VREME 607, 22. avgust 2002.

/ VREME
Veliki baki kanal 200. godinjica:
Vidi se s Meseca
Poznati veliki baki kanal Dunav-Tisa, koji je izgraen pre dva veka i koji je
kasnije postao okosnica itavog hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav, u velikoj
meri i sada "rastereuje" Dunav od visokih voda. Uprkos tome on se u
tekuoj "poplavnoj krizi" uopte ne spominje
udnija od preutkivanja trenutnog znaaja kanala jeste
injenica da juna prole godine uopte nije adekvatno
obeleena 200. godinjica putanja vode u njegovo
korito dugo 100,5 kilometara (s pet prevodnica), pa se
tek ove godine priprema prigodan skup da se bar
obelei dvovekovni jubilej njegovog komercijalnog
korienja. A re je o evropski znaajnom
vodoprivrednom objektu, koji se lepo vidi i na fotosima
amerikih kosmonauta snimljenim s Meseca. Mnogi ga
ak smatraju kanalom koji je stvorio Vojvodinu i
povezao Srbiju s centralnom Evropom, jo poetkom
XIX veka.
PUSTINJA: Naime, malo je poznato da je Vojvodina, ta
"itnica" Srbije i Jugoslavije, gotovo iz niega stvorena ljudskom pameu i politikim i
ekonomskim planom na movarnom i bolesnom terenu, praktino bez stanovnitva, jo pre samo
dve stotine godina, a jo manje je poznato da su glavni projektanti, nekada najveeg
hidromelioracionog poduhvata u Jugoistonoj Evropi, projektanti velikog Francovog kanala, kanala
Dunav-Tisa, bila dva brata Joef i Gabor Ki (nai istoriografi su njihova imena preveli sa Josif i
Gavrilo)
Veliki baki kanal na neki nain "proizveo" je ne samo ekonomsku bazu dananje Vojvodine ve je
neosporno u direktnoj vezi i s vienacionalnim karakterom Vojvodine. Do danas traju rasprave
meu istoriarima je li kanal graen da bi se osigurala materijalna baza za opstanak nemakog
kolonizovanog stanovnitva Apatina, Sombora, Crvenke, Kule, Vrbasa, Srbobrana i Beeja ili su
ova mesta kolonizovana u XVIII veku da bi se obezbedila radna snaga za izgradnju kanala i za
velike hidromelioracione radove koji bi od pokrajine oko Dunava i Tise napravili prehrambenu
bazu itave Habsburke monarhije. Strategijski razlog u prvom kolonizacionom planu, Mersijevom
planu, pa i u neto kasnijem Kotmanovom planu, kako smatra dr Borislav Jankulov (a to miljenje
zastupaju i maarski istoriari), nalagao je da Nemci katolici to pre stvore populacioni klin i da se
u Vojvodini ulebe izmeu starih antiaustrijskih saveznika Turaka i Maara, a da se takoe stvori
i privredna podloga za voenje daljih ratova protiv Turske i za prodiranje Austrije preko Balkana
na istok.
Ovo miljenje ne deli ivko Vladisavljevi, ve u prvi plan kao razlog kolonizacije stavlja
nedostatak radne snage za obradu ogromnih plodnih prostora i za velike hidroregulacione radove
Vreme - Veliki baki kanal 200. godinjica: Vidi se s Meseca http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=320548&print=yes
1 4 14.6.2014 17:38
koje je bilo neophodno izvesti da bi se podvodna zemlja osposobila za zemljoradnju. Taj zadatak
oigledno nisu mogli izvesti "veito na boj spremni i naoruani" Srbi, koji su se u ove krajeve
doselili 1690. godine predvoeni patrijarhom Arsenijem III arnojeviem. U tom smislu,
Vladisavljevi podsea da su graniarske porodice morale raditi zemlju pod pretnjom batinanja, to
je znak da nisu bile motivisane za proizvodnju vika hrane, a nisu bile ni za melioracione radove jer
je za njih ionako suve zemlje bilo dovoljno.
Po Miloevu i Dimitrijeviu, zbog estih ratova i velikih movara te nezdrave klime, u Bakoj i
Banatu krajem XVII veka gustina naseljenosti nije prelazila 2,3 stanovnika po kvadratnom
kilometru, a, na primer, u junoj Bakoj movare su zauzimale 54 odsto ukupne povrine (u
severnoj Bakoj 35 odsto). Prema maarskim istoriarima Babou i Majeru, koje citira Slavko
Bogdanovi, tisko plavno podruje bilo je iroko 60-70 kilometara, pa se izmeu retkih naselja
saobraaj odvijao uglavnom amcima jer je u Banatu ak 500.000 katastarskih jutara najee bilo
pod vodom. Nikola Mirkov smatra da su Turci posle osvajanja Bake i Banata namerno upropastili
sve dotadanje (istina nedovoljne) vodoprivredne objekte, to jest, da su namerno stvarali movare
da bi lake zaustavili evropske vojske. Vojvodinu su tada pokrivali beskrajni trstici i rojevi insekata,
voda je bila nezdrava, zaraze su rasterale stanovnitvo, pa je ona na pojedinim kartama obeleavana
kao "deserta" (pustinja). Vasa Staji, citirajui maarskog istoriara Rajsiga, navodi podatak da je
1720. godine u Bakoj bilo tek oko 30.000 stanovnika.
BRAA KI: Kako je dolo do gradnje velikog kanala? Nikola Petrovi je meu prvim
jugoslovenskim istoriarima uoio povezanost prosveenog apsolutizma Habsburke imperije i
merkantilistike ideologije razvoja u potezima Bea u XVIII veku na podruju dananje Vojvodine.
U naem habsburkom sluaju Leopold I 1670. godine osniva privilegovanu Trgovaku orijentalnu
kompaniju, Karlo VI proglaava 1717. godine slobodu plovidbe Jadranom, proglaava Trst i Rijeku
1719. slobodnim lukama, a 1723. od ugarskog sabora trai da se izrade projekti velikih kanala koji
bi povezali Dunav i Tisu. Neto kasnije, 1750. godine, Marija Terezija osniva Privilegovanu
kompaniju Trst-Rijeka, a zatim pokree istraivanja (Maksimilijan Fremo) kako bi se region
srednjeg Podunavlja saobraajno povezao s ovim jadranskim lukama. Carica poinje
hidromelioracione radove i gradnju kanalske mree u Banatu kako bi se omoguila veza izmeu
temivarske privilegovane trgovake kompanije, koja je osnovana 1759, i jadranskih i dunavskih
luka na zapadu i severu Monarhije (preko Tise ili Dunava, Save i Kupe). To je istorijski ambijent u
kome se gotovo nuno, rekli bi deterministi, u glavama brae Ki pojavila ideja gradnje velikog
kanala i u kome je ona postala stvarnost.
Stariji od brae Ki, Joef, roen je 18. marta 1748. godine u oficirskoj porodici u Budimu. Datum
roenja tri godine mlaeg brata Gabora nije poznat. Joef se za ininjerca obuio na akademiji u
Beu, a zajedno s bratom posle kolovanja due vreme boravio je u Engleskoj gde je ba tada
graen razgranat sistem plovnih kanala. Kada je napustio vojsku, Joef je kao hidrotehniki
inenjer na Dunavu prvo radio kod Bratislave, a kasnije je premeten u centralnu Baku. Prvi
njegov vodoprivredni poduhvat bilo je dreniranje blatita oko Sivca, Kule i Vrbasa izmeu 1875. i
1877. godine. Merei nivoe vode na irem prostoru, uoio je da izmeu kote Dunava kod Bakog
Monotra i kote Tise kod Bakog Gradita, na razdaljini od oko 100 kilometara, postoji razlika od
sedam metara i 27 centimetara. Palo mu je na pamet da bi se izgradnjom jednog kanala na tom
pravcu plovni put preko Dunava od rumunske soli i banatskih njiva do trita u Peti i Beu -
mogao skratiti za preko 230 kilometara. Tako je roena ideja koja e se 12. decembra 1791. godine
sloiti u predstavku caru Leopoldu II, s tvrdnjom da je plan kanala tano pripremljen i snimljen o
njihovom troku, i u kojoj je opisana "velika korist koju e od njega imati trgovina, fabrike,
manufakture, i njegov doprinos ovoj, po svom poloaju i kvalitetu zemlje, tako lepoj pokrajini".
Posle izvesnog natezanja, na preporuku izvesnog Kempelena, pronalazaa govorne maine i
ahovskog robota, jednog inteligentnog, obrazovanog i vetog prevaranta, car Franc II odobrio je 2.
Vreme - Veliki baki kanal 200. godinjica: Vidi se s Meseca http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=320548&print=yes
2 4 14.6.2014 17:38
avgusta 1792. gradnju kanala brae Ki, a oni su s dravnim erarom zakljuili ugovor o gradnji 27.
marta 1793. godine. Za gradnju je osnovana Privilegovana brodarska kompanija u Beu, prvo
akcionarsko drutvo u Habsburkoj monarhiji. Radovi za koje je trebalo nai preko 3000 radnika,
to je bilo najtee, odvijali su se uz mnogo muka, kako tehnikih, tako i finansijskih. Braa Ki su
unapred pokuala da ugarskoj vladi predloe i itav sistem valorizacije kanala, pa su predloili
svojevrstan mehanizam robnih rezervi koji bi u Kraljevini "zauvek spreili skupou i glad i
obezbedili neprekidan izvoz poljoprivrednih proizvoda". Meutim, posle mnogo sukoba unutar
kompanije, braa Ki su smenjena s poloaja polovinom 1797. godine, a kanal je graevinski
zavrilo novo rukovodstvo juna 1801. godine. Gotovo ceo XIX vek e u Vojvodini biti obeleen
ekonomskim napretkom koji je doneo veliki kanal, ali i politikim, pa i oruanim borbama za
kontrolu dobiti od tog napretka.
Kada je Franc II 1792. overio odluku o izgradnji kanala Dunav-Tisa (i odobrio da on ponese
njegovo ime) doneta je jo jedna odluka znaajna za ekonomsku istoriju podunavske monarhije. On
je prihvatio da izgradnju i ekploataciju dobije Privilegovano kraljevsko brodarsko drutvo sa
seditem u Beu, prvo akcionarsko drutvo privatnog kapitala u Habsburkoj monarhiji (o emu je
27. marta 1793. prvo potpisan ugovor izmeu Ugarske komore i projektanata, a neto kasnije
zamenjen ugovorom drave s kompanijom). Bez obzira na to to je dravni erar u sluaju
Privilegovane brodarske kompanije na 50 uplaenih akcija, s prikupljenim kapitalom od 500.000
forinti, sam dodao kredit od 200.000 forinti pre poetka gradnje kanala Dunav-Tisa, niko u to
vreme nije mogao imati ni elementarnu garanciju da e pokrenuti poduhvat doista opravdati
oekivanja i donositi svojim akcionarima izmeu osam i deset odsto dividende godinje, tokom 25
godina koncesije.
VODENA INFRASTRUKTURA: Zanimljivo je da je u ovom poduhvatu na teritoriji Ugarske, od
50 akcija s glasom u skuptini akcionara, 36 akcija bilo u rukama austrijskih aristokrata i magnata,
a samo pet maarskih magnata dralo je 14 akcija. Ako, dakle, pogledamo strukturu kapitala za
osnivanje Prve brodarske kompanije koja je kretala u gradnju kanala Dunav-Tisa, vidimo da je 80
odsto angaovanih sredstava (raunajui i subvencioni zajam Bekog dvora) ulo iz austrijskih
izvora. Slian odnos zadrao se i prilikom dodatnog zaduivanja ove kompanije posle 1798. godine
kada je postalo jasno da e predraunska vrednost radova od oko 900.000 forinti biti daleko
premaena i kada je do kraja gradnje angaovano ukupno oko 4.000.000 forinti. Kako primeuje
Nikola Petrovi, dobar deo tog kapitala prelio se na prostor dananje Vojvodine iz centralnih i
zapadnih zemalja Habsburke imperije i bitno je uticao na koliinu novca u opticaju, dao snaan
podsticaj trgovini i cirkulaciji robe i novca, dakle, formiranju unutranjeg trita i meusobnom
povezivanju pojedinih regiona srednjeg Podunavalja.
Ovako veliki poduhvat, bez obzira na to to je, sigurno veoma doprineo poveanju ratarske
proizvodnje u ovim krajevima i omoguio ivot kolonizovanom podruju, ipak je bio "iznad
tekuih mogunosti" samog regiona. Privilegovana brodarska kompanija bila je stalno u gubicima
iako joj je dvor dodatno omoguio zakup etiri velika pribrena komorska imanja, pa su se po
isteku dvadesetpetogodinje koncesije, itavih 15 godina rastezali pregovori izmeu erara, koji nije
hteo da preuzme poslovanje kompanije, i vostva te kompanije, koje je gledalo da se otarasi ve
zaputenog kanala poto nije bilo u stanju da za njegovo odravanje prikupi amortizaciona sredstva.
Posle Austro-ugarske nagodbe 1867. godine, kanal je odlukom ugarskog sabora od 1870. godine
ustupljen na eksploataciju Stefanu Tiru (na 75 godina), pod uslovom da osnuje akcionarsku
kompaniju koja e rekonstruisati i produiti kanal. Ovaj bivi maarski revolucionar i general iz
1848. uspeo je da osnuje akcionarsko drutvo Frances canal company s kapitalom od 13, 5 miliona
forinti, ali je 78 odsto vlasnitva u tom drutvu pripadalo engleskom kapitalu, a samo 28 odsto je
zadrala maarska vlada. Ta, u sutini, engleska kompanija eksploatisala je kanal Dunav-Tisa (ali
ga i produila za 69 km) sve do 1945. godine - dakle, i za sve vreme postojanja Kraljevine
Vreme - Veliki baki kanal 200. godinjica: Vidi se s Meseca http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=320548&print=yes
3 4 14.6.2014 17:38
Jugoslavije kada je on dobio novo prigodno ime: postao je Kanal kralja Petra I, a to ime dato je i
privilegovanoj kompaniji koja je osnovana 1923. godine. Socijalistika Jugoslavija e ga temeljno
obnoviti i dograditi u hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav po projektu naeg uvenog hidrologa Nikole
Mirkova.
Investicije u vojvoansku zemljinu i vodnu "infrastrukturu", dakle, u poslednja tri veka bile su
ogromne. Prema podacima dr arka Miloeva, 1720. godine bare i movare zahvatale su 35 odsto
povrine Vojvodine, dok danas pokrivaju samo 0,8 odsto povrine. Od 1718. godine do danas u
Vojvodini je iskopano preko 20.000 kilometara odvodnih kanala, s desetak hiljada mostova,
propusta i crpnih stanica, a uz reke i kanale izgraeno 1300 kilometara odbrambenog nasipa.
D. Boarov

Copyright 1998-2014 Vreme, Beograd
Vreme - Veliki baki kanal 200. godinjica: Vidi se s Meseca http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=320548&print=yes
4 4 14.6.2014 17:38