oktobar, 2013.

godine

Analiza sprovoenja omladinske politike na lokalnom nivou u pograninom podruju Srbija - Bosna i Hercegovina

Sadraj: Uvod.................................................................................................................................................................................4 Mehanizmi za unapreenje poloaja mladih u Evropi...................................................................................6 Analiza efiksanosti lokalnih mehanizama za unapreenje poloaja mladih u prekograninom regionu Srbija - Bosna i Hercegovina...........................................................................8 O istraivanju i metodologiji....................................................................................................................................8 1 - Analiza efikasnosti sprovoenja omladinske politike na lokalnom nivou u Srbiji......................10 1.1 Pravni i institucionalni mehanizmi za unapreenje poloaja mladih u Srbiji...............................10 1.2 Funkcionisanje i postignua Kancelarija za mlade koje deluju u pograninom regionu sa BiH .............................................................................................................................................................19 1.3 Sprovoenje Lokalnih akcionih planova u pograninom regionu sa BiH......................................30 1.4 Vidljivost rada Kancelarija za mlade u pograninom regionu sa BiH..............................................39 2 - Analiza efikasnosti sprovoenja omladinske politike u Bosni i Hercegovini.................................47 2.1 Pravni i institucionalni mehanizmi za unapreenje poloaja mladih u BiH...................................47 2.2 Funkcionisanje i ostvareni rezultati Komisija za mlade koje deluju u pograninom regionu sa Srbijom...........................................................................................................................................................51 2.3 Osnove odlike Strategija za mlade i njihovo sprovoenje u pograninim optinama sa Srbijom..........................................................................................................................................................................59 2.4 Vidljivost rada Komisija za mlade..................................................................................................................62 Rezultati istraivanja - ta mladi misle o sprovoenju omladinske politike na lokalu?.................................................................................................................................................66 Literatura......................................................................................................................................................................88

Izdava: Helsinki odbor za ljudska prava u Republici Srpskoj Centar za ravnomerni regionalni razvoj-CenTriR Autori: Todor Nikoli (BiH) Aljoa Ljubojevi (BiH) Vedrana Suboti (BiH) Vanesa Belki (Srbija) Milica Hrnjaz (Srbija) Bojan Klaar (Srbija) Milo Hrnjaz (Srbija) Dizajn i priprema za tampu: Koncepta, Beograd tampa: "Moji" d.o.o. Bijeljina Tira: 400

Ova publikacija je izraena uz finansijsku pomo Evropske unije. Sadraj publikacije predstavlja iskljuivu odgovornost nosilaca projekta- Helsinkog odbora za ljudska prava u Republici Srpskoj i Centra za ravnomerni regionalni razvoj- CenTriR i ni u kom sluaju ne predstavlja stanovite Evropske unije

Uvod
Izgradnja demokratskog drutva zasnovanog na vladavini prava, uspostavljanju demokratskih institucija, potovanju ljudskih prava i sloboda zaht(ij)eva, izmeu ostalog, aktivno uee graana u procesu odluivanja na svim nivoima vlasti. Meutim, ukoliko se graanima zaista eli dati prilika da javno iskau svoje potrebe i probleme sa kojima se svakodnevno suoavaju, i da aktivno uestvuju u njihovom r(j)eavanju, uee graana u procesu donoenja odluka ne sme da podrazum(ij)eva samo glasanje ili kandidovanje na izborima. U skladu sa tim, odgovorna vlast bi trebalo da stvori prostor, gd(j)e e graani imati priliku da kontinuirano utiu na proces donoenja odluka, naroito onih koje posredno ili neposredno utiu na njihov svakodnevni ivot. Vlasti u lokalnim zajednicama predstavljaju prvu instancu u ostvarivanju osnovnih prava i sloboda graana, definisanju njihovih potreba, te r(j)eavanju svakodnevnih ivotnih problema. Rezultati brojnih istraivanja, relevantnih domaih i meunarodnih organizacija, ukazuju na to da su Bosna i Hercegovina (BiH) i Srbija ostvarile znaajan napredak kako bi se unapr(ij)edila organizaciona struktura, te poboljala efikasnost rada i pruanje usluga lokalnih vlasti. Meutim, nisu svi graani imali podjednaku korist od toga, niti su ostvareni rezultati na planu pristupa graana odreenim uslugama bili podjednako rasporeeni u svim lokalnim zajednicama. Aktivno uee mladih u drutveno-politikom ivotu predstavlja jedan od najvanijih elemenata za razvoj graanskog drutva. Mladi ljudi, koji ine priblino jednu etvrtinu ukupne populacije u BiH i jednu petinu u Srbiji1, uglavnom su iskljueni iz procesa donoenje odluka na svim nivoima vlasti, naroito onih odluka koje direktno ili indirektno utiu na poboljanje njihovog poloaja u drutvu. Broj mladih politiara zastupljenih u organima vlasti je veoma mali, dok je mogunost njihovog uticaja na donoenje odluka skoro zanemarljiva. Proc(j)enjuje se da je 97% svih parlamentaraca u BiH starije od 30 godina, dok u srpskom parlamentu u poslednjem sazivu s(j)edi 9,6% poslanika starosti do 33 godine, to je tri puta vie nego u BiH. Procenat izlaznosti mladih na izbore je nizak u obe drave, a predstavnici institucija zaduenih za pitanja mladih u BiH i Srbiji esto nemaju adekvatan odgovor na iskazane potrebe i probleme koji mue mlade u ovim dravama. Pored ovoga, postojei mehanizmi za uee mladih u donoenju odluka na svim nivoima vlasti u velikoj m(j)eri nisu funkcionalni u obe drave, mada vlasti u ob(j)e drave, naroito na lokalnom nivou, esto istiu da u njihovim sredinama postoje adekvatni mehanizmi, koji omoguavaju mladima da se ukljue u proces donoenja odluka. Meutim, brojni prim(j) eri iz prakse ukazuju na injenicu da mladi vlastima u BiH i Srbiji nisu visoko na listi prioriteta, te ih esto posmatraju samo kao korisnike odreenih usluga ili sredstvo za legitimaciju vlasti. Uspostavljeni mehanizmi za unapreenje poloaja mladih na svim nivoima vlasti, kao i pozivi 1 Prema popisu iz 2011. godine u Srbiji ima oko milion i po mladih uzrasta od 15-30 godina, to ini oko 20% od
ukupne populacije

za aktivno ukljuivanje ove populacije u ivot zajednice, uglavnom su formalni i deklarativni, to esto uzrokuje stvaranje apatije i nemoi mladih na planu r(j)eavanja kljunih drutvenih problema. Ova publikacija je nastala, kao jedna od aktivnosti, na projektu Mladi-najznaajnija pokretaka snaga naeg regiona, koji je kroz IPA program Prekogranina saradnja Srbija-Bosna i Hercegovina, finansirala Evropska unija. Ovaj projekat su zajedniki realizovale d(ij)ve organizacije civilnog/graanskog drutva- Helsinki odbor za ljudska prava u Republici Srpskoj (Bijeljina) i Centar za ravnomerni regionalni razvoj-CenTriR (Beograd). Prevashodni cilj publikacije jeste da pokae stvarno stanje stvari na planu sprovoenja omladinske politike u optinama/gradovma koji pripadaju ovom prekograninom podruju, da uporedi prisutnu praksu u Srbiji i BiH na planu r(j) eavanja problema mladih, ali i da kreatorima omladinske politike u ob(j)e drave ukae na uska grla i preporuke kako da ista prevaziu sa ciljem postizanja boljih i odrivijih rezultata. Pored kratkog pregleda pravnih i institucionalnih mehanizama za unapreenje poloaja mladih u ob(j)e drave, najvaniji dio/deo publikacije predstavljaju rezultati analize o funkcionisanju Komisija/Kancelarija za mlade u 16 optina/gradova (Sremska Mitrovica, Inija, Stara Pazova, Ruma, Prijepolje, Nova Varo, Uice, ajetina, Bijeljina, Gradaac, Doboj-Istok, Oraje, Gorade, Viegrad, Foa, Srebrenica) i sprovoenju lokalnih Strategija/Akcionih planova za mlade u ovim lokalnim zajednicama. Da bi se dobio sveobuhvatan uvid u dosadanje rezultate (s)provoenja omladinske politike u optinama i gradovima koji su bili obuhvaeni ovom analizom, u posl(ij) ednjem d(ij)elu publikacije su predstavljeni nalazi anketiranja 1214 srednjokolca, iz istih lokalnih samouprava, o tome kako procenjuju rad lokalnih t(ij)ela u reavanju problema mladih.

Mehanizmi za unapreenje poloaja mladih u Evropi

Evropska unija (EU) je u oblasti omladinske politike nadlena za preduzimanje aktivnosti kojima se podupiru, koordiniraju ili dopunjuju d(j)elovanja drava lanica. Dakle, pristup prema mladima, programe i praksu za unapreenje poloaja ove populacije drave lanice EU grade i razvijaju na razliite naine, ali su osnovni elementi na kojima se zasniva omladinska politika jednaki za sve drave. Ovi elementi, pr(ij)e svega, podrazum(ij)evaju ideje uenja, drutvene kohezije, graanstva/uea, sigurnosti i dobrobiti. U skladu sa tim, veina dokumenata koji se bave problemima mladih, polazi od stanovita da je ova populacija vaan resurs, bez koga se ne moe zamisliti razvoj modernog graanskog drutva u Evropi. B(ij)ela knjiga o mladima, usvojena 2001. godine, predstavlja jedan od najznaajnijih dokumenata Evropske unije u oblasti omladinske politike i osnov za saradnju drava lanica u cilju poboljanja poloaja mladih. Ovim dokumentom su odreene prioritetne oblasti d(j)elovanja kao to su: participacija, informisanje, volontiranje, razum(ij)evanje i znanje o mladima. Nakon to su utvreni zajedniki ciljevi i oblasti djelovanja u radu sa mladima stvoreni su preduslovi za kreiranje novih programa i m(j)era za podrku ovoj populaciji u EU. Strukturalni dijalog, koji je uveden 2006. godine sa ciljem da se mladi ukljue u kreiranje javnih politika, predstavlja jedan od vanih elemenata za uspostavljanje dijaloga izmeu mladih i organa zaduenih za donoenje i sprovoenje omladinskih politika na svim nivoima vlasti u EU. Ovaj mehanizam podrazum(ij) eva podjednako uee mladih u ivotu zajednice, bez obzira da li jesu ili ne lanovi odreenih udruenja/organizacija. EU je 2008. godine usvojila Revidiranu drutvenu agendu, gd(j)e se kao jedna od najvanijih oblasti d(j)elovanja pominju d(j)eca i mladi, kao budunost Evrope u koju treba ulagati. Kao izv(j)esna dopuna ovom dokumentu 2009. godine je usvojena Strategija Evropske unije za mlade (2010 2018) ulaganje i osnaivanje. Meu najvanijim ciljevima ovog dokumenta navedeni su: stvaranje veih mogunosti za mlade u oblasti obrazovanja i zapoljavanja, poboljanje dostupnosti i puna ukljuenost mladih ljudi u drutvo, podsticaj solidarnosti mladih i zajednice. Nam(j)era ovog dokumenta je da se prom(j)eni dosadanji pristup EU prema mladima u r(j)eavanju njihovih osnovnih problema i izazova sa kojima se svakodnevno suoavaju, uz uvoenje principa ulaganja i osnaivanja. Na ovaj nain ele se obezb(j)editi vea sredstva za poboljanje poloaja mladih i ojaati mehanizami za njihovo uee u drutvenom ivotu, a u cilju promovisanja vr(ij)ednosti na kojima se zasniva EU. U skladu sa tim, prioritet u kreiranju omladinskih politika e biti zapoljavanje mladih kao i njihovo ukljuivanje u drutvene procese.

Mladi u akciji je program Evropske komisije, koji podrava mobilnost i neformalno obrazovanje mladih, uzrasta 13-30 godina, iz c(ij)ele Evrope, povezujui ih meusobno, kao i sa njihovim vrnjacima iz c(ij)elog sv(ij)eta. Program ima budet od 885 miliona evra za period 2007-2013 i otvoren je za zemlje lanice EU i partnerske zemlje. Ciljevi programa su: podsticanje aktivnog uea mladih, promocija vr(ij)ednosti solidarnosti i tolerancije, jaanje uzajamnog razum(ij)evanja, razvoj kvalitetnijih sistema podrke za omladinske aktiviste/kinje i organizacije, ohrabrivanje saradnje u oblasti rada samladima, na nivou Evrope. Ciljna grupa programa: mladi izmeu 15 i 28 godina (u nekim sluajevima od 13-30 godina) i omladinske organizacije koje rada sa njima. Bosna i Hercegovina i Srbija su obuhvaene ovim programom Evropske unije kao partnerske zemlje. Sav(j)et Evrope2, takoe, ohrabruje mlade da se angauju u jaanju drutvene kohezije, potovanju ljudskih prava i kulturne razliitosti u Evropi. Jaanje mehanizama za uee mladih u javnom ivotu predstavlja jedan od osnovnih elemenata omladinske politike ove organizacije, sa ciljem da se podstakne razvoj i jaanje omladinskih organizacija, mrea mladih, te omladinskih inicijativa na domaem i meunarodnom nivou. Aktivno uee mladih u drutvenim procesima, takoe, se podstie kroz zajedniko upravljanje mladih i donosioca odluka - sistem komenadmenta. Ovaj mehanizam podrazum(ij)eva ukljuivanje predstavnika omladinskih organizacija u rad dravnih institucija, kako bi se na najefikasniji nain definisali prioriteti i potrebe omladinskog sektora. Evropska povelja o ueu mladih u ivotu na lokalnom i regionalnom nivou ubraja se meu najvanije dokumente, koji podstie punopravno uee mladih u procesu donoenja odluka, naroito onih odluka od neposredne vanosti za njihov ivot i poloaj u drutvu. Ovu povelju Sav(j)eta Evrope, koju su kreirali evropski strunjaci u saradnji sa mladima, potpisale su i lanice Evropske unije. Dokument sadri ideje, pr(ij)edloge i aktivnosti za unapreenje poloaja mladih, kao i preporuke lokalnim i regionalnim vlastima kako da podstaknu mlade da preuzmu ulogu aktivnih graana, koji uestvuju u najvanijim drutveno-politikim procesima. U dokumentu Izm(j)enjena i dopunjena povelja o ueu mladih u lokalnom i regionalnom ivotu, usvojenom 2003. godine, istaknuto je da su mladi ljudi graani optina i regiona u kojima ive, isto kao i bilo koja druga starosna kategorija, i da im stoga moraju biti dostupni svi oblici participacije u drutvu, te je podrano unapreivanje uloge mladih u razvoju demokratskog drutva, posebno u lokalnom i regionalnom javnom ivotu. Mladima, koji ive u bilo kojoj dravi lanici EU, omogueno je da: putuju bez viza i ogranienja boravka, uz pravo da se unutar svih drava lanica EU tretiraju na isti nain kao u matinoj dravi, ive i rade unutar bilo koje drave lanice, dok su diplome steene u matinoj dravi priznate u svim ostalim dravama lanicama Unije, aktivno uestvuju u politikim procesima, kroz brojne EU programe kreirane za mlade.

2 Sav(j)et Evrope je meunarodna organizacija, koja se bavi zatitom ljudskih prava i promocijom evropske kulturne

raznolikosti. S(j)edite organizacije je u Strazburu, a sainjavaju je 47 drava lanica. Bosna i Hercegovina i Srbija su, takoe, lanice ove organizacije.

ANALIZA EFIKASNOSTI LOKALNIH MEHANIZAMA ZA UNAPREENJE POLOAJA MLADIH U PREKOGRANINOM REGIONU SRBIJA - BOSNA I HERCEGOVINA

O istraivanju i metodologiji
Istraivanje o efikasnosti rada Komisija/Kancelarija za mlade u pograninoj regiji Srbija-Bosna i Hercegovina sprovedeno je kao jedan od rezultata projekta Mladi - najznaajnija pokretaka snaga naeg regiona, koji je realizovan kroz IPA Program prekogranina saradnja Srbija-Bosna i Hercegovina. Projekat su realizovale partnerske organizacije Helsinki odbor za ljudska prava u Republici Srpskoj (Bijeljina) i Centar za ravnomerni regionalni razvoj-CenTriR (Beograd), zahvaljujui donaciji Delegacije Evropske unije u BiH i Delegacije Evropske unije u Srbiji. S obzirom da je jedan od principa ovog programa to da svi projekti moraju biti sprovedeni na obuhvaenom programskom podruju u Srbiji3 i Bosni i Hercegovini4, fokus istraivanja je, dakle, bio na utvrivanju rezultata sprovoenja omladinske politike u optinama/gradovima koji spadaju u ovo pogranino podruje Srbija-BiH. Istraivanje je osmiljeno sa ciljem da obezb(ij)edi sveobuhvatan i ob(j)ektivan pregled dosadanjeg uinka lokalnih mehanizama za unapreenje poloaja mladih, odnosno Komisija/ Kancelarija za mlade5, utvrdi usklaenost njihovog rada sa osnovnim potrebama mladih u lokalnim zajednicama, utvrdi rezultate sprovoenja Strategija/Lokalnih akcionih planova za mlade6 te definie mogua r(j)eenja za poboljanje efikasnosti ovih t(i)jela u budunosti. Predmet istraivanja je bio dosadanji rad Komisija/Kancelarija za mlade u osam lokalnih zajednica u BiH (Bijeljina, Doboj-Istok, Gradaac, Oraje, Srebrenica, Gorade, Foa, Viegrad) i osam lokalnih zajednica u Srbiji (Sremska Mitrovica, Inija, Ruma, Stara Pazova, ajetina, Uice, Prijepolje, Nova Varo), kao bi se utvrdili rezultati rada ovih t(ij)ela i znaaj njihovog dosadanjeg 3 Programsko podruje obuhvata optine i gradove u Srbiji iz sledeih okruga: Sremskog okrug(Sremska Mitrovica, id, Inija, Irig, Ruma, Stara Pazova, Peinci),Mavanskog okruga(abac, Bogati, Loznica, Vladimirci, Koceljevo, Mali Zvornik, Krupanj, Ljubovija), Zlatiborskog okruga(Bajina Bata, Kosjeri, Uice, Poega, ajetina, Arilje, Priboj, Nova Varo, Prijepolje, Sjenica) iKolubarskog okruga (Valjevo, Oseina, Ub, Lajkovac, Mionica, Ljig). 4 Brko Distrikt, Gradaac, Doboj Istok, Graanica, Srebrenik, eli, Lopare, Ugljevik, Donji abar, Domaljevac-amac, Modria, Odak, Kalesija-Osmaci, Banovii, Bijeljina, Bosanski Brod, Bratunac, Han Pijesak, Kalesija, Kladanj, Lukavac, Milii, Oraje, Pelagievo, Petrovo, Sapna, Srebrenica, amac, ekovii, Teoak, Tuzla, Vlasenica, Vukosavlje, Zvornik, ivinice, Trnovo RS, Istona Ilida, Istono Novo Sarajevo, Vogoa, Istoni Stari Grad , Vare, Visoko, Fojnica, Viegrad, Rogatica, Sokolac, Pale, Pale Praa, Novo Gorade, Rudo, ajnie, Gorade, Foa Ustikolina, Foa, Kalinovik, Trnovo, Hadii, Ilida, Novi Grad Sarajevo, Stari Grad Sarajevo, Ilija, Breza, Kiseljak, Kreevo, Olovo, Sarajevo Centar, Novo Sarajevo. 5 Ova tela se u BiH zovu Komisije za mlade, a u Srbiji Kancelarije za mlade 6 Strateki dokumenti za mlade u BiH se zovu Strategija za mlade,a u Srbiji Lokalni akcioni plan za mlade.
8 9

angaovanja na poboljanju poloaja mladih. Oblasti istraivanja su bile: 1) resursi i funkcionisanje Komisija/Kancelarija za mlade u 16 optina/gradova, 2) dosadanja postignua i rezultati ovih t(ij)ela u radu sa mladima, 3) vidljivost i prepoznatljivost rada ovih Komisija/Kancelarija za mlade na internetu i drutvenim mreama, 4) sprovoenje Strategija/Lokalnih akcionih planova za mlade u 16 istih optina i gradova u Srbiji i BiH, 4) zadovljstvo srednjokolaca funkcionisanjem i dosadanjim uincima Komisija/Kancelarija za mlade u 16 obuhvaenih optina/gradova. Istraivanje je sprovedeno u periodu jul oktobar 2013. godine i podrazum(ij)evalo je prim(j) enu metode ispitivanja, posredstvom usmenih (usm(j)ereni/dirigovani intervju) i pismenih iskaza ispitanika (anketa). S obzirom na to da su se podaci prikupljali posredno, na osnovu opaanja i iskustva drugih, od operativnih metoda koritene su kvanitativno-kvalitativna analiza sadraja dokumenata i internet stranica. Kao osnovni izvor saznanja prim(j)enjeni su: podaci prikupljeni putem dubinskih intervjua sa koordinatorima Komisija/Kancelarija za mlade, podaci prikupljeni putem anketiranja uenika/ica srednjih kola, analiza sadraja Strategija/Lokalnih akcionih planova za mlade, analiza sadraja internet stranica, facebook i twitter profila Komisija/Kancelarija za mlade. Anketiranje uenika/ca srednjih kola sprovedeno je u 15 optina/gradova u pograninoj regiji BiH-Srbija, u periodu septembar-oktobar 2013. godine, na uzorku od ukupno 1214 ispitanika/ica (670 BiH i 544 Srbija), to ini 12% ukupne populacije srednjokolaca u 15 odabranih lokalnih zajednica.

1 - Analiza efikasnosti sprovoenja omladinske politike na lokalnom nivou u Srbiji 7

godine. Sa druge strane, prema podacima Unije poslodavaca Srbije, veina poslodavaca smatra da su im mladi bez iskustva troak. Trite mlade radne snage u Srbiji karakteriu i relativno niske stope aktivnosti (znaajno nie od nacionalnog proseka i stopa aktivnosti mladih u zemljama EU). Tako niska stopa aktivnosti se uglavnom objanjava produenim kolovanjem i injenicom da najvei broj studenata ne radi dok studira. Pored toga, zabrinjava podatak da skoro svaki deseti mladi ne trai posao, a nije na kolovanju. Mladi koji se ne koluju i ne obuavaju predstavljaju kategoriju mladih koja se u evropskoj statistici naziva NEET (Not in Education, Employment or Training). U veini evropskih zemalja NEET grupa se definie kao mladi starosti od 15-24 godine koji ne rade, ne koluju se, niti idu na obuku. Ova grupa obuhvata kako mlade sa hendikepom i obeshrabrene radnike koji sumnjaju da e ikad nai posao, tako i mlade koji su zavrili fakultet, ali ekaju posao koji odgovara njihovom statusu i kvalifikacijama. Tu su meutim i oni koji su dobrovoljno u ovoj grupi jer putuju ili se bave nekim drugim aktivnostima, kao to su slikanje i muzika. Prema podacima iz 2011. godine pripadnika ove grupe u evropskim zemljama ima skoro 7,5 miliona, to je oko 12,9% celokupne evropske omladine. Prema istraivanju Potrebe trita rada i poloaj mladih nezaposlenih lica u Srbiji koje je 2012. godine objavila Unija poslodavaca, u R. Srbiji, jo uvek, oko 10% populacije ne zavrava osnovnu kolu, u srednje kole se upisuje izmeu 90% i 95% onih koji zavre osnovnu kolu, oko 15% upisanih ne zavri srednje obrazovanje, a svega 13% zavrava viu ili visoku kolu. Ukoliko se u obzir uzme samo aktivno stanovnitvo, situacija je neto bolja, ali je i tu nivo daleko nii od proseka EU (19% sa tercijarnom diplomom u odnosu na prosek EU od oko 30%). Takva situacija upotpunjava optu sliku mladih u Srbiji i jasno govori o ogranienjima startnih mogunosti velikog dela mlade populacije. Problem finansijske (ne)zavisnosti mladih dovodi do toga da su mladi u Srbiji u mnogo veoj meri i u mnogo duem vremenskom periodu zavisni od roditelja i porodica nego to je to sluaj sa njihovim vrnjacima u razvijenim evropskim dravama. Ova vrsta zavisnosti u biti onemoguava njihovo osamostaljivanje i prelazak u odraslost, i generie sve ostale probleme sa kojima se mladi u Srbiji bore. Teki ekonomski i socijalni uslovi u kojima odrastaju mladi utie na njihovu ogranienu mobilnost, pa zatvorene i, vrlo esto, patrijarhalne sredine u kojima sazrevaju doprinose njihovim rigidnim pogledima na svet i odbojnosti prema svemu to je razliito drugim kulturama, uverenjima, izborima. U tom smislu, rezultati istraivanja Graanskih inicijativa (2002.) o pokretljivosti mladih u Srbiji su zaista zabrinjavajui, iako se situacija u poslednjih nekoliko godina, naroito zahvaljujui liberalizaciju viznog reima sa zemljama EU, donekle promenila na bolje. Pomenuti rezultati pokazuju da u Srbiji svega 15% mladih putuje van zemlje redovno, u proseku jednom godinje, a ak 49% mladih nije bilo nijednom u inostranstvu u poslednjih pet godina.
11

1.1 Pravni i institucionalni mehanizmi za unapreenje poloaja mladih u Srbiji

1.1.1 Izazovi sa kojima se suoavaju mladi u Srbiji
Poloaj mladih u Srbiji je u znaajnoj meri uslovljen nizom drutveno-ekonomskih i politikih deavanja koja su uticala na poloaj svih drutvenih grupa, pa i na kategoriju mladih. Naime, mladi u Srbiji su odrastali u zemlji koja se, sa jedne strane, suoavala sa prelaskom iz socijalizma u reim trine ekonomije, to je podrazumevalo uruavanje jednog sistema vrednosti, izlazak iz okvira relativne socijalne stabilnosti u zonu neizvesnosti i konstantne kompetitivnosti, i suoavanje sa periodom tranzicije koji je sa sobom doneo privatizaciju drutvenih preduzea, armiju nezaposlenih, siromatvo i pad ivotnog standarda. Sa druge strane, to isto dezorijentisano drutvo bilo je pogoeno ratnim deavanjima na teritoriji bive SFRJ, sankcijama i prilivom velikog broja izbeglih i raseljenih lica sa ratom zahvaenih podruja. U takvim uslovima, dravne vlasti koje su se smenjivale do pred kraj prve decenije dvadeset prvog veka pokuavale su da izau na kraj sa krupnim ekonomskim i politikim problemima, ostavljajui pitanja vezana za mlade i nedostatak sistemske omladinske politike po strani. Tek kada je 2007. godine formirano Ministarstvo omladine i sporta, a ubrzo zatim usvojena i Nacionalna strategija za mlade, problemi mladih u Srbiji su poeli da se razmatraju i reavaju na sistematski i odgovoran nain. Meutim i ovaj zamah u bavljenju omladinskim politikama sputan je svetskom ekonomskom krizom koja je pogodila i Srbiju 2008. godine, tako da napredak na ovom planu, iako prepoznatljiv, do dananjeg dana nije dao oekivane rezultate. Teka ekonomska situacija u zemlji u najveoj meri pogaa ranjive grupe, a meu njima i mlade generacije. Prema podacima Ankete o radnoj snazi Republikog zavoda za statistiku, u prethodnoj (2012) godini, dok je ukupna stopa nezaposlenosti bila 23,9%, stopa nezaposlenosti mladih bila je daleko vea (stopa nezaposlenih mladih izmeu 15 i 19 godina ivota bila je 64,1%, onih izmeu 20 i 24 godina 48,4% i izmeu 25 i 29 godina 35,3%), ime naa zemlja nadmauje stope nezaposlenisti mladih, uzrasta od 15 do 24 godina starosti, u EU koja je u 2012. godini iznosila 23%. U prilog tome govore i podaci koje je objavio Infostud i koji pokazuju da od ukupnog broja posetilaca koji preko ovog sajta trae posao, gotovo 60 odsto ima izmeu 19 i 30 godina8. Takoe, istraivanjima je utvreno da je prosek ekanja na zaposlenje meu mladima i do dve
7 Ovu analizu je sproveo Centar za ravnomerni regionalni razvoj - CenTriR iz Beograda

8 Prema anketi Infostuda (2012), najtraenija zanimanja su u oblasti trgovine, administracije, ekonomije, IT-ja. Slede elektrotehnika, mainstvo, bankarstvo, marketing, PR. U poslednjih godinu dana je za oko 80% porasla ponuda posla iz oblasti informacionih tehnologija, i to je oblast koja svakako najbre raste.
10

Takva situacija doprinosi i nastojanjima velikog broja mladih ljudi da napuste zemlju. U izdanju V.Pejia Young people in Serbia attitudes, moral values and perspectives, South-East Europe Review (2003) navodi se da je u prvoj polovini devedesetih, dve treine mladih u Srbiji elelo da napusti zemlju, a prema istraivanju iz 2003. godine - svaki drugi. Uzrok tome su oigledno kumulirani problemi o kojima smo do sada govorili - siromatvo, nemogunost pronalaenja posla i sticanja finansijske nezavisnosti, zatvorenost lokalnih sredina, ograniene mogunosti. Ranjive grupe kao to su etnike manjine, osobe sa invaliditetom ili mladi s tekoama u uenju su u naroito tekom poloaju jer su najee iskljuene iz postojeih akcija usmerenih ka poboljanju poloaja mladih. Uzimajui u obzir pomenute, kao i mnoge druge izazove i probleme sa kojima se mladi u Srbiji suoavaju (vrnjako nasilje, porast stope kriminala meu mladima, nedostatak stambenog prostora itd.), drava je u poslednjih nekoliko godina preduzela niz koraka kako bi obezbedila sistemska reenja za podrku mladima u razliitim oblastima drutvenog ivota, stvorila uslove za njihovo aktivnije ukljuivanje u sferu donoenja odluka i obezbedila mogunosti za uspostavljanje partnerskog odnosa izmeu javne vlasti i mladih.

interesa za mlade, Nacionalnih saveta nacionalnih manjina i eksperata, jedna treina lanova Saveta su i predstavnici udruenja mladih i udruenja za mlade i njihovih asocijacija. Ovakva savetodavna tela mogu se osnivati i u okviru autonomne pokrajine, kao i jedinice lokalne samouprave - pokrajinski, gradski i optinski saveti za mlade. Ministarstvo vodi jedinstvenu evidenciju udruenja mladih i udruenja za mlade, kao i njihovih saveza radi organizovanog i sistematskog praenja stanja u oblasti sprovoenja omladinskih politika, kao i finansiranja programa i projekata u oblastima omladinskog sektora. SEKRETARIJAT AP VOJVODINE ZA OMLADINU I SPORT, odnosno Sektor za omladinu u okviru Sekretarijata, je formiran sa ciljem sveobuhvatnog planiranja i sprovoenja planova za unapreenje poloaja mladih na teritoriji pokrajine. Sekretarijat se, izmeu ostalog, bavi realizacijom i praenjem sprovoenja Akcionog plana politike za mlade i Akcionog plana za borbu protiv droga AP Vojvodine; realizacijom programa i projekata iz oblasti omladinske politike; finansiranjem i sufinansiranjem projekata udruenja mladih i za mlade; pruanjem podrke osnivanju i radu lokalnih kancelarija za mlade, kao i izradi i realizaciji lokalnih akcionih planova za mlade (LAP); itd. UDRUENJA MLADIH I UDRUENJA ZA MLADE Zakon o mladima predvia i mogunost osnivanja ova dva tipa udruenja koja se bave omladinskim politikama. Obe vrste udruenja moraju biti registrovane pri Agenciji za privredne registre, a razlika meu njima je u tome to se udruenja mladih bave iskljuivo omladinskim politikama i mladi ine dve treine njihovog lanstva, dok se udruenja za mlade izmeu ostalog bave i omladinskim politikama, a njihovo lanstvo nije uslovljeno brojem mladih. Mladi mogu da se udruuju i u neformalna udruenja. Sva registrovana udruenja mladih i udruenja za mlade mogu se, radi ostvarivanja zajednikih ciljeva i interesa, udruivati u saveze. Prema Jedinstvenoj evidenciji koju vodi Ministarstvo omladine i sporta u Srbiji ima 670 udruenja mladih, udruenja za mlade i njihovih saveza. KANCELARIJE ZA MLADE (KzM) U cilju obezbeivanja uslova za aktivno ukljuivanje mladih u ivot i rad drutvene zajednice, Zakon o mladima predvia i mogunost osnivanja KzM od strane jedinica lokalne samouprave. Kancelarije za mlade su lokalni servis omladine. Kancelarije za mlade treba da omogue mladima da uzmu uea u donoenju odluka koje utiu na njihov ivot, a koje se donose na lokalnom nivou. Prema podacima Nemake organizacije za tehniku saradnju (GIZ), osnovano je oko 141 lokalna KzM irom Srbije. Oblast delovanja kancelarija mogu biti razliita pitanja koja utiu na ivot mladih, prilagoena konkretnim potrebama mladih na lokalu. One najee deluju u sledeim oblastima: stvaralatvo mladih, stvaranje uslova za njihovo samoorganizovanje, uee mladih u usvajanju i sprovoenju kulturnih politika, poveanje dostupnosti kulturnih, obrazovnih i sportskih sadraja, organizovanje vrnjakih edukacija o prevenciji nasilja i bolesti zavisnosti, zatita ivotne sredine i odrivi razvoju. Ministarstvo omladine i sporta prua strunu, materijalnu i tehniku podrku lokalnim vlastima u cilju formiranja lokalnih KzM i usvajanja LAP-ova za mlade, kojima e se obezbediti odrivost sprovoenja omladinskih politika na lokalnom nivou. U praksi postoje primeri povezivanja vie lokalnih kancelarija za mlade i njihovog umreavanja u regionalne kancelarije za mlade (npr. RKzM Beograd, RKzM Novi Sad, RKzM Kragujevac, RKzM
13

1.1.2 Institucionalni mehanizmi usmereni ka unapreenju poloaja mladih u Srbiji

Do 2007. godine, kada je formirano Ministartvo omladine i sporta, u Republici Srbiji nije postojalo nacionalno telo koje se na sistematski nain bavilo reavanjem problema mladih. Na osnivanje ovog tela najvie su uticale omladinske organizacije, Koalicija mladih Srbije, druga udruenja graana i podmlatci politikih stranaka koje su od 2000. godine zagovarale ideju osnivanja Ministarstva. U tom periodu (2000-2007) postojale su i retke, ali znaajne, individualne inicijative za pronalaenjem institucionalnih reenja koja bi doprinela poboljanju poloaja mladih u nekim lokalnim sredinama. Kao rezultat ovih inicijativa u pojedinim optinama (Panevo, Arilje) su nastali prvi oblici lokalnih tela za mlade u okviru jedinica lokalne samouprave. U smislu prvih institucionalnih koraka i napora ka reavanju problema mladih, treba pomenuti i aktivnosti Sekretarijata za sport i omladinu AP Vojvodine, koji od 2002. godine aktivno sprovodi mere za unapreenje poloaja mladih u Pokrajini kroz realizaciju Akcionog plana politike za mlade u AP Vojvodini. MINISTARSTVO OMLADINE I SPORTA (MOS), kako je ve pomenuto, osnovano je 2007. godine. Omladinskim politikima u okviru Ministarstva bavi se Sektor za omladinu. U skladu sa Zakonom o mladima (2011), ovo Ministarstvo se, izmeu ostalog, bavi sprovoenjem Strategije i drugih programskih dokumenata iz oblasti omladinske politike i koordiniranjem aktivnosti na njihovom sprovoenju, uz uee organa nadlenih za posebne oblasti u omladinskom sektoru i svih drugih subjekata omladinske politike. Na predlog MOS, Vlada moe da formira nacionalni Savet za mlade kao savetodavno telo koje podstie sprovoenje omladinskih politika i predlae mere za njihovo unapreivanje. Proces formiranja ovog tela je u toku. Pored predstavnika ministarstava u ijem su delokrugu oblasti od
12

Ni itd.). Cilj osnivanja regionalnih kancelarija za mlade jeste razmena iskustava dobre prakse meu povezanim lokalnim kancelarijama, realizacija zajednikih projekata, razvoj partnerstva sa lokalnim samoupravama i podrka pri izradi LAP-ova za mlade. Finansijsku i tehniku podrku institucijama i udruenjima koja se bave omladinskim politikama obezbeuju i brojne meunarodne organizacije prisutne na teritoriji R.Srbije, a u prvom redu Nemaka organizacija za tehniku saradnju (GIZ), Evropska unija, UNDP, Fond za otvoreno drutvo, vajcarska agencija za razvoj i saradnju, Ameriki saveti, vedska organizacija za medjunarodni razvoj i saradnju (SIDA), Evropski fond za Balkan, itd.

obezbeivati ostvarivanje prava na jednake anse svih mladih u drutvu, podsticati i vrednovati izuzetna postignua mladih u razliitim oblastima, unapreivati mogunosti za kvalitetno provoenje slobodnog vremena mladih, razvijati otvoreni, delotvorni, efikasni i pravedni sistem formalnog i neformalnog obrazovanja koji je dostupan svim mladima, podsticati sve oblike zapoljavanja i preduzetnitva mladih, unapreivati bezbednost mladih, uvati i unapreivati zdravlje mladih, osnaivati mlade za inicijative koje su u skladu sa osnovnim ciljevima odrivog razvoja i zdrave ivotne sredine.

1.1.3 Pravni okvir kojim se ureuje poloaj mladih u Srbiji

Osnivanjem Ministarstva omladine i sporta postavljeni su temelji daljeg institucionalnog i normativnog regulisanja pitanja poloaja mladih u Srbiji. Prvi i vodei dokument usvojen u tom cilju jeste Nacionalna strategija za mlade kojom su identifikovani najznaajniji problemi i izazovi na koje drava, u saradnji sa drugim nivoima vlasti i naroito mladima i njihovim udruenjima, treba da odgovori. Sledei vaan korak je bio usvajanje Zakona o mladima zahvaljujui kome je u politikama omladinskog sektora prepoznat javni interes, a zatim i niz drugih strategija i zakona iji je cilj bio regulisanje pojedinanih pitanja u ovoj oblasti. U tom smislu, Sekretarijat za sport i omladinu AP Vojvodine je inicirao odreene mere i usvajanje pokrajinskih stratekih dokumenata koje su prethodile merama preduzetim na nacionalnom planu. Zakon o mladima je takoe stvorio uslove za formalizovanje tela koja se bave omladinskim politikama na lokalnom nivou i usvajanje LAP-ova za mlade. NACIONALNA STRATEGIJA ZA MLADE (i pripadajui Akcioni plan) usvojena je 2008. (odnosno 2009.) godine i odnosi se na desetogodinji period (2008-2018). Strategija je krovni dokument u omladinskom sektoru koji obuhvata smernice koje je potrebno ispratiti na razliitim nivoima kako bi se poloaj mladih u Srbiji unapredio. U njoj su sadrani principi omladinske politike po uzoru na napredne standarde u ovom domenu obuhvaene brojnim dokumentima Saveta Evrope i Evropske unije. Meutim, ovi principi nisu samo obuhvaeni tekstom Strategije, ve se o njima vodilo rauna i prilikom usvajanja ovog dokumenta. Naime, Ministarstvo omladine i sporta sprovelo je veoma irok konsultativni proces prilikom donoenja strategije, te je u njemu uestvovalo 16 ministarstava, 47 organizacija civilnog drutva, 16000 mladih ljudi, a odrano je i 167 okruglih stolova. Savet Evrope je proglasio proces izrade Strategije za primer dobre prakse. Strategija za mlade utvruje 11 optih stratekih ciljeva usmerenih ka poboljanju kvaliteta ivota mladih u R.Srbiji, i to: podsticati mlade da aktivno uestvuju u drutvu, razvijati saradnju mladih i obezbeivati uslove za njihovo uee u donoenju odluka, izgraivati sistem informisanja mladih na svim nivoima i u svim oblastima,
14

Akcioni plan za sprovoenje Strategije za mlade (2009-2014.) predvia konkretne aktivnosti, rokove, oekivane rezultate, indikatore, nosioce aktivnosti i uesnike u njima, kao i potrebna finansijska sradstva za realizaciju istih. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja predviena je mogunost osnivanja uenikih parlamenata, tako da danas oni postoje u velikom broju kola u Republici Srbiji. Ueniki parlamenti treba da omogue uenicima osnovnih i srednjih kola da se udruuju na demokratski nain radi zastupanja interesa svih uenika u koli, i uticaja na donoenje odluka koje se njih neposredno tiu. Meutim s obzirom na njihovu konsultativnu funkciju, kao i injenicu da za aktivnosti parlamenata nisu predviene bilo kakve finansije ni u kolskom, ni u optinskom budetu, uticaj parlamenata na donoenje kolskih odluka je minimiziran. ZAKON O MLADIMA je takoe bio predmet sveobuhvatnog konsultativnog procesa pre nego to je Narodna skuptina usvojila njegovu finalnu verziju 2011. godine. Naime, u javnoj raspravi povodom predloga Zakona uestvovalo je oko 2500 mladih i drugih zainteresovanih lica, a organizovano je oko 80 skupova i okruglih stolova na tu temu. Donoenje Zakona je, u neku ruku, i istorijski momenat za Srbiju s obzirom na to da su mladi po prvi put dobili svoj zakon. Zakonom o mladima definisani su okviri i uslovi za podrku mladima u organizovanju, aktivnijem ueu u procesu donoenja i primene odluka koje ih se tiu, razvoju i napredovanju. Njime je takoe predviena mogunost stvaranja omladinskih udruenja, ali i tela na razliitim nivoima vlasti (republikom, pokrajinskom, optinskom/gradskom) iji je zadatak stvaranje uslova za kvalitetniji ivot mladih. Zakon o mladima po prvi put prepoznaje javni interes u oblastima omladinskog sektora na republikom, pokrajinskom i lokalnom nivou te predvia obavezu budetskih izdvajanja sredstava za finansiranje omladinskih programa i projekata. Projekti i programi za koje se izdvajaju budetska sredstva na republikom, pokrajinskom i lokalnom nivou se bave: podsticanjem mladih da aktivno uestvuju u drutvenim tokovima; sprovoenjem ostvarivanja ciljeva Strategije za mlade; informisanjem mladih; edukacijom u cilju zapoljavanja i podsticanja preduzetnitva mladih; neformalnim obrazovanjem mladih; podsticanjem volonterizma;

15

sprovoenjem istraivanja o poloaju i potrebama mladih; afirmacijom meunarodne saradnje u oblastima omladinskog sektora; itd. Na osnovu istraivanja Krovne organizacije mladih Srbije (2013) 30% organizacija civilnog drutva koje se bave mladima navode Ministarstvo omladine i sporta kao osnovni izvor finansiranja. Za ministarstvom slede lokalne samouprave - 22,7%, koje su prepoznale mlade i razvile lokalne mehanizme za rad sa mladma, a zatim strane donatorske organizacije prisutne u Srbiji - 18%. ZAKON O VOLONTIRANJU (2010) po prvi put regulie institut volontiranja, kao organizovanog dobrovoljnog pruanja usluga ili obavljanja aktivnosti od opteg interesa, za opte dobro ili dobro drugoga, bez isplate novane naknade ili potraivanja druge imovinske koristi. Zakonom je po prvi put utvreno da je volontiranje aktivnost od javnog interesa kojom se doprinosi aktivnom ukljuivanju graana u drutvene procese i razvoju humanijeg i ravnopravnijeg demokratskog drutva jednakih mogunosti. Zakon razlikuje kratkorono volontiranje i dugorono volontiranje, koje traje due od deset asova nedeljno, najmanje tri meseca bez prekida. Volontiranje podrazumeva dobrovoljan rad, bez naknade, iako organizator dugoronog volontiranja moe volonteru obezbediti deparac, iji meseni iznos ne moe biti vei od 30% od neto iznosa minimalne mesene zarade za puno radno vreme u Republici Srbiji. Volontiranje se obavlja na osnovu ugovora koji zakljuuju organizator volontiranja i volonter. Volonter moe biti domae ili strano fiziko lice, staro najmanje 15 godina. Lica ispod 15 godina se mogu ukljuiti u volontiranje samo ako je u pitanju vaspitno-obrazovna volonterska aktivnost i ako se ona odvija u skladu sa propisima o obrazovanju i vaspitanju i ratifikovanim meunarodnim konvencijama. Organizator volontiranja moe biti pravno lice iji osnovni cilj nije sticanje dobiti, ali i privredno drutvo i javno preduzee pod izuzetnim uslovima, koji na prvom mestu podrazumevaju da se obavljanjem volonterskih usluga i aktivnosti ne stie dobit. Zabranjeno je volontiranje u uslovima koji su tetni po ivot i zdravlje, a organizator volontiranja je duan da nadlenom ministarstvu podnese prijavu o organizovanju volontiranja, kao i da, na zhatev volontera, izda potvrdu o volontiranju. STRATEGIJA KARIJERNOG VOENJA I SAVETOVANJA (sa pripadajuim Akcionim planom) usvojena je 2010. kao odraz potrebe usklaivanja obrazovnog sistema sa potrebama trita. Karijerno voenje i savetovanje je prepoznato kao jedan od osnovnih instrumenata razvoja ljudskih potencijala kojim se postiu ne samo obrazovni ciljevi, ve i ciljevi ekonomskog razvoja i socijalne jednakosti i ukljuenosti. Svrha karijernog voenja i savetovanja je da se uenici, odnosno studenti, usmere ka obrazovnim profilima koji imaju pozitivnu perspektivu i za kojima postoji realna potranja na tritu. Karijerno voenje i savetovanje se u Srbiji odvija na nekoliko nivoa, poevi od prosvetno-pedagokih slubi i njihove saradnje sa uenicima u osnovnim i srednjim kolama, preko Nacionalne slube za zapoljavanje, sajmova profesionalne orijentacije, treninga za sticanje odreenih vetina, do centara za voenje karijere na nivou univerziteta ili visokokolskih ustanova. Svi ovi mehanizmi su jo uvek u povoju i njihovi benefiti tek treba da budu prepoznati. U Akcionom planu za sprovoenje Strategije karijernog voenja i savetovanja (2010-2014) predvien je niz specifinih ciljeva, oekivanih rezultata i mera koje treba preduzeti, a koje
16

obuhvataju: promociju karijernog voenja i savetovanja, uvoenje zaduenja, koja se odnose na poboljanje informisanosti i lakeg zapoljavanja mladih u programe kancelarija za mlade, osnivanje Nacionalnog resursnog centra za karijerno voenje i savetovanje, izrada Nacionalnog programa za karijerno voenje i savetovanje itd. AKCIONI PLAN POLITIKE ZA MLADE AP VOJVODINE (2011-2014) pripremio je Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu, u saradnji sa brojnim udruenjima mladih i za mlade, a usvojen je od strane Skuptine AP Vojvodine. Usvajanje ovog dokumenta je predvieno Zakonom o mladima Republike Srbije i posebnom merom Akcionog plana za realizaciju Nacionalne strategije za mlade. Polazna osnova u izradi ovog dokumenta su bili evaluacioni pokazatelji prethodnog Akcionog plana za mlade u AP Vojvodini, i postojei lokalni akcioni planovi za mlade, ali i strateki dokumenti koji se odnose na omladinski sektor usvojeni na nivou EU i Saveta Evrope. Akcioni plan politike za mlade AP Vojvodine sadri analizu stanja, poloaja, potreba i problema mladih na teritoriji AP Vojvodine, kao i konkretne mere za unapreenje situacije i prevazilaenje problema u okviru devet oblasti, i to: obrazovanje mladih, zapoljavanje mladih, zdravlje mladih, kultura i slobodno vreme mladih, aktivno ukljuivanje mladih u drutvo, izgradnja civilnog drutva i volonterizam, mobilnost i informisanje, ekologija i odrivi razvoj, socijalna politika prema mladima, bezbednost mladih. LOKALNI AKCIONI PLANOVI ZA MLADE (LAP) S obzirom na to da Nacionalna strategija za mlade podstie decentralizovano sprovoenje omladinskih politika, tj. njihovo planiranje i primenu na nivou koji je nablii graanima, odnosno mladima, lokalne samouprave u Srbiji su se u poslednjih nekoliko godina angaovale na pripremanju i usvajanju LAP-ova za mlade. Znaajnu ulogu u lansiranju ovog procesa je imalo Ministarstvo omladine i sporta, uz podrku Nemake organizacije za tehniku saradnju (GIZ). Lokalni akcioni planovi za mlade treba da doprinesu sprovoenju mera i specifinih ciljeva Strategije za mlade uz potovanje specifinosti i potreba mladih u razliitim lokalnim sredinama. GIZ je, takoe, pripremio metodologiju izrade LAP-ova (Prirunik za izradu lokalnog akcionog plana za mlade) koja je od strane Ministarstva omladine i sporta usvojena kao zvanian standard za izradu lokalnih akcionih planova. Kako se u Priruniku navodi, njegova svrha jeste da predstavi osnovne korake u procesu izrade lokalnog akcionog plana za mlade, da objasni zato su ti koraci vani, kako da se ostvare i ta je potrebno izbei u procesu izrade lokalnih akcionih planova za mlade. Prirunik je namenjen predstavnicima lokalnih vlasti i relevantnih institucija za brigu o mladima na lokalnom nivou, tj. onima koji najaktivnije uestvuju u izradi i sprovoenju LAP-ova za mlade. Uz podrku Ministarstva omladine i sporta, GIZ-a i drugih meunarodnih organizacija, 115 lokalnih samouprava je usvojilo LAP za mlade tokom 2012. godine.
17

Zakljuci i preporuke
U poslednjih nekoliko godina situacija u pogledu zatite interesa i prava mladih, njihovog ukljuivanja u drutvene tokove i drutveni ivot, izdavajanja budetskih sredstava za omladinske politike, prepoznavanja vanosti adekvatnog staranja o mladima i njihovom razvoju i napredovanju u Republici Srbiji, se osetno popravila. Delimino iz potrebe za prihvatanjem naprednih standarda i legislative u omladinskom sektoru zastupljenim na nivou EU, delimino iz potrebe da se odgovori na sve brojnije zahteve samoorganizovanih omladinskih grupa, ali i zahvaljujui prepoznavanju javnog interesa u reavanju problema mladih, drava je preduzela prve korake ka sistemskom regulisanju pitanja mladih. Kao to je prikazano u prethodnom delu teksta, formirano je Ministarstvo omladine i sporta, kao i Sekretarijat za sport i omladinu na nivou AP Vojvodine. Usvojeni su strateki dokumenti u ovoj oblasti, kao i Zakon o mladima, ime su stvoreni uslovi za formiranje drugih tela koja se bave mladima na razliitim nivoima (Saveti za mlade, KzM, udruenja mladih, udruenja za mlade itd.). Preduzete su i inicijative na planu reavanja pojedinanih problema u okviru omladinskog sektora pa su zakonima i stratekim dokumentima pokrivena i/ili bolje ureena neka konkretna pitanja koja znaajno utiu na poloaj mladih u zemlji, npr. volontiranje, karijerno voenje i savetovanje, obrazovanje itd. U skladu sa krovnim dokumentom u ovoj oblasti Nacionalnom strategijom za mlade znaajan korak predstavlja talas osnivanja lokalnih i regionalnih kancelarija za mlade, kao i usvajanja LAP-ova za mlade, ime se pokazuje da lokalne samouprave postepeno prepoznaju mlade i omladinsku politiku kao svoj dugoroni strateki cilj. Zahvaljujui ovim merama, mladi su dobili priliku da se intenzivnije ukljue u proces planiranja i primene odluka, programa i projekata na lokalnom nivou koji utiu na kvalitet njihovog ivota. Veoma je vano da se pozitivan trend, u smislu sistemske brige o mladima, nastavi i u budunosti. Na prvom mestu, potrebno je predvideti i izdvojiti neophodna sredstva u republikom, pokrajinskom i lokalnom budetu kako bi se finansirale aktivnosti predviene akcionim planovima (nacionalnim, pokrajinskim, lokalnim) za sprovoenje Strategije za mlade i ostalih stratekih dokumenata u ovoj oblasti. Treba imati u vidu da veina ovih planova (AP za sprovoenje Strategije za mlade, AP za mlade AP Vojvodine, AP za sprovoenje Strategije karijernog voenja i savetovanja, odreeni broj LAP itd.) istie 2014. godine te je potrebno blagovremeno otpoeti planiranje javnih rasprava i konsultativnih procedura, koje podrazumevaju participaciju to ireg kruga mladih, kako bi rezultat ovih procedura bili to realniji i kvalitetniji dokumenti. Procedura oko formiranja Nacionalnog saveta za mlade treba da bude to pre okonana, kako bi ovo telo moglo da preduzme ulogu predvienu zakonom i uspostavi polugu za saradnju predstavnika mladih sa politikim funkcionerima koji mogu neposredno da utiu na politike i strategije u raznim oblastima drutvenog ivota. Konkretne aktivnosti i sastanci Saveta za mlade AP Vojvodine treba da budu intenzivirani, a njihovi rezultati vidljiviji.
18

Takoe, potrebno je dovriti proces formiranja lokalnih Saveta i kancelarija za mlade, kao i usvajanje LAP-ova za mlade kako bi svaka optina/grad stvorila neophodne preduslove za plansko i dugorono reavanje problema mladih u konkretnim lokalnim sredinama, ali i za ekonominije i ciljano troenje optinskog budeta u oblasti omladinskih politika. U lokalnim KzM treba zaposliti obrazovan i obuen kadar koji e doprineti kvalitetu i vidljivosti rada kancelarija, koji e uspeti da privue dodatna sredstva za finansiranje omladinskih programa i projekata na lokalnom nivou i koji e osnaiti saradnju sa drugim lokalnim kancelarijama i relevantnim institucijama i organizacijama. U tom smislu, treba podstai formiranje novih regionalnih kancelarija za mlade.

1.2 Funkcionisanje i postignua Kancelarija za mlade koje deluju u pograninom regionu sa BiH
Ova analiza je nastala kao jedan od rezultata na projektu koji se realizuje kroz IPA Program prekogranina saradnja Srbija-Bosna i Hercegovina, a s obzirom na to da je jedan od programskih principa i to da svi projekti moraju biti sprovedeni na obuhvaenom programskom podruju9 (31 optina i grad u Srbiji), fokus ove analize su, dakle, bila dosadanja postignua Kancelarija za mlade (u daljem tekstu: KzM) koje deluju u ovom delu Srbije. U obuhvaenom programskom podruju 28 optina i gradova je do sada osnovalo KzM 10, pri emu su u 4 optine (Vladimirovci, Mali Zvornik, Mionica, Ljig) ove kancelarije osnovane tek u drugoj polovini 2013. godine. To znai da je ogromna veina lokalnih samouprava (90%) u ovom delu Srbije prepoznala znaaj otvaranja lokalnih servisa usmerenih ka unapreenju poloaja omladine i efikasnijem sprovoenju omladinskih politika na lokalu. Imajui na umu da je u periodu sprovoenja ove analize (avgust - oktobar 2013), u Srbiji postojala 141 KzM, zakljuuje se da KzM koje deluju na podruju koje je bilo obuhvaeno ovom analizom, ine 1/5 svih KzM u Srbiji. Meutim, u kojoj su meri ove KzM zaista postali efikasni i delotvorni mehanizmi za razvoj razliitih potencijala mladih, aktivno reavanje njihovih problema i njihovo ukljuivanje u razvoj lokalne zajednice, pokuae na to da ukau rezultati dobijeni analizom rada ovih kancelarija u 8 lokalnih samouprava (Sremska Mitrovica, Ruma, Stara Pazova, Inija, Uice, ajetina, Prijepolje, Nova Varo). Istraivai/ce su obili ove lokalne servise za mlade i intervjuisali njihove koordinatore/ke, zatim uradili analizu sadraja Lokalnih akcionih planova za mlade, kao i sajtova i profila na drutvenim mreama ovih KzM, kako bi sakupili podatke o organizacionim, ljudskim, tehnikim i finansijskim resursima ovih kancelarija i njihovim dosadanjim rezultatima na planu sprovoenja omladinske politike u ovim optinama/gradovima. 9 Programsko podruje obuhvata optine i gradove iz sledeih okruga: Sremskog okrug (Sremska Mitrovica, id, Inija, Irig, Ruma, Stara Pazova, Peinci), Mavanskog okruga (abac, Bogati, Loznica, Vladimirci, Koceljevo, Mali Zvornik, Krupanj, Ljubovija), Zlatiborskog okruga(Bajina Bata, Kosjeri, Uice, Poega, ajetina, Arilje, Priboj, Nova Varo, Prijepolje, Sjenica) iKolubarskog okruga (Valjevo, Oseina, Ub, Lajkovac, Mionica, Ljig). 10 Optine u kojima nisu do sada osnovane KzM u prekograninom podruju sa BiH su: Bogati, Koceljeva, Bajina Bata.
19

1.2.1 Organizacioni i ljudski resursi Kancelarija za mlade

Gotovo u svim analiziranim optinama KzM se nalazi u sistemu lokalne samouprave, kao jedna od organizacionih jedinica optinske/gradske uprave, a pozicija koordinatora KzM je sistematizovana Pravilnikom o unutranjoj organizaciji i sistemtizaciji radnih mesta u optinskoj/ gradskoj upravi. Ovo je veoma vano, jer bi trebalo da odraava stav lokalne administracije da se unapreenjem poloaja mladih treba baviti kontinuirano i na sistematski nain, uz snanu podrku lokalne samouprave i drugih bitnih lokalnih institucija, jer je jedino tako mogue oekivati pozitivne rezultate na srednjoronom i dugoronom planu. Pored ovoga, integrisanost KzM u sistem lokalne vlasti bi trebalo da omogui sigurnu obezbeenost nephodnih tehnikih i finansijskih sredstava za rad ovih kancelarija, olakanu komunikaciju i saradnju sa menaderskim strukturama u optinskoj/gradskoj upravi (pre svega lanom Optinskog vea zaduenog za mlade, Savetom za mlade, naelnikom gradske uprave za sport, kulturu i omladinu11, kabinetom predsednika optine/gradonaelnika), kao i postojanje nadozora nad sprovoenjem Lokalnog akcionog plana za mlade, za koji je zaduena KzM. Meutim, iz rezultata analize, koji e tek biti predstavljeni, se lako moe zakljuiti da su u svega polovini analiziranih sluajeva, zaista, obezbeeni svi neophodni uslovi za funkcionisanje ovih kancelarija i uspostavljena uspena saradanja sa lokalnom samoupravom, iako je KzM njen integralni deo. KzM u Iniji predstavlja izuzetak od pravila, jer se ne nalazi u sistemu lokalne samouprave, niti uopte ima svojstvo pravnog lica (kao npr. udruenje mladih ili udruenje za mlade), ali je bez obzira na to sa lokalnom samoupravom izgradila uspean partnerski odnos na planu sprovoenja omladinske politike, tako da su je dosadanji rezultati uinili jednim od primera dobre prakse u Srbiji. Osnivanje Saveta za mlade, kao savetodavnog tela pri lokalnoj skuptini, je previeno Statutima svih analiziranih lokalnih samouprava. Meutim, u 37,5% optina ova tela jo uvek nisu formirana, a tamo gde su formirana est je sluaj da je re o telu koje postoji samo na papiru. Takoe, u svim optinama postoji lan Optinskog vea koji je, izmeu ostalog, zaduen i za mlade, dok u gradovima umesto lana Gradskog vea zaduenog za mlade postoji naelnik/ ica uprave za kulturu, sport i omladinu. U praksi KzM mnogo tenju i uspeniju saradnju na planu sprovoenja svakodnevih aktivnosti ostvaruju upravo sa lanom vea ili naenikom uprave, u poreenju sa Savetom za mlade, to je oekivano s obzirom na izvrnu i upravnu prirodu ovih tela u organizaciji lokalne samouprave. Da je potrebno dodatno raditi na uspostavljanju stalnih i efikasnijih mehanizama saradnje izmeu KzM i Saveta za mlade, odnosno lana Optinskog vea za mlade, govori podatak da je svaki drugi koordinator/ka za mlade istakao/la da ovi mehanizmi nisu uspostavljeni u njihovoj optini/gradu i da se ta saradnja odvijaja na ad hoc osnovi i zavisno od konkretnih okolnosti. Na koji nain je to mogue uraditi, govore pozitivni primeri saradnje iz druge grupe ovih kancelarija, koje imaju uspostavljene stalne mehanizme saradnje, a oni pre svega obuhvataju sledee: redovne sastanke, meseno izvetavanje o radu KzM, informisanje o aktuelnim konkursima, pripremu i usvajanje godinjih planova rada KzM, zajedniku pripremu planiranih aktivnosti, razmenu predloga i ideja, itd. Kada je re o ljudskim resursima, u KzM su najee stalno zaposlene/angaovane jedna (u 50%) ili dve osobe (u 37,5%) i to mnogo ee na osnovu ugovora o delu, nego ugovora o 11 Tamo gde postoji, kao npr. u Sremskoj Mitrovici i Staroj Pazovi
20

radnom odnosu na odreeno ili neodreeno vreme. U optini ajetina ovu Kancelariju vode volonteri/ke, koji za svoj rad ne dobijaju nikakvu novanu nadoknadu, osim kada su angaovani na nekom omladinskom projektu. U svakodnevnom radu velikog broja analiziranih KzM, pored stalno agaovanih lica, uestvuje odreeni broj volontera koji koordinatorima/kama pomau u sprovoenju aktivnosti. Kancelarije uglavnom vode bazu mladih volontera/ki12 u svojoj optini/ gradu, a njihov broj varira od veliine optine i kree se u rasponu od 10 u ajetini do 300 volontera/ki u Sremskoj Mitrovici. S obzirom da voloneri/ke u veini optina i gradova predstavljaju kljuan resurs u organizaciji i sprovoenju razliitih aktivnosti namenjenih mladima, sve kancelarije se trude da poveaju njihov broj na neki od sledeih naina: - informisanjem mladih o koristima volonterskog rada za zajednicu i njih same, - organizovanjem druenja volontera/ki mimo samih volonterskih akcija, - organizovanjem ekskurzija i izleta za najbolje volontere/ke, - deljenjem propusnica za bazen i predstave kulturnog centra, - deljenjem karata za koncerte, druge kulturne i sportske dogaaje, - pohaanjem seminara i razliitih edukacija u zemlji i inostranstvu, itd. Znaajno je istai da u preko 62% koordinatori/ke i druga stalno angaovana lica u KzM imaju viegodinje iskustvo rada u civilnom sektoru, to veoma utie na poveavanje efikasnosti rada ovih tela, kako zbog steenih specifinih znanja i vetina, tako i zbog usvojenog neformalnog pristupa u radu, koji je od presudnog znaaja za uspean rad sa mladima na lokalu. Zahvaljujui brojnim donatorskim programima i projektima, koji u fokusu imaju sprovoenje omladinskih politika, omogueno je da koordinatori/ke za mlade esto pohaaju razliite obuke i seminare, kako bi uspenije koordinisali rad ovih kancelarija i postizali bolje rezultate u radu sa ciljnom grupom. Tabela 1: Vetine i znanja stalno angaovanih/zaposlenih lica u KzM obuhvaenim analizom
VETINE/ZNANJA: Pisanje projekata za domae donatore Pisanje projekata za inostrane donatore, ukljuujui EU Upravljanje projektnim ciklusom Edukacija mladih u specifinim oblastima Javno zagovaranje i sprovoenje medijskih kampanja Animiranje mladih za ukljuivanje u aktivnosti koje sprovodi KZM Sremska Mitrovica Ruma Inija Stara Pazova Uice ajetina Prijepolje Nova Varo

12 KzM iz ajetine i Rume ne poseduju ovu evidenciju

21

1.2.2 Tehniki i finansijski resursi Kancelarija za mlade

Rad sa mladima podrazumeva obezbeenost adekvatnog prostora, ija opremljenost treba da omogui prijatan rad sa omladinom u podsticajnom okruenju, na krajnje neformalan nain i uz dostupnost sadraja pre svega u popodnevnim i veernjim asovima, odnosno nakon kole. Sve analizirane KzM imaju sopstvene, uglavnom adekvatno opremljene prostorije, koje im je dodelila optinska/gradska uprava za rad, osim Kancelarije u Uicu13. Prosena veliina prostora u kojima se obavlja svakodnevni rad ovih kancelarija iznosi oko 30m, a upadljivo najvei i najbolje opremljen poslovni prostor koristi Kancelarija u Iniji od oko 200m u strogom centru grada. U veini optina prostor namenjen okupljanju mladih se nalazi izvan zgrade optinske/gradske uprave14, to je i najbolje reenje, poto u okviru standardnog optinskog radnog vremena od 7h do 15h i u okruenju koje podrazumeva formalnost ponaanja, potovanje poslovnog kodeksa i prisustvo drugih ozbiljnih inilaca, nije lako motivisati mlade na okupljanje i aktivizam. Meutim, analizom je utvreno da e ak 4 od 8 KzM uskoro imati potrebu za veim prostorom ili za otvaranjem Omladinskog kluba, kako bi zadovoljili povean broj korisnika svojih usluga i omoguili im nove, bogatije sadraje i aktivnosti. Do tada, potrebu za adekvatnijim prostorom u konkretnim situacijama lokalni servisi za mlade uspeno nadomeuju korienjem raspoloivih kapaciteta drugih lokalnih institucija, pre svega kulturnog centra, muzeja, biblioteke, sportskog centra itd. Kada je re o finansijskim resursima, analizom je utvreno da Kancelarija iz Uica ne raspolae sopstvenim godinjim budetom za realizaciju Lokalnog akcionog plana za mlade, to pored nepostojanja adekvatnih prostorija za rad, funkcionisanje ove kancelarije svodi na ist entuzijazam i unapred izgubljenu bitku na planu unapreenja poloaja mladih u najveoj lokalnoj samoupravi Zlatiborskog okruga. KzM iz ajetine, takoe, ne poseduje budet za finansiranje svojih aktivnosti. Ostale analizirane kancelarije raspolau godinjim budetom, koji se za 2012. godinu kretao u rasponu 280.000 RSD u Staroj Pazovi do 3.800.000 RSD u Iniji i Sremskoj Mitrovici. Dakle, njihova finansijska snaga je veoma razliita i bitno utie na njihove mogunosti u radu sa omladinom, pogotovo ako se ima na umu da optina Stara Pazova ima vei broj stanovnika od optine Inije za 18.000, a da je godinji budet njenog servisa za mlade manji vie od 13 puta u odnosu na KzM iz susedne optine. Pored ovoga, znaajno je napomenuti da 50% KzM koje imaju sopstveni budet nisu direktno ukljuene u budetsko programiranje za narednu godinu i da bez konsultacija sa njima to rade druga odeljenja optinske/gradske uprave. Ovo dovoljno govori o tome koliko nisko lokalne samouprave rangiraju potrebe i probleme mladih u lokalnoj zajednici prilikom alokacije finansijskih sredstava i sa koliko (ne)ozbiljnosti planiraju da im izau u susret, odnosno da ih ree. Konano, u situaciji kada je lokalni servis za mlade potpuno iskljuen iz procesa budetiranja, koji potom direktno uslovljava obim i kvalitet njegovih usluga u narednoj kalendarskoj godini, nerealno je pozivati KzM na odgovornost zbog slabih rezultata na planu sprovoenja LAP-a za mlade, kada je u tom procesu njihova uloga svedena na delovanje uz pomo tapa i kanapa. 13 Lokalna KzM u Uicu nema sopstvene prostorije, ve deli kancelariju od 15m2 u okviru zgrade gradske uprave sa
Koordinatorom za osobe sa posebnim potrebama, to predstvlja potpuno neadekvatan prostor i veoma oteava rad sa mladima. 14 izuzev u Novoj Varoi i Uicu

Finansijski resursi KzM umnogome zavise i od sposobnosti njenih koordinatora/ki da obezbede dodatna sredstva za njihov rad kroz projektno finansiranje. Iako bi se moda moglo oekivati da je veina ovih kancelarija na ovom planu veoma uspena, a s obzirom na prethodno radno iskustvo njenih kadrova u NVO sektoru i na projektima, rezultati analize zapravo pokazuju neto drugaije. Sve analizirane KzM su u prethodne 2 godine uspele da preko projekata fandrejzuju odreena sredstva, ali su kancelarije koje raspolau najveim godinjim budetima na ovom planu bile mnogo manje uspene od drugih. Naime, KzM iz Inije tokom 2012. godine nije obezbedila nikakva sredstva kroz projektno finansiranje, to je takoe bio sluaj 2011. godine sa KzM iz Sremske Mitrovice, a obe kancelarije raspolau najveim godinjim budetom finansiranim od strane lokalne samouprave. Ovo nas navodi na zakljuak da su kancelarije sa znaajnom lokalnom finansijskom podrkom manje motivisane da piu projekte i konkuriu za male donacije iz domaih izvora, iji se raspon kod Ministarstva omladine i sporta i Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu AP Vojvodine, kree najee od 100.000 RSD do 300.000 RSD. Kao delimian razlog za opravdanje moe se navesti injenica da Ministarstvo poslednjih godina finansira samo realizaciju projekata u nerazvijenim optinama u Srbiji, u koje ove optine ne spadaju, ali zato ne postoji nikakav razlog da one predlozima projekata ne konkuriu kod drugih domaih ili inostranih donatora. S druge strane, KzM sa veoma skromnim godinjim budetom, ili bez njega, poput one u Staroj Pazovi i ajetini15 iz godine u godinu se trude da poveavaju obim sredstava koji dobijaju kroz projektno finansiranje i na tom planu postiu uspehe. Pored ovih, kao izuzetno uspean primer obezbeenja finansijskih sredstava preko realizacije donatorskih projekata treba navesti Kancelariju iz Prijepolja, jer je ak 50% budeta, kojim je raspolagala u poslednje 2 godine, ova kancelarija uspela da obezbedi iz donacija. Tabela 2: Odnos budetskih sredstava i donacija KzM u 2011. i 2012. godini
Godinji budet Kancelarija za mlade: Sremska Mitrovica Ruma Inija Stara Pazova Uice ajetina Prijepolje Nova Varo UKUPNO: 2012 (RSD) 3.800.000 2.300.000 3.800.000 280.000 0 0 2.000.000 2.000.000 14.180.000 2011 (RSD) 3.000.000 1.200.000 2.500.000 200.000 0 0 1.400.000 1.289.000 9.589.000 2012 (RSD) 300.000 120.000 0 280.000 150.000 317.240 1.000.000 900.000 3.067.240 Donacije 2011 (RSD) 0 510.000 350.000 500.000 0 285.490 700.000 280.000 2.625.490

15 KzM iz Stare Pazove je 2011. godine fandrejzovala 500.000 RSD preko projekata, dok je njen godinji budet iznosio svega 200.000 RSD, a tokom 2012. godine je imala donacije u visini od 280.000 RSD, koliko je iznosio i njen godinji budet. KzM iz ajetine ne raspolae sopstvenim godinjim budetom, ali je zato tokom 2011. i 2012. godine dobila donacije u ukupnom iznosu od 602.730 RSD zahvaljujui dobrim projektima.
23

22

1.2.3 Postignua i rezultati Kancelarija za mlade u dosadanjem radu

Vrlo je teko proceniti koliki je zaista prosean broj mladih koji na mesenom nivou koristi usluge lokalnih servisa za mlade, i to iz dva razloga: 1) aktivnosti kancelarija variraju iz meseca u mesec i neke po svom karakteru podrazumevaju ukljuivanje velikog broja mladih, kao to su festivali, sportska takmienja, koncerti, itd. u odnosu na neke druge mnogo manje poseene sadraje, kao to su radionice, tribine, likovne izlobe i sl. 2) veliki broj KzM obuhvaenih istraivanjem uopte ne vodi nikakvu evidenciju poseenosti dogaaja i aktivnosti koje organizuje, tako da je njihova procena na ovom planu uglavnom subjektivnog karaktera, a samim tim i ne previe merodavna. Meutim, ak i pored ovoga, analiza je pokazala da se prosean broj korisnika usluga KzM veoma mnogo razlikuje od jedne do druge lokalne samouprave, pa je tako najmanji u Staroj Pazovi i ajetini, gde se prosean broj mladih ukljuenih u aktivnosti Kancelarije kree od 15 do 25 na mesenom nivou, u Iniji i Uicu taj broj je oko 100 aktivnih omladinaca, dok je u sadraje i aktivnosti koje realizuje Kancelarija u Sremskoj Mitrovici na mesenom nivou ukljueno vie stotina mladih. Lako se moe zakljuiti da nedostatak finansijskih sredstava direktno uslovljava mali broj mladih koji su aktivno ukljueni u rad nekih KzM16, jer su zbog nedostatka resursa aktivnosti i sadraji koje realizuju ove kancelarije, po obimu i uestalosti manji u odnosu na kancelarije sa stabilnim budetskim prihodima, to im potencijalno osigurava i veu ciljnu grupu. Meutim, mnogo je vei problem to to su u svim razmatranim sluajevima, u gotovo preko 90% korisnici usluga KzM uglavnom mladi iz urbanog dela optine odnosno grada, dok su mladi koji ive na selu ili u udaljenijim gradskim naseljima veoma retko i sporadino obuhvaeni njihovim aktivnostima. Ovo je ozbiljan problem na ijem reavanju je potrebno naporno raditi u narednom periodu, jer na neki nain predstavlja nenamernu diskriminaciju mladih koji ive na selu, izvan centralnog optinskog/gradskog jezgra, a u mnogim razuenim optinama je broj ovih mladih znatno vei u odnosu na one koji ive u centralnom naselju. Ova znaajna kategorija mladih esto ima specifine potrebe i probleme u odnosu na mlade koji ive u centru, a njihova interesovanja i uslovi svakodnevnog ivota determiniu potrebu posebnog pristupa u osmiljavanju sadraja namenjenih njihovoj konzumaciji, to bi trebalo da omogui unapreenje njihovog poloaja u lokalnoj zajednici, za kojim esto vape. Naravno, bilo bi potpuno nekorektno za ovakvu situaciju iskljuivo prozvati lokalne KzM, jer su i same svesne ovog problema. Naime, jo uvek skromni resursi kojima raspolau ove kancelarije ne ostavljaju dovoljno mogunosti za kontinuiran i sistematski rad na planu unapreenja poloaja mladih koji ive izvan centralnih gradskih/optinskih naselja. Ipak, ovo svakako ne bi trebalo da poslui kao izgovor da se ve u narednom godinjem planu rada ovih KzM posebna panja ne posveti reavanju ovog problema. Jedna od oblasti u kojoj su sve analizirane KzM ostvarile najbolje rezultate na lokalnom nivou, jeste kontinuirano informisanje mladih o svim pitanjima znaajnim za njih. Moe se tvrditi za sve KzM da imaju neophodno iskustvo na planu diseminacije najrazliitijih informacija ka mladima, da neke od njih uspeno koriste drutvene mree (pre svega Facebook, ali i Twitter) i veb prezentaciju, sa ciljem da privuku panju i animiraju ciljnu grupu da se ukljui u razliite 16 Kao u optinama Stara Pazova i ajetina
24

dogaaje, kampanje, aktivnosti, konkurse ili da bar bude adekvatno informisana o pitanjima koja su znaajna za nju. Pored ovih kanala informisanja, koji su po svojoj sutini najadekvatniji senzibilitetu i navikama mladih da informacije sakupljaju i dele uglavnom putem drutvenih mrea i interneta, KzM koriste i druge tradicionalnije kanale za diseminaciju informacija ka mladima: organizovanje konferencija za medije (50%), slanje saoptenja za javnost (75%), tampanje i distribuciju publikacija, broura i flajera (50%) i sprovoenje posebnih medijskih kampanja (37,5%). Kancelarija iz Inije ponekad u ovu svrhu koristi slanje grupnog sms-a. Sve analizirane KzM su u poslednje dve godine samostalno ili u partnerstvu realizovale odreeni broj omladinskih projekata, koji se kree od 217 do 9, koliko je u ovom vremenskom periodu projekata realizovano u Staroj Pazovi i Uicu. Najei donator sprovedenih projekata je bilo Ministarstvo omladine i sporta, jer je ono u poslednje 2 godine finansiralo projekte u ak 7 od 8 KzM, koje su bile obuhvaene ovim istraivanjem. Lokalne samouprave iz Vojvodine imaju snanu podrku Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu na planu sprovoenja omladinskih projekata, tako da su 3 od 4 analizirane kancelarije realizovale projekte uz pomo donacija ovog Sekretarijata. Pored ovoga, svega polovina kancelarija je do sada uspela da dobije donacije iz inostranih izvora za sprovoenje projekata, a jedina KzM koja je u poslednje 2 godine dobila donaciju Evropske unije je ona u Prijepolju, to potvruje njenu sposobnost za pisanje i sprovoenje veoma zahtevnih projekata, kakvi su, inae, projekti koje finansira EU. Stoga, se moe zakljuiti da u narednom periodu gotovo sve KzM treba da rade na jaanju sopstvenih kapaciteta za pisanje projekata, pre svega za konkurse koje raspisuje Delegacija Evropske unije u Srbiji, jer je ona trenutno, zbog procesa evropskih integracija u kome se nalazi Srbija, najvei i najznaajniji donator, ali i za druge inostrane donatore. Ovo bi trebalo shvatiti kao vanu preporuku, poto je projektno finansiranje jedna od vrlo znaajnih mogunosti poveanja finansijskih sredstava kojima raspolau KzM, jer nije realno oekivati da e pogotovo male i nedovoljno razvijene optine u budunosti znaajno uveati sredstva za finansiranje zadovoljenja potreba mladih na lokalnom nivou. Gotovo sve analizirane KzM su vrlo aktivne na planu organizacije i sprovoenja razliitih vrsta edukacija za mlade u svojoj optini/gradu. Na ovaj nain one daju neizmeran doprinos neformalnoj edukaciji omladine, jer zastareo, esto dosadan i krajnje neinteraktivan redovni kolski sistem u Srbiji, ne zadovoljava potrebe mladih ljudi za savremenim, praktinim, podsticajnim i zanimljivim pristupom u sticanju novih znanja i vetina. Analizom je utvreno da se broj sprovedenih obuka bitno razlikuje od jedne do druge KzM, pa su u poslednje 2 godine ove kancelarije u Iniji, ajetini i Novoj Varoi sprovele izmeu 2 i 5 obuka, dok su na tom planu daleko agilnije bile njihove kolege iz Sremske Mitrovice, Rume i Stare Pazove, poto su u proseku realizovali izmeu 20-26 razliitih vrsta edukacija. Najvei broj sprovedenih edukacija u poslednje 2 godine je organizovala Kancelarija iz Prijepolja, ak 40. Dobijeni podaci donekle predstavljaju iznenaenje, jer bi logino bilo zakljuiti da kancelarije sa malim godinjim budetima nisu u stanju da esto organizuju edukacije za mlade, ali takav zakljuak nije mogue izvesti kada je re o KzM iz Stare Pazove, koja je organizovala 26 edukacija u poslednje 2 godine. S druge strane, 17 U poslednje 2 godine KzM u Sremskoj Mitrovici i ajetini
25

kao zakljuak bi se nametalo i to da kancelarije sa znaajnim godinjim budetima, alociranim od strane lokalne samouprave, redovno sprovode razliite vrste edukativnih aktivnosti, ali ovo demantuje broj obuka sprovednih u istom periodu u Iniji i Novoj Varoi, jer je prva sprovela 5, a druga samo 2 edukacije u poslednje dve godine. Da su mladi ljudi na lokalu eljni novih znanja i neformalnog pristupa u edukaciji, govori veoma dobra poseenost obuka koje su realizovale lokalne kancelarije. Prema sakupljenim podacima ukupno je 3210 omladinaca pohaalo razliite kurseve, seminare, radionice, treninge i sl. u svih 8 optina, to znai da su one uspele da za ove aktivnosti zainteresuju znaajno veu ciljnu grupu u odnosu na prosean broj korisnika njihovih usluga na mesenom nivou. Ovo istovremeno govori da je jedna od najveih potreba mladih ljudi upravo neformalno obrazovanje u razliitim oblastima, kako bi se to bolje pripremili za izazove koji ih ekaju u zrelom dobu, ali i da su programi i sadraji koje KzM osmiljavaju i realizuju na planu obuka uglavnom atraktivni i usmereni ka stvarnim eljama i potrebama njihovih korisnika.
Najee teme obuka koje su u periodu 2011-2013. godine sprovele KzM u prekograninom regionu Srbija-BiH: >> >> >> >> >> >> >> >> >> >> >> >> >> Pisanje projekata Izrada biznis planova Omladinsko preduzetnitvo kole: stranih jezika, raunara, gitare, 3D animacije, fotografije Komunikacijske vetine Prevazilaenje konflikata i mirno reavanje sporova Funkcionisanje institucija Evropske unije Borba protiv polnoprenosivih bolesti i bolesti zavisnosti Bezbedno korienje Interneta Sprovoenje istraivanja Znaaj omladinskog aktivizma i metode lobiranja u lokalnoj zajednici Podizanje kapaciteta lokalnih omladinskih organizacija Profesionalna orijentacija i mogunosti za kolovanje u zemlji i inostranstvu, itd.

turna deavanja, to ipak nije tako, iako je za njih potrebno mnogo manje finansijskih sredstva i postoji mnogo vea zainteresovanost mladih za praenje sportskih sadraja i bavljenje sportom, u odnosu na kulturne sadraje. Naime, ak 7 od 8 kancelarija je u protekle 2 godine organizovalo izmeu 1 i 5 sportskih manifestacija18, dakle u proseku izmeu 2 i 3 godinje, meu kojima su najvie bili zastupljeni turniri u malom fudbalu i koarci. Takoe, mladi su do sada u analiziranim optinama imali priliku da se ukljue u igranje stonog tenisa i odbojke, rolerijadu ili igre bez granica za nie uzraste, a posebno je pohvalna praksa uspostavljanja srednjokolske sportske lige u razliitim sportovima u Uicu, promocija sportova po kolama u Staroj Pazovi i Sremskoj Mitrovici, kao i organizacija meuoptinske sportske lige, koju je pokrenula Kancelarija iz Prijepolja. Pored svega istaknutog, ipak ostaje utisak da jo uvek znaajan broj KzM ne ulae dovoljno truda i entuzijazma da, u saradnji sa lokalnim sportskim i kulturnim institucijama, mladima na lokalu omogui ee, kvalitetnije, raznovrsnije i zanimljivije kulturne i sportske sadraje. Istraivanjem su bile obuvaene jo dve oblasti u kojima deluju KzM ukljuivanje mladih u volonterske akcije i preduzimanje mera na planu smanjenja nezaposlenosti mladih na lokalu. U delu o ljudskim resursima je ve istaknuto da sve KzM okupljaju odreeni broj volontera koji im pomau oko organizacije razliitih aktivnosti. Moe se zakljuiti da je skoro 2/3 analiziranih KzM (62,5%) uspeno na planu organizovanja volonterskih akcija i animiranja mladih da na ovaj nain daju svoj doprinos razvoju zajednice, jer su u protekle 2 godine ove kancelarije organizovale izmeu 10-30 volonterskih akcija. Kancelarije iz Prijepolja i Nove Varoi su, meutim, organizovale samo po jednu volontersku akciju u istom periodu.
Kancelarija za mlade: Sremska Mitrovica Najznaajnije volonterske akcije koje su organizovale KzM u poslednje 2 godine: - akcija Oistimo Srbiji - akcija Sat za nau planetu - akcija Ti si odgovoran za red u gradu - sakupljanje novca za obolelu decu - obeleavanje Svetskog dana borbe protiv side - uklanjanje grafita sa javnih povrina u gradu - organizacija Urban festa - organizacija Max sport kupa - organizacija sajma enskog stvaralatva u Vojvodini - akcija Oistimo Srbiji - organizacija meunarodnog volonterskog kampa - sadnja drvea - akcija Oistimo Srbiji - akcija ienje jezera - glasanje za Coca-Cola teretanu - akcija ienja korita reke etina - deljenje paketia za socijalno ugroenu decu - druenje sa decom sa posebnim potrebama u dnevnom boravku - akcija Oistimo Zlatibor - organizacija meuoptinskih sportskih igara - ienje dvorita tehnike kole

Ruma

Pored ve pomenutih oblasti delovanja, sve KzM pokazuju interesovanje da poveaju obim i kvalitet kuturnih i sportskih sadraja namenjenih omladini, sa ciljem promocije zdravih stilova ivota i omoguavanja kvalitetnijeg provoenja slobodnog vremena. Rezultati njihovog dosadanjeg rada, ipak, pokazuju da bi veina kancelarija trebalo da planira organizaciju daleko veeg broja kulturnih deavanja, jer su u 4 od 8 sluajeva ove kancelarije u poslednje dve godine organizovale svega izmeu 3 i 6 dogaaja koji bi mogli da se svrstaju u kategoriju kulture i zabave. Dakle, analiza je pokazala da je 50% kancelarija organizovalo proseno 2 ili 3 kulturna dogaaja godinje, to je izuzetno malo postignue ako se ima na umu potreba da se mladima na lokalu omogui da smisleno i zabavno provode svoje slobodno vreme, kako bi se predupredili negativni i destruktivni obrasci njihovog ponaanja, a njihova energija i ideje kanalisale u pozitivnom smeru. Najvei broj kulturnih deavanja (10) u posmatranom periodu je organizovala Kancelarija iz Sremske Mitrovice, dok su najei dogaaji kulturne sadrine u ijoj organizaciji uestvuju kancelarije: rock koncerti neafirmisanih bendova, letnji festivali, pozorine predstave, likovne izlobe, ekoloki i muziki festivali. Iako bi se moglo oekivati da je broj sportskih dogaaja koje na godinjem nivou organizuju KzM znatno vei u odnosu na kul26

Inija

Stara Pazova

Uice

ajetina

Prijepolje Nova Varo

18 Najbolje rezultate na ovom planu je ostavrila KzM iz Prijepolja, koja je organizovala 22 sportska dogaaja za mlade
u poslednje 2 godine.

27

Moe se rei da je velika veina kancelarija (7 od 8)19 preuzela odreene mere na planu smanjenja nezaposlenosti mladih u svojoj optini/gradu, s obzirom na to da je to jedan od najveih problema mladih u Srbiji. Koliki su i kakvi stvarni efekti ovih mera o tome nijedna kancelarija ne vodi preciznu evidenciju, ali se one trude da pre svega u saradnji sa Nacionalnom slubom za zapoljavanje (NSZ), regionalnim razvojnim agencijama i donatorima organizuju razliite edukacije o omladinskom preduzetnitvu, dostupnim obrazovnim profilima i zanimanjima, pisanju biznis planova, konkurisanju za start-up kredite, itd. Neke od njih su do sada uestvovale u organizaciji sajmova zapoljavanja, organizovale su strunu praksu u firmama, kao i testiranja mladih u domenu profesionalne orijentacije. Optine Ruma i Prijepolje su jedine optine koje imaju usvojen Lokalni akcioni plan za razvoj omladinskog preduzetnitva. Optina Ruma moe da slui kao primer dobre prakse i po tome to je 2012. godine odobrila mladim preduzetnicima bespovratna sredstva za nabavku opreme u ukupnom iznosu od 1.000.000 RSD20 i na taj nain preuzela konkretne mere na planu njihovog samozapoljavanja. Inovativan pristup u reavanju problema nezaposlenosti mladih primenjuje i Kancelarija iz Prijepolja koja je oformila mreu omladinskih radnika, koji kroz mentorski rad i praktinu obuku omoguavaju sticanje praktinih radnih vetina nezaposlenima, koji se nalaze na evidenciji NZS. Polaznici prolaze obuku u omladinskom, info i volonterskom servisu, a zavisno od postignutih rezultata mentori ih dalje upuuju na odreene poslodavce kod kojih e nastaviti sa praksom ili se zaposliti, a dobijaju i mogunost za volontiranje u Evropskoj volonterskoj mrei. Znaajno je istai da su sve KzM ostvarile saradnju sa lokalnim omladinskim organizacijama i drugim organizacijama civilnog drutva, koje se bave unapreenjem poloaja mladih i da im pruaju podrku (prostor, oprema, logistiku) u sprovoenju njihovih aktivnosti. Pored ovoga, sve KzM istiu da pruaju i finansijsku podrku ovim organizacijama, ne samo u vidu grantova na konkursima koje za tu namenu raspisuje lokalna samouprava, ve i u smislu obezbeenja materijala i opreme za realizaciju njihovih aktivnosti. Poslednja, ali nikako najmanje vana, ve upravo jedna od najznaajnih oblasti delovanja KzM, jeste osnaivanje i animiranje mladih za aktivno ukljuivanje u procese donoenja odluka na lokalu. Analizom je utvreno da je 6 od 8 kancelarija21 do sada u nekom obliku podsticalo omladinski aktivizam na ovom planu, ali kada su koordinatori/ke za mlade zamoljeni/e da nabroje procese odluivanja u kojima su mladi uestvovali u 66% oni su se svodili samo na dva odgovora: izrada ili revizija LAP-a za mlade i usvajanje godinjih planova rada KzM. Ako se ima na umu da su sve analizirane lokalne samouprave usvojile LAP za mlade u periodu 20092010. godina i da se veina njih upravo sada nalazi u procesu njegove revizije, to znai da su u poslednje 4 godine mladi konsultovani o ovima pitanjima najvie 2 puta i najvie jo 3 puta prilikom izrade godinjih planova KzM, tamo gde je to praksa (u samo 37,5% kancelarija). Samo su 2 kancelarije22 istakle da su ukljuivale mlade u odluivanje i u drugim sluajevima, kao to 19 Sve osim KzM iz Nove Varoi 20 Maksimalni iznos bespovratnih sredstava za nabavku opreme je iznosio 50.000 dinara po preduzetniku 21 Na podsticanju mladih da se ukljue u procese donoenja odluka koje se tiu interesa mladih do sada nisu radile
KzM u ajetini i Novoj Varoi 22 KzM iz Prijepolja i Rume

su biranje prioriteta meu predloenim projektima koji e biti finansirani u sledeoj godini iz lokalnog budeta, zastupanje interesa mladih pred lokalne izbore 2012. godine i izbor idejnog reenja za javne povrine koje koriste mladi. Ovo su zaista obeshrabrujui nalazi, koji pokazuju da se mladi jo uvek ne percipiraju kao ozbiljn subjekt u procesu kreiranja lokalnih politika, ve da se najee koriste kao dekor i nezaobilazan inilac u procesima za koje se participativnost a priori podrazumeva, kao to je usvajanje lokalnih stratekih dokumenata. Ovde, naravno, treba imati na umu i izuzetno izraenu pasivnost i nemotivisanost mladih za bilo kakav aktivizam, to je kao gorui problem u svojim sredinama istaklo 43% intervjuisanih koordinatora/ki. Meutim, ma kako situacija na ovom planu bila nezadovoljavajua, napori omladinskih radnika na planu podizanja svesti omladine da treba da postanu aktivan subjekat, a ne samo objekat sprovoenja nekakve i neije politike, s jedne strane, i da lokalne institucije moraju potovati pravo mladih da budu konsultovani u svim sluajevima koji ih se tiu, s druge strane, moraju biti visoko meu prioritetima svih lokalnih servisa za mlade u budunosti.

1.2.4 Kljuni rezultati Kancelarija za mlade iz vizure njihovih koordinatora/ki

Istraivae je interesovalo da saznaju kako na postignute rezultate gledaju sami omladinski radnici, jer kada se zanemare sve prethodno predstavljene brojke i statistika u razliitim oblastima njihovog delovanja, potrebno je identifikovati koji su sutinski efekat u ivotu lokalne omladine postigle svojim radom ove kancelarije, odnosno ta se bitno izmenilo njihovim osnivanjem i delovanjem u odnosu na period pre toga. Koordinatori/ke za mlade su zamoljeni/e da nabroje po njima tri kljuna rezultata lokalnih kancelarija i dobijeni odgovori su se u znaajnoj meri preklapali, to najbolje govori da je promocija znaaja i osnivanje lokalnih servisa za mlade bila istinska potreba i odlina ideja, koja u mnogim svojim segmentima jo uvek nije dobila svoje puno i pravo oblije, na ta ukazuju nalazi ove analize. Kao kljuna postignua KzM u dosadanjem periodu njihovog delovanja je istaknuto: 1) sistematsko ukljuivanje mladih u donoenje odluka na lokalu, 2) obezbeenost prostorija za okupljanje mladih i njihov aktivizam, 3) osnivanje lokalnog servisa za mlade kome mladi u bilo kom momentu mogu da se obrate i gde e njihovi problemi i ideje biti uvaeni, 4) stvaranje mogunosti za neformalno obrazovanje mladih i uee u programima za mlade, 5) uspostavljanje meusektorske saradnje i umreavanje sa lokalnim institucijama i omladinskim organizacijama na planu unapreenja poloaja mladih, 6) bolja organizovanost i umreenost mladih na lokalu i osnivanje novih udruenja mladih i udruenja za mlade.
29

28

Ako ove subjektivne procene o dosadanjim rezultatima lokalnih omladinskih radnika/ca sagledamo u svetlu rezultata dobijenih ovim istraivanjem, lako se moe zakljuiti da su rezultati navedeni pod rednim brojevima 3, 4, 5 i 6 zaista stvarna postignua svih analiziranih KzM, dok je druga postignua mogue identifikovati u odreenom broju lokalnih samouprava.

1.3 Sprovoenje Lokalnih akcionih planova za mlade u pograninom regionu sa BiH

Poseban deo istraivanja se odnosio na analizu usvojenih stratekih dokumenata za mlade (LAP za mlade) i njihovo sprovoenje u 8 lokalnih samouprava, koje su bile obuhvaene istraivanjem u Srbiji. Sve ove optine su usvojile LAP za mlade 2009. ili 2010. godine na etvorogodinji ili petogodinji period, tako da se veina njih upravo nalazi u fazi revizije ovog dokumenta, jer u 6 do 8 lokalnih samouprava23 ovi planovi prestaju da vae 2014. godine. Izrada svih stratekih planova se odvijala pod budnim okom Ministarstva omladine i sporta (MOS), uglavnom uz pomo Nemake organizacije za tehniku saradnju (GIZ), to je obezbedilo uniformisanost lokalnih procesa stratekog planiranja i potovanje preporuene metodologije.24 Ovakav nain rada je umnogome uticao na ujednaen kvalitet svih usvojenih dokumenata, pre svega jer su lokalne samouprave u Srbiji tih godina imale veoma skromno iskustvo u izradi bilo kakvih stratekih dokumenata, tako da su smernice MOS-a i angaovanih konsultanata za voenje samog procesa bile vie nego korisne i dobrodole. Svi analizirani dokumenti su napisani u skladu sa preporuenom metodologijom i ono to je jo vanije, produkt su organizovanja irokog participativnog procesa u koji su bili ukljueni mladi, lokalne institucije i civilni sektor. Ovo se jasno vidi po sastavu lokalnih radnih grupa/timova i aktivnostima koje su one sprovele na planu sakupljanja podataka za potrebe analize, definisanja prioriteta i samog akcionog plana, to se moe neposredno saznati iz svakog dokumenta. Sasvim je sigurno da je usvajanje ovih planova bilo u veini optina prvi lokalni proces koji je neposredno konsultovao mlade o njihovom poloaju, potrebama i problemima i u tom smislu znaajan iskorak ka efikasnijem sprovoenju omladinske politike na lokalu. Meutim, kako je teklo sprovoenje ovih planova na lokalu, gde su mladi i njihove potrebe bili u tom procesu i u kojoj meri su ovi dokumenti zaista postali operativni, pokuae da pokau rezultati ove analize. Ko je, uopte, zaduen za sprovoenje LAP-a za mlade? U 5 od 8 analiziranih dokumenata se nalazi identian tekst (od slova do slova prepisan iz drugih LAP-ova za mlade25) 23 Jedino LAP za mlade koje su usvojili Prijepolje i Inija vae do 2015. godine 24 http://www.zamislizivot.org/giz/publikacije/GTZ_PrirucnikzaLAP_Watermarked.pdf 25 Tekst je sledee sadrine: Glavni akter u sprovoenju (a prethodno u izradi) Lokalnog akcionog plana za mlade

koji definie mehanizme sprovoenja strategije. Ve na prvi pogled, ovo dovoljno govori o tome koliko su akteri, koji su radili na izradi dokumenta, u momentu njegovog nastajanja ozbiljno promiljali kako da na realistian nain postave osnove za njegovu nesmetanu implementaciju, kako ne bi zavrio u najeoj kategoriji stratekih dokumenata u Srbiji - odlino napisanih, ali nikad realizovanih. Pritom, nije ovde ni u kom sluaju problematina mnogo puta replicirana formulacija u ovim planovima, ve nerazumevanje da ma kako ona bila dobra, dovoljna i primenjiva (ako to uopte jeste) u jednoj lokalnoj samoupravi, ne znai a priori da u nekim drugim lokalnim okolnostima moe da obezbedi dovoljan okvir za efikasno sprovoenje usvojenog dokumenta. S druge strane, LAP za mlade, koji je usvojen u Novoj Varoi, uopte ne definie koji akteri uestvuju u sprovoenju plana i kako bi taj proces trebalo da izgleda, dok je Uice usvojilo dokument26 koji ima najbolje razraen ovaj deo stratekog dokumenta u odnosu na druge optine/gradove. Dakle, jasno je da je Kancelarija za mlade (KzM) kljuni akter u sprovoenju LAP-a za mlade i da bi u tom procesu trebalo da tesno sarauje sa Savetom za mlade i ostalim lokalnim institucijama/ustanovama, koje rade sa mladima i sprovode programe namenjene njima (ustanove za obrazovanje, socijalnu zatitu, zapoljavanje, sport, kulturu, organizacije civilnog drutva, mediji, itd). Svi intervjuisani koordinatori/ke su procenjujui dosadanju saradnju KzM sa lokalnim institucijama na planu sprovoenja LAP-a za mlade, davali najvie ocene na ponuenoj skali od 1 do 5, tako da prosena ocena te saradnje iznosi 4,62. Ovde bi trebalo samo napomenuti da se ova procena, pre svega, odnosi na saradnju sa lokalnim institucijama, a ne sa Savetom za mlade, jer kao to je ve ukazano ranije, ova tela u 37,5% optina jo uvek nisu formirana, a tamo gde su formirana est je sluaj da je re o telu koje postoji samo na papiru i nije ukljueno u sprovoenje omladinske politike. Na pitanje ko nadzire odnosno vri monitoring nad sprovoenjem LAP-a za mlade u njihovoj optini/gradu, samo 2 od 8 koordinatora/ki27 je dalo pravi odgovor tj. ono to pie u njihovim planovima. I to ne zbog neznanja, ve zato to je akcionim planovima planiran jedan nain nadzora, a u stvarnosti u ak 75% sluajeva to rade druga tela ili pojedinci. Naime, u 5 od 8 dokumenata se ponovo nalazi doslovce prepisana formulacija28, prema kojoj je za nadzor nad sprovoenjem LAP-a zaduen Tim za monitoring sastavljen od 3 lana. Ni u jednoj od ovih optina ovo telo nije formirano, ve koordinatori/ke svoje izvetaje o radu KzM dostavljaju predsedniku optine odnosno naelniku/ci za sport, omladinu i kulturu, dok kancelarije iz Rume i ajetine o svom radu do sada nisu izvetavali nijednu instancu na lokalnom nivou. Ako se paljivo pogleda nain na koji je planiran monitoring u ovim optinama, a prema navedenoj formulaciji, dolazi se do

26 http://www.graduzice.org/documents/LAP_za_mlade_Uzice_2010-2014__773.pdf

jeste Kancelarija za mlade, dok glavne aktivnosti i njihovo sprovoenje nadgleda Savet za mlade. Lokalni koordinator/ ka ini sponu izmeu Kancelarije i nadlenih iz lokalne samouprave, Saveta za mlade, javnosti i svih ostalih uesnika u poslu koji prvenstveno treba da bude partnerski i rezultat stalnog konsultativnog procesa meu svim zainteresovanim drutvenim iniocima. Pod ostalim kljunim akterima podrazumevaju se, pre svega, institucije i organizacije koje sprovode programe za mlade pod okriljem optinske uprave, a uz podrku relevantnih vladinih i nevladinih institucija i organizacija sa republikog nivoa. Rezultati rada Kancelarije za mlade, kroz izvetaje za iju je izradu zaduen lokalni koordinator/ka, bie prezentovani predsedniku optine i lanovima Saveta za mlade, koji e svojim odlukama obezbeivati preduslove da se planirane aktivnosti realizuju u usvojenim rokovima. Administrativno- tehnika podrka lokalnom koordinatoru/ki bie obezbeena kroz angaovanje lica koja e zajedno sa koordinatorom/kom initi Tim Kancelarije za mlade, sa jasno definisanim opisom poslova i zadataka za svakog lana/lanicu Tima.

Tim za monitoring ine tri predstavnika sledee strukture: - lokalna samouprava, struni saradnik/ca iz slube za finansije (finansijski monitoring) - predstavnik/ca lokalne samouprave (Kancelarija za mlade) - predstavnik/ca Saveta za mlade. Proceduru monitoringa, nain i strukturu izvetavanja formulisae Savet za mlade u saradnji sa Kancelarijom za mlade.Tim za monitoring svoje izvetaje, na mesenom nivou dostavlja predsedniku optine, Odeljenju za budet, Lokalnom/oj koordinatoru/ki i Savetu za mlade.

27 Iz Rume i Prijepolja 28 Tim za monitoring prati realizaciju projekata koji su konkursno izabrani i finansiraju se iz optinskih sredstava.

30

31

zakljuka da su lokalne samouprave planirale nadzor samo nad sprovoenjem projekata koji se finansiraju iz optinskih/gradskih sredstava, tj. da ih interesuje iskljuivo nadzor nad troenjem alociranog novca. Ovo je zaista lo primer kako se kontinuirano praenje rezultata i napretka u sprovoenju planiranih aktivnosti, to bi trebalo da bude monitoring, svodi samo na nadozor nad troenjem finansijskih sredstava i to samo na onim projektima koje finansira lokalna samouprava. U ostalim analiziranim dokumentima, kao nosilac monitoringa su navedene lokalne KzM za mlade (Prijepolje i Uice), dok u strategiji optine Nova Varo stoji samo da su za ovaj proces zadueni svi akteri koji su uestvovali u njenoj izradi, to je krajnje nejasna formulacija koja ovaj proces ostavlja maglovitim. Kancelarija iz Prijepolja o svom radu izvetava Skuptinu optine, a KzM iz Nove Varoi predsednika optine. Koordinatorka za mlade iz Uica tvrdi da se monitoringom nad sprovoenjem LAP-a u njihovom gradu ne bavi niko i da KzM o svom radu nikoga ne izvetava, iako je LAP-om planirano dostavljanje godinjih izvetaja Skuptini grada. Sve ovo ukazuje da su mehanizmi nadzora nad sprovoenjem LAP-ova za mlade loe zamiljeni u najveem broju optina, iako svi analizirani akcioni planovi imaju definisane indikatore za praenje planiranih aktivnosti. Iz analize proizilazi da se monitoring nad sprovoenjem LAP-a uopte ne sprovodi u 3 od 8 optina, a u ostalim sluajevima se uglavnom svodi na godinje podnoenje izvetaja telima/funkcionerima koji za to nisu predvieni akcionim planom. U ovakvom ambijentu, kada se ini da na lokalu malo koga zanima kakvi su rezultati postignuti na planu unapreenja poloaja mladih, u odnosu na to kako je prvobitno bilo planirano, teko je izbegnuti inerciju i ouvati agilnost i entuzijazam lokalnih servisa za mlade na planu oivljavanja akcionog plana u stvarnosti. To zatim vue niz drugih problema, kao to su neprepoznavanje ili kasno uoavanje problema i prepreka koji se javljaju prilikom sprovoenja planiranih aktivnosti, nemogunost preventivnog delovanja na tom planu i, konano, nemogunost adekvatne procene onoga to je zaista uraeno, kada je re o sprovoenju omladinske politike na lokalu. Imajui na umu sve to je prethodno istaknuto, teko je pretpostaviti da je analiza mogla da pokae bitno drugaiju sliku na planu evaluacije sprovoenja LAP-a za mlade, jer su procesi monitoringa i evalucije usko povezani. U 3 od 5 optina sagovornici/ce nisu uopte znali ko je zaduen za evaluaciju LAP-a, jer ona do sada nije u njihovim optinama raena, a ono to pie u samom dokumentu su zaboravili, jer je to samo jedna od mnogih nikad nerealizovanih stvari napisanih u ovim planovima. U istih onih 5 planova koji sadre doslovce istovetnu formulaciju o Timu za monitoring, je planirano formiranje Tima za evaluaciju29, iji je zadatak evaluacija rezultata i projekata u realizaciji i izvetavanje o tome predsedniku optine/gradonaelniku i Savetu za mlade. Ni u jednoj od ovih optina ovaj tim nije formiran. U Uicu su predvideli da evaluaciju vri Savet za mlade i da su rezultati evaluacije sastavni deo godinjeg izvetaja o implementaciji LAP-a, ali ovo telo nije formirano niti se ovaj izvetaj podnosi. Slina je situacija i u Novoj Varoi, 29 U ovom sluaju u svim analiziranim dokumentima se ne nalazi sasvim identina formulacija koja se odnosi na sprovoenje evaluacije. Jedina razlika postoji u broju lanova i sastavu Tima za evaluaciju. Broj lanova se kree od 3 do 5, a njihov sastav varira i obuhvata neke od sledeih lanova: predstavnik lokalne samouprave, predstavnik Tima za monitoring, struno lice iz institucije koja se bavi projektnom tematikom na lokalnom nivou, struno lice iz jedne od susednih optina kompetentno za projektnu tematiku, struno lice zaposleno u koli, predstavnik NVO sektora, predstavnik mladih, predstavnik komisije za odabir projekata, predstavnik Centra za privredni razvoj optine. Ostatak formulacije koji se je identian u svim planovima.
32

gde akcioni plan sadri, kao i u sluaju monitoringa, veoma nejasnu formulaciju prema kojoj su za evaluaciju zadueni nosioci Strategije i drugi socijalni akteri u okviru njihovih nadlenosti30 koji podnose svoje godinje izvetaje socijalnim akterima u Novoj Varoi. Naravno, ovo se ne sprovodi. LAP za mlade usvojen u Prijepolju uopte nije predvideo nain na koji e se vriti evaluacija, niti ko je zaduen za nju, ali lokalna KzM svoje redovne godinje izvetaje o tome dostavlja Skuptini optine. Dakle, analiza je pokazala da se evaluacija sprovoenja LAP-a za mlade vri svega u 3 od 8 analiziranih sluajeva, a jedino se u Iniji izvetaj dostavlja onom telu koje je za to predvieno strategijom- predsedniku optine i Savetu za mlade. Ovaj nalaz je obeshrabrujui pogotovo to u 5 od 8 planova se navodi da su evaluacioni izvetaji osnovni dokument na osnovu koga e se raditi revizija LAP-a za mlade. Ovaj proces je upravo u toku u ovim optinama, a pritom 3 od 5 optina uopte nisu radile evaluaciju do sada. Tamo gde se evalucija postignua radi na godinjem nivou, nju su u stvarnosti sprovode KzM, a ne ona tela navedena u strategijama, to ostavlja nedovoljno prostora za objektivno sagledavanje rezultata i postignua. Jer iako interna evaluacija ima svojih prednosti, poto je sprovode uesnici koji imaju uvid u stvarno stanje stvari, kada je re o realizovanim aktivnostima i njihovom stvarnom uticaju na korisnike, ona je veoma esto optereena subjektivnim doivljajem njenih nosilaca, koji mogu da vode ili u preteranu samokritinost ili u preterano ulepavanje stvari. Ova analiza nije pokazala nita drugaije stanje od onog koje se odnosi na sprovoenje stratekih dokumenata uopte, na nivou itave lokalne samouprave u Srbiji. U prvom ciklusu stratekog planiranja, koji je zapoeo odmah nakon to su jedinice lokalne samouprave dobile 2007. godine ovu novu nadlenost, gradovi i optine su u nedostatku iskustva na ovom planu uglavnom samo vebali i sticali znanja i vetine na ovom planu. To se uglavnom odrazilo na donoenje velikog broja razliitih strategija, planova, programa itd. koji su ispotovali preporuenu metodologiju, u veoj ili manjoj meri ukljuili sve zainteresovane aktere u proces, ali su u veoma malom procentu postali ivi, operativni dokumenti na osnovu kojih je lokalna zajednica krenula da koraa ka zacrtanoj viziji u njima. Upravo zato to nije dovoljno sazrela svest o prirodi ovih dokumenata, koji moraju biti, pre svega, realistian putokaz onoga to zajednica uz optimalno angaovanje raspoloivih resursa i prevazilaenje sopstvenih slabosti, kao i izazova iz okruenja, moe da postigne u vremenski ogranienom periodu. A ne spisak lepih elja. Zatim, najznaajniji i najtei posao na planu sprovoenja stratekih dokumenata nastaje nakon njihovog usvajanja, u fazi njihove implementacije, monitoringa, evaluacije i revizije loe planiranih aktivnosti. Stoga, ostaje nada da e u narednom ciklusu stratekog planiranja u Srbiji, lokalne samouprave pridavati vei znaaj reavanju problema koji su obeleili sprovoenje prethodno usvojenih strategija, i da e se fokus njihove panje pomerati od procesa izrade dokumenta ka njegovoj implementaciji i postizanju rezultata. Ova nada se, takoe, odnosi na usvajanje i sprovoenje druge generacije Lokanih akcionih planova za mlade u Srbiji.

30 http://www.novavaros.rs/dokumenta/Strategija%20za%20mlade.pdf, str.50
33

1.3.1 Procena uspenosti sprovoenja Lokalnih akcionih planova za mlade iz vizure KzM
Nesprovoenje redovne evaluacije postignutih rezultata na planu omladinske politike u veini analiziranih optina, kao ni evaluacije ostvarenog uticaja na korisnike usluga (mlade) i promena koje se deavaju u ciljnoj grupi, je onemoguilo sagledavanje stvarnih rezultata koji su postignuti realizacijom LAP-ova za mlade u ovim optinama. Ali istraivai su nastojali da dobiju ocenu od strane samih koordinatora/ki za mlade, na skali od 1 do 5, za odreene parametre koji su obeleili sprovoenje lokalnih planova u njihovim sredinama. Moe se rei da je u najveem broju sluajeva ova procena bila intuitivnog karaktera, poto mnoge KzM ne samo da ne sprovode evaluaciju ostvarenih rezultata, ve i ne vode preciznu i sistematinu evidenciju (arhivu) svih realizovanih aktivnosti, projekata, deavanja i sl. Ocenjujui stepen ostvarenosti prioriteta i ciljeva definisanih LAP-om, koordinatori/ke su davali/e veoma ujednaene ocene (3 ili 4), tako da prosena ocena za ove oblasti iznosi 3.85 odnosno 3.87. Meutim, ocene broja realizovanih projekata u odnosu na projekte planirane LAP-om se mnogo vie razlikuju, jer u dve optine koordinatori/ke su procenili/e da taj broj nije zadovoljavajui (2), a u jednoj optini nisu mogli da procene (6), zbog ne posedovanja precizne evidencije. Ostale optine su rezultatima u ovoj oblasti bile uglavnom zadovoljne (4), tako da prosena ocena za ovaj parametar iznosi 3.28. Najloije ocenjen parametar se odnosi na obezbeenost finansijskih sredstava za realizaciju projekata i aktivnosti planiranih LAP-om (3.12). Krajnje suprotne odgovore su ovde na ponuenoj skali dali Stara Pazova (1) i Sremska Mitrovica (5). S druge strane, najbolje je ocenjena saradnja sa lokalnim institucijama i akterima u procesu sprovoenju LAP-a (4.62), jer je ak 5 anketiranih kancelarija ovu saradnju ocenilo odlinom. KzM su pokuale da procene dosadanju saradnju sa Ministarstvom omladine i sporta na planu sprovoenje LAP-a, a prosena ocena ove saradnje iznosi 3.83. Dve KzM nisu mogle da procene kvalitet ove saradnje, dok su druge svoje ocene pravdale time to MOS vie ne finansira sprovoenje prioriteta iz lokalnih strategija u svim, ve samo u nerazvijenim optinama. Ovim su u mnogome smanjenje finansijske mogunosti lokalnih KzM, pogotovo onih koje nemaju dovoljnu podrku lokalnih budeta. Procenjujui saradnju sa drugim donatorima u procesu sprovoenja LAP-a, 3 KzM nije moglo da izvri procenu, to se poklapa sa nalazom da veinu projekata KzM finansiraju domai donatori. Ipak, zahvaljujui odgovorima onih koji su do sada saraivali sa drugim donatorima, prosena ocena ovog parametra iznosi 3.8. Konano, srednja ocena neposredne ukljuenosti mladih i omladinskih organizacija u proces sprovoenja LAP-a iznosi 3.62. Veina koordinatora/ki je za ovakvu situaciju navela nezainteresovanost i inertnost mladih za bilo ta, pa i programe i aktivnosti koje sprovodi KzM. Jedina neloginost u dobijenim rezultatima ove procene, se odnosi na to da su KzM dale vee ocene ostvarenosti prioriteta i ciljevima iz LAP-a u odnosu na broj realizovanih projekata, iako bi realizacija planiranih projekata i aktivnosti trebalo da vodi ka postizanju zacrtanih prioriteta i ciljeva. Dakle, re je o parametrima koji su direktno uslovljeni.
34

Tabela 3: Evaluacija sprovoenja LAP-a od strane lokalnih koordinatora/ki za mlade (1-nezadovoljan, 2-uglavnom nezadovoljan, 3-niti zadovoljan niti nezadovoljan, 4-uglavnom zadovoljan, 5zadovoljan, 6-ne znam/ne mogu da procenim)
Sremska Mitrovica Prijepolje SREDNJA OCENA: 3,85 3,87 3,28 3,12 4.62 3.8 3,62 ajetina Inija Stara Pazova Ruma

Ostvarenost prioriteta iz LAP-a Ostvarenost ciljeva iz LAP-a Broj realizovanih projekata u odnosu na broj planiranih projekata LAP-om Obezbeenost finansijskih sredstava za finansiranje prioriteta iz LAP-a Saradnja sa kljunim lokalnim institucijama u procesu sprovoenja LAP-a Saradnja sa donatorima u procesu sprovoenja LAP-a Ukljuenost mladih i omladinskih organizacija u sprovoenje LAP-a

Uice

Ocenjivani parametar:

4 5 4 4 5 4 5

3 3 3 1 5 5 3

4 4 4 3 4 3 3

4 4 4 5 5 6 4

4 4 4 3 4 4 3

6 4 2 3 5 6 3

5 4 6 4 5 6 4

1.3.2 Problemi koji su obeleili sprovoenje LAP-ova za mlade

Sudei prema odgovorima koordinatora/ki za mlade 3 su kljuna problema obeleila dosadanje sprovoenje LAP-ova za mlade u analiziranim optinama/gradovima: 1) nedostatak finansijskih sredstava za rad KzM i sprovoenje planiranih projekata i aktivnosti (ovaj problem je prisutan u 4 od 731 analiziranih optina/gradova), 2) inertnost i apatija mladih na lokalu, kao i njihova nezainteresovanost za aktivizam i unapreenje njihovog poloaja (ovaj problem je prisutan u 3 od 7 analiziranih optina/ gradova), 3) nezainteresovanost lokalnih institucija za sprovoenje LAP-a i nerazumevanje znaaja omladinske politike (ovaj problem je prisutan u 3 od 7 analiziranih optina/gradova). Pored ovih, mnogi drugi problemi optereuju sprovoenje omladinske politike na lokalu i znaajno su do sada uticali na njene efekte u pojedinim optinama: nerazumevanje optinske uprave da bi mladi trebalo da imaju poseban tretman, nepostojanje adekvatnog pristupa na lokalnom nivou za reavanje problema mladih, nemotivisanost mladih za uspostavljanje trajnijih veza sa KzM (delimino zbog inertnosti, a delimino zbog migracije ka veim centrima radi kolovanja i zaposlenja), nerealno veliki broj prioriteta i projekata obuhvaenih LAP-om, 31 Koordinator za mlade iz Nove Varoi nije mogao da da odgovor na ovo pitanje, jer nije dovoljno upoznat sa time, poto je nov i u KzM radi svega par meseci. Tako da je u ovom sluaju uzorak 7, a ne 8 optina/gradova.
35

Nova Varo 3 3 2 2 4 3 4

nepostojanje ili nefunkcionisanje Saveta za mlade, neusklaenost krutih optinskih struktura sa dinamikom projektnih aktivnosti koje realizuje KzM, nizak nivo omladinskih projekata koje sprovode velike omladinske organizacije, ukidanje finansijske podrke MOS-a projektima koji se sprovode u razvijenim optinama, itd.

Zakljuci i preporuke
U Srbiji je najvei broj lokalnih samouprava prepoznao znaaj otvaranja lokalnih servisa usmerenih ka unapreenju poloaja omladine i efikasnijem sprovoenju omladinskih politika na lokalu. U gotovo svim sluajevima Kancelarije za mlade su integrisane u sistem optinske/ gradske uprave, to je veoma dobra praksa, jer se jedino na taj nain mogu obezbediti preduslovi da se reavanjem problema mladih lokalne vlasti bave na sistematian i kontinuiran nain. Meutim, samo u polovini analiziranih sluajeva KzM imaju svu neophodnu podrku lokalnih vlasti u svakodnevnom radu i sprovoenju aktivnosti koje su planirane Lokalnim akcionim planom za mlade. Iako je osnivanje Saveta za mlade predvieno Statutima svih optina/gradova koje su bile obuhvaene istraivanjem, ova znaajna lokalna tela su formirana tek u svakoj treoj optini/gradu, ali je njihovo delovanje u veini tih optina svedeno na puku formalnost. U gotovo u svim KzM su stalno zaposlene ili angaovane jedna ili dve osobe, koje u 2/3 sluajeva imaju prethodno viegodinje iskustvo rada u civilnom sektoru. Ovakva praksa regrutovanja koordintora/ki za mlade je, takoe, veoma pohvalna jer njihovo steeno znanje, vetine i iskustvo u radu sa mladima direktno proporcijonalno utiu na efikasnost rada lokalnih omladinskih servisa. Pored uglavnom adekvatnih ljudskih resursa kojima raspolau, ove kancelarije su u svom dosadanjem radu uglavnom uspele da obezbede adekvatno opremljen prostor za svoj rad i za okupljanje mladih zainteresovanih za aktivizam. Meutim, finansijski resursi kojima raspolau ove kancelarije se veoma razlikuju od jedne do druge optine/grada, ali u veini sluajeva re je o budetima koji nisu ni priblino dovoljni za realizaciju prioriteta definisanih LAP-om za mlade. Neujednaenost resursa kojima raspolau i specifinosti lokalnog okruenja u kome deluju su uslovili i razliit stepen postignua posmatranih Kancelarija za mlade. Ohrabruju nalazi da su svi ovi servisi za mlade u prethodnom periodu preduzeli najmanje 2 aktivnosti u svakoj oblasti delovanja ovih kancelarija, a to je vrlo irok spektar aktivnosti: od sprovoenja omladinskih projekata i razliitih vidova neformalne edukacije mladih, preko kontinuiranog informisanja mladih i njihovog animiranja za omladinski aktivizam, pa do organizovanja najrazliitijih sportskih, kulturnih, volonterskih i drugih aktivnosti i sadraja. Iako u mnogim navedenim oblastima postoji jo mnogo prostora za postizanje boljih i odrivijih rezultata, poetni koraci na ovom planu ipak ulivaju nadu da e se stanje polako popravljati. Dosadanja ukljuenost mladih u aktivnosti KzM nije aspekt kojim bi se mogle pohvatiti mnoge od analiziranih kancelarija, jer je broj korisnika njihovih usluga i aktivnosti na mesenom nivou relativno mali u odnosu na celokupnu populaciju mladih u ovim mestima. Pogotovo je problematina nefokusiranost ovih kancelarija na rad sa mladima koji ive izvan urbanog dela
36

optine/grada tj. koji naseljavaju seoske sredine i udaljena gradska naselja. Ovakvom stanju na ruku ide i izuzetno izraena pasivnost, apatinost i inertnost velike veine omladine u gotovo svim sredinama. Meutim, otvaranje volonterskih servisa, organizovanje velikog broja volonterskih akcija mladih u prethodnom periodu, kao i njihovo ukljuivanje u proces usvajanja i revizije LAP-a za mlade predstavljaju znaajnu promenu u svim posmatranim sredinama, u odnosu na period pre osnivanja ovih kancelarija. Sve analizirane lokalne samouprave su usvojile strateki dokument (Lokalni akcioni plan za mlade), kojim su utvrdile prioritete delovanja na planu unapreenja poloaja mladih u svojim zajednicama. Ovi planovi su izraeni uz organizovanje irokog konsultativnog procesa sa svim zaniteresovanim akterima i uz potovanje preporuene metodologije, to je obezbedilo ujednaen kvalitet ovih dokumenata i omoguilo oseaj vlasnitva mladih ljudi nad samim procesom. Meutim, sprovoenje prioriteta zacrtanih lokalnim strategijama i rezultati koji su postignuti na tom planu su u veini optina/gradova veoma mali, a tome su preteno kumovala tri problema: 1) nedostatak finansijskih sredstava, 2) nezainteresovanost i inertnost mladih za aktivno ukljuivanje u reavanje problema koji ih mue, 3) nezainteresovanost lokalnih institucija za sprovoenje LAP-a za mlade. Pored skromnih rezultata na planu sprovoenja ovih dokumenata, najloije definisani i realizovani procesi u vezi sa LAP-om su nadzor/monitoring nad njegovim sprovoenjem, kao i evaluacija onoga to je ostvareno i postignuto na tom planu. Kada je re o preporukama, kako bi se nastavili zapoeti pozitivni trendovi na planu sprovoenja omladinske politike u Srbiji, potrebno je:

formirati Savete za mlade, tamo gde oni jo uvek ne postoje, i aktivno ukljuiti ova
tela u sve segmente planiranja i sprovoenja omladinske politike na lokalu. Jaanje institucionalnih pretpostavki podrazumeva i uspostavljanje stalnih i jasno definisanih mehanizama saradnje svih lokalnih aktera koji se bave pitanjima mladih, kao i rukovodeih struktura u optinskoj/gradskoj upravi sa Kancelarijom za mlade.

obezbediti adekvatne prostorne i tehnike uslove za rad svih Kancelarija za mlade,

kao i za okupljanje mladih zainteresovanih za omladinski aktivizam. Lokalne samouprave koje jo uvek nisu stvorile adekvatne uslove za njihov rad bi trebalo da to pre to uine, jer finansijski troak ovog izdataka je zanemarljiv u odnosu na koristi za mlade graane, koji e time biti uzrokovane.

alocirati znatno vea sredstava za finansiranje potreba mladih iz republikog i lokalnih budeta. Iako je situacija na tom planu veoma teka za mnoge lokalne samouprave, one bi trebalo da u budunosti vode racionalniju politiku budetskih rashoda i da sve vie alociranje budetskih sredstava ka korisnicima zasnivaju na prethodnoj costbenefit analizi. Na osnovu nje e se ulaganje u mlade pokazati kao dugorono dobra investicija za budunost svake od ovih lokalnih zajednica, pa bi prema tome trebalo kontinuirano poveavati finansijska sredstava koja se ulau u ovu znaajnu kategoriju stanovnitva.
37

 ukljuiti servise za mlade u programiranje njihovog godinjeg budeta, tamo gde

to do sada nije bila praksa, jer su oni najbolje upoznati sa projektima i aktivnostima ija je realizacija predviena LAP-om u narednoj budetskoj godini i najbolje poznaju stvarne prioritete koje bi trebalo finansirati. Ovo e istovremeno omoguiti mnogo vei stepen realizovanosti aktivnosti i projekata planiranih LAP-om za mlade.

postizanje zacrtanih ciljeva i prioriteta, a u skladu sa raspoloivim resursima i izazovima iz okruenja. Ovo se pre svega odnosi na postavljanje manjeg broja prioriteta i realnije planiranje projekata i aktivnosti u okviru njih, kao i na mnogo bolje definisanje procesa, pojedinanih uloga i odgovornosti u sprovoenju, monitoringu i evaluaciji ovih dokumentima.

ojaati kapacitete Kancelarija za mlade za fandrejzing i obezbeivanje novca za

aktivnosti kroz projektno finansiranje. Ovde se uglavnom misli na projekte koje finansiraju inostrani donatori, a pre svega Evropska unija, jer kao to je analiza pokazala ove kancelarije su do sada uglavnom realizovale projekte zahvaljujui domaim izvorima finansiranja, koji su veoma limitirani i bez mnogo mogunosti da u budunosti budu znatno vei.

pomeriti fokus panje svih lokalnih aktera zaduenih za sprovoenje omladinske

politike od izrade LAP-a za mlade ka njegovom sprovoenju i postizanju planiranih rezultata. Ovo, izmeu ostalog, podrazumeva formiranje i jaanje mehanizama za praenje i evaluaciju ostvarenih rezultata i postignua, kako bi se dobijeni nalazi mogli iskoristiti za bolje planiranje daljih aktivnosti ili reviziju onog dela akcionog plana, koga zbog novonastalih okolnosti ili loeg planiranja nije mogue sprovesti.

uspostaviti obavezno voenje elektronske i tampane arhive za sve aktivnosti i

poslove koje sprovode Kancelarije za mlade u lokalnim zajedicama. Iako su one deo optinske/gradske uprave veina njih do sada nije bila ukljuena u sistem precizne evidencije svih dokumenata, prepsike i obimne projektne dokumentacije, to oteava sakupljanje podataka za potrebe monitoringa i evaluacije rada ovih tela.

1.4 Vidljivost rada Kancelarija za mlade u pograninom podruju sa BiH

1.4.1 Nova era tehnologije - novi naini komuniciranja
U dananjem globalizovanom svetu, koji se veoma razlikuje od onoga u kome su pre svega nekoliko decenija ivele prethodne generacije, nove tehnologije i sistemi komunikacija zauzeli su dominantno mesto, naroito u sferi informisanja i irenja informacija. Taj prelaz u novo tehnoloko doba promenio je nain na koji komuniciramo, nain na koji se zabavljamo, ali i nain na koji razmiljamo. U skladu sa tim, tehnike oglaavanja i reklamiranja su se znaajno promenile, pa se marketinki alat iz dana u dan usavrava i prilagoava uslovima jedne sasvim nove komunikacijske ere. Poenta je u tome da svi koji imaju informaciju koju ele da podele sa drugima moraju da obezbede svoju vidljivost na internetu, jer sve vei broj ljudi u potrazi za odreenom informacijom, odnosno proizvodom, najpre posee za internet pretraivaima. Zato je veoma vano, kako za preduzetnike, tako i za institucije, organizacije, pronalazae, muziare, bendove i mnoge druge da putem postavljanja sopstvenog vebsajta i/ili otvaranja naloga na drutvenim mreama obezbede svoju dostupnost na internetu. Ne treba zaboraviti da se izgradnjom sopstvenih vebsajtova, odnosno profila na drutvenim mreama, posao na internet promociji ne zavrava, ve upravo suprotno interkacija, na kojoj poiva logika internet oglaavanja, mora da se lansira, iri i odrava, jer od nje zavisi opseg publike do koje e neka informacija dosei. to je vea mrea ljudi sa kojima komunicirate putem drutvenih medija i vebsajtova, to su vae anse za uspeh vee. To naravno povlai i neophodnost stalnog unapreivanja znanja o internet inovacijama, novim drutvenim mreama i medijima, kao i kontinuiranu nadogradnju marketinkog alata kojim se sluite. Kada su u pitanju KzM, preporuljivo je da svoju vidljivost obezbede putem vebsajtova, ali i nalogana drutvenim mreama, s obzirom na frekventnost njihove upotrebe od strane mladih, koji su ciljna grupa KzM.

osmisliti efikasnije naine za ukljuivanje znatno veeg broja mladih u svakodnevni rad lokalnih omladinskih servisa. Poseban znaaj se mora pridavati animiranju mladih koji ive na selu, odnosno izvan centralnog optinskog/gradskog naselja, i formulisanju programa i aktivnosti koje su prilagoene njihovim potrebama, esto drugaijim od mladih koji ive u urbanim sredinama. Zatim, vrlo je bitno iznova informisati nove generacije mladih koje stiu, preko kola, uenikih parlamenata i druvenih mrea, o aktivnostima lokalnih servisa za mlade i onome to mladi mogu da oekuju i potrauju od njih. Nove generacije mladih ine znaajan resurs Kancelarija za mlade i treba ih na vreme upoznati sa svim koristima sprovoenja omladinske politike.

prezcizno definisati sve procese odluivanja na lokalnom nivou u kojima je neophodno konsultovati mlade i obavestiti lokalne institucije u kojim pitanjima bi trebalo da potuju pravo mladih da se o njima izjasne. Ukoliko i dalje sve ostane samo na uoptenoj formulaciji da bi mladi trebalo da uestvuju u kreiranju lokalnih javnih politika, pre svega onih koji neposredno utiu na njihov ivot nita se znaajnije nee promeniti od toga da njihovo, nekada samo pasivno prisustvo, slui za legitimaciju unapred doneenih odluka ili da budu konsultovani samo u sluaju usvajanja novih stratekih dokumenata koji se odnose na mlade.

prilikom usvajanja novih ili revizije starih Lokalnih akcionih planova za mlade bi
trebalo mnogo vie voditi rauna o tome kako da ovi dokumenti zaista omogue

38

39

Vebsajt je jednostavna i pristupana marketinka alatka zahvaljujui kojoj pojedinac, kompanija, organizacija i dr. obezbeuju svoju vidljivost na internetu na pristupaan i isplativ nain. Naime, jednom kada postave sopstveni vebsajt, uz malo truda i dodatnih obuka, oni mogu samostalno da ga nadograuju i auriraju. Registracija domena i plaanje hostinga se podrazumevaju, ali ni ove stavke vie ne predstavljaju bogznakako veliki troak. Postavljanjem sopstvenog vebsajta firme/organizacije olakavaju poslovanje i komunikaciju i sebi, ali i svojim klijentima, odnosno publici. Sa jedne strane, ne postoji firma/organizacija ije osoblje radi 24 asa dnevno, jer bi trokovi takvog poslovanja bili ogromni i neisplativi. Ipak, vebsajt im omoguava da, zahvaljujui ostavljenim kontaktima, prvenstveno e-mail adresama, odnosno on-line formi-upitniku, budu na raspolaganju svim zainteresovanim licima 24 sata dnevno, sedam dana u sedmici, to je znaajna uteda. Sa druge strane, sva zainteresovana lica mogu lako da dou do svih vanih informacija o konkretnoj kompaniji, odnosno organizaciji, te da je kontaktiraju u vreme koje i njima samima najvie odgovara, i da odgovor na svoj upit dobiju u kratkom roku. Vebsajt T3 je objavio listu jednog broja ljudi koji su se obogatili zahvaljujui Twitteru. Meu njima je i Dastin Halpern, poznatiji po korisnikom imenu Shit My Dad Says. U avgustu 2009. on je poeo da objavljuje na svom Twitter nalogu ekscentrine izjave svog sedamdesetetvorogodinjeg oca Sema Heplina. Godinu dana kasnije, zahvaljujui njegovoj popularnosti na drutvenim mreama, postao je milioner, izdao bestseler i sitcom zasnovan na njegovom @shitmydadsays Twitter nalogu. Drutvene mree su jo pristupaniji vid internet oglaavanja od vebsajtova i sve vie dobijaju na znaaju. Njihovu prednost su uvideli milioni ljudi, kompanija i organizacija irom sveta koji koriste naloge na drutvenim mreama za komunikaciju sa svojim klijentima, odnosno publikom. Otvaranje ovih naloga je uglavnom potpuno besplatno, dok je za napredne marketinke alatke kojima raspolau pojedine drutvene mree potrebno uloiti odreena sredstva. Osnovna tri principa na kojima funkcioniu drutvene mree su: interaktivnost, konkurentnost i targetiranje odreene publike. Istraivanja pokazuju da na Internetu funkcionie veliki broj drutvenih mrea sa ogromnim brojem korisnika. Prema dostupnim statistikama Fejsbuk je najpopularnija drutvena mrea i ima oko 750 miliona korisnika. Za njim sledi Tviter, sa oko 250 miliona korisnika. Meu ostalim popularnim drutvenim mreama su i LinkedIn, Pinterest, MySpace, Instagram itd.

line karte. S obzirom na pomenutu brojnost i raznovrsnost drutvenih mrea, istraivanje se bavilo vidljivou targetiranih KzM na Facebook-u i Twitter-u, kao najpopularnijim drutvenim mreama. Rezultati istraivanja po pojedinanim stavkama (FB nalog, Twitter nalog, vebsajt) bie predstavljeni u tekstu koji sledi. FACEBOOK Kada je u pitanju svetski trend ogromne popularnosti Facebook-a, ni Srbija na tom planu mnogo ne odstupa. Naime, Facebook je ubedljivo najpopularnija drutvena mrea u Srbiji sa 3 miliona registrovanih naloga. Svaka od gore pomenutih drutvenih mrea ima svoje specifinosti, ali se moe zakljuiti da Facebook ima opteprihvaenu platformu, nudi iroki spektar mogunosti i konstantno se unapreuje novim funkcijama. Istraivanje je pokazalo da svih osam targetiranih KzM ima registrovan neki oblik Facebook naloga. Polovina (4 od 8) koristi Facebook stranicu za predstavljanje svojih aktivnosti na ovoj drutvenoj mrei, dve koriste Facebook profil, jedna koristi Facebook grupu, a jedna ima i Facebook profil i Facebook stranicu. Tabela 4: Vrsta FB naloga koji koriste KzM u pograninom podruju sa BiH
Vrsta FB naloga koji KzM koriste* profil stranica grupa
ajetina Inija Nova Varo Prijepolje Ruma Sremska Mitrovica Stara Pazova Uice

* analiza sprovedena u avgustu 2013. godine Ovde treba istai da je za predstavljanje rada KzM najprikladnija Facebook stranica, koja se koristi u poslovne i informativne svrhe. Ona je prilagoena poslovnim i promotivnim aktivnostima firmi, organizacija, institucija i dr. Facebook profil treba da koriste iskljuivo fizika lica za privatne svrhe. Takoe, broj prijatelja sa kojima je mogue povezati se putem Facebook profila je ogranien na 5000, dok kod Facebook stranice ne postoje ogranienja za ukupan broj lajkova, odnosno fanova. Osim toga, prema pravilima Facebook-a nije ni dozvoljeno koristiti Facebook profil u poslovne svrhe, pa svako ko to ini rizikuje ukidanjem Facebook profila. to se Facebook grupe tie, ona bi trebalo da okuplja istomiljenike ili zaljubljenike u neku temu, a sadraj koji se razmenjuje unutar grupe nije vidljiv prijateljima lanova grupe, niti se moe pronai putem Google-a i drugih pretraivaa, to kancelarijama nije u interesu, jer bi one trebalo da nastoje da prikupe to vie fanova kako bi se informacije koje one plasiraju to vie i bre irile. Prema tome, iako bi se moglo zakljuiti da su targetirane kancelarije prepoznale mogunosti koje se otvaraju zahvaljujui popularnosti Facebook-a, samo polovina targetiranih kancelarija se dovoljno obavestila i upoznala sa karakteristikama razliitih vidova Facebook naloga. to se tie vizulenog utiska, odnosno dizajna Facebook naloga, zakljuak je da su se targetirane KzM u dovoljnoj meri potrudile da vizuelni utisak njihove Facebook stranice/profila/ grupe bude prikladan i da odgovara njihovim misijama. Tako veina (6 od 8) kancelarija za svoju profilnu sliku koristi sopstveni logo, jedna koristi fotografiju koja jasno asocira na omladinske politike, dok je samo jedna odabrala fotografiju iz koje se ta veza jasno ne oitava. Sve kancelarije koriste prikladne cover fotografije koje imaju jasnu vezu sa oblau njihovog delovanja, sve
41

1.4.2 Kancelarije za mlade i njihova vidljivost na drutvenim mreama i internetu

Zahvaljujui sprovedenom istraivanju koje je obuhvatilo osam kancelarija za mlade iz Republike Srbije (Sremska Mitrovica, Stara Pazova, Ruma, Inija, ajetina, Nova Varo, Prijepolje, Uice) koje se nalaze u pograninom regionu sa Bosnom i Hercegovinom, ustanovljeno je da KzM u ovom delu Srbije jo uvek nisu u dovoljnoj meri prepoznale znaaj obezbeivanja sopstvenog prisustva i vidljivosti na internetu. Istraivanje je bilo prevashodno usredsreeno na njihovu (ne) aktivnost na drutvenim mreama i posedovanje sopstvenog vebsajta kao njihove svojevrsne
40

ostale fotografije objavljene na njhovima profilima/stranicama/grupi imaju prikladan sadraj, i kod veine njih (7 od 8) ove fotografije su adekvatno sortirane po deavanjima. Kada je re o sadraju i informacijama plasiranim na Facebook profilima/stranicama/grupi targetiranih KzM, opti je utisak da bi kancelarije morale da vode vie rauna o tome kako se predstavljaju javnosti, koje informacije plasiraju, koju poruku alju i kakvu sliku o sebi ostavljaju. Naime, veoma je vano da naslovna strana Facebook naloga svih KzM predstavlja kratak i efektan uvod u dalju prezentaciju njenih aktivnosti i stremljenja. Sve kancelarije bi trebalo da imaju kratak i efektan opis/svrhu svog delovanja na naslovnoj stranici (najee jedna do dve reenice), to nije sluaj sa kancelarijama obuhvaenim ovim istraivanjem, od kojih se samo polovina dri ovih smernica. Takoe, svi dostupni kontakti KzM treba da budu jasno istaknuti i navedeni (ukljuujui i njihove vebsajtove), ali se i toga dri samo polovina targetiranih kancelarija. Uoeno je da svega jedna od osam KzM koristi napredne aplikacije za promovisanje svojih ideja i aktivnosti (apps, ads, milestones, pinned posts, videos etc.), i to KzM Inija, dok se veina (5 od 8) slui opcijom events (deavanja) za najavu dogaaja i informisanje o istim. Interaktivnost je najvaniji segment predstavljanja na Facebook mrei. To znai da KzM treba da se trude da ovladaju postojeim i uhvate korak sa novim Facebook funkcijama za promociju i umreavanje, kako bi stupile u kontakt sa svojom ciljnom grupom i prenele odgovarajue poruke. Istraivanje je pokazalo da su targetirane kancelarije na bazinom nivou poznavanja marketing opcija koje su im na raspolaganju putem Facebook mree, a nivo njihove interakcije sa ciljnom grupom je prilino skroman. Tako npr. samo jedna (od osam) kancelarija uvek odgovara na postove/komentare/pitanja/linkove drugih na svojoj stranici/profilu/grupi (KzM Inija), takoe jedna uglavnom odgovara (KzM Prijepolje), 3 retko odgovaraju (KzM Ruma, Uice i S.Mitrovica) i 3 uopte ne odgovaraju (KzM ajetina, Nova Varo i Stara pazova), i to uglavnom zato to su targetirane KzM do sada stvorile veoma ogranienu mreu sagovornika i fanova na Facebook-u, tako da su i sami inputi ka kancelarijama prilino retki i sporadini. Ipak, kancelarije se trude da odravaju taj jednosmeran i pasivan vid obavetavanja, pa veina njih (5 od 8) bar jednom nedeljno objavljuje nove sadraje (linkove, pozive na dogaaje, vesti o temama koji utiu na omladinske politike, informacije i fotografije sa raznih dogaaja) na svojoj FB stranici/ profilu/grupi. Tek polovina targetiranih KzM je lajkovala FB stranice/profile ija sadrina je u direktnoj vezi sa oblau njenog delovanja i na taj nain se povezala sa slinim organizacijama, odnosno delatnostima. Dostupna statistika na Facebook stranicama targetiranih KzM se poklapa sa njihovim prethodno opisanim angamanom na Facebook mrei. Polovina kancelarija ima izmeu 100 i 1000 fanova, odnosno prijatelja, dok druga polovina ima preko 1000 fanova, tj. prijatelja. Veina kancelarija (5 od 8) ima do 50 profila/stranica sa kojima je u interakciji (people talking about this), pri emu je meu njima jedna koja nema nijedan profil/stranicu sa kojom je u interakciji i jedna koja ima samo jedan profil/stranicu sa kojom je u interakciji. Za ostale 3 KzM statistika nije dostupna s obzirom na to da koriste neadekvatne Facebook naloge. TWITTER je vid mini-bloga koji slui za brzo prenoenje kratkih informacija, duine do 140 karaktera, onima koji su zainteresovani za vlasnika Twitter naloga, odnosno koji ga prate, to e rei
42

to vie pratilaca na Twitter-u, to je iri krug primalaca vaih instant poruka (najee statusi, komentari, diskusije ili linkovi). Istraivanje je pokazalo da se targetirane KzM veoma malo slue pogodnostima Twitter-a. Naime, samo dve (KzM Inija i KzM Prijepolje) od osam kancelarija imaju Twitter naloge, a ni one ih ne eksploatiu u dovoljnoj meri. Iako obe kancelarije zadovoljavaju neke osnovne principe adekvatnog vizuelnog predstavljanja na Twitteru (imaju korisniko ime (handle) koje je lako za pronalaenje i identifikaciju; za profilnu sliku koriste svoj logo, odnosno neku drugu fotografiju koja jasno asocira na konkretnu kancelariju; za pozadinsku sliku (profile header) koriste prikladne fotografije koje se dobro uklapaju sa profilnom slikom; ostale fotografije/video snimci objavljeni na Twitter profilu imaju relevantan sadraj), nivo njihove interaktivnosti nije na zadovoljavajuem nivou to otkrivaju dole navedene brojke. Statistika pokazuje da obe kancelarije imaju izmeu 50 i 500 pratilaca, dok jedna od njih i sama prati izmeu 50 i 500 Twitter naloga, a druga vie od 500. Obe kancelarije meutim tvituju (objavljuju pozive na dogaaje, zanimljive linkove, kratke informacije i vesti o temama koje su u vezi sa omladinskim politikama) bar jednom nedeljno. Meu Twitter nalozima, koje ove kancelarije prate(following), preovladavaju nalozi u vezi sa omladinskim politikama. Sve u svemu, potrebno je da se KzM mnogo vie zainteresuju i potrude oko svojih Twitter naloga jer je to definitivno drutvena mrea ija je popularnost u ekspanziji, kako u svetu, tako i kod nas. VEBSAJT Kao to smo ve naveli, vebsajt je jednostavna i pristupana marketinka alatka zahvaljujui kojoj pojedinac, kompanija, organizacija i dr. obezbeuju svoju vidljivost na internetu na pristupaan i isplativ nain. Kompanije/organizacije koje u dananje vreme nemaju vebsajt polako gube svoj identitet jer su nevidljive za milione korisnika koji do potrebnih informacija stiu zahvaljujui internet pretraivaima. Zato bi sve KzM morale da koriste vebsajt kao neophodan identifikacioni i komunikacioni instrument. Ipak, od osam targetiranih kancelarija dve su neprepoznatljive za pretraivae interneta, tj. nemaju zvanine vebsajtove (KzM Nova Varo i KzM Uice). To u ogromnoj meri oteava njihov posao i utie na njihov imid meu ciljnom grupom. Uoeno je, meutim, da i vebsajtovi ostalih est kancelarija pate od odreenih nedostataka i da ih je potrebno osveiti novim funkcijama i aurirati. Tabela 5: KzM koje imaju sopstveni vebsajt i nalog na Twitteru
Posedovanje vebsajta i Twitter naloga* ajetina Vebsajt Twitter nalog
Inija Nova Varo Prijepolje Ruma Sremska Mitrovica Stara Pazova Uice

* analiza sprovedena u avgustu 2013. godine Istraivanje je pokazalo da su njihova vizuelna reenja uglavnom zadovoljavajua, iako su dalje modernizacije i izmene uvek mogue i poeljne. Tako je, na primer, veina vebsajtova targetiranih KzM pregledna (4 od 6), koriene boje uglavnom nisu prenapadne (5 od 6), polja za navigaciju su kod svih lako dostupna i jednostavna za upotrebu, a fotografije na svim vebsajtovima su kompresovane i prilagoene veb stranici. Za vizuelni utisak vebsajta bitna je i pozicija logoa datog subjekta, pa bi se, u tom smislu, moglo rei da su vebsajtovi targetiranih kancelarija
43

u veini ispotovali poeljnu formu, tj. logoi kancelarija su na vidnom mestu, u vrhu sajta (u 4 od 6 sluajeva). to se same sadrine vebsajtova targetiranih KzM tie, primetno je da su im potrebne odreene dorade, kako bi postali prepoznatljiviji i privlaniji. Uoeno je da svega 2 od 6 kancelarija na svojim vebsajtovima ima naznaene sve vane kontakte (adresa, telefon, vebsajt, e-mail, faks, kontakt osobu) koji kancelarijama garantuju brzu i laku dostupnost. Dok su neke od kancelarija istakle samo jedan ili dva vana kontakta (npr. KzM Ruma), druge uopte nemaju ikonicu Kontakti putem koje bi posetioci vebsajta mogli brzo i lako da stupe u kontakt sa osobljem kancelarije (npr. KzM Sremska Mitrovica). Vaan nedostatak je injenica da nijedna od 6 KzM nema verziju vebsajta na bilo kom drugom, osim na srpskom jeziku, to znaajno limitira njene domete i mogunost irenja mree partnera i saradnika. Takoe, veina vebsajtova targetiranih kancelarija (4 od 6) ne sadri saetu i efektno predstavljenu misiju i opis delatnosti, dok samo jedna od njih 6 ima korisnu ikonicu linkovi (lyncs) koja vodi ka vebsajtovima organizacija/ institucija koje su vane za oblast delovanja kancelarije (KzM Prijepolje). Veina kancelarija (5 od 6) ima istaknute banere koji vode ka vebsajtovima organizacija/institucija/projekata ili ka dokumentima koji su vani za oblast njenog delovanja, iako bi njihov broj mogao da bude vei. Rezultati istraivanja pokazuju da polovina targetiranih KzM bar jednom meseno aurira sadraj (vesti, projekte, najave dogaaja) na svom vebsajtu, u odnosu na drugu polovinu koja to ini jednom u 2-3 meseca. Pored toga, veina (4 od 6) kancelarija na svojim vebsajtovima objavljuje tekstove koji su saeti i prijemivi korisnicima, ipak samo polovina njih vodi rauna o gramatikoj ispravnosti objavljenih tekstova. Ipak, svi tekstovi objavljeni na vebsajtovima targetiranih kancelarija sadre relevantne informacije. Interaktivnost na vebsajtovima, kao ni u sluaju drutvenih mrea Facebook-a i Twitter-a nije jaa strana targetiranih kancelarija. Naime, veina (5 od 6) vebsajtova koji su bili predmet istraivanja nema inkorporiran blog, knjigu posetilaca (visitors book) ili forum za diskusiju (discussion forum) na kome bi posetioci sajta mogli da razmene iskustva o sadrajima sajta ili temama koje su vezane za mlade. Izuzetak ini KzM Sremska Mitrovica koja, u cilju animiranja svojih posetilaca, na svom vebsajtu nudi mogunost komentarisanja objavljenih sadraja i najava dogaaja, to posetioci izdano koriste. Nijedan od vebsajtova targetiranih kancelarija ne sadri interaktivne sadraje (npr. igrice, testove znanja) koje bi privukle mlau publiku. Ipak, veina vebsajtova (4 od 6) sadri ikonice koje vode ka Facebook ili Twitter nalogu date kancelarije.

kontakt sa mladima, da budu otvorene za komunikaciju i lako dostupne onima kojima je potrebna njihova podrka. Na prvom mestu, to podrazumeva vidljivost i laku dostupnost na internetu, kako putem zvaninih vebsajtova, tako i putem naloga na drutvenim mreama. Istraivanje je pokazalo da su targetirane KzM donekle svesne znaaja komuniciranja i razmene informacija sa svojom ciljnom grupom putem interneta, no njihova prisutnost na interentu je jo uvek u rudimentiranom obliku. Kod kancelarija za koje se ispostavilo da imaju vebsajtove, utvreno je da su pronali zadovoljavajua vizuelna reenja, da treba da porade na popravljanju kvaliteta dostupnih sadraja i informacija, kao i da su im neophodni sadraji koji bi omoguili vie interaktivnosti. Situacija se mnogo ne razlikuje ni kada je u pitanju vidljivost i angaman targetiranih KzM na drutvenim mreama Facebook-u i Twitter-u. Njihova prisutnost na Facebook-u je u svakom sluaju znaajno vea nego na Twitteru, s obzirom na to da sve targetirane kancelarije imaju odreeni oblik Facebook naloga, dok su one koje su aktivne na Twitter-u u manjini. Ipak, nisu se sve targetirane kancelarije odluile za najprikladniji vid predstavljanja sopstvenih aktivnosti na Facebook-u, tj. za Facebook stranicu, pa je potrebno da to to pre uine i iskoriste opciju promene Facebook profila u Facebook stranicu. Primetno je da su svim kancelarijama potrebne dodatne obuke kada je u pitanju korienje razliitih promotivnih opcija koje su im dostupne na ovim dvema mreama. Meutim, najloiji utisak ostavlja injenica da postojei nalozi kancelarija na drutvenim mreama pate od nedostatka interakcije, koja treba da bude smisao njihovog angamana na drutvenom medijima. Prema tome, sve targetirane kancelarije moraju da se potrude da njihovi Facebook i Twitter nalozi budu mnogo aktivniji i da provociraju mnogo vie reakcija pre svega mladih, kako bi kod njih izgradile poverenje i pokazale im da imaju zajednike ciljeve. Preporuuje se svim KzM da, ako to ve nisu uinile, postave svoje vebsajtove kako bi informacije o njima bile lako dostupne svim zainteresovanim licima. U cilju unapreenja postojeih vebsajtova kancelarije bi mogle da primene sledee preporuke: kljuno je da sadraj vebsajta bude dobar, koristan i zanimljiv tako da ga posetioci sajta dalje preporuuju, lajkuju, eruju i na taj nain umnoavaju znaaj tekstova, voditi rauna o tome da tekstovi na vebsajtu ne budu predugi, ali i da budu gramatiki ispravni, potruditi se da naslovna stranica vebsajta ne bude optereena vikom teksta i prenapadnim bojama, uiniti vebsajt dostupnim i na drugim jezicima, pored srpskog, inkorporirati neki interaktivni sadraj - blog, knjigu posetilaca (visitors book) ili forum za diskusiju (discussion forum) na kome bi posetioci sajta mogli da razmene iskustva o sadrajima sajta ili temama koje su vezane za mlade, uiniti dostupnim alat koji bi omoguio posetiocima sajta da ocene sadraj pozitivno ili negativno,

Zakljuci i preporuke
Osnovni zakljuak sprovedenog istraivanja jeste da KzM iz pograninog regiona sa Bosnom i Hercegovinom treba vie da se posvete samoprezentaciji i uspostvaljanju viedimenzionalne interakcije sa ciljnom grupom, tj. mladima. Uzimajui u obzir injenicu da su mladi drutvena grupa koja se ubedljivo najbolje snalazi u svetu modernih tehnologija, u poreenju sa drugim drutvenim grupama, tim je vanije upravo za KzM i druge institucije koje treba da odravaju
44

45

 instalirati navigator videt i staviti ga na vidljivu poziciju kako bi posetioci mogli brzo da pronau najpopularnije sadraje, povezati vebsajt sa nalozima na drutvenim mreama. Bilo bi poeljno da KzM komuniciraju sa svojom ciljnom grupom i preko naloga na drutvenim mreama. Meutim, bolje je i neposedovanje naloga na drutvenoj mrei, nego njegovo traljavo i neredovno voenje jer to moe da stvori lou percepciju mlade publike o servisu za mlade u koji bi trebalo da imaju poverenja. Ukoliko se kancelarije ipak odlue da vode naloge na drutvenim mreama, trebalo bi da obrate panju na sledee savete, koji se prvenstveno tiu interaktivnosti: na drutvenim mreama treba plasirati zanimljiv i inspirativan sadraj koji e navesti mlade da se vraaju nalozima kancelarija i motivisati ih da dalje ire informacije o njima, ime se proiruje i mrea fanova, odnosno pratilaca, pri postavljanju novih sadraja (fotografije, linka, video spota), postaviti i neki komentar/ pitanje kako bi se posetioci/pratioci naveli da lajkuju, odnosno retvituju, i/ili komentariu sadraj jer e to povui neko novo nadovezivanje, ime se dobija konverzacija, ali i nova erovanja, proirenje liste kontakata itd., treba obezbediti redovnost u objavljivanju novih sadraja, ali i u tome zadraiti neku meru, zaposleni u KzM treba dobro da ovladaju razliitim promotivnim opcijama koje su im dostupne na drutvenim mreama, kao i da redovno prate novine na tom planu, treba voditi rauna o statistikim podacima koje generiu nalozi na drutvenim mreama, pratiti njihove promene i usmeravati aktivnosti na mreama ka postizanju boljih rezultata.

2 - Analiza efikasnosti sprovoenja omladinske politike u Bosni i Hercegovini32

2.1 Pravni i institucionalni mehanizmi za unapreenje poloaja mladih u BiH

2.1.1 Zakonski okvir za regulisanje poloaja mladih u BiH

Kada je rije o zakonskom okviru, koji tretira pitanja mladih u BiH, na nivou Republike Srpske postoji Zakon o omladinskom organizovanju (2004), dok je u Federaciji BiH usvojen Zakon o mladima Federacije BiH (2010). Savjet ministara BiH jo uvijek nije usvojio, niti je u proceduru stavio okvirni zakon o mladima u BiH. Slina situacija je u Distriktu Brko BiH, gdje za razliku od entiteta jo uvijek nije usvojen zakon o mladima. Odredbama u postojeim entitetskim zakonima naglaeno je da je institucionalna briga o mladima zasnovana na naelima potovanja ljudskih prava i temeljnih sloboda, te primjeni meunarodnih standarda i najbolje prakse u pogledu mladih i rada sa mladima sa ciljem doprinosa ispunjenju uslova za prikljuenje Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji. Usvajanjem odgovarajuih zakona na entitetskom nivou, stvorene su preduslovi za institucionalno tretiranje pitanja mladih, kao i mehanizmi za vee angaovanje mladih u javnom ivotu. U skladu sa odredbama zakona u oba entiteta, vlasti na lokalnom nivou dune su da obezbjede podrku mladima za njihove aktivnosti; definiu, kreiraju, usvoje i sprovedu strategije za mlade; odaberu osobu koja e biti zaduena za pitanja mladih; sarauju sa nevladinim sektorom u pitanjima koja se odnose na dobrobit mladih ljudi. Kako bi se poboljao status i poloaj mladih, Zakon o omladinskom organizovanju Republike Srpske predvia uee mladih u procesu donoenja odluka, raspravama i debatama od posrednog ili neposrednog uticaja na njihov svakodnevni ivot. U skladu sa tim, nadleni organi na entitetskom nivou, gradovima i optinama obavezni su da formiraju posebna stalna radna tijela - Komisije za mlade, te da obezbjede objekte i uslove u kojima mladi mogu da izraze i pokau svoje kreativne sposobnosti i obavljaju omladinske aktivnosti. Usvajanjem Zakona o mladima Federacije BiH stvorene su preduslovi za ueee mladih u procesu odluivanja, definisana prava i obaveze mladih, te nain organizovanja mladih. Na osnovu zakonskih odredbi u Federaciji BiH predvieno je osnivanje Komisija za mlade pri skuptinama optina i kantona, koje e se u okviru svojih nadlenosti baviti unapreenjem poloaja mladih.

32 Ovu analizu je sproveo Helsinki odbor za ljudska prava u Republici Srpskoj iz Bijeljine

46

47

* Odbor za pitanja mladih, djece i sporta je radno tijelo Narodne skuptine Republike Srpske, koje se bavi zatitom prava i interesa djece i omladine, i koje razmatra poloaj mladih u drutvu. Odbor ima devet lanova, od ega se sedam lanova narodni poslanici. Omladinski savjet Republike Srpske predlae preostala dva spoljna lana Odbora. * Komisija za pitanja mladih je radno tijelo Parlamenta Federacije BiH, osnovana sa ciljem da se bavi pitanjima mladih. Sastoji se od 12 lanova, od ega je najmanje jedan predstavnik Vijea mladih Federacije BiH. Komisije za mlade, koje se sastoje od predstavnika vlasti i lanova Savjeta/Vijea mladih, trebalo bi da predstavljaju kljunu kariku u dijalogu mladih sa nadlenim institucijama i koordinaciji njihovih zajednikih potreba i interesa. Meutim analize su potvrdile da dosadanji rad ovih tijela nije bio na zadovoljavajuem nivou u odnosu na postavljene ciljeve i oekivane rezultate. Osim toga, utvreno je da je izostalo mjerenje i usporeivanje postignutih rezultata, dok nadzor rada nije organizovan na nain da osigurava efikasno i ekonomino koritenje budetskih sredstava. U skladu sa odredbama oba zakona na entiteskom, kantonalnom i optinskom nivou vlasti, predvieno je formiranje Savjeta/Vijea mladih, odnosno tijela koje je zadueno za koordinaciju i usaglaavanje politike prema mladima. Zakonom je, takoe, predvieno da lanovi Savjeta/ Vijea za mlade uestvuju u radu Komisija za mlade na svim nivoima vlasti u BiH. * Omladinski savjet Republike Srpske je asocijacija omladinskih nevladinih organizacija i krovna organizacija mladih na teritoriji Republike Srpske. * Vijee mladih Federacije BiH je tijelo zadueno za koordinaciju i usaglaavanje politike prema mladima na nivou Federacije BiH. Omladinski savjeti/Vijea mladih su tijela, sainjena od omladinskih organizacija, koja predstavljaju direktne ili indirektne partnere lokalnim vlastima u razvoju i provoenju lokalnih politika u vezi sa mladima, kao i zagovaranju za poboljanje poloaja mladih. Iako Savjeti/Vijea mladih predstavljaju vaan segment zakonskih okvira u Republici Srpskoj i Federaciji BiH, ova tijela jo uvijek nisu uspostavljena u svim optinama u BiH.

Nedostatak institucionalnih mehanizama za graansku participaciju u procesu donoenja odluka direktno utie na potovanje ovog prava u praksi i doprinosi negiranju osnovnih prava i obaveza graana. Uprkos evropskoj praksi, koja prepoznaje osnovna prava graana za uee u procesu donoenja odluka, uloga mladih u BiH u ovom procesu je zanemarljiva i preteno zavisi od sluaja do sluaja. Vlasti u BiH i omladinski sektor, esto, ne posjeduju potrebama znanja ni vjetine, koja bi im omoguila ukljuivanje u proces donoenja odluka. Na nivou BiH ne postoji jedinstvena definicija mlade osobe u smislu starosne granice. U Republici Srpskoj mladima se smatraju osobe izmeu 16 i 30 godina starosti, dok se u Federaciji BiH u ovu kategoriju ubrajaju osobe izmeu 15 i 30 godina. Komisija za koordinaciju pitanja mladih u BiH, kao jedno od stalnih tijela Savjeta ministara BiH, osnovana je 2004. godine sa ciljem da koordinira rad institucija na svim nivoima vlasti, koje se bave pitanjima mladih, te izradi prijedlog omladinske politike u BiH. Na osnovu odluke Savjeta ministara BiH Komisija se od 2009. godine nalazi u sastavu Ministarstva civilnih poslova BiH. U skladu sa tim, promjenjen je sastav ovog tijela koje ima devet lanova, od ega su etiri predstavnici institucija vlasti u BiH, dok je pet iz omladinskog nevladinog sektora u BiH i sekretar Komisije. Iako je prvobitno bila predviena naknada za rad lanova Komisije, isplata naknade je obustavljena 2008. godine sa obrazloenjem da lanovi ovog tijela nemaju prava na naknadu, jer ve obavljaju poslove meuresorne i meuentitetske koordinacije. U skladu sa smjernicama Komisije u maju 2008. godine sprovedeno je istraivanje o problemima i potrebama mladih u BiH pod nazivom Mladi trebaju omladinsku politiku. Istraivanje je trebalo da prui sveobuhvatne podatke o poloaju mladih, postojeem institucionalnom okviru unutar koga se razvijaju politike prema mladima, te utvrdi naine za uspostavljanje saradnje sa institucijama u rjeavanju problema mladih. Iako je stvaranje koordinirane politike za mlade u BiH zapoelo 2007. godine, dokument jo uvijek nije izraen niti usvojen, to pokazuje da potrebe i problemi mladih nisu na listi prioriteta u BiH. Centar za istraivako novinarstvo u BiH (CIN) utvrdio je da su, u protekle tri godine, 52 institucije finansirane iz budeta BiH formirale vie od 900 razliitih komisija (meu kojima su i komisije za mlade), za iji rad je potroeno najmanje tri miliona konvertibilnih maraka (KM). Komisije su esto formirane bez rokova za zavretak posla i sa unaprijed utvrenim naknadama bez obzira na postignuti rezultat 33. Iako su mladi u Bosni i Hercegovini vaan resurs za kreiranje i pokretanje promjena u svim segmentima drutva, svakodnevno se suoavaju sa razliitim izazovima ekonomske i socijalne prirode. Mladi ine 25% ukupne populacije u BiH, meutim, stepen njihove aktivnosti iznosi 43,1%, to je znatno manje u odnosu na drave Jugoistoe Evrope (62%) i Evropsku uniju (70%). U odnosu na drave u regionu BiH troi vie finansijskih sredstava kroz razliite oblike socijalne zatite, ali to do sada nije bilo napretka u socijalnim politikama.34 Mada je drutvena ukljuenost 33 http://www.cin.ba/novac-potrosen-rezultata-malo, posjeeno 17. oktobra 2013 34 Izvjetaj o napretku Bosne i Hercegovine u 2013, SWD (2013), Brisel, oktobar 2013, http://komorabih.ba/wp49

2.1.2. Institucionalni okvir za regulisanje poloaja mladih u BiH

Bosna i Hercegovina se ubraja u jednu od najnerazvijenijih drava u Evropi, kada je rije o efikasnosti institucionalnih mehanizama za unapreenje poloaja mladih. Naime, na dravnom nivou ne postoji omladinska politika niti posebno ministarstvo, koje bi se iskljuivo bavilo problemima mladih. Pitanja mladih na dravnom nivou stavljena su u nadlenost Ministarstva civilnih poslova BiH, dok se stvarna nadlenost nalazi na entiteskim ministarstvima Ministarstvu porodice, omladine i sporta Republike Srpske i Ministarstvu kulture i sporta Federacije BiH. U Distriktu Brko BiH nadlenost nad mladima povjerena je Odjeljenju za privredni razvoj, sport i kulturu.
48

content/uploads/2013/11/izvjestaj_napredak.pdf

mladih u drutvene procese jedan od vanih elemenata u procesu evropskih integracija, podaci istraivanja istraivanja o humanom razvoju pokazali su da su mladi ljudi, izmeu 15 i 25 godina starosti, meu kategorijama koje su najvie druteno iskljuene. Istraivanje je, takoe, potvrdilo da su kljuni uzroci drutvene iskljuenosti obrazovanje, nezaposlenosti i siromatvo, dok razoaranje i osjeaj beznadenosti u pogledu budunosti dominira meu mladim ljudima u BiH.35Omladinski sektor u BiH sainjava izmeu 150 i 450 registrovanih omladinskih organizacija, ali je aktivnost mladih u BiH veoma niska u poreenju sa dravama regiona i Evropske unije. Osobe izmeu 15 i 24 godine starosti pokazuju stopu aktivnosti od 33%. Udruenja, koja trenutno postoje u BiH, uglavnom ne prepoznaju prednosti zajednikog djelovanja u zastupanju sopstvenih interesa u dijalogu sa nadlenim vlastima. Omladinske organizacije, koje upotpunjuju rad ovih tijela, uglavnom su usmjerene na djelovanje unutar lokalnih zajednica, bez sagledavanja mogunosti za umreavanje kako bi se na adekvatan nain rjeavali problemi sa kojima se svakodnevno suoavaju. Efikasno uee mladih u procesu donoenja odluka zahtijeva odreena finasijska sredstva, pomo i podrku vlasti za realizaciju razliitih omladinskih aktivnosti usmjerenih na poboljanje poloaja ove populacije. Usljed nedostatka kadra sa upravljakim kapacitetima, kao i nedovoljne podrke lokalnih vlasti za njihov rad i djelovanje, organizacije su esto vie usmjeravanje na rjeavanje pitanja odrivosti nego istinskih problema i potreba mladih. U skladu sa tim, uspjena integracija mladih u zajednicu podrazumijeva razvoj odreenih znanja i vjetina za uee u javnom ivotu, te razvijanje sposobnosti za preuzimanje razliitih drutvenih uloga i postizanje odreenog stepena samostalnosti i odgovornosti. Takoer, vlasti u BiH bi trebalo da uloe vie napora da se formira efikasna omladinska politika na svim nivoima u dravi, kako bi se adekvatno tretirali i rjeavali problemi mladih i stvorile mogunosti za njihovo aktivno uee u donoenju odluka, naroito onih od neposrednig uticaja na njih.
Osnovni elementi omladinske politike na lokalnom nivou u BiH
Referent/slubenik za pitanja mladih Slubenik za mlade je osoba zaposlena u optinskoj/gradskoj administraciji i struno osposobljena za rad sa mladima. Osnovna zaduenja: redovna komunikacija sa omladinskim organizacijama,savjetima/ vijeima uenika, neformalnim grupama i javnim institucijama koja su zaduena za pitanja mladih; identifikacija problema mladih u lokalnoj zajednici; koordinacija procesa uspostavljanja i provoenja politike prema mladima; saradnja sa drugim institucijama na viim nivoima vlasti. Udruenje slubenika za mlade formirano je 2006. godine. U saradnji sa drugim domaim i meunarodnim institucijama kreira institucionalne okvire za poboljanje drutveno-ekonomskog poloaja mladih. Komisija za mlade Komisija za mlade je stalno radno tijelo Skuptine optine/ Optinskog vijea i ima znaajnu ulogu u kreiranju i donoenju politika za mlade. Osim odbornika/ vijenika u sastav Komisije su obino ukljueni i predstavnici omladinskih organizacija - najee Omladinskog savjeta/ Vijea mladih. Osnovna zaduenja: inicira i razmatra nacrte i prijedloge zakona i drugih akata koji se odnose na mlade; daje savjete i preporuke za razvoj omladinske politike i unaprijeenje uea mladih u javnom ivotu; komunicira sa institucijama, organizacijama i pojedincima koji se bave omladinskom problematikom; trai od izvrne vlasti da svake godine predvidi sredstva za finansiranje omladinskih projekata. Omladinski savjet/ Vijee mladih Omladinski savjet/Vijee mladih je krovna organizacija mladih u lokalnoj zajednici. Mogu biti formirani na razliite naine, dok nain organizova zavisi od razvijenosti ili broja omladinskih organizacija u lokalnoj zajednici i veliine optine. Najee se organizuje kao mrea omladinskih organizacija, savjeta/vijea uenika i neformalnih grupa mladih.

2.2 Funkcionisanje i ostvareni rezultati Komisija za mlade koje deluju u pograninom regionu sa Srbijom
Analiza efikasnosti lokalnih mehanizama za unapreenje poloaja mladih, nastala je kao jedan od rezultata projekta, koji se realizuje u okviru IPA Programa prekogranine saradnje Srbija-BiH. Programom je obuhvaena teritorija ukupno 67 optina i gradova36 u pograninoj regiji BiH, koje su u ekonomskom i kulturnom smislu povezane sa optinama u Srbiji. Rezultati analize pokazali su da je 90% optina i gradova u pograninom prostoru uspostavilo Komisije za mlade, kao vaan mehanizam za unapreenje trenutnog poloaja i uloge ove populacije u drutvu.37 Veina lokalnih zajednica u BiH uspostavila je Komisije za mlade nakon to je 2004. Godine usvojen Zakon o omladinskom organizovanju u Republici Srpskoj, odnosno nakon 2010. Godine kada je doneen Zakon o mladima u Federaciji BiH. Za potrebe ove analize istraivai su, u periodu avgust sepembar 2013. Godine, razgovarali sa predsjednicima/cama Komisija za mlade u osam optina u BiH Bijeljina, Gradaac, Doboj-Istok, Srebrenica, Gorade, Viegrad i Foa. Intervjui su realizovani sa ciljem prikupljanja relevantnih podataka neophodnih za procjenu organizacionih, ljudskih, finansijskih i tehnikih resursa Komisija za mlade, te procjenu ostvarenih rezultata ovih tijela u dosadanjem periodu. Rezultati ove analize predstavljaju jedan mogui odgovor na pitanje u kojoj mjeri su ova tijela uspjela da usklade djelovanje sa stvarnim potrebama mladih u lokalnim zajednicama i opravdaju svrhu svog postojanja u dosadanjem periodu.

2.2.1 Organizacioni i ljudski resursi Komisija za mlade

Veina lokalnih zajednica u BiH uspostavile su Komisije za mlade na osnovu postojee zakonske regulative u oba entiteta ili statuta optina/gradova. Formiranje ovih tijela predstavlja vaan iskorak u pristupu vlasti prema mladima i definisanju njihovih potreba u skladu sa obavezama proisteklim iz procesa evropskih integracija BiH. Komisije su uspostavljene kao stalna radna tijela Optinskog/gradskog vijea ili Skuptine optine/grada, sa zadatkom da svoju djelatnost usmjere ka unapreenju poloaja mladih i poveanu njihovog uea u procesu odluivanja. Integrisanost ovih tijela u optinsku i gradsku strukturu ukazuje na opredjeljenje lokalne vlasti da se dugorono i sistematski bavi stvarnim problemima mladih, te da obezbjedi neophodne finansijske i tehnike resurse za nesmetano djelovanje ovih tijela. U skladu sa tim, na ovaj nain 36 Brko Distrikt, Gradaac, Doboj Istok, Graanica, Srebrenik, eli, Lopare, Ugljevik, Donji abar, Domaljevac-amac, Modria, Odak, Kalesija-Osmaci, Banovii, Bijeljina, Bosanski Brod, Bratunac, Han Pijesak, Kalesija, Kladanj, Lukavac, Milii, Oraje, Pelagievo, Petrovo, Sapna, Srebrenica, amac, ekovii, Teoak, Tuzla, Vlasenica, Vukosavlje, Zvornik, ivinice, Trnovo RS, Istona Ilida, Istono Novo Sarajevo, Vogoa, Istoni Stari Grad , Vare, Visoko, Fojnica, Viegrad, Rogatica, Sokolac, Pale, Pale Praa, Novo Gorade, Rudo, ajnie, Gorade, Foa Ustikolina, Foa, Kalinovik, Trnovo, Hadii, Ilida, Novi Grad Sarajevo, Stari Grad Sarajevo, Ilija, Breza, Kiseljak, Kreevo, Olovo, Sarajevo Centar, Novo Sarajevo. 37 Komisije za mlade nisu uspostavljene u ukupno 14 optina u pograninom podruju Donji abar, Han Pijesak, eli, amac, Vlasenica, Trnovo RS, Pale, Foa Ustikolina, Kalinovik, Kiseljak, Kreevo, ajnie, Novo Gorade, Odak.
51

35 Izvjetaj o humanom razvoju 2007-Socijalna ukljuenost u BiH, UNDP, 2007.

50

se omoguava uvezanost svih struktura zaduenih za pitanja mladih i olakava komunikacija i saradnja, naroito sa slubenikom/referentom za pitanja mladih. Zakonskim odredbama u oba entiteta u BiH predvieno uspostavljanje Omladinskih savjeta/ Vijea mladih, kao krovne omladinske organizacije koja zastupa interese ove populacije. Omladinski savjeti/Vijea mladih do sada su uspostavljeni u 40,5% optina i gradova u Federaciji BiH, dok u Republici Srpskoj taj procenat iznosi 30,6%. Kada je rije o pograninoj regiji u BiH, Omladinski savjet/Vijee mladih osnovano je u est optina i gradova Bijeljina Viegrad, Srebrenica, Oraje, Gradaac i Gorade. Optine Foa i Doboj-Istok, jo uvijek nisu uspostavile ove omladinske organizacije, koje su zaduene za unapreenje ivota mladih u lokalnoj zajednici. U svim lokalnim zajednicama obuhvaenim ovom analizom postoji slubenik/ca za mlade. U veini lokalnih administracija osoba, koja se bavi pitanjima mladih, uglavnom je zaduena i za neke druge poslove. Izuzetak od ovog pravila je Bijeljina, gdje postoji slubenica koja je iskljuivo zaduena za rad sa mladima. Iako su lokalne zajednice uspostavile osnovne strukture za rad sa mladima, tokom razgovora sa predsjednicima/cama Komisija za mlade uoeno je da djelovanje ovih tijela uglavnom nije uvezano i jedinstveno, te da ne postoji efikasan mehanizam za meusobnu saradnju i komunikaciju. Djelovanje ovih struktura u lokalnim zajednicama uglavnom se zasniva na povremenim sastancima ili linim kontaktima kada to zahtijevaju prilike. Kada je rije o ljudskim resursima, Komisije za mlade u osam analiziranih lokalnih zajednica sastoje se od pet lanova, izuzev Bijeljine i Oraja. Komisiju za mlade u Bijeljini sainjava sedam lanova, od ega su pet odbornici i dva predstavnika Omladinskog savjeta. Kada je donijeta odluka da se u rad Komisije ukljue i predstavnici mladih, broj postojeih lanova povean je za dva predstavnika Omladinskog savjeta. Slina situacije je u Oraju, gdje je broj lanova Odbora za mlade38 povean na sedam, kada je donijeta odluka da u njegovom radu treba da uestvuju i predstavnici Vijea mladih u ovoj optini. Meutim, umjesto predstavnika mladih u rad Odbora za mlade ukljuena su jo dva vijenika.

Uvidom u strukturu lanova Komisije, vidljivo je da se tri predstavnika biraju iz reda odbornika/ vijenika, dok su preostala dva mjesta, uglavnom, rezervisana za predstavnike Omladinskih savjeta/Vijea mladih ili spoljne saradnike. lanovi Komisije iz reda odbornika/vijenika angaovani su za rad u ovom tijelu na osnovu odluke Skuptine optine/grada ili Vijea optine/grada, pa se u okviru svojih redovnih zaduenja u lokalnim parlamentima, osim ostalog, bave i pitanjima mladih. Preostale lanove Komisije, koji predstavljaju omladinski sektor, predlau Omladinski savjeti/Vijea mladih u BiH. Djelovanje Komisija u lokalnim zajednicama uglavnom se odvija kroz sastanke lanova, gdje se razmatraju konkretne aktivnosti i strateki pravci djelovanja kako bi se unaprijedio poloaj mladih u lokalnoj zajednici. Tokom razgovora sa predsjednicima/cama Komisija za mlade ustanovljeno je da se sastanci ne organizuju redovno, a kao najei razlozi za neadekvatno koritenje ovih mehanizama u dosadanjem periodu uglavnom se navode: nedostatak kapaciteta, druge obaveze lanova Komisije, te nedostatak finansijskih sredstava. Veina lanova Komisija (75%) posjeduju iskustvo rada u sektoru graanskog drutva, dok je duina angamana razliita izmeu pet i deset godina. Trebalo bi napomenuti da se vjetine i znanja, steena tokom rada u sektoru graanskog drutva, uglavnom odnose na lanove Komisija, koje predlae Omladinski savjet/Vijee mladih. Zahvaljujui brojnim donacijama namjenjenim razvoju graanskog drutva u BiH, lanovi omladinskih organizacija izgradili su kapacitete i vjetine za pisanje projekata za domae i meunarodne donatore, upravljanje projektnim ciklusom, te sprovoenje medijskih i drugih kampanja za unapreenje poloaja mladih. Za razliku od lanova Komisije iz omladinskog sektora, koji redovno pohaaju razliite obuke za unapreenje sopstvenih kapaciteta, ostali lanovi ovog tijela iz reda odbornika/vijenika uglavnom nisu imali prilike da u dosadanjem periodu pohaaju sline obuke, kako bi unaprijedili sopstvena znanja i vjetine.
VjETINE/ZNANJA: Pisanje projekata za domae i inostrane donatore, ukljuujui EU Upravljanje projektnim ciklusom Edukacija mladih u specifinim oblastima Javno zagovaranje i sprovoenje medijskih kampanja Animiranje mladih za ukljuivanje u aktivnosti
Bijeljina Oraje Doboj Istok Gradaac Srebrenica Gorade Viegrad Foa

38 Odbor za mlade je tijelo zadueno za unapreenje poloaja mladih, a formirano je pri Vijeu opine Oraje.
52

Napomena: Navedene vjetine i znanja uglavnom se odnose se na lanove Komisija za mlade, koje predlae Omladinski savjet/Vijee mladih.
53

2.2.2 Tehniki i finansijski resursi Komisija za mlade

Rad sa mladima u zajednici podrazumijeva, prije svega, postojanje odgovorajueg prostora, tehnikih i materijalnih sredstva, te dostupnost razliitih sadraja, koji e obezbjediti preduslove za efikasnu saradnju mladih sa lokalnim strukturama vlasti. Meutim, sluajevi gdje postoji adekvatan prostor za nesmetano djelovanje mladih ili omladinskih organizacija su vie izuzetak nego pravilo39. Nijedna Komisija za mlade u osam analiziranih lokalnih zajednica u BiH nema sopstvene prostorije, koje koristiti za realizaciju aktivnosti namjenjenih mladima, nego se koriste prostorijama optine ili grada. Kao objanjenje za to, uglavnom se navodi da lokalne vlasti imaju veliki broj stalnih radnih tijela, pa zbog ogranienih kapaciteta nije mogue obezbjediti posebne prostorije za samostalno djelovanje svake komisije ili nekog drugog radnog tijela. Tokom razgovora sa predsjednicima/cama Komisije za mlade u lokalnim zajednicama u BiH ustanovljeno je da ova tijela raspolau ogranienim tehnikim i finansijskim sredstvima, neophodnim za uspjeno provoenje aktivnosti namjenjenih mladima. Naime, Komisije za mlade nemaju sopstvenu tehniku opremu (npr. raunar, telefon, tampa), pa se za realizaciju odreenih aktivnosti koriste postojei resursi optine ili grada. Svi intervjuisani predsjednici/ ce Komisija za mlade izjavili da su postojee optinske/gradske prostorije tehniki dobro opremljene i adekvatne za nesmetano djelovanje ovih tijela u lokalnoj zajednici. Meutim, usljed nedostatka prostora, koji se iskljuivo koristi za aktivnosti Komisije za mlade, moe se konstatovati da veina mladih uglavnom ne prepoznaju ova tijela, kao vaan resurs kojim se mogu koristiti za unapreenje svog poloaja u zajednici. Kada je rije o raspoloivim finansijskim sredstvima Komisija za mlade, trebalo bi napomenuti da godinji optinski ili gradski budet u lokalnim zajednicama u BiH ne predvia posebne stavke za djelovanje ovih tijela. U skladu sa tim, moe se konstatovati da Komisije nemaju sopstvena sredstva za finansiranje razliitih projekata i omladinskih aktivnosti u lokalnim zajednicama. Tokom dosadanjeg rada ovih tijela, predsjednici/ce nisu pokuavali da obezbjede finansijska sredstva iz drugih izvora, kako bi podrali realizaciju omladinskih projekata. Dosadanje djelovanje ovih tijela uglavnom se ogleda u uticaju na lokalne vlasti da se prilikom godinjih programiranja budetskih stavki obezbjede sredstva za finansiranje omladinskih aktivnosti u zajednici. U skladu sa tim, kao jedna od najvanijih uloga Komisija istie se uticaj na lokalnu vlast, kako bi se osigurala sredstva za realizaciju omladinskih projekata u zajednici. Predsjednici/e Komisija za mlade su, tokom razgovora, istakli da veina lokalnih uprava ima posebne odsjeke, koji su zadueni za kreiranje i praenje razvojnih projekata i projekata iz oblasti evropskih integracija. Visina sredstava, koje lokalne vlasti izdvajaju za mlade, uglavnom zavisi od veliine ili finansijske situacije unutar lokalne zajednice, a uglavnom su namjenjana za finasiranje: omladinskih centara, omladinskih nevladinih organizacija, Omladinskih savjeta/Vijea za mlade, projekata pojedinaca i neformalnih grupa, stipendijama za uenike i studente, te ostale aktivnosti 39 Savjet za mlade u Bijeljini ima sopstvene prostorije, koje im je na koritenje dodijelila gradska vlast. Prostorije se
koriste za realizaciju svakodnevnih aktivnosti, a smjetene su u Centru za kulturu u Bijeljini.

mladih. Posebnu budetsku stavku namjenjenu za finansiranje omladinskih aktivnosti nemaju jedino optine Foa i Viegrad. Sredstsva namjenjenih za mlade ukljuena u godinja izdvajanja u oblastima podrke za zapoljavanje i struno usavravanje, bespovratna sredstva i stipendije. Kada je rije o optinama i gradovima, koje imaju posebne budetske stavke za mlade, najvie sredstava za mlade izdvaja Bijeljina.

2.2.3 Ostvareni rezultati rada Komisija za mlade

Komisije za mlade u lokalnim zajednicama u BiH nemaju sopstvena finansijska sredstva, niti realizuju samostalne aktivnosti namjenjene poboljanju poloaja mladih. lanovi Komisija uglavnom se povremeno ukljuuju u realizaciju razliitih optinskih ili gradskih projekata namjenjenih mladima ili su angaovani u aktivnostima koje realizuju Omladinski savjeti/Vijea za mlade u saradnji sa partnerskim omladinskim organizacijama. U skladu sa tim, projekte uglavnom realizuju omladinske organizacije u lokalnoj zajednici uz povremeno uee lanova Komisije za mlade ili slubenika/referenta za mlade. Tabela: Najznaajniji omladinski projekti realizovani u lokalnim zajenicama u protekle dvije godine
Optina/grad Bijeljina Oraje Srebrenica Gradaac Doboj-Istok Foa Gorade Viegrad Usudi se da pita Lokalni volonterski servis Mladi pitaju Mladi o mladima Pozorini festival Edukacija mladih o prevenciji polno prenosivih bolesti Budi muko klub Mladi odluuju o demokratiji Mladi prate politiku o mladima Zatita ivotne sredine i okolia Need for speed Street Work Center Omladinska banka Sportom protiv poroka Period realizacije 2011-2012 2011-2012 2011-2012 2011-2012 2011-2012 2011-2012 2011-2012 2011-2012 2011-2012 2011-2012 2011-2012 2011-2012 2011-2012 2011-2012

Broj mladih, koji uestvuju u lokalnim aktivnostima namjenjenim poboljanju njihovog poloaja, vrlo teko je procijeniti. Naime, lokalne zajednice nemaju jedinstvenu bazu podataka o mladima, koji uestvuju u razliitim aktivnostima, niti precizne podatke o broju volontera u zajednici. Podaci o broju aktivnih omladinaca ili volontera u lokalnim zajednicama zasnivaju se uglavnom na slobodnim procjenama lanova Komisije ili slubenika za pitanja mladih. Na osnovu toga, tokom razgovora sa predsjednicima/cam Komisija za mlade, utvreno je da prosjeno 300 mladih po optini ili gradu uestvuje u lokalnim aktivnostima. Omladinski savjeti/Vijea mladih, kao i po55

54

jedine omladinske organizacije u lokalnim zajednicama vode sopstvenu evidenciju o mladima, koji uestvuju u realizaciji razliitih projektnih aktivnosti. U veini sluajeva optine i gradovi posjeduju kontakte organizacija koje rade sa mladima, ali su oni esto nepotpuni i nisu dostupni javnosti na zvaninim sajtovima. Na osnovu podataka sakupljenih tokom intervjua 75% Komisija za mlade u lokalnim zajednicama nemaju utvrene sopstvene mehanizme za informisanje mladih o aktivnostima, koje lokalne vlasti provode u cilju poboljanja njihovog statusa i kvaliteta ivota u zajednici. Informisanje mladih o odreenim dogaajima, uglavnom, se obavlja u saradnji sa slubenikom za mlade, Omladinskim savjetom/Vijeem mladih ili drugim organizacijama koje se bave mladima. Kao osnovni resursi za informisanje mladih sadrajima i aktivnostima usmjerenim na poboljanje njihove aktivnosti na lokalnom nivou uglavnom se koriste: optinski sajtovi, drutvene mree ili promotivni materijali. Komisije za mlade samostalno ne provode obuke namjenje unapreenju poloaja mladih u lokalnim zajednicama, ve se povremeno ukljuuju u aktivnosti drugih tijela ili omladinskih organizacija, koje su usmjerene za jaanje kapaciteta mladih i njihovo aktivno ukljuivanje u drutvene procese. Obuke se uglavnom organizuju u okviru omladinskih projekta, ija realizacija je omoguena zahvaljujui domaim i meunarodnim donacijama. Ponekad se lanovi Komisija za mlade ukljuuju u obuku volontera u optinskoj ili gradskoj administraciji, koje se odvijaju u okviru razliitih programa za obavljanje strune prakse i zapoljavanja mladih. Prosjeno je 80 mladih po optini ili gradu u protekle dvije godine uestvovalo je u obukama organizovanim u lokalnim zajednicama. Na osnovu podataka, utvrenih tokom razgovora, moe se konstatovati da Komisijama za mlade nedostaju potrebna znanje i vjetine za rad sa mladima, jer je veina predsjednika/ca izjavila da ni sami lanovi esto nemaju mogunosti za dodatna usavravanja u razliitim oblastima.

u optini/gradu, njena veliina i razvijenost predstavljaju osnovne parametre za visinu finansijskih sredstava, koja se izdvajaju za realizaciju razliitih kulturnih i sportskih dogaaja u lokalnoj zajednici. U protekle dvije godine lanovi Komisija za mlade uestvovali su u realizaciji razliitih kulturnih i sportskih dogaaja, prvenstveno namjenjenih promociji zdravog ivota i podsticanju mladih da uestvuju u kulturnom ivotu zajednice. lanovi Komisija za mlade prosjeno su uestvovali u osam kulturnih dogaaja, dok je uee u sportskim dogaajima upola manje i iznosi u prosjeku etiri dogaaja, koji su organizovani u lokalnim zajednicama u protekle dvije godine.

Komisije za mlade uglavnom nemaju razvijene mehanizme putem kojih animiraju mlade za uee u volonterskim akcijama u lokalnoj zajednici. Kao resursi za ukljuivanje mladih u razliite lokalne aktivnosti uglavnom se koriste Omladinski savjeti/Vijea mladih, omladinske organizacije ili druga tijela koja se bave pitanjima mladih u lokalnoj zajednici. Takoe, lanovi Komisije ne realizuju samostalne volonetrske aktivnosti, nego se ukljuuju u ve postojee aktivnosti omladinskih organizacija ili drugih lokalnih tijela, koja rade sa mladima. Broj volonterskih akcija u kojima su povremeno uestvovali lanovi Komisija za mlade u lokalnim zajednicama, iznosi izmeu jedne i deset. Kao najvanije volonterske akcije, pokrenute u prethodne dvije godine, izdvojene su akcije ienja ivotne sredine u lokalnim zajednicama (Bijeljina, Oraje, Foa, Viegrad, Srebrenica) ili uee u humanitarnim aktivnostima u zajednici (Gradaac).

Kada je rije o sportskim i kulturnim manifestacijama u lokalnim zajednicama, uloga Komisija za mlade slina je kao u ostalim segmentima njihovog djelovanja na unapreenju poloaja mladih. Naime, usljed nepostojanja sopstvenih budetskih sredstava za pokretanje i realizaciju omladinskih projekata, lanovi Komisije povremeno uestvuju u realizaciji razliitih projekata u saradnji sa lokalnim optinskim/gradskim tijelima ili omladinskim organizacijama. Ekonomska situacija
56 57

Komisije za mlade u lokalnim zajednicama mladima uglavnom pruaju tehniku i logistiku podrku za realizaciju razliitih aktivnosti u zajednici u 38% optina/gradova, dok se mladi u 75% optina/gradova podstiu da se ukljue u proces donoenja odluka na lokalnom nivou vlasti, naroito onih koje se direktno odnose na unapreenje njihovog poloaja. Kao najznaajnije procesi donoenja odluka u kojima su uestvovali mladi u lokalnim zajednicama uglavnom se navode: uee u izradi razvojene strategije grada i uee u radu Komisije za raspodjelu sredstava za mlade (Bijeljina), uvoenje stavke za mlade u optinski budet (Oraje), javna rasprava o budetu i drugim pitanjima od vanosti za mlade (Gorade), aktivnosti usmjerene za podsticanje aktivizma mladih (Gradaac). Finansijska podrka lanova Komisije mladima za realizaciju razliitih aktivnosti u lokalnoj zajednici, u veini sluajeva se svodi na uee u raspravi o godinjem budetu i visini sredstava koja e biti dodjeljena za projekte omladinskih organizacija ili djelovanje Omladinskog savjeta/Vijea mladih. lanovi Komisije za mlade u Bijeljini, Goradu i Doboj-Istoku uestvovali su u aktivnostima za smanjenje nezaposlenosti mladih, dok u preostalih 62,5% lanovi ovog tijela nisu uestvovali u slinim aktivnostima u posljednje dvije godine. Rezultati ove analize utvrdili su da su se provedene aktivnosti uglavnom odnosile na kreiranje i realizaciju programa za obavljanje strune prakse (Bijeljina, Doboj-Istok) ili organizovanje obuka za pisanje biznis plana (Gorade). Kada je rije o sumiranju rezultata dosadanjeg djelovanja Komisija za mlade, kao kljuni uspjesi izdvojeni su: uvoenje budetske stavke za projekte omladinskih organizacija (Oraje, Gradaac), poveanje budetskih sredstava za mlade i uspostavljanje saradnje sa ostalim organizacijama i institucijama koje se bave pitanjima mladih (Gorade), obuavanje mladih kroz neformalno obrazovanje pisanje projekata, biznis planova (Viegrad). Meu najvanijim problemima, koji su u velikoj mjeri uticali na rad Komisija za mlade u lokalnim zajednicama, uglavnom se navode: pasivnost mladih i nezainteresovanost za uee u aktivnostima u lokalnim zajednicama, nedovoljna informisanost mladih o ulozi i djelovanju lokalnih mehanizama za mlade u lokalnim zajednicama, nedovoljno ukljuivanje mladih u proces donoenja odluka, nedovoljna finansijska sredstva koja se izdvajaju za mlade, nezaposlenost mladih, nedovoljna motivisanost mladih da se ukljue u javni ivot.

2.3 Osnovne odlike Strategija za mlade i njihovo sprovoenje u pograninim optinama sa Srbijom
Proces evropskih integracija, u kome uestvuju i Bosna i Hercegovina, podrazumijeva, usklaivanje cjelokupnog drutveno-ekonomskog i politikog sisitema drave sa normama, vrijednostima i standardima Evropske unije. U skladu sa tim, BiH je usvojila niz stratekih i pravnih dokumenta kako bi se problemi, sa kojima se mladi suoavaju svakodnevno, sistemski rjeavali. Meutim, u BiH jo uvijek nije usvojena Strategija za mlade na dravnom nivou, a kao jedan od razloga za to esto se navodi injenica da se nadlenost za pitanja mladih nalazi na nivou entiteta. Narodna skuptina Republike Srpske usvojila je 2009. godine strateki dokument pod nazivom Omladinska politika za period 2010-2015, dok u Federaciji BiH i Distriktu Brko BiH jo uvijek ne postoji strategija prema mladima. Prema odredbama Zakona o omladinskom organizovanju optine i gradovi u Republici Srpskoj su bile obavezne da donesu omladinsku politiku u roku od 120 dana nakon to je ovaj pravni akt stupio na snagu. Iako je Zakon doneen 2004. godine prema podacima Instituta za razvoj mladih KULT 62% optina/gradova u Republici Srpskoj usvojile su strateke dokumente, koji se bave pitanjima mladih. Slina situacija je u FBiH, gdje je Zakonom o mladima Federacije BiH propisano da su svi nivoi vlasti u Federacijii obavezni da definiu, usvoje i provedu Strategije za mlade. Uprkos tome, do sada je 40% optina/gradova u FBiH usvojilo strateke dokumente, koja se bavi problemima mladih. Predmet analize bile su Strategije za mlade est optina/gradova u BiH40 kako bi se utvrdilo da li su potovane propisane smjernice i metodologija za izradu ovih dokumenata, da li je u njihovoj izradi uestvovala ira zajednica, da li je zadovoljena odgovarajua forma i struktura, te da li postoje odgovarajui akcioni planovi i budet za sprovoenje ovih dokumenata. Analiza je bazirana na poreenju slinosti koje postoje u smislu sadraja i metodologije ovih dokumenata, dok su eventualne razlike posebno izdvojene i naznaene. Na nivou BiH, entiteta, kao i lokalnog nivoa vlasti postoje odreene terminoloke razlike u smislu naziva ovih dokumenata, pa se negdje nazivaju omladinske politike, a negdje strategije za mlade. Meutim, pored razliitih naziva sutina i svrha dokumenata, kao i nain njihove izrade je skoro identian na cijeloj teritoriji BiH. Podaci dobijeni analizom ukazuju na to da su sve optine/gradovi u BiH, koji imaju usvojen strateki dokument za pitanja mladih, kao pravni osnov njegovog donoenja navele brojne meunarodne i domae dokumente. Donoenju dokumenata na lokalnom nivou prethodilo je istraivanje o potrebama mladih i problemima sa kojima se svakodnevno suoavaju. Rezultati provedenog istraivanja o potrebama mladih predstavljali su osnovu za izradu odgovarajuih stratekih dokumenata prema mladima u lokalnim zajednicama, kao i odgovarajuih planova za njihovo provoenje. Kasnije su na osnovu rezultata istraivanja identifikovane oblasti, koje su optine/gradovi smatrali za prioritete u kojima treba djelovati, kako bi se poboljao poloaj mladih. U veini optina/gradova u BiH izdvojene su sljedee prioritetne oblasti: zapoljavanje, 40 Doboj-Istok i Oraje nemaju usvojenu Strategiju za mlade

58

59

obrazovanje, zdravlje, socijalna politika, aktivno uee mladih u drutvu, informisanje, kultura i sport. Nakon realizacije istraivanja i predstavljanja rezultata javnosti, pristupilo se izradi ovih stratekih dokumenata. Radne grupe za izradu dokumenata formirane su na osnovu oblasti, koje su identifikovane kao prioritetne na osnovu rezultata provedenog istraivanja. Nadleni organ za njihovo usvajanje u svim optinama/gradovima je Skuptina optine/grada, odnosno Opinsko/gradsko vijee. Javna rasprava je prethodila usvajanju ovog dokumenta u svim analiziranim optinama/gradovima u BiH, dok je Strategija postavljena na zvanini sajt optina/gradova: Bijeljina, Foa, Gorade i Gradaac. Sve Strategije za mlade imaju jasno definan vremenski period realizacije, pri emu je veina optina/gradova usvojila strategiju za period od pet godina (2008-2013). Optine/gradovi u kojima su Strategije prestale da vae (Viegrad, Gradaac, Srebrenica), zapoele su proces izrade novih dokumenata, pri emu e jedan od parametara za njihovu izradu biti iskustva steena tokom izrade i realizacije prethodnih stratekih dokumenata. Optine Oraje i Doboj-Istok nemaju u planu izradu strategije u skorijem periodu, jer im za to nedostaju finansijska sredstva. Na osnovu uvida u postojeu dokumentaciju utvreno je da sve analizirane Strategije za mlade odabranih optina/gradova u BiH imaju Akcioni plan realizacije, sa jasno definisanim nosiocima aktivnosti. Akcioni planovi za provoenje Strategija zasnivaju se na definisanim potrebama mladih, sadre konkretne aktivnosti koje bi trebalo preduzeti kako bi se poboljao poloaj mladih, te jasno definisane nosioce odreenih aktivnosti. U veini Strategija kao nosioci aktivnosi usmjerenih na poboljanje statusa mladih u lokalnim zajednicana navedeni su: institucije lokalne vlasti, omladinske nevladine organizacije, institucije koje se bave pitanjima mladih. Osim toga, takoe, je istaknuto da ovi drutveni akteri predstavljaju veoma znaajne partnere u izradi stratekih dokumenata, kao i provoenju predvienih mjera za poboljanje poloaja mladih i rjeavanju problema sa kojima se ova populacija svakodnevno suoava. Primjena meusektorskog pristupa u izradi i primjeni definisanih mjera predstavlja vaan elemenat za zajedniko djelovanje lokalnih vlasti i svih aktera lokalne zajednice za definisanje i adekvatno tretiranje potreba i problema mladih. Kada je rije o nosiocima odreenih aktivnosti unutar akcionih planova za provoenje Strategija uglavnom se navode: Predstavnici optine ili grada (optinski slubenici, optinska administracija, slube nadlene za privredu, drutvene djelatnosti); Predstavnici optine zadueni za pitanja mladih (Komisija za mlade, referent/slubenik za mlade, Omladinski savjet/Vijeemladih); Predstavnici obrazovnih institucija (osnovne i srednje kole, fakulteti); Nevladine i omladinske organizacije, lokalni mediji, nadlena ministarstva. Vremenski okvir za realizaciju predvienih aktivnosti unutar Akcionih planova veoma je neprecizan. Obino se navodi samo predviena godina za realizaciju aktivnosti, odreen mjesec u

toku svake godine ili se koristi veoma neprecizna odrednica u kontinuitetu. U veini dokumenata navedena su okvirna sredstva neophodna za realizaciju planiranih aktivnosti navedenih u Strategijama. Usvojene Strategije u analiziranim optinama/gradovima posjeduju jasno i precizno definisanu strukturu koja podrazumijeva: uvodni dio sa objanjenjem zato se pristupilo izradi dokumenta i navoenjem osnovnih ciljeva; opis situacije sainjen na osnovu analize relevantnih podataka u vezi sa poloajem i potrebama mladih; prioritete lokalne zajednice, koji proistiu iz procesa konsultacija sa svim drutvenim akterima u zajednici; tabelarni prikaz akcionog plana za realizaciju Strategije; okvirni budet za realizaciju. Kao najvaniji elementi omladinske politke u lokalnim zajednicama uglavnom se navode: referent/slubenik za mlade, Komisija za mlade, Omladinski savjeti/Vijea mladih. Veina analiziranih optina/gradova (87%) ima slubenika, koji se bavi pitanjima mladih sa izuzetkom optine Doboj-Istok. Komisija za mlade formirana je u svih osam analiziranih optina/gradova, dok je Omladinski savjet/Vijee mladih fromirano u est od osam odabranih lokalnih zajedica (izuzetak su optine Foa i Doboj-Istok). Uprkos tome to su usvojena strateka dokumenta za tretiranja pitanja mladih, iskustva iz prakse ukazuju na to da primjena definisanih mjera unutar ovih dokumenata za poboljavanje poloaja mladih nije na zadovoljavajuem nivou i uglavnom ostaje samo deklarativan. Prema postojeem zakonskom okviru odgovornost za provoenje mjera definisanih Strategijom za mlade i praenje ostvarenih rezultata snosi lokalna vlast, a najee su za to zaduena odjeljenja za drutvene djelatnosti/opu upravu i javne poslove ili slubenik za mlade. Podatke o poloaju mladih u BiH, stepenu njihove drutvene ukljuenosti, kao i provoenju programa predvienih postojeim stratekim dokumentima i njihovim uincima nije mogue utvrditi, jer ne postoji sveobuhvatan izvjetaj o mladima, koji bi oslikao stvarno stanje u kome se mladi trenutno nalaze u BiH, niti je u lokalnim zajednicama formirano posebno tijelo za monitoring i evaluaciju provoenja mjera definisanim Strategijama za mlade, iako za to postoji zakonska obaveza. Opti utisak predsjednika Komisija za mlade u est lokalnih zajednica u BiH41 je da Strategije za mlade predstavljaju vaan elemenat za poboljanje poloaja mladih u lokanim zajednicama. Meutim, njihova primjena u dosadanjem periodu nije bila na zadovoljavajuem nivou. Veina predsjednika/ca Komisija za mlade uglavnom nije bila zadovoljna ostvarenim ciljevima i prioritetetima definisanim Strategijama za mlade. Kao jedan od razloga za to uglavnom navode da su oekivanja bila velika, a da su ciljevi esto bili nerealni u odnosu na finansijsko stanje i razvijenost lokalne zajednice.

41 Doboj-Istok i Oraje nemaju usvojenu Strategiju za mlade

60

61

Kada je rije o obezbjeenim finansijskim sredstvima za realizaciju prioriteta definisanih Strategijom za mlade i brojem realizovanih projekata veina predsjednika/ca Komisija za mlade nije bila zadovoljna ostvarenim reultatima u dosadanjem periodu. Kao jedan od razloga za to uglavnom se navodi globalna finansijska kriza, koja je znaajno uticala na cjelokupno stanje u dravi, pa samim tim i na ekonomsko stanje u lokalnim zajednicama. Saradnja sa kljunim lokalnim akterima i nadlenim ministarstvom u provoenju Strategija za mlade ocjenjena je u veini optina/gradova kao veoma dobra, pa su predsjednici/ce Komisija za mlade uglavnom zadovoljni ostvarenom saradnjom. Kada je rije o ukljuenosti mladih i omladinskih organizacija u primjenu definisanih mjera unutar strategije veina predsjednika/ca Komisija je uglavnom zadovoljna nainom na koji se ovaj proces odvijao u dosadanjem periodu.

Zakljuci i preporuke
Bosna i Hercegovina je, u skladu sa zahtjevima procesa evropskih integracija i preporukama brojnih meunarodnih organizacija, donijela odgovarajue zakone, uspostavila razliite institucionalne mehanizme i usvojila brojna strateka dokumenta sa ciljem da se unaprijedi poloaj mladih u drutvu i povea odgovornost vlasti za ovu populaciju i njihove potrebe. Meutim, ogledno je da uprkos izvrenim promjenama nisu postignuti oekivani rezultati. Komisije za mlade, koje su formirane u 90% optina i gradova u BiH, u dosadanjem djelovanju uglavnom nisu uspjele da odgovore na potrebe mladih niti da poveaju aktivnost ove populacije u procesu donoenja odluka u lokalnim zajednicama. Takoe, moe se konstatovati da veina Komisija za mlade u lokalnim zajednicama nije funkcionalna, dok je njihovo postojanje u velikom broju sluajeva ostalo samo formalno. Ova tijela u veini optina i gradova u BiH uglavnom nisu operativna, nemaju sopstvene projekte i budete za iniciranje ili provoenje omladinskih aktivnosti u lokalnim zajednicama. Usljed nedostatka kadrovskih kapaciteta, neophodnih znanja i vjetina za rad sa mladima, te finansijskih problema sa kojima se suoava lokalne zajednice, moe se primjetiti da je dosadanji rad Komisija predstavljao samo formalno ispunjavanje obaveza u skladu sa procesom evropskih integracija BiH. U skladu sa tim, formiranje i djelovanje ovih tijela moe se posmatrati i kao jedan od postojeih trendova u Evropi da se mladima daje vea uloga u kreiranju javnih politika i procesu donoenja odluka. Kako bi se poboljao poloaj mladih u drutvu i povealo njihovo uee u procesu donoenja odluka, prije svega, potrebno je unaprijediti djelovanje institucija i tijela, koje se bave pitanjima mladih kako bi postala efikasnija u radu i adekvatno odgovorila na potrebe ove populacije. Entitetske i lokalne vlasti u BiH usvojile su zakone koji tretiraju pitanja omladinske populacije, dok u Distriktu Brko i na nivou BiH jo uvijek ne postoje zakoni o mladima. Na dravnom nivou, takoe, ne postoji omladinska politika, niti posebno ministarstvo, koje bi se iskljuivo bavilo problemima mladih. Usvajanje odgovarajuih zakona i jedinstvene politike prema mladima na svim nivoima vlasti predstavlja kljuni preduslov za sistemsko i efikasno rjeavanja pitanja i problema mladih. Bosna i Hercegovina uestvuje u procesu evropskih integracija, pa bi u skladu sa tim postojee zakone i propise u ovoj oblasti trebalo uskladiti sa pravnim tekovinama Unije. Meutim usvajanje odgovarajuih standarda i propisa nije samo po sebi dovoljno ukoliko nije uspostavljen sistem, koji e osigurati efikasnu primjenu propisa i usvojenih dokumenata, te stvoriti pozitivno okruenje za adekvatno tretiranje problema i potreba mladih. Lokalne zajednice u Bosni i Hercegovini uspostavile su institucionalne mehanizme za unapreenje poloaja mladih i integrisale ih u postojei sistem uprave. Meutim, kako

2.4 Vidljivost rada Komisija za mlade

Vidljivost lokalnih tijela, koja se bave unapreenjem poloaja mladih u lokalnim zajednicama u BiH, nije bila na zadovoljavajuem nivou u proteklom periodu, to je potvrdilo i provedeno istraivanje. Na osnovu podataka prikupljenih analizom sadraja i forme zvaninih internet stranica i profila drutvenih mrea osam optina/gradova u BiH, utvreno je da nijedna Komisija za mlade u odabranim lokalnim zajednicama nema posebnu internet stranicu niti profil na drutvenim mreama, gdje bi bili predstavljeni dosadanji rezultati rada ovih tijela na poboljanju statusa mladih u BiH. Na zvaninim internet stranicama optina/gradova: Bijeljina, Gradaac, Srebrenica i Foa postoji poseban odjeljak za mlade, gdje se uglavnom objavljuju informacije o realizovanim omladinskim aktivnostima u lokalnim zajednicama. Odjeljak za mlade, na sajtu grada Bijeljina, osim toga, sadri i listu aktivnih omladinskih organizacija u ovoj lokalnoj zajednici. Na internet sajtu optine Srebrenica postoji poseban odjeljak za mlade, ali unutar njega ne postoje sadraji o aktivnostima mladih u ovoj lokalnoj zajednici. Internet stranica optine Viegrad sadri poseban odjeljak, gdje su navedena tijela koja djeluju u ovoj lokalnoj zajednici, meu kojima je i Komisija za mlade, ali ne postoje konkretni podaci o njihovom sastavu niti realizovanim aktivnostima. Sajt optine Gorade, takoe, sadri osnovne podatke o lanovima Komisije za mlade, ali ne i ostale podatke koji se odnose na njeno djelovanje i ostvarene rezultate u dosadanjem periodu. Informacije o aktivnostima Komisije za mlade u Goradu uglavnom se objavljuju u okviru rubrike vijesti na postojeem optinskom sajtu.

62

63

bi se poveala efikasnost ovih tijela neophodno je uspostaviti kontinuirani dijalog izmeu mladih, lokalnih vlasti i institucija/tijela, koja se bave unapreenjem poloaja ove populacije u lokalnim zajednicama. Aktivno i efikasno uee mladih u ivotu zajednice podrazumijeva odgovarajue obrazovanje i razvijenu svijest mladih o drutveno-politkim promjenama, koje se odvijaju u lokalnim sredinama. U skladu sa tim, neophodno je poveati uee mladih u procesu donoenja odluka u svim oblastima, gdje se odluuje o mladima. Mladi bi trebalo da imaju aktivnu ulogu u kreiranju i primjeni omladinskih politika, stoga bi vlasti na svim nivoima trebalo da uspostave, podre i ojaaju strukture za aktivnu participaciju mladih. Kao jedan od najvanijih preduslova za participaciju u ivotu zajednice je uspostavljanje odgovarajuih mehanizama za redovno informisanje mladih o postojeim strukturama uspostavljenim sa ciljem da se pobolja poloaj ove populacije. Pristup informacijama o povoljnim prilikama, odgovarajuim temama i sadrajima, neophodan je za aktivno uee mladih u ivotu zajednice. U skladu sa tim, potrebno je poveati vidljivost lokalnih tijela uspostavljenih za unapreenje poloaja mladih, naroito Komisija za mlade, kako bi mladi uestvovali u aktivnostima, te imali istinske koristi od djelovanja lokalnih tijela namenjenih ovoj populaciji. Informacione tehnologije su veoma vaan resurs za poveanje mobilnosti mladih u zajednici, te njihovo vee angaovanje u aktivnostima, koje iniciraju ili sprovode lokalna tijela i organizacije u cilju unapreenje poloaja mladih. Takoe, mladi mogu postati i aktivni subjekti u proizvodnji i irenju informacija o odreenim temama prema medijima, kako bi one bile pristupanje i razumljivije vrnjacima. Vlasti na svim nivoima u BiH, bi trebalo da se koriste savremenim tehnologijama u pristupu prema mladima, vodei rauna da mladi imaju pristup, vjetine i znanja za njihovu adekvatnu i svrsishodnu primjenu. Aktivan omladinski sektor predstavlja vaan elemenat svakog demokratskog drutva, pri emu participacija ne podrazumijeva samo glasanje ili uee na izborima. Kako bi se mladi podstakli za uee u zajednici, vlasti na svim nivoima u BiH bi trebalo da obezbjede veu finansijsku, tehniku i strunu podrku, kako bi se obezbjedila realizacija razliitih omladinskih aktivnosti, naroito onih od neposrednog uticaja na poloaj mladih. Razvijanje i realizacija razliitih programa za mlade predstavlja vaan korak ka jaanju znaaja i uloge volonterskog rada, privrenosti i posveenosti mladih ciljevima i vrijednostima zajednice.

Kako bi se poveala efikasnost u radu institucionalnih mehanizama zaduenih za rad sa mladima, vlasti u BiH bi trebalo da obezbjede prostor, finansijska sredstva i materijalnu podrku potrebnu za nesmetan rad, te angauju strune saradnike kako bi se ojaali postojei kapaciteti, te razvila neophodna znanja i vjetine neophodne za rad sa mladima. U skladu sa tim, neophodno je uspostaviti adekvatan sistem monitoringa i evaluacije postignutih rezultata i ciljeva, kako bi se bi se poveala uinkovitost svih institucija i organizacija koje rade sa mladima, a naroito Komisija za mlade. Imajui u vidu postignute rezultate Kancelarija za mlade u Srbiji, njihovu organizaciju i nain djelovanja u dosadanjem periodu, lokalne vlasti u BIH bi trebalo da primjene primjere dobre prakse i steena iskustva u radu ovih tijela kako bi se poveala efikasnost Komisija za mlade u BiH.

64

65

REZULTATI ISTRAIVANJA - TA MLADI MISLE O SPROVOENJU OMLADINSKE POLITIKE NA LOKALU?42

Analizu efikasnosti lokalnih mehanizama za unapreenje poloaja mladih u 15 optina/gradova, koje se nalaze u prograninom podruju Srbija-Bosna i Hercegovina, pratilo je anketiranje srednjokolaca iz istih lokalnih zajednica, kako bi bilo mogue dobiti sveobuhvatan uvid u rezultate dosadanjeg sprovoenja omladinske politike na lokalu. S obzirom da su mladi kljuni subjekt postojanja i sprovoenja omladinske politike, koju Komisije/Kancelarije za mlade sprovode u saradnji sa velikim brojem razliitih lokalnih institucija, t(ij)ela i organizacija u ob(j)e drave, bilo je vano neposredno pitati mlade kakvo je njihovo miljenje i dosadanje iskustvo u radu sa ovim t(ij)elima, te kako proc(j)enjuju ostvarene rezultate u svojim sredinama. S tom nam(j)erom je sprovedeno anketiranje uenika/ica srednjih kola u 1543 optina/gradova u pograninoj regiji BiH-Srbija. Anketiranje je sprovedeno u periodu septembar-oktobar 2013. godine na uzorku od ukupno 1214 ispitanika/ica (670 BiH i 544 Srbija), to ini 12% uenika iz 15 srednjih kola koje su bile obuhvaene istraivanjem. Tabela 1: Broj anketiranih uenika/ica po optinama/gradovima u %

Kada je r(ij)e o starosnoj strukturi uesnika, veina anketiranih srednjokolaca i u BiH i u Srbiji je imala 16 godina, a najmanje je bilo ispitanika/ica sa navrenih 19 godina. Tabela 2: Godina roenja anketiranih uenika/ica po optinama/gradovima u %
Godite uesnika istraivanja 1994 1995 1996 1997 1998 1999 Bosna i Hercegovina (%) 1% 21% 22% 28% 26%, 2%. Srbija (%) 1%, 23%, 26%, 23%, 25%, 3%.

Takoe, polna struktura anketiranih srednjokolaca skoro je identina u ob(j)e. Anektiranjem je bilo obuhvaeno 403 uenice (60%) i 267 u BiH (40%), dok je taj broj u Srbiji iznosio 345 uenica (64%) i 194 uenika (36%) srednjih kola iz sedam optina/gradova u pograninoj regiji SrbijaBiH. Pet ispitanika/ica nije navelo svoj pol u upitnicima. SRBIJA - polna struktura ispitanika/ica BiH - polna struktura ispitanika/ica

42 Istraivanje su zajedniki sproveli Helsinki odbor za ljudska prava u Republici Srpskoj (Bijeljina) i Centar za
ravnomerni regionalni razvoj- CenTriR (Beograd) ovom analizom jeste Inija. Naime, Kancelarija za mlade iz Inije, iako je prihvatila da za potrebe istraivanja sprovede anketiranje srednjokolaca u svojoj optini, to ipak nije uradila. Zbog nedostatka vremena predvienog za ovu aktivnost, nije bilo mogue da anketiranje sprovedu sami istraivai CenTriR-a.

43 Jedina optina koja nije bila ukljuena u anketiranje srednjokolaca, od 16 optina/gradova koje su bile obuhvaene

Upitnik je sadrao 19 pitanja na osnovu kojih su ispitanici/e proc(j)enjivali dosadanji rad Kancelarija/Komisija za mlade u svojim optinama/gradovima, usaglaenost d(j)elovanja ovih t(ij)ela sa potrebama mladih, kao i stepen ukljuenosti mladih u aktivnosti ovih t(ij)ela u 15 odbranih lokalnih zajednica.
67

66

1 - Aktivizam i informisanost mladih u lokalnim zajednicama u BiH i Srbiji

Grafikon 1. Uee srednjokolaca u BiH i Srbiji u radu organizacija/tijela koje se bavi pitanjima mladih

kolskog organizovanja koja kao neobavezujua postoji u Srbiji jo od 2003. godine44, potom lanstvo u lokalnoj organizaciji Crvenog krsta, dok se na treem m(j)estu nalazi uee u radu lokalnih kancelarija za mlade. Srednjokolci u Srbiji gotovo da ne uestvuju u radu lokalnih nevladinih organizacija, uglavnom u po jednom ili dva sluaja (jedan ili dva ispitanika su lanovi istog udruenja), to nije relevatno sa stanovita statistike analize. Iako je lanstvo mladih u BiH u nevladinim organizacijama neto vee nego u Srbiji, u Srbiji se ta vrsta aktivizma oigledno nadoknauje kroz angaman mladih u Kancelarijama za mlade. Grafikon 2. Nain(i) informisanja srednjokolaca o drutveno-politikim temama u Srbiji i BiH u %

Grafikon 1.1. Uee srednjokolaca u BiH u radu organizacija/tijela koje se bavi pitanjima mladih (npr. forum mladih, savjet uenika, volonter u nekoj omladinskoj/nevladinoj organizaciji)

Na pitanje o ukljuenosti uenika srednjih kola u BiH u rad organizacija/t(ij)ela koje se bave mladima u lokalnim zajednicama odgovorilo je 100% ispitanika. Meu 13% onih koji su izjavili da su lanovi neke organizacije/t(ij)ela domira lanstvo u Savjetu/Vijeu uenika, a zatim sl(ij) edi uee u radu lokalne organizacija Crvenog krsta. Uee srednjokolaca u radu nevladinih organizacija zastupljenije je BiH nego u Srbiji, jer se pojavljuje i do pet ispitanika koji su lanovi iste nevladine organizacije, odnosno nekog udruenja graana. Grafikon 1.2. Uee srednjokolaca u Srbiji u radu organizacija/tela koji se bavi pitanjima mladih

Kada je r(ij)e o nainu informisanja mladih u BiH o drutveno-politikim dogaajima, moe se konstatovati da srednjokolci koriste vie izvora kako bi sakupili neophodne informacije o odreenim temama. Naime, 73% anketiranih uenika navelo je da koristi najmanje tri izvora kako bi se informisali o odreenim pitanjima i problemima. Svi anketirani uenici/e naveli su da koriste bar jedan izvor informacija o aktuelnim politikim i drutvenim zbivanjima u dravi. Grafikon 2.1 Brojnost izvora iz kojih srednjokolaci prikupljaju informacije o drutveno-politikim temama u BiH u %

Kada je r(ij)e o Srbiji, 17% ispitanika je izjavilo da pripadaju makar jednom obliku formalnog udruivanja. Meu njima, ub(j)edljivo dominira lanstvo u uenikim parlamentima, kao formi
68

44 O ovome vid(j)eti detaljnije u publikaciji "Ueniki parlament - prvi korak ka demokratiji", dostupno na http://
www.cesid.org/images/Razvoj%20i%20anga%C5%BEman%20mladih%20u%20lokalnoj%20zajednici.pdf

69

Uenici srednjih kola u BiH najvie informacija prikupljaju putem medija televizija, internet, novine i radio (77,3%). Kako je navedeno u odgovorima 33,5% srednjokolaca u BiH, najpristupaniji medijski sadraji za ovu populaciju plasiraju se putem interneta. Veliki broj mladih u BiH, takoe, koristi televiziju (30,2%) kao nain za prikupljanje relevantnih sadraja. Uenici koji koriste neformalne izvore informacija, kao to su razgovori sa prijateljima, poznanicima ili nastavnicima/ cama u koli, skoro su zanemarljivi u odnosu na sadraje, koje se usvajaju putem medija. Grafikon 2.1.1 Vrste izvora iz kojih srednjokolaci prikupljaju informacije o drutveno-politikim temama u BiH u %

Grafikon 2.2.1 Vrste izvora iz kojih srednjokolaci prikupljaju informacije o drutveno-politikim temama u Srbiji u %

Grafikon 2.2. Brojnost izvora iz kojih srednjokolaci prikupljaju informacije o drutveno-politikim temama u Srbiji u %

Mediji su i u Srbiji osnovni izvor informacija mladih- televizija, internet, novine i radio zauzimaju ak 77.8%, to je gotovo identino kao u BiH. Neto je drugaija distribucija medijskih sadraja, u smislu u kom mladi u Srbiji neto vie itaju novine i gledaju televiziju, dok je u BiH internet za nekoliko procenata zastupljeniji kao izvor informacija. Ono to je zajedniko u ob(j)e zemlje je to to su neformalni izvori informacija znatno manje zastupljeni od medija. U tom kontekstu, nastavnici odnosno razgovori sa njima gotovo da su zanemarljivi kao izvor informacija, iako uenici sa njima provode relativno znaajan deo svog vremena. To znai da nastavnici uglavnom slue da prenesu gradivo predvieno nastavnim planom i programom, a da se manje bave (ili im uenici manje v(j)eruju i manje ih sluaju) vaspitanjem i razgovorima o onim temama koje nisu strogo u vezi sa nastavnim gradivom, a za koje mladi iskazuju interesovanje. Ovd(j)e postoji znaajan prostor da svoje m(j)esto pronau drugi oblici informisanja mladih o drutvenim i politikim temama (kancelarije za mlade, udruenja mladih, udruenja za mlade), jer kola ni u Srbiji niti u BiH, oigledno, nije m(j)esto za to. Grafikon 3. Medijski sadraji koje najee prate srednjokolci u Srbiji i BiH u %

Kao i u BiH i u Srbiji u pogledu ovog pitanja vai zakljuak da ne postoji jedan izvor iz kog se mladi informiu o razliitim drutveno-politikim deavanjima, ve da se u velikom broju sluajeva informacije konzumiraju iz vie razliitih izvora. Tako je u Srbiji 87% srednjokolaca navelo ak tri izvora iz koga redovno sakupljaju informacije o temama za koje su zainteresovani, 91% njih je izabralo dva od ponuenih odgovora (tj. dva izvora informisanja), a gotovo svi ispitanici u istraivanju su naveli da kao izvor informacija koriste bar jedan od ponuenih odgovora (99%).
70 71

Kada je r(ij)e o vrstama medijskih sadraja, uenici srednjih kola u BiH najvie prate zabavni i sportski program (67,8%), dok se najmanje uesnika istraivanja zanima za kulturne (5,1%) i informativno-politike sadraje (6,4%). Zanimljivo je napomenuti da je svega 18,5% anketiranih srednjokolaca u BiH navelo da prati medijske sadraje nam(j)enjene mladima. Grafikon 3.1. Medijski sadraji koje najee prate srednjokolci u BiH u %

2 - Problemi mladih i njihova ukljuenost u procese donoenja odluka na lokalu u BiH i Srbiji
Grafikon 4. Problemi mladih u lokalnim zajednicama u Srbiji i BiH (prosek na skali od 1 do 10)

I u Srbiji srednjokolci najee prate zabavne (34.3%) i sportske sadraje (25.6%). Da najee prate sadraje nam(j)enjene mladima tvrdi oko 15% ispitanika, dok su najmanje zastupljeni kulturni, a naroito informativno-politiki sadraji (8.7%). Ovo pokazuje relativno nisku zainteresovanost uenika u srednjim kolama za ira, drutvena ili politika deavanja u njihovom okruenju, to je nalaz zajedniki i u Srbiji i u BiH. Grafikon 3.2. Medijski sadraji koje najee prate srednjokolci u Srbiji u %

Uenici srednjih kola u osam lokalnih zajednica u BiH, kao tri najvea problema sa kojima se svakodnevno suoavaju, izdvojili su nezaposlenost mladih (pros(j)ena oc(j)ena 8,6), siromatvo drutva (pros(j)ena oc(j)ena 7,5) i nekvalitetan obrazovni sistem (pros(j)ena oc(j)ena 6,7). Na osnovu ovih podataka moe se utvrditi da je nezaposlenost prepoznata kao jedan od najveih problema populacije mladih, koja ujedno predstavlja najzastupljeniju grupu nezaposlenih po starosnoj strukturi u BiH. Pros(j)ena stopa nezaposlenosti mladih u BiH iznosi 36% i znatno je vea u poreenju sa dravama Evropske unije, gd(j)e iznosi priblino 19,7%.45 Neispunjeno slobodno vr(ij)eme sa pros(j)enom oc(j)enom 4.1 predstavlja najmanje vaan problem za uenike srednjih kola u BiH meu deset ponuenih odgovora. Grafikon 4.1. Problemi mladih u lokalnim zajednicama u BiH (prosek na skali od 1 do 10)

45 Zato sam iskljuen/a?, Poredbena studija o politikama drutvenog ukljuivanja mladih, Institut za razvoj mladih KULT, Sarajevo, 2013.
72 73

Na pitanje da oc(j)ene i rangiraju prisutnost problema mladih u njihovim lokalnim sredinama, na skali od 1 do 10 (na kojoj 1 znai da odreenog problema uopte nema, a 10 da je prisutan u velikoj meri), uenici uzorkovanih srednjih kola u Srbiji su na prvo m(j)esto izdvojili problem nezaposlenosti mladih, sa oc(j)enom od ak 8,1. Mladi sasvim objektivno proc(j)enjuju ovaj problem, jer poslednje proc(j)ene govore da je ak svaka druga mlada osoba u Srbiji bez zaposlenja, to je, kao i u BiH, daleko vie od evropskog pros(j)eka.46 Na drugom m(j)estu po rangiranju se nalazi siromatvo mladih, to je nalije problema nezaposlenosti, odnosno predstavlja drugu stranu problema nedostatka posla i njegovu posledicu. Na treem m(j)estu se nalazi problem loeg obrazovnog sistema (pros(j)ena oc(j)ena 7.1) Na drugoj strani ove skale nalazi se neispunjeno slobodno vreme mladih, sa oc(j)enom od 3.8, potom nedovoljna ukljuenost mladih u drutvena deavanja (5.1) i nedovoljna informisanost (5.2). Odgovori na ova pitanja donosiocima odluka u lokalnoj zajednici, odnosno predstavnicima omladinskih institucija i organizacija mogu posluiti za kreiranje odreenih programa i politika koje su u skladu sa rangiranjem i percepcijom problema mladih. Grafikon 4.2. Problemi mladih u lokalnim zajednicama u Srbiji (prosek na skali od 1 do 10)

Kada je r(ij)e o ueu mladih u procesu donoenja odluka, naroito onih koje neposredno utiu na njihov poloaj, priblino polovina srednjokolaca (46%) smatra da podsticaji lokalnih vlasti prema mladima nisu bili zadovoljavajui u dosadanjem periodu. Ukupno 17% uenika zadovoljno je podsticajima i pokrenutim inicijativama lokalne vlasti usmjerenih ka unapreenju poloaja mladih. Zanimljivo je istai da skoro treina anketiranih uenika nije znala da odgovori da li i na koji nain lokalne vlasti podstiu mlade da se vie angauju u r(j)eavanju svakodnevnih problemima. Grafikon 5.1. Podrka nacionalnih/lokalnih vlasti aktivnijem ukljuivanju mladih u drutvene procese u BiH u %

Grafikon 5. Podrka nacionalnih/lokalnih vlasti aktivnijem ukljuivanju mladih u drutvene procese u Srbiji i BiH u %

Polovina ispitanika - uenika srednjih kola u sedam optina/gradova u Srbiji smatra da vlasti, odnosno donosioci odluka, uopte ne podstiu mlade da aktivnije uestvuju u drutvenim deavanjima. Ako bi se taj podatak drugaije protumaio, moglo bi se zakljuiti da veliki broj mladih smatra da vlasti na nacionalnom ili lokalnom nivou svojim neinjenjem ak i sputavaju mlade da utiu na politike koje se tiu njihovog ivota. Sa druge strane, svega 22% uenika smatra da vlasti podstiu mlade ili da su ti podsticaji makar malo zadovoljavajui, dok veliki broj njih (29%) nije znao da odgovori na ovo pitanje. Ovo zapravo govori da veliki broj mladih nema informacije ili ne zna u kojim procesima odluivanja bi mladi trebalo da budu aktivno ukljueni i da li na tom planu nacionalne/lokalne vlasti preduzimaju adekvatne m(j)ere i aktivnosti. Grafikon 5.2. Podrka nacionalnih/lokalnih vlasti aktivnijem ukljuivanju mladih u drutvene procese u Srbiji u %
Ne podstiu mlade uopte, 49 Ne znam, 29

Uglavnom podstiu mlade, 7 Podsticaji su zadovoljavajui, 15

to. Prema najnovijim procenama, u Srbiji stopa nezaposlenosti kod mladih iznosi 51,2 procenta. Detaljnije o ovome videti na http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/Tri-izazova-starenje-stanovnistva-nezaposlenost-i-odlazak-mladih.lt.html.

46 Anketa o radnoj snazi sprovedena u aprilu 2013. pokazuje da je u Republici Srbiji stopa nezaposlenosti iznosila 24,1 ods-

74

75

Grafikon 6. Podrka lokalnih vlasti u Srbiji i BiH inicijativama koje pokr(ij)eu neformalne grupe mladih, ueniki parlamenti, Savjeti/Vijea mladih, omladinske organizacije itd. u %

stvari u oblasti napora lokalnih institucija da poboljaju poloaj mladih. Zbog toga je ovaj nalaz potrebno itati u kontekstu nalaza analize o radu Kancelarija za mlade47 u Srbiji, koji u pogledu odnosa lokalnih vlasti prema mladima sadri pouzdanije i objektivnije podatke. Ipak, vano je sagledati i mnenje uenika, jer od njega esto zavisi i njihovo ponaanje, ma koliko to mnenje nekada bilo subjektivno i nepouzdano. Grafikon 6.2. Podrka lokalnih vlasti u Srbiji inicijativama koje pokr(ij)eu neformalne grupe mladih, ueniki parlamenti ili omladinske organizacije u %

Kada je r(ij)e o odnosu lokalnih vlasti prema aktivnostima i inicijativama mladih u lokalnoj zajednici, miljenja srednjokolaca su pod(ij)eljena. Naime, 34% srednjokolaca u BiH smatra da je lokalna vlast, u dosadanjem periodu, podravala inicijative mladih nam(j)enjene unapreenju poloaja mladih u zajednici. Sa druge strane, skoro identian procenat uenika srednjih kola (35%) smatra da dosadanji podsticaji lokalnih vlasti nisu bili na zadovoljavajuem nivou, dok preostala treina nije znala da proc(ij)eni da li su podsticaji bili zadovoljavajui ili ne. Grafikon 6.1. Podrka lokalnih vlasti u BiH inicijativama koje pokr(ij)eu Savjeti/Vijea mladih ili omladinske organizacije u %

Grafikon 7. Zainteresovanost srednjokolaca u Srbiji i BiH za informisanje o radu lokalnih t(ij)ela/ organizacija koje se bave unapr(ij)eenjem poloaja mladih u %

Neto malo vie od 40% uenika, koji su anketirani u Srbiji, smatra da lokalne vlasti uglavnom podravaju inicijative mladih koje su usm(je)erene na poboljanje njihovog poloaja. Sa druge strane, sa tim se ne slae skoro isto toliko ispitanika (38%), dok 22% nije znalo da odgovori na ovo pitanje. Kada je r(ij)e o ovom, ali i slinom tipu pitanja, uv(ij)ek ostaje dilema ta mladi podrazum(ij)evaju pod lokalnim vlastima, a ta pod svojim inicijativama, pa zbog toga ovakva pod(j)ela lokalnog javnog mnenja uenika nije neoekivana i svakako ne oslikava pravo stanje
76

Mada je 33,5% srednjokolaca u BiH navelo u anketama da se koristi internetom za prikupljanje neophodnih informacija, skoro polovina uenika (47%) izjavila je da uopte ne pos(j)euje sajtove lokalnih organizacija, kao bi se informisali o aktivnostima i sadrajima usm(j)erenim na poboljanje njihovog poloaja. Trebalo bi napomenuti da Komisije za mlade u osam lokanih 47 Vie o ovome moete pogledati na 19. strani ove publikacije
77

zajednica u BiH, nemaju sopstvene sajtove niti profile na drutvenim mreama, pa se navedeni podaci u BiH odnose samo na lokalne organizacije. Meu anketiranim srednjokolcima, koji su izjavili da povremeno pos(j)euju sajtove omladinskih organizacija, najvie je onih koji to ine bar jednom m(j)eseno (23%). Ukupno 13% srednjokolaca u BiH redovno se informie o sadrajima i aktivnostima nam(j)enjenim mladima u lokalnim zajednicama i pos(j)euje sajtove lokanih organizacija najmanje jednom sedmino (13%). Grafikon 7.1. Zainteresovanost srednjokolaca u BiH za informisanje o radu lokalnih t(ij)ela/ organizacija koje se bave unapr(ij)eenjem poloaja mladih u %

Grafikon 8. Oc(j)ena usp(j)enosti institucija/t(ij)ela koje rade na unapreenju poloaja mladih u lokalnim zajednicama u Srbiji i BiH (pros(j)ena oc(j)ena na skali od 1 do 5)

NAPOMENA: Pojedine vrste organizacija/t(ij)ela postoje samo u Srbiji ili samo u BiH. U tim sluajevima, dati su podaci samo zadravu u kojoj postoje te organizacije/t(ij)ela Iako je skoro 30% srednjkolaca iz Srbije izjavilo da redovno koristi internet kao izvor informisanja, ak 56% njih tvrdi da uopte ne pos(j)euje sajtove lokalnih organizacija i institucija koje se bave zatitom interesa i poloaja mladih. Ovaj podatak je u Srbiji jo drastiniji nego u BiH i ukazuje, pr(ij)e svega, da lokalne kancelarije za mlade i omladinske organizacije svoj rad moraju da uine vidljivijim i dostupnijim mladima, koji esto ne znaju ta ta t(ij)ela rade, ime se bave i ta mladi mogu da oekuju od njih48. Meu onima koji tvrde da ponekad poseuju prezentacije lokalnih omladiskih t(ij)ela i organizacija dominiraju oni koji to ine uglavnom r(ij)etko - jednom u tri m(j)eseca. Svega sedam odsto srednjkolaca iz Srbije redovno prati novosti (najmanje jednom sedmino) na sajtovima kancelarija za mlade i udruenja za mlade. Grafikon 7.2. Zainteresovanost srednjokolaca u Srbiji za informisanje o radu lokalnih t(ij)ela/ organizacija koje se bave unapr(ij)eenjem poloaja mladih u % Najvie uesnika istraivanja u BiH prepoznalo je kole kao institucije koje najvie rade na poboljanju poloaja mladih u lokalnim zajednicama. Ove institucije su dobile najviu pros(j) enu oc(j)enu (3,8) na skali od jedan do pet. Zatim sl(ij)ede Omladinski savjet/Vijee mladih i Savjet/Vijee uenika, ije je dosadanje d(j)elovanje na poboljanju poloaja mladih okvalifikovano pros(j)enom oc(j)enom 3,2. Zanimljivo je inapomenuti da su najmanju pros(j)enu oc(j)enu (2,5) za dosadanji rad u r(j)eavanju kljunim problema mladih dobile Komisije za mlade i omladinski ogranci politikih partija. Grafikon 8.1. Oc(j)ena usp(j)enosti institucija/tela koje rade na unapreenju poloaja mladih u lokalnim zajednicama u BiH (pros(j)ena oc(j)ena na skali od 1 do 5)

48 Vie detalja o rezultatima analize o vidljivosti rada Kancelarija za mlade u Srbiji i nainama na koji koriste prednosti interneta i drutvenih mrea moete pogledati na strani 40 ove publikacije
78 79

U Srbiji je najvie uesnika prepozalo Kancelarije za mlade kao lokalna t(ij)ela koja najvie rade na unapreenju poloaja mladih. Na skali, na kojoj 1-oznaava najmanju, a 5-najveu oc(j)enu, ova t(ij)ela dobila su najviu pros(j)enu oc(j)enu - 3.6. Na drugom m(j)estu po ostvarenim rezultatima na planu r(j)eavanja problema omladine, iz vizure srednjokolaca, se nalaze kole sa pros(j)enom oc(j)enom 3.5. Sa druge strane, uenici najmanje pov(j)erenja imaju u lokalne organizacije politikih partija u zastupanju interesa mladih (2.1). Ovo je jo jedna od potvrda da su srednjokolci relativno malo upoznati i nezainteresovani za politiki angaman, to je i oekivan rezultat s obzirom na pros(j)ek godina ispitanika/ica. Pozitivan je podatak to to su se u Srbiji Kancelarije za mlade, iako je r(ij)e o potpuno novim i mladim t(ij)elima, afirmisale kao najbolji zatitnik i promoter interesa mladih na lokalu - to, sa druge strane, stvara vea oekivanja i odgovornost, to bi trebalo da bude dodatni podsticaj za jo bolji rad ovih servisa za mlade u budunosti. Grafikon 8.2. Oc(j)ena usp(j)enosti institucija/tela koje rade na unapreenju poloaja mladih u lokalnim zajednicama u Srbiji (pros(j)ena oc(j)ena na skali od 1 do 5)

Na osnovu rezultata ankete u srednjim kolama u BiH, moe se konstatovati da su mladi pesimistini kada je r(ij)e o sopstvenom poloaju u budunosti u BiH. Najvie uenika ne vidi izglede za poboljanje trenutne pozicije u drutvu u BiH u narednih 10 godina, jer smatra da e on biti mnogo gori nego sada (36%) ili isti kao i do sada (32%). Grafikon 9.1. Poloaj mladih u BiH u narednih 10 godina u %

Proc(j)ena mladih u Srbiji o tome kakav e biti njihov poloaj za 10 godina gotovo je identina kao i u BiH. Svega 13% njih smatra da e mladima biti znaajno bolje, dok po jedna treina smatra da e stanje biti isto (36%) ili ak i loije nego sada (32%). Ovaj nalaz moe da zabrine sve kreatore politike za mlade, jer ovakav pesimizam najee rezultira apatijom i letargijom mladih, bez bilo kakve spremnosti da se trenutno stanje pobolja nekim vidom sopstvenog angamana/aktivizma. U situaciji u kojoj se proc(j)enjuje da je svaka bitka unapr(ij)ed izgubljena i da e za deceniju poloaj mladih biti isti ili loiji nego sada, vrlo je tekom motivisati mlade da preuzmu odgovornost za svoj budui bolji poloaj u drutvu, a ne da ekaju da se on naprosto desi voljom drugih. U kojoj m(j)eri za sprovoenje omladinske politike na lokalu veliki problem predstavlja krajnja nemotivisanost i inertnost omladine govore i nalazi ove analize o funkcionisanju rada Kancelarija za mlade49 u Srbiji, gde je to u tri od sedam analiziranih optina navedeno kao kljuni problem. Grafikon 9. Poloaj mladih u BiH i Srbiji u narednih 10 godina u % Grafikon 9.2. Poloaj mladih u Srbiji u narednih 10 godina u %

49 Vie o ovome moete pogledati na 35. strani ove publikacije

80 81

3 - Rad Komisija/Kancelarija za mlade u lokalnim zajednicama u BiH i Srbiji

Grafikon 10. Vidljivost i prepoznatljivost rada Komisija/Kancelarija za mlade u Srbiji i BiH u %

nikada nije ni imao potrebu za informacijama o lokalnim kancelarijama za mlade, odnosno da ne zna mnogo o njima. Osim toga, iako pojedinano posmatrano, najvei broj srednjokolaca smatra da su informacije o lokalnim servisima za mlade vidljive, treba uzeti u obzir i to da jedna treina uenika srednjih kola nije usp(j)ela da pronae sve informacije o ovim t(ij)elima koje su im nekada bile potrebne. To namee stalnu potrebu za informisanjem mladih, jer svake godine dolaze nove generacije, pa se nikada ne moe rei da je proces informisanja jednom i zauvek okonan. Grafikon 10.2. Vidljivost i prepoznatljivost rada Kancelarija za mlade u Srbiji u %

Na pitanje Da li ste i u kojoj m(j)eri saglasni sa sl(j)edeom tvrdnjom: Podaci o Komisiji za mlade u vaoj optini/gradu su vidljivi i lako dostupni mladima uenici u BiH su odgovorili sl(j)edee: 27% ispitanika smatra da je to tano (potpuno ili uglavnom), dok 31% smatra da ta konstatacija nije tana. Veliki broj uenika 41% nije znao da odgovori da li je ova tvrdnja tana ili netana. Tabela 3. Uee mladih u aktivnostima koje sprovode Komisije/Kancelarija za mlade u BiH i Srbiji u % Grafikon 10.1 Vidljivost i prepoznatljivost rada Komisija za mlade u BiH u %
Da li...? ...vam je poznata neka aktivnost ili inicijativa Kancelarije/Komisije za mlade iz vae optine/grada koja je imala za cilj poveanje uea mladih u javnom ivotu? ...ste uestvovali u realizaciji neke inicijative ili aktivnosti koju je realizovala Kancelarija/Komisja za mlade u vaoj optini/gradu? ... vam je poznato da li je Kancelarija/Komisija za mlade inicirala donoenje nekog propisa ili pokretanje neke aktivnosti u vaoj optini/gradu, koja je direktno ili indirektno uticala na poboljanje poloaja mladih? ... ste uestvovali u nekom vidu neformalne edukacije (npr. seminar, radionica) koje je pokrenula ili organizovala Kancelarija/Komisija za mlade? ...ste nekada uestvovali u istraivanju koje je organizovala Kancelarija/ Komisija za mlade u vaoj optini/gradu sa ciljem utvrivanja trenutnog poloaja i potreba mladih? Srbija Da (u %) 16 11 7 9 6 Ne (u %) 84 89 93 91 94 Da (u %) 6 4 5 8 1 BiH Ne (u %) 94 96 95 92 99

Na pitanje Da li ste i u kojoj m(j)eri saglasni sa sl(j)edeom tvrdnjom: Podaci o Kancelariji za mlade u vaoj optini/gradu su vidljivi i lako dostupni mladima u Srbiji su dobijeni sl(j)edei odgovori: 41% ispitanika smatra da je to tano (potpuno ili uglavnom), dok 32% smatra da ta konstatacija nije tana. Dobijen je i veliki broj odgovora ne znam - 29%, to znai da jedan znaajan broj uenika
82

Kada je r(ij)e o dosadanjim aktivnostima Komisija za mlade u lokalnim zajednicama u BiH veina uenika srednjih kola ih ne prepoznaje kao t(ij)ela koja su znaajno uticala na poboljanje trenutnog poloaja mladih u drutvu. Veina anketiranih uenika (96%) nikada nije uestvovala
83

u realizaciji neke inicijative/aktivnosti koju je realizovala Komisija za mlade, niti im je poznato da je ovo t(ij)elo iniciralo donoenje nekog propisa ili pokretanje neke inicijative, koja je diretno ili indirektno uticala na poboljanje poloaja mladih u lokalnim zajednicama (95%). Ukupno 13% srednjokolaca u BiH je uestvovalo u realizaciji neke aktivnosti/inicijative koju je pokrenula ili u njoj uestvovala Komisija za mlade u lokalnoj zajednici. Situacija sa Kancelarijama za mlade u Srbiji, koje su pandan Komisijama za mlade u BiH, neto je povoljnija kada je r(ij)e o informisanosti srednjokolaca o njima i njihovoj ukljuenosti u aktivnosti koje one sprovode u lokalnim zajednicama, u odnosu na BiH. One se u veoj m(j)eri, nego Komisije za mlade u BiH, prepoznaju kao promoteri i zastupnici politika i aktivnosti za mlade tako na prim(j)er, 16% ispitanika zna za neku aktivnost Kancelarije za mlade (u BiH je taj procenat svega 6%), dok je 11% njih ve uestvovalo u nekoj inicijativi ili aktivnosti ovih kancelarija (u BiH je to samo 4%). Meutim, i ove brojke su relativno niske i pokazuju da srednjekolci nisu dovoljno upoznati i ukljueni u rad ovih kancelarija, na ta su ukazali i rezultati analize o funkcionisanju ovih kancelarija u Srbiji, jer je broj korisnika njihovih usluga na m(j)esenom nivou, kao i broj aktivnih volontera/ki u nekim optinama/gradovima veoma mali u odnosu na itavu populaciju mladih50. Grafikon 11. Uticaj Komisija/Kancelarija za mlade u BiH i Srbiji na lokalnu vlast, sa ciljem obezb(j)eenja sredstava za finansiranje projekata nam(j)enjenih mladima u % (pros(j)ena oc(j)ena na skali od 1-5)

Grafikon 11.1. Uticaj Komisija za mlade u BiH na lokalnu vlast, sa ciljem obezb(j)eenja sredstava za finansiranje projekata name(j)njenih mladima u % (pros(j)ena oc(j)ena na skali od 1-5)

Oc(j)ena 1 nema uticaja, oc(j)ena 5 visok nivo uticaja

I u Srbiji je proc(j)ena uticaja Kancelarija za mlade na lokalne vlasti, u smislu alociranja finansijskih sredstava nam(j)enjenih r(j)eavanju problema mladih, slina kao u BiH. Najvei broj ispitanika je, na skali od 1 do 5 (1- nema uticaja, 5- visok nivo uticaja), dalo oc(j)enu 3 angaovanju kancelarija na ovom planu (38%). Ukoliko se pogleda raspod(j)ela oc(j)ena 1 i 2 (koje oznaavaju nezadovoljstvo uticajem ovih kancelarija na lokalnu samoupravu s ciljem obezb(j)eivanja veih sredstava nam(j) enjenih programima i sadrajima za mlade) i oc(j)ena 4 i 5, koje indikuju zadovoljstvo na ovom planu, moe se zakljuiti da stanje generalno nije zadovoljavajue. Naime, vie je onih koji su dali loe oc(j)ene (ukupno 37%), nego onih koji su dali dobre oc(j)ene (23%), postignuima kancelarija za mlade na ovom planu. Da su ovog problema u potpunosti sv(j)esne i same kancelarije, pokazuju rezultati analize o funkcionisanju kancelarija za mlade u Srbiji, gd(j)e je etiri od sedam kancelarija navelo da je kljuni problem u sprovoenju omladinske politike na lokalu nedostatak i neizvestnost finansijskih sredstava za njihov rad i aktivnosti koje sprovode. 51 Grafikon 11.2. Uticaj Kancelarija za mlade u Srbiji na lokalnu vlast sa ciljem obezb(j)eenja sredstava za finansiranje projekata nam(j)enjenih mladima u %

Veina srednjokolaca (38%) dod(ij)elila je oc(j)enu 3 za dosadanji uticaj Komisija za mlade na lokalne vlasti, kako bi se obezb(j)edila vea sredstva za finasiranje projekata nam(ij)enjenih mladima. Meutim, skoro treina anketiranih srednjokolaca nije zadovoljna uticajam Komisije na lokalnu vlast pri odreivanju budetskih sredstava za finansiranje omladinskih aktivnosti u zajednici, stoga je im je dod(ij)elila najmanju oc(j)enu. Trebalo bi napomenuti da optine Foa i Viegrad uopte nemaju posebnu budetsku stavku za finansiranje omladinskih projekata.

50 Vie o ovome moete pogledati na 24. strani ove publikacije

84

51 Vie o ovome moete pogledati na 35. strani ove publikacije

85

Grafikon 12. Oc(j)ena prilagoenosti rada Komisija/Kancelarija za mlade stvarnim potrebama mladih u BiH i Srbiji u %

Dobijeni rezultati pokazuju vei nivo zadovoljstva uenika/ica kvalitetom aktivnosti i sadraja koje sprovode Kancelarije za mlade u odnosu na obezb(j)eenost finansijskih sredstava za aktivnosti nam(j)enjene mladima (23%), jer je 36% ispitanika/ica izjavilo da je njihov rad uglavnom prilagoen stvarnim potrebama mladih (oc(j)ene 4 i 5). Neto vie od treine srednjokolaca nije zadovoljno niti nezadovoljno (ocena 3) adekvatnou aktivnosti i projekata koje sprovode ove kancelarije, dok je 10% izrazito nezadovoljno time. Ovaj nalaz bi trebalo da bude signal ovim t(ij) elima da prilikom planiranja i osmiljavanja svojih aktivnosti vie vode rauna o stvarnim potrebama mladih u svojim zajednicama, kako bi sprovoenje programa nam(j)enjenih mladima bilo efikasnije i dalo bolje rezultate.

Grafikon 12.2 Oc(j)ena prilagoenosti rada Kancelarija za mlade stvarnim potrebama mladih u Srbiji u %

Kada je r(ij)e o dosadanjem radu Komisija za mlade, veina srednjokolaca (31%) dod(ij)elila je oc(je)nu 3 za prilagoenost dosadanjeg rada ovih t(ij)ela stvarnim potrebama mladih u lokalnim zajednicama u BiH. Ukupno 26% anketiranih uenika nije zadovoljno usklaenosti rada Komisija za mlade sa njihovim potrebama i problemima, te je dod(ij)jelilo najmanju oc(j)enu za dosadanje d(j)elovanje ovih t(ij)ela u BiH. Grafikon 12.1 Oc(j)ena prilagoenosti rada Komisija za mlade stvarnim potrebama mladih u BiH u %

Oc(j)ena 1 najmanja vr(ij)ednost, oc(j)ena 5 - najvea vr(ij)ednost

86

87

LITERATURA Publikacije
- Anketa o radnoj snazi, Republiki zavod za statistiku (2012) - Analiza strategija za mlade na lokalnom nivou, Njemako drutvo za tehniku saradnju (GTZ), Sarajevo 2008. - Godinji izvjetaj o radu Komisije za koordinaciju pitanja mladih u BiH, Savjet ministara BiH, Sarajevo, decembar 2008. - Evropska povelja o ueu mladih u ivotu na optinskom i regionalnom nivou, Savjet Evrope i OSCE, Sarajevo, mart 2004. - Ispitivanje poloaja i potreba mladih Srbije u lokalnim zajednicama, UG Graanske inicijative (2002) - Izvjetaj revizije uinka: Rad komisija institucija Bosne i Hercegovine, Kancelarija za reviziju institucija u BiH, Sarajevo, maj 2013. - Izvjetaj o humanom razvoju 2007-Socijalna ukljuenost u BiH, UNDP, 2007. - Mladi naa sadanjost. Istraivanje socijalnih biografija mladih u Srbiji, S.Tomanovi, D.Stanojevi, I. Jari. D.Moji, S.Dragii Laba, M.Ljubii, I.ivadinovi, igoja tampa (2012) - Mladi trebaju omladinsku politiku!, Analiza poloaja mladih i omladinskog sektora u Bosni i Hercegovini, Njemako drutvo za tehniku saradnju (GTZ), 2008. - Potrebe trita rada i poloaj mladih nezaposlenih lica u Srbiji, Unija poslodavaca Srbije (2012) - Prirunik za izradu lokalnog akcionog plana za mlade, Ministarstvo omladine i sporta i GIZ (2009) - Zato sam iskljuen/a?,Poredbena studijao politikama drutvenog ukljuivanja mladih, Institut za razvoj mladih KULT, Sarajevo, 2013. - Draft 2012 Joint Report of the Council and the Commission on the implementation ofthe renewed framework for European cooperation in the youth field (EU Youth Strategy 2010-2018), COM(2012), Brussels, October 2012 - Young people in Serbia attitudes, moral values and perspectives, Vladimir Peji, in SEER South-East Europe Review for Labour and Social Affairs (04/2003) - LAP za mlade optine Stara Pazova (2010-2014) - LAP za mlade optine Inija (2011-2015) - Nacionalna strategija za mlade R.Srbije (2008) i Akcioni plan za sprovoenje Nacionalne strategije za mlade (2009-2014) - Strategija karijernog voenja i savetovanja (2010) i Akcioni plan za sprovoenje Strategije karijernog voenja i savetovanja (2010-2014) - Strategija socijalnog ukljuivanja u BiH (2010) - Zakon o mladima R. Srbije (2011) - Zakon o volontiranju (2010) - Zakon o mladima Federacije BiH (2010) - Zakon o omladinskom organizovanju u Republici Srpskoj (2004)

Vebsajtovi
Grad Sremska Mitrovica http://www.sremskamitrovica.org.rs/ Grad Uice http://www.graduzice.org/ Krovna organizacije mladih Srbije www.koms.rs/ KzM grada Sremska Mitrovica http://www.mladgrad.com/ KzM optine Inija www.kzmindjija.com/ KzM optine ajetina www.mladicajetine.org/ KzM optine Prijepolje www.mladiprijepolja.net/ KzM optine Ruma http://kmr.rs/wp/ KzM optine Stara Pazova www.kzmstarapazova.rs/ Ministarstvo omladine i sporta http://www.mos.gov.rs/ Optina ajetina http://www.cajetina.org.rs/ Optina Nova Varo http://www.novavaros.rs/ Optina Inija www.indjija.net/ Optina Prijepolje http://www.opstinaprijepolje.rs/ Optina Ruma www.ruma.rs Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu www.sio.vojvodina.gov.rs/ Projekat Jaanje struktura za osnaivanje i participaciju mladih u Srbiji (SoSYEP) http://zamislizivot.org/giz/ Republiki zavod za statistiku www.stat.gov.rs/ T3 http://www.t3.com/ Twitter nalozi KzM Prijepolje i Inija Unija poslodavaca Srbije http://www.poslodavci.org.rs/ Facebook nalozi KzM Sremska Mitrovica, Stara Pazova, Ruma, Inija, ajetina, Nova Varo, Prijepolje, Uice

Dokumenta
- Akcioni plan politike za mlade AP Vojvodine (2011-2014) - Izmenjena i dopunjena Evropska povelja o participaciji mladih u lokalnomi regionalnom ivotu, Kongres lokalnih i regionalnih vlasti Evrope, Strazburg 2003. - LAP za mlade grada Sremska Mitrovica (2010-2014) - LAP za mlade grada Uice (2010-2014) - Strategija i Akcioni plan za mlade optine Nova Varo (2010-2013) - LAP za mlade optine ajetina (2010-2014) - LAP za mlade optine Prijepolje (2010-2015) - LAP za mlade optine Ruma (2010-2014)

88

89