esti i peti. Tree mesto po brzini obrtanja zauzima etvrti krug, za kojeg su dr ali da ima retrogradno kretanje. Na etvrto mesto po brzini dolazi trei krug, a na peto drugi. 84

618

I obre se to vreteno na kolenima Anankinim (Nu nosti) . s s Gore, na svakom njegovom krugu, stoji po jedna Sirena i obre se zajedno s krugom. Svaka od Sirena peva svoj glas kao jedan jedinstveni ton. A iz svih osam takvih tonova usaglaava se jedinstvena harmonija. Oko Ananke, svaka na svom prestolu i na podjednakom rastojanju, sede tri Mojre, keri Anankine, u belo odevene i lo vorovim granicama krunisane: Lahesa, Klota i Atropa. One pevaju u skladu sa Sirenama, i to: Lahesa ono to se dogodilo (prolost), Klota ono to jeste (sadanjost), Atropa ono to e biti (budunost). A Klota svojom des nicom dodiruje spoljni krug vretena, pomae njegovo obrtanje, i razdvaja vreme na intervale. Atropa ini isto, dodirujui unutranji krug levom rukom. Lahesa pak i jednom i drugom rukom naizmenino pomae i jedno i drugo obrtanje. XV. Kad su, dakle, oni tamo dospeli, morali su od mah stupiti pred Lahesu. Jedan tuma boje volje (prophetes) postavio ih je najpre u red, zatim je iz Naruja Lahesina uzeo kocke i uzore ivota,80 popeo se na visoku govornicu i rekao: Ovo je re (logos) device (kore) Lahese, keri Anan kine: Due jednodnevne (ephemeroi), 8 7 evo poinje drugi period, smrtonosan za smrtni rod. Nee sudbina (daimon) 8 8 vas kockom birati, nego ete vi izabrati sudbinu. Prvi na koga kocka 39 padne, neka prvi bira ivot s kojim e po nunosti zajedno biti. Vrlina je bez gospodara, 90 ko je ceni imae je vie, ko je ne ceni imae je manje, svako prema svome. Krivica je u birau, bog nije kriv".91 Rekavi to, svima je bacio kocke i svako je, osim njega (Era), jer njemu nije dozvolio,92 uzeo onu koja je ispred njega pala. Uzimanjem kocke, svakom je postalo jasno koji je po redu. Posle toga je onaj tuma boje volje 92 stavio pred njih na zemlju " uzorke ivota, i to mnogo vie nego to je bilo prisutnih. A bese svakojakih uzoraka: ivoti svih ivotinja, a i svekoliki ljudski. Meu ovima bese i tiranida, jednih koje su trajne, a drugih koje su prekinute u sredim i zavrene siromatvom, progonstvom i prosjakim tapom. Bilo je jo i ivota slavnih ljudi, jednih po obliku slave, drugih po lepoti, treih po snazi, etvrtih po uspehu u borbi i takmienju, petih po roenju i zaslugama predaka; a bilo je i neslavnih ivota, isto kao i onih namcnjenih enama. Ali u tom velikom izboru razliitih ivota, nije bilo nieg za due, jer zbog nu321

320

nosti da se izabere drugi ivot, postaje i dua drukija.' 3 Preostali ivoti bili su sastavljeni na taj nain to su jedno s drugim pomeani: bogatstva i siromatva, bolesti, zdravlja. A bilo je94 i takvih koji su neto srednje od toga to je nabrojano. Upravo je u tome, kako izgleda, dragi moj Glaukone, c sva opasnost za oveka, te zbog toga se svako od nas ponajvie mora starati zanemarujui druga saznanja kako e to saznanje potraiti i stei, samo ako ga bude mogao negde nai i od nekoga nauiti, ili sam njime ovladati. A re je, Glaukone, sposobnosti i znanju po mou kojih se raspoznaje estit i izopaen ivot, i koji omoguuju da se tamo, gde je mogue birati, uvek iza bere ono to je bolje. Prosuujui sve ono to je maloas izreeno, sastavljajui to jedno s drugim i analizirajui to s obzirom na ivotnu vrlinu, dolazi se do znanja tome koja to valjana meavina, nainjena sa siromatvom d ili bogatstvom, i uz koje stanje due, ine da ivot bude rav ili dobar; zatim do znanja tome kakve su posledice meanja plemenitog i niskog roda, privatnog i jav nog, snanog i slabog, uenosti i neukosti, kao i svih takvih svojstava, onih koje dua po prirodi poseduje, kao i onih koje stie. Tako se iz svega toga, imajui u vidu prirodu due, moe zakljuivanjem izabrati izmeu onog e to je za ivot gore i onog to je bolje, nazivajui gorim ono to duu kvari i ini da postane nepravinija, boljim pak ono to je ini pravinijom. 05 0 svemu ostalom ne treba se brinuti. Uostalom, ve smo videli da je takav 619 izbor najbolji. Treba se, dakle, drati toga, kao dijamant vrstog uverenja, kada se poe u Had, kako i tamo ne bismo bili zaslepljeni bogatstvom i slinim zlom, te kako ne bismo zapali u nasilja i druga takva dela, pa poinili mnoga i neizleiva zla, a jo vea i sami pretrpeli. Treba, dakle, znati izabrati ivot koji se, izmeu tih krajnosti, uvek dri sredine, izbegavati ono to je preterano i na jednoj i na drugoj strani. A sve to, po mogustvu, i u ovom ivotu, kao i u svima ivotima koji e posle ovoga nastupiti. Uistinu, to je nain na koji ovek postaje najb sreniji.96 XVI. A taj vesnik sa onoga sveta (tj. Er) objavi da je onaj tuma boje volje ovako rekao: ,,I onoga ko poslednji" pristupi, ako pametno odabere, skladnoga bia eka ivot ugodan, ne zao. Ni prvi koji bira neka ne bude nemaran, ni poslednji obeshrabren." 322

Poto je tuma boje volje te reci izgovorio pri ae dalje Er pristupi onaj koga je kocka odredila da bude prvi, pa izabra najveu tiranidu. Zbog nerazumnosti i pohlepe, on nije pri izboru svemu dovoljno pro mislio, pa mu je promaklo da je u takvoj tiranidi zla c sudbina sadrana: da se sopstvena deca pojedu, 97 a i druga zla. Ali kada je na miru svoj izbor osmotrio, poeo je da narie i da samog sebe udara. Poto se nije drao onoga na ta je tuma boje volje bio prethodno upozorio, on nije optuivao samog sebe zbog tih zala, nego kob sluaja (tyhe), demone, i sve drugo samo ne sebe. Taj pak bese jedan od onih koji su doli s neba; on je svoj prethodni ivot proiveo u jednoj ureenoj dravi, a vrlinu je stekao d po navici, bez filozofije.98 Er je jo rekao da meu onima koji su doli s neba nije bilo malo onih koji su se tako prevarili, jer u nevoljama nisu bili izvebani. A mnogi od onih koji su doli ispod zemlje nisu svoj izbor inili u takvoj urbi, jer su se i sami namuili i muke drugih videli. Eto zbog toga 99 za veinu dua nastaje smena zla i dobra, a jo i zato to ta smena zavisi od sluaja koji se u bacanju kocki nalazi. No ako bi se neko, pri svakom povratku u ivot na ovom svetu, na zdrav nain bavio e filozofijom, i ako ga izbor pomou kocke ne bi bacio na poslednje mesto, 100 onda se moda smemo usuditi da, po onome to nam je sa onoga sveta porueno, tvrdimo da takav ovek ne bi bio srean samo u ovozemaljskom i votu, nego da bi mu i put iz ovozemaljskog ivota na onaj svet, kao i povratak otuda ovamo, bio bez prepreka i ne beski, a ne izrovan i podzemni. A doista je govorae Er vredelo videti taj pri620 zor; to kako su pojedine due odabrale svoje ivote, jer bio je to prizor udan, tuan i smean. U veini sluajeva, izbor je bio izvren prema navikama steenim u prethod nom ivotu. On je, kae, video duu, koja je nekada bila Orfejeva, kako je odabrala ivot labuda, jer zbog mrnje prema enskom plemenu, koje ga je usmrtilo, on ne htede da ga ena zane i da ga ponovo rodi. 101 Video je duu Tamirovu 102 kako je odabrala ivot slavuja; a labuda je video kako izborom zamenjuje svoj ivot za ljudski, na isti nain kao i druge ptice pevaice. Ona dua kojoj je kockom bilo odreeno da bude dvadeseta po redu, izab brala je ivot lava; bila je to dua Telamonovog sina Ajanta, koji, seajui se presude oruju,'03 ne htede da 323

se ponovo rodi kao ovek. Iza ove birala je Agamemnonova dua, koja, zbog patnji to ih joj je ljudski rod pri redio, 104 zameni ljudski ivot za ivot orla. Negde u sre dini, prema redu odreenom kockom, birala je Atalantina dua, koja, videvi velike poasti vezane za ivot atlete, nije ih mogla mimoii, nego ih uze. Posle ove, video je Er c duu Panopejevog sina Epeja kako se odluuje za prirodu ene, veste u svom poslu. Sasvim meu poslednjima, vi deo je duu aljivine Tersita kako ona na sebe oblai oblik majmuna. A kocka je sluajno tako odredila da Odisejeva dua poslednja pristupi izboru, pa seajui se preanjih muka, odree se astoljublja i dugo lutae okolo u traganju za bezbrinim ivotom obinog, i za javne po slove nezainteresovanog graanina; i jedva ga nae kako d lei u nekom uglu, poto su takav ivot svi drugi zanema rivali i bacali u stranu. Ugledavi ga, Odisej eva dua ga radosno izabra, pa ree da bi uinila isto ak i da je prva birala. Na slian nain, neke od dua drugih ivotinja105 ule su u ljudske ivote, ili u ivote drugih ivotinja; ne pravedne su se menjale u divlje, a pravedne u pitome. I tako se sve sa svaim mealo. Poto su sve due izabrale svoj ivot, uputie se Lahesi pristupajui joj u istom onom redu koji je kockom bio uspostavljen. Lahesa dodeli svakoj dui za pratioca po jednog demona, koji e biti uvar njenog ivota i izvre ilac njenog izbora. Za svaku duu bio je to onaj demon koga je dua svojim izborom odabrala. Demon je najpre odveo duu pred Klotu, pod njenu ruku i kruno obrtanje vretena, potvrujui tako sudbinu koja joj je kockom dodeljena i koju je sama izabrala. Posle susreta sa Klotom, demon privede duu Atropinom predenju, da bi nit sud bine koju je Klota isprela bila uinjena nepovratnom. 106 107 621 Odatle se, bez osvrtanja, uputie Anankinom prestolu, prooe pored njega na drugu stranu, 108 pa kad i ostali 109 prooe na tu stranu, stupie svi na Letino polje, pro lazei kroz stranu egu i sparinu, jer to polje bese bez drvea i svega onoga to na zemlji raste. Najzad se ulogorie du reke Amelete, iju vodu nijedna posuda ne 110 moe zadrati. Svaka je dua morala da popije po jednu odreenu meru te vode, a one koje nisu bile zatiene razboritou, popile su vie od jedne mere, te bi posle svakog ispijanja sve zaboravljale. Potom zaspae i kad b nastupi pono, nastade grmljavina i zemljotres i, najed324

nom, svaka dua bi izbaena gore,111 ka svome roenju, onako kao to se kreu zvezde koje padaju. Eru pak nisu dopustili da pije onu vodu; ali, on nije znao da kae kako se i kojim putem vratio u svoje telo, nego je veli iznenadno otvorio oi, video da je zora i samog sebe kako lei na pogrebnoj lomai. I tako je, Glaukone, pria (mythos) sauvana i nije izgubljena. A ona e i nas sauvati, ako joj budemo verovali, i sigurni u sebe prebrodiemo Letu, reku zaborava, i duu svoju neemo ukaljati. No ako meni budete verovali, draemo se ustanovljenog: 112 dua je besmrtna i moe u sebe primiti sva zla, jednako kao i sva dobra; ii emo uvek onim putem koji vodi prema gore, i uvek i svuda emo uz pomo razboritosti upranjavati pravi nost. Tako emo i sebi samima i bogovima biti prijatelji, i u ovozemaljskom ivotu dobijati nagrade koje pravi nost zasluuje, kao to pobednici u igrama idu okolo po stadionu prikupljajui ih. Tako emo valjano delati i u ovozemaljskom ivotu i na onom hiljadugodinjem putu, kojem smo u prii govorili.

IMENSKI

REGISTAR

ABDERA je ime grada u Trakiji; prvo fenianska, zatim grka klazomenska naseobina. AFRODITA, boginja lepote i ljupkosti, ena runog Hefesta. AGAMEMNON, kralj Mikene, brat Menelajev, voa Grka u borbi protiv Trojanaca. Posle desetogodinjih borbi p r e d Trojom vraa se u svoj rodni kraj kao pobednik i tu nalazi s m r t od ene Klitemnestre kojoj je pomogao njen ljubavnik Egist. To je sadrina prvog dela Eshilove trilogije (jedine u celini sauvane) Orestije. Njegovu smrt je osvetio sin Orest (II i I I I deo trilogije). AGLAION je otac Leontijev. V. Leontije. AHAJCI su jedno grko pleme, ali Homer to ime upotrebljava za Grke uopte. AHIL (Achilleus) je grki junak, sin boginje Tetide i kralja Peleja, vla dar Mirmidonaca. Uestvovao je u r a t u protiv Trojanaca. Tu se istakao velikim junatvom i ubio Prijamovog sina Hektora, naj poznatijeg trojanskog junaka. AJANT (Aias), sin Telamonov, sa ostrva Salamine, s m a t r a n je posle Ahila najveim junakom kod Troje. Posle Ahilove smrti, u borbi za njegovo oruje, pobedio ga je lukavi Odisej. Zbog toga je Ajant poludeo i u ludilu poklao stado ovaca mislei da su to Grci. Kad se osvestio, ubio se svojim maem. Tragiar Sofokle (497406) je to obradio u svojoj drami Aias. I u Homerovoj Odiseji i u X knjizi Drave prikazuje se Ajant kako ne moe da zaboravi tu uvredu. Homer, Ilijada, XI, 549 ss. ALKINOJ (Alkinoos) je kralj starosedelaca ostrva Krfa Fejaka, otac Nausikaje koja je nala Odiseja na morskoj obali i odvela ga svome ocu. Na dvoru kralja Alkinoja Odisej je ispriao svoje doivljaje posle trojanskog r a t a (Homer, Odiseja, X do XIII). Ovaj deo Odiseje bio je kod starih poznat pod imenom Alkinojeve prie". ANAHARSID (Anacharsis) je bio m u d r i Skit kraljevskog roda. Ponekad su ga ubrajali meu sedam mudraca. Pripisuju mu pronalazak sidra i lonarskog toka. ANANKA (Ananke) = Nuda, Neminovnost. Personifikacija neumitno sti i kao takva majka Suaja (Moirai), v. pod Mojre. ANTISTEN (Antisthenes) je osniva takozvane kinike kole koja je dobila ime po gimnazionu Kinosargu gde je Antisten uio. Svrha ivota je, po njemu, postizavanje vrline, a ova se sastoji u radu i zadovoljenju malim. Bio je nepomirljivi protivnik Platonovog uenja idejama. Platon mu je odgovorio u svome dijalogu Euti-

327

demu. Poznat je Antistenov uenik Diogen iz Sinope za koga je vezano vie anegdota. APOLON je uveno boanstvo koje je imalo svoje proroite, najuve nije u antikom svetu, u Delfima, u Fokidi. Stari su pre svakog vanijeg poduhvata pitali za savet Pitiju, proroicu u delfskom hramu. Platon se dri grke tradicije i delfskom boanstvu ostav lja onaj veliki ugled koji je ono uivalo. Apolon je smatran i bo gom zatitnikom muzike i voom devet Muza (Musagetes"). Kao bog svetlosti ima nadimak Feb (Phoibos). ARDIEJ (Ardiaios) mitoloko bie, tiranin, simbol svih tirana koji tee samo uivanju. AREJ je bog rata. ARG (Argos) je starogrko ime za Peloponez. Pored Mikene to je zna ajan grad u Argolidi i prestonica kralja Menelaja, Agamemnonovog brata. ARHILON (Archilochos) sa ostrva Para (Paros) iveo je oko 650. pre n. e. i bio je veoma cenjen kao pesnik kako lirskih tako i ratnikih pesama. ARION je iveo oko 600. pre n. e., rodom iz Metimne na Lezbosu. Mnogo je putovao i boravio i kod svoga prijatelja Perijandra, tiranina u Korintu. Poznata je pria tome kako ga je spasao delfin kad se vraao iz Regija u Junoj Italiji. Mornari su hteli da ga bace u more da bi se dokopali njegovog bogatstva. A kad je Arion skoio u more, primio ga je delfin na svoja lea i odneo ga u Grku. (Herodot, I, 23, 24.) Arion je pronalaza ditiramba, koji je igrao veliku ulogu u postanku tragedije. ARISTON je bio Platonov otac. ARISTOFAN (Aristophanes) je najvei predstavnik takozvane stare ko medije. iveo je od 446. do 388. pre n. e. Izgleda da se u Dravi aludira na neke od njegovih komedija, od kojih je 11 sauvano. ARISTONIM, otac Klitofontov. V. Platonov dijalog Klitofont. ARKADIJA je jedina grka pokrajina koja se ne granii sa morem. Sta novnici Arkadije obino su stupali kao najamnici u slubu obli njih drava, pa ak i persijskih kraljeva (na primer Kira Mlaeg). Kod starih pesnika Arkadi ja vai kao zemlja lepog i mirnog pa stirskog ivota, punog idila; otuda i izreka arkadijska tiina". ASKLEPIJADI su klan grkih lekara koji vode svoje poreklo od boga-lekara Asklepija (latinski Eskulapa). ASKLEPIJE (Asklepios) je bog, zatitnik lekara i mitski osniva slavnog klana lekara Asklepijada na ostrvu Kos, kojem je pripadao i ve liki lekar Hipokrat, koji se esto pominje u Dravi. Najuveniji h r a m toga boanstva nalazi se u Epidauru gde postoje i danas zna menite i impozantne ruevine grada sanatorijumi i bolnice. Tu su naeni mnogobrojni votivni natpisi koji su sada smeteni u lokalnom muzeju. Asklepijevi sinovi su (kod Homera) lekari Mahaon i Podalirij. ATALANTA je mitska figura, brza trkaica i veoma vesta lovu. ATENA je Zevsova ki. Po mitolokom predanju rodila se iz Zevsove glave. Zatitnica umetnosti, boginja mudrosti i eponim grada Atine. ATRIDI (Atreidai) su potomci Atreja; najuveniji: Agamemnon i njegov brat Menelaj. ATROPOS je jedna od keri Ananke (Neizbenosti), jedna od tri suaje. Re znai neodvratljiva, neumoljiva.

BIJANT (Bias) je jedan od sedmorice grkih mudraca kome se pripi suje izreka: Sve svoje nosim sobom. V. pod Sedam mudraca. DAMON je ime uvenog uitelja muzike za vreme Perikla; njegov prija telj i uitelj Platon esto ga navodi kao najvei autoritet u muzici. DEDAL (Daidalos) je, po predanju, sazidao lavirint na ostrvu Kritu i prvi nainio spravu za letenje za sebe i svoga sina Ikara. Teko je poverovati da je Dedal istorijska linost, iako ima elemenata za to. Poznata je pria Ovidijeva njemu i nesrenom sinu Ikaru. (Met. VIII 183285). DELFI (Delphoi) je grad u Fokidi, uven po Apolonovom proroitu koje je igralo vanu ulogu u starom svetu. Politiki uticaj proroita bio je ogroman ne samo na Grke nego i na Persijance i druge narode. U Delfima su igrane igre kao u Olimpiji, samo nikad nisu stekle onu popularnost kao olimpijske. Pesnik Pindar je proslavio pobednike u tzv. Pitijskim igrama. DIOMED (Diomedes) je jedan od glavnih grkih junaka kod Troje. On je primorao Odiseja da mu vrati Paladijum simbol zatite i bezbednosti Troje. DIONIS (Dionvsios) je grko boanstvo u iju su se slavu u Atini svake godine odravale velike sveanosti. V. Dionisije. DIONISIJE su se zvali grki praznici u ast boga Dionisija. Sveanosti su trajale od kasne jeseni do prolea. Poinjale su sa tzv. malim ili poljskim Dionisijama u mesecu decembru, i to u svim srezovima. U januaru dolaze Leneje, a u februaru tzv. antesterije. Za dramsku umetnost najvanije su takozvane velike Dionisije ili gradske u mesecu martu, kad su, u toku tri dana, svakoga dana izvoene po jedna trilogija sa satirskom igrom; uz to jo i po jedna komedija. EGIPANI su visokokulturni narod staroga veka, sa kojima su Grci vrlo rano doli u dodir. EPEJ (Epeios) je po verovanju i predanju bio ovek koji je napravio trojanskog konja pomou koga su Grci uli u grad i osvojili ga. ER je ime jednog Pamfilijca za koga je vezana pria zagrobnom ivotu u desetoj knjizi Drave. tome detaljnije na odgovarajuem mestu komentara. ERIFILA (Eriphyle) je bila ena kralja i proroka Amfijaraja iz Arga. Podmiena zlatnom ogrlicom, ona je izdala svoga mua koji nije hteo da uestvuje u pohodu sedmorice protiv Tebe. Kad ga je najzad na to naterala, on je krenuo na put i u bici poginuo. EROS je bog ljubavi, ovde prikazan kao tiranin. ESHIL (Aischylos) (525456. godine pre n. e.) je prvi od velikih grkih tragiara, koji je tragediji dao otprilike onaj oblik koji je kod Grka definitivno ostao. Od 79 tragedija (toliko n a m je naslova Eshilovih tragedija poznato) kojima se takmiio, odneo je trinaest pobeda. Sauvano je sedam tragedija: Hiketide, Persijanci, Sed morica protiv Tebe, Okovani Prometej i trilogija Orestija (od delova: Agamemnon, Hoefore, Eumenide). Kod nas je Eshila preveo M. uri, kod Hrvata Koloman Rac, kod Slovenaca Omerza. EURIPID (Euripides) je trei veliki grki pisac tragedija (485406. go dine pre n. e.). Nije bio toliko popularan kao Eshil i Sofokle, jer je pokuao da uvede u dramu neto novo, nov nain obrade savremenih problema. I u samoj strukturi drame izvrio je neke izmene. Od 92 (ili 98) drame za koje se veruje da ih je napisao sa329

328

uvano je osamnaest, odnosno devetnaest, ako uzmemo u obzir i (spornu) d r a m u Reza (Rhesos). Kod nas su prevedene delimino, a Koloman Rac je preveo sve. EURIPIL (EurypyIos) je junak u Homerovoj Ilijadi. Na tom mestu Ilijade pobrkan je sa Mahaonom. Po Homeru je pomenuto pie (koje pominje Platon ponovo u dijalogu Ion) dobio Mahaon od Hekamede. tom piu proitati 405. st. Drave na kraju. EUTIDEM (Euthydemos) uesnik u istoimenom Platonovom dijalogu. FEB (Phoibos) je nadimak boga Apolona. V. pod Apolon. FENIANI su semitski narod koji je iveo u Siriji. To su bili vrlo vesti pomorci koji su svuda po obalama Sredozemnog mora osni vali kolonije, meu kojima je najuvenija bila Kartagina. Na grku kulturu su veoma snano uticali, jer su Grci od njih pri mili pismo, a mnogo ta i iz muzike. FENIKS (Phoinix) je bio Ahilov vaspita. Opirno njemu Homer, Ilijada, IX, 432605. FOKILID (Phokvlides) iz Mileta, oko 540. pre n. e. poznat po svojim sentencijama, od kojih nam nije mnogo sauvano. Spis koji mu se pripisuje datira iz godine 150. pre n. e., a zbirku je sastavio neki ueni Jevrejin iz Aleksandrije. GIG (Gvges). Herodot pripoveda ovu istoriju drukije (Istorija, I, 813). GLAUK (Glaukos) je ime morskog boanstva i zatitnika ribara. Samo ime dolazi od grke rei glaukos" to znai sjajan", blistav". GLAUKON je jedan od govornika u dijalogu Drava, Platonov brat. HAD (Hades) je ime podzemnog boanstva koje se zove i Pluton. Osini toga, ime Had oznaava i podzemlje kuda su, po verovanju starih, dolazile due posle smrti. Hadova kaciga je pravila oveka nevid ljivim. Uporedi Homer, Ilijada, V, 844845: Atena uzme Aidov ljem, da ne vidi silni je Arej." Isto Hesiod, scut. 227. Podsea nas, dakle, na Sigfridovu i Alberihovu Tarnkappe" iz Nibelunkog ciklusa. Tu kacigu su umetnici rado predstavljali u obliku frigijske kape. HARONDA (Charondas) je grki dravnik iz June Italije i Sicilije (iz sedmog ili estog veka pre nae ere). Mnogim gradovima u tim krajevima je dao ustave. Platon ga inae, osim na ovom mestu, nigde ne pominje, dok ga Aristotel esto pominje. HEFEST (Hephaistos) je sin evsa i Here, bog vatre i zatitnik zanata kovaa, mu najlepe boginje Afrodite. Opirno ljubavnoj aferi sa bogom Arejem u Odiseji, VIII, 266 ss. HEKTOR je voa Trojanaca i najodliniji njihov junak; sin Prijamov. HELADA je ime za Grku. HELENI je kolektivno ime za Grke. HELENA je ime lepe Jelene, ene kralja Menelaja, zbog koje je nastao trojanski rat. V. pod Stesihor. HELESPONT je staro ime za Dardanele. HERA je Zevsova ena i zatitnica braka. HERAKLIT (Herakleitos) je jedan od prvih grkih filozofa, iveo oko 540480. g. pre n. e. HERODTK (Herodikos) iz Selimbrije, oko 420. pre n. e. rodom iz Megare, jedan od Hipokratovih uitelja, bio je po profesiji uitelj telesnih vebi (gimnasta), pa je tako gimnastiku spojio sa lekarstvom. Izmeu rada koje telo obavlja i hrane koju uzima mora da po-

stoji odreena srazmera: bolest nastaje samo od pogrenog na ina uzimanja hrane i ivota, i sve se da izleiti dugim i zamor nim etnjama, znojenjem, trljanjem i si. HERODOT (Herodotos) je najstariji grki istoriar, nazvan ocem istorije". iveo je od 485425. godine pre n. e. Odlazio je u Atinu i Olimpiju i tamo itao svoje delo te dobio 10 talanata nagrade za to. Pria se da je mladi Tukidid plakao kad ga je sluao. Njegovo delo se sastoji od devet knjiga, i svaka knjiga nosi ime jedne Muze. Cilj pisanja bio je da obuhvati istoriju celoga sveta. Naj vanije su one knjige u kojima se opisuje sukob Grka i Persijanaca. Knjiga je puna zanimljivih, esto neistinitih pria. HESIOD (Hesiodos) grki pesnik, koji je iveo u VIII veku pre nae ere. Njegova pesnika dela su: Erga kai hemerai (Dela i dani) i Teogonija (Postanak bogova) knjiga koja je veoma vana za poznavanje religije starih Grka; to je prvi katalog" grkih bo anstava. HIDRA je udovite, sa vie glava, kome bi za svaku odseenu glavu izrasle dve nove glave. HIMERA (Chimaira) je mitsko bie, spreda lav, umesto repa zmaj, a u sredini koza (kako ga opisuje Homer u Ilijadi, VI, 179: Najprvo lav, ostraga zmaj, a u sredini pak koza. Strano je rigala silu iz sebe arkoga ognja"). HIPOKRAT (Hipokrates) otac grke medicine bio je najuveniji lekar staroga veka rodom iz plemena Asklepijada u kome se lekarska vetina prenosila s kolena na koleno. Roen oko 460. godine pre n. e. na ostrvu Kosu. Nemamo mnogo podataka njegovom ivotu; poznato je da je mnogo putovao, i da je u m r o posle go dine 377. u Larisi u Tesaliji. Jo u Galenovo doba (129199 g. n. e.) nalazio se blizu Larise spomenik podignut tom velikom lekaru. Pod njegovim imenom poznate su nam 53 rasprave pisane jon skim dijalektom. Koja su dela autentina a koja nisu ne zna se pouzdano. Najzanimljiviji su svakako dnevnici bolestima u se dam knjiga. Kasnije su Hipokratova dela prouavali Rimljani i Arabljani. Platon esto pominje Hipokrata u svojim filozofskim dijalozima, i daje mu ak nadimak Veliki". Mnogobrojne prie vezane za njegovo ime svedoe n a m tome koliko je on bio poznat. Tako, na primer, postoji predanje da je Hipokrat bio pozvan kao konsultant kad je poetkom peloponeskog r a t a izbila kuga; da je na molbu stanovnika grada Abdere gde je iveo veliki fiziar i osniva uenja atomima, Demokrit, doao da ispita duevno stanje Demokritovo; s druge strane su ga, opet, optui vali da je zapalio Asklepijev h r a m na Kosu da bi unitio votivne tablice sa opisima bolesti, koje su se nalazile u h r a m u da bi tako stvorio verovanje da je sva udotvorna leenja izvrio on, a ne (bog) Asklepije. HIRON (Cheiron) je mudri Kentaur kome je bilo povereno vaspitanje najveeg grkog junaka Ahila. HOMER (Homeros) je najstariji i najslavniji pesnik starih Grka. Po tradiciji je iveo oko 800. godine pre n. e. Sedam grkih gradova prisvaja sebi slavu da se taj veliki pesnik i uitelj Grke, kako kae Platon, rodio u jednom od njih. njemu i njegovu ivotu ne zna se gotovo nita, ali mu se pored drugih pripisuju dva kapi talna epa stare grke knjievnosti: Ilijada i Odiseja. Neki nau nici veruju da je Homer kao pesnik postojao, i uprkos raznim tekoama u interpretaciji dela pripisuju mu autorstvo oba epa.

330

331

Drugi opet to poriu i smatraju da su oba epa postala iz vie pesama koji su kasnije za vreme Pizistrata dobili ovaj oblik. IDA je ime nekoliko planina u staroj Grkoj. Na jednoj od njih je pastir Parid presudio koja je boginja najlepa, a to je po pre dan ju dovelo do trojanskog rata. ISMENIJE (Ismenios) Tebanac, koga Platon pominje u dijalogu Menon, davnik na zlu glasu. ITAKA je postojbina grkog junaka Odiseja. Malo ostrvo u Jonskom moru, naspram Korintskog zaliva. KEFAL (Kephalos), otac Polemarhov, uesnik u dijalogu Drava. KEOS je ostrvo, rodno mesto sofiste Prodika. KERBER (Kerberos) je troglavi pas, uvar u podzemnom svetu. KLOTO je jedna od suaja. V. pod. Moire. KOKIT (Kokithos) je jedna od etiri reke u podzemlju (Stiks Aheron i Piriflegeton). Ime treba tumaiti pomou glagola ,,kokyo" = jadikujem, uzdiem; dakle reka uzdisaja. KREOFIL (Kreophilos) je bio Homerov savremenik, njegov prijatelj, ili ak i zet. Ueni Kalimah iz Aleksandrije pripisuje mu ep Osvajanje Ehalije. KREZ (Kroisos) je bogati lidijski vladar za koga je vezana poznata anegdota Solonu. V. Herodot, Istorija (I, 6, 7, 2656 ss.). KRIT (Krete, latinski Creta) je ostrvo na kome je cvetala prastara kul tura. Engleski arheolog Arthur Evans vrio je otkopavanja gra dova na Kritu (Knosa). Jedan drugi engleski naunik i arheolog-amater, Michael Ventris, 1953. g. proitao je natpis (linear B) iz grada Knosa. Tako je utvreno da su svi ti natpisi na glinastim tablicama, koji potiu iz Knosa, Mikene i Pilosa starogrki natpisi! Ovaj Ventrisov pokuaj (Ventris je u 34. godini poginuo u saobraajnoj nesrei) potvrdila su ispitivanja nekih 300 tablica. Tako je utvreno da su Homerovi preci ve 200 godina pre Homera raspolagali pismom, dodue jednostavnim, od nekih 90 znakova za slogove i izvesnim brojem znakova za slike. Ustav ostrva Krita bio je u staro doba, pored spartanskog, najpoznatiji. U novije vreme su naunici malo skeptiniji u odnosu na Ventrisovo tumaenje. KRONOS je ime prvog boga, oca Zevsa, Posejdona, Here i Hada. Kronosu odgovara rimsko boanstvo Saturnus. Zevs se zbog toga naziva Kronides ili Kronion. KSERKS (Xerxes) je sin Darija i Atose, persijski vladar (485465. go dine pre n, e.), vodio ratove protiv Grka. V. Herodot, Istorija, I, 183; IV, 43; VI, 98; VII, VIII. LAHESIS je jedna od suaja. V. Moire. LAKEDEMON (Lakedaimon) je staro ime za Spartu. Spartanci se nazi vaju jo Lakedemonjanima (Lakedaimonioi). Ustav toga grada visoko su cenili stari Grci, njega je dao Likurg (Lvkurgos). LETA (Lethe) je reka u podzemnom svetu. Re znai zaborav", jer ko pije vodu iz nje, zaboravlja na svoj raniji ivot. LIKURG (Lvkurgos, 9. v. pre n. e.), autor spartanskog ustava. MAHAON (Machaon), tesalski lekar i poluboanstvo, sin Asklepija i Epione. Sa svojim b r a t o m Podalirijem (Podaleirios) krenuo je kao knez Trike u rat protiv Trojanaca (Homer, Ilijada, IV, 200207). Svoje lekarsko znanje stekao je kod oca (v. s. v. Asklepijadi), a njegovog oca uio je lekarskoj vetini Kentaur Hiron

(Homer, Ilijada, IV, 218). U Ilijadi esto leci rane (IV, 193 do 218) i biva i sam ranjen (Ilijada, XI, 501). Kasnije je zajedno sa Asklepijem oboavan na mnogim mestima, kao i u Epidauru, uvenom mestu gde su se stari leili u h r a m u i zgradama Asklepijeona. MARSIJA (Marsyas) je bio odlian svira u frulu. Pozvao je samog Apolona na takmienje. Apolon ga je pobedio i za kaznu to se usudio da se s njim takmii odrao ga. To je omiljen motiv starih slikara. MEGARA je napredni grad u staroj Grkoj, nedaleko od Atine i Korinta na Istmu. Grad je u peloponeskom r a t u igrao znaajnu ulogu. Na mestu gde ga Platon pominje misli se verovatno na bitku iz godine 409. MENELAJ (Menelaos) je pored Agamemnona uestvovao u trojanskom r a t u jer mu je enu, lepu Jelenu, oteo Prijamov sin Pari (Pari). MIDA (Midas) je bio kralj Frigije (po mitologiji). Jednom prilikom spasao je Silena, uitelja boga Baha (Dionisa) i za nagradu dobio je mo da sve to dodirne pretvori u zlato. Tako su se i hrana i pie pretvarali u zlato i Mida zamoli boga da mu oduzme tu mo. Poto se okupao u reci Paktolu, izgubio je tu mo, ali je zato reka postala zlatonosna. Jedna od lepih Ovidijevih metamorfoza. (XI 85145). MOIRE (Moirai) su grke boginje sudbine. Kod Hesioda su keri Zcvsove. Lahesis objavljuje prolost, Kloto sadanjost, Atropos bu dunost. MOMOS je personifikacija prekora, sin Noi (kod Hesioda). MUZE (Mousai). Po Herodotu su Muze, kojih ima devet, keri Zevsa i Mnemosine. To su boginje pesme; pesnici ih dozivaju u pomo (Homer u Ilijadi i Odiseji na mnogim mestima; Vergilije u Enejidi). One uestvuju na gozbama koje prireuju bogovi, a Apolon je njihov predvodnik (zato epitet Muzaget voa Muza). Kasnije su pojedinim Muzama odredili pojedine funkcije: Klio (Kleio) je zatitnica epske poezije, Uranija astronomije i didaktike (astronomske) poezije, Melpomena tragedije, Talija (Thaleia) komedije, horske lirike Terpsihora (Terpsihore), ljubavne pesme Erato, elegije Kaliopa (Kaliope), aulodike -^ Euterpe, igre Folihirrmija (Polyhymnia). U nauci je zatitnica istoriara Klio, astronomije Uranija. MUZEJ (Musaios) je ime mitskog pevaa, pored Orfeja i Tamirida. Sin Eumolpov. Kasnije su Muzeju, kao i Orfeju, pripisivali niz kultnih pesama. Njemu, izmeu ostalog, pripisuju i osnivanje najpozna tijih eleusinskih misterija. NIOBA (Niobe) je bila ki Tantalova. Imala je sedam sinova i sedam keri. Gorda zbog toga, ona je izazvala boginju Latonu (grki Leto), koja je imala svega dvoje dece: Apolona i Artemidu. Apolon je pobio sve Niobine sinove, a Artemida sve keri. Majka se od tuge pretvorila u stenu, ispod koje izvire izvor. Tu metamorfozu je obradio Ovidije (VI 146312). Kod Homera je opis malo druk iji. Nioba ima est sinova i est keri. Deca ostaju nesahranjena devet dana, a desetog dana bogovi su sahranili leeve i Nioba se tek tada setila jela. ODISEJ (Odysseus), kralj Itake, sin Laerta i Antikleje, mu Penelopin. Jedan od najistaknutijih grkih junaka pred Trojom, koji se ista-

332

333

kao naroito svojom prepredenou. Po njegovom savetu (trojan ski konj) Grci su zauzeli Troju. Posle toga Odisej luta deset go dina i najzad se vraa kui. To je sadrina epa Odiseje, gde Odisej sam (u pevanjima od IX do XII) pria svojim burnim doiv ljajima. V. pod Alkinoj. OLIMPIJA je ime prastarog svetog mesta sa grobom i rtvenikom Pelopa (po kome je Peloponez dobio ime) pored reke Alfe ja. Homer Olimpiju jo ne pominje. Sedite Olimpijskih igara od 776. godine pre n. e. i dalje, koje je po predanju uveo Herakle. Odravane su svake etvrte godine (parne pre nae ere, neparne posle toga). Prvobitno su trajale tri dana, kasnije pet. I u arheo lokom pogledu je Olimpija veoma zanimljiva. U Zevsovom hra mu nalazila se uvena Fidijina statua koja predstavlja boga Zevsa u trenutku kad daje Tetidi saglasnost: ovi stihovi glase (Homer, Ilijada, I, 528530): Ree i obrvama Kronijon namigne mrkim, A ambrosijska kosa koliko se gospodu prosu S besmrtne glave, sav se potrese visoki Olimp. U Olimpiji se nalazi i Praksitelov Hermes, originalno delo velikog vajara. OMFALOS (Omphalos), to znai pupak", u stvari je feti. Tako se zove jedan kamen u Delfima (v. Delfi), koji su smatrali sreditem zemlje. esto je u umetnosti prikazan Apolon kako sedi na njemu. Na vazama i plastinim spomenicima omfalos se esto nalazi i lii otprilike na (okruglu) polovinu jajeta, a pored njega su esto prikazana i dva orla. ORFEJ je slavni traki peva koji je svojom pesmom i svirkom mogao da pokree stene i da pripitomljava divlje zveri. Sin Eagra i Muze Kaliope. Uspeo je da umilostivi i samoga Hada, koji mu je do zvolio da izvede svoju enu Euridiku na gornji svet, pod uslovom da se ne okrene. Orfej nije mogao da izdri, okrenuo se i tako se Euridika morala vratiti u donji svet. Scena je izvanredno lepo prikazana na antikim reljefima, od kojih je najlepi onaj u Napulju. Njemu se pripisuje zbirka orfikih pesama koje su tako se ranije mislilo starije i od samoga Homera. Orfizam je kasnije obuhvatio sav grki svet. Orfiari su, izmeu ostalih, bili i pitagorejci u Junoj Italiji. PALAMED (Palamedes) je ime grkog junaka koji je uestvovao u bor bama pred Trojom, i vaio kao pronalaza praktinih stvari. PAMFILIJA je obalska pokrajina izmeu Likije i Kilikije u Maloj Aziji. Stanovnici su se, po predanju, doselili posle trojanskog rata. Pamfilijac je bio i Er, Armenijev sin kome pripoveda Platon na kraju desete knjige Drave. Tu Erovu priu koristili su i prepri avali i kasniji filozofi, izmeu ostalih i Ciceron u delu De republica, VI, 3, 3. Razumljivo je to su je i hrianski filozofi rado prepriavali. PANDAR (Pandaros) je ime trojanskog ratnika koji je ranio Menelaja. PANOPEJ (Panopeus) je ime oca Epejevog. V. pod Epej. PATROKLO (Patroklos) je bio najodaniji i najmiliji Ahilov prijatelj. Poginuo je od Hektorove ruke i zbog toga je Ahil ponovo krenuo u borbi, i u jednoj od njih pobedio Hektora. PETRITOJ, v. Peritoj. PELEJ (Peleus) je ime Ahilovog oca, mua morskog boanstva Tetide. PELOPIDI su potomci Pelopa, sina Tantalovog. Prokletstvo toga ple mena. Tantal je svoga sina raskomadao i dao bogovima da jedu,

bogovi ostave jelo nedirnuto, samo je Demetra pojela komadi ramena; Pelopa oive i deo koji mu je nedostajao zameni slono vaom; sluilo je kao gradivo za mnogobrojne drame. Eponim Peloponeza gde je vladao (u Elidi, gde je najuveniji grad bila Olimpija). PERDIKA je bio beskrupulozni makedonski kralj, koga Platon pominje i u dijalogu Gorgiji. PERIJANDAR (Periandros) je jedan od sedam grkih mudraca. V. pod Sedam grkih mudraca. Platon ga, dodue, ne ubraja meu njih. Bio je tiranin u Korintu (627585. godine pre n. e.), naslednik Kipselov (u istoriji umetnosti poznat Kipselov sanduk) i pod njim je Korint postigao najvee blagostanje. Osniva mnogih kolonija. PINDAR (Pindaros) je najuveniji grki pesnik oda, koje je posveivao pobednioima u igrama u Olimpiji, Nemeji, na I s t m u i u Delfima. Rodom je bio iz Tebe (518442. godine pre n. e.). Kau da je njegovu kuu Aleksandar Veliki potedeo kad je osvojio Tebu. PIREJ je poznato pristanite i luka nedaleko od Atine. PIRITOJ (Peirithoos), kralj Japita u Tesaliji, bio je prijatelj junaka Tezeja sa kojim je izvrio uvene podvige, meu kojima i otmicu Persefone iz Hada. Sin Zevsov (ili Iksionov). Na Zevsovom h r a m u u Olimpiji prikazana je borba sa Kentaurima; prikazan je na metopama na Partenonu i na frizu u Figaliji. PITAGORA (Pythagoras) (580500. godine pre n. e.) je bio grki filozof, rodom sa ostrva Samosa. Bavio se matematikom i muzikom i te nauke je meusobno povezivao, sluei se pri tom i mistikom spekulacijom. U Krotonu je osnovao jednu organizaciju koja je imala i politiki karakter. U brojevima su nalazili mistike oso bine. Savreni broj je na primer 10, jer 10 = 1 + 2 + 3 + 4. Pored zemlje, chthon, postoji i druga zemlja, antichthon, koja se sa ostalih devet zvezda okree oko jedne centralne vatre (to nije Sunce). Ta vatra se zove jo Zevsova kula, Zevsova osmatranica, evsov presto". Muzika sfera nastaje od nebeskih tela koja se okreu u odreenoj proporciji. Zemlja je lopta. Sunce i Mesec dobijaju svetlost od centralne vatre. Pitagorovci su prihvatili uenje orfizma, seobi dua i pravilo: soma = sema (telo je grob due). PITAK (Pittakos) iz Mitilene na ostrvu Lezbosu je jedan od esto citi ranih sedam grkih mudraca. PITIJA (Pvthia), svetenica Apolonovog proroita u Piti (Delfima). Stari su govorili da se u h r a m u u Delfima nalazila jedna pukotina iz koje su izbijali gasovi. Iznad toga mesta nalazio se tronoac na kome je sedela Pitija i ona bi, oamuena ovim gasovima, izgo varala neke nerazumljive reci koje bi svetenici tumaili na svoj nain, uvek dvosmisleno. Ovu pukotinu Francuzi nisu mogli pronai prilikom obimnih iskopavanja. To jo ne dokazuje da je pria tronocu bila prevara svetenika, jer su neki ljudi (kako moemo zakljuiti iz Euripidove drame Ion, 513) taj tronoac stvarno videli. Verovatno j tragove te pukotine unitio zemlja tres. Pored svega toga, pitanje omamljujuih gasova nije, kako nam izgleda, verodostojno. Ali je Pitija padala u zanos vaui lie svetog lovorovog drveta, posveenog Apolonu, koje je raslo u blizini Delfa, pored svetog izvora Kastalije, koji i danas postoji POSEJDON, sin Kronov, b r a t Zevsov, pomorsko boanstvo. PRIJAM (Priamos), sin Laomedontov, kralj trojanski.

334

335

PRODIK (Prodikos) sa kikladskog ostrva Keosa je bio uveni sofist, koji je imao velikog uticaja u Atini. Poznata je njegova pria Heraklu na raskru. iveo je sredinom V veka pre n. e. PROTAGORA iz Abdere, iveo je u V veku pre nae ere. Autor izreke ovek je merilo svega", bavio se etikom i gramatikom. Napisao je delo: bogovima, u kome iznosi miljenje da ovek ne zna da li bogovi postoje ili ne. Optuen za bezbonitvo, pobegao je, ali se na putu udavio. On i Gorgija bili su najpoznatiji sofisti. PROTEJ (Proteus) je pomorsko boanstvo koje moe da menja svoj lik. SARPEDON, sin Zevsov i Europin, brat Minosov i Radamantisov (sudija u podzemnom svetu). Minos ga je proterao sa Krita i on dolazi u Likiju. U Ilijadi, meutim, Sarpedon je sin Zevsa i Laodamije, voa Likijaca kod Troje. Kad je ubijen, Tanat (Thanatos) (Smrt) i Hipnos (San) prenose ga u Likiju i tamo sahranjuju. SEDAM GRKIH MUDRACA. Razne gnome, kao na primer: Poznaj samoga sebe; Sve svoje nosim sobom; Nita preko mere i si. po znate su bile jo pre Solona. A poto je sa Solonom g m s k a poezija uzela velikog maha, odreen je jedan kolegijum mudrih savremenika, koji su bili nazvani Sedam mudraca (Tales, Bias, Hilon, Mison, Pitak, Solon, Kleobul), ali se esto pominju i druga imena. SELENA je boginja Meseca, ki Hiperiona, ili ak Helija (Sunca). Drugo ime joj je Mene; nosila je zlatan venac i vozila se kolima, uvena je pria ljubavi Endimiona i Selene: Zevs je Endimionu ostavio izbor izmeu smrti ili venog ivota, vene mladosti i venog sna. ERIF (Seriphos) je malo ostrvo u Kikladima. SICILIJA, grki Sikelia, ili, ranije, Sikam'a. SIMONID (Simonides) je poznati grki pesnik (556468. godine pre n. e.) iz doba persijskih ratova. Jedan od najveih grkih horskih liriara. Poznati su epigrami, odnosno elegije, napisani junacima koji su pali kod Maratona i Termopila. SIRENE su u sutini isto to i Kere (Keres) ili Erinije, Moire, Harpije, Lamije. U umetnosti su esto vezane za dogaaje sa Odisejem. Kao ptice sa devojakim telom vrlo esto na nadgrobnim spome nicima i vazama. SKILA je udovite koje laje kao pas, ima petnaest prednjih nogu i est grla. ivi u morskim peinama. Pominje se i sa drugim mor skim udovitem Haribdom. Kasnije, opasna morska stena u si cilijanskom moreuzu, naspram opasnog vrtloga Haribde, u blizini Mesine. SKITI (Skythai). Glavni izvor za istoriju je Herodot. Stanovnici junih ruskih stepa od Tanaisa (danas Don) do Tira (Tyras, danas Dnjestar) i Histra (danas Dunav). Sa persijskim kraljem Darijem I doli su u sukob (negde u dananjoj Besarabiji). Propast skitske drave oko 360. pre n. e. Grki pisci govore radoznalome Skitu Anaharsidu. SOFOKLE (Sophokles) (497406. pre n. e.), jedan od najveih grkih tragiara. Sauvano je sedam tragedija i prilian odlomak jedne satirske d r a m e (Ichneutai, Lovaki psi). Bio je visoko cenjen od svojih savremenika, pa je postao ak d Hellenotamias, upravnik zajednike grke riznice. Njegove sauvane d r a m e su: Antigona, Car Edip, Ajant, Trahinjanke, Elektra, Filoktet i Edip na Kolonu. Sauvan nam je prilian broj njegovih portreta, a najuvenija je statua u Lateranskom muzeju u Rimu.

SOLON je takoe jedan od tzv. Sedam grkih mudraca. Aristokrat, ali je pesmama stekao poverenje u Atini (jer je u svojim pesmama esto podsticao svoje sugraane na borbu protiv neprijatelja i na osvajanje Salamine). Godine 594. pre n. e. izabran je za arhonta i sproveo svoju poznatu reformu kojom je hteo ublaiti stanje u narodu, dao nov ustav i zakone, i otiao na put poto je od Atinjana uzeo zakletvu da nijedan zakon nee menjati dok se on ne vrati. Ali kad se vratio zatekao je ve pripremljen put za tira niju. Meutim, tiranin Pisistrat (Peisistratos) bio je mudar i za drao je veinu Solonovih zakona. Solon je dobrovoljno otiao u izgnanstvo, iako ga je Pisistrat visoko cenio. Umro je u dubokoj starosti na Kipru (oko 560. godine pre n. e.). SPERHEJ (Spercheios), reka u Tesaliji, utie u Egejsko more kod Jami je. STESIHOR (Stesichoros) sa Sicilije, horski pesnik (oko 640555. pre n. e.). Iz njegovog ivota poznata je pria kako je Himercima^savetovao da se uvaju tiranina Falarida: konj je dobrovoljno po stao rob ljudi samo da bi se mogao osvetiti Jeleni. Dalje se pria kako ga je oslepila lepa Jelena, jer je za nju rekao da je kriva za sve nesree koje su zadesile Grke pred Trojom. Meutim, kad je ispevao drugu pesmu (p a 1 i d i a), Jelena mu je vratila vid. STIKS je reka groze u podzemlju. Po predanju, nad tom rekom bogovi su se zaklinjali da e potovati zadatu re. TALES (Thales) je jedan od sedam grkih mudraca. Jonski prirodni filozof koji je smatrao da je princip iz koga se sve razvilo v l a g a (voda). Pripadnik tzv. hilezoizma (hvle = materija, zoe = ivot). primitivnog materijalistikog uenja. Poznat je i kao astronom koji je za 585. godinu pre n . e . predvideo pomraenje Sunca. Sma t r a se ocem" grke filozofije. TAMIR (Thamyris) je traki peva koji se upustio u takmienje sa mu zama koje su ga zbog toga oslepile (Homer, Ilijada, II, 594 ss). U umetnosti je takoe bio predstavljen na Polignotovoj slici pod zemlja. TARTAR (Tartaros) je naziv za podzemni svet, carstvo smrti, na ijem ulazu uva strau troglavi Kerber. Bilo je, po miljenju starih, vie ulaza u taj svet gde je raslo samo drvee tuge. etiri reke teku u podzemnom svetu: Stiks (kojom se zaklinju bogovi), Piriflegeton, Kokit i Aheron. TELETAI su misterije i obredi posveenja u Eleusinskim misterijama. TEMIS (Themis) je zatitnica pravde, to, uostalom, i sama re znai. TERSIT (Thersites) je bio neobino ruan vojnik koji je uestvovao u pohodu protiv Troje. Kad je bunio vojsku i pozivao je da se vrati svojim kuama, Odisej se obraunao s njim. Homer, Ilijada, II, 212 ss. Njegovo ime (on se pojavljuje i u komediji) je postalo sinonim za runog oveka. TETIDA (Thetis) je Ahilova majka, ena kralja Peleja, ki Nerejeva. TEZEJ (Theseus) je atiki nacionalni heroj, pandan Heraklu. Kao Herakle, tako je i ovaj vrio junake podvige (ubijanje Sinisa na Istmu, koji je savijao borove i razapinjao putnike, Prokrusta itd.) Najvei mu je podvig ubistvo Minotaura na Kritu, kome su Atinjani morali da alju decu. U vezi s tim mit Arijadni.

336

337

TRACANI su stanovnici Trakije, zemlje severno od Grke, od Makedo nije do Skitije, Granice su bile Dunav, Pont i Bosfor, Propontida, zapadno Strimon (Strumica) sve do Rodopa i Hema. TROJA je grad na severozapadnoj obali Male Azije. Smatra se da se trojanski rat odigrao u XI veku p r e n . e . Nemac liman (Schhemann) je vrio iskopavanja i naiao na sam grad Troju. Drugo ime za Troju je Ilij (Ilion). URAN (Uranoos) je otac bogova. Re uranos znai nebo". ZEVS je vrhovno boanstvo sveta olimpijskih bogova sa prestolom na Olimpu. O B J A N J E N J A I K O M E N T A R I T E K S T A

K N J I G A PRVA (A) Ariston je Platonov otac, a Glaukon i Adeimant su Platonova starija2 braa. Sveanost u ast trake boginje Bendide prireivana juna me seca u Pireju, gde je meu stanovnitvom bilo onih trakog porekla. Bendida je traki naziv za Artemidu. 3 Kefal je bogati proizvoa oruja u Pireju. Njegov sin Polemarh uestvuje u poetku dijaloga Drava, ali se kasnije ne pojavljuje. Drugi Kefalov sin je retor Lisija; trei je Eutidem, ali ne onaj Eutidem koji se pojavljuje u istoimenom Platonovom dijalogu i u Gozbi. 4 Nikija (oko 470413. g. pre n. e.), atinski vojskovoa i politiar iz vremena peloponeskog rata, sklopio sa Spartom 421. g. pre n. e. tzv. Nikijin mir sa vaenjem na 50 godina, ali rat je obnovljen ve posle tri godine. Platon ga ukljuuje u dijalog Lahes (upor. 200 cd). 5 Trasimah (roen u prvoj polovini V veka pre n. e.), retor iz Halkedona, grada na azijskoj obali Bosfora, naspram Bizanta. Jedan od tri uvena retora V veka (upor. Fedar, 267cd). Klejtofont, ili Klitofont, uticajan politiki ovek s kraja V veka. Jedan kratki pseudoplatonski dijalog nosi njegovo ime. 6 Prag starosti", izraz koji se vie puta pominje u Ilijadi (v. npr. XXII, 60) i u Odiseji (XV, 246): . . . starosti ne stie na prag, nego pade u borbi...". 7 Poslovica glasi: Vrnjak s vrnjakom, ako si star sa starim se drui". 8 Stanovnik erifa, malog ostrva u grupi Kiklada. 9 Fragment nama nepoznate Pindarove poeme. 10 Citirani stih Autoliku nalazi se u Odiseji (XIX, 395). 11 Upor. 332bc. 12 Upor. Perijandru tekst dijaloga Protagora (343b); Perdikovom sinu, tiraninu Arhelaju Gorgija (470d); Ismeniju Tebancu Menon (90b). 13 Aluzija na narodno verovanje da ovek zanemi ako ga vuk prvi pogleda. Gore (336b), Trasimahovo ponaanje uporeeno je s ponaa njem divlje zveri. 14 U originalu stoji: eironeia. Trasimah je definie kao Sokratovo izbegavanje direktnih odgovora na postavljeno pitanje, i kao sklonost za postavljanjem pitanja drugima, odnosno kao sklonost da se dati odgovori i mnenja podvrgnu pobijanju (upor. gore: 336c).
1

339

Nagovetaj da uitelji retorike i sofisti naplauju znanje, koje drugima predaju, ili, prodaju. '* Pulidamant, pankratist (pankratiastes), rva i bokser, koji se na dvoru persijskog kralja Artakserksa III nenaoruan borio sa lavovima i naoruanim vojnicima, i u toj borbi pobeivao. Na olimpijskim igrama 408. g. pre n. e. pobednik u disciplini koja je nosila naziv pankratija (pagkration). 17 Upor. gore, 339c. . . . . . . 18 U originalu: sikofant (svkophantes), onaj ko vlastima prijavljuje prekrioce zabrane izvoza smokava iz Atike; denuncijant, spletkaro. " Nejasna aluzija, verovatno smera na nedostatak zrelosti i prak tine mudrosti u Sokrata, slino onom to Kalikle u dijalogu Gorgija (484d, passim) bez uvijanja govori. 20 Verovatna aluzija na tadanju versku zatucanost atmskih gra ana, zatucanost ije su rtve bili Anaksagora i Protagora, koji su se spasli bekstvom iz Atine, a sam Sokrat joj nije umakao. Trasimahov skepticizam pokazuje se u njegovom odbijanju da Sokratu protivreci u raspravi prirodi bogova.

15

KNJIGA DRUGA (B)

1 Po svemu sudei, ova reenica, kojom se uspostavlja veza sa prvom knjigom, dodata je kasnije. Pretpostavlja se da su ostale knjige dijaloga Drava napisane kasnije. 2 Slino velianje nepravinog oveka preduzima Kalikle u dija logu Gorgija (481c i dalje). 3 U tragediji Sedmorica protiv Tebe, 592. 4 Stihovi koji slede u nastavku spomenutog mesta Eshilove tra gedije. 5 Hesiod, Dela i dani, 232. 0 Homer, Odiseja, XIX, 109, prevod Milo N. uri. 7 Musejov sin Eumolp (Eumolpos) bio je, p r e m a legendi, osniva eleusinskih misterija. Sveteni klan uvara i organizatora izvoenja tih misterija izvodio je svoje poreklo od Eumolpa, a pripadnici klana na zivali su se: Eumolpidi (Eumolpidai). ini se da je Eumolp poticao iz Trakije, kao i kult Bendide kojem se govori na poetku dijaloga Drava. Gornji kontekst doputa pretpostavku da Platon pod obea njima Museja i njegovog sina" podrazumeva obeanja tadanjih pri padnika orfike sekte. 8 Platon po seanju navodi Hesiodov stih, Dela i dani, 285. 9 Aluzija na orfika verovanja. Upor. Fedon (69c) i Gorgija (493a-c). 10 Upereno je na priproste, sujeverne i pohlepne pripadnike or fike sekte. Upor. Fedar (244d-e). Hesiod, Dela i dani, 287290. Prema prevodu A. Bazale i N. Milievia, gornje mesto glasi: Nevaljaltinu moe na gomilu sabrati lako, Lagani do nje su puti i ona stanuje blizu. Ispod vrline znoj su stavili besmrtni bozi12 Reci strm i dug p u t " uzete su iz narednog stiha citiranog me sta Hesiodove poeme. Homer, Ilijada, IX, 497, 499501. Prevod Miloa N. uria. 14 To je jedno od mesta gde Platon nepovoljno govori delovanju pripadnika orfikih sekti i dravama koje su prihvatile priprosta ve rovanja i kultove orfiara. Meu te drave spada i Atina. Iz konteksta se vidi da Platon s m a t r a da su besmislena verovanja u mogunost dobijanja oprotaja i oienja za nepravedna dela pomou rtvovanja i ritualnih igara. Posveeni u misterije (teletai), p r e m a tome i p r e m a 364b, uzimaju na sebe ulogu varalica kad takve stvari lakovernim lju dima obeavaju. 15 Pindar, fr. 213, Poetae lyrici Graeci. III Bergk. 16 Re je pesniku Simonidu. Upor. fr. 76 Berk. op. cit.

341

17 Simonid esto peva pohvale premudrom Arhilohu", kojem pri pisuje 18 dovitljivost i lukavstvo, i uporeuje ga sa lisicom. Aluzije na soliste i njihove kole retorike. Upor. Eutidem (289c i dalje), Vedar (257c i dalje; 261b; 264b; 272e i dalje), kao i dijalog Gorgija. 19 Misli se, pre svega, na Hesiodovu Teogoniju, ali i na Home ra, i dr. 20 Ne zna se ko bi to mogao biti. Pretpostavka da je tu elegiju spevao Kritija, malo je verovatna. Dcca Aristonova" su Platon i nje gova braa, a citirani stih se ne odnosi na Platona, osim to se podrazumeva da i on pripada boanskom kolenu" Posejdona i Apolona. V. tome Diogen Laertije, I I I , 1. 21 Sokrat verovatno misli na ono to su Glaukon i Adeimant pret hodno govorili u nastojanju da, pojaavajui Trasimahovo stanovite, podstaknu Sokratovu kontraargumentaciju. U desetoj knjizi Drave (612b-e) Sokrat se vraa na ovu Glaukonovu i Adeimantovu ulogu, podseajui da im je ovde nainio odreene ustupke. 22 V. napred, 369c.

U izvorniku stoji re thymos za koju ne postoji odgovarajui izraz u naem jeziku, jer thymos je: ivotnost, estina, strast; ukratko, ono to duu ini aktivnom, delatnom, sranom, odlunom. Isto se moe rei i za pridev thymoeides za koji sam ovde, ne sasvim adekvatno, upotrebio nau re estok". 25 Na ovom mestu i dalje (376 passim), pridev i imenicu philosophos nisam ostavio u oblicima filozofski i filozof, kao to je to A. Vilhar bio uinio, jer pas doista ne moe u sebi imati nieg filozofskog u svojoj pseoj prirodi, ako re filozofsko" razumevamo kao oznaku za fundamentalnu saznajnu i teorijsku disciplinu. Dodatni razlog za ovu intervenciju u Vilharev prevod je i taj to u vreme kada Platon pie ovaj dijalog, reci filozofski, filozof i filozofija tek samim Platono vim nastojanjem poinju da dobijaju ono znaenje koje im u toj tra diciji i danas pridajemo. U gornjem Platonovom tekstu, re je samo izvesnoj prirodnoj sklonosti za prepoznavanjem i razlikovanjem prija teljskog od neprijateljskog. 26 U grkom izvorniku stoji da uvar drave m o r a da bude kalos kagathds (doslovno: lep i dobar), to je ovde oigledno skupna oznaka za nabrojane karakteristike: prijatelj mudrosti, ili, sklon pravom znanju (philosophos); estok, odluan, h r a b a r i sran (thvmoeides); hitar, brz i okretan (tachys); telesno jak, vrst, razvijen i moan (ischvros). 27 Re muzika (mousike) i muziki (mousikos), ovde, i dalje, upo trebljavaju se u znaenjima mnogo irim od dananjih. Re je, naime, ne samo muzici u dananjem znaenju te reci nego svemu onome to potie od Muza, pre svega, pesnitvu i knjievnosti uopte, a potom slikarstvu i uopte stvaranju koje reju ili na neki drugi nain moe da utie na obrazovanje i vaspitanje due. sa sopstvenim neposrednim potomkom Nebom (Uranom), izrodila je najpre Okeana dubokih virova", potom Titane Koja, Hiperiona i Japeta, njihove sestre Teju, Reju, Temidu, Mnemosinu, Febu i Tetidu. Na kraju titanskog poroda Zemlja je rodila najmlaeg sina Titana Krona. Jednooki dinovi Kiklopi (Bront, Sterop i Arg), kao i storuka i pedesetoglava udovita (Kot, Brijarej i Gij), bili su takoe porod Zemlje i Neba. Ali Uran (Nebo) je, prema Hesiodovoj Teogoniji (154187), zazirao od svoje dece, mrzeo ih i svako je, odmah po roenju, vraao u Zemljinu u t r o b u da ne bi gledali svetio dana. Zemlja (Geja) je stenjala pod teretom
28 P r e m a Hesiodovoj Teogoniji (126153), Zemlja (Geja), s p o j e n a

24

23 V. n a p r e d , 370bc.

sopstvenog potomstva i smiljala kako da se Uranu osveti za zlostav ljanje dece. Od kremen kamena nainila je otar srp i njime naoruala najmlaeg Titana Krona, koji je pristao da, po nagovoru majke Zemlje, bude izvrilac kazne i osvete nad ocem Uranom. To je izvreno kad je Uran, donosei no, u ljubavnoj enji obujmio Geju. ekajui u zasedi, Kron mu je onim srpom odsekao genitalije i levom rukom ih bacio u more. Iz kapi krvi, koje padoe na majku Zemlju, rodie se tri Erinije, osvetnice zloina, kao i Melijske nimfe. 29 Svrgnuvi tom kastracijom svoga oca Urana sa prestola, Kron se oeni svojom sestrom Rejom (Hesiodova Teogonija, 453506, 607 720), te s njom izrodi mnogobrojno potomstvo (Hestiju, Demetru, Heru, Hada, Posejdona i Zevsa). No, mislei na Gejino proroanstvo da e ga jedan od njegovi sinova zbaciti s prestola, Kron je prodirao sopstvenu decu. Jedino najmlai sin Zevs, kojeg je majka Reja zajedno sa Gejom uspela da sakrije u peini planine Dikte na Kritu i nije doiveo sudbinu ostale svoje brae i sestara. Kron je umesto novoroenog Zevsa progu tao kamen, koji mu je Reja podmetnula. Kasnije, kad je Zevs odrastao krijui se od oevog gneva, nastupio je trenutak osvete. Reja je nago vorila Krona da povrati kamen koji ga je titao, a izbacivanjem kamena iz svoje utrobe, Kron je povratio i svu progutanu decu. Potom je Zevs sa svojom braom ustao protiv oca, te oslobodio storuka udovita Kota, Brijareja i Gija, koje je Kron bio okovao i bacio u ponor Zemlje. Tako je poeo rat bogova oko prevlasti. Na jednoj strani bili su Kron i Titani, na drugoj Kronov sin Zevs i osloboeni storuku dinovi. Rat bogova trajao je deset godina s promenljivom sreom, da bi na kraju pobeda pripala Zevsu, kojem su njegova braa i storuki dinovi sve srdno pomagali, i iji su se gromovi i munje pokazali kao nadmono oruje. Kron je svrgnut s prestola bogova, a njegovi pomonici Titani baeni u Tartar i stavljeni pod stalni nadzor storukih. Jedino je Atlant bio osuen da od tada zanavek dri nebo na svojim pleima. Borba Giganata (gigantomachia), borba Titana sa storucima i Kiklopima. V. beleke 28, 29. 31 Platon ovde verovatno misli na predanje koje prenosi Pindar: Hefest, kojeg i Homer naziva Zevsovim i Herinim sinom, hteo je spreiti Heru u njenoj nameri da uini zlo Heraklu pa je oko njenog pre stola iskovao nevidljivu mreu i tako je vezao. 32 U Ilijadi (586 i dalje), Hefest, obraajui se majci Heri kae: Strpi se, majko moja, i ako te boli, preboli, oima dragu tebe da ne vidim jednom bijenu, ne bih ti mog'o pomoi, mada bi ao mi bilo; jer je veoma muno protivit' se olimpiskom Divu. On me je nekad, kad htedoh da odbranim tebe, za nogu dohvatio i bacio s nebeskog praga. Ceo sam padao dan; a kad se ve smirilo sunce, Padoh na Lemno, a malo jo due bese u meni. Onda me otud gde padoh odnesoe Sinani ljudi." (Citirano prema prevodu Miloa N. uria).
33 Borba bogova, koji su se umeali u trojanski rat, opisana ie u Ilijadi, (XX, 174 i dalje; XXI, 385513). 34 Ovde sam grku re teologija (theologia) preveo izrazom govor bogovima". 35 Ilijada, XXIV, 527 i dalje. Prema prevodu Miloa N. uria. 36 Platon se ovde poziva na neku nama nepoznatu poemu. 30

342

343

37 Homer, Ilijada, IV, 1104, govori pristrasnosti bogova u od nosu p r e m a Trojancima ili Ahejcima, tome kako Zevs alje Atenu da se umea u borbe, i tome kako Atena nareuje trojanskom j u n a k u Pandaru da odapne strelu na Menelaja. 38 Verovatno aluzija na svau Here, Atene i Afrodite oko zlatne jabuke, koju je Erida (Eris) boginja razdora, borbe i svae bacila na venanju Peleja i Tetide. Mit kae da je na toj jabuci bilo napisano da je namenjena najlepoj" i da je Zevs uputio Heru, Afroditu i Atenu na planinu Idu u Maloj Aziji, gde je boravio izgubljeni Prijamov sin Pari (ili Aleksandar), koji je spor presudio u korist Afrodite. Za uzvrat, Afrodita je udesila da se lepa Jelena, ena kralja Menelaja, u njega zaljubi, pobegne s njim i tim inom dadne neposredni povod za poe tak trojanskog rata. Hera i Atena su zbog Parisove presude omrzle Ilij (Troju) i trojanskog kralja Prijama, Parisovog oca (Ilijada, XXIV, 2530). Zevs i Temida su, prema legendi, izmirili zavaene boginje, ali zbog neega nisu nita uinili da spree trojanski rat. Svaa boginja i Parisova presuda opisani su u izgubljenom epu Kipria, a navodi ih sholijast uz Homerovu Ilijadu I, 5. 39 Fragment iz izgubljene Eshilove tragedije. Verovatno je da je taj fragment (160) bio sastavni deo tragedije Nioba. 40 Homer, Odiseja, XVII, 485 i dalje. Prevod M. N. uri. 41 Aluzija na Menelajeve doivljaje na ostrvu Faru kojima peva Odiseja (IV, 332569). Nevarljivi pomorski starac, besmrtnik, Protej, Egipanin, kome je svaka dubina poznata morska" preobraava se (ibid. 456^58) u lava, potom u zmaja i vepra, pa u tekuu vodu, i najzad u lisnato drvo. 42 U Ilijadi, (XVIII, 429 i dalje), morsko boanstvo Tetida ali se Hefestu na Zevsa, koji je naredio da se ona, Nereida Tetida, preobrazi u obinu enu, da se u tom obliju uda za smrtnog oveka Peleja i s njim4 3 izrodi trojanskog junaka Ahileja. Fragment iz n a m a poznate Eshilove tragedije. 44 Ukazivanje na povezanost vrline i znanja. Upor. tekst Drave na str. 413a passim, kao i dijalog Protagora 358c passim. 45 Platon pretpostavlja da istini uvek odgovara neto i da je nita ono to odgovara lai. Stoga, ako istini odgovara znanje, negacija znanja (neznanje) odgovara lai. La u recima je neka vrsta meavine, te joj kao takvoj ne odgovara isto nebie (nita), a jo manje joj odgovara neto stvarno. Prema tome, ona je samo imitacija, nestvarna slika onoga to je u dui stvarno, a istina i um su ono to je u dui stvarno. Upor. takoe dijalog Hipija Manji. 46 La u recima", ili verbalna la, iako nema pokrie u onome to stvarno jeste, mora biti potrebna u ljudskom ivotu, koji je nesa vren i kao takav je samo imitacija boanskog, venog, savrenog i stvarnog ivota. Budui da ljudski um ne postoji u ovozemaljskom ivotu kao isti um, nego kao um pomean sa afektima i poudama iji je izvor u telesnosti, verbalna la dobija u takvoj njegovoj egzi stenciji izvesno opravdanje. Osim toga, verbalna la se pokazuje po trebnom i u odnosima jednih dua p r e m a drugima, onih koje, znaju prema onima koje ne znaju, prosvetljenih p r e m a neprosvetljenima, ali samo pod uslovom da slui etikoj svrsi. 47 Demonska priroda (to daimonion) je, p r e m a Platonu (v. dija log Gozba), ono to posreduje izmeu bogova i ljudi. Istovremeno, to je i onaj boanski glas kojem je Sokrat govorio da ga ponekad, kao savetodavni glas, uje u sebi. Na kraju desete knjige Drave^ govori se narodnom verovanju, prema kojem je svakoj ljudskoj dui, pri nje-

nom ponovnom raanju i dolasku na ovaj svet, dodeljen po jedan demon kao njen uvar i kao garant da e sudbina, koju je dua sama odabrala, biti izvrena. 48 To se delom odnosi na opte rasprostranjeno verovanje da bogovi alju ljudima naroite znake, a delom i na ono to je sam Sokrat tome govorio (upor. Kriton 44a i dalje; Fedon 60e i dalje) V. i prethodnu beleku (47). 4 9 - U U}iadi> (U, 1 i dalje) peva se Zevsovoj nameri da obmane Ahejce i izvrenju te n a m e r e pomou personifikovanog boanstva koje je sin Noi i brat Smrti, a ime mu je San (Hypnos). Hipnos se preobraava u mudrog starog Nestora i u tom obliju se pojavljuje u snu ahejskog zapovednika Agamemnona, prenosei ovom Zevsovu poruku. A poruka je bila da je sada trenutak da se trojanski grad osvoji, jer su bogovi prihvatili Herine molbe, a Trojanci e zapasti u tvrde muke". 50 Fragment izgubljene Eshilove tragedije, u kojem Tetida morska boginja, supruga smrtnog oveka Peleja i mati Ahilejeva prikazuje Apolona (Feba) kao velikog licemera. P r e m a Ilijadi, (XXIV 121), Apolon je bio naklonjen trojanskom junaku Hektoru, ije je mrtvo telo Ahilej, u alosti za poginulim drugom Patroklom, vezao za borbena kola i tako vukao oko Patroklovog groba. Na istom mestu Ilijade: (stihovi 3054), Apolon pred bogovima napada Ahilejevu svirepost.^ U gore citiranom fragmentu iz Eshilove tragedije, Apolon se oznaava kao ubica Ahileja. Saglasno tome govori Ilijada (XXI, 278) gde Ahilej ne veruje u materino proroanstvo da e poginuti od Apolonove ruke; kao i XXII pevanje, stih 359. i dalje, gde smrtno ranjeni Hektor prorie Ahileju da e ga Apolon u liku Parisa pogubiti. Postojao je obiaj da arhont eponim (vrhovni slubenik dra ve; onaj po ijem je imenu oznaavana godina) daje svoju saglasnost autoru tragedije da moe radi prikazivanja svoje tvorevine u teatru trosku nekog bogatog graanina mecene izabrati ljude za hor!

344

KNJIGA TREA () Odiseja (XI, 489 i dalje). Ahilejeve rei upuene Odiseju kao odgovor na Odiscjevo oplakivanje sopstvene sudbine, koja mu spre ava povratak u rodnu Itaku. Te reci govori Ahilejeva dua, koja je u Hadovom carstvu samo senka nekadanjeg ivog Ahileja. Ovaj kao i svi drugi navodi iz Homera, osim malog broja izuze taka zbog nepoklapanja smisla Platonovog teksta prevoda, dati su prema urievom prevodu Ilijade i Odiseje. 2 Ilijada (XX, 64). Bogovi silaze s Olimpa na trojansko bojite, a u ast tog silaska gromovi grme na nebu i zemlja se trese. Od toga se uplaio i sam Had, gospodar podzemnog carstva mrtvih, jer mu se ukazala opasnost da Posejdon zemljotresom raskoli zemlju i time pokae stan, koji u oima i smrtnog i besmrtnog roda izgleda straan. 3 Ilijada (XXIII, 103). Patroklova dua, u svemu slina ivom Patroklu, javlja se u Ahilejevom snu, pa kad ovaj hoe da zagrli starog druga, dua iezne pod zemlju kao da je nije ni bilo. Ahilej na to izgovara gore citirane reci. 4 Odiseja (X, 495). Kirka savetuje Odiseju da ode u Had i da tamo za svoje nevolje potrai savet od vraa Tebanca Tiresije, ijoj je dui uasna Persefona jedino ostavila mudrost i netaknut um, tako da jedino on ima svest i razum. 5 Ilijada (XVI, 856). Scena u kojoj trojanski junak Hektor smrtno ranjava Ahilejevog druga Patrokla. Citirani stih opisuje Hektorov samrtni ropac. 6 Ilijada (XXIII, 100). Scena bekstva Patroklove due u tre nutku kada je Ahilej, u svom snu, pojurio Patroklu u zagrljaj. V. beleku 3. 7 Odiseja (XXIV, 69). Fragment scene u kojoj Hermija, kilenski bog, svojom palicom nareuje duama pobijenih Penelopinih prosaca da za njim pou u carstvo mrtvih. Due polete crvei kao slepi mievi. 8 Kokit (Kdkytos) i Stiga (Styx, Stygos) su, prema verovanjima koja su podravali pesnici, dve reke u podzemnom Hadovom carstvu. Stiga, ili Stiks, je jo i takva reka, ili jezero, nad ijom vodom se bogovi zaklinju da nee prekriti zadatu re. Upor. sliku carstva mrt vih koju Platon daje u desetoj knjizi Drave (614c i dalje do kraja), kao i onu koja je data u dijalogu Fedon (111c114c). 9 Ilijada (XXIV, 1013). Scena u kojoj se prikazuje kako Ahilej ali za poginulim drugom Patroklom. 10 Ilijada (XVIII, 2324). Ahilejevo posipanje i mazanje lica pe pelom u znak alosti za Patroklom.
1

11 Prema genealogiji, koju u boju s Ahilejem izlae trojanski ju nak Eneja, Prijamova kraljevska loza vodi preko Laomedonta, Troja i Erihtonija do Dardana, koji je bio Zevsov sin, i koii je udario temelje Dardaniji, pre no to je Ilij (Troja) bila sagraena" (upor. Ilijada, XX, 215 i dalje). 12 Ilijada (XXII, 414). Saznavi za pogibiju sina mu Hektora, tro janski kralj Prijam je, izbezumljen od alosti, hteo izii iz tvrave i uputiti se ahejskom logoru. Trojanci mu to nisu dopustili, a on ih je sve redom i poimence molio da ga puste. 13 To je odlomak naricanja morskog boanstva Nereide Tetide Ahilejeve majke, koja je u morskim dubinama ula kako Ahilej jadikuje za poginulim drugom Patroklom. 14 Zevsove reci, prema tekstu Ilijade (XXII, 168). Zevs ali za Hektorom koga Ahilej progoni oko grada Troje. Hektor je u smrtnoj opasnosti, a Zevs se prisea bogatih rtava koje su mu Trojanci vazda prinosili. No ostali bogovi, pre svega Atena, nisu naklonjeni Zevsovoj nameri da promeni odluku sudbine i da Hektoru potedi ivot. 15 Prema Ilijadi (VI, 196 i dalje), Belerofont Sizifov unuk koji se proslavio u Likiji ubivi udovite Himeru imao je ker Laodameju, koju je Zevs obleao, te se tako rodio Zevsov sin Sarpedon. Gore citirani stihovi su Zevsove rei upuene Heri (Ilijada, XVI, 433). 16 Ilijada (I, 599 i dalje). Posle Herine prepirke sa Zevsom, Hefest savetuje majku Heru da vie ugaa ocu Zevsu, jer je on ne srne braniti ako je strani otac Zevs htedne opet istui. Hera poslua savet, a Hefest epajui, jer je bio hrom, poe toiti nektar i prinositi pehare bogovima. Otpoe bogovska gozba, a bogove, zbog sreno zavrene prepirke Zevsa i Here, kao i zbog nespretnog izgleda Hefestovog, obuze grohotan smeh. V. takoe beleku 11/32. 17 Upor. tekst na str. 382c. 18 Fragment iz Odiseje (XVII, 383). 19 Diomed, jedan od osvajaa Tebe, tim recima smiruje Stenela koji je vrhovnom zapovedniku ahejske vojske, Agamemnonu, rekao da lae kad umanjuje Diomedovo junatvo, i kad govori tome da je Diomedov otac Tidej bio junak vei od sina mu. V. Ilijada (IV, 412 i passim). 20 Platonova kombinacija dva Homerova stiha iz Ilijade: prvi je uzet iz treeg pevanja (8), a drugi iz etvrtog (431). 21 To su reci koje Ahilej u svai upuuje vrhovnom zapovedniku i kralju Agamemnonu (Ilijada, I, 225). 22 Fragment Odisejeve zdravice upuene Alkinoju, kralju Feaka, stanovnika ostrva Krfa. Upor. Odiseja (IX, 810 passim). 23 U Odiseji (XII, 342), lakoumni pripadnik Odisejeve druine, Euriloh, tim i drugim recima nagovara druinu dok Odisej spava dubokim snom da pokolju Helij evo (Sunevo) stado i da se tako snabdeju hranom. 24 Fragment opirno datog opisa Zevsove ljubavne udnje za Herom (Ilijada, XIV, 292353) i njihovog ljubavnog ina, na vrhu pla nine Ide, zaklonjenog zlatastim oblakom od otrog pogleda Helijevog i drugih bogova, koji odozgo vide vrh Ide. 25 Aluzija na pesmu pevanu na Alkinojevom dvoru (Odiseja, VIII, 266 i dalje) tome kako je bog r a t a Arej obljubio Hefestovu suprugu lepu Afroditu, kako je Helij to video i javio Hefestu, i kako je ovaj odmah iskovao nevidljivu mreu kojom je ljubavnike uhvatio in flagranti i pokazao ostalim bogovima.

346

347

Tim recima Odisej smiruje svoje srce, koje je zalajalo kao kuka", traei od njegovog vlasnika da pomori Penelopine prosce, koji su provodili noi u krevetu s Penelopinim dvorkinjama. Odiseja (XX, 17, passim). 27 Poslovini stih pripisan Hesiodu. 28 Saeto preprian motiv iz Ilijade (IX, 513527). 29 Misli se na nekoliko mesta u Ilijadi (IX, 112 i dalje; XIX, 140 i dalje, 278 i dalje). 30 Ovde Platonova interpretacija ne odgovara onom to stoji u Ilijadi (XXII, 337354; XXIV, 117119, 175 i dalje). Uopte oznaeno mesto u dvadeset drugom pevanju, kao i veliki delovi dvadeset etvrtog pevanja pokazuju da su se ak i bogovi morali umeati kako bi ubedili Ahileja da pristane na otkup mrtvog Hektorovog tela. Ahilej ovako govori umiruem Hektoru: Kad bi me nekako srce i srdba mogli navesti presno ti meso da reem i jedem to uini meni! Stoga nikoga nema od glave da pse ti odagna ni da mi deset puta il' dvadeset jo da mi puta vee odmere otkup, i drugo da obreknu jote, ni da celoga tebe potegnuti naredi zlatom Prijam, Dardanov sin, ni tako te dostojna mati koja te rodi, nee na odar metnut' ni ridat' za tobom, nego e psine i ptice celog te trgat'." (Ilijada (XXII, 346354).
3 ' Ilijada (XXII, 15, 20). Prema onom to prethodi tim Ahilejevim recima (v. Ilijada, XXI, 599 i dalje), Apolon je prevario Ahileja time to je na sebe uzeo lik trojanskog junaka Agenora, pa beao ispred brzonogog Ahileja, odvodei ga od gradskih zidina, da bi mu se na kraju otkrio kao Apolon i ukorio ga zbog toga to on (Ahilej), smrtni ovek, progoni boga. Atribut riajzloudniji", ili najpokvareniji" (olootatos), upuen Apolonu, verovatno potie iz legende, prema kojoj je Apolon odrao ivog satira Marsiju, kada se ovaj usudio da se s njim takmii u sviranju na fruli. 32 To je reka Skamandar ili Ksant (danas Mendere-Su) u nepo srednoj blizini Troje. U toj reci je boravilo istoimeno reno boanstvo, koje prema Ilijadi (XXI, 211 i dalje), ljutito opominje Ahileja da pre stane u njoj ubijati Peonce, jer su joj valovi ljupki ubijenih boraca puni", te ne moe vie da se uliva u more. Ahilej ne haje mnogo za tu opomenu, pa Skamandar odluuje da ga svojim naglo nadolim vodama utopi. Ahilej jedva uspeva da se beanjem spase od nabujale reke, ija ga bujica progoni poljem. 33 Sperhej, reka u Tesaliji, kojoj je Ahilejev otac Pelej bio obe ao rtvu sinovljeve kose. Ali, pri spaljivanju mrtvog Patroklovog tela, svi njegovi ratni drugovi su odrezali svoju kosu i bacili je na lomau, pa je isto uinio i Ahilej, koji je tada ve bio uveren da se vie nikada nee vratiti u otadbinu. V. Ilijada (XXIII, 128153). 34 Ilijada (XXIV, 1416, 5052; XXIII, 175). 35 Prema legendi, Ahilejeva mati je Tetida Nereida morska bo ginja; otac Pelej potie od Eaka, Zevsovog sina, jednog od sudija u podzemnom carstvu mrtvih. Hiron je legendarni kentaur, ije je bora vite bilo na planini Pelionu, koja sa istone strane odvaja Tesaliju od Egejskog mora. Hiron je poznavao vetinu leenja travama, odlikovao

26

se osobitom mudrou, pa je takvom junaku kakav je postao Ahilej najbolje odgovarao kao glavni vaspita, pored Fenika, koji ve kao starac ide sa Ahilejem u trojanski rat. 36 V. 378b, 379c, 380c, 391ab. 37 Fragment iz Eshilove tragedije Nioba. Nioba tu govori svom ocu Tantalu, Zevsovom sinu. 33 Ilijada (I, 15 i dalje). Dva Atrida su braa: Agamemnon i Menelaj, Atrejevi sinovi. 39 Upor. dijalog Fedon (60d i dalje). 40 Hris je, naime, bio Apolonov svetenik. 41 Ditiramb je u prvobitnim oblicima ispunjen mitovima Dionisu (Bahu). 42 V. 370a-c. 43 Kao Sofokle u Ajantu i Euripid u Heraklu. 44 Tri vrste ritmova odgovaraju trima vrstama brojnih odnosa: (I) odnos jednakosti (2 : 2); (II) odnos celog i jedne polovine prema elom (1 + 1 / 2 : 1 = 3 / 2 : 1 = 3 : 2); (III) odnos dvostrukog (2 : 1). Obeleavajui odnose meu tonovima, Grci su intervale delili na konsonantne i disonantne. Meu konsonantne spadale su kvarta, kvinta i oktava. Sve ostale su smatrali disonantima. Niz od etiri tona, kojem se u gornjem Platonovom tekstu govori, naziva se tetrakord. Prvi i poslednji ton toga niza stoje u intervalu kvarte. Tetrakord je osnov iz kojeg su razvijene sve druge grke tonske lestvice. Dva spoljanja tona tetrakorda su nepromenljivi, a dva unutranja su promenljivi. 45 Enoplij (enoplion) je ratniki ritam, neto kao mar. Daktil (daktvlon) i heroj (heroon) su nazivi za sveani, odnosno borbeni ritam. U epskom pesnitvu. naroito onom Homerovom, heksametar je dobijao atribut daktilski" (sveani), a govorilo se u tom okviru i herojskim stihovima". U Grkoj, epske pesme su pevane, a ne samo recitovane, kao to su i pojedini delovi tragike poezije pevani, slino modernoj operi. 46 Upor. dijalog Gozba (209b, 210bc). 47 Upor. Fedar (249a) i Gozba (211b). 48 Upor. Gozba (219cd). 49 Upor. Drava (411e), Fedon (61a). 50 Upor. dijalog Harmid (156e i dalje). 51 Upor. u dijalogu Gozba (219e220d) opis Sokratovog vojnikog dranja. 52 Platon je tome imao i lino iskustvo kada je prvi put (oko 387. g. pre n. e.) boravio na Siciliji i u Sirakuzi, na dvoru Dionisija Starijeg. 53 Pripadnici lekarskog klana, nazvani tako p r e m a njihovom pra roditelju Asklepiju (Eskulapu), osnivau grke lekarske vetine, koji je. prema legendi, bio Apolonov sin. Ovaj klan je imao svoja uilita i leilita u Epidara, Kireni, na Kosu, Knidu i Rodosu. 54 Gornji tekst ne odgovara onome to stoji u jedanaestom pe vanju Ilijade. Jedino odgovara to da je Euripil, Euemonov sin, iz Tesalije, bio ranjen i da ga je Patrokle, iako nije lekar, izleio (804848). Napitak od pramnejskog vina se doista slui, ali ne kao lek i ne uzima ga ranjeni Euripil, nego taj napitak piju: kralj Pila, mudri Nestor, i njegov saborac Eurimedont, i to da bi e ugasili (618641). Zabuna je moda nastala zbog toga to je Platon mislio na neku drugu verziju Ilijade, jer se i malo dalje u tekstu Drave (408a) kae da su Asklepijevi sinovi (Mahaon i Podalirij) leili Euripila (prema naem tekstu Ilijade, rane mu je izviao Patroklo). U dijalogu Ijon (538bc) pokazuje se slino

348

349

neslaganje. Tamo se, naime, kae da je Hekameda (Nestorova lepa robinja) dala ranjenom Asklepijevom sinu Mahaonu napitak od pramnejskog vina. U naem tekstu Ilijade (596617, XI) doista se govori tome da je Mahaon bio ranjen, da ga je Nestor izneo sa bojnog polja, ali se nita ne kae tome da je on kao lek uzimao onaj Hekamedin napitak. 55 U dijalogu Protagora (316de), Protagora kae da je sofistika stara vetina i meu uvene stare sofiste ubraja i Herodika, uitelja gimnastike. U prologu Fedra (227d) pominje se Herodik kao neobian ovek, koji preduzima duga i zamorna peaenja. Ovde, u Dravi, Hero dik se prikazuje kao lekar koji misli da se bolesti najbolje spreavaju i lece gimnastikom, tj. vetinom koja telo snai i ini ga otpornim. 56 Fokilid je svoje moralne savete izlagao u stihovima. Stih na koji se Platon poziva glasi, u proznom prevodu ovako: Gledaj da sebi obezbedi ivot, vrlinu pak tek onda kad je ivot obezbeen". 57 Misli se na operaciju koju je nad ranjenim Menelajem izvrio ahejski vojni lekar Mahaon, koji je, prema Homeru, lekarsku vetinu nauio od oca mu Asklepija, a ovaj od kentaura Hirona (Ilijada, IV, 213 i dalje). 58 Napitak od pramnejskog vina, pomean s branom i istruganim sirom,59 kojem se govori napred (405e). Pindar u Treoj pitijskoj (54 i dalje); Eshil u Agamemnonu (1022 i dalje); Euripid na poetku Atkeste. 60 Prvi deo gornjeg stava zalae se za neposredno iskustvo u sticanju lekarske vetine, za ono to se danas naziva lekarskom praksom. Tvrdnja da budui lekari treba da propate sve bolesti i da ne budu potpuno zdravog tela verovatno se zasniva na zapaanju da u mnogim preleanim bolestima telo stie imunitet i teko moe oboleti od tih istih bolesti. Ako bi telo lekara bilo potpuno zdravo, on ne bi mogao da neguje bolesnike bez opasnosti od infekcije, koja bi u takvim slua jevima mogla biti smrtonosna po lekara. Najzad, takav zahtev mogao bi znaiti to da budui lekar treba na sopstvenom telu da upozna to vei broj bolesti, kako bi na taj nain mogao ponajbolje da ovlada svojom vetinom i da ponajbolje razume prirode bolesti svojih buduih pacijenata. Poslednja tvrdnja telo se ne brine za telo" sugerie ideju da bolesti, u krajnjoj liniji, proishode iz toga to dua ne obavlja svoju upravljaku funkciju nad telom onako kako treba, pa se telo, prepu teno samo sebi, kvari, postaje loe, ili ne dostie ono stanje koje bi pod odgovarajuom brigom due moglo postii. Na kraju pasusa je Platonova teza potpunom zdravlju due buduih lekara. Ova teza ima dvostruko znaenje: (I) odnosi se na niim neokrnjeno mentalno zdrav lje lekara i, (II) na potpuno moralno zdravlje, pri emu se i jedno i drugo uzima kao imperativ lckarskog poziva. 61 Zahtev suprotan onome za lekarski poziv, jer bi u protivnom izalo da su bivi kriminalci najbolje sudije. Oigledno je da Platon vcruje da je moralna i mentalna iskvarenost i poremeenost due mnogo opasnija bolest od bilo kakve bolesti tela, kao to, analogno tome, misli da je iskvarenost upravljakog sloja mnogo opasnija po dravu od iskvarenosti onih kojima se upravlja. 62 uvari moraju istovremeno biti i estoki (hrabri) i blagi (ple meniti). Prva priroda ima svoje poreklo u sranosti", tj. u voljnim funkcijama due. Druga je pak poreklom iz umnih funkcija due. Dru gim recima, Platon zahteva da uvari drave sjedinjuju u svome pona anju strasnu i umnu prirodu.

Aluzija na Menelajevu, ne odve veliku, hrabrost u situaciji borbenog suoavanja sa trojanskim junakom Hektorom oko mrtvog Patroklovog tela. Bilo je potrebno da mu boginja Atena ulije hrabrost i snagu, koje ovaj inae nije imao. Upor. Ilijada (XVII, 543596). 64 Neprijatelj logosa" je izraz koji, u nedostatku boljeg, pokriva re misologos, misolog, onaj ko mrzi logos i kojem nasuprot stoji philo-logos (filolog, ljubitelj logosa) i philo-sophos (filozof). V. beleku 33/. 65 Ovde zavreno razmatranje nastavlja se u estoj knjizi, poev od str.66 502e pa nadalje. V. napred, strane 382cd i 389b. 67 Pod fenianskom lai" Platon verovatno aludira na mitove Fenianinu Kadmu, sinu Agenerovom i bratu Europinom. Ta fenianska la" kae da je Kadmo, u traganju za svojom nestalom sestrom Europom, koju je Zevs ugrabio i obljubio, preko Rodosa i Tere najzad dospeo u kontinentalnu Grku. Delfijsko proroite mu je savetovalo da ne traga dalje za sestrom Europom, nego da poe za kravom i osnuje grad tamo gde krava bude pala od umora. Kadmo je postupio tako, i tamo gde je krava, koju je terao, pala od umora, osnovao je grad Tebu. elei da uginulu kravu prinese na rtvu bogovima, Kadmo je sa svo jom druinom krenuo natrag u Delfe da bi sa Kastalskog svetog izvora uzeo rtvenu vodu. Taj izvor je, meutim, uvao nekakav zmaj, koji je poubijao veinu Kadmovih ljudi, da bi ga Kadmo najzad usmrtio i posejao zmajeve zube u zemlju. No im je to uinio, iskoie iz baenog zmajevog semena naoruani ljudi, koji se poee meusobno svaati i ubijati, tako da ih je na kraju ostalo samo pet. Sa ovom petoricom i preostalim svojim Fenianima, Kadmo je otpoeo ivot u novoosno vanoj gradskoj dravi Tebi. 68 Poreenie razliitih ljudskih priroda sa razliitim, tada pozna tim, metalima prvi je uveo Hesiod (Dela i dani, 109201). Platonu je to dobro poznato, to se vidi iz direktnog upuivanja na Hesioda u osmoj knjizi Drave (546e). 69 Platon misli na mogunost da esto ponavljana la, iz genera cije u generaciju, konano postaje ono u ta ljudi poinju da veruju kao da je istinito. 70 Sisitije (syssitia), zajedniki obedi na jednom, za te svrhe, od reenom mestu. To je obiaj dorskog porekla, posebno negovan u spar tanskoj dravi. Kasnije, i druge helenske drave upranjavale su taj obiaj prilikom religioznih sveanosti. 71 Sline zabrane postojale su u spartanskoj dravi za Spartiate.

63

350

KNJIGA ETVRTA ( ) Upor. tekst na str. 369b i dalje. Neurorraphoi = oni koji iju i krpe koncima, izraz verovatno imenuje vie zanata: obuare, sarae, krojae. 3 Izraz phylakes = uvari, upotrebljava se najpre u drugoj knjizi Drave (374e) u znaenju imena za pripadnike jednog posebnog zani manja. Filakes su tu: ratnici, vojnici, ljudi iji je zanat i posao da ra tuju i uvaju dravu, da straare na njenim granicama i, uopte, da se obuavaju i osposobljavaju kao profesionalni vojnici. Kasnije, u nared nim knjigama Drave, kao i ovde (421a), Platon proiruje znaenje toga izraza, te mu uvari oznaavaju ne samo vojnike nego i sve one pri padnike drave ija je posebna dunost da se staraju normalnom funkcionisanju i odranju drave. Izraz uvari" postaje, dakle, oznaka za ceo upravljaki sloj, skupni naziv za one koji se bave javnim poslo vima. U tom znaenju, uvarski ili upravljaki sloj postavlja se naspram sloja onih nad kojima se upravlja. Pripadnici ovog drugog sloja su ljudi koji su duni da vode samo svoju linu brigu, samo svoje (pri vatne) poslove. Pripadnici onog prvog sloja su, meutim, duni da se staraju poslovima ele zajednice, dakle javnim poslovima. Prema tome, Platonovi uvari drave i zakona" nisu samo profesionalni voj nici nego i politiari, kao to ovi poslednji nisu samo profesionalni poli tiari nego i ratnici. 4 Re demiourgos (demiurg) ovde oznaava oveka koji se uopte bavi nekim poslom: profesionalac, strunjak u svom domenu. Naa re zanatlija", p r e m a tome, ne pokriva sasvim to znaenje. Platon oigled no tvrdi da su i uvari" zanatlije, tj. strunjaci u domenu svojih po slova i dunosti, kao to su to i sve ostale zanatlije" u delokrugu svojih poslova. V. prethodnu beleku (3). 5 Misli se na loe obavljene poslove zbog nedostatka alata i drugih materijalnih sredstava (v. 421e), ali i na tenju za brzim i lakim bogaenjem. 6 Dobro uvebani ratnik nije ugojen nego miiav, pa se, nasu prot svojim gojaznim protivnicima, moe uspeno boriti na suncu i zapari. Atletska takmienja u Olimpiji, Delfima i Nemeji odravana su u sred leta, pri najveim vruinama. Jedino su na Istmu ta takmienja odravana u prolee. 7 Nejasna aluzija na deju igru, ija su pravila bila dobro poznata uesnicima u dijalogu. Ta je igra bila nalik na ah. Svaki je igra imao svoju dravu", odnosno svoj logor, a igra se verovatno sastojala u tome da se ugrozi i osvoji drava" drugog igraa, ili da se zarobi to vie protivnikih piona".
2 1

To je Platonova generalizacija one spoljnopolitike prakse koja je ve postojala meu grkim dravicama, samo produbljena i preobraena, shodno uvianju procesa socijalno-ekonomskog raslojavanja u dravama i podeli na meusobno sukobljene grupacije, slojeve ili klase. Interesantno je da Platon u planiranju spoljne politike svoje drave ne uzima u obzir nikakve moralne imperative, nego spoljnu politiku zasniva na naelu da cilj opravdava sredstva. A cilj je da se sopstvena drava ouva podsticanjem razdora u onim dravama koje su joj potencijalni neprijatelji. 9 Smisao Adeimantove primedbe nije sasvim jasan. Verovatno je re tome da se tako neto samo po sebi razume i da zbog toga nije potrebno tome dati karakter naredbe. Ili se moda misli da se za takve sluajeve, kao i za one koje Sokrat neposredno posle toga pominje, naredbe znalaca nisu mnogo efikasne, budui da bivaju ponitene dejstvom mnogo jaih strasti. 10 Na strani 415bc. 11 Upor. strane 370b i dalje, 374a-d, 394e i dalje, 395bc. 12 Upor. stranu 462b. 13 Naelo pitagorejske drube, koje je, prema ovome to Platon ovde kae, ve postalo poslovino. Ovde se samo nagovetava predmet kojem e se ponovo razmatrati u petoj knjizi (457c i dalje). 14 Odiseja (I, 351 i dalje). 15 Platon pretpostavlja da su naela muzike (u uem smislu reci, kao i u irem u kojem je muzika zajedniko ime za sve oblike duhov nog ispoljavanja) neodvojivo povezana sa nepisanim i pisanim zakoni ma ponaanja individua i zajednica. Doista, u starim oblicima drutve nog ivota, rituali i muzika igrali su daleko veu i neposredniju ulogu u ispoljavanju zajednitva nego to je to sluaj u modernim drutvima. Stoga Platon, zajedno sa uiteljem muzike Damonom, veruje da se promenom muzikih naela menjaju i sami temelji na kojima poiva organizovana zajednica (drava). V. napred, 398d i dalje. 16 Da promena muzikih naela i oblika moe imati takve daleko sene i sveobuhvatne posledice, n a m a se danas ini sasvim neverovatno. Platon je, meutim, smatrao shodno onome to je reeno napred u beleci (15) da muzika poseduje neku vrstu magijske moi uticaja na ljude i na strukturu njihovih zajednica. Razlog je verovatno taj to su mnogi oblici religioznog ivota bili povezani s muzikom, a tako isto i najznaajniji egzistencijalni dogaaji kao to su raanje, umiranje, rat, sklapanje braka i dr. Osim toga, valja imati u vidu da je pesnitvo u ivotu Helena duboko zadiralo u duhovno formiranje ljudi, da su Homerovi epovi odigrali kljunu ulogu u formiranju panhelenske svesti, i da su svi oblici pesnikog ivota bili direktno povezani s muzikim formama. Re mousikos u starogrkom jeziku oznaava ono to se odnosi na muziku muziki, ali ujedno i ono to se odnosi na ponaanje i duhovnu formaciju uglaen, plemenit, obrazovan. 7 ' Ovo upuivanje na poetak nema pokrie u tekstu, nego u onom to je od poetka nameravano da se iskae. 18 Verovatno upuivanje na navike stalnog davanja i ukidanja po jedinih zakona (425e). " V. napred, 425d. 20 ei glave hidri" izraz je koji oznaava uzaludan posao, jer je legendarni Herakle uspevao da jednim potezom maa odsee sedam hidrinih glava ali uzalud: ove su odmah ponovo izrastale. 21 U gornjem pasusu Platon razdvaja zakonodavno-pravnu funk ciju drave, za koju smatra da treba da bude poverena najmudrijima.

352

353

odnosno onima koji su u poznavanju ovozemaljske ljudske prirode naj dalje odmakli, od religiozne funkcije drave koju poverava apolonskom kultu. Te dve funkcije su se, kao to se vidi iz prethodnog i ovog teksta, dosta jasno i u detaljima razlikovale. 22 Tvrenje da Apolona priznaju svi ljudi, poev od naih oeva", za tumaa svih stvari izgleda kao neosnovana generalizacija. Reli giozni kultovi u Grkoj Platonova vremena i ranije, da se i ne govori ostalim zemljama i narodima, bili su veoma raznoliki, a i sam apolonski kult trpeo je tokom dugog vremena znaajne izmene. Tvrdnja da je Apolon tuma svih stvari" jedino bi se mogla vezati za veliki ugled i uticaj delfijskog proroita, koje je bilo konsultovano u mnogim znaaj nim i manje znaajnim prilikama, i to u stvarima koje su se odnosile i na javni i privatni ivot. Prema Herodotovoj Istoriji, gotovo sve grke dravice traile su, u raznovrsnim prilikama i sluajevima, tumaenje od boga u Delfima", a tako su ponekad postupale i neke varvarske drave. Sveti kamen u Delfima omfalos (omphalos) bio je,. prema tadanjima i ranijim verovanjima, sredite ili pupak Zemlje. 23 V. str. 368bc. 24 Verovatno se misli na prostu proporciju, ili tzv. pravilo trojno, prema kojem se lako moe utvrditi etvrti elemenat proporcije, ako su preostala tri poznata. Prema modernoj notaciji, ako je data proporcija b. c a : b = c : x, onda je x = a 25 Platonov termin euboulia preveo sam ovde doslovno naim iz razom dobar savet". To nije najbolje reenje, ali bolje nisam naao. Prevesti tu re izrazom sposobnost upravljanja samim sobom" ini se da nije nita bolje reenje. Ta se ista re pojavljuje u dijalogu Protagora (318e) i tamo je prevedena naom reju razboritost". Protagora, naime, kae da je predmet njegove nastave razboritost u domaim poslovima, kako e se to bolje upravljati svojom kuom, i u dravnim poslovima kako e se to bolje raditi i govoriti" (prevod Mirjane Drakovi). Ovdc, u Dravi, kae se da je euboulia" znanje (episteme); u Protagori se kae da je mathema, to znai ono to je nauno", predmet uenja", ali isto tako i znanje", nauka". Svakako je teko pouavati nekoga u raz boritosti", ali znanje upravljanju zajednikim poslovima, porodinim i dravnim, moe se u vidu dobrih saveta" prenositi drugom. Drava je, prema tome, m u d r a ako ima ljude koji takvim znanjem raspolau i ako su takvi voljni i sposobni da to znanje u vidu dobrih saveta" pre nose drugima. 26 V. napred, str. 414b. 27 Grka re, koja se obino prevodi reju stale", je 'ethnos i oznaava: etniku grupu, pleme, narod. Prema tome, to nije socijalna klasa u modernom smislu te reci, nego grupacija koja se formira spa janjem odreenih naslednih svojstava sa odreenom profesionalnom ulogom u dravi. 28 U izvornom tekstu stoji do a, re koju sam, da bi se izbegle zabune, prevodio naom reju mnenje", ali i takvo prevoenje ne po mae da tekst sam po sebi bude jasan. Platon, naime, misli na skup izvesnih, u ovom sluaju poeljnih uverenja i normi praktinog ivota. Mnenja su, kao takva, duboko usaena u duhovnu konstituciju i for maciju ljudi, ona su pred-rasude, t j . ono to prethodi svakom suenju i prosuivanju vrednosti. Platon misli i na nepoeljna mnenja, pred rasude koje tetno deluju u individualnom i politikom ivotu, pa stoga

dosta esto uz onu re mnenje" dodaje atribut ispravno", kada hoe da naglasi da je re poeljnim mnenjima. 29 Ispravno mnenje", ono to je pravovaljano; poeljna uvere nja i skup poeljnih normi delanja i prosuivanja vrednosti. Otuda izraz ortodoksno", koji u naem vremenu ima drukije znaenje. ire razmatranje ispravnih mnenja" Platon je preduzeo u dijalogu Menon. V. takoe prethodnu beleku (28). 30 Obeanje bez pokria u n a m a poznatim Platonovim teksto vima, osim ako se ono odnosi na dvanaestu knjigu dijaloga Zakoni i na neka mesta u dijalogu Dravnik. 30a Od etiri tzv. kardinalne vrline, koje se taksativno nabrajaju na strani 427e, prva je mudrost (sophia), druga je hrabrost (andreia), trea je umerenost (sophrosyne), a etvrta pravinost (dikaiosyne). Za treu vrlinu sophrosyne nema u naem jeziku odgovarajue reci. Od tri reci, koje se obino u prevodima i tekstovima Platonovoj filozo fiji upotrebljavaju: trezvenost, skromnost, umerenost, odabrao sam ovu poslednju kao onu koja bi mogla najvie odgovarati izvorniku. Ovo pre svega zato to ta naa re pokazuje da onaj, ko takvu vrlinu ima, uspeva da u svome delanju i ponaanju postigne meru, da bude u meri, tj. da sledi jedan od osnovnih principa helenske etike i kulture uopte: princip mere. Milo uri u svojoj Istoriji helenske etike upo trebljava re trezvenost", a Radmila alabali u svom prevodu Aristotelove Nikomahove etike pored izraza, razboritost, vladanje sobom (1103a), upotrebljava na istom mestu i izraz umeren (sophron), a na poetku IV knjige i re umerenost. Sophrosyne svakako obuhvata vladanje sobom", odnosno samokontrolu, ali i unutranju ureenost (kosminost), pa je uz to nalik na simfoniju i harmoniju, tj. na saglasnost i sklad razliitih moi i tenji u individualnom ivotu i u ivotu dravne zajednice (v. dole, 430e). 430e. Kao lovci koji tragaju za pravinou (v. gore, 432b), Sokrat i Glaukon treba da se pomole ili Apolonu, koji daleko svoje strele baca", ili boginji lova Artemidi. 33 Od uvianja uzroka koji dovode do nastanka drave (369be) i od analize i tumaenja Simonidove izreke pravinosti u prvoj knji zi (332c). 33a V. strane 370b i dalje, 374a-d, 394e i dalje, 395bc, 420d i dalje. 34 V. dijalog Harmid (161b i dalje), gde je re umerenosti, ali u znaenju u kojem se ovde govori pravinosti. 35 Ovde Platon upotrebljava drugo ime za mudrost, to inae radi i u drugim sluajevima, te se, p r e m a tome, ne dri strogo fiksirane terminologije. 352 Ovde se pomonicima", kako se ini, stavlja u dunost ono to je najpre (414b) bilo oznaeno kao dunost uvara" naime vojna i ratna sluba. Naziv uvari" sada oznaava uu grupaciju, iji su lanovi neka vrsta dravnog uma. No u petoj knjizi (463b) ta razlika se ponovo gubi: pomonici su isto to i vladaoci, a Platon ih jo na ziva i spasiocima" ili zatitnicima", pri emu ovi ne spaavaju i ne tite neku drugu grupaciju, nego samu dravu kao celinu.
32 31

Videti str. 504a-e u estoj knjizi. To je prva i najstarija formulacija principa kontradikcije koju Aristotel kasnije gotovo doslovno ponavlja.
37

36

354

355

Upor. Gozba (200c-e). To je odnos po kvalitetu. 40 e je, na primer, neto jedinano to se kao takvo odnosi p r e m a gladi koja je takoe sama po sebi neto jedinano, t j . odreeno u jednom jedinstvenom egzemplaru. 41 Upor. dijalog Fedon (102cd). 42 Znanje se ne identifikuje sa svojim predmetom, osim ako je taj predmet samo znanje. Ili, drugim recima, znanje koje se odnosi na neto drugo to nije znanje relativno je; a znanje u kojem nema tog odnoenja prema drugosti apsolutno je. Stoga se apsolut, kako ga Aristotel shodno tome odreuje, imenuje kao noesis noeseos = znanje znanja, misao koja sebe misli, svest svesti. 43 Trea formulacija principa protivrenosti po smislu identina sa prvom na str. 436b i drugom na str. 437a. 44 Platon misli na jednostavnu sliku zatezanja luka, pri emu jedna ruka gura luk napred, a druga privlai ue nazad. 45 Jedna je razumska, a druga nagonska. Pitanje je: da li dua poseduje i neku treu mo? 46 Ta trea mo je ovde samo nagovetena pitanjem i za nju u naem jeziku ne postoji odgovarajua re. Platonov termin thymos preveden je ovde reju volja", ali to ne odgovara u potpunosti. Jer thymos je jedna mo due za koju je Platon mislio da joj je sredite u srcu, kao to je mozak uzimao za sredite razumskih i umskih funkcija, a stomak i genitalije za sredite nagona i pouda. Thymos je u gornjem Platonovom tekstu neposredno vezan za glagol thymoo, thymoomai = razljutiti se, rasrditi se, zapasti u gnev, ili, raestiti se u plemenitom smislu. Thymos je istovremeno htenje i volja, mo odlu ivanja, manifestacija ivotne snage i, uopte, strasne sklonosti. Stoga Platon tu re upotrebljava kao sinonim za thymoeides. V. napred, str. 375ab, 410d, 411bc. 47 Ni Glaukon nije naisto s tim da bi thymos trebalo da bude neka trea mo due, pored razumske i nagonske. Stoga Sokrat m o r a posebno da dokazuje postojanje te tree moi, pa to i ini, poev od prianja anegdote koja neposredno sledi. 48 Upor. str. 375a i dalje, 414b, posebno 416a-c. 49 V. 390d. 50 Ono to je reeno na str. 434a-c. 51 V. strane 433b, 435a-c. 52 Na str. 411a do strane 412a. 53 Upor dijalog Gozba (209bc, 210a-d). 54 V. u devetoj knjizi str. 584c. Posebno zadovoljstvu govori dijalog Fileb. 55 Isto kao to je i sama drava m u d r a po onom malobrojnom delu svojih lanova. V. napred, stranu 428de. Opti je princip: ono ega ima manje vredi vie od onoga ega ima mnogo. 56 V. strane 431e do 432b. 57 Na s t r a n a m a 434bc, 435bc. 58 Ovo moe da upuuje na tekst koji se nalazi na stranama 368e do 369b, ili moda na stranu 432de. 59 Zadrao sam ovde izvornu re praxis, koju treba razumeti u izvornom znaenju, kao delanje u najirem opsegu: moralnom, politi kom, porodinom i onom koje konsfcituie linost i njen integritet.
39

38

Razumsko i umsko svojstvo due odgovara, p r e m a Robenovom tumaenju, najdubljem tonu u muzici, nagonsko svojstvo odgovara onom najotrijem i najpiskavijem. Thimos (v. beleku 46 uz ovu knjigu) bi, p r e m a tome, bio ono srednje, to vri usklaivanje najdubljeg i najotrijeg tona. Meni se, naprotiv, ini da tom srednjem tonu odgovara umsko i razumsko svojstvo due, koje je zapravo jedino sposobno da vri usklaivanje onoga najeeg i najbunijeg sa onim to je najnie. 61 Sokrat ne odgovara na postavljeno pitanje, nego kae neto drugo to se uopte na to pitanje ne odnosi. Nije poznato otkuda ova praznina u tekstu. Ono to dalje sledi sve do 445e samo je nagovetaj irih raspravljanja u VIII knjizi Drave, u I I I (698a i dalje) i IV (710d i dalje) knjizi Zakona, kao i u jednom odeljku Dravnika (302c i dalje).

00

356

KNJIGA PETA ( )
To je uinjeno tek u osmoj knjizi. 2 Na strani 424a. 3 Aluzija na jedan stih (934) iz Eshilove tragedije Okovani Prometej u kojoj horovoa kae: Ko pametan je, klanja se Adrastiji" (prevod Miloa uria). Adrasteia (ime znai: ona kojoj se ne moe umai), prvobitno je u mitologiji potovana kao nimfa jasenovog kulta, ili kao starica-jesen. Kasnije, to je drugo ime za boginju osvet nicu Nemesidu. Platon misli na ovu Adrasteju-Nemesidu i u ali kae da se Sokrat njoj klanja, verovatno da bi izbegao njenu osvetu i kaznu ako u razmatranjima pogrei. Adrasteja se pominje i u dijalogu Fedar (248c). 4 Aluzija na komine drame (mirne) koje je uspeno sastavljao sirakuki pesnik Sofron (V vek pre n. e.). Te su se komedije odnosile na zgode iz porodinog ivota, i u jednima su bile prikazivane nevolje mueva, a u drugima nevolje ena. 5 Za njih je odreeno da im ene i deca budu zajedniki (424a). 6 Gvmnasion (gimnazija) je posebno mesto predvieno za atlet ska vebanja. Naziv je blizak pridevu gymnos = go, nag, oskudno odeven, jer su takva vebanja izvoena bez odee, ili u oskudnoj odei. Na olimpijskim igrama su takmiari nosili neku vrstu produenog pojasa. Pria se da je trka Orsip na 15. olimpijadi pri tranju izgubio taj pojas i da je, ne obzirui se na to, nastavio da tri. Posle toga su svi trkai u Olimpiji nastupali potpuno nagi. Od sredine petog veka pre n. e. taj obiaj su prihvatili i takmiari u drugim olimpijskim discipli nama. Platon u gornjem tekstu predlae da se taj obiaj uvede i za ene, ali se pribojava da bi takvu reformu doekali s velikim podsmehom. 7 Ovo e pre biti aluzija na komediografe, ili na Aristofanovu spremnost da se podsmeva svakoj novini, nego aluzija na Aristofanovu komediju Skuptina ena, koju komentatori najee vezuju za ovaj tekst 8 Upor. tekst dijaloga Fileb (48a i dalje) u kojem se podrobnije i preciznije govori svrsi komedije. 9 Aluzija na priu svirau i pevau Arionu sa ostrva Lezba, kome je korintski tiranin i jedan od sedam m u d r a c a " Perijander dopustio da otplovi na Siciliju, gde je bilo prireeno takmienje u muzikoj vetini. Arion je, prema predanju, bio izumitelj ditiramba (posebna vrsta poema u kojima se pevalo Dionisovim delima). Korint ski mornari, na ijoj se lai Arion vraao sa Sicilije, hteli su da ga opljakaju i bace u more. Arion je zatraio da otpeva svoju poslednju pesmu i, poto mu je to bilo doputeno, skoio je u more. Ali njegova
1

pesma bila je tako prekrasna da je privukla delfine i jedan od njih uze Ariona na lea i vrati ga u Korint jo pre no to su pohlepni mornari, koji su ga opljakali, tamo dospeli. Ova pria se nalazi u Herodotovoj Istoriji (I, 24), u sholijastu uz Pindarove Olimpijske ode (XIII, 25), u Higina: Fabula 194 i drugde. 10 Vetina protivreenja, antilogika (antilogike) je ona kojom su sofisti odlino vladali, a sastojala se u tome da se sagovornik u dija logu navede na to da prizna ono to je prethodno poricao, ili da porie ono to je prethodno tvrdio. " Ovde Platon uvodi razlikovanje dijalektike i sofistike, naziva jui ovu poslednju antilogikom" (v. prethodnu beleku). Kako se dija lektiki postupak izvodi, podrobno je prikazano u dijalozima: Fedar (265e i dalje), kao i Dravniku, Sofistu i Filebu. 12 U izvorniku stoje reci: philosophos i misosophos, tj. ljubitelj mudrosti i mrzitelj mudrosti, to opet pokazuje da u vreme kada je ova knjiga Drave pisana, re filozof" jo nije bila specifikovana i rezervisana za naziv jedne posebne profesije. 13 Po svoj prilici Pindarov stih; fr. 209 Bergk. 14 Taj stav e biti predmet Aristotelove kritike u prvim poglav ljima 1druge knjige njegove Politike. 5 Sokrat to kae zato to je hteo da umakne, pa time uporeuje svoj postupak sa postupkom roba koji biva kanjavan kad pokua da pobegne. 16 Re je odabiranju onih ena i mukaraca koji su, po svojoj prirodi, sposobni za uvarsku slubu. 17 U izvorniku stoji oii geometrikais geometrijski nije" (tj. nunost da oni koji ive zajedno meusobno polno opte nije, kako bi smo to danas rekli, nunost logikog reda, nego dogaaj koji je neizbean iz drugih razloga). Na obian svet mnogo jae deluju strasti nego ono to racionalno i logiki nuno sledi kao uputstvo za ponaanje. 18 Svete svadbe (hieros gamos, theogamia) su one koje se obav ljaju u dane velikih praznika i koje, zbog toga, simboliki predstavljaju spajanje vrhovnog boanskog para, Zevsa i Here. S m a t r a se da bi takve svadbe bile najkorisnije, ili, najznaajnije, budui da im se pridaje izrazito sveani karakter kao imitacijama boanskog braka. 19 Na strani 382cd i 389b. 20 Videti beleku 18. 21 Videti stranu 423a-c. 22 Aristofan je u komediji Skuptina ena, koju je Koloman Rac preveo pod naslovom ene u narodnoj skuptini, podvrgao podsmehu zamisao da sve ene treba svima da pripadaju. Tu zamisao u komediji izlae ena po imenu Praksagora (ona koja radi na trgu), a njen oja eni i zaputeni mu Blepir prepire se s njom oko toga i postavlja joj pitanje slino ovom koje Glaukon postavlja Sokratu: ,, kako e, budemo li iveli tako, ljudi decu svak' svoju prepoznati moi?". Prak sagora opet daje odgovor slian ovom Sokratovom odgovoru: ,,A to im to treba? Ta ocem e drati svojim sve starije ljude, koji su u godi nama ve malo odmakli". V. drugi in ove komedije. Neizvesno je da li je to Aristofanova reakcija na Sokratovu zamisao zajednici ena kojoj se, ako je tako neto Sokrat govorio, moralo poneto ukati po Atini. 23 Valja imati u vidu da su braa" i sestre" reci koje ovde imenuju sve mladie i devojke jedne generacije, pa je stoga iskljueno da brat i sestra, po uobiajenim merilima odreivanja srodstva, stvarno stupe u brak izuzev u sluaju blizanaca od kojih je jedno muko,

358

359

a drugo ensko. Verovatno je zbog ove poslednje mogunosti Platon predviao odobrenje apolonskog proroita za svaki sluaj uspostav ljanja brakova. Ipak je teorija zajednici dece u ovom sluaju ostala u nejasnim, donekle i konfuznim, nagovetajima. Zakoni braku i ra anju dece trebalo bi, prema 423e, da budu izuzeti iz nadlenosti apo lonskog kulta (v. dalje 424ab), a ovde se predvia odobrenje Pitije (461e). S druge strane, ako je ve predvieno, na strani 460ab, da vr hovni umovi drave potajno utiu na to kome e i kada pasti kocka da se eni i da zainje decu, onda bi oni isto tako potajno mogli imati uvid i u stepene srodstva, a emu je onda potrebno odobrenje Pitije? Konfuzija se poveava jo i time to se iz X knjige Drave vidi da je Platon, shodno tadanjim pa i mnogo kasnijim verovanjima koja su dopirala do renesanse, pretpostavljao da je izbor putem kocke u stvari izbor kojim diktira sama sudbina. 24 Videti strane 422e, 432ad, 433d. 25 Napred je govoreno tome da je zajednica ena i dece pred viena za uvare". Ovde se sada ista takva zajednica predvia i za pomonike". ini se da to nije Platonov previd, nego zamisao da takva zajednica treba da bude uspostavljena u celokupnom upravljakom sloju. Ostalo je, meutim, nerazjanjeno ta je sa ostalim pripadnicima drave (zemljoradnicima, trgovcima, zanatlijama). Da li je ovima do puteno da se slobodno ene i udaju, da raaju decu i, uopte, da odravaju tradicionalne brane zajednice i porodice? Razlog tome zapo stavljanju je po svoj prilici taj to je Platon bio duboko uveren da sudbina drave zavisi od upravljakog sloja (v. dalje, 465b), a ne od onog koji na dravne poslove i na zakonodavnu delatnost nema nika kav uticai. 26 Na strani 416c-e, 417a. 27 Prenoenje vlasnitva (fiktivno) da bi se izbeglo plaanie dugova. 28 To je Adeimantova primedba, uinjena na str. 419a, u poetku IV kniige. 29 Ponovna zamena izraza uvari" iz prethodnog sa izrazom po monici" u ovom pasusu, verovatno s namerom da se istakne kako ie ivot i iednih i drugih neuporedivo lepi i bolji od ivota ostalih, kojima je doputena privatna svojina. 30 Hesiod, Dela i dani, 40. 31 Misli se na to da li je postojanje takve zajednice uopte mo guno, ili je re neemu to se ni na koji nain ne bi moglo ostva riti. 32 Zajedno sa enama. 33 Izraz zanatlije" (demiourgoi) pokriva ovde sve ostale pripad nike drave (i zemljoradnike i trgovce). Ovo je, istovremeno, jedno od retkih mesta gde se govori deci ostalih", dakle onih koji nisu uvari i pomonici. 34 Na strani 460b. 35 Stih iz Ilijade (VIII, 321). 36 Prema onome to se kae u Ilijadi (VII, 162; XII, 311). 37 Unekoliko izmenjeni Hesiodovi stihovi iz Dela i dani (122). Pla ton ih citira i u dijalogu Kratil (397e). 38 Misli se na Apolona i njegovo proroite u Delfima. V. 427bc. 39 Nagovetaj panhelenskih ideja u Platona. Inae, Platonov savremenik Isokrat, koji je u Atini imao kolu retorike, bio je poznat kao zagovornik panhelenskog jedinstva. Platon se ovde zalae jedino za to da Heleni ne budu robovi jedni drugima.

Pljakanje leeva smatrano je svetogrem, ali je ipak injeno. Sahranjivanje ili spaljivanje tela umrlih i poginulih tradicionalno je u Heladi uzdizano kao jedna od najviih moralnih i religioznih obave za, to se vidi iz homerskih spevova, iz Sofoklove Antigone i mnogih drugih pisanih spomenika. Pa ipak, protivnici su gotovo po pravjju nastojali da spree sahranjivanje. Koliko je obavezi potovanja mrtvih tela, a naroito tela poginulih u ratu, pridavana vanosti, vidi se iz pre sude atinskim admiralima. Ovi su, naime, kod Arginuskih ostrva jugo istono od Lezba odneli veliku pobedu nad peloponeskom mornaricom (406. g. pre n. e.), potopivi 80 neprijateljskih brodova, ali zbog oluje nisu uspeli da pokupe svoje brodolomce i tela poginulih. Zbog toga je atinski sud estoricu admirala osudio na smrt i pogubio. 41 Postojao je obiaj da se oruje ubijenih neprijatelja, bilo da su ovi pripadali nekoj od helenskih dravica bilo nekoj od varvarskih sku pina, posle bitke odnese u Delfe ili u neko drugo svetilite i da se tamo obesi na zidove hrama. Platon ovde predlae da uvari" i pomonici" njegove uzorne drave napuste taj obiaj. 42 Sukob meu saplemenicima je, na primer, onaj u kojem su kobljene strane pripadaju istom plemenu, recimo, jonskom. Sukob izmeu jonaca i doraca bio bi, prema Platonu, okarakterisan kao sukob izmeu srodnika. I jedan i drugi od te dve vrste sukoba ne bi se, po Platonovom predlogu, deklarisao kao rat, nego kao stasis, dakle, kao nesloga, stranaka borba, kao ono to se u modernim vremenima na ziva graanski rat". Re r a i Platon rezervie samo za sukob izmeu meusobno razliitih etnikih grupacija, na primer, izmeu Helena i varvara, Jonjana i Persijanaca, Spartanaca i Persijanaca, i tome si. To je smisao koji postaje jasan iz nastavka teksta Drave (470c i dalje).
43 Videti Platonovu aluziju na bolesno stanje Helade u vreme peloponeskog rata, knjiga VIII (556e). 44 Platon svoju viziju uzorne drave gradi za Helene, a ne za neko varvarsko pleme. No on nikako ne pretpostavlja da bi ta uzorna drava trebalo da bude panhelenska drava, koja bi ujedinila sve Helene. Na protiv, on vidi uzornu dravu kao gradsku dravu (polis), koja se usta novljuje i egzistira u okruenju drugih tradicionalno ureenih helenskih gradskih drava. 45 To je uvena teza filozofima-dravnicima i dravnicima-filozofima. Sokrat je, uz veliko ustezanje, saoptava u samoj sredini dija loga Drava. On kae: znamo kakve e se neuvene stvari govoriti u vezi sa ovim", a ponajvie se kako se to vidi iz reci koje prethode saoptavanju te teze pribojava podsmeha i poruge komediografa i podsmeha mnotva, koje svoja mnenja formira olako i bez ikakvog udubljivanja u samu stvar. U Platonovom II pismu stoji: Pazi da to nikad ne doe do ruku neobrazovanih ljudi; jer, ini mi se da obinim ljudima teko da je neto smenije od ovih reci" . . . ,,A najsigurnija zatita od toga je da se ne pie". U citiranom tekstu Platon smatra da su najsuptilniji filozofski problemi i reenja neto podobno tadanjim misterijama, ali samo u tome to se nikako ne preporuuje da se njima bave neposveeni, tj. oni koji stvar ne razumeju i ne trude se da je razumeju. 40 Glaukonove reci kao da nagovetavaju da e najopasniji udar na Sokrata doi upravo od uglednih ljudi", koji e se osetiti ugroeni Sokratovim govorom filozofima-dravnicima, jer im je njihov ugled, a ne mudrost, obczbeivao politiku mo. Iz Platonove Apologije vidi se da je Sokrat svojim ispitivanjima utvrdio da su oni koji behu naj-

40

360

361

vie na glasu najpraznoglaviji, a oni drugi koji su manje zapaeni da su po 4 2 razboritosti vrsniji" (Odbrana Sokratova, VII, 22a). U izvorniku stoji glagol strategeo = biti vojskovoa, strateg. U atinskoj dravi birano je deset takvih stratega, od kojih je svaki komandovao jednom veom jedinicom teko naoruanih peaka, oklopnika (hoplita), regrutovanih iz deset atikih fila. Zapovednik tritije (tritiarh) komandovao je hoplitima, regrutovanim samo iz jedne tre ine file. 48 Ljubitelj jela naziva se philositon, a onaj ko je lo u jelu" naziva se kakositon. 49 U vreme dionisijskih sveanosti, ili dionisija (ta Dionysia), pri reivana su pozorina takmienja. Takvih Dionisija bilo je etiri: (I) male Dionisije" padale su u zimski period i izvoene su izvan grad skih zidina, na polju, tj. na selu; (II) Lenaia Dionisija padale su u mesec gamelion (kraj j a n u a r a i poetak februara) i izvoene su u gradu, u Lenaju pod Areopagom; (III) Anthesterijske Dionisije, nazvane tako po mesecu Anthesterionu (druga polovina februara i prva polovina marta) kada su izvoene; (IV) Velike Dionisije (Dionysia megala), koje su jo nazvane gradskim", nasuprot onim prvima koje su jo nazvane polj skim" ili seoskim". Velike (gradske) Dionisije izvoene su u m a r t u ili aprilu mesecu. 50 Pravino i nepravino, dobro i zlo su kao pojmovi, svako za sebe, jedinice, ili jedinstvene celine, te zbog toga ne trpe promenu i ne mogu propasti razlaganjem na delove, jer kao jedinice pojmovi i ne maju delova. Ali u praksi, tj. u empirijskom ljudskom delanju, i telima, tj. u materijalnom empirijskom svetu, pravino i nepravino, dobro i zlo su prisutni u mnotvu inova i u svim stvarima, pa se stoga stie utisak da ne postoji jedno jedino dobro i jedno jedino zlo po sebi, nego da ima mnotvo meusobno razliitih dobara i mnotvo razlii tih zala, isto kao to se stie utisak da ima mnotvo meusobno razli itih pravdi i mnotvo meusobno razliitih nepravdi. Uporediti ovo me: Fedon (75cd; 99d i dalje); Gozba (209e i dalje), kao i dijalog Parmenid. 51 Verovatno aluzija na kiniara Antistena, koji nije doputao da ono to je opte ima posebnu egzistenciju, nego je branio gledite da postoje samo pojedinane ulne stvari. Upor. dijalog Eutidem. 52 Pretpostavka je da su polovina i dvostrukost kao pojmovi meusobno razliiti, tako da je polovina" jedno a dvostrukost" drugo, ali da se mnotvo ulnih stvari pokazuju ili pojavljuju, t j . u odnosu prema razliitim takama posmatranja izgledaju i kao polovine i kao dvostrukosti. Na primer, duina nekog zida moe se istovremeno pokazati i kao dvostrukost svoje polovine i kao polovina dvostruko dueg zida. 53 Zagonetka evnuhu glasi: Jedan koji je ovek i nije ovek (tj. evnuh je), gaao je i nije gaao (tj. nije pogodio), kamenom koji nije kamen (tj. plavcem kamenom), pticu koja nije ptica (jer je slepi mi), na drvetu koje nije drvo (nego je grana). 54 Na strani 476b. 55 tome ta je filozof govori se takoe u Vedru (278cd), na prvim stranicama Fedona, u Sofistu (253c i dalje).

KNJIGA

ESTA

()

' uvati zakone i obiaje drave" za Platona nikako ne znai ostavljati nepromenjenim bilo kakve zakone i obiaje, nego bdeti nad onim zakonima i obiajima koji su osnov uzorne drave. 2 Re je sposobnosti koja se ogleda u jedinstvu i iskustva i znanja. 3 Na strani 484b. 4 Sveukupno znanje obuhvata, kako e se pokazati u VII knjizi (525a i dalje), aritmetiku, planimetriju, sterometnju, astronomiju, har moniku i dijalektiku kao krunu svih nauka. 5 U izvorniku stoji: philosophon i philopseude, a pitanje je da li jedna te ista ljudska priroda moe da bude naklonjena mudrosti i lai. 6 Momos (Momos) je personifikovana pogrda, kuenje. 7 Prigovorom koji sledi Adeimant ukljuuje se u razgovor sa Sokratom sve dok, ponovo na strani 506d, direktni sagovornik ne po stane Glaukon. 3 Uporedi sa dijalogom Gorgija (485cd), gde Kalikle postavlja sline prigovore. U Adeimantovom prigovoru, oni koji su u mladosti poeli da se bave filozofijom", pa su se kasnije iskvarili, mogli bi biti neki Sokratovi sledbenici kao Kritija, Alkibijad i drugi, koji su u po tonjim politikim zbivanjima stekli reputaciju sposobnih, ali ne osobito asnih ljudi. Druga grupa, onih najsposobnijih, koji su postali sasvim nekorisni za dravu", mogla bi obuhvatiti i samog Sokrata, isto kao i Platona. 9 Ironina Adeimantova tvrdnja, poto je upravo suprotno tano: Sokrat esto govori u poreenjima. To pokazuje Sokratov neposredni odgovor: ti mi se jo ruga". Poreenje se odnosi na upravljanje dravom. Sokratova teza je da se vetina upravljanja dravom moe nauiti, ali pristalice demo kratske drave veruju da je svako sposoban da upravlja dravom i da je za taj posao svako dovoljno uen, pa su zato spremni da rastrgnu Sokrata, koji hoe da ih u tome razuveri. " Metafora kae ovo: borba za vlast je surova, pa oni koji uspeju da se u toj optoj udnji za vlau domognu vrhunskih poloaja u dravi, bivaju posle izvesnog vremena ili osueni na smrt, ili prognani ostrakizmom. Metafora se odnosi na tadanje politike prilike u Atini. 12 Zvezdoatac" nije sasvim odgovarajua re za meteoroskopon = onaj ko gleda gore, na nebo. Sokrat se osetio pogoen Adeimantovim prigovorom (vidi beleku 8) i svoj podui metaforini odgovor zaklju uje aluzijom na obrazovanje pravih dravnika (pravih krmanoa"), koji moraju poznavati ne samo zemaljske nego i nebeske pojave, a ako

362

363

bi se pokazalo da oni istrauju i ono to nije neposredno vezano za politikantsku vetinu, tada bi ih nazvali brbljivcima" i zvezdoacima", kao to je na slian nain postupio Aristofan (u komediji Oblakinje) kada je karikirao Sokratovo ponaanje. 13 Aristotel (Retorika, II, 1391a 8) kae da je Simonid, odgovara jui na pitanje supruge Hierona tiranina Sirakuze ,,ta je bolje biti bogat ili mudar?", odgovorio sledeim recima: bolje je biti bogat, jer vidim kako m u d r i provode svoje vreme pred vratima bogatih". Platon oigledno misli suprotno, pa stoga u nastavku reenice Simonida naziva 1 4 laljivcem". Na izraz savreni ovek" pokriva ono to se u izvorniku obeleava odredbama kalan i agathbn (doslovno: lep i dobar), a to je onaj ko je odreenim naporima uspeo da postigne savrenstvo tela i due, te da bude telesno snaan i otporan, a duhovno obrazovan tako da raspolae znanjem, i da mu istina i tenja za istinom budu voi ivota. Potpuni ili totalni ovek je, p r e m a tome, za Platona, onaj ko je u sebi sjedinio tri oblika ljudski mogueg savrenstva: fiziko, intelektualno i moralno. 15 Uporediti Gozba (206e; 211d212a) 16 V. 407ab. 17 Aluzija na Aristofanove Oblakinje, komediju u kojoj je Sokrat bio prikazan kao jedan od sofista, koji zaluuju mlade ljude. Ali ovde se aludira i na one javne i ugledne linosti to su protiv Sokrata po digle optubu za kvarenje omladine i za uvoenje novih bogova, koje atinska drava ne priznaje. Upor. Odbrana Sokratova (24b i dalje). 18 Prilino otvorena zamerka, upuena pripadnicima demokratske, skuptine u Atini, kao i drugim oblicima tadanjeg atinskog javnog mnenja", formiranog u skuptinama, na zasedanjima narodnih sudova koji su imali preko pet stotina lanova, i na masovnim teatarskim pri redbama na kojima je komedija, reagujui na aktualna zbivanja, bila istovremeno izraz i podstreka javnog miljenja. 19 Platonova je teza da sama drava, odnosno jedna data poli tika praksa, deluje kao vaspita dvostruko: prvo time to mladi ljudi oponaaju ono to rade stariji uei se ivotu" na iskustvu onih koji su uspeli ili stradali, a drugo i time to je drava jaa od pojedinanih graana i moe ih naterati da, pod pretnjom kazni, upranjavaju onaj tip ponaanja koji se u datoj situaciji smatra poeljnim. 20 Boanstvo se izuzima zato to je tu re ljudskim sukobima i zato to je ono, p r e m a poslovici, iznad govora". 21 Oni" su tadanji voi naroda (demagozi), kao oni koji su protiv Sokrata podneli tubu atinskom demokratskom sudu. Anit, na primer, prema dijalogu Menon (91c), misli da je delatnost sofista velika nesrea za omladinu. 22 Re sophistes (sofist) i sophos imaju slina znaenja, a mudrost se oznaava reju sophia. Otuda je ve zbog samih naziva dolazilo do toga da vodei politiki ljudi zaziru od sofista. Jer, prema onome to se govori u Odbrani Sokratovoj, vodee politike ljude mnogi su sma trali mudrima, a ponajvie su oni sami drali do svoje mudrosti. Sokrata je, na njegovu nesreu, delfijsko proroite proglasilo najmudrijim, mada on nije bio politiki ovek i vo naroda. 23 Ovo mesto je verovatno inspirisalo Tomasa Hobsa da svome delu materiji, obliku i vlasti drave, crkvene i graanske" dadne naslov Levijatan (biblijsko ime za Platonovu veliku zver"). 24 Diomedovo primoravanje (Diomedia andgke) je izraz stvoren prema sledeem predanju: Odisej i Diomed su kriom uli u Troju da

bi iz neprijateljskog grada izneli Atenin kip relikviju koju su nazivali Patlddion, jer je Palada nadimak Atenin. Poto su ukrali kip, Odisej naumi da ubije Diomeda i da za sebe prigrabi svu slavu. Ali, Diomed prozre Odisej evu nameru, sveza mu ruke i maem ga natera da ide ispred 25njega, te se tako vratie u ahejski logor. Sokrat pominje Teaga, kao svog drubenika, i u Apologiji (33e). Jedan dijalog je naslovljen Teagovim imenom, ali utvreno je da Platon nije autor tog dijaloga. 26 Sokrat, u stvari, kae da ga je demonsko znamenje" odvra tilo od politike, a ne to da samo poneko ima svog demona. Upor. Odbra na Sokratova (31cd). 27 Upor. Fedon, odeljak u kojem se govori da se filozofi raduju smrti. 28 Ono govorima" (to peri toiis logous), izraz se verovatno od nosi na dijalektiku (upor. dalje, 511b, 531e). Izvorni izraz bi se takoe mogao2 9 prevesti i kao ono pojmovima", ili, ono dokazima". ala na raun Heraklitove izreke Sunce nije samo svaki dan novo nego je uvek i neprestano novo" (D. fr. 6). Heraklit je, naime, pret postavljao da se sunce rodi, ostari i u m r e (ugasi se) za jedan dan od izlaska3 0 do zalaska, ali da se taj proces neprestano ponavlja. Upozorenje u skladu sa Sokratovim verovanjem u ponovno ra anje, kojem se govori na kraju X knjige Drave, kao i na kraju dija loga 31 Gorgija. Na strani 473c-e. 32 Gornje reci bi mogle biti znak da je ova knjiga Drave napisana posle prvog Platonovog putovanja na Siciliju, t j . posle neuspeha njego vih nastojanja da Dionisija starijeg ubedi u potrebu reforme drave. 33 Platon hoe da kae: filozofija. 34 Uporedi: Ilijada (I, 131). 35 Slikar dravnog ureenja" je ovde Sokrat, a oni koji ga na padaju opisani su na strani 474a. 36 V. 463ab. 37 Ideja" ovde oznaava jedinstvo mnotva, t j . ono to doputa da mnotvo pojedinanih stvari bude obuhvaeno jednim imenom, jed nim pojmom. Ideja" je uz to i forma tih stvari, njihov trajni, nepromenljivi i nepropadljivi oblik; ona je neto kao okvir ili posuda kroz koju prolaze i mogu prolaziti mnogobrojni sadraji; vode teku, a reka kao reka ostaje; ili, apstraktnije, lepe i dobre stvari nastaju i prolaze, ali lepota i dobrota ostaju kao veite i nepromenljive forme. 38 Sunce. 39 Re je moi ili sposobnosti gledanja za koju Platon misli da nastaje tako to se suneva vatra (toplota) spaja sa onom vatrom (toplotom). I jedna i druga vatra shvaene su kao fluidi, mnogo finiji od obinih fluida. 40 Istina i bie sijaju kao sunce, ali njihov sjaj moe da uvidi samo um. Prema tome, izmeu vienja i uvianja postoji analogija. Iz narednog pasusa, meutim, proizlazi da istina i bie sami po sebi nisu vrhunsko dobro, nego da tek vrhunsko d o b r o samo po sebi ini da istina i bie, za oveka, budu mogui i dostupni. Dakle, istina i bie jesu radi dobra, a ne, obrnuto, da dobro jeste radi istine i bia. D o b r o je poslednji uzrok onoga to jeste i onoga to je istinito. Shodno tome, trebalo bi da z l o bude poslednji uzrok nebia, ili ak samo nebie, kao i poslednji uzrok onoga to je istini suprotno zablude i lai. Ali u Platona postoje samo nagovetaji za razvijanje osnovnog stanovita u tom pravcu. Ti nagovetaji su dati ovde u Dravi, u Sofistu i drugde,

364

365

pa e se tek u okviru novoplatonizma razviti u pravcu kojem je pret hodno4 1 bilo reci. Sokrat nema drugog izbora nego da uutka sagovornika Glaukona, kada se ovaj uopte usuuje da vrhunsko dobro poredi sa zado voljstvom, verovatno u ironinoj aluziji na stanovite kirenske sokratske kole u kojoj je tvreno da je zadovoljstvo vrhunsko dobro. 42 D o b r o kao ideja ne moe se svesti na optosti, tj. na rodove i vrste ulnih i propadljivih stvari, mada su ove optosti i same nepropadljive, i mada sve propadljive stvari duguju svoje roenje i svoju egzistenciju svojim rodovima i vrstama. Pretpostavka je jednostavna: svako pojedinano ulno bie nastaje (biva roeno) od drugog takvog bia, ovo iz treeg itd., dakle svako pojedinano ulno bie nastaje iz roda istovrsnih bia. Rod je trajan, a njegovi lanovi su prolazni. Ovde Platon istovremeno uvodi hijerarhiju ideja (oblika). Najvie mesto zau zima ideja dobra, jer sve to jeste i svaka istina tome to jeste u krajnjoj liniji zavise od d o b r a , pa i rodovi i vrste jesu zbog d o b r a i radi d o b r a . Prema tome, rodovi i vrste su nii (zavisni) oblici ili ideje. U toj taki Aristotel se u bitnome slae s Platonom. 43 ini se da Glaukonova primedba nije iskljuivo usmerena na to da se alom otkloni previe svean ton razgovora na ovom mestu. Njome se, izgleda, ujedno nagovetava da je Sokratova slika dobrog" neto to nadmauje apolonski kult, i daje se do znanja da apolonska svetlost nije dovoljna za uvianje tako uzvienog dobra. 44 Ako bi mudrovao imenima, t j . rasuivao po etimologiji kao u dijalogu Kratil (396bc), Sokrat bi za ono to je vidljivo (h-or-aton) rekao da je na nebu, ili da je nebesko (our-anos), budui da te dve grke reci imaju sline korene. 45 Tekst je u izvorniku nejasan i sporan. Ne vidi se, naime, da li je re podeli na dva nejednaka, ili na dva jednaka dela, pa zbog toga neki itaju: dva nejednaka dela", a drugi dva jednaka dela". ini se da je prva verzija verodostojnija, jer umstveno" i vidljivo", u Plato novoj viziji, nikako ne mogu biti jednaki, a za Platona je evidentno da je vrednije i bolje uvek ono to je manje. Osim toga, vidljivo" je samo pojavna strana umstvenog" (noumenalnog), koje je zgusnuto u dobru i univerzalijama, dok je vidljivo" rasuto u mnotvu propadljivih i prolaznih egzemplara. 46 Sve stvari vidljivog i opipljivog sveta, ulnog sveta, Platon deli na dve velike grupe. U jednu od tih svrstava iva bia, biljke i sve vetake proizvode, dakle sve ono to mi nazivamo svetom prirodnih bia" i svetom tehnike" pripada, u Platonovoj podeli, jednom delu vidljivog sveta. Dragom delu tog istog vidljivog sveta pripadaju reflektovani likovi bia iz prethodnog dela, dakle oni likovi koji se pojavljuju u prirodnim i vetakim ogledalima, a potom i senke" svih bia pri rodnog i vetakog sveta, senke koje su proizvod suneve ili neke druge svetlosti, koja omoguuje vienje. Na izraz stvari" nije naroito po godan za imenovanje onoga to pripada platonskom svetu vidljivog", jer senke" i reflektovani likovi" (fantasmata) svakako nisu. ni za nas ni za Platona, stvari, nego jednostavno ono to oi mogu da vide. Platonova podela vidljivog" vri se po kriterijumu jasnog vienja", pa je stoga svejedno da li su jedni predmeti tog vienja, u nekom dru gom smislu, realniji od drugih predmeta. 47 Platon ovde hoe da pokae kakva je razlika izmeu znanja" i mnenja", pa postavlja neku vrstu proporcije: mnenje" se odnosi prema znanju, kao kopija prema originalu, ili kao senka prema pred metu ija je senka, ili, uopte, kao slino p r e m a onome emu je slino".

Podela je i ovde, kao i u prethodnom sluaju, izvrena prema ljudskim saznajnim organima i moima. Kao to je hor at on sve ono to se vidi, ili sve ono to je mogue videti, oima tako je no et on sve ono to se uvia, shvata (s-hvata) umom. 49 U izvorniku se ne upotrebljava re podruje", nego se jedno stavno kae noeton". U prevodu sam morao da upotrebim re pod ruje" zbog izraajnih mogunosti ili nemogunosti naeg jezika, koje su drukije od izraajnih mogunosti grkog jezika. Podruje umnog" je u ovom tekstu oigledno jedno od glavnih saznajnih moi ljudske due, i to one moi koja je, p r e m a Platonu, izrazito superiorna nad moi vienja oima, jer, po filozofovoj pretpostavci, ono to se oima vidi nije istinito i stvarno kao ono to se umom uvia; um je mnogo blii stvarnosti i istini nego oi. Ova poslednja teza zasniva se na Pla tonovoj teoriji vienja: oi mogu gledati, ali ne i shvatiti; um je taj koji shvata vizuelnu percepciju. 50 To je postupak kojim se, p r e m a dijalogu Menon (86e), slue matematiari (geometri"). Ovi, naime, kada hoe da dokau neku teo remu, uzimaju tap i crtaju u pesku figuru kruga ili trougla, pretpo stavljajui da je crte na pesku kopija pravog kruga ili trougla, iako znaju da je to loa kopija. Tako geometri, polazei od vidljivog (tj. od loe kopije), idu p r e m a u m n o m (tj. p r e m a liku, obliku, ideji), te u takvom postupku pretpostavljaju da jeste ono to nije, da je vidljivi crte, iako nije pravi lik, za u m n o posmatranje b a r unekoliko slian pravom liku. 51 Istraivati iz hipoteza" (ex hvpotheseon) ovde, shodno onome to je reeno u prethodnoj beleci, znai istraivati od efekta p r e m a uzroku, od kopije p r e m a originalu, od vidljivog prema umnom, od empirijskog prema racionalnom. Prema onome to je reeno u nared noj, VII knjizi Drave, sve nauke osim dijalektike istrauju na taj nain, dakle sve polaze od vidljivog materijala (sadraja), da bi pomou ovog i preko ovog dospele do nevidljive umne forme. Jedino dijalektika ne polazi od vidljivog materijala, ne polazi iz hipoteza, tj. iz onoga to je postavljeno dole, jer je njeno polazite logos., t j . smisaoni, shvatljivi govor, poimanje, koje je nevidljivo i nije postavljeno dole, nego gore, u samoj formi, u ideji koju treba shvatiti, a koja je sama po sebi izvor svake mogue shvatljivosti i smisaonosti. 52 Dua u dijalektikom postupku napreduje iz svoje hipoteze", jer je i sama dua smetena u telu, dakle u onom to je vidljivo i dole postavljeno". Telo i ulnost uopte pokriveni su u gornjem tekstu izrazom duina hipoteza". 53 Nehipotetiki poetak (arhen anhvpotheton) je ideja" ili for ma", bie kao takvo, bie po sebi, koje u svome bivstvovanju ne zavisi od sadraja, ne zavisi od onih svojih vidljivih, pojavnih egzemplara, nego, naprotiv, oni od njega zavise. Umna saznajna mo, kako se to vidi iz daljeg teksta, u onom svom najviem obliku ne saznaje indi rektnim, nego direktnim putem, ali ne zato to bi indirektni saznajni postupak bio lo, nego zato to se forma kao takva, ideja po sebi, ne moe ni shvatiti pomou njenih kopija, ili pomou njenih pojavnih, vidljivih egzemplara. U ovom sluaju, Platon je samo pojaao i naglasio ono to je ve bila praksa grke geometrije, u ijoj je konstituciji i sam uestvovao. Re je, naime, tome da se u geometriji slike i primeri nikako ne primaju kao dokaz, nego samo kao pomona i oigledna" sredstva koja olakavaju shvatanje dokaza. 54 To znai: kao ono to je pretpostavljeno, kao ono to je ve poznato i svima jasno. 367

48

366

Razumevanju gornje Platonove teze moe pomoi Hegelova izreka: filozofija se bavi onim to se obino smatra poznatim". Pravo istraivanje poinje tamo gde nauke svoja istraivanja zakljuuju. U gornjem tekstu re je tome da bi to pravo istraivanje, tj. dijalek tiko istraivanje, moglo da pone istraivanjem onoga to geometri'' uzimaju kao hipoteze" (v. prethodnu beleku). Ono bi, dakle, poelo pitanjima: ta je broj? ta je parno i neparno? ta je figura? itd. A cilj istraivanja, koja poinju takvim pitanjima, je definicija, i to shvaena kao odredba ili poimanje, shvatanje, u m n o uvianje onoga to po5 6 sebi jeste takvo kakvo jeste. Platon ovde bez posebnih objanjenja prelazi na drugo znaenje noeton-a. U prethodnom tekstu bilo je reci umnom" kao saznajnoj moi due. Ovde je oigledno re umnom" kao inteligibilnom obliku, ili onome to je prvo". U Aristotelovoj terminologiji, taj i takav inteligibilni oblik oznaen je kao prvi uzrok" ili kao prvi princip". U nemakom idealizmu uvedeni su atributi subjektivno" i objektivno", bez sumnje u platonskoj tradiciji i sa namerom da se Platonov nain izraavanja uini preciznijim i jasnijim. No Platon, u nastavku komentarisanog teksta, nagovetava da saznajni postupak, koji upotrebljava hipoteze", moe da dosegne samo do pojma kao subjektivne forme, tj. do pojma ili ideje" koji su u samoj dui i koji se tamo pokazuju kao shvatanje ili razumevanje same stvari. Dalje se nagovetava da jedino dijalektiki postupak uspeva da otkrije objektivnu formu, odnosno ideju koja je za sebe i po sebi", koja je, dakle, onaj poslednji ili onaj prvi izvor i same sebe i one moi shvatanja i poimanja, to je lokalizovana u dui. 57 Dua koja nema snage da prevazie nivo hipoteza" je, p r e m a Platonovoj viziji, ona dua koja ostaje u domenu empirijskog i vidlji vog, ne znajui za drugi vii domen. Takva dua u istraivakom saznajnom postupku ivi u uverenju da su forme ili oblici (figure, brojevi i si.), koje je otkrila, samo kopije" (generalizacije) vidljivih primeraka ulnog sveta, a ne zna da su upravo ti vidljivi primerci u stvari pojedi nani pojavni oblici onih figura, brojeva, brojnih odnosa i drugih takvih rodova i vrsta. Prema tome, obino mnenje dri da je ono to opisuje Platonova teorija ideja neto kao naopako okrenut svet. a uzvrat, teorija ideja smatra da je upravo obino mnenje to koje posledicu uzima za uzrok: ono to je poslednje u redu stvari kao ono to je prvo. Platon je nastojao da i taj nesporazum izmeu obinog mnenja i teorije ideja ukljui kao posebni elemenat teorije ideja, pa je u sledeim razmatranjima, na poetku sedme knjige Drave, stavio meta foru peini kao svoje objanjenje konflikta izmeu obinog mnenja i teorije ideja. 58 Logos, kao govor, imao je kod Grka uzvienije mesto nego kod modernih. Time se ne pomilja samo na magijsku mo govora, u koju veruju svi primitivni narodi, nego pre svega na univerzalnost govora. Grki filozofi, poev od Heraklita, veruju da priroda govori sopstvemm jezikom i da taj govor prirode mudri ljudi mogu nauiti i razumeti. Slino tome, veruje se da naroito obdareni ili nadahnuti ljudi, proroci i pesnici, mogu da prenose poruke bogova i sudbine. U filozofiji se pak, shodno tome, pretpostavljalo da bie kao bie takoe ima svoj logos i da se taj logos moe protumaiti naroitom upotrebom ljudskog uma. U gornjem tekstu, Platonova tvrdnja je bez tog kulturno-istonjskog konteksta nerazumljiva, ali ona postaje razumljiva ako pretposta vimo da Platon time misli na ono to mi nazivamo logika". Ima naime, jedna logika" bia i bivanja koja se nigde ne moe videti niti drugim

55

ulima osetiti, ali koju ljudski logos poprima od bia i sadri je u sebi. No ta se logika", koja je ujedno i najdublji smisao bia, njegov raz-log i svrha, ne otkriva bez istraivakog napora i bez onoga to Platon ime nuje rcju dialigesthai (dijalektika). Ova je re vieznana ili, bolje, ispunjena jednim naroitim znaenjem, koje nijedna re modernih je zika ne bi mogla preneti, kao i kad je u pitanju re filosofija. Rimljani su obe te reci jednostavno preuzeli, ne prevodei ih, kao to su postu pili i moderni, preuzimajui ih od Rimljana. Re dialegesthai upuuje pre svega na dia-lego razgovaram i na dia-logos = razgovor. I jedno i drugo je vezano za ispitivanje, postavljanje pitanja sa-govorniku i za njegovo od-govor-anje; zatim na: raz-laganje, iz-laganje, obraz-laganje, raz-janjavanje (umno rasvetljavanje), ob-janjavanje. Polazei od sopstvene moi umnog uvianja, sagovornik daje svoj pristanak tezi onoga koji ispituje, ili jednostavno odgovara potvrdno i odreno na postav ljena pitanja. Ali, dajui svoj pristanak, ili odgovarajui odreno na postavljena pitanja, sagovornik je prinuen ne fizikom silom ili kakvom drugom pretnjom, nego logikom da prihvati ili odbaci i ono to nunim logikim nainom sledi iz poetnih potvrdnih ili odrenih odgovora. Tako se izvode sva dokazivanja i sva pobijanja, pomou kojih se od mnenja" kao linog miljenja dolazi do znanja kao uni verzalne istine postojeem. 59 Prema prethodnom, moglo je izgledati da se u dijalektikom postupku zabranjuje upotreba primera i poreenja uzetih iz podruja vidljivog". Ovde se sada to ispravlja, pa se nagovetava da je i u tom najznaajnijem saznajno-istraivakom postupku doputena upotreba hipoteza", tj. primera koji se odnose na sve ono to je tu oko nas, vidljivo. Doputena je ana-logia, ali u doslovnom znaenju te reci, kao govorenje onome to je gornje, kao govor koji stremi onom gornjem, a ne ostaje u podruju hipoteza", tj. u podruju onog to je ispod, onog to je tu dole, u n a m a i oko nas kao prolaznih telesnih jedinki. 60 Ovo je prvo i za evropsku filozofiju izvorno razlikovanje ra zuma i uma. Ono e, sa svim posledicama koje su ve izraene ili nagovetene ovde, na kraju VI knjige Drave, mnogo kasnije, u okvirima nemackog idealizma, postati predmet kontroverznih stanovita, pre svega Kantovog i Hegelovog. Platon je prvi postavio nauke, ili kako se ovde nazivaju vetine, u podruje razumskih saznajnih moi, a dijalektiku u podruje umstvenih saznajnih moi. Kant i Hegel su to kasnije, svaki na svoj nain, ponovili. Uz to, ono to Platon oznaava kao podruje hipoteza", Kant je oznaio, preuzimajui terminologiju engleskog empirizma, kao podruje mogueg iskustva". 61 Umovanje (noesis) odgovara onome to je Aristotel precizirao kao teorija (theoria) i nata je nadovezao ono to je nazvao teorijskim znanjima", imajui za taj postupak i direktne uzore u Platonovim tek stovima, jer Platon (Drava, 486a, 517d; Zakoni, 951c) prvi upotrebljava re theoria u znaenju umstvene kontemplacije onoga to jest, a u dija logu Dravnik (258e, 259c) upotrebljava izraz praktike kao oznaku za praktina znanja nasuprot izrazima gnostike i theoretike kao oznakama za teorijska znanja. Umovanje (noesis) i teorija (theoria) imaju i jedan sinonim novolatinskog porekla: spekulacija (speculatio). 62 Umovanje odgovara najviim oblicima (idejama), pre svega ideji ili formi dobra, zatim formi lepog i pravinog. Razumevanje, ili razumsko poimanje, odgovara onim oblicima ili formama koji se otkri vaju u svim disciplinama matematike, kao i u astronomiji i harmonici. Vera odgovara onom to Platon na drugim mestima naziva mnenjima", tj. linim i grupnim uverenjima, linim i optim pred-rasudama, dakle

368

369

onome to prethodi rasuivanju i to utie na prosuivanje vrednosti. Najzad, eikasia, koju sam ovde preveo naim izrazima slikovito pred stavljanje", nagaanje", odgovara mitu, pesnitvu i, uopte, predstavljakim, mimetikim umetnostima. Ejkasija je, prema Platonu, najnia i najmanje vrcdna saznajna mo i rezultira u najmanje jasnim, konfuznim, predstavama postojeeg. Slinu podelu, samo bez ovog etvrtog lana, pravi Kant u Kritici istog uma (Transcendentalna dijalektika, Trei otsek kanona istoga uma), govorei mnenju, z,nan\u i veri, i razdvajajui saobrazno kulturno-istorijskim okolnostima mnenje i veru. 63 Ana-logos ovde oznaava srazmernost ili proporcionalnost: e tiri saznajne moi meusobno se odnose po jasnosti svojih vizija posto jeeg na isti nain kao to se pojedine regije umstvenog i vidljivog meusobno odnose po stepenu bia kojeg u sebi nose. Umstvena mo, kao umno posmatranje onoga to je prvo" i to je bez hipoteza", vizira bie samo po sebi, tj. vrhunske torme bia po sebi, i to na najjasniji mogui nain. Ejkasija pak vizira samo senke" onih stvari i dogaaja koji su i sami senke" niih formi bia, pa i .to ini na najnejasniji mogui nain, jer pesnici kako to Platon eli da pokae u dijalogu Ijon govore kao u nekom bunilu, ne znajui pravi smisao onog to govore. 64 Platon pokatkad upotrebljava reci istina" i bie" (realitet) kao sinonime, to je i ovde sluaj.

KNJIGA SEDMA ( )
1 Zarobljenici u peini" ne vide ni sami sebe, ni jedan drugog, nego samo svoje senke i senke drugih zarobljenika. Isto je tako i sa predmetima koji se pronose iza njihovih lea; oni, naime ne vide te predmete, nego samo njihove senke. 2 Moe gledati samo senke". 3 To je ono to se u obinim, svakodnevnim prilikama naziva stvarnim". Re je predmetima ulnog opaanja, koji prema teoriji ideja, skiciranoj u prethodnoj (estoj) knjizi, nisu stvarni u pravom smislu te reci. 4 Ovi predmeti su gore" u odnosu na peinu u kojoj se, kao u nekom podzemlju, nalaze Sokratovi zarobljenici". 5 Vreme i godine" nisu konstituenti bia po sebi, koje je veno, nepromenljivo i, prema tome, izvan vremena. Vreme i godine su kon stituenti vidljivog sveta, tj. onog sveta koji se oima vidi, iako se samo vreme ne moe videti, nego se njemu zakljuuje, tj. do njega se dolazi proraunavanjem trajanja pojedinih sunevih perioda. Vreme sa suncem ulazi u svet. 6 Stih iz Odiseje (XI, 489), ve citiran napred na strani 386c u treoj 7 knjizi. Aluzija na Sokratovu sudbinu, tj. na injenicu da su Sokrata nje govi sugraani osudili na smrt i pogubili. 8 Aluzija na Sokratov odnos prema sugraanima i sudski proces protiv 9Sokrata. Platon ovde misli na sofiste. 10 Organ za uenje je um (nous), a sposobnost za uenje, ili saznajna mo, je umovanje (noesis) i razumevanje (dianoia), kao to je prikazano na kraju este knjige. 11 Mo vaspitanja ili obrazovanja je ograniena, emu se ovde govori metaforino: vaspita ne moe usaditi nekome organ za uenje" (um), ni sposobnost za uenje, jer se i jedno i drugo roenjem donosi na svet. Vaspita moe jedino da u vaspitaniku izvede preobraaj, tj. da vaspitanika preokrene (metastraphesetai) i usmeri njegov vid" prema d o b r u . Ovo preokretanje" ili preobraanje" vri se u odnosu prema svetu prolaznih stvari, prema svetu nastajanja i propadanja, od kojeg vaspitanik treba da se okrene na drugu stranu, na onu na kojoj se nalazi ono to je neprolazno, nepropadljivo i veno. Stoga obrazo vanje, nauka i filozofija, ako vaspitanik pone da ih usvaja i ivi u istraivakom entuzijazmu, sami po sebi vre ono preobraanje", jer su nauka i filozofija upravo usmerene prema neprolaznim i venim formama postojeeg.

371

12 U izvorniku stoji: phrmesis, to se moe prevesti kao mo miljenja", kao mo razumevanja" ili shvatanja. Za tu mo kae se da je ponajvie boanska, a to znaci da je ta mo ono to je u ljudskom biu jedino besmrtno. Upor. Fedon (70b, 76c, 79d). 13 Platonova je pretpostavka da ulni nagoni i ulne strasti vuku nadole, tj. prema svetu kao regiji prolaznih i propadljivih stvari, i da ti nagoni i strasti kvare onaj besmrtni umni deo due, odvraajui ga od njegove prirodne usmerenosti, koja vodi kontemplaciji venih formi. Prema tome, vaspitanje ima da savlada snagu ulnih nagona i da umni deo due uzdigne, oslobodi od te nagonske olovne^ uladi i usmeri prema gore. U prvom sluaju, dok je vezana ulnou, dua postaje troma, teka i lenja. U drugom sluaju, dua postaje laka, spremna za uzdizanje i usavravanje. U tom smislu je i Heraklit govorio: Duama je radost ili smrt da vlane budu. Radost im je pad u ivotu" (D. Fr. 77) i Suva dua je najmudrija i najbolja" (D. Fr. 118)._ 14 Ostrvo blaenih ili ostrvo srenih (makoren nesos) su prema tadanjim verovanjima, posmrtna boravita onih koji su zasluni za dravu. Ovde je taj izraz u ironinoj upotrebi, jer ne mogu biti zasluni za dravu oni koji se odriu bilo kakve politike aktivnosti. ' 5 Direktna aluzija na prilike u atinskoj dravi: oko vlasti se gloe i dravom upravljaju oni koji po svojim sposobnostima i karakteru nisu dorasli toj obavezi, dok oni najmudriji i najpoteniji stoje po strani. Platonova je zamisao da upravljanje dravnim poslovima, t j . onim poslovima koji se odnose na elu zajednicu, treba da bude oba veza za najmudrije, i onda kada ovima do toga uopte nije stalo, a za branjeni prostor za one kojima je do vlasti najvie stalo, i to zato da bi svoju mudrost, ako je imaju, koristili za zadovoljavanje egoistikih interesa na tetu optih. 16 Ono to je reeno na strani 465de, 466a. 17 To jest i u politici i u filozofiji. 18 Pria se da su Asklepije, Herakle i Dionis posle smrti postali neka vrsta boanstava; uspelo im je, dakle, da se oslobode venog bora vita u podzemnom (Hadovom) carstvu i da vaskrsnu, uspinjui se gore 1do bogova". 9 Okretanje ploice" ili okretanje crepa" je metafora koja se upotrebljava u dijalogu Vedar (XVIII, 241b) kao oznaka za preobraaj nasrtljivaca u begunca, tj. za preobraaj onoga ko je, bivajui usmeren na jednu stranu, preokretanjem crepa" naglo postao usmeren na drugu, suprotnu stranu. Ta metafora potie iz jedne deje igre u kojoj su igrai podeljni na dva tabora. Igrom upravlja onaj ko u rukama dri jednu ploicu, koja je na jednoj strani obojena crnom, a na dru goj belom bojom. On baca ploicu uvis i uzvikuje niks hemera (no-dan). Ako ploica padne tako da je njena bela strana okrenuta nagore, deaci sa istone strane jure one na zapadnoj strani, i obrnuto. 20 Na strani 466e i dalje do 468a. 21 V. napred, strane 410a do 412a. 22 Palamed je u Ilijadi prikazan kao izumitelj, a tragiki pesnici Sofokle, Eshil i Euripid su Palamedu pisali u istom duhu. 23 Ovde Platon misli na to da se samim vienjem, bez uea razuma, mogu opaati predmeti (u ovom sluaju prsti), ali se ne mogu spoznati odnosi meu predmetima, jer u primeru koji je naveden, vi anje daje meusobno suprotne informacije. Naime, najvei od tri pokazana prsta je za vienje istovremeno i u sredini i na kraju. U sredini je u odnosu na elu aku, a na kraju je u odnosu na tri pokazana prsta. Za razumevanje odnosa (relacija) meu stvarima po-

treban je, dakle, razum. Isti je sluaj kada je re kvalitetima kao to. su debljina i tankoa", mekoa i tvrdoa". Za vienje ili za ulo dodira, jedan te isti predmet moe biti i debeo i tanak, i tvrd i mek. Jer, u kojem je odnosu dati predmet debeo, a u kojem opet tanak; u kojem je odnosu tvrd, a u kojem opet tanak t o moe razjasniti samo razum koji uvia te odnose, a ulu vida i ulu pipanja to nije moguno. Prst je, na primer, tvrd u odnosu na vunu, ali je mek u odnosu na mermer. Upor. dijalog Fedon (96c do 97b, 102a do 103a). 24 U tekstu se pretpostavlja da veliko" i malo" nisu samo rela tivni, nego i apsolutni pojmovi. Pretpostavlja se, naime, da postoji ne to to je veliko po sebi", a ne samo veliko u odnosu na neto drugo to je manje, kao i to da postoji neto to je malo po sebi". Naravno, veliko po sebi" i malo po sebi" ne mogu postojati u podruju vid ljivog", odnosno u podruju empirijskog (v. kraj este knjige). Stoga vienje, ija se saznajna mo kree u podruju vidljivog, brka veliko i malo", jer mu se jedni te isti predmeti mogu istovremeno pokazivati i kao veliki i kao mali. V. prethodnu beleku i stranu 523e, gde se takoe pretpostavlja da kvantiteti, kvaliteti i relacije imaju apsolutnu vrednost, koja nije locirana u podruju empirijskog, nego u podruju razumskog, odnosno matematikog. 25 Ta se tvrdnja ne odnosi samo na razdeobu umstvenog i vidlji vog kojoj je bilo reci pri kraju este knjige, nego po svoj prilici i na prethodnu tvrdnju velikom i malom. Ako je naa pretpostavka osno vana, onda bi veliko po sebi bilo u stvari celina postojeeg, celina koja se samo umom moe shvatiti. Malo po sebi bilo bi oznaka za empirij ski svet, za ono to Platon naziva vidljivim", oigledno proirujui tu oznaku na celinu empirijskog sveta. 26 Na strani 523cd. 27 Sudija treba da odlui ta je to to se vidi: jedinica ili mno tvo. To se pitanje moe postaviti u razliitim kontekstima. Na primer, da li je data duina jedinica ili mnotvo manjih duina, kao to se pita Zenon u aporiji dihotomija". Ili, da li je dua jedinica ili harmonija telesnih delova, kao to se Platon pita u dijalogu Fedon. Ili, da li je prava drava jedna ili je sklop meusobno sukobljenih delova, kao to se tome govori ovde u dijalogu Drava. Slino tome, moe se pitati da li je postojee jedinica ih je pak sastavljeno iz meusobno razliitih regija, kao to se tvrdi u estoj knjizi. No nain postavljanja pitanja jedinici i njenoj suprotnosti je u gornjem tekstu daleko jednostavniji. Platonova je namera da i u ovoj oblasti utvrdi saznajnu nemo ula, preciznije, ula vienja. To ulo vidi mnoge stvari istovremeno i kao jedinstvene i kao mnotvene. Time ono daje jednoj te istoj stvari suprotna obavetenja, pa tako podstie aktivnost razuma, koji kao ne kakav sudija treba da razlui suprotnost i da svakoj odredi mesto koje joj odgovara. 28 Re je tome koja su to znanja pomou kojih se moe izvriti preobraaj", preobraanje" due i njeno izvlaenje iz vrtloga svako dnevnih interesovanja i strasti, kako bi se dua buduih uvara" usmerila prema d o b r u , u korist drave i u sopstvenu korist. 29 Praktino raunanje, logistika, obuhvata prebrojavanje koje se vri u trgovini, poljoprivredi, stoarstvu i drugim poslovima. Logistika takoe ukljuuje etiri raunske radnje: sabiranje, oduzimanje, mno enje i delenje; a uz to i obina merenja duina, povrina, zapremina. Aritmetika je, kako je Platon zajedno sa drugim naukama ponekad naziva, vetina, umenost baratanja brojevima izvan praktinih potreba i svrha. Logistika i aritmetika imaju dvojaku funkciju: praktinu (de-

372

373

latnu) i teorijsku (kontemplativnu). U daljem izlaganju Platon nastoji da nae najbolji nain povezivanja te dve funkcije. 30 * Re nauka" (mathema) ovde je upotrebljena u znaenju onoga to se 3ui, to je predmet uenja. 1 Svha uenja nije za sve uenike ista: budui ratnik izuava lo gistiku i aritmetiku radi najboljeg mogueg upranjavanja svoje pro fesije, a filozof opet radi onoga to sainjava njegov ivotni poziv. Filozof pak moe ono to moe ratnik, a ratnik ne moe ono to moe filozof. Ova hijerarhija proizlazi iz razliitih stepena sposobnosti i sklo nosti. Re ousia preveo sam ovde naom reju sutina", mada bi se mogla staviti i re bie", u smislu onog to jeste na nepromenljiv nain. Nadalje, logistikos je prevedeno naim izrazom vest u milje nju", jer nije bilo moguno preneti Platonovu igru reci na tom mestu. Logistikos je, naime, ne samo onaj ko je vest u miljenju", nego i onaj ko je vest u raunanju", a te dve vetine uslovljavaju jedna drugu. 32 uvar" uzorne drave je znalac, odnosno m u d r a c u najviem ljudski moguem stepenu, a to podrazumeva da on, u sluaju potrebe, bude i ratnik. Hrabrost je jedna od etiri kardinalne vrline koje moraju biti prisutne i u dravi i u linosti uvara". 33 Re idiotikos ovde oznaava onaj oblik neznalatva ili nisko plasiranog znalatva koji logistiku upotrebljava u prizemnom krugu privatno-sopstvenikog interesa. Svakako ne bi odgovaralo izvoru ako bi smo rekli da je takva upotreba logistike idiotska, u dananjem znaenju te rei. 34 Iz raspravljanja brojevima, proisteklim iz empirijskih gene ralizacija, mogu nastati one dosetke koje su nazvane sofizmima". No mogue je, isto tako, da se ovde aludira na Zenonovu dijalektiku, primenjenu u njegovim aporijama", u kojima se operie brojevima proiste klim iz vidljivih i opipljivih tela". 35 Ako se jedinica ,,u govoru" razlomi, na primer, na dva dela, tada e oni koji su u to upueni" pokazati, umnoavanjem, da se je dinica kao jedinica time nije promenila, jer j e 1/2 ' 2 = 1 . Isto s e dobija ako se jedinica ,,u govoru" podeli na bilo koji broj (n) delova. (1 : ) = 1. Ovde je razume se, upotrebljena moderna notacija. Platon i matematiari njegovog vremena uzimali su za jedinicu neku du. Ako se du podeli na 2, 3, 4 ili delova, tada e se lako pokazati da du, uzeta za jedinicu, ostaje nepromenjena tom deobom na manje jedinice, jer zbir tih manjih jedinica daje onu polaznu jedi nicu, isto kao to ovu daje i umnoak deobnih lanova ukoliko su oni meusobno jednaki. 36 Misli se na stvari empirijskog sveta koje nastaju i nestaju, te u tom 3 7svom prolaznom i nestalnom obliku ne mogu biti predmet nauke. Re je tome da geometri" (matematiari) veinom upotreb ljavaju jezik naivnog realizma, te matematikim stvarima govore na isti nain kao to se govori ulima dostupnim predmetima vidlji vog" sveta, na primer, pravoj govore kao nekakvom dobrom zategnu tom konopcu, ravni kao nekakvom ravnom polju, kvadratu kao nekakvom ramu, kocki i lopti kao predmetima koje majstori prave od drveta ili kamena, i tome slino. A sve matematike stvari su, po de finiciji, neempirijske, pa ih niko ne moe nacrtati i konstruisati kao takve. Platon, meutim, postavlja zahtev, ali u formi indikativnog suda. da se matematika u celini neguje samo radi istog saznanja, odnosno radi preobraenja due i njenog usmeravanja ka vrhunskom d o b r u , a ne radi praktine primene u arhitekturi, ili u nekom drugom zanatu. Ovaj se zahtev unekoliko kosi sa prethodnim zahtevom da ratnici uzorne

drave ue matematiku radi to boljeg praktikovanja ratnike vetine. No Platon je, shodno klasnim predrasudama, s m a t r a o da je ratniki poziv plemenitiji od radniko-zanatlijskog poziva i da je za slobodno? oveka nedostojno da se bavi bilo kakvim fizikim radom. Platon nije u tome gleditu bio usamljen. injenica je, uostalom, da je grka nauka bila potpuno odvojena od zanatstva i od onoga to danas nazivamo tehnologijom". 33 Verovatno je i ovo mesto posluilo kao osnov legende da je na ulazu u Akademiju stajao natpis: Neka ne ulazi ko nije vest geo metriji", jer onaj ko ne zna geometriju nee razumeti one vie nauke koje se tu izuavaju. 39 p r v a dimenzija je prava linija, ili broj, predstavljen pravom linijom. Druga dimenzija je ravan, koja ima duinu i irinu. Matema tike stvari druge dimenzije" obuhvata geometrija u ravni (planime trija"), a u aritmetici tome odgovaraju tzv. kvadratni brojevi. U kasnije razvijenoj algebri, onome prvom odgovaraju tzv. linearne jednaine, a drugom jednaine drugog stepena (kvadratne jednaine"). Trea di menzija je ono to daje dubinu" i obuhvaena je onim to danas nazi vamo stereometrijom", naukom prostornim vrstim figurama (popu larno: telima). 40 Ova omaka nije sluajna. Platon, naime, govori stereome triji, nata Glaukon primeuje da ta nauka u Sokratovo vreme jo nije otkrivena. Iako je u pitagorejaca bilo izvesnih elemenata prostorne geometrije, ova je nauka utemeljena i razvijena tek u Akademiji. Glavnu ulogu u tome imao je pripadnik Platonove Akademije Teajtet, ije ime nosi jedan od Platonovih dijaloga. Teajtetov rad na razvijanju stereometrije nastavio je mladi pripadnik Akademije Eudoks sa Knida ijem autorstvu se moraju pripisati osnovi onoga to sadre XI i XII knjiga Euklidovih Elemenata. Nesumnjiv je Platonov uticaj na isto teorijski smer geometrije u smislu objanjenja datog u beleci 37. 41 To je aluzija na organizovana istraivanja u Akademiji, iji je ,,vo" bio Platon. 42 Aluzija na istraivanja, preduzeta u Akademiji, u oblasti pro storne geometrije. Kad to pie, Platon je oigledno zadovoljan tokom tih istraivanja, jer vidi kako se stereometrija uprkos svim prepre kama pojavljuje kao kompletna nauka. 43 Platon ovde ne upotrebljava re tela", nego kae da je astro nomija nauka onome to se prostire u dubinu i to se kao takvo kree ili, bolje rei, pomera". 44 Tekst je ovde nejasan, jer astronomija bi trebalo da bude peta nauka, ako se i logistika" rauna kao posebna nauka. No ini se da Platon logistiku pridruuje aritmetici, da pod geometrijom" razume ono to je kasnije nazvano planimetrija", a da jo nema ime za pro stornu geometriju (stereometriju). U prevodu sam ipak upotrebio re stereometrija", mada je nema u izvorniku, jer bi doslovnim prevoe njem onoga to Platon oznaava zgusnutim nainom i upuivanjem na prethodna izlaganja, tekst postao bez naroite potrebe nerazumljiv. 45 Na strani 527de. 46 Verovatno aluzija na Empedokla i Anaksagoru. 47 Sokrat ovde ironino govori Glaukonovoj sklonosti da hrabro, ali brzopleto, donosi zakljuke. Poslednja reenica bi u slobodnijem prevodu mogla da glasi: moda ti prosuuje vispreno, a ja naivno i glupo", pri emu bi ironija na Glaukonov raun bila jo vie naglaena, jer smisao reenog je upravo obrnut.

374

375

 stvarima koje se jednostavno gledaju nema nauke, i to delom zato to iz prostog gledanja unaokolo, gore ili dole, ne sledi nikakva nauka, a delom zato to su predmeti vienja nestalni i promenljivi, a nauka se ne odnosi na aroliko mnotvo stvari ulnoga sveta, nego na ono to je opte i nuno, i to kao takvo osmiljava ono aroliko mno tvo, sistematizuje ga i pokazuje da u haotinom mnotvu utisaka i zbivanja ima nekog reda. 49 Platon otro razlikuje gledanje due" od obinog gledanja oima. Dua gleda" umom, a ne oima. Um je uviajue oko" due. 50 Ovo je od Platona pa nadalje, u potpunoj istoriji nauka, ostva rivano kao matematika astronomija, te je u tom duhu reeno da nebo astronoma nijedno oko ne moe videti". 51 U izvorniku stoji re shema (schema), a ne eidos ili idea, reci koje pripadaju porodici glagola ideein = gledati, posmatrati. V. beleku 49. Za vienje (oima) je u tom tekstu upotrebljena re opsis. 52 To su istine idealnim oblicima, identitetu i udvajanju, koje se mogu shvatiti samo rasuivanjem i izraunavanjem, a ne gledanjem empirijskih modela. Izraz istina dvostrukom" verovatno se odnosi na problem dvostrukog kvadrata ili dvostruke kocke. A problem je u tome da se nae duina kvadrata ija je povrina dvostruko vea: ako je duina datog kvadrata a, povrina dvostruko veeg kvadrata ija ie ivica bie 2a 2 , iz ega, prema modernoj notaciji, sledi da je = a 2. Na slian nain sledi da je ivica kocke, koja ima dvostruko veu zapreminu od date kocke, = &2. I duina traenog dvostrukog kva drata, kao i duina traene dvostruke kocke pokazuju se kao iracio nalni brojevi, te se, prema tome, kvadrati i kocke sa takvim ivicama ne mogu adekvatno konstruisati ili napraviti od nekog materijala, \cr ono to je tako nacrtano ili napravljeno nije jednako onome to je za miljeno. Osim toga, dok je ivicu traenog dvostrukog kvadrata lako konstruisati pomou lenjira i estara, jer je traena ivica jednaka dija gonali datog kvadrata problem dvostruke kocke je takvim konstruk tivnim5 3 postupkom nereiv. Shodno pitagorejskim uenjima, Platon pretpostavlja, da je nebeski demijurg vrhunski matematiar i da mu je kao takvom polo za rukom ono to nijednom zemaljskom majstoru nije moguno: da konstruie svemir shodno idealnim matematikim principima. Ovde se preutno prihvata stara zamisao presokratika da su i zemlja i nebo sagraeni od istog materijala. Ovu je zamisao Aristotel odbacio, uvo dei pretpostavku da su nebeska tela apsolutno laka" i po tome ne materijalna, nasuprot zemaljskim i sublunarnim telima koja su apso lutno teka" i po tome materijalna. 54 Razdeobe vremena" u grkoj astronomiji vrene su p r e m a opaljivim kretanjima sunca, meseca i celokupnog nebeskog svoda. Tako su se dobivale godine razliitog trajanja: solarna, l u n a m a i go dine pojedinih planeta. 55 Nebesko podruje je, p r e m a Platonovoj pretpostavci, jedino podruje vidljivog" sveta u kojem nema nastajanja i propadanja, a promene u tom podruju vre se po matematikim principima: kretanjem po idealnim putanjama, koje su nepromenljive. Osnova takvog rasui vanja ipak je bila vienje oima (opsis), koje je Platon prethodno odba cio kao saznajno nepouzdano. ini se da je Platon zvezde i planete ubrajao u iva bia" i, shodno prastarim verovanjima, u bogove. Tako bi se moglo razumeti zato je on propustio da podruje neba oznai kao tree podruje vidljivog", pored spomenuta dva (onog koje obu-

48

hvata svet ivih bia i onog koje buhvata svet senki). V. napred, stranu 510a i dalje. 56 ini se da je Platonova prvobitna n a m e r a bila da se ne bavi mnogo astronomijom, nego da se, u skladu sa osnovnim Sokratovim opredeljenjem, okrene prema istraivanjima koja bi trebalo da vode preobraanju", spasenju" due i drave kao prirodne ljudske za jednice. 57 U Zakonima (X, 893b i dalje) nabrajaju se" sve vrste kretanja i kae se (894d) da ima ukupno deset kretanja. Prvih osam kretanja mada se iz Platonovog teksta u Zakonu ne vidi jasno ta bi moglo biti svako od tih osam pripadaju onome to se m o d e r n o m terminologi jom moe svrstati u tri sledee vrste kretanja: (I) rotaciono, (II) translatorno i (III) hemijsko. Rotaciono je kretanje nalik na obrtanje toka, pa se iz Platonovog teksta moe razabrati da ta vrsta kretanja obu hvata bar dve podvrste: periferno i centralno. Ovima bi se, kako se ini, mogle dodati jo dve podvrste: kretanja po velikoj i kretanje po maloj orbiti, ime se nagovetava ono to nam je preko Ptolomeja poznato kao epicikl" (mali krug ije se sredite kree po velikom krugu). Tako bi ono to mi nazivamo rotacionim" kretanjem u Plato novom nabrajanju obuhvatalo etiri vrste planetarnih kretanja. ovi ma je u Dravi (X, 616d do 617c) dat jo manje jasan opis. Upor. takoe Zakoni (VII, 821b i dalje) i Timej (38c i dalje). Ostale etiri podvrste pripadale bi translatornom i hemijskom kretanju, svakom po dve. U translatornom, jedna bi bila jednostavno klizanje, a druga valjanje, kao u kretanju nekog cilindra. U hemijskom, jedna podvrsta bi bila sjedinjavanje i meanje, a druga razlaganje na sastavne delove. Sve u svemu, ukupno osam vrsta kretanja. Preostale dve, koje Platon imenuje kao deveto" i deseto" kre tanje, obuhvataju: (I) ono to pokree neto drugo a i samo biva pokre tano neim drugim; (II) ono to samo sebe pokree a sposobno je da pokree i neto drugo. Ono prvo ili deveto" moglo bi biti kretanje ivog tela, ali isto tako i kretanje planeta i sunca. Ovo poslednje (de seto"), koje je za Platona ujedno i prvo u smislu izvornog, iskonskog, ini sr svega to je ivo, odnosno glavnu karakteristiku onoga to Platon naziva psyche (dua). 58 Ovde se sva kretanja dele u dve velike grupe: (I) u ona koja se mogu videti, i (II) u ona koja se mogu uti. 59 To je verovatno aluzija na ono to su pitagorejci nazvali har monija sfera", verujui da svaka nebeska sfera proizvodi jedan njoj svojstven ton, a sve zajedno sklad tih tonova. Platon pominje pitagorejce samo na dva mesta. Ovo je jedno od tih, a drugo je u X knjizi Drave (6Q0b) gde se pominje Pitagora i uticaj koje je on izvrio na svoje sledbenike, uvodei pitagorejski nain ivota". 60 Kao to se astronomi ne mogu pouzdati u to da smisao ne beskih kretanja vide oima, nego se moraju truditi da to shvate mate matikom (v. 529d), tako se i u sluaju harmonike oni koji ue ne mogu pouzdati samo u svoje ui, nego moraju upotrebiti pamet. 61 Gornje podsmevanje se verovatno odnosi na pripadnike pitagorejskih sekti, one koji nisu bili ni osobito ueni ni osobito pametni, ali su fanatino sledili ono to su prihvatili kao Pitagorino uputstvo za ivot. 62 Nejasni izrazi iz renika primitivnih pitagorejaca, koji su, su dei po nabrojanim recima, postupali sa muzikim instrumentom kao sa ivim stvorom.

376

377

63 Primitivni pitagorejci se u istraivanju smisla nebeskih kre tanja previe i uzaludno oslanjaju na ono to oi vide, a u istraivanju smisla muzike ponaaju se kao naivine koje hoe muziku da shvate samo uima, koje nisu organ za shvatanje. 64 Neprevodljiva igra reci: nomos oznaava i melodiju i zakon. U kontekstu su inae upotrebljeni izrazi koji se odnose na muziku, ali Platon hoe da kae kako je prethodni govor n a u k a m a bio samo predigra za ono to je sr stvari kojoj se raspravlja: smisao zakona u Dravi i smisao dijalektike u konstituciji sistema znanja. 65 Sokrat u stvari pita da li su oni koji su upueni u nauke (arit metiku, planimetriju, stereometriju, astronomiju i harmoniku) istovre meno 6 6i dijalektiari? U izvorniku stoji viesmislena re logos, koju sam ovde pre veo naom reju razlog", u nastojanju da to je mogue vernije iz razim smisao reenog. Oni koji ne umeju ili ne ele da se slue logi kom, tj. navoenjem razloga, obrazlaganjem, razlaganjem, dokaziva njem ne mogu ni u spomenutim naukama imati uspeha. Sokrat je, dakle, sklon da tvrdi da oni koji su upueni u nauke istovremeno, i upravo radi te upuenosti, moraju biti i dijalektiari. 67 Ponovljena igra reci upotrebom termina nomos. V. beleku 64. Dijalektika, sluei se govorom (logos), nikako ne ostaje na injenici da se govor i rasprava prenose uvenjem nego smera na logos kao na razlog i dokaz, na ono to se samo u m o m moe uti". Isti je smisao poreenja koje u tekstu dalje sledi, a koje se odnosi na vienje oima i na umno vienje (uvianje). 69 Vienje oima samo je polazna taka, inicijalni podsticaj za uvianje, koje dolazi tek na kraju, dakle, posle kraeg ili dueg lanca posredovanja. 69 Put posredovanja koji vodi od ulnog podsticaj a do inteligibilnog. 70 U alegoriji peini prikaze" su one vetake figure koje se pronose iza lea zarobljenih u peini, koji na zidu peine, p r e m a kojem su licem okrenuti, vide senke tih figura. ire, prikaze" su, za Platona, predmeti vidljivog" zemaljskog sveta. Izvorna re je eidola (idoli). 71 Slike na vodi, glatkim povrinama i uopte prirodnim ogleda lima Platon naziva boanskim prividima" zato to se te slike proizvode prirodno, same od sebe, a ne pod dejstvom ljudskih elja, sklonosti i zabluda. Ljudske slabosti iskau iz tog prirodnog lanca dogaanja u kojem su one neka vrsta stranog tela". One su vetake (neprirodne) kao i one prikaze" (idoli) koje pronose pred ulazom u peinu. Upor. dijalog Sofist (266b i dalje). 72 Oi i ui. 73 Dijalektika je onaj put (v. beleku 69) koji vodi krajnjem cilju, shvatanju sistema postojeeg i njegovih pojavnih oblika. Ona nikako nije put bez kraja i konca, nije istraivanje koje ne rezultira ni u emu definitivnom. Naprotiv, dijalektika je put koji vodi apsolutnom znanju. Hegelova koncepcija dijalektike je u toj taki potpuno saglasna s Platonovom. Reci hodos i meihodos (metod) ovde znae isto: put. Ipak, u ovoj poslednjoj' (methodos) oodrazumeva se jo jedno znaenje: nain istraivanja, nain prikazivanja. Dijalektika, prema tome, jeste onaj put koji zna za sebe, koji sam sebe moe izloiti u filozofiji. Posledica je Platonovog stanovita da je filozofija nezamisliva i nemogua bez dijalektike. S druge strane, u dijalogu Fileb (16c) Sokrat kae: Dija lektika je, kako se meni pokazuje, dar koji su bogovi oveku nainili

i koji je do nas, Prometejevim posredstvom, dospeo iz boanskog za viaja kao izvanredno blistava vatra." 74 Misli se na aritmetiku, geometriju, astronomiju i harmoniku. 75 Na kraju VI knjige. 70 U izvorniku stoji re alogos (doslovno: ono to nema logos), ono to je neizrecivo, alogiko, nesamerljivo. U prevodu sam stavio iracionalnost" zato to se tvrdnja odnosi na tzv. iracionalne brojeve, koji su izvorno bili definisani kao nesamerljivost linija" (dui), na primer, kao nesamerljivost strane i dijagonale kvadrata. Ako se strana kvadrata uzme za jedinicu, onda se dijagonala tog istog kvadrata ni kako ne moe izmeriti tom jedinicom, jer je, po Pitagorinoj teoremi, u tom sluaju dijagonala d = / 2 . Ako se u vaspitanike usadi nesa merljivost, onda oni nee moi da upravljaju dravom i da donose ispravne odluke, koje se tiu svih, jer ni u emu nee imati mere. 77 Re je dijalektici kao nauci koja u najveoj meri preobraa" duu i78usmerava je ka ideji dobra. V. I I I knjigu, str. 412e i dalje. 79 Zahtev da budui upravljai budu po mogustvu i najlepi po stasu, liku i dranju (eueidestatous), nije obrazloen. Taj zahtev, kao to se vidi, nije postavljen imperativno. Poeljno je, dakle, da oni koji drugima zapovedaju i po svojoj spoljanjosti budu najoitiji, verovatno zbog toga da bi i samom svojom pojavom ulivali autoritet. Ili moda zbog toga to se lepa dua" teko moe uskladiti sa runim i krljavim telom. 80 Na strani 495c i dalje. 81 Ovim poreenjem se kazuje da filozofijom treba da se bave oni koji su joj po svojoj prirodi privreni, oni ija je priroda nepatvo reno mudroljubiva, istinoljubiva i sklona znanju, a ne oni koji se lano predstavljaju kao filozofi, koji su, dakle, to samo po imenu i zvanju, a ne po prirodi, obrazovanosti i stvarnoj istinoljubivosti. Iz daljeg teksta se vidi ta se misli pod tim polutanstvom i tom bastardnou lanih filozofa. 82 Nenamerna la" e, po svoj prilici, biti ona la koju upotreb ljavaju pesnici i mitolozi. 83 U istom znaenju kao zakonit i nezakonit porod filozofije. V. beleku 81. 84 A to su oni koji su telesno i duhovno defektni, zakrljali, ne zreli (detinjasti). 85 U ranijem odabiranju (412c) bilo je reci tome ko treba da zapoveda a ko da slua; sada je re tome koje je ivotno doba najpo godnije za uenje. 86 Na strani 467b i dalje. 87 Sokrat ovde govori dijalektici kao neem to se iroko praktikuje i zloupotrebljava. Ali iz onog to dalje sledi oigledno je da dijalektika (dialegsthai) ovde oznaava vetinu kojom se slabiji govor" pretvara u jai govor", dakle vetinu uveravanja i razuveravanja koja se primenjuje u demokratskoj skuptini i pred demokratskim sudo vima. Takvom vetinom, u kojoj su poduavali, sofisti, ljudi se na pune riezakonitou", t j . poinju dokazivati i osporavati ono to im je trenutno u interesu, ne hajui za istinu. 88 Oni koji dijalektikom" ine neto nezakonito, tj. neto to je protivno njenim principima i postulatima, koji trae da dijalektiar bude usmeren ka istini i d o b r u , krivi su, pa se postavlja pitanje da li takvu krivicu treba oprostiti i krivce pomilovati.

378

379

Platon smatra da se dijalektikom ne smeju baviti ljudi mlai od trideset godina. Puna ivotna zrelost zahteva se upravo zbog toga to dijalektika u sklonostima nedozrelih ljudi moe postati orue za sticanje line slave i koristi, ili orue za zabavu, a ne organon za istra ivanje istine i otkrivanje puta ka d o b r u . Platonovi tridesetogodinjaci" su bili obavezni da prethodnih deset godina posvete onim naukama koje istrauju iz hipoteza". 90 U dijalogu Gorgija (463b) retorika je identifikovana sa la skanjem. 91 Na strani 537b bilo je predvieno da telesne vebe traju dve ili tri godine. 92 Ovo tvrenje i ona koja potom slede sainjavaju neku vrstu programskih uputstava za nasilno preuzimanje vlasti od strane filo zofa. Pu poinje u odreeni as prvim i najznaajnijim prevratnikim inom: isterivanjem iz drave svih stanovnika starijih od deset godina.

89

KNJIGA OSMA ( )
1 Gornji tekst je kratak rezime pete knjige i onoga to je reeno u treoj knjizi poev od str. 415d pa nadalje. 2 Na kraju etvrte knjige (str. 445c). 3 To jest na prethodnim stranicama sedme knjige. 4 U poetku pete knjige. 5 U poetku svake nove runde borci (rvai i bokseri) zauzimaju odreeni stav. Dijalog je ovde uporeen sa sportskim dvobojem. 6 Kritsko i spartansko dravno ureenje ovde su podvedeni pod zajedniko ime: timokratija, ili timarhija. 7 Oigledno ironino izreen atribut za tiranidu, koju je Platon, kako e se iz daljeg teksta videti, smatrao za najgori oblik dravnog ureenja. 8 Time su sva etiri tipa empirijskih dravnih ureenja okarakterisana kao bolesti drave", dakle kao ono to postepeno razara, razjeda dravu iznutra, iz same njene konstitucije. 9 Nasledne kneevine postojale su u Tesaliji, a u Kartagini je bilo mogue kupiti kraljevski poloaj. 10 Poslovini izraz (Ilijada, XXII, 126; Odiseja, XIX, 163; Hesiodova 11 Teogonija, 35). Raunajui i uzornu dravu kojoj se u dijalogu govori. 12 Prema toj najavi, ono to sledi ozbiljno je po tonu, ali je u sutini neto nalik na ono to se kazuje deci. Platon ima odreene rezerve prema mitovima, ali se ipak njima slui da bi poneto i sam slikovito" prikazivao. 13 Periodino obrtanje" je karakteristika kretanja nebeskih tela. Mitovi to obrtanje povezuju sa ivotnim ciklusom svakog ivog bia. Svaka vrsta ivih bia ima svoj odgovarajui manji ili vei ciklus. 14 Kvadriranjem broja dobija se povrina, odnosno ravan odre ena trima takama koje nisu na istoj pravoj (trougao). KutHranjem se dobija trea dimenzija", odnosno figura odreena sa etiri take (graninice") koje nisu u istoj ravni (piramida). 15 Matematiki deo mita je najverovatnije pitagorejskog porekla. Shodno prethodnom, ovaj nejasan tekst bi mogao biti protumaen na sledei nain: ivotni ciklusi ljudskog roda odreeni su ravnostranim ili pravouglim (Pitagorinim) trouglima, pravilnim tetraedrima i pirami dama ije su osnove Pitagorini trougli, a to su oni trougli ije su strane eli brojevi i odnose se kao 3 : 4 : 5 (na primer: 6 : 8 : 10; 9 : 12 : 15; 12 : 16 : 20 itd. svi takvi trougli jednostavno se dobijaju mnoenjem strana onog osnovnog sa 2, 3, 4, 5, n). Svi ravnostrani trougli su meusobno slini, kao to su meusobno slini i svi Pitagorini trougli.

381

Isto se moe rei i za meusobne odnose pravilnih tetraedara i za me usobne odnose piramida ije su osnove Pitagorini trougli. U svakoj od tih klasa geometrijskih figura postoji proporcionalnost strana, zasno vana na slinosti. U tekstu se pominju i neslinosti", ime se verovatno ukazuje na odstupanja pojedinih ivotnih ciklusa od pravilnosti, usled neumerenog ivljenja, bolesti, nasilne smrti i si. Poslednja reenica znai jednostavno to da se u proporcionalnosti spomenutih figura ne pojavljuju iracionalni brojevi, b a r kad je re odnosu njihovih strana. 16 Osnovni epitrit (epitritos) morao bi biti izraen odnosom 4 : 3, odnosom kateta u osnovnom Pitagorinom trouglu i u svim trouglima koji su iz tog osnovnog izvedeni umnoavanjem njihovih strana celim brojevima. No taj se epitrit moe dobiti i u ravnostranom trouglu, i to kao odnos 3 :4, kojim se izraava povrina kvadrata nad visinom toga trougla. Epitrit je takoe oznaka koju su Grci upotrebljavali u metrici. Predstavljanje ivotnih ciklusa istovremeno ravnim (kvadratnim brojevima) i prostornim (kubnim brojevima) figurama verovatno potie iz osnovne podele ivog bia na duu i telo. Dua je neprostorna, a telo je definisano onom treom dimenzijom". 17 Ova tvrdnja jo doputa tumaenje, ukoliko se pretpostavi da petorka" ili pempada" (pempas, ados) ima ovde tehniko znaenje 2 5 ili 25 i ukoliko se dolaenje do prve harmonije" ili prvog proizvoda izvede kvadriranjem. Izraz spoji" (sydzygeis) ovde znai isto to i pomnoi". Tada e, prema modernoj notaciji, ta raunica izgledati ovako: (4/3 25 3) 2 = (4 25)2 = 1002 = 100 " 100. Ovo tumaenje je izvedeno prema sledeoj reenici u kojoj se tvrdi da je prva harmo nija" sastavljena iz jednakih inilaca, naime, sto puta sto. Ostatak teksta ne doputa nikakvo iole pouzdano tumaenje, jer sadri previe dvosmislenosti uz premalo podataka. Nejasno je kako se iz osnovnog epitrita dobija druga harmonija". Jedino je unekoliko van sumnje da je prva harmonija" reprezentovana kvadratom, a druga pravougaonikom. Od antikih vremena do naeg vremena komentatori nisu doli ni do kakvog jednoznanog tumaenja, to je potpuno ra zumljivo kad se ima u vidu namerna tajanstvenost teksta, mnotvo dvosmislenosti i skokova u izvoenju. Uostalom, Platon je gore u tekstu (545e) najavio da e ovo izloiti na pesniki tajanstveni nain, kao u tragediji", u kojoj pesnici ,,u punoj ozbiljnosti govore", a u stvari se ale kao da svoje reci upuuju deci. 18 Ovim se ukazuje na nejasnost prethodnog teksta: Muze nita ne objanjavaju, inae bi pesnici govorili jasno kao filozofi. 19 Od tog mesta pa nadalje ponovo se prilazi na direktan govor, mada Sokrat odgovara na pitanje ,,a ta dalje kau Muze?'. Taj bi prelaz mogao znaiti da Platon onome to sledi pridaje veu verodostojnost. 20 Perijeci (pen'oikoi = oni koji stanuju okolo), naziv za kastu seljaka u Sparti. Ova kasta nije imala graanska prava, tj. ni na koji nain nije uestvovala u upravljanju dravom. 2' Sisitije. 22 Ovde Adeimant smenjuje Glaukona u odgovaranju na Sokratova pitanja. 23 V. napred podelu duevnih moi na strani 434d i dalje. 24 Eshil, Sedmorica protiv Tebe, dva stiha (451, 570) sa razliitih mesta 2 5tragedije Platon je ovde spojio. To znai kao manjina odabranih koja moe da upravlja dra vom i bez pomoi veine.

Veliki kralj" je u V veku i kasnije bio uobiajeni izraz kojim su Grci oznaavali kralja Persije. 27 Plutos je u istoimenoj Aristofanovoj komediji slepo boanstvo bogatstva. Plutos ne razlikuje rave od dobrih. 28 Upor. dijalog Gozba (210ac; 212a). 29 Aluzija na ono to se pria u IX pevanju Odiseje (3, 67104). Odisej je, naime, pod dejstvom strahovite bure, koja je odbacila nje gove lae daleko od Kitere, dospeo u Libiju gde su stanovali Lotofagoi (oni koji jedu lotos). Jedan deo Odisejeve druine posetio je Lotofage, koji su ih posluili slatkim i medenim lotosom". Oni koji su okusili taj lotos namah su se zaboravili i nije im vie bilo stalo do povratka na brodove ni do traganja za domovinom. Odisej je morao, uz pomo preostalih drugova koji nisu jeli lotos, da one drogirane silom vrati na brod. 30 Platon poredi korumpiranje mlade due sa postupkom posve ivanja u velike misterije" i sa sveanim povorkama koje posveeni prireuju. Ovde se verovatno misli na eleusinske misterije, koje su u atinskoj dravi bile legalizovane. Kandidati (mladi ljudi) za posvei vanje u ove misterije morali su prethodno proi kroz obred oienja, na koji se u Platonovom tekstu aludira. Kontekst poreenja je takav da misterije" pokazuje u vrlo loem svetlu. Na drugi nain, ali slino, lou sliku ponaanju orfiara daje odeljak 364b i dalje, u drugoj knjizi Drave. 31 Opis onoga to se zbiva u dui ovde odgovara onome to Platon vidi kao principe raspodele vlasti u atinskoj demokratiji. Asocijacije savremenika na Platonov tekst morale su, prema tome, biti neuporedivo ivlje i odreenije nego to to moe biti sluaj sa dananjim itanjem. 32 Re je demokratskom oveku", koji odbija da prihvati hije rarhiju vrednosti. Njegovu tvravu" sainjavaju obmanjujui" i var ljivi", lani govori" (aladzones logoi), koji su suprotnost istinitih go vora" (atothon logon). I u jednom i u drugom sluaju, logos se u ljud skoj dui uvruje (stvara tvravu") u obliku unutranjih vrstih uverenja (mnenja), koja onda nastupaju kao vod ivotnog ponaanja. 33 Platon hoe da kae da takav ovek s vremena na vreme po neto misli, mudruje, da bi ubrzo to napustio i utonuo u bujicu svako dnevnog ivotnog toka, nestalan i razdiran raznim strastima. 34 Demokratski ovek, kao i demokratska drava (v. napred, 557cd), sadre u sebi, u haotinoj meavini, sve karaktere i sve tipove dravnog ureenja. 35 Atribut najlepi", pripisan tiranidi i tiraninu, oigledno je u najveoj meri ironian. Slvarno Platonovo uverenje je, kako se vidi iz onoga to sledi, upravo suprotno tome, pa su tiranida" i tiranin" naj runiji i najgori. 36 Platon prigovara demokratskoj dravi sklonost da doseljeni cima (metecima) i strancima (pripadnicima drugih helenskih drava) daje jednaka politika prava kao i svojim graanima. 37 Pedagog (paidagogos) je rob (domai sluga), koji vodi decu u kolu i vraa ih kui. On se stara tome da deca obavljaju svoje kol ske obaveze. Uitelj (profesor) naziva se diddskalos, a uitelj gimnastike je pedotrib (paidotribes). 38 Upravo ono to n a m je na vrh jezika", fragment iz nama ne poznate Eshilove tragedije. 39 U izvorniku doista stoji ther (zver, divlja ili pitoma ivotinja), potinjena oveku (mukarcu), ali prethodno je bilo govora preteranoj

26

382

383

slobodi ena u demokratskoj dravi. Uz to, citirana poslovica kao da se odnosi na ene: kakve su gospodarice, takve su i slukinje. Budui da se Platon napred zauzimao za jednaku prirodu" mukaraca i ena, ini se neverovatnim da se u ovom tekstu to osporava, makar i u alegorinoj formi. Inae tekst, doslovno tumaen, govori velikoj popu stljivosti demokratske due p r e m a svemu to bi, po prirodi", trebalo da ima ponaanje koje dolikuje potinjenima. Ta popustljivost je tako iroka da se u oblasti delovanja demokratske due ak i domae ivo tinje ponaaju nekontrolisano. 40 Adeimantova tvrdnja je verovatno u duhu neke, n a m a nepoz nate, poslovice, ali njome se na indirektan nain potvruje da sagovornici ive u takvoj dravi u kojoj je sve doputeno, pa ak i preterana sloboda domaih ivotinja. tome plemi Adeimant saoptava lino iskustvo sa svojih putovanja izvan gradskih zidina: ne potuju ga ak ni konji ni volovi. 41 Teza podsea na Anaksimandrovu misao: Ono iz ega stvari nastaju, u to i propadaju, po nunosti; jer one jedna drugoj plaaju pravednu kaznu i odmazdu za svoju nepravinost (prekomemost), po redu vremena" (D. 12 A 9). Prekomemost je u odreenom smislu ne pravednost i za Heraklita, i za Anaksimandra, i za Platona. Kao takva, ona izaziva veliki preokret: jedno propada, drugo nastaje po redu vremena. U ovom sluaju prekomerna sloboda propada, nastaje ropstvo. 42 Upuivanje na stranu 552a i dalje. 43 Po pretpostavkama tadanje medicine, sluz ili flegma (phlegma) je gnoj koji uzrokuje visoku temperaturu, pospanost i apatinost (ravno dunost); dok u ili hole (chole), s druge strane, razdrauje, izaziva bes i gnev. Trutovi bez aoka odgovaraju, u Platonovom poreenju, po spanim i ravnodunim ljudima koji se ni za ta ne brinu (flegmatini su). Trutovi sa aokom (strljeni) odgovaraju onim besnim, razdralji vim, unim ljudima od akcije, koji se u sve meaju, svugde hoe da odluuju i predvode. Za dravu je, misli Platon, zlo ako u njoj glavnu re vode ovi holerini" i ako ove nema ko da kontrolie, jer njima nasuprot nema nikog, osim onih fleigmatinih, lenjih i rasipmh, i jedni i drugi bivajui paraziti u telu drave. 44 Re je podeli demokratske populacije na manjinsku ali aktivnu grupu politikih lidera i veinsku grupu njihovih pasivnih sledbenika, ija je uloga da zuje" i da onemoguuju one koji govore (i misle) drukije" od onoga to lideri procenjuju kao valjano. 45 Siromani atinski graani dobijali su, u Periklovo vreme, dnev nicu za prisustvovanje sednicama narodne skuptine, ili ako su kao sudi je uestvovali u radu masovnog demokratskog suda. 46 Misli se na razne poreze i dabine, koje su bogatiji graani pla ali dravi. 47 Ovo bi mogla biti aluzija na oligarhiju tridesetorice, koja je bila uvedena u Sokratovo vreme (400. g. pre n. e. po zavretku peloponeskog rata) i u kojoj je sudelovao i Platonov srodnik, nekadanji Sokratov uenik, Kritija. 43 To se po svemu sudei odnosi na trutove" (parazitske politi are), a ne na imune graane", koji su, ako je verovati Platonovom prikazu, prinueni da brane svoju ast i imovinu od kleveta i pohlepe. Imovina je mogla biti, sudskom odlukom, konfiskovana. 49 Likaon, sin Pelazgov, uveo je u Arkadiji Zevsov kult i podigao h r a m Zevsu Likajskom (Likejskom). Ali jo neprosveen vladar Pelazga, Likaon, prineo je u h r a m u ljudsku rtvu. Zevs se zbog toga silno nalju tio pa je Likaona pretvorio u vuka, a kuu mu gromom spalio. Ovo

pretvaranje Likaona u vuka Platon uporeuje sa preobraajem narod nog zastupnika u tiranina. Inae, p r e m a predanju, rtvovanje deaka u h r a m u Zevsa Likajskog u Arkadiji nastavljeno je i kasnije uz ritualno preobraavanje u vuka onog uesnika na koga kocka pada da pojede deo utrobe rtvovanog deaka. V. Robert Grev, Grki mitovi (38 a, g). 50 Izraz pozajmljen iz Pindarove Druge pitijske (32). 51 Generalizacija Pizistratovog lukavstva. Pizistrat je, naime, prvi zatraio od naroda da mu se, radi line bezbednosti, dodeli telesna garda. Posle je uz pomo svoje telesne garde nasilno prigrabio vlast. U tome pria Herodot (Istorija, I 59). 52 Prema Herodotu (I, 55), Lidijski kralj Krez poslao je svoje iza slanike u Delfe da upitaju proroite da li e njegova vladavina biti duga veka. Odgovor Pitije, pretvoren u stihove, glasio je ovako: Kad mazga jednom sedne na meanskih kraljeva presto, Tad ti na ljunkoviti Hermo ostaje smesta da bei, Na Liane tankih nogu, i na sram ne misli tada! Stih iz Ilijade (XVI, 776), takoe iz Odiseje (XXIV, 40). Zatitnik naroda" se nee ponaati kao Kebrion, koji je prema citiranom mestu Ilijade (XVI, 770 i dalje) uplaen od kie strela leao na bojnom polju koliko je dug i irok", a nije mu palo na pamet da se popne na borna kola i da nastavi borbu. 55 Ironina aoka upuena Euripidu, ali stih koji mu Platon pri pisuje nije njegov, nego je pozajmljen iz jedne, n a m a nepoznate, Sofoklove tragedije. Platon je ovde oigledno izokrenuo smisao citiranog stiha, u kojem se ne kae da su mudraci oni od kojih je tiranin nai nio svoje drutvo". 56 Adeimantovo zapaanje odnosi se na Euripidovu tragediju Trojanke (1169). 57 Platon misli da tragiki pesnici mogu uivati ugled samo u niim oblicima dravnih ureenja kakvi su, po njegovoj proceni, demokratija i tiranida. Trebalo bi da njihov ugled opada u oligarhiji i aristokratiji, i sasvim da iezne u uzornoj dravi, shodno koncepciji tragikog pesnitva izloenoj u II, I I I i X knjizi Drave. 58 Re narod (demos), u Platonovim razmatranjima, ne oznaava celokupno stanovnitvo drave, nego samo ono mnotvo bezimenih i uglavnom siromanih graana koji su, delom kao seljaci delom kao pripadnici siromanog i veinskog sloja gradskog stanovnitva, po svo me socijalnom poloaju postavljeni nasuprot manjinskim grupama bo_ gatih, kao i grupama sainjenim od onih koji su vaili kao kolenovii (plemii). Kao takav, narod je otac tiranina" i tiranide, jer onima koji istupaju kao njegovi zastupnici i zatitnici daje neogranienu vlast, kako bi pomou ove suzbili ulica j manjinskih grupa (bogataa i plemia) na dravne poslove. Karakteristino je, meutim, da Platon ne definie demokratiju kao vladavinu veine" kao to je definie Perikle niti kao vlada vinu siromanih, iako ovo poslednje unekoliko sledi iz celine njegovih razmatranja. On demokratiju vidi kao uspostavljanje opte jednakosti ili, preciznije, opte ravnopravnosti. A uz to i kao uspostavljanje prekomernih sloboda, to nunim nainom vodi velikom preokretu", t j . uspostavljanju tiranide, u kojoj, osim samog tiranina, niko drugi nije slobodan.
54 53

384

385

."

KNJIGA DEVETA ( 0 )
Na strani 558d i dalje u VIII knjizi zapoeto je raspravljanje poudama ili eljama, i to u okviru istraivanja karakternih crta demokratskog oveka. 2 To to je ovde reeno prirodi snova, moglo je posluiti kao osnov za Frojdovo objanjenje snova, koji se i u Frojdovoj teoriji prikazuju kao zadovoljavanje zabranjenih i potisnutih elja. U Platonovom tekstu se aludira i na vezu snova i mitova, jer ono to je u dui ivotinjsku i divlje" ne zazire u snu kada razum i moralni kontrolor zaspu ni od kakvih opakih elja i njihovog zadovoljavanja: nema tog jela od kojeg bi se uzdralo". Ovde se misli na ljudsko meso i na gnusobe jedenja sopstvene dece (X, 619c) koje su nale svoje mesto u mitovima. V. str. 606a, kao i beleku 43/. 3 Izvorni rukopisi na ovom mestu nisu dovoljno pouzdani. Iz kon teksta je, meutim, jasno da je tu re odnosu u m a (onog to je u dui najbolje) i ulnosti koja ometa um u istoti njegovih ispitivanja", u naporu da razlikuje ono to pouzdano zna od onoga to ne zna, u kontemplaciji bia i temporalne strukture bivanja. Upor. tekst iz dija loga Fedon (65a i dalje). 4 U izvorniku stoji demotikbn, re koja istovremeno oznaava i demokratskog i oveka iz naroda. Taj ovek iz naroda" dobija vaspitanjem odreenu vrlinu, ali ova, budui primitivna i nedovoljno ukorenjena, nije dovoljna zatita od korumpiranja do kojeg dolazi u dru enju s gradskim majstorima raskalanog ivljenja. Adeimant treba da se podseti na ono to je reeno na strani 558d i dalje, 561a i dalje. 5 Re je erosu (eros) kao ljubavnoj enji, i budui da je Eros prikazivan kao krilati bog ili demon (lat. Amor) sa strelama, to je i ovde uporeen sa krilatim strljenom koji opasno ubada. Eros je ovde oznaen kao vo besposlenih i rasipnikih strasti", s pretpostavkom da je ljubavna strast najjaa i da je u ovom sluaju okrenuta prema ulnim zadovoljstvima, a ne prema saznanju istine i bia. 6 Ostale strasti" prikazane su ovde po analogiji sa narodom u demokratskoj dravi (564a i dalje), a Eros je prikazan po analogiji kao zastupnik naroda", koji za sebe zahteva telesnu gardu (566b) i koji konano postaje tiranin u dui, kao to se u demokratskoj dravi raa tiranin. 7 U prvoj knjizi (329c) navode se reci ostarelog Sofokla: srean sam to sam umakao tom besnom i svirepom tiraninu" (Erosu). 8 Veza izmeu tiranskog i erotskog kojoj u naem vremenu govore neki psihoanalitiari, na primer, V. Rajh.
1

> V. 571cd. U izvorniku stoje reci hnarhia i anomia (bezakonje, nered). " Oni koji tuakaju, denunciraju, spletkare u vidu zanata nazivaju se sikofanti". Prvobitno, sykophantes je onaj ko denuncira izvoznike smokava iz Atike, uprkos dravne zabrane takvog izvoza. Kasnije i ovde, u Platonovom tekstu, sikofant" je naziv za denuncijanta (,,cinkaroa") uopte. 12 Shodno prethodno saoptenoj tezi da je Eros najvei i najsna niji tiranin u dui. Tako tiranin u dravi biva i sam tiranisan od ovog svog unutranjeg tiranina, koji razbuktava njegove strasti i razdire ga iznutra. 13 Tiranin u budnom stanju ini one gnusobe koje se inae doga aju samo u snu, kada niske strasti prodiru u vidu zadovoljavanja za branjenih elja (v. stranu 571c-e). 14 Ovde se uzorna drava naziva kraljevskom" i uporeuje sa tiranskom dravom. 15 Re je dravi kojom upravljaju filozofi (tj. oni najmudriji) i koja se ovde kao i gore (576d) naziva kraljevskom. 16 Napred izloeno je opis one uloge koju je sam Platon ostvari vao dok je boravio na dvoru Dionisija Starijeg, tiranina Sirakukog. 17 Platon je oveka shvatio kao dravu u malom, nasuprot presokratovcima koji su oveka odreivali kao svet u malom, kao mikrokosmos (ovek je mikros kosmos", Demokrit, D. fr. 34). Otuda za Pla tona, ima toliko tipova ljudi koliko ima tipova drava. Tiranskoj dravi odgovara tiranski ovek u ijoj dui je takoe uspostavljena tiranida, ali u izopaenom vidu: strasti meu kojima je najjaa erotska strast gospodare umom do te mere da je tiranska dua praktino bezumna, pijana, luda. Uzornoj dravi pak odgovara filozofski ovek u ijoj dui gospodari um, oslanjajui se na preobraeni eros, na eros koji nije vie usmeren na telesna nego na intelektualna i uzviena zadovoljstva. Ovu mogunost vezivanja erosa i mudrosti Aristotel je kasnije razvio u obliku svoje teorije dijanoetikim vrlinama". 18 Glaukon je tiranskog oveka proglasio za najsrenijeg (578b); Sokrat ne prihvata to nego dokazuje da je od ovoga jo nesreniji onaj tiranski ovek kome je sudbina odredila da svoj ivot provodi kao tiranin neke drave. Razumljivo, jjrincip je ovaj: svaki tiranin u dravi mora biti po svome karakteru i temperamentu tiranski ovek, ali svaki tiranski ovek ne mora zauzimati i poloaj tiranina u dravi. 19 Bogovima Platon ne pridaje sveznajuu i svevideu mo. 20 tome se govori na stranama 436a i dalje, 439c i dalje. 21 U izvorniku je upotrebljena re dokaz" ili dokazivanje" (apodlixis) i ovde i u prethodnom stavu pod (d). 22 Onaj deo due kojim ovek ui (manthanei) obuhvata um i ra zum zajedno; onaj kojim se ovek uzbuuje (thvmoutai) obuhvata pri blino ono to mi nazivamo voljnim funkcijama ili voljom", ali s tom razlikom to Platon u voljne funkcije due ubraja i deo onoga to se danas naziva afektivnim stanjem (srditost, gnev, oseanje hrabrosti i straha). 23 Izraz volja" (to thvmoeides) treba razumeti u smislu tuma enja datog u prethodnoj beleci (22). 24 Moe se umesto ljubitelj mudrosti" slaviti filozof", ali tada se u naem jeziku gubi terminoloka veza sa ljubiteljem poasti" i ljubiteljem novca". 25 Novac i slava su toliko potrebni koliko su neophodni za op stanak.
10

386

387

Svako hvali svoj nain ivota kao najlepi, najbolji i najugod niji. Svaki soj ljudi (ljubitelji mudrosti, ljubitelji pobeda i poasti, ljubitelji dobiti) s m a t r a da je u pravu pitanje je kako se moe znati ko je od njih stvarno u pravu. 27 Izraz ono to je po sebi istinito" ekvivalentan je sa izrazom ono to je apsolutno istinito". Platon ovde podrazumeva razlikovanje relativne i apsolutne istine. Relativna istina je u ovom sluaju unu tranja uverenost svakoga od ona tri oveka" da je u pravu sa sopstvenog stanovita. Apsolutna istina je istina po s e b i , a ne po ovom ili onom stanovitu. 28 To jest ljubitelja mudrosti. 29 Iskustvo filozofa steeno je posrednim putem, uporeivanjem i prosuivanjem sva tri zadovoljstva, to nije sluaj sa ljubiteljem dobiti i ljubiteljem poasti, jer ovi ne poznaju zadovoljstvo koje proishodi iz posmatranja bia ili prirode svake stvari, pa i zadovoljstva. 30 Orue ili organ prosuivanja je um, koji se ispoljava, pokazuje u dia-logosu, odnosno u dokazivanju: razlaganju i obrazlaganju, t j . u svojevrsnoj upotrebi logosa (govora). si Pretpostavlja se da nuni logiki sled moraju prihvatiti sva bia koja raz-um-eju, koja se koriste u m o m i govorom (logosom). 32 Vrednosti se ne prosuuju niim drugim do upotrebom uma, a do istine kao osnovne vrednosti ne moe se dospeti neposrednim oseanjem, nego jedino posredstvom govora (logosa), ukoliko se ovaj u dijalogu pokazuje kao niz sudova koji dopadalo n a m se to ili ne vode jednom odreenom zakljuku. Kad je re istini po sebi, logiki sled je jai od unutranjeg otpora linog uverenja i oseanja i to, po pretpostavci, zato to je bez-lian, nepristrasan (bez strasti). Sokratovi sagovornici esto i protiv svoje volje, uz oigledno ustezanje i unu tranji otpor svoje line pristrasnosti, priznaju da je ovaj u pravu, jer ih je primorao do-kazivanjem da kau ono to inae ne bi rekli. 33 Filolog (philologos) je ovde doslovno onaj koji voli logos, a to je onaj koji slua glas uma, onaj ko je osloboen dejstva strasti. Eros kao najjaa strast moe potpuno da zatamni, potisne i onemogui um, a da se tako neto ne bi desilo, potrebno je preobratiti tu snanu strast u enju za mudrou i ljubav prema logosu, ljubav koja kao takva moe da potisne ostale nie strasti, da ih savlada, zagospodari nad njima. Suprotnost filologu" je misolog" (misologos), onaj ko mrzi logos. Misologa pominje Platon ranije, u treoj knjizi (411d). V. beleku 64/111. 34 Platon oigledno ne misli na subjektivni vid prijatnosti, na oseanje prijatnosti, nego na ono to bi po merilu uma, rasuivanja i dokazivanja, moralo biti najprijatnije. Po tom merilu, zadovoljstvo koje ljubitelj dobiti osea kad zaradi novac, ili zadovoljstvo koje astoljubiv ovek osea kao pobednik, ne bi bila prava i stvarna zadovoljstva, nego lana. A lanost tih zadovoljstava dokazuje se njihovom kratkotrajnou i time to se ona pomeana" s bolom i bivaju zamenjena bolom. 35 Pametan ovek je u hvaljenju jak zato to se, hvalei ivotni izbor 3 (filozofiju), dri dokaza i ne iznosi svoje line i trenutne impresije. 6 Sudija" koji u sportskim nadmetanjima odreuje rang-listu onih koji su uestvovali u takmienjima. To je poreenje ve upotrebljeno ranije, na strani 580b. 37 Prva pobeda je proglaena na strani 580c. 33 To bi mogao biti Solon iz prie njegovoj izjavi Krezu ko je najsreniji ovek (v. Herodot, Istorija, I, 30). Naravno, Sokrat nije mo gao to direktno uti od Solona.

26

38a Ovu treu pobedu Platon proglaava najveom, olimpijskom", kao nespornu odluku same mudrosti. Mudrost uvia istinu i saoptata je kao neopozivu. Ali filozof, koji nije m u d r a c nego tak ljubitelj mu drosti, mora i tu istinu da dokazuje, da se za nju bori podupirui je, razlozima i odbijajui prigovore. Trei poraz nepravednika proglaava se za najvei i najpotpuniji zato to proishodi iz saoptenja mudrosti. U nastavku teksta, Platon nastoji da to saoptenje mudrosti potkrepi i dokazom. 3' Na strani 583e. 40 Zadovoljstvo koje je takvo samo kao posledica bola nije stvar no, nego prividno zadovoljstvo. injenica da ovek to zadovoljstvo osea ne dokazuje nita, jer se i u zaaranim stanjima i u snu moe oseati i videti neto to ne postoji. 41 Osnov Platonovog rasuivanja ini naelo: ono to je istinito, to je i stvarno. I shodno tome, lai i zablude su nestvarne, jer njima ne odgovara neto i stvarno, nego nita i nestvarno. Upor. dijalog Sofist (236e i dalje). 42 U izvorniku: ousia. Ono to se neprestano menja manje ue stvuje u biu nego znanje, za koje se pretpostavlja da je nepromenljivo: ono to je jednom saznato, ostaje saznato za uvek. Pretpostavka je da se znanje ne odnosi na empirijske sadraje, koji su promenljivi, nego na forme (ideje) koje su nepromenljive. U modernim naukama zadrana je ta Platonova pretpostavka: zakon slobodnog padanja, na primer, nije opis onoga to se vidi, nije opis padanja ovog ili onog predmeta, jer su takvi predmeti i naini njihovog padanja empirijski vrlo raznoliki, nego je forma padanja koja podrazumeva potpuno neempirijsku situaciju, forma koja je izraena, ne sluajno, matematiki i iji se izraz, opet ne sluajno i bez oslonca na platonsku tradiciju, naziva formulom". Reenica u izvorniku je dvosmislena, te se njen smisao mora odrediti prema kontekstu, to sam u prevoenju i uinio. 44 Re je dui i telu. Due se ispunjava znanjem, hrani se zna njem kao hranom koja je stvarnija od telesne hrane (jela, pia). A duevna hrana je stvarnija po tome to znanje ne moe da istruli i propadne; zato to se znanje ne vari kao uobiajena hrana, najzad i zato to se znanje ne odnosi na ono to moe da propadne i istruli, nego eventu alno na formu propadanja i trulenja, na formu koja sama po sebi ne propada i ne truli. 45 Platon u gornjem pasusu nastoji da dokae da su telesna zado voljstva manje istinska i manje stvarna zato to su prolazna, trenutna, nestalna i da su, naprotiv, duhovna zadovoljstva istinska i stvarna, jer su trajna i ncpromenljiva, i vezuju se za ono to je trajno i nepromenljivo. 46 Znai: neobino i zagonetno, ali istinito. 47 Stesihor, jedan od najstarijih tvoraca horske lirike, iveo u Himeri, na severnoj obali Sicilije. Prema onome to Platon kae u dija logu Fedar (XX, 243ab), Stesihor je, kao i Homer, bio po kazni boan stva izgubio vid zato to nije pevao pravu istinu Heleni. On je naime, u svojoj poemi Razaranje Troje peva Heleni i Klitemnestri, Tindarovim kerima, kao nevernim suprugama sa dva do tri mua", pa je zbog tih kleveta oslepeo. Kasnije, kad je saznao da je uzrok Helenine sudbine bio Afroditina osveta, Stesihor je ispevao svoju palinodiju (palinodia = poricanje) iz koje Platon u Fedru navodi sledee stihove upuene Heleni:
43

388

389

Nije istina to sam pevao i nisi pola na brodovima lepih vesala, niti si dola u Trojinu tvravu. Posle ove pokajnike pesme Stesihor je, po Platonovom kazivanju, pro gledao, a Homer, ne saznavi istinu, u m r o je lep. Ovde, u Dravi, Pla ton prepriava ono rnesto iz palinodije u kojem Stesihor kae da je stvarna Helena ostala u Egiptu kod kralja Proteja, i da je ono to su ratnici pod Trojom videli bilo samo privienje Helene. 48 Re to thymoeides, koja oznaava onu sredinu funkciju due, onu koja je izmeu umne i poudne funkcije, prevedena je ovde izra zom strasna sklonost". 49 I astoljubivi ljudi mogu biti bezumni, kao i oni koji vole dobit i telesna uivanja. I u jednom i u drugom sluaju, strasti pomrauju um, pa se u takvom stanju ljudi ponaaju kao da su zaarani, gube kontrolu nad sobom, jer je kontrolor (um) potisnut ili zaslepljen sna nim dejstvom telesnih ili razjarujuih strasti. 50 Tvrdi se da svim eljama, pa i onima ije je poreklo u ulnom i voljnom delu due, najvie odgovara da budu voene razumom, jer jedino razum zna i ume da proceni ta je za svaku od tih elja naj bolje. 5 1 Oigledno zakljuivanje po naelu: ljudska jedinka je drava u malome. Slino tome rasuuje Marks: ovek, to je ovekov svet, drava, drutvo" (Prilog kritici Hegelove filozofije prava, Uvod). 5,a Ovde nije re filozofiji kao profesiji ili kao nauci, nego ljubavi prema mudrosti kao voi ivotnog ponaanja: onaj ko ljubav prema mudrosti i ljubav prema istini ne uzima za vou svog ivota, stvara u sopstvenoj dui haos u kojem se oko gospodarske uloge bore one sklonosti (ljubav prema dobiti i ljubav prema pobedi) kojima go spodarska uloga po prirodi ne pripada. ovek kojim gospodare strane sklonosti (astoljubivi deo due) ponaa se smueno, a onaj ko je u samom sebi na gospodarski poloaj uzdigao telesne poude ponaa se kao ivotinja koja svoj ivot provodi u zadovoljavanju najnunijih nagona. 52 Kraljevska pouda" je ljubav p r e m a mudrosti. Jedino je ona sreena" (kosmina), jer zna koje mesto, koja m e r a i koje vodstvo odgovara svakoj od pouda, pa i sebi samoj. 53 Ovde se misli na kralja-filozofa, odnosno, filozofa-kralja. On je najblii istinskom zadovoljstvu zato to je ljubav p r e m a mudrosti" (filozofija) vo njegovog ivotnog ponaanja. Tiranin je pak najdalji od istinskog zadovoljstva zato to je vo njegovog ivota raspusni i pomamni eros, koji je bezumna lepa sklonost, vezana neposredno za ono to je kratkotrajno i prolazno. 54 Platon zapravo kae da je jedno zadovoljstvo zakonitog roda", a da su druga dva bastardi, izrodi. Takvim nainom izraavanja nje govo tvrenje dobija izgled zalaganja za patrijarhalni kodeks ivota. 55 Ovde poinje jedno izraunavanje koje se, s obzirom na inje nicu da Platon ne raspolae jednostavnom simbolikom, pokazuje kao teko i sloeno. 56 Zato to je izmeu njih tzv. timokratski ovek. 57 Ova reenica, zajedno sa onom dole (587e) u kojoj se saoptava krajnji rezultat, moe kako mi se ini posluiti kao vrsta osnova za rekonstrukciju Platonovog izraunavanja. U njoj stoji izraz triplasion triplasiou (trostrukost trostrukosti) u kojem triplasion (trostrukost) mora oznaavati 3 3 ili 81, a triplasion triplasiou m o r a oznaavati 3 3 3 3 ,

inae se drugaijim tumaenjem nikako ne moe dobiti krajnji rezultat 729, rezultat saopten u jednoj od narednih reenica. Mislim da Platonovo izraunavanje odgovara sledeoj propor ciji: Zadovoljstvo kralja odnosi se p r e m a zadovoljstvu oligarha na isti nain kao to se zadovoljstvo oligarha odnosi p r e m a zadovoljstvu tiranina, ili, Z k : Z = Z : Z odakle sledi da je Z t = Zk = 33 33 729. Z Z Zt odnosno,

Ali ova raunica, osim to je neprimerena samoj stvari jer se vrednost zadovoljstva ne moe izraziti numeriki, ima jo jednu slabost. Ova se, naime, sastoji u sledeem: ako je zadovoljstvo tiranina samo prividno, onda se umnoavanjem tog zadovoljstva ne moe dobiti nita drugo do prividno zadovoljstvo. ini se da je Platon, shodno polaznoj pretpostavci kvalitativnoj razliitosti intelektualnih zadovoljstava od ostalih zadovoljstava, verovao da stepenovanje (potenciranje) nije obino umnoavanje nego i usavravanje, pramena kvaliteta koja ima krajnju svrhu. V. narednu beleku. 58 Geometrijsko predstavljanje i uporeivanje tiraninovog i kra ljevog (intelektualnog) zadovoljstva manje je jasno. Tekoe oko razumevanja tog poreenja pre svega proizlaze iz tadanje geometrijske terminologije, koja je, p r e m a naim merilima, neprecizna i nerazum ljiva. Tiraninovo zadovoljstvo predstavljeno je kao povrina" ili ravan" (epipedon). Za tu ravan (povrinu) kae se da je prema broju daljine (duine)" kata ton tou mekous arithmbn iz ega se zakljuuje da je broj daljine", shodno gornjem tekstu, 3-3 = 9 (udaljenost ili rastojanje tiranina od kralja p r e m a napred datoj Platonovoj lestvici), a da je ravan" proizila iz tog broja u stvari kvadrat ija je strana 9, a povr ina 81. Ta bi ravan, meutim, mogla biti i trougao i pravougaonik i si., jer tekst ne daje nikakve precizne odredbe obliku ravne figure, moda zato to su Sokratovi sagovornici znali precizirano znaenje tog izraza, a moda zato to je oblik ravne figure u ovom sluaju indife rentan u svemu drugom osim u tome da ona bude figura u ravni. Ako je ovo poslednje tano, onda bi privid tiraninovog zadovoljstva bio predstavljen analogno senci koja je takoe figura u ravni. Izraajne mogunosti naeg jezika doputaju jo i asocijaciju na to da je tira ninovo zadovoljstvo povrno i povrinsko, da nema dubine. 59 Nemogue je adekvatno prevesti tu Platonovu reenicu i to zato to nae reci potenciranje" i stepenovanje" u nas imaju samo raunsko-tehniko znaenje. Tim recima u izvorniku odgovara re dynamis, koja, osim raunsko-tehnikog znaenja (potenciranje, stepe novanje), ukazuje jo i na jaanje, poveavanje snage i vrednosti. Time se ujedno obre red i odnos poredbenih lanova, te se sada pokazuje kolika je udaljenost kraljevog od tiraninovog zadovoljstva, koliko je zapravo ono prvo vee od ovoga drugog. Prethodno je raunato koliko je tiraninovo zadovoljstvo manje od kraljevog., no numeriki rezultat je, razumljivo, u oba raunanja isti. 60 Kako je, po svoj prilici, Platon doao do broja 729 pokazano je u beleci 57. Ovde ostaje da se pokae kako bi taj isti broj mogao odgo varati i onome to je dato kao geometrijsko poreenje. Tiraninovo za dovoljstvo moglo bi biti predstavljeno kvadratom ija je strana 9, a

390

391

povrina 81 (. beleku 58). Ako je to tako, onda bi kraljevo (kraljev sko) zadovoljstvo moglo biti predstavljeno u obliku kocke ija je ivica 9, a volumen 9 3 = 729. Ono bi dakle imalo tri dimenzije (duinu, irinu i dubinu), a povrh svega ono bi bilo ,.istinsko", stvarno zadovoljstvo, a ne prividno. Potenciranjem sa 3, ili kubiranjem, prividno postaje stvar no. Ovo bi moglo imati nekog osnova u pitagorejskoj ili Platonovoj pretpostavci da tek trea dimenzija daje izgled stvarnog. Ujedno, u osnovi tog rasuivanja, verovatno se krije otkrie paradoksa elemenata geometrije. Re je, naime, tome da su upravo u Platonovoj Akademiji take definisane kao ono to nema dimenzije, ono to nema ni duinu, ni irinu, ni dubinu; da su linije definisane kao ono to ima samo jednu dimenziju duinu; povrine kao ono to ima dve dimenzije duinu i irinu; a prostorne figure kao ono to ima sve tri dimenzije du inu, irinu i dubinu (visinu). Neoekivani obrti (paradoksi) nastajali su iz sledeeg: take bez dimenzija proizvode liniju, pri emu se ve tu dogaa kvalitativni skok iz privida u stvarnost; nadalje, jednodimen zionalne linije proizvode dvodimenzionalnu povrinu (drugi kvalitativni skok); najzad, dvodimenzionalne povrine proizvode prostorne figure (trei i vrhunski kvalitativni skok). U tome verovatno treba traiti razlog Platonovoj pretpostavci da je kraljevsko zadovoljstvo trea potencija prividnog tiraninovog zado voljstva. Komentatori ovog mesta Platonove Drave obino upuuju na je dan raun koji se pripisuje Pitagorejcu Filolaju. Prema tom raunu, vreme raunato kao jedna godina podeljeno je na svoje sastavne ele mente, dane i noi, tako da se sabiranjem 364,5 dana i 364,5 noi dobija broj 729. Osnov za to poreenje sa rezultatom Filolajevog rauna daje sam Platon u tekstu koji sledi (588a): imaj u vidu da je taj broj taan i da odgovara stvarnim ivotima, ako je istina da ovima odgovaraju dani i 6noi, meseci i godine." 1 U tom smislu je govorio Glaukon, na poetku druge knjige (360c i dalje), nastojei da dodatnom argumentacijom ojaa Trasimahovu tezu i tako podstakne Sokrata na pobijanje tog mnenja. 62 Na primer, Kentauri (Kentauroi), bia sa konjskim telom i ljudskim poprsjem, glavom i rukama. Tako su nazivali i ljude koji su stanovali u Tesaliji izmeu planina Ose i Peliona, kao i na tim plani nama. Slika udovita verovatno dolazi otuda to su spomenuti stanov nici Tesalije bili vesti konjanici. Ostala objanjenja v. u registru imena. 63 Datom opisu odgovara ono to u mitologiji nosi naziv Gorgona (Gorgon), mnogoglavo udovite kome se prialo da okameni (od straha) svakoga ko ga pogleda. Skulptori i slikari stavljali su lik Gorgone na Zevsov tit. 64 Gorgonu, lava i oveka. 65 Re ovek" upotrebljena u dva razliita smisla: (I) ovek kao umno bie i (II) ovek kao ona spodoba sastavljena od Gorgone i lava skrivenih unutar te spodobe koja spolja ima izgled ljudskog bia. Lav ovde simbolino oznaava sranost, volju, odnosno one strasne sklo nosti koje, ukoliko su liene vodstva i gospodarstva uma, ine da spo doba u ljudskom liku-omotau postaje pomamna i smuena. Gorgona je pak simbol za najnie strasti i telesne poude, koje takoe ive u ljudskom biu predstavljenom slikom one spodobe, te u nepravinog oveka (u oveka iji vod ivotnog ponaanja nije um) izbijaju na po vrinu, ispoljavaju se u zverskom i ivotinjskom ponaanju. Slika je data tako da ovek u onom oveku" predstavlja samo tanku, ponekad i prozirnu, ljusku pod kojom bujaju divlje" i gorgonske strasti.

66 Pravina dela" (ta dikaia) oznaavaju ono ivotno ponaanje u kojem svaki konstituent ovekovog bia (gorgonski, lavlji i ljudski) ostaju u svom prirodnom domenu, obavljaju svoje odgovarajue funk cije, te tako uspostavljaju harmoniju. Pravinost u ljudskoj jedinki ima, za Platona, isto znaenje kao i pravinost u dravi kao celini sa injenoj od tih jedinki. 67 Onaj ko grei iz neznanja ne grei svojom krivicom. Uzrok nje govog greenja, kako e se jo videti iz mita E r u na kraju X knjige, delom je sama sudbina (Ananka), delom sluaj, a delom sloboda izbora. Pomou ovog poslednjeg, i pomou znanja, ovek moe da iskoi iz lanca nunosti (sudbine, Ananke). 68 Obiajni zakoni" (ta nomima) su nepisane moralne norme. Izraz lepo" u produetku teksta n e m a estetsko nego moralno znaenje. 69 Erifili, v. registar imena. U Odiseji (XI, 326) Odisej pria kako je u Hadu, izmeu ostalih ena slavnih ljudi, video

i Erifilu mrsku, tono svojega mua za mamljivo izdade zlato. Inae, pria Erifilinoj izdaji ili prodaji mua za zlatnu ogrlicu esto je uzimana za predmet pesnike asocijacije: Pindar (Deveta Nemejska, 16); Eshil (Sedmorica protiv Tebe, 568 i dalje). 70 Taj branilac nepravinosti je upravo bio sam Glaukon u po etku druge knjige. V. beleku 61/. 72 Shodno slici" opisanoj na strani 58Sc i dalje, i dalje. 72 Shodno slici" opisanoj na strani 588c i dalje. 73 ovek koji se odaje nezasitoj lakomosti ne moe da bude h r a b a r kao lav, nego mora esto da se pretvara i da majmunie da bi za radio novac i tako ostvario ono to dri za najvee dobro. 74 Platon ne kae radnici", nego oni koji obavljaju neki neugod ni, prljav posao (banausia) ili zanat u kojem se kao najvanije trai manuelni rad (cheirotechnia). U tih ljudi je njihov najbolji deo" (inte ligencija) po prirodi dat kao slabaak, te se stoga, misli Platon, oni i bave takvim poslovima. 75 Prijateljstvo je, po pretpostavci koja je tada bila iroko pri hvaena, mogue samo izmeu slinih: suprotnosti se odbijaju, slinosti se privlae. 76 Re je zakonu (ustavu) kojim se konstituie uzorna drava. Taj zakon je saveznik svih", j e r svakom odreuje onu funkciju u dravi koja mu po prirodi, t j . prema sposobnostima, pripada. 77 Misli se na razum i um kao na uvare i vladare" u dui. Deca dobijaju slobodu delovanja tek kada steknu intelektualnu zrelost i spo sobnost za moralnu (duhovnu) odgovornost. 73 Ta mathemata ovde oznaava nauke" u smislu onoga to se moe nauiti, nasuprot onome to je prirodno dato i ne moe se nauiti. 79 Istinski muzikalan" oznaava ovde isto to istinski mudroIjubiv", jer je, kako se to kae u dijalogu Feon (61a) filozofija najvia muzika". Ovde Glaukon, prihvatajui Sokratov nain rasuivanja, na ziva istinski muzikalnim", ili razboritim i mudrim, onoga ko je posti gao skladnost (harmoniju) telesnih i duevnih funkcija. Slinom muzi kom terminologijom govori se mudroljubivoj, razboritoj i umerenoj dravi na str. 432a i 443d.

392

393

KNJIGA DESETA (I)

' Mesto pesnitva u dravi odreuje se u II i I I I knjizi. razliitim funkcijama due raspravljano je u IV knjizi, a razliitim vrstama due u VIII knjizi. 3 U dijalogu Feon (XL, 91c, Sokrat, obraajui s Simiji i Kebetu, kae: ,,A vi, ako mene hoete da sluate, malo se starajte za Sokrata, ali zato mnogo vie za istinu". Ovde se to isto naelo odnosi na Homera: svaka ast Homeru, ali njega ne smemo ceniti vie nego istinu. Aristotel u Nikomahovoj etici (1096a; knjiga I, poglavlje VI, 1) ukazuje na to isto naelo sledeim recima: ovo je istraivanje oteano okolnou to su tvorci uenja idejama moji prisni prijatelji, no sva kako se moe smatrati za ispravnije, tavie za dunost da se, kada je u pitanju ouvanje istine, i prijateljstvo odbaci ako je potrebno, a to pogotovu vai za filozofe: jer iako n a m je i jedno i drugo dragoceno, sveta je dunost dati istini prednost." Najpre aristotelovci, a kasnije i pisci koji su pisali na latinskom, pogreno su pripisali autorstvo tog naela Aristotelu i uinili su ga poslovinim u obliku: Amicus Plato, sed magis amica veritas. 4 Upor. str. 476c, takoe i Fedon (XLVIII, XLIX; 99d i dalje). Ovde se podsea na metod koji vodi otkrivanju formi (ideja). 5 Upor. Aristotelovo pobijanje ovog argumenta (Mataph. I, 6, 988a; I, 9, 991b). 6 Upor. dijalog Kratil (389a), gde se govori formiranju imena. 7 Re je, kako e se videti iz onog to sledi, oveku koji moe da stvara sve, ali imitirajui i odraavajui ono to je ve stvoreno. Taj podrugljivi opis ljudskog tvorca" ponavlja, gotovo isto tim renma, Teajtet u Platonovom dijalogu Sofist (233d do 234b). 8 Glaukonovo tvrenje je ironino, a re sofist (sophistSs), koju on upotrebljava kao oznaku za tog udotvorca", dvosmislena je: ona istvremeno oznaava oveka koji je vetak u svom poslu i oveka koji je upuen u mudrost, te je znalac mudrih stvari" kako se ta re tumai u dijalogu Protagora (312c). 9 U izvorniku opet stoji dvosmislena re poietes, koja istovre meno znai: i tvorac i pesnik (poeta). Tom dvosmislenou se ironino stavlja do znanja da su upravo pesnici takvi udotvorci koji, imitira jui postojee, u slikama" stvaraju sve to hoe. 10 To je u stvari rekao sam Sokrat (596b), Glaukon je samo potvr dio da je to tako. 11 Glaukonova aluzija je nedovoljno jasna. Mogue je da se njome jednostavno izraava izvesna skeptika rezerva prema istinitosti teorije formi, to unekoliko potvruje i naredna Sokratova tvrdnja. S druge
2

strane, mogue je da Glaukon ovde pomilja i na druge mislioce (pitagorejce?), te bi sledilo da Sokrat (odnosno, Platon) nije jedini koji za stupa teoriju formi. 12 To je bilo reeno samo u nagovetaju na strani 596b. 13 Po stepenu realiteta njihovih proizvoda, bog je na prvom mestu (forma stola koju on stvara najrealnija je), stolar je na drugom mestu (njegov sto je empirijski realan), a slikar je na poslednjem mestu (jer je njegov sto samo vizuelna iluzija). 14 Forme postoje samo kao pojedinani i neponovljivi uzori. Ista teza se saoptava u dijalogu Parmenid (132de), ali uz izvoenje tekoa koje su s njom povezane. Te tekoe su dobile naziv argumenat trei ovek" i svode se, ukratko reeno, na to da, zbog relacije slinosti iz meu jedinanog uzora i njegovih mnotvenih kopija, mora postojati jo jedna forma-uzor, via od one prve. U tom viem krevetu" (ili oveku") bili bi sjedinjeni forma-uzor i njene kopije. Inae, naziv argu menta trei ovek" (tritos anthropos) potie od sofista Poliksena. Ari stotel je koristio i taj argumenat, pored ostalih, u svojoj kritici Plato nove teorije formi. 15 Izraz prirodni" stavljen je ovde radi razlikovanja forme-uzora, koja je prirodno data, od njenih vetakih kopija, koje nisu prirodno date, nego ih ljudi svojim radom stvaraju, dopunjavajui tako svet prirodno-datih stvari svetom vetaki stvorenih stvari, svetom tehnike. 16 ini se da upotrebom termina kralj (basileus) ovde hoe da se nagovesti veza sa trijadom kralj-oligarh-tiranin kojoj se raspravljalo u devetoj knjizi. Re je vrednosnoj rang-listi u kojoj najvie stoji kralj" (tj. filozof), potom nie od ovoga radnik-proizvoa korisnih stvari, a poslednji je na listi imitator ili podraavalac (mimtes) kojeg ovde predstavljaju slikar i pesnik. 17 Sokrat u stvari pita da li bi slikar, koji bi sluajno znao da napravi ono to slika (recimo: krevet), i dalje slikao; ili, da li bi ovek, ako bi bio u mogunosti da bira da li e biti kralj ili pesnik koji peva kraljevskim delima, izabrao prvo ili drugo? 18 Re je grkim lekarima, koji su sebe smatrali potomcima Asklepiievim. Lekarski esnaf imao je kod Grka status roda, klana Asklepijada. 19 Naziv Homeridi (Homerides) prvobitno je rezervisan za one koji su sebe smatrali potomcima Homerovim, a stanovali su na ostrvu Hiju. Kasnije, taj naziv se upotrebljava za rapsode, recitatore i tumae Homerovih epova. U ovom poslednjem znaenju govori ovde njima Glaukon. 20 I m e Kreofil (Kreophvlos) znai: Ljubitelj mesa. Prema legendi, Kreofil je bio drubenik slepog Homera, ali ne osobito paljiv drubenik, jer je slepog pesnika esto zanemarivao, ostavljao ga da sam tu mara okolo. 21 Na strani 598b. 22 Izraz vetina upotrebe" podrazumeva ovde poznavanje svrhe. 23 U tekstu stoji chreia (potreba), ali je, s obzirom na kontekst, bolje staviti svrha", inae bi ceo stav dobio previe antropomorfno i pragmatiko znaenje. 24 Ponavljanje stava sa strane 597e. 25 To su u osnovi iste one operacije koje moderna nauka primenjuje kao sredstva za dosezanje prave istine stvarima. 26 Merenje i raunanje ne ponitava vizuelnu iluziju: dve dui koje izgledaju nejednake daju taj isti vizuelni utisak i posle merenja kojim smo utvrdili da su one u stvari jednake. Slino tome, sunce u

394

395

naoj percepciji izgleda kao mali krug, iako raunanjem i rasuivanjem znamo da je ono ogromno. 27 Princip protivrenosti, saopten na nekoliko mesta u IV knjizi (436b; 2439b; 436c). 8 Najbolji je onaj deo due kojim se dosee istina postojeem, a to je onaj deo due" koji deluje u nauci, ne onaj koji deluje u sva kodnevnom praktinom ivotu i umetnosti. 29 Ovde se misli na duhovno (moralno) zdravlje. 30 Pridev phaulos je vieznaan i nije mogue prevesti ga nekom naom reju koja bi, b a r priblino, obuhvatila sva njegova znaenja, relevantna za predmet kojem je ovde re. Evo tih znaenja: nekoristan (tj. bezvredan), luckast (tj. neodgovoran), priprost (tj. neobrazovan, neznalaki), tetan (s obzirom na duhovno i moralno zdravlje), lakouman (tj. lakoveran, vezuje se radije za la i glupost nego za istinu i ono to je pametno), bezbrian (tj. ne misli na posledice svojih inova, nego samo smera na neposredno zadovoljstvo). Tek u kompletnom sklopu te vieznanosti valja razumeti ta Platon misli vetini podraavanja", ili onome to mi zovemo umetnost. Shodno tome, postaje razumljivija Nieova netrpeljivost prema Sokratu i Platonu, kao i njegova krilatica: Dajte n a m umetnost da ne bismo propali od istine". 31 Prema onome to se kae na zavretku VI knjige, vera je via saznajna mo od slikovitog predstavljanja. Slikarstvo, u kojem ova mo slikovitog predstavljanja" (eikasia) dominira, nudi nam da verujemo u istinitost i vrednost onoga to ono prikazuje. Ali to nuenje ne treba prihvatati, jer ne treba slabiju saznajnu mo potinjavati jaoj. Slikar skim proizvodima, dakle, ne treba poklanjati veru. To je smisao Sokratovog 3zahteva. 2 Ovde je, shodno prethodnom pasusu, re pesnikoj vetini podraavanja. 33 Na strani 602c govori se vizuelnim iluzijama: isti predmeti izgledaju i krivi i pravi onima koji ih gledaju kad su u vodi i kad su izvan vode". Gledan spolja, predmet u vodi izgleda kriv ili prelomljen. Izvaen iz vode, predmet izgleda prav i itav. ulo vida daje istoj stvari suprotne utiske. Na tom svojstvu ula vida zasniva se mo slikarstva. Ovde se istrauje na kojem je svojstvu due zasnovana mo pesnitva, pa zato Sokrat najpre pokuava da ispita ima li u ljudskoj dui kakvih suprotnosti vezanih za delanje (praxis), suprotnosti na kojima se zasniva mo pesnikog podraavanja. Naime, ako je ovek, u svojim odnosima prema drugim ljudima i prema samom sebi, nesi guran, ako zapada u dileme, ako je obuzet ambiguitetnim oseanjima radosti-alosti, hrabrosti-kukaviluka, pravinog-nepravinog i slinim, onda bi upravo takvi ambiguiteti bili ono svojstvo due na kojem se zasniva mo poetskog uticaja na duu. Ali Sokrat naputa taj pravac ispitivanja, zadovoljavajui se tvrdnjom da su oni (uesnici u dijalogu) ve otkrili da je dua puna takvih suprotnosti. Pri tom se verovatno misli na ono to je reeno u IV knjizi (439c i dalje). 34 Upor. tekst na strani 387de i dalje. 35 U izvorniku stoji: logos i nomos, Ako se logos" prevede reju razum", kao to prevodioci obino ine, onda se gubi veza sa pret hodnim izlaganjem i Platonovo tvrenje postaje nejasno. Njime se u stvari pokazuje kako u dui pravog bveka" (v. napred, 603e) nastaje

konflikt izmeu spoljanjih normi, koje vae u drutvu pravih ljudi" (pravih mueva), i line nevolje koja nagoni jedinku na ispoljavanje bola, na pla, kuknjavu, u k r a t k o na sve one znake duboke alosti koje Homer opisuje i koji se pominju u I I I knjizi na strani 388a i dalje. Logos i nomos, dakle,^ oznaavaju ovde pravila ponaanja u drutvu hrabrih mueva, ono to ovima nalae da se ne ponaaju kao ene. Pesnici to ne uvaavaju, jer je dopadljivost njihovih imitacija zasno vana upravo na tim ambiguitetima, po kojima h r a b r i ljudi nisu samo jaki, nego i slabi. 36 Nomos u znaenju obiajne norme. V. prethodnu beleku 35. Ta je n o r m a u skladu s razumom, kako to Sokrat nastoji da pokae u narednom pasusu. 37 Ovo uputstvo e kasnije usvojiti stoici kao jedno od osnovnih pravila ponaanja mudraca. Naziv (kasnije usvojen) za takvo ponaanje je metrio-patheia, regulisanje linih nevolja shodno onome to razum zapoveda. Lek za oseanje nesree u dui nije razonoda, nego ono to razum sevetuje kao najbolje". 38 Re sophia ne oznaava samo mudrost, nego i odreenu spo sobnost, vetinu u nekom poslu, ono to ovek u m e da radi. 39 Na strani 603b. 40 Prilikom prikazivanja tragike igre u teatru, glumac je poje dine delove teksta pevao. 41 Platonovu tezu da tragiko pesnitvo, takvim delovanjem na gledaoce u teatru, kvari i najbolje ljude, Aristotel je kasnije, u svojoj teoriji katarze, upravo preokrenuo u suprotno tvrenje: tragiko pes nitvo popravlja i najgore ljude, jer ih proiuje i tako oplemenjuje. 42 Najzad su otkrivene suprotnosti na kojima pesniko podra avanje zasniva svoju mo. Traganje za tim suprotnostima bilo je za poeto na strani 603d. V. beleku 33. 43 Re je potiskivanju afekata i zabranjenih elja. tome je ve govoreno na poetku devete knjige, gde je skicirana Platonova teorija prirodi snova. V. tekst na strani 571b i dalje, kao i be leku 2/. 44 Re je preobraaju koji se izvodi logos-om. Upor. 604ab. V. beleku 35/. 45 U ovim nagovetajima verovatno lee koreni Aristotelove teorije 46 katarzi. Upor. dijalog Fileb (48a-d, 50b-d). 47 V. tekst na str. 604ab i 606a, beleke 35/ i 44/. 48 Ne moe se utvrditi kojoj je nesuglasici ovde re. Moda Aristofanovom ismevanju Sokratove filozofije u Oblakinjama? 49 Citirani stihovi verovatno potiu iz dela kominih pesnika, ali se ne moe utvrditi ni koji su to pesnici ni iz kojih su dela ovi stihovi uzeti. Osim toga, rukopis Drave je na ovom mestu nepouzdan, te stoga postoji vie verzija citiranih stihova. 50 Rukopis je na ovom mestu nejasan. Prevod je dat prema jed noj od moguih korekcija. Po toj korekciji, smisao je sledei: filozo fija moe da bude zamena i za poeziju, dok se ne dokae suprotno. 51 Re je uzornom dravnom ureenju i dui ija unutranja ureenost odgovara tom dravnom ureenju. Upor. 590e. 52 Izraz besmrtna stvar" ovde oznaava duu, odnosno umni deo due. 53 Ovde su nabrojane etiri antivrline, imenovane kao suprot nosti kardinalnim vrlinama koje se navode na strani 427e. Parovi tih suprotnosti izgledali bi ovako: mudrost-neupuenost; hrabrost-stralji-

396

397

vost (deilia); umerenost-neumerenost (akolasia); pravinost-nepravinost (adikia). 54 Platon tvrdi da svaki pozitivitet ima svoj odgovarajui negativitet, t j . onu silu koja ga iznutra razara, jer sve to nastaje mora i da propadne. Naravno, to vai samo za svet, odnosno, samo za podruje vidljivog" (horaton). 55 Ostale zloe su: neumerenost, straljivost i neupuenost. Ove zloe jesu bolesti due", kao to se tvrdi gore (609c), ali dua ne pro pada i ne gasi se" zbog njih, to i Glaukon malo nie odluno potvruje. Dua propada i gasi se i odvaja se od tela" zbog sopstvenog, njoj pri roenog zla, zbog sopstvene pokvarenosti. Sve nabrojane antivrhne (609c) odnose se, kao i njima suprotne vrline, na elu duu, onakvu kakva se u telu i sa telom raa. Platon veruje da dua u takvom svom trodelnom obliku nije besmrtna, te da se moe gasiti", propadati" (raspadati se) i odvajati od tela". Jedino je onaj najbolji", u m n i deo due, po Platonovom verovanju, besmrtan. Jedino on ne moe da pro padne, tj. ne moe da se raspadne, jer je jedinstven, nema delova na koje bi se smru mogao razloiti. Ali taj u m n i deo due moe biti zaslepljen, zatamnjen neznanjem, zaboravom; potopljen u onoj telesnoj peini", on moe biti u poloaju da ne u m e da razlikuje bie od nebia, dobro od zla, istinito od lanog, formu od njenog sadraja, itd. Stoga se bavljenje dijalektikom i filozofijom, taj najbolji" i besmrtni" deo due spaava od zaborava tj. ispunjava se znanjem, istinom, svetlou, skida mu se ona skrama, te se pomou znanja uzdie", vaskrsava, stupa u podruje nevidljivog". 50 Pretpostavlja se da je podruje nepravinosti podruje ivota, a ne smrti, te da onaj ko umire ne moe samim inom umiranja po stati nepraviniji nego to je u ivotu bio. Uz to, treba podsetiti da Platon pravinost shvata kao poredak u dui i dravi, a nepravinost kao naruavanje tog poretka. Smrt jedinke i drave pogaa taj pore dak, ali ga ne ini gorim nego to je bio. 57 Naravno, Sokrat ne misli da nepravinost ubija duu. Jedino se moe desiti da neko pogine, ili bude kanjen smru, zbog svoje ne pravinosti. Ali tada ne gine i ne u m i r e njegova dua, nego njegovo telo. 58 U dijalogu Fedon (LVII, 107c) stoji: Kad bi smrt bila rasta nak sa svime, bio bi to neoekivan dobitak za nevaljalce kad umru, jer bi se s duom oslobodili u isti m a h i svoga tela i svoga nevaljalstva." Ovde Glaukon, dodue u kondicionalnoj i pomalo ironinoj formi, u stvari kae to isto, jer i on govori smrti kao neoekivanom do bitku za nepravednika". 59 Aluzija na pogubljenje Sokrata. 60 Nepravini ljudi moraju stalno biti na oprezu. 61 Platon specifikuje zla: ne postoji jedno univerzalno zlo, koje sve unitava i razara, nego svaki rod empirijskih stvari ima svoje speci fino zlo koje razara samo taj rod. Time on u stvari prihvata relativi : zaciju zla, ah samo za empirijski svet: ono to je za jedne rodove stvari zlo, za druge je dobro. Lekar ini zlo pojedinim obolelim delovima tela, jer ih see i spaljuje, ali istovremeno ini dobro telu u celini, jer ga na taj nain spaava. V. beleku 55/. 63 Uporediti ovo mesto sa onim u dijalogu Fedon (XVII, 72b-d), gde se govori krunom toku raanja i umiranja i zakljuuje se da bi, ukoliko bi umiranje bilo progresivno i pravolinijsko, na kraju sve postalo mrtvo.

Ovo bi moglo biti upuivanje na dijalog Fedon, gde su takvi dokazi razvijeni. Ako je tako, onda je to indikacija da je Drava, ili b a r ova deseta knjiga Drave, napisana posle Fedona. 65 Priu Gigovom prstenu izlae Platon u II knjizi (359c i dalje). 66 Hadovoj kacigi v. registar imena pod Had. Upor. takoe tome 6 dijaloge Kratil (404b) i Fedon (XXIX, 80d passim). 7 Misli se na ustupke koje je Sokrat napravio Glaukonu i Adeim a n t u na poetku II knjige (361a-d; 362e i dalje), naroito 368ab. pri rodi tih ustupaka govori se u narednom pasusu. 68 Na to je bio pristao Trasimah (352b), ali bez osobitog odu evljenja. 69 U II knjizi, na strani 362b. To je ono vraanje duga koje je Sokrat traio gore (612c). 70 To znai: govori ono to treba da bude, ali ne i ono to bi u empirijskom pogledu bilo tano. 71 Naziv za sadraj IX, X, XI i XII pevanja Odiseje. Platon ovde po sebno aludira na sadraj XI pevanja, gde Odisej pria ta je sve video prilikom svog silaska u Hadovo carstvo, jer takvo prianje smatra ili potpuno lanim, ili didaktiki pogubnim. 72 Izraz u rukopisu je dvosmislen, te se moe prevesti na dva naina: Er Armenijev sin, ili, Er iz Armenije. No bilo bi udno da neko istovremeno bude iz Armenije i Pamfilac (iz Pamfilije), pa je stoga verodostojnije prvo reenje. 73 Slina vizija sudijama nalazi se na kraju dijaloga Fedon, u dijalogu Fedar (248e i dalje), gde se takoe daje opis prilika u podzem nom Hadovom carstvu. Isto u dijalogu Gorgija na kraju (523a i dalje). 74 To vreteno" je nalik na nekakvo ogromno vitlo sa nekoliko omotaa" razliito udaljenih od ose vretena". Slika vretena" kojim se prede sudbina uzeta je iz primitivnih verovanja, ali je ovde modifikovana i razvijena u kosmoloku viziju. 75 Drava se zavrava mitom Eru, mitom u koji je, na mestimino vrlo nejasan nain, uklopljena i Platonova kosmologija. Mitom prilikama u podzemlju zavravaju se i dijalozi Fedon i Gorgija, ali je u ovim dijalozima kosmoloko razmatranje prisutno. Razmatranja strukturi kosmosa data su ovde neto ire i podrobnije, ali i ovog puta u okvirima jednog mita. Te dve injenice imaju, svaka ponaosob, svoje znaenje. Prva razjanjava zato dijalog Timaj, u kojem se na neuporedivo opirniji nain izlae platonsko-pitagorejska kosmologija, poinje kao nastavak dijaloga izvedenog u Dravi. Druga injenica, naime da su Platonova kosmoloka razmatranja uklopljena u okvire mita, preciznije, u okvire izvetaja sa onoga sveta" koji izlae jedan obian i priprost vojnik, uz to i Pamfilac Er, ukazuje na rezerve koje je Sokrat imao prema kosmolokim znanjima. Primitivna slika koju ovde nalazimo moe se, dakle, pripisati nedovoljnoj obrazovano sti vojnika Era, a na posredan nain i Sokratovom, odnosno Platono vom uverenju da se takvim stvarima ne moe nita sasvim pouzdano znati. Ovo se u izvesnom smislu ponavlja i u dijalogu Timaj, gde se izlaganje kosmologije preputa jednom ne mnogo poznatom i ne mnogo znaajnom pitagorejcu Timaju. Platon inae na vie mesta i na jasan nain saoptava svoje re zerve prema mitologiji, naroito prema onim mitovima koji nastaju kao svojevrsna rekonstrukcija daleke istorijske prolosti. S druge stra ne, on dosta esto pribegava mitovima kada je re egzistenciji dua posle smrti i pre raanja, dakle kad je egzistencija u onostranosti 399

64

398

predmet razgovora. Slian ambivalentni stav zauzima atinski mislilac i prema smisaonoj osnovanosti tadanjih religioznih verovanja. 76 Najvei omota (sfondilon) nosi u sebi takozvane zvezde staja ice, a jedna njegova kompletna revolucija traje 24 asa. Valja imati u vidu da tadanja astronomija ne zna za samostalno kretanje nebeskih tela u prostoru, pa stoga svaku vidljivu promenu u poloaju nebeskih tela objanjava kretanjem sfera, omotaa, ili orbite u kojima se ne beska tela nalaze kao da su prikovana. Dakle, ne kreu se zvezde svaka za sebe, jer se sa Zemlje vidi da one zadravaju jednak meusobni po loaj, nego se kree kristalna (providna) sfera na kojoj su zvezde sta jaice" kao prikovane. Naziv stajaice" uveden je radi razlikovanja tih zvezda najvi eg neba" od Sunca i planeta (lutalica), jer, gledano sa Zemlje, Sunce i planete (lutalice) menjaju svoj meusobni poloaj. Ali, ni Sunce ni planete ne kieu se kao samostalna nebeska tela, jer su te zvezde", kako se tada pretpostavljalo, privrene svaka na svojoj orbiti. Njihovo je kretanje shvatano kao kretanje njihovih orbita. A orbite su predstavljene u obliku omotaa" ili velikih i nevidljivih nebeskih tokova, na kojima su ove zvezde" (pune vatre) jedine vidljive take. Veliina i meusobni poloaj tih orbita su razliiti, pa stoga Platon govori omotaima" koji se svi zajedno nalaze u onom naj veem omotau", a osim toga i jedan u drugom, kako bi to moglo izgledati posmatrau sa Zemlje. No budui da se Erova dua ne nalazi na zemlji, nego na nebu, ta se jednostavna slika u daljem izlaganju komplikuje, naroito u onome to se odnosi na meusobni poloaj i meusobnu udaljenost i poredak planetarnih orbita. Ovih orbita, kako se u tekstu kae, ima ukupno sedam, ukljuu jui u taj broj i orbitu Sunca. Prema kasnije nastalim latinskim nazivima, koji su inae di rektni prevodi odgovarajuih grkih naziva, red tih orbita bio bi k i k o sledi: (1) orbita (sfera, omota) zvezda stajaica; (2) orbita Saturnova; (3) orbita Jupiterova (Zevsova); (4) orbita Marsova; (5) orbita Merkurova; (6) orbita Venerina; (7) orbita Suneva; (8) orbita Meseeva. 77 elo vreteno" ima dvostruko konusni oblik, pa odozgo posmatrano" konusni preseci su krugovi, a i nebeska tela izgledaju kao krugovi". 78 Osmi omota" je najblii Zemlji. To je l u n a m a orbita, koja u sebi sadri jedan svetao krug", t j . mesec. Moglo bi se pretpostaviti da osa vretena", prolazei kroz sredinu osmog omotaa", istovremeno prolazi i kroz sredite Zemlje, ali tome u samom Platonovom tekstu nije nita reeno. Ako je to tumaenje verodostojno, sledilo bi da Zemlja miruje u sreditu kosmosa, kao to je kasnije pretpostavljala aristotelovska i ptolomejevska astronomija. 79 Ovde je, po svemu sudei, re veliini nebeskih tela. Budui da je prvi omota" (nebo zvezda stajaica") najvei, sledi da su i zvezde stajaice" najvea nebeska tela. Potom po redu veliine, ukoliko je ovo tumaenje verodostojno, slede: Venera, Mars, Mesec, Sunce, Merkur, Jupiter, Saturn. U rekonstrukciji, odnosno u interpretaciji rang liste nebeskih tela po veliini mogue su greke, j e r n a m Platonov tekst ne daje do voljno jasnih uputstava. Ne zna se, naime, pouzdano ta ovi Platonovi redni brojevi (stavljeni uz omotae") oznaavaju, tj. ne zna se na koje se nebesko telo odnose. Osim toga, terminologija u izvornom

tekstu je neprecizna, a tvrenja vrlo saeta i oskudna u nagovetajima sigurnih znaenja. 80 Gledano sa Zemlje, nebo zvezda stajaica" izgleda areno. 81 Orbita Sunca ima najvie svetlosti, a orbita Meseca i sam Me sec dobijaju boju i svetlost od Sunca. 82 Protumaeno po kljuu za red nebeskih tela (beleka 76), gor nji tekst ima sledee znaenje: Saturn i Merkur imaju slinu boju najintenzivniju utu; boja Jubitera (Zevsa) je najbelja; Mars je crven kast; Venera je po belini odmah posle Jupitera. 83 Ceo sistem se obre jednolikim kretanjem, ali orbite planeta i Sunca obru se u smeru koji je suprotan smeru obrtanja neba zvezda stajaica". 84 Verovatno se misli na relativne brzine orbitalne rotacije pla neta" u koje se naravno ubraja i Sunce. Prema tome, za izvrenje kom pletne orbitalne rotacije najmanje je vremena potrebno Mesecu. Zatim, Sunce, Venera i Merkur izvre tu rotaciju u jednakom vremenu, ali duem od vremena Meseeve rotacije. Marsu je potrebno jo vie vre mena; gledano sa Zemlje, ova planeta se u svom orbitalnom kretanju ponekad vraa unazad da bi potom nastavila kretanje u prvobitnom smeru. Najzad, najvie vremena za svoju orbitalnu rotaciju troi Sa turn, a neto manje od ovoga Jupiter. 85 Od toga tvrenja pa nadalje slika strukture kosmosa ponovo postaje primitivna i mitoloka. Nunost je personifikovana u biu monog enskog boanstva Ananke. Govori se muzici koju izvode kosmike sirene, takoe personifikovane; skladu (harmoniji) orbital nih kretanja, od kojih svako ima svoj odgovarajui ton. Shodno mito lokim vizijama, ije je poreklo podosta pitagorejsko, Nunost ovde ne oznaava autonomno obrtanje nebeskih svetova, nego antropomorfnu ivu silu, koja zajedno sa sudbonosnim Mojrama potpomae to obr tanje. U celokupnoj slici nebeskih zbivanja vidno mesto zauzimaju nagovetaji astrolokog povezivanja obrtanja nebeskih svetova sa ljud skim sudbinama na Zemlji. Mojre pevaju u skladu sa Sirenama", pa taj deo vizije ini da muzika dobija sudbonosno znaenje, nalik na ono kakvo joj Platon pridaje u odnosu na konstituciju i odranje odreenih zakona i obiaja u dravi. Klota potpomae obrtanje zvezda stajaica" i, pevajui sada njost, razdvaja vreme na intervale dana i noi. Ovo stoga to Platon, u skladu s tadanjom astronomijom, pretpostavlja da nebo zvezda stajaica" izvri kompletnu rotaciju za 24 asa. Atropa peva ono to e biti, budunost novoroenih ljudskih bia, te stoga dodiruje unutranje, planetarne, orbite iz ijih podruja dolaze u zemaljski svet due novoroenih. Lahesa peva ono to se dogodilo, ono to niko pa ni bogovi ne mogu promeniti prolost. Ona potpomae kretanje i unutranjih i spoljanjih orbita, jer su i sadanjost i budunost ve dati u prolosti, te se neizmenljivi red stvari i tok dogaaja mora uvek ponavljati na isti nain. Kruno kretanje nebeskih svetova proizvodi kruno zbivanje u zemaljskoj prirodi i ljudskom individualnom biu. 86 Prema opterasprostranjenom verovanju starih Helena, pa i helenskih filozofa, celokupna koliina ivota je stalna, te se ne moe ni uveavati ni smanjivati. Posebno u Platona, ovo verovanje je razvi jeno na sledei nain: ivot je uvek dat u formi individualnih, jedinanih dua, a ukupan broj individualnih dua je konstantan, te se ne

400

401

moe ni uveavati ni smanjivati. S druge strane, i ukupan broj naina ivota, ivotnih uzora ili formi, takoe je konstantan. No svaka indi vidualna dua ima slobodu da meu postojeim formama ivota oda bere onu koju eli, ukoliko tu formu ivota nije ve uzela neka druga dua, koja je po odluci kocke dobila pravo prednosti u biranju. Forme, ili uzori ivota, predstavljeni su kao neka vrsta telesne odee. 87 Kora Lahesa, suaja i boanstvo podzemnog Hadovog car stva umrlih, obraa se ljudskim duama, nazivajui ih efemernim" (jednodnevnim), pri emu se upotrebljava uobiajena pesnika vizija ivota kao dana, i smrti kao noi. Ceo individualni ivot, prema tome, predstavljen je kao jedan dan, proveden na Zemlji, u carstvu svetlosti. Celokupna posthumna egzistenicija predstavljena je kao jedna no, koju dua provodi u Hadovom carstvu mraka. Ova vizija ivota i smrti odstupa, u pojedinim detaljima, od Pla tonove, ali je on ipak prenosi u okviru Erove prie. 88 Demon, kojeg e svaka dua za sebe izabrati, ovde oznaava sudbinu" u smislu forme ivota, ili telesne odee u kojoj e se dua roditi i proiveti svoj smrtni vek. Dalje, u Platonovom tekstu, na strani 620de re demon" oznaava uvara forme ivota koju je dua oda brala, dakle onu silu koja e delovati u pravcu potpunog ostvarenja izvrenog izbora. 89 Bacanje kocke ovde ima dvojako znaenje: s jedne strane, ono oznaava nepristrasnost Lahese, koja kao suaja nijednu duu posebno ne favorizuje; s druge strane, biranje pomou bacanja kocke oznaava slepo i bezlino dejstvo nunosti, te se ono to ima izgled sluajnosti u poslednjoj instanci svodi na skriveno dejstvo nunosti. 90 Vrlina se nikome ne moe dodeliti, svako mora da se za nju sam izbori. Ako je vrlina znanje, a znanje isto to i seanje, onda e svaka dua birati formu svog narednog ivota prema seanju, odnosno znanju kojim u trenutku izbora raspolae. Posle izvrenog izbora, dua e u zemaljskom ivotu, t j . u svojoj telesnoj egzistenciji, imati toliko vrline koliko se bude trudila da stekne znanja. Po Platonovoj, ovde neizreenoj, pretpostavci telesnost je izvor zaborava (= neznanja), a ono to se suprotstavlja omamnom dejstvu telesnosti i varljivom svedoenju ulnosti predstavljeno je umom i kao takvo sainjava izvor seanja, odnosno znanja. 91 Zlo ima svoje poreklo u oveku, preciznije, u njegovom zabo ravu i neznanju. To je osnovna pretpostavka Sdkratove i Platonove teodiceje, koja je ve sadrana u odbacivanju pesnikog prikaza pri rode i ponaanja bogova. 92 Ta odluka je logina posledica Erovog poloaja. Erova smrt bila je samo prividna, kratkotrajna epizoda, koja se zavrava vraa njem u ivot u istom obliju. 92a Omaka u prianju, jer mesto na kojem due biraju nije zemlja. 93 Dua ne moe birati neku drugu duu, nego samo drugo telo i nain ivota, koji je drukiji od onog to ga je ve imala u prethod nom ciklusu. Izbor je ipak sudbonosan, jer od toga koju e formu i vota dua odabrati zavise njena mogunost da se pripremi za naredni izbor i naredno ponovno raanje. Dua koja je izabrala ivot tiranina, nema mnogo izgleda za preobraaj, koji se jedino moe postii dijalek tikom i saznanjem. Jo manje izgleda ima dua koja je odabrala ivo tinjsku formu egzistencije; njeni izgledi su zapravo nitavni.

Karakteristino je da Er, u svome nabrajanju formi ivota, nigde ne pominje one koji su se proslavili mudrou, ili ivot koji se ivi teorijski", u traganju za znanjem. 94 Ovde se privremeno prekida izlaganje Erove prie. Naredni pasus je Platonov komentar te prie. Komentar poinje konstatacijom vanosti saznanja koje vodi spasenju due. Nadalje, to se saznanje nalazi u domenu morala, t j . u sposobnosti ili osposobljenosti da se raz likuje dobro od zla. 95 Nastavljajui komentar Erove prie, Platon u neto veoj meri zanemaruje sudbinske komponente te prie, te ostavlja ire mogunosti za preobraaj due putem moralnog usavravanja zasnovanog na pro miljanju i saznavanju. Osnovne poluge predestinacije kojima govori mit kao i da ne postoje, i Platon spominje samo prirodu due". 96 Izbor se, u Platonovom komentaru, vri u empirijskom, ovostranom ivljenju, a ne u vantelesnoj preegzistenciji, kako to saoptava pria Eru. 97 Verovatno aluzija na priu Atrejevom b r a t u Tijestu, koji se prevarom bio dokopao mikenskog prestola i kojem je Atrej, u osveti, kriom pogubio sva tri sina, skuvao delove njihovih tela, pozvao Tijesta na gozbu i pogostio ga mesom njegove dece. Upor. R. Grevs, Grki mitovi, 111. 98 Platon time nagovetava da je jedino trajna ona vrlina koja se stie upornim istraivanjem i koja je isto to i znanje: jedino znanje moe da preobrazi duu i da ovu sauva od pogrenog izbora ivotnog puta. Vrlina steena navikom, kojoj se u tekstu govori, posledica je ivota u dobro ureenoj dravi; ona je, dakle, plod dejstva okolnosti, a ne rezultat individualnog moralno-sazr.ajnog usavravanja. Reenica, u kojoj se spominje mogunost da se trajna vrlina stekne filozofijom, oigledno nije sastavni deo Erove prie, nego pouka koju je Platon dodao toj prii. V. beleku 93. 99 Opet sledi krai Platonov komentar Erove prie. 100 Dua koja bira poslednja ima manje mogunosti za izbor, jer su najbolje forme ivota ve preuzele one due kojima je kockom data prednost u biranju. Ipak, trebalo bi i u ovom sluaju da vai formula, saoptena napred (619b): Ni prvi koji bira neka ne bude nemaran, ni poslednji obeshrabren". Zdrav nain bavljenja filozofijom", uz ogranienje koje proishodi iz sudbinskog bacanja kocke (v. beleku 89), obezbeuje sreu u ovozemaljskom ivotu i pouzdan izbor kad doe vreme za ponovno raanje. Sokrat se na zdrav nain bavio filozofijom", pa uveren u to kae na samrti: Kritone, Asklepiju dugujemo petla! Prinesite tu rtvu, nemojte zaboraviti!". V. dijalog Fedon, zavretak. 101 Prema legendama, Majnade (lude ene), svetenice Dionisovog orgijastickog kulta, Panove ljubavnice i Dionisove drubenice, rastrgle su Orfeja na komade, i to po nagovoru Dionisovom. 102 Tamir, ili Tamirij, prvi homoseksualac, hvalisao se da pesmom moe prevazii Muze, koje su ga zbog toga oslepile, oduzele mu glas i mo da svira na harfi. Upor. R. Grevs, Grki mitovi, 21m. io3 TJ Odiseji (XI, 540 i dalje), Odisej pria kako je u Hadu video duu (senku) Ajantovu, koja je jo bila ljuta na Odiseja. Ovaj se, naime, nadmetao sa Ajantom oko toga kome e od njih dvojice pripasti Ahile-

402

403

jevo oruje. Trojanske keri i Atina Palada, vrei ulogu sudija u tom nadmetanju, proglasile su Odiseja za pobednika. 104 Te patnje prikazao je Eshil u tragediji Agamemnon, koja ini prvi deo trilogije Orestije. Drugi deo te trilogije nosi naslov Hoefore (Pokajnice), a trei Eumenide. 105 Izraz druge ivotinje" podrazumeva da su sva iva bia, ukljuujui i ljudska bia, ivotinje. Ovde u Dravi, kao i u Fedonu (XXXI, 81e), Platon iskazuje verovanje da prelaz dua iz jedne ivo tinjske vrste u neku drugu biva unekoliko diktiran karakternim sklo nostima, ispoljenim u prethodnom ivotu. Tako, na primer, oni koji su se bili predali prodrljivosti, raskalanosti i pijanstvu, i to bez ikakvog stida, ti, po svoj prilici, uzimaju oblik magaraca i slinih i votinja". ,,A oni koji su voleli nepravdu, i otimanje, te bili vlastoljubivi, ulaze u rod vukova, i kobaca, i jastrebova". Nadalje, oni koji su bili umereni i pravedni, ali ne po filozofiji i umu, nego po navici i pod uticajem spoljanjih (sociajlnih) inilaca, ponovo se raaju u nekom rodu koji je naklonjen poretku, na primer, u rodu pela, ili mrava, ili zolja. 106 Due, koje e se ubrzo ponovo roditi, najpre pristupaju Kloti, najstarijoj suaji. Ona za svaku duu ispreda nit ivota onog kojeg je dua, zajedno sa odgovarajuim demonom (karakterom), ve odabrala. Uloga Atrope (one koja se ne okree) izvedena je ovde iz njenog imena. V. beleku 85. 107 Putovanje iz Hada u zemaljski ivot mora se izvesti bez osvr tanja, kao u mitu izvoenju Euridike iz Hada, izvoenju koje je neuspeno preduzeo Orfej, koji se osvrnuo i tako za svagda izgubio Euridiku. los Prolaenje pored Anankinog prestola na drugu stranu", ini se da slikovito predstavlja stupanje u predvorje carstva zemaljskog, gde je dejstvo nunosti oslabljeno i kombinovano sa mnotvom mogu nosti koje se ne moraju ostvariti. 109 Letino polje (to tes Lethes perion) pominje se i kao reka Leta, ili kao Letin napitak (to Lethes hydor). Inae, leta (lethe) je re koja oznaava zaborav, pa se nepersonifikovano moe rei: polje zaborava, ili napitak zaborava. Uobiajeno je, takoe, da se Leti govori kao reci zaborava", koja tee u graninom podruju izmeu podzemnog i zemaljskog sveta. " Reka Ameleta (Ameleta potamos), iju vodu nijedna posuda ne moe zadrati, etimoloki oznaava bezbriinost (ameleia), nemar nost, zanemarivanje. Budui da u primitivnim verovanjima voda, po sebne vrste, ima veliku mo, koja se najee prikazuje kao mo isceljenja ili kao mo oienja, to je i u ovom sluaju pretpostavljeno da postoji voda ijim pijenjem dua sve zaboravlja. Etimoloko znaenje upuuje na to da se otklananjem brige iz due istovremeno otklanja i osnovni podsticaj seanja, odnosno znanja. Tvrenje da Ameletinu vodu nijedna posuda ne moe zadrati, verovatno je proizilo, iz pretpostavke da je dua analogna posudi, ali takvoj koja u sebi uspeva da zadri opaene forme i sadraje, te da se na takvom zadravanju zasniva sposobnost prepoznavanja. Dejstvom Ameletine vode trebalo bi, dakle, da sve ranije opaene forme i sadraji ieznu iz due, da budu isprani vodom koju ni dua kao svojevrsna posuda ne moe zadrati.

'" Platon se ovde slui uobiajenim predstavama narodnog verovanja. Due umrlih naputaju telo i sele se dole, u podzemni svet u Hadovo carstvo umrlih. Shodno tome, due kojima je dolo vreme da se ponovo rode, moraju biti izbaene na gore, tj. na povrinu Zemlje. Ipak, poreenje sa zvezdama koje padaju, otkriva Platonovu korekciju tih narodnih verovanja. Platon, naime, veruje da je ponovno roenje, odnosno ponovno sjedinjavanje due sa telom, svojevrstan pad, unekoliko uslovljen grehom ulnosti. Upor. Fedar (XXVIII 248c i dalje). 1,2 Re je verovanju koje ima vanost nepisanog zakona.

404

dui (369a). Poreklo drave (369b). Predlog da se u mislima drava (369c). Razliitost potreba i podela rada kao nain dovoljavanja (369d). Postoje li granice irenju potreba? potrebi za profesionalnom vojskom i prirodi vojnika vaspitanju vojnika (376c376e), i uopte vaspitanju na gimnastici i muzici (376e). Poetak kritike pesnike mitologije (377a). Teodiceja Kritika Homera i drugih pesnika sa stanovita teodiceje KNJIGA I I I (), 386a417b T E M A T S K I P R E G L E D P L A T O N O V E DRAVE*

osnuje jedna njihovog za (372c374a). (374a376c). zasnovanom (379a379d). (379d383c).

KNJIGA
I (A), 327a354c Sokrat pria svom odlasku u Pirej na sveanost u ast boginje Artemide (Bendide). Polemarhov poziv Sokratu da doe u njegovu kuu. Adeimant obavetava Sokrata da sveanosti jo nisu zavrene (327a328b). Dolazak u Kefalovu kuu u Pireju, gde e se dijalog vo diti. Razgovor s Kefalom starosti i erosu (328b329e). Razgovor s Kefalom tome kako podnosi starost, bogatstvu i nasleu. Aneg dota Temistoklu i erifljaninu (329e330c). Kefal govori strahu od smrti, sumnji i nadanju, pravinom i nepravinom ivotnom p u t u (330d331b). ta je pravinost? Simonidova izreka pravinosti i njeno tuma enje. Sokratova kritika mnenja pravinosti kao kazivanju istine i vraanju duga". Simonid je hteo rei: pravino je dati svakome ono to mu pripada". Druga mnenja pravinosti i zakljuak da ona nije ono to se obino misli da jeste (331c336b). Trasimahov govor Sokratovom brbljanju". Ukazivanje na Sokratovu uobiajenu ironiju" (337a). Aluzije na ponaanja sofista. Trasimahova teza; pravino je ono to koristi jaemu" (338c). Sokratovo pobijanje Trasimahove teze (338c343b). Trasimahov govor u slavu ne pravinosti (343b344d). Dijalog SokratTrasimah (344d354c). KNJIGA II ( B ) , 357a383c Glaukon pojaava Trasimahovo stanovite (357a362d). Adeimant priskae u pomo svome b r a t u i govori hipokriziji onih koji savetuju da se bude pravian (362d367e), pri emu se poziva na pesnike, te istie da pesnicima m o r a m o verovati" (365e). Sokrat predlae da se najpre ispita ta je pravinost ,,u velikom" t j . u dravi, pa tek onda da se razmotri ta bi moglo biti pravinost ,,u malom", t j . u individualnoj
* Rimski brojevi, zajedno sa alfabetskim oznakama u malim zagradama, oznaa vaju redne brojeve svake od deset knjiga Drave. Arapski brojevi od 327 do 621, uz koje stoje slova a, b, c, d, e, o/.naavaju uobiajenu internacionalnu paginaciju, koju je prvi uveo H. Stefanus u svom izdanju celokupnih Platonovih dela (Lion, 1578), oznaavajui odeljke na svakoj stranici tim slovima.

Kritika pesnitva sa stanovita pedagogije (386a392c), s pogle dom na sadraj pesnikih tvorevina. Pedagoka kritika pesnitva, s po gledom na formu pesnikog izraza (392c394e). Podraavanje (mimesis) i vaspitanje (394e396c). Vrednost podraavanja s obzirom na pounost predmeta podraavanja i na zahtev da u valjanoj dravi svako obavlja samo jednu vrstu posla (396c398b). Reci, melodija, ritam, harmonija i disharmonija u funkciji formi ranja karaktera (398c403c). Gimnastike vaspitanje (403c405a). Medicina i pravo kao sred stva za ozdravljenje obolele drave. Fokilidova maksima (407a). Obra zovanje dobrih lekara i valjanih sudi ja. Mera muzikog i gimnastikog obrazovanja. Neprijatelj logosa (41 Ide). Odabiranje uvara" i pomonika". Fenianska la" (414c). Mit zlatnim, srebrnim i bronzanim ljudima (415a). Dunosti uvara dr ave" naspram podanika (416a). Komunizam uvara drave" (416d).

KNJIGA
IV(A),419a445e Problem nejednakosti u pravima i dunostima uvara i ostalih. Srea drave, kao celine, ostvarena odgovarajuom raspodelom dunosti. Bogatstvo nematina uopte (421d); s obzirom na rat (422a). Spoljna politika uzorne drave (422d). Klasni sukobi (422e, 423a). Veliina drave (423c). Prelaz iz jednog stalea u drugi (423d). Meu prijateljima je sve zajedniko" (424a). Odranje i napredak uzorne drave (424ab). Politiki smisao naela muzike (424c). Vaspitna naela igre (424e). Pravila pristojnosti (425b). Domen dejstva pravnih normi (425bc). Domen religije (427b). etiri kardinalne vrline, u odnosu na dr avu (427e). Mudrost drave (428b). Hrabrost drave (429ab). Umerenost drave (430d). Pravinost drave (432b). Pravian ovek (434d). ovek kao drava u malom (435d). Princip protivrenosti (436b). Teorija motivacije (437b). Teorija relativnih pojmova (438b). Od nos znanja i njegovog predmeta (438c). Odnos motiva i njegovog pred meta (439a). Analiza motiva s obzirom na princip protivrenosti (439b). Konflikt motiva (439c). Dve meusobno suprotne moi due i nagovetaj tree, koja izmeu ovih posreduje (439de). Poimanje volje kao posrednika izmeu razumnosti i poudnosti (440a). Zakljuak strukturi jedinke i strukturi drave (441c). Pravian ovek i pravina drava (44ld). etiri kardinalne vrline, u odnosu na jedinku (442cd ). Zakljuak principu i liku pravinosti (443bc).

406

407

_^^_^_^_

Nepravinost kao bolest due (444a), a vrlina kao zdravlje due (444e). Jedan oblik vrline i bezbroj oblika poroka (445r). Koliko ima naina upravljanja dravom, toliko ima naina telesnc egzistencije due (445cd).

Razlikovanje razuma i uma (51 ld). etiri saznajne moi: umovanje, razumevanje, vera, slikovito pred stavljanje (51 Ide).

KNJIGA V (E), 449a480a

Nagovetaj raspravljanja transformaciji drave (449a). Postavljanje pitanja zajednici ena i dece (449c). prirodi ena (451c), Digresija na govor vetini protivreenja (454a). ene kao uvari" (456d). Zakon zajednici ena i dece (457d). Ustanova braka za uvare" (458cd). Eugenika (459a). Plemenita la (45<>). Svadbene sveanosti (460a). Svadbeni reb (460ab). Ustanova za prijem i negu novoroen adi (460b). Odreivanje intervala najefikasnije plodnosti (460e). Ukla njanje nepoeljne novoroenadi (461c). Utvrivanje srodstva (461d)-, Najvee dobro i najvee zlo u dravi (462a). Pitanje svojini (462c). Drava kao organizam (462cd). Oslovljavanje u uzornoj dravi i drugim dravama (463a). Komu nizam oseanja u uzornoj dravi (463e), i dobara (464c). Stariji i mlai u uzornoj dravi (465a). Srea uvara" i srea drave (465c). Uzorna drava u ratu (466e). Nagrade h r a b r i m ratnicima (466c). Odnos prema Helenima i varvarima. Zabrana pljakanja leeva i spre avanja sahranjivanja poginulih neprijatelja (469b). Da li je uzorna drava mogua? (471cd). Kako je uzorna drava mogua? Filozofi-kraljevi i kraljevi-filozofi (473d). Ko je filozof? (474b). Znanje i mnenje (476b), skica teorije ideja. Filodoksi i filozofi (480a).

KNJIGA VII (Z), 514a541b

Alegorija peina (514a). Tumaenje alegorije peine" (517b). Preobraaj due (518d). Vladarske dunosti obaveza onih koji znaju (519c). Filozofi, koji ne ude za vlau, moraju je primiti kao obavezu (520cd). Filozof je bogat dobrim i razumnim ivotom; jedino filozof prezire politiku mo (521ab). Preobraaj due putem sticanja znanja (521c). Koja nauka preo braava duu i vodi je onome to jest (biu)? Gimnastika, muzika i umenja nemaju tu mo (521e). Empirijska saznanja takoe ne vode onome to jest (522c525b). Logistika (raunica) i aritmetika, uzete kao teorijske i apriorne discipline duha, prve su nauke koje vode onome to jeste, a pored toga mogu biti i praktino korisne (525b). Na isti nain, geometrija je druga nauka koja vodi ideji dobra i biu (526e), a i ona moe biti praktino korisna. Nauka tetu kao formi (stereome trija) trea je nauka koja vodi kontemplaciji bia i ideje dobra (528b), ali ta nauka jo nije otkrivena. etvrta je nauka astronomija, ili znanje telima kao formama koje se kreu (527d, 528b, 528e). I to znanje mora biti teorijsko (529a). Oblici kretanja (530d). Nedostaci pitagorejskog istraivanja harmonije (530e), i nagove taj pete teorijske nauke harmonike (531a). Sve nabrojane nauke su samo preludij" za glavnu melodiju" (dijalektiku), (531de). Dijalektika (532a535a). Izbor onih koji treba da budu upueni u nauke i dijalektiku (535a). Primer sokratovske ironije (536c). Obrazovanje dece i omladine (536d). Odabiranje prema sposobno stima i sklonostima, starosne prekretnice i odabiranje najsposobnijih (537b). Zloupotreba dijalektike (537e). Koliko je vremena potrebno za ovladavanje dijalektikom? (539de). Vreme prakse buduih filozof -vladar a (539e). Uputstvo nainu preuzimanja vlasti i poetku realizacije filo zofske drave (540e, 541a). Zakljuak (541b).

KNJIGA VI ( ) , 484a51 le
filozofskoj prirodi njenom mestu u dravi (484a). Adeimantov prigovor: filozofi mogu biti iskvareni i nekorisni za dravu (487b). Sokratova analiza socijalnih uslova koji kvare filozofsku prirodu (488a). Sofisti (492c). Degeneracija filozofske prirode u neodgovarajuim soci jalnim i politikim uslovima (494a). Koja drava odgovara filozofiji? (497a). Zakljuak filozofima-vladarima (499b). Nije nemogue da Muza filozofije ovlada dravom (499d). Lani i pravi filozofi (499e). Izrada filozofske slike drave (500e). Mogu li se ljudi ubediti u vrednost filozofske drave? (501cd). Pomou kojeg znanja mudroljubivi ljudi mogu postati spasioci drave"? (502d). Ideja dobra kao cilj najvie nauke (505a). ta je dobro? (505b). uvari drave moraju znati ta je dobro (506b). Nagovetaj ras pravljanja dobru po sebi (506cd). Skica teorije ideja (507b). Teorija vizuelne percepcije (507cd). Umno vienje (uvianje) kao izdanak ideje dobra (508de). Noeton i horaton (509d). Noumenon i fajnomenon (509de). Predmet mnenja i predmet znanja (510a). Podela noetona. Istraivanje iz hipoteza, istra ivanje iz principa (510b). Rad um a u matematici (510c). Logos i dijalektika kao sredstva i putevi koji vode principima svih stvari (511b).

KNJIGA
VIII ( H ) , 543a569c Kratak rezime glavnih rezultata istraivanja konstituenata uzorne drave, prema onome emu je postignuta saglasnost uesnika u dija logu od II do VIII knjige i podseanje na taku (449ab) u kojoj je nameravani tok izlaganja skrenuo u drugom pravcu. etiri empirijska oblika dravnog ureenja (timokratija, oligar hija, demokratija i tiranida) i etiri oblika egzistencije due (544c). Kako uzorni oblik drave (aristokratija) moe da degenerie u timokratiju? (545cd); Platonov (svadbeni) broj (546a). Timokratski ovek (548d).

408

409

Oligarhija (550c). Oligarhijski ovek (553a). Demokratija (555b). Demokratski ovek (558c). izlinim i neophodnim eljama (558d). U demokratskog oveka sva su zadovoljstva jednaka (561a); on sadri u sebi sve mogue oblike i najrazliitije karaktere (561e). Tiranida (562a). Sloboda kao najvee dobro (562bc). Kako se iz demokratske drave raa tiranida? (562c). Preterana sloboda prelazi u preterano ropstvo (564a). Tri sastavna dela demokratske drave (564cd). Narod (565a). Zastupnik naroda (565c). Kako se zastupnik naroda preobraava u tiranina? (565d). Tiranin (566a). Kako se tiranin odrava na vlasti? (566d). Euripid kao hvalitelj tirana (568ab). Optuba upuena tragikim pesnicima da su miljenici tiranide i demokratije (568c). Narod kao roditelj tiranina i nezahvalnost tiranina p r e m a svom roditelju (568d). KNJIGA I X ( ) , 571a592b Nastavak raspravljanja preduzetog u VIII knjizi: tiranski ovek (571a). San i zabranjene elje (571ab), nastavak teorije motivacije (IV, 437b441c) i teorije elja (558d561a). Eros tiranin due (573a). Pot pun tiranski ovek (573bc). Povezanost erotskog i tiranskog (574e). Zlo i beda tiranide (575c). Tiranin uzor nevernog, nepravednog i najgoreg oveka (576b). Tiranin je najnesreniji ovek (576c). Analogije vrline i sree (576cd). Prvi dokaz (577c). Drugi dokaz (580d). Tri soja ljudi: ljubitelji mudrosti, ljubitelji pobede i ljubitelji dobiti (581c). Teorija zadovoljstava (581cd). Orue filozofa su dokazi (582d). Trei dokaz za superiornost pravednog nad nepravednim u pod ruju zadovoljstva i sree (583b). Relativna i apsolutna zadovoljstva (583c). Mera uestvovanja u istini i biu (585b). Tiranin je najvie uda ljen od pravog zadovoljstva, a filozof najmanje (587a). Udaljenost tiraninovog prividnog zadovoljstva od istinskog zadovoljstva, numeriki izraena i logistiki izvedena (587d). Komentar izvedenog rauna s obzi rom na posledice pravednog i nepravednog ivota (588a). Slika ljudskog bia kao mitskog udovita (588bc). Smisao pohvala pravinih i nepravinih dela (589ab). Poreklo morala i prava (589 cd). Um kao vod ivota (591c). Ontiki status umne, uzorne drave (592b).

Podraavanje je igra (602b). U emu je mo kojom podraavanje impre sionira, i na koje svojstvo due je ta mo usmerena? (602c). Slikarstvo se zasniva na grekama ula vida (602d). Jedino razumni deo due (logistikon) moe, merenjem i raunanjem, da ispravi greke ula vida (602de). Mimetika umetnost je bezvredna, vezuje se za bezvredno i raa ono to je bezvredno (603b). Koje se naravi mogu lako podraa vati, a koje ne? (603c). Najtea optuba: umetnost moe da pokvari i odline ljude (342c). Neizbenost delovanja tuih emocija na nae (606a). Uzorna drava prihvata samo one pesme koje su himne bogovima i dobrim ljudima (607a). Stara nesuglasica izmeu filozofije i pesnitva (607b). Pesnicima i ljubiteljima poezije treba dopustiti da se brane naj boljim razlozima za koje znaju. (607d). Ako u tome ne uspeju, za njih kao takve nee biti mesta u pravinoj dravi (608ac). Nagrada za vrlinu (608c). Izvoenje dokaza za besmrtnost due (608de). Svaku stvar razara priroeno joj zlo i beda (609ab). etiri kardi nalna poroka: nepravinost, neumerenost, straljivost i neupuenost (609c). Poroci ne usmruju duu (609d). Zakljuak besmrtnosti due (611a). Broj dua je konstantan, niti se smanjuje niti poveava (611a). Izgled due dok je u zajednici s telom (611c). Prava priroda due (611e). Nagrada za vrlinu u empirijskoj egzistenciji due (612b). Vrli ljudi su toliko slini boanstvu koliko je to mogue (613ab). Nagrade za vrlinu koje dolaze od ljudi (613b). Pravino je govoriti da i takve nagrade postoje (613e). Mit Eru (614b). Suenje duama umrlih (614c). Ispatanje tira ninove due (615d). Putovanje dua umrlih (616b). Kosmologija (616c 617d). Re device Lahese, keri Anankine (617d). Sudbinski reb (618a). Uzorci ivotnih formi (618ab). Sokratov pouni komentar (618c); koje je saznanje najvanije? Princip sredine (619a). Nastavak Erove prie (619b). Opis izbora novih ivota (619bc). Drugi Sokratov pouni komentar (619de). Nastavak Erove prie: kako su nekada slavne linosti, izabrale svoje nove ivote (620a). Povratak dua i pripreme za ponovno raanje (620de). Letino polje, pijenje vode iz reke Amelete (621a). Ponovno raanje, Erovo buenje (621b). Trei Sokratov pouni komentar (62led).

KNJIGA
X (I), 595a621d Zakljuna kritika mimetike umetnosti (595a608c), nastavak kri tike preduzete u II knjizi (377a383c) i III knjizi (386a398b). Skica teorije ideja (596a), ideje kreveta i stolova. Umetnik udotvorac (596cd). Tri kreveta (597b). Svaka je umetnost daleko od istine (598bc). Vetina podraavanja i znanje, s pogledom na tragediju i njenog vou Ho mera (598e). Da li mimetiki pesnik popravlja ili kvari ljude? (600c). Podraavalac dopire samo do pojavne strane stvari, a samu stvar ne razume (601c), ne poznaje ni njeno sutastvo ni njenu svrhu (602a).

410

POGOVOR NOVOM IZDANJU DRAVE

Albin Vilhar, prevodilac Platonove Drave, preminuo je leta 1975. godine, kada je rad na reviziji njegovog prevoda bio pri zavretku. Na alost, on nije mogao da vidi kolike su i koje izmene izvrene u njegovom prevodu. Neka mu ovde bude izra ena zahvalnost na njegovom dugogodinjem radu na prevo enju Platonovih tekstova, posebno na lepom jeziku kojim je nastojao da Platonovu misao prenese naim itaocima. Odavno je, meutim, u svetu ustanovljena praksa da se prevodi klasinih tekstova revidiraju i, to je mogue vie, po boljavaju kako bi i ona skrivena znaenja izvornog teksta dola do izraaja u jednom jo premalo filozofski izgraenom jeziku kao to je na. Isto je tako potrebno ispravljati, to je u prevodilakom poslu neizbeno, pogotovu u onom gde prevo dioeva licentia poetica mora biti ograniena potrebom za to adekvatnijim strunim prenoenjem izvornog teksta na jedan drugi jezik. Kao osnov za ovu reviziju Vilharevog prevoda uzeto je Barnetovo postavljanje grkog teksta Platonove Drave (Ioannes Burnet, Platonis opera, Tomus IV, Respublica, pp. 327621, Scriptorum Classicorum Bibliotheca Oxoniensis, 1903). Konsultovani su sledei prevodi: na engleski jezik, Paul Shorey Republic (Plato, The Collected Dialogues, Princeton Universitv Press, 1973); B. Jowett, Plato's The Republic; na francuski jezik, Leon Robin, La Republique (Oeuvres completes de Platon, Gallimard, 1950); A. Bastien, L' tat ou la Republique, Pari 1922; na nemaki jezik, Otto Apelt, Platon, Der Staat, siebente Auflage, 1941, Leipzig; na ruski jezik A. N. Egunova, Gosudarstvo (Platon, Soinenija, Tom 3 (1), Moskva 1971); na hrvatski jezik, Martin Kuzmi, Drava ili praved nosti, Matica hrvatska, Zagreb 1942. Manje izmene Vilharevog prevoda izvrene su u I, II, V, VI i VII knjizi (iznova je prevedeno priblino 15%20%

413

teksta). Vee izmene izvrene su u III, IV, VII, IX i X knjizi (iznova je prevedeno 45%60% teksta). Na margine teksta naknadno su stavljene alfabetske oz nake, koje potiu iz Stefanusovog izdanja, a predstavljaju neku vrstu obaveze za svakog izdavaa Platonovih tekstova. U tekst su, takoe naknadno, unete numerike oznake, koje upuuju na odgovarajua objanjenja i komentare. Napisani su novi komentari i objanjenja za svaku knjigu Drave ponaosob. Napisan je i tematski pregled sadraja Drave i dodate su uobiajene alfabetske oznake za svaku knjigu. Imenski registar, koji je sastavio pok. A. Vilhar, zadran je uz izvesne ispravke i skraenja. U preostalom delu teksta, koji nije iznova prevoen, vrene su manje terminoloke is pravke, uz unoenje reenica koje su na nekoliko mesta bile isputene. Takoe su ispravljene i one tamparske greke koje su u prethodnim izdanjima promakle. Novembar, 1975. Dr Branko Pavlovi

SADRAJ Dr Veljko Kora: Platonov ideal jedinstva filozofije i politike DRAVA ILI PRAVINOSTI Knjiga prva Knjiga druga Knjiga trea Knjiga etvrta Knjiga peta Knjiga esta Knjiga sedma Knjiga osma Knjiga deveta Knjiga deseta Imenski registar Objanjenja i komentari teksta Tematski pregled Platonove Drave Dr Branko Pavlovi: Pogovor novom izdanju Drave 3 36 66 103 136 174 206 237 268 295 327 339 406 413 V

V*t