Mainski materijali

- Predavanje (AS)-

DOBIJANJE SIROVOG GVOA, ELIKA I LIVENOG GVOA

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

1600 C

1400 C

Podseanje

1200 C

1000 C

800 C

elik Liveno gvoe

2% C 3% C 4% C 5% C 6% C 6.70% C 2

600 C

400 C Fe

1% C

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

Neki metali nalaze se u zemljinoj kori kao prirodni (samorodni) isti metali (Au, Ag, Pt), a drugi su hemijski vezani sa razliitim elementima u obliku ruda. Gvodje je dosta rasprostranjeno u zemljinoj kori (4.7%) uglavnom u stenama, ilovai, glini, ali u malim koncentracijama, pa ne dolazi u obzir da se odatle eksploatie. Elementarno gvodje nalazi se u prirodi veoma retko; u sitnim zrncima kod nekih stena, kao meteorsko, tj. dolo iz svemira, koje redovno sadri 5.5-20% Ni. U ovejem organizmu ima 3 g gvodja, od toga 75% u hemoglobinu. U industrijske svrhe sirovo gvodje se dobija iz oksidnih, hidroksidnih i karbonatnih ruda gvodja:

magnetita (Fe3O4) sa oko 65-70% Fe, hematita (Fe2O3) sa oko 30-50% Fe, limonita (Fe2O33H2O) sa oko 60% Fe i siderita (FeCO3) sa oko 45-50% Fe.
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 3

Rude gvoa

Hematit (Fe2O3)

Magnetit (Fe3O4)

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

Rudnik gvoa u Brazilu

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

Istorijski poeci dobijanja gvoa

Najpre je, jo u drevnim vremenima, dobijano kovno gvodje iz gvozdenih ruda njihovim zagrevanjem do testastog stanja, a ne do tenog kako se to danas radi. Tako su dobijani porozni (sundjerasti) grumeni gvodja jer je rudi oduzet kiseonik. Grumeni gvodja su naknadno zagrevani na kovakoj vatri i iskivanjem istiskivane primese zgure i umura. Ovakav proizvod zove se varen elik, jer je dobijen iz testastog stanja viestrukim prekivanjem, tj. kovakim zavarivanjem (varenjem) prethodno preienih sitnijih komadia elika. Za preradu sirovog gvodja u elik korieno je otvoreno vatrite loeno umurom, u kome se sundjerasto gvodje dugo ari uz obilno duvanje vazduha (sagoreva viak C).

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

Otvoreno vatrite

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

Proces pripreme punjenja visoke pei Kao sredstvo za zagrevanje i redukciju od davnina je korien drveni ugalj (umur), a danas uglavnom koks, i u poslednje vreme i prirodni gas. Krenjak treba da preisti rudu apsorbujui dobar deo neistoa (fosfor, sumpor, zemlju, pepeo i dr.) pretvarajui ih u tenu zguru koja kao laka od tenog gvodja pliva iznad njega. Zato se kae da krenjak ima ulogu topitelja. Mnoge rude gvodja nisu podesne za direktnu preradu u sirovo gvodje, ve se iz njih najpre odstranjuje vlaga, ugljena kiselina, sumpor i druge neistoe ime se masa rude moe umanjiti za treinu. Ovaj se postupak zove obogaivanje rude (ispiranje, magnetna separacija, prenje).
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 8

Visoka pe

Pripremljena i izlomljena ruda ubacuje se u visoku pe, da bi se iz zagrejane rude odstranio kiseonik i proizvelo sirovo gvodje. To se postie ne samo zagrevanjem rude i krenjaka (CaCO3) u pei ve i delovanjem redukcionog agensa, tj. supstancije koja se sjedinjuje sa oslobodjenim kiseonikom.

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

Shematski izgled visoke pei

Koks, ruda i krenjak

Topao vazduh Troska Rastopljeno gvoe

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

10

Pretee savremenih visokih pei

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

11

Savremene visoke pei

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

12

Shematski izgled postrojenja visoke pei

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

13

Postrojenja visoke pei

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

14

U visokoj pei odvija se redukcija oksidnih gvozdenih ruda postepeno tako to najpre vii oksidi prelaze u nie po shemi:

Fe2O3 Fe3O4 FeO

Siderit se takodje prethodnim prenjem rude na 650-1000C, ili u samoj visokoj pei u odgovarajuoj zoni, raspada prema jednaini:

3FeCO3 = Fe3O4 + 2CO2 + CO 238 kJ

To znai da se bez obzira na vrstu rude, redukcija zavrava razlaganjem najstabilnijeg oksida gvodja FeO prema jednainama:

FeO + CO = Fe + CO2

FeO + C = Fe + CO

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

15

Punjenje

Poveanje temp.

Podizanje toplih gasova

Neistoe rastopljenog gvoa formiraju trosku

Topao vazduh Troska Rastopljeno gvoe

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

16

Koks Ruda gvoa Krenjak Visoka pe gas vatrostalna obloga slojevi koksa i rude gvoa vazduh ljaka Rastopljeno Fe stvaranje toplote C+O2CO2 redukcija rude gvoa u metal CO2+C2CO 3CO+Fe2O32Fe+3CO 2 preiavanje CaCO 3 CaO+CO2 CaO + SiO 2 +Al 2O3slag

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

5 17

Redukuju se takodje i oksidne primese u rudi, najpre MnO na 1100C, a zatim SiO2 na neto vioj temperaturi (1450C) prema jednainama:

MnO + C = Mn + CO 260 kJ

SiO2 + C = Si + 2CO 620 kJ

Ovako dobijeni Si i Mn rastvaraju se u tenom gvodju. Ostatak sumpora, koji nije preveden u zguru, takodje se rastvara u gvodju, dok se fosfor gotovo u celini rastvara u tenom gvodju. Ugljenik delimino sagoreva prema reakcijama:

2C + O2 = 2CO

FeO + C = Fe + CO

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

18

Iz pei izlazi
Proseno uzevi, proizvod visoke pei zvani sirovo gvodje sadri: 4-5% C; 1.5% Si; 1.0% Mn; 0.6% P; 0.1% S i ostalo Fe.

Iz pei izlazi: Rastopljen metal sirovo gvoe, koje se sastoji iz: Fe+(C, N, P, Si, Mn, S, .)
) . , ,S

(C e+ F

P N,

M Si,

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

19

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

20

Na tonu sirovog gvodja dolazi tona sporednog proizvoda - ljake; ona slui kao podloga za nasipanje pruga, za izradu mineralne vune, cementa, vetakog djubriva.

Odstranjivanje troske

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

21

Ugljenik u obliku grafita pliva iznad rastopa jer je laki od gvodja. Zato na 10 tona rastopa sirovog gvodja dolazi oko 500 kg ugljenika. Ugljenik koji u vrstom stanju pliva po rastopu, rastvara se pri ovrivanju sirovog gvodja kad se ono ispusti iz visoke pei; Moe se izluiti u slobodnom obliku kao grafit ili u vezanom obliku kao karbid gvodja (cementit Fe3C). Pri sporom hladjenju tenog sirovog gvodja i uz dodatak silicijuma, ugljenik se pojavljuje u vidu ravnomerno rasporedjenog grafita u metalu koji se zove sivo sirovo gvodje (zbog boje preloma). Koristi se za izradu odlivaka u livnicama gvodja. Suprotno tome, pri brzom hladjenju, i uz nii sadraj Si i vei Mn dobija se belo sirovo gvodje, namenjeno za preradu u elik. Najvei deo sirovog gvodja iz visoke pei, na godinjem nivou oko 90%, preradjuje se u elik, a ostalo u liveno gvodje.
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 22

U savremenim elezarama, eliana je u blizini visoke pei, pa se belo sirovo gvodje prenosi u tenom stanju u pei za proizvodnju elika. Suprotno tome, sivo sirovo gvodje se sipa (prihvata) u livake lonce, i zatim izliva u peane kalupe. Tako se dobijaju liveni komadi namenjeni za pretapanje u kupolnim ili elektrinim peima u cilju izrade odlivaka od livenog gvodja.

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

23

Dobijanje elika
U sutini se proizvodnja elika svodi na preiavanje (rafinaciju) belog sirovog gvodja i dodavanje legirajuih sastojaka u vidu fero-legura ili istih elemenata. Za razliku od livenog gvodja, koje se izradjuje od davnina i proizvodnje manjih koliina kovnog gvodja, proizvodnja elika u veim koliinama novijeg je datuma. Smatra se da je industrijska proizvodnja elika od sirovog gvodja poela pronalaskom Besemerovog konvertora (1855.) i Simens-Martenove (plamene) pei (1865.), dok je prva elektrina pe konstruisana 1906. godine. Danas se uglavnom koriste tri postupka izrade elika:

bazni kiseonini (LD), u elektrinoj pei i plamenoj pei (SM).

Prema najnovijim podacima (2001. godina) svetska proizvodnja elika iznosi oko 800 miliona tona godinje, odnosno 160 kg po glavi stanovnika, dok je ta proizvodnja 1928. godine bila 98.6 miliona tona.
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 24

Shema procesa dobijanja elika

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

25

Dobijanje elike je viiestepeni proces

Kako izgleda spolja

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

26

Moderan elik zahteva visok kvalitet

Da li ste ovo jednom poeleli da vidite?

Kauperov greja
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 27

Pudlovanje
Veliki napredak u proizvodnji elika nastao je uvodjenjem procesa pudlovanja 1787. (engl. puddle = meanje). Proces se odvija u plitkoj plamenoj pei loenoj sitnijim kamenim ugljem. Dance pei se najpre prekriva slojem peska (topitelja), a zatim se sipa sirovo gvodje iz visoke pei. Usijani gasovi i vazduh struje preko loita, a radnik (pudler) mea rastop pomou gvozdene ipke i povremeno dodaje malo peska da bi se potpomoglo iz-dvajanje zgure. Pri tome, sagoreva veliki deo ugljenika iz sirovog gvodja, pa se tako dobija tzv. pudlovan elik.

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

28

Besemerov postupak
Ni proizvodnja elika pudlovanjem nije mogla da pokrije naraslu potranju, a pogotovu nije bilo mogue preraditi ogromne koliine sirovog gvodja iz visokih pei, ija se produktivnost naglo poveala primenom koksa i vrelog vazduha iz Kauperovih grejaa. Problem je reen Besemerovim konvertorom, ime poinje vreme topljenog elika. Besemerov postupak sastoji se u tome to se u metalni sud krukastog oblika obloen vatrostalnim materijalom sipa teno sirovo gvodje doneto iz visoke pei, a kroz reetkasto dno duva jaka struja vazduha (sl. 8.2a). Tom prilikom nastaje jako sagorevanje C, Si, Mn, a delimino i Fe, to je praeno visokim stubom plamena iz otvora konvertora.

Besemerov konvertor
Rastop

Vazduh ili kiseonik

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

29

Pri dobijanju elika Besemerovim postupkom duvanje vazduha se zaustavlja pre nego to ugljenik potpuno sagori, a to je trenutak kad pone sagorevanje gvodja. Danas se Besemerov konvertor (pretvara) koristi uglavnom za pripremu liva za eline odlivke. Sem toga, konvertorski elik se upotrebljava za izradu ipki (bez dalje mainske obrade), valjanih pljosnatih elika, beavnih cevi i ica.

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

30

Besemerov konvertor

Henry Bessemer

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

31

LD - postupak
U novije vreme umesto vazduha za produvavanje se koristi isti kiseonik; to je LD - postupak, nazvan po austrijskim elezarama (L'inz-Donawitz). U konvertor se sa gornje strane, kroz tzv. kiseoniko koplje uduvava ist kiseonik. Na ovaj nain postie se velika produktivnost, cena postrojenja je niska, a kvalitet se pribliava Simens-Martenovom eliku. Mnoge nove eliane sve vie uvode ovaj postupak koji je izbio na prvo mesto u proizvodnji elika. Poznat je pod nazivom bazni kiseoniki proces (Basic Oxygen Furnace - BOF) ili LD - postupak.
Kiseonik

Vazduh ili kiseonik Rastop

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

32

Punjenje konvertora

Priblino 30% staro gvoe + 70% rastopljeno gvoe iz visoke pei

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

33

Isipanje troske Isipanje istopljenog elika

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

34

Pogled na BOF proces

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

35

Simens-Martenov elik
Simens-Martenov elik dobija se tako to se za oksidaciju ugljenika i drugih primesa u sirovom gvodju pored vazduha koriste i oksidi gvodja. Sirovo gvodje se topi pomeano sa hematitom (Fe2O3), starim gvodjem i otpacima oksidisanog gvodja stvorenim pri kovanju i valjanju (okalina, kovarina, cunder). Proces u Simens-Martenovim peima dugo traje. Zato je mogua precizna kontrola hemijskog sastava. Toplota za obavljanje procesa dobija se delom od gorivog gasa, a delom sagorevanjem sastojaka iz sirovog gvodja (C, Mn, Si, P, S). Gorivo je najee prirodni gas, koksni gas ili teno gorivo. Zato se Simens-Martenove pei esto nazivaju plamenim peima, peima sa otvorenim loitem, ili kratko - martinke odnosno SM-pei. Osnovna prednost u odnosu na konvertor, jeste to se u toku prerade sirovog gvodja u plamenoj pei moe uzeti proba iji hemijski sastav (C, S) pokazuje ta dalje treba preduzeti (ubrzati sagorevanje ugljenika, eleminisati viak S). Poto se proces zavri i tean elik pretoi u lonac, dodaje se Al i elementi za legiranje (Mn, Si i dr.).
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 36

Simens-Martenova pe 1- plamena pe sa otvorenim loitem, 2- regeneratori toplote, 3- otvor za ulaz gasa, 4- otvor za ulaz vazduha u pe, 5- mesto paljenja smee gasa i vazduha, 6- plamen lie iznad metala u pei, 7 i 8- otvori za odvod sagorelih gasova i plamena u regeneratore toplote i 9- dimnjak

Wilhelm Siemens
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 37

Elektro pei (EP)

Elektro pei (EP) slue za dobijanje visokokvalitetnih elika iji se sastav odrava u uskim granicama. U savremenim elianama najvie se koriste elektrolune pei, a redje indukcione. Radi oksidacije sastojaka are, uvodi se O2 u pe, ili se dodaju rude bogate kiseonikom. U toku procesa obavlja se brza analiza hemijskog sastava i po potrebi dodaju odredjeni elementi da se postigne eljeni sastav odnosno da se elik legira. Pored ujednaenog sastava elika iz elektrinih pei, kod njih je smanjen i sadraj neistoa (S, P, H2, N2, O2). Visoko kvalitetni elici i plemeniti elici imaju najnii mogui sadraj neistoa - fosfora i sumpora.

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

38

Elektroluna pe sastoji se od plitkog elinog cilindra podzidanog vatrostalnim ciglama. Kroz rupe (otvore) na poklopcu umetnuti su grafitni tapovi (dva ili ee tri) koji u stvari predstavljaju elektrode za paljenje i odravanje elektrinog luka. Luk se najpre uspostavlja izmedju svake elektrode i are, a potom izmedju elektroda. Toplota oslobodjena u luku brzo topi aru, i izaziva hemijske reakcije koje dovode do stvaranja elika. Kad se ara istopi, dodaje se kroz boni otvor topitelj i materijal za legiranje. Docnije se kroz isti otvor izbacuje ljaka posle naginjanja pei, a naginjanjem pei na suprotnu stranu izliva se teni elik u vatrostalne lonce. Elektrolune pei su se pokazale kao najpogodnije za proizvodnju nekih legiranih i alatnih elika, koji zahtevaju uvodjenje legirajuih elemenata velikog afiniteta prema kiseoniku. Ovakvi elementi, kao npr. hrom i vanadijum, brzo bi se oksidisali u SM pei ili LD - konvertoru, i tako preli u ljaku. U elektrolunoj pei ljaka sadri malo kiseonika pa se legirajui elementi ne oksidiu, ve rastvaraju i zadravaju u eliku.
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 39

Izgled elektro pei

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

40

Shematska ilustracija razliitih tipova elektrinih pei: (a) direktan luk, (b) indirektan luk i (c) indukcija

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

41

Metodi dodatne rafinacije elika

elici proizvedeni LD postupkom, u elektropeima ili SM-peima mogu se po potrebi dodatno rafinisati. U najprostijem sluaju, prekomerni kiseonik iz istopljenog elika eliminie se u livakom loncu dodavanjem Si, Mn, Al (Si + Al 0.2% elik je umiren, Si + Al < 0.2% elik je poluumiren). Sloenija je dezoksidacija rastopljenog elika u posebnim posudama za rafinaciju. Kroz duvaljke, na tim posudama, produvava se rastopljeni elik smeom argona i kiseonika pri emu sagoreva viak ugljenika, a hrom biva sauvan od oksidacije. Na ovaj nain postie se ne samo vea istoa ve i ravnomerniji kvalitet po preseku krajnjeg proizvoda. Medjutim, cena ovog tretmana i opreme je veoma visoka, te se tako preiavaju samo neki elici specijalne namene. Uglavnom se koriste tri postupka rafinacije elika ponovljenim topljenjem. Postupak vakuumskog topljenja elektrinim lukom Proces u vakuumskoj indukcionoj pei Postupak u lonastim peima
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 42

Postupak vakuumskog topljenja elektrinim lukom zasniva se na topljenju elinog uloka (elektrode) u bakarnoj komori hladjenoj vodom. Kada se elektroda, i sama od kvalitetnog materijala, pretopi dobija se "zdrav", homogen i ist ingot. (Pod nazivom "kvalitet" podrazumeva se niska koliina tetnih primesa fosfora i sumpora).

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

43

Proces u vakuumskoj indukcionoj pei odvija se u visoko frekventnoj indukcionoj pei smetenoj bilo u vakuumskoj komori ili pak u komori ispunjenoj inertnim gasom (Ar, He). Na ovaj nain zadravaju se u eliku elementi velikog hemijskog afiniteta prema kiseoniku (tzv. reaktivni elementi Ti, V i dr.), dok se sadraj vodonika, azota i kiseonika moe svesti na veoma nizak nivo. Ovim postupkom proizvode se elici najvie klase za posebne namene. Ar, He

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

44

Postupak u lonastim peima zasniva se na pretapanju elika primenom gorivog gasa kao izvora toplote. U toku topljenja oslobadjaju se rastvoreni gasovi i nemetalni ukljuci, to znai da dolazi do rafinacije are. Ovim postupkom proizvode se alatni elici kako od visokougljeninih elika tako i od legiranih elika. ara se priprema od paljivo hemijski analiziranih i tano odmerenih udela starog elika koji je prethodno izlomljen ili iseen na sitne komadie.
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 45

Dobijanje livenog gvodja

Trupci sivog sirovog gvodja iz visoke pei naknadno se pretapaju zajedno sa starim gvodjem da bi se dobio liv za izradu gvozdenih odlivaka. Za topljenje se koristi kupolna pe, jamske pei sa glineno-grafitnim loncima ili elektrine pei (uglavnom indukcione, katkad elektrolune). Kupolna pe je znatno manja od visoke pei, pa se moe smestiti u zgradu livnice. Cilindrinog je oblika, ozidana amotnim ili magnezitnim ciglama, spolja obloena elinim limom. Puni se odozgo livakim koksom ili umurom, odnosno njihovom meavinom, sirovim i starim gvodjem, kao i krenjakom. Kreni kamen u ulozi topitelja se dodaje radi stvaranja tene zgure i redukcije fosfora i tetnih primesa. U kupolnoj pei ubrzava se topljenje gvodja duvanjem vazduha pomou ventilatora ili kompresora; rastopljeno gvodje kaplje kroz uareni koks na dno gde se prikuplja i istie s vremena na vreme ili se kontinualno isputa u livaki lonac.
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 46

Jamske pei se loe koksom, umurom, ugljem ili tenim gorivom koje se dovodi brizgaljkama i mea sa vazduhom. U sredini pei je zemljani lonac obloen grafitom i napunjen izlomljenim starim i sirovim gvodjem. Liv iz lonaca je istiji nego iz kupolne pei u kojoj gvodje moe primiti neistoe iz goriva (naroito sumpor). Elektrine pei za topljenje livenog gvodja mogu biti elektrolune i indukcione. Elektrolune uglavnom slue za nodularni liv, a niskofrekventne indukcione (f = 50 Hz) za ostale vrste livenog gvodja, mada to od livnice do livnice moe biti razliito.

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

47

elini poluproizvodi primarna prerada elika

Tean elik iz pei ne moe se direktno iskoristiti u tom obliku. On se najpre mora izliti u kalupe standardnih oblika koji se potom metalurki preradjuju u razliite poluproizvode. Razlikuju se dva postupka:

kontinualno livenje i livenje ingota.

Poluproizvodi dobijeni kontinualnim livenjem (blumovi, bileti, slabovi) dalje se metalurki preradjuju uglavnom valjanjem, dok se ingoti mogu valjati, kovati ili presovati.

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

48

Kontinualno livenje Kontinualno livenje je uvedeno da bi se omoguila produkcija polufabrikata iz rastopljenog elika bez posrednih operacija livenja ingota i njihovog ponovnog zagrevanja. Iz elektro pei, rastopljeni elik se najpre pretae u kazan (sa epom na dancetu), koji se prenosi do maine za livenje gde se elik polako izliva u livako korito. Odatle se liv kontinualno isputa kroz kalup ije su konture saglasne izlaznom proizvodu. Neposredno ispod kalupa smetene su cevi za vodeno hladjenje, a neto dalje valjci za obostrano valjanje elika. Prevaljani polufabrikati odsecaju se oksi-acetilenskim gorionikom (O2 + C2H2) na standardne duine. Tako se proizvode grubo valjani polufabrikati zvani blumovi (kvadratni popreni presek), bileti (manji kvadratni presek, a vea duina) i slabovi (pravougaoni popreni presek).

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

49

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

50

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

51

Blum

Bilet

Slab
52

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

53

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

54

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

55

Pri daljoj preradi ovi se poluproizvodi zagrevaju do belog usijanja (oko 1200C) i valjaju u limove i trake, ipke, eleznike ine i profilne nosae kao i ploe i druge sitnije delove (ice, eksere i sl.).

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

56

Pri daljoj preradi ovi se poluproizvodi zagrevaju do belog usijanja (oko 1200C) i valjaju u limove i trake, ipke, eleznike ine i profilne nosae kao i ploe i druge sitnije delove (ice, eksere i sl.). Limovi i trake su najmasovniji proizvodi eliana. Debljina im se kree od 0.255 mm, a dobijaju se toplim i hladnim valjanjem bileta ili slabova. Trake se razlikuju od limova po manjoj irini koja ne prelazi 250 mm. Toplo valjanje obavlja se izmedju niza valjaka rasporedjenih na dugakoj stazi (duine i do 1.6 km). Razmak izmedju grupe valjaka smanjuje se u pravcu valjanja, tako da lim postaje sve tanji i tanji na svom putu du valjaonike linije. U toploj valjaonici moe se slab debljine 1.3 m i duine 2.4 m prevaljati u lim debljine 1.6 mm i duine 430 m za samo nekoliko minuta. Pri naputanju zadnje grupe valjaka, lim se namotava na kalem. Veinom se limovi posle toplog valjanja dekapiraju radi otklanjanja oksidisanog sloja i potom hladno valjaju. Tako se proizvode tanji limovi (ispod 1 mm) glatkijih i istijih povrina, pogodnih za duboko izvlaenje i nanoenje zatitnih prevlaka.

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

57

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

58

ipke su po obimu proizvodnje odmah iza limova i traka. Izradjuju se toplim valjanjem sa presecima koji mogu biti okrugli, kvadratni, ovalni i estougaoni. Po potrebi npr. za alatne elike ipke se preradjuju i vuenjem na hladno (pri tempereturi ispod temperature rekristalizacije) kroz otvore (kalibre) na alatu. Ovom preradom nastaje deformaciono ojaanje, a povrine tapova postaju svetle i glatke. eleznike ine i profilni nosai valjaju se iz blokova primenom kalibrisanih valjaka.

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

59

Ploe su po obliku ravne kao i limovi ali su debljine vee od 5 mm. Proizvode se toplim valjanjem slabova ili ingota tzv. reverzibilnim valjanjem gde se ingoti kreu napred - nazad izmedju samo jednog para valjaka. U vremenskom intervalu pojedinih hodova smanjuje se postupno razmak izmedju valjaka sve dok se ploa ne stanji na potrebnu debljinu. Tanje ploe mogu se proizvoditi i neprekidnim valjanjem slino kao limovi i trake. Ploe se uglavnom koriste u brodogradnji, mostogradnji, za transportna sredstva, razne vrste pretovarnih platformi i sl.

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

60

Ingoti su liveni elini trupci kvadratnog, pravougaonog ili krunog preseka, mase od 100 kg do oko 40 t. Dobijaju se izlivanjem tenog elika u metalne kalupe - kokile od livenog gvodja ili elika. U procesu produvavanja sirovog gvodja vazduhom i pri izlivanju tenog elika u kokile rastvaraju se manje ili vie kiseonik ili azot. Zbog toga se u toku ovravanja elika izdvajaju gasovi CO, H2, CO2 i N2, od kojih je najtetniji CO jer se delom izdvaja u vidu mehurova. Gasni mehurovi dovode do poroznosti, a slobodan ugljenik (C) izluuje se kao grafit na unutranjim povrinama mehurova pa oteava zagrevanje elika pri daljoj plastinoj preradi i pogorava mehanike osobine elika.

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

61

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

62

Ingoti

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

63

a) Otkrivanje ingota a) i izgled ingota: umirenog b) i neumirenog c) elika sa razliitim stepenima umirenosti (dezoksidacije)
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 64

U cilju smanjenja sadraja kiseonika u eliku, u zavrnoj fazi topljenja ili u livakom loncu, ubacuje se mangan (u vidu fero-mangana) koji deluje ne samo kao dezoksidator ve razgradjuje i FeS. Na taj nain obrazuju se jedinjenja MnO, MnS koja kao laka plivaju u obliku troske iznad tenog elika, i lako se isputaju pre livenja elika. Ako dezoksidacija ostane samo na manganu elik se zove neumiren, a ako se dalje u livakom loncu doda aluminijum (0.01-0.05% Al) ili pak 0.12% Si preko fero-silicijuma, odnosno kombinacije Al-Fe-Si dobijaju se poluumireni ili umireni elici. Neumireni elici imaju veoma nizak sadraj ugljenika (C < 0.15%) i silicijuma. Gasni mehurovi se izdvajaju ka perifernim delovima ingota, a povrinski sloj ostaje mek to je povoljno za obradu deformacijom na hladno. Zato se ovi elici upotrebljavaju za hladno valjanje tankih limova i vuenje ipki na hladno. Mana im je sklonost ka starenju, rdjavija zavarljivost i manja dinamika izdrljivost.

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

65

Posebno je povoljna dezoksidacija pomou Al, jer se pritom stvara Al2O3 u obliku fine praine. Tako se stvaraju brojni centri kristalizacije, to posle ovrivanja daje povoljnu sitnozrnastu strukturu. Kod ingota umirenih elika na vrhu se stvara upljina levkastog oblika. Umireni elici odlikuju se ujednaenom strukturom i ravnomernim hemijskim sastavom i mehanikim osobinama. Sve to dovodi do porasta dinamike izdrljivosti, boljih osobina na niskim temperaturama, bolje zavarljivosti i termike obradljivosti. Poluumireni elici, su delimino dezoksidisani tako da su porozni u vrhu ingota i imaju manji lunker nego umireni elici. Zato su ekonominiji jer se deo oko lunkera (centralne upljine) odseca pre toplog valjanja ingota.

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

66

Ingoti su osnovna sirovina za mehaniku preradu elika u elianama postupcima gnjeenja, kovanja i vuenja. Od ingota zagrejanih do belog usijanja (1050-1200C prema vrsti elika), daljom preradom dobijaju se razni elini poluproizvodi: eleznike ine, profilisani nosai, ipke, betonsko gvodje, cevi, ice itd. Valjanje je najei i najvaniji nain prerade elika, jer oko 80% ukupno proizvedenog elika prolazi kroz valjke u nekim fazama obrade. elini ingoti mogu biti razliitih veliina u zavisnosti od proizvoda koji se iz njih izradjuju. Na primer, ingoti za alatne elike ne prelaze nekoliko stotina kilograma dok ingoti za delove velikih maina dostiu 40 t. Pre dalje metalurke prerade deformisanjem (npr. valjanjem), ingoti se podvrgavaju dugotrajnom difuzionom arenju. Kad je re o metalurkoj preradi ingota ovde e ukratko biti govora samo o kovanju, presovanju i valjanju, tj. mehanikoj (primarnoj) preradi elika.

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

67

Kovanjem se daje oblik belo usijanom komadu bilo direktnim udarcima ekia u predmet na nakovnju ili posredno preko kalupa-matrice: u prvom sluaju re je o slobodnom kovanju, a u drugom o kovanju u kalupima-matricama. Presovanje ingota obavlja se posle njihovog zagrevanja do belog usijanja, tako to se izlau mirnom pritisku pod kovakom presom. Presovanje se koristi i za relativno tanje delove (oko 200 mm), naroito kad je potrebno dobiti ravnomernu i potpuno prokovanu masu po celoj dubini, to se kovanjem ne moe postii. Pri radu presa (hidraulinih, parnih, pneumatskih), komad se sporo gnjei i menja oblik, a nepovoljnu upljikavu strukturu prevodi u kompaktnu presovanu strukturu na celom preseku.

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

68

Valjanje elika, za razliku od kovanja i presovanja, moe se kao to je ve reeno izvoditi kako na toplo tako i na hladno. Vee debljine se valjaju na toplo, a limovi i trake malih debljina (tanji od 1 mm) valjaju se na hladno. Klasifikacija elezarskih proizvoda daje se prema debljini: ploe s > 5 mm, b 20s (b-irina); limovi s = 0.25 do 5 mm, folije s < 0.25 mm. Valjaoniki stan za toplo valjanje ima najmanje dva horizontalna valjka u telu stana. Izmedju valjaka proputa se belo usijani elini blok, koji se pritiskuje i spljotava, tako da se pritom neznatno iri, a dosta izduuje. Za hladno valjanje traka uzima se kao polazni materijal toplo valjana traka, koja se za to posebno priprema. Cilj pripreme je da se odstrane tvrde oksidne pokorice stvorene na povrini lima ili trake pri toplom valjanju. Krajnja debljina lima uglavnom se dobija viestrukim provlaenjem izmedju valjaka sa sve manjim i manjim razmacima. Pri tome lim postaje sve tvrdji, pa se posle nekog broja valjanja lim mora ariti na visokoj temperaturi, pa tek onda vratiti na valjaoniki stan. Hladnim valjanjem popravlja se unutranja gradja elika, a time i njegove tehnoloke osobine koje su bitne za preradu lima dubokim izvlaenjem. Sem toga, valjanjem na hladno dobija se istija i glatkija povrina nego pri toplom valjanju, to je znaajno ne samo za nanoenje zatitnih prevlaka ve i za poveanje otpornosti na koroziju.
Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic 69

Toplo i hladno valjanje

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

70

Dobijanje i prerada ingota

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

71

Mnoge vrste elinih poluproizvoda posebno se povrinski obradjuju ili zatiuju prevlakama. Na primer, neki nerdjajui elici su u stanju isporuke brueni ili polirani. Za neke druge elike najvaniji postupci zatite su metod potapanja i elektrolitika zatita. Zatita potapanjem izvodi se u kadi sa rastopljenim zatitnim metalom. Uglavnom je re o pocinkovavaju cevi, oluka, zavrtnjeva i navrtki, rezervoara, limenih krovova i dr. Kada je re o trakama, specijalni valjci ih uvode u kadu sa rastopljenim cinkom, potom se traka provlai kroz komoru za hladjenje u kojoj nataloeni cink otvrdnjava. Finalni proizvodi se namotavaju u koturove ili seku na table limova. Elektrolitiko platiranje ili galvanizacija je pokrivanje jednog metala slojem drugog, elektrolitikim putem. eliane na ovaj nain proizvode velike koliine kalajisanih elika, od kojih se prave konzerve (limenke). Takodje se ovim postupkom izradjuju i hromiraju proizvodi koji se dalje upotrebljavaju za konzerve i druge proizvode. Treba napomenuti da je zatitni sloj dobijen potapanjem (na toplo) znatno deblji i grublji nego sloj dobijen galvanskim putem.
72

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

Mainski materijali - Dr Dragan Adamovic

73