OEKIVANO STANJE ATMOSFERE

Poetak jesenjeg perioda je obeleilo veoma neobino stanje u atmosfri nad Evropom i okolnim akvatorijama. Relativno hladan septembar koji se zavrio rekordno niskom temperaturom koja nas prati i poetkom oktobra je upravo posledica tog neobinog stanja u atmosferi. Glavni uzronik ovako hladnog, gotovo, zimskog vremena je formiranje blokirajuih stanja u atmosferi znatno pre prosenog perioda pojave, a to je tok druga polovina novembra. Blokirajua anticiklonalna stanja u atmosferi se tako nazivaju jer se anticiklon koji se ovakvim procesom formira naziva bokirajui anticiklon. Ime je dobio po tome to pri ovakvoj anticiklogenezi dolazi do potpunog blokiranja zapadne i jugozapadne vazdune struje sa atlantika koja Evropi donosi vlane ali relativno tople maritimne uticaje tokom hladnnijeg dela godine, dok se po istonoj periferiji tog anticiklona preko polarne ili arktike vazdune struje ka Evropi (najee njenom istoku) sputa vrlo hladan vazduh, poreklom iz Arktika ili Sibira. U koliko se takva anticiklogeneza razvije negde nad prostorom od istoka Velike Britanije do zapada Rusije prodor hladnog vazduha bude usmeren pravo ka nama. Upravo to je u poslednjih nedelju dana uslovilo neobino hladno vreme nad istokom Evrope, naroito nad istokom Ukrajne, Rumunijom i Bugarskom gde se oseao i uticaj ciklona sa centrom nad Crnim morem. Kombnacija neobino hladnog severoistonog vetra i vlage od pomenutog ciklona su nad ovim predelima doneli najjai nalet hladnoe i snega u ovo vreme od davne 1929 godine.

Prema trenutnom stanju atmosfere i svim relevantim prognostikim modelima blokirajua stanja u atmosferi se nastavljaju do daljeg. U koliko se ovakvi paramtri odre pred nama je relativno hladan, povremeno i vrlo hladan oktobar i mogu veoma rani poetak zimskog vremena, ve iza 7.11. 2013. Ipak do tada ima dosta vremena i prostora da doe do izmena u globalnom planu rasporeda vazdunog pritiska, mada moram napomenuti da su blokirajua stanja veoma inertna, teko se naruavaju i imaju osobinu da se sa produavanjem perioda trajanja sve tee naruavaju. Upravo na ovakvom trendu u atmosferi se baziraju predvianja vrlo hladne zime nad Evropom. Nije tu re o ledenom dobu i ostalim senzacionalistikim naslovima. U koliko se blokirajua stanja u kombinaciji sa jakom ciklonskom aktivnou nad Mediteranom odre (kao to je bilo sluaj ovog puta) mi bi smo ove zime mogli imati nekoliko jakih snenih oluja sa obilnim snegom (oko ili preko 40cm) uz hladnu koavu i severni vetar. Isto tako to ne znai da emo imati kontinualan period hladnog i snenog vremena (u koliko do njega u opte doe) jer se kod ovakvog rsporeda vazdunog pritiska vazduh ka nama kree iz jezera hladnog vazduha nad junim Sibirom. Povremeno e dolaziti do prekidanja tog hladnog prodora da bi dolo do nove akumulacije hladnog vazduha i to bi bili intervali kada bi kod nas dolazilo do porasta temperature.

to se tie oekivanog stanja atmosfere u narednih mesec dana, nakon upada vee koliina hladnog vazduha koja se ka nama spustio po istonoj periferiji anticiklona nad Skandinavijom, od 6.10. se rauna na pomeranje anticiklona nad sredinju Evropu, time bi se i upad hladnog vazduha prekinuo i do 11.10. nad nama bi vladalo anticiklonalno stanje, a slaba ciklonska aktivnost nad Mediteranom bi transportovala znatno topliji vazduha. Ranije se predvialo da ovakvo stanje znatno due potraje ali poslednji izlazi svih relavantnih prognostikih modela (ukljuujui i dva najpouzdanija GFS i ECMWF model) ve oko tog datuma obnavljaju blokadu anticiklona nad Severnim morem i Skandinavijom, ime se ponovo ka nama otvara put upadu vee koliina hladnog, arktikog, vazduha. U koliko se ovakav scenario realizuje ve posle 12.10. sledi nov pad temperature vazduha uz jak severni vetar i prolaznu kiu. Posle 13.10. se ponovo mogu oekivati prizemni jutarnji mrazevi i dnevni maksimumi ispod prosenih vrednosti za sredinu oktobra. Oko 17.10. bi na kratko moglo doi do slabljenja ovog hladnog upada, ali bi se ve oko 19.10. on obnovio, ponovo donosei u glavnom suvo ali hladno vreme uz mogue jutarnje mrazeve i pojaan severoistoni vetar. Tek oko 23.10. bi trebalo doi do premetanja jezgra anticiklona nad sredinju Evropu, to bi nad regionom donelo nekoliko toplijih i sunanih dana, mada bi se magla i niski oblaci mogli odravati vei deo dana. Od 24.10. do 30.10. bi trebalo doi do novog porasta vazdunog pritiska nad severozapadom Evrope. Za sada modeli favorizuju anticiklogenezu u neto zapadnijem poloaju nego ranije i time bi ka istoku Evrope bio otvoren put za prodor hladnog ali i vlanog vazduha, polarnog, porekla. Tako da osim hladnog vremena tada treba oekivati i obilnije padavine, kiu u niim i sneg u planinama iznad 600m nadmorske visine. Dnevni maksimumi bi se generalno kretali oko +8 stepeni Celzijusa. Sam kraj meseca bi mogao da donese porast vazdunog pritiska i stabilizaciju vremena koji bi mogli potrajati i prvih nekoliko dana novembra, a iza 7.11. bi moglo poeti i pravo zimsko vreme sa razvijanjem jo jedne blokade anticiklona nad severoistokom Evrope.

PROGNOZA VREMENA

4.10. do 11.10. Poetkom perioda jutra vrlo hladna uz slab mraz. Tokom dana sunano i hladno, severni vetar u slabljenju, a posle 5.10. u okretanju na jugoistoni smer. Od 6.10. e doi do poveanja oblanosti tako da e nono izraavanje toplote biti znatno slabije i mrazeva vie nee biti. Dnevni maksimum u postepeno porastu ali e jugoistoni vetar jaati. Oko 7.10. je mogua i slaba, prolazna, kia. Za tim do kraja perioda malo do umereno oblano, toplije i suvo vreme uz slab do umeren, jugoistoni vetar. Jutarnji minimumi od +3 do +7 stepeni Celzijusa, a dnevni maksimumi od +15 poetkom do +19 stepeni Celzijusa krajem ovog perioda. Koliina padavina samo oko 2mm. Poslednjeg dana perioda uvee vetar u okretanju na severni smer i u pojaanju.

12.10. 18.10. Poetkom ovog prerioda se oekuje novo zahlaenje uz jak severni i severoistoni vetar te moguu pojavu slabe, prolazne, kie. Sredinom perioda malo do umereno oblano, vetrovito i ponovo hladno vreme za ovaj deo godine. Jutarnji minimumi od +1 do +4 stepena Celzijusa, tako su ponovo mogui prizemni mrazevi. Tokom dana takoe relativno hladno uz maksimalne vrednosti od +12 do +14 stepeni Celzijusa. Oko 15.10. se rauna na kratkotrajan porast temperature vazduha, vetar e okrenuti na zapadni smer i oslabiti. Dnevni maksimum na kratko oko +17 stepeni Celzijusa. Za tim se oekuje na nov upad hladnog i suvog vazduha uz jak severoistoni i istoni vetar. Krajem perioda vrlo hladno. Jutarnji minimumi od -2 do +1 stepen Celzijusa, a dnevni maksimumi izmeu +9 i +11 stepeni Celzijusa, to je znatno ispod proseka za ovaj deo godine.

19.10. 25.10. Poetkom perioda ponovo vrlo hladno, suvo i vedro vreme. Jutarnji minimumi od 0 do +5 stepeni Celzijusa, a dnevni maksimumi prvo ispod proseka i kretae se oko +11 stepeni Celzijusa, a za tim u postepenom porastu i oko +18 stepeni Celzijusa. Duvae slab jugoistoni vetar koji e od sredine perioda biti u postepenom pojaanju. Oko 25.10. se oekuje jae pogoranje vremena uz kiu, pad temperature vazduha i jak severni vetar. Maksimalne vrednosti temperature u osetnijem padu i kretae se oko +13 stepeni Celzijusa. Oekuje se oko 14mm taloga.

26.10. do 31.10. Tokom veeg dela perioda vetrovio, oblano i hladno vreme, povremeno uz kiu, a na planinama iznad 600m nadmorske visine e padati susneica i sneg. Jutarnje vrednosti od +5 do +8 stepeni Celzijusa, a dnevni maksimumi od +7 do +10 stepeni Celzijusa. Duvae jak severozapadni vetar to e znatno povaavati subjektivan oseaj hladnoe. Poslednjeg dana prognoziranog perioda se oekuje razvedravanje i smirivanje vremena uz slabljenje severozapdnog vetra. Dnevni maksimum u porastu na oko +13 stepeni Celzijusa. Oekivana koliina padavina oko 8mm taloga.

Poetkom novembra se rauna na stabilizaciju vremena uz suvo i prohladno vreme sa dnevnim maksimumima od oko +13 stepeni Celzijusa. Posle 8.11. izgledno je novo zahlaenje, kada bi dnevni maksimumi pali ispod +5 stepeni Celzijusa, moda i ispod te vrednosti i tada je mogu i prvi sneg.

NAPOMENA : Jo uvek postoji oko 25% verovatnoe da se u periodu od 10.10. so 23.10. odri suvo i stabilno vreme bez hladnih prodora. Meutim, u poslednjih 24h ta verovatnoa je opala sa 60% na 25% i trenutno su izgledi za tako neto sasvim mali. U koliko doe do znatne promene u izlazima modela, usledie auriranje ove prognoze.

Marko ubrilo