SEMINARSKI RAD

Nastavni predmet: Tema: Solarna energija

Seminarski rad

Solarna energija

Sadraj:
Sadraj:....................................................................................................................................................................2 Uvod..........................................................................................................................................................................3 Poveanje proizvodnje i smanjenje trokova........................................................................................................4 Brza paljba...............................................................................................................................................................4 Spustanje Sun a na zemlju.....................................................................................................................................! "#skustvena kriva troskova$ u solarnoj industriji...............................................................................................! Pove anje obima proizvodnje uz smanjenje troskova........................................................................................% &rupni ula'a(i.........................................................................................................................................................% Sistemski pristup ....................................................................................................................................................) Sili ijumske os ila ije..............................................................................................................................................* Pove anje e+ikasnosti.............................................................................................................................................* ,eliki posao sa malim stvarima.............................................................................................................................Pretvaranje solarne ener'ije u elektri(nu.............................................................................................................Kolektor i rezervoar treba dobro uskladiti.....................................................................................................10 Postupci odravanja solarnih kolektora.........................................................................................................10 Ekonominost solarnog grejanja....................................................................................................................11 .emlje u razvoju: solarno osvetljenje.................................................................................................................// Nova ivotna snaga........................................................................................................................................1 !obar sistem za dobru cenu ..........................................................................................................................1 "iroka primena smanjuje tro#kove.................................................................................................................1$ Svetlo na kraju tunela.........................................................................................................................................../3 0eset kompanija na koje treba obratiti panju................................................................................................../4 .aklju(ak ............................................................................................................................................................./! 1iteratura:............................................................................................................................................................../%

Seminarski rad

Solarna energija

Uvod

%olarna energija je energija sunevog zraenja koju prime&ujemo u obliku svetla i toplote kojom nas na#a zvezda svakodnevno obasipa. %unce je najve&i izvor energije na 'emlji. %em neposrednog zraenja koje greje 'emljinu povr#inu i stvara klimatske uslove u svim pojasevima( ovo zraenje je odgovorno i za stalno obnavljanje energije vetra( morskih struja( talasa( vodnih tokova i termalnog gradijenta u okeanima. Postupkom )otosinteze se suneva energija pretvara u biljnu masu koja na taj nain postaje pretvorena energija u celulozu ili drugi oblik ugljenih hidrata. Energija koja potie iz posrednog i neposrednog sunevog zraenja se smatra obnovljivim izvorom energije jer se njenim kori#&enjem ne remeti znaajno ravnotea toka materije i energije u prirodi. %va konvencionalna( )osilna( goriva su tako*e jedan oblik energije sunevog zraenja. +e*utim( ova energija je akumulirana i u dugim procesima geolo#kih i hemijskih trans)ormacija zarobljena pod povr#inom 'emlje u obliku na)te( gasa ili uglja. ,va energija se moe iskoristiti na razne naine i upotrebiti kao toplotna( elektrina( hemijska ili mehanika energija. Najjednostavniji nain je sakupljanje toplotne energije( pomo&u solarnih kolektora koji daju toplu vodu ili topao vazduh koji se mogu koristiti za grejanje tople vode za doma&instvo( bazene( radijatore ili podno grejanje. -o# u vreme antikih .rka je pisac Kseno)ont opisao kako se pametnim gra*enjem moe iskoristiti suneva energija za grejanje ku&a zimi. !anas se u zgradama toplotna energija %unca koristi pasivnim i aktivnim zahvatom kori#&enjem arhitektonskih i gra*evinskih tehnika. Napredni nain je neposredna proizvodnja elektrine energije )otonaponskim &elijama. ,vaj nain podrazumeva da se postavljanjem panela poluprovodnikih osobina i izlaganjem sunevom zraenju neposredno dobija elektrini napon odnosno elektrina energija. %olarna energija je u poslednje vreme stekla veliku popularnost kao obnovljivi izvor energije koji sa sobom ne donosi zaga*enje povezano s )osilnim gorivima.

Seminarski rad

Solarna energija

Poveanje proizvodnje i smanjenje trokova

/znad drvoreda ulica u Pasadeni( Kali)ornia( u doteranim kancelarijama pod vedrim nebom )irme /dealab( inkubatora novih ideja na polju vrhunskih tehnologija( grupa istraivaa se gura oko ure*aja udnog izgleda koji koncentri#e suneve zrake i generi#e elektrinu energiju. 0il .ros( osniva /dealaba i izvr#ni direktor )irme Energ1 /nnovations koja proizvodi solarne panele sa koncentracijom energije( zadovoljno se sme#i i pokazuje uzbu*enje programera koji je upravo napisao izvanredan program ili genetiara koji je otkrio svoj genom. 2Ekonomski potencijal solarne energije je ogroman3( rekao je .ros. 24 narednoj deceniji cena solarne energije &e pasti i dosti&i cenu ostalih energetskih izvora3. Njegova namera je da na krov /dealaba postavi solarne panele sa koncentratorima koji prate %unce od zore do sumraka. Nada da &e se ure*aji Energ1 /nnovationsa pojaviti na krovovima komercijalnih i industrijskih )irmi #irom sveta( gde &e proizvoditi je)tinu i e)ikasnu distribuitanu elektrinu energiju na osnovu suneve energije. Energ1 /nnovationsaje samo jedna od mnogih )irmi koje se bave5 tehnoliskim u izuzetno dramaticnom sektoru solarne industrije. 6azvoj obuhvata siroku oblast( od postepenog poboljsanja najrasprostranjenijih izvora solarne energije7silicijumskih panela7 do novih generatora koji nisu zasnovani na silicijumu( ukljucujuci i inovacije zasnovane na nanotehnologiji i 8/.% 9copper( indijum( gallijum( selenijum7bakar( indijum(galijum( selen: izvore. %irok spektar novih tehnologija i aplikacija u oblasti solarne energije jasno ukazuje na veliki broj novih prilika u industriji koja belezi godisnji rast od $0; od sredine devedesetih godina dvadesetog veka.

Brza paljba
Povecan interes za solarnu energiju je delimicno i posledica izuzetno brzog razvoja ovog sektora. 4kupna proizvodnja svih kolmpanija koje su se bavile solarnom energijon u 000. godini iznosila je oko $00+<. 00=7e godine proizvodnja u solarnoj industriji je povecana skoro pet puta ( tako da su proizvodjaci na trziste izbacili silarne panele cija je ukupna snaga prelazila 1.=00 +<( da bi u 00>. godini ta ci)ra prevazisla .00 +<. ?a energija je dovoljna za godisnje napajanje dva grada velike @tlante. ?renutna cena solarne energije u pojedinim regionima moze delovati destimulativno( ali solarni sistemi mogu opravdati svoje svoje postojanje u regionima sa visokim troskovima komunalnih usluga( u oblastima koje daju subvencije za koriscenje sunceve energije( kao i u regionima koji imaju veliki broj suncanih dana7nova klasa sistemskih integratora i )inansijera nalazi sveze poslovne prilike u takvim oblastima

Seminarski rad

Solarna energija

Pred solarnom energijom( medjutim( stoje i brojni izazovi. ?u su( izmedju ostalog( i jaki tradicionalni interesi koji i dalje daju prednost )osilnim gorivima u odnosu na cistu energiju( kratkotrajna podsticajna politika koja sprecava dalji razvoj( kao i visoka cena koja sprecava uspostavljanje pariteta cene solarne energije i maloprodajne cene klasicne elektricne enetgije. Poput ostalih tehnoloskih inovacija sa brzim stepenom razvoja( medjutim( solarna energija ima takvu poziciju da moze prevazici vecinu ovih problema( sto ce svakako izazvati nezamiBslive promene u svetu.

Spustanje Sunca na zemlju

%olarni paneli su snastali u 0ellovim labaratorijama =07ih godina 07og veka( a njihova komercijalna primena je pocela sedamdesetih godina. ?okom daljeg razvoja( solarni paneli su presli put od ogranicene primene za napajanje satelita do vodecih industrijskih tokova u kojima su mesto nasle i poznate multinacionalne kompanije kao sto su 0P( .E( %harp( %hell( ali i )irme kojima je ovo jedino polje interesovanja( kao sto su Evergrin %olar( Cirst solar( %unPo5er i %untech Po5er. %olarna industrija zauzima sve znacajniju ulogu na poslovnom planuD na osnovu istrazivanja industrije 8lean( Edge( globalni trgovinski obrt u 00=. godini iznosio je 1= milijardi dolara( dok je za 01>. godinu opredvidja obrt od preko >0 milijardi. Nezavisni ulagaci su 00=. godine ulozili preko 1=0 miliona dolara u razne projekte u severnoj @merici. %ama priroda solarne energije uticala je da se u to industrijsko polje ukljuce giganti elektronske industrije( kao sto su %harp( %an1o i %unPo5er. ,cekuje se da ce ove )irme biti i pobednici u velikoj trci( ispred energetskih giganata kao sto su %hell i 0P. Pored toga( kao sto smpo vec naglasili( solarna industrija ce biti oblast za razvoj novih( sposobnih )irmi koje ce iskoristiti znanja stecena u oblasti poluprovodnika.

Iskustvena kriva troskova u solarnoj industriji

Ne postojie energetski izori koji su u potpunosti oslobodjeni subvencija 9na)ta( prirodni gas( ugalj. . .: tako da solarna energija mora da snizi svoje troskove ukoliko zaista zeloi da postane konkurentna. ?o se danas upravo i dogadja. 4bedjeni smo da ce solarna energija znatno sniziti troskove i cene u godinama koje dolaze. ?akva trasn)ormacija je posledica tehnoloskog napretka( porasta trzista( povecanje konkurencije i prosirenje proizvoda. %olarni paneli koriste konstantan i dugogodisnji napredak u tehnologiji proizvodnje( tako da se njihova tezina i debljina stalno smanjuje( uz istovremeno e)ikasnije koriscenje sunceve energije.

Seminarski rad

Solarna energija

!r. 6ichard %5ans5on( osnivac proizvodjaca solarnih celija %unPo5er 1EB=. godine( kada je predavao elektroniku na %tan)ord univerzitetu( jedan je od najvecih eksperata za smanjenje tehnoloskih troskova. ?roskovi solarnih modula( istice on( prate 2klasicnu iskustvenu krivu3( koja odrzava direktnu korelaciju sa povecanim obimom svetske proizvodnje. %a udvostrucavanjem kumulativnog obima proizvodnje( istice %5anson( cena modula pada za oko 1B;.

Povecanje obima proizvodnje uz smanjenje troskova

Ne treba se cuditi zasto su organi upravljanja FP7a 9Fe5lett7packarda: nasli interes u sektoru solatne energije. ?acnije( veliki broj )irni i preduzeca koji su uspesno radili na kreiranju i proizvodnji integralnih kola( ravnih ekrana i diskova ocekuje uispehi u solarnim sistemima naredne generacije. Navedene )irme proimenjuju iskustva u postavljanjiu provodnih materijala na substrat( kao i iskustva u uspostavljanju je)tinog( obimnog i neprekidnog proizvodnog procesa poluprovodnika. Geliki broj postojecih i novih resenja iz oblasti cistih tehnologija koristi otkrica koja su nastala u u industrijki visokih tehnologija i racunara. Kao i u prethodnoj revoluciji visokih tehnologija( poluprovodnicki cipovi i kola predstavljaju osnovu inovacije u oblasti distribucije i isporuke elektricne energije. Poluprovodnici7silicijumski uredjaji poput mikroprocesora i tranzistora7su bili odlucujuci )aktor za oblikovanje savremenog drustva time sto su omogucili masovnu proizvodnju racunara( radio i ?G aparata( a drugih uredjaja potrosaca elektronike. Nesto slicno se desava i danas na spoju p#oluprovodnika i energije7 poluprovodnici sve vise postaju izvor energije. Prva poluprovodnicka revolucija je dovela do proli)eracije racunara i potrosacke elektronike( dok druga poluprovodnicka revolucija bukvalno pogoni nase domove( automobile i veliki broj drugih proizvoda.

Krupni ulaga i
Gelike kompanije iz oblasti elektrotehnike( kao sto je %harp( na promer( vec decenijama uocavaju vezu izmeju poluptovodnika i energije. -os sezdesetih godina proslog veka ova japanska kompanija( koja ima vodecu ulogu u proizvodnji potrosacke energije i ravnih ekrana( odlucila je da postane lider u oblasti solarne energije. H78ells( nemacki proizvodjac solaenih panela( predstavlja jos jedan interesantan primer. ,va kompanija smestena u ?halheimu( Nemacka( je od 000. godine( kada jke njena proizvodnja bila jeddnaka nuli( presla put do drugog svetskog proizvodjaca solarnih panela u 00>. godini. H78ell je 00I godine proizvela panele ukupne snage =0+<.

>

Seminarski rad

Solarna energija

%olaria( kompanija iz Creemonta( 8ali)ornia( koja se bavi koncentrisanom solarnom energijom( koristi dostignuca iz proizvodnje minijaturnih poluprovodnikih ure*aja u proizvodnji solarnih panela sa koncentracijom sucevih zraka. Kao sto smo vec rekli( jedan od vodecih proizvodjaca poluprovodnike opreme za industriju cipova( @pplied +aterials iz %anta 8lare( 8ali)ornia( danas usmerava svoje aktivnosti u oblasti solarne industrije. ?o je siguran znak da ce dostignuca koja su dovela do pada cene racunarskih cipova i P8 racunara od osamdesetih godina 07og veka sniziti i cene solarnih celija i modula. ?rziste solarne industrije ce sve vise biti okrenito robnoj proizvodnji( sto znaci da ce vodecu ulogu preuzeti one kompanije kje umeju da ostvaredobit na konkurentnom robnom trzistu poput proizvodjaca elektronske robe.

Sistemski pristup
Kada se uzmu u obzir samo direktni troskovi( solarna energija je povoljnija varijanta samo pod odredjenim uslovima u zemljama i regionima sa izuzetno visokim cenama komunalnih usluga( kao sto su -apan i %an !iegoD u drzavama sa velikim rabatom na solarnu opremu i energiju( kao sto su Ne5 jerse1 i 8ali)orniaJ za vreme spiceva potrosnje( poput velikih letnjih popodneva( kada snabdevaci moraju da ukljuce skupe rezervne izvore radi napajanja 2gladnih3 klima uredjaja. %olarni sistemi su u povoljnoj poziciji u takvim vrelim popodnevima K tada su i suncevi zraci jaci( tako da su solarni paneli prihvatljiva opcija. 8ena solarnih )otogalvanskih modula ne sme da prelazi do (= dolara( po instaliranom vatu da bi tako dobijena energijabila konkurentna energiji iz klasicne mreze. 8ena kilovat7casa bi u tom slucaju bila izme*u = i 1 centi. %talni porast cena prirodnog gasa i uglja bi( naravno( spustio liniju poredjenja u korist solarne energije i doprineo brzem prelasku na nove izvore. Geliki broj novootvorenih )irmi u %ilicijumskoj dolini i na drugim lokacijama( )inansijki potpomognuti od nezavisnih ula)aca( rade na novim tehnoloskim pronalascima koji ce solarne celije uciniti laksim( tanjim( jednostavnijim za proizvodnju( i iznad svega( je)tinijim. +edju )irnama koje rade na obaranju cenasolarne energije primenom potencijalne turbulencije( nesilicijumskih tehnologija( nalaze se i Konark( +iasole( Nanosoler i N@N,%L%. 4mesto silicijuma( oni koriste drugi )otogalvanski materijal( ukljuicujuci nanostrukturi titanijum dioksid i nanokompozitne materijale( odnosno vise materijale koji su izmnjeni na molekularnom( nanotehnoloskom nivou. %vi oni zele da izmene strukturu cene( standardnu velicinu i uobicajenu tehniku proizvodnje tradicionalnih solarnih celija.

Seminarski rad

Solarna energija

Silicijumske oscilacije
0ez obzita na to tehnoloski napredak i pad cena na trzistu koji donosi cista energija( postoji jos jedan ekonomski )aktor koji ima suprotan e)ekatD nestasica sirovina za dobijanje kranjeg proizvoda( sto dovodi do porasta cena. /ndustrija solarnih )otopanela od 00A. godine dozivljava upravo to kroz nestasicu silicijuma u svedskim razmerama( zbog cega proizvodjaci panela ne uspevaju da odrze korak a sve vecim zahtevima trzista bez dodatnog podizanja cena. !obra vest je da planeta raspolaze velikom kolicinom silicijula K to je drugi elemenat po rasprostranjenosti na zemlji( odmah iza kiseonika. Pesku( )eldsparu( kvarcu i ostalim mineralima koji predstavljaju sirovine za dobijanje silocijuma ne preti nesta#ica. %olarna industija je medjutim do 00B. godine je prevazisla obim poluprovodnicke industrije i postala najvecci potrosac silicijuma i to je bio prelomni trenutak u istoriji njenog razvoja. Proizvodjaci silicijuma trenutni nedostatak sirovina resavaju povecanjem proizvodnje za potrebe solarne industrije.

Povecanje e!ikasnosti
Pored povecanja troskova i cena u kompletnom lancu( solarna industrija mora povesti racuna jos o jednom kljucnom pitanjuD e)ikasnost. E)ikasnost solarne celije mozemo izraziti procentom sunceve energije koja se pretvara u elektricnu K celija e)ikasnosti 1=;( na primer( ce pretvoriti 1=; suncevih zraka koje padaju na njenu povrsnu u elektricnu energiju. @mericka vojska ja najvise zainteresovana za poboljsanje e)ikasnosti solarnih celija( bas kao i u ostalim sektorima ciste tehnologije. /strazivacka agenija Pantagona !@6P@ 9!e)ense @dvanced 6esearch Project @genc1: je 00=. godine pokrenula program poboljsanja e)ikasnosti solarnih celija vredan $0 miliona dolara( pod nazivom Ger1 Figh E))icienc1 %olar 8ell 9GFE%8: program istrazuje nove vrste solarnih celija sa dvostruko vecom e)ikasnoscu od konvencijalnih i komercijalno dostupnih celija. Najbolje komercijalno dostupne solarne celije danas imaju e)iksnost oko 0;. GFE8 program razvija celije cija ce e)ikasnost bitio oko =0;. ?akve celije bi predstavljale premiju za PG industrijuD ile bi je)tinije( lagane i izuzetno e)ikasne. Gojska( medjutim( ne ceka da se dostigne projektovana e)ikasnost celij od =0;. @mericka vojska na Favajimapostavlja solarno postrojenje snage I +<( koja ce napajati hiljade domova vojnih lica u novoj bazi ,ahu. %istem je tako dizajniran da ce umanjiti potrosnju )osilnih goriva za $0; u citavom kompleksu od I.BEA novih i renoviranih domova. Navedeno postrojenje je trenutno najveci poznati stambeni solarni projekat te vrste.

Seminarski rad

Solarna energija

Pored vojske( N@%@ i ostale kosmicke agencije su takodjeveoma znacajni investitiri u oblasti cistih tehnologija vec duze vremena. 6astuca solarna industrija( sa danasnjim godisnjim promerom od skoro 1= milijardi dolara( svoje postojanje prvenstveno duguje kosmickom sektoru. N@%@ je jedan od prvih korisnika solarnih celija koje su ugradjivane u satelite jos od sezdesetih godina proslog veka. 8ena solarnih celija u to doba iznosila je nekoliko stotina dolara po vatu( da bi danas spala na manje od A dolara po vatu.

"eliki posao sa malim stvarima

Ne postoji opsteprihvacena de)inicija nanotehnologije( mada je vecina naucnija i tehnicara koji rade u tom sektoru smatra da nanotehnologija podtazumeva manipulaciju materijom na minimalnim dimenzijama K od 1 do 100 nanometara. Nanotehnologija i cista tehnologija cine prirodnu celinu po mnogo pitanja. Geliki broj kompanija koje se bave cistim tehnologijama aktivan je i na polju nanotehnologije. ,tkrica nanotehnologije mogu u znatnoj meti doprineti daljem razvoju ciste tehnologije( kroz savremene baterije( membrane za desalinaciju i )iltraciju vode( izolaciju zgrada i naravno suncevu energiju. 2Mvrsto sam ubedjen da se primenom nanotehnologije( mogu drasticno sniziti mnoge cene proizvoda ciste tehnologije( posebno u oblasti solarne energije3( istice %cott +ize( preduzetnik u oblasti nanotehnologije( savetnik autor i predavac. Kompanija Nanosolar( ciji naziv jasno nagovestava njene ciljeve( koristi nanotehnoloske inovacije i savremene tanke )ilmove radi ugradnje solarnih celija u crepove za prekrivanje kroova( kao i brojne druge izume koji znatno poje)tinjuju primenu solarnih uredjaja i njihovo postavljanje. Napredak nanosolara( kao i napredak drugih )irmi koje primenjuju tehnologiju tankog )ilma i nanotehnologiju u solarnoj industriji( nije postedjen problema. -os niko nije uspeo da ostvari masovnu proizvodnju 8/.% tehnologije. %manjene velicine i integracija nanotehnologije u proizvode moze imati veliki uticaj i na proizvodnju otpadnog materijala( cija ce kolicina biti smanjena ili cak eliminisana.

Pretvaranje solarne energije u elektri nu

Cotonaponske &elije slue za direktno pretvaranje solarne energije u elektrinu saveoma malim stepenom korisnog dejstva. ,ne rade na pricipu )otoelektrinog e)ekta. Grlo tanke ploice kristala silicijuma sa primesom arsena izloeni zraenju %unca pona#aju se kao puluprovodniki spoj. Mestice svetlosti( )otoni( atomima silicijumaizbijaju elektrone i kao rezultat imamo da se na jednoj strani poluprovodnikog spojastvara vi#ak negativnog( a na drugoj vi#ak pozitivnog naelektrisanja usled ega imamo protok struje. Gelika mana je nizak stepen iskori#&enja 9oko 1=;:. !ruga mana je tzv.niska energetska isplativost.

Seminarski rad

Solarna energija

Naime( izrada ovih &elija zahteva speci)ino veliki utro#ak energetski najskupljih materijala 9@l(%i(8u: tako da je vreme vra&anja uloene energije oko 0 godina. @ko je vek ovakvih ure*aja manji od 0 godina ne moemo tvrditi da je ovo obnovljivi izvor energije. Njih ima smisla koristiti samo tamo gde je to jedini nain za snadbevanje el.energijom nekih izolovanih( vanih i skupih ure*aja( kao #to su kosmiki brodovi( geostacionarni sateliti ili udaljene metorolo#ke stanice( #to se i upravo ini. Cotonaponske &elije proizvode se tokom poslednjih decenija( zbog re#avanja energetskih problemakosmikih programa( te se njihova cena smanjivala i sada iznosi oko 10 4%!N<. Na ovaj nain je mogu&e obezbediti struju u objektima ili ure*ajima gde nije dostupna elektrina energija iz elektrine mree. ?o su naje#&e vikendice ili ku&e u nepristupanim mestima( plovni objekti( karavan ku&ice kao i razni telekomunikacioni ili ure*aji na planinskim vrhovima ili signalni ure*aji du puteva.

Kolektor i rezervoar treba dobro uskladiti

,snova dobrog delovanja sistema je dobra uskladjenost kolektora sa rezervoarom tople vode i izmenjivaem toplote. 4 rezervoaru tople vode nalaze se slojevi vode razliite temperature od dna 9hladna voda: prema vrhu 9topla voda: pa su stoga dobri rezervoari uski i visoki #to omogu&ava optimalno delovanje i strujanje toplote. ?opla voda struji prema vrhu rezervoara 9odakle se uzima za potro#nju:( pa je njena temperatura na vrhu ve&a im je rezervoar dui i ui. 4koliko sunevo zraenje nije dovoljno( voda se dodatno zagreva sistemom konvencionalnog grejanja vode.

Postupci odr#avanja solarni$ kolektora

%olarni kolektori predvi*eni su da rade na otvorenom prostoru u svim vremenskim prilikama. Po#to nemaju pokretne delove( solarni kolektori se retko kvareali je ipak potrebno periodino i preventivno odravanje zbog produetka eksploatacijei e)ikasnosti celog sistema.4 osnovne postupke preventivnog odravanja kolektora spadajuD 7 ,snovno odravanje od strane rukovaoca( 7 Preventivni periodini pregledi( 7 ?ehnika dijagnostika( 7 ?raenje i otklanjanje slabih mesta( 7 Preventivne zamene delova( 7 Preventivne periodine opravke( 7 Popravljanje i obnavljanje delova kolektora i dr.

10

Seminarski rad

Solarna energija

%konomi nost solarnog grejanja

4z cenu sistema treba raunati i tro#kove izrade( ugradnje i prilagodjavanja sistema. Kombinovani sistemi centralnog grejanja su jasno( skuplji za cenu konvencionalnog sistema grejanja. !anas je cena energije iz solarnih sistema jo# uvek vi#a nego kod klasinih sistema zagrevanja no njihova velika prednost je ekolo#kaisto&a sistema. %olarni sistemi za zagrevanje tople vode jednog doma u proseku #tede =07>0; godi#nje potrebne energije. ?o znai( da se u leti konvencionalni sistem zagrevanjatople vode moe iskljuiti i time ukloniti #tetna emisija gasova kao nusproduktsa gorevanja klasinih energenata. Kombinovani sistemi mogu( zavisno o sistemu( uobiajenu upotrebu gasa ili uljasmanjiti za oko = posto. ?o znai u#tedu od cca. A=0 litara na)te ili A=0 kubnih metaragasa( ali samo ako je ku&a dobro toplotno izolovana. ?reba naglasiti da je solarno grejanje ekolo#ki najbolji sistem za zagrevanje 9pripremu: tople vode i predstavlja vidljivi simbol ekolo#ke svesti vlasnika ku&e. /skoristivost sistema je ve&a u podrujima s ve&om prosenom dnevnom koliinom sunevog zraenja( pa bi stanovnici primorja trebali posebno razmi#ljati o ovakvim sistemima.

&emlje u razvoju' solarno osvetljenje

+alo vi#e svetla u ivotu ljudi. 'ahvaljuju&i solarnoj energiji( izolovana sela u zemljama u razvoju ne samo da dobijaju nov kvalitet ivota ve& polako poinju i da se ukljuuju u svet. No&ni putnici na putu za 4alam( grad koji se nalazi nekih stotinak kilometara severno od Niameja( glavnog grada Nigera( uvek bivaju oarani svetlom koje sija usred a)rike divljine. %vetlo izgleda kao da izvire niotkuda( jer dok pogled see( u ovom delu @)rike nema nikakvih dalekovoda ni strujnih kablova. @)rika misterijaO Naravno ne( naroito za tehniare u 0irou za solarnu energiju ili u +inistarstvu za rudarstvo Nigera koji su do#li na ideju da elektri)iciraju selo od dve ipo hiljade stanovnika( sme#teno u a)rikoj nedo*iji( a sada poznato kao P%olarno selo Kone 0eriP. -edan od me#tana pria o dolasku inenjera koji su postavili mno#tvo razliitih ure*aja oko sela. PKasnije su nam pokazali pravougaone ploe 9solarne panele: i objasnili da &e komadi stakla( ukoliko se pore*aju jedan do drugog i izloe direktnom dejstvu sunevih zraka( proizvesti elektrinu energiju. ?a ista energija( tvrdili su nam( mo&i &e da se sauva u nekim drugim ure*ajima i koristi tokom no&i. Nisam mogao da verujem dok nisam video da je na# medicinski centar u selu osvetljen. ?ada sam pomislio 7 %unce sija ak i no&uP

11

Seminarski rad

Solarna energija

(ova #ivotna snaga

Gi#e od dve godine( stanovnici Kone 0erija zaklinju se gotovo iskljuivo svom novom bogu %unca. 'apravo( u ovom malom mestu u zapadnom delu Nigera ve& se odigralo nekoliko revolucionarnih doga*aja. Pre svega( bilo je to instaliranje solarne pumpe za snabdevanje sedam esama koje stanovni#tvu i doma&im ivotinjama obezbe*uju vodu za pi&e. Potom je elektri)iciran zdravstveni centar u Kone 0eriju( obezbe*eni )riideri 7 ne samo za uvanje hrane ve&( pre svega( za vakcine i druge osetljive )armaceutske proizvode( zatim solarni zamrziva i solarni greja za prokuvavanje vode i sterilizaciju medicinskih instrumenata. ,tkako su u Kone 0eriju instalirani novi solarni sistemi( ekonomija( socijalni i kulturni milje( da ne pominjemo zdravstvenu negu( znaajno su pobolj#ani. Pojavili su se novi poslovi( a zahvaljuju&i televiziji me#tani sada mogu da prate #ta se de#ava u drugim delovima svoje zemlje kao i doga*aje #irom sveta.

)obar sistem za dobru cenu

4 ?re&em svetu( solarna energija nudi najje)tiniji oblik snabdevanja elektrinom energijom za osnovne potrebe stanovni#tva u ruralnim predelima. 'akljuak nedavno sprovedene studije u +aroku ukazuje da povezivanje sela sa hiljadu stanovnika na elektrinu mreu proseno ko#ta oko 100.000 dolara. %amo $0.000 dolara potrebno je za instalaciju solarnih sistema dovoljnih za snabdevanje doma&instava elektrinom energijom za rasvetna tela i radio i ?G prijemnike. ,va ci)ra moe se ekstrapolisati na milijarde ljudi koji ive u ruralnim ili udaljenim krajevima zemalja u razvoju. 4mesto da nekoliko slede&ih generacija i#ekuje hipotetiku elektri)ikaciju povezivanjem na nacionalnu mreu( svoje osnovne potrebe za elektrinom energijom sasvim dobro mogu da zadovolje generisanjem oko > k< obnovljive energije po jednom selu( #to odgovara dnevnoj potro#nji samo jednog prosenog doma&instva u razvijenim zemljama. Mak i pored injenice da su poetna ulaganja moda previsoka( cena eksploatacije takvih sistema izuzetno je niska. 'a rad jedne obine sijalice( ulaganje u solarne &elije( akumulatore i ostale elemente ovog sistema ko#ta oko B00 dolara. +e*utim( kada se sistem jednom uspostavi( jedan sat kori#&enja sijaline rasvete ko#ta oko centa. !irektno ulaganje u instalisanje solarnih panela neophodno je uporediti sa indirektnom cenom svih oteavaju&ih okolnosti i mogu&ih havarija u kori#&enju konvencionalnih energetskih izvora.

Seminarski rad

Solarna energija

*iroka primena smanjuje trokove

"irenjem obnovljivih izvora energije njihova cena &e poeti da opada( a u isto vreme bi&e stimulisana i usavr#avanja ovih sistema kroz nove istraivake programe. Nia cena dove#&e do toga da kori#&enje obnovljive energije postane privlano ak i za -ug( posebno u oblastima gde se ona niim ne moe zameniti. 'a >00 miliona porodica u ruralnim krajevima ?re&eg sveta( povezivanje na nacionalnu energetsku mreu je isuvi#e skupo( ak i dugorono gledano. %a druge strane( ono nije ni ekonomski isplativo jer je nivo kori#&enja elekrine energije u ovakvim regionima isuvi#e nizak. /straivai( posve&eni razvoju u ovoj oblasti( nastoje da solarne sisteme uine jo# e)ikasnijim i pristupanijim po ceni. 6adi se na ispitivanju stotina novih tipova )otoelektrinih poluprovodnika( ali za sada samo jedan ili dva obe&avaju bolje karakteristike od silicijuma koji je trenutno u upotrebi. Ge& postoji tehnologija za izgradnju Penergetskih satelitaP iji ogromni paneli mogu da sakupe sunevo zraenje u svemiru i trans)ormi#u ga u elektrinu energiju koja &e biti poslata na 'emlju putem mikrotalasa kao prenosilaca ove energije. +e*utim( takav projekat ne&e biti ekonomski isplativ pre nego #to cena lansiranja satelita ne bude =0 puta nia nego #to je danas. 4 me*uvremenu( solarna energija je prona#la svoje tri#te. +oemo biti sigurni u proceni da najve&i proizvo*ai solarnih sistema( uglavnom sme#teni u %@!( Evropi i -apanu( ne bi proizvodili solarne panele da za to ne postoji adekvatno tri#te. 4 industrijski razvijenim zemljama( solarni paneli su znaajno zastupljeni u ku&ama udaljenim od naseljenih mesta( kao i u komunikacionim sistemima. /pak( oni ne&e zameniti PnormalneP distributivne mree bar u slede&ih 0 godina( kada se oekuje da cena bude $ puta manja zahvaljuju&i kontinualnom razvoju solarnih sistema.

Svetlo na kraju tunela

4 narednim godinama i decenijama mozemo ocekivati dalji znacajan porast upotrebe solarne elektrucne energije. 8enilo da ce solarna PG tehnologija zasnovana na silicijumu jos neko vreme dominirati trzistem( mada ce do kraja ove decenije procvat doziveti i resenja koja se ne zasnivaju na silicijumu( kao i resenja koja primenjuju koncentraciju suncevih zraka. 0ez obzira da li je pristup zasnovan na silicijumu ili ne( moze se ocekivati znacajan porast obima proizvodnje uz istovremeni pad cena K cena solarne energije ce u velikom broju regiona dostici maloprodajnu cenu klasicne elektricne energije do 01=. godine. %ektor solarne energije je zreo za promene i moze se ocekivati dosta turbulencija. %a uplivom velikih ( dobrostojecih multinacijonalnih kompanija i pojkavom novih igracaka moze se ocekivati veliki broj apajanja( preuzimanja i konsolidacija. %vaki pojedinacni uspeh novokreirane )irme bice pracen zatvaranjem veceg broja neuspesnih kompanija.

1$

Seminarski rad

Solarna energija

%olarna industrija danas predstavlja idealnu podlogu za nastanak .oogle ili +icroso)t ekvivalenata na polju energetike. %talni pad cena prosirenja obima proizvodnje( razne tehnoloske inovacije i mogucnosti ugradnje solarnih uredjaja u razne proizvode jasno ukazuju da je pred solarnom industrijom svetla buducnost.

)eset kompanija na koje treba obratiti pa#nju

1. @pplied materials 9%anta 8lara( 8ali)ornia:( . +iasole 9%anta 8lara( 8ali)ornia:( $. ++@ 6ene5able Gentures 9%an Crancisco( 8ali)ornia:( A. nanosoler 9Palo @lto( 8ali)ornia:( =. H78ells 9?halheim( .erman1:( >. 6E8 9Fovik( Nor5a1:( I. %harp 9,saka( japan:( B. %unEdision 90altimore( +ar1land:( E. %unPo5er 9%unn1vale( 8ali)ornia:( 10. %untech Po5er 9<uQi( -iangsu Province( 8hina:.

1A

Seminarski rad

Solarna energija

Zakljuak

Ne moe se oekivati da solarni sistemi postanu glavni oblik razvoja produktivnosti u nerazvijenim oblastima( pre svega zbog svoje male snage ili( ukoliko su i dovoljno velikih dimenzija( zbog previsoke cene. +e*utim( esencijalna je njihova socijalna uloga. ,ni generi#u nove poslove i( pre svega( obezbe*uju osnovne elemente kon)ora i prozor u druge delove sveta suzbijaju&i egzodus i smanjuju&i veliki jaz izme*u standarda savremenih gradova i zaostalosti udaljenih i nerazvijenih oblasti. ,bnovljivi izvori energije predstavljaju jedina mogu&a re#enja u obezbe*ivanju minimalnog kom)ora za ruralna podruja( a to podrazumeva svetlo( pumpe za vodu( lekove i zdravstvenu za#titu( rashladne ure*aje za za#titu lekova i hrane( kao i tele)on( radio i televizijske ure*aje radi odravanja komunikacija sa svetom. %olarna sela na raspolaganju bi mogla da imaju male pumpe 9snage 17$ k<: za pitku vodu kao i za navodnjavanje biljnih kultura( minielektranu koja bi sluila kao mesto gde bi korisnici mogli da pune svoje baterije( generator za osvetljavanje ulica( #kola ili medicinskih centara. ,vi sistemi mogu postati dostupni stanovnicima ruralnih podruja ukoliko drave prihvate tro#kove instaliranja ovih sistema( a korisnici tro#kove njihovog odravanja. Pokret ka #iroj upotrebi obnovljivih izvora energije postaje neumoljiv. Prema .lobal Environmental Cacilit1( tri#te solarnih )otonaponskih &elija #iri se 1=; godi#nje( pre svega zahvaljuju&i zemljama koje su ove tehnologije unele u svoje nacionalne planove energetskog razvoja. "irenje tri#ta i napredak u itsraivanju i razvoju dove#&e do daljeg sniavanja cena. !ok ova oblast bude dobijala snanu podr#ku u vladama pojedinih zemalja( bi&e daljeg napretka( a tri#te &e obaviti ostalo.

1=

Seminarski rad

Solarna energija

+iteratura'
R1S httpDNNsr.5ikipedia.orgN R S httpDNN555.econom1.rsNvideoNII>INekologijaN%olarni7tornjevi77buducnost7proizvodnje7 energije.html R$S %lavi#a !jukanovi&( %olarna energija( Ekonomski institut( 0eograd RAS !r ?omislav +. Pavlovi&( !r 0ranislav !. Mabri&( %olarna energetika

555.0esplatni%eminarski6adovi.com

1>