Welcome to Scribd. Sign in or start your free trial to enjoy unlimited e-books, audiobooks & documents.Find out more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
1Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Vreme - Veliki backi kanal – 200. godisnjica - Vidi se sa Meseca.pdf

Vreme - Veliki backi kanal – 200. godisnjica - Vidi se sa Meseca.pdf

Ratings: (0)|Views: 108|Likes:
Published by pikemanserbia

More info:

Published by: pikemanserbia on Jun 14, 2014
Copyright:Traditional Copyright: All rights reserved

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/18/2014

pdf

text

original

 
VREME 607, 22. avgust 2002. / VREME
Veliki ba
č
ki kanal – 200. godišnjica:
Vidi se s Meseca
Poznati veliki ba
č
ki kanal Dunav-Tisa, koji je izgra
đ
en pre dva veka i koji jekasnije postao okosnica
č
itavog hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav, u velikojmeri i sada "rastere
ć
uje" Dunav od visokih voda. Uprkos tome on se uteku
ć
oj "poplavnoj krizi" uopšte ne spominje
Č
udnija od pre
ć
utkivanja trenutnog zna
č
aja kanala jeste
č
injenica da juna prošle godine uopšte nije adekvatnoobeležena 200. godišnjica puštanja vode u njegovokorito dugo 100,5 kilometara (s pet prevodnica), pa setek ove godine priprema prigodan skup – da se barobeleži dvovekovni jubilej njegovog komercijalnogkoriš
ć
enja. A re
č
 je o evropski zna
č
ajnomvodoprivrednom objektu, koji se lepo vidi i na fotosimaameri
č
kih kosmonauta snimljenim s Meseca. Mnogi ga
č
ak smatraju kanalom koji je stvorio Vojvodinu ipovezao Srbiju s centralnom Evropom, još po
č
etkomXIX veka.
PUSTINJA
: Naime, malo je poznato da je Vojvodina, ta"žitnica" Srbije i Jugoslavije, gotovo iz ni
č
ega stvorena ljudskom pame
ć
u i politi
č
kim iekonomskim planom na mo
č
varnom i bolesnom terenu, prakti
č
no bez stanovništva, još pre samodve stotine godina, a još manje je poznato da su glavni projektanti, nekada najve
ć
eghidromelioracionog poduhvata u Jugoisto
č
noj Evropi, projektanti velikog Francovog kanala, kanalaDunav-Tisa, bila dva brata – Jožef i Gabor Kiš (naši istoriografi su njihova imena preveli sa Josif iGavrilo)Veliki ba
č
ki kanal na neki na
č
in "proizveo" je ne samo ekonomsku bazu današnje Vojvodine ve
ć
 jeneosporno u direktnoj vezi i s višenacionalnim karakterom Vojvodine. Do danas traju raspraveme
đ
u istori
č
arima je li kanal gra
đ
en da bi se osigurala materijalna baza za opstanak nema
č
kogkolonizovanog stanovništva Apatina, Sombora, Crvenke, Kule, Vrbasa, Srbobrana i Be
č
eja ili suova mesta kolonizovana u XVIII veku da bi se obezbedila radna snaga za izgradnju kanala i zavelike hidromelioracione radove koji bi od pokrajine oko Dunava i Tise napravili prehrambenubazu
č
itave Habsburške monarhije. Strategijski razlog u prvom kolonizacionom planu, Mersijevomplanu, pa i u nešto kasnijem Kotmanovom planu, kako smatra dr Borislav Jankulov (a to mišljenjezastupaju i ma
đ
arski istori
č
ari), nalagao je da Nemci katolici što pre stvore populacioni klin i da seu Vojvodini užlebe izme
đ
u starih antiaustrijskih saveznika – Turaka i Ma
đ
ara, a da se tako
đ
e stvorii privredna podloga za vo
đ
enje daljih ratova protiv Turske i za prodiranje Austrije preko Balkanana istok.Ovo mišljenje ne deli Živko Vladisavljevi
ć
, ve
ć
 u prvi plan kao razlog kolonizacije stavljanedostatak radne snage za obradu ogromnih plodnih prostora i za velike hidroregulacione radove
reme - Veliki ba
č
ki kanal 200. godišnjica: Vidi se s Mesecahttp://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=320548&print=yes1
од
 414.6.2014 17:38
 
koje je bilo neophodno izvesti da bi se podvodna zemlja osposobila za zemljoradnju. Taj zadatako
č
igledno nisu mogli izvesti "ve
č
ito na boj spremni i naoružani" Srbi, koji su se u ove krajevedoselili 1690. godine predvo
đ
eni patrijarhom Arsenijem III
Č
arnojevi
ć
em. U tom smislu,Vladisavljevi
ć
 podse
ć
a da su grani
č
arske porodice morale raditi zemlju pod pretnjom batinanja, što je znak da nisu bile motivisane za proizvodnju viška hrane, a nisu bile ni za melioracione radove jer je za njih ionako suve zemlje bilo dovoljno.Po Miloševu i Dimitrijevi
ć
u, zbog
č
estih ratova i velikih mo
č
vara te nezdrave klime, u Ba
č
koj iBanatu krajem XVII veka gustina naseljenosti nije prelazila 2,3 stanovnika po kvadratnomkilometru, a, na primer, u južnoj Ba
č
koj mo
č
vare su zauzimale 54 odsto ukupne površine (usevernoj Ba
č
koj 35 odsto). Prema ma
đ
arskim istori
č
arima Babošu i Majeru, koje citira SlavkoBogdanovi
ć
, tisko plavno podru
č
 je bilo je široko 60-70 kilometara, pa se izme
đ
u retkih naseljasaobra
ć
aj odvijao uglavnom
č
amcima jer je u Banatu
č
ak 500.000 katastarskih jutara naj
č
ć
e bilopod vodom. Nikola Mirkov smatra da su Turci posle osvajanja Ba
č
ke i Banata namerno upropastilisve dotadašnje (istina nedovoljne) vodoprivredne objekte, to jest, da su namerno stvarali mo
č
vareda bi lakše zaustavili evropske vojske. Vojvodinu su tada pokrivali beskrajni trstici i rojevi insekata,voda je bila nezdrava, zaraze su rasterale stanovništvo, pa je ona na pojedinim kartama obeležavanakao "deserta" (pustinja). Vasa Staji
ć
, citiraju
ć
i ma
đ
arskog istori
č
ara Rajsiga, navodi podatak da je1720. godine u Ba
č
koj bilo tek oko 30.000 stanovnika.
BRA
Ć
A
 
KIŠ
: Kako je došlo do gradnje velikog kanala? Nikola Petrovi
ć
 je me
đ
u prvim jugoslovenskim istori
č
arima uo
č
io povezanost prosve
ć
enog apsolutizma Habsburške imperije imerkantilisti
č
ke ideologije razvoja u potezima Be
č
a u XVIII veku na podru
č
 ju današnje Vojvodine.U našem habsburškom slu
č
aju Leopold I 1670. godine osniva privilegovanu Trgova
č
ku orijentalnukompaniju, Karlo VI proglašava 1717. godine slobodu plovidbe Jadranom, proglašava Trst i Rijeku1719. slobodnim lukama, a 1723. od ugarskog sabora traži da se izrade projekti velikih kanala kojibi povezali Dunav i Tisu. Nešto kasnije, 1750. godine, Marija Terezija osniva Privilegovanukompaniju Trst-Rijeka, a zatim pokre
ć
e istraživanja (Maksimilijan Fremo) kako bi se regionsrednjeg Podunavlja saobra
ć
ajno povezao s ovim jadranskim lukama. Carica po
č
injehidromelioracione radove i gradnju kanalske mreže u Banatu kako bi se omogu
ć
ila veza izme
đ
utemišvarske privilegovane trgova
č
ke kompanije, koja je osnovana 1759, i jadranskih i dunavskihluka na zapadu i severu Monarhije (preko Tise ili Dunava, Save i Kupe). To je istorijski ambijent ukome se gotovo nužno, rekli bi deterministi, u glavama bra
ć
e Kiš pojavila ideja gradnje velikogkanala i u kome je ona postala stvarnost.Stariji od bra
ć
e Kiš, Jožef, ro
đ
en je 18. marta 1748. godine u oficirskoj porodici u Budimu. Datumro
đ
enja tri godine mla
đ
eg brata Gabora nije poznat. Jožef se za inžinjerca obu
č
io na akademiji uBe
č
u, a zajedno s bratom posle školovanja duže vreme boravio je u Engleskoj gde je baš tadagra
đ
en razgranat sistem plovnih kanala. Kada je napustio vojsku, Jožef je kao hidrotehni
č
kiinženjer na Dunavu prvo radio kod Bratislave, a kasnije je premešten u centralnu Ba
č
ku. Prvinjegov vodoprivredni poduhvat bilo je dreniranje blatišta oko Sivca, Kule i Vrbasa izme
đ
u 1875. i1877. godine. Mere
ć
i nivoe vode na širem prostoru, uo
č
io je da izme
đ
u kote Dunava kod Ba
č
kogMonoštra i kote Tise kod Ba
č
kog Gradišta, na razdaljini od oko 100 kilometara, postoji razlika odsedam metara i 27 centimetara. Palo mu je na pamet da bi se izgradnjom jednog kanala na tompravcu plovni put preko Dunava – od rumunske soli i banatskih njiva do tržišta u Pešti i Be
č
u -mogao skratiti za preko 230 kilometara. Tako je ro
đ
ena ideja koja
ć
e se 12. decembra 1791. godinesložiti u predstavku caru Leopoldu II, s tvrdnjom da je plan kanala ta
č
no pripremljen i snimljen onjihovom trošku, i u kojoj je opisana "velika korist koju
ć
e od njega imati trgovina, fabrike,manufakture, i njegov doprinos ovoj, po svom položaju i kvalitetu zemlje, tako lepoj pokrajini".Posle izvesnog natezanja, na preporuku izvesnog Kempelena, pronalaza
č
a govorne mašine išahovskog robota, jednog inteligentnog, obrazovanog i veštog prevaranta, car Franc II odobrio je 2.
reme - Veliki ba
č
ki kanal 200. godišnjica: Vidi se s Mesecahttp://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=320548&print=yes 
од
 414.6.2014 17:38
 
avgusta 1792. gradnju kanala bra
ć
e Kiš, a oni su s državnim erarom zaklju
č
ili ugovor o gradnji 27.marta 1793. godine. Za gradnju je osnovana Privilegovana brodarska kompanija u Be
č
u, prvoakcionarsko društvo u Habsburškoj monarhiji. Radovi za koje je trebalo na
ć
i preko 3000 radnika,što je bilo najteže, odvijali su se uz mnogo muka, kako tehni
č
kih, tako i finansijskih. Bra
ć
a Kiš suunapred pokušala da ugarskoj vladi predlože i
č
itav sistem valorizacije kanala, pa su predložilisvojevrstan mehanizam robnih rezervi koji bi u Kraljevini "zauvek spre
č
ili skupo
ć
u i glad iobezbedili neprekidan izvoz poljoprivrednih proizvoda". Me
đ
utim, posle mnogo sukoba unutarkompanije, bra
ć
a Kiš su smenjena s položaja polovinom 1797. godine, a kanal je gra
đ
evinskizavršilo novo rukovodstvo juna 1801. godine. Gotovo ceo XIX vek
ć
e u Vojvodini biti obeleženekonomskim napretkom koji je doneo veliki kanal, ali i politi
č
kim, pa i oružanim borbama zakontrolu dobiti od tog napretka.Kada je Franc II 1792. overio odluku o izgradnji kanala Dunav-Tisa (i odobrio da on ponesenjegovo ime) doneta je još jedna odluka zna
č
ajna za ekonomsku istoriju podunavske monarhije. On je prihvatio da izgradnju i ekploataciju dobije Privilegovano kraljevsko brodarsko društvo sasedištem u Be
č
u, prvo akcionarsko društvo privatnog kapitala u Habsburškoj monarhiji (o
č
emu je27. marta 1793. prvo potpisan ugovor izme
đ
u Ugarske komore i projektanata, a nešto kasnijezamenjen ugovorom države s kompanijom). Bez obzira na to što je državni erar u slu
č
ajuPrivilegovane brodarske kompanije na 50 upla
ć
enih akcija, s prikupljenim kapitalom od 500.000forinti, sam dodao kredit od 200.000 forinti – pre po
č
etka gradnje kanala Dunav-Tisa, niko u tovreme nije mogao imati ni elementarnu garanciju da
ć
e pokrenuti poduhvat doista opravdatio
č
ekivanja i donositi svojim akcionarima izme
đ
u osam i deset odsto dividende godišnje, tokom 25godina koncesije.
VODENA
 
INFRASTRUKTURA
: Zanimljivo je da je u ovom poduhvatu na teritoriji Ugarske, od50 akcija s glasom u skupštini akcionara, 36 akcija bilo u rukama austrijskih aristokrata i magnata,a samo pet ma
đ
arskih magnata držalo je 14 akcija. Ako, dakle, pogledamo strukturu kapitala zaosnivanje Prve brodarske kompanije koja je kretala u gradnju kanala Dunav-Tisa, vidimo da je 80odsto angažovanih sredstava (ra
č
unaju
ć
i i subvencioni zajam Be
č
kog dvora) ušlo iz austrijskihizvora. Sli
č
an odnos zadržao se i prilikom dodatnog zaduživanja ove kompanije posle 1798. godinekada je postalo jasno da
ć
e predra
č
unska vrednost radova od oko 900.000 forinti biti dalekopremašena – i kada je do kraja gradnje angažovano ukupno oko 4.000.000 forinti. Kako prime
ć
ujeNikola Petrovi
ć
, dobar deo tog kapitala prelio se na prostor današnje Vojvodine iz centralnih izapadnih zemalja Habsburške imperije i bitno je uticao na koli
č
inu novca u opticaju, dao snažanpodsticaj trgovini i cirkulaciji robe i novca, dakle, formiranju unutrašnjeg tržišta i me
đ
usobnompovezivanju pojedinih regiona srednjeg Podunavalja.Ovako veliki poduhvat, bez obzira na to što je, sigurno veoma doprineo pove
ć
anju ratarskeproizvodnje u ovim krajevima i omogu
ć
io život kolonizovanom podru
č
 ju, ipak je bio "iznadteku
ć
ih mogu
ć
nosti" samog regiona. Privilegovana brodarska kompanija bila je stalno u gubicimaiako joj je dvor dodatno omogu
ć
io zakup
č
etiri velika pribrežna komorska imanja, pa su se poisteku dvadesetpetogodišnje koncesije,
č
itavih 15 godina rastezali pregovori izme
đ
u erara, koji nijehteo da preuzme poslovanje kompanije, i vo
đ
stva te kompanije, koje je gledalo da se otarasi ve
ć
zapuštenog kanala pošto nije bilo u stanju da za njegovo održavanje prikupi amortizaciona sredstva.Posle Austro-ugarske nagodbe 1867. godine, kanal je odlukom ugarskog sabora od 1870. godineustupljen na eksploataciju Stefanu Tiru (na 75 godina), pod uslovom da osnuje akcionarskukompaniju koja
ć
e rekonstruisati i produžiti kanal. Ovaj bivši ma
đ
arski revolucionar i general iz1848. uspeo je da osnuje akcionarsko društvo
Frances
 
canal
 
company
 s kapitalom od 13, 5 milionaforinti, ali je 78 odsto vlasništva u tom društvu pripadalo engleskom kapitalu, a samo 28 odsto jezadržala ma
đ
arska vlada. Ta, u suštini, engleska kompanija eksploatisala je kanal Dunav-Tisa (aliga i produžila za 69 km) sve do 1945. godine - dakle, i za sve vreme postojanja Kraljevine
reme - Veliki ba
č
ki kanal 200. godišnjica: Vidi se s Mesecahttp://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=320548&print=yes3
од
 414.6.2014 17:38

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->