1.

Uvod

U radu se prikazuje razvoj nauke o obrazovanju odraslih u kontekstu nastanka i promovsanja koncepta celoivotnog uenja. Definie se predmet nauke o obrazovanju odraslih te navode temeljne i primenjene obrazovne nauke koje istrauju obrazovanje odraslih. Ukazuje se na razlike izmeu koncepta andragogije i nauke o obrazovanju odraslih (adult education kao i na odnos svake od njih prema temeljnim obrazovnim naukama (obrazovnoj psihologiji! sociologiji! ekonomici obrazovanja i antropologiji . "rikazuju se geografske razlike u nastanku i razvoju nauke o obrazovanju odraslih s posebnim naglaskom na #$D! kao i na pojedine delove kontinentalne %vrope (nemako govorno podruje! skandinavske zemlje i zemlje bive &ugoslavije . Ukazuje se na svetski trend istraivanja celoivotnog uenja kao polidisciplinarnog i interdisciplinarnog istraivakog polja i prognozira razvoj nauke o obrazovanju odraslih kao interdiscipline koja integrira spoznaje koje su nastale u razliitim naukama koje istrauju celoivotno obrazovanje i koja sama proizvodi novo znanje o obrazovanju odraslih. Kljune rijei: obrazovanje odraslih! celoivotno uenje! andragogija!interdisciplinarno istraivanje.

2. Obrazovne nauke i drutvo znanja

1

Korelativno ubrzanju naunog i tehnolokog razvoja i ubrzanju drutvenih promena skrauje se poluivot znanja pa zbog toga raste potreba za celoivotnim uenjem. Me unarodna kompetitivnost nacionalnih ekonomija sve vie zavisi od stvaranja i primjene novoga znanja u materijalnoj i nematerijalnoj proizvodnji. !rutvo znanja i ekonomija utemeljena na znanju pretpostavlja kvalitetno obrazovanje za sve jer se ljudi osposobljavaju za proizvodnju novoga znanja i za njegovu primenu putem obrazovanja. "ato je i obrazovanje potrebno nauno istraivati kako bi se otkrile njegove zakonitosti. #auke koje istrauju zakonitosti uspenog obrazovanja su obrazovne nauke. #jih ima vie i me usobno su komplementarne $%usen i &ostleth'aite( )**+.,. #eke su od njih normativne $normativna -ilozo-ija i normativna pedagogija, dok su druge empirijske. .mpirijske obrazovne nauke jesu temeljne $edukacijska psihologija( sociologija( ekonomika( antropologija , i primenjene $pedagogija( andragogija,. /ve se obrazovno0odgojne pojave mogu istraivati i s normativnog i s empirijskog naunog vidika. 1 kontekstu celoivotnog uenja od vanog je znaenja obrazovanje odraslih( jer je odraslost najdue ivotno razdoblje tokom kojega se u drutvu znanja treba permanentno uiti. 2datle je obrazovanje odraslih najbre rastui sektor obrazovanja. !a bi se unapredila njegova delotvornost neophodno ga je nauno istraivati( a rezultate istraivanja obrazovanja odraslih primeniti u svrhu unapre ivanja njegove prakse. 3eorijski je zanimljivo i praktiki korisno promotriti razvoj nauke o obrazovanju odraslih kao i njihovu budunost. Kao to je poznato( svaka nauka ima dva osnovna zadatka 4 ). opisati svoj istraivaki predmet i 5. objasniti ga( tj. otkriti zakonitosti prema kojima se odvijaju pojave unutar njega radi njihova predvi anja i delovanja na njih u eljenom smeru. 3o se odnosi i na nauku o obrazovanju odraslih $adult education,. / tim su se u vezi u razvoju discipline koja se bavi istraivanjem obrazovanja odraslih javila dva osnovna pitanja4 ). ta je obrazovanje odraslih $de-inisanje predmeta istraivanja, i 5. koje se nauke bave istraivanjem obrazovanja odraslih $&rem-ors( )*67.,.
2.1.

ta je obrazovanje odraslih

2dre enje istraivakog predmeta nauke o obrazovanju odraslih menjalo se kako se menjalo podruje ovog obrazovanja. 2brazovanje odraslih se kao posebno podruje obrazovanja uspostavilo u devetnaestom i dvadesetom veku u razvijenim zemljama .vrope i /everne 8merike. 3ermin obrazovanje odraslih $ adult education, pojavio se u 9elikoj :ritaniji u prvoj polovini devetnaestog veka( no tek u drugoj polovini dvadesetog veka poinje oznaavati posebno koherentno podruja znanja i prakse obrazovanja $3itmus( )*6).,. 1 poetku se( pod uticajem pokreta prosvetiteljstva( pod obrazovanjem odraslih mislilo na prosveivanje odraslih i nije ukljuivalo praksu pro-esionalnog obrazovanja koja se obavljala u industriji. &ro-esionalno obrazovanje obuhvata se konceptom obrazovanja odraslih tek iza drugog svetskog rata. Koncept obrazovanja
2

odraslih dobija snaan zamah razradom ideje celoivotnog obrazovanja u radnim telima 1#./;20a sedamdesetih godina prolog veka nakon ega postaje univerzalno prihvaen. /ve bre zastarevanje znanja( vetina( vrednosti( stavova i navika( do kojeg dolazi zbog ubrzanog ritma naunih otkria( tehnolokih i drutvenih promena( doprinelo je prerastanju obrazovanja odraslih iz marginalne obrazovne aktivnosti u najbre rastui sektor obrazovanja u svetskim razmerama. 1 takvim okolnostima 2pta kon-erencija 1#./;20a )*7<. godine jednoglasno je prihvatila 'ptu preporuku o razvoju obrazovanja odraslih $(ecommendation on $dult %ducation( )*77., koja ukljuuje sledeu de-iniciju obrazovanja odraslih4 #aziv obrazovanje odraslih oznaava korpus organizovanih edukacijskih procesa svih sadraja( nivoa( i oblika $-ormalnih i drugih, bez obzira da li odrasli nastavljaju ili zamenjuju zapoeto kolovanje ili naukovanje( bez obzira razvija li odrasla osoba svoje sposobnosti( proiruje svoje znanje( poboljava svoje tehnike ili strune kvali-ikacije ili ih preusmerava te dovodi do promjene svojih stavova ili ponaanja i u perspektivi potpunog posebnog razvitka i u perspektivi sudelovanja u uravnoteenom i nezavisnom socijalnom( politikom i kulturnom razvitku. =z de-inicije se vidi da edukacija $obrazovanje i odgoj, odraslih obuhvata i pro-esionalno i nepro-esionalno obrazovanje( sve stupnjeve obrazovanja te da se sprovodi svim oblicima obrazovanja $-ormalnim i ne-ormalnim obrazovanjem i in-ormalnim uenjem,. >edna od najcitiranijih de-inicija obrazovanja odraslih je de-inicija objavljena u knjizi 'brazovanje odraslih) temelji prakse koja glasi4 edukacija odraslih je proces kojim osoba( ije su glavne socijalne uloge znaajne za status odraslosti( preduzima sistematsko i trajno uenje sa svrhom postizanja promena u znanju( stavovima( vrednostima i vetinama $!arken'ald i Merriam )*65.( str. *.,. 2va je de-inicija znaajna po sledeem4 ), odraslost je odre ena ulogama osobe( a ne hronoloki. 5, :udui da su obrazovanje i odgoj nekom cilju usmereno uenje( edukacija ukljuuje i samoobrazovanje $self*directed learning,. ?, &ostulira se da je edukacija utemeljena na procesu uenja( to je iri pojam od obrazovanja i odgoja. =ma uenja koje nije cilju usmereno $nije edukacija, ali je vano za sticanje ne samo znanja i vetina nego i za celoivotno sticanje@i menjanje vrednosti stavova i navika. 3o je iskustveno uenje kojeg pisci eksplicitno ne navode $zbog vanosti iskustvenog uenja u sticanju razliitih kompetencija koncept se celoivotnog obrazovanja devedesetih godina trans-ormisao u koncept celoivotnog uenja,. +, #aposletku( u navedenoj se de-iniciji kao ciljevi uenja ne navode samo znanja i vetine nego i vrednosti( stavovi i navike to su sadrajem odgojne i izvanodgojne socijalizacije. &rema tome( ova de-inicija edukacije odraslih a-irmie i a-ektivnu komponentu celoivotnog uenja odraslih to se ostvaruje odgojnom i izvanodgojnom socijalizacijom putem iskustvenog uenja.

2.2.

Koje discipline istrauju obrazovanje odraslih

3

#akon to je priblino utvr eno ta obuhvata -enomen obrazovanja odraslih( potrebno je odgovoriti na drugo pitanje ta je vano pri uspostavljanju discipline koja se bavi istraivanjem obrazovanja odraslih4 koja nauka( odnosno koje nauke se bave istraivanjem razliitih pojava u polju obrazovanja odraslih i koji je optimalni put razvoja nauke o obrazovanju odraslihA Kako se obrazovne nauke kao akademske discipline pojavljuju tokom devetnaestog i dvadesetog veka $od %erbarta nadalje,( nauka o obrazovanju odraslih nastaje u kontekstu ve postojeih nauke to moe biti olakavajua( ali ( zanimljivo( i oteavajua okolnost. >ensen je $)*<+., u okviru diskusije o toj temi u /8!0u utvrdio da se nauka o obrazovanju odraslih moe najbolje razvijati kombinacijom dva pristupa4 a, iskustva iz prakse obrazovanja odraslih mogu sluiti da se -ormuliu naela i generalizacija i b, znanje o obrazovanju odraslih koje je proizvedeno u drugim istraivakim podrujima moe se posuditi i pre-ormulisati za primenu u obrazovanju odraslih. 3ako se kombinuju iskustveni i nauni pristup u istraivanju obrazovanja. 3akav su put prole mnoge etablirane nauke. /voj su razvoj zapoele kao iskustvene discipline $primer4 medicina( tehnike nauke,( a kasnije su se uz pomo otkria -undamentalnih prirodnih nauke i preuzimanjem njihovih empirijskih istraivakih metoda -ormirale kao autentine naune discipline. !anas je( u doba interdisciplinarnosti( tendencija otvaranja( cirkulacije i demonopolizacije istraivanja u pojedinim naunim podrujima prevladala to unapre uje ukupni nauni razvoj. #o( >ensenovo stajalite nije bilo jedinstveno prihvaeno. Makar veina radova u svetskoj literaturi koje prikazuju rezultate istraivanja obrazovanja odraslih pripadaju razliitim drutvenim naukama( prvenstveno psihologiji i sociologiji obrazovanja( mnogi teoretiari obrazovanja odraslih nerado preuzimaju koncepte iz susednih drutvenih nauka. Btavie( neki smatraju da takvo preuzimanje( pre nego se podruje obrazovanja odraslih sasvim jasno pro-ilie( moe za razvoj nauke o obrazovanju odraslih biti tetno $:oCd i 8pps( )*6D.,. Eubenson $)**+., dri da je takvo zatvaranje uzrokovano strahom da bi druge discipline mogle de-inisati ta je obrazovanje odraslih. 3akav je stav bio pojaan time to je pedagogija u zemljama u kojima je postojala $zemlje kontinentalne .vrope, pretendovala i na podruje obrazovanje odraslih( promoviui Fadultnu pedagogiju( primenjujui pri tome naela obrazovanja dece i mladih na obrazovanje odraslih( to je neprimereno psihologiji uenja odraslih i socijalnim uslovima u kojima odrasli ive i rade. Me unarodna literatura o pitanju nastajanja i razvoja novih nauka sledi tri glavna pravca4 monodisciplinarni( polidisciplinarni i interdisciplinarni $&rem-ors( )*67.,. #eki istraivai edukacije odraslih prihvatili su prvi monodisciplinarni put kao najsigurniji nain za legitimisanje nove discipline. #ovo znanje u obrazovanju odraslih se prema tom shvatanju proizvodi iskljuivo unutar takve discipline. &olidisciplinarni pristup( me utim( uvaava injenicu da novo znanje o obrazovanju $odraslih, nastaje u okviru razliitih drutvenih nauka $psihologije( sociologije( ekonomike( antropologije, pri emu esto ostaje nepovezano. =nterdisciplinarni pristup pak zagovara integraciju znanja o obrazovanju odraslih bez obzira na to u okviru koje discipline su ona nastala. 2n ne
4

iskljuuje monodisciplinarni niti polidisciplinarni nain nastajanja novog znanja ali omoguuje generisanje nadsumativnog znanja o obrazovanju odraslih koje nastaje interakcijom izme u postojeeg znanja bez obzira u kojoj je disciplini nastalo.

2.3.

Geografske razlike u razvoju nauke o obrazovanju odraslih

&ostoje znatne geogra-ske razlike u razvoju i karakteristikama nauke o obrazovanju odraslih koje se i terminoloki oituju u nazivu te nauke. Eazlike su konceptualne i terminoloke. #aime( nije sasvim jednak koncept obrazovanja odraslih $ adult education, kao discipline koja nauno re-lektuje praksu obrazovanja odraslih i andragogije. 1 /8!0 u je koncept nauke o obrazovanju $odraslih, od samog poetka temeljen ili na -ilozo-iji ili na obrazovnoj psihologiji .d'ina Gee 3horndikea. &rva studija obrazovanja odraslih uopte utemeljena je na uenju ;olumbia )*?D. godine $prvi doktorat iz obrazovanja odraslih odbranjen je )*?H. godine,. >edan od najcitiranijih teoretiara obrazovanja odraslih u /8!0u je Malcolm Kno'les koji je promovisao naziv andragogija $pod uticajem srpskoga andragoga !uana /avievia,. #jegova je andragogija utemeljena na humanistikoj psihologiji 8brahama Maslova i ;arla Eogersa. #aziv andragogija nije se( me utim( ukorenio u zemljama engleskog govornog podruja niti u mnogim zemljama kontinentalne .vrope. "apadna .vropa je poela intenzivnije razvijati teoriju o obrazovanju odraslih u drugoj polovini dvadesetog veka prema nejedinstvenom obrascu. Ilavni uzrok kanjenja za angloamerikim zemljama je slabija povezanost evropskih univerziteta sa praksom obrazovanja i njenim potrebama. /ituacija se poela mijenjati u kasnim ezdesetim godinama zbog potrebe za pro-esionalizacijom rada andragoga praktiara i zbog opte demokratizacije obrazovanja kao vanog elementa politike koju je provode socijalne drave. 1 bivoj /aveznoj Eepublici #emakoj u sedamdesetima je godinama( na tragu >ensenove koncepcije razvoja nove nauke( dolo do integracije istraivaa iz razliitih nauke o obrazovanju $psihologije( sociologije( ekonomike( politologije( istorije i pedagogije, na univerzitetu u :remenu $Mader( )**5.,. 1 .vropi su andragogiju kao jedinstvenu $monodisciplinarnu, nauku a-irmisali istraivai iz nekoliko zemalja. #aziv je prvi put spomenuo #emac Kapp $)6??.,( makar je sam koncept obrazovanja odraslih otro kritikovao rodonaelnik akademske pedagogije %erbart drei da se odgojem odraslih nad njima uspostavlja nedopustivi tutorski odnos. 3ermin se sporadino pojavljuje u prvim decenijama dvadesetog veka u #emakoj. &edesetih godina u Bvajcarskoj je publicirana $ndragogija $%anselman( )*H).,. &ogeller objavljuje svoj Uvod u andragogiju )*H7. godine( a potom slede znaajni sistematski prilozi razvoju andragogije u #izozemskoj $3en %ave( )*75., i bivoj >ugoslaviji. &ri tome andragogija ima nekoliko znaenja4 a, ona je delatnost i pokret
5

obrazovanja odraslih( b, speci-ian pristup obrazovanju odraslih obrazovanja odraslih,( c, obuhvatna nauka o obrazovanju odraslih.

$tehnologija

#a prostorima bive >ugoslavije su :orivoj /amolovev( !uan /avievi( Mihajlo 2grizovi( Mladen "vonarevi( /ilvije &ongrac( =lija Mrmak( 9eseljko 9eli( !ragomir Jilipovi $'snovi andragogije( )*<<., te 8na Krajnc $)*7*., najvie uinili na a-irmaciji andragogije kao samosvojne nauke o obrazovanju odraslih ime su je emancipovali u odnosu na pedagogiju kako bi se prestalo tretirati kao adultnu pedagogiju. 8na Krajnc je uz !uana /avievia( znatno doprinela promovisanju andragokog koncepta u me unarodnim razmerama.

3. POJ ! O"# $%O$&'

&ojam odraslosti je prvi konstrukcijski element sintagme Kobrazovanje odraslihK kojeg valja odrediti kako bismo pomou odre enja pojmova obrazovanja i odgoja mogli odrediti sam koncept obrazovanja odraslih. :ez njegovog jasnog odre enja nije mogue odrediti ni koncept celoivotnog obrazovanja. 1 savremenoj psiholokoj i andragokoj literature ima dosta neslaganja u vezi sa de-inisanjem pojma odraslosti1. 2draslost je najue povezana sa zrelou. #o pojam zrelosti je viedimenzijski pa valja odrediti koja je vrsta zrelosti s gledita obrazovanja najvanija za odre ivanje odraslosti. 1 nerazvijenim zajednicama odraslost se poistoveuje s bioloko( zrelo)u jer ivot u njima nije toliko sloen a da se za nju ne bi moglo osposobiti do kraja procesa biolokog sazrevanja. 1 razvijenim drutvima odraslost pojedinca je odre ena( osim biolokom( jo psiholoko( zrelo)u i socijalno( zrelo)u jer su raznovrsnije i zahtevnije odgovornosti koje odrasla osoba preuzima. /toga je oita neprimerenost hronoloke dobi kao kriterijuma odraslosti. &rema kriterijumu psiholoke zrelosti( odrasla je ona osoba koja je dosegla vrhunac svojih intelektualnih sposobnosti i koja je toliko socijalizovana da moe drutveno prihvatljivo oitovati i zadovoljavati svoje potrebe( racionalno reavati -rustrirajue situacije i uspeno uspostavljati odnose me uzavisnosti s uom i irom zajednicom. 1 odre ivanju odraslosti sa stajalita obrazovanja odraslih uglavnom se primenjuje kriterijum socijalne zrelosti koja se oituje u sposobnosti preuzimanja uloga karakteristinih za odrasle osobe( a neprimerenih detinjstvu i mladosti. Eadna uloga( uloga branog partnera( uloga roditelja i gra anina su tipine uloge odraslih( dok su uloga uenika i studenta glavne uloge mladih. &reuzimanjem navedenih uloga odraslih potvr uje se socijalna zrelost pojedinca( tj. njegova pripravnost i sposobnost za preuzimanje odgovornosti za vlastitu egzistenciju te za egzistenciju svoje dece( a u sluaju potrebe i za egzistenciju svojih ostarelih roditelja. Kriterijum socijalnih uloga najee podrazumeva ispunjavanje uslova bioloke zrelosti i punoletstva( ali ih i nadilazi( pa je mogue da postoje bioloki i psiholoki odrasle osobe koje( drutveno gledano( nisu zrele pa zato ni odrasle u punom znaenju te rei.
1 Kuli-Despotovi (Uvod u andragogiju str 68).

"bog viedimenzionalnosti -enomena odraslosti( razlikovanje mladih od odraslih moe biti oteano. Mlad ovek od )< godina( koji je napustio obrazovanje i zaposlio se( prema kriterijumu socijalnih uloga odrasla je osoba( a prema drugim kriterijumima to nije. Eedovini student od 5? godine nije socijalno odrasla osoba( ali bioloki i psiholoki jeste. Kao to smo ve spomenuli( socijalna zrelost je najvaniji kriteriju( odraslosti u obrazovanju odraslih jer socijalne uloge( svojstvene odrasloj osobi( uslovljavaju obrazovne potrebe i uslove obrazovanja gde se njihove potrebe zadovoljavaju. "ato e etrdesetogodinjak( koji se vratio obrazovanju radi zavravanja -akulteta kao redovini student( biti smatran odraslom osobom zbog socijalnih odgovornosti koje je preuzeo $ekonomska samostalnost( eventualni brak( roditeljstvo( odgovornost gra anina,. "bog toga su njegovo predznanje( motivacija i ivotne okolnosti u kojima ui drugaiji od onih u mladih studenata. 9ie uticajnih autora $!arken'ald( Merriam( )*65L $avicevic( 5DD5. idr., ukazuju na podsticajan uticaj Maslova $)*65, i Eodersa na pojaavanju interesa andragoga za prouavanje me uzavisnosti obrazovanja odraslih i individualnog razvoja i samorazvoja /avicevic napominje da je humanistika -ilozo-ija i psihologija Kvie stavljala naglasak na uenje nego na obrazovanje. 3o je imalo uticaja( posebno na obrazovanje odraslihK $/avievi( 5DD5( str. 7?,( odnosno na jo jedan broj znaajnih teoretiara u oblasti andragogije( naroito 3o-a i Mekenzija. 2

4. POJ ! U*+,J
U-enje je sloeni psihiki proces promene ponaanja na osnovi usvojenog znanja i iskustva. 2buhvata usvajanje navika( in-ormacija( znanja( vetina i sposobnosti. 3o je proces uskladitavanja podataka u skladitu pamenja.

2 /avievi( 5DD5( str. 7?

4.1.

.izioloki faktori

1. "ob 0 /matra se da je kapacitet pamenja neogranien( no postoji ivotno

razdoblje u kojem je lake uiti $5D 0 5+ god.,. !o HD. godine ne postoje inioci koji bi usporavali uenje( a iz godine u godinu( ovekovo iskustvo se poveava te je vea mogunost prepoznavanja vanih podataka. 2 tome govori i injenica da su velika otkria nau 2. nici nalazili oko pedesete godine. 3ako e( ljudski mozak stvara nove asocijacije na temelju poznatih( to omoguava lake i bre uenje. !ob ne ograniuje oveka da ui( to je i pretpostavka celoivotnog uenja.
3. Pol 0 /matra se da mukarci vie deluju u podruju prirodnih nauka( dok su ene

jae u drutvenim naukama. 2 tome govori i sama injenica da studije matematike( -izike( elektrotehnike i slinih nauka upisuje vie mukih studenata( dok drutvene predmete i jezike studira vie studentica. 3o se tumai time to su mukarci i ene razliiti u obra ivanju in-ormacija( po nainima usvajanja in-ormacija i brzini kojom usvajaju odre enu vrstu in-ormacija. KMukiK mozak lake pamti apstraktne ideje( znakove( lake se prostorno orijentira i percipira neto u prostoru. KMenskiK mozak s druge strane lake se uivljava u stanja drugih ljudi( u oseaje( socijalne kon-likte( uspeniji je u obradi verbalnih podataka i jezike gra e.
4. "ispozicije 0 1ro ena gra a i -unkcija organizma tako e utie na uenje.

Ienetski nasle ujemo dispozicije od roditeljskog para i prijanjih generacija. Nim nauimo neto novo( na temelju reavanja nekog problema( ega nema u naem iskustvu( idemo dalje u razvoju svojih dispozicija.
5. U(or 0 1mor je jedan od obrambenih mehanizama organizma koji nas titi da se

ne bismo previe opteretili. 3o je reverzibilno stanje. &ostoji -iziki i psihiki umor. Jiziki umor se javlja nakon to intenzivno( kroz due vreme optereujemo neku miinu grupu. &sihiki umor sa mani-estuje kao monotonija i jako emocionalno optereenje koje nastaje zbog nedostatka stimulacije( a ponekad i kao -rustracija. #aime( tokom uenja troimo mnogo kiseonika i organizmu je potrebno vie kiseonika. Kad osetimo umor( treba se odmoriti. 9e odmor od pola sata do sat vremena znai brz oporavak. "a psihiki odmor potrebno je neto vie vremena( no ako se previe umaramo moe biti opasan i mani-estovati se kao neurotinost( depresija i razna psihosomatska oboljenja. 1mor u procesu uenja spreava se pravovremenim poetkom odmora. 1 uenju su bitni kratki odmori nakon prvih znakova umora $kad oseamo da gubimo nit u gradivu( kad poinjemo zuriti u prazno ili kroz prozor...,( jer je tada vea mogunost obnavljanja energije. !ovoljno je prestati s uenjem na ? do H minuta( proetati i jednostavno se maknuti s mesta uenja. 3okom uenja bitno je i paziti na prehranu( jer dodatni stimulansi poput ka-e ili red bulla samo privremeno odga aju znakove umora. "draviji su -izioloki stimulatori poput umivanja hladnom vodom ili hiperventilacijeO 9e i samo menjanje poloaja tela moe biti
8

stimulans. 9ano je potivati znakove umora( jer nas oni upozoravaju da se u naem telu odvija neto to trai energiju( a tu energiju emo dobiti odmorom. Jarmakoloki pripravci poput tableta za KzdravoK i KbistroK uenje i KvrstuK koncentraciju koji odravaju stanje budnosti i do 5D sati samo otklanjaju oseaj umora( odnosno blokiraju dolazak in-ormacije o umoru u na mozak( ali organizam se i dalje umara 0 to moe biti vrlo tetno.
4.2.

Psihi-ki faktori

!otivacija je sve ono to podstie na aktivnost( to tu aktivnost usmeruje i to joj odre uje intenzitet i trajanje. 3o je Kvolja za netoK. Motivacija je bitna za uenje i za bilo koji drugi rad. /ve to radimo bez volje i s negativnim stavom s vremenom ostavlja tragove na planu linosti i do psihike nestabilnosti. #aini za motivisanje su sledei4 =. &ostaviti si cilj 0 ta elim realizovatiA 1z cilj( bitno si je postaviti i oekivanja 0 koliko mogu nauiti( do kada itd. !obro je napraviti popis svojih zadataka koje mislimo napraviti u jednom danu i onda kriati zavrene poslove. = to pridonosi motivaciji( sama injenica da smo neto s popisa uspeli reiti i da je popis sada manji. ==. &oslove razdeliti u vie manjih( jednostavnijih i lake obavljivih ciljeva te redosled kojim e se ti ciljevi obavljati. #a taj nain lake raspolaemo s vremenom. Kad postignemo neki cilj bitan je oseaj zadovoljstva na kraju( to mora biti posledica nae svesne odluke da emo se poeti menjati na bolje danas. &ostoji unutarnja $intrizina, i spoljanja $ekstrizina, motivacija. 1nutarnja motivacija je kad imamo neke pokretake snage unutar nas samih da napredujemo i uspevamo( za nae potrebe. /poljanja motivacija je neki vanjski motiv zbog kojeg radimo neku aktivnost $npr. ocena( plata( poklon itd.,

4.3. /rste u-enja

Pre(a na(eri a, namerno $intencijsko, b, nenamerno 0 promene u ponaanju koje se ostvaruju( a nemamo nameru ostvariti ih( nismo svesni i moemo naknadno stei uvid u to. #pr. subperceptivno uenje 0 ako neki podraaji ee deluju na na organizam( ulaze u na nervni sistem kratko( slabog su intenziteta( to ulaenje se kumulira( nadogra uje i poinje svesno delovati na nae ponaanje. 3ako su za vreme projekcije -ilma u -ilm ubacili sliicu ;oca ;ole u svakoj sekundi. 9eini gledatelja se javila potreba za ;oca ;olom nakon projekcije -ilma. #pr. hipnopedija ili uenje u snu ili u stanju mirovanja kada ulnim kanalima stiu in-ormacije u mozak. #a taj nain lake je uiti monotone sadraje( poput gramatike( znaenja rei( preko slualica. Mogue je nauiti strani jezik tom metodom( no bitno je nadoknaditi san kasnije jer se budimo umorniji. #pr. latentna uenja 0 prikrivena uenja dok se ne stvori uslov da se mani-estuju $npr. vrata koja zapinju pa ih uvek zatvaramo jae( sve dok se ne poprave nismo svesni
!

naina na kojeg smo ih otvarali preL ne znamo nabrojiti pesme na ;!0u kako idu jedna za drugom( ali znamo poetak sledee pesme kad ujemo kraj prijanje,. Pre(a tipu gra0e a, psihomotorno $motorno, b, misaono0verbalno $verbalno,

Pre(a na-inu u-enja a, jednostavno a.), uenje uslovljavanjem a.5, mehaniko $asocijativno, b, sloeno b.), instrumentalno uslovljavanje b.5, uvid u situaciju b.?, socijalno b.+, po modelu b.H, stvaralako b.<, kombinatorno kcelerirano u-enje 8kcelerirano uenje temelji se na est osnovnih koraka koji su potrebni za lake i bre uenje. 3o su4 1. &riprema 2. =n-ormacije 3. =straivanje 4. &amenje 5. 3est 6. 2svrt /avremene metode uenja ukljuuju i izradu mentalnih mapa kao i brzo itanje 3. &ojam akceleriranog uenja javio se u savremenom ubrzanom drutvu koje eli doi na brz i jednostavan nain do korisnih in-ormacija. 2riginalni koncept brzog uenja razvio je pro-esor Gozanov( a tokom sedamdesetih godina su ga ire objavili 2strander i /chroeder. 2ni su dokazali da uenjem u odre enom ritmu i -rekvencijama( sposobnost uenja i zadravanja in-ormacija moe se uvelike poboljati. 8kcelerirano uenje temelji se na najnovijim istraivanjima ljudskog mozga. /vaki pojedinac ima svoj nain uenja P nain koji mu najbolje odgovara. 8ko znate i koristite tehnike koje se poklapaju s vaim nainom uenja( uite prirodnije. :udui da je prirodnije( postaje i lake. 8 budui da je lake( ujedno je i bre. /toga i samo ime akceleriranog uenja. 1klapanjem dobro istraenih tehnika pamenja( akcelerirano uenje ini uenje ugodnim( uspenim i zadovoljavajuim iskustvom. &ro-esor Iardner sa %arvarda razvio je Q3eoriju viestrukih inteligencijaR koja govori da se =S ne bi smeo meriti kao apsolutna mera poput visine( teine ili krvnog pritiska. #e radi se o tome koliko si pametan( ve kako si pametan. /vi mi kao ljudska bia imamo repertoar vetina za reavanje razliitih vrsta
3 "a vi#e in$or%a&ija pro'itati-(on) *u+an,-ind -aps.

1.

problema. Iardner de-inie inteligenciju kao sposobnost reavanja problema ili oblikovanja nekog proizvoda koja se procenjuje u jednom ili vie kulturnih okvira. Mrea akceleriranog uenja je uzela Iardnerovu teoriju i stavila je u praksu. /tvorili su proizvode koji omoguuju uenicima da ue prema vlastitim mogunostima uenja. !odatno se bave i nizom aktivnosti uenja koje ukljuuju sve inteligencije( tako da svako ima jednaku priliku za uenje. &ostoji osam inteligencija( a to su4 1. >ezika inteligencija P sposobnost itanja( pisanja i komuniciranja pomou rei 2. Gogiko0matematika inteligencija P sposobnost razumevanja i raunanja( razmiljanja na logian i sistematian nain 3. 9izualno0prostorna inteligencija P sposobnost razmiljanja u slikama( vizualizacije budueg ishoda( zamiljanja stvari u glavi. 4. Muzika inteligencija P sposobnost stvaranja ili komponovanja muzike( dobrog pevanja ili razumevanje i cenjenje muzike( sposobnost dranja ritma. 5. 3elesno0kinestetika inteligencija P sposobnost vetog koritenja tela za reavanje problema( stvaranje proizvoda ili prezentovanje ideja i emocija. 6. !rutvena $interpersonalna, inteligencija P sposobnost rada s drugima( povezivanje s drugim ljudima( pokazivanja empatije i razumevanja( primeivanja njihovih motivacija i ciljeva. . 2sobna $intrapersonalna, inteligencija P sposobnost za samoanalizu i re-leksiju( sposobnost samopromiljanja i samoprocene vlasitih postignua( samokritika vlastitog ponaanja i unutarnjih oseaja( sposobnost planiranja i postavljanja ciljeva( mogunost poznavanja samog sebe. 8. &rirodna inteligencija P sposobnost prepoznavanja -lore i -aune( stvaranja drugih posledinih razlikovanja u prirodnom svetu i produktivnog koritenja ove sposobnosti( npr. u lovu ili biologiji. 3radicionalno su se kolski predmeti pouavali ukljuivanjem samo jezike i logiko0 matematike inteligencije. 3o znai da su uenici koji su prirodno jaki u tim podrujima dobro prolazili u kolskom sistemu. !anas su te inteligencije jako vane( ali postoji i est drugih inteligencija. 3ek kad dovedemo u red sve svoje inteligencije zaista poinjemo koristiti celokupnu mo umaO >edna od savremenih tehnika koja pomae u uenju su mentalne mape. Mentalna mapa je dijagram koji se koristi da bismo si predoili rei( ideje( zadatke ili druge stvari me usobno povezane i poredane oko centralnog pojma ili ideje. /tavljanje razliitih in-ormacija u mentalnu mapu radijalno omoguava lake povezivanje pojedinih in-ormacija( a time olakava pamenje i uenje. .lementi mape mogu se poredati prema vanosti na grupe( grane ili podruja. .lementi koji spadaju pod jednu granu mogu se obojiti jednom bojom i tako vizualno bolje prikazati. Koristi se za prikupljanje znanja ili obnavljanje starih znanja. #ajpopularniji autor mnogih knjiga o mentalnim mapama( 3onC :uzan( predlae da se sredinji pojam stavi na sredinu papira. 1 mapi se mogu koristiti sliice( simboli( i-re( i razliite dimenzije. Kljune rijei piu se velikim pisanim slovima( a kako prelazimo u nii rodni pojam moemo ih promeniti u mala pisana slova. /vaka re ili slika mora stajati samostalno na jednoj grani. ;rte moraju biti povezane poevi od centralnog pojma. ;entralne crte su deblje i postaju sve tanje kako se odmiu od centra. ;rte su jednake duine kao i re ili slika. #a mapi se koriste boje prema vlastitom izboru odnosno i-ri.
11

5. .O#! %,O1 ,+.O#! %,O ' ',.O#! %,O U*+,J+ KO" O"# $%'2
;eloivotno obrazovanje je aktivno uenje koje ne prestaje zavretkom kolovanja nego se nastavlja i traje sve dok je ovek sposoban da usvaja nove pojmove i da ih logiki povezuje. 2buhvata -ormalno( ne-ormalno i in-ormalno uenje. .or(alno u-enje se odvija po jednom hronoloko stepenovanom sistemu od osnovne kole do -akulteta.2no vodi do sticanja diplome(stepena ili odre ene kvali-ikacije u pro-esiji ili struci. ,efor(alno obrazovanje predstavlja sve rasprostranjeniji oblik uenja i obrazovanja i realnu perspektivu obrzovanja odraslih.3aj obrazovni put podrazumeva svesno i organizovano obrazovaanje(uenje i osposobljavanje odraslih s ciljem zadovoljavanja njihovih raznovrsnih obrazovnih potreba. 1 dananjim uslovima ne-ormalno obrazovanje dobija jo iri smisao i znaenje. #e-ormalne obrazovne aktivnosti nisu samo deo ruralne razvojne strategije i namenjene siromanim(nepismenim( polupismenim ili nedovoljno obuenim kategorijama stanovnitva(odnosno osobama koje su napustile regularne kole. Ee je o tome da danas u programima ne-ormalnog uenja i obrazovanja participiraju ljudi razliitog ivotnog i obrazovnog statusa(ukljuujui visoko obuene eksperte(lekare(inenjere ili menadere i rukovodioce koji moraju biti osposobljeni za korienje novih znanja i tehnologija. 'nfor(alno obrazovanje se oznaava kao doivotan proces u kome se usvajaju in-ormacije(stavovi(vetine i znanja. 2no moe biti namerno i nenamerno uenje i obrazovanje koga( izme u ostalog podstie razvoj tehnike i tehnologije. =n-ormalno obrazovanje se stie kroz iskustvo u razliitim ivotnim situacijama( kroz itanje( iz -ilmova( opaanja( putovanja( kroz debate( upotrebom internetaT/avremene se prosvetne politike baziraju na dva koncepta koja su proteklih godina razra ena u me unarodnim organizacijama koje se bave obrazovnom politikom $1#./K2( 2.;!( 9ee .vrope( .vropska komisija, i koja se preporuuju prilikom sprovo enja obrazovnih re-ormi. 3o je koncepcija celoivotnog uenja i koncepcija drutva koje ui. Koncept celoivotnog uenja obuhvata i uskla uje razliite oblike uenja u svim ivotnim razdobljima. >edan veliki procenat obrazovanja se odvija tamo gde odrastao ovek radi i ivi pa tako i drutvo postaje drutvom koje ui. !a bi postigli ovaj ideal potrebno je angaovanje drutva na mnogim poljima. >edno od osnovnih angaovanja je i angaovanje nastavnika u procesu nastave i izrada kvalitetnih kurikuluma koji bi razvili kod uenika naviku da ue tokom celog ivota. &otrebno je rasteretiti nastavno gradivo i primenjivati one metode rada koje e uenika staviti u centar nastavnog procesa. .or(alno obrazovanje $formal education, se odnosi na obrazovanje( uglavnom unutar kolskog sistema $od osnovne kole do univerziteta, koje rezultira javnom ispravom $diplomom, o zavrenom stupnju i vrsti obrazovanja. Mogue je i -ormalno obrazovanje odraslih izvedeno izvan redovnog kolskog sistema to je pre svega namenjeno
12

mladima. #jega mogu organizovati velike nekolske organizacije kao to su verske zajednice( vojska( politike organizacije i velika preduzea. ,efor(alno obrazovanje $nonformal education, je tako e organizovano uenje( ali se ono sprovodi izvan redovnog kolskog sistema. 2no moe( ali i ne mora( rezultirati -ormalnom potvrdom o uspeno savladanom obliku obrazovanja $takvo obrazovanje nije kolovanje ve je( na primer( se(inar( te-aj ili kakav drugi oblik,( ali takva potvrda nema status javne isprave iz ijeg sadraja bi proizlazila prava zavrenih polaznika i obveza budueg poslodavca ili druge obrazovne ustanove na davanje prioriteta prilikom izbora za prijem u odnosu na druge kandidate koji takvu potvrdu nemaju. 3ermin infor(alno obrazovanje $informal education, se odnosi na obrazovanje koje nije ni -ormalno ni ne-ormalno obrazovanje. "a njega je bitno odsustvo vanjske organizovane pomoi osobi koja ui( ali i to da ona ipak ui organizovano( tj. namerno i planski. :udui da ljudi( u pravilu( ne menjaju vrednosti i stavove namerno( tavie( pruaju otpor njihovoj promeni( in-ormalnim se nainom sprovodi obrazovanje( ali ne i odgoj. =n-ormalno obrazovanje je samoobrazovanje koje se sprovodi prema individualnim Kprojekti(a u-enjaK iji je projektant i izvo a osoba koja ui. $a(oosposobljavanje i usavravanje na radu je najmasovniji oblik in-ormalnog obrazovanja odraslih.

6. 3aklju-ak
13

2drastao ovek u procesu obrazovanja i uenja predstavlja bitno drugaiji kvalitet u odnosu na dete( kako zbog svog ivotnog i radnog iskustva( tako i zbog socijalnog statusa( al ii obrazovnog nivoa i psiho-izikih osobina. / obzirom na to( neizostavno se namee problem sagledavanja psiholokih osnova obrazovno0vaspitnog rada sa odraslim( to je u -unkciji boljeg i sveobuhvatnijeg razumevanja i osmiljavanja tog procesa. /veobuhvatna i sistematska istraivanja i analize savremenih psihologa i andragoga navode na zakljuak da kognitivni razvoj traje kroz celu odraslost a pojedine opte sposobnosti( kao to je kristalizovana inteligencija( ne samo da ne opadaju nego se pod uticajem iskustva i obrazovanja jo i poveavaju. &roblematika uenja odraslih odavno je predmet intenzivnog interesovanja psihologa i andragoga u svetu i kod nas. 1 osnovi poveanog zanimanja savremenih autora za mogunosti uenja u odraslom dobu lei saznanje da je taj sloen i suptilan process protkan razliitim uticajima i okolnostima. Medju njima( posebno vano mesto zauzimaju bioloke( psiholoke( socijalne i andragoke okolnosti i uticaji( bez ijih razumevanja nije mogue sagledati in a najbolji mogui nain osmisliti process uenja odraslih.

. %iteratura
14

1. Kuli)1 #4 1 "espotovi)1 !4 5677891 Uvod u andragogiju1 3enica4 2. 3. 4. 5. 6. 7. ,"# GOK' G% $,'K: /ol4 ;61 br4 61 677<1 str4 ;7=>;;?4 ndrilovi)1 /41 !atijevi)1 !41 Pastuovi)1 ,4 Pongrac1 $41 pan1 !4 5;=<894 ndragogija4 3agreb: kolska knjiga4 $avi evi 1 "41 5677691 Filozofski osnovi andragogije, 3avod za udzbenike i nastavna sredstva1 @eograd. AAA4Aikipedija4org

15

$adraj
1. 1vod TTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTT5 2. 2brazovne nauke i drutvo znanja TTTTTTTTTTTTTTTTTT? 2.1. Bta je obrazovanje odraslih TTTTTTTTTTTTTTTTTT.+ 2.2. Koje discipline istrauju obrazovanje odraslih TTTTTTTTTT.+ 2.3. Ieogra-ske razlike u razvoju nauke o obrazovanju odraslih TTTT< 3. &ojam odraslosti TTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTT.7 4. &ojam uenja TTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTT..* 4.1. Jizioloki -aktori TTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTT.* 4.2. &sihiki -aktori TTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTT...)D 4.3. 9rste uenja TTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTT..)) 5. Jormalno( ne-ormalno i in-ormalno uenje TTTTTTTTTTTTTTTT)+ 6. "akljuak TTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTT.)H . Giteratura TTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTT..)<

16