EKOLOKA INOVATIVNOST U FUNKCIJI DRUTVENE ODGOVORNOSTI

ENVIRONMENTAL INNOVATION IN THE FUNCTION SOCIAL

RESPONSIBILITY
dr. Zdravko Krivokapi

1)

, dr. Aleksandar Vujovi

2)

, dr. Jelena Jovanovi

3)

Rezime: Inovacije i inovativnost su postle odrednica svih koji ele da budu

uspjeni. Drutvena odgovornost svakim danom postaje sve prisutniji zahtjev u
stvaranju pravinijeg odnosa preduzea i zaintersovanih strana.Znaaj drutvene
odgvornosti je prihvatila i medjunarodna organizacija za standardizaciju ISO i
izdala standard ISO 26000.Ovaj rad predstavlja pokuaj povezivanja drutvene
odgovornosti i ekoinovacija.
Teite rada je ukazivanje na ivotnu sredinu u okviru standarda drutvene
odgovornosti: Na taj nain se povezuje eko inovacije i drutvenu odgvoronost.
1. UVOD
Razlozi koji su uticali na pojaano
interesovanje za ovim konceptom su:
Globalizacija trita
Uspostavljanje ekonomije znanja
Uticaj
globalne
informacionokomunikacione tehnologije
Mo koncentrisana u rukama relativno
malog broja ljudi
Potrebe
za
stvaranjem
novog
partnerstva izmeu institucija i civilnog
drutva
Slika 1 ukazuje na oblasti koje danas
obuhvata drutvena odgovornost, a prepoznat je
i od standard MEST ISO 26000. /1/

Termin drutvena odgovornost je uao u

iru prijenu 70-tih godina prolog vijeka, a
aspekti drutvene odgovornosti su u primjeni od
poetka trgovinske razmjene.
Polazno shvatanje drutvene odgovornosti
se odnosilo na davanje u dobrotvorne s vrhe
(filantropske aktivnosti), koji su dovelii do
pojma tkz. milosrdnog kapitalizma. Nakon toga
je u oblast drutvene odgvornosti ukljuena
potena poslovna praksa, da bi se danas
neizostavno trebale ukljuiti i oblasti: ljudska
prava, ivotna sredina, zatita potroaa i
suzbijanaje prevara i korupcije.

Slika 1. Oblasti drutvene odgovornosti.

1)
2)
3)

Prof. dr Zdravko Krivokapi, Centar za kvalitet. Mainski fakultet, Podgorica, zdrakok@ac.me

Doc. dr Aleksandar Vujovi, Centar za kvalitet. Mainski fakultet, Podgorica, aleksv@ac.me
Doc. dr Jelena Jovanovi, Centar za kvalitet. Mainski fakultet, Podgorica, sjelena@t-com.me

40-1

odnose i na injenicu da funkcionisanje gradova

u mnogim zemljama svijeta i snadbijevanje
zemnim gasom, zavisi od centralizovanih izvora
koji su koncentrisani uglavnom u Rusiji. Zato se
i po tom smislu namee obaveza veeg ulaganja
u istraivanja koja vode ka ECO inovativnosti, a
u ovom smislu posebno kroz vei stepen
iskorienja bio mase.
Proces ulaganja u ECO inovacije je
svakako znaajan i sa aspekta obezbjeenja
stabilnih uslova za kontinualno i dugotrajno
funkcionisanje ekonomskih sistema i u
budunosti, pa se samim tim ide u pravcu
drutveno odgovornog poslovanja kompanija
kroz ECO inovativnost.
Kod razvoja i valorizacije ECO inovacija,
mora se imati u vidu da one moraju da:
imaju jasan ekoloki uticaj,
imaju dugronu trinu strategiju,
imaju mogunost ponavljanja reenja i
odnose se na komercijalizaciju i
dugoronu profitabilnost.
Kada se govori o ECO inovacijama, a sa
aspekta obezbjeenja drutveno odgovornog
poslovanja, prioritetne oblasti su:
reciklaa koja podrazumijeva procese i
metode sortiranja otpadnih materijala,
graevinski otpad, komercijalni i
industrijski otpad, otpad koji nastaje iz
elektro opreme i posebno otpad koji
nastaje iz auto industrije i saobraaja,
graevinarstvo u smislu osmiljavanja i
primjene novih materijala za potrebe
graevinarstva
i
to
izolacinog
materijala,
pokrivnih
sredstava,
kanalizacione infrastrukture, vodovoda,
elektro instalaija i slino,
industrija
hrane
i
pia
to
podrazumijeva unapreenje metoda i
tehnika za pakovanje, transport,
skladitenje, prodaju, uvanje i ostalo,
vodo
snadbijevanje
u
dijelu
proizvodnje
vode,
transporta,
pakovanja, prodaje, uvanja i ostalo,
zelenije
poslovanje
u
smislu
uspostavljanja
usluga
za
bolje
usklaivanje ponude i tranje ECO
inovativnih
reenja,
efikasnije
organizacione eme koje su usmjerene
na drutveno odgovorno poslovanje,
unapreenje i inovacija u uvoenju
metoda pre-fabrikacije, popravke i
slinih usluga sa veim stepenom
multiplikaije i drugo.

Kroz sve ove aktivnosti koje se odnose na

opredijeljenost ka ECO inovativnosti i
drutveno odgovornom poslovanju i promociji
kroz marketinke aktivnosti, koje nijesu
svojstvene naem okruenju, ali u svijetu su
veoma prihvaene ostvaruju se mnoge dobiti od
kojih se navode sledee:
bolje pozicioniranje organizacije i
njihovih proizvoda,
podsticanje opredeljenja korisnika za
prozvod organizacije odnosno brend,
poveanje prometa,
poveanje prodaje, prednost u odnosu
na konkurenciju,
dugorona i kontinualna odrivost
sistema i profit.
Ovaj rad se odnosi na osnove drutvene
odgovornosti sa naglaskom na standard ISO
26000 i vezu sa ekoinovacijama.

2. EKO INOVACIJE, EKOLOKI I

FILANTROPSKI MARKETING I
POVEANJE NIVOA DRUTVENE
ODGOVORNOSTI
Razvoj ECO inovacija u dananjim trinoekonomsko-tehnolokim uslovima ivota i
poslovanja igraju veoma znaajnu ulogu.
Evidentno slabljenje izvora energije posebno u
dijelu izvorita nafte, predstavlja veliku
prijetnju daljem opstanku
i odrivosti
ekonomskih sistema. Tu injenicu su prepoznale
mnoge zemlje koje nemaju dovoljno iscrpna
izvorita energenata, pa u tom smislu sprovode i
opsene akcije u cilju pronalaenja alternativnih
izvora energije kao na primjer korienje
suneve energije, korienje biomase, vee
iskorienje elektrine energije i slino. Neke
svjetske sile pribjegavaju i nepopularnim
metodama kako bi dospjele do kontinualnog
snadbijevanja energentima. Ipak u tradicionalno
orijentisanim zemljama ka inovativnosti, kao na
primjer Njemakoj, ve se predvia skorija
kririna situacija u snadbijevanju energentima
pa se ostvaruju velika ulaganja u iznaaenja
novih naina, odnosno inovacija, koje su ujedno
i ekoloki prihvatljivije. Posebno je ovaj proces
izraen u automobilskoj industriji, posebno
imajui u vidu to da oko 40% zagaenja
atmosfere koje dolazi iz vjetakih izvora
otpada na automobilsku industriju i drumski
saobraaj. Veoma zabrinjavajue okolnosti se

40-2

U vezi sa prethodno navedenim, a sa

aspekta poveanja nivo drutveno odgovornog
poslovanja firmi, znaajnu ulogu mora da ima i
drutveno odgovorni marketing orijentisan na
promociju znaaja ECO inovacija. Ovja koncept
maretinga vri diferencijaciju organizacije u
odnosu na konkurenciju po osnovu dvije stavke
i to ECO inovativnosti i drutvene odgovornosti.
Ovaj koncept marketinga zahtijeva od
organizacije usklaivanje tri marketinke
politike i to:
profit preduzea,
elje potroaa i
dobrobit drutva i njegovu odrivost.
Najbolje opredeljenje, mada ne i posebno
primjenjivo za nae uslove, ali svakako
opredeljenje kojem treba teiti u cilju
prikljuenja organizacijama svjetske klase je
opredeljenje ka marketingu kao procesu koji bi
trebao da pomogne poslovanju organizacije kao
primarno drutveno odgovornog sistema koje
prenosi teite sa cost-benefit analize na
socijalnu analizu koja garantuje, na viem nivou
razmiljanja, kontinualni i dugoroni opstanak
sistema. Drugaije reeno, organizacija ne bi
smjela da razmilja samo o prodaji svojih
proizvoda, ve mora da se usredsredi na
ostvarivanje prednosti u odnosu na konkurenciju
kroz ECO inovativnost koja doprinosi dobrobiti
drutva a to naravno neposredno ostvaruje
garantovani profit za potrebe opstanka i
napredovanaj organizacije.
Takav vid marketinga, tj. drutveno
odgovoran marketing predstavlja sredstvo uz
pomo kojeg organizacije podravaju razvoj i
sprovoenje kampanja za promjenu ponaanja
iji je cilj unapreenje javnog zdravlja,
bezbjednosti, ivotne sredine i dobrobiti drutva
kroz stimulaciju ECO inovativnog poslovanja.
Cilj drutveno korisnog i ECO inovativno
orijentisanog marketinga je da promovie
rezultate poslovanja koji svijet treba da uine
boljim za svakoga, da promijene ili napuste
koncepciju ponaanja u korist pojedinaca i
stvore ambijent zalaganja pojedinaca za
uspostavljanje dugorono odrivih sistema sa
mogunostima kontinualnih unapreenja.
Ovaj vid marketinga, mora da se odvija u
kooperativnom dejstvu sa tzv. zelenim
marketingom, odnosno istoimenim oblikom
poslovanja. Ovaj vid poslovanja koji je
usmjeren na ECO inovativna reenja je
evoluirao poetkom osamdesetih godina
dvadesetog vijeka u Evropi, kao pravac koji se
zove environmentalizam.

Ovaj oblik marketinga i poslovanja se

sprovodi kroz sledee aktivnosti:
promocija korienja i korienje
prirodnih izvora,
racionalna upotreba svih vidova
energije,
smanjenje otpada kroz redukciju i
reciklau,
uvoenje ekolokih pakovanja,
smanjenje
zagaenja
prilikom
transporta i
zatita ivotinja, vode. zemlje i
vazduha.
Pod zelenim marketingom i poslovanjem
koje on promovie smatra se vrstom drutveno
odgovornog poslovanja i marketinga u kojem se
sve marketing odluke donose u skladu sa
moguim uticajem okruenja. eleni marketing
i poslovanje usmjereno na ECO inovacije i
drutveo odgovorno poslovanje predstavlja
mikro pristup reavanju makro problema.
Na bazi ovih pristupa i orijentacije, u novije
vrijeme se javlja i pojam filantropskog
marketinga i poslovanja. Ono podrazumijeva
davanje novca za ekoloke pronalaske i
poveanje nivoa drutvene odgovornosti
organizacija kroz mehanizam izbjegavanja
birokratskih dravnih normi kroz direktna
davanja. Poetni termin filantropije se odnosi na
termin
ovjekoljublje odnosno proces
blagonaklonog poslovanja prema zajednici.
Razvoj ovog procesa je kulminirao i danas
prihvaen kao proces ostvarivanja dobrovoljnih
akcija za opte dobro posebno u dijelu ECO
poslovanja, unapreenja i inovativnosti. Ovaj
pravac je zaet u Njemakoj jo u 18. vijeku.
Danas, filantropsko poslovanje i marketing
aktivnosti pokrivaju:
zdravstvo,
kolstvo i obrazovanje,
nauku, umjetnost i kulturu,
sport i
socijalne programe.
Sve filantropske aktivnosti su dobrovoljne i
nemaju komercijalne efekte.

3. POJAM ODGOVORNOSTI I
DRUTVENA ODGOVORNOST
Da bi se dolo do pojma drutvene
odgovonosti
treba
poi od
znaenja
odgovornosti. Biti odgovoran kao osoba znai
ispuniti svoje obaveze; biti razborit; postupiti
savjesno; odraditi posao dostojno divljenja (za
svaku pohvalu).

40-3

Znaenja
odgovornosti
poiva
na
obaveznosti iz koje izviru sva druga znaenja:
1.
Obaveze. Odgovornosti su obaveze - to
je vrsta postupaka koji su moralno
obavezujui.
Neke
obaveze
su
nametnute, na primjer da treba biti
poten, pravian i pristojan. Drugu
vrstu obaveza ine obaveze uloga, koje
se dobijaju kada se realizuje neka
specifina uloga,naprimjer biti roditelj,
zaposlen, ili pripadnik neke profesije.
2.
Razboritost. Biti odgovoran znai biti
osoba na koju se moe raunati. To
znai imati opte kapacitete za moralno
postupanje, ukljuujui i kapacitet za
postupanje na osnovu moralnih normi.
Znai i biti pozvan na odgovornost za
obavljanje posebnih obaveza, to jest,
podloan polaganju rauna drugim
Ijudima ili posebnim pojedincima koji
imaju polozaj autoriteta. Treba uvijek
imati na umu da treba objasniti zato se
postupilo na odredjeni nain, tako to
e pruiti opravdanje ili moda
ponuditi racionalni izgovor za neko
postupanje. Razboritost za ispunjenje
obaveza, nekada izaziva osjeanje
samopotovanja i ponosa, a nekada
oseanje krivice zbog nanoenja tete
drugima i stida zbog iznevjeravanja
nasih ideala.
3.
Prestup ima dva osnovna oblika:
svojevoljno injenje zla i nemar. Voljni
postupci nastaju onda kada se zna da je
ono to se radi loe i kada nema prisile
da se tako i uradi. Neki voljni postupci
ukljuuju
bahatost,
to
jest
zanemarivanje
poznatih
rizika
i
odgovornosti.
Drugi
svojevoljni
prestupi nastaju usled slabosti volje,
kada se popusti pred iskuenjima ili se
potrudi dovoljno da im se odupre.
Nemarnost nastaje onda kada se
nenamjerno propusti da se adekvatno
brine za ispunjenje odgovornosti. Ne
zna se ta da se radi, ali je trebalo da
se to zna. Nekompetentost najee
spada u ovu kategoriju.
4.
Savjesnost.
Odgovorni
pojedinci
prihvataju svoje obaveze i savjesno ih
ispunjavaju. Oni se marljivo trude da
urade pravu stvar i uglavnom
uspijevaju u tim nastojanjima, pa ak i
pod tekim okolnostima. Naravno, niko
nije savren, i mogue je da neko bude
veoma savjestan u jednoj sferi zivota,
kao to je posao, a manje savjestan u

nekoj drugoj sferi, kao sto je, na

primjer, briga o djetetu.
5.
Dostojno prekora/hvale. U situacijama
kada je jasno da se radi o odgovornosti
za injenje zla, odgovorno" postaje
sinonim za dostojno prekora. U
situacijama kada je jasno da se radi o
ispravnom ponaanju odgovorno" je
sinonim za hvale vrijedno. Tako pitanje
Ko je odgovoran za izgradnju tornja
sa antenom?" moe da se protumai
kao pitanje o tome koga treba kriviti
zbog kolapsa tornja ili kao pitanje o
tome ko je zasluan zbog toga to je
toranj izdrao ozbiljno nevrijeme. /2/
Nabrojana znaenja se odnose na moralnu
odgovornost. Moralna odgovornost se preklapa
sa
kauzalnom,
poslovnom i legalnom
odgovornou, ali se moe i razlikovati od njih.
Kauzalna odgovornost se sastoji u tome to je
neko prosto uzrok nekog dogadaja. (Malo dijete
koje je igrajui se ibicama zapalilo kuu jeste
kauzalno odgovorno, ali je odrasla osoba koja je
ostavila dijete sa ibicama moralno odgovorna).
Poslovnu odgovornost ine zadaci koji su osobi
dodijeljeni u sklopu radnog mjesta. Legalnu
odgovornost obuhvata sve ono to zakon
zahtijeva - ukljuujui zakonom definisane
obaveze i odgovornost za njihovo ispunjavanje.
Kauzalna, poslovna i legalna odgovornost
pojedinca se djelimino preklapaju sa njihovim
moralnim odgovornostima.
Sve to se tie odgovornosti pojedinca
primjenljivo je i na preduzee tj:.
1. Poput pojedinaca i preduzea imaju svoje
obaveze. Preduzea ine grupe pojedinaca,
strukturane u okviru pravnih okvira. Ona
imaju unutranju strukturu koje se prikazuje
organogramom i prateih Pravilnika i
Pravila koji dodjeljuju odgovornosti
pojedincima. Kada ti pojedinci postupaju
(ili treba da postupaju) u skladu sa
propisanim
obavezama,
odnosno
odgovornostima, tada preduzee postupa
jedinstveno.
2. Kao to su pojedinci razboriti u ispunjenje
svojih obaveza, tako su i preduzea duna
da za svoje postupke polau raun iroj
javnosti, svojim zaposlenima i potroaima,
kao i akcionarima. Preduzea takodje imaju
kapaciteta
za
moralno
odgovorno
postupanje jer ima smisla govoriti o
postupcima preduzea. Postupke preduzea
preduzimaju pojedinci ili podgrupe unutar
preduzea, u skladu sa time kako poslovnici
za poslovnu politku i organogrami
raspodjeljuju autoritet.

40-4

prekora, dok u kontekstima koji se tretiraju

pod ispravno postupanje, odgovorno"
postaje sinonimno za vrijedno hvale./3/
Time je uspostvaljen odnos odgovornosti
koji se vee za drutveno odgovorno preduzee,
a osnova ovoga koncepta je predstavljena na
slici 2.

Na isti nain kao to pojedinci ispoljavaju

savjesnost kada redovno ispunjavaju svoje
obaveze, tako i preduzea manifestuju svoje
savjesnost prilikom regularnog ispunjavanja
obaveza.
3. U okolnostima kada se jasno radi o
odgovornostima za pogreno postupanje,
odgovorno" postaje sinonim za dostojno

Drutvena odgovornost
Finansijski
aspekt

Drutveni
aspekt

Ekoloki aspekt

Zakonski zahtjevi i meunarodne konvencije

Slika 2.
generacija,
bez
ugroavanja
mogunosti za zadovoljenje potreba
buduih
generacija)
ukljuujui
zdravlje i dobrobit drutva,
Uzima
u
obzir
oekivanja
zainteresovanih strana,
Bude u skladu sa odgovarajuim
zakonima i medjunarodnim normama
ponaanja i
Bude
integrisana
u
cjelokupno
poslovanje organizacije i da se
sprovodi u odnosima sa drugim
subjektima. /7/
Drutvena odgovornost predstavlja odnos
menadmenta prema okruenju koji se mjeri
pisanim ili nepisanim moralnim pravilima, na
osnovu
kojih
se ocjenjuje ponaanje
menadmenta, odnosno preduzea u odnosu na
drutvo.
Drutvena odgovornost podrazumijeva
obavezu menadmenta da vri izbor i preduzima
akcije koje e doprinjeti dobrobiti i interesima
drutva i preduzea.
Podruja
aktivnosti
i
drutvene
odgovornosti preduzea su:
1. sprjeavanje
i rjeavanje
ekolokih
problema
2. unaprijeivanje obrazovanja, umjetnosti i
zdravlja zajednice
3. unaprjeivanja zajednice kroz rjeavanje
drutvenih i socijalnih problema
4. unaprijeivanje
javne
uprave
omoguavanjem svojim menaderima i
strunjacima da se angauju na reavanju
problema javne uprave. /8/

U literuturi su prisutne razliite definicije

drutvene odgovornosti. Najee se navode tri
po kojima je drutvena odgovornost:
"pristup preduzea da dobrovoljno
ukljuuje brigu o drutvenim pitanjima
i zatiti ivotne
okoline u svoje poslovne aktivnosti i
odnose
sa
zainteresovanim
stranama (vlasnicima,
dioniarima,
zaposlenima,
potroaima,
dobavljaima, vladom, medijima i
irom javnou)". /4/
izbor privrede da doprinosi odrivom
privrednom
razvoju,
podstiui
zaposlene, njihove porodice, lokalnu
zajednicu i itavo drutvo da
poboljavaju kvalitet ivota. /5/
primjena
odgovorne
prakse
u
poslovanju koja privredi i drutvu
koristi da olakava ostvarivanje
drutvenog,
privrednog,
ekoloki
odrivog
razvoja
poveavajui
pozitivan uticaj privred na drutvo, uz
istovremeno minimiziranje negativnih
uinaka./6/
Pojavom standarda MEST ISO 26000
potrebno je navesti i definiciju koja je i
najpotpunija.
Drutvena odgovornost je odgovornost
organizacije za uticaje koje njene odluke i
aktivnosti imaju na drutvo i ivotnu sredinu
putem transparentsnog i etikog ponaanja tako
da:
Doprinosi odrivom razvoju (razvoj
koji zadovoljava potrebe sadanjih

40-5

Hijerarhija

drutvene

odgovornosti

preduzea je prikazana na slici 3. /9/

Slika 3. Hijerarhija drutvene odgovornosti preduzea

povjerenje
i zadovoljstvo
korisnika
i
4. STANDARD ISO 26000
zainteresovanih strana organizacije.
Tri osnovna aspekta drutveno odgovornog
Standard daje smjernice i preporuke
poslovanja
su ekonomski ili finansijski, aspekt
preduzeima kako da drutveno odgovorno
zatite
ivotne
sredine i drutveni aspekt. Kroz
posluju da bi zajedno sa drugim, ve postojeim
planiranje i praenje poboljavanja performansi
ili dokumentima, treba da pokrene aktivnosti u
zatite ivotne sredine i drutvenih performansi,
pravcu podizanja svijesti i usvajanja principa
ostvaruje se finansijska dobit, to je okvir za
drutveno odgovornog poslovanja kod svih
odrivi razvoj preduzea.
zainteresovanih strana u ovoj oblasti. Iako se ne
trai zvanino sertifikovanje,
pozitivno
prepoznavanje
zajednice i drutva e
predstavljati potvrdu vrijednosti koje odredjeno
preduzeea zastupa i promovie.
Struktura standarda ISO 26000 se po
strukturi razlikuje od postojeih standarda i
predstavlja zaokret u izradi standarda. ISO
26000 nije namijenjen za sertifikaciju sistema
drutvene odgovornosti organizacija. Standard
nije obavezan za primjenu i ne sadri zahtjeve
(take) koji se moraju ispuniti, to je potpuno
nov pristup u izradi ISO standarda.
Cilj standarda ISO 26000 je pomo
organizacijama u reavanju pitanja koja se tiu
drutvene odgovornosti. Standard prua
praktino uputstvo za izvrenje potrebnih
aktivnosti, identifikovanje i povezivanje sa
zainteresovanim
stranama
i
poveanje
kredibiliteta izvjetaja i zahtjeva koji se odnose
na drutvenu odgovornost.
Standard stavlja naglasak na ostvarene
performanse i njihova poboljavanja i na vee

5. UMJESTO ZAKLJUKA
Drutvena odgovornost svakim danom
postaje sve prisutniji zahtjev u stvaranju
pravinijeg odnosa preduzea i zaintersovanih
strana.
Znaaj drutvene odgvornosti je prihvatila i
medjunarodna organizacija za standardizaciju
ISO i izdala standard ISO 26000.
Ovaj rad predstavlja uvod u drutvenu
odgovornost.
Teite rada je ukazivanje na 7 kljunih
principa drutvene odgovornosti: Odgovornost,
Transparentnost, Etiko poslovanje, Potovanje
interesa zainteresovanih strana, Potovanje
zakona, Potovanje medjunarodnih zakona i
Potovanje ljudskih prava.
Takoe, rad se bavi i problematikom
stalnog rasta trendova i napora u dostizanju
ECO inovacija i promovie neizostavnu
obavezu organizacija da ostvare vea ulaganja u

40-6

dovode
do
unapreenja
performansi
organizacije i do njenog boljeg pozicioniranja u
ekonomsko trinom ambijentu pa samim tim i
do njene dugorone odrivosti.

tom pravcu. Samim tim se razvijaju i novi oblici

marketinga i to posebno zeleni marketing i
filantropski marketing koji svojim aktivnostima
direktno utiu na podizanje nivoa drutvene
odgovornosti, ECO inovativnosti a neminovno

LITERATURA
[1] Janii R., Poslovna etika i drutvena
odgovornost, Predavanja, FON,
Beograd, 2012
[2] Martin V. M., incinger R, Etika u
inenjerstvu, Slubeni glasnik,
Beograd,2011.
[3] Vujovi A., Krivokapi Z, Perovi M.,
akovi J., Industrijski inenjering,
Mainski fakultet, Podgorica, 2013.
[4] http://ec.europa.eu/enterprise/policies/s
ustainable-business/corporate-socialresponsibility/index_en.htm
[5] http://www.wbcsd.org/workprogram/business-role/previouswork/corporate-socialresponsibility.aspx
[6] http://www.iblf.org/latestnews/2010/2010_Jan_Feb/Mar8_2010.
aspx
[7] MEST ISO 26000.2012, ISME,
Podgorica, 2012
[8] iin-ain, D., Osnove menadmenta
Visoka kola za turistiki menadment,
skripta, ibenik, 2004.
[9] Carroll B.A., The Pyramid of
Corporate Social Responsibility:
Toward the Moral Management of
Organizational Stakeholders,
Business Horizons, July/August 1991.
[10] eha M., Uloga korporativne
drutvene odgvornosti u savremenom
poslovanju u Srbiji, Univerzitet
Singidunum, Doktorska disrtacija,
Beograd, 2011

40-7