1

SADRAJ
1.0 OPIS SISTEMA 1.1 1.2 1.3 1.4 1.5 Opti podaci ................................................................................................................................ 2 elik za prednaprezanje ............................................................................................................. 2 Kotve i kablovi ............................................................................................................................. 2 Oprema ....................................................................................................................................... 3 Gubici sile prednaprezanja ......................................................................................................... 3 1.5.1 1.5.2 1.5.3 1.5.4 1.5.5 2.0 Uvlaenje klina .................................................................................................................. Elastino skraenje ........................................................................................................... Trenje ................................................................................................................................ Relaksacija elika ............................................................................................................. Skupljanje i teenje betona ............................................................................................... 4 4 4 4 4

TEHNIKI PODACI I DETALJI 2.1 2.2 Osnovni podaci o kablovima ....................................................................................................... 5 Mere i detalji kotvi ....................................................................................................................... 6 2.2.1 Normalna kotva ................................................................................................................. 6 2.2.2 Fiksna kotva ...................................................................................................................... 7 2.2.3 Nastavna kotva ................................................................................................................. 8 2.3 Detalji za projektovanje i izvoenje radova ................................................................................. 9 2.3.1 2.3.2 2.3.3 2.3.4 2.3.5 2.4 Raspored kablova i kotvi ................................................................................................... 9 Oslanjanje i fiksiranje kablova .......................................................................................... 9 Linija kabla ...................................................................................................................... 10 Postavljanje kotve .............................................................................................................10 Prostor za postavljanje i rad prese ................................................................................. 10

Oprema ..................................................................................................................................... 11 2.4.1 Prese ............................................................................................................................... 11 2.4.2 Pumpe ............................................................................................................................. 12 2.4.3 Oprema za zatitu kablova ............................................................................................. 12

3.0

IZVOENJE RADOVA 3.1 3.2 3.3 3.4 Izrada kablova ........................................................................................................................... 14 Postavljanje kablova ................................................................................................................. 14 Prednaprezanje ......................................................................................................................... 14 Zatita kablova i kotvi ................................................................................................................ 15

1. OPIS SISTEMA
1.1. Opti podaci Sistem prednaprezanja SPB prvenstveno slui za prednaprezanje ovrslog betona ili za istezanje pojedinanih ua pri prednaprezanju putem prijanjanja na stazama za proizvodnju prefabrikovanih elemenata. Takoe se koristi za prednaprezanje drugih materijala, konstrukcija i stenskih ankera, kao i za podizanje tereta, u montai konstrukcija i dr. Kao elik za prednaprezanje koriste se uad prenika 12,5 i 15,2 mm, sastavljena od 7 ica, a za prednaprezanje prijanjanjem, pored ovih, i uad manjih prenika sa 2,3 ili 7 ica. Istezanje uadi pri prednaprezanju vri se pojedinano do etiri ueta u kablu, a skupno od est pa nadalje. Broj i prenik uadi u kablu definisani su u okviru sistema u zavisnosti od potreba u projektovanju uvaavajui i razloge ekonominosti. Kablovi se kod naknadnog prednaprezanja postavljaju u metalne ili plastine fleksibilne cevi i u slobodne kanale. Osnovni elemenat sistema je kotva koja se sastoji iz jednog ili vie trodelnih klinova, aure ili ankerne ploe i podlone plo e. Svako ue se posebno ukotvljava u auru ili ankernu plou koja preko podlone ploe prenosi silu na beton. Opremu za prednaprezanje ine hidraulina presa viestrukog dejstva i odgovarajua pumpa. Ova oprema mora biti usklaena sa tipom kabla i kotve. Mutilica sa pumpom za injektiranje slui za zatitu kablova. Bitne osobine SPB sistema za prednaprezanje su sledee: - krojenje kablova na priblinu duinu iznad minimalne, - prednaprezanje u jednoj ili vie faza uz mogu nost otputanja sile (po posebnom zahtevu), - nema nekontrolisanih proklizavanja pri prednaprezanju, - nema proklizavanja posle ukotvljavanja i - precizno odreivanje sile i izduenja kabla. Sva ispitivanja i kontrola kvaliteta sistema SPB i njegovih komponenata vre se u Institutu za ispitivanje materijala RS u Beogradu u skladu sa Preporukama za prihvatanje i primenu sistema za naknadno prednaprezanje" Meunarodne federacije za prednaprezanje (FIP). U daljem tekstu ove mcnografije bie rei samo o sistemu SPB za naknadno prednaprezanje. nog hladno vuenog elika i naponski oputenog nakon pouavanja, sa normalnom ili niskom relaksacijom. Prenik uadi je 12,5 mm (0,5") iji 15,2 mm (0,6"). Ovo su danas najstandardniji proizvodi na svetskom tritu. Karakteristike uadi prikazane su u tabl.1. Odgovaraju jugoslovenskom standardu, - Pravilnik o tehnikim normativima za eline ice, ipke i uad za prednaprezanje konstrukcija" (Sl. list SFRJ, 41/1985), evropskom, EURONORM 138-79, i drugim svetskim standardima.

Karakteristike uadi standardnog kvaliteta Nazivni prenik 12,5

Tabl. 1 15,2

jed.mere vrednost toleranc. vrednost toleranc. Prenik (d) mm N/mm2 mm

2

12,5 1770 93 0,73 164 0,85 Fk 195

+0,4 -0,2 +4% -2% +4% - 2% fr. 5% st. d. 55

15,2 1670 139 1,09 232 0,85 Fk

+0,4 -0,2 +4% -2% +4% -2% fr. 5% st. d. 55

Nazivna vrstoa (f) Povrina preseka (A) Masa (g)

kg/m kN kN kN/mm2

Karakteristina prekidna sila (Fk) Karakteristina sila pri trajnoj (Fo,2k) deformaciji 0,2% Modul elastinosti (E) Relaksacija za norm. 1000 asova pri temperaturi od 20C i poetnoj sili 0,70 Fk niska

10

195

10

2,5

2,5

1.3. Kotve i kablovi

Kotve su podeljene prema funkciji koju obavljaju na: - normalne (aktivne i pasivne), - fiksne i - nastavne. Normalna kotva je aktivna kada se preko nje vri prednaprezanje kabla, a pasivna kada ima ulogu fiksne kotve. Moe biti za jedno ue i tada se sastoji iz trodelnog klina, aure i ploice. Skupne kotve imaju onoliko klinova koliko i uadi, ankernu plou sa konusnim otvorima i podlonu plou za prenoenje sile na beton ili konstrukciju. Preko normalne kotve obino se vri i injektiranje kabla radi zatite (Sl. 1. i 2.). Fiksna kotva se koristi kada je mogue prednaprezanje sa jedne strane i kada za to postoje statiko-konstruk-

1.2. elik za prednaprezanje

U svetu se proizvodi vrlo irok asortiman uadi koja se koriste kao elik za prednaprezanje. Za sistem SPB odabrana su uad sastavljena od 7 ica, izraena od patentira-

3
Slika 2.

Kotva tipa S1/15

Slika 1.

Kotva tipa S11/15

tivni uslovi. Njena cena je znatno nia od cene normalne kotve. Nastavna kotva slui za nastavljanje ve prednapregnutog kabla ili za nastavljanje kabla koji e tek da se prednapree. Obino se nastavljaju kablovi istog tipa ali je takoe mogua i redukcija sa veeg na manji. Kabl predstavlja skup uadi koji se nalaze u jednoj cevi. Obino se broj uadi u kablu poklapa sa brojem uadi u kotvi. Meutim, radi poveanja kapaciteta kabla, mogu se delovi kabla u ankernom bloku konstrukcije podeliti na vie kotvi. Istovremenim prednaprezanjem kabla, sa vie presa i zajednikom pumpom, viestruko se poveava sila u kablu u odnosu na silu kotve. 1.4. Oprema Oprema za prednaprezanje, prese i pumpe racionalno je usasglaena sa tipovima kablova i zavisi od veliine sile kabla, broja i prenika uadi. Sinhronizovanim radom prese i pumpe obavljaju se sve radne operacije: hvatanje, istezanje, zaklinjavanje, vraanje prese u poetni poloaj i oslobaanje zahvata. Presa je konstruisana tako da prilikom zaklinjavanja deluje tokom prenoenja sile istom potisnom silom posebno na svaki klin nezavisno od njegovog pomeranja to omoguava vrhunski kvalitet celokupnog ukotvljavanja. Merenje sile u kablu vri se oitavanjem pritiska na manometru pumpe, a veza pritisak-sila data je dijagramom badarenja. U posebnim sluajevima moe se sila

meriti u toku prednaprezanja ili trajno, kod slobodnih (nevezanih) kablova, uobiajenom tehnikom zasnovanom na promeni deformacija ili elektromagnetne indukcije. Oprema za zatitu kablova, kada se radi o cementnoj smei, sastoji se od mutilice u kojoj se priprema smea vode, cementa i aditiva i elektro pumpe koja pod pritiskom utiskuje smeu u cev kabla. Mutilica i pumpa su spojene u jedinstven agregat koji radi sinhronizovano. Kod malih kablova racionalno je korienje posebne mutilice i male rune pumpe. 1.5. Gubici sile prednaprezanja Sila prednaprezanja nije konstantna du kabla, zbog trenja, a tokom vremena se i smanjuje usled relaksacije elika, skupljanja i teenja betona. Prema tome, u jednom preseku kabla imamo poetnu silu u trenutku prednaprezanja, silu u nekom vremenu (t) i trajnu silu (t ). Kao pojam postoji jo i poetna sila na presi, koja se razlikuje od poetne sile na kraju kabla, ispod aktivne kotve, za gubitak koji nastaje usled uvlaenja klina prilikom zaklinjavanja. Gubici po etne sile koji se moraju uzeti u raun nastaju usled: uvlaenja klina, elastinog skraenja, trenja kabla, relaksacije elika i skupljanja i teenja betona.

4
Trenje kabla u kotvi se kree 1 -3% od sile u zavisnosti od broja uadi i u normalnim sluajevima se smatra ukljuenim u ukupno trenje kabla. Trenje u presi iznosi 1 -2% od sile, meutim ono se uzima u obzir jer se dijagramom badarenja daju stvarni odnosi sile i pritiska na manometru pumpe. 1.5.4. Relaksacija elika Relaksacija je stalni proces koji se odigrava kod elika pod naponom i zavisi od vrste elika, poetnog napona i temperature. Porizvoai daju vrednosti relaksacije dobijene u laboratorijskim uslovima za 1000 asova i to je takozvana mera relaksacije". Ukupna relaksacija, znaajna za proraun trajne sile prednaprezanja, vea je 2-4 puta pa je uobiajeno da se u proraun uzima trostruka vrednost mere relaksacije". Da bi se kao nepoeljan uticaj relaksacija smanjila, proizvoai elika su uspeli da proizvedu i uad sa niskom relaksacijom". Na sl. 3 i 4. prikazane su prosene vrednosti mere relaksacije". One se mogu koristiti u sluaju kada nedostaju odreeni podaci. 1.5.5. Skupljanje i teenje betona Proraun ovih gubitaka je sloeniji i traba ih raunati koristei podatke iz strune literature kao i vaee standardeizoveoblasti.
Dijagram relaksacije ueta za 1000h i 0,7 Fk Slika 3.

1.5.1. Uvlaenje klina U toku prenoenja sile sa prese na kotvu prilikom zaklinjavanja dolazi do uvlaenja klina to smanjuje izduenje kabla, a time i poetne sile na presi. Ovaj gubitak, ukoliko se ne eliminie, moe znatno da smanji sile kod kratkih kablova. Kako bi se to izbeglo moe se izvriti dotezanje kabla ili ubacivanje podmetaa za kompezaciju izgubljenog izduenja ispod kotve. U tablici 2 date su vrednosti uvlaenja klina u zavisnosti od prenika ueta i naina zaklinjavanja.
Uvlaenje klina Prenik ueta mm 12,5 15,2 presom mm 5-7 6-9 Uvlaenje klina na mestu zaklinjavanja slobodno mm 3-6 3-8 pros. za pror. mm 7 Tabl. 2

1.5.2. Elastino skraenje Ovaj gubitak se javlja samo ukoliko se utee vie kablova. Moe da iznosi. 25-50% ukupnog elastinog skraenja konstrukcije, to zavisi od broja kablova. 1.5.3. Trenje U toku prednaprezanja du kabla javljaju se sile usled promene pravca kabla i njegovog lokalnog odstupanja (kolebanja") od teorijskog pravca. Izraunava se na osnovu poznatog obrasca: Fx = Foe-(+kx) , gde je: Fx Fo ksila na mestu x od take prednaprezanja, poetna sila na presi, koeficijenat trenja kabla i okolnog materijala, koeficijenat kolebanja", zbir uglova skretanja (horizontalnih i vertikalnih) od take prednaprezanja do take x, u radijanima.

Prosene vrednosti koeficijenta i k date su u tablici 3. Ove vrednosti vae pod uslovom da ne postoji pojava korozije na eliku za prednaprezanje i zatitnim cevima, kao i da su radovi na postavljanju kablova korektno izvedeni, bez lokalnog odstupanja kabla (kolebanja") po duini. Ukoliko to nije sluaj ove vrednosti mogu da se viestruko poveaju.
Koeficijenti i Koeficijent k ue/metal 0,25 1,510-3/m ue/beton 0,38 2,310-3/m Tabl. 3

Mera relaksacije u funkciji poetnog napona

Slika 4.

2. TEHNIKI PODACI I DETALJI

2.1. Osnovni podaci o kablovima U tablici 4 dati su podaci pomou kojih se odreuje tip kabla, poetna sila, prenik zatitne cevi, tip kotve i odgovarajua presa.
Osnovni podaci za SPB kablove Tip kotve S1/13 S2/13 S3/13 S4/13 S6/13 Broj i prenik uadi mm 1 12,5 2 12,5 3 12,5 4 12,5 6 12,5 7 12,5 8 12,5 9 12,5 10 12,5 11 12,5 S1/15 S2/15 S3/15 S4/15 S6/15 1 15,2 2 15,2 3 15,2 4 15,2 6 15,2 7 15,2 8 15,2 9 15,2 10 15,2 11 15,2 13 15,2 15 15,2 17 15,2 19 15,2 25 15,2 31 15,2 37 15,2 Povrina preseka 2 mm 93 186 279 372 558 651 744 837 930 1023 139 278 417 556 834 973 1112 1251 1390 1529 1807 2085 2363 2641 3475 4309 5143
2

gubitaka definisanih u poglavlju 1.5. Ukupni gubici poetne sile obino iznose 10-25% ali mogu biti i vei ako su veliki relaksacija i trenje.
Tabl. 4

pojedinano

Maa kabla kg/m k 0,73, 1,46 2,19 2,92 4,38 5,11 5,84 6,57 7,30 8,03 1,09 2,18 3,27 4,36 6,54 7,63 8,72 9,81 10,90 11,99 14,17 16,35 18,53 20,71 27,25 33,79 40,33

Sila u kablu kN 0,70 Fk 115 230 344 459 689 804 918 1033 1148 1263 162 325 487 650 974 1137 1299 1462 1624 1786 2111 2436 2761 3086 4060 5034 6009 0,75 Fk 123 246 369 492 738 861 984 1107 1230 1353 174 348 522 696 1044 1218 1392 1566 1740 1914 2262 2610 2958 3309 4350 5394 6438 Fk 164 328 492 656 984 1148 1312 1476 1640 1804 232 464 696 928 1392 1624 1856 2088 2320 2552 3016 3480 3944 4408 5800 7192 8584

Unutranji zatitne cevi mm g 19 28 30 38 46 46 50 55 55 60 19 34 40 42 50 55 60 65 70 70 75 80 85 90 100 120 130 g" 26 36 38 46 55 55 60 65 65 70 26 .42 48 50 60 65 70 75 80 80 85 90 95 100 115 135 145

Nain prednaprezanja i tip prese

S-12

S-70 s k u pno

S11/13

S-130

pojedinano

S-17

S-100

S11/15

S-180 s kupno

S19/15

S-310

S37/15

S-600

* Unutranji prenik zatitne cevi kada se kabl postavlja pre betoniranja. Unutranji prenik zatitne cevi kada se kabl uvlai posle betoniranja.

Poetna sila u kablu obino se kree izmeu 60 i 70 procenata karakteristine vrstoe (Fk) ueta, to je odreeno propisima. Maksimalna poetna sila kabla je istovremeno i maksimalna dozvoljena sila kotve i odgovara sili od 0,75 Fk. Poetna sila kabla moe biti manja od maksimalne sile kotv'e, bilo to se rauna sa niom poetnom silom od 0,75 Fk ili to se koristi manji broj uadi od najvie predvienog. Ravanje kabla u ankernom bloku koristi se kada je primenjen vrlo veliki kabl ili iz drugih konstruktivnih razloga. Uobiajeno je ravanje na dva ili tri kraka. Prednaprezanje se u ovom sluaju vri istovremeno sa onoliko presa koliko ima aktivnih kotvi. Trajna sila u kablovima i kotvama zavisi od veliine

Minimalni unutranji prenik zatitne cevi ili kanala dat je u tablici 4 za kablove koji se postavljaju pre betoniranja. Vei prenik zatitne cevi predvien je za kablove koji se uvlae posle ovravanja betona. Poto kabl, kotva i presa predstavljaju jedan sistem, u tablici 4 dati su i tipovi presa koji odgovaraju pojedinim kotvama. Definisanje ovih elemenata u projektu je, naprimer: poetna sila kabla: 1300 kN, tip kabla: 815,2 mm, tip kotve: S11/15, aktivna-pasivna, tip prese:S-180 i unutranji zatitne cevi: 60 mm.

6
2.2. Mere i detalji kotvi 2.2.1. Normalna kotva Aktivna normalna kotva je prikazana na sl. 5 i 6, a odgovarajue mere date su u tablici 5.
Normalna kotva Slika 5.

Pasivna normalna kotva ima iste mere, a razlikuje se samo u tome to u toku montae i prednaprezanja privre-meno poseduje potisnu plou za klinove. Za kotve tipa S1/13 i S1/15 konusni spoj ne postoji, a kod kotvi S2/13 i S2/15 spoj je pravougaonog poprenog preseka.
Skica normalne kotve Slika 6.

Osnovni podaci za SPB normalne kotve Tip kotve Broj i prenik uadi mm S2/13 S3/13 S4/13 S6/13 S11/13 112,5 2 12,5 3 12,5 4 12,5 6 12,5 7 12,5 8 12,5 9 12,5 10 12,5 11 12,5 1 15,2 2 15,2 3 15,2 4 15,2 6 15,2 7 15,2 8 15,2 9 15,2 10 15,2 11 15,2 13 15,2 15 15,2 17 15,2 19 15,2 25 15,2 31 15,2 37 15,2 45 45 45 45 45 50 50 50 50 50 50 50 50 50 50 60 60 60 60 60 65 65 65 65 110 110 110 40 40 100 100 130 155 155 155 155 155 45 45 100 100 130 175 175 175 175 175 235 235 235 235 320 320 320 90 90 100 100 110 110 110 110 110 110 100 100 110 110 110 120 120' 120 120 120 130 130 130 130 170 170 170 90 100 150 150 180 230 230 230 230 230 100 110 170 170 200 270 270 270 270 270 380 380 380 380 480 480 480 5x40 5x40 5x40 5x40 5x50 5x60 5x60 5x60 5x60 5x60 4x40 5x40 5x50 5x50 5x50 5x70 5x70 5x70 5x70 5x70 5x80 5x80 5x80 5x80 5x100 5x100 5x100 a b cmin. d nxe f mm 6 6 8 8 10 14 14 14 14 14 6 8 10 10 12 16 16 16 16 16 18 18 18 18 20 20 20 19 28 30 38 46 46 50 55 55 60 19 34 40 42 50 55 60 65 70 70 75 80 85 90 100 130 130 26 36 38 46 55 55 60 65 65 70 26 42 48 50 60 65 70 75 80 80 85 90 95 100 115 145 145 70 70/120 140 140 180 230 230 230 230 230 80 80/140 160 160 200 280 280 280 280 280 380 380 380 380 480 480 480 7 7 10 12 15 20 20 20 20 20 8 8 15 15 18 30 30 30 30 30 40 40 40 40 60 60 60 g g" h i

Tabl. 5 j 400 500 500 600 600 600 600 600 600 400 500 500 600 600 600 600 600 600 800 800 800 800 1000 1000 1000

S1/15 S2/15 S3/15 S4/15 S6/15

S11/15

S19/15

S37/15

* Unutranji prenik zatitne cevi kada se kabl postavlja pre betoniranja. ** Unutranji prenik zatitne cevi kada se kabl uvlai posle betoniranja.

7
2.2.2. Fiksna kotva Kao standardni oblik fiksna kotva prikazana je na sl. 7 i 8, a odgovarajue geometrijske mere date su u tablici 6. Prenoenje sile kabla na beton vri se jednim delom putem prijanjanja slobodnih uadi, a drugim delom preko polukrune eline ploe. Na kraju zatitne cevi postavlja se evica za ozraivanje. Ovaj kraj mora biti plastinom trakom i kitomdobro zatien da betonski malter ne bi prodro unutar cevi. Kotva moe da bude postavljena horizontalno ili vertikalno u zavisnosti od raspoloivog prostora.

Fiksna kotva

Slika 7.

Skica fiksne kotve

Slika 8.

Osnovni podaci za SPB fiksne kotve Tip kotve SF2/13 SF4/13 SF6/13 SF11/13 SF2/15 SF4/15 SF6/15 SF11/15 Broj i prenik uadi mm 2 12,5 4 12,5 6 12,5 8 12,5 10 12,5 11 12,5 2 15,2 4 15,2 6 15,2 8 15,2 10 15,2 11 15,2 13 15,2 SF19/15 15 15,2 17 15,2 19 15,2 25 15,2 SF37/15 31 15,2 37 15,2 600 600 600 700 700 700 600 600 600 800 800 800 1350 1350 1350 1350 1900 1900 1900 220 220 220 220 220 220 220 220 220 220 220 220 240 240 240 240 240 240 240 45 85 130 180 220 240 60 120 180 240 300 330 390 450 510 570 750 930 1100 a b c d mm 110 110 110 110 110 110 110 110 110 110 110 110 120 120 120 120 120 120 120 110 150 170 220 220 220 130. 170190 250 250 250 250 250 250 250 250 250 250 6 8 10 14 14 14 8 10 12 16 16 16 18 18 18 18 20 20 20 5x40 5x40 5x50 5x60 5x60 5x60 5x40 5x50 5x50 5x70 5x70 5x70 5x80 5x80 5x80 5x80 5x100 5x100 5x100 e f nxg

Tabl. 6

8
2.2.3. Nastavna kotva Nastavna kotva za produavanje kabla kod koga je ve izvreno prednaprezanje prikazana je na sl. 9 i 10, a geometrijski podaci dati su u tablici 7. Pri nastavljanju slobodnog kabla na postojei konusno-cilindrini deo
Nastavna kotva Slika 9.

dodaje se odgovarajui konusni deo, a otpadaju podlona ploa i spirala. Pri redukciji kabla sa veeg na tnanji date mere ostaju iste.
Skica nastavne kotve Slika 10.

Osnovni podaci za SPB nastavne kotve Tip kotve SN1/13 SN2/13 SN3/13 SN4/13 SN6/13 Broj i prenik uadi mm 1 12,5 2 12,5 3 12,5 4 12,5 6 12,5 7 12,5 8 12,5 9 12,5 10 12,5 11 12,5 1 15,2 2 15,2 3 15,2 4 15,2 6 15,2 7 15,2 8 15,2 9 15,2 10 15,2 11 15,2 13 15,2 15 15,2 17 15,2 19 15,2 25 15,2 31 15,2 37 15,2 225 225 220 220 230 230 230 230 230 230 240 240 220 220 230 260 260 260 260 260 260 260 260 280 360 360 360 55 55/120 135 135 170 195 195 195 195 195 55 55/140 135 135 170 220 220 220 220 220 290 290 290 290 390 390 390 a+ b c mm 60 340 440 440 540 540 540 540 540 540 60 340 440 440 540 540 540 540 540 540 740 740 740 740 940 940 940 19 28 30 38 46 46 50 55 55 60 19 34 40 42 50 55 60 65 70 70 75 80 85 90 100 130 130 g*

Tabl. 7 g** 26 36 38 46 55 55 60 65 60 70 26 42 48 50 60 65 70 75 80 80 85 90 95 100 115 145 145

SN11/13

SN1/15 SN2/15 SN3/15 SN4/15 SN6/15

SN11/15

SN19/15

SN37/15

* Unutranji prenik zatitne cevi kada se kabl postavlja pre betoniranja. * * Unutranji prenik zatitne cevi kada se kabi uvlai posle betoniranja. + Na vrednost ,,a" dodati izduenje prethodno zategnutog kabla ukoliko postoji.

9 2.3. Detalji za projektovanje i izvoenje radova

2.3.1. Raspored kablova i kotvi Raspored kablova u popre nom preseku nosa a treba da bude takav da omogui dobro ugraivanje betona. To znai da razmak izmeu zatitnih cevi kablova mora biti vei od najkrupnijih zrna agregata, a istovremeno vei od prenika pervibratora ukoliko se ugraivanje vri pervibriranjem. Uobiajeni razmaci zatitnih cevi dati na sl. 11 su u zavisnosti od njihovog prenika odnosno u mm.
Raspored kablova u preseku Slika 11., Tip kotve S1/13 S2/13 S3/13 S4/13 S6/13 S11/13 S1/15 S2/15 S3/15 S4/15 S6/15 S11/15 S19/15 S37/15 Broj i prenik uadi mm 1 12,5 2 12,5 3 12,5 4 12,5 6 12,5 11 12,5 1 15,2 2 15,2 3 15,2 4 15,2 6 15,2 11 15,2 19 15,2 37 15,2 a b mm 90 90 160 160 200 250 100 100 180 180 220 300 400 520 50 50 90 90 110 160 60 60 100 100 130 190 250 320 90 140 160 160 200 250 100 160 180 180 220 300 400 520 50 180 90 90 110 160 60 90 100 100 130 190 250 320 a' Tabl. 8 b'

2.3.2. Oslanjanje i fiksiranje kablova Vrlo je znaajno da kablovi budu postavljeni tano u projektom predvieni poloaj i da to manje odstupaju od idealne linije. Radi toga je potrebno da su zatitne cevi kablova poloene na nepomine oslonce koji e i za vreme ugraivanja betona zadrati nepromenjen poloaj. Podupirai (drai) zatitnih cevi kablova obino se postavljaju na rastojanju od 1 do 2 m, a na mestima savijanja i ee. Cevi treba da su vrsto vezane za svoje drae. Dva primera postavljanja draa kablova prikazani su na si. 13. Podlone ploe kotvi moraju biti postavljene upravno na osu kabla i vrsto zavrtnjima fiksirane za oplatu da im se poloaj u toku betoniranja ne bi poremetio.
Oslanjanje kablova u preseku Slika 13.

Raspored normalnih kotvi u ankernom bloku prikazan je na sl. 12, a njihov minimalni meusobni razmak dat je u tablici 8. Ovakav raspored, uz pravilan proraun i armiranje ankernog bloka, treba da osigura bezbedno prenoenje sile iz kabla na beton i nesmetano obavljanje prednaprezanja.
Raspored kotvi na elu nosaa Slika 12.

10
2.3.3. Linija kabla Elastinost kablova i zatitnih cevi omoguava njihovo postavljanje po krivim, obino parabolinim linijama. Treba izbegavati nagle promene pravca kabla zbog poveanja trenja i mogunosti da cev na tim mestima bude osteena. Radijus krivine moe se kretati od 3 do 6 m u zavisnosti od veli ine sile u kablu (od 1015,2 o 37015,2). Kabl kod ulaska u kotvu mora biti pravolinijski na duini od 0,4 do 1,4m, takoe u zavisnosti od veliine sile u kablu. 2.3.4. Postavljanje kotve Kotve se uobiajeno postavljaju na spoljnu povrinu preseka prema sl. 6. Radi lake zatite od korozije i iz drugih konstruktivnih razloga, esto se kotve postavljaju uputene u betonski presek. Na sl. 14 i u tablici 9 dati su oblik i potrebne mere za ovaj sluaj. 2.3.5. Prostor za postavljanje i rad prese U toku izrade projekta prednapregnute konstrukcije mora se predvideti potreban slobodan prostor za postavljanje prese kao i za njen nesmetan rad u procesu zatezanja kablova. Na sl. 15 i tablici 10 prikazani su gabariti presa i neophodno potreban prostor za rad prese.
Skica postavljanja prese Slika15..

Skica kotve unutar preseka

Slika 14.

Slobodan prostor i gabarit prese Slobodan prostor za rad prese a cm

pojed.

Tabl. 10 Gabarit prese 75 75 65 65 55 45 30 60 d cm 76 76 77 77 75 78 72 80 e cm 17,6 17,6 47 47 54 54 60 80 f cm 10,6 10,6 33 33 40 42 45 64

Tip prese i nain Maksimalni prednaprezanja S-12 S-17 S-70 S-100

skupno

pritisak 295 418 283 364 386 398 455 455

b cm 11 11 20 20 23 26 35 45

c cm 120 120 154 154 150 156 170 200

8 8 16 16 19 22 28 37

S-130 S-180 S-310 S-600

Tabl. 9 Tip kotve S1/13,S1/15 S2/13,S2/15 S3/13,S3/15 S4/13,S4/15 S6/13,S6/15 S11/13,S11/15 S19/15 S37/15 a mm 100 100 110 110 110 120 130 170 120 160 180 180 250 350 500 600 b

11
2.4. Oprema 2.4.1. Prese Postoje dva tipa presa: za pojedinano i skupno prednaprezanje uadi (sl 16, 17 i 18), U zavisnosti od broja i prenika uadi, prese su racionalno konstruisane tako da pokrivaju sile od 120 do 6400 kN. Njihove osnovne karakteristike, znaajne za projektovanje i izvoenje radova, date su u tablici 11. Presa S-310 sa pumpom PE-300S u toku badarenja Slika 17.

Tehniki podaci presa Tip prese i nain prednaprezanja

pojeddin.

Tabl. 11 ist hod mm 200 200 240 240 240 240 240 240 Masa u radu kg 30 30 90 90 180 250 390 800 Slui za kabl broj i prenik uadi 1-4 12,5 1-4 15,2 6 12,5 6 15,2 7-11 12,5 7-11 15,2 13-19 15,2 25-3715,2 tip kotve S1/13 S1/15 S6/13 S6/15 S11/13 S11/15 S19/15 S37/15

Maksimalni pritisak bar

S -12 S -17 S -70 S -100 S -130 S -180 S -310 S -600

295 418 283 364 386 398 455 455

Presa S-17 sa pumpom PE-17

skupno

Slika 16.

Prese S-180 u toku prednaprezanja

Slika 18.

12
2.4.2. Pumpe Osnovne karakteristike pumpi koje opsluuju prese date su u tablici 12. Pumpe PE-5 i PE-7 slue uglavnom za rad na stazama i one imaju elektro komande. Ostale pumpe sa runim komandama predviene su za rad na gradilitu (sl.19). 2.4.3. Oprema za zatitu kablova Kod malih kablova moe se vrlo racionalno primeniti manja mutilica i runa pumpa. Za vee kablove koristi se mutilica spojena sa elektropumpom (sl. 20). Tehniki podaci za mutilice i pumpe prikazani su u tablici 13.

Tehniki podaci pumpi Pogon elektrini kW PE-12 PE-17 PE-80S PE-180S PE-300S 3 3 2 3 10 Max. Kapaci Korisna Masa u trajni -tet zaprem. radu pritisak rezervoara l / min kg bar I 300 450 450 450 450 3,0 3,0 3,0 3,0 9,5 50 50 7 16 50 220 220 75 100 190

Tabl. 12

Tabl. 13
Spoljne mere Slui za Jed. mere 55x66x80 55x66x80 55x66x80 67x63x81 90x80x80 S-12 S-17 S-12 S-17 S-130 S-180 S-300 S-600 Zapremina Teoretski kapacitet Stvarni kapacitet Maksimalni pritisak Dimenzije Teina I l/h l/h bar cm kg 82 Mutilica M12 20 150 100 120/32/81 Pumpa PU-12 20 600 500 10 46/32/5 23 Mutilica sa pumpom PU50 75 500 400 15 100/80/170 180

Tip pumpe

. Prednaprezanje u toku izvoenja Slika 19. Mutilica sa pumpom Slika 20.

13
postavljanje podlone ploe sa konusom cevi i povezivanje sa oplatom montaa fleksibilne cevi postavljanje kabla (istovremeno sa fleksibilnom cevi ili posle betoniranja

skidanje oplate posle betoniranja otsecanje kraja kabla na tanu duinu postavljanje ankerne ploe sa klinovima

uvlaenje uadi u odgovarajue kanale prese oslanjanje prese na ankernu plou aktiviranje prese putem odgovarajue pumpe

istovremeno zahvatanje svih uadi unutranjim klinovima prese istezanje kabla prema predvienoj sili i izduenju (I) itanje pritiska na manometru pumpe i merenju izduenja zaklinjavanje uadi (II)

vraanje klipa prese u poetni poloaj oslobaanje uadi iz zahvata prese skidanje prese

skraivanje kraja kabla prema projektu injektiranje (zatita) kabla betoniranje zatitnog sloja za kotvu i kraj kabla

14

3. IZVOENJE RADOVA
Posebnu panju treba posvetiti meusobnom povezivanju delova zatitnih cevi kao i vezi cevi sa podlonom ploom. Sve ove veze treba da, pored odranja svog poloaja u toku ugraivanja betona, obezbede i vodonepropustljivost to se najee postie obavijanjem cevi iepljivom plastinom trakom. U zavisnosti od duine i oblika kabla takoe treba postaviti i izvesti broj plastinih cevica za ozraivanje kao i spojnice za injektiranje (Sl. 21.).
Primer postavljanja cevice za ozraivanje Slika 21.

3.1. Izrada kablova Izrada kablova u sistemu SPB vri se najee na samom gradilitu ili ak na samoj konstrukciji, to predstavlja jo jednu od prednosti sistema. Posao poinje odsecanjem uadi na priblino tanu duinu i formiranjem kabla. Sva uad u kablu treba da zadre meusobnu paralelnost i zbog toga se mestimino povezuju. Tako formiran kabl najee se odmah uvlai u zatitnu cev i oznaava. Moe ostati prav ili savijen u pogodan elipsast ili kruni oblik to zavisi od naina transporta do mesta ugraivanja. Zatitne cevi su standardne metalne fleksibilne ili polietilenske plastine cevi. Mogu se upotrebiti i druge uz uslov da ne izazivaju koroziju elika za prednaprezanje. PVC cevi nisu dozvoljene za upotrebu. Za cevi je jo bitno da su vodonepropustive i da su dovoljno elastine da mogu da prate liniju kablova. Cevi se mogu postaviti u konstrukciju i bez kablova ako se ovi uvlae nakon ovravanja betona. U ovom sluaju minimalni unutranji prenik cevi je vei, kao to je prikazano u tablici 4,5 i 7. Kablovi se uvlae povlaenjem pomou prethodno uvuenog ueta u cev ili se potiskuju specijalnom mainom. U oba sluaja poetak kabla mora biti prilagoen nainu uvlaenja. Duina kabla mora biti vea od teorijske za duinu zahvata. Ukoliko se predvia zatezanje sa obe strane treba dodati dvostruku duinu zahvata. Duina zahvata u zavisnosti od tipa prese data je u tablici 14. Data veliina zahvata predstavlja duinu od povrine kotve do kraja kabla.
Duina zahvata Tip prese i nain prednaprezanja pojed. S-12 S-17 S-70
3

Zaptivenost zatitnih cevi i pravilan geometrijski poloaj kablova moraju se odrati u toku ugraivanja betona koje je obino praeno snanim vibriranjem. Ukoliko se to ne postigne dolazi do pojava koje se kasnije ne

mogu efikasno otkloniti: promene linije kablova, promene poloaja kotvi, blokiranje kablova usled prodora cementnog mleka u cevi i dr. 3.3. Prednaprezanje

Tabl. 14 Tipodgovarajue kotve S1/13 - S4/13 S1/15 - S4/15 S6/13 S6/15 S11/13 S11/15 S19/15 S37/15 Duina zahvata cm 40 76 77 78 86 105

U sluaju prednaprezanja betona, zatezanje kablova moe da pone tek kada je beton postigao potrebnu minimalnu vrstou. Kada se prednaprezanje vri pri starosti betona manjoj od 28 dana, vrsto a betona se mora ustanoviti kontrolnim uzorcima negovanim pod istim uslovima kao i beton konstrukcije. Projektom mora biti odreena vrstoa betona, redosled zatezanja i veliina sile u pojedinim fazama prednaprezanja. Priprema kabla za zatezanje zapoinje proveravanjem pokretljivosti kabla ukoliko se ne radi o kablovima sa fiksnom kotvom. Nakon toga se vri skraivanje uadi na minimalnu duinu potrebnu za zahvat. Ovo skraivanje kod kablova 1915,2 i 3715,2 se vri stepenasto, (dua srednja i kraa spoljna uad) radi lakeg montiranja kotve i prese. Posle skraivanja uadi postavlja se kotva sa klinovima, nameta presa i zapoinje zatezanje kabla sa obe strane istovremeno (ili samo sa jedne strane ukoliko je tako projektom predvieno). Cela ova procedura prikazana je ematski i tekstualno na str. 12.

S-100 S-130 S-180 S-310

pno

S-600

3.2. Postavljanje kablova Prilikom postavljanja kablova treba dosledno ostvariti projektovani poloaj kako rezultante tako i pojedinanih kablova. Dozvoljeno odstupanje rezultante kablova u odnosu na projektovani poloaj moe iznositi najvie 2% od visine preseka, a odstupanje pojedinanih kablova najvie -2cm. Kod kablova koji se nalaze u zatitnim cevima prednje telerancije se odnose na poloaj zatitnih cevi.

15 3.4. Zatita kablova i kotvi

Dosadanja iskustva u primeni prednaprezanja pokazala su da trajnost objekata iskljuivo zavisi od kvaliteta izvrene zatite kablova od korozije. Prilian broj objekata u svetu doiveo je prerani kraj ili su na njima morale da budu izvrene skupe i sloene sanacije. Kablovi moraju da budu trajno zatieni od bilo kakve, a naroito naponske korozije. Zatita uadi od korozije zapoinje nakon proizvodnje. Po pravilu, uad pre definitivne zatite posle prednaprezanja ne bi smela imati nikakve tragove korozije. To znai da procedura zatite uadi mora biti predviena i ostvarena u svim fazama: transport, skladitenje, izrada, montaa i zatezanje kablova. U celokupnom procesu znaajnu ulogu igra vreme i vremenske prilike. Vreme procesa treba to vie skratiti, a nepovoljne vremenske uticaje eliminisati. Zatita kablova moe biti privremena i trajna. Privremena zatita kablova se preduzima u onim sluajevima kada kablovi zbog trajanja procesa izgradnje, faza prednaprezanja i dr. moraju u duem vremenskom periodu ostati slobodni. Sredstva za privremenu zatitu, odgovarajue tenosti ili masti, ne smeju da deluju agresivno na kablove, treba da su otporna na mraz i da ne ometaju kasniju trajnu zatitu.

Veliina sile u kablu odreuje se pomou manometra pumpe. Merenje izduenja kabla i uporeenje sa ostvarenom silom slui za ocenu da li su gubici usled trenja dobro proraunati. Ukoliko ima znaajnih razlika proraun sila se mora proveriti. U posebnim sluajevima sila se moe meriti i u kritinim presecima du kabla pomou posebnih ureaja koji se unapred postavljaju. Zatezanje kablova se moe vriti u neogranienom broju faza i nije vremenski limitirano. Otputanje sile ve zategnutih kablova takoe je mogue primenom specijalne kotve ili posebnog ureaja na presi. Ukoliko je neophodna, ova operacija mora biti unapred planirana radi obezbeenja prethodnih neophodnih uslova. Postoji i mogunost otputanja sile celog ankernog bloka putem dodatnih presa, ukoliko je pojedinano otputanje manje racionalno ili prouzrokuje posebne tekoe. Osim prednaprezanja betona, zatezanjem kablova mogu da se apliciraju sile pri geotehnikim i hidrotehnikim radovima, fundiranju i dr. Ova tehnika kod stenskih ankera se takoe uspeno primenjuje. Kablovi se primenjuju i za prednaprezanje elinih konstrukcija, u montai konstrukcija (SI.22.) i kod podizanja tekih tereta radi montae ili u druge svrhe (SI.23 i 24).

Primena kablova SPB u montai mosta

Slika22.

16
Podizanje rezervoara presama S-17 - detalj

Slika 23.

Trajna zatita moe biti tako izvedena da kablovi ostanu stalno pokretni (promena sila, zamena) ili nepokretni. Zatita pokretnih kablova vri se specijalnim mastima koje se nakon zatezanja injektiraju u zatitne cevi. Trajna zatita nepokretnih kablova vri se cementnom smesom ili smesom na bazi epoksi materijala. U normalnim uslovima, a to je najee sluaj, potpuno efikasno i vrlo ekonomina zatita je cementnom smeom. Smea se sastoji od portland cementa, aditiva i vode. Da bi se obezbedio standardno dobar kvalitet, meavina cementa i aditiva moe se nabavljati kao atestirani materijal za zatitu. Poznate su meavine Instituta za ispitivanje materijala Republike Srbije SIK 042 za normalne i SIK 042z za zimske uslove. Spravljene u SPB mealicama ove mase zadovoljavaju jugoslovenske i svetske standarde. Za faktor w/s=0,42 proizvoa garantuje karakteristike prema tablici 15. Spravljanje smee vri se u mutilici koja je povezana sa rezervoarom pumpe u kome se takoe nastavlja stalno blago meanje uz istovremeno pumpanje mase u zatitnu cev (ili prostor) kabla. Pumpa PU-50 ima promenljivi kapacitet pumpanja tako da se pritisak obino dri od 3 do 5 bara sve dok se smea ne pojavi na drugom kraju kabla.

Tabl. 15 Mera Protonost: 1000 cm3, =12,7 mm

3

. SIK042 6 7 12 0 +1,5 2,5 19 35 1870 +5

SIK042Z - 8 10 15 0 +1,5 2,5 15 30 1870 -5

0 min 30min

s s % %

Protonost: 10OOcm ,=10,0mm/ 0 min Izdvajanje vode Promena zapremine Pritisna vrstoa Zapreminska masa Najnia temperatura injektiranja 7dana 28 dana

MPa kg/m3 C

Tada se zatvaraju svi otvori, pritisak podie do 10 bara, zadrava na tom nivou nekoliko minuta i nakon toga skida prikljuak i zatvara otvor za injektiranje. Zatiti kablova pri niim temperaturama treba posvetiti posebnu panju. Temperatura konstrukcije je bitnija od temperature vazduha i ona se mora odrati bar u narednih 48 asova posle injektiranja. Pri jako niskim temperaturama potrebno je grejanje konstrukcije i kablova ali ne

17
preko + 50 C. Ukoliko se spravlja topla smea njena temperatura u trenutku injektiranja treba da je oko + 30 C. Kada se kablovi nalaze u agresivnoj sredini ili su slobodni u prostoriu primenjuje se poboljana zatita koja se sastoji u sledeem: 1. primena galvaniziranih uadi ili uadi sa epoksi zatitom, 2. ispunjavanje prostora zatitne cevi smeom na bazi epoksi materijala ili masti i 3. primena polietilenskih zatitnih cevi. Ukoliko su sva tri uslova ispunjena izvrena je maksimalna zatita kablova, koja je i pored visoke cene opravdana za posebne uslove.
Montaa nosaa mase 1800t kablovima 1115,2 Slika 24.

Pored zatite kabla mora se dobro zatititi i kraj kabla sa kotvom. To je naroito osetljivo mesto kada se radi o pokretnim kablovima pa ovaj detalj u okviru kotve mora biti posebno reen. Kada se zatita kablova izvodi cementnom smeom, posle skraivanja uadi kotve betonira se zatitni sloj. Zatitni sloj betona mora imati propisanu debljinu. Beton treba da bude kompaktan, visoke vrstoe, armiran i vrsto povezan sa konstrukcijom kako bi kotvama i kablovima pruio dugotrajnu efikasnu zatitu od korozije.