Kapacitet kanala

Telekomunikacioni kanal koji slui za prenos, npr., impulsnih signala u osnovnom opsegu, moe se uslovno opisati kao jedan niskopropusni filtar koji ima neku odreenu graninu uestanost. Osnovni zadatak svakog telekomunikacionog sistema, pa prema tome i kanala, je da uspeno prenosi signal, odnosno informaciju koju taj signal predstavlja. a vidimo da li postoji nain da se uporede razliiti sistemi, odnosno kanali u zavisnosti od njihove sposo!nosti da prenose odreene signale. Oigledno da nas interesuje kako da odredimo propusnu mo" kanala, odnosno kapacitet kanala. #re svega, jasno je da su kapacitet kanala i !rzina prenosa podataka kroz kanal neraskidivo povezani$ to je mogu"e ostvariti ve"u !rzinu prenosa podataka kroz kanal, to znai da je i kapacitet kanala, odnosno njegova propusna mo" ve"a. rugim reima, kapacitet kanala jednak je maksimalno mogu"oj !rzini prenosa podataka kroz taj kanal. %ko kapacitet kanala o!eleimo sa C, a !rzinu prenosa podataka kroz kanal sa V onda uvek mora !iti zadovoljen uslov da je$ #osmatrajmo sluaj !inarnog prenosa kroz sistem koji se ponaa kao niskopropusni filtar. #retpostavimo da je trajanje svakog !ita &tj. svakog elementarnog naponskog nivoa' TB = 0,001[s]. To znai da se u jednoj sekundi moe pojaviti ())) !itova to znai da je !rzina prenosa &!itska !rzina' ())) !itova u sekundi. *irina propusnog opsega sistema &pa, prema tome, i kanala' ne moe !iti manja od B = fg = 1/TB = 1/0,001[s] = 1000[Hz] &naravno, ako koristimo kriterijum prve nule'. +nai da kanal iji je propusni opseg od ) do ( [kHz] moe da prenosi sve !inarne signale ija !rzina emitovanja nije ve"a od ())) !itova u sekundi, odnosno iji impulsi nisu ui od ),))( sekunde. %ko tre!a posti"i ve"u !rzinu prenosa, a to znai da u jedinici vremena tre!a preneti ve"i !roj !itova, jasno je da trajanje svakog !ita &tj. svakog elementarnog naponskog nivoa' mora !iti kra"e. ,eutim, ve"a !rzina prenosa zahteva i ve"i &iri' propusni opseg sistema kroz koji se prenos o!avlja. -a primer, ako elimo da !rzina prenosa !inarnog signala !ude ne ())) !itova u sekundi ve" ().))) !itova u sekundi, to znai da gornja granina uestanost kanala mora da !ude najmanje 10[kHz] jer je trajanje jednog !ita u ovom sluaju TB = 0,0001[s]. .ada se moe odrediti kapacitet, tj. maksimalna !rzina prenosa kroz kanal ija je irina propusnog opsega B[Hz]. Kada je re o pravougaonim impulsima pokazali smo da je, u sluaju da znamo trajanje i o!lik impulsa koje aljemo, za prenos tih impulsa dovoljno ako kanal proputa samo komponente iz polovine prve poluarkade spektra &-ikvistova granina uestanost/'. akle, maksimalan !roj izlaznih impulsa u jedinici vremena koji se na prijemu mogu jasno razlikovati iznosi 2B impulsa. #rema tome, oigledno je da u sluaju prenosa !inarnih signala kapacitet kanala iznosi$ %ko je re o digitima &impulsima' sa etiri nivoa, poto u ovom sluaju svaki digit predstavlja dva !ita to je sada kapacitet kanala dva puta ve"i, tj. C = 2B log2 4 = 2B log2 22 = 2 2B log2 2 = 4B. 0 optem sluaju, ako je re o digitima sa , nivoa, kapacitet kanala je$

V C

C = 2B

C = 2 B log2 M