koljke

koljke (lat. Bivalvia, Lamellibranchia ili Pelecypoda) su mekuci koji imaju

dvokapku ljuturu (lat. bi = dva; lat. valvus = kapak) i nemaju glaveni region. Telo im je bono spljoteno to se naroito uoava u obliku stopala, koje lii na sekiru (zarivanje u podlogu). Telo je sa strane potpuno obuhvaeno platom, koji se, kao i ljutura, sastoji od dva dela. Kapci ljuture mogu biti spojeni elastinom vezom (ligamentom) ili bravom. Brava se sastoji od niza zubaca i ulegnua na jednom i odgovarajuim nizom na drugom kapku. krge su listolike i nalaze se sa strane tela izmeu utrobne kese i plata. Kreu se zarivanjem stopala u podlogu i slabo su pokretne, a neke vrste su i sesilne. Naseljavaju slatke vode i mora. Postoji oko 30.000 vrsta skoljki razlicitih boja i oblika Razlicitih velicina; mogu biti od 1-2 mm, pa do 2m, ali vecina je manja od 5cm Telo skoljke je bilateralno simetricno I bocno spljosteno

Najpoznatiji predstavnici su :
kamenica ili ostriga (Ostrea),
dagnja (Mytilus), pelistra (Pina),

barska koljka (Anodonta),

rena koljka (Unio).

Vrste
Ostriga (Ostrea) je rod koljki iz familije pravih ostriga (Ostreidae). Obuhvata

9 savremenih vrsta, a fosilna istorija belei jo nekoliko. Najpoznatiji predstavnik roda je evropska ostriga ili kamenica (Ostrea edulis). Dagnja je rod koljki koje ive na stenama, molovima, podvodnim stubovima i brodovima. Za vreme oseke ljutura se tako vrsto zatvori da nekoliko sati, a ponekad i nekoliko dana mogu opstati na suvom

Ljustura
Telo svake skoljke ima ljusturu koja se sastoji od dva kapka,koja su po ledjnoj strani spojena I bocno obuhvataju telo Spoljasnja povrsina ljusture prekrivena je mineralnim slojem, a unutrasnja sedefastim slojem Plast je za ljusturu pricvrscen posebnim misicima tako da strana tela ne mogu dospeti izmedju ljusture I plasta Ali ako se to ipak dogodi plast nekih skoljki ima sposobnost da luci sedefasti sloj I od strane cestice stvara biser koji je veoma vredan Oblik ljusture je razlicit, pa kapci mogu biti medjusobno jednaki ili razliciti, a kod nekih skoljki ljustura je redukovana

 Na poklopcima ljusture nalaze se misici zatvaraci Stopalo je bocno spljosteno, pogodno za kretenje kroz mulj, kod vecine je sekirastog oblika Oko usnog otvora koji se nalazi na prednjoj strani tela nalazi se par trouglastih plocica koje su pokrivene trepljastim epitelom I koji usmeravaju hranljive cestice u pravcu usnog otvora

Zbog slabog kretanja I pasivne ishrane skoljke nemaju glaveni region a samim tim I culne organe
Zato sto se krecu sklapanjem I rasklapanjem kapaka imaju

mnogobrojne proste oci Skrge skoljki su koncaste u vidu dvoslojnih plocica. Oblozene trepljavim epitelom ciji rad izaziva stalni tok vode

Sistemi organa
Sistem organa za razmnozavanje:

Vecina skoljki ima razdvojene polove, ali postoje I hermafroditi Oplodjenje je najcesce spoljasnje Tok razvica vecine skoljki ima larvu Sistem organa za izlucivanje je metenefridni (metenefridije grade neparni bubreg) Creveni sistem je potpun Karakteristicno za skoljke je sto im crevo prolazi kroz srce Krvni sistem je otvorenog tipa Nervni sistem je ganglionaran I sastoji se iz tri para ganglija: glavenih, stopaonih, utrobnih Culni sistem nije razvijen zbog odsustva glave, ali imaju mnogobrojne proste oci kao culni organ Sistem organa za disanje se odvija preko skrga kao kod vecine vodenih organizma, a tako organizam dolazi do hranljivih materijala

 Neke skoljke se mogu I vestacki uzgajati Osim u ishrani, koriste se I za izradu ukusa, a mogu

Znacaj

stvarati I bisere Od njih se moze dobiti I specijalno brasno Neke od njih su I stetne za coveka, npr brodski crv koji se zariva u drvo I dovodi do njegovog propadanja, sto je nekada bila velika opasnost za brodove

etiri neverovatne plae od morskih koljki!

koljke su jedno od stvari koje e vas uvek podsetiti na

odmor,leto i more esto se mogu nai na plaama.Iako veina plaa na svetu se prvenstveno sastoji od komada stena,peska,delova morske trave,ljunka,malih kamencia.U retkim sluajevima plaa moe biti u celini sastavljena i od morskih koljki.....

Biseri
Pre otprilike 4 000 godina jedan kineski ribar, da bi utolio glad, odluio se da otvori nekoliko morskih koljki, i tako je je verovatno postao prvi ovek koji je otkrio bisere! Biseri su sazdani od potpuno iste sedefaste materije od koje se sastoji unutranja podloga ilipostava koljke ostrige. Ostrigino telo je veoma neno, a da bi ga zatitila od ozleda, ona lui tenost koja je istog sastava kao i biser i njome oblae unutranjost svoje zatitne ljuture o koju se oslanja telom. im u unutranjost koljke upadne neto to njeno telo moe povrediti, kao to je zrnce peska, ostriga ga odmah oblae sa nekoliko slojeva sedefaste materije kojom se oblae i unutranjost ljuture, pa zalutalo zrno peska postaje biser.