Via kola za obrazovanje vaspitaa, Novi Sad

METODIKA A!VO"A #OVO A

Ispitna pitanja i od$ovori

RAZVOJ SPOSOBNOSTI KOMUNIKACIJE

I KOMUNIKACIJA
%& 'oja( i osnovne karakteristike verbalne i neverbalne ko()nka*ije
Comunicare-lat- razgovarati, dogovarati se Komunikacija predstavlja optu pojavu u ivoj prirodi. Nema te interakcije bez komunikacije, a pri svakoj interakciji dolazi do neke vrste komunikacionog odnosa medju uesnicima. Interakcija predstavlja svaki aktuelni odnos me u ! ili vie jedinki, prilikom koga jedna utie na drugu. "vaki interaktivni odnos predstavlja makar minimum uzajamnosti, tj. obostranosti. KOMUNIKACIJA- je vrsta interakcije pri kojoj se veze meu jedinkama ostvaruju putem znakova. #$"%&'N( IN)&%(KCI*(+ #%&'")(,-*(
%(./&N0 I'&*( I I"K0")(,(, $N( *& %(./&N( .N(1&N*( /&20 -*0'I/(, #%&')(,-*( %(./&N0 "($#3)&N*(, %("#$-$4&N*(, 4&-*( I I'&*( '%05I/ -*0'I/(.+ #%$C&" #%&N$3&N*( IN6$%/(CI*( "( *&'N$5 N( '%05$ /&")$.

Komunikacija se ostvaruje pomo7u razliiti8 znakova9 rei, pokreti:gest, mimika;, pomo7u slika, nauni8 simbola. <itne odlike komunikacije9 interakcija me u jedinkama = odnos pri kome jedna jedinka utie na ponaanje druge+ taj odnos se ostvaruje tako to jedna jedinka namerno ili nenamerno emituje drai koje za drugu predstavljaju znakove. Najvaniji simboliki sistem za oveka jeste govorni jezik. "misao verbalne komunikacije predstavlja saoptavanje vlastitog stava ili miljenja ime se moe uticati na miljenje ili stavove drugi8 kojima je upu7eno. ,erbalna komunikacija predstavlja najpotpunje sredstvo izraavanja misli, najrazliitiji8 i najsloeniji8 stavova i sadraja pa je otuda sredstvo socijalne mo7i. $mogu7ava najpotpunije iznoenje ideja, pogotovo to rei jezika i kombinacije u koje one stupaju mogu imati razliita konativna znaenja. .a govornika je karakteristina pre svega verbalna komunikacija mada se uz verbalne simbole stalno koriste neverbalni komunikacijski znakovi odnosno signali. Neverbalni komunikacijski znakovi mogu dopunjavati sadraj.Neverbalna komunikacija moe da bude samostalan i znaajan nain saoptavanja za neke pojedinosti koje izgovorene rei nesaoptavaju. Neverbalno izraavanje esto je sadrajnije sredstvo saoptavanja, deluje neposrednije a izaziva kod sluaoca neposrednije reagovanje. Neverbalni znakovi su manje kontrolisani pa zato otvorenije govore o osobi koja i8 mani>estuje. Neverbalna komunikacija pored verbalne jo je jedan nain uzajamnog in>ormisanja, npr. klimanje glavom oznaava podrku govorniku, a da on pri tome nebiva prekidan. 2

Ver a!na komunikacija se ostvaruje putem "ovorno" jezika odn. sim o!i#ko" sistema koji je zasnovan na znakovima a to su re#i i kom inacije re#i kojima se $iksiraju i saop%tavaju odrejeni sadr&aji odn. zna#enja. Never a!na komunikacija se ostvaruje putem never a!ni' komunikacijski' znakova. $snovna podela neverbalni8 znakova je na9 a) ekstralingvistike b) paralingvistike

+& Ekstralin$vistiki neverbalni ko()nika*ijski znakovi

&kstralingvistiki znakovi ne sastoje se iz zvuni8 elemenata. $vde se daju dve velike grupe znakova a to su9 - Kineziki : mimika, pokreti tela, dranje tela, gestovi; - #roksemiki : >izika blizina, personalni prostor, prostorni raspored; Kineziki su zasnoavni na istovremenom pokretanju mii7a isti8 delova tela : pokretanje mii7a lica, usmeravanje pokleda, pokretanje ruku, nogu,trupa...; #roksemiki komunikacijski znakovi poivaju na razdaljini i prostornim odnosima me u uesnicima komunikacije+ >izika blizina predstavlja udaljenost me u osobama u komunikacijskoj interakciji. )eritorijalno ponaanje podrazumeva davanje drugima do znanja svog prava na odre eni prostor. #roksemiki znakovi >izike blizine ili udaljenosti sagovornika podrazumeva da me u sagovornicima postoji manja ili ve7a udaljenost , ali tolika da se sagovornici vide i uju. #roksemiki ?nakovi personalnog prostora pretpostavljaju da svaka osoba ima svoj personalni prostor ?a koji je vrlo ?ainteresovana i koju brani.

,& 'aralin$vistiki neverbalni ko()nika*ijski znakovi

#aralingvistiki = svi elementi vokalizacije, koji ne predstavljaju >onoloki opis govora, a to su svi umovi i glasovi koji nisu delovi rei, varijacije u izgovoru glasova, prozodijski elementi :intonacija, naglaavanje ili trajanje izgovora, otvorenije ili zatvorenije izgovaranje vokala. $vi znakovi se dele na 9 - prelingvistike znakove u uem smislu : nepravilan izgovor, sme8, pla us8i7enje; - paralingvistike u uem smislu : prodozijski i dikcijski elementi;

-& .)nk*ije neverbalne ko()nika*ije

/ogu7e je razlikovati est osnovni8 >unkcija neverbalne komunikacije @. izraavanje emocija !. izraavanje uzajamni8 stavova osoba u komunikacionoj interakciji A. prezentovanje vlastiti8 osobina B. pra7enje, podrku i dopunu verbalne komunikacije C. zamenu za verbalnu komunikaciju

6. konvencialno izraavanje razni8 vrsta aktivnosti Izraavanje emocija /noge neverbalne emocionalne reakcije javljaju se rano u ivotu deteta i nji8ov broj se pove7ava sa uzrastom. 0 izraavanju emocija vano je sredstvo >acijalna ekspresija, pokreti mii7a oko usta i oko oiju, kao i pokretanje kapaka, obrva i irenje zenica.,eoma vaan >acijalni znak je i usmeravanje pogleda na sagovornika i zadravanje pogleda na njemu. (li i razni pokreti drugi8 delova tela kao i promene i varijacije u glasovima kojima se artikuliu rei, dranje tela u celini, opti stil ponaanja. Izraavanje uzajamni8 stavova 0 strunoj literaturi esto se govori o dvema osnovnim dimenzijama interpersonalni8 stavova prisutnim pri komunikacionoj interakciji9 - dimenziji prijateljstvo-neprijateljastvo - dimenziji dominantnost-submisivnost Kombinacijom nji8ovi8 kvaliteta, intenziteta i motiva koji su i8 izazvali mogu7e je razlikovati ve7i broj razliiti8 interpersonalni8 stavova9 divljenje, zavist, pokoravanje, otpor, seksualna privlanost, ljubomora i sl.

II GOVORNI RAZVOJ DECE PREDKOLSKOG UZRASTA

/& #lasovni i 0onoloki aspekt razvoja $ovora
%azvoj govora podrazumeva me usobnu uskla enost >onetsko->onolokog aspekta, leksikog, semantikog, sintaksikog...)o je veoma sloen proces. Na >onoloki sistema ine AD >onema. #la je prvi glas koji dete proizvodi pri ro enju : novoro ene;. $n je individualan i karakteristian za svako novoro ene i on odraava njegovo >izioloko stanje. )okom prvi8 meseci ivota javljaju se prvi glasovi i to vokali ali to nisu rei niti spadaju u govor. Nakon vokalizacije javlja se >aza brbljanja koja nije posledica imitacije. #rvi glasovi nemaju socijalnu >unkciju i gluve bebe proizvode glasove. 'a bi dete steklo >onetsku, >onoloku sposobnost mora da uoava razliku me u >onemama, voklanost, konsonantnost: uradio-gradio;, praskavost, strujnost: voditi-voziti;, postojanje >oneme i E >oneme :brat- Erat;, zvunost, bezvunost :pas-bas;. #ostepeno dete uoava prodozijske :akcenatske; i dikcijske elemente glasova. 'a bi ovladalo pravilnim izgovorom treba da zna kako se pojedini glasovi artikuliu :obrazuju;. #roces razvoja artikulacije traje od ro enja do F. god. 0svajanje govora tee uenjem i podraavanjem oni8 glasova koje deca uju od odrasli8. Kad ponu da razlikuju ljudski glas od drugi8 drai moemo re7i da poinju da ue jezik sredine. Na poetku usvajanja govora mogu se javiti artikulaciona odstupanja :greke; koje se ispoljavaju na nekoliko naina9 @. omisija- izostavljanje glasa:drvo-dvo;

2. supstitucija- zamena jednog standardnog glasa drugim koje je dete savladalo:drvo-dlvo; 3. distorzija-ote7enje glasa-glas jo nije ist ili nije onaj koji oekujemo B. adicija- dodavanje glasa tamo gde mu nije mesto u rei s ciljem da se razbije konsonantski skup koji je teak za izgovor :metlica-metelica; C. metateza- premetanje glasova ili grupe glasova u rei: crkva-cvrka, telezivor-tevelizor, katkus, jorgut; %aspored javljanja glasova #rvi glasovi deteta su vokali i to najpre vokal srednjeg reda-a-koji se javlja jo kao prvi glas u plau..atim vokali prednjeg reda =e, -i, pa zadnjeg reda =o, -u : a, e, i, o, u;. )empo razvoja artikulacije razliit je na pojedinim uzrastima. #ostoje tzv. tei i laki glasovi. Najlake se artikuliu plozivi :b,k,t,g...; a najtee laterali i a>rikate. "ve do sazrevanja artikulacije uglavnom do @B-@C god. Isti glasovi se razliito izgovaraju.'ete od A god. trebalo bi da izgovara pravilno sve plozive tj. pregradne glasove:b,p,t,d,g,k;. (ko dete do A god. nema razvijene ove glasove u pitanju je neki artikulacioni problem. 5las nj- najtei je iz grupe nazala te se on najkasnije >ormira. A. god- pravilno artikuliu / i N iz ove grupe nazala :m,n,nj; 6rikativi:strujni; c,z,,>,8,i,v,j,r imaju zajedniku osobinu da se nji8ov izgovor moe produiti a da se pri tom ne menja priroda glasa. Najjednostavniji za izgovor je glas 8. A god. 'ete ga moe pravilno artikulisati kao i glasove v i > )ek sa C god. Neka deca pravilno artikuliu glas s a njegov zvuni parnjak z- jo kasnije oko G god. 5las - A god. /ogu upotrebiti pravilno u reima. #osle H-te god. 'eca mogu upotrebiti tj. #ravilno artikulisati glas kao i glas r- koji je izuzetno teak Naroitu teko7u predstavljaju a>rikate:sliveni glasovi;- c,7, ,,d. A.god dete moe izgovoriti glas c,7 u reima u periodu od A-C god, a pravilna upotreba glasa se >ormira od A-H god. 5las oko C-te a d kasnije -aterali:boni glasovi; tako e se tee izgovaraju 9 l:A-C; lj:H-G;

1& Ispitivanje razvijenosti 0onetske str)kt)re $ovora

Koristimo test koji je dala "miljka ,asi7 'eci se pokazuju sliice :@DI@D cm; na kojima su nacrtani neki predmeti ili pojmovi u ijim imenima su sadrani glasovi u sve A pozicije : inicijalna, medijalna i >inalna pozicija; .a svaki dobro izgovoren glas dete dobija @ poen, za pogreno izgovoren = D- . 0kupan broj poena koji je ostvariv je JD, ocena predstavlja >onematski kapacitet deteta. "amo vaspita koji upozna nivo razvoja govora dece, moe rad prilagoditi uzrastu i pravilno odabrati metodoloke postupke. $vaj test nalazi se u knjizi

K.adaci za utvr ivanje jezike razvijenostiL odn. K5ovor vaeg detetaL. 0 knjizi su zastupljeni i drugi testovi. ,ebe apstrakcije primenjuju se s ciljem da se pomogne deci u savladavanju pojedniani8 glasova )reba znati9 @. da se glas nikada ne veba izolovano ve7 u reima 2. tokom vebanja treba koristiti tekstove A. glasove vebati u sve A pozicije B. treba obratiti panju da se vebanje izvodi u to prirodnijoj atmos>eri , kroz igru ili razgovor 5. obratiti panju na vizuelnu stranu artikulacije glasa:dete posmatra drugu decu tj. Nji8ove govorne organe, kada artikuliu glasove; H. )ekst koji se koristi za vebanje treba da bude zasi7en glasaovima koji se vebaju #raktine su kratke >orme koje deca vole: poslovice, brzalice, zagonetke;

2& Ispitivanje diskri(ina*ije distinktivni3 karakteristika 0one(a

$snova dobrog izgovora je diskriminacija glasova, tj. #ravilno opaanje glasova pomo7u i to posebno oni8 od koji8 zavisi znaenje rei. )o su tzv. Distinktivne karakteristike fonema Na jezik ima AD >onema i sistem distinktivni8 karakteristika jeste9 1. vokalnostMnevokalnost !. nazalnost A. tonalnost B. kompaktnost Ima razlike u glasovima koje menjaju >onemu u >onemu tj. Ne menjaju znaenje rei. Npr. deiji glas a kod dece je razliit u rei mama, ali se znaenje ipak ne menja )est za diskriminaciju se primenjuje na poetku godine, da se sagleda stanje #onavlja se krajem kolske godine da se sagleda napredak. Izvodi se pomo7u !D pari sliica tipa9 ak-dak+ kosa-koza i sl.

4& 5eksiki aspekt razvoja $ovora

#rve rei javljaju se krajem @. poetkom !. god. Najpre su sline govornim igrama iz perioda vokalizacije odn. neposredno periodu vokalizacije. Najpre su dvoslone - mama, tata, - i vrlo znaajne za dete. #rvo se javljaju imenice i mogu znaiti celu reenicu. Na poetku !. god. -eksiki razvoj je malo usporen a onda se ubrzava. <oga7enje renika je uslovljeno deijim aktivnostima - pro8odalo je, znatieljno je pa sve opipava. #rve rei manje oznaavaju, a vie izraavaju odnos prema neemu , tj. imaju a>ektivnu :emocionalnu; vrednost. "amo se uslovno moe 6

govoriti o redosledu javljanja rei9 prva N druge god. 9 imenice+ druga N - pridevi, prilozi + sredina druge god. = glagoli + krajem !. i poetkom A. - zamenice+ u A. god - rece, predlozi, veznici , brojevi. 'o @F-tog meseca preovladavaju dvoslone imenice. Kao izraz emotivnog stanja spontano se javljaju uzvici.5laogli su u obliku imperativa pa se postepeno pove7avaju oblici i broj glagola.#ridevi se najpre javljaju u pozitivu, re e u komparativnim stepenima. Nekako se s njima javljaju i prilozi. 0potreba predloga vezana je za upotrebu reenice i vrlo teka, jer podrazumeva upotrebu padea. ,eznici se tako e kasno javljaju, oko A god. )ada se javlja i reca N& a kasnije i druge rece. .atim brojevi, pa u B-toj god. moe izbrojati nekoliko predmeta. .amenice se javljaju krajem druge i poetkom A god.,mada dete dugo koristi svoje ime to znai da se jo nije izdvojilo iz sredine kao posebna osoba. Kad upotrebi zamenicu - *( = postalo je svesno sebe, a to je vaan period u ivotu deteta. 'o kraja predkolskog perioda u govoru deteta su zastupljene sve vrste rei i njegov se govor pribliava govoru odraslog. -&K"I1K( K$/#&)&NCI*( I -&K"I1K( #&%6$%/(N"( Kada dete prepoznaje rei, kada i8 upotrebljava- to je leksika kompetencija odn. pasivni renik #raktina primena rei u govoru- to je leksika performansa odn. aktivni renik. Kada je u pitanju deiji renik govori se o reima opteg znaenja :optim; a to su rei koje su potrebne za svakodnevno sporazumevanje i posebnim reima koje su u deijem govoru re e zastupljene, a odnose se na boje, vreme i sl.

6& Se(antiki aspekt razvoja $ovora

0svajanje rei podrazumeva nji8ovo vezivanje za odre ene objekte. $ semantikom razvoju govora pisala je &va Klark. $na koristi termin pro%ireno zna#enje, znai da dete pripisuje reima mnogo ire znaenje, jer umesto vie komponenata u znaenju predmeta vidi samo @. do !. Npr. = poto je usvojilo re - pas, vezuje za etvorononost, pa se moe dogoditi da psom naziva sve to ima B noge. 0oavanjem drugi8 semantiki8 crta dete suava znaenje rei dotle dok ona ne pone da oznaava ono isto i kod odrasli8 to oznaava. $vaj proces traje uporedo sa usvajanjem novi8 rei koja preuzimaju neka od ti8 proireni8 zanenja. .a re pas dalje 7e vezivati jo neku semantiku crtu -npr. lajanje. 'ete ostaje na osnovnom znaenju, a to ga usmerava ka stvaranju neologizama. /oraju nauiti znaenje rei da bi govorili ali moraju razlikovati nosioca radnje tj. subjekat i objekat tj. onoga na koga se radnja odnosi. "amim tim postaju svesni neki8 gramatiki8 odnosa i semantike uloge rei. %azvoj renika podrazumeva pove7anje >onda rei, ali i razvoj oblika rei i razliiti8 znaenja iste rei. <ogatstvo renika ogleda se i u osetljivosti za precizno znaenje i di>erenciranje rei.

10. Ispitivanje leksiko$ i se(antiko$ razvoja ) $ovor) deteta

Koristi se test renik "miljke ,asi7 "ve rei su imenice konkretne i apstraktne. Konkretne se mogu likovno predstaviti a apstraktne ne, ali su neop8odne jer ukazuju na nivo deije jezike razvijenosti. .a svaki uzrast se koristi odgovaraju7i test :!D,AD,BD-imenica;. <roj prepoznati8 rei odgovara broju poena. %ei su grupisane prema estosti upotrebe i prema kriterijumu uzrasta. Ispitivanje je individualno a koristi se i gra>iki i verbalni deo teksta.

11. Sintaksiki aspekt razvoja $ovora

Na najranijem uzrastu deca upotrebljavaju re i njome izraavaju osnovne reenine odnose. #rve reenice, neki lingvisti smatraju univerzalnim i da su kod dece uro ena znanja u njima. )e prve reenice su skra7ene, a zatim ide reenice od ! rei itd.%azvijanje sloene reenice podrazumeva da daete menja jednostavnu imeniku >razu dodaju7i joj pridev M8o7u kapu, 8o7u tatinu kapuM a zatim spaja ! elementa Mgledaj devojicu, 8rani patkeM. %eenica je sloena jer ima ! glagola. #osle ovakvi8 reenica pojavljuju se prilozi za mesto, zatim upitne odnosne zamenice i veznici. Negiranje izraavaju recom N& i NI*& Mnije sija sunce O ne se to igrajM. 0 slede7oj >azi javljaju se oblici = ne7u i nisam Mne7u veeram, nisam maliM. %azvoj upitni8 reenica je slian s tim to pitanje na poetku obeleavaju intonacijom i tek onda koriste upitne rei9ta, gde, kako i sl. )ada ve7 reenice postaju sline reenicama odrasli8

%+&Ispitivanje sintaksiko$ razvoja

Koriste se reenice za dopunjavanje. Izostavljena je jedna re u reenici i dete je dopunjava odabiraju7i iz ponu ene ngrupe sliica adekvatno. $vo je dobar test za mla u i srednju grupu. "tarijoj deci se postavlja pitanje tj. ita se reenica a dete dopunjava adekvatnom reju. $vi zadaci gra eni su posebno za mla u devu na principu viestrukog izbora9@.-odgovor-@ poen. /oe se praviti lista za svako pojedinano dete i za celu grupu. .a mla e = sliice, za starije- verbalno.

III FUNKCIJE GOVORA

Najire gledano ima slede7e >unkcije9 @. K$/0NIK()I,N(-socijalna !. #%I,()N(-egocentrina A. "I5NI6IK()I,N(-oznaavaju7a

%,&So*ijalne7ko()nikativne8 0)nk*ije $ovora predkolsko$ deteta

Komunikativna, tj. socijalna- zove se i objektivna, jer podrazumeva ue7e objektivnog >aktoraMgovornik-sagovornik-predmet o kojem se govoriM Nije dovoljno da deca imaju razvijen govor, ve7 da se adekvatno situaciji njime slue.Na poetku predkolskog perioda ubrzano se razvija ova >unkcija jer dete eli da prenese in>ormaciju drugom, da izrazi lino ose7anje, za8tev, protest ili da se samo snadbe in>ormacijama. "ocijalna >unkcija govora ispoljava se kroz vie ui8 tj. konkretni8 >unkcija9 @. 6()I1K(- M interakcijskaM- upotreba jezika za stvaranje atmos>ere, za odraavanje komunikacijski8 kontakata a ne za razmenu in>ormacija. Koristi se za produenje verbalnog kontakta i za proveravanje kodnog napona. Kao i odrasli, dete koristi ovu >-ju da bi stupilo u kontakt i zadralo nekoga pored sebe. !. %&50-()I,N(-ispoljava se prilikom podele uloga u igrama koje se organizuju sa decom ili i8 sama deca organizuju: ja 7u biti...a ti 7e biti...; A. IN")%0/&N)(-N(- podrazumeva da je govornik koristi da bi naveo sagovornika da neto uini:ne7u da ti kaem dok mi ne da to i to...;

%-&'rivatne 0)nk*ije $ovora 7e$o*entrian $ovor8 predkolsko$ deteta

Ispoljava se kroz unutranji govor zbog toga to dete nema dovoljno sposobnosti odn empatije Msaivljavanje sa drugim osobama ili okrenutost ka sebiM nema mogu7nost da se stavi u poziciju drugog.'ete govori za sebe sa svog stanovita, predvi a stanovite drugi8. #rema ,igotskom egocentrini govor je po svojoj strukturi spoljanji a po psi8olokoj >unkciji je unutranji govor. #o njemu je on prelazna >aza u procesu razvoja govora jer ide od spoljanjeg ka unutranjemMparalelna igra-pria naglas-zatim to prelazi u unutranji monologM 5ovor prestaje biti ujan, dete razgovara samo sa sobom, u sebi, on najneposrednije slui deijem miljenju pa se dete njime koristi da bi reilo nekakav problem.

%/&9lo$a vaspitaa i nje$ovo$ $ovora ) ko()nikativni( sit)a*ija(a

5ovor vaspitaa ima razliite >unkcije9 @. %&50-I"(N*& #$N(3(N*( !. 60NKCI*0 #$'01(,(N*( A. "$CI*(-N$-&/$CI$N(-N( 60NKCI*( $blici regulisanja ponaanja mogu biti9 a) zatvorenog tipa9 zapovesti, naredbe, zabrane, upozorenja, opomene, spreavanje, neodobravanje, prekori, pretnje

b) otvorenog tipa: pozivi, najave, obavetenja, sugestije, objanjenja, po8vale, podsticanje, uputstva, pitanja, traenje, in>ormacija #oduavanje podrazumeva davanje gotovi8 in>ormacija, vo enje do zamiljenog cilja i misaono izazivanje odn. aktiviranje "ocijalno-emocionalna >unkcija jezika u komunikaciji sa decom koristi se prvenstveno radi regulisanja me usobni8 odnosa i ostvarivanja razliiti8 oblika socijalne kontrole. 0koliko se dominantno koriste pojedini oblici za regulisanje ponaanja ograniavaju saradnike i partnerske odnose. *ednostavno se moe prepoznati na osnovu jezikog ponaanja deteta ponaanje vaspitaa. 0mesto za8teva u negativnom obliku od dece treba za8tevati da neto uine upu7uju7i i8 pozitivnim smernicama. Isto je tako problematina komunikacija pomo7u koje se od dece trai i insistira na korektnom izraavanju. )o sputava samostalnost dece i nji8ovu slobodu. Izgra eni odnosi vaspitaa i dece pouzdan su indikator komunikativni8 pravila jezika. Npr. insistiranje vaspitaa na upotrebi molbe umesto za8teva ima7e za posledicu detetovo kori7enje isti8 obrazaca. #o8vale i podsticaji tako e se esto koriste u okviru regulisanja ponaanja zbog toga to vaspita vodi rauna o kvalitetu deiji8 aktivnosti, o samostalnosti, preciznosti, tanosti, originalnosti. 0 situaciji poduavanja dominantni su monolozi dok dijalozi naje7e podrazumevaju pitanja vaspitaa i odgovore dece. 5ovor vaspitaa u ulozi socioemocionalni8 odnosa manje je prisutan u svakodnevnim komunikacijskim situacijama u vrti7u. Komunikacija izme u odraslog i deteta nastaje ugloavnom u kontekstu aktivnosti. 5ovor deteta jeste odraz njegovog s8vatanja realnosti. $no govori o onome to zna, to poznaje. #re odlaska u vrti7, razvilo je jezik kojim govori na osnovu jezikog materijala svoga okruenja M pre svega svoji8 roditeljaM .a8valjuju7i verbalnoj interakciji dete samo otkriva jezika pravila tj. usvaja jezik bez svesnog razmiljanja o gramatici. 'eca od B god poseduju sve >oneme maternjeg jezika iako imaju teko7a. Kroz prirodnu jeziku praksu sa osobama koje ispravno govore deca od H god ustaljuju svoj sistem artikulacije. 0glavnom nisu potrebne nikakve posebne vebe za ispravljanje i uvebavanje artikulacije. B god.- koriste proste i prosto-proirene reenice. /anji procenat dece koristi sloenu reenicu ve7 na uzrastu od C god.

10

IV KOMUNIKATIVNA SPOSOBNOST PREDKOLSKOG DETETA

%1&Ko()nikativna sposobnost i so*ijalni i ko$nitivni razvoj

%2&Sposobnost predkolsko$ deteta da ekspli*itno iska:e por)k)

Na uzrastu od B-C god jo uvek se javlja ve7i broj poruka koje sagovorniku ne pruaju dovoljno in>ormacija. 'etetova komunikacija je ograniena na situacije u kojima ga sagovornici dobro razumeju i na osnovu tog oskudnog broja in>ormacija koje im prua. $drasle osobe na osnovu konteksta ili na osnovu toga to poznaju detetovo ponaanje i njegove igre znaju o emu im dete govori. 'ete je tako e svesno da 7e situacija u kojoj se nalazi dopuniti nepostoje7u in>ormaciju. 'ete komunicira znai sa poznatom osobom u poznatoj sredini pa je retko u situaciji da mora eksplicitno iskazati poruku. Njegove poruke ostaju implicitne pa i8 moe razumeti samo onaj ko se nalazi u istoj situaciji kao i dete ili ko poznaje dete. 'eije reenice su nepotpune. #oruke koje odrasli upu7uju detetu esto dete ne razume jer je ogranieno nivoom svog psi8ikog razvoja. 'ete nije u stanju da gleda stvarnost sa tu e take gledita. #oruke odrasli8 zato esto tumai pogreno. 'eca ovog uzrasta me usobno se tako e ponekad ne razumeju- Kvode dijalog gluvi8L. 'eca esto ne ostvaruju uspenu komunikaciju sa osobama sa kojima obino nisu u komunikaciji. Ne poseduju jeziku praksu u eksplicitnom izraavanju znaenja. 5ovor im je vezan za aktivnosti. Koriste mimiku, gestove, onomatopeju, zamiljaju7i da je odraslima sve jasno, da i8 razumeju. .a ostvarivanje uspene komunikacije bitno je podsticati dete da se prilago ava na razne komunikativne situacije u kojima 7e veze me u iskazima biti eksplicitne.

%4&Sposobnost kori;enja jeziki3 varija*ija na predkolsko( )zrast)

,aspita i deca me usobno komuniciraju ali se deava da koriste razliite nazive za iste predmete. %azliito izgovaraju rei, koriste varijante u nainu oblikovanja reenica kojima se izraava jedno te isto. "vako govori jezikom sredine iz koje potie pa tako i deca i vaspitai koriste odre eni opseg varijacija uslovljeni8 sredinom iz koje potiu. #onekad deca uzrasta B-C god razliito >ormuliu za8tev koji upu7uju odraslima i isti ako ga upu7uju deci. Kod ove dece ve7 dolazi do izraaja sposobnost prilago avanja pa se ukljuuju u komunikacijske situacije koje prevazilaze krug porodinog i

11

neposrednog drutvenog okruenja. "tupanje u ustanovu omogu7ava kontakt sa ve7im brojem jeziki8 varijanti. /i se ne zalaemo da ispravljamo deiji govor tako to 7emo izbacivati neke rei iz jezika kojim dete govori da bi i8 zamenili drugim reima. )ei7emo oboga7ivanju jezika tj. upotrebi i oni8 rei koje dete u svom jezikom okruenju nije moglo da naui.

%6&Ko()nikativna sposobnost de*e koja <(alo $ovore=

#re svega se misli na decu koja nisu stekla sposobnost >unkcionalne upotrebe govora u komunikacijii sa drugima. )akva deca govore malo ili ne govore uopte. $slanjaju se uglavnom na upotrebu neverbalnog sporazumevanja prilikom izraavanja svoji8 potreba ili elja. %aunaju na sposobnost odrasli8 da i8 uoe. : npr. stoji na odre enom mestu i eka da odrasli s8vate da im je potrebna pomo7 u oblaenju, obuvanju i sl.; Putanje deteta nekad moe ukazivati na poreme7aj linosti to je uslovljeno pret8odnim uslovima ivota ali na sre7u ovo je ipak retko. 'eca iji su roditelji uvek preuzimali inicijativu u komunikaciji ili se ose7aju naputenom, uplaenom, nekada stidljiva ili jednostavno u predkolskoj ustanovi ele da obezbede panju odrasli8, pribegavaju tome da malo govore.

20. Ko()nikativna sposobnost de*e <koj) je teko raz)(eti=

)reba razlikovati decu koja teko govore zbog loeg izgovora ili loe organizacije reenice:kongruencije; od druge dece koja imaju govorne poreme7aje. ,aspitai mogu da se bave decom koja pokazuju izvesno zaostajanje u govoru ali nikako sa decom koja imaju govorne poreme7aje. Nji8 upu7uju strunim slubama. "utinska je razlika izme u govorni8 poreme7aja i zaostajanja u govoru. 0 periodu od B-H god. nije uvek lako napraviti razliku. #o nekim govornim teko7ama koje su u vezi sa artikulacijom glasova , siromatvo renika, te kori7enjem telegra>ske reenice, vaspita ne sme da ima problem. "iromatvo renika se procenjuje u odnosu na re>erentnu grupu. Kaemo da zaostaje dete ako ne zna rei poznate drugoj deci. %enik i reenica uglavnom zavise od naina komunikacije u porodici a mogu biti posledica tepanja kojim se obra7aju deci. Kada se zaostajanje u govoru ustali postaje poreme7aj u protivnom za nekoliko meseci boravka u vrti7u javlja se napredak u govoru deteta.

12

21. Dete koje ()*a i vaspitni post)p*i pri(ereni takvo( detet)

$vaj tip dece retko se sre7e. Na osnovu ritma izgovora odn. nedovoljno tenog izraavanja i prekida moe se pretpostaviti da dete muca. Na mucanje ukazuje viestruko ponavljanje sloga ili umetanje nekog neutralnog samoglasnika izme u slogova ili rei. Nekada dolazi do odugovlaenja jednoga glasa, do podr8tavanja donje vilice, pojavljuje se rastu7i ton, ose7a se napor pri govoru, napetost i stra8. $va deca izbegavaju komunikaciju. .adatak vaspitaa jeste da bude strpljiv, da dozvoli detetu da se slobodno izrazi da ga ne prekida, da ga gleda u oi dok govori i da ga slua. )reba mu omogu7iti neku vrstu komunikacije pri kojoj 7e dete najmanje mucati ili ne7e mucati. )reba mu dopustiti da se usmeri na neke iskljuivo neverbalne aktivnosti ako je pre toga mucalo znaajno. Ne treba ga grditi niukakvoj situaciji. Najvanije je da takvo dete ima poverenja u vas tako to 7ete pokazati ljubav i razumevanje.

++&Sposobnost sl)anja ) $r)pi

'eca od B-C god. su uglavnom navikla da sluaju poruku koja je njima samo upu7ena a ne grupi iji su oni deo. "luanje je komponenta komunikativne sposobnosti. 'a bi nas sluali moraju se osetiti ukljuenima u proces komunikacije. #ostoje nepaljiva deca ali savreno dobro izvode naloge u okviru igrovne aktivnosti za koju su zainteresovani. 1im vaspita malo odui neko objanjenje zainteresovanost opada i takva deca upadaju u svoje sanjarenje. #onekad traimo da nas deca sluaju a oni nisu u stanju. "vako dete u grupi mora da se ose7a kao ravnopravan govornik, zato vodimo rauna da se manje govorljiva deca potpuno ne iskljue a govorljivija da stalno uzimaju re. Kolektivne aktivnosti sa celom grupom nisu uvek pogodne kao prilika za sluanje. .ato se koriste manje grupe gde 7e nas deca jednostavnije sluati. 'ecu treba motivisati za sluanje :sluaju vaspitaa i sluaju jedni druge, suprotstavljaju se jedni drugima, dopunjavaju jedni druge i sl.; .animljiva je igra sa pravilima Kgluvi8 tele>onaL a podrazumeva da se prvom detetu u polukrugu apatom kae jedna re, ta re se prenosi do kraja polukruga i poslednje dete je naglas izgovara. .a uspeno sluanje bitan je raspored dece u prostoru , to znai da sede tako i vide sve, da se vide me usobno i da svi vide i uju vaspitaa. .ato je najbolji raspored krug, ili polukrug pri emu se deca zbliavaju i ukljuuju se ona koja su najpovuenija.

13

V VASPITNI POSTUPCI U KONTEKSTU STVARNE KOMUNIKACIJE

+,&Sredina koja je povoljna za razvoj $ovora kroz ko()nika*ij)
'ete mora biti u kontaktu sa jezikom, da slua, da bi bilo u stanju da samo uoava pravila jezike strukturacije. /oraju sami da isprobaju jezik u svim njegovim dimenzijama. 0vek imaju ta da kau osim ako i8 sredina ne odvrati od toga zbog svoje nezainteresovanosti da i8 uje i da im da odgovor. 'a bi se deca podstakla na upotrebu jezika vano je u predkolsku ustanovu ukljuiti i nji8ovo iskustvo. "redina 7e i8 podsta7i na govor, ukoliko i8 ukljuuje i u planiranje grupni8 aktivnosti pa 7e tako sama deca zapoeti komunikaciju. )e govorne aktivnosti mogu trajati due a onda su korisnije. 'eci treba omogu7iti da komuniciraju sa raznim sagovornicima i u raznim situacijama. Ne treba nikad zaboraviti dati detetu odgovor koje ono s pravom oekuje. 0koliko vaspita ne razume dete, daje mu to na znanje porukom u upitnom tonu navode7i ga da razjasni svoju poruku. (ko se dete obra7a u nezgodnom trenutku vaspita daje do znanja da je poruku primio i kratko objanjenje da trenutak nije dobro izabran : npr. to je zanimljivo ali o tome 7emo drugi put;. ,aspita vodi rauna da ga dete razume i zato koristi jasan i precizan govor. 0koliko odrasli u obra7anju detetu koriste Kdetinjast govorL ne stvaraju uslove koji 7e dovesti do napretka. )ako e treba decu usmeriti da vezuju govor za aktivnost znai da komentariu dok neto rade jer tee govore pre i posle toga.

+-&Vaspita7>i*a8 kao partner ) ko()nika*ioni( aktivnosti(a

"vi postupci koji vaspitai preduzimaju imaju svr8u da doprinesu uspenosti komunikacije. ,aspita zaista treba da igra ulogu partnera deci u komunikativnim aktivnostima. Ne sme da prekida decu u razgovoru, da i8 omalovaava i slino. Kad im postavlja pitanja znai da zaista eli dobiti odgovor. (ko pre>ormulie ono to dete kae to ini pre svega da bi proverio sebe da li je razumeo ono to je dete reklo. (ko produava razgovor to ini zato to ima jo neto zanimljivo da se kae. ,aspita poduava decu elementima jezika u trenutcima kada je potrebno da bi se ostvarila to uspenija komunikacija. #omae im da naue nazive, da savladaju izgovor, mor>oloke i sintaksike konstrukcije, tipove reenica kako bi jednostavno i dobro izrazili ono to ele da saopte u toku svakodnevni8 aktivnosti u vrti7u.

14

+/&Vaspitni post)p*i pri(ereni de*i koja <(alo ili loe $ovore=

,aspita treba da bude spreman da ponudi odgovaraju7i model iskaza u situaciji kada se dete neverbalno izrazi :pokae prstom na neki predmet; , ponudi mu model : npr.-daj mi igraku; (ko dete ponovi , znai da je razumelo ta od njega oekuje odrasli. ,aspita treba da podstie decu da imitiraju model i naravno da im potvrde ako je odgovor bio taan. (ko dete malo govori , sa njim treba uspostaviti komunikaciju : npr. usmeravati ga da slobodno uzme neku igraku; treba ga po8valiti kad zaista zasluuje , kada se ukljuilo u neku aktivnost : Kvidi kako ti lepo sastavlja slagalicuL; Interakcija izme u deteta i vaspitaa napreduje ako dete zapone samo komunikaciju : npr. kae vaspitaici- Kdo i da vidi...L; "pontana saradnja druge dece moe biti vrlo korisna u uvebavanju deteta da upu7uje verbalne za8teve : to je situacija kada dete stoji npr. pored table za crtanje, pored ormara za ode7u;. (ko deca pokazuju zaostajanje u govoru ispravlja se samo izgovor, du8 rei koje dete ve7 koristi s ciljem da one postanu razumljivije sagovorniku. $vi postupci se sprovode u najprirodnijim situacijama u okviru grupe kada se dete igra ili izvodi neku drugu radnju koja ukljuuje interakciju odrasli8. 'ete treba sluati paljivo , ne prekidati ga, ne traiti da govori bre ili sporije, obra7ati mu se mirno, koriste7i jednostavne iskaze, treba mu dopustiti da izrazi svoje emocije, sluati ga tako da oseti da ima i razumevanje i podrku vaspitaa. Ne grditi ga, ne ismevati njegove artikulacione i gramatike greke, osloboditi ga govorne aktivnosti ako je npr. previe mucalo.

26. 'roirenje 7ekspanzija8 deije$ iskaza kao vaspitni post)pak za razvijanje sposobnosti ko()nika*ije
#roirivanje je takvo modi>ikovanje iskaza kojim se ne menja nji8ovo znaenje. /oe se odnositi na leksiki aspekt, sintaksiki aspekt i na semantiki koji se odnosi na logike veze me u iskazima. Npr. Kada dete kae K pas kae av, avL vaspita dodaje leksiki elemenat9 K pas laje..L Ili ako dete kae Kguram to pa se igra pomeraL odrasli moe da proiri reenicu 9 K ti gura ovo ovde da bi se igra pomerio do tamoL *edan oblik proirenja iskaza jeste pre>ormulacija '9 K*ue sam vidQo pticeL ,9 K *ue si video pticeL $vde nije re o dopunjavanju in>ormacije koja je data u deijoj poruci ve7 da dete uje bolje >ormulisanu poruku.

15

+2&Nastavljanje 7ekstenzija8 deije$ iskaza kao vaspitni post)pak za razvijanje sposobnosti ko()nika*ije
Nastavljanje moe da po e od istog iskaza kao i proirenje. '9 K #as kae av, avL ,9 K da, pas laje + ali ne ujeda + mislim da se ljuti na makuL #roirenje ne dodaje nita novo sadraju poruke ono samo imenuje ono to nije imenovano , uspostavlja veze koje u deijem iskazu nisu eksplicitne. Nasuprot tome, nastavljanje dodaje neku novu in>ormaciju, nadovezuju7i je na ono ta je dete ve7 izrazilo + istie neke elemente ime otvara mogu7nost za nastavak dijaloga i istovremeno nudi jezike elemente koji bi mogli detetu posluiti u razvoju ovog dijalioga. #roirenje se zadrava na onome to je izreeno, preciziraju7i ili re>ormuliu7i iskaz. Nastavljanje stimulie verbalnu aktivnost produuju7i razgovor pri tom prua detetu nove sintaksike, leksike i semantike elemente me u kojima ono moe da crpi materijal za stvaranje novi8 iskaza. Nastavljanje tako e stavlja dete u situaciju da uvidi da se poruka moe adekvatnije >ormulisati.

+4&Vaspitni post)p*i koji podsti) razvoj sposobnosti sl)anja

'a bi se olakalo uenje sluanja u grupi vano je da se deca na u u situacijama u kojima mogu lake da s8vate nunost i pravila sluanja. 0 situaciji kada imamo veliku grupu, decu je potrebno eksplicitno pozvati da sluaju druge. Najbolje podsticanje je ono koje suoava dete sa za8tevima aktivnosti i koje ga samim tim navodi da s8vati nunost odre eni8 pravila koja omogu7uju sluanje. /ogu7e je uvesti u dnevni raspored kratak termin namenjen uenju sluanja drugi8. $vaj termin se moe koristiti na taj nain to bi deca govorila o nekoj odgovaraju7oj temi, a nji8ovo prianje bi se usmeravalo u odre enom pravcu koji se jedino moe odrati pod uslovom da sagovornici stvarno sluaju jedni druge. )reba dozvoliti deci da se suprotstavljaju jedni drugima, da se dopunjuju, da preciziraju ono to je reeno, kao i da postavljaju pitanja to sve za8teva stvarno sluanje od strane svi8 uesnika. $no to je bitno jeste da deci bude jasno da u ovoj aktivnosti nema dobri8 i pogreni8 odgovora , ve7 da se doprinos svakoga mora da oslanja na ono to je pre toga izreeno, pa ak i kada se radi o suprotstavljanju. /oe se od deteta koje eli da uzme re za8tevati da prvo prepria svojim reima ono to je rekao njegov pret8odnik. (ko nije u stanju da to uini znai da nije umeo da slua i prema tome verovatno u svom iskazu ne7e uzeti u obzir sve to je do tada reeno. #rime7eno je u praksi da su deca vrlo lako pri8vatala takva pravila, naroito ako se postupak dosledno sprovodi, a da pri tome ipak intervenciju odraslog ne pri8vataju kao prekor 9 K to je pravilo igre+ bi7e bolje drugi put, na kraju 7emo da se naviknemo...L

16

+6&Metodiki post)p*i za razvijanje )spene ko()nika*ije

Kada govorimo o kolektivnim aktivnostima moramo razmiljati o rasporedu dece u prostoru. Krug nije magino reenje ali u ovom poloaju je deci lake da potuju pravila igre, a esto i sama kontroliu potovanje pravila. I vaspitaici je tako lake da odigra svoju ulogu koja se sastoji u tome da navede decu da u takvoj situaciji s8vate osnovanost odre eni8 pravila, kao to su 9 - da svako govori kad na njega do e red - da slua da bi razumelo ta drugi govori - da uzme u obzir to to drugi kae - da pomogne vrnjaku da neto precizira - da postavlja pitanja $dgovaraju7i >iziki raspored omogu7ava deci da se osete neposrednije ukljuenima jer se nalaze blie jedni drugima. Kada deca ovog uzrasta u grupnoj situaciji trae re, to stvara odre ene probleme. 'eca diu ruke gestikuliu7i i galame da bi na sebe privukla panju. 'eca moraju uiti da vladaju sobom, kako bi se ponaala u skladu sa pravilima koja vae u ovoj vrsti situacije. Navode se da diskretno dignu ruku kad trae re. 'a bi deca mogla da naue da uzimaju u obzir ono to drugi kau, moe se postaviti pravilo da u svakom trenutku moraju biti u stanju da ponove ono to je pret8odilo da bi uopte dobila pravo na re. $vo pravilo 7e esto morati da se primenjuje, jer deca na ovom uzrastu uglavnom ele da iskau i najmanju ideju koja im padne na pamet, bez sluanja drugi8. Nije im pri tom vano da li je nji8ova ideja povezana sa onim to je upravo reeno. 0z takve podsticaje, predkolsko dete postaje sposobno za sluanje koje mu dozvoljava da svoju komunikaciju uklopi u neki odre eni sled. 3to je dete starije, to je ova sposobnost razvijenija, ukoliko ga tako usmeravaju situacije uenja.

DEIJE JEZIKO STVARALATVO

I DEIJE JEZIKE IGRE
,?&"eziko stavaralatvo i jezika i$ra 7poja(, opta obele:ja, 0)nk*ija8
Celokupan rad sa predkolskom decom treba da bude zasnovan na igri. 5ovorne igre koje se koriste za ostvarivanje ciljeva i zadataka razvoja govora jesu didaktike aktivnosti jer i8 svesno i smiljeno organizujemo. )o su igre glasovima, reima, reenicama, igre prianja i sti8ovanja odn. >onoloke, leksike, sintaksike i semantike igre. "vaka od ovi8 igara moe prerasti u

17

deije govorno stvaralatvo i bilo to spontano ili uz podsticanje i usmeravanje vaspitaa. .a mla u i srednju vaspitnu grupu govorne igre 7e imati primaran zadatak da doprinesu pravilnoj artikulaciji glasova i boga7enju renika. .a stariju grupu to je negovanje i >ormiranje pravilnog gramatikog govora i KusavravanjuL osnovni8 oblika usmenog govora. 'a bi se vaspitai sluili igrom koje 7e imati pomenuti cilj moraju poznavati njenu strukturu tj. zamisao , sadraj, radnju igre, njena pravila i igrovna sredstva. .amisao obino podrazumeva zadatke koje treba ostvariti. %adnja je ono to izaziva deiju intelektualnu i >iziku aktivnost. #ravila su elementi po kojima se igra organizuje a organizacija igre podrazumeva mesto gde 7e se igra izvoditi i igrovna sredstva koja 7e se koristiti.

,%&.onoloke i$re
( ! "! ! # $%!& &. '" " () *#) ! " *). +" &%! ) 30 *). , "! &! *(# " "!- "("(!. ("(!. # ) ) )& ! " "! ) / "% !& &.)

6onoloke igre odn. igre glasovima, verbalne igre. 'ete rano poinje da se igra glasovima i zvucima i za te prve igre se moe re7i da su motorike jer dete se igra nainima artikulacije glasovima. Na glasove gleda kao na svaku drugu stvar koja moe biti predmet igranja. "amo u najranijem periodu ove igre se javljaju kad samostalna kategorija jeziki8 igara. $ne su osnova za zamenu reima , gramatikim >ormama i sl. /uzika i znaenjska vrednost se udruuju u ovim igrama. 5lasovi kasnije dobijaju i emotivnu vrednost. )ako se deca igraju7i zabavljaju i pronalaze postupke bliske pesnikim pomo7u koji8 mogu izraziti svoja sloena ose7anja doivljaja sveta.

,+&'aradi$(atske i$re
)o su igre gramatikim >ormama i pravilima. 'a bi dete ovladalo maternjim jezikom mora usvojiti renik i mnoge gramatike >orma i pravila. 0 srpskom jeziku ima oko BGDD paradigmi tj. obrazaca 'ete njima ovladava gotovo automatski do B ili C godine.'ok unosi red me u mnoge podatke dete se poinje igrati gramatikim >ormama, ap skoro svaku gramatiku >ormu pretvara u predmet igranja :igra se deklinacijama, konjugacijama, su>iksima, pre>iksima, brojem promenljivi8 rei, razliitim tipovima reenica itd. 0 okviru jedne lingvistike paradigme rei zamenjuje prema sazvuju ili asocijaciji znaenja i smisla.

18

: dete kae 9L )amo je svetloMgde je svetloMovde je svetloL, K &vo eiraMevo drugogMevo drugog eira itdL; Neki istraivai za ove igre kau da su gramatike vebe, to delimino i jesu. -&K"I1K& I5%&-I5%& %&1$/( 'eca se igraju reima logikog i nelogikog odnosno nonsensnog znaenja. $snovna je >unkcija boga7enja renika i proirivanja znaenja rei. <rojalice, brzalice, razbrajalice, i sl. )ako e su igre reima. 'eca se igraju imenicama, pridevima, glagolima, sinonimima. /ogu da izmiljaju imena za kucu, macu, lutku, znai igraju se imenicama.'a pronalaze rei kojima imenuju boje i izgled potoka, cveta, igraju se pridevima. (ko nabrajaju ta radi mama, baka, vaspitaica, igraju se glagolima. 5rade nove rei dodavanjem pre>iksa : leteti, poleteti, preleteti, izleteti, uleteti; 5rade deminutive : zec-zei7,zekan;.#oredbene oblike- veliki kao..., beo kao..., mirisan kao... #rave kalendar rei tako to klasi>ikuju rei prema zadatom kriterijumu npr. sve to je u vezi sa mesecom >ebruarom9 zima, sneg, grudvanje, bunda, rukavice, al, kapa....)u uestvuje cela grupa /ogu da izmiljaju udne rei, smene rei, da sami smiljaju brojalice. <rojalice deca naje7e stvaraju spontano tokom igre npr. kad se klikeraju9 (i, mai da promai+ bei oi da promai.. %atbrajalice tako e sami izmiljaju da bi odredili ko 7e igru poeti, ili ko kakvu ulogu dobiti.

,,&Se(antike i$re
(0 1 *#- ")( ( ( - 2 &2 ! , ) ! & . +)( " "( "!"(! "( "("- ( " ) ")( ! 1( 1( - "(" ! "((3$ ) " 1( (. " !).

.a ove igre je obavezna deija zrelost. $ve igre su karakteristine manje-vie kao pratilac drugi8 vrsta deiji8 igara. 0 toku igranja dete vri zamenu pojedini8 rei iskljuivo prema nji8ovom znaenju.Kod starije dece javljaju se kao samostalna vrsta. 0 njima je izrazito naruavanje semantike norme, pa su one igre inteligencije isto koliko su igre jezikom npr. leptir mili, bubavaba leti... 0 ovim igrama se moe posmatrati razvoj i ra anje mate. 'ete u njima svoju iluziju pretvara u predmet igranja.

19

,-& i(ovanje i sti3otvorstvo

Igranje rimama i stvaranje sti8ova dve su bitne pojave u psi8ikom razvoju deteta. "misao i znaenje deca prvo vezuju za parove rei odn. pronalaze paralelizme npr. e7er je kockast i peskast, voda je staja7a, a gde je lee7aR /e utim paralelizmi se javljaju jo na nivou glasova, u strukturi deijeg gukanja. #rvi poetak sti8otvorstva ne vezuje se za ovo prvo udvostruavanje slogova, nego za trenutak kada dete udvostrueni slog zaista vezuje za znaenje. .aetak rime jeste u slogovima majka iz koji8 su izvedene rei mama i tata. *edno od bitni8 obeleja jezika jeste njegova muzika struktura koja je drugi izvor rimovanja i sti8otvorstva. 'ete je osetljivije na ovo svojstvo jezika nego odrasli :misli se na muziku; i ba zato vrlo rano otkriva ritam i melodiju u jezikkim celinama. Npr. devojica kae baki9 K <ako, mama mi je rekla da se okupamL i nakon te reenice stvara sti8ove Iz ose7anja za paralelizam rei i muzikoj strukturi jezika javljaju se prve prarime. -anac je jedan od najjednostavniji8 postupaka za stavarnje ve7i8 K pesniki8 celinaL koji dete primenjuje, odn. dete uoava parove rei. 0lanavanje je posebna tvorevina u jezikim igrama i nastaje kao rezultat naje7e usamljeni8 i vrlo intimni8 igara. $dnosi se na meovita ose7anja prema nekom roditelju : pr. -jubav, ljubomora, ponos, ljutnja, radost...; 0lanani monolog nastaje i u trenutcima kada je dete bolesno i samo.0 procesu ulanavanja vladaju zakoni asocijacije, odn. zvuanja i znaenja. "vaka novoumetnuta re ili par rei predstavljaju ravnopravni lan u lancu ali mogu da prekinu tok asocijacija i da nametnu novi pravac. -anac objedinjuje elemente razni8 vrsta jeziki8 igara, >onoloki8, paradigmatski8, semantiki8. $dlikuje ga prisustvo stilski8 >igura, aliteracije, asonance, ana>ore, epi>ore..-anac-monolozi imaju posebnu ulogu u psi8ikom razvoju deteta:deje pesme kao re alice; &KIKIKI $va vrsta sti8ova nastaje u ekstatikom raspoloenju tj. kada je dete preplavljeno us8i7enjem : pr. 'ete sre7no za stolom kae9 dajte, dajte, dajte meni s-u-u-u-pe i ze-le-ni; %itam skakanja je osobina po kojoj se rei niu u kadencu : niu se rei ka gore; &kikiki je dokaz da je poezija nastala iz gesta i pevanja.'ete koje stvara ekikiki istovremeno je pesnik, peva i plesa. /e utim, ekikiki esto slui kao nain distanciranja zato to mu je smisao ruganje : pr. )voj deda je bogat , a tata ti je rogat; &kikiki su nekada kolektivne igre, animiraju celu grupu. Na istom principu kao ekikiki gra ene su u narodnom pesnitvu razbrajalice i rugalice. 0 ekikiki sti8ovima izraeno je ose7anje za ritam, radost, sre7u, a naroito potreba za samopotvr ivanjem, jer je detetu potrebna iluzija da je pametnije, snanije, iskusnije i 8tabrije od druge dece.

20

$vim sti8ovima dete izraava svoje raspoloenje. $se7anje se orkestrira prema odre enom ritmu i znaenju. #red kraj predkolskog perioda stvaranje sti8ova se postepeno odvaja od gesta uzbu enja i donekle od igre. 'eca polako poinju da stvaraju odre ene vrste pesama pr.9 balade : lepi amac po moru plovi, za amcem 8aringa po moru plovi; #oinju spontano da koriste stilske >igure pr. (na>oru :45a678a 9: ;<=>;?a 6=@A8a ?79a
B8:C;<aD>9a =E57F:59: ;B8:Ca- B75aD>9a59: =;<=G 8:H= 5a B7H:<?A 8:H:5=I: = 8:H:5=H5=G C:>7Da.'ri(erJ 2 Kb7@7L- M=<?A- L79 B8:>:B= ;a5H:N Kb7@7L- E787- Eb7@7L- b:>= Ca5H:N2 )

LNeka uvek bude nebo, Neka uvek bude sunce Neka uvek bude mama Neka uvek budem jaS #esnike tvorevine starije dece podse7aju na crtee. $vi sti8ovi-crtei ukazuju da se jezik povinuje vladavini uobrazilje slike tj. Nosioci ulnog i emotivnog doivljaja sveta. "likani jezik poiva na naelima meta>orikog miljenja. Istim nainom predstavljanja dete se slui i u likovnom stavralatvu, pa se zato kae da izme u sti8otvorstva i likovnog izraavanja postoji paralelizam.

II VASPITNI POSTUPCI ZA STIMULISANJE JEZIKOG STVARALATVA

35. Stilska obele:ja spontani3 jeziki3 tvorevina de*e&
)o su najpre zvukovna i zna#enjska vrednost "!asova koje dete primenjuje u svojim govornim igrama. 0 detetovoj svesti zvukovi, dakle glasovi od koji8 je re sastavljena, esto su isto tako konkretni kao predmet koji se tom rei oznaava. )o znai da dete ponekad poistove7uje re sa samim predmetom. 0 ovim igrama znaenja nisu bitna. ,ane su samo rei. 0 deijim govornim tvorevinama moemo prepoznati i neka stilska sredstva, stilske >igure to nas tako e navodi na zakljuak da je u pitanju upotreba jezika u poetskoj >unkciji. 0 govoru deteta esto prepoznajemo oznake poetskog , jer mu jezik ne slui samo za komunikaciju nego materijal pomo7u koga se igra i stvara. -ingvistika naela tj. gramatika norma prestaje da bude jedino vana. 0 govornim igrama dete najpre pridaje znaaja zvukovnoj i znaenjskoj vrednosti glasova. 5lasovi su za dete isto toliko konkretni kao i predmet koji je odre enom reju oznaen. .ato imenice udovite, strailo, vetica povezuje sa samim udovitima jer su u njegovoj uobrazilji i imena strana.'eija sklonost ka zvukovnoj impresiji moe se zadovoljiti npr. pomo7u neki8 pesama 'uana %adovi7a : buda, bida, bada; "lede7i stilski postupak ka naruavanju utvr enog poretka stavri : mi i sio; 21

'eca, znai , imaju smisla da stvaraju besmislice tj. nonsens : jagnje juri vuka, vuk bei a jagnje rei;. Izokretaljki ima i u narodnoj poeziji za decu i u tzv lagarijama: npr, ja sam udo vidio;

,1&'rikaz naina siste(atsko$ podsti*anja deije$ jeziko$ stvaralatva

0loga odrasli8 u deijem ranom sti8otvorstvu jeste vrlo znaajno. 'eca od nji8 dobijaju prva pesnika uputstva, ali je najbitniji partnerski odnos decaodrasli. /e utim, ni roditelji ni vaspitai na pretenduju do od dece stvore pesnike. Kroz sti8ove dete izraava svoju potrebu za govorom, >ormulie svoje doivljaje i utiske u oblicima koji bi se mogli nazvati pesnikim. "ovjetska naunica Marina Presnikova priala je deci priu o prole7u i pesmu o istoj temi. #oto je u pesmi zastupljena rima deca su rekla da je pesma lepa i da je u njoj sve skladno.. #rema ovoj naunici uoavanje sklada znailo je prepoznavanje rime. 'alje je upu7ivala decu da zapaaju detalje, pojednosti i tako bogatila nji8ov emocionalni doivljaj, a zatim za8tevala da stvaraju sti8ove. 0 poetku sti8ovi nisu bili rimovani, a ona je to elela da postigne, mada su bili puni emocija. 'ete je lepo poetizovalo temu. #resnikova ipak nije bila zadovoljna. 'eija pesmica je bila prava lirska minijatura. 1itala je deci mnogo mada nije dobro i opravdano da knjievni tekst slui jedino kao model za govorno stvaralatvo deci, a naroito nije opravdano njeno nastojanje da deije pesnike tvorevine imaju vrstu ritmiku >ormu. Naravno u obliku rimovanja. 'ecu ne treba uiti da namerno stvaraju rime. $ni imaju spontano izraenu sklonost ka rimovanju. /noge pesme nada8nu7e male sluaoce na stvaranje sti8ova, pa i oni8 rimovani8. 'rugi praktiar Kemet Koh pokuao je tako e da prona e put do autentine detetove pesme. Krenuo je od toga da deca sastavljaju jednu zajedniku pesmu tako to 7e svako re7i po jedan sti8 koji je poinjao istim reima. Nije za8tevao rimovanje. %ezultat je bio dobar poto su osnovnokolska deca pisala o svetu svoji8 elja. 'avao im je jednostavne i zanimljive ideje, a zatim i8 je upu7ivao da stvaraju pesme zvuka. "am je proizvodio zvuk guvaju7i 8artiju, udaraju7i lenjirom o stolicu, traio da mure i da sluaju pa se tako deca nisu vezivala za predmete koji su proizvodili ove zvukove. 'oao je do zakljuka da deca piu zanimljive pesme, a da pritom one nisu K proste i Knategnute. Ko8ovu ideju o ponavljanju prvi8 rei nalazimo u poznatom uputstvu '. %adovi7a K Kako se izmiljaju pesmeL.

22

37. Deije $ovorno stvaralatvo i knji:evnost za de*)

'ete jezik koristi u poetskoj >unkciji. )akva upotreba njegovog govora moe biti inspirisana podsticajima koji se nalaze u knjievnom tekstu. 0potreba govora u poetskoj >unkciji obu8vata ekspresivnu >unkciju govora: kada govor slui za izraavanje doivljaja, ose7anja; i imagitativnu >unkciju: stvaralaka >unkcija koja poiva na uobrazilji i mati;. 0 govoru deteta ponekad prepoznajemo oznake poetskog i to se daava onda kada mu jezik ne slui vie samo kao sredstvo pomo7u koga moe da komunicira, ve7 i kao materijal pomo7u koga moe da se igra, oblikuje i stvara. )ada dete poinje da upotrebljava jezik podre uju7i ga novim naelima. #restaje da bude vano jedino lingvistiko naelo : gramatika >orma; i ono otkriva poetsku >unkciju jezika. 0 govoru deteta, upotrebljenom u poetskoj >unkciji , moe se prepoznati niz stilski8 postupaka pomo7u koji8 se izraava. "lian proces odvija se i kod pesnika. 'ete i pesnik se ipak ne mogu porediti. #esnik dok pie stvara novi svet trans>ormisan u svom ogledalu u odnosu na postoje7i a detetov svet je samo ono to je lino doivelo i iskusilo.

38. 'ost)p*i za podsti*anje i$re ri(ovanja

Traimo par po imenu 'eca trae ko u nji8ovoj grupi, a kasnije i van nje ima imena koja se slau. 'eca na taj nain mogu da >ormiraju parove koji su potrebni za neku igru. /arko-'arko "aa-/aa /ara-dara .ora-bora "anja-)anja Sve ima svoje ime( po D. Radoviu 'eca izmiljaju nove rei. #oinje se pesmom '. %adovi7a, a nastavlja se pronalaenjem novi8 rei K "ve ima svoje ime 4ica, ptica i lisica <aba,zaba i taraba 3anac, lanac i katanac 4ito, sito i korito...L Svako ne!to radi ,aspita kae imenicu koja oznaava nako zanimanje ljudi a deca dopunjuju odre enim glagolom.#rilikom izbora imenica mora se voditi rauna da se glagoli koji dolaze jedan za drugim rimuju. -ovac-lovi, mornar-plovi, kuvar-kuva, uvar-uva, lekar-lei... Svako ima govor svoj Igra tee na isti nain kao i pret8odna, samo se na mestu gde stoje zagrade mogu staviti rei poput ovi8 : koje odgovaraju na pitanje kakoR;9 jako, ljuto, neno, glasno, ti8o, smeno... #tica :TTTTTT; cvrku7e + 4aba :TTTTT; kreke7e+ "vinja :TTTT; grok7e+ /aka:TTT; mjaue..... "ad #i... 23

0kljuuje deiju matu i pokre7e stvaralake i jezike potencijale. 0 obliku pitanja deci se postavi zadatak da zamisle i ispriaju ta bi bilo kad bi...ptice progovorile...stolice i stolovi pro8odali...drve7e 8odalo....bili nevidljivi...daletimo... Ideje se mogu na7i u poeziji za decu *.*..maja-a KKad bi.., Kako biL + 5rigora ,iteza KKad bi drve7e 8odaloL /iroslava (nti7a KKad sam bio velikiL Sme!ne rei 0 deijoj literaturi primere smeni8 rei moemo nalaziti poevi od narodne knjievnosti do moderne poezije. Nonsensna leksika neki8 razbrajalica o8rabri7e decu da i sama potrae rei u svom jeziku tzv. .aumni jezik i da i8 ulanavaju u male pesme koje 7e im posluiti u igrama. #esme .vonimira <aloga podstiu decu na govorne tvorevine9 K3ta rade ivotinje kad 8o7e da se rukujuL+ KIde jedna iduskaraL Iako nonsensne rei nemaju odre en smisao, u pesmi !Ide jedna iduskaraL moe se prepoznati u strukturi su>iks = uskara koji izaziva asocijacije na sasvim odre eni leksiki tip rei = na augmentative- rugalice $d dece se moe traiti da opiu kako izgleda iduskara npr. $zokretaljke #ojedini tekstovi iz literature za decu mogu posluiti kao podsticaj da deca dovode u neobine , paradoksalne K Ispremetane odnose pojedina bi7a, predmete ili pojave <.Popi7- Izokrenuta pria, ,aar u "trmoglavcu 5.,itez- Kako ivi (ntuntun *.*..maj- Kad bi, Kako bi -j.%umovi7- 0torak vee, ma ta mi ree %eni je sme!no Na ovu temu mogu se dobiti blistava, du8ovita, zau uju7a deija zapaanja. Npr- kad kokoka iz lonca ujede kuvara za nos, krezubi vampir, kada veliki deak sretne malog iu.

,6&'ost)p*i za podsti*anje leksike i$re

&epe rei %azvijaju deiji senzibilitet i upu7uju i8 da uoavaju estetsko u svetu koji i8 okruenje. 'eca tumae zato su lepe rei9 volim, zdravo, molim, izvoli 'eca daju razliita objanjenja lepote slede7i8 rei9 drvo, 8leb, sunce, cvet, drug, ljubav, majka, knjiga... &o!e rei 'eca pokazuju sklonost ka tzv. -oim reima, nekim podrugljivim kojima nekoga iskljuuju iz igre. )reba da razlikuju da li je sama re loa ili je loa situacija u kojoj se re upotrebljava. 'eca vole da se igraju ovim reima iako i8 roditelji smatraju nedolinim. .a ovu delikatnu igru moe posluiti pesma -j. %umovi7a K *a sam lupaoL u kojoj ima dosta tzv. -oi8 rei9 lupao, lomio, krio, gazio, plaio, stezao, tukao, upao... 'udne rei

24

Izmiljamo stvari = igra podrazumeva da deca izmiljaju i opisuju predmete sa neobinom i du8ovitom upotrebom. )o treba da budu stvari koji8 nikad nije bilo, koje niko do sad nije izmislio. Kao podsticaj moe posluiti pesma <rane Cvetkovi7a o pronalascima neki8 stvari : busola, kompas...; $zmi!ljanje imena za ivotinje #si8oloka podloga za ovu igru je antropomor>na slika koju dete ima o svetu.Kreativnost koju ono pokazuje u ovoj igri zasniva se na utiskivanju >ini8 zapaanja o osobinama i ivotu neke ivotinje u ime koje se za nju izmilja.)o ime sintetizuje deije znanje, iskustvo i doivljaj. .ato je najbolje do izmiljenog imena do7i analitinim putem tj. ukazati najpre na osobine , karakteristine detalje a tako e izazvati u detetu doivljaj koji 7e upu7ivati na sliku... *.*..maj9 K1etiri makeL $zmi!ljamo najduu re #odsticaj za ovu igru moe posluiti tekst '.%adovi7a K#ozivL i K#ria o "avaloralinovakomL. "lini8 izraza ima i u brzalicama. 'eca mogu biti podstaknuta za izmiljanje najdue rei koju zatim mogu da izgovaraju to je bre mogu7e (ta to znai 'eca sigurno mogu dati zanimljiva tumaenja neki8 idioma i pore enja Idiomi- ustaljeni izrazi ili >razeologizmi. 3ta znai 9 Imati klikere u glavi, pasti kao zrela kruka, upala kaika u med, okruglo pa na 7oe, imati otar jezik, praviti kiselo lice, dobar kao dua, mek kao pamuk... i sl.

-?&Stvaranje za$onetki kao jezika i$ra

'eca vole zagonetke zato to one odraavaju deije razumevanje stvarnosti u koncentrisanom, simbolikom obliku. 'ete je okrueno tajanstvenim predmetima, zagonetnim doga ajima, nes8vatljivim oblicima. #roces razumevanja kod njega esto nastaje u vidu iznena enja, otkri7a. .ato dete odgovaraju7i zagonetke ose7a zadovoljstvo koje potie od traganja i oekivanog u vidu iznena enja. 0 narodnim i dobro odabranim umetnikim zagonetkama dete otkriva model paralelizma slika i meta>orinog jezika koji su karakteristicni za ovu knjievnu vrstu. #rimeri zagonetki9 NitQ usnu nitQ bunu a u ku7u do e :mrak; 'uge ui, kratak rep, svi mi kau da sam lep :zec; Nema ni ruku ni nogu a otvara vrata :vetar; #rotegne li svoje ice, tad okruglo ima lice Kada se sklopi kad se stisne, ko ga ima ne pokisne : kiobran; /lada sam i zelena, lepa a malena, ko me takne kune me : kopriva; 0 igrama zagonetanja deca u poetku mogu da sastavljaju zagonetku na zadatu odgonetku. .a to je potrebno pripremiti oigledni podsticaj : predmet, slika;

25

#rve deije zagonetke naje7e su deskriptivnog karaktera : daje se opis oblika, veliine, boje, >unkcije, materijala, teksture;. 'ete moe da sastavi zagonetku samo o onome to dobro poznaje. 'a bi deija zagonetka imala karakteristike poetskog jezika :meta>orinost; potrebno je prilikom zagonetanja decu upu7ivati na iznalaenje slicnosti, na pore enja. Npr. dete moe da naini zagonetku opisuju7i cvet9 areni, leptiri livadu su ukrasili. 2ani %odari smatra da se u gra enju zagonetke prolazi kroz A etape9 @. izdvajanje !. asocijacija 3. meta>ora #rilikom sastavljanja zagonetki dobro je da se deci predloi tema.

-%&'ost)p*i za podsti*anje stvaranja prie kao oblika deije$ jeziko$ stvaralatva

"klonost ka >abuliranju karakteristina je za jedan period u kognitivnom i emocionalnom razvoju predkoslkog deteta. )reba znati da deije prie ne lie na prie odrasli8 . (utentine deije prie ne mogu i ne treba da kopiraju kompoziciju i postupke karakteristine za prie iz KvelikeL literarure = decu ne treba na neposredan nain obuavati kako da sastavljaju prie. )reba imati na umu da dete o svakoj stvari kojom se slui, o svakoj pojavi moe ispriati pravu bajku koja 7e biti vrlo nada8nuta iako u njoj ne7e biti realisticni8 pojedinosti. $vo bi se moglo nazvati pri#am ti pri#u. "tvaranje prie se moe podsta7i tako to 7emo dete uputiti da razmeta slike koje smo mu ponudili, a onda da pria kako samo zamilja = pomeana pria. (ta se dogodilo u me)uvremenu 'eci se daju dve slike, od koji8 jedna predstavlja poetnu a druga zavrnu situaciju nekog doga aja ili >abule odre enog knjievnog teksta koji im je poznat. $na treba da ispriaju ta se dogodilo u me uvremenu, pronalaze7i to originalnija reenja. *epotpuna pria ,aspita pria priu kojoj nedostaju poetak ili kraj, a deca dodaju delove prie koji8 nije bilo. ,aspita moe priati izmiljenu priu, a moe se posluiti i nekim knjievnim tekstom, u kome 7e izostaviti poetak ili kraj. 'eo prie koji kazuje vaspita mora postaviti problem koji 7e podsta7i decu da trae reenja i mora im omogu7avati da budu u stanju da rekonstruiu izostavljeno. +ria na osnovu zadati, rei "likama ili aplikacijama predstave se rei na osnovu koji8 deca sastavljaju priu. 0 poetku vaspita grupie predstavljene rei na osnovu koji8 deca sastavljaju priu.

26

0 poetku vaspita grupie predstavljene rei prema mogu7nosti deteta da me u njima uspostavlja loginu vezu, kasnije sama deca izme u ponu eni8 slika ili aplikacija biraju one koje su im potrebne za prianje. Na kraju, prie nastaju samo pomo7u zadati8 rei, bez vizuelnog podsetnika. <roj ukljueni8 rei moe se vremenom pove7avati. $zokrenuta pria #ria za decu nonsensnog karaktera moe i8 inspirisati da stvaraju sopstvene du8ovite prie sa ispreturanim sadrajem i obrnutom KiaenomL logikom od one koju nudi standardni >abularni tok. )akvi su npr. )ekstovi <.Popi7a = KIzokrenuta priaL +ravimo strip "tripovi imaju legitimno mesto u literaturi za decu. I bez poznavanja slova deca znaju da itaju jezik slike. $na i sama mogu praviti strip. #rvo im se moe pokazati strip bez rei koji odgovara nji8ovim interesovanjima a zatim im se predlae da na osnovu njega ispriaju priu. 'eci se zatim daje 8artija koja je linijama podeljena na etiri polja u koja ucrtavaju epizode svoga stripa. #ostupak moe biti i obrnut, da deca prvo nacrtaju strip pa potom ispriaju priu. $vakav strip moe nastati i kada se ilustruje neko knjievno delo koje je deci interpretirano prilikom usmerene aktivnosti. +ravimo crtani film 'eca mogu da izmiljaju kratke jednostavne sadraje odn. "cenarija ili sinopsis za crtane >ilmove. "kre7e im se panja da u crtanom >ilmu slike ne stoje mirno ve7 se uvek prikazuje neko ko neto radi, ko se kre7e, 8oda, tri, skae, mrda i sl. #oto ima se pokae kako nastaje crtani >ilm, deca po svom scenariju crtaju slike koje 7e se kretati u njemu. "cenario je mogu7e napraviti i za8valjuju7i inspiraciji knjievnim delom koje se deci posebno dopalo i koje ima pogodnu >abulu.

KNJIEVNO VASPITANJE PREDKOLSKE DECE

I LITERARNA KOMUNIKACIJA U DEIJEM VRTIU
-%&'redkolsko dete kao spe*i0ian pri(ala* knji:evno$ teksta
Izme u deteta i teksta postoji posrednik. 'ete italac : slualac; Kodaziva seL na apel koji mu upu7uje knjievno delo. Knjievnici imaju obavezu da budu mudri da bi imali ta deci da kau. Kroz svoje delo otkrivaju deci da znaju i ono to ne znaju da znaju : para>razirane rei '. %adovi7a; #roces dijaloke razmene izme u sluaoca : itaoca; tj. 'eteta i knjievnog teksta odvija se na polju identi>ikacije, mate i >antazije i stvaralake pozicije deteta u odnosu na knjievno delo. 'eca nemaju distancu tokom itanja odn. Nisu u stanju da budu izvan knjievnog dela i da ga kritiki posmatraju.. "ebe stavljaju u centar zbivanja i identi>ikuju se

27

sa knjievnim likovima. .ato kaemo da je knjievni tekst stvarnost koja dete emotivno angauje. "tupivi u interaktivni odnos, tj u dijalog sa knjievnim tekstom u detetu se pokre7e mata i >antazija i dete poinje da nadogra uje svet knjievnog dela ali i svoj vlastiti svet. .ato je pozicija deteta stvaralaka. -utaju7i arobnim svetom bajki dete poinje da s8vata smisao i vrednost onoga to nazivamo pravedno7u, verno7u, ljubavlju, 8rabro7u i sl. I to kao otkri7e kao iskustvo, kao organski deo ivota. &lementi komunikacionog procesa s jedne strane je pisac sa druge strane dete, italac:slualac;."voju poruku pisac prenosi indirektno. $na je nepromenljiva, zaustavljena je u datim okvirima dela. 'ovodi dete u vezu s drugim ljudima odn. Knjievnim likovima i sa stvarno7u knjievnog dela. Na dete utie jeziki i pesniki uoblienim slikama izazivaju7i u njemu mentalno predstavljanje stvarnosti.#isac vodi rauna da njegova poruka bude eksplicitna to znai da u verbalnom smislu bude razumljiva. Knjievni tekst i jeste poruka koja je umetniki uobliena. Knjievni tekst ne moe da se lii ivog govornog jezika. $n je detetu model za upotrebu govora odn. na koji nain i u koju svr8u se moe sluiti govorom u svakodnevnoj komunikaciji. 0 tom smislu on predstavlja okosnicu koja obezbe uje uspenu komunikaciju. Izme u pisca i deteta uspostavlja se partenrski odnos ukoliko deca razumeju tekst. Ideju o pertnerskom odnosu >ormulisao je '. %adovi7 u imenima /i7e i (7ima u ), seriji KNa slovo na slovoL. <ez razumevanja nema partnerskog odnosa. 'a bi uspostavio sa decom takav odnos, %adovi7 je izgradio itav sistem komunikacioni8 sredstava. Npr. $bra7a se deci direktno koriste7i vokativ 9 K #otovana deco+5ospodo+I obaj, je deco, postao ar+ <umbar je deco , bio ljut...L 0potrebom imerativa9 K"edi da razgovaramo+ Ne plai se mene ja nisam lekar+ .amislite deco+ Ne pitajte ta je jeo...L #itanjima9 3ta je taramR+Kakav lavR+3ta je stranoR+3ta je besplatnoR+ 0 nekim njegovim pesmama sre7emo dijaloge9 Najbolja mama na svetu, <rige bake iz "iriga.. Na ovaj nain pesnik uvlai dete u komunikaciju. .a pesme koje sadre pitanja kaemo da imaju otvorenu >ormu, da nisu zavrene. Konaan oblik daje im dete koje tako sudeluje u pesnikom inu. Na taj nain pesma dobija srazmeran broj oblika broju italaca. 0zvici su tako e sredstvo direktne komunikacije sa decom npr. #anjaU 4iveliU ,elika jesenja kupoprodajaU "tie prole7e bi7e guveU 'uan %adovi7 je dobro znao da 7e dete biti voljno da komunicira sa stvarno7u njegove pesme, samo ako u nju unese detetovo ivotno iskustvo i ako sadraji pobu uju detetovo interesovanje..ato je iz deijeg ivotnog iskustva crpeo motive9 igru, sme8, ljubav, stid, stra8, dosadu, neposlunost... %adovi7eva poezija je veoma znaajna i vrlo instruktivna za sve one koji se bave vaspitanjem dece jer su u njoj sadrani modeli ostvarivanja partnerski8 odnosa.

28

-+&Vaspita kao posrednik iz(e@) knji:evno$ teksta i deteta

'oba detinjstva predstavlja doba knjige jer knjievnost ima brojne i odane privrenike upravo u toj populaciji. #redkolsko dete je speci>ina vrsta KitaocaL jer jo uvek nije ovladalo sposobno7u samostalnog itanja. 0 odnosu na knjievno delo, predkolsko dete je u poziciji sluaoca. #oznati trolani niz9 pisac-knjievno delo-italac:slualac; ukljuuje i etvrtog inioca, tj. #osrednika to je u predkolskoj ustanovi- vaspita. $n svoju ulogu ostvaruje iz#orom knjievnog dela i njegovom interpretacijom. Na osnovu lini8 kriterijuma vaspita odre uje ta 8o7e a ta ne7e postati deije knjievno blago. $n je istovremeno prenosilac ali i selektor i eliminator. ,aspita odabira i interpretira tekst. Njegova posredna uloga, odn. interpretativna ostvaruje se u dva vida9 @. itanjem teksta !. izgovaranjem napamet 0 toku govorenja vaspita tumai tekst. $n je interpretator i kada razgovara sa decom o delu. Naje7e u obliku pitanja deci name7e svoju viziju i svoje namere. 5rupno sluanje prie koju interpretira deci omiljeni vaspita stvara posebnu atmos>eru za susret dece sa knjievnim delom. 'a bi doivljaj deteta bio potpun vaspita treba da obezbedi odre ene uslove. #ravi nain da se detetu priblii i da trajno prome njegovu misao bilo pesma ili pria, jeste dobro pripremljen i adekvatno izazvan doivljaj u toku sluanja dela i naravno proces prerade kroz komunikaciju sa decom i odraslima. Najvanije je da dete oseti lepotu, 8armoniju, ritam, melodiju i emocionalnu obojenost. )o je mnogo vanije nego razumevanje teksta. ,etina vaspitaa sastoji se ba u tome da omogu7i doivljaj knjievnog dela odnosno da podstakne deiju matu na naruavaju7i pritom deiju spontanost ne name7u7i im pritom neku otunu sentimentalnost ali i ne odnose7i se prema deci in>antilno ak ni onda K kad se sputa na nji8ov nivoL

-,&Izbor knji:evno$ teksta za interpreta*ij) ) deije( vrti;)

Kada se opredeljuje za tekst vaspita treba da se rukovodi idejom da knjievnost detetu treba da omogu7i da ui, da stie iskustvo ali kroz one sadraje koji treba da budu povezani sa deijim iskustvom, sa njegovim potrebama, interesovanjima pa i problemima. #rilikom izbora knjievnog dela vaspita treba da ga analizira iz razni8 uglova. 'a bi se opredelio upravo za ono prozno ili poetsko delo koje deci najvie odgovara a zatim da se pripremi da ga prezentira na najbolji nain. .a kvalitet knjievnog dela znaajnije je kako autor obra uje temu koju tretira u svom delu. $sim toga ona mora biti bar donekle bliska deijem iskustvu. /oemo re7i da vaspitaa zanima pre svega9 #ostoji li mogu7nost identi>ikacije deteta bar sa nekim elementom u knjievnom delu npr. sa knjievnim likom

29

 /oe li se ugao vi enja ili doivljavanja sveta knjievnog teksta

uiniti bliskim malom sluaocu 0 kojoj meri je knjievno delo u skladu sa deijim svetom $slanjali se pria ili pesma na kreativnu matu neinsistiraju7i pritom na razlikovanju granice izme u mate i zbilje ime se zapravo pojaava uloga mate 0 kojoj meri knjievno delo sadri igru tj. -eksike igre, nonsens, neologizme i sl. Kao i jezik detinjstva odnosno jednostavnost, prozirnost, neposrednost, konkretnost i sl #osebno se vodi rauna ima li u knji evnim delu 8umora, du8ovitosti , anegdotinosti #ostoji li kritika distanca u odnosu na svet odrasli8 i doivljaj odvojenosti od njega )reba potraiti i ona dela ija je tema partnerski odnos dece i odrasli8, obostrano pri8vatanje, ulaenje odrasli8 u svet dece i potovanje toga sveta. 0koliko vaspita prilikom izbora knjievnog dela naui neka literarna obeleija i mogu7nosti psi8o-pedagoke primenljivosti na njima 7e zasnivati tumaenje knjievnog teksta u neposrednoj vaspitno-obrazovnoj situaciji. K%I)&%I*0/I .( I.<$% KN*I4&,N$5 '&-(M)&K")( /$50 "& #$"/()%()I 0 A 5%0#&9 @. K($ KN*I4&,N$-0/&)NI1KI !. K($ %(.,$*NI $'N. 0.%("NI A. K($ )&/()"KI KN*I4&,N$-0/&)NI1KI K%I)&%I*0/ &stetska relevantnost je primarna i knjievno delo mora biti najpre sagledano kao umetniki in. /e utim, knjievnost za decu nije jednostavno estetski vrednovati zbog toga to se njen autor, deiji pisac , nalazi u raskoraku izme u iskazivanja vlastitog bi7a i bi7a koje je subjekt njegove pesme a to nije on ve7 dete.Najvanije estetske kategorije koje odre uju prirodu knjievnosti za decu bile bi jednostavnost i prei7enost izraza, du8 slobode tipian za igru, mata, konkretnost situacije ili slike, zvuna re, 8umor. %(.,$*NI K%I)&%I*0/-0.%("NI (ko se knjievnost pie za nekoga, onda to implicira i nameru, ako je namera razvojna, onda je i pedagoka. 0koliko je delo estetski vrednije i razvojna namera bi7e lake ostvarljiva i obrnuto.0 svakom sluaju , tako odre ene pedagogija i knjievnost se me usobno ne iskljuuju ve7 se prepli7u, dopunjuju i potpomau. #otrebno je pored estetski8, uvaavati i razvojne kriterijume prilikom vrednovanja knjievnosti za decu, jer oni uvaavaju iskustvo, potrebe i interesovanja deteta kao pojedinca. #otrebno je prilikom izbora uvaavati nji8ov uzrast, pret8odno iskustvo i individualna interesovanja. Neprikladna pria ne mora da bude i loa pria. $no to je neprikladno za trogodinjaka, moe odgovarati estogodinjem detetu.

30

)eko je odrediti uzrast u kojem treba poeti detetu priati i itati. 0 izvesnom smislu moe se re7i da to treba initi od njegovog ro enja+ deca uivaju u boji ljudskog glasa i paljivo prate onoga ko im se obra7a ak i kada ne razumeju ni rei."trunjaci ipak smatraju da je uzrast od B, posebno C god. I kasnije pravo razdoblje za sluanje pria odabrani8 tako da angauju deiju matu i doivljavanje. #ria za mla u decu treba da bude relativno kratka i jednostavna , bez detalja i vieznanosti koji mogu da zbune. Njima odgovaraju kratke prie koje se odnose na sadanjicu, na ono to je deci poznato i blisko i to se moe povezati sa nji8ovim linim iskustvima. #rivlae i8 tekstovi u kojima ima dinamike, zbivanja, jednostavni8 likova, pojava i predmeta koji su im bliski. )&/()"KI K%I)&%I*0/ )ematika je delimino uslovljena individualnim ukusom ali i prilago eno7u sadraja. Neki sadraji su popularniji zbog prigodnosti, npr novogodinja sveanost pove7ava interesovanje za prie o 'eda /razu.

II INTERPRETACIJA KNJIEVNOG TEKSTA

--&Sadr:aj )s(erene aktivnosti iz knji:evnosti ) predkolskoj )stanovi
Knjievnost je veoma prisutna u deijim vrti7ima. Ne pro e ni jedan dan a da se predkolska deca u raznim situacijama ne sretnu sa knjievnom rei9 pesmom, priom bajkom, zagonetkom, brzalicom, brojalicom, uspavankom, poslovicom... 0 predkolskim ustanovama se organizuju i takve aktivnosti koje su posve7ene iskljuivo interpretaciji knjievnog dela. )o su usmerene aktivnosti koje se od asova u koli razlikuju svojom igroliko7u, zasnovano7u na igri, a samim tim i ve7om spontano7u, stvaralatvom i neobavezno7u. .bog ovi8 osobina, usmerena aktivnost, iako je unapred planirana i pripremljena, u toku samog izvo enja dozvoljava >leksibilan odnos prema smiljenoj koncepciji jer vaspita mora uzimati u obzir i ukljuivati lina iskustva dece, naroito ona intimna, pojedinana, koja se nepredvi eno, a iznenada spontano izraavaju. $ve deije intervencije esto predstavljaju znaajne povode koji oboga7uju zamisao vaspitaa iako nisu bile predvi ene niti planirane. 0 toku ostvarivanja planiranog postoji velika tolerancija i u odnosu prema postavljenim ciljevima i zadacima aktivnosti. + nekada 7e oni biti promaeni, nekada 7e biti ostavreni samo delimino, a ponekad 7e im smer biti skrenut u drugom, novom pravcu. 0smerena aktivnost zapoinje po zavretku drugi8 aktivnosti : samostalnji8, izborni8, kombinovani8; i ima orijentaciono odre eno trajanje : mla a deca do !C, a starija do AC min.;0 usmerenu aktivnost se po pravilu, istovremeno ukljuuju sva deca jedne vaspitne grupe. 0smerene aktivnosti predvi aju okupljanje dece oko vaspitaa, njegovo neposredno ue7e u aktivnostima i po potrebi, rukovo enje zajednikim radom cele grupe.

31

0 usmerenim aktivnostima predkolske dece, od knjievni8 sadraja pojavljuju se skoro iskljuivo knjievno-umetniki sadraji. Nji8 ine dela iz oblasti knjievnosti za decu koja su bila namenjena deci prilikom svog nastajanja ali i ona koja nisu bila posebno pisana za decu a poseduju osobine koje i8 ine pri8vatljivim za ovaj uzrast. #rimenjuju se dela iz nae i strane literature, umetnike ili narodne. 3to se tie anrova, obu8va7eni su svi- lirski, epski i dramski. $d lirski8 vrsta dominiraju pesme o deci, ivotinjama, biljnom svetu, prirodi uopte, a manje je patriotski8, jo manje socijalni8 pesama. $d epski8 vrsta e7e se sre7u bajke, prie, basne ali nema romana : sem izuzetno, kada se itaju deci u nastavcim, pred spavanje i posle i sl. Ne tokom usmereni8 aktivnosti.$d dramski8 vrsta preovla ujujednoinke pisane za prikazivanje uz pomo7 scenski8 lutaka, a manje je dui8 dramski8 tekstova u kojima uloge izvode deca. Kao sadraj usmerene aktivnosti iz knjievnosti moe se javiti9 - jedno knjievno delo : pesma, pria, bajka, basna; - jedna knjievna vrsta : zagonetke, poslovice, uspavanke, brzalice, razbrajalice; - vie knjievni8 dela povezani8 istom temom : pesme o majci, prole7u, cve7u, prijateljstvu; "adraju svake usmerene aktivnosti iz knjievnosti mora postaviti u iri kontekst, pri emu se obezbe uje njena povezanost sa aktivno7u koja joj pret8odi i koja joj sledi.Knjievno-nauni sadraji zastupljni su tek u elementarnom obliku i prilago eni su mogu7nostima poimanja i iskustvu predkolskog deteta. 0 vrti7ima se ovi sadraji zadravaju na nivou usvajanja samo pojedini8 knjievno-teorijski8 pojmova i nji8ovom identi>ikovanju na osnovu neki8 elementarni8 pokazatelja koje deca mogu prepoznati npr. bajka, basna, likovi, poruka, pesma , pisac, udesno, smeno... #ojedini knjievno-teorijski pojmovi se ne uvode pomo7u termina i objanjavanjem, ve7 pojednostavljenom deskripcijom.

-/&Ailj i zada*i )s(erene aktivnosti iz knji:evnosti

,aspitni ciljevi se odnose, pre svega, na razvoj deiji8 sposobnosti. "luaju7i, doivljavajui i razmiljaju7i o knjievnom delu kod dece se razvija niz sposobnosti znaajni8 za nji8ov ukupan razvitak. )o su9 - recepcijske sposobnosti : sposobnost doivljavanja, proivljavanja, saivljavanja, zamiljanja, predoavanja, izmiljanja, domiljanja; - saznajne sposobnosti : zapaanje, pam7enje, zakljuivanje, procenjivanje, ocenjivanje i sl.; $stavrivanjem vaspitni8 ciljeva se doprinosi ukupnom razvoju linosti, upu7ivanje deteta na stvaranje novog odnosa prema sebi i svetu, izgra ivanje pogleda na svet, kao i uobliavanje socijalni8, moralni8 i estetski8 kvaliteta deije linosti. 0 obrazovne ciljeve svrstavaju se oni ija je svr8a da dete do e do novi8 saznanja, pojmova i termina za8valjuju7i kojima 7e mo7i da doivi i s8vati

32

konkretno knjievno delo ali i da i8 primeni u susretu sa drugim knjievnim i umetnikim delima kao i svakodnevnom ivotu. $pti ciljevi9 - 'a se kod dece razvija trajno interesovanje za riznicu ljudske kulture sauvane u raznim oblicima pisane rei, poeziji i prozi, u prolosti i sadanjosti, doma7i8 i strani8 stvaralaca kao i narodnoj knjievnosti. - 'a se deca osposobljavaju za zapaanje i doivljavanje zvunosti, ritminosti i slikovitosti knjievnog, posebno poetskog govora. - 'a deca razlikuju glavnog junaka knjievnog dela i na elementarnom nivou ocenjuju njegove karakteristike : dobar, vredan , 8rabar, poten, ?ao i sl.; i vrednuju njegove postupke na osnovu toga, odre uju anr dela, kao i da uoavaju neka od izraajni8 sredstava kojima se koristio umetnikkarakteristini izrazi, epiteti, pore enja i dr; - 'a se preko knjievnosti priblie deci i ostale umetnosti- pozorina, >ilmska, likovna, muzika i dr. - 'a se oboga7uje deija linost i budi smisao za lepo i uzvieno, oplemenjuje um, neguju emocije, unepre uje sposobnost izraavanja i komunikacije, razvija ovenost i druge drutvene osobine, podstie redoznalost, mata.. - 'a se za8valjuju7i odabranoj literaturi i metodikom postupku deca i sama podstaknu na elementarne oblike govornog stvaralatva.

-1&Str)kt)rni (odel )s(erene aktivnosti iz knji:evnosti

$vo je model koji preporuuje '. %osandi7 i prema njemu se moe primenjivati u interpretaciji bilo kog umetnikog teksta na svim stupnjevima obrazovanja. $vaj model se sastoji iz osam >aza koje su me usobno logiki povezane u celovit sistem a sadraji i postupci u okviru svake etape se prilago avaju doivljajnosaznajnim mogu7nostima dece razliiti8 uzrasta ukljuuju7i i predkolski. &tape : >aze; pomenutog strukturnog modela se nadovezuju po slede7im redosledu9 1. D-.$/&010*-2S13*10*1 %-T$/14$01 #riprema dece za susret sa knjievnim delom, emocionalno, >antazijsko i misaono K otvaranjeL dece za komunikaciju sa knjievnim delom, stvaranje individualni8 doivljaja i saznajnog konteksta za primanje pesniki8 poruka 5. *101/1 T6"ST1 $ *067-/1 &-"1&$314$01 Imenovanje autora i naslova knjievnog teksta, a u pojedinim prilikama, njegovo stavljanje u odre eni biogra>ski, istorijski ili neki drugi kontekst 8. $*T6R+R6T1T$/*- 7-/-R6*06 T6"ST1 1itanje, prianje, recitovanje, upotreba snimaka auditivni8 9. 6%-4$-*1&*-2$*T6&6"T:1&*1 +1:31 Koja omogu7uje da dete za trenutak ostane nasamo sa svojim doivljajem teksta ;. -<01/&0$/1*06($3R1.1/1*06 D-.$/&0101

33

Kada dete imenuje emocije koje su ga obuzele nakon sasluanog knjievnog teksta, izrazi asocijacije koje je razvilo i misli koje su se spontano u prvi ma8 pojavile, to 7e biti polazite za narednu etapu H. $*T6R+R6T14$012 $dnosno tumaenje doivljaja knjievno-umetnikog teksta : analiza; G. S$*T631 6aza u okviru koje se znaenja, slike, ideje, jezik, poruke, lepote knjievnog dela do koji8 se dolo u toku pret8odni8 >aza, po mogu7stvu sintetizuju, pronalazi im se univerzalni smisao i znaenje, naravno u meri intelektualno-emotivnog 8orizonta predkolskog deteta F. S1%-ST1&*$ $ ST1/R1&1'"$ R1D D646 $stvaruje se u vidu govornog stvaralatva, likovnog, muzikog, plesnog, dramskog izraavanja inspirisanog i podstaknutog knjievnim delom

-2&Motivisanje de*e za pri(anje i do:ivljavanje knji:evno$ teksta 7 do:ivljajno Bsaznajna (otiva*ija8

#redkolsko dete je vrlo za8valan slualac knjievnog dela. 0iva u melodiji, ritmu, skladu dela, vrlo lako ga zapamti i reprodukuje. <urno reaguje na emocionalne podsticaje, naroito 8umor. /etodiki postupak koji vaspita primenjuje gradi se na injnici da pri8vatanje knjievnog dela i njegovo razumevanje podrazumeva pre svega deiji doivljaj. 'oivljaj poinje da se gradi ve7 u ovoj >azi , zato se mora voditi rauna da motivacija bude primerena detetu, uzrastu. $na treba da pokrene deije miljenje, matu i emocije, odnosno deije du8ovne potencijale koji su bitni za gra enje komunikacije s literarnim delom. /otivacija se ostvaruje naje7e u vidu dijaloga izme u vaspitaa i dece. #ostie se pitanjima upu7enim deci npr. u vezi sa pesmom- K<ubamaraL- ta je za vas sre7aRKad set bili sre7niR Kako ste se ponaali kad ste bili sre7niR... 0 vezi sa pesmom K"to ,ukovaL-ega se plaizeR Kako bi se ponaao neko kad bi se uplaioR 'a li jtrebalo da se uplaiR... 'ruga mogu7nost za motivaciju oslanja se na deije iskustvo i tako se pripremaju deca za razgovaranje na odre ene motive u jednom delu. Npr. motiv u pesmi K mamine oiL- pitamo i89 kakve su oi tvoje mameRKakva ose7anja bude u tebi mamine oiR (ko delo sadri auditivne i vizuelne motive : u lirskim pesmama mogu7e je graditi motivaciju na slede7i nain9 3ta ose7a dok gleda neni cvet ljubiice ili pognutu glavu visibabeR Koje zvukove iz prirode voliR Koja ose7anja u tebi budi itanje li7aR Kao poetni podsticaj za asocijacije mogu posluiti odre ene sintagme, neki sti8 ili stro>a npr bele pa8ulje, mamine ruke, areni tepi8 livade. 'eija radoznalost moe se pobuditi najavljivanjem neki8 izuzetni8 pojedinosti u delu ili utisaka koje one mogu izazvati. /otivacija se izaziva najavljivanjem doivljaja i emocija sa kojima 7e se dete sresti u tom delu koje prezentiramo.

-4&Najava knji:evno$ teksta kao etapa )s(erene aktivnosti

34

Najavljuju7i knjievni tekst koji 7e govorno interpretireti deci, vaspita upoznaje decu sa autorom dela i naslovom dela-lokalizuje. *o jednom, pre itanja ili govorenja podstie se deija radoznalost za sadraj koji sledi nagovetavanjem doivljaja koji i8 oekuje. )o se ini poslednji put pre interpretacije. "vako knjievno delo koje su deca upoznala i doivela stvara kod nji8 interes da im se interpretira novo ili drugo delo. $vo naroito dolazi do izraaja u okviru jednog knjievnog anra, jedne vrste ili podvrste. )o znai da 7e jedna zagonetka biti podsticajna za uenje drugi8. 'ete bezbroj puta moe sluati isti tekst i svaki put 7e uivati u prepoznavanju redosleda doga anja u >abuli dela, u dijalokim epizodama i sl. 'eiji interes moemo pobuditi posetom nekog pisca, izlobom knjiga, novom knjigom u kutku biblioteke, zatim nekim delom iz oblasti likovne ili muzike umetnosti. /oramo voditi rauna da ova dela treba da budu primerena deijim doivljajno saznajnim mogu7nostima jer 7e samo tako izazvati interes kod dece. Kada se deci pokae slika, crte, reprodukcija, ilustracija ne sme se preupaniti sa pitanjima i sa komentraima odn. ne treba remetiti nji8ov susret sa delom , treba im omogu7iti da dovoljno posmatraju i da ga doive. /uzika dela tako e moraju odgovarati deijim recepcijskim mogu7nostima a naslov muzikog dela treba da odgovara tematici pesme, prie i slino.. Npr. ,ivaldijeva zima moe posluiti kao motivacija pri interpretaciji pesama o zimi.

-6&#ovorna interpreta*ija knji:evno$ teksta

Knjievna dela se itaju, priaju i sluaju kao reprodukavana sa kaseta ili gramo>onski8 ploa, gledaju u nekom od lutkarski8 pozorita, u pozoritu sa pravim glumcima ili preko tv ekrana. #ri itanju i prianju koristi se glas, mimika, pokret i druga sredstva koja 7e interpretaciju uiniti ivom, zanimljivom i e>ikasnom. )ekst koji se pria daje nam vie mogu7nosti za kori7enje izraajni8 sredstava i za direktan i neprekidan vizuelni kontakt sa decom, za pra7enje nji8ovog raspoloenja i reagovanja. Na ovaj nain vaspita zapaa kad je opala deija koncentracija i blagovremeno je podstie. ,ano je da vaspita ostane veran izvornom tekstu i to naroito kad je u pitanju poezija i neke vrste speci>inog izraavanja, kad je narodni govor u pitanju ili neko rimovano prianje. Interpretativnim itanjem knjievni tekst se dovodi u sredite du8ovnog sveta primaoca i nudi mu se kao estetski doivljaj. Kroz glas itaoca govori glas lirskog subjekta. Ispovedaju se junaci, prenose se doga aji, scene, opisi, dijalozi i sl. Interpretativno itanje i prianje za8teva kulturu govora, poznavanje knjievnog jezika, uvebanu te8niku izgovaranja, naroito sti8ova, te8niku disanja i dikciju. (ko izostane neki od navedeni8 elemenata potrebni8 za izraajno itanje i prianje tee se prati i razume. #osle izbora prie, pesme i sl. koji 7e interpretirati deci vaspita treba da izvri analizu teme, motiva, >abule, karaktera, ideja,

35

karakteristika, kompozicije i jezika i njegovi8 speci>inosti : ritam, slikovitost, emocionalnost i sl.; ,aspita i sam treba da doivi odre eno delo, to je prvi uslov za njegovu uspenu interpretaciju, jedino tako 7e kod dece izazvati emocije i sa njima podeliti lini doivljaj. 'a bi se dobro pripremio za interpretaciju, vaspita ita tekst vie puta. #rvo je informativno itanje, podrazumeva upoznavanje sa tekstom i uoavanje knjievno-umetnike strukture. .atim 7e se ponovo vratiti tekst, ovog puta angauju7i svoje emocije i matu, uivljavajui se u njega, stvaraju7i ive slike i doivljavaju7i ono to mu je reima predstavio pisac. #osle toga valja pristupiti tre7em-istraivakom itanju, u toku koga vaspita svesno i racionalno pronalazi u tekstu njegova znaenja, estetske valere, posebnosti, najsloenije slike, motive, speci>ina stilska sredstva i drzge stvaralake postupke. #oto je tekst prostudiran na opisani nain, sledi interpretativno itanje naglas, tj, uvebavanje izgovaranja teksta koje se ponavlja vie puta, sve dok vaspita na stekne sigurnost u interpretaciji i proceni da je njome zadovoljan. (naliza dela poinje odre ivanjem osnovne misli, ideje koju je imao autor kada je pisao delo, odnosno ose7anja koja su ga motivisala da to uini. #rema kriterijumu pripadanja moemo ustanoviti da se u pesmi pojavljuju9 a; motivi iz prirode : pejzani motivi; b; motivi povezani uz oveka: socijalni motivi; c; motivi povezani uz pojam <oga, ovekov osnos prema <ogu : religiozni motivi; %azvrstavanje moe da se razvija i dalje #rema nainu percipiranja razlikujemo9 a; vizuelene motive b; auditivne c; taktilne d; oli>aktivne /otivi se po sadraju mogu podeliti9 a; lirske b; epske c; dramske

/?&Izra:ajna 7 dik*ijska i dr&8 sredstva ) $ovornoj interpreta*iji knji:evno$ teksta

#osle analize odabranog dela za interpretativno itanje ili izraajno kazivanje, pripremamo se za nain na koji 7emo to uiniti. <iramo izraajna sredstva i postupke uz pomo7 koji8 7e sluaoci najbolje s8vatiti i doiveti ono to im se interpretira. )o su 9 intonacija, boja, visina i jaina glasa, logiko i psi8oloko naglaavanje i pauze, podtekst, tempo i ritam, mimika, gestovi i stav.

36

Najjednostavniji nain da se to postigne, uz vo enje rauna o izraajnim sredstvima je da interpretator u svojoj mati vidi ono to je zamislio i opisao knjievnik, to 7e se odraziti i u nainu interpretiranja, njegovoj uverljivosti, razumljivosti i upeatljivosti. ,aspita mora da odredi svoj odnos prema likovima, zbivanjima i obrtima koji se nalaze u tekstu i izrazi ga u svim nijansama. )o treba da uini na samo reima ve7 i izrazima lica, oima, gestovima, poloajem tela, jednom reji, itavim svojim bi7em $ntonacija 'a bismo izabrali izraajna sredstva terba pre svega odrediti osnovni ton dela, npr. veseo, tuan, svean, lirski, epski i sl.. Istraivanja pokazuju da deca ve7 i na najranijem uzrastu ak i kada ne razumeju smisao onoga to im se govori prepoznaju intonaciju. 1esto je intonacija sa kojom se umetnika re izgovara znaanija od njenog sadraja. Njome se pojaava ili menja znaenje rei. Intonacija reenice zavisi od naglaavanja rei, odn. pravilnog izgovora glasova, ako i isticanja slogova u reima. #ostoje dve osnovne intonacijske linije, uzlazna i silazna, zavisno od toga da li ton na kraju reenice raste ili opada. 0zlazna intonacija se pojavljuje kod upitni8 reenica bez semantio-mor>oloki8 obeleija upitnosti.. "ilazna intonacija primenjuje se kod usklini8, izjavni8 i upitni8 reenica sa samantiko-mor>olokim obeleijima upitnosti. "ilaznu intonaviju po pravilu odre uju taka, dve take, znak prekida ili taka i zapeta. .apeta i crta sugeriraju uzlaznu intonaciju. -so#ine glasa "vaki ovek ima karakteristine osobine glasa, kao to su boja visina i jaina. <oja glasa je naroito vezana za linost, po emu je najlake razlikujemo. $va osobina je uro ena. ,isina glasa se postie oputanjem ili zatezanjem glasni8 ica. 0zbu eni zbog neega, poviavamo glas, a oalo7eni, neraspoloeni sniavamo glas. #rilikom interpretacije knjievnog dela treba govoriti glasom umerene jaine, to delimino zavisi i od broja i udaljenosti slualaca i akustinosti prostorije. 5lasnost se na momente pojaava da bi se zatim sa odre enim dramskim e>ektom utiala. *aina glasa zavisi od struje vazdu8a koji izdiemo. 5las postaje jai kada treba izraziti u enje ili veselost, uzbu enje, dok stra8, tuga ili melan8olija imaju suprotno dejstvo. Neodvojiva od intonacije i ososbine glasa u toku interpretativnog itanja i izraajnog kazivanja, odn. promenama iu snazi i boji glasa. #rilikom itanja ili recitovanja sti8ova vaspita treba da odmeri snagu svog glasa kako bi bio izraajan i da bi ga ula sva deca. -ogiki akcenat 0 svakoj reenici postoji glavna re ili sintagma koji su nosioci nji8ovog smisla i istiu se svojom zvuno7u i znaenjem predstavljaju7i logiko sredite teksta. #rilikom izgovaranja ove rei ili sintagme koriste se postupci kojim se ukazuje na nji8ov znaaj, govori se malo sporije, glasnije, izraajnije, pravi se kratka pauza i sl. #ogreno stavljen akcenat moe sasvim da izmeni smisao izgovorenog. #auze 6unkcije pauza su psi8oloka : pojaavanje emocija; i logika, gramatika >unkcija: obeleavanje misaoni8 celina;, >izioloku >unkciju jer se pauzama

37

regulie disanje, uzima vazdu8 potreban za govor i uspostavlja vizuelni kontakt sa sluaocima prilikom interpretativnog itanja. $d valjano postavljene pauze u najve7oj meri zavisi razumevanje smisla teksta i njegov celovit doivljaj. Kra7im pauzama se razdvajaju pojedine misli, >raze, reenice )empo )empo je brzina kojom se izgovara re, sintagma, reenica ili ve7a sintaksika celina. /ogu7e je razlikovati brzi, umeren i spori tempo govora, tean i isprekidan govor. 0 toku interpretacije dela tempo se naje7e menja, zavisno od sadraja. Npr. kada interpretiramo jednostavan dijalog, tempo se ubrzava, smanjuje se broj pauza, ublaavaju naglasci, dok tamo gde treba recitovati sveanim glasom usporavamo tempo, naglaavanje postaje izraajnije a logike i psi8oloke pauze se uvode u ve7oj meri.

/%&Metodiki aspekt $ovorne interpreta*ije knji:evno$ teksta

0 predkolskoj ustanovi, knjievna dela se predstavljaju celini vaspitne grupe, manjim grupama ili individualno. Najpogodnije su grupe od desetak dece to podrazumeva deljenje vaspitne grupe naroito kada me u njima ima ve7i8 uzrasni8 i drugi8 razlika. "luanje trai izvesnu intimu i blii kontak izme u vaspitaa i dece, a prilikom izraavanja i tumaenja doivljaja to vie nji8 treba da imaju prilike da izraze ta misle i ose7aju. 0 velikim grupama se gubi prisnost izme u dece i vaspitaa a lake se poremeti i panja. #rednost sedenja na stolicama je to svako dete ima svoje mesto zbog ega je manje me usobnog ometanja ali deca su sklona da se ljuljaju na stolicama i kripe i ona deca koja sede na krajevima reda ili polukruga tee vide knjigu zbog ega gube interesovanje. .bog toga neki vaspitai pozivaju decu da se to udobnije rasporede na tepi8u i jastui7ima koji se nalaze na podu, biraju7i pored koga 7e da se smeste u sede7em ili lee7em stavu u polukrugu ili krugu oko vaspitaa. ,aspita tako e sedi na podu ili niskoj, deijoj stolici izbegavaju7i itanje K sa visineL, posebno iza stola, koje ometa komunikaciju. 'ecu treba rasporediti tako da mogu dobro videti vaspitaa. #rie je najbolje itati u utvr eno vreme na koje su deca navikla dok za poeziju ima mnogo pogodni8 situacija u toku dana.. #riu treba itati to prirodnije, kako bi deca mogla da je prate, glasom slinim kao kad se razgovara sa njima. )empo treba da je umeren, bez brzanja, a postizanje dramski8 e>ekata najbolje se postie odgovaraju7im pauzama. #o pravilu, itanje tee u celini bez prekida. #otrebna objanjenja daju se pre itanja ili eventualno, nakon njega. "vakom zgodnom prilikom, naroito za vreme kratki8 psi8oloki8 pauza vaspita podie oi sa teksta da bi se sreo sa pogledom dece i postao svestan sa koliko panje prate itanje, ta preivljavaju. 0koliko panja oslabi, on trai naina da je ptivue i pojaa, promenom glasa, ustajanjem a izuzrtno i pokazivanjem nekog predmeta u vezi sa tekstom. Najvaniji nain odravanja deije panje ipak ostaje vetina onoga ko pria, koja se ogleda kako u njegovoj sposobnosti da odabere zanimljivu priu tako i u kori7enju svi8 izraajni8 sredstava prilikom njene interpretacije. 0koliko su deca mla a, utoliko i prianje treba da traje kra7e,

38

sa decom ispod A god. oko C min, zatim oko @D min a tek sa starijom decom do AD min. (ko se ipak ne uspe u odravanju deije panje, tada je bolje ne insistirati na sluanju preko neke granice nego re7i deci9 mislim da je sada bolje da prekinem ovu priu. Izgleda da vam nije ba mnogo zanimljiva. /oda bismo mogli da je nastavimo nekog drugog dana. #ri tome vaspita ne treba da se odnosi prema deci kao krivcima niti govori sa gorinom. /etodiki postupak koji se preporuuje prilikom interpretacije poezije predvi a da prvo upoznavanje sa knjievnim delom na usmerenoj aktivnosti po pravilu bude samo verbalno. )om prilikom je bolje ne sluiti se nikakvim ilustrovanim, oiglednim matreijalom. )ek u toku drugog, tre7eg i naredni8 ponavljanja pesme, moe se upotrebiti ilustrovani materijal koji moe da olakta pam7enje redosleda poetski8 slika u okviru celine pesme.

/+&E(o*ionalno>intelekt)alna pa)za kao etapa )s(erene aktivnosti /,&Izra:avanje neposredno$ do:ivljaja knji:evno$ teksta
Kada je dete prvi put saslualo priu ili pesmu u dobroj govornoj interpretaciji vaspitaa, kod njega je stvoren tek opti utisak. $va >aza je vrlo znaajna u metodici rada na knjievnom tekstu sa predkolskom decom.'ete 7e tom prilikom prvi put biti u situaciji da iskae ta je doivelo prate7i govornu interpretaciju vaspitaa, ima7e priliku da saopti svoje utiske, ose7anja, raspoloenja, matanja, misli i asocijacije koji su mu se javili mdok je boravilo u umetnikom svetu. $no uistinu proivljava svet knjievnog dela, poto se sa njim identi>ikuje. Ne razlikuje uvek umetniku >unkciju od objektivne stvarnosti te ga opisana zbivanja izuzetno lino poga aju i angauju. "luaju7i govornu interpretaciju dete otkriva u njemu ono to ga interesuje i uzbu uje. ,aspita treba da podstakne dete da se slobodno izraava o onome to je doivelo i promiljalo iz sopstvene perspektive. .bog toga se postavlja kao poseban metodiki problem >ormulacija prvog pitanja, koje se postavlja posle posle govorne interpretacije i kra7e emocionalno-intelektualne pauze. #onekad se moe po7i od naslova, pogotovo ako je upitno >ormulisan : Kako ivi (ntuntunR;. Ili se naslov moe upitno intonirati ili pre>ormulisati. (ko pesma ima neki zagonetni detalj, na njemu se tako e moe zasnivati prvo pitanje : '. %adovi7- #lavi zec je pobega na kraj sveta. 5de je kraj svetaR Vo7e li zec tamo ostatiR 'a li se odande moe vratitiR; $va >aza se odvija u vidu dijaloga vaspitaa i dece, tako to vaspita svoj deci upu7uje pitanje koje treba da i8 pokrene na iskazivanje lini8 zapaanja. $va pitanja ne smeju biti ablonska, ali mogu da budu ili uoptena ili povezana sa odre enim pojedinostima iz knjievnog testa. 'ruga vrsta pitanja tj ona koja se postavljaju u vezi sa nekim detaljima u prii ili pesmi, pomae vaspiatu da sazna kako deca doivljavaju odre ene pojedinosti, koje izazivaju naje7e emotivne i etike reakcije i komentare. 0 ovoj etapi svakako ne7e mo7i da se angauju sva deca u vaspitnoj grupi. /e utim, ona deca koja nisu aktivirana mo7i 7e da porede svoje doivljaje sa

39

onima koje uju, ime 7e se zapravo ipak biti emocionalno pokrenuta i pripremljena za dalji tok interpretacije.

/-&Dr)$a $ovorna interpreta*ija teksta kao etapa aktivnosti //&Do:ivljaj kao is3odite interpreta*ije knji:evno$ teksta
$va etapa se uglavnom zasniva na emocionalnoj komponenti dok se o racionalnom saznavanju knjievnog dela moe govoriti samo uslovno. 'eiji psi8iki razvoj utie na nji8ov domet interpretacije. -iterarna komunikacija predkolskog deteta zadrava se na doivljajnom nivou. 0 recepciji dela dete se oslanja na lino doivljavanje i emocionalno pri8vatanje pa se nji8ova analiza dela zasniva na nji8ovim impresijama onim koje je delo izazvalo kod nji8. /e utim, i ovakav pristup njima omogu7ava da proniknu u neke slojeve dela. #redkolska deca uglavnom ne znaju itati pa samim delom imaju verbalnoauditivni susret : komunikaciju;. ,aspita u ovoj etapi interpretacije upu7uje deci svega nekoliko dobro promiljeni8 i odabrani8 pitanja koja imaju za cilj da omogu7e malim sluaocima da svoje prve, jo nedovoljno uobliene utiske javno saopte. Kod dece se inae takva potreba skoro po pravilu spontano javlja i ona esto ak i bez bilo kakvi8 podsticaja od strane vaspitaa, nakon paljivog pra7enja nekog knjievnog teksta koji im se govorno interpretira, neposredno reaguju pitanjima, iznoenjem svoji8 zapaanja ili ak vidnim mani>estacijama u kojima se prepoznaju nji8ove emocionalne reakcije.

/1&T)(aenje do:ivljaja knji:evno$ teksta> sredinja etapa na )s(erenoj aktivnosti iz knji:evnosti

&tapa tumaenja doivljaja nadovezuje se na pret8odnu i moe se razvijati u raznim pravcima. Na poetku etape tumaenja doivljaja ukoliko je knjievno delo kra7e po obimu : pesma, basna, kra7a pria ili bajka; treba deci omogu7iti da ga jo jednom uju putem vaspitaeve interpretacije. )reba ponoviti jo jednom ime dela i autora. <iogra>ske podatke ne dajemo deci jedino kaemo neto o autoru ako su podaci iz perioda detinjstva samog autora i ako su vani za razumevanje dela. 'rugo itanje : prianje; omogu7ava detetu da produbljeno doivi delo, pa se onda moe lake i bolje, detaljnije razgovarati sa decom o delu. Cilj ove etape : >aze; omogu7ava detetu da osmisli svoj doivljaj. .ato vaspita koristi postupke koji 7e podsta7i i decu da zapaze pojedinosti, da zakljuuju da procenjuju, da uoptavaju da povezuju doivljaje iz dela sa svojim linim, da asociraju na linim iskustvima koja se mogu dovesti u vezu sa literarnom stvarnosti. Izbor polazita za interpretaciju, odn. tumaenje doivljaja zavisi od deiji8 percepcijski8 mogu7nosti. Interpretaciju treba usmeravati ka detetu jer je njemu namenjena. #rvi sudovi dece bi7e impresionistiki. 0 ovoj etapi otkrivaju se elementi koji su kod dece izazvali odre eni doivljaj a to su

40

estetski potencijali dela, motivi, pesnike slike, ritmiko-melodijski elementi, jezika i stilska sredstva i emocionalni i idejni svet i drugo. "vaki od ovi8 inilaca moe postati is8odite interpretacije. Nekada 7emo tumaiti doivljaj izazvan pesnikom slikom. Nekada se zadrati na likovima, nekada na jeziku i sl. (li naravno u skladu sa mogu7nostima recepienta. Na pristup mora biti primeren i detetu i delu. ,aspitaeve >ormulacije moraju biti jasne deci i precizne. Koriste se deci razumljive rei. Cilj je da deca uestvuju u cilju posmatranja dela a ne naravno da i8 imenuju knjievno-teorijskim pojmovima. ,aspita pronalazi razumljive sinonimske varijante za strune termine koji se pojavljuju te 7e njima pojmove opisivati a ne7e i8 imenovati. ,aspita tako e vodi rauna o svom ue7u u razgovoru sa decom, o replikama, o pitanjima dece, o tome da im uvek da odgovor kojim potvr uje da paljivo slua i prati dete. $d posebne vanosti su pitanja koja vaspita postavlja deci. Njima angauje dete da istrauje, upu7uje ga da samo reava problem. $vakva se pitanja u metodici zovu problemska, znai da se detetu ne daju gotovi odgovori, nego se ono stavlja u situaciju da otklanja prepreku i samo pronalazi obrazoleenja svog doivljaja i reavanja problema. Knjievna interesovanja predkolske dece s obzirom na anrove 0tvr eno je da su basne, prie o ivotinjama i bajke, najpopularniji anrovi za predkolsku decu. 'eca od A-C god. Na prvom mestu stavljaju basnu. 'eca od CH god. <ajku, pa poeziju, zatim basnu, priu o ivotinjama pa dramu. Na starijem uzrastu raspored je isti kao na srednjem, stim to bajku najvie vole. Knjievni anrovi i vrste sa kojima predkolska deca mogu komunicirati razvrstavamo u nekoliko grupa9 1. 0spavanke, cupaljke, taunaljke, pro8odalice, blagoslovi, rugalice, razbrajalice, re alice, brzalice, poslovice itd. $ve kratke vrste nastale su u okviru usmene knjievnosti ali poto su prele u pisanu , dobile su i neke elemente savremenog poetskog izraza. !. $vu grupu sainjavaju razliite vrste u okviru A knjievna roda9 epika, lirika, drama, lirska pesma, basna, bajka, pria, pria o ivotinjama, , deija drama... .bog svoje sloene gra e i obima, roman nema iru primenu u radu sa predkolskom decom, mada je mogu7e decu upoznati sa odlomcima nekog romana ili im itati u nastavcima. $"N$,NI &-&/&N)I KN*I4&,N& ")%0K)0%& K($ #$-(.I3)& .( )0/(1&N*& '$4I,-*(*( $vde podrazumevamo 9 - temu - knjievni motiv - kompoziciju - idejni i etiki smisao - jezik i stil - jeziku igru - 8umor

/2&T)(aenje do:ivljaja te(e knji:evno$ teksta

41

'ete se opredeljuje za neko delo najee zbog teme9 @. .a decu su zanimljive teme iz sveta prirode : sadre vizuelne i auditivne motive;- senzorna interesovanja. !. (>ektivna interesovanja dece zadovoljavaju teme u kojima su dominantne emocije : u njima deca prepoznaju vlastiti emocionalni svet; A. )eme iz oblasti >antastinogb, nerealnog, iracionalnog zadovoljavaju deije interesovanje koje je produkt nji8ove imaginacije i mate. Kada sa decom razgovaramo o temi mi pokuavamo da utvrdimo o emu se u delu govori. 'eci ne postavljamo pitanje kad je re o pesmi 5.,iteza K 3evina jutarnja pesmaL = koja je tema ove pesme, nego ta nam je ispriala ptica u ovoj pesmi. Naslov knjievnog dela esto najsaetije izraava temu.

58. T)(aenje do:ivljaja knji:evni3 (otiva

/otiv je terminoloki mogu7e odrediti kao najuu tematsku celinu koja se dalje ne moe razlagati. 'ecu privlae teme iz prirode koje se razvijaju preko mnotva motiva koji u sebi sadre9 @. vizuelne elemente : boje, svetlo, godinja doba, cve7e, pejzai !. auditivne elemente : onomatopeino glasanje ptica, zvuci iz prirode, kia, vetar, grom, ubor potoka, zvuk >rule i sl; 3. oligo>rene elemente = ulo mirisa : miris cve7a, pokoene livade; B. taktilne elemente = neni dodir mamine ruke, cvetni8 latica, svile.. (ko vaspita gradi interpretaciju na pojedinim motivima u delu, upu7iva7e decu da i8 dovode u vezu sa sopstvenim ivotnim iskustvom. Kod predkolske dece se esto doga a asocijativni spoj izme u umetnike stvarnosti u knjievnom delu i nji8ovog linog ivotnog iskustva.

/6&T)(aenje do:ivljaja 0ab)le knji:evno$ teksta

6abula svojom dinamino7u, jednostavno7u i jasno7om najvie privlai dete a ono je primalac bez literarnog i bez linog iskustva. $no prima knjievno delo koje mu prenosi druga osoba itanjem, prianjem ili na drugi nain. 'ete nema vizuelnu komunikaciju sa tekstom : delom; pa ga zato u toku auditivnog prijema s8vata kao celinu. Ipak je mogu7e da starija deca zapaze neke elemente kompozicije ali uglavnom indirektno, preko niza ilustracija na kojima su predstavljeni motivi pesnike slike, likovi, situacije, doga aji, mesto radnje, epizode i sl.

1?&T)(aenje do:ivljaja knji:evno$ lika

Knjievni lik je strukturni elemenat epskog, dramskog pa i ponekog lrskog dela. -ik najvie privlai sluaoca. 'a bi se pristupilo analizi likova, neop8odno je najpre utvrditi ko su akteri zbivanja. Navode se nji8ova imena i nadimci, zatim ta lik radi i kako se ponaa. 0tisci dece su emocionalno obojeni. -ik moe da i8

42

obraduje, nasmeje , da i8 rastui, da se zabrinu za njega. 'eija zapaanja o likovima ukaza7e na to da li su deca s8avtila i doivela knjievno delo-tekst. 'eca mogu da analiziraju pozitivne i negativne likove i uvek 7e se staviti na stranu slabijeg ali pozitivnog. /ogu analizirati >izike osobine lika i donekle karakterne osobine = poten, iskren, dobar, odan i sl.

1%&T)(aenje do:ivljaja jeziko>stilski3 odlika knji:evno$ teksta

'ecu privlae rei svojim zvuenjem, ponavljanjem : re>reni i replike; i uopte svojom emocionalnom obojeno7u. *eziko-stilska problematika obu8vata9 @. renik pesme = neologizmi, deminutivi, augmentativi, 8omonimi, sinonimi, antonimi i sl. !. stilske >igure = pore enje, epiteti, onomatopeja, 8iperbola, personi>ikacija 'eca ne mogu da razumeju stilske >igure koje su zasnovane na prenesenom znaenju rei 9 simbol, meta>ora, alegorija. 'eca ne ue pravila pesnikog jezika ve doivljavaju umetnost i tako se postepeno uvode u knjievnost. Iz tog razloga se termini9 stil, stilska sredstva, jezik, zamenjuje odgovaraju7im deskriptivnim sinonimima. Npr. Koje lepe rei je pesnik stavio uz re cvet pa je cvet postao jo lepi : epiteti;+ koga ste uli u ovoj pesmi :onomatopeja;, koje neobine rei ste uli: neologizmi; itd. .a decu su zanimljivi izrazi : >razeologizmi; tipa9 zdrav ko dren, vredan kao mrav, pela...0pravo zato to i8 karakterie snana ekspresivnost. 'eca i sama mogu praviti na osnovu uoeni8 slinosti ovakve izraze

1+&T)(aenje do:ivljaja jezike i$re ) knji:evno( tekst)

Kada se govori o ovom aspektu knjievnog dela namenjenog deci upotrebljavaju se razliiti termini 9 igra reima, nonsens, neologizmi, kovanica, kalambur i sl. $ igri reima govorimo onda ako se pojedine rei u reenici grupiu po srodnom zvuku, tj. <ilo po potpunoj, bilo po deliminoj 8armoniji.0 istom znaenju se upotrebljava i termin kalambur, koji je >rancuskog porekla. #od zaumnim jezikom podrazumeva se individualni jezik koji je lien odre enog znaenja. .a razliku od zajednikog jezika koji slui kao sredstvo komunikacije a zaumnom jeziku se ostavlja sasvim po strani njegova smisaona strana i on se svodi na neku vrstu onomatopeja i usklika sa emotivnim nabojem. Nonsens : eng. <esmislica; se u knjievnosti ostvaruje npr putem sti8ova nelogine i apsurdne sadrine, katkad sa izmiljenim reima pravljenim za zabavu deci ili kao 8umoristika poezija. Neologizam je novotvorevina, novostvorena re koja nastaje i gradi se po modelu koji postoji u odre enom jeziku a sastavljen je od raspoloivi8 tvoraki8 materijala iz jezika. Kovanica je slian pret8odnom terminu i oznaava re vetaki KskovanuL za neku priliku. I igra i stvarnost knjievnog dela za decu odvijaju se u K kobajagi svetuL. #redkolska deca se rado igraju reima i rado pri8vataju ponu enu igru rei. $na 43

su zainteresovana za knjievna dela koja se temelje na jezikoj igri i vlastitu stvaralaku igru posaknutu knjievnim tekstovima u kojima jezika igra predstavlja bitni strukturni element. *ezike igre izuzetno podstiu deiju matu i zadovoljavaju deiju potrebu za smiljenim besmislicama. *.*..maj = #esma o maksimu, kad bi, kako bi '.%adovi7- )aram, #era .ubac- laljiva pesma...isl.

1,&T)(aenje do:ivljaja 3)(ora ) knji:evno( tekst)

Vumor je nezaobilazni element knjievnosti za decu. Najbolja knjievna dela za decu ujedno su i 8umoristina. Izrazito prisustvo 8umora u delima daije literature mogu7e je tumaiti detetom i njegovom prirodom s jedne strane, a sa druge strane piscem i njegovim namerama. Vumor je jedan vid otkrivanja sveta o kome mali K italacL ne zna mnogo i ne raspolae dovoljnim obimom injenica. #ieve namere i >unkcije koje pridaje 8umoru u delu koje pie za decu mogu biti sasvim razliite. Vumor moe piscu posluiti da bi pojasnio ili pojednostavio pedagoke poruke koje putem svog dela upu7uje detetu- uiniti zanimljivim ono to treba pri8vatiti kao korisno. Ima pisaca kojima za razliku , 8umor slui da prikau smene strane ivota , da katarzino sme8om osloba aju od neki8 emocija koje se ne doivljavaju kao prijatne. Vumor moe poticati od igre reima, nonsensa, poreme7ene gramatike norme, paradoksa, apsurda, komike situacije i komike naravi, naravno naje7e deije.

1-&T)(aenje do:ivljaja idejno$ i etiko$ s(isla knji:evno$ teksta

Ideja knjievnog dela predstavlja umetniki problem, ije je jedinstveno reenje samo delo. Ideja knjievno-umetnikog dela se ne moe >ormulisati pre i izvan dela. )reba znati da se knjievno delo ne moe svesti samo na jednu ideju ve7 da se u njemu vie ideja me usobno dopunjuju i prepli7u sainjavaju7i njegov celovit i jedinstven idejni svet. 0 svakom knjievnom delu ipak razlikujemo osnovnu ideju i ona proima ukupnu strukturu dela. 'oga a se u praksi da se idejni smisao knjievnog dela tokom interpretacije suava i siromai . 'o toga dolazi naroito kada se ideja knjievnog dela svede na jednu i jednoznanu pouku. )umaenje ideje ne valja odvajati ve7 je treba sponatno uklopiti tokom doivljajne interpretacije pojednini8 slika, sti8ova, stro>a, likova i drugi8 elemenata umetnike strukture. Na ovom uzrastu idejna analiza treba da bude svedena samo na osnovni, elementarni oblik. )o se moe posti7i traenjem mesta u knjievnom delu u kome se osnovna ideja najjasnije moe prepoznati. $d dece ne treba traiti da ideje >ormuliu ve7 i8 up7ivati da i8 pronalaze i povezuju sa linim iskustvom ili ljudima, doga ajima i situacijama koji su im poznati. Kod dece na ovom uzrastu razvijena su moralna intuitivna ose7anja. 'ete preuzima i ceni optepri8va7ene vrednosti.$no nema razvijeni autonomni moral i jasne sopstvene procene etiki8 vrednosti. Npr. dete kae da nije lepo 44

lagati zato to je to ulo od roditelja a ne zbog toga to ima jasan ose7aj za razlikovanje istine od lai kao sasvim uslovni8 , relativni8 etiki8 kategorija. "a njima je bolje voditi spontani razgovor u kome 7e se ideje knjievnog dela odslikavati kroz primere iz deijeg ivota. 'akle, na usmerenoj aktivnosti iz knjievnosti ne7emo upotrebljavati termin ideja knjievnog dela, ve7 moemo pitati9 - o emu ste razmiljali dok ste sluali ovu pesmuR - 3ta ste saznali iz ove prieR - 'a li vam je ova pesma poruila neto lepoR - Kako ste se ose7ali dok ste sluali ovu pesmuR .atoR

1/&T)(aenje do:ivljaja lirske pes(e 7 zv)kovna i rit(ika or$aniza*ija8

#rilikom interpretacije lirske poezije moe se po7i od pojedini8 speci>ini8 umetniki8 obeleija ovog anra a to su9 W osnivni pesniki motiv W osnovno pesnikovo raspoloenje- osnovna emocija Wkarakteristine pesnike slike Wjezike i stilska sredstva kojima su one gra ene W zvukovna i ritmika organizacija W narativni tok $naj strukturni elemenat koji je najsnanije delovao na decu treba da bude osnovno polazite za interpretaciju, on daje smer razgovoru koji 7e se o pesmi voditi. "a decom mla eg uszrasta mogu7e je interpretaciju graditi na jednom strukturnom elementu, dok na starijem uzrastu moe biti obu8va7eno vie takvi8 elemenata. .vukovna i ritmika organizacija je jedno od bitni8 obeleija lirske pesme. #esmu ini melodija rei i sti8ova. "ti8ovi i proza su dva tipa knjievnog izraavanja. Kad uju jedan knjievni tekst, predkolska deca lako razlikuju da li je napisan u sti8u ili proznim nainom. 'eca to zapaaju na osnovu razliitog ritma govora.%itam sti8ova nastaje usled posebne zvukovne organizacije a ostvaruje se smenjivanjem naglaeni8 i nenaglaeni8 slogova po odre enim pravilima, pauzama, glasovnom uskla eno7u, sintaksikom i semantikom celovito7u i sl. 'eca sti8 de>iniu kao neto gde se rei lepo slau. #redkolsko dete poeziju slua a ne ita i uvek bolje i radije pri8vata onu koja je zvune i melodina. %ima ima znaajnu, ako ne i presudnu ulogu. #oneki glasovi i grupe glasova u okviru rei ili reenica imaju takva akustika svojstva da su u stanju da imitativnim podraavalakim putem doaraju realne akustike doivljaje. &kspresivna vrednost glasova uslovljena je samom nji8ovom prirodom. Impresivna vrednost glasova javlja se obino u vezi s namerom da se proizvede odre eni e>ekat ili da se svesno izazove odre ena impresija. 6onolistika sredstva9 - onomatopeja = ostvaruje najupadljivije slaganje zvuka i znaenja i adekvatno odslikava prirodne zvuke - asonanca- nastaje ponavljanjem isti8 vokala u uzastopnim reima 45

- aliteracija = naglaeno isticanje isti8 konsonanata ili slogova 'ete na speci>ian nain doivljava zvuke pa samim tim i rei i poeziju kao svojevrsne zvune sklopove. 'ete je po svojoj prirodi sklono oponaanju , imitaciji, prve rei deteta skoro redovno su onomatopeinog karaktera pa je zato dobro to su i prve pesnike rei sa kojima 7e se upoznati iz istog podruija izraavanja. Kod deteta, doivljavanje ritma po pravilu vezano je za pokret, zvuk ili vizuelne element. 'ete ritam doivljava auditivno-motoriki. )reba samo voditi rauna da prilikom izbora oiglednog materijala on bude povezan sa temom, motivima ili nekim drugim elementom pesme.

11&T)(aenje do:ivljaja lirske pes(e 7pesnike slike, pesniki (otivi8

#od pesnikom slikom podrazumevaju se jezikom razvijeni i tako konkretizovani motivi. Interesovanje predkolskog deteta za pesniku sliku zasniva se na uro enoj sklonosti da misli i govori u slikama. $no, sluaju7i jednu lirsku pesmu, zamilja i dogra uje slike koje su kao pojedinani >ragmenti zaokupile njegovu panju. 0 procesu doivljavanja pesme dete dopunjuje pesnike slike . $d dece predkolskog uzrasta nije lako dobiti podatke o nji8ovim unutranjim, zamiljenim slikama. $na imaju dosta teko7a sa verbalnim izraavanjem svoji8 ulni8 percepcija. .bog toga prilikom interpretacije pesnikog teksta treba razvijati deiju vizuelnu i auditivnu imaginaciju. )reba i8 usmeriti na >antazijsko dogra ivanje pesnike slike tako to 7e se upu7ivati da zamiljaju te slike i da i8 izraavaju likovno, verbalno ili na neki drugi njima primeren nain. 'ecu treba podsticati da u pesmi zapaaju takve elemente koji se mogu gledati, videti, posmatrati, oslukovati, uti, sluati, pomirisati i slino. )akva deija poezija koja je bogata pejzanim motivima s mnogo onomatopejski8 elemenata izrasla na igri i imaginaciji uspe7e da pokrene deije >antazijske potencijale.

12&9enje sti3ova napa(et 7zapa(;ivanje sti3ova8

#ostoje dva naina pam7enja 9 @. uzgredno, nesvesno !. namerno, svesno 'eca uivaju u sluanju iste pesme vie puta i esto se deava da je prilikom ti8 ponavljanja i zapamte uivaju7i u njenom ritmu i zvuku. 0 drugom sluaju uenje sti8ova je posledica odluke da se usvoje tako da se mogu reprodukovati napamet. Namerno uenje je za decu korisno jer se vaba memorija i voljna panja, razvija inteligencija. 0enje sti8ova doprinosi da povuena i 7utljiva deca postanu otvorenija i govorljivija. Kad se sti8ovi poveu sa pokretima, posebno plesnim razvija se smisao za ritam i otklanjaju teko7e u govoru. %azvija se smisao za lep izgovor, bogate se i izraajne sposobnosti dece. Ima razni8 postupaka za uenje sti8ova, to zavisi od karaktera teksta, uzrasta dece. #rilikom prvog susreta sa odabranim sti8ovima vaspita treba da i8 to lepe goovorno interpretira ali ne i da postavi zadatak da i8 deca usvoje odma8. #osle prvog susreta dece sa pesmom obavlja se svojevrsno tumaenje pojedini8 njeni8 elemenata. "ti8ovi se pamte za8valjuju7i ponavljanju ali i podse7anju na osnovu 46

zapam7enog smisla, ritma i rime. .a bolje usvajanje sti8ova veoma je vano ponuditi deci bogate i raznovrsne aktivnosti. Izraavanje doivljenog i saznatog reima, pokretima, crtanjem, sliaknjem, modelovanjem u dramskoj igri itd. #esma se ui kao celina a ne parcijalno, to je potrebno da bi se s8avtila celovito.Cepkanje na stro>e naruava smisao pesme, oteava pam7enje. #esmu treba ponavljati u vidu individualnog recitovanja. Vorsko recitovanje remeti izraajnost govorne interpretacije. #onekad je mogu7e pokuati recitovanje sa vie dece istovremeno, ali ne vie od dvoje-troje. #omo7 vaspitaa se pre svega sastoji u podse7anju na smisao pesme, pokazivanju gestom, navo enju kljune rei, zapoinjanjem sti8a. 0svajanjem sti8ova doprinosi nji8ovo doivljavanje, povezivanje emocija koje bude sti8ovi sa deijim iskustvom podvlaenje ovog doivljaja briljivo odabranom muzikom ili pokazivanje slike sa odgovaraju7om temom.

14&T)(aenje do:ivljaja bajke i prie

<ajku kao knjievni anr de>iniu slede7i bitniji elementi umetnike strukture9 - >antastini svet koji se prepli7e sa stvarno7u - likovi koji su predstavljeni jednostavno, statino, bez unutranjeg psi8olokog razvoja - >abula koja se parvolinijski razvija - apstraktni stil = odsustvo opisa likova, umetnikog prostora i vremena, jednodimenzialnost sveta - stilsko kompozicione speci>inosti = ponavljanje, naelo trojstva, gradacija - idejni svet sa optimistikom irealnom slikom ivota. 6antastika je sutinsko obeleije bajke. $na se obino de>inie kao udesna pria. 0 bajci se natprirodno mora prikazati kao prirodno, udesno i udo se pri8vata kao sasvim mogu7e. (ko se >antastini elementi u bajci proprate komentarom da se tako neto ne deava u ivotu, tada smo bajci oduzeli njenu speci>inost i pretvorili je u realistinu priu. 'eca treba da doivljavaju i komentariu 9 >antastine likove, osobine i mo7i, doga aje, predmete, predele i sl. (naliza >antastini8 elemenata se uvek obavlja tako to se o svetu o kome se govori u bajci razgovara kao da on postoji. 'ete se ne distancira od knjievnog dela kao odrasli, dete veruje u njegovu stvarnost i pri8vata je kao postoje7u. 0koliko vaspita svojim pitanjima vodi decu ka deziluziji on 7e liiti bajku upravo oni8 vrenosti koje ona sadri u sebi. 0 interpretaciji bilo kog i bilo kakvog knjievnog dela uvek treba negovati zasnivanje tumaenja na pokretanju deije mate i sposobnosti dece da zamiljaju i stavraju udesne svetove, na nji8ovoj potrebi za neobinim, neoekivanim, zagonetnim, tajnovitim

16&T)(aenje do:ivljaja basne

<asna je takva knjievna vrsta ija su strukturna obeleja9 - to je alegorijska pria - sa ivotinjama kao naje7im likovima 47

- sastoji se iz >abule i pouke, naravouenija - to je kratka, jednoepizodina ili dvoepizodina pria - ima dramska obeleja, kompoziciju, dijaloge <asna privlai predkolsku decu zbog toga to se zasniva na animistikom pogledu na svet i to u persini>ikovanom obliku prikazuje pojave ive i neive prirode. 4ivotni likovi i scene, jednostavna i kratka >abula, komian ton = sve su to tako e takva obeleja basne koja je ine izuzetno zanimljivim tivom za male sluaoce. <asna je bliska poslovici po svome saoptenju i poenti. Naje7i su takvi primeri basni u kojima se do naravouenija dolazi preko pouke koja je data u obliku isprianog primera. #redkolska deca basnu s8vataju kao priu o ivotinjama. 'eca su ipak u stanju da ivotno iskustvo koje se nudi kroz >abulu i naravouenije basne poveu sa svojim iskustvom i izvesnim tipinim situacijama, doivljajima i problemima iz svoga ivota. 0 interpretaciji basne kao polazite uzima7e se slede7i elementi9 likovi, >abula i pouka. Najpre se analiziraju likovi i >abula a zatim se u zavisnosti od deijeg socijalnog i emocionalnog iskustva izvodi pouka. Karakteristike likova u basni deca otkrivaju pomo7u nji8ovi8 postupaka i govora. $na tako e rasu uju o moralnoj dimenziji likova i pokuavaju da u tom smislu vrednuju nji8ovo ponaanje. #reko analize likova i nji8ove etike procene, deca 7e uspeti da s8vate pa ak i izdvoje pouku basne.

2?&T)(aenje do:ivljaja pojedini3 vrsta jednostavni3 0or(i )s(erene knji:evnosti 7 )spavanke, *)paljke, ta)naljke8
$vi oblici se nazivaju jo i govorne igre ili govorni izrazi i ve7ina nji8 je namenjena upravo deci. 0spavanke #rilikom interpretacije uspavanke, moda najlirinije pesnike vrste, treba naroito obratiti panju na relevantne elemente njene strukture, a to su9 - poetska snaga, ostvarena lirskom neposredno7u u iskazivanju ljubavi, nenosti i topline - slikovitost izraza kojom se o>ormljuju elje upu7ene detetu - tragovi ar8aine vere u magiju rei 'a bi ovakav vid deijeg jezikog stvaralatva bio uspean i da bi maksimalno dole do izraaja kreativne jezike sposobnosti deteta potrebno je da se pret8odno deca dobro upoznaju sa pojedinostima. Iz naina ivota oni8 bi7a kojima se uspavanke upu7uju kao i sa pojmom uspavanke kao knjievne vrste i njenim sadrajem. )reba deci napomenuti da u uspavankama majka uvek uspavljuje svoje dete, upu7uju7i mu lepe i nene rei kojima mu eli miran san, sre7u i sve ono to je najbolje za njega dok jo dete , a i onda kad ve7 poraste i postane odraslo. Cupaljke )o su ritmike pesme namenjene najmla ima. "trukturni elementi cupaljki su 9 ritam i 8umorno osenenje )aunaljke

48

%itminost i melodinost koje se ljubavlju u pesnikom ritmu ali i ritmu sa kojim se izvode pokreti tapnja. #odsticajni karakter ovi8 pesama putem koji8 se setetu alju poruke da je voljeno i vredno panje. 0 sklopu mnogi8 taunaljki spominje se detetovo ime to ini da one daju podrku detetu u stvaranju o8rabruju7e slike o sebi kao o bi7u ka kome se usmeravaju panja i ljubav roditelja. #ro8odalice )o su takva vrsta kratki8 narodni8 pesama koje su namenjene najmla em detetu da bi ga o8rabrile u njegovim prvim pokuajima da se uspravi, stane na noge i naini nekoliko koraka. 0 njima su vani ritam i podsticajni ton. <lagoslovi )o su poseban >razeoloki oblik u naem >olkloru. Karakteristike su 9 )ema blagoslova je dobra i lepa elja koja se upu7uje nekoj osobi, iako u >ormi samo jedne uzvine reenice blagoslov je uvek uoblien pesnikim jezikom. Njegova >unkcija je da podsticajno deluje na osobu kojoj se upu7uje. %ugalice )o su takve deije pesme u kojima su deca ili neke prirodne pojave izloene blagom podsme8u. %azbrajalice Njima se deca esto slue da bi odredila ko 7e zapoeti neku igru, da bi me u sobom podelila uloge u svojim igrama. $snovna strukturna obeleja razbrajalica su9 zvuni e>ekti, zasnovani na aliteraciji, asonanci i rimi, nonsensni karakter, zaumni jezik, koji nas vra7a pragovoru. 0 njima je vaan ritam slogova koji se govore skandiraju7i m izgovorom i za8valjuju7i tome deca i8 i pamte. %e alice, brzalice, zagonetke, poslovice...

2%&Sa(ostalne i stvaralake aktivnosti de*e podstakn)te do:ivljaje( i t)(aenje( do:ivljaja knji:evno$ teksta kao zavrna etapa )s(erene aktivnosti iz knji:evnosti
Kod predkolske dece postoji potreba da ono to su ula i doivela za8valjuju7i izraajno interpretiranom knjievnom delu, izraze u igri, crtanju ili likovnom oblikovanju. .animljivo je da nakon sluanja pesme ili prie deca pokuaju da likovno izraze ono to su zamislila i doivela. Crtaju7i, slikaju7i i oblikuju7i inspirisano knjievnim tekstom, dete se u ve7oj meri usredsre uje na njega nego kada ga samo uje. )ako likovne aktivnosti doprinose oboga7ivanju aktivnosti iji je smisao da priblie deci literatura. #esma , bajka, pria, basna i svako drugo knjievno delo moe da poslui kao inspiracija za dramsku igru ili dramatizaciju. 'ovoljno je npr u kutku doma7instva proitati deci pesmu o bolesnoj lutki pa da nji8ova igra postane bogatija. ,ano je da svi uestvuju u pripremi za dramatizaciju izradi dekora i kostima, razgovoru o knjievnom delu i podeli uloga, analizi karakteristika likova i nji8ovi8 me usobni8 odnosa. 'ok jedni izvode igru dramatizacije , drugi se javljaju kao publika i pomau oko organizacije predstave, a zatim se uloge menjaju i to traje dok kod dece postoji interesovanje. $vim aktivnostima moe da pret8odi poseta pozoritu u gradu. Kombinovanje izraajni8 sredstava razni8 umetnosti najuspenije upotpunjuje i bogati deiji doivljaj bilo koje teme kojom se bave. /ogu7e je organizovati neku vrstu 49

tematske izlobe slika posve7eni8 prole7u i propratiti je sti8ovima na istu temu uz odgovaraju7u muziku.

2+&Kako i kada objanjavati nepoznate rei ) knji:evno( tekst)

)umaenje nepoznati8 rei moe se vriti pre, posle ili tokom interpretacije. Nije dobro tokom interpretacije da se deci ne odvlai panja. &lementarni preduslov za razumevanje i doivljaj knjievnog teksta podrazumeva objanjenje manje poznati8 ili nepoz8ati8 rei u delu.. *o u >azi izbora teksta , vaspitau je jasno koje su to rei i odma8 raznilja kako 7e i8 objasniti. 0 kategoriju nepoznati8 rei ubrajaju se ar8aizmi, varvarizmi, provnicijalizmi, koji8 npr ima u delima .maja. .atim kovanice, nonsensne rei, neologizmi, koji8 dosta ima u modernoj knjievnosti : kod <aloga- visisaba, visiteta;. #rilikom objanjenja nepoznati8 rei i izraza moemo koristiti sinonime rei : avlija-dvorite, zdenac-izvor;. .atim vie sinonima 9 smazao-krkao-gutao, .atim sinonime sintagme = mamac- ime se riba lovi, sed = onaj ko ima belu kosu. Nepoznate rei mogu se objanjavati nabrajanjem elemenata ulaze u odre eni pojam npr muzike instrumente tako objanjavamo. "voje znanje proveravamo u renicima i leksikonima. ,erbalni postupci mogu se dopuniti slikom, crteom ili gra>ikim prikazom. (ko deci pokaemo nepoznati predmet najbolje i najlake 7e 7e ga upamtiti : >enjer, vreteno, tiganj, tkanica i sl. Iz pesama '.&ri7a; 'a bi se stvorili uslovi za recepciju knjievnog teksta , ukoliko u njemu ima nepoznati8 rei i izraza, prilikom objanjavanja nji8ovog znaenja primenjuju se odre eni postupci. )o su9 tumaenje nepoznati8 rei pomo7u sinonima, sa vie sinonima, sinonimskom-sintagmom, nabrajanjem elemenata koji ulaze u pojam, nepoznate rei se trae u enciklopedijama i renicima, dopuniti ili zameniti slikovno-gra>ikim postupcima ; predmeti, >otogra>ije, slike, crtei, skice;

2,&'ovezivanje knji:evnosti sa dr)$i( )(etnosti(a

&stetsko vaspitanje koje tei razvijanju celovitii8 potencijala detetu ne >avorizuje jednu umetnost na raun druge ve7 tei da i8 priblii detetu povezano, to se pretvara u organizacioni, metodiki princip. )o se naje7e postie tematskim pristupom odn. pronalaze se knjievna, muzika, likovna i druga ostvarenja inspiraisana istom temom. Interpretacija knjievnog teksta povezuje se sa odgovaraju7om muzikom pratnjom i likovnim delima koja slue kao ilustracije.0 ovom sluaju se delima drugi8 umetnosti pojaava literarni doivljaj. #rema tome, osnovni cilj prezentiranja dela likovne i muzike umetnosti povezano sa knjievnim ostvarenjima je da deca dobiju poetne podsticaje za nji8ovo integralno i pojaano doivljavanje i razumevanje i kao i da inspirisana njima pokrenu i vlastite kreativne potencijale. <iraju7i umetnika dela treba da se rukovodi mogu7nostima detetove recepcije, ne zapostavljaju7i pri tom vrednost dela. Kori7enje dela drugi8 umetnosti mogu7e je na mnogo naina i u raznim prilikama- ilustracijama, muzikom, prera eno u dramski tekst, putem >ilma, dija>ilma, pozorite za decu i sl. Kod predkolske dece postoji potreba da ono to su ula i doivela za8valjuju7i izraajno interpretiranom knjievnom delu 50

izraze u igri, crtanju, likovnom oblikovanju. #ristup knjievnom delu i njegov dublji doivljaj posebno olakavaju dela likovne umetnosti a ta dela treba da odgovaraju i tematski. #o pravilu, likovno delo se pokazuje deci na poetku aktivnosti u kojoj 7e se upoznati sa predvi enim knjievnim delom. #osmatranje likovnog dela obino zapoinje navo enjem njegovog naziva i autora. )ek nakon posmatranja i doivljavanja likovnog dela sledi kratak razgovor kojim vaspita usmerava decu da priaju o onim elementima koji se mogu povezati sa knjievnim delom, npr temom, likovima, ose7anjima koja izaziva i sl. )ako likovno delo olakava pristup knjievnom delu, omogu7avaju7i njegovo dublje razumevanje i doivljavanje. #onekad je zanimljivo da nakon sluanja pesme ili prie deca pokuaju da likovno izraze ono to su zamiljala i doivela, a zatim svoje ilustracije uporede sa ilustracijama umetnika. Kvalitetno interpretiran tekst koji je kod dece stvorio upeatljiv doivljaj, moe se koristiti kao inspiracija i podsticaj za samostalno likovno izraavanje. Crtaju7i , slikaju7i i oblikuju7i inspirisano knjievnim tekstom, dete se u ve7oj meri usredsre uje na njega nego kad ga samo uje. )ako likovne aktivnosti doprinose oboga7ivanju aktivnosti iji je smisao da priblie deci literaturu. Interpretacija knjievnog dela osim u likovnim, moe biti vrlo uspeno kombinovana sa delima kako vokalne, tako i instrumentalne muzike. Izuzetno je zanimljivo kada se neki delovi teksta otpevaju. ,aljana muzika pratnja uz uklapanje instrumentalni8 i voklani8 sekvenci, moe znatno da osvei i obogati doivljaj koji se stvara itanjem knjievnog dela. #rilikom biranja muzike vaspita se opredeljuje za muzike komade u skladu sa motivima i emotivnim karakterom knjievnog dela, primereni deci i vremenu kojim raspolae. 6unkcija muzike je u ovom sluaju da podstakne deiju matu za bogatije predstavljanje sebi slika. #esma, bajka, pria , basna i svako drugo knjievno delo moe da poslui kao inspiracija za dramsku igru ili dramatizaciju. 'ovoljno ja npr. u kutku doma7instva proitati deci pesmu o bolesnoj lutki pa da nji8ova igra bude drugaija. ,ano je da svi uestvuju u pripremi za dramatizaviju izradi dekora i kostima, razgovoru o knjievnom delu i podeli uloga, analizi karakteristika likova i nji8ovi8 me usobni8 odnosa. 'ok jedni izvode igru dramatizacije, drugi se javljaju kao publika i pomau oko organizacije predstave a zatim se uloge menjaju i to traje dok kod dece postoji interesovanje. $vim aktivnostima moe da pret8odi poseta pozoritu.

III DRAMSKO STVARALATVO DECE I VASPITAA PODSTAKNUTO KNJIEVNIM TEKSTOM

Kada je re o dramskom stvaralatvu dece i kad je podstaknuto knjievnim tekstom jasno je da se tu prepli7u govor, pokret, slika i muzika. 'ramsko stvaralatvo dece mogu7e je prepoznati ve7 u prvim igrama mate ili igrama uloga, to zapravo jesu deije spontane improvizacije naje7e na teme iz obinog ivota, naravno i knjievni8 tekstova koje deca izvode sama ili uz pomo7 lutaka pa sve do lutkarskog pozorita, stonog pozorita, pozorita senki, sliica i sl. .a dramsko stvaralatvo dece neop8odna je podsticajna atmos>era.

51

2-&I$ra )lo$a kao oblik dra(sko$ stvaralatva predkolske de*e

#odrazumevaju imitaciju ali za8tevaju intuitivno razumevanje ali i odgovaraju7u motivaciju. "adraj ovi8 igara postepeno se proiruje u zavisnosti od okruenja : ),, knjievnost, >ilm i sl.; $d usamljene igre i igre u parovima prelazi se na kolektivnu igru. 0 poetku se deca igraju oni8 igara koje prave iskljuivo na osnovu doivljaja a tek kasnije i u deliminom izmiljanju. "vako dete uestvuje koliko eli. 0 igrama koje sadre elemente dramski8 aktivnosti neobino je vana uloga vaspitaa jer on podstie decu na dijaloge , daje im nove ideje kako da se govorom izraze, gestom, mimikom.. I vaspita uestvuje u igri tako to sam neto otpeva, odigra i sl. $vim se igrama deca uvode u najsloeniji oblik deijeg stvaralatva u dramsku igru.

2/&Dra(ska i$ra kao oblik stvaralatva predkolske de*e podstakn)to$ knji:evni( teksto(
#odrazumevaju uestvovanje dece u izvo enju jednostavni8 komada napisani8 za tu svr8u ili adaptirani8 knjievnog dela za decu. 'eca se ovde slue izraajnim sredstvima pozorine umetnosti. Komad treba da sadri dovoljno zbivanja, likova, dijaloga. Naroito su pogodna dela u kojima su zastupljeni sti8ovi. .a dramatizaciju su najpogodniji umetniki tekstovi koji su deca ve7 ranije upoznala. Kada posmatraju svoje omiljene likove u materijalizovanom vidu i kada su sami uesnici, deca uivaju. /ogu se dramatizovati bajke9 Crvenkapa, A praseta, maak, petao i lisica, deda i repa, zunzarina palata... @. #re svake dramatizacije neop8odno je da deca uju tekst, da analiziraju ideje, likove, >abulu, kompoziciju, slino kao prilikom interpretacije prie. Naroito se vodi rauna o postupcima likova i nji8ovim karakteristikama : 8rabar, veseo, lakomislen;. 0poredo sa tumaenjem deca usvajaju tekst. 0z svaku dramatizaciju treba da budu ukljuena sva deca. !. #osle upoznavanja teksta i analize prelazi se na dijaloka mesta u tekstu, ukazuje se na ose7anja i motive postupanja pojedni8 likova. Npr. .a lukavu lisicu iz prie K/aak, petao i lisicaL, deca gotovo samostalno pronalaze izraajna sredstva kojima 7e je predstaviti. 'ecu je neop8odno samo podsta7i i ne >rustirati i8 suvinim intervencijama. "vaku repliku ponavlja vie dece nekoliko puta kako bismo se opredelili za najbolji nain izgovora. #ripremljena predstava je rezultat rada cele grupe jer svi uestvuju u stvaranju koncepcije i traenju najbolji8 reenja. A. Najvie kreativnosti za8tevaju replike kojima se izraavaju sloena ose7anja i koje za8tevaju promene intonacije. B. #osle replika prelazi se na mizancen : pokret na sceni; jer je on isto tako vaan kao i govor. Najjednostavnija scena za dramsku igru jeste sredina radne sobe a oko nje su gledaoci koji ostavljaju malo slobodnog prostora

52

na ! mesta za ulazak i izlazak glumaca. "vaki pokret mora biti dobro osmiljen i u skladu sa zbivanjima i karakteristikama likova. C. #osle ovoga prelazi se na podelu uloga i izvo enje dramske igre. "vaka uloga ima ili treba da ima nekoliko postava dece koja su spremna da izvedu predstavu. $vo pre svega da bismo aktivirali svu decu. $ni koji nisu na sceni, bi7e publika, razvodnici, prodavci karata i sl. "vako seda na svoje mesto , predstava poinje na znak :kao prava predstava;, aplaudira se izvo aima i svi su uesnici. H. #osle predstave razgovara se o onome to je vi eno i predlau eventualni naini za poboljanje slede7e igre a to pove7ava interes i KglumacaL i KpublikeL. 'eci ne dajemo uloge nepokretni8 stvari :drvo, stena, zgrada; jer se to protivi nji8ovoj prirodi, zamara i8 statinost i postaje im dosadno. 7. 0spe8u dramske igre doprine7e jednostavni kostimi ili samo detalji kostima koje koriste neki likovi. #osebna dekoracija nije neop8odna jer to deca nadomeste svojom matom. 'ovoljno je samo markirati delove nametaja ili krupne igrake koje se koriste kao dekor. 0 dramske igre mogu se utkati muzike sekvence koje 7e doprineti stvaranju bolje atmos>ere./uzika moe biti i konstantna pratnja. "ami izvo ai mogu otpevati neke replike, muzikom se moe zapoeti i zavriti neka predstava ali se uvek mora birati adekvatna muzika i biti oprezan pri uklapanju muzike u dramsku igru.

21&5)tkarsko pozorite kao oblik dra(sko$ stvaralatva ) vrti;)

$no veoma zaokuplja panju dece i raduje i8. Neke lutke deca naroito vole i lako se sa njima identi>ikuju dok neke predstavljaju model nepoeljni8 osobina i nji8 ne pri8vataju. "cena pozorita lutaka svojom dimenzijom prilago ena je predkolskoj deci. 'eca uvek s nestrpljenjem oekuju lutke, sa njima priaju i poveravaju im se. #rilikom pripremanja lutkarskog pozorita, vaspitaica je istovremeno scenarist, reiser, kreator lutaka, voditelj lutaka i onaj ko se bavi rasvetom. #rvi korak u pripremi predstave lutkarskog pozorita jeste izbor knjievnog teksta. $n mora imati umetniku vrednost, mora biti prilago en uzrastu mora biti deci razumljiv. )o su uglavnom kratki , dinamini tekstovi puni radnji i dijaloga a junaci bliski deci i privlani. /noge deije pesme mogu se uspeno koristiti za lutkarsko pozorite. "ti8ovane bajke, prie su tako e pogodne. /ogu7e je ak prikazati tekstove nonsensnog karaktera u kojima su likovi neobini, scene apsurdne, 8umor-alogian. Naravno postoje i posebni tekstovi namenjeni za prikazivanje u nekoj vrsti pozorita.

22&Deije pozorite l)taka ) predkolskoj )stanovi

#osle gledane lutkarske predstave kod dece se zapaa elja da se i sama Kigraju pozoritaL. .a ovu svr8u mogu da poslue i obine igrake, ali je najbolje imati poseban kutak runi8 lutaka i marioneta, malu lutka-scenu ili stono pozorite. #ozornica moe da se postavi i od stolica i stolova koji slue kao paravan,

53

improvizuje izme u nogu prevrnute stolice ili aranira u kartonskoj kutiji otvorenoj sa obe strane. 'eca svojim lutkama podravaju ono to su videla u KvelikomL pozoritu lutaka , ali isto tako i sama pronalaze teme za izvo enje kao i oblike ekspresije koji su vrlo originalni. 0 ovim igrama javlja se i publika, koju sainjavaju druga deca a zatim i gosti sa strane : roditelji i drugi posetioci;, posebno prilikom priredbi, proslava, posela i drugi8 skupova. $vakve igre treba podsticati jer su jedan od najbolji8 naina za razvoj stvaralake mate i kooperativne komunikacije. 'obro bi bilo napraviti jednostavnije i lake verzije lutaka ginjola koje 7e odgovarati veliini deije ruke. 'eije lutke ginjole mogu da budu i kreacija same dece uz pomo7 vaspitaa koji daje najnunija uputstva za nji8ovu izradu. /ogu7nosti za improvizovanje lutkarske scene su daleko ve7e. -utke se mogu izra ivati od razne ambalae, otpadaka i raznovrsni8 stvari iz obinog ivota. "koro da nema stvari od koje se ne moe napraviti lutka9 od metle, varjae, plastine ae, etke, arape... 'ovoljno je dodati nekoliko detalja : oi, usta, kosa, deo ode7e i sl. ; Npr. lutka-arapa, za8valjuju7i pokretima ruke koja je nametena kao eljust : i obojena crveno na tom delu; moe stvoriti potpunu iluziju govora : rei izgovara vaspita ili dete; .animljive su i lutke na prstu koje nemaju tradiciju kod nas, ali se koriste vrlo uspeno u mnogim zemljama za rad sa manjim grupama dece. #rst se pretvara u lutku dodavanjem eiri7a, crtanjem oiju, nosa i usta i nekim detaljem ode7e. 0 ovakvim igrama se deca slobodnije i spontanije izraavaju u razliitim ulogama koje sama biraju. .apaeno je da povuena i 7utljiva deca poinju rado da govore kriju7i se iza lutke. 0 deije improvizacije pozorita lutaka moe da se ukljui i vaspita sa svojom lutkom, usmeravaju7i tok aktivnosti i daju7i nove ideje kada opazi izvesnu stereotipiju u onome to izvode deca.

24&'ozorite senki
Kao poseban oblik pozorine umetnosti u deijem vrti7u javlja se pozorite senki. *edino ogranienje je to za izvo enje u njemu treba birati tekstove sa manjim brojem likova jer je u suprotnom sluaju oteano izvoenje.#otreban je ekran koji se pravi tako to se preko rama od letaka : @DDIHD; razapne prozirno platno ili paus papir. Iza njega se postavlja jai izvor svetlosti koji omogu7ava da se senke jasno ocrtavaju. ,aspita se postavlja tako da ne zaklanja ekran a da moe da manipulie siluetama izrezanim od kartona obojenog u crno. Na isti nain se pravi i najnuniji dekor, koji se pribadaom privr7uje na odgovaraju7a mesta pre poetka predstave. #ribliavanjem ili udaljavanjem lutaka od ekrana dobija se vea ili manja senka, to predstavlja e>ekat koji se moe povremeno koristiti u raznim situacijama. (nimacija ovi8 lutaka se ostvaruje tako to se one vrsto priljubljuju uz podlogu ekrana od platna ili 8artije i tako se po njoj pomeraju u eljenom pravcu. 0 toku predstave treba da se pokre7e samo >igura iji se tekst izgovara, dok ostale treba da su nepokretne. $vog pravila se treba drati i prilikom dijaloga. Kada neki od likova mora da se ukloni sa ekrana to treba izvesti brzo da se ne bi odvlaila panja gledalaca.

54

#ozorite senki ima naroitu primenu u deijim vrti7ima prilikom interpretaciji basni, jer su u njima jednostavni prostor i >abula :koja je naje7e, jednoepizodina; a manji je i broj likova. 'eca po ugledu na vaspitaa, rado i sama organizuju pozorite senki eksperimentiu7i svetlo7u, kretanjem likova i stvaranjem senki uz pomo7 razni8 predmeta, posebno uz pomo7 aka i prstiju.

26&Stono pozorite
Najjednostavniji i najoriginalniji oblik pozorine umetnosti u vrti7u je ipak stono pozorite posredstvom koga je mogu7e prikazivati jednostavna zbivanja iz svakodnevnog ivota ili poznate prie i pesme. .a stono pozorite speci>ino je postavljanje itave scene na stolu, bez obzira da li se predstava izvodi bez ti8 elemenata. %am sa zavesom omogu7uje kori7enje specijalnog osvetljenja, ali je prikazivanje predstave na otvorenom stolu pogodnije zbog ve7e slobode pokreta. )o je naroito vano kada kao izvo ai uestvuju i deca. Kao elementi scene i likovi mogu se koristiti konstruktorski materijali i stone lutke kojima se ve7 raspolae u deijem vrti7u, ali se oni mogu izraditi od plastini8 aa, >laa, kartona i druge ambalae. "ve to se postavlja na nizak sto od koga su gledaoci udaljeni @,C-!m. #rilikom pripreme treba da se briljivo odabere i analizira knjievni tekst, kako bi se s8avtio njegov osnovni smisao i glavne karakteristike likova koji se pojavljuju. )reba birati tekstove sa jednostavnom radnjom i pokretima koje mogu da izvedu i stone lutke. "tona lutka dri se za le a, ispod mike, kako bi se, po potrebi, mogli pokretati i njeni prednji udovi. 'a bi stone lutke oivele na sceni treba se posluiti razliitim trikovima. Npr. kada zeka plae, voditelj mu zaklanja njukicu apama, kada se raduje-on poskakujukoliko se plai-dr8tati, a kada je zadivljen, pljeska apama ili i8 iri. Izabrani tekst treba da se tumai napamet a ne da se ita. )reba ga dobro uvebati kako bi bio izgovoren ose7ajno, izraajno i razumljivo. .a svaku lutku treba odrediti karakteristike kretanja i govora. #osle izbora stoni8 lutaka, u skladu sa nji8ovim razmerama biraju se i elementi dekora. )o mogu biti neki gotovi detalji :npr. ku7ica, vozilo, drvo i sl.;, konstrukcije :ograda sastavljena od gra evinskog materijala, avion, bunar i dr.;, predmeti iz svakodnevnog ivota, a neki rekviziti se mogu po potrebi i napraviti. )reba voditi rauna da dekor ne ometa lutke da se kre7u i deca da i8 dobro vide. %adnja se odvija na sredini stola zbog ega je treba ostaviti slobodnu. .a smetaj lutaka koriste se kutije kako i8 ne bi videla deca pre nego to je potrebno. Najbolje je pripremiti dve kutije sa obe strane stola, levo i desno, kako bi se lutke pojavljivale i nestajale na onoj strani na kojoj je to predvi eno. (ko se odvija dijalog izme u dveju stoni8 lutaka, one treba da su okrenute jedna prema drugoj. 'ok govori , lutka ne miruje, odn. treba je pomalo ljuljati ili pokretati napred-nazad. Kada treba lutku da odvede sa scene , vaspita je dovodi do kraja stola i brzo je, bez buke stavlja u kutiju. ,aspita treba, npr. kada pria o lutki, on treba da gleda u nju, miluje je po kosi ili joj popravlja ode7u. "tono pozorite je najpogodnije za kamerno prikazivanje manjoj grupi dece i predstavlja dobar podsticaj za razne vrste dramski8 igara koje 7e deca organizovati samostalno sa svojim omiljenim lutkama i drugim igrakama.

55

IV OIGLEDNOST U LITERARNOJ KOMUNIKACIJI U DEIJEM VRTIU

$sim knjigama sa ilustracijama knjievnost je mogu7e pribliiti deci uz pomo7 razni8 te8niki8 sredstava. Npr. dijaprojektor, gra>oskop, episkop, kinoprojektor, tv, kaseto>on, odn, pomo7u sredstava koja su za nji8 pripremljena : dija>ilmovi, serije dijapozitiva, slike, gramo>onske ploe, emisije, tv, radio emisije i >ilmovi i sl.

4?&Il)stra*ije ) knjizi za de*)

Ilustracija u knjizi je inspirisana knjievno-umetnikim tekstom. $snovna >unkcija ilustracije jeste da omogu7i da se umetniki sadr7aj vidi i doivi na novi nain jo intenzivnije. Naroito su bitne jer deca predkolskog uzrasta nemaju mnogo iskustva pa su zato jo vanije za mla u decu. 'eije opaanje je ikoniko:slikovito;. 0 knjigama sre7emo razne vrste ilustracija a. I-0")%(CI*& &#"KIV ,%")( $ne se odnose pre svega na knjievni lik : portrete lnji. -ikova;, na prizore i scene !. I-0")%(CI*& 0 '%(/"KI/ '&-I/( $dnose se na likovne i dramske prizore A. I-0")%(CI*& #0)$#I"N& #%$.& podrazumevaju eksterijere, enterijere B.#osebna vrsta su ilustracije knjievni8 stavralaca koje vaspitai ukljuuju u vaspitno-obrazovni proces :slike pisaca; 0koliko je dete mla e ilustracija ima vie opravdanja. #ostepeno se ovaj vizuelni podsticaj sklanja da bi dete samo stvaralo sliku podstaknuto knjievnim delom. /e utim, teko je na7i knjigu za decu koja nije ilustrovana. )reba znati kada i kako pokazati deci ilustracije. $ne se mogu koristiti u uvodnom delu, mogu7e i8 je pokazati posle proitanog dela i paralelno itati = pokazivati ilustracije.Neke ilustracije imaju >unkciju da vizuelno prikau ono to opisuje knjievno delo. Neke predstavljaju nadogradnju tj. dopunjavaju ono o emu je govorio pisac a neke su slobodne asocijacije likovni8 umetnika na ono to je priitao u delu. Najbitnije je da ne kvare autentuan doivljaj. (ko pokazujemo deci neku knjigu i na svakoj strani je slika i tekst i svaka stranica donekle celina mogu7e je itati tekst i pokazivati sliku. $vako se uglavnom pristupa slikovnici jer u njoj je bitnija slika a tekst je tu da potpomogne objanjenju onoga to dete vidi. (ko je u pitanju due delo koje ima samo nekoliko ilustracija ne prekidamo itanje da bismo pokazali ilustracije jer bi to odvuklo panju od teksta. 0 kolektivnom obliku rada kao to je aktivnost po pravilu se prvo ita

56

tekst pa se tek onda razgledaju ilustracije. $ kvalitetu i umetnikoj vrednosti ilustracija tako e se moe govoriti. Neke ilustracije svojim kvalitetom nadogra uju tekst, proiruju deije vidike, dodaju7i jo i neku novu dimenziju. 'ok neke mogu biti rune, suvine, bukvalne pa na taj nain sputavaju deiju matu ine7i decu du8ovno lenjom : mataju umesto dece; ili su tu da samo popune prostor. Kako deci prikazivati ilustracije zavisi i od te8nike kojom raspolaemo. )ako se male, sitne ilustracije teko mogu pokazati paralelno sa itanjem a da pri tom nemamo te8niko sredstvo. #ored ilustracija u knjigama knjievno delo deci moemo pribliiti nizom sredstava koje smo ve7 pomenuli.

4%&Slikovni*e
"likovnica je naje7e prva knjiga sa kojom se dete sre7e. Neke slikovnice nemaju teksta a ako ga imaju on je u drugom planu i predstavlja objanjenje slike koju prati. "likovnice mogu imati razliite oblike i vrlo neobine i mogu se praviti od razliiti8 materijala, pa ak biti vodootporne da bi i8 deca unosila u kadu. "likovnice su zapravo vie igrake i slue pre svega za motorike aktivnosti, zatim perceptivne i tek na kraju kad su u obliku knjige, postaju podsticaj za intelektualne igre du8a, mate, stvaralatva. Ilustracije u slikovnicama pomau deci da bolje s8vate i poveu elemente prie. Naravno, ako pritom ispunjavaju estetske, pedagoke i te8nike za8teve. .a najmla u decu biraju se vrste slikovnice-igrake koje se sklapaju i rasklapaju na razne naine prave7i tako A' oblike i neke neobine kombinacije. $ne mogu biti od plastike i mogu se prati. /ogu plivati u vodi, zatim neke se niraju kao patike i sl. Najmla oj deci treba pokazati kako se paljivo okre7u strane slikovnice da i8 ne bi otetili ipak treba znati da su i ilustracije i tekst jednako vani. .ato slike moraju biti jasne, prepoznatljive, lepe, privlane, isti8 i jarki8 boja. /la a deca vie vole ilustracije u boji a stariju decu privlai i crte jer su oni usmereni na sadraj. "adraj slikovnice se tumai poevi od toga to je prikazano na slici , zatim tumaenje me usobni8 odnosa likova, redosled zbivanja i sl. 'etaljnije razgledanje ilustracija i razgovor o njima moe se nekad ostaviti za kasnije i moe se obaviti u kutku biblioteke ukoliko deca pokau interesovanje za to. "likovnice deca razgledaju uglavnom u manjim grupama tako to vaspitaica okre7e stranicu po stranicu i ita tekst. Neop8odno je da svako dete vidi slike jednu za drugom. Nakon ovoga deca sama mogu okretati slikovnicu i priati na osnovu se7anja . Na kraju jedno samo dete moe ispriati ceo sadraj slikovnice nekom od svoji8 drugova koji je jo nije upoznao. 0z pomo7 episkopa : epiprojektora; moe se slikovnica pokazati odjednom ve7oj grupi dece ali je potrebno prostoriju zamraiti. #ostoje dija>ilmovi i serije dijapozitiva koje su ura ene po modelu slikovnica. )ako e se mogu prikazati celoj grupi odjednom ali je obavezno zamraivanje.

57

4+&Slike i serije slika

$sim slikovnica, kao ilustrativni materijal prilikom itanja i prianja na razne naine se koriste slike, serije slika, dijapozitivi i dija>ilmovi, ilustracije za >lanelski aplikator, >igure i makete za stono pozorite, razni vidovi lutkarskog pozorita, >ilmovane prie i gra>o>olije. "likama se prikazuju ambijenti i likovi9 pejzai, planine, ume ili drve7e, zgrade, predmeti, ivotinje ili ljudi u mirnom poloaju. "like su u stanju da nagoveste pokret, npr. ljudi koji su zakoraili, granje drve7a koje se povilo od vetra. Nji8ova posebna vrednost je to svojim sadrajem, kompozicijom i isticanjem odre eni8 detalja mogu da ukau na odre ene vane pojedinosti i izazovu eljene utiske. #rilikom izbora slika za pokazivanje deci treba se drati neki8 opti8 kriterijuma kojima se obezbe uje nji8ova estetska i obrazovna vrednost. Kao kriterijum moe biti po"odnost za ostvarivanje vaspitno-o razovni' ci!jeva, odn. slika koju biramo treba da prenosi smisao, segment in>ormacija ili koncepciju koja odgovara konkretno postavljenom v-o cilju. Kada su u pitanju mla a deca ona treba da sadri manje elemenata a smisao koji izraava da bude jednostavniji. Umetni#ki kva!iteti polaze od toga koliko slika uspeno izraava umetniku zamisao, kakva joj je kompozicija, koliko je >unkcionalna boja, kakvi su kvalitet i e>ikasnost te8nike kojom je slika izra ena. Jasno(a i ve!i#ina podrazumevaju po pravilu otre slike sa izraenim kontrastima kojima se obezbe uje tanost i istiu detalji kako bi se to bolje uoili. $sim toga, slika treba da bude dovoljno velika da bi je svi videli, a ako nije, treba je prikazati uz pomo7 epiprojektora. Va!janost znai da slika bude u ve7ini sluajeva tipina kako bi se u deijopj svesti podstakli utisci koji odgovaraju svetu knjievnog dela. )anim!jivost slike je uslov da se privue deija panja, izazove radoznalost i podstakne mata. "like treba valjano uklopiti u itanje teksta, to znai da se pojave u pravom trenutku, zadre pred deijim oima dovoljno vremena da bi ona mogla povezati likovne i knjievne elemente. 'ecu ne treba zamarati mnotvom slika ve7 i8 koristiti racionalno i umereno. )reba im dati dovoljno vremena da svaku od nji8 dobro razgledaju i poveu je sa tekstom koji uju. $bino serija slika : koja moe da bude i na dijapozitivu ili dija>ilmu; ima @D-@C sliica, zavisno od uzrasta dece, nji8ovog iskustva i sadraja koji se nalaze na njima.

4,&Aplika*ije
1itanje prie mogu7e je obaviti i uz pomo7 aplikatora : >lanelskog, magnetskog ili od stiropora; na kome se kao na sceni pojavljuju i K kre7uL >igure-aplikacije. (plikatori se prave u raznim veliinama, obino D,HDI@m i boje nekom neutralnom bojom, svetlo sivom, rezedo ili otvoreno plavom. )kanina treba da je dobro zategnuta na ramu >lanelskog aplikatora.

58

(plikacije izra uje sam vaspita ili i8 izrezuje iz novina, stari8 slikovnica, sa deiji8 crtea i sl. $ne treba da budu malo vr7e : po potrebi ojaane sa zadnje strane kartonom i ispresovane da se ne bi krivile; a na >lanelski aplikator se kae pomo7u komadi7a >lanela ili mirgl-papira zalepljenog na pole ini. Kod magnetskog aplikatora je tabla napravljena od metala a na ilustracije se lepe listi7i magneta. Na stiropor se sliice prikainju iodama. #re nego to se pone sa itanjem teksta, aplikacije treba pore ati na stolu ili klupici pored aplikatora onim redom kojim 7e se pojavljivati i postavljati. (plikator se postavlja naspram svetla kako bi ono padalo na njega. (plikacije su krute, bez pokreta , iako se mogu premetati. .bog toga treba birati takve tekstove u kojima linosti ne treba da obavljaju neke sloenije radnje, ve7 se samo pojavljuju, priaju, sede ili stoje, prelaze na drugo mesto i odlaze. Npr.-poznatu narodnu re alicu K#ola koka na #azarL mogu7e je veoma uspeno predstaviti pomo7u aplikatora. $ne pomau deci da sa lako7om zapamte redosled elemenata koji se u njoj spominju. #roporcije ilustracije ne moraju u potpunosti odgovarati stvarnosti. ,eliina aplikacija zavisi i od razmera table, koja ne treba da bude pretrpana krupnim >igurama, niti one smeju da budu tako sitne da bi se gubile. $d dekora se stavljaju samo nuni elementi, bez suvini8 detalja. .a vreme prikazivanja se uklanjaju sve >igure ija je >unkcija u prii prestala. 'eca vrlo rado i sama priaju uz pomo7 aplikacija. "tarija deca ak mogu sama da pripremaju i aplikacije, bilo da i8 crtaju, boje ili isecaju.

4-&'ozorite slii*a
0 ovom pozoritu slike oive. "like se isecaju po konturama, dekor i scena tako e. 6igure koje se kre7u, boje se sa obe strane. .atim se za nji8 zalepi drvce koje se moe zataknuti u polovinu drvenog kalema. %adi bolje stabilnosti kalem se moe zalepiti na krug od kartona. 'rvce se izgleda nita ne vidi. .a scenu se koristi ve7i sto na koji pada svetlost sa prednje strane. )ako e je mogu7e napraviti pozornicu @I D.C m sa zavesom, dekorom i posebnim osvetljenjem. 'obrim rasporedom detalja u sva tri plana dobija se iluzija o A' koja se pojaava osvetljanjem. Neke sliice mogu imati pokretne delove : ruke, noge, rep; koji se posebno isecaju i prikainju na trup pomo7u nitne. Neke >igure mogu biti u razliitim poloajima i u razliitim kostimima, a na sceni se zamenjuju tako to se jedna >igura sakrije iza druge ili se sakrije iza ulica pa se onda posle pojavi u drugaijem vidu. $vo pozorite sliica slui prvenstveno za ilustraciju tekstova sa kojim se deca upoznaju. $vaj pozorini oblik je speci>ian zbog statinosti >igura ali su na sceni pokretni. )reba voditi rauna o izboru teksta mada se gotovo svaki tekst moe ilustrovati na ovaj nain. &lementi dekora mogu personi>ikovano prikazati mesec, oblake...

4/&Dija0il(ovi, dijapozitivi i $ra0o0olije

#o pravilu kori7enje dija>ilma kojim se ilustruje neko knjievno delo tee tako to se prikazuje jedna po jedna sliica i uporedo se njome ita odgovaraju7i knjievni tekst. )o moe da ini vaspita ili da se poslui audiosnimkom koji pored govora 59

moe da sadri muziku i druge razne zvune e>ekte kojim se stvara odgovaraju7a atmos>era i pojaava doivljaj. <rzina prikazivanja dijasliica zavisi od njegove odluke, to znai da svaku sliicu moe da zadri na platnu za projekciju koliko je potrebno, bolje je primeniti dijapozitive. #osle posmatranja dija>ilma tee razgovor koji se odnosi podjednako i na tekst i na sliku naglaavaju7i nji8ovu povezanost. #rilikom narednog prikazivanja deca mogu da priaju priu po se7anju u emu im pomau slike podse7aju7i i8 na bitne momente prie i nji8ov redosled. $vaj razgovor moe da bude i podsticaj za likovno stvaralatvo pri emu treba podsta7i decu da tragaju za sopstvenim likovnim izrazom, a ne da podraavaju vi eno na dija>ilmu. #ria ilustrovana dija>ilmom moe da bude povod za razne igre dramatizacije , izmiljanje novi8 pria i druge vrste deijeg govornog stvaralatva, postavljanje zagonetki i dr. $sim razni8 vrsta slika, dija>ilma i dijapozitiva u predstavljanju knjievnog dela koriste se i gra>o>olije koje imaju izvesne prednosti. 5ra>oskop je mogu7e upotrebljavati i bez zatamljenja prostorije, pred oima dece moe se crtati ili brisati nacrtano, crte se moe pokazivati po etapama ili slojevima, vaspita je, prilikom projekcije okrenut licem ka deci to mu omogu7ava da prati nji8ove reakcije i uskla uje svoje postupke sa njima.

41&A)ditivna sredstva
Kori7enje radio-emisija i >onozapisa uopte ima svoje speci>inosti s obzirom da se prate iskljuivo putem ula slu8a, to za8teva posebnu koncentraciju i odre eno iskustvo koje, naje7e nedostaje predkolskoj deci. 5las koji se uje sa radija, gramo>ona ili kaseto>ona je manje razumljiv nego ivi govor vaspitaa, to je razlog vie da se deca osposobljavaju i navikavaju i na takav vid komunikacije koji je iroko rasprostranjen u naoj civilizaciji. #osebna vrednost kori7enja auditivni8 sredstava je to odgovaraju7im kombinacijama glasova, zvukova i muzike privlae deiju panju i podstiu matu, nude7i mogu7nost deci da ono to uju predstave sebi u obliku slika koje stvaraju samostalno. .vunim ilustracijama je mogu7e dopuniti kori7enje drugi8 vaspitno-obrazovni8 sredstava, odn, slika, knjiga koje se itaju, dramski8 igara... (udio.snimci su veoma pogodni za izolovano skretanje deije panje na neke umove i glasove iz okoline a nezamenjivi su kada deci treba omogu7iti da uju glasove poznati8 pisaca i pesnika. ,rlo je zanimljivo i korisno snimati i deije prianje a zatim ga reprodukovati i analizirati to na nji8 deluje izuzetno podsticajno. #re sluanja emisije potrebna je temeljna priprema, koja 7e olakati njeno pra7enje i razumevanje i motivisati decu da paljivo sluaju. )o se moe posti7i nagovetavaju7i najzanimljivije i najbitnije elemente sadraja koji 7e sluati. 'eiju panju mogu7e je podsta7i i odgovaraju7om atmos>erom, priguenim svetlom usmerenim u pravcu odakle dolazi zvuk uz , to je mogu7e vie iskljuivanja ometaju7i8 >aktora. #otrebni su i to bolji uslovi za sluanje-rasored oko zvunika, kvalitetna te8nika, udobna sedita, meki jastuci. #osle sluanja treba zadovoljiti elju dece da razmene utiske o onome te su ula, podraavaju

60

glasove i zvuke koji su na nji8 ostavili utisak, naue sti8ove koji su im se dopali, crtaju i dr.

42&A)dioviz)elna sredstvaC televizija i 0il(

Kod audiovizuelni8 sredstava u organskom jedinstvu deluju govor, umovi, zvuci, slike... "nimljena zbivanja se mogu ubrzati ili usporiti, zaustaviti na eljenom mestu, a mogu se prikazivati i procesi i pojave koji se na drugi nain ne mogu videti : divlje ivotinje iz blizine, mikroskopski snimci bakterija, ivot u morskim dubinama i sl.; /e u medijima se izdvaja televizija po svom uticaju na sve segmente drutvenog ivota, pa i na deiji razvoj. Najve7i problem za svakog vaspitaa je kako da se postigne pozitivan uticaj ovog medija, uz izbegavanje niza mogu7i8 negativni8 posledica kakve sa sobom neizostavno povlai njegovo preterano, nesistematsko i nekontrolisano kori7enje. #rvi problem koji vaspita treba da razrei prilikom kori7enja dela >ilmske umetnosti jeste valjan izbor >ilma. 'obar >ilm prikazuje na umetniki nain ono to mu je tema, prilago en je sa jedne strane interesovanjima i mogu7nostima za razumevanje predkolske dece. 6ilm poseduje i takve kvalitete kao to je jasna i valjano komponovana >otogra>ija, prirodne boje i razgovetan zvuk a svi ovi elementi su me usobno uskla eni. )v emisije i >ilmovi se iroko primenjuju u vaspitno-obrazovnom radu sa predkolskom decom i imaju posebno mesto u nji8ovom upoznavanju sa literaturom. 0 nekima od nji8 se prikazuju likovi, zbivanja ili pejzai koji se mogu povezati sa >abulom, smislom, simbolikom ili emocionalnim svetom knjievnog dela koje elimo da pribliimo deci. #ojedinim tv emisijama i >ilmovima je tako e mogu7e deci preneti odre ene injenice, podsetiti i8 na izvesna iskustva , dati temu za razgovor, stvoriti atmos>eru u koju 7e se svi ranije opisani postupci za kvalitetnu literarnu recepciju uspeno uklopiti. 'ecu treba pripremiti za ono to 7e gledati na ekranu putem razgovora, pokretanjem potrebnog iskustva, pokazivanjem slika, itanjem tekstova i sl. .a vreme emisije vaspita treba da pokae da i njega interesuje sadraj posmatranog, a u izvesnim sluajevima i da usmerava deiju panju na neto to je bitno a moglo bi da im promakne, vode7i rauna da ovakvim intervencijama ne postigne suprotan e>ekat. .avrna etapa posle emisije je prava prilika da se porazgovara, iznesu lini utisci i zapaanja, oive sopstvena iskustva u vezi sa temom gledane emisije i izrazi doivljaj n arazne kreativne naine, kroz crtanje, slikanje, pokret, dramsku igru i dr.

44&Diblioteka ) predkolskoj )stanovi

"vi do sada opisani postupci imali su zapravo jedan opti cilj- da deci priblie dobru knjigu kako bi je zavolela i druila se sa njom celog ivota. *edan od najvaniji8 uslova za nji8ovu uspenu primenu je postojanje odgovaraju7i8 vidova biblioteke delatnosti koja sa jedne strane omogu7ava da samim vaspitaima bude pristupana literatura koja im je potrebna u vaspitno-

61

obrazovnom radu a sa druge da se deca od malena navikavaju i osposobljavaju za ulogu itaoca. %azliite vrste biblioteke koje su predvi ene za tu svr8u su9 @. priruna biblioteka = u svakom objektu predkolske ustanove !. kutak biblioteke = u radnim sobama deijeg vrti7a A. centralna biblioteka predkolske ustanove B. deije odeljenje gradske biblioteke #%I%01N( <I<-I$)&K( 0 predkolskim ustanovama sa naje7e moe nai7i na dva vida biblioteke9 one u kojima se nalaze knjige koje slue iskljuivo vaspitaima : struna literatura; i kuti7i sa knjigama koje su na raspolaganju deci. Nji8ov >ond ini struna literatura psi8olokog, pedagokog i metodikog karaktera kao i dela iz oblasti literature za decu, neop8odna za neposredan vaspitno-obrazovni rad. $va biblioteka je praktino namenjena samo vaspitau a ne i detetu. K0)(K <I<-I$)&K& "pada me u stalne kutke koji se nalaze u radnoj sobi i u kojima deca provode najve7i deo vremena prilikom izborni8 aktivnosti. $vom kutku se namenjuje najprivlanije i najmirnije mesto u sobi, odvojeno paravanom ili policama od ostali8 delova prostorije jer aktivnosti u njemu za8tevaju neometanu panju i koncentraciju. 0 kutku biblioteke mogu da se na u i zbirke slika, >otogra>ije i aplikacije sre eni8 u albumima, >lanelski aplikator uz pomo7 kojeg deca mogu da priaju prie koje su ula ili izmiljaju nove, dijapozitivi sa dijaskopom za nji8ovo razgledanje kao i stone lutke tematski povezane sa sadrajima literature. 0 kutku biblioteke se ne izlau sve knjige kojima se raspolae ve7 se pravi izbor me u njima. #ri tome s eposebno vodi rauna o aktuelnosti nji8ovi8 sadraja, deijim eljama i interesovanjima koja se javljaju spontano, ali i podstaknuta od vaspitaa. )ematsko programiranje i planiranje podrazumeva i odgovaraju7i izbor knjiga kao uvod u odre enu temu, dopunjavanje onoga ime se deca bave u drugim vrstama aktivnosti i proirivanje upoznati8 sadraja prilago eno potrebama i motivima svakog deteta. )ematika knjiga koje se izlau moe da se povee sa svakodnevnim zbivanjima, aktivnostima dece ili zanimljivim sezonskim i drugim doga ajima. Kod knjiga i slikovnica koje se stavljaju u kutak biblioteke, vaniji je kvalitet nego kvantitet. $ne knjige koje vie nije mogu7e opravljati se uklanjaju, to se ini i sa izdanjima koja su bilo zbog ega prevazi ena : zamenjuju se savremenijim izdanjima, bolje opremljenim knjigama;. <riljiv odnos prema knjizi deca najbolje usvajaju po ugledu na vaspitaa. Knjige koje su na raspolaganju deci u kutku biblioteke treba da su u dobrom stanju, $te7enja treba ispravljati odma8, im se zapaze, u prisustvu dece i uz nji8ovu pomo7, to 7e uticati da pri8vate briljiv odnos prema knjizi. Iako se kutak biblioteke ne moe smatrati za biblioteku u pravom smislu te rei, on je vrlo znaajan za razvoj ljubavi dece prema knjizi, sticanje navike da se drue sa njome i odre eni8 saznanja koje 7e im koristiti kasnije, prilikom ulanjenja u biblioteku.

62

C&N)%(-N( <I<-I$)&K( #ored knjiga smeteni8 po pojedinim objektima ustanove i kutaka biblioteke u radnim sobama u kojima borave deca, postoji potreba i za postojanjem jedne centralne biblioteke. 0 ovoj biblioteci, koja bi imala >unkciju kulturnog centra, vaspita bi mogao da sara uje sa strunim bibliotekarom u svim >azama vaspitno-obrazovnog procesa u kojima je njemu, deci ili roditeljima potrebna knjiga. 0koliko postoji pogodna prostorija deca mogu razgledati knjige i u njoj ili i8 pozajmljivati i nositi svojoj ku7i. <ibliotekar u centralnoj biblioteci ima znaajnu ulogu u stvaranju odgovaraju7e atmos>ere, upu7ivanju mladi8 italaca u naine uzimanja knjiga, nji8ovo biranje i razgledanje, to je sve vano za postepeno >ormiranje literarnog ukusa kod nji8 i pozitivnog stava prema knjievnosti uopte. $d razni8 vrsta knjiga najvaniji za8tev je da dela koja se na u u biblioteci za decu budu visoke knjievne vrednosti, umetniki ilustroana, privlana za decu i prilago ena nji8ovim potrebama i mogu7nostima. %ad u biblioteci treba da bude organizovan tako da deca slobodno prilaze policama i biraju knjige i tako stiu samostalnost pa i kritinost prilikom izbora. 0 biblioteci za predkolsku decu knjige su izloene na poseban nain, one se ne re aju na polici jedna do druge, ve7 su polegnute tako da je vidljiva naslovna strana, na osnovu koje 7e deca mo7i da se lake opredele prilikom izbora. 0 biblioteku predkolske ustanove bilo bi dobro da bude ukljueno svako dete, a prilikom upisa bi dobijalo lansku kartu obeleenu simbolima svoje grupe i svojim linim. 0 biblioteci se mogu slusti prie sa magneto>onski8 zapisa, gledati popularne deije emisije sa video-kaseta :cd-ova;, gledati >ilmovi i dija>ilmovi, organizovati dramatizacije, lutkarske, muzike ili pozorine predstave, susreti sa umetnicima, pesnicima... Kao jedna od mogu7nosti da se deca zainteresuju za biblioteku javlja se i mogu7nost likovnog stvaralatva na odre ene literarne teme, odn. izrade ilustracija i plakata inspirisani8 knjievno7u. <udu7i da je porodica ta koja prva vri uticaj na decu kada je u pitanju odnos prema knjizi, saradnja vaspitaa sa roditeljima i po ovom pitanju je od velikog znaaja. ,rlo lako i pouzdano mogu7e je zapaziti kojem se detetu u porodici ita. Najvanije je da vaspita roditeljima pomogne tako to 7e i8 uputiti u kriterijume za izbor literature za decu i njen znaaj za razvoj deteta.

63