UVOD U dananje vreme sve je veda uloga meunarodnog (javnog) prava koje ne samo da sve potpunije regulie odnose

u meunarodnoj zajednici, ved isto tako na razne naine (neposredno i posredno) sve vie ureuje i drutvene odnose u dravama. Stoga je ak i za one koji se ne bave profesionalno meunarodnim odnosima neophodno da imaju makar osnovna znanja o tom velikom, sloenom i po mnogo emu izuzetno zanimljivom pravnom poretku. Stvar je u tome da pojave u svetu i svakom konkretnom drutvu kao delu sveta nisu statine. One su u stalnom pokretu. Pri tome se zbivanja u meunarodnoj zajednici ne odvijaju po nekoj pravoj liniji, ved valovito na smenu krizama i sukobima dolaze periodi relativnog mira i prosperiteta. U tom svetlu i postojede stanje treba shvatiti kao prolaznu pojavu, koja moe da potraje nekoliko godina, ali zatim mora biti prevaziena. Alternativa tome je sveopti sukob i pogibija. Savremeno meunarodno pravo je zapalo u krizu, ali sve ukazuje da de, osim u sluaju nekakve sveopte katastrofe (svetski rat, pandemija i sl.) ono nastaviti da se razvija na raznim poljima, i to sve bre. Dakle, kada se govori o krizi savremenog meunarodnog prava jednim delom to moe da se odnosi na opravdane zahteve u smislu nunosti daljeg i, posebno, breg razvoja tog pravnog sistema i njegovog prilagoavanja potrebama savremenog sveta. Ipak, u prvom redu re je o primerima nekanjenog krenja najvanijih normi meunarodnog prava (pre svega o zabrani upotrebe sile ili pretnje silom). Meutim, svetu nije potrebno bilo kakvo, ved demokratsko meunarodno pravo. Znai, takvo pravo koje je doneto na demokratski nain, koje izraava i titi opteljudske vrednosti i odgovara svima (uslovno reeno, razume se) i koje stoga svi potuju i uvaavaju. Jedino tako se mogu postidi potrebna stabilnost, pravinost i sklad u meunarodnim odnosima. A bez toga, dugorono gledajudi nema mira, nema napretka, nema bududnosti. POJAM I NAZIV MEUNARODNOG PRAVA Svaka drava ima svoj unutranji pravni poredak. To je njeno tzv. domade pravo, koje se, u zavisnosti od toga koje odnose ureuje, dalje deli na odgovarajude grane ustavno pravo, upravno, krivino, graansko, radno itd. Mada imaju razliita konkretna reenja, pravni poreci raznih drava, posmatrani u celini, u sutini predstavljaju jednu istu pojavu. Uvek je re o pravnom sistemu koji ureuje odnose za ije regulisanje je nadlena drava, a to su prevashodno odnosi unutar njenih granica. Zato se izraz unutranje pravo (domade, interno, dravno, nacionalno i sl.) esto koristi za sumarno oznaavanje takvog prava, bez vezivanja za pravnu stvarnost neke odreene zemlje . Meutim, postoje i odnosi koji se odvijaju nezavisno od dravnih granica (prekogranini odnosi). Neki od njih se takoe ureuju unutranjim pravom drava (npr. privatnopravni odnosi sa stranim elementom, kao to je nasleivanje u inostranstvu, brak sa stranim dravljaninom, i sl.). Ipak, ogroman deo ovih odnosa i to najvanijih meu njima odvija se izmeu drava i jo nekih subjekata, po posebnim pravnim pravilima. Skup tih pravila ini specifian pravni poredak, koji se naziva meunarodnim (javnim) pravom. POJAM SAVREMENOG MEUNARODNOG PRAVA Moglo bi se redi da definicija meunarodnog prava ima onoliko koliko i onih koji se njime bave. Dakle savremeno meunarodno pravo je specifian pravni sistem koji ureuje meunarodne javnopravne odnose drava i odreenih meunarodnih organizacija, kao i izvesna prava i obaveze drugih subjekata meunarodnog prava. Ova definicija, pre svega, govori o savremenom meunarodnom pravu. Meunarodno pravo se tokom istorije znatno menjalo. U prolosti to je bio prilino oskudan skup izvesnih normi i instituta kojima su bili regulisani iskljuivo odnosi izmeu drava. Danas, meutim, imamo posla sa posebnim pravnim poretkom, kao prilino zaokruenom celinom, sa relativno malo (ili bar sve manje) pravnih praznina. Drugi elemenat definicije je onaj koji ukazuje da je meunarodno pravo specifian sistem pravnih pravila. Drugim reima, to je pravo. Ono ima niz osobenosti, ali to je u osnovi pravo isto kao i svako drugo pravo. Dakle, to su obavezna pravila

ponaanja. Nije svako pravo meunarodno pravo. To je samo onaj pravni poredak koji ureuje odreene pravne odnose izmeu subjekata meunarodnog prava. Mada u teoriji nema jedinstvenog stava o tome kako se odreuju subjekti meunarodnog prava i ko sve u njih spada, nije sporno da su osnovni takvi subjekti drave i odreene meunarodne organizacije. U skladu s tim, meunarodno pravo je pozvano da, pre svega, regulie njihove odnose, to znai odnose izmeu drava, izmeu drava i meunarodnih organizacija i izmeu odnosno unutar samih meunarodnih organizacija. Meutim, krug subjekata meunarodnog prava ne svodi se samo na drave i meunarodne organizacije. Odreeni meunarodnopravni subjektivitet (uglavnom daleko ui od onog koji imaju drave i meunarodne organizacije), priznat je, pored ostalog, i raznim kvazidravama, kvazimeunarodnim organizacijama, odreenim specifinim subjektima (Svetoj Stolici, Maltekom vitekom redu i dr.), izvesnim grupama ljudi (narodima, manjinama i sl.), oveanstvu kao celini, pa ak i pojedincima . Na taj nain, danas se krug subjekata meunarodnog prava ne svodi samo na drave i meunarodne organizacije. Meunarodno pravo ne regulie sve odnose izmeu ovih subjekata, ved samo one koji su meunarodni i uz to javnopravnog karaktera. Odnosi koji se odvijaju unutar dravnih granica, ili bar vedina njih su u principu stvar unutranjeg prava. Naprotiv, meunarodno pravo ureuje odnose koji se odvijaju nezavisno od dravnih granica (na teritorijama vie drava ili na prostorima koji nisu pod vladu nijedne drave), ali samo ako je re o javnopravnim odnosima. Ovo treba naglasiti zato to mnogi meunarodni (prekogranini) kontakti uopte nisu pravni odnosi, a ak ako to i jesu, veliki broj njih nije javnopravnog karaktera. Javnopravni karakter nemaju ni svi odnosi izmeu drava. Veliki deo ovih odnosa u principu nije od znaaja za meunarodno javno pravo i predmet je regulisanja drugih grana prava (meunarodnog privatnog prava, meunarodnog privrednog prava, i sl.). Meutim, meunarodno pravo ne regulie samo (javnopravne) odnose na meunarodnoj sceni. Ono, ureuje, i to sve vie, i odreene procese i odnose u samim dravama (unutar njihovih granica). U tom smislu dovoljno je primetiti da ono sve potpunije i sve neposrednije ureuje izvesna pitanja za koja se donedavno smatralo da spadaju u iskljuivu unutranju nadlenost drava npr. osnovna ljudska prava, zatita manjina, zabrana odreenih postupaka i u graanskim ratovima, zatita prirode (sredine) i sl. - See more at: http://studenti.rs/skripte/pravo/pojam-medunarodnog-prava/#sthash.ekZTjP1V.dpuf