RADNIKI

SOCIJALISTIKI POKRET U NOVOJ ZNAAJ OSNIVANJA KPJ

DRAVI.

PODLOGA UJEDINJENJA Beograd, 2123. aprila 1919. Prvi jugoslovenski socijalistiki kongres, odran o Uskrsu ove godine, jednoglasno je prihvatio sledee kao podlogu za ujedinjenje: I Ime nove (komunista). partije je: Socijalistika radnika partija Jugoslavije

II Partija usvaja maksimalni program jugoslovenskih socijalistikih partija. . .. SRPJ komunisti ne bore se, dakle, za nove povlastice i preimustvo ve za ukidanje klasne vladavine, pa i samih klasa, a za jednaka prava i jednake dunosti sviju, bez razlike pola i porekla. Uprava Partije spremie i podnee prvom iduem kongresu na reenje definitivno izraen program Partije. S obzirom ljuje: Usled razvia kapitalizma sa svim njegovim suprotnostima, usled razrivenosti evropske kulture svetskim ratom kao neminovnom posledicom kapitalizma, uao je meunarodni kapitalizam u zavrnu fazu. Klasne borbe proletarijata i buroazije razvijaju se u velike socijalne revolucije. Time su stvoreni uslovi za ostvarivanje komunistike privrede prenoenjem sviju sredstava za proizvodnju u ruke drutvene celine. Druga socijalistika Internacionala nije dorasla ovoj situaciji, ni po formi svoje organizacije ni po duhu koji je u n j o j zavladao, unesen od strane velikih socijalistikih partija. Stoga se SRPJ komunisti izjanjava protiv Druge Internacionale, proglaujui jednovremeno i najodlunije potrebu meunarodne borbe proletarijata. SRPJ(k) ne moe zajedniki raditi s onim socijalistikim partijama koje su u toku rata glasale za ratne kredite, pomagale vlade svoje zemlje i ele da to i danas ine. SRPJ(k) stupa u Treu, Komunistiku Internacionalu sa onim radnikim partijama koje stoje na temelju nepomirljive i nekompromisne klasne borbe proletarijata s ciljem: da se uniti kapitalizam i ostvari komunistiko drutvo. Iskustvo velikih socijalnih revolucija ui nas da je sredstvo za ostvarenje ovoga preobraaja: osvajanje politike vlasti od strane proe anjata, razoravanje starih organa vlasti i vaspostavljanje iskljuivo na osobitu III meunarodnu situaciju Kongres izjav-

vlasti radnike klase (diktatura proletarijata) u cilju da se staro drutvo socijalnih nejednakosti uniti i organizuje drutvo optega rada, opte jednakosti i vieg blagostanja. ( K a o organi diktature proletarijata u sprovoenju socijalne revolucije pokazala su svoju vrednost radnika, seljaka i vojnika vea.) Zadatak je SRPJ(k) da radniku klasu Jugoslavije organizuje u klasne borbene organizacije, da vodi borbu za zatitu proletarijata u dananjici, da ga zapaja sveu o nunosti konanog unitenja kapitalizma i da upravlja njegovu borbu u tom smeru. IV Unutranja politika Jugoslavije stoji u znaku razvia sve punije i sve bezobzirnije klasne vladavine buroazije. U j e d i n j e n j e Jugoslovena u jednu nacionalnu dravu izvreno je ne revolucionarnom b o r b o m siromanih masa ve je stvoreno kao rezultat velikih ratova u Evropi i na iBalkanu. Otuda jugoslovenska buroazija, u cilju da obezbedi sebe, sklapa savez sa reakcionarnim militarizmom i birokratijom. Politika reakcija e se pojaati strahom od daljeg irenja svetske socijalne revolucije i f a k t o m da su se, po pristanku nae buroazije, ve danas velike imperijalistike sile poele preko naih zemalja opasivati kordonom i napadati z e m l j e socijalne revolucije, pretvarajui nae oblasti u bazu za borbu protiv revolucije .. . K a k o se pod socijal-demokratskim imenom obrazuju izvesne grupe, k o j e ueem u vladi, zajednikim radom s buroazijom i zavaravajui radnike sitnim ustupcima i praznim obeanjima ele da ih zavedu s puta odlune klasne borbe za socijalizam to Kongres odluno ustaje protiv cepanja radnikog pokreta od strane socijalpatriota i ministerijalista . . . VI SRPJ(k) uzimae, prema prilikama, uee u pretstavnikim telima, o emu e odluiti Kongres ili referendum. K a k o sadanje Privremeno narodno pretstavnitvo nije izabrano od naroda, to Kongres zahteva da se sva vojska odmah demobilie, da se proglasi neograniena sloboda zbora, tampe i organizacija, pravna jednakost polova i proporcija za celu zemlju, na osnovu opteg prava glasa za sva lica od 20 godina starosti, pa da narod na slobodnim izborima izabere Ustavotvornu skuptinu. 1 Istorijski arhiv KPJ, tom II, Beograd, 1950, (u daljem tekstu: Istorijski arhiv KPJ, tom II), 1013.
1 Ovaj programski dokument donet je na Kongresu ujedinjenja odranom u Beogradu od 20. do 23. aprila 1919. uz uee 432 delegata koji su bili predstavnici 130.000 pripadnika klasnog radnikog pokreta iz svih krajeva zemlje izuzimajui Sloveniju, gde je vodstvo Jugoslovenske socijaldemokratske stranke (JSDS) onemoguilo uee svojih predstavnika na Kongresu. Podloga ujedinjenja" izraavala je kompromis revolucionarnih i reformistikih struja u j;ugoslovenskom radnikom pokretu. U ovom dokumentu nalazio se, kao opti programski stav, deo programa Srpske socijaldemokratske partije preuzet iz Erfurtskog programa Nemake socijaldemokratske partije. Podloga ujedinjenja" u drugom delu polazila je od stava da se komunistiko drutvo moe ostvariti samo kroz socijalnu revoluciju i ruenje kapitalizma. Osuivala je ministerijalizam, zatim nain stvaranja zajednike drave Srba, Hrvata i Slovenaca, ulogu buroazije u svetskoj kontrarevoluciji i Drugu internacionalu, kao neodgovarajuu organizaciju prema novonastalom poloaju meunarodnog radnikog pokreta. Kongres je doneo odluku da novostvorena SRPJ(k) pristupi Komunistikoj internacionali.

IZ REZOLUCIJE PRVOG JUGOSLOVENSKOG S I N D I K A L N O G K O N G R E S A O UJEDINJENJU S I N D I K A L N O G P O K R E T A Beograd, 23. aprila 1919. Stojei na gleditu da u j e d n o j dravi ima da bude i jedan radniki pokret, da se rasparane organizacije radnike prikupe i sliju u jednu celinu, koja je kao takva jedina garantija za uspenu zatitu moralnih i materijalnih interesa radnike klase, s jedne strane, a sa druge strane, n a j b o l j i uslov za pripremanje proletarijata za svoj krajn j i cilj, sindikalni Kongres u Beogradu zakljuuje: 1. Umesto dosadanjih nekoliko pokrajinskih i glavnih radnikih saveza i takvih slinih tela, Kongres bira jedno Centralno radniko sindikalno vee, ije e sedite biti u Beogradu. 2. Svi struni pokrajinski savezi u j e d i n j u j u se po centralistikom sistemu i kao takvi stupaju u o v o Centralno radniko sindikalno vee . . .2 Radnike novine, 1. maj 1919, Dokumenti Centralnog radnikog sindikalnog vea Jugoslavije 19191921 (Priredio: T. Milenkovi) Beograd, 1983, 7879. Praktiki akcioni program" usvojen na Kongresu ujedinjenja stavio je teite na dugoronu politiku borbu u okviru kapitalizma; izjasnio se da je nacionalno pitanje stvaranjem jedinstvene drave 1918. reeno kao dravnopravno pitanje; novostvorena drava ocenjena je kao oblik u kome e se razlike izmeu tri plemena" (Srba, Hrvata i Slovenaca) vremenom izbrisati i da e oni postaji jedinstvena nacija. Bez obzira na kritiku naina ujedinjenja, Kongres je smatrao da treba suzbijati plemenski separatizam. Rezolucija o agrarnom pitanju doneta na Kongresu sintetizovala je na kompromisnoj osnovi krajnje suprotna iskustva: oktobarske revolucije i socijaldemokratskih koncepcija. Akcenat je stavljen na ukidanje feudalizma i njegovog naslea u sferi posedovnih odnosa na selu. Jedna od usvojenih rezolucija izraavala je protest protiv napada na revolucionarni pokret i potpomaganja kontrarevolucionarne delatnosti buroazije protiv sovjetskih republika u Rusiji i Maarskoj. Istovremeno se protestovalo i protiv priprema jugoslovenske buroazije za likvidaciju maarske republike. Kongres je doneo i Rezoluciju o organizaciji partijske tampe i Statut. Na kraju rada kongres je izabrao Centralno partijsko vee od 31 lana, i njegov Izvrni odbor od 9 lanova. Za sekretare su izabrani F. Filipovi i . Topalovi, a V. opi za organizacionog sekretara. 2 Istovremeno sa Kongresom ujedinjenja odran je 20. i 23. aprila i Kongres sindikalnog ujedinjenja u prisustvu 432 delegata iz svih krajeva drave, izuzev Slovenije. Kao i SRPJ(k), tako je i Kongres sindikalnog ujedinjenja polazio od shvatanja da je sa ujedinjenjem i stvaranjem zajednike drave nacionalno pitanje reeno, izjanjavajui se za jedinstvenu dravu republikanskog oblika vladavine s lokalnim samoupravama. Nacionalno jedinstvo" naroda Jugoslavije smatrano je za pretpostavku uspenog organizovanja klasne borbe protiv buroazije. Na Kongresu je obrazovano Centralno radniko sindikalno vece Jugoslavije (CRSVJ), koje ie izraavalo centralizaciju klasnog sindikalnog pokreta u Kraljevini. Kongres sindikalnog ujedinjenja usvojio je odluku SRPJ(k) o organizaraT^t- l c d m 5 v u Partijskih i sindikalnih pokrajinskih i mesnih vea. Centralno raanicko sindikalno vee Jugoslavije uspelo je da u svom okviru okupi sve knacf organizacije sem Strokovne komisije za Sloveniju, Opteg radninizaciia'C , Vr e i S I a v n i j e i nekoliko manjih pokrajinskih sindikalnih orgatralnni irTt T C1;'u 1 jedinstvo pokreta izrazila je i usvojila Rezolucija o cenb r a n o Je Centralno vee od 31 lana sa seditem u Beogradu, Koneres i - H 01'dolo do i m J e ^ J a - b ^ o k v i r i za odravanje konferencije ena, na kojoj je aran J. a jedinstvenog jugoslovenskog pokreta ena socijalista (komunita) K n n J ; l^ongres ujedinjenja odluio je da se organizovanje radnikog podmlatka Poveri enskoj sekciji SRPJ(k).

S A O P T E N J E C E N T R A L N O G ODBORA SKOJ-a 11. oktobra 1919. KOMUNISTIKA OMLADINA KOMINIKEJ Ujedinjenje komunistike omladine Jugoslavije Za 11, 12. i 13. oktobar o[ve] g [ o d i n e ] bio je sazvan u Zagrebu Kongres celokupne jugoslovenske omladine. Sazivai kongresa dr [ L j u b o ] Leonti, M[ilostislav] Bartulica i jo neki drugi, htedoe na o v o m kongresu istupiti sa nekim nazovi socijalistikim p r o g r a m o m i nadahu se da e taj program okupiti oko sebe veinu omladine. Ova omladina imala je raditi na konsolidaciji buroaske i korumpirane Jugoslavije i uopte imala je biti kontrarevolucionarnom v o j s k o m jugoslovenskih vlastodraca. Ali, videi da im nakane ne polaze za rukom, sazivai kongresa u zadnji as otkazae kongres. Na konferenciji seniora i delegata pojedinih omladinskih grupa, a nakon itavodnevne beskorisne debate, dadoe nai delegati ovu izjavu: Komunistika omladina Jugoslavije osuuje netaktinost prireivakog odbora, k o j i je ideju I jugoslovenskog omladinskog kongresa doveo ad absurdum. Ujedno i z j a v l j u j e m o da e, uprkos odgode kongresa, odrati sutra svoju zasebnu konferenciju, u svrhu definitivnog ujedinjenja sveukupne komunistike omladine Jugoslavije, te da nakon izjava, k o j e su pale sa strane prireivakog odbora, ne nalazi razloga da konferenciji i nadalje prisustvuje. N a d a l j e i z j a v l j u j e da insistira na zahtevu, neka se u najkraem roku sazove kongres celokupne jugoslovenske omladine." . . . Nakon ove izjave ostavie nai delegati dvoranu u k o j o j se je odravala k o n f e r e n c [ i j a ] , i drugi dan odrala je komunistika omladina svoju zasebnu k o n f e r e n c i j u ] . Na toj k o n f e r e n c [ i j i ] stvoreni su o v i zakljuci: 1. Da se pozove svekolika komunistika omladina Jugoslavije da u svima centrima, gradovima i mestima osnuje udruenja komunistike omladine", sva komunistika omladina Jugoslavije, bila ona intelektualna ili fizika, treba da se okupi u tima udruenjima. 2. Na univerzitetima, gde jo ne postoji, treba da se u n a j s k o r i j e vreme f o r m i r a Klub studenata komunista, k o j i e klub kao zasebna sekcija ui u U [ d r u e n j e ] kfomunistike] o[mladine] J[ugoslavije]. Naroito je dunost K[luba] s[tudenata] k [ o m u n i s t a ] ta da vri propagandu meu intelektualnom omladinom na i van univerziteta. ivota Milojkovi, jedan od prvaka Srpske socijaldemokratske partije, pisao je 24. decembra 1918. godine: ...Jugoslovenska Socijalna Demokratija stoji na gleditu najpunijega i najirega nacionalnog jedinstva, jedinstva u svima prav?1P3a.. svima formama narodnoga ivota ekonomskoga, politikoga, kulturnoga i knjievnoga. Mi izjavljujemo da smo slobodni od sviju tetnih tradicija preivelih vremena, da ne poznajemo i ne priznajemo nikakav plemenski partikularizam, nikakav nacionalni ili verski separatizam, nikakvu teritorijalnu pocepanost, i da u [ naim redovima nema mesta pansrpskim ili panhrvatskim aspiracijama, kao to nam je i pojam o podvojenosti u imenu, veri i jeziku sasvim nepoznat. I zbog toga mi traimo da budemo jedinstvena, homogena, cela jugoslovenska nacija, jedna potpuna nacionalna organska celina, izraena u jednoj jedinstvenoj, slobodnoj i najpunijoj demokratski organizovanoj dravi." (D. Pei, Jugoslovenski komunisti i nacionalno pitanje 19191935, Beograd, 1983 2627)
")X>

3. Udruenja komunistike omladine irom itave Jugoslavije tvore Savez komunistike omladine Jugoslavije. Privremeno izabran je Centralni odbor, iji se Sekretarijat nalazi u Zagrebu. 4. Da se u n a j s k o r i j e vreme zapone sa izdavanjem lista, glasila celokupne komunistike omladine. List e izlaziti polumeseno. tampat e se u Zagrebu i to latinicom i irilicom, te slovenskim dijalektom. 5. Da se pozove celokupna komunistika omladina Jugoslavije da bezodvlano zapone sa sakupljanjem priloga za list. 6. Komunistika omladina Jugoslavije je u s v o j o j organizaciji potpuno samostalna i nezavisna, ali ona ide uporedo sa Socijalistikom radnikom p a r t i j o m Jugoslavije (komunista) i stoji s n j o m e u vezi preko svojih delegata k o j e alje u partijska vea .. . 3 Nova istina, 16. oktobar 1919. Kongresi, konferencije i sednice centralnih organa SKOJ-a 19191924 (Priredio: S. Cvetkovi), Beograd, 1984, 2122.

REZOLUCIJA B A L K A N S K E K O M U N I S T I K E FEDERACIJE Januara 1920. Balkanski narodi pomou opteg rata ne samo da nisu mogli da postignu svoje nacionalno u j e d i n j e n j e i osloboenje, ne samo da nisu mogli da rijee svoje nacionalne probleme i da uklone uzroke za svoja uzajamna neprijateljstva ve iz tog rata izaoe ekonomski iznureni i uniteni, financijski bankrotirani, politiki zavisni od velikih imperijalstikih drava antante i s novim uzrocima za neprijateljstva i ratove. Za sve balkanske narode postalo je oigledno da pomou ratova m j e s t o da postignu svoje nacionalno ujedinjenje, kao to su ih obmanjivale njihove buroazije, k o j e su nad n j i m a vladale, da bi ih mogli voditi u ratove za o s v a j a n j e i pokoravanje tuih naroda, oni su postigli gubitak svoje samostalnosti i nezavisnosti, politiko porobljavanje pod j a r m o m antantinog imperijalizma, glad i bijedu za radnike mase. Ekonomski unitene, prenatrpane velikim dravnim dugovima i financijskim tekoama, zavisne financijski i politiki od antantinog imperijalizma, pretvorene u njegove kolonije, balkanske drave su nesposobne da u svojim teritorijalnim granicama same obnove svoj ekonomski ivot, pa prema tome, ne e moi ni da olakaju teak p o l o a j radnikih i sitnosopstvenikih masa. Ogromni ratni dugovi, k o j i e kao vodenini kamen pritiskivati balkonske narode, isisavat e im ivotne
3 Savez komunistike omladine Jugoslavije (SKOJ) obrazovan je 10. oktobra 1919. na konferenciji odranoj u Zagrebu. Kongres ujedinjenja nije razmatrao stvaranje komunistike organizacije omladine, mada je takvih inicijativa bilo 1918 s t T r T a n e v ^ u S o s l v e n s ke socijalistike omladine formirane u Parizu novembra r u z e n l a akademske socijalistike omladine na Zagrebakom sveuilitu f h tebruara 1919, Centralnog akog vea stvorenog u Zagrebu). SKOJ je stvoren kao rem Sta V * n e z a v i s n a organizacija. U Zagrebu je stvoren Centralni odbor privkaraktera, koji je doneo odluku da se po celoj zemlji osnivaju udrueLinhi1 UI n Stlke o m l a d i n e . Pokrajinska rukovodstva SKOJ-a obrazovana su u skp i T i t ' e o g r a d u i Sarajevu. Na osnivakom kongresu Komunistike omladmali m, aC10nale u B e r l i n u (KOI) 20. novembra 1919. uestvovao je delegat SKOJ-a, koiirn n i J f P r . l z n a t o Pravo glasa. U januaru 1920. SKOJ je objavio svoj program, sr ostvarenje socijalistike revolucije u Kraljevini SHS. Prvi kone iUJJ-a odran je u Beogradu 1014. juna 1920.

233

r sokove u korist evropskih bankara i smetat e n j i h o v o m ekonomskom razvitku. A u koliko oni budu traili pomo i sredstva od velikih imperijalistikih drava, dobit e od njih samo okove i obaveze za svoj ekonomski razvitak, j e r e biti prinueni da izvoze u iste svoje sirovine a da iz njih uvoze gotove fabrikate. Samo proleterska revolucija moe da garantuje malim narodima njihov slobodan razvitak i opstanak, jer e ona osloboditi sve proizvoake snage sviju zemalja njihovih dravnih granica i dat e im slobodan polet u irokom prostoru ujedinjenih u ekonomskom savezu naroda. Spas balkanskih naroda od politikog, financijskog i ekonomskog gospodstva antantinog imperijalizma, n j i h o v o nacionalno osloboenje i ujedinjenje kao i stvaranje uslova za razvitak njihovih produktivnih snaga mogu da se postignu samo pomou proleterske revolucije i pomou njihovog ujedinjenja u Balkansku Federativnu Sovjetsku Republiku. Zato konferencija Balkanske komunistike Federacije nalazi, da e samo proleterska revolucija i Diktatura Proletarijata pomou svojih organizacija, radnikih, seljakih i vojnikih vijea, osloboditi balkanske narode svakog gospodstva, dat e im mogunosti da se slobodno samoopredjeljuju i ujedinit e ih u Balkansku Sovjetsku Socijalistiku Republiku. Zato konferencija poziva Proletarijat i sitnosopstvenike mase iz varoi i sela na Balkanu da se okupe pod crvenu zastavu Komunizma, da se udrue u velike revolucionarne organizacije, da se spremaju i naoruaju snagama, revolucionarnom svijeu i disciplinom za veliku historijsku ulogu, koju im o p r e d j e l j u j e objektivni razvitak njihovog ivota i od k o j e tako esto opustoeni i tako mnogo porobljavani i k r v l j u poprskani balkanski narodi oekuju konano spasenje, m i r i blagostanje. Konferencija stavlja u dunost komunistikim i socijalistikim balkanskim partijama da ire revolucionarnu socijalistiku marksistiku prosvjetu meu proleterske i sitnosopstvenike mase, da pomognu razvitak njihove revolucionarne svijesti o historijskim zadacima i velikom cilju oslobodilakog proleterskog pokreta; da ih organizuju u organizacije masa i da upuuju njihove napore i borbe k pobjedi Velike Internacionalne Komunistike Revolucije. G. Vlaji, Jugoslovenska revolucija i nacionalno pitanje 19191921, Zagreb, 1984, 315317.

P R O L E T A R I J A T U B A L K A N S K I H I P O D U N A V S K I H ZEMALJA, K O M U N I S T I K I M PARTIJAMA BUGARSKE, RUMUNIJE, SRBIJE I TURSKE (Proglas IKKI-e od 5. oujka 1920. godine)

Rat se zavrio vanjskom p o b j e d o m Antante (Entente). Rumunjska, Srbija i Grka dobile su ogromno teritorijalno poveanje, k o j e je za 23 puta premailo njihov teritorij p r i j e rata. Bugarska je djelomino podijeljena od svojih grabeljivih susjeda. Turska oekuje potpunu diobu, a njezino stanovnitvo oekuje sudbinu idovskog plemena i pretvaranje u narod bez teritorija.

Izgledi za budunost koji oekuju balkanske narode, zahvaljujui to razbojnikoj politici, jo su gori nego njihov sadanji poloaj. Nova nacionalna podjela, do koje je dolo nakon poraza Austro-Ugarske i nakon razaranja Bugarske i Turske, jo vie zaplie nacionalni problem na balkanskom poluotoku, nego to je to ranije bio sluaj. P o d vladavinom pobjednika dolo je jo daleko vie elemenata strane nacionalnosti. Politika nacionalnog ugnjetavanja, politika nezasitnog militarizma pobuuje jo veu elju za osloboenjem. I borba za osloboenjem zauzima jo vei opseg. Protiv vladavine srpske birokratske veleposjednike oligarhije podiu se kako makedonski Bugari, tako i Albanci, Crnogorci, Hrvati i Bosanci. Nov period ogorene nacionalistike agitacije, nacionalistikog hukanja i nacionalistikih ratova ugroava balkansko-podunavske zemlje. Samo proletarijat moe pobjedom odvratiti jednu novu katastrofu i osloboditi radne mase radnika i seljaka ekonomskog i nacionalnog podjarmljivanja. Samo pobjeda proleterske diktature moe ujediniti sve narodne mase u Federativnoj Socijalistikoj Balkanskoj (ili Balkansko-podunavskoj) Sovjetskoj Republici, osloboditi ih kako od veleposjedniko-kapitalistikog izrabljivanja njihove vlastite i inostrane buroazije, tako i od kolonijalne porobljenosti i nacionalnih svaa. Zbog tih prilika komunistika je partija pozvana da na balkanskom poluotoku odigra jo veu ulogu nego u kapitalistikim zemljama s istovrsnim stanovnitvom, gdje nema nacionalnoga pitanja. Sve tenje balkanskih komunistikih partija neka budu usmjerene na ostvarenje ove velike historijske uloge komunizma na balkanskom poluotoku. Druga pouka iz iskustva sovjetskih republika, koju komunistike partije balkanskih i podunavskih zemalja treba dobro da upamte, jest potreba da osim radnikih masa treba privui u komunistiki pokrel iroke mase radnog seljatva, siromane seljake i srednji stale. Pobje da i uvrivanje sovjetske moi u Rumunjskoj, Bugarskoj, Srbiji, Gr koj i Turskoj i svim balkanskim zemljama ovisit e o sposobnosti ko munista, o utjecaju Komunistike partije da se proiri u seljakim ma sama. estoka klasna mrnja rumunjskih, besarabijskih seljaka i sei ja ka iz Bukovine prema veleposjednicima, mrnja bosanskih i hrvatski! seljaka prema turskim veleposjednicima, koji su zadrali istu vlast koji su imali i pod Habsburgovcima, uvlaenje siromanih bugarskih, make donskih i trakijskih seljaka u komunistiku partiju odluit e o pob jedi proletarijata na Balkanu. Ima mnogo vijesnika blize revolucije na Balkanu. N i j e dosta d; proletarijat balkanskih i podunavskih zemalja preuzme vlast. Mora
^v* r v i , 1 y X J X

tu moc u svojim rukama odrati. On se mora dobro upoznati s is ustvima proleterske komunistike borbe u svim zemljama kojima j ona prethodila. Neka ne zaboravi iskustva ruske proleterske i seljak revolucije, koja se odrala ne samo zahvaljujui osobitim historijskiir geografskim i politikim uslovima u Rusiji, nego i zahvaljujui mo< 242

F n o j organizaciji Komunistike partije Rusije, zahvaljujui visokom duhovnom nivou politikog o d g o j a organiziranog proletarijata Rusije k o j i je decenijama v o d i o neprekidnu revolucionarnu borbu protiv carizma. Ruski je proletarijat tek onda zauzeo vlast, kad je sebi stvorio maksimalne preduvjete za pobjedu, da bi tu pobjedu ouvao. To e na Balkanu biti mogue tek tada, kada komunistika partija u svakoj balkanskoj z e m l j i zaista bude zastupala organiziranu v o l j u proletarijata i kad komunistike partije svih balkanskih i podunavskih zemalja budu stvorile jedinstvenu revolucionarnu frontu. G. Vlaji, n.d., 317319.

I Z P R O G R A M A K O M U N I S T I K E P A R T I J E JUGOSLAVIJE D O N E T O G N A NJENOM DRUGOM KONGRESU Vukovar, 2025. juna 1920. I . . . Socijalna revolucija proletarijata, zamenjujui privatnu svojinu sredstava za proizvodnju i razmjenu drutvenom svojinom i uvodei plansku organizaciju drutvenog proizvoakog procesa, da bi osigurala blagostanje i svestrano razvie svih drutvenih slojeva, unitit e podjelu drutva na klase i time osloboditi cijelo potiteno ovjeanstvo, unitavajui sve oblike eksploatacije jednoga dijela drutva po drugom [od strane drugog]. Neophodni ustav za tu socijalnu revoluciju je diktatura proletarijata, tj. uspostavljanje od strane proletarijata takve politike vlasti k o j a e mu omoguiti da uniti svaki otpor eksploatatora . . . III K P J kao lan* Tree (komunistike) internacionale uzima ove tendencije svjetskoga kapitalizma k o j e rade na svjetskoj revoluciji za polaznu taku svoje borbe. Poto se svjetski kapital pokazuje nesposobnim da opet obnovi kapitalistiki poredak, on n i j e u stanju da izvede sve socijalne reforme, k o j e bi iole mogle popraviti poloaj proleterskih masa. Stoga je zadatak radnike klase cijeloga svijeta uspostava socijalistikog poretka, a ne uvrivanje kapitalistikog svijeta, ne osvajanje pojedinih koncesija, ve slamanje kapitalizma, k o j i znai samo bijedu, samo haos, samo r a t . . . Tek posle potpunog o s v o j e n j a politike vlasti u dravi proletarijat moe popraviti i korjenito promijeniti svoj socijalni poloaj. Ali se on i u lancima kapitalizma brani od porobljavajuih tenja kapitala. Otuda ce se Partija boriti za povratak poloaja proletrijata i pomagati njegove privredne borbe, naglaavajui pri tom uvijek nedovoljnost svih uspjeha u tome pravcu u okviru kapitalistikog drutva. V a n i j i dananji socijalno-politiki zahtjevi P a r t i j e istaknuti su u Akcionom programu . .. IV Iskustvo svih buroaskih revolucija, kao i pouke ruske revolucije pokazale su nam da se novi drutveni poredak moe stvoriti samo u socijalnom ratu potlaenih masa protiv vladajue klase, koja izumire.

V
. . . Kao prve mjere za socijalizaciju proizvodnje vae ove: socijalizacija banaka; zauzee od strane proleterske vlasti svih organa kapitalistike drave, koji upravljaju privrednim ivotom; preuzimanje svih optinskih poduzea; socijalizacija velikih industrijskih grana; isto tako, socijalizacija onih industrija iji stepen koncentracije i centralizacije omoguava tehniku socijalizaciju; socijalizacija velikih posjeda. to se tie manjih poduzea, proletarijat e ih socijalizirati malo-pomalo, vodei rauna o njihovoj veliini i drutvenoj korisnosti. Treba ovdje naglasiti da sitni posjedi nee biti eksproprisani i da sitni sopstvenici, koji ne eksploatiu tui rad i vre koristan drutveni posao, nee biti predmet nasilne eksproprijacije . . . VI KPJ izjavljuje da e se radi ostvarenja ovih zadataka boriti za slijedee ciljeve: 1. Sovjetska republika. Iskustvo ruske revolucije ui nas da se prelaz od kapitalizma k socijalizmu vri pomou diktature proletarijata u obliku sovjetske vlasti. Samo sovjetska vlast osigurava podizanje novog drutvenog poretka . . . 2. Narodna i crvena vojska. Da bi se osigurale sve tekovine radnike drave i konana pobjeda socijalizma, organizuje se narodna vojska. Svi radnici i siromani seljaci, koji su sposobni da nose oruje, naoruavaju se. Osim toga, obrazuje se crvena vojska kao aktivni dio narodne vojske, koja treba da bude uvijek vjerni uvar revolucije protiv sviju kontrarevolucionarnih zavjera, atentata i napada. Sami vojnici biraju svoje starjeine. Vojnika vjebanja se vre uporedo s fizikim vaspitanjem omladine u kolama. 3. Eksproprijacija i socijalizacija proizvodnje i trgovine. Odmah poslije preuzimanja politike vlasti proletarijat oduzima buroaziji sredstva za proizvodnju i pretvara ih u zajedniku, dravnu svojinu. Socijalizacija se prvo otpoinje s bankama, fabrikama, veim trgovakim i saobraajnim poduzeima, rudnicima i velikim posjedima. Ovi e se posjedi obraivati s modernim alatima i mainama i posluit e kao primjer kako treba obraivati zemlju. Sitni i srednji sopstvenici na selu uvjerit e se, na primjerima i u praksi, da je mnogo korisnije zajedniki, kolektivno zemlju obraivati. S uvoenjem obaveznog rada ubrzat e se i proces socijalizacije. 4. Zatita rada ... 5. Rekvizicija zgrada i stanova... 6. Za narodno zdravlje. Socijalizacija apoteka, bolnica, sanatorija, kupatila. Besplatna i obavezna lijenika i bolnika pomo za sve graane. Poduzimanje sviju sanitetskih mjera koje imaju za cilj spreavanje bolesti. 7. Obavezno i nauno vaspitavanje omladine oba spola. .. 8. Razdvajanje crkve od drave. 9. Ukidanje dravnih dugova. Osloboenje radnog naroda od poreza i prenoenje sviju tereta na krupne sopstvenike do ostvarenja potpune socijalizacije. VII naelni je protivnik parlamentarizma kao sredstva svoje sne vladavine. Po osvojenju politike vlasti od strane proletaiijata
0X1

kl

S '? ? ? parlamentarizam je nemoguan. Borbu za o s v o j e n j e politike vlasti proletarijat vodi svima politikim i privrednim sredstvima, koja mu stoje na raspolaganju, pa i iskoriavanjem predstavnikih tijela u buroaskoj dravi, za propagandu partijskog programa, razotkrivanje klasnih suprotnosti, revolucionarno vaspitanje proleterijata i razvijanje revolucionarnih energija, odravajui trajnu vezu izmeu rada Partije u parlamentima i pokreta masa van ovih. Partijski kongres ili referendum lanova P a r t i j e odluuje kad i u k o j i m izborima Partija ne treba da uzima uea. VIII Ovim Programom zamenjuje se Podloga za ujedinjenje, doneta na Kongresu Partije od 21. aprila 1919. godine. 4 Odluke II kongresa KPJ, Zagreb, 1920, str. 312; Drugi (Vukovarski) kongres KPJ, (priredili: U. Vujoevi, V. Kovaev) Beograd, 1983, 7486.
4 Posle stvaranja SRPJ(k) usledilo je jaanje klasnog revolucionarnog radnikog pokreta. Svoju mo koja je uterivala strah vladajuoj buroaziji, komunisti su pokazali ve u generalnom trajku proleterske solidarnosti 20. i 21. jula 1919. SRPJ(k) je demonstrirala svoj uticaj na mase i prilikom optinskih izbora dobijajui apsolutnu ili relativnu veinu u nizu gradova i sela (Zagrebu, Slavonskom Brodu, Karlovcu, Splitu, Zemunu, Podgorici, Petrovcu na Mlavi i dr.), na to je vlast reagovala ponitavanjem izbora ili suspendovanjem izabranih odbornika. Na masovni generalni trajk elezniara aprila 1920. vlada je odgovorila militarizacijom eleznica. Pokuaj protestnog generalnog trajka solidarnosti sa elezniarima nije, meutim, uspeo. Na Zalokoj cesti u Ljubljani prolivena je krv trajkaa, aprila 1920. Do sredine 1920. izvedeno je na stotine trajkova irom zemlje. Revolucionarni polet uticao je i na idejno sazrevanje u radnikom pokretu. Na meti kritike nalazili su se, pre svega, ministerijalisti. Ljubljanska i mariborska organizacija JSDS izjasnile su se 13. aprila za ukidanje ove stranke i za pristupanje SRPJ(k). Odluujui uticaj komunista na radnitvo imao je i svoju drugu stranu jaanje reformizma sa sve veim produbljivanjem klasne borbe. Ispostavilo se da je lako izjanjavati se u naelu za klasnu borbu, ali da se u praksi teko6 osloboditi reformistikih iluzija. Na rascep izmeu revolucionarne i tzv. centrumake", oportunistike struje, uticala je i svetska konstelacija u radnikom pokretu, koju je karakterisalo zaustavljanje revolucionarne plime, to su reformisti uzimali kao dokaz da je revolucionarni prevrat utopija. Konferencije izmeu centrumaa" i revolucionarnog krila u jugoslovenskoj dravi sve vie su se zaotravale. Zastupnici centrumaa", nasuprot prvacima revolucionarne struje (F. Filipoviu, S. Markoviu, . Cvijiu i dr.), zastupali su gledite da je Kraljevina SHS nerazvijena zemlja, s nerazvijenom radnikom klasom, te da se treba opredeljivati za eventualni razvoj i pripremanje uslova za proletersku revoluciju u nekom buduem vremenu, kada se steknu potrebni uslovi d si. Nosilac ideoloke struje centrumaa" bio je, pre svih socijaldemokratski lider dr ivko Topalovi, a njegove ideje su ispovedali i drugi istaknuti socijalisti: M. Radoevi, M. Beli, Sreten i Jovo Jaki i dr. Do poraza centrumaa" dolo je na drugom kongresu SRPJ(k), tzv. Vukovarskom kongresu, kome je prisustvovalo 374 delegata, koji su predstavljali preko 65.000 lanova Partije i preko 208.000 lanova Ujedinjenih sindikata. Partija je promenila ime u Komunistika partija Jugoslavije, a u novom Programu istaknuto je da je, kao lanica Tree internacionale, Partija za proletersku revoluciju, ruenje buroaskog drutva i ustanovljenje diktature proletarijata. KPJ se izjasnila za stvaranje sovjetske republike Jugoslavije koja e ui u sovjetsku federaciju balkansko-podunavskih zemalja. Iako je od Kominterne upozorena na znaaj nacionalnog pitanja, KPJ je nastavila da se zalae za nacionalni unitarizam. Shvatanje Socijalistike radnike partije Jugoslavije (komunista) o nacionalnoj dravi", narodnom jedinstvu", bilo je slino shvatanjima buroazije o tim pitanjima. Ipak, distinkcija se mora napraviti jer je u sluaju komunista re bila o klasnom nacionalnom unitarizmu: postojalo je na jednoj strani uverenje da je u pitanju jedan narod, a na drugoj strani u tome se otkrivala prednost nove

REZOLUCIJA O P O L I T I K O J S I T U A C I J I I Z A D A C I M A K P J Vukovar, 2025. juna 1920. I Svjetski imperijalistiki rat je s v o j o m p o j a v o m i svojim posledicama dokazao da se raspadaju temelji starog kapitalistikog poretka . . . II Te osnovne odlike meunarodne situacije postoje i u Jugoslaviji. Iako kapitalistiki nerazvijena zemlja, ona nije mogla izbei stanju k o j e vlada u cijelom s v i j e t u . . . Ogromni ratni dugovi i tereti raznih vrsta pritiskuju ovu razorenu i opustoenu zemlju; masa upropaenih porodica, izginulih i osakaenih radnih snaga, udovica i ratne siroadi predstavlja teak teret k o j i je doao krivicom vladajue klase. Ali zainteresovana samo za pljaku, za bogaenje, za zloinake pekulacije, ova klasa u toku cijele godine ne preduzima nita da terete ublai, privredu podigne, promet, podjelu i potronju organizuje i ishranu i odranje irokih masa obezbedi. Ona je, naprotiv, upela sve sile da terete rata, da skupou i bijedu prebaci iskljuivo na lea radnikih masa varoi i sela i na vrat sitnih sopstvenika . . . Takvo stanje stvari uinilo je da u toku godine m n o g o b r o j n e mase namuenog naroda priu Komunistikoj partiji i da je cijela prola godina obiljeena nizom trajkova radnika sviju kategorija. Nezadovoljstvo masa, trajkovi radnika, nacionalne i pokrajinske raspre, nerijeeno agrarno pitanje, postojane politike trzavice u zemlji, propale iluz i j e o pobjednikom njuru k o j i e j o j predati Antantini imperijalisti, strah od narodne kazne, od ishoda predstojeih izbora i od raenja radnikog pokreta potpuno su izbezumili vladajuu klasu. I u toku cijele godine ona je poduzimala razbojniki pohod protiv radnikih organizacija. Teror, k o j i je ona jo prole godine zavela, rastao je iz dana [u d a n ] i danas je dostigao vrhunac . . . U spoljnoj politici jugoslavenska buroazija je posijala mrnju i uzroke novih ratova sa susjednim narodima, predala zemlju u kolonijalno ropstvo stranim imperijalistima i, kao v j e r a n sluga tih imperijalista, napravila od Jugoslavije agenta meunarodne kontrarevolucije i pomagaa pri guenju ruske revolucije i oslobodilakih napora bratskog radnog naroda u Rusiji. partije sa stanovita stvaranja povoljnijih uslova za klasnu borbu u jedinstvenoj dravi. Smatralo se, naime, da e se razlike izmeu tri plemena" (Srba, Hrvata i Slovenaca) vremenom izbrisati. Usvojenim Statutom KPJ je u potpunosti bila centralizovana. Obrazovano je komunistiko rukovodstvo, a Dragia Lapevi je, sa delom delegata, napustio Kongres. Za predsednike Centralnog partijskog vea izabrani su Pavle PavIovi i Jakov Lastri, a za sekretare S. Markovi i F. Filipovi. Centrumai" iz Hrvatske sa M. Radoeviem nisu prihvatili odluke Vukovarskog kongresa, a pogotovu centralizaciju organizacije, i nastavili su rad kao SRPJ(k). Ostali centrumai" (iz Srbije, Bosne i Hercegovine) ostali su i dalje u sastavu KPJ. Rascep izmeu komunistike veine i centrumaa" produbio se naroito posle II kongresa Komunistike internacionale, julaavgusta 1920, na kome je usvojen novi Statut i poznati 21 uslov" za prijem radnikih organizacija u meunarodnu komunistiku organizaciju. Centrumai" iz Srbije i Bosne i Hercegovine traili su da se o odlukama Kominterne i o 21 uslovu" otvori rasprava u Partiji, ime je idejna kriza i podela u jugoslovenskom radnikom pokretu ula u zavrnu fazu. 239

U unutranjoj politici uzurpirala [je] svu vlast, celu godinu dana izbjegavala da raspie izbore i sa jednom nakazom od parlamenta sve do sada izigravala i ismijavala volju naroda i njegovo pravo da se slobodno politiki opredijeli . . . Osnovne odlike meunarodne situacije ima, dakle, i Jugoslavija. I u pogledu ekonomske krize i u pogledu politike konstelacije. Koncentrisanje buroazije, stvaranje reakcionarnog bloka i podizanje buroaskog terora na jednoj, revolucionisanje masa, sve jae oitovanje jedne prave revolucionarne situacije na drugoj strani, to je danas osnovno obiljeje politike situacije u Jugoslaviji. III 2. Da u duhu svoga Programa i principa Tree internacionale, koji su sjajno potvreni i sadanjim klasnim borbama i optom revolucionarnom situacijom, nastavi sa uveanom energijom i svima komunistikim sredstvima borbe rad na pripremanju proletarijata za izvrenje svoje istorijske uloge: obaranje kapitalistikog poretka i zasnivanje proleterske diktature i komunizma . . . 3 . . . da u tom cilju, i u duhu odluka sofijske Konferencije i manifesta Tree internacionale, pristupi formiranju jednog jedinstvenog fronta revolucionarnog proletarijata balkansko-podunavskih zemalja. 4. Da nasuprot lanoj buroaskoj demokraciji i bankrotiranom parlamentarizmu istie i popularie nove f o r m e proleterske demokracije sovjetskoga ureenja drutva i drave; da radi na popularisanju radnikih i seljakih sovjeta kao prokuanih i najboljih sredstava proleterske diktature. 5. Da bude uvijek gotova boriti se svima silama za proletersku rusku revoluciju i za njenu odbranu dati sve, bez obzira na rtve . . . 7. U borbi za ostvarenje svoga programa KPJ e se sluiti svima revolucionarnim sredstvima prema prilikama i potrebama. Ona se ne odrie ni onih najjaih i najteih kao ni onih koji danas u revolucionarnoj situaciji imaju drugostepeni znaaj. U fazi klasnih borbi u k o j o j se danas nalazi jugoslavenski proletarijat, KPJ e iskoristiti i izbornu borbu i parlamenat i samoupravna tijela. Ali kao to e izbore iskoriavati za svoju revolucionarnu propagandu, tako e i borbu u parlamentu voditi samo uporedo s akcijama masa van parlamenta, kao uvijek glavnijim i sigurnijim sredstvima borbe .. . 10. KPJ e ostati i dalje na braniku ideje nacionalnog jedinstva i ravnopravnosti sviju nacionalnosti u zemlji. Ona e sve sile uloiti da se sprijei ponitavanje politikih i graanskih prava stranim nacionalnostima koje su sastavni dio jugoslavenske drave . .. 14. KPJ e povesti najenerginiju akciju za otkrivanje svih prevara i zloina buroazije pri reavanju" agrarnog pitanja. Ona e razotkrivati masama te lai i prevare i svom energijom raditi na potpunom
?df)

reenju agrarnog pitanja oduzimanjem svih velikih poseda i ustupanjer sa odgovarajuim inventarom i bez ikakve naknade, seljakim veima, koja obrazuju oni k o j i zemlju stvarno obrauju . . . 16. Ovim prestaje vaiti Akcioni program izraen na Prvom kongresu . . ,5 Odluke II kongresa KPJ, Zagreb, 1920, 1219; Vukovar ski kongres KPJ, (priredili: U. Vujoevi, V. Kovaev) 94102.

I Z S T A T U T A K O M U N I S T I K E P A R T I J E JUGOSLAVIJE I. CILJ Cl. 1. Komunistika partija Jugoslavije, kao lan Tree, komunistike internacionale, ima za cilj da putem nepomirljive klasne borbe, kroz diktaturu proletarijata, izvri potpuno osloboenje radnike klase i svih potitenih slojeva radnog naroda zavoenjem komunistikog drutva namjesto kapitalistikog. II. LANSTVO l. 2. lanovi mogu biti samo ona lica oba spola koja usvajaju Program, Statut i taktiku Partije i obavezuju se da e u Partiji raditi, i to pismeno u s v o j o j prijavi izjave. l. 3. N a j a m n i radnici, organizovani u sindikatima, k o j i pripadaju Centralnom sindikalnom vijeu, postaju lanovi P a r t i j e samom prijavom za stupanje u njeno lanstvo. N a j a m n i radnici, organizovani u one sindikate k o j i nisu u sastavu Centralnog sindikalnog vijea zbog toga to sindikata toga karaktera jote nema u sastavu Centralnog sindikalnog vijea, mogu postati lanovi Partije jedino na osnovu jamstva dva lana dotine mjesne partijske organizacije, s tim da sva lanska prava mogu uivati tek poslije tri mjeseca od dana p r i j e m a u lanstvo, i to ako se za to v r i j e m e uprava organizacije uvjeri da svojim dranjem i radom daju d o v o l j n o dokaza o s v o j o j ispravnosti prema P a r t i j i . . . IV. PARTIJSKI KONGRES l. 15. Komunistikom p a r t i j o m Jugoslavije u p r a v l j a j u svi njeni lanovi preko Kongresa, k o j i je najstarije tijelo u P a r t i j i . . .
5 Partija se izjasnila za revolucionarna sredstva borbe, ali nije odustajala od korienja graanskih ustanova vlasti za propagiranje svojih ciljeva, za otkrivanje i isticanje klasnih protivrenosti, kao i za politiko-vaspitni rad u redovima radnike klase. Isticanjem sovjetske radnike republike, eksproprijacije i socijalizacije proizvodnje, trgovine i drugih drutvenih dobara, stvaranje crvene vojske" i si., KPJ je propagirala svoj revolucionarni program. Prilikom pretresa vladinog Nacrta ustava, predstavnici buroazije isticali su u parlamentu da se naela ove konstitucije i Vukovarskog kongresa ne mogu izmiriti. Partija se, i pored svih pritisaka, nije odricala uea na izborima za optinsku vlast i samoupravna predstavnika tela u skladu sa izbornim propisima. KPJ je u Srbiji i Makedoniji na optinskim izborima 22. avgusta 1920. uspela da osvoji optinske uprave u 37 graanskih i seoskih optina (Beogradu, Niu, Kragujevcu, Skoplju, Prilepu, akovici i dr.). Reim je, meutim, u Beogradu suspendovao komunistiku optinsku upravu.

16 J u g o s l a v i j a 19181988.

241

V. CENTRALNO PARTIJSKO VIJEE Cl. 21. Centralno partijsko vijee je glavni upravni, nadzorni i izvrni organ Partije, k o j i raspolae svima ustanovama i sredstvima Partije. N j e m u su potinjeni svi organi Partije. N j e g a bira redovni Kongres Partije svake godine t a j n i m glasanjem i sastoji se od 31 lana . . . Cl. 22. Centralno partijsko vijee iz svoje sredine bira Centralni izvrni odbor od 9 lanova, k o j i trajno radi sa sjeditem u Beogradu .. , 6 Vukovarski kongres KPJ, (priredili: U. Vujoevi, V. Kovaev) 118128. M A N I F E S T OPOZICIJE KPJ Beograd, 25. septembra 1920. I O RADU U P A R T I J I Vukovarski kongres nae partije usvojio je jedan za proleterski pokret vrlo koban princip homogenost: naime, da u partiji treba da vlada jedna struja. Svi, k o j i ne dele poglede toga ueg kruga partiskih drugova, treba, po sistemu buroaskog parlamentarizma, da idu u opoziciju. Mnogo je drugova dralo da e takav sistem voenja partiskih poslova tetno delovati na razvie pokreta i njegovu borbenu sposobnost. Veina delegata na kongresu pola je svojim putem ne obzirui se na ozbiljne primedbe onih drugova, k o j i su u tom i u mnogim drugim pitanjima bili suprotnog gledita. Fiks-ideja nekih drugova iznoena esto na konferencijama, pa i u tampi, pred partiski kongres da centrumai" i desniari" sabotiraju partiski rad, te zbog toga akcije ne mogu da budu d o v o l j n o revolucionarne, ta fiks-ideja osvojila je kongres, k o j i ju je podigao na stupanj vrhovnog principa u buduem radu partije. Tako je izabrano Centralno Partisko Vee potpuno homogeno". .. * Princip homogenosti proveden je odmah i u niim instancama pokreta: u beogradskoj mesnoj organizaciji i u mnogim drugim mestima izabrani su u uprave samo pristalice v l a d a j u e g " pravca. I u o v o m sluaju lojalnim dranjem opozicije n i j e ometano provoenje toga us v o j e n o g principa. Uskoro je o v o m principu poeo da se d a j e potpuno apsurdan vid. Bezmalo je poelo izgledati kao da ima dve vrste lanova u partiji: ,,pravovernih" i jeretika". Dok su prvi zauzimali sva mesta u viim i ni6 Novi Statut zadrao je tesnu vezu izmeu Partije i Sindikata koja je utvrena na Kongresu ujedinjenja. Partija, zasnovana na principu centralizacije, ukinula je pokrajinske izvrne odbore. Svi organi Partije bili su podreeni Centralnom partijskom veu. Pootrena su merila za prijem novih lanova. Na osnovu prijave lanom Partije je mogao postati samo najamni radnik ulanjen u ujedinjene sindikate. U Beogradu je 26, 27. i 28. juna 1920. zasedala konferencija delegata svih sindikalnih saveza u Kraljevini SHS. Ova sindikalna konferencija usvojila je Soluciju za ujedinjenje" na osnovu koje je ujedinjenje sindikalnog pokreta imalo da se izvede na centralistikoj osnovi, a po strukama. Centralno radniko sindikalno vee (CRSVJ) nailo je u procesu ujedinjavanja sindikata na otpore reformista iz Slovenije i Hrvatske. Krajem 1920. dolo je do iskljuenja Strokovne komisije za Slovenijo" iz CRSVJ i obrazovan je novi odbor sindikata za Sloveniju.

|242

im instancama pokreta, dotle su drugi imali biti potisnuti sa svih mesta u partiji gde se aktivno da delati, pa ak i po agitacionim odborima (partijskim sekcijama), najzad i u sindikatima. Organizovano i planski, ti su drugovi izbacivani sa svih mesta, pa ak i tamo gde se obavljaju i obini fiziki poslovi, kao to je raznoenje agitacionih izbornih i drugih listia . . . Ni sindikalne organizacije nisu poteene od ovog preiavanja". U itavom nizu sindikata uinjeni su, veinom bezuspeni, pokuaji, slobodno se moe rei, u potpuno nedrugarskoj formi, da se centrumai", kao saboteri akcija" i sindikalni birokrati", izbace i onemogui im se svaki rad u pokretu . . . Predsednik I I I Internacionale na poslednjem kongresu u Moskvi napao je nau partiju to doputa da Lapevi pie u partiskoj tampi reformistike lanke." Od kuda moskovskim drugovima obavetenja o tome da je drug Lapevi reformista i da u opte pie u Radnikim Novinama. Da li ta obavetenja nisu iz istog izvora iz koga i jedan lanak u tampi naih drugova u Americi. Naime, u jednom drugarskom listu u Americi publikovan je o naem pokretu lanak sa potpisom druga Pavia Pavlovia, sekretara Centralnog Sindikalnog Vea i Predsednika Centralnog Partiskog Vea. U tome lanku se tvrdi kako se na opasnim mestima nee da eksponiraju t.zv. centrumai, kako se samo leviari" eksponiraju, te ih zbog toga policija goni a centrumai su z a k l o n j e n i . . . 0 INTERNACIONALI I. Uvod. Naa partija do danas nije imala asti da se kao partija pita o internacionalnoj politici koju eli da vodi i o organizaciji internacionale k o j o j pripada. Ona je kao partija bila prost predmet i dobijala je konane i gotove odluke. Na prvom osnivakom Kongresu u Beogradu 1919 godine logino je bilo svega jedno: da se, dosledno svojoj dotadanjoj politici odvojimo od druge Internacionale. Mi tada nismo znali ta je i kakva e biti trea Internacionala. Nae politiko astoljublje i veliki internacionalni ugled, koji smo do tada uivali, nalagali su nam da zahtevamo aktivnu saradnju na izgradnji nove Internacionale. U mesto toga na Kongresu je prosto izglasano: mi smo lanovi tree Internacionale. Doao je drugi kongres te Internacionale od 16 avgusta t. g. u Moskvi. Tek na tom kongresu trea Internacionala je potpuno izraena i njena politika orijentisana. Nae partije ovo kao da se nije ticalo. Ona o dnevnom redu internacionalnog kongresa nije raspravljala. Ona na svome kongresu niti je davala miljenje o organizaciji Internacionale, niti birala delegate. Kongres u Moskvi je odrat i nama su zakljuci poslati. I m i " primamo! M i " sve primamo! Neemo se valjda jo mi pitati o Internacionali kad o tom Rusi brigu vode! Mi odluno protestvujemo protivu ovog internacionalnog poniavanja ugleda, nae partije. Protestvujemo isto tako protivu sistematskog potmulog uvlaenja jedne nove politike u nau partiju bez pretnodnog razgovora i odluke partije kao celine. i ,. "vV j u k m e se sve partije imaju odluiti primaju li moskovske e ^ e n je iz Moskve. Ovaj rok znai ultimatum svima partiia n J ma. Un nije postavljen proizvoljno. Njega postavlja sovjetski reim u
16*

Rusiji zbog toga to je prinuen da za iduu godinu ima istu situaciju: sa kim on kao sa saveznikom ima da rauna za oruanu borbu protivu meunarodnog kapitalizma. Celokupna politika sovjetske vlade u Rusiji zavisi od toga kakvu potporu ona ima da oekuje iz ostalih zemalja. Najvei je interes sovjetske vlade da brzo zna: gde ona moe oekivati otvorenu revoluciju, graanski rat, u cilju obaranja kapitalizma. I prema tome kakav odgovor dobije opredeljivae sovjetska vlada svoju politiku. Na II Kongresu u Moskvi izgraena je I I I Internacionala kao iskljuivi organ sovjetske vlade u Rusiji u cilju neposrednog organizovanja oruane borbe i u ostalim dravama za obaranje kapitalizma. .. . S toga odluno ustajemo protivu zatajivanja odluka, protivu onemoguavanja diskusije i odlaganja Kongresa. Izbornoj borbi to nema ta da s m e t a . . . Pozivamo drugove da o pitanjima, koja pokreemo otvore diskusiju u svima organizacijama i da od izvrnog odbora trae: partiskim lanovima oduzeto pravo slobodnog raspravljanja u partiskoj tampi i saziv vanrednog Kongresa radi odluka o Internacionali... I I I . Meunarodna politika boljevika. Oko ega ide borba? Oko toga moe li i hoe li i svetski proletarijat zaplivati u jednu opasnu avanturu. Moskovski kongres je proglasio: Trea Internacionala je organizacija, koja ima za zadatak da putem oruanoga ustanka obori svetski kapitalizam. Samo one partije, koje se izjasne gotovim da u svojoj zemlji organizuju oruani ustanak u cilju da obore svoje vlade i zavedu krutu diktaturu proletarijata, pa ma taj proletarijat bio nitavna manjina drutva samo te partije mogu biti dostojni lanovi Tree Internacionale. Ko misli da proletarijat njegove zemlje danas jo mora da vodi drugu politiku i da nema moi ili da ne moe niega dobrog i korisnog postii oruanim ustankom taj je izdajnik, ra najgore vrste, njega napolje! Za revolucionarne marksiste je odavno jasno da klasna borba u svojoj zavrnoj fazi gotovo redovno prelazi u graanski rat, u borbu orujem. Ne v o l j o m i eljom proletarijata, nego zbog toga to se vladajue klase nee potiniti nikakvoj v o l j i narodne veine, to bez fizike prinude nee ispustiti vlast iz ruku. U toku razvitka klasne borbe redovnim politikim sredstvima dolazi se do perioda kad se od strane vladajue klase upotrebi sila protivu celoga njenog dotadanjeg politikog poretka, i otuda se graanski rat sam sobom nametne. Ali pre nego to do toga doe ima proletarijat u svakoj zemlji da postane sila sposobna da pobedi staro drutvo i organizuje novo. Istoriska zasluga naunog marksizma jeste u tome to je otkrio uslove pod kojima su pobeda proletarijata i komunistika privreda jedino moguni. Marks je pokazao da komunizam ne moe biti ni tvorevina razuma, ni morala, ni grube sile . . . Mi borbu za osloboenje proletarijata i za komunizam shvatamo onako kako smo to nauili od Marksa i ostalih velikih tvoraca naunog socijalizma. Od Marksa smo nauili da komunizam ne moe biti ni delo mudrosti ni delo proste sile ve delo privrednog razvia i svesne klasne borbe proletarijata. Komunizam nije moguan svuda i u svako doba. Komunizam nije delo proste bede i prostoga nezadovoljstva . . . Uporedo sa ekonomskim razvitkom i porastom proletarijata pootrava se klasna borba. Za nas nikad nije bilo sumnje, da i ako je proletarijat primoran da za jednu duu periodu vremena vodi legalnu kla|244

snu borbu, trai demokratiju i zakonitost, da bi se kao klasa podizao i organizovao, na tom putu on nee doi do politike vlasti. On e tu vlast morati oteti u revolucionarnoj borbi ali kad tome vreme doe. Danas u naoj zemlji tome vreme jo n i j e dolo. Pobeda proletarijata u naprednijim i r a z v i j e n i j i m zemljama znatno e ubrzati i olakati zavrne borbe u zaostalim zemljama. Ali je jedna suva besmislica hteti revolucionarna preduzea u zaostalim zemljama dok proleterska vlast u zemljama velikog kapitalizma nije uvrena. Trea internacionala se mui da ne prizna ovu istorijsku uslovljenost revolucije i proleterske vlasti. N j e n a politika zatvara oi pred raznovrsnim stupnjem razvia pojedinih zemalja. Ona bi elela da ruske metode i nain rada to pre nametne svima ostalim partijama. Svi zakljuci u Moskvi o organizaciji Tree Internacionale slue tome jednome jedinome cilju da m i l o m ili silom nametnu ruske politike metode ostalim partijama. I zato to mi ne pristajemo na ovu politiku nasilnog i prevremenog izazivanja revolucije, tetnog i prevremenog otimanja za vlast; zato to smo uvereni da bi takva politika upropastila ne samo nau partiju nego i celu radniku klasu kao klasu zato smo mi protivu ovakvog naina organizovanja Tree Internacionale. I sad kao i uvek mi emo iskreno pomoi jedan revolucionarni savez sviju nereformistikih socijalistikih partija. I sad kao i uvek mi elimo da u tom savezu budu i revolucionarne partije Rusije. Ali taj savez mora biti jedna Internacionala, organ raznolikih potreba proletarijata u raznim zemljama, a ne vojnika organizacija k o j a sve partije hoe da potini jednoj. Mi hoemo bratski savez u priznanju jednakosti a ne politiko tutorstvo. Jedna zdrava Internacionala ne moe nii ni iz neozbiljnog podraavanja, ni iz uzajamnih obmana, bacanjem u vazduh praznih revolucionarnih rei. Ona moe nii samo iz otvorenog razgovora i jasnog priznanja ta se u k o j o j z e m l j i uiti moe. Za to i elimo da se odmah sazove vanredni kongres i da naa partija na tome kongresu naelno odbaci zakljuke poslednjeg kongresa u Moskvi i svojini delegatima da precizna uputstva. Na ovom su manifestu direktno saraivali i usvojili ga sledei drugovi i drugarice iz Beograda . . ? Naa sporna pitanja, Manifest opozicije Komunistike partije Jugoslavije, Beograd, 1920, 342. ' Slede potpisi 53 najistaknutija centrumaa" iz Beograda, a sa sadrajem Manifesta naknadno su se saglasila i 62 centrumaa" iz Bosne. Tvorac ovog dokumenta bio je dr 2ivko Topalovi. Pored osporavanja odluka Vukovarskog kongresa, centrumai" su optuivali Kominternu za rascep u radnikom pokretu. Negirah su marksistiki karakter boljevizma, a oktobarsku revoluciju tretirali navo!r ^ " t " * 1 1 - i n ' S v e te sv0->e s t a v o v e objavili su oktobra 1920. u brouri koju nHliiV mTTT i l z v o r - Traili su saziv vanrednog kongresa Partije radi osporavanja H * kongresa Kominterne. Decembra 1920. objavili su novu antikomunisrtml Prilozi za naa sporna pitanja". Rukovodstvo KPJ istog meseca d a s e -centrumai" iskljue iz KPJ. Dragia Lapevi je pre toa v J V nrTnadri v c n a P u s t l Partiju. Centrumai" su jedno vreme radili pod imenom se sa soef- , ,oclJallstike radnike partije Jugoslavije. Krajem 1921. ujedinili su istupima n ' e m 0 k r a t i m a u Socijalistiku partiju Jugoslavije koja je po svojim je bila za t I V k o m u n i s t a esto prevazilazila i otrinu graanskih partija. Time nikom p ^ 2 1 p r V a ^ aza idejno-politike borbe i podela u jugoslovenskom rad-

r ODLUKE CENTRALNOG VECA KPJ POVODOM AKCIJE CENTRUMAA" Centralno vee Komunistike partije Jugoslavije, na s v o j o j sednici od 10. decembra 1920. godine, p o v o d o m poznatog Manifesta opozicije KPJ donelo je ove odluke: I Centralno vee Komunistike p a r t i j e Jugoslavije: 1. U svemu odobrava odluni stav CIO k o j i je pomenuti Manifest jo odmah im se p o j a v i o javno igosao kao jedan od najodvratnijih pamfleta koji su uopte do sada ugledali sveta protiv nae Internacionale". To isto vai i za nov-i elaborat grupe o p o z i c i j e " k o j i je ovih dana iziao pod naslovom: Prilozi za naa sporna pitanja. 2. Konstatuje da se jugoslovenski proletarijat na dva svoja kongresa do sada, i u Beogradu lanjske i u Vukovaru ove godine, jednoduno i bezuslovno izjasnio za principe i taktiku Tree internacionale. Pitanje o Internacionali, prema tome, za nau Partiju vie ne postoji: ono je definitivno reeno. 3. Nalazi da su se, posle svih onih infamnih napada na rusku revoluciju i Komunistiku internacionalu, svi potpisnici Manifesta sami iskljuili iz P a r t i j e i objavljuje da su: ... prestali biti lanovi Komunistike partije Jugoslavije. II K a k o su u Manifestu opozicije KPJ imenovani izvesni drugovi k o j i su, kako se tamo veli, ne mogui lino saradivati na Manifestu, izrazili svoje naelno slaganje sa njim", pozivaju se sve nadlene organizac i j e da sve te drugove stave pod Partijski sud, koji bi imao da proveri istinitost gornjeg tvrenja i postupi dalje po Statutu... III Isto tako poivaju se sve organizacije da se naelno slagali sa pomenutim Manifestom, a ce u Manifestu, tj. sve one koji su naelno Tree internacionale, stave odmah pod Partijski
kovarski kongres KPJ, 268270.

sve one drugove k o j i bi nisu pomenuti poimenprotiv principa i taktike sud po Statutu.

Radnike novine, 14. decembar 1920; U. Vujoevi U. Kovaev, Vu-

ZAKON O ZATITI JAVNE BEZBEDNOSTI I PORETKA U DRAVI Beograd, 2. avgusta 1921. l. 1. K a o zloinstvo u smislu Kaznenog Zakonika smatrae se ova dela: od 2. avgusta 1921. god. 1.) pisanje, izdavanje, tampanje, rasturanje: knjiga, novina, plakata ili objava, k o j i m a se ide na to, da se ko potstrekne na nasilje prema dravnim vlastima predvienim Ustavom ili u opte da se ugrozi javni mir ili dovede u opasnost javni poredak. Ovo vai i za svaku pismenu ili usmenu komunistiku ili anarhistiku propagandu ili u'oeivanje drugih da treba promeniti politiki ili ekonomski poredak u dravi zloinom, nasiljem ili ma k o j o m vrstom terorizma; 2.) organizovanje, potpomaganje ili postajanje lanom kakvog udruenja, k o j e bi imalo za svrhu propagandu komunizma, anarhizma, te-

rorizma ili udruenja za nelegalno i neparlamentarno prigrabljivanje vlasti kao u opte ono to se sadri u prednjoj taki: 3.) izdavanje u zakup ili u ma kojem vidu ustupanje zgrada ili prostora za skupljanje lica, kojima bi bio cilj priprema ili rad za ostvarenje ega od onoga, to je izloeno u gornjim dvema takama, ako je onaj, koji je zgradu ili prostorije ustupio, znao na ta e se one upotrebiti; 3.) organizovanje, zdruavanje ili propaganda, kojima se ide na to, da se prouzrokuje vojna pobuna, mete ili nezadovoljstvo kod vojnika ili da se graani ili vojnici ne odazivaju svojim vojnim dunostima ili da se ometa, oteava ili ogranii proizvodnja, popravka ili prenos vojnog materjala ili snabdevanje vojske za njene potrebe kao u opte svaka propaganda protiv ustanove vojske, kao i svaka priprema, pokuaj ili izvrenje u cilju da se porue ili ponite objekti, koji slue javnom saobraaju, javnim instalacijama i potrebama; 5.) stavljanje u vezu sa kakvom linou ili kakvim drutvom u inostranstvu u cilju dobijanja kakve pomoi otuda radi pripreme za revoluciju ili nasilnu promenu sadanjeg politikog stanja u zemlji ili drugog ega u prednjim takama predvienoga, kao i svako pomaganje koga inostranoga lista ili drutva od strane nekoga sa teritorije nae kraljevine, kad to lice ili drutvo radi protiv ureenja, poretka ili javnoga mira nae drave; 6.) proizvodnja ili prikupljanje oruja, orua, sprava ili eksploziva radi kojega od napred spomenutih ciljeva, kao i svako prikrivanje tih predmeta; 7.) pripreme, pokuaj ili izvrenje ubistva ma koga organa vlasti ili politike linosti. l. 2. Ko uini ma koje od krivinih dela izloenih u lanu 1. ovoga zakona kaznie se smru ili robijom do 20 godina. Predmeti krivinog dela konfiskovae se. Oni koji znaju da se pripremaju zloini izloeni u lanu 1. pa o tome na vreme ne izveste dravnu vlast, kaznie se robijom do 20 godina. U cilju breg i lakeg utvrivanja krivice doputeno je nadlenim vlastima da pretres vre i nou, ako to zahteva preka potreba. l. 3. Dravna politika vlast traie od najblieg komandanta vojsku radi odranja javne bezbednosti, kad god se pokae da u kojem konkretnom teem sluaju nisu za to dovoljni njeni organi line i imovne bezbednosti... l. 10. Dravni inovnici i slubenici, radnici vojne administracije, slubenici samoupravnih tela, koji pojedinano, u veem broju ili ukupno prestanu vriti svoju dunost u cilju trajka, kaznie se zatvorom a potstrekai i kolovoe i novano do 10.000 dinara. Istom kaznom kaznie se i ona lica, koja sabotaom ili pasivnom rezistencijom ometaju pravilan tok poverene im slube ili rada . . . l. 12. Ko na javnim zborovima, u otvorenim ili zatvorenim prostorima ili inae ma gde, nosi ili iznosi ma kakve znake, zastave ili natpise, kao znak pozivanja ili potstrekivanja da se stvori javno miljenje da postojei pravni poredak treba zameniti drugim, putem prevrata, ruenjem privatne svojine ili unitenjem javnoga mira, kaznie se zatvorom najmanje godinu dana ili novano do 50.000 dinara ili obema kaznama...
|947

Cl. 15 Dravna upravna vlast kad utvrdi da je kakvo udruenje (sindikalna organizacija ili druga) promenila svoj zakonom doputeni cilj ili otpoela tajno ili javno da se bavi drugim nedoputenim ili protivzakonim agitacijama ili poslovima, rasturie takvo udruenje .. . l. 18. Ne mogu vriti nikakvu javnu slubu ili funkciju niti biti narodni poslanici niti asnici samoupravnih tela oni, k o j i pripadaju komunistikoj partiji ili u opte kakvom udruenju, k o j e je o v i m Zakonom zabranjeno. Ovo se odnosi i na slubenike privatnih ustanova, k o j e i m a j u izvesne naroite privilegije od strane drave a k o j i slubenici pripadaju komunistikoj s t r a n c i . . . Lica koja sada vre prednje funkcije razreavaju se istih po stupanju na snagu ovoga Zakona . . , 8 Slubene novine Kraljevine SHS, br. 170a, 13. avgusta 1921; Zakon o zatiti javne bezbednosti i poretka u dravi, tree izdanje, Beograd, 1925, 23. M A N I F E S T S O C I J A L I S T I K E P A R T I J E JUGOSLAVIJE Beograd, 18. decembra 1921. PROLETARIJATU II. Polazei sa stanovita da se u j e d i n j e n j e proletarijata i u Jugoslav i j i i u celome svetu namee kao neminovna istorijska nunost i da se
8 Vladajue graanske snage su ve krajem 1920. Obznanom" proglasile KPJ za antidravnu subverzivnu politiku snagu. Bio je to prvi nalet ojaane graanske klase na revolucionarni pokret. Poslaniki klub KPJ oekivao je da e svojim istupanjima u Ustavotvornoj skuptini naterati vladu da povue kaznene mere protiv revolucionarnog radnikog pokreta. On je maja 1921. u tom cilju zatraio od vlade da povue Obznanu", obnovi rad svih sindikalnih organizacija, otvori radnike domove i radnike tamparije i naknadi im nanetu tetu. Vladin predstavnik je izjavio da e sindikatima biti odobren rad ako se komunisti pismeno obaveu da ih nee upotrebljavati u partijske svrhe. Komunistiki klub je ponovio jo jednom svoje zahteve i odluio da 11. juna 1921. bojkotuje rad Ustavotvorne skuptine. Filip Filipovi je tada istakao da poslanici KPJ izlaze iz Skuptine,. ali da idu u mase radnog naroda" da ga obaveste o nedelima vlade i pripreme za trenutak kada e voen KPJ uspeti da obori sadanji, brutalni, nasilniki i krvavi reim". Prvi zakon koji je Skuptina donela bio je Zakon o zatiti javne bezbednosti i poretka u dravi, uperen protiv komunistikog pokreta. Vlada je za donoenje ovog zakona iskoristila atenate na ministra M. Drakovia i regenta Aleksandra, predstavljajui KPJ kao teroristiku i anarhistiku organizaciju". U obrazloenju zakonskog predloga govorilo se da su komunisti pripremali atentat na vladu, Narodnu skuptinu" i pojedine istaknute linosti. Za predlog ovog tzv. Zakona o zatiti drave u Skuptini su se 2. avgusta 1921. izjasnili predstavnici vladinih stranaka, kao i deo poslanika Saveza zemaljoradnika, a protiv poslanici Jugoslovenskog kluba, republikanci i Socijaldemokratska stranka. Poniteni su svi komunistiki mandati. Zakon o zatiti drave zabranjivao je pripadnicima KPJ obavljanje javnih funkcija. Izmeu donoenja Obznane" i Zakona o zatiti drave obrazovana je 23. marta 1921. Organizacija jugoslovenskih nacionalista (ORJUNA), koja je predstavljala poetak nastajanja brojnih nacionalistikih, protivseparatistikih i antikomunistikih omladinskih narodnih gardi". Uperena protiv svih opozicionih snaga centralistikom i unitaristikom reimu, ova organizacija delovala je kao dravotvorna" i jugoslovenska" prema svim protivnicima jugoslovenskog nacionalizma", od italijanske iredente, slovenakih klerikalaca, HRSS, do revolucionarnog radnikog pokreta, koji se morao organizovano braniti od napada orjunaa", koji su bili naroito esti i otri u Sloveniji.

JUGOSLAVIJE

samo punim i svestranim ujedinjenjem svih raznolikih oblika proleterskih organizacija moe izai iz stranoga poloaja u kome se danas nalazimo, Glavni Odbori S. D. S. J. J. S. D. P. za Sloveniju i S. R. P. J. odluili su se da pou putem jedinstva i da, odgovarajui jednodunoj elji svojih organizacija i svojih lanova, proglase ujedinjenje svojih do sada samostalnih socijalistikih partija u jednu jedinu partiju koja e se zvati Socijalistika Partija Jugoslavije ... I danas e na alost ostati van ujedinjenja jo jedan znatan deo radnika i radnikih organizacija, u kojima preovlauje duh sektatva, uzajamne svae i uzajamnog upropaivanja... Mi smo gotovi na ujedinjenje sa svima onima koji su se otresli anarhistikih zabluda: o diktaturi manjine, o tome da klasna vladavina buroazije moe biti skrhana oajnim ispadima i provokacijama nepoznatih tajnih manjina, i da svoju partiju i svoj pokret treba potiniti naredbama domaih ili inostranih potajnih udruenja . .. III. Ujedinjena Socijalistika Partija Jugoslavije vodie i internacionalno politiku jedinstva. Ona e teiti da se stvori svega jedna socijalistika i radnika Internacionala . . . S. P. J. e pomagati sindikalnu internacionalu sa seditem u Amsterdamu . . . IV. Ujedinjena S. P. J. pozdravlja rusku revoluciju kao najvei istorijski dogaaj i najveu tekovinu oveanstva dananjega v e k a . . . Revolucionarni reim u Rusiji je jo u razvoju. On danas privremeno nosi formu boljevike netrpljivosti, terora, diktature manjine i utopistikih napora da revolucija preskoi preko svojih granica, preko onoga to je istorijski moguno i za to je rusko drutvo sazrelo . . . Nuno je obezbediti da ruska revolucija sama nae ovaj svoj istoriski utvreni put. Sav meunarodni proletarijat ima za dunost da je brani u svako doba, bez obzira koji je reim u n j o j privremeno na vladi... V. Ujedinjena S.P.J. pozdravlja kao istorisku tekovinu raspad srednjeevropskog osvajakog carstva bive Austro-Ugarske i stvaranje novih nacionalnih drava u E v r o p i . . . Naroito e se naa Partija uvek isticati za sporazum i savez meu svima balkanskim narodima i plemenima. VI. Odgovarajui eljama i zahtevima svega svoga lanstva da se potpuno ujedinjenje to bre izvede, izjavljuju Glavni Odbori tri dosadanje socijalistike stranke da od danas prestaju postojati kao samostalne politike celine: Jugoslovenska Socijal-Demokratska Stranka za SloY f m J " ' Socijal-Demokratska Stranka Jugoslavije i Socijalistika Radnika Partija Jugoslavije. Pozivaju se sve oblasne i mesne organizacije u |249

Jugoslaviji da se po odredbama novoga statuta odmah ujedine u Socijalistiku Partiju Jugoslavije. 9 Socijalistika partija Jugoslavije, Manifest i odluke ujedinjenja. Program Partije. Privremeni program za samoupravna tela. Statut Partije, Beograd, 1922, 312.

L A N A K M. G O R K I A (JOSIPA I I N S K O G ) : RUSIJA"

JUGOSLAVIJA I Mart 1922.

Ekonomsko rasulo Evrope imperativno je nalagalo evropskim dravnicima da promene svoju.politiku prema R u s i j i i da u akciji za privredno obnavljanje Evrope angauju Rusiju i Nemaku. Dosadanja politika Evrope prema ovim dvema dravama doivela je potpuni krah. Sve tenje i akcije za obaranje i promenu vladajueg sistema u Rusiji ostale su bezuspene. Kapitalistiko-militaristika Evropa dola je do uverenja da nee izbei ekonomskom krahu ako Rusiji i N e m a k o j ne prui mogunost da sudeluju u privrednom obnavljanju Evrope. A ta se ini u Jugoslaviji? Kakvu politiku vode nai diplomati prema Sovjetskoj Rusiji? Dranje K r a l j e v i n e S. H. S. prema S o v j e t s k o j Rusiji vie je nego neprijateljsko. Jugoslavija je primila pod svoje okr i l j e ruske izbeglice, k o j i su veinom ne samo ruski kontrarevolucionari nego i svetski. N a j c r n j i reakcionari i najgori caristi sklonili su se u Jugoslaviji. Oni su se uvukli u dravna nadletva, u privatna preduzea i radione: za njih ima svuda mesta. Pored toliko besposlenih naih radnika, nae upravne vlasti zaposluju Vrangelove belogardiste, a otputaju nae domae ljude. Ruski kadetski korpusi jo nisu rasputeni. Ko njih plaa i izdrava? Ko snosi trokove r u s k o g " poslanstva u Beogradu i koga ono predstavlja? Ovakvo dranje Jugoslavije moe se tumaiti samo besnom m r n j o m , reakcionarnim mranjatvom i slepil o m vladajueg reima prema ruskom narodu. Dok je Sovjetska Rusija
9 Krajem 1921. u Beogradu je dolo do ujedinjenja Jugoslovanske socijaldemokratske stranke Slovenije, Socijaldemokratske stranke Jugoslavije i Socijaldemokratske radnike partije Jugoslavije (centrumaa") u Socijalistiku partiju Jugoslavije (SPJ). Vodstvo nove stranke sainjavali su E. Kristan, V. Bukeg, D. Lapevi, V. Kora i . Topalovi. Stranka je nastala s ciljem da okupi jugoslovenski radniki pokret, ali je ostala labavo povezana i nagrizana je stainim unutranjim borbama oko vlasti. SPJ nije uspela da postane iole znaajniji politiki inilac parlamentarnog ivota. Odravala se zahvaljujui svom monopolnom poloaju u ustanovama osiguranja, radnikim komorama i berzama rada, kao i zbog dranja nekih sindikalnih organizacija. Radniku klasu je od stranke odbijao njen program u kome je glorifikovana parlamentarna praksa koja se u jugoslovenskom politikom ivotu neprekidno kompromitovala, kaa i centralistiko-unitaristiki pristup nacionalnom pitanju. Na prvom kongresu SPJ odranom u septembru 1923, stranka je pristupila Socijalistikoj radnikoj internacionali i usvojila je svoj reformistiki program. Do treeg kongresa u aprilu 1928. prevlast u stranci imala je grupa reformistike desnice V. Koraa, koja se do 1929. potpuno izdvaja, jer je ,,cantrumai" na elu sa . Topaloviem uspevaju, uz pomo do tada neutralnih slovenakih lanova rukovodstva, istisnuti iz SPJ. Stranka je poetkom 1928. imala svega 34 hiljade lanova. U tenji da suzbije komunistiki pokret jugoslovenska buroazija je podravala SPJ. Reim je u istom cilju preduzimao i mere za poboljanje poloaja radnike klase. Tako je vlada 14. maja 1922. usvojila Zakon o osiguranju radnika, kojim je zamenjena Uredba o osiguranju radnika od 27. juna 1921. god.

|250

titila nae zarobljene vojnike; dok su Sovjeti sa s v o j o m revolucijom potpomogli ostvarenje jugoslovenskog nacionalnog ideala i time direktno radili na stvaranju ove drave, dotle je jugoslovenski izaslanik na sednici Saveza Naroda izjavio: da jugoslovenska vlada nee dati ni prebijene pare za gladne u Rusiji. T o m je runom i z j a v o m n a j b o l j e okarakterisan reim i reakcionarstvo naih dravnika, a kojima niko n i j e dao mandat da tako govore ispred jugoslovenskog naroda. Nigde se na svetu nije sakupilo toliko kontrarevolucionaraca koliko kod nas. Ni jedna drava, sem Jugoslavije, n i j e htela da bude centar kontrarevolucionarne akcije. Ovih dana doao je u Beograd general Vrangel, predstavnik ruske kontrarevolucionarne buroazije. On je doao da inspirira svoje trupe i da ih pripremi za novu akciju protiv Rusije. Sprema se muki napad na Sovjetsku Rusiju. To se oito vidi iz izjave ruskog kontrarevolucionara Burceva k o j i je doao nedavno u Beograd. On veli: . . . Ruska vojska sa svojim komandantom Vrangel o m treba da postane centar akcije i da prikupi oko sebe sve ruske antiboljevike elemente . . . " . . . Ni jedan Rus k o j i voli svoju otadbinu i k o j i znade da boljevika vlada nije ni nacionalna ni spasonosna po zemlju, nee priznati ma kakav sporazum k o j i se sprema za enovu .. ." Jasno je da je ovo sugerisanje dravama Male Antante da i one pou putem ruske kontrarevolucije, kao i to da se pokuava ba na jugoslovenskom narodu praviti eksperimenat politikih i privrednih avantura. Mi osuujemo ovakovu politiku prema Rusiji, j e r znamo da ona moe imati katastrofalnih posledica za ceo narod ove zemlje. Radni narod trai da naa drava prizna Sovjetsku Rusiju i da s njom obnovi diplomatske i trgovinske odnose. Radniko jedinstvo, Sarajevo, 17. mart 1922, br. 7; prema: Revolucija pod okriljem Kominterne, Izabrani spisi Milana Gorkia (priredio: B. laki), Beograd, 1987, 59.

I ZEMALJSKA KONFERENCIJA KPJ Be, 317. jula 1922. REZOLUCIJA O POLITIKOJ SITUACIJI I NAJBLIIM ZADACIMA PARTIJE

Jo prilikom donoenja Obznane, k o j o m poinje period otvorene diktature buroazije Jugoslavije K P J konstatovala je da su donoe n j e Obznane buroaziji diktovale tri grupe razloga: unutamje-politike unutarnje-ekonomske i internacionalne prirode. Vladajui blok dveju srpskih krupnokapitalistikih partija, radi kalne i demokratske ostaje na izborima u novembru 1920 godine u ma njini. T a j blok je nosilac principa monarhije ujedno i policisko-centra listike hegemonistike politike srpske buroazije s druge strane. Zatc je poraz vladajueg bloka bio jedan udarac i znaio opasnost i presti dinastije i za imperijalistike prohteve srpske buroazije. Ta zajednika opasnost zbliila je dvor i srpsku buroaziju, upravo bacio je srpsku buroaziju u naruje dvorske kamarile, jedne oficirske klike (Bela ruka) koja je de facto drala svu vlast u svojim rukama. I tako je intimnim savezom dvora i srpske buroazije stvoren temelj na kome je izgraen itav sistem politike i socijalne reakcije u Jugoslaviji. Vlada srpske buroazije osiguravi tako svoje zalee razume se n i j e htela da kapitu-

lira pred praznim parlamentarnim formulama. Ona uopte nije htela, iako je u izborima ostala u manjini, da d ostavku i da na taj nain .prui mogunost da se nova vlada po parlamentarnim principima formira iz parlamentarne veine. Bez ikakve parlamentarne sentimentalnosti vlada je jasno stavila do znanja svima i svakome da ona nee prezati ni od kakvih sredstava samo da proturi pripremljeni policisko-centralistiki ustav, koji je imao s jedne strane da uvrsti monarhiju, a s druge da sankcionie hegemonistiku politiku srpske buroazije. Dva su puta stajala na raspolaganju vladi za postignue postavljenog cilja: teror i korupcija. Terorom je istupila prema najjaoj i najopasnijoj opozicionoj partiji, prema komunistikoj partiji, stavljajui je putem Obznane van zakona i konfiskujui svu njenu imovinu. Vlada je raunala da e na taj nain para-lizovati snagu KPJ, nego da e i zaplaiti sve ostale sitnoburoaske hrvatske i slovenake opozicione partije. Korupcijom je uspela da pridobije muslimansku organizaciju, koja u prvom redu zastupa interese bosanskih begova, i da pocepa Savez zemljoradnika pridobivi jedan deo pretstavnika bogatijih slovenakih seljaka. Na taj je nain skrpljena veina od nekoliko glasova na k o j o j je bio obezbeen prijem projektovanog ustava. Druga grupa razloga za stavljanje komunistikog pokreta van zakona proisticala je iz promene opte ekonomske konjunkture u Jugoslaviji. Jugoslavija je jo od svoga postanka pretstavljala jedno vrlo plodno polje za najraznovrsniju pekulaciju, ne samo sa valutom (dok odnos izmeu krune i dinara nije bio fiksiran), nego naroito sa izvoznim artiklima, agrarnim produktima, ija je cena na svetskim pijacama bila znatno via nego u zemlji. Koncentrisani bankarski kapital uzeo je najrentabilniju formu trgovako-spekulativnog kapitala. U obnovu industriskog ivota nije se skoro nita ulagalo, jer se na polju nije mogla postii ona visina profita, k o j o m bi se nenasita pouda jedne mlade kapitalistike klase mogla zadovoljiti. Ali se krajem 1920 godine poela situacija menjati, poglavito usled opte ekonomske krize koja je ceo svet obuhvatila a naroito usled pada cena agrarnih produkata na svetskoj pijaci. Zlatna etva spekulativnih poslova pribliavala se kraju. Bankarski kapital poeo se vraati industriji. Naviknut na basnoslovne profite bankarski kapital se nije mogao zadovoljiti normalnom stopom profita. Da bi se ublaio pad profita ostao je samo jedan izlaz: direktno i indirektno pojaavanje eksploatacije, t. j. produenje radnog vremena i smanjenje nadnica s jedne i poveanje stavova zatitne carine s druge strane. Da bi se taj cilj postigao trebalo je poto-poto slomiti otpornu snagu radnike klase . . . Trea grupa razloga za zavoenje buroaske diktature u Jugoslaviji internacionalnog je karaktera. Kad se ima u vidu, da se Jugoslavija nalazi u potpunoj finansijskoj zavisnosti od antante, naroito od Francuske, onda nije nikakvo udo to itava spoljna politika Jugoslavije nosi na sebi peat interesa antantinog imperijalizma . . . II. Ako se baci pogled na razvoj reakcije u Jugoslaviji od Obznane pa na ovamo . . . ve prvi meseci novoga kursa jasno su pokazali da se buroazija prevarila kad je raunala da e terorom slomiti revolucionarnu snagu komunistikog pokreta . . . Bilo je za ceo svet, pa i za vladu oevidno da je Obznana promaila svoj cilj. Ali je zato vlada ekala |252

prvu zgodnu priliku da se sa jo veom brutalnou baci na komunistiki radniki pokret u nameri da ga definitivno uniti. Tu eljenu priliku vladajuoj buroaziji pruili su atentati na regenta (juni 1921) i ministra policije, autora Obznane, Drakovia (jula 1921) . . . Neekajui rezultat istrage po atentatima j e r je ona uostalom vrlo dobro znala da KP nema nikakve veze sa atentatima vlada je spremala na brzu ruku i kratkim postupkom sprovela kroz Parlamenat (8 avgusta 1921) Zakon o zatiti drave, t.j. izuzetni zakon protiv komunistikog pokreta, k o j i je sankcionisao sva dotadanja bezakonja i krunisao ih jo unitenjem svih komunistikih poslanikih mandata. To je jedinstveni primer u itavoj historiji buroaskog parlamentarizma. Tako je partija liena i poslednje legalne pozicije . . ,10 Istorijski arhiv CK SKJ (u daljem tekstu: IA CK SKJ), KI 1922/1611. I Z P R O G R A M A N E Z A V I S N E R A D N I K E P A R T I J E JUGOSLAVIJE . .. Svesna svoga dananjeg pretekog poloaja, svesna da bez organizovane politike borbe kroz svoju klasnu partiju ne moe popravljati ni svoj teak poloaj u sadanjosti, niti s uspehom raditi za konano osloboenje svoje od svake eksploatacije i za pobedu socijalizma, radnika klasa Jugoslavije, na Z e m a l j s k o j konferenciji, odranoj 13 i 14 januara 1923 godine u Beogradu, stvorila je svoju Nezavisnu radniku partiju Jugoslavije sa programom i statutom na ovim naelima: .. . N R P J svesna je i situacije u k o j o j se danas nalazi radnika klasa Jugoslavije. Ona zna da se radnika klasa danas nalazi u odbrambenom poloaju od napada jedne brutalne socijalne i politike reakcije kapitalistike klase. Zato ona smatra da e njeni prvi, najglavniji i najneposredniji zadaci u sadanjici biti da radi na suzbijanju ove socijalne i politike reakcije, da radi na uspostavljanju unitenih, naj10 Pod I zemaljskom konferencijom KPJ podrazumeva se konferencija odrana u Beu (317. jula 1922) na osnovu dogovora Zamenikog izvrnog odbora'; u zemlji i Izvrnog odbora KPJ u emigraciji, tzv. Zagraninog komiteta". Kota Novakovi i Pavle Pavlovi traili su da KPJ ispita uzroke svog poraza, kao i da rukovodstvo bude u zemlji. Pod uticajem analize I I I kongresa Kominterne Novakovi je smatrao da kapitalizam preivljava krizu i da e nastupiti revolucionarni rasplet, te je KPJ morala biti spremna za predstojeu borbu i raditi na okupljanju siromanog seljatva. Analiza Sime Markovia, koja je dobila veinu, bila je suprotna optimistikim oekivanjima revolucije i karakteru uzroka sloma Partije 1921. Njegova ocena bila je da se Partija povukla u redu Smatrao je da treba ukinuti naj reakcionarni je odredbe ustavnih reenja kale pretpostavku bre diferencijacije i rasplamsavanja klasne borbe. Kao predstavnik desne struje" S. Markovi je smatrao da se u Jugoslaviji bije bitka izmeu centralistikog velikosrpskog reima i opozicionog slovenako-hrvatskog bloka. NE ovoj konferenciji je prisustvovalo 22 delegata. etvrti kongres KI (novembar 1922) doneo je posebnu rezoluciju o jugoslo venskom pitanju". Prema njenoj oceni, KPJ je poraena zbog objektivnih uzroka ali u velikoj meri i zbog slabosti njene unutranje organizacije, tj. zbog nedos tatka revolucionarne inicijative i socijaldemokratskih predrasuda. Prva zemaljska konferencija KPJ je zadrala pojam plemena" kao pojarr koji obeleava njihovu posebnost, odnosno stepen njihove bliskosti. Na toj konfe renciji Kota Novakovi je tretirao Hrvate, Crnogorce, Srbe, Slovence i Make donee kao posebne narode koji svoj status u dravi treba da ree slobodno, m bazi prava na samoopredeljenje, i u tome se ve bio znatno udaljio od shvatanje koje je imala KPJ u periodu 19191920. godine. Po uri Cvijiu, jugosloveni (su] kao nacija tek jedna nacija koja se nalazi u procesu stvaranja" (D. Pei, n.d. 6162).

|253

lira pred praznim parlamentarnim formulama. Ona uopte nije htela, iako je u izborima ostala u manjini, da da ostavku i da na taj nain prui mogunost da se nova vlada po parlamentarnim principima formira iz parlamentarne veine. Bez ikakve parlamentarne sentimentalnosti vlada je jasno stavila do znanja svima i svakome da ona nee prezati ni od kakvih sredstava samo da proturi pripremljeni policisko-centralistiki ustav, koji je imao s jedne strane da uvrsti monarhiju, a s druge da sankcionie hegemonistiku politiku srpske buroazije. Dva su puta stajala na raspolaganju vladi za postignue postavljenog cilja: teror i korupcija. Terorom je istupila prema najjaoj i najopasnijoj opozicionoj partiji, prema komunistikoj partiji, stavljajui je putem Obznane van zakona i konfiskujui svu njenu imovinu. Vlada je raunala da e na taj nain paralizovati snagu KPJ, nego da e i zaplaiti sve ostale sitnoburoaske hrvatske i slovenake opozicione partije. Korupcijom je uspela da pridobije muslimansku organizaciju, koja u prvom redu zastupa interese bosanskih begova, i da pocepa Savez zemljoradnika pridobivi jedan deo pretstavnika bogatijih slovenakih seljaka. Na taj je nain skrpljena veina od nekoliko glasova na k o j o j je bio obezbeen prijem projektovanog ustava. Druga grupa razloga za stavljanje komunistikog pokreta van zakona proisticala je iz promene opte ekonomske konjunkture u Jugoslaviji. Jugoslavija je jo od svoga postanka pretstavljala jedno vrlo 3lodno polje za najraznovrsniju pekulaciju, ne samo sa valutom (dok adnos izmeu krune i dinara nije bio fiksiran), nego naroito sa izvoznim artiklima, agrarnim produktima, ija je cena na svetskim piiacama bila znatno via nego u zemlji. Koncentrisani bankarski kapital uzeo je najrentabilniju formu trgovako-spekulativnog kapitala. J obnovu industriskog ivota nije se skoro nita ulagalo, jer se na poju nije mogla postii ona visina profita, k o j o m bi se nenasita pouda jedne mlade kapitalistike klase mogla zadovoljiti. Ali se krajem L920 godine poela situacija menjati, poglavito usled opte ekonomske trize koja je ceo svet obuhvatila a naroito usled pada cena agrarnih produkata na svetskoj pijaci. Zlatna etva spekulativnih poslova priDliavala se kraju. Bankarski kapital poeo se vraati industriji. Naviknut na basnoslovne profite bankarski kapital se nije mogao zadovoljiti normalnom stopom profita. Da bi se ublaio pad profita ostao e samo jedan izlaz: direktno i indirektno pojaavanje eksploatacije, . j. produenje radnog vremena i smanjenje nadnica s jedne i povealje stavova zatitne carine s druge strane. Da bi se taj cilj postigao tre>alo je poto-poto slomiti otpornu snagu radnike klase . .. Trea grupa razloga za zavoenje buroaske diktature u Jugoslavi internacionalnog je karaktera. Kad se ima u vidu, da se Jugoslava nalazi u potpunoj finansijskoj zavisnosti od antante, naroito od : rancuike, onda nije nikakvo udo to itava spoljna politika Jugolavije nosi na sebi peat interesa antantinog imperijalizma . . . II. Ako se baci pogled na razvoj reakcije u Jugoslaviji od Obznane pa a ovamo . . . ve prvi meseci novoga kursa jasno su pokazali da se mroazija prevarila kad je raunala da e terorom slomiti revolucioarnu snagu komunistikog pokreta . .. Bilo je za ceo svet, pa i za vlalu oevidno da je Obznana promaila svoj cilj. Ali je zato vlada ekala
|152

prvu zgodnu priliku da se sa jo veom brutalnou baci na komunistiki radniki pokret u nameri da ga definitivno uniti. Tu eljenu priliku vladajuoj buroaziji pruili su atentati na regenta (juni 1921) i ministra policije, autora Obznane, Drakovia (jula 1921) . . . Neekajui rezultat istrage po atentatima j e r je ona uostalom vrlo dobro znala da KP nema nikakve veze sa atentatima vlada je spremala na brzu ruku i kratkim postupkom sprovela kroz Parlamenat (8 avgusta 1921) Zakon o zatiti drave, t.j. izuzetni zakon protiv komunistikog pokreta, k o j i je sankcionisao sva dotadanja bezakonja i krunisao ih jo unitenjem svih komunistikih poslanikih mandata. To je jedinstveni primer u itavoj historiji buroaskog parlamentarizma. Tako je partija liena i poslednje legalne pozicije .. ,10 Istorijski arhiv CK SKJ (u daljem tekstu: IA CK SKJ), KI 1922/1611.

I Z P R O G R A M A N E Z A V I S N E R A D N I K E P A R T I J E JUGOSLAVIJE . . . Svesna svoga dananjeg pretekog poloaja, svesna da bez organizovane politike borbe kroz svoju klasnu partiju ne moe popravljati ni svoj teak poloaj u sadanjosti, niti s uspehom raditi za konano osloboenje svoje od svake eksploatacije i za pobedu socijalizma, radnika klasa Jugoslavije, na Z e m a l j s k o j konferenciji, odranoj 13 i 14 januara 1923 godine u Beogradu, stvorila je svoju Nezavisnu radniku partiju Jugoslavije sa programom i statutom na ovim naelima: .. . N R P J svesna je i situacije u k o j o j se danas nalazi radnika klasa Jugoslavije. Ona zna da se radnika klasa danas nalazi u obrambenom poloaju od napada jedne brutalne socijalne i politike reakc i j e kapitalistike klase. Zato ona smatra da e njeni prvi, najglavniji i najneposredniji zadaci u sadanjici biti da radi na suzbijanju ove socijalne i politike reakcije, da radi na uspostavljanju unitenih, naj-

10 Pod I zemaljskom konferencijom KPJ podrazumeva se konferencija odrana u Beu (317. jula 1922) na osnovu dogovora Zamenikog izvrnog odbora" u zemlji i Izvrnog odbora KPJ u emigraciji, tzv. Zagraninog komiteta". Kota Novakovi i Pavle Pavlovi traili su da KPJ ispita uzroke svog poraza, kao i da rukovodstvo bude u zemlji. Pod uticajem analize I I I kongresa Kominterne, Novakovi je smatrao da kapitalizam preivljava krizu i da e nastupiti revolucionarni rasplet, te je KPJ morala biti spremna za predstojeu borbu i raditi na okupljanju siromanog seljatva. Analiza Sime Markovia, koja je dobila veinu, bila je suprotna optimistikim oekivanjima revolucije i karakteru uzroka sloma Partije 1921. Njegova ocena bila je da se Partija povukla u redu. Smatrao je da treba ukinuti najreakcionarnije odredbe ustavnih reenja kalo pretpostavku bre diferencijacije i rasplamsavanja klasne borbe. Kao predstavnik desne struje" S. Markovi je smatrao da se u Jugoslaviji bije bitka izmeu centralistikog velikosrpskog reima i opozicionog slovenako-hrvatskog bloka. Na ovoj konferenciji je prisustvovalo 22 delegata. etvrti kongres KI (novembar 1922) doneo je posebnu rezoluciju o jugoslovenskom pitanju". Prema njenoj oceni, KPJ je poraena zbog objektivnih uzroka, ali u velikoj meri i zbog slabosti njene unutranje organizacije, tj. zbog nedostatka revolucionarne inicijative i socijaldemokratskih predrasuda. Prva zemaljska konferencija KPJ je zadrala pojam plemena" kao pojam koji obeleava njihovu posebnost, odnosno stepen njihove bliskosti. Na toj konfet renciji Kota Novakovi je tretirao Hrvate, Crnogorce, Srbe, Slovence i Makedonce kao posebne narode koji svoj status u dravi treba da ree slobodno, na bazi prava na samoopredeljenje, i u tome se ve bio znatno udaljio od shvatanja koje je imala KPJ u periodu 19191920. godine. Po uri Cvijiu, jugosloveni (su) kao nacija tek jedna nacija koja se nalazi u procesu stvaranja" (D. Pei, n.d.,

6162).

elementarni jih graanskih i ekonomskih prava radnike klase, da radi na zatiti radnike klase od bezobzirne eksploatacije. Da bi se ovo postiglo, N R P J radie na organizovanju radnike klase u klasne borbene organizacije, osposobiti je da vodi borbu za zatitu svojih interesa u sadanjosti, da razvija kod radnike klase svest o nunosti zamene kapitalistikog poretka socijalistikim, i da u tome cilju, vodei rauna 0 svima objektivnim i subjektivnim uslovima pod k o j i m a radnika klasa vodi svoju klasnu borbu, o v o m upravlja. Vodei borbu organizovanih i disciplinovanih masa, NRJPJ smatra da se puizmom i individualnim akcijama ne moe postii osloboenje radnike klase od kapitalistike eksploatacije . .. N R P J stoji na stanovitu da je jedan od bitnijih razloga plemenskih sporova u Jugoslaviji jo nereena ekonomska borba izmeu raznih pokrajinsko-plemenskih centara. U elji za narodnim jedinstvom borie se protiv svakog nasilnog i hegemonistikog centralizma, a za samoopredeljenje radnog naroda sa punim unutranjim slobodama. Stojei na stanovitu samoopredeljenja naroda, N R P J smatra da se i pitanje granica moe reiti samo preko slobodne v o l j e (plebiscita) naroda. Za nacionalne manjine, k o j e se m i l o m ili silom, nalaze u sklopu drave, N R P J zahteva punu politiku i kulturnu slobodu. Sredstva k o j i m a e se N R P J sluiti u s v o j o j borbi jesu: organizovanje proletarijata i siromanog sveta varoi i sela na naelima izloenim u o v o m programu, propaganda ivom i pisanom rei meu tim masama, razvijajui meu n j i m a klasnu svest, solidarnost i v o l j u za voenje borbe radi osloboenja od kapitalistikog ropstva; uee u pretstavnikim telima: u parlamentu, oblasnim skuptinama i optinama. 11 Istorijski arhiv KPJ, Tom II, 272279. II ZEMALJSKA KONFERENCIJA KPJ Re. 912. maja 1923. ORGANIZACIONI PROBLEMI NAE PARTIJE Pitanje organizacije komunistikih partija, metoda i sadrine njihovog rada jeste jedno od najvanijih pitanja radnikog pokreta,
11 Nezavisna radnika partija Jugoslavije (NRPJ) osnovana je na konferenciji 13. i 14. januara 1923. u Beogradu, na osnovu zakljuaka Prve konferencije KPJ. Aprila 1923. njoj je prila i Socijalistika stranka delovnega ljudstva. Organizaciono je ustrojena na istim principima na kojima i KPJ. Krajem 1923. imala je oko 3.500 lanova. NRPJ, osnovana sa ciljem da komunisti mogu legalno delovati, pretrpela je neuspehe na parlamentarnim izborima marta 1923. kao i na optinskim izborima avgusta iste godine, te nije uspela da postane masovna legalna partija. Neuspeh NRPJ na parlamentarnim izborima nasuprot ogromnom uspehu graanskih opozicionih partija u Hrvatskoj (NRPJ 6.000, a HRSS 473.000), Sloveniji 1 Crnoj Gori, uticali su na komuniste da ponu sa preispitivanjem svoje nacionalne politike. U vodstvu stranke dolazilo je do snanih idejnih sukobljavanja, naroito u odnosu na mesto i ulogu Nezavisnih sindikata. Drugi kongres SKOJ-a odran u Sloveniji 2426. juna 1923. odluio je da se ne inea u idejne i politike sukobe u rukovodstvu Partije, nego da ide svojim putem u borbi protiv frakcija. Sukobi radnikih eta s pripadnicima Orjune" u Trbovlju i drugim mestima juna 1924. bili su povod da Vlada zabrani NRPJ jula 1924, jer ju je okvalifikovala kao novi vid delovanja zabranjene KPJ.

|254

zbog ega mu je od samog poetka posveivana naroita panja, a na II i I I I kongresu tako rei, do detalja su izraena uputstva: na k o j o j osnovi treba izgraditi kom. partiju; kako treba sprovoditi propagandu i agitaciju; kako organizovati politike borbe itd. . . . Pitanje izgradnje to vrih organizacija na osnovi pune centralizacije, kao i pitanje planske agitacije i propagande, pomou kojih treba da se organizaciono i duhovno sjedini sav borbeni svesni proletarijat utoliko se jae namee, to su mnoge partije, pa i naa, i posle jasnih odluka I I . i I I I . kongresa K. I. sadrale mnogo to ta ravog od starog birokratskog centralizma, koji su nasledile od socijaldemokratskih partija iz ijeg su se krila razvile. Centralizacija u naoj partiji jo uvek na sebi nosi sve znake formalne i mehanike centralizacije, jer taj centralizam nije izgraen na osnovi stalnog zajednikog rada i borbe celokupne partiske organizacije, a toga opet nije moglo ni biti, kada je centralizovano vodstvo imalo vrlo labave, esto nikakve veze sa masama. Centrala sa funkcionerskim kadrom, kao i u staroj socijaldem. partiji, jo uvek vodi radnike mase, koje je retko opaaju kao aktivni faktor i inicijator u pojedinim pitanjima i akcijama . . . Pravog demokratskog centralizma, koji treba da je stapanje centralizma i proleterske demokratije na osnovi stalnog zajednikog rada i borbe svih proleterskih organizacija, u naoj partiji nije bilo a jo ga ni danas nema. Nas u ovoj prilici naroito interesuje stanje u naoj partiji i mi se moramo zapitati: zato se naa partija nalazi u ovakvom stanju u kakvom se nalazi? . . . Kao odgovor na prednja pitanja najbolje moe da poslui citat iz odluka I I I . kongresa K. I. na ime: Organizacija komunistike partije jeste organizacija kom. vodstva" i partija treba sama dobro vodstvo da bi mogla dobro voditi i odgovarajuu najuu organsku vezu sa masama na osnovi demokratskog centralizma." Mi naalost moramo priznati, da ni naa vodstva nisu uvek bila na visini koju je situacija zahtevala, i da pored objektivnih razloga, koji su skrivali za ovakvo stanje, ima i subjektivnih . . . IA CK SKJ, KI 1923/293.

REZOLUCIJA

P O U N U T A R N J I M SPOROVIMA U

KPJ
M a j 1923.

Zemaljska konferencija K. P. J. odrana 912. maja 1923 konstatuje sledee: Spor koji je nastao meu drugovima u emigraciji uneo je veliku pomutnju meu drugove u zemlji i u velikoj meri doprineo da je partijski rad paralisan. T a j je spor pred Internacionalom tretiran kao lini, a faktino u njegovoj pozadini stoje taktiki, statutarni disciplinarni razlozi. Glavni razlozi ovoga spora su sledei: 1. Stavljanje K.P.J. van zakona i time oteana mogunost i pravog partijskog rada i kontrole. 2. Nepripravljenost i partije i pojedinaca za ovakvo stanje i traenje subjektivnih razloga osim objektivnih , radi toga. 3. Nesazivanje irih partijskih foruma (plenuma, kongresa) i time onemoguenje kritike nad radom vodstva partije. 4. Onemoguavanje E.K.K.I. sa krivim i tendencionim izvetajima da donese 25.5

objektivan sud o sporu. 5. Slabost I.O.-a u k o j i su uli ljudi slabijeg kvaliteta, te nisu mogli vodstvu dati onaj autoritet, k o j i vodstvo jedne revolucionarne partije apsolutno mora da ima. 6. Meusobno nepoznavan j e drugova pa ak i na vodeim mestima. 7. N e m a n j e jasnog i odreenog stava partije u mnogim aktuelnim pitanjima. 8. Nesposobnost vodstva, da faktino bude centralistiko. 9. N e d o v o l j n a kontrola i neureen nain rukovanja sa partijskim finansijama. 10. N e p r o v o e n j e donesenih odluka K . I . i B.K.F. i partije i nepoznavanje n j i h o v o sa strane najboljih partijskih drugova. 11. Pogreno shvatanje prava i dunosti pojedinaca. 12. N e d o v o l j n a utvrena kompetencija pojedinih partijskih foruma, naroito za vreme ilegalnog perioda, kao i linosti u njima. 13. Prevelika popustljivost prema nekorektnim drugovima i time slabljenje unutarnje vrstoe partije. 14. Nepriznavanje pogreaka. 15. Neprelaen j e na praktian rad. Za pravilno reenje spora komisija predlae sledee: 1. Sve snage m o r a j u se odmah baciti na stvaranje pravih partijskih organizacija. Partiju u budue niko nigdje ne m o e predstavljati nego lanovi njenih pravnih organizacija i drugovi od n j i h birani. 2. iri f o r u m i partije m o r a j u se ee sazivati, I.O. od njih biti biran i njima odgovarati. 3. Svako krivo i tendenciozno izvetavanje Egz. i njenih predstavnika mora se u budue najstroe kazniti. 4. Da u I. O. budu izabrani samo oni drugovi k o j i su svojim dosadanjim radom pokazali, da su i odlini borci i sposobni za to mesto, kako bi I.O. mogao imati najpuniji autoritet. 5. K o m i s i j a predlae, da drugovi k o j i su oznaeni u izvetaju komisije kao krivi ( L j . Radovanovi, S. Markovi, I. H e g j i , K. Novakovi, P. Pavlovi, i M. P i j a d e ) ne mogu biti birani u I.O. u roku od tri meseca, a posle samo onda, ako ne bi nastavili da i dalje rade kao do sada, odnosno da sa svojim radom dokau, da su i aktivni i disciplinovani i time zasluili ponovo poverenje partije. 6. Da partija mora odmah pokrenuti reviju, u k o j o j bi se mogla tretirati razna principijelna, teoretska i taktika pitanja. T i m e e se omoguiti i da se uje m i l j e n j e pjedinaca i vaspitanje i opredeljivanje lanova. 7. Da bi vodstvo partije faktino bilo centralistino, jedan deo funkcija k o j e sadanji I. O. vri treba preneti na beogradski O.S. i tako olakati da I.O. faktino postane I.O. za celu zemlju. 8. Da se odmah donese pravilnik za rukovanje s partijskim sredstvima, utvrdi budet i uredi njegova raspodela. 9. Da se sve rezolucije K . I . i K.B.F. prodiskutuju na konferencijama i svakom lanu partije saopte. Samo e se tako moi provoditi i moi kontrolisati njihovo provoenje. 10. Da se tano utvrde kompetencije pojedinih foruma, nain njihova rada, n j i h o v meusobni odnos, napravi raspored snaga i rada i o tome svemu donese pravilnik. 11. Da se za sve pogreke pojedinaca iznesene u izvetajima podeli svima ukor. 12. Da se u budue najstroe kazne svi oni drugovi k o j i bi smetali unutranjem uvrivanju partije. Ovim se svi dosadanji sporovi smatraju likvidarnim i n j i h o v o n o v o povlaenje smatra se sabotaom rada u kome se m o r a j u skoncentrisati sve nae snage.12 IA CK SKJ, KI 1923/296.
12 Druga zemaljska konferencija KPJ odrana je u Beu od 9. do 12. maja 1923. u prisustvu 34 delegata iz zemlje, 4 iz emigracije, kao i 2 predstavnika Kommterne. Manjina je napadala veinu, sa S. Markoviem na elu, da je svojim oportunizmom onemoguavala organizacionu izgradnju Partije. Konferencija je

|256

MARKOVI SIMA: NACIONALNO PITANJE U SVETLOSTI MARKSIZMA" [Diskusija u KPJ, rujan 1923. g o d i n e ] Pre svega, kad je re o sporu izmeu Srba, H r v a t a i Slovenaca, sve vie se sa svih strana istie u prvi red pitanje: Jesu li Srbi, Hrvati i Slovenci jedan narod ili tri naroda? K a o to e se videti iz d o c n i j e g izlaganja, o v o pitanje, kad se ceo spor o kome je re posmatra kroz prizmu marksizma, nema u stvari nikakvu praktinu vrednost. Za na stav prema spornim pitanjima sasvim je svejedno, jesu li Srbi, H r v a t i i Slovenci tri plemena" jednog naroda ili tri naroda. Ali kako se ba na tom pitanju uporno insistira i sa jedne i sa druge zavaene strane sa oevidnim politikim tendencijama, mi emo, u duhu marksistike teo r i j e nacija kako smo je formulisali u p r v o m o d j e l j k u i primenjivaii u svim ostalim, dati odgovor i na to pitanje, naglaujui jo j e d n o m da ono za nas predstavlja samo izvesan teoriski interes. (. . .) . .. jedan letimian pogled na istoriju Srba, Hrvata i Slovenaca u X I X veku pokazuje da su se i Srbi, i Hrvati, i Slovenci, potpuno nezavisno jedni od drugih razvili u samostalne moderne nacije. I srpska, i hrvatska, i slovenaka nacija odgovaraju svim uslovima k o j i se, po definiciji koju smo usvojili u prvom odjeljku, od j e d n e nacije trae. Tako dolazimo do zakljuka da su Srbi, Hrvati i Slovenci tri nacije, ili, ako upotrebimo re narod kao sinonim nacije, tri naroda. To je neosporna istorijska injenica. Srbi, Hrvati i Slovenci nisu nikada do ujedinjenja, k r a j e m 1918. godine, iveli zajedno na jednoj teritoriji, iako su bili u susedstvu; meu njima nikad nije bilo saobraajnih i ekonomskih veza k o j e bi ih spajale u jednu celinu. Naprotiv: vekovna tuinska vladavina ih je ne samo teritorijalno razdvajala, nego im je na sve mogue naine ometala i oteavala i saobraajne i ekonomske veze. Po naoj definiciji, meutim, bez zajednice teritorije i ekonomskog ivota nema jedne nacije. I ve po tome, Srbi, Hrvati i Slovenci ne bi mogli hiti jedna nacija, ak kad bi im ostale bitne oznake nacije, jezik i kultura, bile iste, to nikako nije sluaj. (. . . ) Srpska buroazija je za vreme svetskog rata pretrpela velike materijalne tete. Trogodinja okupacija bila je kobna za ceo privredni iv o t Srbije: ona je znaila najtei udarac za razvitak produktivnih snaga u zemlji. Hrvatska buroazija, meutim, zahvaljujui ultra-oportunisti k o j politici vladajue srpsko-hrvatske koalicije, za sve vreme rata ne samo to nije imala nikakve materijalne gubitke, nego se materijalno u odluila da se obrazuje ilegalni aparat i da rukovodstvo Partije mora raditi iu zemlji. Druga zemaljska konferencija KPJ nije nita bitno izmenila u osnovnim pogledima KPJ na nain i oblik reenja nacionalnog pitanja. S tim u vezi ponovljeno je pravo na samoopredeljenje do otcepljenja, revolucija, balkanska federacija. (D. Pei, n.d., 72). No, odlueno je da se u Partiji otvori rasprava o nacionalnom i plemenskim pitanjima" i da se na narednoj konferenciji pripremi rezolucija o nacionalnom pitanju. Kritici je podvrgnut slab rad Partije na selu i reeno je da se pripremi njen agrarni program. Zakljueno je da se spovede u ivot odluka I zemaljske konferencije KPJ o stvaranju komunistikih frakcija u sindikatima, proiri uticaj Partije u radnikim organizacijama, stvaraju ete za odbranu od napada nacionalistikih organizacija i dr. U rukovodstvo KPJ izabrani su predstavnici manjine, meu kojima T. Kaclerovi, . akovi, S. Milju, . Cviji, M. Trifunovi i dr. Nakon ove konferencije jo vidnije su se ispoljili sukobi oko osnovnih pitanja politike i strategije Partije: organizacionog, nacionalnog, seljakog i sindikalnog.
n J u g o s l a v i j a 19181988.

mnogome jo i podigla. Slino je bilo i sa slovenakom buroazijom. I u takvoj situaciji dolo je, krajem 1918. godine, do ujedinjenja Srba, Hrvata i Slovenaca u jednu dravu. Srbija, kao stara drava, imala je da poslui kao temelj za izgradnju nove drave. I srpska buroazija je iskoristila taj povlaeni poloaj, pa je jo od prvih dana postala faktiki gospodar u celoj zemlji. Drei svu faktiku vlast u dravi u svojim rukama, srpska buroazija postavlja sebi kao prvi cilj: da se kao klasa to pre ekonomski restaurira i uzdigne bar na visinu svojih hrvatskih i slovenakih konkurenata. Ali je taj cilj zadirao ne samo u interese srpskog, hrvatskog i slovenakog proletarijata, nego i u interese hrvatske i slovenake buroazije, jer se on ni u kom sluaju nije mogao ostvariti samo na raun proleterskih masa nego i na raun hrvatske i slovenake buroazije. I t o . j e osnovni ekonomski uzrok, koji je doveo srpsku buroaziju u sukob sa hrvatskom i slovenakom buroazijom. Ratom i okupacijom upropaena, vladajua srpska buroazija bacila se svom snagom svoga klasnog instinkta na ostvarenje postavljenog cilja. Gladna profita, ona je sa neverovatnom prodrljivou legla na posao. Ekonomski nerazvijenija i finansijski slabija od hrvatske i slovenake buroazije, srpska buroazija nije htela da primi konkurentsku borbu sa hrvatskom i slovenakom buroazijom na ravnoj nozi, pod istim uslovima, jer bi u takvoj neravnoj borbi, kao slabija, neminovno podlegla. Zato je ona vrsto drala svu dravnu vlast u svojim rukama, da bi sredstvima politike prevlasti mogla kompenzovati svoju ekonomsku zaostalost iza hrvatske i slovenake buroazije. Na taj nain smo otkrili ekonomsku pozadinu hegemonistike politike srpske buroazije. Hegemonistika politika srpske buroazije jeste izraz njene ekonomske zaostalosti, uslov njene bre klasne restauracije i neophodna potreba njenog afirmiranja u konkurentskoj borbi sa naprednijom hrvatskom i slovenakom buroazijom. (...) Videli smo ranije da je konkurentska borba izmeu buroazije dva razna naroda glavni pokreta nacionalne borbe. Videli smo da su se i Hrvati i Slovenci razvili kao nacija u borbi protiv nemakog i maarskog imperijalizma. U borbu protiv srpskog imperijalizma Hrvati i Slovenci stupili su ve kao gotove nacije, pa se u toj borbi mogu samo jo vie izotriti i diferencirati. I odista, kao jedna od prvih vidljivih posledica srpske imperijalistike politike ve se moe konstatovad sve vee otuivanje Hrvata i Slovenaca prema Srbima. I to je jedan od najoiglednijih dokaza da je politika koja se iz Beograda vodi prema Hrvatima i Slovencima u sutini svojoj reakcionarna. Jer se samo ona nacionalna politika moe nazvati progresivnom, koja bi tako srodne narode kao to su Srbi, Hrvati i Slovenci sve vie pribliavala, spajala, i na taj nain delovala uopte u pravcu drutvenog progresa. A danas Hrvati i Slovenci stoje u svakom pogledu dalje od Srba no to su stajali ne samo u doba ujedinjenja, nego, izgleda, i dalje no to su ikad ranije bili! Ko u ovim istorijskim pojavama vidi samo rezultat Radieve onglerije, Koroevog jezuitizma i Spahinih marifetluka, taj pokazuje samo to da je politiki kreten. Ogorena konkurentska borba, koju je vladajua srpska buroazija izazvala svojim imperijalistikim stavom prema hrvatskoj i slovenakoj buroaziji, dobila je, sasvim prirodno, neizbeno, karakter nacionalne borbe, jer je nacionalizam uopte, kao to smo videli, klasna ideologija buroazije. Kao i u svim slinim sluajevima u istoriji, i srpska |258

i hrvatska i slovenaka buroazija uzdiu svoje klasne interese na visinu nacionalnih interesa, istiu svoje klasne potrebe kao nacionalne potrebe, predstavljaju svoje klasne ideale kao opte nacionalne ideale. Sluaj Srba, Hrvata i Slovenaca nije nikakav izuzetak nego istorijorn osveteno pravilo. Ekonomska borba je uvek temelj nacionalne borbe. Kapitalistika konkurencija daje sadrinu i smisao nacionalnoj borbi. Nacionalni zahtevi su ideoloke forme, u kojima dolaze do izraza klasni interesi nacionalne buroazije. I na taj nain ekonomska borba postaje politika. (. . .) Iz celokupnog dosadanjeg izlaganja jasno izlazi, kakav stav u nacionalnom pitanju treba da zauzme marksistiki proletarijat Jugoslavije. Marksistiki proletarijat priznaje i Hrvatima i Slovencima neogranieno pravo samoopredeljenja, tj. pravo na samostalnu dravnu egzistenciju. Meutim, Hrvati i Slovenci, kao to smo ve pomenuli, ne ele, bar za sad, odcepljenje od dananje drave. I to je sasvim razumljivo. Hrvatska i slovenaka buroazija, kao kapitalistiki razvijenije, ele to prostraniju pijacu za svoje industrijske produkte: one imaju najivljeg interesa da dravna teritorija, kao jedna carinska oblast, bude to vea. Svesna i svih ostalih slabih strana jedne male drave u dananje vreme, hrvatska i slovenaka buroazija moraju najiskrenije eleti da se danaenja dravna zajednica odri. Hrvatski i slovenaki proletarijat, takoe, ne samo da nema nikakvog interesa da se odvaja od srpskog proletarijata, nego mu svi interesi nalau da ostane s njim u najpunijem jedinstvu. Parola odcepljenja mogla bi, zato, i kod Srba, i kod Hrvata i kod Slovenaca, nai, za sad, odjeka samo u izvesnim intelektualnim sitnoburoaskim krugovima, koji nemaju nikakvog stvarnog uticaja na javni ivot. Ali nije nemogue da Hrvati i Slovenci, pri eventualnim komplikacijama u unutarnjoj i spoljnoj situaciji, i drukije postave pitanje svoga samoopredeljenja. Jer elja Hrvata i Slovenaca da ostanu u zajednici sa Srbima nije apsolutna: sa reakcionarnom srpskom buroazijom, koja bi bila samo orue u rukama francuskog imperijalizma, koji je svakog asa moe gurnuti u kakvu ratnu avanturu, ni Hrvati ni Slovenci, oevidno, nemaju interesa da budu zajedno. Zato se sa njihove strane istie kao prvi uslov za opstanak zajednice: puna demokracija unutra i miroljubiva politika spolja. Samo na toj podlozi moe se osigurati trajna dravna zajednica Srba, Hrvata i Slovenaca. Pod pretpostavkom da se taj uslov ispuni, i Hrvati i Slovenci ostanu pri svojoj elji za odranjem dananje dravne celine, postavlja se pitanje: kako treba regulisati unutarnje odnose izmeu Srba, Hrvata i Slovenaca u zajednikoj dravi? Reenje nacionalnog pitanja svodi se, u ovom sluaju, na pitanje unutarnjeg ureenja drave, na ustavno pitanje. ( . . .) Ako se zemaljskim ustavom ukinu stvarno sve nacionalne privilegije, ma u kom obliku one bile, i ako se nacionalnim manjinama zagarantuje neogranieno pravo upotrebe materinjeg jezika, podizanje kola, sloboda svesti, itd. onda nema bojazni ni od unutarnjeg nacionalnog trvenja ni od iredente. Zato u vajcarskoj, na primer, nema ni unutarnjeg nacionalnog trvenja, niti pak nemake, francuske ili talijanske iredente? Tako dolazimo do zakljuka da bi, i sa gledita radnike k l a se, ^pokrajinske autonomije, na podlozi najpunije demokratije, bile najboije reenje ustavnog pitanja, reenje koje bi potpuno moglo zaovotjiti sve nacije i nacionalne manjine koje su izjavile elju da ostali* |259

nu u dravnoj zajednici. Po sebi se razume da n i j e re o uskim administrativnim autonomijama, nego o irim politikim autonomijama, ije bi atribucije imale odrediti u prvom redu sporazum izmeu Srba, Hrvata i Slovenaca. Za razgranienje pojedinih autonomnih oblasti mora se istai kao najvii princip: narodna v o l j a izraena optim slobodnim glasanjem u svim spornim sluajevima. To je reenje ustavnog pitanja, za k o j e se danas klasno svesni proletarijat Jugoslavije mora svom snagom zaloiti, j e r to reenje u dananjoj konkretnoj situaciji n a j b o l j e odgovara interesima radnike klase cele zemlje. Radnika klasa je svesna da e nacionalne borbe ieznuti tek u socijalistikom drutvu, ali je najvii interes radnike klase, da se nacionalne borbe jo u okviru kapitalistikog drutva svedu na minimum, na najmanju moguu meru. Buroazija je ta, k o j a svesno, s planom i raunom, raspaljuje i vetaki pothranjuje nacionalne borbe, da bi razjedinila radnike raznih nacija i onemoguila jedinstveni internacionalni klasni front proletarijata. Protiv uticaj a buroaskog nacionalizma u radnikim redovima klasnosvesni proletarijat mole se sa uspehom boriti samo na jedan nain: istiui otvoreno i zalaui se odluno za sve one nacionalne zahteve, koje svima nacijama i nacionalnim manjinama osiguravaju najpuniji nacionalni, ekonomski i kulturni razvitak. T a k v i m reenjem ustavnog pitanja bili bi stvoreni svi potrebni uslovi za nacionalni mir u zemlji: grupisanje po nacijama postalo bi bespredmetno; klasna borba dobila bi slobodno polje. T a k o bi se ubrzalo klasno diferenciranje u okviru svake nacije i omoguilo bi se bre osloboenje seljakih i radnikih masa od uticaja buroaske ideologije uopte, a naroito od nacionalizma i klerikalizma (verskog fanatizma). Takvim reenjem ustavnog pitanja ubrzao bi se razvitak proizvodnih snaga u celoj zemlji i stvorili bi se najpovoljniji uslovi za voenje internacionalne klasne borbe za socijalizam. T a k v o reenje je, sa gledita marksistikog proletarijata, progresivno, i zato ono predstavlja praktini aktuelni zahtev radnike klase Jugoslavije u ustavnom pitanju. G. Vlaji, n.d., 390394.

I I I ZEMALJSKA K O N F E R E N C I J A KPJ Beograd, decembra 1923. REZOLUCIJA O P O L I T I K O J S I T U A C I J I I N E P O S R E D N I M ZADACIMA NRPJ I I I U Pogledu situacije Nezavisne radnike p a r t i j e i radnikog pokreta u Jugoslaviji Nezavisna radnika partija stvorena je pod vrlo tekim prilikama, u vremenu kada je reim reakcije i terora, i tada kao i danas, besneo. Samu osnivaku zemaljsku konferenciju Partije reim je nasilniki rasterao, kao to je zabranio i dranje zemaljske konferencije Partije, zakazane za 18 novembar prole godine, i kao to je zabranio i zakazanu zemaljsku konferenciju 14 januara ove godine. Od svoga osnivanja dosada Partija se stalno bori sa r e a k c i j o m i terorom. Zbog terora reima, u p r v o m redu, Partija nije mogla da pokae dobre rezulta|260

te ni u organizacionom pogledu, kao ni u pogledu vaspostavljanja svoga uticaja na mase. Partiji jo nije stvarno priznata legalnost u nekoliko vanih pokrajina. . . . Stanje u radnikom pokretu Jugoslavije uopte nije dobro. Radniki pokret je organizaciono i duhovno pocepan. Ova pocepanost onesposobljava proletarijat za akcije i borbu protiv ofanzive kapitala i socijalne i politike reakcije. U ovakvoj situaciji parola jedinstvenog fronta svih proleterskih organizacija namee se kao jedna nasuna potreba. I ne samo jedinstvo u akcijama, ve i organizaciono jedinstvo sindikalnog pokreta postalo je ivotna potreba proletarijata Jugoslavije. Zbog pocepanosti u sindikalnom pokretu, ne samo da je oteano proletarijatu da se s uspehom brani od nasilja belog terora, ve i da uspeno vodi trajkove, koji se proletarijatu nameu svom nunou, koje on mora voditi, ali koji su se dosada najveim delom zavravali neuspesima. Veliki znaaj jedinstvenog fronta sastoji se i u tome to on moralno deluje na neorganizovane proleterske mase, potstie ih da potrae svoje organizacije i na taj nain pojaava akciju i borbenu mo proletarijata. . . . Na osnovu ovih konstatacija Nezavisna radnika partija Jugoslavije postavlja kao svoje ove zadatke: 1. da vodi borbu protiv politike i socijalne reakcije, protiv belog terora i nasilja, a pre svega borbu za ukidanje Zakona o zatiti drave i svih drugih izuzetnih zakona i mera koji onemoguavaju organizovanu klasnu borbu proletarijata, pravo koalicije i trajka i pravo na legalan rad Partije i radnikih sindikalnih organizacija; 2. da se bori za amnestiju za sve politike i vojne krivce, kao i za slobodan povratak makedonskih emigranata; za amnestiju svih optuenih i osuenih u agrarnim nemirima; za ukidanje svih politikih proganjanja; 3. da se energino bori za reavanje nacionalnog pitanja u Jugoslaviji. Borei se protiv dananjeg reakcionarnog ustava, Partija je duna da vodi borbu za obezbeenje prava svakoga naroda da se samoopredeli, sa svima konzekvencama koje to pravo za sobom povlai; ona je duna da pokae proletarijatu da nacionalno pitanje u Jugoslaviji nije pitanje obine revizije ustava, ve da se mora iz osnova izmeniti sadanje stanje i stvoriti takvo u kome e se suvereno manifestovati volja sviju naroda u Jugoslaviji da udrueno ive u jednoj federaciji radniko-seljakih republika; ali je Partija duna da kae da se ovo moe ostvariti jedino zajednikom revolucionarnom borbom radnika i seljaka za radniko-seljaku vladu. Konferencija nalae Partiji da o ovom pitanju izradi jasno svoje gledite i da izradi svoj program po nacionalnom pitanju; 4. da to pre izradi agrarni program, da posveti najveu panju radu na selu . . . 5. partije, dinstva s venog Nasuprot dranju Glavnog radnikog saveza i Socijalistike koji ne ele stvaranje jedinstvenog fronta i organizovanog jesindikata, Partija je duna da nastavi rad na izvoenju jedintronta i da pomae rad na organizacionom jedinstvu sindikata . . .

mere6 ^ borbu protiv nezaposlenosti, koja uzima sve vee razdra 1 P s t a J e bi za proletarijat, borei se za obavezu drave da izva n e z a p o s l e n e radnike; da vodi borbu za najpunije radniko za-

konodavstvo za zatitu i osiguranje radnika, a pre svega za osmoasovni radni dan i da brani primenu tog zakonodavstva k o j e jo danas postoji; 7. da vodi borbu protiv ekonomskog i finansijskog pljakanja koje dananji reim brutalno sprovodi prema radnicima, seljacima, sitn o j buroaziji i ostalim m n o g o b r o j n i m fizikim i umnim radnicima k o j i svoju snagu prodaju u najam; da se bori protiv dananjeg nepravinog poreskog sistema zahtevajui da sav porez i teret padne na kapitalistiki viak vrednosti, da se ukinu svi posredni porezi i kuluk; 8. da vodi propagandu protiv rata i da radi na suzbijanju kontrarevolucionarnog rovarenja Vrangelovih belogardista i protiv politike jugoslovenskih vlastodraca prema S o v j e t s k o j Rusiji; 9. da stalno tampom, i v o m reju i akcijama propagira veliki znaaj parole: mir i savez sa Sovjetskom Rusijom; 10. da u zajednikom radu sa bratskim partijama na Balkanu vodi borbu protiv reakcije k o j a na Balkanu besni, protiv ovinizma i zavoenja naroda, a za ostvarenje federacije radniko-seljakih republika na Balkanu; 11. da stvara aktivnu odbranu proletarijata za zatitu njegove borbe, njegove organizacije i njegovih tekovina od napada faizma; 12. da iskoriava svaku izbornu borbu u cilju propagiranja svojih ideja, o d v a j a n j a siromanih masa od buroaskih partija i organizovanja tih masa pod svoju zastavu i njihovog osposobljavanja za oslobodilaku borbu koju Partija vodi; 13. da u dananjoj revolucionarnoj epohi, u k o j o j se nalazi evropski proletarijat, uvek manifestuje svoju najpuniju solidarnost sa borbenim proletarijatom ostalih zemalja i a bude gotova da u svakom trenutku i ona izvri svoj zadatak prema velikom oslobodilakom delu klasno svesnog proletarijata celoga sveta .. .13 Radnik (Radnik Delavec), 16. januar 1924, 12.
13 Trea zemaljska konferencija odrana je u Beogradu od 1. do 4. januara 1924. uz uee oko 50 delegata. Ilegalna KPJ je tada imala oko 1.000 lanova. Ova se konferencija bavila osnovama strategije i taktike KPJ: nacionalnim, organizacionim, sindikalnim, agrarnim pitanjem. Sve rezolucije donete su jednoglasno. U rukovodstvo Partije izabrani su veinom pripadnici levice" (F. Filipovi, K. Novakovi, S. Milju, V. opi i dr.), koja je insistirala na boljevizaciji Partije. Organizacionom pitanju posveena je najvea panja jer je od njega zavisila akciona sposobnost Partije. Zakljueno je da se KPJ organizuje kao iletgalna kadrovska partija, formiranjem elija po preduzeima, sa rukovoenjem na osnovama aemoKraisKOg centralizma. Sindikate je trebalo izgraivati kao nezavisne organizacije u odnosu na politike partije, ali nije prihvatana politika njihovog neutralnog stava prema kljunim drutvenim problemima. Konferencija je donela vie dokumenata od kojih je najvaniji bio Rezolucija o nacionalnom pitanju. KPJ je tokom 1924. godine poveala broj lanova na oko 2.500. Trea konferencija je usvojila miljenje veine i predloila federativno dravno ureenje republikanskog oblika, sa najpunijim lokalnim samoupravama. Pozitivni stavovi Tree zemaljske konferencije KPJ nisu ostali na snazi, jer je Peti kongres Kominterne, jula 1924, doneo Rezoluciju o nacionalnom pitanju u Jugoslaviji. Umesto principa federativnog ureenja Jugoslavije, Kominterna je postavila zahtev za njenim dravnim cepanjem. Ideja o razbijanju Jugoslavije poela je da sazreva u redovima Balkanske komunistike federacije krajem 1923. godine, nesumnjivo uz podrku Kominterne.

REZOLUCIJA O N A C I O N A L N O M PITANJU 2. Stvaranje drave Srba, Hrvata i Slovenaca takoe je jedan od rezultata svetskog rata. Ujedinjenje po prvi put u jednu dravu tih triju jugoslovenskih nacija, koje su se ranije nalazile pocepane pod jarmom austro-ugarskog imperijalizma, znailo je stvaranje objektivnih uslova za proces formiranja jedne nacije iz triju srodnih nacija. Ali mesto da su se stvaranjem zajednike drave nacionalne suprotnosti izmeu te tri srodne nacije sve vie umanjivale, one se nasuprot tome sve vie zaotravaju. Razlog tome procesu jeste u istorijski konkretnoj situaciji u k o j o j je ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca izvreno, odnosno u nainu na koji je ono izvreno. Ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca nije izvreno u procesu razvoja nacionalne svesti o potrebi tog ujedinjenja, koji se zavrava nacionalnom revolucijom i samoodreenjem odozdo. Naprotiv, ono je bez pitanja narodnih masa izvreno pod diktaturom imperijalistike politike Antante i srpske vladajue klase. Hrvatska i slovenaka buroazija kapitulirale su pred tim diktatom. U strahu pred nezadovoljnim radnim masama grada i sela one su se stavile pod zatitu srpske militaristike monarhije, i zajedno sa srpskom buroazijom kroz dve godine sprovodile diktaturu nad celokupnim radnim narodom Jugoslavije. Tako je, usled klasnih interesa celokupne buroazije i nametanja monarhije, proces formiranja jedne nacije iz triju srodnih nacija bio zaustavljen ve na poetku. Na njegovo mesto nastupio je proces razvijanja sve dubljih nacionalnih suprotnosti. Osnovni uzrok zaotravanja nacionalnih suprotnosti lei na strani srpske buroazije. Nakon to je srpski narod jo u borbama protiv turskog feudalizma za stvaranje svoje drave preiveo svoju nacionalnu revoluciju, srpska je buroazija jo pre svetskog rata vodila zavojevaku kolonijalnu politiku u Makedoniji i protiv Albanije. U dravi SHS srpska buroazija nastoji delom da se ekonomski ojaa, delom da parazitski ivi od eksploatacije i pljake naroda u novodobijenim krajevima, pa i na raun hrvatske i slovenake buroazije. Srpska buroazija postizava to na ovaj nain: ona dri u svojim rukama celi dravni i vojni aparat i pomou bezobzirnog reakcionarnog reima, legalizovanog kroz centralistiki Vidovdanski ustav, sprovodi svoju nacionalnu hegemoniju protiv hrvatskog i slovenakog naroda i njihove ekonomski jae razvijene buroazije. Ona sprovodi zavojevaku privrednu politiku: 1. nesrazmernom raspodelom buroaskih prihoda i rashoda; 2. prenaanjem dravnih sredstava putem dravnih finansijskih institucija u Srbiju, u cilju jednostranog jaanja srpske privrede; 3. uskraivanjem dravnih kredita ostalim pokrajinama; 4. plasiranjem dravnih zajmova najveim delom u srpskim krajevima, a naroito u cilju jaanja militarizma, i 5. monopolizovanjem koncesija i liferacija. Pored toga ona unitava autonomiju Crne Gore i najgrubljim nacionalnim ugnjetavanjem, kolonizacijom i nasilnim istrebljenjem i asimilacijom srbizira Makedoniju i potiskuje nacionalne manjine. Neposredni rezultat uvoenja takve hegemonije srpske buroazije je odbranbeno grupisanje hrvatskoga i slovenakoga naroda i nacional-

nih manjina, kao i pokreti za autonomiju Crne Gore, Bosne i Vojvodine, kao i za nezavisnost Makedonije. Seljake mase postale su prvim faktorom tog nacionalnog odbranbenog grupisanja, naroito u Hrvatskoj. Hrvatska pak i slovenaka buroazija potraile su, pod pritiskom sve silovitije hegemonije srpske buroazije, oslonac u tim seljakim masama. Privredno jae razvijene, one su toliko upuene na celokupno, etnografski isprepletano privredno podruje drave, da tee za zajednikom dravom ali na bazi jednakopravnosti. Ali hegemonija srpske buroazije pomae im da s nacionalistikim parolama dovre nacionalno grupisanje hrvatske i slovenake nacije, nastojei da pokret irokih masa iskoriste za svoje interese. Tako se danas ceo hrvatski i slovenaki narod kao i narodi u Makedoniji nalaze u pokretu za svoje narodno samoopredeljenje. Sa svim tim nacionalne suprotnosti Srba prema Hrvatima i Slovencima s jedne, a prema Makedoncima i Crnogorcima, s druge strane, posle pet godina zajednikog ivota u jednoj dravi, zaotrenije su nego to su ikad bile. Nakon to je proces njihovog nacionalnog ujedinjenja bio zaustavljen, proces sve dubljeg nacionalnog razjedinjavanja je ve toliko napredovao da se drava Srba, Hrvata i Slovenaca ne moe smatrati kao homogena nacionalna drava s neto nacionalnih manjina, nego kao drava u kojoj vladajua klasa jedne (srpske) nacije ugnjetava ostale nacije. 3. . . . 1. da se ostvarenjem punog prava samoopredeljenja naroda otstrani hegemonija srpske buroazije i njene militaristike klike, koja je danas jedno od glavnih uporita kontrarevolucije na Balkanu; 2. da radnika klasa pomae borbu seljakih masa i ugnjetavanih nacija i da je udrui s borbom radnike klase protiv kapitalizma; 3. da se ujedinjavanjem radnog naroda nacija u zajednikoj borbi protiv kapitalizma stvore preduslovi za obrazovanje federativne (savezne) radniko-seljake republike u Jugoslaviji, na Balkanu i u Podunavlju. 4. Voena ovim osnovnim interesima istorijskog progresa, NRPJ priznaje svakom narodu pravo na suverenost u odreivanju svojih odnosa, dakle i pravo na slobodno otcepljivanje i obrazovanje svoje posebne drave, odnosno na prikljuenje svojoj nacionalnoj dravi. . . . Priznavanje prava na otcepljenje nema prema tome nikakve veze sa takozvanom amputacijom", koja bi znaila samo novu formu nacionalnog ugnjetavanja. Priznajui pravo na otcepljenje, NRPJ time ne tvrdi da je to otcepljenje uvek i svrsishodno. Pitanje celishodnosti i necelishodnosti otcepljenja NRPJ e reavati u svakoj konkretnoj istorijskoj situaciji s gledita interesa progresa i klasne borbe proletarijata. Prema tome, priznavanje prava na otcepljenje od strane NRPJ ne iskljuuje njenu agitaciju protiv otcepljenja. to e punija biti sloboda samoopredeljenja to e slabiji biti separatizam, jer e u veini sluajeva, a naroito kod Hrvata i Srba i Slovenaca, sve vie isticati tekoe otcepljenja, kako usled etnografske isprepletanosti, tako i usled geografskih i ekonomskih veza i preimustava velikog privrednog podruja za ekonomski razvoj.

Ujedinjenje srpskog, hrvatskog i slovenakog naroda u zajedniku dravu lei u pravcu istorijskog progresa i interesa klasne borbe proletarijata. Ali da bi to ujedinjenje moglo ispuniti svoju misiju, zajednika drava mora se zasnivati na bazi dobrovoljnosti saveza i pune ravnopravnosti sviju svojih delova, to dosada nije bio sluaj. Otuda NRPJ zastupa pravo svakog naroda u dravi da suvereno, slobodnom narodnom voljom i na osnovu nacionalne jednakosti, bez obzira na pokrajinske granice, odredi svoj odnos prema ostalim delovima i dravnoj celini. , v Polazei s ovog osnovnog gledita, NRPJ ce se boriti za to da se putem ovakvog slobodnog opredeljivanja svakog naroda stvori, s obzirom na njihove nacionalne, geografske i privredne odnose, njihovo dobrovoljno federativno (savezno) dravno ujedinjenje, kao najpodesnija forma za privredni i kulturni razvoj kako celine tako i pojedinih delova. Pri tom e se NRPJ boriti za najpuniju lokalnu samoupravu unutar ovakvog dravnog ureenja. 6. . . . Otuda e se NRPJ boriti za ukidanje Vidovdanskog ustava, a za takav republikansko-federalistiki ustav koji e znaiti najpuniju ravnopravnost sviju nacija. 7. Puno pravo naroda na samoopredeljenje, kao i interesi irokih narodnih masa mogu biti obezbeeni samo borbom seljatva i srednjih slojeva u najtenjoj saradnji sa proletarijatom . . . 8. Kako ni jedna od narodnosti koje nastanjuju Makedoniju nema veinu, to vladavina ma koje balkanske drave nad Makedonijom znai nacionalno porobljavanje veine makedonskog stanovnitva. Osvajanje, teror, progon u masama, nasilno denacionalizovanje, jesu vladavinski metodi sviju balkanskih drava nad Makedonijom. Makedonsko stanovnitvo vodilo je kroz duge godine upornu i herojsku borbu za svoje osloboenje. Posle balkanskih ratova kada je Makedonija poznala nacionalistike reime svih susednih buroazija, tenja za nezavisnou samo se pojaala kod makedonskog stanovnitva. Nezavisna Makedonija" jeste i danas lozinka itavog njenog stanovnitva. Borba za nezavisnost Makedonije treba u prvom redu da bude voena od makedonskih seljaka, zbog ega oni moraju uzeti voenje ove borbe u svoje ruke, moraju se izjasniti solidarnima sa svojom braom radnicima i seljacima ostalih zemalja i obezbediti stvaranje radniko-seljake vlade u nezavisnoj Makedoniji, koja e dobrovoljno ui u federaciju nezavisnih balkanskih republika . .. 9. Imperijalistiki ugovori o miru, koji su s jedne strane Hrvate i Slovence u Julijskoj Krajini podvrgli nasilju italijanskog imperijalizma, s druge su strane podvrgli ugnjetavanju srpske buroazije kompaktne mase Maara, Nemaca i Rumuna u Vojvodini, i Turaka, Arnauta, Bugara i Kucovlaha u najveim delu Makedonije. Ali maarska, nemaka i rumunska buroazija, kao i turski begovi, mesto da se bore protiv hegemonistike i faistike politike srpske buroazije, stupile su u sac

vez s vladajuom srpskom buroazijom. One su izdale sve opravdane zahteve masa, k o j e su u o g r o m n o j veini proleterske i seljake, i one zastupaju samo interese imunih slojeva. Ovakvim dranjem one slabe poziciju drugih ugnjetenih nacija. N R P J e demaskirati politiku ovih buroaskih partija i apelovati na mase da se ne daju varati, ve da se skupe oko revolucionarnog proletarijata i radnog naroda drugih nacija. N R P J borie se da se nacionalnim manjinama, pored pune politike i graanske jednakosti, zagarantuje i neogranieno pravo upotrebe maternjeg jezika u optenju sa svima vlastima, obavezno kolovanje dece na maternjem jeziku u svima dravnim kolama i najpunija sloboda savesti. Na t a j nain e radni narod svih nacionalnih manjina jasno uvideti da u N R P J ima jednog istinskog zatitnika i branioca. 10. Priznanje prava samoodreenja naroda bez pomaganja borbe za njegovo postignue bilo bi licemerno. . .. Zadaa je N R P J da sprovede potpuno jedinstvo radnog naroda ugnjetavajue i ugnjetavanih nacija. Pri tome je naroita zadaa N R P J meu srpskim narodom da istie kako ne moe biti slobodan narod k o j i gui slobodu drugih naroda i da bezobzirno demaskira parolu centralizma u ustima hegemonistike buroazije. Isto tako je zadaa N R P J meu ugnjetavanim narodima da stalno prikazuje klasni karakter parola samoodreenja, federacije i autonomije u ustima opozicione buroazije, k o j a pod tim parolama stvarno razume samo monopol nad izrabljivanjem radnog naroda vlastite nacije . . ,14 Istorijski arhiv KPJ, Tom II, 6771
14 Rasprava o nacionalnom pitanju zapoela je krajem maja 1923. u asopisu Borba" i drugim partijskim listovima. Polazilo se od toga da je neprihvatljivo stanovite po kome je reavanje nacionalnog pitanja iskljuivo u kompetenciji buroazije, a "bez interesa za radniku klasu i njenu avangardu. KPJ je napustila ideju nacionalnog jedinstva". Sima Markovi je u svom radu Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma" izneo da su Srbi, Hrvati i Slovenci tri posebne nacije nastale u moderno doba. Na raspravu o nacionalnom pitanju uticala je i KI koja je, preko svog Izvrnog komiteta juna 1923, kritikovala jugoslovenske komuniste da u svojoj politikoj strategiji i taktici zapostavljaju nacionalno i seljako pitanje. Levica" (K. Novakovi, P. Pavlovi, A. Cesaree, D. Gustinn, R. Jovanovi i dr.) poricala je mogunost reavanja nacionalnog pitanja u okviru buroaske drave. Desnica" je, sa S. Markoviem na elu, smatrala da situacija u Kraljevini nije revolucionarna i kako radnikoj klasi nije svejedno da li e iveti u graanskoj demokratskoj dravi, ili despotskom" reimu. Proleterijat bi, po njihoyom miljenju, odmah trebalo da se ukljui u reavanje nacionalnog pitanja i formulie svoj program koji bi odgovarao datim uslovima. Nacionalni pokreti su ce mogli iskoristiti za demokratizaciju drutva, a ne za osvajanje vlasti, jer je to bilo u oatoj situaciji nerealno. S. Markovi je prihvatao i federaciju u budunosti, ali ne i federalizam graanske drave, smatrajui da bi takvo reenje vodilo produbljivanju razlika meu nacijama. Otuda i njegovo zalaganje za autonomije kao vid ublaavanja nacionalnih antagonizama, ali, na drugoj strani, i kao nain i put da se sauva jedinstvo radnike klase. Znaajno je bilo da je u KPJ odbaeno ranije shvatanje da je Kraljevina SHS homogena nacionalna drava s neto manjina. Zahtevano je ukidanje hegemonije srpske buroazije i stavljanje KPJ na elo nacionalnih pokreta. Priznavano je pravo na samoopredeljenje svakom narodu, ali uz uslov da se celishodnost otcepljenja ceni u zavisnosti od odreene konkretne situacije. Rezolucija se izjanjavala za ukidanje Vidovdanskog ustava i za novi republikansko-federalistiki ustav.

2AA

REZOLUCIJA O M A K E D O N S K O M I T R A K I J S K O M PITANJU (Trea konferencija KPJ)

1. Posedovanje Makedonije obezbeuje, usled njenog geografskog poloaja, gospodstvo nad celim Balkanskim Poluostrvom. Iz ovog razloga ta j eczemi ja stalno bila predmet osvajakih tenja, kako zainteresovanih imperijalistikih zemalja, tako i susednih balkanskih drava. Povod za tuinsko meanje u makedonske prilike pruao je uvek areni etnografski sastav makedonskog stanovnitva. Sve narodnosti koje vladaju susednim zemljama zastupljene su u Makedoniji, ali u takvoj srazmeri da nijedna od njih nema apsolutnu veinu. Prema tome, vladavina ma koje balkanske drave nad Makedonijom znai nacionalno porobljavanje veine makedonskog stanovnitva i izaziva nacionalnu borbu, koju zainteresovane drave podravaju i za svoje osvajake ciljeve iskoriuju. 2. Makedonsko stanovnitvo vodilo je kroz duge godine upornu borbu za svoje nacionalno osloboenje. Mrnja i razdor izmeu pojedinih makedonskih narodnosti, koje su buroazije susednih drava pothranjivale i koji su se esto penjali do istrebljujuih ratova, jesu dodue oslabili borbu protiv zajednikog neprijatelja, turskog sultana i begova, ali nisu kod makedonskih Slovena mogli unititi svest da samo jedna jedinstvena i autonomna Makedonija moe svima svojim narodnostima obezbediti pravo i slobodu. Meutim su radnici i seljaci balkanskih zemalja zainteresovani neposredno za uspeh borbe makedonskih i trakijskih naroda, jer e se samo stvaranjem autonomne Makedonije i Trakije i njihovim ujedinjenjem sa ostalim balkanskim zemljama u jednu federativnu balkansku republiku vaspostaviti zauvek mir medu balkanskim narodima, stvoriti, povoljni uslovi za njihov privredni razvitak i biti obezbeena njihova politika nezavisnost. Izdajui narodu radniko-seljake vlade, proleterske partije Bal kana izjavljuju istovremeno da e federativna balkanska republika obe zbediti svima balkanskim zemljama mir, nezavisnost i slobodni razvi tak, i da e ona biti dobrovoljan savez nezavisnih balkanskih republika^ meu kojima e biti i makedonska i trakijska. G. Vlaji, n.d., 423424.

O POLITIKOJ SITUACIJI (Sjednica Zemaljskog vijea NRPJ, Beograd, godine) 1314. travnja 1924.

Zemaljsko vee NRPJ ponovo naglaava: 1. da e NRPJ nastaviti borbu protiv politike i socijalne reakci je dananjeg reima, zasnovanog na Vidovdanskom ustavu i Zakonu G zatiti drave;

2. da ugnjeteni narodi u Jugoslaviji, a u p r v o m redu seljaci i siromane varoke mase Hrvatske, Slavonije, Dalmacije, Makedonije i Bosne, mogu doi do svoje slobode jedino otvorenom b o r b o m pod parolom radniko-seljakog saveza, za stvaranje radniko-seljakih vlada svih ugnjetenih nacija, a k o j u borbu u Jugoslaviji jedino vodi NRPJ; 3. da e i dalje pomagati borbu hrvatskih, slovenakih, dalmatinskih, makedonskih i bosanskih radnih siromanih masa sela i varoi za n j i h o v o nacionalno, ekonomsko i socijalno osloboenje; 4. da e nastaviti politiku jedinstvenog fronta proletarijata i rad na organizacionom jedinstvu sindikalnog pokreta; 5. da e nastaviti borbu za priznavanje Sovjetske Rusije. Ovu svoju borbu N R P J moi e samo tako uspeno da vodi ako bude neumorno radila na svestranom jaanju svojih organizacija i osposobljavala ih za akcije; ako bude pomagala snaenje sindikalnih radnikih organizacija i poveavala njihovu borbenost; ako bude propagandom i agitacijom, putem tampe i zborova, prodobijala za svoja shvatanja i borbu radne mase varoi i sela. G. Vlaji, n.d., 424. REZOLUCIJA O N A C I O N A L N I M PITANJIMA U I NA B A L K A N U (Peti kongres Kominterne) SREDNJOI EVROPI

Jula 1924'.

U vezi s nacionalnim pitanjem u pojedinim zemljama srednje Evrope i Balkana, Kongres ustanovljava sledea naela: I. M A K E D O N S K O I T R A K I J S K O P I T A N J E 1. Makedonsko i trakijsko pitanje ve decenij ama predstavlja uzrok stalnih krvavih sukoba izmeu Turske, Bugarske, Grke i Jugoslav i j e i instrument imperijalistike politike na Balkanu. Nedavni imperijalistiki rat, 19141918, k o j i se na Balkanu zavrio ekonomskom propau, politikim i ekonomskim p o r o b l j a v a n j e m i novom podelom Makedonije i T r a k i j e izmeu Jugoslavije, Turske, Grke i Bugarske, zaotrio je u velikoj meri nacionalno pitanje na Balkanu i produbio nacionalne razmirice i mrnju. Pode!a Makedonije izmeu Jugoslavije, Grke i Bugarske jo vie je pojaala tenju makedonskog naroda za u j e d i n j e n j e m i stvaranjem jedinstvene, nezavisne Makedonije. Ista tenja za stvaranjem jedinstvene, nezavisne T r a k i j e ujedinjava i trakijski narod, rastrgan na tri dela podelom izmeu Turske, Grke i Ugarske. 2. Ovakva situacija ini makedonsko i trakijsko pitanje jedinstvenim i osnovnim nacionalnorevolucionarnim vorom, i j e razreenje moe i treba da usmerava Balkanska federacija komunistikih partija u pravcu razvoja proleterske revolucije na Balkanu. Kongres sa zadovoljstvom konstatuje da je esta konferencija Balkanske komunistike federacije uglavnom ispravno resila o v o pitanje od najvee vanosti.

3. Kongres smatra da su parole, koje je formulisala esta konferencija Balkanske komunistike federacije: Nezavisna jedinstvena Makedonija" i Jedinstvena nezavisna Trakija", potpuno ispravne i stvarno revolucionarne. Parole o autonomiji za pojedine delove Makedonije ili Trakije u granicama jedne ili druge buroaske drave, vetaki stvorene ugovorom u Sevru, moraju biti odbaene kao oportunistike parole i kao istovetne sa sporazumom izmeu dobrostojeih i vladajuih klasa dotinih drava i daljim socijalnim i nacionalnim porobljavanjem makedonskog i trakijskog siromanog stanovnitva. 4. Kongres istovremeno istie da revolucionarna borba makedonskog i trakijskog naroda za njihovo nacionalno i socijalno osloboenje moe biti uspena samo ako bude voena u zajednici s revolucionarnim radnicima i seljacima svake pojedine drave Balkana. 5. Komunistike partije na Balkanu i Balkanska federacija moraju najenerginije podravati nacionalnorevolucionarni pokret ugnjetenih naroda Makedonije i Trakije usmeren na stvaranje nezavisnih republika. 6. Balkanska komunistika federacija ima zadatak da objedinjava i rukovodi aktivnou komunistikih partija pojedinih balkanskih zemalja u vezi s nacionalnim pitanjem, naroito makedonskim i trakijskim pitanjem. I I I . JUGOSLOVENSKO P I T A N J E 1. Jugoslavija je mnogonacionalna drava. Srpska buroazija, koja sprovodi svoju hegemoniju, predstavlja narod koji ini samo 39 odsto celokupnog stanovnitva Jugoslavije. Ostali narodi, koji zajedno predstavljaju veliku veinu stanovnitva vie ili manje potinjeni su reimu nacionalnog ugnjetavanja i protiv njih se vodi politika denacionalizacije. 2. Srbi, Hrvati i Slovenci su tri razliita naroda. Teorija o jedinstvenom troimenom narodu Srba, Hrvata i Slovenaca, jeste samo maska za velikosrpski imperijalizam. 3. Zadatak je KPJ da vodi odlunu borbu protiv nacionalnog ugnjetavanja u svim njegovim oblicima i za samoopredeljenje naroda, da podstie narodnooslobodilake pokrete stalno teei da te pokrete izvue ispod uticaj a buroazije i da ih povee s optom borbom radnih masa protiv buroazije i kapitalizma. 4. Nacionalno pitanje u Jugoslaviji nije ustavno pitanje i stoga se ne moe poistoveivati s pitanjem revizije Vidovdanskog ustava. Ono je, prvo, pitanje borbe nacionalno ugnjetenog stanovnitva za njegovo pravo na nacionalno samoopredeljenje i, drugo, pitanje revolucionarne borbe radnih masa u celoj Jugoslaviji. 5. Borba protiv nacionalnog ugnjetavanja, za pravo samoopredeljenja naroda do otcepljenja, i za radniku i seljaku vlast, mora biti povezana s optom borbom protiv reakcionarne velikosrpske buroazije, protiv monarhije i protiv Vidovdanskog ustava. 6. Mada nacionalno pitanje ne moe biti reeno revizijom ustava KPJ, uprkos tome, mora aktivno uestvovati u borbi za reviziju ustava u cilju obaranja sadanjeg nasilnikog reima velikosrpske buroazije i osvajanja to vie garancija, politikih prava i slobode za radne |269

mase ugnjetenih naroda. K P J mora stalno da tei ujedinjenju radnih masa u borbi za uspostavljanje radnike i seljake vlasti objanjavajui masama da samo radniko-seljaka vlast moe konano da rei nacionalno pitanje. 7. Poto u Jugoslaviji postoji masovni pokret protiv nacionalnog ugnjetavanja u svim n j e g o v i m oblicima, masovni pokret za pravo na samoopredeljenje, nacionalno pitanje ima aktuelno i otro obeleje i neposredno dotie interese radnih masa. Zbog toga se opta parola u vezi s pravom na samoopredeljenje, koju istie KPJ, mora izraziti u obliku izdvajanja Hrvatske, Slovenije i Makedonije iz sastava Jugoslavije i stvaranja nezavisnih republika. 8. U vezi s hrvatskim i slovenakim stanovnitvom u oblastima k o j e je okupirala Italija, Italijanska KP mora u kontaktu s jugoslovenskom bratskom P a r t i j o m razvijati propagandu i agitaciju u duhu spomenutih parola. G. Vlaji, n.d., 454458.

I I I KONGRES KPJ Be, maja 1926. IZ R E Z O L U C I J E 0 POLITIKOJ SITUACIJI I ZADACIMA . . . POLOAJ U J U G O S L A V I J I PARTIJE

I Postala kao uzgredan produkat imperijalistikog rata, Jugoslavija je mnogonacionalna drava, k o j a se od svog postanka nalazi u viestruk o j krizi. Osnovu krize ine nereeno nacionalno i agrarno pitanje: to su dva pola osovine oko k o j e se okree ceo politiki ivot Jugoslavije. . . . Osnovu dananje privredne krize u Jugoslaviji ini agrarna kriza. II . . . Iz ove kratke analize izlazi da Jugoslavija, i pored deliminih uspeha, nije izila iz opte privredne krize koju od svoga postanka proivi juje, j e r i aktivni trgovinski bilans i porast dinara, i priblina budetska ravnotea nisu ni u k o m sluaju dokazi nekog naglog konsolidovanja", nego samo simptomi izvesnog oporavljanja, relativne, privremene i nepotpune stabilizacije kapitalistike privrede u Jugoslaviji ... III Kapitulacija Radieve partije pred m o n a r h i j o m i vladajuom velikosrpskom buroazijom pretstavlja najkrupniji dogaaj u politikom ivotu Jugoslavije od njenog postanka do danas. Ona znai, pre svega, proirenje baze, p o j a a n j e diktature t r o j n o g saveza izmeu monarhije, militarizma i velikosrpske krupne buroazije, k o j i faktiki gospodare Jugoslavijom. Kapitulacija Radieve partije znai, dalje, pobedu krupnokapitalistikih elemenata u partiji, kojima je polo za rukom da partiju stave u slubu svojih klasnih interesa. |270

. . . Valja naglasiti da je politika nacionalnog ugnjetavanja posle obrazovanja radikalsko-radievske vlade u znatnoj meri pojaana, ne samo u Makedoniji nego i u Vojvodini i Sloveniji, jer je kapitulacijom HRSS probijen front ugnjetenih nacija, poto je iz njega za trenutak ispao glavni faktor: hrvatsko seljatvo . . . IV Protiv radikalsko-radievske vlade, koja pretstavlja interese krupnog kapitala i veleposeda, radnika klasa mora voditi najodluniju borbu, kao protiv svog glavnog neprijatelja. .. . Vodei odlunu borbu protiv svakog nacionalnog ugnjetavanja, KPJ mora aktivno pomagati sve nacionalno-revolucionarne pokrete u cilju ubrzanja pada kapitalizma i pobede proleterske revolucije. Ukazujui na injenicu da se vostvo V M R O nalazi u slubi aneksionistike politike bugarske buroazije, iako u poslednje vreme pokuava da se priblii i srpskoj buroaziji, KPJ mora aktivno pomagati obnovu nacionalno-revolucionarnih organizacija u Makedoniji na bazi Majskog manifesta (1924 god.). Da bi Partija mogla biti na visini svih ovih zadataka, potrebno je da bude organizaciono i ideoloki to jae i potpunije izgraena u duhu opte odluke KI o boljevizaciji, kao i odluka o jugoslovenskom pitanju; da bude u stalnoj ivoj vezi sa radnim masama, kako bi mogla, iskoriavajui aktivizaciju masa, postati partija masa; da se politiki aktivizira, trudei se da za borbu protiv politike i socijalne reakcije (Zakon o zatiti drave, Zakon o tampi, radniko zakonodavstvo), mobilie to ire slojeve radnika i seljaka; da obrati najveu panju na delimine zahteve svakodnevne borbe radnike klase za poboljanje uslova rada i ivota, proirujui, produbljujui i vezujui ovu borbu uvek sa optom borbom protiv kapitalizma za proletersku revoluciju; da za borbu protiv ofanzive kapitala mobilie to ire slojeve proleterskih masa, zalaui se najenerginije za ujedinjenje sindikalnog pokreta, smatrajui pitanje sindikalnog ujedinjenja, u nacionalnim i internacionalnim razmerama, kao ivotnu potrebu radnike klase za borbu protiv kapitalizma; da putem frakcija u kooperativama, zemljoradnikim zadrugama, seljakim partijama, nacionalno-revolucionarnim organizacijama itd. stvori realnu podlogu za obrazovanje radniko-seljakog bloka koji bi poveo, na nizu konkretnih pitanja koja podjednako tangiraju interese radnika i seljaka (agrarno pitanje, porez, ratni dugovi, zemljoradniki kredit, ratna opasnost itd.), odlunu borbu protiv kapitalizma za obrazovanje radniko-seljake vlade; da se u nacionalnom pitanju ne zadrava samo na apstraktnoj propagandi prava samoopredeljenja do otcepljenja, nego da uzme aktivnoga uea u svakodnevnoj borbi protiv svih konkretnih sluajeva nacionalnog ugnjetavanja (jezik, kole, politika i graanska prava itd.), trudei se da mase ugnjetenih nacija otrgne ispod uticaj a buroaskih partija, istiui stalno da se trajni nacionalni mir moe postii samo u Federaciji radniko-seljakih republika na Balkanu; da popularie Sovjetsku Rusiju i zahteva njeno priznanje i uspostavljanje normalnih odnosa sa njom;

|271

da neguje internacionalnu solidarnost, populariui Komunistiku Internacionalu, Crvenu sindikalnu Internacionalu, Seljaku Internacionalu i Balkansku komunistiku federaciju kao jedine pretstavnike interesa radnika i seljaka ne samo Balkana nego celoga sveta; da naroito naglaava da se, i u dananjem periodu relativne stabilizacije kapitalizma, na osnovni zadatak sastoji u pripremi revolucije, k o j a e jedina biti u stanju da radnike i seljake definitivno oslobodi kapitalistikog ropstva. 15 Istorijski arhiv KPJ, Tom II, 103110.

IV KONGRES KPJ Drezden, oktobra 1928. LANOVIMA KOMUNISTIKE PARTIJE

. . . Dva su osnovna pitanja dominirala IV kongresom nae Partije. Prvo: likvidacija dugogodinje frakcijske borbe, i drugo: osvajanje veine radnike klase i rukovodea uloga u borbi za ruenje hegemonistikog reima velikosrpske buroazije. Garancija pravilnog reenja prvog pitanja likvidacija frakcijske borbe, koja je u poslednjim godinama razarala Partiju bila je boljevika jenodunost ogromne veine Partije i apsolutna jednodunost celog Kongresa na osnovi Otvorenog pisma Kominterne. Preduslovi pravilnog reenja unutarnje-partijskog pitanja sastojali su se u tome
15 Trei kongres KPJ odran je u Beu od 14. do 22. maja 1926. uz uee 36 delegata s odluujuim i 12 sa savetodavnim glasom. Kongres je usvojio ocene IV kongresa Kominterne, odnosno Izvrnog komiteta KI o uzrocima sloma u KPJ. Pozitivno je ocenjena Trea zemaljska konferencija kao postavljanje osnova ideolokoj i politikoj boljevizaciji KPJ. Na II kongresu KPJ potvreno je da sutinu krize ini nereeno nacionalno i agrarno pitanje. Izlaz iz krize se sagledavao u ruenju drutva i stvaranju balkanske federacije radniko-seljakih republika. Da bi Partija mogla to pre da se boljevizira bilo je neophodno da se u nju slije industrijsko radnitvo i proiri uticaj komunista na industrijska preduzea i rejone gde je radila i ivela radnika klasa. to se tie organizacionog pitanja, Kongres se izjasnio za formiranje elija u preduzeima. Usvojen je novi Statut i naziv Partije dopunjen KPJ, sekcija Komunistike internacionale. Za sekretara CK KPJ izabran je S. Markovi. Samokritika predstavnika levice" i desnice" na Kongresu, sa tenjom da se postigne idejno-politiko jedinstvo Partije, uticala je da se u CK KPJ izaberu predstavnici i jedne i druge struje, tj. frakcije, kao i nekoliko neutralnih mlaih aktivista. Ali ni tada nije dolo do jedinstva u KPJ. tavie, razmimoilaenja i sukobi u rukovodstvu poeli su da se prenose i na partijske organizacije. Umesto konkretnog politikog rada voene su beskrajne teorijske rasprave. Tako je Partija u toj fazi svoje istorije ostala potpuno van matice politikih dogaaja u zemlji. Otpor frakcijskim borbama poinje da daje tzv. antifrakcijski radniki front, pre svega komunisti radnici (B. Parovi, . akovi, J. Kra i J. Broz). . akovi se januara 1928. obratio Komin terni, napadajui obe struje za frakcijske obraune i za potpunu blokadu partijskog rada, to je Partiju bacilo na marginu politikih zbivanja u dravi. Na Osmoj konferenciji zagrebake partijske organizacije, februara 1928, pobedila je anti-frakcijska struja sa J. Brozom, A. Hebrangom i dr., koja je kao politiki tetnu ocenila aktivnost i jedne i druge struje. Kominterna je aprila 1928. uputila Otvoreno pismo lanovima Komunistike partije Jugoslavije", pozivajui ih da se obraunaju sa frakcionatvom i obrazuju radniko rukovodstvo Partije. Otvoreno pismo K I " podrano je u svim organizacijama KPJ, sem u Beogradu.

|272

 to su n a j z d r a v i j i delovi Partije, jo pre intervencije Kominterne, ustali protiv frakcionaenja jedne ( l e v e " ) i druge ( d e s n e " ) grupe, to se u Partiji i njenim rukovodeim instancama postepeno razvilo i ojaalo zdravo radniko jezgro i to su se vrhovi obeju frakcija, svojim koterij a k i m i cepakim radom, svojim politikanstvom, s v o j i m oportunistikim grekama i s v o j o m pasivnou u oblasti konstruktivnog partijskog rada, bespovratno kompromitovali u oima veine partijskog lanstva. Obe f r a k c i j e kao rukovodee grupe u Partiji bankrotirale su. One su izgubile poverenje kako velike veine partijskih lanova tako i Komunistike Internacionale. To se manifestovalo takoe i u apsolutnoj jednodunosti Kongresa, na kome nije bilo nijednog delegata (sa reavaju i m glasom) k o j i bi otvoreno ili sakriveno pomagao jednu ili drugu frakciju. Dosledno sprovoenje frakcijskog stava sa strane grupe oko druga b r o j 1* dovelo je do stvarnog i formalnog rascepa jedne od najvan i j i h partijskih organizacija. Ovaj rascep, k o j i je najizrazitija manifestacija desne opasnosti u naoj Partiji, ne moe se niim opravdati. Drug b r o j 1, k o j i nosi politiku odgovornost za o v a j teak udarac protiv jedinstva nae Partije, pod utiskom elezne jedinstvenosti Kongresa, cele P a r t i j e i Komunistike Internacional, morao je u svome pismu lanov i m a otcepljene organizacije u gradu X * * da prizna da se ova teka j,politika greka ne moe niim opravdati: ni nenormalnim odnosima u Partiji, niti ma kakvim grekama Biroa C K " . Kongres je u punom sporazumu sa pretstavnicima Komunistike Internacionale konstatovao da na ovakav cepaki rad Partije m o e da reagira samo sa iskljuenjem iz P a r t i j e onih k o j i su za tu delatnost politiki odgovorni. Potpuno svestan svoje odgovornosti, Kongres je imajui u vidu priznavanje najvanijih greaka sa strane druga b r o j 1, kao i potrebu da se za Partiju spasu pojedini, inae zdravi elementi, k o j e je dugogodinja atmosfera frakcijske borbe dovela do cepake delatnosti reio da o v a j poslednji put odustane od promene ove mere p o d uslovom: potpunog priznanja na delu glavnih greaka sa strane grupe druga b r o j 1, rasputanja njihove frakcije, likvidacije otcepljene organizacije i rasputanja zasebnih komiteta, stoprocentnog sprovoenja sviju reenja kako IV kongresa, tako i CK i drugih partijskih instanca. Svaki onaj k o j i ove uslove ne bude prihvatio, ili ih bude prihvatio samo na reima, a ne i na delu, stavie se time van redova Partije. Kongres je jednoglasnim izborom novog radnikog vostva nes u m n j i v o manifestovao v o l j u ogromne veine lanova Partije. CK je ubeen da e u sprovoenju ove linije Kongresa i Kominterne naii na punu podrku celokupnog lanstva. . . . U istoriji nae Partije o v a j je Kongres odigrao ogromnu ulogu. On znai prekretnicu u elom razvitku komunistikog pokreta, poto on znai zavretak jednog tamnog perioda partijske istorije, zavretak dugogodinje frakcijske borbe i poetak jednog novog perioda konsolidacije Partije. Sprovoenje njegovih reenja znai osposobljavanje Part i j e za izvravanje njene istorijske uloge. . Svi na rad u mase, u sindikate i u druge radnike i seljake organizacije!
**

Drug br. 1 Sima Markovi. Grad X Beograd.

38 Jugoslavija lmsioso

Mi moemo pobediti samo ako smo jedinstveni, ako smo vrsto organizovani, ako nas vee elezna boljevika disciplina i ako su sa nama mase. Garancija ispunjavanja ovih osnovnih zadaa moe biti samo maksimalna aktivizacija svake partijske organizacije, svake elije, svakog lana Partije, na osnovi odluka IV kongresa K P J i VI kongresa K I , pod vostvom CK .. ,16 Istorijski arhiv KPJ, Tom II, 213216.

16 etvrti kongres KPJ pripreman je prethodnim odravanjem okrunih* oblasnih i pokrajinskih konferencija. Odran je u Drezdenu od 516. novembra 1928. Na Kongresu je uestvovalo 26 delegata. Kominternu su predstavljali Palmiro Toljati Erkoli i D. Z. Manuilski, a Komunistiku omladinsku internacionalu (KOI) Milan Gorki (Josip iinski). KPJ je u vreme odravanja Kongresa imala neto preko 2.000 a SKOJ oko 1.500 lanova. Kongres je protekao u otroj kritici S. Markovia od koga je traeno da se pokorava odlukama partijskih tela., Markovi se sloio sa kritikom i uputio Pismo apel partijskoj organizaciji Beograda, koja se pod njegovim uticajem bila otcepila od KPJ. Prema zakljucima kongresa, Partija je imala da se izgrauje na centralistikim osnovama, rukovodstvo da se sastavi od industrijskih radnika, a lanstvo vaspitava u duhu lenjinizma. Novi Centralni komitet je imao 16 lanova, a u Politbiro bili su izabrani . akovi, . Salaj, ivorad Pecarski, Lazar Stefanovi i Jovan Malii (Martinovi). KPJ je politiku situaciju ocenila na osnovu analize estog kongresa Kominterne, koja je polazila od revolucionarne situacije i skorog imperijalistikog rata protiv SSSR-a. Kongres se izjasnio za razbijanje Kraljevine SHS. Zanimljivo je da te iste godine, dva Italijana, nezavisno jedan od drugog, Musolini (koji je ve bio doneo odluku da napadne Jugoslaviju) i Toljati, zastupaju gledite o razbijanju Kraljevine SHS. Od strane Kominterne Kraljevina SHS ocenjena je kao baza imperijalistikih drava za napad na SSSR i jedna od najmilitaristiki)ih drava na svetu". Jugoslovenska drava je kvalifikovana kao imperijalistika tvorevina", isticano, je da proletarijat nema otadbinu" i si. S druge strane, KPJ je u SSSR-u videla meunarodnu tvravu proleterske revolucije", i jedinu domovinu radnika. KPJ je bila sasvim podreena operativnom rukovodstvu Kominterne, koje je: odreivalo njenu strategiju i politiku, obavezivalo je na preuzimanje analiza Kominterne, davalo mandate, postavljalo, odnosno smenjivalo rukovodstva itd. Zalaui se za razbijanje Jugoslavije, pod pritiskom Kominterne, KPJ je stala na gledite da e se boriti za nezavisnu Hrvatsku, nezavisnu i ujedinjenu Makedoniju, za nezavisnu Sloveniju, za stvaranje nezavisne Crne Gore, a pozivana je radnika klasa da se izjanjava i za nezavisnu i ujedinjenu Albaniju,, kojoj bi se pripojili i jugoslovenski krajevi koje je naseljavala njihova nacionalna manjina. Pravo na otcepljenje je priznato i maarskoj nacionalnoj manjini u severnoj Vojvodini, s obrazloenjem da maarski radnici i seljaci ne mogu oekivati osloboenje od strane imperijalista, ve samo zajednikom borbom s radnicima i seljacima ostalih naroda Jugoslavije. U svojoj osnovi sve ove parole Kominterne, koje su prihvatili i jugoslovenski komunisti, znaile su da pored Jugoslavije treba ruiti i druge kapitalistike drave, Bugarsku, Grku, Albaniju,. Italiju, tj. da posle balkanske revolucije treba osnovati balkansku federaciju i time izmeniti versajski sistem" u Evropi, utemeljen po diktatu sila Antante posle; zavretka prvog svetskog rata.