Pripremanje glavne rasprave (pripremni

postupak) poinje posle podnoenja tube sudu

i okonava se zakazivanjem roita za glavnu
raspravu.
Ima za cilj da sud najpre ispita da li postoje
procesne pretpostavke i da otkloni nedostatke
koji se u tom pogledu pokazuju i da na osnovu
izlaganja stranaka konstatuje koje su injenice
meu njima sporne i da preduzme sve to je
potrebno da se o tim injenicama bez odlaganja
na glavnoj raspravi mogu izvesti dokazi.
Da bi se omoguio brz i nesmetan razvoj
glavne rasprave!
Najpre sud pristupa prethodnom ispitivanju
tube ( da li je tuba uredna, da li je sud
nadlean i da li su ispunejne druge procesne
pretpostavke ako se o njima moe zakljutiti iz
samog tubenog podneska).
Dostavlja tubu tuenom i poziva stranke na
pripremno roite.
Poto uje njihove stavove zakazuje roite za
glavnu raspravu.
U toku pripremnog postupka odluke donosi
predsednik vea (neka procesna pitanja reava
vee).
Protiv odluke upravljanja postupkom u ovom
stadijumu,nije dozvoljena alba.
Ne odluuje se meritorno o predmetu spora
(izuzetak presuda na osnovu priznanja-odricanja i
presuda kojom se zbog izostanka tuenog tubeni
zahtev usvaja ili odbija, sudsko poravnanje).
Van tih izuzetaka postupak se pre glavne rasprave
moe okonati odbacivanjem tube ili njenim
povlaenjem.
U ovom stadijumu postupka, sudija pojedinac
posebno odluuje o spajanju parnica, ueu
umeaa, stupanju prethodnika u parnicu,
obezbeenju dokaza, preinaenju tube,
obavezi naknade trokova postupka u sluaju
povlaenja tube, odreivanje sudskih rokova i
njihovo produavanje, zakazivanje rita i
njihovo odlaganje, postavljanje privremenog
zastupnika, dostavljanje sudskih pismena,
mere za ispravljanje podnesaka, urednost
punomoja...
Prema tubi i tubenom zahtevu, tueni moe:
a. Da se uzdri od bilo kakvog izjanjenja
(presuda zbog proputanja)
b. Da prizna tubeni zahtev (presuda na osnovu
priznanja)
c. Da se brani
Osporavanje tubenog zahteva
Tueni moe da ospori istinitost jedne ili vie
injenica na kojima je zasnovan tubeni
zahtev
Tvrditi da je tubeni zahtev prema injenicama
tube neosnovan
Materijalnopravni prigovori
Otvaranje prethodnog pitanja-osporavanje
uslovljavajueg odnosa
U formalnom smislu:
Podnoenjem odgovora na tubu
Podnoenjem protivtube

Prigovori-injenice (injenine tvrdnje) kojima
tueni hoe da postigne odbijaje tubenog
zahteva-materijalnopravni prigovori.
PROCESNOPRAVNIM TUENI OSPORAVA
DOPUTENOST TUBE.

Materijalnopravni prigovori:
1. Odbrana injenicom koja je spreila postanak
tuioevog prava
2. Odbrana injenicom usled koje je tuioevo
pravo prestalo da postoji
3. Odbrana injenicom na kojoj tuilac zasniva
pravo da svojom izjavom uskrati tuiocu
inidbu.
Vie prigovora-prednost ima onaj koji se vie
od ostalih pokazuje podobnim da dovede do
odbijanja tubenog zahteva.
Odbrana povodom prigovora:
1. Tuilac moe da ospori istinitost injenice
istaknute prigovorom
2. Moe da istakne pravnu neosnovanost
prigovora
3. Replika-da iznese neku novu injenicu koja
prigovor liava dejstva
Tueni moe da repliku pokae kao
bezuspeno napadno sredstvo ili da iznese
dupliku-novu injenicu koja spreava uspeh
replike.

Uspena meritorna odbrana dovodi do
odbijanja tubenog zahteva presudom.
Ako je sud naao da je osnovan prigovor kojim
tueni uskrauje svoju inidbu zato to tuilac
nije ispunio svoju inidbu prema njemu, niti se
pokazuje spremnim da to uini-sud e
obavezati tuenog, ali tako da je on duan da
ispuni svoju inidbu samo uz istovremeno
ispunjenje protivinidbe od strane tuioca.
Procesno pravo ureuje prebijanje koje vri
sud na osnovu prigovora (parnine radnje)
tuenog kojom on istie da prema tuiocu ima
protivpotraivanje koje ispunjava uslove za
prebijanje (kompenzaciju) i trai od suda da
prebijanje izvri sudskom presudom!

Materijalnopravni uslovi prebijanja su
odreeni u ZOO:
1. Uzajamnost potraivanja
2. Istovrsnost potraivanja ( da oba glase na
novac ili druge zamenljive stvari istog roda i
iste kakvoe)
3. Uzajamna dospelost potraivanja (da su oba
dospela)
4. Prebijanje se vri davanjem jednostrane
izjave volje i ona dovodi do uzajamnog
gaenja potraivanja
Pored ovog prigovora, moe da istie i druga
odbrambena sredstva-tada se ne smatra da je
preutno prinao tuioevo potraivanje (isto i
kad ne upotrebi konkretna sredstav odbrane
nego samo ospori tuioevo potraivanje).
Ako upotrebi druga sredstva odbrane,
prigovor prebijanja ima eventualni karakter-
sud o njemu raspravlja i odluuje samo ako se
druga sredstva odbrane pokau kao
bezuspena.
Prema ZOO, prebijanje se vri jednostranom
materijalnopravnom izajvom volje jedne strane
upuene drugoj-prestanak potraivanja po
ovom osnovu je mogui kada izmeu
poverioca i dunika ne tee parnica.
Tada se potraivanja gase ex tunc, od momenta
ispunjenja zakonskih uslova-saoptenjem
poveriocu, izjava postaje neopoziva.
Odbrana u parnici upotrebom prigovora radi prebijanja:
1. Ako je tueni pre ili van parnice (ne pred sudom!)
jednostranom izjavom volje saoptenom tuiocu, izvrio
prebijanje, MOE DA SE BRANI U PARNICI
INJENICOM DA SE TUIOEVO POTRAIVANJE
UGASILO TOM IZJAVOM-PRIGOVOR KOJI UKIDA
ZAHTEV-BRANI SE PRIGOVOROM DA JE USLED
ODREENE INJENICE TUIOEVO PRAVO
PRESTALO DA POSTOJI!
To je vansudsko ili vanprocesno prebijanje!
Zadatak suda je da utvrdi da li je dolo do vansudskog
prebijanja, ne i da sam izvri prebijanje-sud usvaja tubeni
zahtev ako nije dolo do vasudskog prebijanja, odnosno
odbija ga ako utvrdi da je prebijanje izvreno vansudski.
2. Ako je izjava o prebijanju data pred sudom u
parnici!
Ona predstavlja materijalnopravnu izjavu volje, za
koju su u pogledu pretpostavki za valjanost i
dejstva merodavne odredbe materijalnog prava, a
predstavlja i parninu radnju za koju su
merodavne odredbe procesnog prava.
U pravnom ivotu to nisu 2 akta-istovremeno i
materijalnopravna izjava volje i parnina radnja
kojom istie injenicu da se potraivanje tuioca
ugasilo i na toj injenici zasniva predlog da zahtev
bude odbijen-sudsko ili procesno prebijanje!
Matreijalnopravni prigovor izjavljen nezavisno od
parnice sud uzima u obzir (kao i prigovore kojima
s eukida zahtev) ako za njega sazna iz procesne
grae, a drugi samo ako je tueni IZRIITO
preduzeo parninu radnju kojom trai prebijanje
od suda.
Prebijanje potraivanja van parnice dovodi do
prestanka obaveza od momenta kada su se stekli
uslovi za prebijanje (ex tunc), a prebijanje izvreno
u parnici dovodi do uzajamnog gaenja obaveza
od momenta materijalne pravnosnanosti presude.
Prema vladajuem shvatanju u Srbiji, prigovor
prebijanja je prvenstveno parnina radnja
(sporedno je to je istovremeno i
materijalnopravna izjava volje)-2 potraivanja
ne gasi tuilac svojom izjavom, ve SUD
PRESUDOM.

Prebijanjem preduzetim u parnici se prekida
zastarevanje.
Postupak povodom prigovora prebijanja
1. Povodom prigovora prebijanja poinje da tee
parnica o protivpotraivanju-litispendencija-
odluka o postojanju (nepostojanju)
protivpotraivanja je obuhvaena pravnom
snagom presude.
Ako tuilac povue tubu, prestaje da tee parnica
povodom protivpotraivanja istaknutog radi
prebijanja (isto i kad sud odbaci tubu kao
nedoputenu)-ovaj prigovor je na granici
materijalnopravnog prigovora i protivtubenog
zahteva.
2. Moe da bude istaknut do zakljuenja glavne rasprave.
3. Da li tueni osporava tubeni zahtev (koristi jo neko sredstvo
odbrane)?
3.1. Ako su osporeni i tubeni zahtev i protivpotraivanje, treba 1.
da se raspravlja o tubenom zahtevu.
Ako se on pokae kao neosnovan sud zakljuuje glavnu raspravu i
donosi presudu kojom odbija tubeni zahtev.
Ako se pokae kao osnovan prelazi se na raspravljanje o
protivpotraivanju koje treba da bude obuhvaeno izrekom
presude kao postojee ili nepostojee, prema rezultatu
raspravljanja.
Ako je potraivanje tuioca sporno ( a protivpotraivanje
nesporno), raspravlja se o potraivanju tuioca (ako se pokae da
je i ono nesporno oba se unose u odluku suda, a ako ne sud odbija
tubeni zahtev ne pominjui protivpotraivanje jer nema
uzajamnosti potraivanja pa se ne moe vriti kompenzacija).

3.2. Ako je potraivanje tuioca nesporno, a
protivpotraivanje sporno, raspravlja se o
protivpotraivanju-presuda sadri i odluku o
protivpotraivanju.
3.3. Ako je pored prigovora radi prebijanja, tueni
upotrebio jo neki materijalnopravni prigovor, sud
o prigovoru radi prebijanja, raspravlja kao o
poslednjem, nezavisno od vremena kada je
stavljen-tueni ovim prigovorm istie 1 svoje
pravo koje bi mogao da ostvari tubom u parnici.
3.4. Ako su oba potraivanja nesporna ili dokazana,
meritorna oduka obuhvata oba.
4. U cilju prebijanja, protivpotraivanje moe da
bude upotrebljeno i delimino, ali najvie do
iznosa tuioevog potraivanja.
5. Povodom prigovora radi prebijanja nije
doputena replika tuioca.
6. Nije doputena delimina presuda.
IZREKA PRESUDE u parnici u kojoj je sud
odluivao o protivpotraivanju se sastoji iz tri
lana:
1. U 1. se utvruje da potraivanje istaknuto
tubenim zahtevom postoji.
2. U 2. se unosi ista konstatacija povodom
protivpotraivanja (ako je sud naao da je
prigovor radi prebijanja osnovan)
3. 3. U tom sluaju, u 3. lanu sud vri prebijanje
potraivanja i protivpotraivanja, a potom odbija
tubeni zahtev-ako je protivpotraivanjem
dostignuto tuioevo potraivanje, to je odbijanje
potpuno, a ako nije delimino.
Ako sud nae da protivpotraivanje ne postoji
u 2. lan izreke unosi tu konstataciju, a u 3.
lanu usvaja tubeni zahtev.
Prigovor u uem smislu (sud ga uzima u obzir
samo ako se tueni na njega izriito pozove).
Opta pravila o zastarelosti potraivanja su
sadrana u ZOO:
1. Zastarelou prestaje pravo da se trai
ispunjenje obaveze
2. Ona nastupa kada protekne zakonom
odreeno vreme u kome je poverilac mogao
da trai ispunjenje obaveze
3. Sud ne moe da se obazire na zastarelost ako
se dunik nije na nju pozvao.
O prigovoru zastarelosti, ne tee parnica, ne
unosi se u izreku presude odluka o njemu i nije
zahvaena materijalnom pravnosannou.
On je ne procesni, ve materijalnopravni
prigovor o kome se ne donosi posebna odluka.
lan 359. st. 3 ZPP-a:
U albi se ne mogu iznositi prigovor zastarelosti
i kompenzacioni prigovor.
lan 359. st.1 ZPP-a:
U albi se mogu iznositi nove injenice i
predlagati novi dokazi samo ako alilac uini
verovatnim da ih bez svoje krivice nije mogao
izneti, odnosno predloiti do zakljuenja
glavne rasprave. (dakle nove injenice i
prigovori, osim prigovora zastarelosti i
prebijanja).