Politika ponerologija - nauni studij o prirodi zla

Andrew M. Lobaczewski
Politika ponerologija
Nauna studija o prirodi zla prilagoenog za politike svrhe
Originalni naslov knjige Political Ponerolog! " A science on the nature o# evil adjusted #or political
purposes
Prijevod Arja$ %oran$ &ragan i 'oris
PREDGOVOR UREDNIKA

Nastoj biti kao planina Fujimori. S tako vrstim i irokim podnojem da te ni najai
potres ne moe pokrenuti. Toliko visok da ti i najvia dostignua beznaajnih ljudi
izgledaju nitavno iz tvoje perspektive. ada ti je um tako visoko kao planina Fujimori!
tek onda moe vidjeti stvari sasvim jasno. " moe vidjeti sve sile koje su na djelu u
oblikovanju doga#aja i ne samo onih koje se doga#aju u tvojoj neposrednoj blizini.$

njiga koja je pred vama! najvjerovatnije je jedna od najvanijih knjiga koje ste ikad
proitali. % stvari! sasvim sam sigurna u to. &ez obzira na to tko ste! kojeg ste spola i
kojoj etnikoj grupi ili na'ionalnosti pripadate! vi ste svakako u nekom momentu svog
ivota osjetili na vlastitoj koi dodir ili neumoljivi stisak hladne ruke (la. )oe stvari se
deavaju dobrim ljudima! to je injeni'a.
*to je (lo+ ,istorijski! pitanje zla je uvjek bilo teoloko pitanje. -enera'ije teologa
napisale su itave biblioteke u pokuaju da opravdaju postojanje jednog .obrog &oga koji
je kreirao nesavren svijet. Sv. /ugustin pravi razliku izme#u moralnog zla$0 mislei na
zlo koje ljudi ine po svom izboru! znajui da ine pogreno i prirodnog zla! mislei na
nepogode koje se jednostavno deavaju 0 1atalne bolesti! katastro1e poput vulkana!
poplava! uragana i sl.
" na kraju! tu je i ono to autor ove knjige! /ndrej )oba'ze2ski! naziva
makroso'ijalnim zlom$0 zlo toliko veliko da ovladava 'ijelim na'ijama i drutvima u
'iklusu koji se uvijek iznova ponavlja od drevnih vremena. ,istorija ljudskog roda!
ukoliko je sagledamo objektivno! zaista je grozna stvar.
&olest i propadanje sudbina su svih ljudi! kako siromanih! tako i bogatih! kako
slobodnih! tako i robova! kako mladih! tako i starih! kako dobrih! tako i zlih ljudi. 3vo se
deava sa takvom nepredvidljivou i bez ikakvog oiglednog smisla.
%vijek iznova! ovjek je gledao kako mu usjevi i stoka bivaju uniteni suom i
boleu. -ledao je kako se oni koje voli mue pod napadom bolesti ili ljudske okrutnosti.
-ledao je kako mu se ivotno dijelo mrvi pod naletom doga#aja na koje nema nikakvog
upliva.
,istorija kao znanost kroz svoje razliite dis'ipline daje nam pogled na ovjeanstvo
koji je u sutini gotovo neprihvatljiv. 4redatorske migra'ije gladnih plemena! sva
osvajanja i unitavanja kroz prethistoriju! zatim barbarizam srednjeg vijeka! krvoprolie
kriarskih ratova katolike 5vrope protiv nevjernika$ sa &liskog "stoka! nevjernika koji
su im u stvari braa! uasavajui teror "nkvizi'ije ija je glad za krvlju ugaena krvlju
sveta'a i muenika i na kraju ,olokaust i svi geno'idi modernog doba. 6atovi! glad i
boletine i dalje haraju svijetom i nisu nita manje zastraujui nego nekada. Sad moda i
vie.
Sve ovo doprinosi osjeaju potpune bespomonosti protiv onog to 7ir'ea 5liade
naziva 0 Teror ,istorije.
Neki e rei! sada je sve to prolost! ovjeanstvo je ulo u novu 1azu! nauka i
tehnologija doveli su nas skoro do prestanka svih tih patnji. 8eina ljudi vjeruje da ovjek
evoluira! da drutvo evoluira. 3ni vjeruju da sada imamo kontrolu nad svojom okolinom i
zlom koje iz nje vreba! ili barem da emo to postii kada -eorge &ush i njegovi pijuni
napokon dobiju beskrajni rat protiv terorizma. &ilo to to ne ide u prilog ovoj ideji
reinterpretira se ili ignorira.
Nauka nam je dala mnogo divnih darova! svemirski program! T8! peni'ilin! laser!
sul1a0preparate i sve ostalo to bi na ivot trebalo uiniti lagodnijim. Na alost! na ivot
i dalje nije uope lagodan. % stvari! moe se rei da se nikada prije ovjeanstvo nije
toliko pribliilo samom rubu svog totalnog unitenja. Ni na personalnom nivou stvari nisu
nita bolje! zrak koji udiemo i voda koju pijemo sistematski se truju. Naa hrana puna je
supstan'i koje vrlo malo doprinose njenoj hranjivoj vrijednosti ali su zato jako tetne po
nae zdravlje. Stres i napetost prihvaeni su kao normalni aspekti ivota! iako postoje
dokazi da je upravo stres odgovoran za smrt velikog broja ljudi. )judi danas gutaju
nevjerovatne koliine pilula i tableta! pilule za spavanje! pilule da bi se probudili! tablete
da bi zavrili odre#eni posao! zatim tablete da bi se opustili. 4rosjeni stanovnik zemlje
troi vie para na pilule nego na odjeu! hranu! obrazovanje ili bilo koji drugi proizvod
odnosno uslugu.
Na drutvenom nivou! mrnja! zavist! pohlepa i me#uljudske razmiri'e stalno se
uveavaju. Stopa kriminala raste bre nego popula'ija. (ajedno sa ratovima! raznim
prevratima i politikim istkama! milioni ljudi diljem svijeta su bez odgovarajue hrane i
krova nad glavom.
%z sve ovo sue! poplave! glad! bolesti! te ostale prirodne nepogode i dalje uzimaju
ogromni danak u ivotima.
ada ovjek promatra svoju povijest onakvom kakva stvarno jeste! neumoljivo mu se
namee zakljuak da se nalazi u raljama odre#enog entiteta koji je potpuno indi1erentan
prema ljudskoj patnji i mukama. %vijek iznova! iste muke snalaze ljudski rod i ovo se
ponavlja iz milenija u milenijum. Totalna koliina ljudske patnje je zastraujua stvar.
7ogli bi pisati do kraja svijeta! dok ne potroimo okean tinte i brda papira i opet nikada
ne bismo do kraja uspjeli opisati ovaj teror. 3vu zvijer nepredvidive katastro1e koja je
uvjek bila s nama. 9er otkad ljudsko sr'e pumpa toplu krv kroz naa krhka tijela koja
neopisivom ivotnom ljepotom ude za svim to je ispravno i puno ljubavi! kezea!
vrebajua i prikradajua zvijer nesvjesnog zla se oblizuje u iekivanju slijedee gozbe
terora i patnje. 3d poetka vremena! ova misterija ljudskog roda! ovo ainovo prokletsvo
je sa nama. roz povjest je uvijek odzvanjao isti vapaj : 7oja kazna je isuvie velika;
" tako kada je sagledao svu neloginost i jad stanja u kojem se nalazi! drevni ovjek
je razvio kosmogonike teorije ne bi li opravdao svu okrutnost i abera'ije te traginosti
svoje historije. "stina je u pravilu i generalno! da je ovjek sasvim nemoan kada su u
pitanju kosmike i geoloke katastro1e a ve dugo postoji uvjerenje da obian ovjek ne
moe uiniti nita da sprijei vojne ak'ije! so'ijalnu nepravdu! osobne i porodine
tragedije kao i svu silu raznih napada na njegovu egzisten'iju koji su toliko brojni da je
nemogue ovdje nabrajati sve 1aktore te sile.
3vo bi se moglo promijeniti. njiga koja je pred vama dae vam mnoge odgovore o
zlu naeg svijeta. 3vo nije samo knjiga o makroso'ijalnom zlu! ovo je knjiga o zlu koje
susreemo u svakodnevnom ivotu! jer u sutini ova dva zla i nisu odijeljena jedno od
drugog.
.ugotrajna i sistematska akumula'ija svakodnevnog zla neizbjeno vodi ka 8elikom
(lu koje unitava vie ljudi negoli bilo koji drugi 1enomen na ovom planetu.
3va knjiga je tako#er i prirunik za preivljavanje! zaista ovo je moda jedna od
vanijih knjiga koje ste ikada proitali. Naravno! osim ako niste psihopata.
7oda ete se upitati 0 akve veze ima psihopatija sa personalnim ili
makroso'ijalnim zlom+ -otovo svakakve. &ilo da ste toga svjesni ili ne! va ivot
svakoga dana dodiruje neki od aspekata uti'aja psihopatije u svijetu. (ahvaljujui ovim
saznanjima pruit e vam se prilika da shvatite da u stvari postoji jako puno toga to
moemo uiniti u vezi sa so'ijalnim i makroso'ijalnim zlom! a svakako prva stvar koju
moemo uiniti jest da ponemo uiti o ovim 1enomenima. 4oznata uzrei'a : <3no to
ne znam ne moe me povrijediti! u sluaju psihopatije i njenih e1ekata na ovaj svijet
sasvim sigurno ne vai! ono to ne znate vas de1intivno moe povrijediti.
.anas rije psihopat$ obino priziva u pamenje sliku serijskog uboji'e .r. ,anibala
)e'ter0a iz 1ilma ad jaganj'i utihnu. 7oram priznati da je to sa mnom bio sluaj.
7e#utim! ono to nisam znala jest da psihopate mogu izgledati sasvim normalno$ i
kulturno$. 3ve lek'ije bolno sam nauila na svojoj koi i one su zabiljeene na drugim
mjestima! ono to je vano jest da su ovo bile moda najvanije lek'ije u mom ivotu.
)ek'ije koje su mi omoguile da prevazi#em blokadu koju sam imala u vezi sa
per'ep'ijom svijeta koji me okruuje i onih koji ga naseljavaju.
*to se tie ovih blokada u per'ep'iji! mislim da moram navesti da sam provela =>
godina studirajui psihologiju! historiju! kulturu! religiju! mitove i tzv. <paranormalno.
8eliki broj godina provela sam bavei se hipnoterapijom i to mi je dalo jako dobar
uvid na koji nain i na kojem dubokom nivou 1unk'ionira ljudski mozak. %nato tom
znanju kod mene su postojala jaka uvjerenja! odre#eni skupovi ideja o ljudskim biima.
3ve ideje bile su sasvim pogrene! gotovo svetogrdne i na sreu moje istraivanje
psihopatije ih je sasvim rasprilo.
9ednom sam ak napisala sljedee?
7oja praksa mi je pokazala da velika veina ljudi eli initi dobro! misliti lijepe
misli! iskusiti lijepe stvari i donositi odluke koje vode ka dobrim stvarima i oni to stalno
rade. ada veina ljudi tako postupa 0 to se onda dovraga doga#a u ovom svijetu+;$
4riznajem! bila sam naivna. 3tkad sam ovo napisala nauila sam puno novih stvari!
me#utim! ak i tada bila sam svjesna kako na vlastiti um moe biti upotrebljen da bi nas
prevario.
.akle! koja su to bila moja uvjerenja koja su me uinila rtvom psihopate+
4retpostavljam! prvo je bilo to to sam iskreno vjerovala da su svi ljudi u osnovi
dobri i da ele initi dobro! misliti lijepe misli @$
7e#utim! vrlo brzo se ispostavilo da ovo nije istina. To sam shvatila ne samo ja! nego
i 'ijela istraivaka grupa i ovo saznanje kao i sve one loe stvari koje su meni Ai ostalima
meni bliskimB bile uinjene! podstakle su nas da ponemo sa istraivanjem psiholoke
literature da bismo mogli razumjeti ono to nam se dogodilo.
%koliko postoji psiholoka teorija koja moe objasniti svirepo i nasilno ponaanje!
rtvi takvog ponaanja svakako bi pomoglo da se upozna s tom in1orma'ijom! kako ne bi
provela vei dio svog ivota u agoniji duevnog bola i srdbe. " ponaosob! ako postoji
teorija koja bi nam pomogla da shvatimo kakve to rijei i djela mogu premostiti podjele
me#u ljudima! ispraviti nesporazume : takav 'ilj nam se tako#er uinio vrijednim. " tako
smo poeli na detaljni rad prvo sa temom nar'isoidnosti!$ koja nas je zatim odvela do
studije o psihopatiji.
Naravno nismo odmah zapoeli sa dijagnosti'iranjem i etiketama. 4oeli smo sa
pretraivanjem literature kako bismo nali bilo to to bi nam moglo pomoi da shvatimo
unutranji svijet ljudskog bia! zapravo grupe ljudskih bia. -rupu ljudskih bia!
pre'iznije reeno 0 koja je potpuno osakaena. &ia koja su sasvim drugaija od svega s
im smo se prije susretali. 4ronali smo da su ovakva ljudska bia zastupljena u znatnom
broju! i da : sudei prema najnovijim istraivanjima! oni prouzrokuju mnogo vie tete
ljudskom drutvu! nego bilo koja druga tzv. mentalna bolest$. 7artha Stout! koja je
predano radila sa rtvama psihopata pie?
(amislite! ukoliko to ikako moete! nemati savjesti. Niti trunku savjesti! nikakve
osjeaje krivnje ili aljenja! bez obzira ta god da uradite! nikakvog osjeaja za dobrobit
nepoznatih ljudi! prijatelja! pa ak i lanova 1amilije. (amislite da vas nikada ne mue
osjeaji srama! ni jednog trenutka u ivotu! bez obzira na to koliko ste sebini! lijeni!
tetni za druge ili nemoralni.
(amislite da vam je kon'ept odgovornosti potpuno nepoznat! osim kao jedan teret
kojeg drugi olako prihvaaju! kao neke naivne budale.
%koliko ste sve ovo uspjeli zamisliti jo dodajte svemu i sposobnost da sakrijete od
drugih ljudi injeni'u da se vaa psiha znatno razlikuje od njihove. &udui da svatko
jednostavno prihvaa da je savjesnost univerzalna pojava me#u ljudskim biima!
sakrivanje vae prave prirode ne predstavlja gotovo nikakav problem.
Nema tih osjeaja krivi'e i sramote koji vas mogu zaustaviti! a drugi vas nikada nee
prozvati zbog vae hladnokrvnosti. 3va ledena krv koja tee u vaim venama je toliko
bizarna! toliko strana osobnom iskustvu veine ljudi da e rijetko bilo tko posumnjati
kakvi ste vi u stvari.
Nema toga to ne moete uiniti i ova prednost nad ostalim ljudima koje ograniava
njihova savjest najee ostaje neotkrivena.
ako biste u tom sluaju ivjeli svoj ivot+
*to ete uraditi s tom svojom tajnovitom prednosti nad ostalim ljudima+
3dgovor na ovo pitanje ovisi o tome kakve su vae elje! budui da svi ljudi nisu isti.
Cak i beskrupulozni nisu svi isti. Neki ljudi : bez obzira da li imaju savijest ili ne :
pre1eriraju lagodan ivot rukovo#en inertnou. .rugi su puni jakih ambi'ija.
Neki ljudi su briljatni i talentirani! neki su ogranieni i tupavi! a velika veina! bez
obzira na to da li imaju savjest ili ne! nalaze se negdje izme#u ove dvije krajnosti. 4ostoje
osobe koje motivira e# za krvlju i osobe koje nemaju takvih apetita.
%koliko vas ne sprijee silom! nema toga to niste sposobni uiniti.
%koliko ste ro#eni u pravo vrijeme! imate pristup porodinom bogatstvu i spe'ijalni
talenat za raspirivanje mrnje kod drugih ljudi! vrlo lako moete postii ubistva velikog
broja naivnih ljudi. %z dovoljno nov'a! ovo moete postii iz daljine! udobno se zavaliti u
svoju 1otelju i gledati svoje djelo sa zadovoljstvom.
)udo i zastraujue; " istinito : kod otprilike DE popula'ije@.
Smatra se da su anorektiki poremeaji u uzimanju hrane zastupljeni kod otrpilike
=.D=E ljudi i ovo se obino smatra epidemijskim propor'ijama. "pak! kao to vidimo! ova
brojka je neto nia nego stopa zastupljenosti psihopata. Teki poremeaji koji se
klasi1i'iraju kao izo1renija javljaju se kod svega FE popula'ije! to je jedna etvrtina
zastupljenosti psihopatije. Gentar za kontrolu bolesti u %S/ smatra da je zastupljenost
raka debelog 'rijeva zabrinjavajue velika$. / zastupljenost ovog oboljenja je F>> puta
manja od zastupljenosti antiso'ijalnog poremeaja linosti.
8isoka zastupljenost so'iopatije u ljudskom drutvu ima jak e1ekat na sve koji ive na
ovoj planeti! ak i na one od nas koji nisu bili kliniki traumatizirani. 3vih DE popula'ije
sisa krv iz naih emotivnih odnosa! naih bankovnih rauna! naih postignua! naeg
samopouzdanja! mira na zemlji.
"pak! veina ljudi ne ini nita zbog ovog poremeaja! ukoliko i ine! onda je ta ak'ija
ograniena na nasilne psihopate! uboji'e! serijske uboji'e i masovne uboji'e! ljude koji su
oigledno prekrili zakon vie puta. 3bino ih tada osu#ujemo na smrt.
7e#utim! obino nismo ni svjesni velikog broja nenasilnih so'ijalnih psihopata me#u
nama! ljudi koji nisu oigledni prekrio'i zakona i protiv kojih na zakonski sistem prua
malo zatite.
8eina nas ne moe ni zamisliti da postoji bilo kakva veza izme#u orkestriranja
etnikog geno'ida npr. i nonalantnog laganja svom e1u! odnosno! kolegi! ali psiholoka
povezanost ne samo da je tu! nego je zastraujua. Sasvim jednostavno! veza izme#u ova
dva naizgled vrlo razliita akta je nedostatak unutranjih mehanizama koji nas amaraju
Aemotivno govoreiB kad god uinimo neto to vidimo kao nemoralno! neetino! sebino.
8eina nas se osjea krivim kada pojede posljednji komadi torte sa tanjura! ne
moemo niti zamisliti kako bi se osjeali kada bismo metodino i namjerno povre#ivali
druge ljude.
3ni koji uope nemaju savjesti su zasebna grupa! bez obzira na to da li su ubojstveni
tirani ili samo okrutne so'ijalne tetoine.
4risustvo ili odsustvo savjesti je duboka ljudska podjela! vjerovatno znaajnija nego
inteligen'ija! rasa ili spol.
3no to razlikuje so'iopata koji ivi od rada drugih od so'iopata koji povremeno
opljaka poneku radnju! ili ono to razlikuje so'iopata koji je obini ugnjetava od onog
koji je uboji'a! nije nita drugon nego so'ijalni status! ambi'ija! intelekt! krvoednost ili
jednostavno splet okolnosti! odnosno! prilika.
3no to razlikuje veinu ovih ljudi od nas je jedna potpuna rupa u njihovoj psihi!
tamo gdje bi trebala postojati najrazvijenija od svih ljudskih 1unk'ija.$
Na poetku naeg istraivakog projekta nismo imali na raspolaganju ovu knjigu .r.
Stout0ove. "mali smo! me#utim! na raspolaganju djela 6oberta ,are0a! ,erveH Gle'kleH0a!
-uggenbuhl0Graig0a i drugih. 7e#utim! ova djela nisu se previe pribliavala problemu
postojanja velike grupe psihopata koji ive me#u nama i koji nikada ne bivaju uhvaeni
prilikom krenja zakona. 3nih koji ne ubijaju ili ako to i uine! ne bivaju uhvaeni. 3nih
koji ine tetu svojoj 1amiliji! poznani'ima i stran'ima.
8e dugo vremena! veina eksperata za mentalno zdravlje zasniva svoje djelovanje na
pretpostav'i da psihopate dolaze iz siromanih sredina! iz djetinjstva u kojem su
zlostavljani na ovaj ili onaj nain. 3va postavka se konano ozbiljno revidira u posljednje
vrijeme. ao to )oba'ze2ski istie u njegovoj knjizi! postoji odre#ena zabuna izme#u
4sihopatije i /ntiso'ijalnog 4siholokog 4oremeaja ili So'iopatije. 6obert ,are
naglaava da postoji veliki broj psihopata koji su tako#er i anti0so'ijalni$! me#utim!
postoji i veliki broj onih koji nikada nisu kalasi1i'irani kao anti0so'ijalni ili so'iopate;
.rugim rijeima oni mogu biti doktori! odvjetni'i! sudije! poli'aj'i! kongresmeni!
predsjedni'i korpora'ija koji otimaju od siromanih i daju bogatima! pa ak i predsjedni'i
drava.
9edan skoranji rad ASalekin! Trobst! rioukova! I>>DB! sugerira da psihopatija postoji
u naem drutvu ak i u veem broju nego to je to itko ikad mogao zamisliti?
4sihopatija! prvobitno de1inirana po Gle'kleH0u AFJDFB nije ograniena samo na
umjeanost u ilegalne aktivnosti ve obuhvata i takve karakterne osobine kao to su
manipulativnost! neiskrenost! ego'entrinost i nedostatak krivi'e. 3ve karakteristike nai
emo ne samo kod kriminala'a nego i kod suprunika! roditelja! e1ova! odvjetnika!
politiara! da nabrojimo samo neke. Nae istraivanje zastupljenosti psihopatije me#u
akademskom popula'ijom sugerira da bi moda KE ili vie od ispitivanog uzorka moglo
biti karakterizirano kao psihopate! te da velika veina ispitanika pripada mukom rodu
Avie od F na F> mukara'a! dok je kod ena ta brojka 0 F na F>>B.
4sihopatija dakle moe biti karakterizirana kao ispoljavanje tenden'ije prema
domina'iji i hladnoi. Liggins AFJJKB daje saetak svih prijanjih raznovrsnih istraivanja
u kojem indi'ira da su takve individue sklone ljutnji i irita'iji! te da jako naginju
iskoritavanju drugih. 3bino su ovakve osobe arogantne! manipulativne! 'inine!
egzibi'ionistiki nastrojene! u potrazi za senza'ijama! makijavelijanski tipovi!
osvetoljubivi i zainteresirani samo za svoju korist.
.ok sebi pridaju ljubav i vanost! smatrajui se visoko vrijednim! drugima ne pridaju
tu istu ljubav i status i vide ih kao nedostojne i bezvrijedne. 3vakva karakteriza'ija je
sasvim u skladu sa svim karakteristikama psihopatije koje se obino navode.
Nae istraivanje pokuavalo je odgovoriti na neka osnovna pitanja koja se odnose na
strukturu psihopatije u tzv. ne01orenzikim okolnostima. " tu se vraamo na Gle'kleH0ev
AFJDFB originalni naglasak na psihopatiju kao karakternu osobinu ne samo me#u
kriminal'ima ve i me#u uspjenim lanovima naeg drutva.
3no to smo zakljuili je slijedee?

AaB 4sihopatiju indi'ira kombina'ija dominantnih i hladnih interpersonalnih
karakteristika
AbB 4sihopatija je prisutna u drutvu u veoj mjeri nego to se to misli
A'B 4sihopatija se rijetko preklapa sa drugim poremeajima linosti
Sasvim je jasno da je potrebno sprovesti jo mnogo istraivanja da bi se razumjeli
1aktori koji razlikuju kriminalnog psihopatu od onog koji ne kri zakone.
)oba'ze2ski se bavi injeni'om da postoje razliiti tipovi psihopata. 9edan tip! koji je
moda i najsmrtonosniji od svih jest tzv. esen'ijalni ili sutinski psihopata. )oba'ze2ski
nam ne daje detaljna uputstva ve pokuava dokuiti ta se deava unutar samog
psihopate.
7artha Stout smatra da se psihopate! kao i bilo tko drugi ra#aju sa osnovnim eljama!
stremljenjima! svi#anjima i nesvi#anjima! to objanjava zato su neki od njih lijeni'i ili
predsjedni'i! dok su drugi sitni lopovi ili silovatelji.
3miljen$! *armantan$! "nteligentan$! &ritak$! "mpresivan$! "zaziva
pouzdanje$! 8eliki uspjeh kod dama$ : ovako Gle'kleH opisuje veinu svojih subjekata
istraivanja u knjizi 7aska 6azumnosti. "zgleda unato tome to veina njihovih djela
svjedoi o neodgovornosti i destruktivnosti! psihopate esto imaju veliki broj kvaliteta
poeljnih kod normalnih ljudi.
Njihovo glatko samopouzdanje 1unk'ionira kao jedan natprirodni magnet za normalne
ljude koji itaju knjige za jaanje svog samopouzdanja ili trae pomo psihologa da bi bili
sposobni za neoptereenu interak'iju s drugim ljudima. 4sihopat za razliku od njih! nikad
ne pati od neuroza! ne sumnja u sebe! nikad ne osjea duevnu bol i tako lii na ono to
normalni$ ljudi ele biti. Cak i kada nisu previe aktivni! psihopate su uvijek magnet za
ene$.
Gle'kleH0eva poetna hipoteza je da psihopat pati od dubokog i neizljeivog
a1ektivnog de1ekta. %koliko zaista bilo to osjea! onda su to emo'ije najpovrnije vrste.
% stanju je uiniti to god eli! rukovo#en najobinijim hirom! zato to ga posljedi'e
tog istog ina koje bi ispunile obinog ovjeka sramotom! samo0prezirom i neugodnou!
nikada ne mue.
Gle'kelH smatra da je psihopatija prilino rairena u drutvu. Njegovi sluajevi
ukljuuju primjere psihopata koji generalno 1unk'ioniraju normalno u drutvu kao
businessman0i! lijeni'i! pa ak i psihijatri.
.anas neki istraivai vide kriminalnu psihopatiju koja se esto smatra anti0
so'ijalnim poremeajem linosti! kao jedan ekstrem posebnog tipa linosti. Smatram da je
puno korisnije karakterizirati kriminalne psihopate kao neuspjene psihopate.
9edan istraiva! /lan ,arrington! ide toliko daleko da tvrdi da je psihopat novi tip
ovjeka kojeg su iznjedrili pritis'i modernog ivota.
Naravno! prevaranti i hotapleri su uvjek postojali ali u prolosti glavna preokupa'ija
je bila usmjerene a na identi1ika'iju neuspjenih a nikad na identi1ika'iju psihopata. Sada
se to promijenilo. Sada nam prijeti super:so1isti'irana moderna varali'a koja zna to radi!
i radi to tako dobro da nitko ni ne primjeti. .a! psihopate vole svijet biznisa.
.istan'iran od drugih! hladno je vidio njihove strahove i elje te ih je manipulirao
kako je htio. Takav ovjek ne mora zavriti u zatvoru. %mjesto da ubija druge on moe
postati tajkun koji e ubijati druge kompanije! otputati ljude umjesto da ih ubija!
komadati njihove 1unk'ije umjesto njihovih tijela.
4osljedi'e biznis0kriminaliteta na obine ljude su okantne. riminolog -eorge
&ennett kae? M3va vrsta kriminala ini =>E svih sluajeva! vie nego bilo koja druga
posebna kategorija.M
4oenta je u tome da! po svemu sudei! novu masku trezvenosti za psihopatu
podjednako predstavlja trodijelno business0odjelo! isto kao i razbojnika maska i pitolj.
,arington kae? M.anas imamo psihopatu u vi#enim krugovima! on vie nije gubitnik.M 3n
'itira Lilliama rasnera! kada kae? M4sihopate jako dobro prolaze u beskrupuloznim
poslovima prodaje jer za njih predstavlja posebno zadovoljstvo izvui se sa takvim neim!
a nemaju nikakvu savjest u vezi sa svojim klijentimaM. Nae drutvo koje postaje sve vie
materijalistiko! te je <uspjeh po bilo koju 'ijenu! postala krilati'a mnogih businessmen0
a. Tipini psihopat 'vijeta u ovakvoj okolini i obino je vi#en kao business0heroj.
Nasuprot tome! studija ambulatornih psihopata ili onog to zovemo <4sihopat iz
vaeg dvorita! jedva da je i zapoeta.
8rlo malo se zna o sub0kriminalnim psihopatama. Neki istraivai smatraju da je
vano studirati psihopatiju ne kao patoloku kategoriju! nego kao generalnu karakteristiku
linosti u drutvu kao 'ijelini. .rugim rijeima! psihopatija se sve vie priznaje kao manje
vie razliit tip ovjeka.
Gle'kleH u stvari sugerira da su psihopate ljudi u svakom pogledu! osim jednog 0
nedostaje im dua. " ovo ih ini vrlo e1ikasnim mainama. Takve maine mogu pisati
skolastike radove! imitirati rijei emo'ija ali s vremenom postane jasno da njihove rijei
ne prate njihova djela. 6adi se o tipu ljudi koji npr. tvrdi da je potpuno skrhan alou a
onda odu na neku zabavu da bi zaboravili. 4roblem je to oni zaista i zaborave.
&udui da su vrlo e1ikasne maine! poput kompjutora oni mogu vriti veoma
kompleksne radnje koje e od drugih izmamiti potporu koja im je potrebna. Na ovaj
nain! veina psihopata se popne veoma visoko u ivotu. Tek s vremenom! njihovi
suradni'i ponu shvaati da se oni penju ljestvi'om uspjeha nemilosrdno gazei prava
drugih. Cak i kada su potpuno indi1erentni prema pravima i interesima svojih suradnika !
oni su kod drugih sposobni izazvati povjerenje i pouzdanje.
4sihopat ne vidi nikakvu greku u svojoj psihi ili neki razlog za promjenu.
)oba'ze2ski se bavi problemom psihopatije i njenog znatnog doprinosa
makroso'ijalnom zlu. Njenoj sposobnosti da se ponaa kao jedna siva eminen'ija u
pozadini osnovne strukture naeg drutva. 3no to je vrlo vano je injeni'a da ovakav
jak utje'aj dolazi od relativno malog dijela ovjeanstva. 4reostalih J>E ljudskih bia
nisu psihopate.
/ ovih J> E ljudi dobro znaju da neto nije u redu; 4roblem je to jednostavno ne
mogu to jasno identi1i'irati! ne mogu tono naslutiti o emu se radi. " zato to to nisu u
stanju! oni misle da ne mogu nita uiniti u vezi s tim! da je to jednostavno tako i da je to
moda nain kojim bog kanjava ljude.
3no to se u stvari zaista doga#a! kako e nam )oba'ze2ski opisati u ovoj knjizi! to
je da psihopate! kao virulentni patogeni organizmi unutar tijela! napadaju tamo gdje smo
najslabiji i 'ijelo drutvo biva gurnuto u situa'ije koje neizbjeno dovode do tragedije i
uasa velikih razmjera.
Film 7atriks! dodirnuo je mnoge ba zbog toga to daje primjer mehanistike klopke
u kojoj se ljudi mogu nai zarobljeni! klopke iz koje je nemogue pobjei! zbog toga jer
misle da svatko iz njihove okoline mora biti isti kao i oni : emotivno! spiritualno ili u bilo
kojem drugom pogledu. " to samo zato to neko izgleda kao ovjek.
6obert Ganup u svom radu So'ijalno Sposobni 4sihopata! daje nam primjer kako
psihopate imaju utje'aj na preostali dio ljudskog drutva! navodei tzv. Nlegalni argumentM.
)egalni /rgument je temelj naeg drutva. %vjereni smo da je neto so1isti'irani prin'ip
drutvene pravde. / to neto je u stvari jedan veoma lukavi trik nametnut normalnim
ljudima od strane psihopata! kako bi ih bolje kontrolirali.
6azmislite malo o tome? )egalni argument zasniva se na prin'ipu da je onaj tko je
najspretniji u koritenju pravne strukture s 'iljem da bi ljude uvjerio u neto! istovremeno
i onaj kome vjerujemo. 3vaj Mlegalni argumentM je postepeno nametnut kao dio nae
kulture i kada on napadne nae privatne ivote! mi nismo ni svjesni dinamike koja se
ovdje deava. 5vo o emu se tu zapravo radi.
)judska bia su naviknuta smatrati da i druga ljudska bia : u najmanju ruku 0 nastoje
initi ispravne stvari! biti dobri! poteni i pravini$. " tako! vrlo esto niti ne zastanemo
da bismo se upitali da li je osoba koja je ula u na ivot zaista dobar ovjek$. ada do#e
do sukoba! automatski preuzimamo gore spomenuti Olegalni argumentM i podrazumjevamo
da je u bilo kojem kon1liktu jedna strana djelimino u pravu! na jedan nain! kao to je i
druga strana djelimino u pravu! na drugi nain. 4odrazumjevamo da moemo 1ormirati
miljenje koja je strana uglavnom u pravu a koja uglavnom u krivu. (bog nae
naviknutosti na norme Olegalnog argumenta!M im do#e do nekog kon1likta! automatski
emo pretpostaviti da istina lei negdje izme#u dvije zava#ene strane.
3vdje bi nam moglo pomoi malo matematike logike.
4retpostaviemo da je u razmiri'i jedna strana nevina! potena i da govori istinu.
Sasvim je oevidno da laganje ne ini nita dobro nevinoj osobi. oje lai nevina osoba
moe izgovoriti u tom sluaju+ 9edina mogunost je da prizna da je neto uinila .
S druge strane! za onoga tko je kriv laganje moe donjeti samo korist. 3n moe
izjaviti da Nneto nije uinioM i optuiti drugoga za takvo djelo. ada dobar laov
majstorski izvrne istinu! nevina osoba e izgledati jako loe! naruito ukoliko je nevina
osoba potena i priznaje svoje greke.
3snovna pretpostavka da istina lei negdje u sredini izme#u dvije zava#ene strane! u
stvari! uvijek daje prednost strani koja lae. 3vo neminovno rezultira prednou na strani
onih koji lau! odnosno! psihopata. / sam in davanja svjedoanstva pod prisegom nije
nita drugo nego 1arsa. %koliko je osoba laov! nita joj nee znaiti prisega da e govoriti
istinu. S druge strane prisega ima snaan e1ekt na iskrene svjedoke.
" opet! prednost je na strani laljiv'a.
.akle osnovna postavka je da psihopate imaju jasnu prednost nad ljudskim biima sa
razvijenom savjeu i osjeajima. "zgleda da su savjest i osjeaji povezani sa apstraktnim
kon'eptima MbudunostiM i MdrugihM. 3vdje se! u stvari! radi o Oprostorno0vremenskimM
kon'eptima. 7oemo osjeati strah! saosjeanje! tugu! itd. zato to smo u stanju zamiljati
apstraktne kon'epte! zamiljati budunost na osnovu naih vlastitih iskustava iz prolosti!
kao to moemo zamiljati Okon'epte doga#ajaM na milion razliitih naina. 7oemo sebe
vidjeti u tim zamiljenim doga#ajima iako su oni izvan nas i to u nama izaziva odre#ene
osjeaje. Ne moemo uiniti neto to e nekog povrijediti! zato to moemo zamisliti
kako bi bilo da to netko uini nama! tj. kako bismo se mi tada osjeali. .rugim rijeima! u
stanju smo se sa drugim individuama identi1i'irati ne samo prostorno Anego i u vremenuB.
"zgleda da psihopate ovo nisu u stanju. (a njih je MzamiljanjeM u smislu povezivanja
slika izme#u sebe i drugih nemogue.
Naravno! oni mogu imitirati osjeaje ali jedini stvarni osjeaji koje oni izgleda imaju
su osjeaji predatorske gladi$ za onim to ele. Tako oni osjeaju potrebuPelju kao
ljubav i ukoliko im je ovo uskraeno! oni e rei da nisu voljeni. *tovie! ova perspektiva
kroz potrebuPelju pretpostavlja da je jedino glad$ psihopata stvarna! a sve to se nalazi
izvan psihopate nije stvarno! osim ukoliko to nije pogodan material za konzuma'iju od
strane psihopate. 7oe li se to iskoristiti i moe li mi to neto omoguiti+$ jedina su
pitanja o kojima psihoate razmiljaju. Sve ostalo podre#eno je tim pitanjima.
%kratko! psihopata je predator. %koliko se prisjetimo kako izgleda interak'ija
predatora i njegovog plijena u ivotinjskom 'arstvu! moemo dobiti odre#enu sliku ta se
nalazi iza maske razumnosti$ koju nosi psihopata. ao to ivotinjski predator razvija
sve mogue taktike za vrebanje plijena! njihovo odvajanje od krda! pribliavanje i
onemoguavanje njihovog otpora! tako i psihopata konstruira sve mogue naine
kamu1lae0rijeima i svojim izgledom! laima i manipula'ijama! ne bi li to bolje
asimilirao svoj plijen.
" to nas dovodi do vanog pitanja : ta u stvari psihopata zaista eli od svojih rtvi+ %
sluaju nov'a i moi! nije teko vidjeti to psihopata eli. /li u mnogim sluajevima! kao
npr. u ljubavnim vezama ili lanim prijateljstvima! nije tako lako ustanoviti za im u stvari
udi psihopata. &ez da previe odlutamo u spiritualne pekula'ije : to je uradio Gle'kleH
0 moemo rei da se ini da psihopata uiva gledajui druge kako pate. ao to normalni
ljudi uivaju gledajui druge ljude sretnim ili inei stvari koje e kod drugih izazvati
osmjeh! psihopat uiva u suprotnom.
Tko god da je promatrao maku kako se igra s miem! prije nego to ga ubije i
pojede! vjerovatno je pomislio kako se maka zabavlja$ mijim vratolomijama i ne moe
niti zamisliti uas i patnju mia. % tom sluaju maka nije kriva za bilo kakav zli
predumiljaj. 7i umire! maka je sita i to je priroda.
7e#utim! u najveem broju sluajeva psihopate na kraju ne pojedu svoju rtvu.
Naravno postoje i ekstremni sluajevi kada se interak'ija zavri upravo tako.
anibalizam u ljudskom drutvu ima dugu povijest. 7e#utim! u svakodnevnom ivotu
psihopate ne idu do kraja da tako kaemo. /jdemo onda opet pogledati situa'iju make i
mia ali ovaj put drukijim oima. 3vaj put se upitajmo? moe li biti isuvie jednostavno
objanjenje da se maka jednostavno zabavlja gledajui mia kako pokuava pobjei+
.a li u ovoj dinami'i postoji neto vie od onoga to moemo vidjeti+ (ato bi
ovakvo ponaanje bilo evolu'ijom ugra#eno u maku+ .a li je mi ukusniji nakon to
kemijske molekule straha preplave njegovo malo tijelo+ .a li prestravljenost ini mia
delikatesom+

3vo sugerira da moramo pristupiti problemu psihopata iz neto drugaije perspektive.
3no to zaista znamo je da veina ljudi nakon interak'ije sa psihopatama i
nar'isodima poslije toga redovno prijavljuje osjeaj kao da im je isisana energija!
zbunjenost a veoma esto prisutno je i pogoranje zdravlja. .a li u ovome lei objanjenje
zato se psihopate uputaju u ljubavne odnose$ koji ne mogu rezultirati ni u kakvoj
materijalnoj koristi+; .a li ovdje u stvari dolazi do konzuma'ije rtvine energije+;
3vo ne moemo sa sigurnou odgonetnuti . 7oemo promatrati! teoretizirati!
pekulirati i postavljati hipoteze. /li na kraju! samo rtva moe ustanoviti to je izgubila
kroz dinamiku ovakvog odnosa. / ovo je esto mnogo ee nego materijalna korist.
Sve upuuje na to da su psihopate : derai dua ili psiho1agi.
% proteklih nekoliko godina mnogi psiholozi i psihijatri! te razni drugi zaposleni na
podruju mentalnog zdravlja! poinju sve vie pridavati vanost ovim problemima kako bi
objasnili stanje u kojem se trenutno nalazi na svijet! te mogunost da postoji bitna razlika
u mentalnoj strukturi individua kao to su -.L. &ush i tzv. Neokonzervativ'i i ostatka
popula'ije.
njiga .r. Stout0ove! do tanina opisuje kako ovakve osobe nemaju karakteristike
osoba koje obino poznajete.
% svakom sluaju! ak i bez ovog njenog rada! u vrijeme dok smo prouavali ovu
materiju! postalo nam je sasvim jasno da se sa ovim 1enomenom susreo svatko u veoj ili
manjoj mjeri u nekom trenutku svog ivota. Tako#er smo shvatili da psiholoki pro1ili koji
su se pri tom iskristalizirali pre'izno opisuju individue koje trae pozi'ije vlasti! naruito
u politi'i i ekonomiji. 3vo nije nova ideja ali zaista je nismo uzimali ozbiljno sve dok
nismo uoili obras'e njihovog ispoljavanja i prepoznali ih u ponaanju brojnih povjesnih
linosti a kasnije i kod -.L. &usha i lanova njegove administra'ije.
Trenutne statistike kazuju da je u svijetu znatno vie psiholoki bolesnih osoba! nego
zdravih. %koliko uzmete prosjeni uzorak osoba u bilo kojem ivotnom segmentu! nije
teko uoiti da znatan broj ljudi ispoljava patoloke simptome u veoj ili manjoj mjeri.
Tako ni politika nije izuzetak. 7e#utim! ova injeni'a je uasna zbog toga to patologija
kod ljudi koji su na vlasti moe imati katastro1alne posljedi'e za sve ljude kojima vladaju.
" tako smo se odluili pozabaviti ovim 1enomenom i objaviti rezultate na internetu.
ada je material objavljen! poela su pristizati pisma itala'a zahvalnih to smo im
pomogli da razumiju to se u stvari doga#a u svijetu koji izgleda kao da je potpuno
poludio. Nama se odmah uinilo da ovo ima epidemijske razmjene i u odre#enom smislu
: bili smo u pravu.
%koliko osoba sa vrlo in1ektivnom bolesti preko posla dolazi u kontakt sa velikim
brojem ljudi! doi e do epidemije. Na isti nain! ukoliko je osoba na pozi'iji politike
vlasti psihopata! on ili ona e izazvati epidemiju kod ljudi koji sutinski nisu psihopate.
3vakve nae ideje nenadano su dobile potvrdu iz izvora o kojem nismo ni slutili. 3d
autora knjige koja je pred vama! /ndre20a )oba'ze2skog! dobili smo sljedei emailQ
4otovana -ospodo!
preko mog kompjutora doao sam do vaeg "straivakog 4rojekta o 4sihopatiji.
7oram vam rei da radite posao od nepro'jenjive vanosti za budunost svih na'ija@
9a sam prilino ostarjeo kliniki psiholog . 4rije D> godina uestvovao sam u tajnom
istraivanju prave prirode i psihopatologije makro0so'ijalnog 1enomena zvanog
omunizam. 3stali uesni'i bili su nauni'i iz jo starije genera'ije i sada vie nisu sa
nama.
9edna duboka studija prirode psihopatije ispostavila se kao nunost da bismo uope
mogli pokuati razumjeti ovaj 1enomen.
.osta toga to vi radite! radili smo i mi tada. 9a u vam rado omoguiti pristup
vrijednom naunom dokumentu koji e vam pomoi u daljnjem radu. 6adi se o mojoj
knjizi 4olitika 4onerologija : Nauka o prirodi zla u politi'i. 3vu knjigu tako#er moete
nai u knjini'i kongresa! kao i u nekim univerzitetskim i javnim knjini'ama.
%koliko ste zainteresirani! rado u vam poslati kopiju.
S potovanjem
Andrew M. Lobaczewski

&ez razmiljanja sam odgovorila da bih rado proitala ovu knjigu. " dobila sam je
nakon nekoliko tjedana.
Citajui je! sa svakom novom stranom bila sam svjesnija da u svojim rukama drim
kroniku sputanja u pakao! trans1orma'ije i trijum1alnog povratka svijetu sa znanjem o
tom istom paklu. (nanjem koje je od nepro'jenjive vanosti za sve nas! naruito u
sadanjem trenutku! kada se ini da slian pakao prijeti da prodre 'ijeli planet. 6izik koji
su na sebe preuzeli ovi nauni'i je za mnoge od nas neshvatljiv. 7nogi od njih bili su
mladi! tek zapoeli svoju karijeru kada su na'isti poeli gaziti 5vropu. 4reivjevi sve te
strahote doekali su Staljina i komuniste koji su zamijenili na'iste. 4reivjeli su strahote
koje mi koji se suprotstavljamo &ush0ovom 6ajhu ne moemo ni zamisliti.
&azirano na sindromu koji opisuje bolest! izgleda da e : naruito Sjedinjene .rave
a moda i 'ijeli svijet! uskoro ui u teak period takvog uasa da e ,olokaust drugog
svjetskog rata izgledati samo kao pokusni eksperiment.
3ni su proli kroz sve to i donijeli nam nazad in1orma'iju koja moe posluiti da
spasi nae ivote kao jedna mapa za naviga'iju u tami! koja je polako poela padati.
Laura Knight Jadzyk
Predgoor autora

4rije nego to stavim u ruke 'ijenjenog itao'a dijelo na kojem sam uglavnom radio u
sitne sate pred odlazak da teko zaradim kori'u kruha! moram se ispriati za odre#ene
nedostake koji su nastali usljed nepredvi#enih okolnosti.
3vi nedostat'i moraju biti ispravljeni u to nema sumnje! me#utim! najvanije je da
in1orma'ije na kojima je bazirana ova knjiga to prije ugledaju svijetlost dana.
(bog tih nedostataka itao'u dugujem objanjenje i moram opisati pod kakvim je
okolnostima ovaj rad obavljan. 3vo je u stvari trei rukopis koji sam uradio o istoj temi.
4rvi sam ba'io u kotao 'entralnog grijanja! upozoren na vrijeme da e nakon samo
nekoliko minuta usljediti pretres.
.rugu kopiju poslao sam u 8atikan jednom 'rkvenom velikodostojniku preko
amerikog turiste i od tada nemam nikakvu in1orma'iju to se sa njom zbilo.
3va duga povijest uinila je rad na treoj kopiji jo mukotrpnijim. 4rijanji paragra1i i
ve upotrebljene 1raze uvjek proganjanju um piev i ine planiranje kon'epta nove knjige
jos teim.
.va prijanja manuskripta bila su pisana prilino zakukuljenim jezikom namjenjenom
spe'ijalistima sa odre#enim obrazovanjem! naruito na polju psihopatologije.
Nepovratni gubitak prijanjih verzija znai i gubitak velikog broja statistikih
podataka i 1akata koji bi bili drago'jeni za svakog spe'ijalistu iz ovog polja psihologije.
%z to je izgubljeno i nekoliko analiza pojedinanih sluajeva.
Sadanja verzija sadri jedino statistike podatke koji su memorizirani usljed estog
ponavljanja ili one koji su mogli biti rekonstruirani sa zadovoljavajuom pre'iznou.
Tako#er su dodati oni poda'i koje sam smatrao neophodnim za prezenta'iju teme
itao'ima sa solidnim generalnim obrazovanjem! naruito onima iz politikih nauka i
politiarima.
-ajim nadu da e ovaj rad dosei iru publiku i posluiti kao baza za razumijevanje
savremenog svijeta i njegove povijesti. .a e posluiti itao'u za bolje razumijevanje
sebe! svojih susjeda! drugih naroda@moram napomenuti da je moj rad baziran na
rezultatima istraivanja mnogih autora od kojih su mi neki bili osobno nepoznati. Nain
na koji je knjiga komponirana onemoguuje pojedinano izraavanje zahvalnosti .
7oj rad se odvijao u 4oljskoj! daleko od aktivnih politikih i kulturnih 'entara. Tu
sam obavio seriju detaljnih testova i observa'ija koje su kombinirane sa generalnim
rezultatima brojnih drugih eksperimenata s 'iljem stvaranja jednog sveobuhvatnog djela
koje bi nam pomoglo u razumijevanju makroso'ijalnog 1enomena koji nas okruuje.
"me osobe koja je trebala obaviti 1inalnu sintezu bilo je tajna! to je i razumljivo za
tadanje uvjete. 4ovremeno bih dobio anonimne saetke rezultata istraivanja drugih
istraivaa u 4oljskoj i 7a#arskoj. Neki poda'i su i objavljeni jer sami za sebe nisu bili
sumnjivi i ove podatke moemo i dan danas pronai.
3ekivana sinteza svih istraivanja na kraju se ipak nije dogodila. Svi moji kontakti
postali su nedostupni usljed istki 4ost0Staljinovog doba. 4reostali nauni poda'i u mojim
rukama bili su nekompletni! pa ipak od nepro'jenjive vrijednosti. Trebalo mi je mnogo
godina usamljenikog rada da bih pretoio ove 1ragmente u razumljivu 'ijelinu!
popunjavajui rupe svojim vlastitim eksperimentima i istraivanjima.
7oje istraivanje sutinske psihopatije i njene uloge u makroso'ijalnim 1enomenima
ra#eno je paralelno ili kratko nakon istraivanja drugih. Njihovi zaklju'i doli su do
mene naknadno i samo potvrdili moje vlastite. 3no to je najosobnije u mom radu je
generalni kon'ept za novu naunu dis'iplinu pod nazivom : 4onerologija.
Sintezu sam uradio kako sam najbolje znao.
ao autor 1inalnog djela izraavam duboku zahvalnost svima koji su ini'irali
istraivanje! te ga sprovodili unato riziku za svoje karijere! zdravlje i ivote. Relio bih
odati potovanje svima onima koji su platili za ovo istraivanje svojim ivotima.
Nadam se da e ovaj rad ponuditi barem malu kompenza'iju za njihovu rtvu gdje
god da se oni danas nalaze.
Ne2 Sork! /ugust FJTD

Predgoor Izdanju Red Pill Press-a
4rolo je dvadeset godina otkad sam napisao ovu knjigu. % me#uvremenu sam postao
stara'. 9ednog dana! zahvaljujui kompjutoru doao sam u kontakt sa nauni'ima iz
Uuantum Future -rupe koji su me uvjerili da su okolnosti sazrele za to da moja knjiga
ugleda svijetlost dana i poslui ovjeanstvu. " tako je knjiga odtampana.
4osljednjih dvadeset godina bilo je prepuno raznovrsnih politikih doga#anja. Na
svijet se promijenio iz korijena djelovanjem 1enomena opisanih u mojoj knjizi. Nivo
znanja se dramatino poveao zahvaljujui naporima dobronamjernih ljudi. %nato tome
na svijet je daleko od is'jeljenja a osta'i teke bolesti su i dalje aktivni. &olest se
ponovno pojavila! ovaj put vezana za drukiju ideologiju. (akoni geneze zla i dalje
odraavaju posljedi'e na milione ljudi. 4olitikim 1enomenima koji ugroavaju mir
suprotstavljaju se vojna djelovanja. % manjim sluajevima ovakve pojave su osu#ene i
suzbijane od strane moralne nauke. 7e#utim! ukoliko se problemu ne pristupi uz
aplika'iju objektivnog znanja o samoj prirodi zla! svi uinjeni napori i oni koji se ine!
postaju beznaajni! pa ak i opasni. 3vo iz prostog razloga to ovakvi napori ne uzimaju u
obzir poznati medi'inski kredo : O"gnota nulla 'uratio morbid.M ANemoj ni pokuavati da
lijei ono to ne razumijeB.
4ad komunizma doao je uz veliku 'ijenu! sve one na'ije koje sada misle da su
slobodne! uskoro e ustanoviti da i dalje plaaju.
8jerovatno ete se upitati? zato ovaj rad eminentnih istraivaa na preven'iji irenja
bolesti makroso'ijalnog zla! dosad nije imao nikakve koristi.
To je duga pria.
9a sam bio proglaen za praktikanta opasne$ nauke u /ustriji od strane prijateljski
nastrojenog$ lijenika za kojeg se kasnije ispostavilo da je agent komunistike tajne
slube.
Svi kanali i mree u Ne2 Sork0u bili su mobilizirani s 'iljem onemoguavanja da se
in1orma'ije koje ova knjiga sadri uine dostupnim javnosti. 3vo je bilo strano saznanje
0 opresivni sistem koji sam izbjegao bio je jednako prisutan u Sjedinjenim .ravama! ali
puno bolje prikriven.
&ilo je krajnje demoralizirajue promatrati sistem sainjen od svjesnih i nesvjesnih
pijuna. -ledati ljude koji su vjerovali svojim razumnim prijateljima$ : ne znajui da se
radi o komunistikim agentima. Takvi ljudi su djelovali protiv mene s jakim patriotskim
nabojem. ao rezultat svega toga! morao sam prihvatiti 1iziki posao u dobu kada sam bio
spreman za penziju jer nije bilo drugog naina da preivim.
7oje zdravlje to nije moglo izdrati i dvije godine su bile izgubljene.
Tako#er mi je postalo jasno da ja nisam bio prvi koji je donio ovo znanje u /meriku!
zapravo bio sam trei! a moji prethodni'i doivjeli su istu sudbinu.
%nato svim ovim prilikama! istrajao sam i moja knjiga je konano zavrsena FJTD! te
paljivo prevedena na engleski jezik. 3ni koji su je proitali! o'ijenili su je kao jako
in1ormativnu$ ali ona nikada nije objavljena. (a urednike spe'ijalizirane za psihologiju
bila je previe ispolitizirana$! dok je za politike urednike sadravala isuvie psihologije
i psihopatologije. Na kraju! postalo jer sasvim oevidno da knjiga nije prola nevidljivu
inspek'iju$.
8rijeme politikog znaaja ove knjige nije prolo! njena nauna esen'ija ostaje
premanentno vrijedna i inspirativna. % vremenima koja dolaze! ona moe posluiti dobroj
svrsi! ukoliko je primjenjena na odgovarajui nain i proirena.
.odatna istraivanja u ovoj oblasti mogu doprinjeti novom razumijevanju problema
koji mue ovjeanstvo milenijumima. 4onerologija bi mogla posluiti kao moderna
nauna potpora ve postojeim moralnim naukama.
Tako bi ovaj rad mogao doprinjeti progresu ka univerzalnom miru.
%pravo iz toga razloga sam odluio pretipkati ve izblijedjeli manuskript nakon
gotovo I> godina. 3riginalni rad prezentiran u Ne2 Sork0u prije toliko godina! nije
pretrpio znatnije izmjene. .akle! on moe ostati kao svjedoanstvo opasnog rada
nekoli'ine prvoklasnih naunika i mene! obavljan u mranim i traginim vremenima! pod
tekim uvjetima a pri tom i dalje dobar nauni rad.
7oja je elja da se ovaj rad na#e u rukama onih koji su spremni nositi ovakav teret i
napredovati sa teorijskim istraivanjem ponerologije! dodati detaljne podatke da bi
zamjenili one koji su izgubljeni i primjeniti sve u praksi za dobro! kako pojedinanih!
ljudi! tako i svih na'ija.
.ugujem veliku zahvalnost g#i )auri nigh09adzHk i pro1. /rkadius 9ad'zHk0u! te
njihovim prijateljima za sranu podrku i razumijevanje! te njihov rad uloen u izdavanje
ove knjige.

Andrew M. Lobaczewski V 6zeszo2 0 4oljska! .e'embar I>>K
UVOD
(amolio bih itao'a da zamisli veliku dvoranu u staroj gotikoj zgradi univerziteta.
% toku naih studija puno puta smo tamo sluali predavanja vrsnih 1ilozo1a i
naunika.
3voga puta tamo su nas uputili pod prinudom! godinu dana prije diplomskog da bi
smo sluali predavanja indoktrina'ije koja su odnedavno uvedena.
(a katedrom se pojavio netko koga nitko nikada prije nije vidio! in1ormirajui nas da
e on odsada biti pro1esor.
&io je prilino elokventan ali u njegovom govoru nije bilo nieg naunikog. Nije
postojala nikakva razlika izme#u naunih i obinih kon'epta a granine ideje i zamisli
tretirao je kao mudrosti u koje ne treba sumnjati. Svakog tjedna! po devedeset minuta
obasipao nas je naivnom i tenden'ioznom paralogikom i patolokim vi#enjem realnosti.
4rema nama se odnosio sa prezirom i slabo prikrivenom mrnjom.
&udu'i da je svaki pokuaj ismijavanja mogao imati vrlo ozbiljne posljedi'e! morali
smo ga sluati s panjom i ozbiljnou.
%skoro su se pojavile glasine o podrijetlu ove osobe. .oao je iz krakovskog
predgra#a! zavrio je srednju kolu! me#utim! nitko nije znao da li je maturirao ili ne.
% svakom sluaju! ovo je bio prvi put da je on kroio kroz univerzitetsku kapiju! i to
ni manje ni vie! nego kao pro1esor.
"zme#u sebe smo se doaptavali : Ne moe nikoga ubijediti ni u to! na ovakav
nain.$
3vo je u stvari propaganda protiv njih samih;
7e#utim! nakon dugotrajne psihike torture! dugo je vremena trebalo da bilo tko
smogne snage i da progovori.
4oeli smo sami sebe analizirati! poto je bilo sasvim oevidno da je neto udno
preuzelo kontrolu nad naim umom i da smo poeli gubiti bitne vrijednosti.
Svijet psiholoke realnosti i moralnih vrijednosti izgledao je dalek i obavijen hladnom
maglom. Naa osjeanja ljudskosti i solidarnosti izgubila su svoje znaenje a isto se
dogodilo sa naim patriotizmom i prethodno usvojenim kriterijumima.
" onda bi se me#usobno pitali : 9e li se i tebi doga#a isto+$ Svako od nas je na
vlastiti nain doivio ovu brigu za svoju osobnost i budunost. Neki su na ova pitanja
odgovorili tiinom. "spostavilo se da e dubina ovih iskustava biti razliita za svakog od
nas.
" tako smo se pitali! kako se zatititi od posljedi'a ovakve indoktrina'ije. Teresa ..
je bila prva koja je neto predloila? /jmo provesti vikend u planini; " upalilo je.
%godno drutvo! malo ale! umor! dobar san i nae ljudske linosti su se vrtatile ali ipak sa
odre#enom zadrkom. "spostavilo se da vrijeme tako#er stvara odre#enu vrstu
psiholokog imuniteta! me#utim ne kod svakog. /naliziranje psihopatskih karakteristika
pro1esorove linosti ispostavilo se kao jako dobar nain za zatitu nae osobne mentalne
higijene.
7islim da nije teko zamisliti nau zabrinutost! razoarenje i iznena#enje! kada su
neki od naih kolega koje smo znali tako dobro! odjednom poeli mijenjati svoje poglede
na svijet a njihovi naini razmiljanja poeli nas podsjeati na pro1esorovo blebetanje.
Njihova dotad prijateljska osjeanja postala su primjetno hladnija! iako nisu postala
sasvim neprijateljska. .obronamjerni i kritiki argumenti nisu do njih dopirali. 3davali su
dojam kao da su ini'irani u neko tajno znanje! mi smo bili sada njihove bive kolege koje
jo uvijek vjeruju u ono to su ih nekakvi stari prevazi#eni pro1esori uili. %skoro smo
postali oprezni s onim to bismo im saopavali. " uskoro su ove nae kolege prile 4artiji.
Tko su oni bili! iz koje so'ijalne grupe su doli i kakva vrsta studenata! odnosno!
ljudi+ ako to da su se tako promijenili za manje od godinu dana+ ako to da ni ja! ni
veina mojih kolega nismo podlegli ovom 1enomenu i pro'esu+ 7noga od ovih pitanja
vrzmala su nam se po glavi tih dana. " upravo tada! iz ovih pitanja! opserva'ija i stavova!
rodila se ideja da bi se ovaj 1enomen mogao objektivno studirati i razumjeti! ideja ijeg
emo znaaja postati svjesni tek kasnije.
7nogi od nas tek svrenih psihologa uestvovali su u ovim ini'ijalnim opserva'ijama
i razmiljanjima ali mnogi su se kasnije osuli suoeni s materijalnim i akademskim
problemima. Na kraju nas je ostalo svega nekoliko a autor knjige koja je pred vama
mogao bi se sada nazvati posljednjim 7ohikan'em.
&ilo je relativno lako ustanoviti porijeklo i situa'iju ljudi koji su podlegli opisanom
pro'esu koji sam ja tada nazvao transpersoni1ika'ija. .olazili su iz svih so'ijalnih grupa
ukljuujui aristokratske i estoko religiozne 1amilije i izazvali su raskol u naoj
studentskoj solidarnosti u omjeru od nekih WE. 4reostala veina je nastavila patiti od
razliitih stupnjeva personalne dezintegra'ije to je dovelo do jo veeg izraza
individualne potrage za vrijednostima potrebnim da bi smo se ponovno pronali. 6ezultati
su bili razliiti i ponekad kreativni.
8e tada tada nismo imali nikakvih sumnji o patolokoj prirodi ovog pro'esa
<transpersoni1ika'ije koja je bila slina ali ne i identina u svim njegovim sluajevima.
Trajanje navedenog 1enomena bilo je razliito! neki od ljudi njime zahvaeni! kasnije su
postali 1anati'i. Neki su se zahvaljujui razliitim okolnostima izvukli iz 'ijelog pro'esa i
obnovili svoje normalne veze sa drutvom. 3ni su bili nadomjeteni! jedina konstantna
vrijednost u novom politikom establimentu bio je magini broj od WE.
4okuali smo o'ijeniti talentiranost onih kolega koji su podlegli ovom pro'esu
trans1orma'ije linosti i doli smo do zakljuka da je u prosjeku nadarenost ovih kolega
bila neto nia od prosjeka studentske popula'ije. &ilo je oigledno da je njihova slabija
otpornost najvjerovatnije bila uzrokovana drugim bio0psiholokim karakteristikama koje
su najvjerovatnije bile kvalitativno heterogene.
%stanovio sam da moram istraivati dis'ipline koje granie sa psihologijom i
psihopatologijom kako bih mogao nai odgovore na pitanja koja su proizala iz naih
observa'ija. (anemarenost ovih oblasti od strane naunih krugova predstavljala je znatnu
prepreku. % isto vrijme! ispostavilo se da je netko0vo#en spe'i1inim saznanjima uklonio
iz biblioteka sve to se moglo nai u vezi sa ovom temom! knjige su bile indeksirane ali
ne i 1iziki prisutne na poli'ama.
ada iz sadanje perspektive analiziram ove pojave! mogli bismo rei da je
<pro1esor! u stvari! postavio mama' pred nas! vo#en spe'i1inim psiholokim znanjem.
(nao je da e upe'ati prijemive individue i znao je na koji nain to postii ali ga je
ogranien broj ulovljenih individua razoarao. 4ro'es transpersoni1ika'ije je obino bio
mogu samo kada je u instiktivnom substratu individue postojao odre#eni de1i'it. %
manjoj mjeri ovaj pro'es je 1unk'ionirao i kod osoba sa drugim nedostat'ima . % ovim
sluajevima! ova promjena je bila djelom privremena! budui da se uglavnom radilo o
rezultatu psihopatoloke induk'ije.
3vo znanje o prijemivosti pojedinih individua i na koji nain ih obraditi bit e oru#e
za osvajanje svijeta dok god ostane tajno i dostupno takvim pro1esorima$.
%koliko se ova nauka vjeto popularizira! pomoi e na'ijama da razviju imunitet. /li
nitko od nas toga tada nije bio svjestan.
"pak! moramo priznati da nam je pro1esor$ pomogao da razumijemo prirodu tog
1enomena sveobuhvatnije nego to bi to uspio neki drugi istraiva! sluei se manje
direktnim metodama.
(
% mladosti sam itao knjigu o prirodnjaku koji je istraivao divljinu /mazonije. %
jednom trenutku mala ivotinja pala je sa drveta na njegov potiljak! zarivi kande u
njegovu kou! pokuavajui mu sisati krv. &iolog je paljivo uklonio ivotinju i nastavio
je prouavati bez ljutnje! znajui da se ivotinja hrani na jedini nain koji joj je poznat.
3va prii'a bila je uporno prisutna u mojoj svijesti tokom onih tekih vremena kada
nam je vampir skoio za vrat! siui krv nesretnoj na'iji.
4odraavao sam stav tog prirodnjaka! dok sam pokuavao ustanoviti prirodu tog
makroso'ijalnog 1enomena! unato svim neprijateljstvima! trudei se da odrim
intelektualnu distan'e i mentalnu higijenu suoavajui se sa uasima koje bi inae bilo
nemogue kontemplirati. 3vakav stav doprinosi osjeaju sigurnosti i ukazuje na to da je
mogue pronai odre#eno kreativno rjeenje. 3vo zahtjeva strogu kontrolu prirodnih!
moralnih re1leksa koji obino izazivaju ga#enje kao i drugih bolnih emo'ija koje ovaj
1enomen moe izazvati u bilo kojoj normalnoj osobi! kada je lii radosti ivota i osobne
slobode! te uniti kako njenu budunost! tako i budunost njene na'ije.
Naunika radoznalost postaje lojalni saveznik u takvim vremenima.
Nadam se da e mi itao' oprostiti to se vraam u svoju mladost ali to e nas
direktno odvesti do nae teme. 7oj ujak! vrlo usamljen ovjek s vremena na vrijeme
posjeivao bi nau kuu. 4reivjeo je Sovjetsku revolu'iju u dubinama 6usije gdje ga je
deportirala Garska 4oli'ija. -odinu dana mu je bilo potrebno da se vrati u 4oljsku iz
Sibira. ad god bi na tom svom putu susreo grupu naoruanih ljudi! nastojao je na brzinu
ustanoviti kojoj ideologiji pripadaju i onda se vjeto pretvarao da joj i sam pripada. .a mu
to nije polazilo za rukom! sasvim sigurno bi bio likvidiran kao simpatizer neprijatelja.
9edino rjeenje je bilo imati pitolj i pripadati grupi. " tako je putovao mjenjajui zastave
kroz ratna podruja! onoliko koliko mu je bilo potrebno da dezertira i nastavi ka zapadu i
svojoj domovini koja je tek stekla slobodu.
ada je dospio do svog 'ilja! uspio je zavriti svoje dugo0prekinute studije prava!
postati uvaena osoba i dobio je odgovornu pozi'iju. 7e#utim! nikad mu nije polo za
rukom da se oslobodi svojih uasnih uspomena. Rene su bivale prestravljene njegovim
priama o 'rnim danima prolosti i smatrale su da nema nikakvog smisla donositi
potomke u svijet nesigurne budunosti. " tako! nikada nije zasnovao 1amiliju. 8jerovatno
ne bi ni bio u stanju odnositi se prema svojim najbliima na odgovarajui nain.
Cesto se prisjeao prolosti priajui nam prie o svojim iskustvima a nae djetinje
mate nisu bile u stanju nositi se sa takvim stvarima. 4oput none more! strah bi potresao
naa bia i pitali bi seQ zato su ljudi izgubili svu svoju humanost! koji je uzrok svemu
tome+ Na neki nain! ovo je bilo predskazanje koje se urezalo u nae mlade umove i koje
se obistinilo u budunosti.

%koliko bismo napravili kolek'iju svih knjiga koje se bave uasima rata!
okrutnostima revolu'ija i krvavih dijela politikih lidera i njihovih sistema! veina itala'a
bi izbjegavala jednu takvu biblioteku.
.okumentirana djela o njemakoj ekstermina'iji idovske na'ije obezbje#uju
pribline statistike podatke o organiziranom naporu da se uniti ljudski ivot i daju
konkretnu bazu za ustanovljavanje prirode zla.
/utobiogra1ija 6udol1a ,oess0a! komandanta logora u /ush2itz0u i &rzezinki je
klasini primjer kako inteligentna psihopatina individua operirana od ljudskih emo'ija!
misli i razmilja.
Naruito knjige Tama u podne! iz predratnog sovjetskog ivota! od /rthur oestler0a!
.im iznad &rzezinke! : osobni memoari Severine Szmagle2ske iz logora za ene! .rugi
Svijet 0 sovjetske memorije od -ustava ,erling : -rudinskog! te Solenji'inova djela
ispunjena ljudskom patnjom.
olek'ija bi tako#er ukljuila djela iz historijske 1ilozo1ije koja se bave so'ijalnim i
moralnim aspektima geneze zla a koja! tako#er! upotrebljavaju polu0misteriozne zakone
historije kako bi djelomino opravdale krvava rjeenja.
&ilo kako bilo! budni itala' bi bio u stanju primjetiti odre#enu evolu'iju u stavovima
autora! od drevnih odobravanja primitivnih oblika porobljavanja i istrebljivanja
pobje#enih! do dananjih moralizirajuih osuda ovakvih oblika ponaanja.
%nato svemu ovome u ovakvoj kolek'iji vidljivo bi nedostajalo jedno jedino dijelo
koje daje odgovarajue objanjenje uzroka i pro'esa kod kojih se doga#aju ovakve
povijesne drame! kako i zato ljudske slabosti i ambi'ije degeneriraju u krvoedne drame.
Citaju'i ovu knjigu! itala' e shvatiti da je pisanje ovakvog dijela bilo nauno
nemogue sve do skora.
Stara pitanja bi ostala neodgovorena 0 to je uinilo da se ovako neto desi+ .a li
svatko nosi u sebi sjeme zloina ili samo neki od nas+ oliko god psiholoki istinite!
knjige gore navedenih autora koje nude literarne opise ovih pojava ne mogu odgovoriti na
ova pitanja! niti mogu do kraja objasniti podrijetlo zla. Te je tako nemogue ustanoviti
e1ektivne prin'ipe za suprotstavljanje zlu. Ni najbolji literarni opis bolesti ne moe
omoguiti razumijevanje njene esen'ijalne etiologije i tako obezbjediti prin'ipe lijeenja.
Na isti nain! takvi opisi povijesnih tragedija ne mogu dati e1ektivne mjere za
suprotstavljanje genezi! postojanju i irenju zla.
%potrebom prirodnog jezika Aopaska autoraQ obine rijei iz svakodnevnog ivota
koje imaju razliita znaenja! generalno benigna i bez spe'i1inog naunog znaenjaB za
opis psiholokih! so'ijalnih i moralnih kon'epata! u stvari! dobijamo umjetno
razumijevanje koje vodi ka nagovjetaju bespomonosti. Na prirodni sistem
kon'eptiranja i zamiljanja nije opremljen sa potrebnim 1aktualnim sadrajem koji bi
dozvolio razumijevanje kvaliteta 1aktora Anaruito psiholokihB koji su bili aktivni za
vrijeme ra#anja i tijekom takvih nehumano okrutnih vremena.
"pak moramo istai da su autori takvih literarnih opisa i osjetili da je njihov jezik
nedovoljan i pokuali svoje rijei opskrbiti odre#enim stupnjem pre'iznosti! gotovo kao
da su predvidjeli da e netko jednog dana u budunosti koristiti njihova dijela da objasni
ono to ne moe biti objanjeno ni najboljim literarnim jezikom. .a ovi pis'i nisu bili
tako pre'izni i deskriptivni bilo bi mi nemogue koristiti njihova djela u mom naunom
istraivanju.
-eneralno! veina ljudi je uasnuta takvom literaturom! posebi'e u hedonistikim
drutvima! ljudi imaju tenden'iju da bjee u neznanje i naivne doktrine. Neki ljudi ak
osjeaju prezir prema ljudima koji pate.
Citao'! dakle! ovdje nee pronai krvave opise kriminalnog ponaanja i ljudske
patnje. Nema nikakvog smisla reprodu'irati material onih koji su vidjeli i propatili vie od
mene a iji je literalni talenat vei nego moj. %kljuivanje takvih opisa u ovaj rad bi bilo
suprotno njegovoj svrhi. Ne samo da bi to 1okusiralo panju na odre#ene pojave! na raun
drugih! nego bi tako#er odvuklo panju od prave sutine problema a to su doslovno 0
generalni zakoni o porijeklu zla.
.a bi smo sagledali behavioralne mehanizme geneze zla neophodno je da razvijemo
hladni pristup kakav koristimo i u drugim prirodnim znanostima. -lavni 'ilj trebao bi nam
biti sagledavanje pro'esa ponerogeneze! gdje nas oni mogu odvesti i kakvu nam prijetnju
mogu predstavljati u budunosti.
3va knjiga nastojat e da itao'a odvede u svijet koji je daleko od svih njegovih
uobiajenih kon'epta kao i njegove mate. .rugim rijeima! svega onog na emu je
zasnovao svoj pogled na svijet od djetinjstva! u sasvim egotistinom maniru! zbog toga to
su njegovi roditelji! okolina! odnosno! drutvo zemlje u kojoj ivi! upotrebljavali te iste
kon'epte. .akle! neophodno je itao'u predoiti odgovarajue 1aktualne kon'epte koji su
doveli do najnovijih naunih pogleda. Samo na ovaj nain postat e mu jasno to je
ira'ionalno u njegovim svakodnevnim kon'eptima i sistemu vjerovanja.
3vo putovanje u drugu realnost nije neki psiholoki eksperiment sa itateljevim
umom iz puke elje da se ukae na slabe toke u njegovim pogledima na svijet koji ga
okruuje. 4rije svega! ovo putovanje je jedna hitna potreba! zahvaljujui trenutnim
problemima koji su prisutni u naem svijetu a koje moemo ignorirati iskljuivo na svoju
tetu.
.akle! najprije moramo shvatiti da ne moemo niti zamisliti da razluimo put koji
vodi ka nuklearnoj katastro1i od puta koji vodi ka kreativnoj posveenosti! ukoliko se ne
udaljimo od naeg prirodnog egotizma i usvojenih kon'epata. Samo tada emo moi
razumjeti da nam je na put nametnut od strane monih sila protiv kojih naa nostalgija za
duevnim! ljudskim vrijednostima nije ba jako mono oruje. 7oramo se odovojiti od
naeg svakodnevnog! iluzornog naina razmiljanja za nae vlastito dobro! kao i dobro
naih najmilijih.
.rutvene znanosti su ve elaborirale konven'ionalni jezik za posredovanje izme#u
pogleda obinog ovjeka i potpuno objektivnog naturalistikog pogleda. 3vo je korisno
za naunike u smislu komunika'ije i suradnje ali i dalje nije kon'eptualna struktura koja
moe u 'jelini sagledati bioloke! psiholoke i patoloke premise o kojima se govori u
drugom i etvrtom poglavlju knjige. % drutvenim znanostima ova konven'ionalna
terminologija eliminira kritike standarde i u stvari! stavlja etiku na led$Q u politikim
naukama ona dovodi do jedne neodgovarajue pro'jene 1aktora koji opisuju sr politikih
situa'ija u kojima je zlo na djelu.
3vaj jezik drutvenih znanosti uinio nas je prilino nemonim i takorei
nasukanim$ u naunom pristupu ovom nehumanom historijskom 1enomenu koji je
progutao nau na'iju. Na kraju! nisam imao izbora nego da se usredsredim na objektivne
bioloke! psiholoke i psihopatoloke termine kako bih usmjerio panju na pravu prirodu
1enomena! samu sr ovog problema.
Nain opisivanja svakako je diktiran ne samo prirodom 1enomena koji prouavamo!
nego i potrebama itatelja! naruito onih kojima je psihopatologija strana. To znai da
prvo moramo itatelja upoznati sa poda'ima i kon'eptima neophodnim za daljnje
razumijevanje psiholokih i moralno patolokih pojava. Tako emo poeti sa ljudskim
osobnim pitanjima! 1ormuliranim na takav nain da se preklapaju sa iskustvima psihologa
praktikanta. / onda emo se usredsrediti na na izabrana pitanja iz drutvene psihologije. %
poglavlju ponerologije$ objasnit emo kako se zlo ra#a na svakom so'ijalnom nivou!
naglaavajui ulogu nekih psihopatolokih 1enomena u pro'esu ponerologije. 3vo e nam
pomoi u tranzi'iji od prirodnog jezika ka objektivnom jeziku prirodne! psiholoke i
statistike znanosti! do onog nivoa koji nam je potreban.
Nadamo se da itao'u nee biti odbojno razmatranje ovih predmeta pomou klinikih
termina.
4rema mom miljenju! 4onerologija se namee kao nova nauna grana! ra#ajui se iz
povijesne potrebe! te najnovijih dostignua iz medi'ine i psihologije. % svjetlu
objektivnog naturalistikog jezika! ona prouava uzrone komponente i pro'ese geneze
zla! bez obzira na njegov drutveni domet.
4okuat emo analizirati ove ponerogenike pro'ese koji uzrokuju ljudske nepravde!
naoruani odgovarajuim znanjem! naruito iz oblasti psihopatologije. od ovakve
analize ili studije! uvijek iznova! itao' e primjetiti da baratamo sa posljedi'ama
patolokih 1aktora iji su nosio'i ljudi koji pokazuju ovaj ili onaj stupanj razliitih
psiholokih devija'ija ili de1ekata.
7oralno zlo i psihobioloko zlo su! u stvari! povezani preko velikog broja uzronih
odnosa i me#usobnih uitje'aja u tolikoj mjeri da ih moemo razluiti jedino saimanjem.
7e#utim! sposobnost da ih razluimo kvalitativno moe nam pomoi da izbjegnemo
moralizirajue interpreta'ije patolokih 1aktora! to je jedna greka kojoj smo svi skloni.
To je greka koja truje ljudski um kad god su drutveni i moralni problemi u pitanju.
4onerogeneza na makroso'ijalnom nivou ili (lo velikih razmijera 0 najvanija tema
ove knjige! izgleda da podlijee istim zakonima prirode kojima podlijeu individue ili
manje grupe. 3no to je uvijek prisutno kod ovog 1enomena je uloga individua sa
razliitim psiholokim de1ektima! obino kliniki niskog nivoa.
7akroso'ijalni 1enomen koji emo nazvati 4atokra'ija$ ima za karakteristiku
odre#enu nasljednu anomaliju! koju smo identi1i'irali kao esen'ijalnu Aili sutinskuB
psihopatiju$ a koja je uzrono i katalitiki neophodna za genezu i odravanje zla velikih
razmjera.
Na prirodni ljudski pogled je nita drugo do prepreka za nae razumijevanje takvih
problema. .akle! kao to je ve reeno! da bismo odstranili ovu prepreku! moramo se
upoznati sa psihopatolokim 1enomenima. 9edino tako emo biti u stanju prihvatiti istinu o
prirodi zla bez re1leksnih protesta od strane naeg prirodnog egotizma.
Spe'ijalisti koji su ve upoznati sa psihopatologijom! bie u neto boljoj pozi'iji.
7e#utim! i oni e uoiti neke razlike u interpreta'iji poznatih 1enomena a koje su rezultat
neuobiajenih okolnosti pod kojima je ovo istraivanje sprovo#eno ali moda i vie zbog
jednog intenzivnijeg pristupa koji je prijeko potreban za ovu problematiku. *to znai da
e i oni ovdje pronai odre#ene teorijske vrijednosti korisne za psihopatologiju.
Tako#er bih naglasio da znatne moralne! intelektualne i praktine vrijednosti mogu
biti dobijene kroz razumijevanje ponerogenikog pro'esa. Nae uobiajeno dugotrajno
naslije#e etikih pitanja nije ovim uniteno ve je samo pojaano jer moderni znanstveni
metodi samo potvr#uju osnovne vrijednosti moralnih uenja. Naravno! ponerologija
diktira korek'iju mnogih detalja.
6azumijevanje prirode makroso'ijalnih patolokih 1enomena dozvoljava nam da
prona#emo jedan zdrav pristup kojim bismo se s njima nosili! odnosno zatitili na um od
trovanja njihovim produktima i propagandom.
4oenta je da ovu ogromnu i zaraznu rak0ranu ljudskog drutva moemo pobijediti
samo ukoliko razumijemo njenu sr i etioloki uzrok.
3vo bi eliminiralo glavni mehanizam za opstanak koji ovaj 1enomen ima : njegovu
misterioznost.
"gnota nulla 'uratio morbi. ANe pokuavaj lijeiti ono to ne razumijeB.
6azumjevanje ovog problema koje naa studija nudi! dovee do logikog zakljuka
da mjere kojima se ovaj na svijet moe izlijeiti i reorganizirati su sasvim drukije od
onih koje su dosad koritene za rjeavanje interna'ionalnih kon1likata.
6jeenje za ovakve probleme bi trebalo 1unk'ionirati poput antibiotika ili jo bolje
kao odogovarajua psihoterapija a nikako kao rjeenja koja se obino nude a koja
ukljuuju oruje i nuklearne projektile. Gilj je izljeenje drutva a ne njegovo unitenje.
3vdje moemo povui paralelu sa arhainim nainima lijeenja kod kojih je pa'ijent
bio podvrgnut iskrvarenju : nekad i do smrti! u suprotnosti sa modernim metodima
ojaavanja pa'ijenta da bismo postigli izlijeenje.
% vezi sa 1enomenima ponerogenike prirode! obino znanje moe zapoeti izljeenje
ljudi na individualnom nivou i pomoi njihovim umovima da povrate harmoniju. 4ri kraju
knjige razmatrat emo kako koristiti ovo znanje da bismo doli do ispravnih politikih
odluka! te kako ga primjeniti kao jednu 'jelishodnu terapiju naeg svijeta.

II O!NOVNI KON"EP#I

Naa evropska 'iviliza'ija nastala je zahvaljujui udnoj kombina'iji tri! u osnovi
heterogene komponente : -rka Filozo1ija! 6imska imperijalna i legalna 'iviliza'ija! te
rianstvo. Tako je ro#eno kognitivnoPspiritualno naslje#e u svojoj sutini uvjek
zamagljeno kad god jezik kon'epta 0 jako vezan za materiju i zakon! nije u stanju da
razumije aspekte psiholokog i spiritualnog ivota.
3vakvo stanje stvari imalo je negativne reperkusije na nau sposobnost da
razumijemo realnost! naroito onu realnost koja se odnosi na humanost i drutvo.
5vropljani su tako postali nevoljni prouavati realnost Apodre#ujui intelekt injeni'amaB i
uglavnom pokazuju tenden'iju da prirodu podre#uju svojim subjektivnim idejnim
matri'ama koje su eksterne i ne sasvim dosljedne. Tek u skorije vrijeme! zahvaljujui
dostignuima u naukama koje prouavaju injeni'e na osnovu njihove prirode a tako#er
uz pomo per'ep'ija iz 1ilozo1skog naslije#a drugih kultura! u stanju smo osloboditi na
svijet od uvrijeenih kon'epta.
4rilino je zanimljivo promatrati kako se staro0grka kultura razvila u potpunoj
autonomnosti. Cak i u to doba 'iviliza'ije su se teko mogle razvijati bez upliva prijanjih
kultura. 7e#utim! ini se da je grka kultura ostala relativno izolirana : kulturoloki
govorei. 6azlog ovome vjerovatno lei u injeni'i da je postojalo doba propadanja ili
ono to arheolozi nazivaju mrano doba!$ izme#u FI>>. i T>>. godine p.n.e. .rugi razlog
koji se navodi je agresivnost /hejskih plemena.
od starih -rka! bogata mitoloka imagina'ija razvila se u direktnom kontaktu sa
prirodom te iskustvima ivota i rata. 3va mitologija iznjedrila je literarnu tradi'iju a
kasnije i 1ilozo1ske re1leksije koje su nastojale generalizirati! uoiti osnovne komponente!
te uspostaviti kriterije i vrijednosti. -rko naslje#e je 1as'inatno ne samo zbog bogatstva i
individualnosti ve nadasve zbog svoje primalne prirode. 7e#utim! naa 'iviliza'ija bi
svakako bolje prola da su stari -r'i u veoj mjeri iskoristili dostignua drugih
'iviliza'ija.
Stari 6im je opet bio isuvie praktian da bi dublje zaao u grke misli koje je
usvojio. % ovoj imperijalnoj 'iviliza'iji osnovni praktini prioriteti bili su administartivna
i sudska dostignua. (a 6imljane uloga 1ilozo1ije bila je vie didaktina! korisna za
razvijanje misaonog pro'esa koji e kasnije biti upotrebljen za stvaranje administrativnih
1unk'ija! te za sprovo#enje politikih op'ija. -rki introspektivni uti'aj je malo omekao
rimske obiaje to je unaprijedilo rimsko 'arstvo. 7e#utim! u svakoj imperijalnoj
'iviliza'iji! kompleksni problemi ljudske prirode su suvini 1aktori koji samo ometaju
legalne regulative javnih i administrativnih 1unk'ija.
3vo je doprinjelo tenden'iji da se razvije jedan kon'ept ljudske osobnosti dovoljno
pojednostavljen kako bi mogao sluiti zakonu.
6imski gra#ani mogli postizati svoje osobne 'iljeve i razvijati svoje osobne stavove u
okviru mree ograniene sudbinom i legalnim prin'ipima. To je dovelo do individualne
situa'ije bazirane na premisama koje imaju vrlo malo zajednikog sa stvarnim
psiholokim karakteristikama. Spiritualni ivot ljudi bez prava na dravljanstvo nije bio
podesan za dublje prouavanje. " tako je kognitivna psihologija tog doba ostala prilino
jalova to je neminovno dovelo do moralne re'esije kako na individualnom! tako i na
javnom nivou.
ranstvo je imalo neto jae veze sa drevnim kulturama /zijskog kontinenta
ukljuujui njihove 1ilozo1ske i psiholoke re1leksije. 3vo je naravno bio dinamiki 1aktor
koji je kranstvo uinio atraktivnijim! ali nije bio i najvaniji 1aktor.
4rimjeivanje i razumijevanje vjerskih trans1orma'ija u ljudima tog doba dovelo je i
do odre#ene psiholoke kole. 3vaj novi pogled na odnose sa drugim ljudima! susjedima i
sl. karakteriziran je razumijevanjem! opratanjem! ljubavlju i otvara vrata za psiholoku
kogni'iju koja je esto podravana karizmatikim 1enomenom.
4romatra tog vremena mogao bi oekivati od kranstva da razvije umjetnost
ljudskog razumijevanja do znatno vieg nivoa! nego to su to uinile prijanje kulture i
religije i nadati se da e takvo znanje zatiti budue genera'ije od opasnosti pekulativne
misli razvedene od istinske psiholoke realnosti koja moe biti shvaena jedino kroz
duboko potovanje za drugo ljudsko bie.
,istorija! na alost! nije potvrdila ovakva oekivanja! simptomi propadanja
senzitivnosti i psiholokog razumijevanja kao i tenden'ija imperije da namee vanjske
vrijednosti mogu se primjetiti ve od =K>. godine n.e. Tijekom kasnijih stoljea kranstvo
prolazi kroz daljnje propadanje zbog nedovoljnog psiholokog razumijevanja stvarnosti.
.etaljne studije o historijskim razlozima za supresiju razvoja ljudske kogni'ije u naoj
'iviliza'iji su prijeko potrebne.
Najprije! kranstvo je usvojilo grko naslije#e 1ilozo1ske misli i jezika. 3vo mu je
omoguilo da razvije vlastitu 1ilozo1iju ali primalni i materijalistiki obras'i ovakvog
jezika uvjetovali su odre#ene limite koji su oteali komunika'iju izme#u kranstva i
drugih religioznih kultura kroz stoljea.
ristova poruka proirila se obalama i uhodanim putevima rimskog 'arstva i to tek
nakon krvavih progona i konanog kompromisa sa rimskim pravom i zakonima. 6im se u
stvari prilagodio prijetnji koju je nosilo kranstvo prilago#avanjem kranstva svojim
potrebama i kao rezultat toga! kranska 'rkva je poprimila rimske organiza'ione 1orme i
adaptirala se na postojee drutvene institu'ije. 4osljedi'a ovog pro'esa adapta'ije je
naslje#e rimskog legalnog razmiljanja u kranstvu! ukljuujui indi1erentnost prema
ljudskoj prirodi i njenim varija'ijama.
Tako su dva heterogena sistema permanentno vezana u tolikoj mjeri da smo u
kasnijim stoljeima zaboravili koliko su ini'ijalno ova dva sistema! u stvari! bila strana
jedan drugom. % ovoj vezi preostale su unutarnje neloginosti a rimski utje'aj liio je
kranstvo dobrog dijela njegove primalno duboke psiholoke vrijednosti. ranska
plemena koja su se razvijala pod razliitim kulturnim uslovima poprimila su najrazliitije
1orme! tako da se jednakost u okviru kranstva ispostavila kao historijska nemogunost.
(apadna 'iviliza'ija je tako od poetka osakaena ozbiljnim nedostatkom u oblasti
koja je moda najvanija za zatitu drutva od razliitih vrsta zla. Takva 'iviliza'ija
razvila je 1ormula'ije u oblasti prava! bilo na'ionalnog! bilo gra#anskog! odgovarajue
nerealnim i pojednostavljenim biima. Takve 1ormula'ije daju malo vanosti svim
komponentama ljudske linosti i velikim psiholokim razlikama koje postoje u okviru
vrste homo sapiensa. Tijekom mnogih stoljea nije ni postojalo razumijevanje o
odre#enim psiholokim anomalijama koje se mogu uoiti kod odre#enih individua. Cak ni
onda! kada su te anomalije uvijek iznova izazivale katastro1e.
Takva 'iviliza'ija je bila nedovoljno otporna prema zlu koje potjee iz s1era
nepristupanih ljudskoj svijesti i koje zloupotrebljava ovaj veliki raskorak izme#u
1ormalne! odnosno! pravne misli sa jedne strane i psiholoke realnosti sa druge.
(bog 'iviliza'ijskog nedostatka psiholoke kogni'ije! hiperaktivne individue
pokretane svojim internim sumnjama o tome da su razliiti! nai e plodno tlo u
nedovoljno razvijenoj svijesti drugih ljudi. Takve individue sanjaju o stje'anju vlasti nad
svojom okolinom i drutvom koje ih okruuje. Na alost! u psiholoki ignorantnom
drutvu ovi njihovi snovi esto se i ostvaruju! postajui none more za druge ljude.
P!I$O%OGI&A
% FTX>0tima dolazi do oluje. (apoinje potraga za skrivenom istinom o ljudskoj
prirodi i to kao svjetovni pokret baziran na biolokom i medi'inskom progresu to znai
da je kogni'ija ovog pokreta proizala iz s1ere materijalnog. 3d samog poetka mnogi
nauni'i imali su viziju kako e ova nova nauka u budunosti biti najvanija za dobrobit
ovjeanstva! za mir i red me#u ljudima! 7e#utim budui da je ovakav pristup odba'io
sva prijanja znanja kao pripadajua duhovnim s1erama! on je od poetka bio jednostran i
nedovoljan. Strunja'i poput "vana pavlova! arla -. 9ung0a ! a i drugi vrlo brzo su uoili
jednostranost takvog pristupa i pokuavali su ovo ispraviti sintezom novog sistema sa
odbaenim znanjima. 7e#utim! 4avlovu nije bilo ni dozvoljeno da javnosti predoi svoje
stavove.
4sihologija je jedina znanost u kojoj onaj koji promatra i promatrani pripadaju istoj
vrsti .
Tako je vrlo lako mogue da se subjektivna greka potkrade prilikom pro'esa
ra'ionaliziranja i upotrebe mate i individualnih obiaja. -reka tada obino sama sebe
ugrize za rep u zaaranom krugu to dovodi do daljnjih problema izazvanih nedostatkom
odgovarajue udaljenosti izme#u promatraa i promatranog.
Neki su nauni'i! poput behejvioralista npr. pokuavali izbjei ovu greku po svaku
'ijenu. To su inili liavanjem kognitivnih pro'esa u tolikoj mjeri da je malo toga na kraju
ostajalo. 7e#utim! uspjeli su proizvesti prilino unosnu dis'iplinu misli.
3vo je donjelo najvei napredak za osobe koje su patile od raznih unutranjih
anksioznosti a koje su u isto vrijeme nastojale srediti svoju linost kroz samospoznaju i
ope znanje. %koliko su ove anksioznosti bile uzrokovane de1ektivnim odgojem! tada je
svakako uslijedio napredak a ovo je dovelo i do vanih otkria u ovoj oblasti. 7e#utim
kada je uzrok leao u samoj ljudskoj prirodi! ovakvim pristupom se uspostavljala trajna
tenden'ija de1orma'ije razumijevanja psiholokih 1enomena.
% okviru psihologije! progres je na alost prilino ogranien individualnim
vrijednostima i prirodom samih praktiara. Tako#er je ovisan i o generalnoj drutvenoj
klimi. ad god je drutvo zasunjeno i kada postoji jedna privilegirana klasa! psihologija
je obino prva nauka koja se na#e na udaru 'enzure administrativnog tijela! koje mora
imati posljednju rije o tome to je nauna istina a to nije.
Na sreu! zahvaljujui radu vrsnih pojedina'a! naune dis'ipline postoje i razvijaju se
unato ovakvim potekoama. 7nogi istraivai popunjavaju rupe detaljnim poda'ima
koji uvjek slue za korek'iju ini'ijalnih ideja. .jeje bolesti svake nove nauke su! prije
svega! nedostatak opeg poretka i sinteze a ovo se esto deava zbog tenden'ije da se u
okviru neke oblasti vri dodatna podjela prema individualnim kolama misli. (bog ovoga
onda dolazi do ograniavanja na utrb manje zastupljenih pristupa.
.irektne opserva'ije do kojih terapeuti dolaze prilikom svakodnevnog rada su puno
znaajniji instrument za 1ormiranje naunog razumijevanja i za razvijanje jezika
savremene psihologije! od bilo kakvih akademskih eksperimenata ili laboratorijskih
poduhvata. Na kraju krajeva! ivot uvjek mani1estira najrazliitije uvjete! bilo da su oni
udobni ili tragini! a ovi uvjeti onda ine ivotnu situa'iju ljudske individue koju je
gotovo nemogue reprodu'irati u laboratoriji. 3va knjiga nastala je zahvaljujui
istraivanjima na terenu$.
"skustvo ui psihologa na koji nain e1ektivno i brzo mapirati ivot individue! otkriti
uzroke koji su uvjetovali razvoj njene linosti i njenog ponaanja.
Tako na um moe rekonstruirati 1aktore koji na njega utjeu! iako on sam nije
svjestan tih istih 1aktora. ada ovo inimo u pravilu se ne sluimo naturalnom strukturom
kon'epta koji se esto naziva <zdrav razum i koji se zasniva na javnom miljenju!
odnosno! uvrijeenom sudu veeg broja individua. %mjesto toga! sluimo se kategorijama
koje su onoliko objektivne koliko je to mogue postii. 4siholozi koriste kon'eptualni
jezik sa opisima 1enomena koji su neovisni od bilo kakvih opih zamisli i ovo je u praksi
oru#e od nepro'jenjive vanosti. % praksi se ovo esto pretvara u jedan kliniki sleng!
prije nego neki so1isti'irani nauni jezik koji bi nam vie priliio kao pro1esional'ima.
7oemo povui paralelu izme#u ovog kon'eptualnog jezika i matematikih simbola?
8rlo esto! samo jedno grko slovo predstavlja itav niz matematikih opera'ija i ovo
svaki matematiar prepozna onog momenta kada ugleda takvo slovo.
O'&EK#IVNI &E(IK
% kategoriji psiholoke objektivnosti! kogni'ija i misao su zasnovane na istim
metodolokim i logikim prin'ipima koji su se pokazali validni u svim drugim prirodnim
znanostima. % isto vrijeme! iako se sasvim drimo ovih prin'ipa! nastojimo imati to
otvoreniji pogled sa kojeg je mogue naslutiti postojanje tzv. natprirodnih 1enomena.
4rihvatanje postojanja ovakvih 1enomena je nunost ukoliko elimo da na jezik
psiholokih kon'epta zadri objektivnu strukturu.
ada odre#uje svoju osobnu linost! ovjek ima tenden'iju da iz svoje svijesti
potiskuje sve aso'ija'ije koje indi'iraju vanjsko kondi'ioniranje njegovog pogleda na
svijet i njegovog ponaanja. Naruito mladi ljudi ele vjerovati da su slobodno doli do
svojih namjera i odluka! u isto vrijeme! iskusan psihoanalitiar moe lako identi1i'irati
vanjski uti'aj koji uzrokuje ovakve misli! namjere i odluke. 8eliki dio ovog
kondi'ioniranja je skriven jo od naeg djetinjstva. "ako nas pamenje slui isuvie slabo
da bismo jasno pamtili takve utje'aje! mi obino nosimo rezultate ovakvih iskustava sa
sobom kroz 'ijeli ivot.
*to je bolje nae razumijevanje uzronih mehanizama ljudske linosti! jasnije nam je
to! da je ljudskost dio drutva i prirode. ada nas obuzme humani sentiment! pitamo se da
li ovdje zaista nema mjesta za slobodu! za 4urushu. Aprim. prev? iz sanskrita : rije koja
bukvalno znai 'ovjek$ ali obino podrazumjeva tzv. idealnog ovjeka! nae vie 9a koje
se krije unutra. Termin 4urusha je esto upotrebljavan u ezoterinoj 1ilozo1iji da bi izrazio
.uh ili vjeni individualni entitet univerzuma! Solarnog Sistema ili samog ovjeka. 6ije'
4urua dolazi od glagola pri 0 to znai ispuniti! uiniti 'ijelim! ustoliiti. To je jedna od
dvije krajnje realnosti SankhHa 1ilozo1ije. &oansko ja! apsolutna realnost! ista svijest.B
*to vie napredujemo u umjetnosti razumijevanja ljudskih uzroka! bie nam lake
osloboditi ljudsku linost od toksinih e1ekata kondi'ioniranja koje je bespotrebno
ograniilo njenu slobodu za pravo razumijevanje i odgovarajue donoenje odluka.
/ko u ovom pro'esu podlegnemo iskuenju da upotrebimo prirodnu strukturu
psiholokih kon'epta! biemo u stanju dati jedino neproduktivni savjet koji je na pa'ijent
sasvim sigurno ve uo i koji mu nikada nije pomogao da se oslobodi od svog problema.
Svakodnevni! obini! psiholoki! drutveni i moralni pogled na svijet je proizvod
ovjekovog razvoja u okviru drutva koje je uvjek pod utje'ajem odre#enih prijetnji. Te
prijetnje su kako 1ilogenetika instinktivna komponenta! tako i odgoj koji nam prua
1amilija i okolina. Nitko se ne moe razviti a da nije bio pod utje'ajem drugih ljudi i
njihove osobnosti! ili da nije bio pod utje'ajem vrijednosti ugraviranih u njegovu
'iviliza'iju! odnosno! njegove moralne i religiozne tradi'ije. To je razlog zbog kojeg
pogled ljudi na prirodni svijet ne moe biti ni dovoljno univerzalan! niti dovoljno istinit.
6azlike me#u individuama ili na'ijama su proizvod kako nasljedjenih stanja! tako i
ontogeneze linosti Aprim. prev? 3ntogenija ili mor1ogeneza opisuje podrijetlo i razvoj
organizma od oplo#ene jajne stani'e do njegove zrele 1orme i predstavlja dis'iplinu
biologijeB.
Tako#er je znaajno da glavne vrijednosti ovog ljudskog pogleda na svijet imaju
uglavnom iste karakterisitike unato velikim razlikama u vremenu! rasi i 'iviliza'iji. 3vaj
dio pogleda na svijet sasvim oevidno proizlazi iz prirode nae vrste i prirodnog iskustva
ljudskih drutava koja su dostigla potreban 'iviliza'ijski nivo. 6a1iniranosti bazirane na
literarnim vrijednostima ili 1ilozo1skim! odnosno! moralnim re1leksijama se naravno
razlikuju ali u globalu uvjek imaju tenden'iju da uni1i'iraju prirodni kon'eptualni jezik
razliitih 'iviliza'ija i razliitih era. Tako ljudi sa humanistikim obrazovanjem esto
misle da su mudri.
7i emo nastojati da potujemo mudrost tog zdravog razuma$.
7e#utim! savjestan psiholog mora se upitati sljedee?
Cak i kada je prirodni pogled na svijet ra1iniran da li on zaista odraava realnost na
pravi nain+ "li
.o koje mjere se moemo na njega oslanjati kao na osnovnu bazu za nae odluke u
individualnom! drutvenom i politikom ivotu+
"skustvo nas ui! prije svega! da ovaj prirodni pogled na svijet ima stalne i upadljive
tenden'ije ka de1orma'iji koje diktiraju nae instinktivne i emotivne karakteristike.
4ored toga! na rad suoio nas je sa mnogim 1enomenima koji se ne mogu razumjeti
iskljuivo upotrebom prirodnog jezika. " tako! objektivni nauni jezik koji je u stanju
analizirati bit 1enomena postaje oru#e od nepro'jenjive vanosti.
Sada! kada smo objasnili pozadinu 'ijelog problema! pokuat emo nabrojati
najvanije tenden'ije za de1ormiranje realnosti! te ostale nedostatnosti prirodnog ljudskog
pogleda na svijet.
3ne emotivne karakteristike koje su prirodna komponenta ljudske linosti! nikada
nisu odgovarajue onoj realnosti koju ta linost i iskuava. 3vo je rezultat kako naeg
instinkta! tako i nekih uobiajenih greaka u naem odgoju. %pravo zbog toga najvei dio
1ilozo1ske i religiozne tradi'ije savjetuje obuzdavanje naih emo'ija kako bismo mogli
dostii to pre'izniji pogled na nau realnost.
4rirodni pogled na svijet tako#er karakterizira slina emotivna tenden'ija da naa
miljenja obojimo moralnim sudovima! a ovi sudovi su nekada u tolikoj mjeri negativni
da su eksplozivni. ada druga individua pokazuje ponaanje koje mi smatramo za loe!$
tada obino donosimo sud o njihovoj negativnoj namjeri! umjesto da pokuamo razumjeti
psiholoke uvjete koji su doveli do takvog ponaanja! i koji takvu osobu ine da misli da
se ponaa sasvim ispravno.
.akle! bilo kakva moralizirajua interpreta'ija minornih psihopatolokih 1enomena je
pogrena i uglavnom vodi ka velikom broju nesretnih posljedi'a. To je i razlog zato emo
se u ovom djelu esto vraati ovoj injeni'i.
Slijedei de1ekt u prirodnom pogledu na svijet je nedostatak univerzalnosti. % svakom
drutvu odre#eni postotak ljudi razvija pogled na svijet koji je znatno razliit od pogleda
koji ima veina. %zro'i ovakvih abera'ija nisu kavalitativno jedinstveni i razmatrat emo
ih do detalja u etvrtom poglavlju ove knjige.
%z ovo postoji jo jedan nedostatak u prirodnom pogledu na svijet a to je
ogranienost njegove primjenljivosti. 5uklidova geometrija bila bi dovoljna za tehniku
rekonstruk'iju naeg svijeta kao i za put do mjese'a i najbliih planeta. Samo u sluaju
kada elimo zaviriti u unutranjost atoma ili van naeg sunevog sistema! trebat emo
geometriju iji su aksiomi manje prirodni od 5uklidove geometrije. 4rosjena osoba se
obino nikad i ne susretne sa 1enomenima koji se ne mogu objasniti 5uklidovom
geometrijom.
Svaka osoba se u tijeku svog ivota mora suoiti sa odre#enim problemima. 4oto je
razumijevanje istinskih operativnih 1aktora van njegovog prirodnog pogleda na svijet!
ovjek se generalno mora oslanjati i na emo'ije! intui'iju i potragu za sreom.
ad god se susretnemo sa osobom iji se osobni pogled na svijet razvio pod atipinim
uvjetima! obino donosimo moralni sud o takvoj osobi u ime naeg tipinog pogleda na
svijet. %kratko! kad god se u igri pojavi neki neidenti1i'irani psihopatoloki 1aktor!
prirodni ljudski pogled na svijet nije vie primjenjiv.
8rlo esto sreemo se sa razumnim ljudima koji imaju dobro razvijen prirodni pogled
na svijet glede psiholokih! drutvenih i moralnih 1aktora! a esto ra1iniran kroz literarne
utje'aje! religijske odluke i 1ilozo1ske re1leksije. 3vakve osobe imaju naglaenu
tenden'iju da pre'jenjuju vrijednost njihovog pogleda na svijet i da se ponaaju kao da je
takav pogled na svijet objektivna baza za su#enje o drugim ljudima. 3bino ne uzimaju u
obzir injeni'u da ovakav sistem razumijevanja ljudi moda moe biti pogrean! ba zato
to je nedovoljno objektivan. 3vakav stav mogli bismo nazvati egoizam prirodnog
pogleda na svijet$. 6adi se o najmanje opasnom obliku egoizma! koji nije nita drugo
nego pre'jenjivanje razumijevanja i obino sadri vjene vrijednosti ljudskog iskustva.
% dananje doba! me#utim! svijetu prijeti 1enomen koji se ne moe razumjeti! niti
opisati pomou kon'epta takvog prirodnog jezika! tako ova vrsta egoizma postaje vrlo
opasan 1aktor koji onemoguava odgovarajue protumjere. 6azvijanje i populariziranje
objektivnog psiholokog pogleda na svijet bi moglo znaajno doprinjeti suprotstavljanju
zlu kroz razumnu ak'iju i odgovarajue kontra mjere.
3bjektivni psiholoki jezik baziran na zrelim 1ilozo1skim kriterijima! mora
zadovoljavati uvjete svojih teorijskih osnova i mora biti u stanju zadovoljiti kako potrebe
individue! tako i makroso'ijalne potrebe.
Tako#er bi morao biti 1ormiran na osnovi bioloke realnosti i biti produetak
analognim kon'eptualnim jezi'ima ve de1iniranim od strane starijih prirodnih znanosti!
naruito medi'ine. Njegov domet se mora nositi sa svim injeni'ama i 1enomenima koje
uvjetuju kognitivni bioloki 1aktori! to prirodni jezik dosad nije bio u stanju.
%obliavanje takvog jezika je daleko od individualnih moi pojedinanog naunika i
to je! u stvari! postepen pro'es koji se odvija kroz doprinos mnogih istraivaa i koji
sazrijeva do toke kada se moe organizirati uz 1ilozo1sko nadgledanje. 3vakav poduhvat
bi jako doprinjeo razvoju svih bio0humanistikih i drutvenih znanosti jer bi ih oslobodio
ogranienja i tenden'ija ka pogrekama koje donosi utje'aj prirodnog jezika psiholoke
imagina'ije! naruito kad je on kombiniran s jednom jakom komponentom egoizma.
8eina pitanja kojima se ova knjiga bavi su sasvim van domaaja prirodnog jezika.
4eto poglavlje bavi se makroso'ijalnim 1enomenom koji je na uobiajeni nauni jezik
uino sasvim neadekvatnim. 6azumjevanje ovih 1enomena zahtijeva stalno odvajanje od
takvog metoda razmiljanja i upotrebu najobjektivnijeg sistema koji je mogu.
&avei se ovim problemima autor se polako upoznao s pogledom na realnost koji se
odvaja od gore navedenih metoda razmiljanja. 3vakav pistup se pokazao kao najbolji
mogui ne samo u ekonomskom smislu! odnosno! u vezi sa uloenim naporom i
vremenom! nego on tako#er osigurava zatitu uma od prirodnog egoizma i prenaglaene
emotivnosti.
% vezi sa ovim pitanjima! svaki istraiva je proao kroz svoj vlastiti period krize i
1rustra'ije kada je postalo oevidno da su kon'epti na koje se do tada oslanjao u ovom
sluaju neupotrebljivi. Tona hipoteza 1ormulirana nauno prepravljenim prirodnim
jezikom nije mogla nai potporu u injeni'ama i preliminarnim statistikim
kalkula'ijama. % isto vrijeme! elaboriranje kon'epta koji su bolje upotrebljivi za
istraivanje realnosti! pokazalo se jako tekim jer na kraju krajeva! problem kojim se
bavimo spada u jednu znanost koja je jo uvjek u svom razvoju. moda on odraava samo
per'ep'iju nae vrste+
.a bi smo sve ovo preivjeli morali smo se pomiriti sa osjeajem neznanja$ kakav
prilii svakom 1ilozo1u. Svaka znanost ra#a se u prostoru u kojem ne postoji popularno
zamiljanje koje moramo potpuno prevazii i ostaviti iza sebe. % ovom sluaju! ovaj
pro'es je morao biti naruito radikalan 0 morali smo se otisnuti u podruje sistematske
analize injeni'a koje smo mogli vidjeti i iskusiti u jednoj do kraja otjelotvorenoj
mani1esta'iji makroso'ijalnog zla! vo#eni pravilima znanstvene metodologije. 3vog smo
se morali pridravati unato nevjerovatnim uvjetima koji su nas okruivali i unato naim
vlastitim ljudskim linostima.
8rlo malo nas koji smo krenuli ovim putem je dolo i do njegovog kraja jer se veliki
broj povukao tijekom ovog perioda 1rustra'ije.
Neki su se 1okusirali na pojedinana pitanja 1as'inirani njihovom naunom
vrijednou i uronili u detaljna ispitivanja. Njihova dostignua su prisutna u ovom djelu.
.rugi su odustali suoeni sa znanstvenim problemima! osobnim potekoama ili strahom
da e biti otkriveni od strane vlasti.
Citajui ovu knjigu! itao' e se susresti sa istim problemima ali u neto manjoj mjeri.
7oe mu se uiniti i da smo postupili nepravedno zbog naeg nastojanja da ostavimo iza
sebe veliki dio nae prijanje kon'eptualiza'ije! zbog nae odluke da je prirodni pogled na
svijet nedostatan i zbog nae pro'jene o suvinosti emotivnog uplitanja. (ato traim od
itao'a da prihvati ove uznemirujue osjeaje u duhu ljubavi prema znanju i u duhu
iskupljujue vrijednosti tog istog znanja.
3vo sam morao objasniti do detalja da bi itao' stekao pravu predstavu o jeziku
kojim je ovo djelo pisano. 4okuao sam pristupiti materiji na takav nain da ne gubim
dodir sa svijetom objektivnih kon'epta a da u isto vrijeme budem razumljiv ne samo
uskom krugu spe'ijalista! nego i iroj publi'i. Naravno! budui da sam iskusan psiholog!
mogu predvidjeti da e neki itao'i odba'iti naune podatke koje ovaj rad sadri!
osjeajui direktan napad na prirodnu mudrost svojih ivotnih iskustava.

%judska Indiidua

ada je /ugust Gomte YFXJT0FTKX! Fran'uski 1ilozo1 pozitivizma! izumio termin
Zso'iologijaZ da bio dao ime znanosti koju je osnovao Saint0Simone. 4o Gomte0u
univerzalni zakon djeluje na sve nauke i on ovaj zakon naziva Zzakon tri 1azeZ. 4rema
njemu drutvo prolazi kroz tri 1aze0 Teoloku! 7eta1iziku i na kraju Naunu. Naunu
1azu Gompte naziva pozitivnom. .alje! on tvrdi da postoji sljedei univerzalni zakon koji
naziva Z5n'iklopedijski zakonZ. ombinirajui ove zakone Gomte je razvio sistematsku i
hijerarhijsku klasi1ika'iju svih znanosti! ukljuujui neorgansku 1iziku i organsku 1iziku.
Gomte je so'iologiju vidio kao posljednju i najveu od svih znanosti! kao znanost koja e
objediniti sve ostale nauke! integrirati sva njihova dostignua u kohezivnu 'ijelinu!
Aopaska urednikaB[ pokuao osnovati novu so'iologiju tijekom ranog devetnaestog
stoljea! dakle znatno prije nego je ro#ena moderna psihologija! prva misterija sa kojom
se suoio a koju nikako nije mogao rijeiti bio je problem ovjeka. %koliko je odba'io
previe pojednostavljena objanjenja o ljudskoj prirodi katolike 'rkve! onda ne bi ostalo
nita osim tradi'ionalnih ema za razumijevanje linosti koje su izvedene iz poznatih
drutvenih uvijeta. .a bi kreirao svoju novu znanost morao je! dakle! izbjei ovaj
problem.
" tako! on je prihvatio da je osnovna stani'a drutva 1amilija! koju je puno lake
karakterizirati i tretirati kao elementarni model drutvenih odnosa.
3vo kon1rontiranje sa problemima koji su u to doba bili nerjeivi! moglo se izbjei
jezikom razumljivih kon'epta. Neto kasnije! 9.S. 7ill YAFT>W0FTX=B engleski 1ilozo1 i
politiki ekonomist! zalae se za utilitarianstvo! etiku teoriju koju je izumio njegov kum
9eremH &entham. .ok je bio lan parlamenta! 7ill je savjetovao uvo#enje olaki'a "rskoj!
prvi je traio pravo glasa za ene. % svom djelu <6azmiljanja o zastupnikoj vladi!Z 7ill
poziva na razliite re1orme parlamenta i glasovanja! naruito insistira na propor'ionalnom
zastupanju! jednom glasu i pravima ena na glasanje. "ngeniozno! on smatra da ak i
pogrena uvjerenja imaju vrijednost jer kroz suprotstavljanje pogrenim uvjerenjima oni
koji imaju prava! ista uvruju. &ez da imamo priliku da svoja uvjerenja branimo! ona
postaju mrtva i zaboravljamo zato smo ih uope imali : smatra 7illsB[ ukazuje na
nedovoljnosti psiholoYke kogni'ije i uloge individua. Tek u danaYnje vrijeme se
so'iologija uspjeYno nosi sa razliitostima i to kroz uvravanje naunih temelja. 3vo se
naruito odnosi na dostignua iz psihologije! nauke koja tretira individuu kao osnovni
objekt promatranja. 6estruktuiranje objektivnog psiholokog jezika e s vremenom
dozvoliti so'iologiji da postane nauna dis'iplina koja odraava so'ijalnu realnost sa
odgovarajuom objektivnou i panjom za detalje a ovo e biti osnova za praktinu
ak'iju. Na kraju krajeva! upravo ovjek je osnovna jedini'a drutva! zajedno sa 'ijelom
kompleksnosti koju njegova ljudska linost podrazumijeva.
.a bismo mogli shvatiti 1unk'ioniranje sloenog organizma! u medi'ini zapoinjemo
sa 'itologijom! naukom o strukturi i 1unk'iji stani'a. %koliko elimo razumjeti zakone
koji vladaju so'ijalnim ivotom! na isti nain moramo prvo razumjeti individualno ljudsko
bie! njegovu 1izioloku i psiholoku prirodu te u potpunosti prihvatiti kvalitet i obim
razlika! naruito onih psiholokih.
.oktrinarni i propagandistiki sovjetski sistem sadri karakteristinu ugra#enu
kontradik'iju a nadamo se da e njeni uzro'i biti shvaeni do kraja ove knjige. Covjekovo
ivotinjsko podrijetlo ovdje je prihvaeno kao osnova materijalistikog pogleda na svijet.
% isto vrijeme! ovakav pogled na svijet zanemaruje injeni'u da ovjek ima i instinkte! to
je u stvari i karakteristika ivotinja. Nosio'i ovakvih stavova! ukoliko ih suoite sa
posebno problematinim pitanjima! e priznati da ovjek sadri odre#eni nivo ovakvog
1ilogenetikog naslje#a! me#utim! sprijeit e publika'iju bilo kakvog rada koji se bavim
ovim osnovnim 1enomenom psihologije.
Ypogledati ?MNered u 4sihijatrijiM : intervie2 sa 6obertom van 8orenom ! generalnim
sekretarom Renevske ini'ijative u psihijatriji! objavljen u holandskim novinama .e
8olkskrant u olovozu! FJJX a u kojem kae? Z3d FJK>.g.! sovjetska psihijatrija ne samo
da tapka u mjestu nego je ak otila unazad. /psolutno nita se tamo nije promijenilo.
8eina ruskih psihijatara nikad se ne bi mogla zaposliti na zapadu. Tamo se jo uvjek
primjenjuju metodi lijeenja o kojima na zapadu vie ne moete ni priati.Z Aopaska
urednikaB[
.a bismo razumjeli ljudski rod! moramo se opskrbiti osnovnim razumijevanjem
ljudskog instinktivnog supstrata i odati priznanje njegovoj ulozi kako u ljudskom
individualnom ivotu! tako i u ljudskim drutvima. 3va uloga ljudskih instinkata esto
prolazi neprimjeena budui da su nae instinktivne reak'ije toliko oigledne i toliko se
uzimaju zdravo za gotovo.
)judski instinktivni substrat ima neto drukiju bioloku strukturu od ivotinjskog.
5nergetski govorei! postao je manje dinamian a vise plastian! dakle nije vie glavni
upravlja ponaanja. 4ostao je re'eptivniji kontrolama rezoniranja.
%pravo ova 1ilogenetiki razvijena baza za naa iskustva je ono to individuama
dozvoljava da razviju svoje osjeaje i drutvene veze! ono to nam omoguava da
intuitivno osjetimo neko psiholoko stanje kao i individualnu! odnosno! drutvenu
psiholoku realnost. Na isti nain nam je mogue razumjeti ljudske obiaje i moralne
vrijednosti. 3d djetinjstva ovaj instinktivni substrat stimulira razne aktivnosti koje imaju
za 'ilj razvijanje viih 1unk'ija uma. .rugim rijeima! na instinkt je na prvi uitelj!
kojeg nosimo sa sobom 'ijelog ivota. 3dgovarajue podizanje dije'e nije dakle
limitirano na uenje mladih osoba da kontroliraju pretjerano nasilne reak'ije svog
instinktivnog emotivizma! ono se tako#er sastoji u uenju mladih ljudi da potuju mudrost
prirode koja je sadrana u i koja govori kroz njihovo instinktivno naslije#e.
3vaj instinktivni substrat sadri biopsiholoki razvoj vrijedan milione godina! kao
rezultat ivotnih uvjeta nae vrste. .akle nije i ne moe biti savrena krea'ija. .obro
znane slabosti ljudske prirode i greke u prirodnoj per'ep'iji te razumjevanju realnosti su
tako kondi'ionirane na 1ilogenetikom nivou kroz milenijume Yonrad )orenz :5volu'ija
i modi1ika'ija ponaanja FJWK.Q 3 agresiji FJWWQ Studije ivotinjskog i ljudskog
ponaanja! 8olumen " FJX>! 8olumen "" FJXF! "za ogledala! 4rirodna nauka ljudske vrste?
%vod u komparativno istraivanje ponaanja : ruski manuskript AFJDD0FJDTB. )orenz se
prikljuio nazistikoj partiji FJ=T i prihvatio mjesto e1a katedre pod na'istikim
reimom. Njegove naune publika'ije iz tog doba umrljane su optubama da je njegov
nauni rad obojen simpatijama prema na'izmu. 4rilikom primanja Nobelove nagrade!
ispriao se za svoju publika'iju iz FJD>.! koja je ukljuila na'istiki pogled na svijet! tada
je rekao kako se <veina pristojnih naunika tog doba! poput mene! za jedno kratko
vrijeme nadala da e iz na'izma proizai dobro a zatim su se uasnuti ogradili od njegaZ.
"zgleda sasvim vjerovatno da su )orenzove ideje o nasljednoj bazi za obras'e ponaanja
dobro posluile na'istikim vlastima ali ne postoje dokazi da je )orenzov
eksperimanetalni rad bio inspiriran ili pod utje'ajem na'istikih ideja. A3paska urednikaB[.
(ajedniki supstrat psihologije omoguio je ljudima da tijekom stoljea i 'iviliza'ija
razviju kon'epte humanosti! drutvene kon'epte i moralne vrijednosti koji uglavnom
dijele iste vrijednosti.
"nter0epohalne i me#u0rasne varija'ije u ovoj oblasti su zapanjujue minimalne u
usporedbi sa razlikama izme#u osoba iji je instintivni humani substrat normalan i osoba
koje pokazuju instinktivni bio0psiholoki de1ekt! ak i kada se radi o pripadni'ima iste
rase i 'iviliza'ije. 3voj razli'i emo se uvjek iznova vraati jer se upravo na njoj baziraju
problemi kojima se ova knjiga bavi.
Covjek ivi u grupama jo od predhistorije! te se njegov instiktivni supstrat uobliio u
takvoj grupnoj vezi. 4otreba za odgovarajuom internalnom strukturom jednakosti.
Stremljenje da se dostigne zasluna uloga u okviru te strukture. Sve to je inkodirano na
ovom nivou. % konanoj analizi! na instinkt za samoodranjem uvjek ima rivala u
drugom osjeaju 0 dobrobit drutva zahtjeva da se rtvujemo! ponekad se radi o krajnjim
rtvama : kao to je ivot. % isto vrijeme valja naglasiti da ako volimo ovjeka! onda vie
nego ita! moramo voljeti njegov ljudski instinkt.
Na elan za kontrolu bilo koga tko je opasan! bilo za nas! bilo za nau grupu je toliko
primalan i gotovo re1leksno uvjetovan! tako da nema sumnje da je on utisnut na
instinktivnom nivou. 7e#utim! na instinkt ne pravi razliku izme#u ponaanja koje je
motivirano jednostavnom ljudskom grekom i ponaanja koje pokazuju individue koje
posjeduju odre#ene patoloke devija'ije. *ta vie! nae instinktivno osu#ivanje bilo
kakvog izdvajanja takvih individua onemoguava tenden'iju prirode da eliminira bioloki
ili psiholoki de1ektne individue.
Cini se! dakle! da je ta naa tenden'ija da inimo greku koja omoguava 'vjetanje
zla! kondi'ionirana na instinktivnom nivou. Na tom istom nivou! kao to smo ve rekli!
postoje i razlike me#u normalnim ljudskim individuama! a ove razlike zatim uvjetuju
1ormiranje njihovog karaktera! pogleda na svijet i stavova. 4rimarne razlike postoje u bio0
psiholokom dinamizmu ovog supstrata! dok su razlike u njegovom sadraju sekundarne.
Tako! kod nekih ljudi vitalni instinkt ima premo nad psihologijom! dok kod nekih
instinkt lako preputa kontrolu razumu.
Tako#er se ini da neki ljudi imaju neto bogatije i neto suptilnije instinktivno
naslje#e od drugih. 6azlike u ovom naslje#u! me#utim! javljaju se u vrlo sitnom postotku
ljudske popula'ije! i mi taj postotak vidimo kao kvalitativno patoloki. 7oramo obratiti
dunu panju ovakvim anomalijama jer one sudjeluju u genezi zla koju elimo razumjeti
to sveobuhvatnije.
(ahvaljujui drutvenim i roditeljskim utje'ajima! tijekom odgoja dolazi do
uspostavljanja neto suptilnije strukture koja se nadogra#uje na na instinktivni substrat. S
vremenom! ova struktura postaje sve uoljivija komponenta nae linosti i ini njenu
integralnu komponentu. 3va komponenta je instrument za nau vezu sa drutvom i
pedagozi vode rauna da se ona pravilno razvije! te kasnije psiholozima ona ini osnovni
parametar u pro'jenjivanju individue. " pedagozi i psiholozi! potpuno su nemoni kada je
pro'es 1orma'ije ove komponente negativno pogo#en de1ektivnim instinktivnim
substratom.
V
(ahvaljujui memoriji! 1enomenu koji je prilino dobro opisan u psihologiji ali ija
priroda je jo uvijek ostala djelimino misteriozna! ovjek pohranjuje u sebi ivotna
iskustva i svjesno steeno znanje. 4ostoje velike individualne varija'ije u vezi njenog
kapa'iteta! kvaliteta i sadraja. 9edan mladi ovjek tako#e gleda na svijet drugaije od
nekog star'a sa dobrom memorijom. )judi sa dobrom memorijom i velikim znanjem
imaju veu tenden'iju za posezanjem ka zapisanim poda'ima iz kolektivne memorije!
kako bi nadomjestili svoju vlastitu.
Taj prikupljeni materijal sainjava predmetnu stvar drugog psiholokog pro'esa!
kojeg nazivamo aso'ija'ijamaQ nae razumijevanje njihovih karakteristika se stalno
poboljava! mada jo uvijek nismo u stanju da dovoljno rasvijetlimo ono to ih podstie.
%prkos svih! ili moda zahvaljujui svim vrijednim doprinosima rasvjetljavanju tog
pitanja od strane psihologa i psihoanalitiara! ini se da sti'anje jednog zadovoljavajueg
razumijevanja aso'ijativnih pro'esa nee biti mogue sve dok se hrabro ne odluimo da
pre#emo grani'e isto naunog poimanja.
arakteristike naeg rezonovanja stalno se razvijaju tokom 'ijelog naeg ivota! tako
da nae ispravne sposobnosti za prosu#ivanje dostiu svoj vrhuna' tek kad nam kosa
pone da sijedi a instiktivni nagoni! emo'ije i navike ponu da slabe. To je jedan
kolektivni proizvod izvuen iz interak'ije ovjeka sa njegovom sredinom! kao i blaga i
transmisije koji su stvarani i koji su se odvijali kroz mnoge genera'ije.
Rivotna sredina moe tako#e da ima destruktivan uti'aj na razvoj naih sposobnosti
rezonovanja. 4osebno u svojoj ivotnoj sredini! ljudska svijest se kontaminira
konverzivnim razmiljanjem Ykoritenje pojmova kojima se daje suprotno ili izvitopereno
znaenje! prim. ured.[ to je najea anomalija u tom pro'esu. "z tog razloga! ispravan
razvoj svijesti povremeno zahtijeva odre#ene periode samostalne re1lek'ije. Covjek je
tako#e razvio jednu psihiku 1unk'iju koja se ne nalazi kod drugih ivotinja. Samo ovjek
moe poimati jednu odre#enu koliinu materijala ili apstraktnih zamisli unutar njegovog
polja panje! podvrgavajui ih unutranjoj analizi na osnovu koje e proistei dalje
aktivnosti uma u vezi s tim materijalom. To nam omoguava da se suoavamo s
injeni'ama! vrimo konstruktivne i e1ikasne radnje! i predvi#amo njihove rezultate.
%koliko injeni'e koje se podvrgavaju unutranjoj projek'iji i analizi imaju veze sa
ovjekovom vlastitom linou! on onda sprovodi akt introspek'ije koji je bitan za
praenje stanja ljudske linosti i znaenja njegovog vlastitog ponaanja. Taj akt unutranje
projek'ije i inspek'ije upotpunjuje nau svijestQ tu karakteristiku nema nijedna druga vrsta
osim ljudske. 7e#utim! me#u ljudima postoji jedno posebno iroko odstupanje u vezi
sposobnosti za takve mentalne akte. 51ikasnost kod takvih mentalnih 1unk'ija pokazuje
donekle nisku statistiku korela'iju sa optom inteligen'ijom. Tako! ako govorimo o
ovjekovoj optoj inteligen'iji! onda moramo uzeti u obzir oboje! njenu unutranju
strukturu i individualne razlike koje se pojavljuju na svakom nivou te strukture.
Nakon svega! supstrat nae inteligen'ije! sadri jednu prirodnu instiktivnu
zaostavtinu mudrosti i greaka! iz ega se ra#aju bazina inteligen'ija i ivotna iskustva.
(ahvaljujui naoj memoriji i sposobnosti aso'ija'ije! na tu konstruk'iju se nadogra#uje
naa sposobnost za izvo#enje kompleksnih opera'ija razmiljanja! to je krunisano aktom
unutranje projek'ije i stalnim poboljavanjem ispravnosti naih misli.
7i smo razliito obdareni ovim sposobnostima! to ini jedan mozaik od individualno
razliitih talenata. &azina inteligen'ija iznie iz tog instiktivnog substratuma pod
uti'ajem prijateljski nastrojene ivotne sredine i lako dostupne zbirke ljudskih iskustavaQ
to je isprepleteno s viim svojstvima to nam omoguava da razumijemo druge i da
intuitivno osjeamo njihovo psihiko stanje uz pomo odre#enog naivnog realizma. To
uslovljava razvoj moralnog rezonovanja. Taj nivo nae inteligen'ije je nairoko
rasprostranjen unutar drutvaQ velika veina ljudi ga imaju to je razlog zato esto
'ijenimo taktinost! intui'iju! me#uljudske veze! druenje i moral kod ljudi koji su
obdareni samo s prosjenom inteligen'ijom. Tako#e vi#amo ljudi koji imaju izvanrednu
inteligen'iju ali kojima nedostaju te sutinski prirodne odlike. ao to je sluaj s
poremeajima u instiktivnom supstratu! poremeaji u toj bazinoj strukturi nae
inteligen'ije esto mani1estuju karakteristike koje smatramo patolokim.
.istribu'ija ovjekovog intelektualnog kapa'iteta unutar drutava je potpuno razliita
i veoma dalekosena. 8isoko nadareni ljudi ine jedan veoma mali pro'enat svake
popula'ije! a onih sa najveim kvo'ijentom inteligen'ije je samo par u jednoj hiljadi.
7e#utim! uprkos tome! oni igraju jednu tako vanu ulogu u kolektivnom ivotu da svako
drutvo koje pokua da ih sprijei u ispunjavanju njihovih 'iljeva! izlae se velikom
riziku. % isto vrijeme! individue koje su jedva u stanju da ovladaju jednostavnom
aritmetikom i umjetnou pisanja! u veini sluajeva su normalni ljudi ija je osnovna
inteligen'ija sasvim adekvatna.
%niverzalni zakon prirode je takav da to je psiholoka organiza'ija date vrste via!
vee su i razlike izme#u njenih individualnih jedinki. Covjek je navie organizovana
vrstaQ odatle! te varija'ije su kod njega najvee. 4siholoke razlike! kvalitativno i
kvantitativno! javljaju se u svim strukturama ljudske linosti kojima se ovdje bavimo!
mada u smislu jednog neophodnog pojednostavljivanja. 3va velika psiholoka
raznobojnost moe nekome zapasti u oi kao prirodna nepravda! me#utim! i to ima svoje
znaenje.
3va! na prvi pogled! nepravda! koju smo pomenuli je u stvari jedan veliki dar
ovjeanstvu! koji omoguava ljudskim drutvima da razviju svoje kompleksne strukture i
da budu visokokreativni na oba nivoa! individualnom i kolektivnom. (ahvaljujui toj
psiholokoj raznovrstnosti! kreativni poten'ijal svakog drutva je mnogo puta vii nego
to bi on bio kad bi naa vrsta bila homogenija. (ahvaljujui tim varija'ijama! unutranja
drutvena struktura se tako#e moe razviti. Sudbina ljudskog drutva zavisi od ispravnog
prilago#avanja individua unutar te strukture i od naina na koji se koriste prirodne
varija'ije talenata.
Nae nas iskustvo ui da su psihike razlike izme#u ljudi uzrok pogrenog
razumijevanja i drugih problema. 7i moemo savladati te probleme samo ako te psihike
razlike prihvatimo kao jedan zakon prirode i potujemo njihovu kreativnu vrijednost. To
e nam tako#e omoguiti da steknemo jedno objektivno razumijevanje ovjeka i ljudskih
drutavaQ na alost! to e nas tako#e uiti da je jednakost pred tim zakonom! nejednakost
pred zakonom prirode.
V
%koliko posmatramo ljudsku linost uz pomo jednog konzistentnog praenja
psihikih uzronosti unutar nje! ukoliko smo u stanju da izmorimo pitanje do jednog
odre#enog stepena! doi emo blizu 1enomena ija je biopsiholoka energija veoma niska!
koji nam se mani1estuju s jednom odre#enom i karakteristinom suptilnou. Nakon to
otkrijemo taj 1enomen! onda pokuavamo da pratimo nae aso'ija'ije! posebno zato to
smo is'rpili dostupnu nam analitiku plat1ormu.
Na kraju! moramo priznati da primjeujemo unutar nas neto to je rezultat supra0
senzorne uzronosti. Taj put je moda najtei od svih ali bez obzira na to! on e nas voditi
do jedne najmaterijalnije injeni'e u vezi postojanja onoga o emu svi religijski sistemi
govore. Sti'anje malog komadia istine tim putem!
navodi nas na potivanje nekih uenja naih predaka u vezi postojanja neega izvan
ovog materijalnog univerzuma.
Tako! ukoliko elimo da razumijemo ovjeanstvo! ovjeka kao jednu 'jelinu! bez
naputanja onih zakona rasu#ivanja koje nam namee objektivni jezik! mi emo na kraju
morati da prihvatimo tu realnost! koja je unutar svakog od nas! bez obzira na to da li je
ona normalna ili ne! da li smo mi nju prihvatili zato to smo odgojeni na takav nain ili
smo doli do tih gnostikih znanja svojim vlastitim putem! ili smo ih odba'ili iz
materijalistikih ili naunih razloga. Nakon svega! kad analiziramo negativna psihika
stanja! uvijek nailazimo na uvjerenja koja su potisnuta iz polja svijesti. ao posljedi'a
toga! stalni napor podsvijesti da negira kon'epte o stvarima koje postoje ra#a jednu tenju
da se te stvari eliminiu i kod drugih ljudi.
"skreno otvaranje uma ka postojanju te realnosti je neophodno za svakoga ko eli da
razumije druge ljude! a tako#e! savjetujemo to i svima drugima. (ahvaljujui tome! na
um se osloba#a unutranjih tenzija i pritiska i moe se osloboditi od svoje tenden'ije ka
selek'iji i supstitu'iji in1orma'ija! ukljuujui i ona podruja koja su lako pristupana
jednom prirodnom poimanju.
V
)judska linost je nestabilna po samoj svojoj prirodi a ivotni vijek kao jedan
evolutivni pro'es podrazumijeva normalno stanje stvari. Neki politiki i religijski sistemi
zagovaraju usporavanje tog pro'esa ili postizanje prekomijerne stabilnosti naih linosti
ali su to nezdrava stanja s take gledita psihologije. %koliko se evolu'ija ljudske linosti
ili pogleda na svijet zamrzne duboko i dovoljno dugo! to stanje onda zalazi na podruje
psihopatologije. 4ro'es trans1orma'ije linosti otkriva svoje znaenje zahvaljujui svojoj
vlastitoj kreativnoj prirodi koja je zasnovana na svjesnom prihvatanju tog kreativnog
mijenjanja kao jednog prirodnog toka doga#aja.
Nae linosti tako#e prolaze kroz privremene destruktivne periode kao rezultat raznih
doga#aja u naem ivotu! pogotovo ukoliko smo podvrgnuti patnji ili se sreemo sa
situa'ijama i okolnostima koje odudaraju od naih prethodnih iskustava ili zamiljanja.
Te tzv. dezintegrativne 1aze su esto neugodne! mada ne moraju biti takve. Na primjer!
jedan dobar! naporan rad! omoguava nam da doivimo jedno dezintegrativno stanje a
istovremeno da utiamo sve one njegove neprijatne komponenete! kao i da do#emo do
nekih kreativnih ideja za obnavljanje reintegra'ije nae vlastite linosti.
3datle! istinsko pozorite stvara jedno stanje koje se naziva katarza. .ezintegrativno
stanje nas nagoni da poduzmemo sve mentalne napore u pokuaju da ga nadvladamo kako
bi ponovo ostvarili stanje aktivne ravnotee ili homeostaze.
Savladavanje takvih stanja razultira ispravljanjem naih greaka i obogaivanjem nae
linosti! to podrazumijeva jedan ispravan i kreativan pro'es reintegra'ije! koji nas vodi
ka jednom viem nivou razumijevanja i prihvatanja ivotnih zakona! ka boljem
razumijevanju samog sebe i drugih i ka visokorazvijenom smislu za me#uljudske odnose.
Naa osjeanja #e tako#e validirati uspjeno ostvarenje stanja reintegra'ije? neprijatne
okolnosti koje smo savladali postaju obogaene odre#enim znaenjem. Tako nas to
iskustvo ini bolje pripremljenim za suoavanje sa nekom iduom dezintegrativnom
situa'ijom.
7e#utim! ukoliko smo se pokazali nesposobnim da ovladamo problemima koji su
nastali zato to su nai re1leksi prebrzo potisnuli i zamijenili neprijatan materijal iz nae
svijesti! ili nekog slinog razloga! doi e do retroaktivne egotiza'ije nae linosti! ali e
se tu ipak zadrati jedan osjeaj neuspjeha. 6ezultati su devolutivniQ sa jednom takvom
osobom postaje mnogo tee imati bilo kakvog posla. %koliko se takvo dezintegrativno
stanje ne moe nadvladati zato to su nas nadjaale uzrone okolnosti ili zbog nedostatka
istinskih in1orma'ija koje bi se mogle pravilno upotrijebiti! onda e na organizam
reagovati jednim neurotinim stanjem.
V
3vaj dijagram ljudske linosti koji je ovdje predstavljen! rezimiran i pojednostavljen!
pokazuje nam koliko su ljudska bia komplesna u svojoj strukturi! njihovim promjenama i
njihovim mentalnim i duhovnim ivotima.
%koliko elimo da napravimo drutvene nauke ije e predstave o naoj realnosti biti
sposobne da nam omogue da se u praksi oslonimo na njih! ovu kompleksnost emo
morati prihvatiti i osigurati da se ona dovoljno potuje. Svaki pokuaj zamjene ovog
osnovnog znanja sa prepojednostavljenim emama vodie do gubitka onog vanog spoja
izme#u naeg rezonovanja i realnosti koju posmatramo. 7oramo ponovo naglasiti da
koritenje naeg prirodnog jezika psiholokih imagina'ija za te svrhe! ne moe biti
zamjena za objektivne premise.
Slino tome! jednom psihologu je nevjerovatno teko da vjeruje u vrijednost bilo
kakve drutvene ideologije koja je zasnovana na pojednostavljenim ili ak naivnim
psiholokim premisama. To vai i za svaku ideologiju koja pokuava da pre0pojednostavi
psiholoku realnost! bila ona koritena od strane nekog totalitarnog sistema ili! na alost! i
od strane neke demokratije. )judi su razliiti. Sve ono to je kvalitativno razliito i ostaje
u tom stanju permanentne evolu'ije! ne moe biti jednako.
V
-ore navedene tvrdnje o ljudskoj prirodi vae za normalne ljude! sa par izuzetaka.
7e#utim! svako drutvo na zemlji ima odre#en pro'enat individua! jednu relativno malu
ali aktivnu manjinu! koja se ne moe smatrati normalnom.
Napominjemo da ovdje imamo posla sa jednom kvalitativnom a ne statistikom
abnormalnou. "zvanredno inteligentne osobe predstavljaju jednu statistiku
abnormalnost ali sa kvalitativne take gledita one mogu biti prilino normalni pripadni'i
drutva. 7i emo se ovdje baviti individuama iji je broj statistiki nizak ali iji kvalitet
razliitosti je takav da on moe na negativan nain uti'ati na stotine! hiljade! pa ak i
milione drugih ljudskih bia.
Te individue! koje emo uzeti u obzir! su ljudi koji pokazuju morbidne 1enomene i
kod kojih se mogu primjetiti mentalne devija'ije i anomalije razliitog kvaliteta i
inteziteta. 7noge od tih ljudi pokree jedan unutranji nemir? oni trae nekonven'ionalne
puteve za djelovanje i prilago#avanje ivotu s jednom odre#enom i karakteristinom
hiperaktivnou. % nekim sluajevima! takve aktivnosti mogu biti pionirske i kreativne to
obezbje#uje toleran'iju drutva za neke od tih individua. Neki psihijatri! pogotovo
Nijem'i! veliali su takve individue kao otjelovljenje jedne naelne inspira'ije za razvoj
'iviliza'ijeQ to je jednostran pogled na realnost koji je veoma tetan. 3ni koji dovoljno ne
poznaju psihopatologiju esto stiu utisak da takve osobe predstavljaju neke izvanredne
talente. 7e#utim! upravo ta nauka objanjava da ta njihova hiperaktivnost u smislu da
budu posebni proistie iz njihovog prekomijernog nagona za kompenza'ijom osjeaja
neke manjkavosti. Takvo pogreno dranje rezultira zamraivanjem istine? da je normalan
ovjek najbogatiji od svih.
Cetvrto poglavlje ove knjige sadri jedan kon'izan opis nekih od tih poremeaja!
njihovih uzroka i bioloke realnosti koji su izabrani na takav nain da omogue
razumijevanje ovog djela kao 'jeline. .rugi poda'i su distribuirani kroz mnoge
spe'ijalizovane radove koji nee biti ovdje ukljueni.
7e#utim! moramo uzeti u obzir da je nae znanje na ovom podruju jo uvijek
nezadovoljavajue u smislu razumijevanja i nalaenja rjeenja za mnoge teke probleme u
drutvenom ivotu. 7nogi nauni'i smatraju ovo podruje nauke sporednimQ drugi
uzimaju u obzir njegovu ZnezahvalnostZ! jer tu esto dolazi do nerazumijevanja sa drugim
spe'ijalistima. ao posljedi'a toga! pojavili su se razni kon'epti i raznovrsne semantike
nagodbe a opte znanje u toj nau'i je jo uvijek karakteristino po njegovoj pretjerano
deskriptivnoj prirodi.
3datle! ova knjiga obuhvata napore ija je svrha da se rasvijetle uzroni aspekti ovog
deskriptivno poznatog 1enomena. 3vi patoloki 1enomeni koji su u pitanju! dovoljno
niskog inteziteta da se lako sakriju od miljenja ivotne okoline! bez ikakvih potekoa se
uklapaju u vjeni pro'es geneze zla! koji kasnije utie na ljude! porodi'e i 'ijela drutva.
asnije emo u ovoj knjizi vidjeti kako ti patoloki 1aktori postaju nezamjenljive
komponente u jednoj sintezi koja rezultira sveoptom ljudskom patnjom! kao i to da
praenje njihovih aktivnosti uz pomo naunog nadzora i drutvene svijesti moe da se
ispostavi kao jedno e1ikasno oruje protiv zla.
(bog navedenih razloga! obim nauke o psihopatologiji predstavlja jedan
nezamjenljivi dio onog objektivnog jezika kojeg smo prije pominjali. 4re'iznost biolokih
i psiholokih 1aktora na tom podruju neprestano se poveava i tako postaje bitan
preduslov za razumijevanje mnogih 1enomena koji tite drutvo! kao i za jedno moderno
rjeenje vijekovima starih problema. &iolozi! doktori i psiholozi koji se bore s tim
klizavim problemima zasluuju pomo i ohrabrenje od strane drutva jer e njihov rad
omoguiti buduu zatitu ljudi i na'ija od jednog zla! ije uzroke jo uvijek nedovoljno
razumijemo.

Dru)to

4riroda je napravila ovjeka takvim da bude drutven! to je u njega inkodirano rano!
na instiktivnom nivou nae vrste! kao to smo to ve prethodno napomenuli. Na um i
linost je nemogue razviti bez kontakta i interak'ije sa jednim krugom ljudi koji se stalno
iri. Na um prima podatke od drugih! bilo svjesno! bilo nesvjesno! u vezi sa stvarima iz
emo'ionalnog i mentalnog ivota! tradi'ije i misli! uz pomo rezonantnog senzitiviteta!
identi1ika'ije! imita'ije! razmjene ideja i permanentnih pravila. 7aterijal do kojeg
dolazimo na te naine se onda trans1ormie od strane nae psihe kako bi se stvarala jedna
nova ljudska linost! ona koju nazivamo naom vlastitom$. 7e#utim! naa egzisten'ija je
uslovljena neophodnim vezama sa onima koji su ivjeli prije! onima koji trenutno
obrazuju nae drutvo i onima koji e egzistirati u budunosti. Naa egzisten'ija ima samo
znaenje kao jedna 1unk'ija drutvenih vezaQ hedonistika izola'ija dovodi do toga da
gubimo sebe.
Covjekova sudbina je da aktivno sara#uje u oblikovanju sudbine drutva! na dva
prin'ipijelna naina? 1ormiranjem svog individualnog i porodinog ivota unutar njega! i
aktivnim sudjelovanjem u sveukupnosti drutvenih zbivanja baziranom na njegovom! po
mogunosti dovoljnom! razumijevanju onoga to treba da se radi! to mora da se radi i da
li! ili ne! on to moe uraditi. To zahtijeva od jedne individue da razvije dva podruja
znanja o stvarima! koja se donekle preklapaju jedno preko drugogQ njegov ivot zavisi od
kvaliteta tog razvoja! kao to od toga zavisi i njegova na'ija i ovjeanstvo kao 'jelina.
/ko! re'imo! posmatramo pelinju koni'u okom jednog slikara! mi tu vidimo neto
to lii na zakrenu gomilu insekata povezanih slinou njihove vrste. 7e#utim! jedan
pelar e pratiti komplikovane zakone koji su inkodirani u instiktima svakog insekta kao i
u kolektivnom instiktu pelinje zajedni'e? to e mu pomoi da razumije kako da sara#uje
sa prirodnim zakonima koji upravljaju pelinjom zajedni'om. 6oj pela je jedan
organizam vieg organiza'ionog redaQ ni jedna pela ne moe egzistirati izvan njega! te se
tako potinjava apsolutnoj prirodi tih zakona.
%koliko posmatramo gomile ljudi koji zakravaju uli'e neke velike metropole! mi tu
vidimo neto to lii na individue pokretane od strane njihovih poslova i problema! u tr'i
za nekom mrvi'om sree i zadovoljstva. 7e#utim! takvo jedno prepojednostavljivanje
realnosti navodi nas na nepotivanje zakona drutvenog ivota koji su postojali mnogo
prije nego to su se pojavile metropole! i koji e nastaviti da postoje dugo nakon to
ogromni gradovi ostanu bez ljudi i svoje svrhe. %samljeni'ima iz jedne takve gomile e
veoma teko biti da prihvate takvu realnost! koja 0 za njih 0 postoji samo u poten'ijalnom
obliku! mada je oni ne mogu direktno zamisliti ili vidjeti.
% realnosti! prihvatanje zakona drutvenog ivota sa svom njihovom kompleksnou!
ak i kad nai#emo na poetne tekoe u njihovom shvatanju! na kraju e nam pomoi da
steknemo neto to je slino osmozi. (ahvaljujui takvom poimanju ili samo instiktivnoj
intui'iji o takvim zakonima! jedna individua e biti u stanju da dosegne svoje 'iljeve i
aktivno odgoji svoju linost. (ahvaljujui dovoljnoj intui'iji i poimanju takvih okolnosti!
drutvo je u mogunosti da napreduje kulturalno i ekonomski i da postigne politiku
zrelost.
*to vie napredujemo u tom razumijevanju! utoliko vie e nas drutvene doktrine
poga#ati kao primitivne i psiholoki naivne! pogotovo one bazirane na mislima onih
mislila'a koji su ivjeli u FT0tom i FJ0tom vijeku! koje je karakterisala oskudi'a
psiholoke per'ep'ije. Sugestivna priroda tih doktrina proistie iz njihovog
prepojednostavljenja realnosti! to je neto to se lako adaptira i koristi u politikoj
propagandi.
Te doktrine i ideologije pokazuju osnovne mane u vezi sa razumijevanjem ljudskih
linosti i razlika me#u ljudima! to je prilino jasno ako se posmatra u svjetlu prirodnog
jezika psiholokih kon'epta! a ak i vie u svjetlu objektivnog jezika.
4ogled na drutvo jednog psihologa! ak ako je on zasnovan i na pro1esionalnom
iskustvu! uvijek daje prednost ljudskoj individuiQ onda se perspektiva iri kako bi se
ukljuile manje grupe! kao porodi'e! i na kraju! drutva i ovjeanstvo kao 'jelina. Tako!
od poetka moramo prihvatiti to da je sudbina individue znaajno zavisna od okolnosti.
ad postepeno poveamo obim naih opserva'ija! onda tako#e dobijamo jednu veu
slikovnu spe'i1inost uzronih veza! a statistiki poda'i postaju takodje stabilniji.
.a bi se opisala zavisnost izme#u neije sudbine i linosti! kao i stanje razvoja
drutva! prvo moramo prostudirati 'jelokupnu koliinu in1orma'ija iz tog podruja koje
smo do tada skupili! dodajui svemu jedan novi rad baziran na objektivnom jeziku.
3vdje u navesti samo par primjera takvog rezonovanja kako bih otvorio vrata
pitanjima postavljenim u poslednjim poglavljima.
V
8ijekovima su u raznim kulturama najbolji pedagozi razumijevali znaaj 1ormiranja
jedne kulture i ovjekovog karaktera! u obimu kon'epta koji opisuju psiholoke
1enomene. valitet i bogatstvo kon'epta i jezike terminologije kojima je ovladala jedna
individua ili drutvo! kao i stepen u kome se oni pribliavaju jednom objektivnom
pogledu na svijet! uslovljavaju razvoj naeg morala i drutvenih stavova. "spravnost naeg
razumijevanja sebe i drugih karakterie one komponente koje uslovljavaju nae odluke i
izbore! bile one prizemne ili vane u naim privatnim ivotima i drutvenim aktivnostima.
Nivo kvaliteta psiholokog pogleda na svijet datog drutva je tako#e uslov za
ostvarenje jedne kompletne so'iopsiholoke strukture! to je prisutno kao poten'ijal u
psiholokim odlikama unutar nae vrste.
Samo kad ovjek moe razumjeti jednu osobu u odnosu na njen stvarni unutranji
sadraj! a ne na neke vanjske etikete! mi mu moemo pomoi na njegovom putu ka
ispravnom prilago#avanju drutvenom ivotu! to e biti korisno za njega a tako#e e i
pomoi u stvaranju jedne kreativne i stabilne strukture drutva.
(asnovana na jednom ispravnom osjeaju i razumijevanju psiholokih kvaliteta! takva
jedna struktura e dodijeliti visoko drutveno nadletvo individuama koje su psihiki
normalne i imaju dovoljno talenta i spe'i1ine obuke. 3snovna kolektivna inteligen'ija
ljudskih masa e njih onda potovati i podravati. " tako! u jednom takvom drutvu! jedini
problemi koji e ekati na svoje razrjeavanje e biti one stvari toliko teke da obaraju
prirodni jezik kon'epta! ali obogaene i kvalitativno oplemenjene.
7e#utim! uvijek je bilo drutvenih pedagoga$ koji su manje istaknuti a vie brojni!
koji su postajali 1as'inirani njihovim vlastitim idejama! koje ponekad ak mogu biti i
istinite! ali su ee ograniene ili sadre tragove nekih skrivenih patolokih misaonih
pro'esa. Takvi ljudi su uvijek teili da nameu pedagoke metode koje bi slabile i
de1ormisale razvoj individualnog i drutvenog psiholokog pogleda na svijetQ oni nanose
trajnu tetu drutvima! lisavajui ih univerzalno korisnih vrijednosti. Tvrdei da rade u
ime vrednijih ideja! takvi pedagozi u stvarnosti potkopavaju vrijednosti o kojima priaju i
otvaraju vrata za destruktivne ideologije.
% isto vrijeme! kako smo ve napomenuli! svako drutvo sadri u sebi jednu malu ali
aktivnu manjinu osoba sa raznim izvitoperenim pogledima na svijet! pogotovo na
podrujima koja smo prethodno pominjali! koji su izazvani psihikim anomalijama! koje
emo kasnije razmatrati! ili dugotrajnim uti'ajem takvih anomalija na njihovu psihu!
pogotovo za vrijeme djetinjstva. Takvi ljudi kasnije ispoljavaju poguban uti'aj na
1ormativne pro'ese psiholokog pogleda na svijet u drutvu! bilo direktinim aktivnostima
ili uz pomo pisanog ili nekog drugog prenosa! pogotovo ako se upuste u slubu neke
ideologije. 7nogi uzro'i koji mogu lako da promaknu panji so'iologa i politikih
naunika! svode se tako ili na razvoj ili na involu'iju tog 1aktora! iji je znaaj za ivot
drutva toliko odluujui kao i kvalitet njihovog jezika psiholokih kon'epta.
(amislimo da elimo da analiziramo te pro'ese? mi emo konstruisati jedan dovoljno
kredibilan inventorni metod koji e ispitati sadraj i ispravnost ideje o pogledu na svijet
koji je u pitanju. Nekon to podvrgnemo odre#ene predstavnike grupa jednom takvom
ispitivanju! dobiemo indikatore o sposobnosti tog posebnog drutva da razumije
psiholoke 1enomene i zavisnosti unutar njihove drave i drugih na'ija. To e istovremeno
initi osnovne indikatore o talentu tog drutva za upravljanje sobom i napretkom! kao i
sposobnou da vodi jednu razumnu interna'ionalnu politiku. Takvi testovi mogu
obezbjediti jedan rani sistem za upozorenje ukoliko bi se takve sposobnosti naruile! u
kom sluaju bi bilo ispravno poduzeti odre#ene mjere na podruju drutvene pedagogije.
% ekstremnim sluajevima! za takve zemlje koje pro'jenjuju problem da poduzmu
direktne korektivne mjere! pa ak i da se izopaena drava izoluje sve dok se u njoj ne
uvedu pogodne korek'ije.
Naveemo jo jedan podesan primjer? razvoj nadarenosti odraslih ljudi! kao i
njihovih vjetina! realistikog razmiljanja i prirodnog pogleda na svijet e biti optimalan
tamo gdje nivo i kvalitet njegovog obrazovanja i potreba za njegovim pro1esionalnim
poslom! odgovaraju njegovim individualnim talentima. .ostizanje takve pozi'ije za njega
predstavlja jednu linu! materijalnu i moralnu koristQ istovremeno i drutvo! kao jedna
'jelina! tako#e ubire plodove od svega toga. Takva osoba e to onda vidjeti kao
drutvenu pravdu u odnosu na sebe.
%koliko do#e do stje'aja razliitih okolnosti! ukljuujui jedan oskudan pogled na
svijet datog drutva! individue se onda tjeraju da obavljaju poslove kod kojih njihovi
talenti ne mogu da do#u do punog izraaja. ada se to desi! produktivnost te osobe nee
biti nita bolja! a esto e biti i gora od one koju bi ostvario radnik sa zadovoljavajuim
darom. Takva osoba se onda osjea prevarenom i preplavljenom obavezama koje ju
spreavaju u ostvarenju samoispunjenja.
Njene misli e za vrijeme posla odlutati u jedan svijet 1antazije ili e se baviti
stvarima koje nju mnogo vie interesujuQ u svom svijetu mate ona e biti ono to treba i
zasluuje da bude.
Takva jedna osoba uvijek zna kad njeni odnosi s drutvom ili s poslom krenu nizbrdoQ
me#utim! ukoliko ona istovremeno ne uspije da razvije jedan zdrav kritiki stav u vezi sa
gornjim grani'ama njenih sposobnosti i nadarenosti! onda e se njena mata 1iksirati na$
nepravednom svijetu u kome je mo sve to je nekome potrebno.$ 6evolu'ionarne i
radikalne ideje nalaze plodno tlo me#u takvim ljudima koji su se loe prilagodili drutvu.
% najboljem interesu drutva je da se takvi uslovi poprave ne samo zbog bolje
produktivnosti! nego i da bi se izbjegle tragedije.
% drugu ruku! jedna druga vrsta individue! moe dobiti neku vanu 1unk'iju zato to
pripada privilegovanoj drutvenoj grupi ili organiza'iji na vlasti dok su njene sposobnosti
i talenti nedovoljni za obavljanje tog posla! pogotovo za rjeavanje nekih teih problema.
Takve osobe onda izbjegavaju suoavanje s tim problemima i poinju da se prilino
razmetljivo bave nebitnim stvarima. % njihovom ponaanju se onda pojavljuje jedna
komponenta glume a testovi pokazuju da se ispravnost njihovog rezonovanja neprestano
pogorava nakon samo par godina takvih aktivnosti. Suoeni sa poveanim pritiskom da
obavljaju svoj posao na nivou kojeg nisu u stanju da dosegnu! i sa strahom da e biti
otkriveni kao nekompetentni za posao koji rade! oni poinju direktno da napadaju sve one
koji su sposobniji od njih ili imaju vie talenta! odstranjujui ih sa odre#enih radnih mjesta
i igrajui aktivnu ulogu u degrada'iji drutvenih i poslovnih odnosa. To naravno ra#a
osjeaj nepravde i moe da vodi do pojave sluajeva koji su prethodno opisani. Tako! oni
ljudi koji su se ukorijenili na viim pozi'ijama pre1eriraju jednu batinaku totalitarnu vlast
koja moe da zatiti njihove 1unk'ije i pozi'ije.
Na taj nain dolazi do nepravilnog koritenja prirodne nadarenosti i radne sposobnosti
pripadnika jednog drutva to istovremeno vodi ka poveanju nezadovoljstva i tenzija
izme#u individua i drutvenih grupaQ svaki pokuaj da se pri#e problemati'i ljudske
nadarenosti i njegove produktivnosti kao jednoj isto privatnoj stvari! odatle se mora
razumjeti kao opasno naivan. 6azvoj ili involu'ija u svim oblastima! kulturnoj!
ekonomskoj! kao i u politikom ivotu! zavise od stepena u kome je pravilno koriten taj
1ond ljudske darovitosti ili talenta. % krajnjoj analizi! to tako#e odre#uje da li e doi do
evolu'ije ili revolu'ije.
Tehniki govorei! bilo bi lake napraviti odgovarajue metode koje e nam
omoguiti da odredimo korela'iju izme#u individualnih sposobnosti i drutvenog
poravnanja u datoj dravi! nego se baviti prethodno pomenutim pitanjima razvoja
psiholokih kon'epta. Sprovo#enje odgovarajuih testova e nam obezbjediti jedan
vrijedan indeks kojeg moemo nazvati indikatorom drutvenog reda$. *to je on blii
broj'i \F.>! to je vjerovatnije da drava koja je u pitanju ispunjava osnovni preduslov za
so'ijalni mir i da e krenuti pravim putem u prav'u jednog dinamikog razvoja. 9edna
nia korela'ija bi ukazivala na potrebu drutvene re1orme. orela'ija vrijednosti blizu
nule ili negativna! trebala bi biti tumaena kao znak0opasnosti koji ukazuje na neposredno
izbijanje revolu'ije. 6evolu'ija u jednoj dravi esto uzrokuje mnogostruke probleme u
drugim dravama! tako je u najboljem interesu drugih drava da prate takve situa'ije.
4rimjeri koji su gore navedeni ne is'rpljuju pitanje uzronih 1aktora koji utiu na
stvaranje jedne drutvene strukture koja bi adekvatno odgovarala zakonima prirode.
"nstiktivni nivo nae vrste ima u sebi ve inkodiranu intui'iju o potrebi postojanja jedne
unutranje strukture drutva! koja je utemeljena na psiholokim varija'ijamaQ ona
nastavlja da se razvija zajedno s naom osnovnom inteligen'ijom! inspiriui na zdrav
razum. To objanjava zato najvei dio popula'ije koji je prosjeno nadaren! generalno
prihvata svoje skromno mjesto u drutvu svake drave! sve dok to mjesto zadovoljava
neophodne uslove za pravilno drutveno prilago#avanje i garantuje jedan pravedan nain
ivota bez obzira na to na kom nivou drutva se ta individua uklopila.
Ta prosjena veina prihvata i potuje drutvenu ulogu onih ljudi sa superirniom
nadarenou i obrazovanjem! sve dok oni zauzimaju odgovarajue pozi'ije unutar
drutvene strukture.
7e#utim! isti ti ljudi e reagovati sa kriti'izmom! nepotovanjem! pa ak i mrnjom
kad god neko ko je prosjean kao i oni! pokuava da nadomijeta svoje nedostatke
epurenjem sa neke visoke pozi'ije. 4ro'jene koje potiu iz te s1ere prosjenih ali
razumnih ljudi mogu esto biti veoma pre'izne! to moe biti veoma znaajno ako
uzmemo u obzir da pomenuti ljudi nemaju dovoljno znanja o mnogim aktuelnim
problemima! naune! tehnike ili ekonomske prirode.
9edan iskusan politiar e rijetko kad pretpostaviti da potekoe na podruju
ekonomije! odbrane ili unutranje politike mogu biti potpuno shvaene od strane njegovih
biraa. 7e#utim! on moe i treba uzeti u obzir to da e njegovo vlastito poimanje ljudi i
stvari! kao i svega onoga to ima veze sa me#uljudskim odnosima unutar pomenute
strukture! nai svoj eho u istoj toj veini pripadnika drutva. Te injeni'e djelomino
opravdavaju ideju o demokratiji! pogotovo ako odre#ena drava ima jednu takvu
istorijsku tradi'iju! dobro razvijenu so'ijalnu strukturu i adekvatan nivo obrazovanja.
7e#utim! to ne predstavlja one psiholoke podatke koji su potrebni za podizanje
demokratije na nivo moralnih kriterijuma u politi'i. 9edna demokratija koju sainjavaju
individue sa nedovoljnim psiholokim znanjem moe samo odumirati.
"sti politiar bi trebao biti svjestan injeni'e da u istom drutvu postoje i oni ljudi koji
ve na sebi nose neke psihike posljedi'e drutvene neprilago#enosti Neke od tih
individua e pokuavati da zatite svoje pozi'ije kojima nisu dorasli! dok e se drugi boriti
da im se dopusti da rade ono za ta su nadareni. %pravljanje dravom postaje sve tee kad
takve bitke ponu da zasjenjuju druge vane probleme. To je razlog zato stvaranje jedne
postene drutvene strukture nastavlja da bude osnovni preduslov za drutveni red i
oslobaanje stvaralakih vrijednosti. To tako#e objanjava zato ispravnost i
produktivnost pro'esa stvaranja te strukture ini glavni kriterijum za uspostavljanje
jednog dobrog politikog sistema.
4olitiar tako#e mora biti svjestan da u svakom drutvu postoje ljudi kod kojih se
osnovna inteligen'ija! prirodni psiholoki pogled na svijet i moralno rezonovanje! nisu
pravilno razvili. Neki od tih ljudi razlog za to nose u sebi! dok su drugi bili pod uti'ajem
psihiki nenormalnih ljudi kad su bili dje'a. 4oimanje drutvenih i moralnih pitanja je kod
tih ljudi drugaije! kako sa prirodne! tako i sa objektivne take gleditaQ oni predstavljaju
jedan destruktivni 1aktor za razvoj psiholokih kon'epta drutva! drutvene strukture i
unutranjih veza.
% isto vrijeme! takvi ljudi lako prodiru kroz drutvenu strukturu uz pomo jedne
razgranate mree zajednikih patolokih konspira'ija koja je slabo povezana sa glavnom
drutvenom strukturom. Ti ljudi i njihove mree uestvuju u genezi zla koje ne tedi
nijednu na'iju. Ta podstruktura ra#a snove o sti'anju vlasti i nametanju neije volje
drutvu! a prilino esto zaivljava u raznim zemljama! kako tokom nae istorije! tako i
danas. (bog toga e znatan dio nae panje biti posveen razumijevanju ovog vijekovima
starog i opasnog izvora problema. Neke zemlje sa ne0homogenom popula'ijom
ispoljavaju i druge 1aktore koji destruktivno djeluju na 1orma'iju drutvene strukture i
permanentni razvojni pro'es drutvenog psiholokog pogleda na svijet. Njih prvenstveno
podrazumijevaju rasne! etnike i kulturalne razlike koje postoje kod bukvalno svake
na'ije koja je nastala osvajanjem. Sjeanje na bive patnje i prezir prema pobije#enima
nastavljaju vijekovima da dijele popula'iju. Takve potekoe je mogue prebroditi
ukoliko razumijevanje i dobra volja prevladaju kroz nekoliko genera'ija. 6azlike u
vjerskim uvjerenjima i moralnim ubje#enjima u vezi s tim nastavljaju da prouzrokuju
probleme! mada ne toliko ozbiljne! ukoliko situa'ija nije pogorana postojanjem neke
doktrine o netoleran'iji ili superiornosti jedne vjere nad svim ostalim. Stvaranje jedne
drutvene strukture sa patriotskim i nadreligijskim temeljima se tako#e ispostavilo
moguim.
Sve ove potekoe postaju ekstremno destruktivne ukoliko jedna drutvena ili vjerska
grupa u skladu sa pridravanjem njenim doktrinama zahtijeva dodjeljivanje visokih
pozi'ija svojim pripadni'ima koje su izvan domaaja njihovih istinskih sposobnosti.
9edna pravedna drutvena struktura ispletena od individualno prilago#enih osoba! tj.
kreativna i dinamina kao jedna 'jelina! moe se 1ormirati samo ukoliko se taj pro'es
podvrgne njegovim prirodnim zakonima a ne nekim kon'eptualnim doktrinama. ada je
svaka individua u stanju da prona#e svoj vlastiti nain samo0ispunjenja uz pomo jednog
drutva koje razumije te zakone! individualne interese i zajedniko dobro! to onda koristi
drutvu kao 'jelini.
9ednu od prepreka za izgradnju psiholokog pogleda na svijet jednog drutva!
izgradnju zdrave so'ijalne strukture i ispravnih institu'ija za upravljanje na'ijom! mo#e
da predstavlja enormno velika popula'ija i ogromne udaljenosti kod veoma velikih
drava. %pravo kod takvih na'ija se javljaju i najvee etnike i kulturne varija'ije. %
jednoj zemlji koja se nairoko protee i ima stotine miliona ljudi individuama nedostaje
jedna bliska podrka njihove domovine! i one se osjeaju nemonim kad se radi o uti'aju
na stvari visoke politike. Struktura tog drutva se onda gubi na iroko otvorenim
prostorima. 3no to tu ostaje! to su uske! generalno! porodine veze. "stovremeno!
upravljanje tom zemljom stavra svoje vlastite nezaobilazne probleme? giganti pate od
onog ato bi se moglo nazvati makropatijom Abolest gigantaB! jer su autoriteti uprave
daleko udaljeni od individualnih i lokalnih stvari. -lavni simtom je proli1era'ija
administra'ijskih odredbQ one se mogu initi za glavni grad drave ali su esto besmislene
kad se radi o vanjskim distriktima ili primjeni na individualne stvari. .ravne slubenike
se tjera da slijepo slijede takve regula'ijeQ opseg koritenja njihovog ljudskog zdravog
razuma u realnim situa'ijama postaje veoma uzak. Takva pro'edura ponaanja nanosi
teke udar'e drutvu! koje tako#e poinje da razmilja o regula'ijama vie nego o
praktinoj i psiholokoj realnosti. 4siholoki pogled na svijet! koji podrazumijeva osnovni
1aktor kulturalnog razvoja i koji aktivira drutveni ivot! tako poinje da se komplikuje.
To nas tako onda navodi da se upitamo? .a li je jedna dobra vlada uopte mogua+
.a li je odravanje drutvene i kulturne evolu'ije mogue u ogromnim dravama+
.odue! ini se da su najbolji kandidati za takav razvoj one drave ija popula'ija
broji izme#u deset i dvadeset miliona i gdje line veze izme#u gra#ana! kao i izme#u
gra#ana i njihovih autoriteta! jo uvike pruaju zatitu ispravnoj psiholokoj di1eren'ija'iji
i prirodnim me#usobnim vezama. 4rekomijerno velike drave bi se trebale podijeliti na
manje organizme koji bi uivali znatnu autonomiju! pogotovo u pogledu kulturnih i
ekonomskih stvariQ oni bi mogli obezbijediti svojim gra#anima osjeaj jedne domovine
unutar koje se njihove linosti mogu razvijati i sazrijevati.
ada bi me neko zapitao ta bi se moglo uraditi za izljeenje S/.0a! drave koja
mani1estuje simptome makropatije! inter alia! predloio bih podjelu te ogromne na'ije na
trinaest drava! 00 koje bi bile iste kao i ove orginalne! osim to bi bile odgovarajue vee i
sa mnogo prirodnijim grani'ama. Tim dravama bi onda trebalo dati odgovarajuu
autonomiju. To bi ostavrilo kod gra#ana jedan osjeaj domovine! i oslobodilo bi ih od
motiva'ije za lokalni patriotizam! kao i rivaliteta izme#u tih takvih drava. To bi nadalje
pospijeilo nalaenje rjeenja za druge probleme drugaijeg porijekla.
V
.rutvo nije neki organizam koji potinjava svaku svoju eliju dobru veineQ niti je
ono neka kolonija insekata! gdje kolektivni instikt djeluje kao neki diktator. 7e#utim! ono
tako#e ne bi trebalo predstavljati jednu zbirku ego'entrinih individua koje su povezane
isto ekonomskim interesima! legalnim i 1ormalnim organiza'ijama.
Svako drutvo je jedna so'io0psiholoka struktura ispletena od individua sa najviom
psiholokom organiza'ijom a tako i najraznovrsnijom. (naajan opseg ovjekovih
individualnih sloboda potie od jednog takvog stanja stvari i odrava se u jednoj veoma
komplikovanoj vezi s njegovim mnogostrukim psiholokim zavisnostima i obavezama! u
vezi s tom kolektivnom 'jelinom.
"zolovanje linih interesa jedne individue u smislu kao da su oni u sukobu sa
interesima kolektiva! predstavlja jednu obinu pekula'iju koja radikalno
prepojednostavljuje stvarne uslove umjesto da prati njihovu kompleksnu prirodu.
4ostavljanje pitanja baziranih na jednoj takvoj emi je logiki neispravno jer sadri
pogrene sugestije.
% stvarnosti! mnogi toboe kontradiktorni interesi! kao individualno vs kolektivno! ili
oni od raznih drutvenih grupa i podsruktura! mogu se me#usobno pomiriti ukoliko bi se
vodili jednim dovoljno proimajuim razumijevanjem onoga to je dobro u ovjeku i
drutvu! i ako moemo nadvladati djelovanje emo'ija kao i nekih primitivnijih doktrina.
7e#utim! jedno takvo izmirenje zahtijeva prevo#enje ljudskih i drutvenih problema koji
su u pitanju na jedan vii nivo razumijevanja! kao i prihvatanje prirodnih zakona ivota.
Na tom nivou se ispostavlja da i najtei problemi imaju svoja rjeenja! jer oni uvijek
proistiu iz istih podmuklih dejstava psihopatolokih 1enomena. S tim pitanjima emo se
pozabaviti na kraju ove knjige.
olonija insekata! bez obzira na to koliko dobro ona bila drutveno organizovana!
osu#ena je na propast kad god njen kolektivni instikt nastavlja da dejstvuje prema
njegovom psihogenetskom kodu! uprkos nestanku bilokog znaenja. Na primjer! kada
pela0mati'a ne obavi svoj svadbeni let na vrijeme zbog loih vremenskih uslova! ona
poinje da polae neoplo#ena jaja! iz kojih se ne lee nita drugo osim trutova. 4ele
nastavljaju da tite svoju kralji'u! kao to ih na to nagoni njihov instiktQ i naravno! kada
pele radili'e izumru! dolazi do propasti 'ijele pelinje zajedni'e.
% tom momentu! jedan vii autoritet$ u obliku pelara mo#e da spasi to pelinje
leglo. 3n mora da prona#e i odstrani lanu mati'u a onda da uba'i unutra jednu novu
oplo#enu mati'u zajedno sa nekoliko njenih pela radili'a. To e zahtijevati i privremeno
postavljanje jedne zatitne mree oko mati'e! koja e nju i njene sluge tititi od uboda
onih pela koje su jo uvijek ostale vijerne staroj mati'i. asnije! instikt pelinje
zajedni'e prihvata novu mati'u. % tom pro'esu! pelar e tako#e zaraditi par uboda.
"z gornjeg primjera ra#a se sljedee pitanje? da li ljudska zajedni'a koja naseljava ovu
planetu moe dosei jedno dovoljno dobro poimanje makroso'ijalnog patolokog
1enomena koji je toliko opasan! gnusan i istovremeno 1as'inantan! prije nego to to bude
prekasno+ % ovom momentu! nai individualni i kolektivni instikti kao i na prirodni
psiholoki i moralni pogled na svijet ne moe nam dati sve odgovore na kojima se mogu
utemeljiti djelotvorne protumjere.
3ni dobronamijerni ljudi koji propovijedaju da sve to nam preostaje! to je da se
pouzdamo u 8elikog Nebeskog 4elara$ i vratimo se njegovim zapovijestima! vide
obrise jedne generalne istine! me#utim! oni tako#e trivijaliziraju posebne istine! pogotovo
one prirodne. %pravo ove druge su te koje sadre osnovu razumijevanja 1enomena i 'iljaju
na praktino dejstvovanje. (akoni prirode su nas nainili veoma razliitim jedne od
drugih. (ahvaljujui njegovim individualnim karakteristikama! izvanrednim ivotnim
okolnostima i naunim naporima! ovjek je moda donekle ovladao umjetnou
objektivnog razumijevanja ovih 1enomena gorenavedene vrste! me#utim! moramo
podvui da se to ne bi samo desilo zato to je to u skladu sa zakonima prirode.
%koliko bi drutva i njihovi pametni ljudi bili u stanju da ostvare jedno objektivno
razumijevanje so'ijalnih i so'iopatolokih 1enomena! te s tim 'iljem savladali svoj
emo'ionalizam i egotizam prirodnog pogleda na svijet! onda bi oni pronali i naine za
dejstvovanje koji bi bili zasnovani na razumijevanju sutine tih 1enomena. Tada bi postalo
evidento to da jedna e1ikasna vak'ina ili terapija moe da se na#e za svaku od ovih bolesti
koje haraju zemljom u obliku veih ili manjih drutvenih epidemija.
ao to jedan mornar koji posjeduje jednu pre'iznu nautiku mapu uiva veu
slobodu u izboru prav'a plovidbe i manevrisanju izme#u ostva i zaljeva! ovjek koji je
opremljen s jednim boljim razumijevanjem sebe i drugih ljudi! kao i razumijevanjem
kompleksnih me#uzavisnosti u drutvenom ivotu! postaje nezavisniji od raznih ivotnih
okolnosti i sposobniji za sava#ivanje situa'ija koje su teko razumljive. % isto vrijeme!
takvo jedno poboljano znanje ini jednu individuu odgovornijom za prihvatanje njenih
obaveza prema drutvu kao i da se potini dis'iplini koja paralelno iz toga poizilazi. *to je
drutvo bolje in1ormisano utoliko e ono lake ostvariti i jedan unutranji red i kriterijume
za kolektivne zadatke. 3va knjiga je posveena poboljanju tog znanja steenog uz pomo
jednog prirodnog razumijevanja 1enomena! neega to je do sada prekomijerno poimano
samo u sklopu moralistikih kategorija prirodnog gledanja na svijet.
% jednoj iroj perspektivi! konstano poboljavanje shvatanja zakona koji upravljaju
drutvenim ivotom! kao i njihovih zabitih kutaka! mora nas navesti na jednu re1lek'iju
neuspijeha i propusta onih drutvenih doktrina koje su do danas poznate! i koje su bile
zasnovane na jednom ekstremno primitivnom razumijevanju tih zakona i 1enomena.
%daljenost izme#u takvih poimanja i boljeg razumijevanja tih dejstava i zavisnosti u
bivim i sadanjim so'ijalnim sistemima nije toliko velika da se ne moe prebroditi.
Sada se ra#a jedna nova ideja koja je zasnovana na jednom razumijevanju zakona
prirode koje se neprestano poboljava! i koja konkretno podrazumijeva izgradnju jednog
novog drutvenog sistema za na'ije. Takav jedan sistem e biti bolji od svih njegovih
dosadanjih prethodnika.
Njegova izgradnja je mogua i neophodna! i to nije samo neka maglovita 1uturistika
vizija. Nakon svega! 'ijelom jednom serijom drava sada dominiraju okolnosti koje su
unitile strukturalne 1orme gra#ene istorijom! i zamijenile ih drutvenim sistemima
tetnim za svako kreativno 1unk'ionisanje! sistemima koji se mogu odravati samo uz
pomo sile. 7i smo tako suoeni s jednim velikim gra#evinskim projektom koji zahtijeva
jedan sveobuhvatan i dobro organizovan rad. *to prije poduzmemo taj posao! utoliko vie
vremena emo imati za njegovo izvo#enje.

III $I!#EROIDNI "IK%U!


3tkad postoje ljudske zajedni'e i otkad je 'iviliza'ija stvorena na naem globusu
ljudi su eznuli za srenim vremenima! ispunjenim spokojem i pravdom! u kojima bi
svakome bilo doputeno da uzgaja svoje stado! traga za bogatim dolinama! obra#uje
zemlju! iskopava blago ili gradi kue i palate. Covek udi za mirom i hteo bi da uiva u
blagodetima dobara! koja su prikupile prethodne genera'ije i da ponosno posmatra razvoj
budunosti koju je stvorio. &ilo bi lepo u me#uvremenu toiti vino ili medovinu. 3n bi
voleo da luta okolo! da upoznaje druge zemlje i ljude ili uiva u nebu posutom zvezdama
na istoku! u bojama prirode! li'ima i odei ena. 3n bi tako#e eleo da pokrene svoju
imagina'iju i uini svoje ime besmrtnim u delima umetnosti! bilo izvajanim u mermeru ili
ovekoveenim u mitu i poeziji.
3d pamtiveka ovek je sanjao o ivotu u kome bi naprezanje uma ili miia bilo
prekinuto zasluenim odmorom. 3n bi eleo da naui zakone prirode! tako da moe da
ovlada njome i iskoristi njena blaga. Covek je koristio prirodnu snagu ivotinja da bi
uinio da se ostvare njegovi snovi! a kada to ne bi zadovoljilo njegove potrebe! okretao bi
se u tu svrhu svojoj sopstvenoj vrsti! liavajui druge ljude njihove ljudskosti! jednostavno
zato to je bio moniji.
Snovi o srenom i mirnom ivotu tako daju podsti'aj da sa vlada nad drugima? sila
koja izopauje um oveka. To je razlog zato se ljudski snovi o srei nisu ostvarivali
tokom istorije. ,edonistiki pogled na <sreu sadri seme nesree i hrani itav 'iklus!
tako da dobra vremena ra#aju loa! to povratno uzrokuje patnju i mentalni napor! koji
proizvodi dobro opaanje! umerenost i izvesnu koliinu psiholokih znanja! sve one moi
koje slue da ponovo izgrade srenije uslove za ivot.
Tokom srenih vremena ljudi progresivno gube uvid u potrebu za re1leksijom!
introspek'ijom! znanjima o drugima i razumevanjem za sloene zakone ivota. .a li je
vredno razmiljanje o ljudskim karakteristikama i slabostima! bilo sopstvenim ili nekog
drugog+ 7oemo li razumeti kreativni smisao patnje koju nismo sami podneli! umesto da
krenemo lakim putem i optuimo rtvu+ Svaki suvian mentalni napor izgleda kao
besmislena borba! ako su radosti ivota lako dostupne. 4ametan! liberalan i veseo
pojedina' je dobar igraQ dalekovida osoba! koja predvi#a uasne ishode! postaje kvarila'
raspoloenja i mutljiva'.
3paanje istine o realnom okruenju! posebno razumevanje ljudske prirode i njenih
vrednosti prestaje da bude vrlina tokom takozvanih srenih vremenaQ misaoni ljudi! koji
sumnjaju! bivaju proglaeni nametljiv'ima koji ne mogu dopustiti da dobro traje.
4ovratno! ovo vodi do osiromaenja u pogledu psiholokih znanja! sposobnosti da se
napravi razlika izme#u karakteristika ljudske prirode i linosti i sposobnosti da se um
kreativno oblikuje. ult moi potkopava te mentalne vrednosti tako sutinski vane za
odranje reda i zakona na nenasilan nain. &ogaenje na'ije ili ograniavanje njenog
psiholokog sveta se moe posmatrati kao indikator da li e budunost biti dobra ili ne.
Tokom <dobrih vremena potraga za istinom postaje neugodna! jer otkriva neprijatne
injeni'e. &olje je misliti o lakim i prijatnijim stvarima. Nesvesno uklanjanje podataka!
koji jesu ili izgledaju nepodesni! postepeno prerasta u naviku i postaje obiaj! masovno
prihvaen od drutva. 4roblem je da svaki pro'es miljenja! baziran na tako okrnjenim
in1orma'ijama! nikako ne moe voditi do tanih zakljuakaQ on pre vodi do podsvesnog
zamenjivanja neprijatnih sudova prijatnijim! pribliavajui se na taj nain grani'ama
psihopatologije.
Takvi periodi puni zadovoljstva za jednu grupu ljudi : esto utemeljeni na nepravdi
nad nekim drugim ljudima ili na'ijama : poinju da gue sposobnost za individualnu i
drutvenu svestQ podsvesni 1aktori preuzimaju presudnu ulogu u ivotu. Takva zajedni'a!
ve in1i'irana histeroidnim stanjem! posmatra svako opaanje neprijatne istine kao znak
<irenja zla. 9.-. ,erderov ledeni breg je potopljen u moru krivotvorenog nesvesnogQ
samo vrh brega je vidljiv iznad talasa ivota. atastro1a eka iza kulisa. % takvim
vremenima sposobnost za logiko i dis'iplinovano miljenje poinje da bledi. ada
zajedni'a izgubi sposobnost za psiholoku razboritost i moralnu kritinost! pro'es
generiranja zla je pojaan u svakom segmentu drutva! bilo individualno ili makro0
so'ijalano! dok se sve ne vrati na <loa vremena.
7i ve znamo da u svakoj zajedni'i ivi izvestan pro'enat ljudi sa psiholokim
devija'ijama! izazvanim razliitim uro#enim ili steenim 1aktorima! koji proizvode
anomalije u per'ep'iji! miljenju i karakteru. 7nogi takvi ljudi pokuavaju da ispolje
smisao svojih devijantnih ivota so'ijalnom hiperaktivnou. 3ni kreiraju svoje sopstvene
mitove i ideologije kompenza'ije i pokazuju tenden'iju da egoistino insinuiraju drugima
da je njihova sopstvena devijantna per'ep'ija i 'iljevi! koji iz nje proizilaze! superiorna.
%koliko vrednosti bezbrinosti <dobrog ivota kroz nekoliko genera'ija rezultira
so'ijalnim nedostatkom u pogledu psiholokih vetina i moralne kritinosti! to utire put
patolokim smutljiv'ima! podmuklim armerima i primitivnim varali'ama da deluju i
podstaknu pro'es stvaranja zla. 3ni su sutinski 1aktor u njegovoj sintezi. % sledeem
poglavlju nameravam da uverim itao'e da je uee patolokih 1aktora! tako pot'enjeno u
drutvenim naukama! zajedniki 1aktor u zaetku zla.
Takva vremena! kojih se mnogi ljudi kasnije seaju kao <dobrih starih vremena! na
taj nain 1ormiraju osnovu za kasniju tragediju zbog progresivnog opadanja morala!
intelekta i linih vrednosti! koje stvara ere kao za vreme 6aspuina.
3vo predstavlja kratak opis uzronog delovanja realnosti! koji ni na koji nain ne
protivrei teolokom poimanju smisla kauzalnosti. )oa vremena nisu samo rezultat
hedonistike regresije u prolostiQ ona treba da ispune istorijsku svrhu.
4atnja! naprezanje i mentalna aktivnost tokom vremena jada vode do progresivne!
uglavnom pojaane obnove izgubljenih vrednosti! to rezultira ljudskim progresom. Na
alost nama i dalje nedostaje dovoljno 1ilozo1sko razumevanje za ovu me#uzavisnost i
teoloki pogled na stvari. Cini se da su proro'i videli mnogo jasnije u svetlu zakona
krea'ije! nego 5.S. 6usel! 6. &. &rajtvejt! .. Samerho1 i drugi koji su se bavili ovim
pitanjem.
ada nastanu loa vremena i ljude smlavi neumerenost zla! oni moraju da prikupe
sve svoje 1izike i mentalne snage! da bi se borili za egzisten'iju i sauvali zdrav razum.
4otraga za nekim putem koji spaava od tekoa i opasnosti obnavlja dugo zakopane moi
uzdravanja. 3vakvi ljudi imaju prvobitnu nameru da se oslone na silu da bi osujetili
pretnjuQ oni na primer mogu poeti da izazivaju sreu ili se prikljuiti vojs'i.
7e#utim! sporo i tegobno oni otkrivaju prednosti koje prua mentalni napor!
poveano razumevanje psiholoke situa'ije u pojedinostima! bolja di1eren'ija'ija ljudskih
karaktera i linosti i najzad bolje poznavanje suprotne strane. Tokom takvih vremena
moralnost! koju je prethodna genera'ija proglaavala literarnim motivima! ponovo stie
svoju pravu i sutinsku bit i postaje 'enjena zbog svoje vrednosti. 7udra osoba! sposobna
da prui pravi savet visoko je 'enjena.
oliko su zadivljujue slini bili 1ilozo1i poput Sokrata i on1uija! ta dva gotovo
legendarna mislio'a! koji su! iako gotovo savremeni'i! iveli na dva suprotna kraja
velikog kontinenta. 3boji'a su ivela tokom zlih! krvavih vremena i predstavili metod da
se savlada zlo! posebno u pogledu opaanja zakona ivota i ljudske prirode. 3ni su tragali
za kriterijumima za moralne vrednosti unutar ljudske prirode i posmatrali znanje i
razumevanje kao mo. "pak! oba oveka su sluala unutranji glas bez rei kako ih
upozorava nad moralnim pitanjima? <Sokrate! ne ini to. To je razlog zato je njihovo
delovanje i rtva predstavljalo stalnu pomo u borbi protiv zla.
Tokom tekih i tegobnih vremena nastaju vrednosti koje najzad nadvladavaju zlo i
stvaraju bolja vremena. 3va jezgrovita i pre'izna analiza 1enomena! omoguena
zahvaljujui pobedi istroenih emo'ija i egoizmu samoljubivih ljudi! otvara vrata
uzronom ponaanju! posebno u oblastima 1ilozo1ije! psihologije i razmiljanja o moralu.
%koliko su te vrednosti u potpunosti pripojene tradi'iji ljudske kulture! one mogu
e1ektivno da zatite na'iju od sledee ere zabluda i izoblienja. 7e#utim! kolektivno
pamenje je nepostojano i posebno sklono da ukloni 1ilozo1a i njegovo delo iz svojih
sadraja! naime! njegovo vreme i mesto i 'iljeve kojima je sluio.
ada god neka iskusna osoba prona#e trenutak relativnog mira posle tekog i bolnog
napora! njen um je slobodan da razmilja neoptereen istroenim emo'ijama i zastarelim
stavovima iz prolosti! ali potpomognut saznanjima iz prethodnih godina. 3na se tako
pribliava objektivnom razumevanju 1enomena i uvidu u trenutne uzrone veze!
ukljuujui i takve koje ne mogu biti shvaene u okviru prirodnog jezika. 3na razmilja o
venom 'iklusu optih zakona! razmatrajui znaenje ranijih pojava koje odeljuju taj
period istorije. 7i doseemo do davnanjih pouka! jer ih razumemo boljeQ one nam
olakavaju da razumemo kako genezu! tako i kreativni znaaj nesrenih vremena.
Giklus srenih! mirnih vremena je povoljan za nastanak okrnjenog pogleda na svet i
porast egoizmaQ drutvo postaje podlono progresivnoj histeriji i u konanoj 1azi! opisno
poznatoj istoriarima! nastaje vreme klonulosti i pometnje 0 to se deavalo milenijumima i
deava se jo uvek. %zmak pameti i linih karakteristika! koji karakterie naoko srena
vremena! varira od na'ije do na'ijeQ na taj nain neke zemlje uspevaju da prevazi#u
rezultate ovakvih kriza sa minimalnim gubi'ima! dok druge gube drave i vlast.
-eopolitiki 1aktori igraju presudnu ulogu.
4siholoke karakteristike ovakvih kriza nesumnjivo dovode peat vremena i
'iviliza'ije u pitanje! me#utim zajedniki imenitelj bi morao biti pogoravanje histerinih
uslova u zajedni'i. 3va devija'ija! ili jo bolje! 1ormativno pomanjkanje karaktera je
stalna boljka zajedni'e! posebno privilegovanih elita. 4ostojanje ekstremnih sluajeva!
pogotovo onih okarakterisanih kao klinikih! je izdanak drutvene histerije! esto u
korela'iji sa nekim dodatnim sluajevima! kao nosio'ima slabijih oteenja na modanoj
kori. vantitativno i kvalitativno takve individue mogu da slue da se objasne i evoluiraju
takva vremena! kao to je nagoveteno u istorijskoj <njizi Svetog 7ihajla. "z
perspektive istorijskog vremena bilo bi tee da se ispita regresija sposobnosti i ispravnost
razmiljanja ili intenzitet </ustrijskog govora! iako se on pribliava problemu na bolji i
direktniji nain.
Nasuprot gore pomenutoj kvalitativnoj razli'i trajanje ovog vremenskog 'iklusa tei
da bude podjednako. /ko uzmemo da je evropska histerija dostigla vrhuna' oko FJ>>. i
da se ne ponavlja svaka dva veka! pronai emo sline uslove. Takvi 'iklusi podjednakog
trajanja mogu obuhvatiti itavu 'iviliza'iju i preneti se na susedne zemlje ali nee prei
okean ili prodreti u udaljene 'iviliza'ije.
ada je izbio 4rvi svetski rat mladi o1i'iri su plesali i pevali na uli'ama &ea?
<rieg! rieg! rieg; 5s 2ird ein s'h]ner rieg...; A6at! rat! rat; .olazi lepi rat;B. Tokom
posete -ornjoj /ustriji FJXT. godine odluio sam da navratim do lokalnog upnika koji je
u to vreme bio u svojim sedamdesetim godinama. ada sam mu ispriao o sebi!
odjednom sam shvatio da on misli kako laem i izmiljam lepe prie. 4odvrgao je moje
izlaganje psiholokoj analizi! baziranoj na toj neoborivoj pretpostav'i i pokuao da me
uveri da su njegovi prin'ipi veoma uzvieni. 4rijatelj! kome sam se poalio! je bio
razveseljen? <ao psiholog! imali ste izuzetno sreu da se susretnete sa osta'ima
autentinog <austrijskog govora Adie ]sterrei'his'he 6edeB. ada bismo hteli da ga
simuliramo! mi mla#i ne bismo bili u stanju da 8am ga demonstriramo!.
% evropskim jezi'ima <austrijski govor je postao zajedniki deskriptivni termin za
paralogiki diskurs. 7nogi ljudi ga danas koriste nesvesni njegovog porekla. % sklopu
maksimalnog histerinog intenziteta u 5vropi u to vreme autentini natpis je predstavljao
tipian proizvod iskrivljenog miljenja? podsvesna selek'ija i supstitu'ija podataka koja
vodi do hroninog izbegavanja tekih pitanja. Na isti nain re1leksna pretpostavka da
svaki govornik lae predstavlja indika'iju histerine anti0kulture laganja! unutar koje rei
istinu postaje <amoralno.
4eriod histerine regresije je stvorio veliki rat i veliku revolu'iju! izraen u 1aizmu!
,itleru i tragediji .rugog svetskog rata. Tako#e je proizveo i makro0so'ijalni 1enomen iji
se devijantni karakter nadogradio na taj 'iklus! maskirajui i unitavajui njegovu prirodu.
.ananja 5vropa je na elu suprotnog ekstrema te istorijske sinusne krivulje. Tako
moemo pretpostaviti da e poetak sledeeg veka proizvesti eru optimalnih sposobnosti i
ispravnosti rasu#ivanja! uvodei mnoge nove vrednosti u sve domene ljudskih
pronalazaka i kreativnosti. 7oemo tako#e pretpostaviti da e realistiko psiholoko
razumevanje i duhovno obogaenje predstavljati bit te ere.
Sa druge strane /merika! pogotovo S/.! je dostigla zenit po prvi put u svojoj
istoriji. Sedokosi 5vropljani! koji danas ive u /meri'i! su pogo#eni slinou izme#u
ovog 1enomena i onog koji je dominirao 5vropom njihove mladosti. Subjektivnost koja
dominira linim! kolektivnim i politikim ivotom! kao i podsvesna selek'ija i supstitu'ija
podataka u pro'esu razmiljanja osiromauje psiholoki pogled na svet i vodi do
individualnog i na'ionalnog egoizma. 7anija poduzimanja o1anziva proizvodi neprestane
odmazde! koristei se prenadraljivou i velikom kritinou na strani drugih. To se
moe posmatrati analogno maniji dvoboja u 5vropi onog vremena. )judi! dovoljno sreni
da zauzmu pozi'iju viu nego neko drugi! postaju prezrivi prema onima koje smatraju
in1eriornima na nain koji veoma podsea na obiaje u 'arskoj 6usiji. Na smeni stolea!
Frojdova psihologija je pala na plodno tlo u ovoj zemlji zbog slinosti drutvenih i
psiholokih uslova.
4siholoki uzmak u /meri'i povlai u svom bu#enju umanjenu drutveno
pro1esionalnu adapta'iju ljudi te zemlje! vodei do rasipanja ljudskih talenata i uruavanja
drutvene strukture. /ko bi trebalo proraunati srazmerni indeks adapta'ije u toj zemlji!
kako je to preporueno u prethodnom poglavlju! on bi verovatno bio manji nego kod
ogromne veine slobodnih i 'ivilizovanih na'ija! a verovatno nii nego kod nekih zemalja
koje su izgubile slobodu.
8isoko talentovani pojedina' u S/. otkriva da je ak i tee da prokri svoj put do
samo0realiza'ije i kreativne pozi'ije u drutvenom smislu. %niverziteti! politika i biznis
sve ee demonstriraju ujedinjeni 1ront relativno netalentovanih i ak nekompetentnih
osoba. 6e <suvie kvali1ikovan se sve vie i ee uje. Takvi <suvie kvali1ikovani
pojedin'i e se najzad sakriti u nekoj dotiranoj laboratoriji! gde e im biti doputeno da
steknu Nobelovu nagradu pod uslovom da ne uine nita istinski korisno. %
me#uvremenu! zemlja pati zbog nedostatka inspirativne uloge visoko darovitih
pojedina'a.
%sled toga /merika gui progres u svim segmentima drutva! od kulture do
tehnologije i ekonomije! ne iskljuujui politiku nekompetentnost. .rugi problemi! koji
se nadovezuju na to! egoistina nesposobnost da se razumeju drugi ljudi i na'ije! vode do
politikog terora i traenja rtvenog jar'a. Stiskanje koni'e evolu'ije politikih struktura
i drutvenih institu'ija poveava administrativnu iner'iju i nezadovoljstvo njenih rtvi.
Treba da shvatimo da se najdramatinije drutvene nedae i tenzije javljaju deset
godina posle prvih vidljivih indika'ija pojave psiholoke krize. &udui nastavak! one
predstavljaju zado'nelu reak'iju na ove uzroke ili su stimulisane istim psiholokim
pokretakim pro'esom. 8reme za e1ektivne kontra0mere je veinom limitirano.
.a li je 5vropi dodeljena uloga da posmatra /meriku! koja pati od iste bolesti kojima
je i sama podlegala toliko puta u svojoj istoriji+ .a li je ameriki oseaj superiornosti u
odnosu na 5vropu proistekao iz tih prolih doga#aja i njihovih nehumanih i traginih
rezultata. /ko da! da li je takav stav neto vie od bezopasnog anahronizma+ &ilo bi
najkorisnije kada bi evropske na'ije iskoristile prednosti svojih istorijskih iskustava i
modernijeg psiholokog znanja! kako bi e1ektivnije pomogle /meri'i.
"stona Gentralna 5vropa! sada pod sovjetskom domina'ijom! se pridruuje
evropskom 'iklusu! iako sa izvesnim zakanjenjemQ isto se odnosi i na sovjetsku imperiju!
posebno na evropski deo. 7e#utim! istraivanje tih promena i njihovo izolovanje od
dramatinog 1enomena umanjuje mogunosti za opserva'iju! ak iako je to samo pitanje
metodologije. "pak! ak i tada u najirim slojevima postoji progresivni rast otpora u vidu
regenerativne moi zdravog razuma. -odinu za godinom dominantan sistem se osea sve
slabijim naoigled te organske trans1orma'ije. .odajmo tome i 1enomen! koji (apad
smatra potpuno nerazumljivim i o kome e ire biti rei? naime! porast spe'i1inih!
praktinih znanja o realnosti vladanja unutar zemalja iji su reimi slini. Takav pro'es bi!
u konanoj analizi! trebalo da proizvede zaotravanje situa'ije! iako se to verovatno nee
zavriti krvavom kontra0revolu'ijom.
4itanje se namee samo po sebi? da li e ikada doi vreme da se taj 'iklus! unutar
koga se na'ije oseaju bespomonim! ikada nadvlada+ .a li su drave u stanju da
permanentno odre svoje kreativne i kritine aktivnosti na konstantno visokom nivou+ %
naoj eri ima mnogo iznimnih momenataQ na dananji magbetski vetiiji kotao sadri ne
samo otrovne sastojke! ve i progres i razumevanje ljudskosti! kakvo nije vi#eno tokom
milenijuma.
4oneki ekonomisti istiu da je ljudskost stvorila monog slugu u vidu elektrine
energije i da je rat! osvajanje i porobljavanje drugih zemalja postalo u velikoj meri
nepro1itabilno na dui rok. Na alost! kao to emo videti kasnije u ovom delu! na'ije
mogu biti gurnute u ekonomski ira'ionalne elje i aktivnosti metodima! iji su motivi
meta0ekonomski. To je razlog zato je prevazilaenje tih drugih razloga i 1enomena! koji
pospeuju porast zla! teak! mada dostian zadatak. 7eutim! da bismo ga savladali
moramo razumeti prirodu i dinamiku pomenutog 1enomena? stari prin'ip medi'ine koji u
iznova i iznova ponoviti je? <"gnota! nulla 'uratio morbi.
9edan od rezultata moderne nauke! koji doprinosi unitenju ovog venog zla! je
razvoj sistema komunika'ije! koji je umreio na globus u veliko <selo. 8remenski
'iklusi! koji su ovde predstavljeni! se razvijaju gotovo nezavisno u razliitim
'iviliza'ijama na razliitim geogra1skim loka'ijama. Te 1aze niti su bile niti jesu
sinhronizovane. 7oemo pretpostaviti da amerika 1aza lei T> godina posle evropske.
ada svet postane struktura sa unutranjom povezanou sa stanovita komunika'ije! tada
e in1orma'ije i novosti! razliiti drutveni sadraji i miljenja! uslovljeni razliitim
1azama pomenutih 'iklusa! inter alia! potei preko svih grani'a i sigurnosnih sistema. To
moe usloviti pritisak koji e promeniti uzrone povezanosti. Na ovaj nain e nastati
mnogo 1leksibilnija psiholoka situa'ija koja e poveati mogunosti za usmerenu ak'iju!
baziranu na razumevanju ovog 1enomena.
"stovremeno! nasuprot mnogim tekoama naune! drutvene i politike prirode!
vidimo razvoj novog sklopa 1aktora! koji e potpomoi oslobo#enje oveka od
neshvatljivog istorijskog kauzaliteta. 6azvoj nauke! iji je konani 'ilj bolje razumevanje
oveka i zakona drutvenog ivota! bi dugorono mogao da doprinese da javno mnenje
prihvati sutinsko znanje o ovekovoj prirodi i razvoju ovekove linosti! koje bi
omoguilo kontrolisanje opasnih pro'esa. % ovu svrhu bi bili potrebni neki obli'i
me#unarodne saradnje i supervizije.
6azvoj ljudske linosti i njene sposobnosti za adekvatno razmiljanje i pre'izno
razumevanje 'eline iziskuje odre#eni stepen rizika i zahteva prevazilaenje
kon1ormistike tromosti i primenu rezultata spe'ijalnog naunog rada! pod uslovima
sasvim drugaijim od onih pod kojima smo odrasli.
4od takvim uslovima e egoistina linost! navikla na kon1orno! uzano okruenje! na
sujeverno razmiljanje i nekontrolisanu emo'ionalnost! iskusiti mnoge blagotvorne
promene koje se ne mogu zameniti neim drugim. 4osebno promenjene okolnosti e
prouzrokovati da takva osoba pone da ralanjuje! ulaui na taj nain intelektualne i
kognitivne napore i moralnu re1leksiju.
4rimer takvog iskustvenog programa je /meriki mirovni korpus. 7ladi ljudi putuju
u mnoge siromane zemlje u razvoju da bi tamo iveli i radili! esto pod primitivnim
uslovima. 3ni ue da razumeju druge na'ije i obiaje i njihov egoizam opada. Na taj nain
oni gube mnoge karakteristine nedostatke modernog amerikog karaktera.
ada pokuavamo da prevazi#emo neto! ije je poreklo prekriveno velom misterije
kroz izmagli'e nesaznatljive prolosti! esto se oseamo kao da uvek iznova vodimo bitku
sa vetrenjaama istorije. 7e#utim! konani 'ilj takvog napora je mogunost da nas
objektivno razumevanje ljudske prirode i njenih venih slabosti! kao i razultat
trans1orma'ije drutvene psihologije! moe osposobiti da delujemo protiv ili da
predupredimo destruktivne i tragine rezultate! koji ponekad ne lee daleko u budunosti.
Nae vreme je izuzetno i dananja patnja pospeuje bolje razumevanje nego to je to
bio sluaj u prethodnim vekovima. To razumevanje i znanje se bolje uklapa u ukupnu
sliku! budui da je bazirano na objektivnim injeni'ama. Takav pogled postaje realistian!
dok ljudi i problemi sazrevaju u ak'iji. 3va ak'ija ne treba da bude ograniena na
teoretska razmiljanja! ve pre da pomiri organiza'iju i 1ormu.
.a bi se to postiglo razmotriemo odre#ena pitanja i ski'irati novu naunu dis'iplinu
koja e izuavati zlo! otkrivajui njegove 1aktore i geneze! nedovoljno shvaene
karakteristike i slabe take! da bi se naglasile nove mogunosti delovanja protiv uzroka
ljudske patnje.

IV PONERO%OGI&A


9o od davnih vremena! 1ilozo1i i religiozni mislio'i koji su pripadali razliitim
kulturama! bavili su se pitanjima moralnih vrijednosti! pokuavajui da na#u odgovor na
pitanje ta je dobro. 3ni su opisivali vrline ljudskog karaktera i zagovarali da bi ih svi
ljudi trebali stei. Stvorili su bogato naslje#e koje je sadravalo vjekovna iskustva i
re1lek'ije. " pored oiglednih razlika u kulturi i pristupima! iako su radili u razliitim
vremenskim periodima i na razliitim mjestima! 1ilozo1i su doli do zaprepaujue
slinih zakljuaka vezanih za ljudsku prirodu. To nam pokazuje da sve to je vrijedno!
uslovljeno i proistie iz zakona prirode i njihovog djelovanja na individualna ljudska bia
i drutvene zajedni'e.
9ednako je interesantno vidjeti kako je relativno malo reeno o drugoj strani novia?
prirodi! uzro'ima i porijeklu zla. 3ve stvari su obino sakrivene iza generalizovanih
zakljuaka i zaogrnute velom tajni. 3vakvo stanje stvari se djelimino moe pripisati
drutvenim uslovima i istorijskim okolnostima pod kojim su ovi mislio'i radili? njihov rad
je mogao biti djelimino diktiran linom sudbinom! ukorijenjenom tradi'ijom ili ak
li'emjerjem. 4oslije svega! pravda i vrlina su suprotnost sili i perverziji? isto vai za
istinoljubivost u odnosu na laljivost! kao to je zdravlje u suprotnosti sa boleu. Tako#e
je mogue da je ono to su oni rekli o pravoj prirodi zla kasnije sakriveno pod uti'ajem
istih tih sila koje su oni namjeravali razotkriti.
arakter i porijeklo zla su tako ostali sakriveni u tajnim sjenkama i ostavljeni
literaturi da se bavi njima jednim jako izraajnim jezikom. /li! ma koliko taj jezik
literature bio izraajan! on nikad ne dosee istinske korijene te pojave. %vijek ostaje
odre#eni saznajni prostor kao neka neistraena prauma moralnih pitanja koja se opire
razumijevanju i 1ilozo1skim generaliza'ijama.
Filozo1i dananjeg vremena razvijajui meta0etiku pokuavaju da se proguraju kroz
elastini prostor koji vodi ka analizi jezika etike! doprinosei kamenie za sklapanje
jednog mozaika koji e pomoi u eliminisanju nesavrenosti i navika prirodnog
kon'eptualnog jezika.
"straivanje ovih uvijek misterioznih 1enomena je jako privlano za naunika.
"stovremeno! aktivni praktiari u drutvenom ivotu i obini ljudi koji trae svoj put
su ogranieni svojim povjerenjem u odre#ene autoritete. 8jeita iskuenja kao to je
nipodatavanje nedovoljno dokazanih moralnih vrijednosti ili nekritiko prihvatanje
naivnog ovjekovog potovanja prema njima! nemaju adekvatnu protivteu u ra'ionalnom
razumijevanju realnosti.
ada bi se doktori ponaali kao etiari tj. kada bi oni 1enomene relativno ne0estetskih
bolesti odlagali u sjenku svog linog iskustva zato to su prvenstveno zainteresovani za
prouavanje pitanja 1izike i mentalne higijene! ne bi bilo ni dananje moderne medi'ine.
Cak bi i korijeni nauke o zdravlju bili sakriveni u slinim sjenkama. %prkos injeni'i da je
od samih poetaka teorija higijene povezana sa medi'inom! doktori su bili u pravu kad su
prouavali bolest iznad svega. 3ni su rizikovali sopstveno zdravlje i rtvovali se da bi
otkrili uzroke! bioloke osobine bolesti i da bi! nakon toga! razumjeli dinamiku toka
bolesti. 6azumijevanje prirode bolesti i naina njenog razvijanja omoguava iznalaenje
odre#enih metoda za njeno lijeenje.
V
ad su prouavali sposobnost organizma da se brani od bolesti! nauni'i su pronali
vak'ine! koje omoguavaju organizmu da postane otporan na neku bolest bez potrebe da
pro#e kroz nju! u njenoj potpunoj mani1esta'iji. (ahvaljujui tome! medi'ina pobje#uje i
preventira 1enomene koji se po svom opsegu i aktivnosti! tako#e mogu smatrati jednom
vrstom zla.
Tako se pojavljuje pitanje? zar ne bi neki slian modus operandi mogao biti koriten
za prouavanje uzroka i geneze nekih drugih vrsta zla koja ibaju ljudske individue!
porodi'e i drutva! uprkos injeni'i to se to moe initi mnogo uvredljivijim za naa
moralna osjeanja! nego to je sluaj s bolestima+ "skustvo je poduilo pis'a ove knjige da
je zlo po svojoj prirodi slino bolesti! mada je ono moda kompleksnije i nedokuivije za
na razum. Njegova geneza otkriva mnoge 1aktore! patoloke! pogotovo psihopatloke! po
svom karakteru! iju su sutinu medi'ina i psihologija ve prouavale! a ije
razumijevanje zahtijeva dalja istraivanja na tim podrujima.
4aralelno jednom tradi'ionalnom pristupu! problemi koji se obino smatraju
moralnim! tako#e se mogu tretirati na bazi podataka dobijenih od strane biologije!
medi'ine i psihologije! jer su 1aktori te vrste istovremeno svuda prisutni kao jedna 'jelina.
"skustvo nas ui da razumijevanje sutine i postanka zla generalno proistie uz pomo
koritenja podataka iz tih podruja. Sama 1ilozo1ska re1lek'ija nije dovoljna. Filozo1ska
misao moda jeste zaela sve naune dis'ipline! ali te druge naune dis'ipline nisu sazrele
sve dok nisu postale nezavisne! na bazi detaljnih podataka i veza s drugim dis'iplinama
koje su tako#e obezbje#ivale takve podatke. 3hrabren esto ZsluajnimZ otkriima tih
prirodnih aspekata zla! pisa' je imitirao medi'insku metodologijuQ kao kliniki psiholog i
medi'inski saradnik! on je ionako imao jednu takvu tenden'iju. ao to je to sluaj s
doktorima i bolestima! on je preuzeo rizik bliskog kontakta sa zlom i pretrpjeo je odre#ene
posljedi'e. Njegov 'ilj je bio da osigura mogunosti za razumijevanje prirode zla!
njegovih etiolokih 1aktora! kao i da prati njegovu patodinamiku. Najnovija zbivanja u
biologiji! medi'ini i psihologiji otvorila su toliko mnogo avenija! tako da se gorenavedeni
pristup ispostavio ne samo kao jedini mogu! nego i kao izvanredno plodan. )ino
iskustvo i ra1inirane metode klinike psihologije dozoljavali su donoenje sve ispravnijih
zakljuaka. Tu je bio i jedan veliki problem? nedovoljno podataka! pogotovo iz podruja
nauke o psihopatijama. Taj problem je morao biti savladan na temelju mojih linih
istraivanja. Taj nedostatak je bio izazvan usljed zapostavljanja tog podruja! teoretskih
potekoa s kojima su se nauni'i susretali! kao i nepopularne prirode tih problema. 3vaj
rad uopte! a ovo poglavlje pogotovo! sadri i upute na one dijelove istraivakog rada
koji su bili sprijeeni da se objave! kao i one koje pisa' nije elio da objavi iz razloga
line bezbjednosti. Na alost! sada je dosta toga izgubljeno a starost mi ne dozovoljava da
pokuam to da povratim. Nadam se da e moji opisi! opserva'ije i iskustvo! koje sam
ovdje kondenzirao iz moje memorije! obezbijediti plat1ormu za jedan novi napor da se
do#e do podataka koji su potrebni da se ponovo potvrdi ono to je onda potvr#eno. " pored
toga! na osnovu mog linog rada kao i rada drugih u tim prolim traginim vremenima!
uzdigla se jedna nova dis'iplina koja je postala na svjetionikQ dva grka monaha!
1ilologa! nazvali su je : Z43N563)3-"9/!Z na osnovu grke rijei?
poneros ^ zlo. Tako je pro'es geneze zla! u skladu s tim! nazvan Zponerogeneza.Z
Nadam se da e ovi skromni poet'i izrasti u neto to e nam omoguiti da savladamo
zlo uz pomo razumijevanja njegove prirode! uzroka i razvoja.
V
"zme#u K>>> psihotinih! neurotinih! i zdravih pa'ijenata! autor knjige je izabrao =TD
odrasle osobe koje su se ponaale na nain na koji su ozbiljno povre#ivali druge. 3ni su
dolazili iz svih krugova poljskog drutva! mada veinom iz velikih industrijskih 'entara
koji su se odlikovali loim radnim uslovima i znatnim zaga#enjem zraka. 4redstavljali su
raznovrsna moralna! drustvena i politika stanovita. 3ko => njih je bilo osu#ivano! a
kazne su esto bile previe stroge. Nakon to su bili oslobod#eni iz zatvora! ti ljudi su
ponovo pokuavali da se prilagode drutvenom ivotu to im je davalo tenden'iju da budu
iskreni prema meni : psihologu.
.rugi su izbjegli kaznjavanjeQ a neki su povre#ivali svoje drugare na naine koji nisu
kanjivi u pravnoj praksi. Neki su bili zatieni politikim sistemom koji je sam po sebi
bio jedan ponerogenini derivat. 4isa' ove knjige je imao i tu prednost da razgovara s
osobama ije su neuroze bile izazvane usljed nepravdi koje su one doivljavale.
Svi gore pomenuti ljudi su bili podvrgnuti jednoj detaljnoj anamnezi Aistraivanje
istorije bolesti! prim. prev.B kako bi se utvrdile njihove 'jelokupne mentalne sposobnosti!
a odatle i postojanje moguih oteenja modanog tkiva! kao i odre#ivanje njihovih
me#usobnih veza.
Y7oje pro'edure su bile sline onima koje su se koristile u 8elikoj &ritaniji! za razliku
od amerikih verzija. %z to sam koristio i dva testa? jedan je bio stari britanski test
sposobnosti koji je bio prilago#en za klinike svrhe. .rugog sam ja sam usavrio. Na
alost! kad su me protjerali iz 4oljske! bilo je nemogue da prenesem bilo koje od mnogih
rezultata drugim psiholozima! zato to su mi bili oduzeti svi moji nauni radovi! zajedno
sa skoro svom ostalom imovinom.[
.ruge metode su tako#e bile koritene u skladu s pa'ijentovim stvarnim potrebama
kako bi se sklopila jedna dovoljno ispravna slika njegovog psihikog stanja. % veini tih
sluajeva autoru su bili dostupni rezultati medi'inskih pregleda i laboratorijskih testova
koji su bili napravljeni u medi'inskim ustanovama.
4siholog moe skupiti mnogo vrijednih opserva'ija kao to su ove koje su koritene u
ovom radu! kad je on sam podvrgnut zlostavljanju! ukoliko njegov kognitivni interes
nadvlada njegove prirodne ljudske emotivne reak'ije. %koliko ne! on onda mora koristiti
svoje pro1esionalne vjetine kako bi prvo sebe spasio. /utoru nikada nije nedostajalo
takvih prilika jer je njegova nesretna zemlja obilovala primjerima ljudske nepravde kojoj
je on sam bio podvrgavan u mnogo navrata.
/naliza njihovih linosti i geneze njihovog ponaanja otkrila je da samo FD do FW
posto onih koji povre#uju druge nije pokazivalo nikakve psihopatoloke 1aktore koji bi
mogli uti'ati na njihovo ponaanje. % vezi s ovom statistikom moramo naglasiti da ovo
psihologovo neutvr#ivanje tih 1aktora! ne dokazuje i da oni nisu postojali. od znaajnog
dijela ove grupe sluajeva! nedostatak dokaza bio je donekle rezultat nedostatka
mogunosti za detaljnije ispitivanje pa'ijenata! nedostatnosti metoda za testiranje! kao i
nedostatka potrebne vjetine kod istraitelja. Tako se prirodna realnost inila u prin'ipu
drugaijom od svakodnevnih stanovita! koje tumae zlo na jedan moralizirajui nain!
kao i od pravne prakse! koja samo u jednom malom broju sluajeva dosu#uje smanjenje
kazne na bazi uzimanja u obzir patolokih karakteristika nekog kriminal'a.
7i esto moemo rezonovati na bazi ekskluzivnih hipoteza! npr. zamiljati ta bi se
dogodilo da porijeklo nekog posebnog pogrenog ponaanja nije imalo neku patoloku
komponentu. 3nda obino do#emo do zakljuka da se taj akt ne bi dogodio ili zbog toga
to je patoloki 1aktor sprijeio njegovu pojavu ili je on postao glavna komponenta u
njegovom nastanku. Ta hipoteza tako! sama po sebi! sugerie da su takvi 1aktori obino
aktivni u genezi zla. %bje#enje da patoloki 1aktori generalno uestvuju u ponerogeninim
pro'esima ini se jo vjerovatnijim ako tako#e uzmemo u obzir i ubje#enje mnogih
uenjaka na polju etike! da zlo u ovom svijetu predstavlja jednu vrstu mree ili
kontinuuma uzajamnog kondi'ioniranja.
%nutar te ispreletene strukture! jedna vrsta zla hrani i otvara vrata drugima! bez obzira
na individualne ili doktrinarne motiva'ije. To ne potuje grani'e individualnih sluajeva!
drutvenih grupa ili na'ija. ako su patoloki 1aktori prisutni unutar sinteze veine
sluajeva zla! oni su tako#e prisutni i u toj neprekidnoj sredini ili kontiniumu.
.alja razmatranja tako dobivenih opserva'ija uzimala su u obzir samo jedan dio
gorenavedenih raznolikih sluajeva! pogotovo one koji nisu proizvodili sumnju sudarajui
se sa prirodnim moralnim stanovitima! i one koji nisu pokazivali praktine tekoe za
dalje analize Akao nemanje daljeg kontakta sa pa'ijentomB.
Statistiki pristup je obezbjedio samo generalne norme. "ntuitivna penetra'ija svakog
individualnog problema i slina sinteza 'jeline! ispostavila se kao najproduktivnija metoda
na tom podruju. %loga patolokih 1aktora u pro'esu porijekla zla moe biti odigrana od
strane bilo kojeg poznatog ili jo uvijek nedovoljno istraenog psihopatolokog 1enomena!
kao i od strane nekih patolokih elemenata koje medi'inska praksa ne svrstava pod
psihopatologiju. 7e#utim! njihova aktivnost u ponerogeninom pro'esu je zavisna od
karakteristika koje su drugaije od oiglednosti i inteziteta stanja. %pravo suprotno!
najvea ponerogenina aktivnost se postie patolokim 1aktorima jednog inteziteta koji
generalno dozvoljava njihovo otkrivanje uz pomo klinikih metoda! iako oni jo uvijek
nisu smatrani patolokim po miljenju drutvene okoline. Takav jedan 1aktor moe
prikriveno ograniiti sposobnost njegovog nosio'a za kontrolu ponaanja! ili uti'ati na
druge osobe! traumatizirajui njihove psihe! 1as'inirajui ih! navodei njihove linosti da
se nepravilno razvijaju! ili izazivajui osvetnike emo'ije ili udnju za kanjavanjem.
9edno moralistiko tumaenje takvih agenata i njihove zaostavtine djeluje protiv
sposobnosti ovjeanstva da vidi uzroke zla i da se koristi zdravim razumom u borbi
protiv njega. To je razlog zato identi1ika'ija takvih patolokih 1aktora i otkrivanje
njihovih aktivnosti esto moe uguiti poneroloke djelatnosti. % pro'esu postanka zla!
patoloki 1aktori mogu djelovati iz unutranjosti jedne individue koja je poinila tetno
djeloQ takva aktivnost se relativno lako moe utvrditi od strane javnog mnenja ili
pravosu#a. 7nogo rje#e se obraa panja na to kako vanjski uti'aji koje emituju njihovi
nosio'i! djeluju na individue ili grupe. Takvi uti'aji! me#utim! igraju znaajnu ulogu u
sveoptoj genezi zla. .a bi ti uti'aji bili aktivni! patoloke karakteristike koje su u pitanju!
moraju biti interpretirane na moralistiki nain! tj. drugaije od njihove istinske prirode.
4ostoje mnoge mogunosti za takve aktivnosti. ,ajde da! u ovom momentu! naznaimo
one koje su najtetnije.
Svaki ovjek u svom ivotnom vijeku a posebno za vrijeme djetinjstva! asimilira
psiholoki materijal od drugih kroz mentalnu rezonan'iju! identi1ika'iju! imita'iju i druge
komunikativne naine! trans1ormirajui ih za izgradnju svoje vlastite linosti i pogleda na
svijet. /ko je takav materijal kontaminiran patolokim 1aktorima i de1ormitetima! razvoj
linosti e tako#e biti de1ormisan. 4roizvod toga e biti jedna osoba koja nije stanju
pravilno da razumije ni sebe ni druge! normalne ljudske odnose i moralQ ona e se razviti u
jednu linost koja e initi zla djela uz veoma slab osjeaj da grijei. .a li je ona stvarno
kriva+
Covjekova vijekovima stara moralna slabost i nedostatna inteligen'ija! ispravno
rezonovanje i znanje u kombina'iji sa aktivnostima razovrsnih patolokih 1aktora! stvaraju
jednu kompleksnu mreu uzronosti koja esto sadri i povratnu spregu ili zatvorene
uzrone strukture. 4raktino govorei! uzrok i posljedi'a su esto iroko razdvojeni u
vremenu! to oteava praenje njihovih veza. %koliko je obim naih opserva'ija dovoljno
irok! onda ponerogenini pro'esi podsjeaju na kompleksne hemijske sinteze! gdje
modi1ikovanje jednog jedinog 1aktora uzrokuje promjene u 'ijelom pro'esu. &otaniarima
je poznat zakon minimuma! gdje je rast biljke ogranien koliinom onog sastojka koji je
de1i'itaran u zemlji. Slino tome! elimina'ija Aili bar! ograniavanjeB aktivnosti jednog od
gorepomenutih 1aktora! ili nedostataka! moe prouzrokovati odgovarajuu reduk'iju u
'jelom pro'esu geneze zla.
7oralisti nas ve vijekovima savjetuju da razvijamo etiku i ljudske vrijednostiQ oni se
nalaze u potrazi za ispravnim intelektualnim kriterijumima. 3ni tako#e potuju ispravnost
rezonovanja! iji se znaaj na tom podruju ne moe dovoditi u pitanje. 7e#utim! uprkos
svim njihovim naporima! oni nisu bili u stanju da nadvladaju mnoge vrste zla koje
vijekovima mue ovjeanstvo i koje se u dananjim vremenima poveavaju do
nezamislivih propor'ija.
4onerolog ni u kom sluaju ne eli da umanji ulogu moralnih vrijednosti i znanja na
tom podrujuQ on bi radije da podupre to sa jednim! zasada pot'jenjenim naunim znajem!
da bi se zaokruila 'ijela slika! kako bi se sve to bolje prilagodilo realnosti! te se tako
omoguila i jedna e1ikasija ak'ija na moralnom! psiholokom! drutvenom i politikom
planu. Ta nova dis'iplina je tako primarno zainteresovana za ulogu patolokih 1aktora u
porijeklu zla! pogotovo zato to bi jedna svjesna kontrola i nadzor nad njima! na naunom!
so'ijalnom i individualnom nivou! mogli e1ikasno da ugue ili razoruaju te pro'ese.
Neto to je stoljeima bilo nemogue! sada je postalo izvodljivo u praksi.
7etodoloka oplemenjenja zavise od daljeg napretka u prikupljanju detaljnih podataka i
ubje#enja u korisnost takvog ponaanja. Na primjer! u toku psihoterapije mi moemo
in1ormisati jednog pa'ijenta da u genezi njegove linosti i ponaanja nalazimo rezultate
uti'aja druge osobe! koja pokazuje psihopatoloke karakteristike.
Takva jedna naa interven'ija e biti bolna za pa'ijenta to e traiti od nas da
postupamo taktino i znalaki. 7e#utim! kao rezultat te interak'ije! pa'ijent e razviti
jednu vrstu samo0analize koja e ga osloboditi od posljedi'a tih uti'aja i omoguiti mu da
napravi odre#enu kritiku distan'u kad ima posla s 1aktorima koji su sline prirode.
6ehabilita'ija e zavisti od poboljanja njegove sposobnosti za razumijevanje sebe i
drugih. (ahvaljujui tome! on e biti u stanju da savladava svoje unutranje i
intepersonalne potekoe mnogo lake i da izbjegava one greke koje mogu povrijediti
njega! kao i one u njegovoj neposrednoj okolini.

Patolo)ki *aktori
Sada emo pokuati da napravimo jedan kon'izan opis nekih primjera onih patolokih
1aktora koji su se pokazali kao najaktivniji u ponerogeninim pro'esima. %mjesto nekih
zamornih statistikih tabli'a! ovi primjeri su izabrani na osnovu autorovog vlastitog
iskustva! te se tako mogu razlikovati od pro'jena nekih drugih spe'ijalista. 7nogo toga
zavisi od spe'i1ine situa'ije. 9edan manji dio statistikih podataka u vezi ovih 1enomena
posu#en je iz drugih naunih izvora! a u nekim sluajevima se radi o priblinim
pro'jenama dobijenim u uslovima koji nisu dozvoljavali razvoj jednog 'jelovitijeg
naunog 1ronta. 3pet! molim itao'a da uzme u obzir uslove pod kojima je autor radio!
kao i mjesto i vrijeme.
Neke istorijske linosti e tako#e biti pomenute a tu se radi o ljudima ije su
patoloke karakteristike doprinjele pro'esu geneze zla u jednom irem drutvenom obimu!
utiskujui svoj ig na sudbinu na'ija. %stanovljavanje dijagnoze ljudima ije su psihike
anomalije i bolesti umrle zajedno s njima! nije lagan zadatak. 6ezultati takvih klinikih
analiza su podloni diskusiji! ak i od strane ljudi koji nemaju dovoljno znanja i iskustva
na tom podruju! samo zato to prepoznavanje takvog jednog stanja svijesti ne odgovara
njihovom istorijskom ili literarnom nainu razmiljanja. S obzirom da se to mahom ini
na osnovu zaostavtine prirodnog i esto moralizirajueg jezika! ja mogu jedino da
naglasim da sam uvijek zasnivao moje nalaze na uporedbi podataka steenih uz pomo
mnogobrojnih opserva'ija koje su sprovo#ene prilikom prouavanja mnogih slinih
pa'ijenata uz pomo objektivnih metoda iz savremene klinike psihologije. Tako sam
ovdje zauzeo jedan kritiki prilaz! koliko je god to bilo mogue. 4ored toga! miljenja
spe'ijalista koji su do svojih rezultata doli na slian nain! tako#e e biti od velike
vrijednosti.

!teene deija+ije
Sposobnosti modanog tkiva za regenera'iju su vrlo ogranieneQ ukoliko je oteeno
i promena se kasnije izlei! zapoinje pro'es rehabilita'ije! tokom koga susedno zdravo
tkivo preuzima 1unk'iju oteenog dela. 3va zamena nikada nije savrenaQ tako se neki
nedosta'i u pogledu sposobnosti i adekvatnosti psiholokih pro'esa mogu otkriti
odgovarajuim testovima ak i u sluaju veoma malih oteenja. Spe'ijalisti su svesni
razliitih uzroka zaetka ovog oteenja! ukljuujui traumu i in1ek'ije. 3vde treba
ukazati da psiholoke posledi'e ovakvih promena! kao to moemo uoiti mnogo godina
kasnije! u mnogo veoj meri zavise od mesta oteenja! da li na povrini ili unutar
modane mase! nego od uzroka koji ih je izazvao. Svojstva tih posledi'a tako#e zavise od
toga! kada su se one javile u ivotu osobe. 3teenja! koja su se javila prenatalno ili u
ranom detinjstvu! imaju mnogo aktivnije delovanje s obzirom na patoloke e1ekte u
ponerogeninim pro'esima nego ona koja su nastala kasnije.
% drutvima sa razvijenom medi'inskom negom nalazimo kod de'e u niim
razredima osnovne kole Aukoliko testovi mogu da se sproveduB K : X pro'enata one koja
su pretrpela oteenje modanog tkiva! to je uzrokovalo izvesne tekoe u obrazovanju ili
ponaanju. 3vaj pro'enat se poveava sa uzrastom. 7oderna medi'inska nega je
doprinela kvantitativnom smanjenju takvih 1enomena! ali u relativno ne'ivilizovanim
zemljama i ranije tokom istorije indika'ije oteenja! uzrokovanih ovakvim promenama
jesu i bile su mnogo uestalije.
5pilepsija i njene mnoge varija'ije predstavljaju najstariju poznatu posledi'u ovakve
ozledeQ uoena je kod relativno malog broja ljudi koji pate od ovog oteenja. "straivai
ove materije su manje ili vie saglasni u uverenju da su 9ulije Gezar i kasnije Napoleon
&onaparta imali epileptine napade. To su verovatno bili primeri vegetativne epilepsije!
uzrokovane ozledom duboko u mozgu! blizu vegetativnih 'entara. 3va vrsta ne uzrokuje
kasniju slaboumnost. 3pseg u kome su ta skrivena oboljenja imala negativan uti'aj na
njihove karaktere i donoenje odluka od istorijske vanosti! ili igrala ponerogeninu
ulogu! bi moglo da bude predmet posebne studije i evalua'ija od velike koristi. 7e#utim!
u najveem broju sluajeva epilepsija je vidljiva bolest to ograniava njenu ulogu u
ponerogeninom pro'esu.
od mnogo veeg broja obolelih od oteenja modanog tkiva negativna de1orma'ija
njihovih karaktera raste tokom vremena. 3no daje raznoliku mentalnu sliku! u zavisnosti
od svojstava i lokaliteta tih promena! vremena njihovog nastanka i ivotnih uslova
pojedin'a posle njihove pojave. Nazvaemo ovaj poremeaje karaktera karakteropatije.
Neke karakteropatije igraju istaknutu ulogu u pro'esima geneze zla. 3vde emo dati
karakteristike onih najaktivnijih.
arakteropatije pokazuju izvestan slian kvalitet! ukoliko klinika slika nije
zamagljena istovremenim postojanjem drugih mentalnih anomalija Auglavnom
nasle#enihB! koje se nekad javlja u praksi. To pogotovo postaje evidentno pri instinktivnim
i a1ektivnim odgovorima! koji su prirodni iako esto nedovoljno kontrolisani. "skustvo
ljudi sa ovakvim anomalijama se uveava unutar sveta normalnih ljudi! kome pripadaju po
svojoj prirodi. Na taj nain njihov razliit nain miljenja! njihova emo'ionalna nasilnost i
njihov egoizam relativno lako nalaze put do umova drugih ljudi i oni se posmatraju unutar
kategorija svakodnevnog sveta. 3vakvo ponaanje osobe sa ovim karakternim
poremeajima traumatizuje umove i oseanja normalnih ljudi! progresivno smanjujui
sposobnost normalne osobe da koristi zdrav razum. %prkos svom otporu rtve
karakteropate usvajaju krute obras'e patolokog miljenja i doivljavanja realnosti. /ko
su rtve mladi ljudi! rezultat je da se osoba razvija na neprirodan nain koji vodi do
njenog de1ormisanja. arakteropate i njihove rtve tako predstavljaju patoloke 1aktore!
koji svojom skrivenom aktivnou lako prouzrokuju nove 1aze u venoj genezi zla!
otvarajui vrata aktiviranju drugih 1aktora koji odmah zatim preuzimaju glavnu ulogu.
6elativno dobro dokumentovan primer ovakvog uti'aja karakteropatske linosti na
makro0so'ijalnoj skali je poslednji nemaki 'ar! 8ilhelm "". ANajstariji unuk kralji'e
8iktorije! 8ilhelm! simbolizovao je svoju eru i skorojevike aspekte nemake imperije.
Gar je pretrpeo povredu prilikom ro#enja! zbog koje mu je leva ruka bila paralizovana i
neupotrebljiva. Tvrdilo se da se oporavio od ovog hendikepa! ali je napor da se to uradi
ostavio traga i uprkos naporima njegovih roditelja da mu prue liberalno obrazovanje!
prin' je bio okupiran verskim misti'izmom! militarizmom! anti0semitizmom i
gloro1ika'ijom politike moi. Neki su tvrdili da je njegova linost ispoljavala simptome
nar'istikog poremeaja linosti. &ombastian! sujetan! osetljiv i opsednut grandioznim
idejama o boanskom pravu vladanja! njegova linost je nosila obeleja nove Nemake?
snaan! ali neuravnoteen! inteligentan ali uskogrud! ego'entrian mada udan panje.
4rim.ured.B 3n je prilikom ro#enja pretrpeo ozledu na mozgu. Tokom itave njegove
vladavine i posle nje! ovaj 1iziki i psiholoki hendikep je bio skrivan od javnosti.
7otorike sposobnosti gornjeg levog dela tela su mu bile umanjene. ao deak imao je
tekoe prilikom uenja gramatike! geometrije i 'rtanja to predstavlja tipino trojstvo
tekoa u obrazovanju uzrokovano manjim modanim oteenjima. 6azvio je linost sa
in1antilnim osobinama i nedovoljnom kontrolom nad svojim emo'ijama i donekle
paranoidni nain razmiljanja koji je lako potiskivao sr nekih vanih pitanja u pro'es
izbegavanja problema.
7ilitaristike poze i generalska uni1orma su kompenzovale oseaj in1eriornosti i
e1ektivno maskirale njegove nedostatke. % politikom smislu postaju uoljive njegova
nedovoljan kontrola nad emo'ijama i 1aktor line mrnje. Stari gvozdeni kan'elar je
morao da ode! taj umeni i nepopustljivi politiar! koji je bio odan monarhiji i koji je
podigao mo 4ruske. Napokon! on je bio suvie dobro upuen u prineve nedostatke i
radio je protiv njegovog krunisanja. "sta sudbina je zadesila i druge kritino orijentisane
ljude! koji su bili zamenjeni ljudima slabijih intelektualnih sposobnosti i ponekad sa
skrivenim patolokim devija'ijama. (apoela je negativna selek'ija.
&udui da su obini ljudi skloni da se identi1ikuju sa 'arem! i preko njega sa
sistemom vladavine! karakteropatski materijal koji je postojao u 'aru je rezultirao time da
se mnogi Nem'i progresivno gubili sposobosti da se slue zdravim razumom. Citava
genera'ija je odrasla sa psiholokim de1orma'ijama u pogledu oseanja i razumevanja za
moral! psiholoke! so'ijalne i politike realnosti. 5kstremno je tipino da je u mnogim
nemakim porodi'ama! u kojima bi neki lan pokazivao znake psiholokih devija'ija!
postajalo pitanje asti Aak uz pronalaenje izvinjenja za opako ponaanjeB da se ta
injeni'a sakrije od javnosti! pa ak i od bliskih prijatelja i ro#aka. 8eliki delovi
nemakog drutva su uneli u sebe taj patoloki materijal! zajedno sa nerealistikim
nainom razmiljanja! unutar kojih su slogani preuzeli ulogu argumenata a realni poda'i
izloeni podsvesnoj selek'iji.
3vo se doga#alo u vreme kada je talas histerije rastao irom 5vrope! ukljuujui i
tenden'iju da se emo'ijama prepusti domina'ija i da se u ljudsko ponaanje unese element
glume. oliko trezveno miljenje moe biti dovedeno u pitanje ponaanjem! obojenim
ovakvim materijalom je bilo evidentno pogotovo kod ena. 3vo se progresivno proirilo
kroz tri 'arstva i druge drave kontinenta.
% kom stepenu je ovome doprineo 8ilhelm ""! zajedno sa jo dva 'ara! iji su umovi
tako#e bili nesposobni za bavljenje aktuelnim injeni'ama istorije i upravljanja+ % kojoj
meri su oni sami tokom svoje vladavine bili podvrgnuti uti'aju porasta histerije+ To bi
predstavljalo interesantnu temu za diskusiju me#u istoriarima i ponerolozima.
7e#unarodne tenzije su rasleQ na nadvojvodu Ferdinanda je izvren atentat u
Sarajevu. Na alost! niti 'ar! niti bilo ko od vladinih zvaninika nije vladao sopstvenim
razumom. asnijim doga#ajima je dominirao 8ilhelmov emo'ionalni pristup i stereotipni
obras'i miljenja i delovanja! nasle#eni iz prolosti. 6atni planovi generala! koji su bili
pripremljeni ranije i koji su u novim okolnostima izgubili svoju prikladnost! potisnuli su
mnogo bolje vojne manevre. Cak i oni istoriari! koji dobro poznaju genezu i karakter
pruske drave! ukljuujui i potinjenost pojedina'a autoritetu kralja ili 'ara! i njenu
tradi'iju krvavog ekspanzionizma! nasluuju da je ta situa'ija nosila u sebi dejstvo neke
neshvatljive 1atalnosti! koja izmiu analizama istorijske uzronosti. A(animljivu slinost
pokazuje reim .orda &ua i neokonzervatizma. 3n sledi gotovo taku po taku istoriju
ovog 'ara u nemakoj. 4rim. ured.B.
7nogi ozbiljni ljudi nastavljaju da zabrinuto postavljaju isto pitanje? kako je
Nemaka za vo#u AF_hrerB mogla da izabere klovnovskog psihopatu koji je otvoreno
govorio o vladavini nadoveka+ 4od njegovom vlau Nemaka je pustila sa lan'a drugi
kriminalni i politiki apsurdni rat. Tokom prve polovine tog rata visoko obueni vojni
o1i'iri su asno izvravali nehumana nare#enja! nezavisno od politike i vojne take
gledita! koja je izdavao ovek! ije je psihiko stanje odgovaralo rutinskim kriterijumima
za prisilnu hospitaliza'iju u psihijatrijskoj bolni'i.
Svaki pokuaj da se doga#aji iz prve polovine naeg veka objasne kategorijama! opte
prihvaenim u istorijskom pristupu! ostavlja nagrizajui oseaj neadekvatnosti. Samo
ponerogenini pristup moe kompenzovati taj nedostatak u naem razumevanju kao to to
ini pravda kada je u pitanju uloga patolokih 1aktora u genezi zla na svakom so'ijalnom
nivou.
Nemaka na'ija! koja je genera'ijama bila hranjena patoloki izmenjenim
psiholokim materijalom! pala je u stanje kakvo sreemo kod pojedina'a! odgajanih od
osoba koje su karakteropati i histeri'i. 4siholozi iz iskustva znaju koliko esto takvi ljudi
doputaju sebi da poine delo koje ozbiljno povre#uje druge. 4sihoterapeutu je potreban
predani rad! vetina i mudrost! da bi osposobio ovakve osobe da ponovo stekne svoje
sposobnosti za razumevanje psiholokih problema sa prirodnijim realizmom i da primeni
svoje zdrave! kritike sposobnosti na sopstveno ponaanje.
Tokom 4rvog svetskog rata Nem'i su prouzrokovali i sami pretrpeli ogromnu tetu i
bolQ nisu oseali nikakvu stvarnu krivi'u! niti su smatrali da su oni ti koji nisu bili u pravu.
To ne iznena#uje jer je njihovo ponaanje bilo u skladu sa njihovim sistemom obiaja! bez
svesti o njegovim patolokim uzro'ima. 4otreba ovog patolokog stanja da bude
zaogrnuta herojskom nonjom! da bi se izbegla gorka dezintegra'ija! postaje isuvie
uobiajena. Narasla je misteriozna udnja! kao da je itav organizam postao zavistan od
neke droge. 9avila se glad za jo patoloki modi1ikovanim psiholokim materijalom!
1enomen koji je poznat psihoterapeutskoj praksi. Ta glad je mogla biti zadovoljena samo
preko sline patoloke linosti i slinog sistema upravljanja. arakteropatska linost je
otvorila vrata vladavini psihopatske individue. asnije u naem razmatranju emo se
vratiti tom redosledu patolokih linosti! onako kako se to u optoj regularnosti javlja u
ponerodeninim pro'esima.
4onerogenini pristup omoguava nae razumevanje osobe! koja je potpala pod
delovanje karakteropatske linosti! kao i shvatanju makro0so'ijalnih 1enomena koji su
prouzrokovani delovanjem tih 1aktora. Na alost! samo mali broj takvih osoba moe
koristiti adekvatnu psihoterapiju. Na'iji koja ponosno brani svoj suverenitet se tako neto
ne moe propisati bez ekstremne reak'ije. 7e#utim! kao viziju budunosti razmotriemo
reenje ovog problema putem sti'anja adekvatnog znanja.
V
4aranoidni poremeaj linosti? (a paranoidno ponaanje je karakteristino da su ljudi
sposobni za relativno ispravno razmiljanje dok god razgovor podrazumeva manje razlike
u miljenju. To se naglo prekida kada argumenti partnera ponu da podrivaju njihove
pre'enjene ideje! razbijajui njihove tvrdokorne stereotipne obras'e miljenja ili ih
navodei da prihvate zakljuke koje su prethodno podsvesno odbili. 3vakav stimulans
izliva na partnera buji'u pseudologinih! paramoralistikih! esto uvredljivih izraza koji
uvek sadre izvestan stepen sugestije.
"zrazi ove vrste izazivaju otpor kod kultivisanih i loginih osoba! koje onda tee da
izbegnu paranoidne tipove. 7e#utim! mo paranoika lei u tome da oni lako podjarmljuju
manje kritine umove odnosno ljude sa drugim vrstama psiholokih nedostataka! koji su
bili rtve pojedina'a sa poremeajem linosti! i posebno mlade ljude.
4roletarijat moe posmatrati tu mo da se drugi potine kao nain da se pobedi
vladajua klasa i tako moe stati na stranu paranoidnih osoba. 7e#utim! to nije prirodna
reak'ija me#u obinim ljudima! gde se per'ep'ija psiholokog realiteta ne javlja manje
esto nego me#u intelektual'ima.
% sumi! sklonost da se prihvati paranoidna argumenta'ija je obrnuto propor'ionalna
nivou 'ivilizovanosti date zajedni'e! ali nikada ne dosee veinu. 7e#utim! paranoidni
pojedin'i postaju svesni svoje moi da izvre potinjavajui uti'aj putem steenog
iskustva i pokuaja da ga iskoriste u patoloki egoistinom maniru.
.anas znamo da je mehanizam paraniodnih 1enomena dvostrukQ jedan je
prouzrokovan oteenjem modanog tkiva! drugi je 1unk'ionalan ili bihejvioralistiki. %
okviru gorepomenutog pro'esa rehabilita'ije neka ozleda modanog tkiva uzrokuje
slabljenje pre'iznosti miljenja! i kao posledi'u slabljenje strukture linosti. Najtipiniji su
sluajevi napada patolokih 1aktora na me#umozak Adien'ephalonB Y(adnji deo prednjeg
mozgaQ povezuje modane hemis1ere sa srednjim mozgom Amesen'ephalonBQ deo mozga
koji ukljuuje epitalamus! talamus i hipotalamus A4rim. ured.B[! rezultirajui trajnim
opadanjem njegovih tonalnih sposobnosti i slino tonusom inhibi'ija u modanoj kori.
4osebno tokom besanih noi nekontrolisane misli podstiu paranoidno promenjen pogled
na ljudsku realnost! kao i ideje koje mogu biti ili deije naivne ili nasilno ravolu'ionarne.
Nazovimo ovu vrstu paranoidna karakteropatija.
od osoba! kod kojih ne postoji ozleda modanog tkiva! ovi 1enomeni se najee
javljaju kao posledi'a odgoja od strane ljudi se paranoidnom karakteropatijom! paralelno
sa psiholokim terorom u njihovom detinjstvu. Takav psiholoki materijal se asimiluje!
kreirajui rigidne stereotipe neprirodnog doivljavanja realnosti. 3vo oteava prirodni
razvoj miljenja i pogleda na svet! a prisilno blokirani sadraji se trans1ormiu u stalne!
1unk'ionalne! sabirne 'entre.
"van 4avlov je obuhvatio sve vrste paranoidnih stanja na nain slian ovom
1unk'ionalnom modelu! a da nije bio svestan ovog bazinog i primarnog uzroka. Sa druge
strane! on je dao iv opis paranoidnih karaktera i goreopisane lakoe kojom se paranoidni
pojedin'i odjednom otru injeninoj dis'iplini i adekvatnim pro'esima miljenja. 3ni
itao'i njegovog dela! koji dovoljno poznaju uslove u Sovjetskom Savezu! uoavaju ipak
drugaije istorijsko znaenje ove male knjige. Njena namera postaje oigledna. /utor je
svoje delo namenio! bez i rei posvete! najvanijem modelu paranoidne linosti?
revolu'ionarnom vo#i )enjinu! koga je autor dobro poznavao. ao dobar psiholog!
4avlov je mogao da pretpostavi da nee biti predmet osvete! budui da e paranoidni um
blokirati ego'entrine aso'ija'ije. Tako je bilo mogue da umre prirodnom smru.
)enjin treba da bude ubrojan u prvu i najkarakteristiniju vrstu paranoidne linosti!
to je najverovatnije izazvano oteenjem me#umozga Adien'ephalonB. 8asilije -rosman
ga opisuje na sledei nain Y8asilije -rosman je bio sovjetski gra#anin! ukrajinski
9evrejin! ro#en FJ>K. omunista! postao je ratni dopisnik i radio za vojne novine <Grvena
zvezdaZ : posao koji ga je odveo na 1ront kod Staljingrada i konano do &erlina. &io je
me#u prvima koji je video posledi'e logora smrti i objavio je prvi izvetaj uopte! na bilo
kom jeziku! o jednom logoru smrti : Treblinki. 4osle rata se inilo da je izgubio veru.
Napisao je izvanrednu novelu <Rivot i sudbaZ FJK>. i 0 tokom otopljavanja za vreme
,ruova! kada je /leksandru Solenji'inu bilo doputeno da objavi <9edan dan u ivotu
"vana .enisoviaZ : predao ga je FJW>. jednom knjievnom asopisu. /li Solenji'in je
bio jedna stvar! -rosman druga? rukopis mu je bio kon1iskovan! kao i kopija i indigo papir
koji je koristio na pisaoj maini. Suslov! lan 4olitbiroa! zaduen za ideologiju je izvestio
kako je rekao da ne moe biti objavljen do I>>>. 7e#utim! 8ladimir 8ojinovi ga je na
mikro01ilmu prokrijumario na (apad i on je objavljen prvo u Fran'uskoj FJT>. zatim u
5ngleskoj FJTK.
(ato I>> godina zabrane+ 9er <Rivot i sudbaZ predstavlja ak i tada! u <liberalnomZ
okruenju nezamislivi zloin! dokazujui istovetnost u moralnom pogledu izme#u
komunizma i 1aizma. A4rim.ured.B[?
)enjin je uvek bio pun takta! blag i ljubazan! ali ga je istovremeno karakterisao otar!
nepopustljiv i brutalan stav prema politikim protivni'ima.
Simptom? /stenzija! Fiksa'ija i stereotipi
Nikada nije doputao ni najmanju mogunost da bi oni i minimalno mogli biti u
pravu! niti da bi on sam i minimalno mogao greiti. 0 4atoloki egoizam
Cesto je nazivao svoje oponente piljarima! lakejima! slugama! i1tama! agentima ili
podmitljivim 9udom! koji se moe kupiti za trideset zlatnika. 0 4aramoralizam
Nije pokuavao da uveri svoje oponente tokom diskusije. Nije razgovarao s njima!
ve s onima koji su prisustvovali diskusiji! da bi se narugao i kompromitovao svoje
suparnike. 0 3piniteljstvo i svest o njegovom dejstvu
Nekada su takvi svedo'i bili samo nekoliko ljudi! nekada hiljade delegata kongresa!
nekada gomile itala'a dnevnih novina. 0 Nedostatak samokritike
V
Frontalna karakteropatija? Frontalni deo 'erebralnog korteksa AF>/ i & a''. do
&rodmanovog odeljkaB praktino ne postoji ni kod jedne vrste osim ovekaQ njega ini
1ilogenetski najmla#e nervno tkivo. Njegova 'ito0arhitektura je slina mnogo starijoj
vizualnoj projek'iji oblasti na suprotnom polu mozga. To sugerie izvesnu slinost u
pogledu 1unk'ije. /utor je pronaao relativno lak nain da testira tu psiholoku 1unk'iju!
koja nam omoguava da ovladamo izvesnim brojem imaginarnih elemenata u naem polju
svesti i izloimo ih unutranjoj kontempla'iji. apa'itet za unutranju projek'iju veoma
varira od osobe do osobe! mani1estujui statistiku korela'iju sa anatomskim varijetetom
u anatomskom opsegu tih oblasti. orela'ija izme#u ovog kapa'iteta i opte inteligen'ije
je mnogo manja. ako su istraivai A)uriaB opisali! 1unk'ije ove oblasti! ubrzanje i
koordina'ija misaonog pro'esa izgleda da je rezultat ove bazine 1unk'ije.
3teenje ove oblasti se javlja relativno esto? ili tokom poro#aja ili kratko posle
njega! posebno kod nedonoadi! ili kasnije u ivotu kao posledi'a razliitih uzroka. &roj
ovakvih prenatalnih oteenja modanog tkiva je znaajno redukovan zahvaljujui
poboljanoj medi'inskoj nezi trudni'a i novoro#enadi. Spektakularna ponerogenina
uloga! koja je rezultat poremeaja linosti! izazvanog ovim! se tako donekle moe
posmatrati kao karakteristina za ranije genera'ije i primitivne kulture.
3teenje modane kore selektivno umanjuje gore pomenutu 1unk'iju! ne oteujui
memoriju! aso'ijativnu sposobnost! ili posebno oseaje bazirane na instinktima! kao to je!
na primer! sposobnost da sa oseti psiholoka situa'ija. 3pta inteligen'ija pojedin'a tako
nije umanjena u velikoj meri. .e'a sa ovakvim oteenjem su gotovo normalni ueni'iQ
tekoe se javljaju iznenada na viim stepenima obrazovanja i odnose se u prin'ipu na one
delove nastavnog programa koji predstavljaju optereenje za ovu 1unk'iju.
4atoloki karakter ovakvih ljudi! koji sadri komponente histerije! se razvija tokom
godina. Neoteene psiholoke 1unk'ije se preterano razvijaju da bi obezbedile
kompenza'iju! to znai da instinktivne i a1ektivne reak'ije imaju prednost. 6elativno
vitalni ljudi izazivaju sreu! postaju ratoborni i brutalni! kako na reima tako i na delima.
3sobe sa prirodnim darom da osete psiholoku situa'iju su sklone da iskoriste taj
prirodni dar na egoistian i nemilosrdan nain. % pro'esu miljenja se kod ovakvih ljudi
razvija prei'a! koja zaobilazi hendikepiranu 1unk'iju! vodei direktno od aso'ija'ija do
rei! dela i odluka! koje ne podleu nikakvom odlaganju. 3vakvi ljudi interpretiraju svoju
sposobnost da osete situa'iju i brzo donesu polovine! pojednostavljene odluke kao znak
svoje superiornosti nad obinim ljudima! koji due vreme moraju da razmiljaju! uz
sumnju u sebe i kon1likt motiva. Sudbina ovakvih stvorenja ne zasluuje da se o njoj due
razmilja.
3vakvi <staljinistiki karakteriZ traumatizuju i delotvorno opinjuju druge i njihov
uti'aj nalazi izuzetno lake naine da zaobi#e kontrolu zdravog razuma. 8eliki broj ljudi je
sklon da ovakvim ljudima pripie spe'ijalne moi! podleui na taj nain njihovoj
egoistinoj veri. %koliko roditelj mani1estuje ovakav de1ekt! nebitni koliko minimalan!
sva de'a u porodi'i e pokazivati anomalije u razvoju linosti.
/utor je radio sa genera'ijom starijih! obrazovanih ljudi! kod koji je izvor ovog
uti'aja bila najstarija sestra! koja je patila od prenatalnog oteenja 1rontalnog 'entra. 3d
ranog detinjstva! etiri mla#a brata su bila izloena ovom izmenjenom psiholokom
materijalu i asimilovala su ga! ukljuujui sestrinu rastuu komponentu histerije. 3vi
de1ormiteti linosti i pogleda na svet su se zadrali do njihovih ezdesetih! kao i histerine
'rte! prouzrokovane time! iji se intenzitet smanjio u odnosu na veliku razliku u
godinama.
4odsvesna selek'ija podataka je onemoguavala ovim ljudima da prihvate bilo kakav
kritiki komentar u pogledu sestrinog karakteraQ svaki takav komentar se smatrao
napadom na ast porodi'e.
&raa su kao realno prihvatala sestrino patoloko obmanjivanje i alila se na njenog
<zlogZ mua Akoji je u stvari bio valjana osobaB i njenog sina! u kome je ona nala
rtvenog jar'a za svoje nedostatke. 4ostali su deo sveta osvetnikih emo'ija! posmatrajui
svoju sestru kao potpuno normalnu osobu! koju su bili spremni da brane od bilo kakve
sugestije na njenu abnormalnost krajnje neukusnim metodama! ukoliko je to potrebno.
Smatrali su da su normalne ene otune i naivne! da ne slue niemu osim kao seksualni
plen. Nijedan od brae nije stvorio zdravu porodi'u! niti razvio makar prosenu ivotnu
mudrost.
6azvoj linosti kod ovih ljudi je ukljuivao mnogo drugih 1aktora! uslovljenih
vremenom i mestom u kome su odgajani? smena stolea! sa patriotskim o'em 4oljakom i
majkom Nemi'om! koja se pokorila tadanjim obiajima i 1ormalno prihvatila
na'ionalnost svog mua! ali je ostala pristali'a militarizma i priklonila se optem
prihvatanju sve jae histerije koja je prekrivala 5vropu tog vremena. To je bila 5vropa tri
'ara? sjaj tri linosti ograniene inteligen'ije! od kojih su dve pokazivale patoloke 'rte.
on'ept <astiZ je slavio pobedu. .ugotrajno gledanje u nekoga je bio dovoljan povod za
dvoboj. Ta braa su tako rasla kao nasilne megdandije! prekrivene oilj'ima od konjikih
sabljiQ me#utim! rane! koje su zadavali svojim protivni'ima! bile su mnogo ee i gore.
ada ljudi humanistikog obrazovanja razmisle o linostima iz ove porodi'e! dolaze
do zakljuka! da bi uzroke za njihovo 1ormiranje trebalo traiti u tadanjem vremenu i
obiajima. 7e#utim! da sestra nije patila od oteenja mozga i da nije postojao patoloki
1aktor Aiskljuiva hipotezaB! njihove linosti bi se razvile mnogo prirodnije ak i tokom
tog vremena. 3ni bi postali mnogo kritiniji i mnogo prijemiviji za vrednosti zdravog
razmiljanja i humanistikih sadraja. (asnovali bi bolje porodi'e i prihvatali mnogo
razboritiji savet od mnogo mudrije izabranih ena. " zlo! koje su suvie liberalno sejali
tokom svog ivota! ili uopte ne bi postojalo! ili bi bilo redukovano na stepen! uslovljen
mnogo manjim patolokim 1aktorima.
omparativna razmatranja su dovela autora do zakljuka! da 9osi1 8isarionovi
.ugavili! tako#e poznat kao Staljin! treba da bude ukljuen u listu posebno
ponerogenine karakteropatije! koja se razvila na osnovu prenatalnog oteenja
pred1rontalne oblasti mozga. njievnost i novine obiluju indika'ijama? brutalan!
harizmatian! ukrotila' otrovni'aQ donoenje neopozivih odlukaQ nehumano okrutanQ
patoloki osvetoljubiv prema svakome ko bi mu stao na putQ egoistina vera u sopstvenu
genijalnost od strane osobe! iji je um u stvari bio samo prosean. 3vo stanje objanjava
njegovu psihopatsku zavisnost od osoba! kao to je bio &erija. Y).4. &erija! AFTJJ0FJK=.B!
sovjetski komunistiki lider! ro#en u -ruzija. %zdigao se do visokog poloaja u Ceki
Atajna poli'ijaB u -ruiziji i Transkavkazju! postao partijski sekretar u toj oblasti i FJ=T.
postao e1 tajne poli'ije. ao komesar! kasnije ministar! unutranjih poslova! &erija je
imao ogromnu mo i bio je prvi na toj pozi'iji! koji je postao lan 4olitbiroa AFJDW.B.
4osle Staljinove smrti AFJKW.B &erija je postao vi'epremijer pod premijerom 7alenkovim!
ali je taj savez bio labavQ u borbi za mo koja je usledila! &erija je bio uhapen AjuliB sa
optubom za konspira'iju. 3n i est tobonjih sauesnika su tajno ispitani i pogubljeni u
de'embru FJK=. Aprim. ured.B[. Neke 1otogra1ije otkrivaju tipinu de1orma'iju prednjeg
dela glave osoba! koje su patile od ranog oteenja gore pomenute oblasti. Njegova erka
na sledei nain opisuje njegove tipine neopozive odluke?
ada god bi iz svog sr'a izba'io neku osobu! koju je poznavao dugo vremena!
svrstavajui je u dui me#u svoje <neprijateljeZ! postalo bi nemogue razgovarati sa njime
o toj osobi. (a njega je povratak bio nemogu! naime! ube#ivanje da to nije njegov
neprijatelj i svaki pokuaj u tom prav'u bi u njemu izazvao izlive besa. 6edens! ujak
4avlua i /.S. Svanide su bili nesposobni da uine bilo ta u vezi sa timQ 9edino to su
postigli je bilo da moj ota' prekine svaki kontakt i uskrati im svoje poverenje. ada je
jednog od njih video poslednji put! rekao je <zbogomZ kao poten'ijalnom protivniku!
nekom od svojih <neprijateljaZ@ ASvetlana /lieleva? <.vadeset pisama prijateljuZ prim.
ured.B
7i znamo posledi'e <izba'ivanja iz sr'aZ! kako je to dokumentovano u istoriji tog
vremena.
ada razmatramo opseg zla! koje je Staljin pomogao da se ispolji! uvek treba da
uzmemo u obzir tu vrstu karakteropatije! koja je u najveoj meri ponerogenina! i da joj
pripiemo odgovarajui deo krivi'e. Na alost ! to jo uvek nije u dovoljnoj meri
proueno. Treba da razmotrimo mnoge druge devija'ije koje igraju sutinsku ulogu u
ovom makro0so'ijalnom 1enomenu. (anemarivanje patolokih 1aktora kod ovih pojava i
ograniavanje interpreta'ije na istoriogra1ska i moralna razmatranja otvara vrata
delovanju kasnijih ponerogeninih 1aktoraQ takvo razmatranje samim tim ne treba da bude
posmatrano samo kao u naunom smislu nedovoljno! ve i kao nemoralno.
V
arakteropatija izazvana lekovima? Tokom poslednjih nekoliko de'enija medi'ina je
poela da koristi seriju lekova sa ozbiljnim kontraindika'ijama? oni napadaju nervni
sistem! ostavljajui za sobom ozbiljna oteenja. 3vi najee diskretni hendikepi
ponekad prerastaju u promene linosti koje su esto drutveno opasne. .okazano je da je
streptomi'in veoma opasan lekQ kao posledi'a toga! neke zemlje su ograniile njegovu
upotrebu! dok su ga druge povukle sa liste lekova! ija je upotreba dozvoljena.
AStreptomi'in deluje tako to spreava sintezu proteina i oteuje elijsku membranu kod
osetljivih mikroorganizama. 7ogue kontraindika'ije ukljuuju nervno oteenje! koje
moe rezultirati vrtoglavi'om ili gluvoom. prim. uredB.
Gitostati'i Aveina lekova! koji se koriste za leenje raka! ubija elije raka. 6e
<'Htoto`i'Z znai toksian za elije ili onaj koji ubija elije. ,emoterapija se adekvatno
naziva <'ito0toksinom terapijomZ. 4ostoje druge vrste terapija! koje ne ubijaju elije. 3ne
deluju tako to spreavaju elije raka da se razmnoavaju. 3ve terapije se nazivaju 'ito0
statinim. ,ormonske terapije za leenje raka dojke se mogu nazvati 'ito0statinom
terapijom. 4rim.ured.B! koji se koriste za leenje neoplazmatski oboljenja Aneoplazma je
neprirodan! dezorganizovan izrataj u tkivu ili organu! koji obrazuje razliitu masu. Takav
izrataj je poznat kao neoplazam! tako#e poznat i kao tumor. Neoplazija se odnosi kako na
benigne! tako i na maligne izrasline! dok se <rakZ posebno odnosi na maligne
neoplazije.prim. ured.B esto napadaju 1ilogenetski starije modano tkivo! primarnog
nosio'a naeg instinktivnog supstrata i osnovnih oseanja. A,emo glava je naziv! koji su
pa'ijenti oboleli od raka dali jednoj od kontraindika'ija hemo0terapije. 3pisana je kao
nesposobnost kon'entra'ije! redukovana memorija ili teloa da se jasno razmilja. To bi
se moglo generalno pripisati optoj is'rpljenosti! me#utim! izgleda da postoji nekoliko
veoma spe'i1inih simptoma i posledi'a. Neki ljudi postaju nervozni zbog buke ili
aktivnosti u okruenju. .rugi ne mogu da na#u prave rei da se izraze. 9edan pa'ijent je
opisao to stanje? <Sve izgleda tako udaljeno@ 4otrebno mi je nekoliko sekundi due da
razmislim i odgovorim na pitanje. 7entalni pro'esi su se enormno usporili.Z Simptomi
izgledaju slini poremeaju panje. Novo istraivanje pokazuje da kod K>E preivelih
simptomi vezani za <hemo glavuZ traju i deset godina po okonanju sistematskog leenja
hemo0terapijom. 4rim.ured.B. 3sobe! leene ovakvim lekovima! pokazuju sklonost da
izgube svoj emo'ionalni kolorit i sposobnost da osete psiholoku situa'iju. 3ni zadravaju
svoje intelektualne 1unk'ije! ali postaju ego'entri'i! koji ude za panjom! i kojima ljudi!
koji znaju kako da iskoriste takvu situa'iju! lako upravljaju. 4ostaju indi1erentni prema
oseanjima drugih ljudi i prema bolu koji im zadajuQ svaka kritika njihove linosti se
osvetniki naplauje. 3vakva promena karaktera osobe! koja je do skoro uivala
potovanje svoje okoline ili zajedni'e! potovanje! koje i dalje traje! postaje patoloki
1enomen koji esto uzrokuje tragine posledi'e.
.a li bi ovo mogao da bude 1aktor u sluaju iranskog aha+ 4onovo! postavljanje
dijagnoze mrtvim ljudima je problematino i autoru nedostaju detaljniji poda'i. 7e#utim!
takvu mogunost treba prihvatiti kao verovatnu. -eneza te tragedije tako#e bez sumnje
sadri patoloke 1aktore koji igraju ponerogeniki aktivnu ulogu. ANapomena urednika da
je ova knjiga napisana FJTK. godine. 4rim.ured.B.
4osledi'e sline ovoj psiholokoj sli'i mogu biti prouzrokovane endogenim toksinima
ili virusima. A.ananji stav medi'ine na (apadu kae? endogeni toksini sadre teke
metale! pesti'ide! aditive za hranu i hemikalije za industriju i domainstvo. 3ni mogu
otetiti jetru i bubrege. 3ni tako#e mogu prei krvnu barijeru mozga i otetiti modane
elije. 6adni'i koji su izloeni udisanju mangana! pokazuju visoke nivoe i sindrome sline
4arkinsonovoj bolesti. 4re'izne studije su tako#e pokazale porast nivoa aluminijuma!
ive! bakra u tenosti kimene modine kod obolelih od 4arkinsonove bolesti. Nije
utvr#eno da li ti minerali prona#eni u mozgu imaju bilo kakav kliniki znaaj. A7it'hell 9.
-hen! ..3.3. 4h... i 7aureen 7elidrez! N... 4rim.ured.B %koliko zauke proteknu uz
modanu reak'iju! one ostavljaju bledilo i tromost oseanja i izvesno smanjenje mentalne
e1ikasnosti. Svedoi se o slinim 1enomenima posle nekog tekog napada di1terije.
onano! polioPdeija paraliza napada mozak! mnogo ee vii deo! koji je napadnut tim
pro'esom! nego prednje renjeve. )judi sa paralizovanim nogama retko mani1estuju te
e1ekte! ali oni sa paralizom vrata ili ramena treba da se smatraju srenim ukoliko ih
nemaju. %z a1ektivno bledilo! kod osoba! koje mani1estuju takve e1ekte! se esto javlja
naivita ili nesposobnost da shvate sr stvari.
.onekle sumnjamo da je predsednik F... 6uzvelt mani1estovao neke od
karakteristika! budui da je polio virus! koji ga je napao kada je imao etiri godine!
prouzrokovao paralizu nogu. 4oto je to prevladao! usledile su godine kreativne
aktivnosti. 7e#utim! mogue je da je njegov naivni pristup sovjetskoj politi'i tokom
njegovog poslednjeg mandata posedovao patoloku komponentu! koja je stajala u vezi sa
pogoranjem zdravlja.
/nomalije karaktera! koje se razvijaju kao posledi'a oteenja modanog tkiva deluju
kao podmukli ponerogenini 1aktori. ao rezultat opisanih karakteristika! posebno
gorepomenute naivita i nesposobnosti da se shvati sr stvari! njihov se uti'aj brzo
ukotvljuje u umovima ljudi! traumatizujui nau psihu! osiromaujui i de1ormiui nae
misli i oseanja i ograniavajui sposobnost pojedin'a i drutva da koristi zdrav razum i
interpretira psiholoku situa'iju. To otvara vrata uti'aju nekih drugih patolokih karaktera!
koji su najee nosio'i nasle#enih devija'ijaQ oni tada guraju karakteropatske pojedin'e u
stranu i nastavljaju sa svojim ponerogeninom radom. To je razlog zato razliiti tipovi
karakteropatije uestvuju tokom ini'ijalnih perioda geneze zla! kako na marko0so'ijalnom
nivou! tako i na pojedinanom nivou ljudskih porodi'a.
%savren so'ijalni sistem u budunosti bi trebalo da zatiti pojedin'e i drutvo tako
to bi spreio da pojedin'i sa opisanim devija'ijama! ili izvesnim karakteristikama! o
kojima e se diskutovati u narednom delu! zauzmu bilo kakvu drutvenu 1unk'iju! na
kojoj bi sudbina drugih ljudi zavisila od njihovog ponaanja. To se! naravno! pre svega
odnosi na pozi'ije u vrhu vlade. Takvim pitanjima bi se trebalo baviti u odgovarajuoj
institu'iji! sastavljenoj od ljudi sa reputa'ijom razboritosti i sa medi'inskim i psiholokim
treningom.
3beleja oteenja modanog tkiva i njene posledi'e u vidu poremeaja linosti je
mnogo lake otkriti nego neke nasle#ene anomalije. (austavljanje ponerogeninih pro'esa
uklanjanjem ovih 1aktora iz pro'esa sinteze zla! je delotvorno tokom ranih 1aza ove
geneze i mnogo lake u praksi.
Nasledne devija'ije
Nauka ve titi zajedni'e od posledi'a nekih psiholokih anomalija! koje su
povezane sa izvesnim psiholokim slabostima. .obro je poznata tragina uloga koju je
igrala nasle#ena hemo1ilija me#u evropskim kraljevskim porodi'ama. 3dgovorni ljudi u
zemljama u kojima sistem monarhije jo postoji! vode rauna da ne dopuste da nosila'
takvog gena postane kralji'a. Svako drutvo koje vodi rauna o pojedin'ima sa
nedostatkom krvne koagula'ije ili nekom drugom oboljenju opasnom po ivot! bi
protestovalo ukoliko bi ovek! pogo#en tako neim! bio postavljen na visoku pozi'iju i
snosio odgovornost za veliki broj ljudi. 3vaj nain pristupa bi trebalo proiriti na mnoge
bolesti! ukljuujui i nasle#ene psiholoke anomalije.
.altonisti! ljudi sa oslabljenom sposobnou da razlikuju 'rvenu i zelenu boju od
sive! ne postavljaju se na mesta gde bi taj njihov nedostatak mogao prouzrokovati
katastro1u. 7i tako#e znamo da je ta anomalija esto povezana sa smanjenjem estetskih
doivljaja! slabljenjem emo'ija i oseaja povezanosti sa ljudima koji vide normalno.
"ndustrijski psiholozi su zbog toga predostroni! kada takvoj osobi treba da bude poveren
posao koji zahteva automatski oseaj za odgovornost i kada bezbednost radnika zavisi od
tog oseaja.
4re mnogo vremena je otkriveno da se ove dve gorepomenute anomalije nasle#uju
preko gena! smetenog u hromozomu b! koji se lako prenosi kroz mnogo genera'ija.
"stovremeno! genetiari su izuavali mnoge nasle#ene karakteristike! ali su posvetili malu
panju anomalijama! koje nas ovde interesuju. 7noge 'rte ljudskog karaktera imaju
naslednu osnovu i bazirane su na genima! lo'iranim u nekom b hromozomuQ iako to nije
pravilo. Neto slino se moe primeniti na veinu anomalija o kojima emo sada
diskutovati.
%injen je veliki napredak u saznanjima o seriji hromozomskih anomalija koje su
posledi'a de1ektnog deljenja reproduktivnih elija i njihovih 1enotipskih psiholokih
simptoma. 3vo stanje stvari nam omoguava da zaponemo istraivanje o njihovoj
ponerogeninoj ulozi i predstavimo zakljuke! koji su teoretski vani! to je u stvari ve
uinjeno. 7e#utim! u praksi se veina hromozomskih anomalija ne prenosi na sledeu
genera'iju. %z to! njihovi nosio'i ine veoma mali pro'enat ukupne popula'ije i njihova
opta inteligen'ija je nia od drutvenog proseka! tako da je njihova ponerogenika uloga
ak i manja od njihove statistike rasprostranjenosti. 8eina problema je uzrokovana bSS
kariotipom! koji daje mukar'e koji su visoki! snani! emo'ionalno nasilni i sa sklonou
da se sukobljavaju sa zakonom. YSandberg /./. oep1. -.F. "shihara T. ,aus'hka T.S. AIW
avgust! FJWFB </n bSS human maleZ! )an'et I! DTT0J[. 3ni izazivaju diskusije i predmet
su testova! ali njihova uloga na nivou koji se ovde istrauje je veoma mala.
7nogo su brojnije one psiholoke devija'ije koje igraju saobrazno veu ulogu kao
patoloki 1aktori u ponerogenikim pro'esimaQ najverovatnije su prenete normalnim
nasle#em. 7e#utim! posebno ova oblast genetike se suoava sa mnogobrojnim biolokim
i psiholokim tekoama! ukoliko se prepoznaju 1enomeni. )judima! koji prouavaju
njihove psihopatologije! nedostaju kriterijumi za bioloko razlikovanje bolesti. &iolozima
nedostaje jasno psiholoko razlikovanje ovih 1enomena koje bi omoguilo studije o
naslednim mehanizmima i nekim drugim svojstvima. % vreme kada je nastala veina
opaanja! na kojima se bazira ova knjiga! radovi mnogih istraivaa! koji su ba'ili svetlo
na gra#u o kojoj se ovde raspravlja! tokom kasnih ezdesetih! ili nisu postojali ili su bili
nedostupni. Nauni'i! koji su istraivali 1enomene istraene u ovom poglavlju! probijali su
svoj put kroz umu simptoma! baziranih na ranijim radovima ili sopstvenim nastojanjima.
6azumevanje sutine nekih od tih nasle#enih anomalija i njihove ponerogenine uloge se
pokazuje kao neophodan preduslov za prouavanje primarnog 'ilja. % svrhu
sveobuhvatnije slike i zbog toga to razra#eni nain tako#e poseduje sopstvene vrednosti!
odluio sam da zadrim metodologiju opisa ovih anomalija! koja proishodi iz mog
sopstvenog rada i drugih iz tog vremena.
&rojni istraivai iz te gorepomenute plodne ere i neki kasniji istraivai! kao to su
6. 9enkins! ,. Gle'kleH! S.,. 5hrli'h! .G. -reH! ,.G. ,ut'hison i F. raupl TaHlor! ba'ili
su mnogo jasnije svetlo na ovu materiju. 3ni su se bavili klinikim radom! upravljajui
svoju panju na mnogo demonstrativnije sluajeve! koji igraju mnogo manju ulogu u
pro'esima geneze zla! u skladu sa gore pomenutim optim zakonom ponerologije. (bog
toga je potrebno da ih razmotrimo analogno stanjima koja su manje intenzivna i sadre
manje psiholoke nedostatke. 4odjednako vredno za ponerologiju je ispitivanje prirode
1enomena! koje omoguava razlikovanje njihove sutine i analizu njihove uloge kao
patolokih 1aktora u genezi zla.
*izoidija? *izoidiju! ili izoidnu psihopatiju je izolovao prvi me#u uvenim tvor'ima
moderne psihologije. A5mil raepelin AFTKW0FJIWB? nemaki psihijatar koji je nameravao
da stvori sintezu od stotina mentalnih oboljenja! grupiui oboljenja zajedno na osnovu
zajednikih obraza'a simptoma! radije nego na osnovu slinosti glavnih slinosti! kako su
to radili njegovi prethodni'i. % stvari! zbog demonstrirane neadekvatnosti starih metoda
tano je to da je raepelin razvio novi dijagnostiki sistem. raepelin je tako#e
demonstrirao spe'i1ine obras'e u geneti'i tih poremeaja i spe'i1ine i karakteristine
obras'e u njihovom razvoju i ishodu. %opteno govorei! postoji tenden'ija da bude vie
izo1renika me#u ro#a'ima izo1reninih pa'ijenata nego me#u drugom popula'ijom! dok
je uestalost manine depresije vea me#u ro#a'ima manino depresivnih. raeperin bi
trebalo da bude prihvaen kao osniva moderne naune psihijatrije! psiho1armakologije i
psihijatrijske genetike! prema tvrdnji eminentnog psihologa! ,.9. 5Hsen'k0a! u njegovoj
<5n'H'lopedia o1 4sihologHZ. 3n se energino suprotstavio Frojdovom pristupu! koji je
posmatrao i leio psihijatrijske poremeaje kao poremeaje uzrokovane psiholokim
1aktorima. Likipedia. 4rim.ured.B. Na poetku ona je bila tretirana kao laki oblik istog
naslednog poremeaja koji prouzrokuje prijemivost izo1reniji. 7e#utim! kasnija
povezanost nije mogla da bude ni potvr#ena! ni osporena! bez pomoi statistikog
materijala i nije prona#en bioloki test koji bi bio u stanju da razrei ovu dilemu. "z
praktinih razloga razmatraemo izoidnost ne uzimajui u obzir tu tradi'ionalnu vezu.
njievnost nam prua opise razliitih oblika ove anomalije! ija pojava moe biti
pripisana ili promenama u genetskom 1aktoru ili razlikama u drugim inidividualnim
karakteristikama nepatoloke prirode. 4redstaviemo zajednika svojstva tih podvrsta.
Nosio'i ovog oboljenja su hipersenzitivni i sumnjiavi! dok sa druge strane poklanjaju
malo panje oseanjima drugih. Skloni su da zauzmu ekstremne stavove i postaju eljni
odmazde zbog minornih povoda. 4onekad su eks'entri'i i uda'i.
Nedovoljan oseaj za psiholoku situa'iju i realnost ih vodi do predimenzioniranih!
pogrenih! peorativnih interpreta'ija u pogledu namera drugih ljudi. )ako bivaju uvueni
u aktivnosti koje su naoko moralne! mada u stvari nanose tetu i njima i drugima. Njihov
osiromaeni pogled na svet ih ini tipino pesimistinim u pogledu ljudske prirode. Cesto
nailazimo na te karakteristine stavove u njihovim izjavama i spisima? <)judska priroda je
tako loa da se red u ljudskom drutvu moe uspostaviti samo preko snane sile! koju ine
visoko kvali1ikovani pojedin'i u ime vie ideje.Z Nazovimo ovu tipinu izjavu <izoidnom
deklara'ijomZ.
)judska priroda zaista pokazuje sklonost da bude r#ava! posebno kada izoidni
pojedin'i zagoraju ivot drugim ljudima. %koliko su ukljueni u veoma napete situa'ije!
izoidni nedosta'i uzrokuju brz kolaps. Njihova sposobnost za razmiljanje je usled toga
umanjena na karakteristian nain i izoidni pojedin'i lako zapadaju u reaktivna psihika
stanja! koja su u svom ispoljavanju tako slina izo1reniji! da to vodi do pogrene
dijagnoze.
(ajedniki 1aktor u razliitim vrstama ove anomalije je jednolino bledilo emo'ija i
nedostatak oseaja za psiholoke realitete! esen'ijalan 1aktor u bazinoj inteligen'iji. To
moe biti pripisano nekom nepotpunom kvalitetu instinktivnog supstrata! koji deluje kao
da je postavljen na ivom pesku. Slab emo'ionalni pritisak im omoguava da razviju
adekvatno teorijsko razmiljanje! koje je korisno u ne0humanistikim s1erama aktivnosti!
ali zbog svoje jednostranosti skloni su da posmatraju sebe kao intelektualno superiorne u
odnosu na <obineZ ljude.
vantitativna uestalost ovog oboljenja varira s obzirom na na'ije i rase? niska kod
'rna'a! najvia kod 9evreja. 4ro'ena te uestalosti se kree od zanemarljive do preko =E.
% 4oljskoj bi se mogla pro'eniti na >!XE popula'ije. 7oja zapaanja ukazuju na to da je
ova anomalija autosomalno nasledna. A/utosomalno? bolest koja je uslovljena grekom u
.N/ na jednom od II para! koji nisu polni hromozomi. Tako i dea'i i devoji'e mogu
naslediti ovu nepravilnost. %koliko se greka nalazi na polnom hromozomu! smatra se da
je nasle#ivanje vezano za pol. 4rim. ured.B.
4oneroloka aktivnost izoidnih pojedina'a treba da bude razmotrena u dva aspekta.
Na mikro0planu ovi pojedin'i prouzrokuju tekoe svojoj porodi'i! budui da lako postaju
igraka u rukama pametnih i beskrupuloznih ljudi i budui da su veoma loi roditelji.
Njihova tenden'ija da vide ljudsku realnost na doktrinaran i pojednostavljan nain koji
smatraju <adekvatnimZ tj. <'rno0belo!Z trans1ormie njihove dobre namere u loe rezultate.
7e#utim! njihova ponerogenina uloga moe imati i makro0so'ijalne implika'ije ukoliko
svoj stav prema ljudskoj prirodi i tenden'iju da razvijaju velike doktrine stave na papir i
umnoe u velikim izdanjima.
%prkos tipinim nedosta'ima! i ak otvoreno izoidnim deklara'ijama! njihovi itao'i
ne shvataju kakav je zaista karakter autora. "gnorantni prema istinskoj naravi autora! takvi
nein1ormisani itao'i su skloni da interpretiraju ovakva dela na nain koji odgovara
njihovoj sopstvenoj prirodi. %m normalnih ljudi pokazuje tenden'iju ka korigovanim
interpreta'ijama u skladu sa njihovim sopstvenim bogatijim psiholokim pogledom na
svet.
Sa druge strane! mnogi drugi itao'i kritiki odba'uju takva dela uz moralno ga#enje!
ali bez svesti o njihovom istinskom uzroku.
/naliza dela arla 7arksa lako otkriva sve gore pomenute tipove per'ep'ije so'ijalne
reak'ije koje su proizvele animozitet izme#u velikih grupa ljudi.
ada itamo ta uznemirujua dela koja stvaraju jaz! treba da ih ispitamo paljivo u
pogledu bilo koga od tih karakteristinih nedostataka i ak otvoreno iznetih izoidnih
deklara'ija. Takav pro'es e nas osposobiti da usvojimo adekvatnu kritiku distan'u od
sadraja i olakati nam da iz doktrinarnog materijala izdvojimo poten'ijalne vredne
elemente. /ko to uini dvoje ili vie ljudi! koji reprezentuju znatno razliite interpreta'ije!
njihov nain per'ep'ije e se pribliiti i uzro'i neslaganja e ieznuti.
V
Sutinska psihopatija? % sklopu ovih tvrdnji! sada emo dati karakteristike sledee
nasle#ene anomalije ija se uloga u ponerogeninim pro'esima javlja na bilo kom
so'ijalnom nivou kao izuzetno intenzivna. Treba da podvuemo da je potreba da se ovaj
1enomen izoluje i da se detaljno ispita brzo i jasno postala evidentna za one istraivae :
ukljuujui i autora 0 koji su bili zainteresovani za makro0so'ijalni nivo geneze zla! jer su
mu bili svedo'i. 4otvr#ujem svoj dug azimiru .obrovskom! to je ovo uinio i nazvao
ovu anomaliju <sutinska psihopatijaZ. Yazimierz .obro2ski AFJ>I0FJT>.B! poljski
psiholog! psihijatar! lekar i pesnik. .obrovski je tokom ivota i klinikog rada razvio
teoriju pozitivne dezintegra'ije! novi pristup razvoju linosti. 4rim. ured.[.
&ioloki govorei! 1enomen je slian slepilu za boje ali je njegova uestalost deset
puta manja Ajedva cEB! ali za razliku od slepila za boje! deluje na oba pola. YNovije
istraivanje 6obert ,are! 7artha Stout i najzad Salekin! Triobst! rioukova idu ka tome
da poveaju verovatnou njene pojave u datoj popula'iji. asnija istraivanja! u
<Gonstru't 8aliditH o1 4sihopatH in a GommunitH Sample? / Nomologi'al Net /pproa'hZ
Salekin! Trobst! rioukova! <9ournal o1 4ersonalitH .isordersZ FKAKB DIK0DFF I>>FB
sugeriu da je zastupljenost psihopatije moda KE ili vie! iako je ogromna veina
mukog pola Avie od FPF> mukara'a naspram FPF>> enaB 4rim. ured.[. Njen intenzitet
tako#e varira u opsegu od nivoa! koji je jedva uoljiv za iskusnog posmatraa! do
oiglednog psiholokog nedostatka.
ao i slepilo za boje ova anomalija predstavlja nedostatak u trans1orma'iji
stimulansa! iako se ne javlja na senzornom! ve na instinktivnom nivou. A/ktuelno
istraivanje sugerie da su mnoge karakteristike! koje se ispoljavaju kod psihopatije! usko
povezane sa temeljnim nedostatkom sposobnosti za da se napravi nedvosmislen mentalni i
emo'ionalni <1aksimilZ druge osobe. 3ni izgledaju potpuno nesposobni da se <uvuku u
kouZ drugih! osim u isto intelektualnom smislu. 4rim ured.B. 4sihijatri stare kole skloni
su da nazivaju ovakve ljude <daltonistima za ljudska oseanja i drutveno moralne
vrednostiZ.
4siholoka slika pokazuje jasne nedostatake samo kod mukara'aQ kod ena je on
priguen kao kod posledi'e druge normalne alele A/leli su razliiti obli'i jednog istog
gena. -eni koji obrazuju alele nazivaju se polimor1ni geni! za razliku od monomor1nih
koji imaju samo jedan alelni oblik. /leli jednog gena mogu biti u razliitim me#usobnim
odnosima : interak'ijama : Likipedia. 4rim.prev.B. 3vo sugerie da se anomalija dodue
nasle#uje preko b hromozoma! ali kroz semidominatan gen. 7e#utim! autor ovo nije bio
u stanju da potvrdi iskljuujui nasle#ivanje sa o'a na sina.
/naliza razliitog iskustvenog modela! koji reprezentuju te osobe! nas vodi do
zakljuka da je njihov instinktivni supstrat tako#e oteen i da sadri praznine i nedostatak
prirodne rezonantne osetljivosti! uobiajeno prisutne kod vrste ,omo Sapien'e.A3no to
pihopatama nedostaje je kvalitet da ljudi zavise od ivota u drutvenoj harmoniji. 4rim
ured.B "nstinkt nae vrste je na prvi uiteljQ on ostaje sa nama tokom itavog ivota. Na
tom de1ektnom instinktivnom supstratu se razvija nedostatak viih oseanja i
osiromaenje psiholokih! moralnih i drutvenih kon'epata u skladu sa tim prazninama.
Na prirodni svet kon'epata : baziran na instinktima vrste! kako je to opisano u
prethodnom poglavlju : poga#a psihopate kao gotovo nerazumljiv obiaj bez potvrde u
njihovom sopstvenom psiholokom iskustvu. 3ni smatraju da su navike i prin'ipi
uljudnosti neki strani obiaj! koje je izumeo i uveo neko drugi A<verovatno sveteni'iZB!
glupi! tegobni i ak besmisleni. 7e#utim! istovremeno oni lako opaaju nedostatke i
slabosti naeg prirodnog jezika psiholokih i moralnih kon'epata na nain koji podsea na
dranje savremenog psihologa : samo u karikaturi.
4rosena inteligen'ija psihopate! posebno ako se meri testovima koji se uobiajeno
koriste! je neto nia nego kod normalnih ljudi! iako podjednako raznolika. Nasuprot
velikoj raznovrsnosti inteligen'ije i interesovanja! ova grupa ne sadri primere najvie
inteligen'ije! niti me#u njom nalazimo tehnike i strune talente. Najdarovitiji pripadni'i
ove vrste tako mogu da steknu zvanje u naukama koje ne zahtevaju humanistiki pogled
na svet ili praktine vetine. A7e#utim! akademska uljudnost je drugo pitanjeB. ad god
pokuamo da napravimo spe'ijalne testove koji bi merili <ivotnu mudrostZ ili
<drutveno0moralnuZ imagina'iju! ak i kada se uzmu u obzir psihometrine evalua'ije!
pojedin'i ovog tipa pokazuju nedostatak koji je nepropor'ionalan njihovom linom "U0u.
Nasuprot njihovim nedosta'ima u psihikom i moralnom znanju! oni razvijaju
sopstveno znanje! kojim raspolau! neto to nedostaje ljudima sa prirodnim pogledom na
svet. 3ni ue da prepoznaju jedni druge u gomili jo od detinjstva i razvijaju svest o
postojanju pojedina'a koji su im slini. 3ni tako#e postaju svesni da su drugaiji od sveta
drugih ljudi koji ih okruuju. 3ni nas posmatraju sa izvesne distan'e! kao neki para0
spe'i1ian varijetet. 4rirodne ljudske reak'ije koje ne izazivaju interesovanje normalnih
ljudi jer se posmatraju kao samorazumljive! poga#aju psihopate kao neobine! i
zanimljive! pa ak i komine. 3ni nas zbog toga posmatraju! izvodei zakljuke!
1ormirajui svoj sopstveni svet kon'epata. 4ostaju eksperti za nae slabosti i ponekad
izvode bezoseajne eksperimente. 4atnja i nepravda koju proizvode ne izazivaju u njima
oseaj krivi'e! jer su takve reak'ije drugih jednostavno posledi'a toga da su oni drugaiji i
odnose se samo na te <druge ljudeZ koje ne posmatraju kao spe'i1ine. Niti normalna
osoba! niti na prirodni pogled na svet ne moe zamisliti! niti na odgovarajui nain
pro'eniti postojanje tog sveta drugaijih kon'epata.
"straivai takvih 1enomena mogu zaviriti u to devijantno znanje psihopata preko
dugoronih ispitivanja linosti takvih ljudi! koristei ga sa tekoama! kao neki strani
jezik. ao to emo videti! takva praktina vetina postaje iroko rasprostranjena u
na'ijama! obuzetim tim makro0so'ijalnim patolokim 1enomenom u kome ova anomalija
igra nadahnjujuu ulogu.
Normalna osoba moe nauiti da se slui njihovim kon'eptualnim jezikom! ak i
spretno! ali psihopata nikada nee biti sposoban da prisajedini pogled na svet normalne
osobe! iako oni to ponekad pokuavaju tokom itavog ivota. 6ezultat toga je samo uloga
i maska iza koje skrivaju svoju devijantnu realnost.
.rugi mit i uloga koju esto igraju! a koja ipak sadri zrn'e istine s obzirom na
<spe'i1ino psiholoko znanjeZ koje psihopate stiu posmatrajui druge ljude! je onaj o
briljantnom umu i geniju psihopataQ neki od njih zaista veruju u to i pokuavaju da tu veru
nametnu drugima.
-ovorei o maski patoloke normalnosti! koju takvi pojedin'i nose Aili slini
devijantni pojedin'i uz manji intenzitetB! treba pomeneti knjigu 7ask o1 SanitH! ,erveH
Gle'kleH! koji je ovaj 1enomen uinio sreditem svog razmiljanja. 3dlomak?
Setimo se da njegovo tipino ponaanje ponitava ono to izgleda da su njegovi
'iljevi. Nije li on sam taj koji je najvie obmanut svojom spoljnom normalnou+ "ako
sam najvie obmanjuje druge i potpuno je svestan svojih lai! ini se da je nesposoban da
napravi adekvatnu razliku izme#u svojih lanih inten'ija! lanog saoseanja! lane ljubavi
itd. i iskrenog odgovora normalne osobe. Njegov ogroman nedostatak uvida pokazuje
koliko on malo razume prirodu svog poremeaja. %koliko drugi ne prihvate odmah
<njegovu re asti kao dentlmenaZ! njegovo iznena#enje je! verujem! istinsko. %
njegovom iskustvu dublje emo'ije su toliko izbledele! da je nesavladivo ravnoduan
prema onome to ivot predstavlja za druge.
Njegova svest o onome to je suprotnost hipokriziji je tako nesupstan'ijalno teoretska
da postaje diskutabilno da li bi mu uopte trebalo pripisati hipokriziju u njenom osnovnom
znaenju. &udui da ne poseduje sopstvene glavne vrednosti! da li se moe oekivati da
razume smisao povreda koje nanosi drugima+ 7alom detetu! koje ne pamti veliki bol!
njegova majka moe rei da je pogreno odsei psu rep. (najui da je to pogreno! ono
moe nastaviti sa tom opera'ijom. Ne moemo ga potpuno razreiti krivi'e ako kaemo
da on razume manje nego odrastao ovek! koji uz puno poimanje 1izike agonije! nastavlja
da koristi no. .a li osoba moe osetiti duboke nivoe patnje bez znanja o srei+ .a li
moe da dospe do zle inten'ije u punom smislu te rei bez prave svesti o suprotnosti zla+
Nemam konaan odgovor na ta pitanja. A,erveH Gle'kleH! 7ask o1 SanitH! FJXW. G.8.
7osbH! Go.p.=TWB.
Svi istraivai psihopatije podvlae tri primarna svojstva s obzirom na najtipiniji
varijetet? nedostatak oseanja krivi'e za anti0so'ijalne aktivnosti! nesposobnost da istinski
vole! i sklonost da brbljaju na nain koji lako odstupa od realnosti. Y% svom dokumentu
<Gonstru't 8aliditH o1 4sH'hopathH in a GommunitH Sammple? / Nomologi'al Net
/pproa'h Aop.'itB! Salekin! Trobst i rioukova piu? <4sihopatija! kako je originalno
razmatrana od strane Gle'kleH0a! nije ograniena samo na aktivnosti koje su ilegalne! ve
pre opisuje takve osobine linosti kao to su manipulativnost! neiskrenost! ego'entrinost i
nedostatak krivi'e : karakteristike jasno prisutne kod kriminala'a! ali i kod suprunika!
roditelja! e1ova! advokata! politiara! da pomenemo samo neke. A&ursten FJX=. Ste2art
FJJF.B@ ao takvi! psihopate se mogu okarakterisati kao osobe koje razvijaju tenden'iju
ka domina'iji i hladnoi. Liggins AFJJK.B! sumirajui prethodne nalaze! nagovetava da su
takvi pojedin'i skloni ljutnji i irita'iji i eksploata'iji drugih. 3ni su arogantni!
manipulativni! 'inini! egzibi'ionisti! eljni senza'ija. 7akijavelistiki! osvetoljubivi i
usmereni samo ka sopstvenoj koristi. S obzirom na njihove obras'e i so'ijalnu razmenu
AFoa dFoa! FJXD.B! oni sebi pripisuju ljubav i status! posmatrajui sebe kao izuzetno
vredne i vane! ali ne priznaju ljubav i status drugima! posmatrajui ih kao bezvredne i
nevane. 3va karakteriza'ija je potpuno u skladu sa sutinom psihopatije! kako je ona ve
opisana. 3no to postaje jasno iz ovih nalaze je da aB mera psihopatije se pribliava
prototipu psihopatije! koji u sebe ukljuuje dominantne i hladne karakteristikeQ bB
psihopate se javljaju u drutvima u moda veem stepenu od oekivanogQ 'B ini se da
psihopate imaju malo poklapanja sa poremeajem linosti izolovanog kao <antiso'ijalni
poremeaj linostiZ. 4rim ured.[.
Neurotian pa'ijent je po pravilu povuen i ima tekoe da objasni ta ga najvie
mui. 4siholog mora znati kako da prevazi#e tu prepreku uz pomo bezbolne interak'ije.
Neurotiari su skloni prekomernom oseaju krivi'e zbog dela koja su lako oprostiva.
3vakvi pa'ijenti su sposobni za istrajnu i postojanu ljubav! iako imaju tekoa da je izraze
i da ostvare svoje snove. 4onaanje psihopata predstavlja antipod ovakvih 1enomena i
tekoa.
Na prvi kontakt sa psihopatama sa govorljivim ispadima! koji lako teku izbegavajui
istinski vaan predmet! sa podjednakom lakoom ako su neugodni za govornika. Njihov
trening miljenja tako#e izbegava ona apstraktna oseanja i vrednosti koje nisu prisutne u
psihopatskom pogledu na svet! osim ukoliko smiljeno ne obmanjuju. % tom sluaju e
koristiti mnogo <oseajnihZ rei! ija e paljiva provera pokazati da oni ne razumeju te
rei na isti nain kao normalni ljudi. Tada tako#e oseamo da imamo posla sa imita'ijom
obraza'a miljenja normalnih ljudi u kojoj je neto drugo u stvari <normalnoZ. Sa logike
take gledita! sled misli je prividno korektan! iako moda udaljen od opte prihvaenih
kriterijuma. 7e#utim! detaljnija analiza potvr#uje upotrebu mnogih sugestivnih
paralogizama.
4ojedin'i sa ovom vrstom psihopatije praktino ne poznaju postojanu ljubav prema
drugoj osobi! posebno branom druguQ ona predstavlja bajku iz <drugogZ ljudskog svetaQ
ljubav je za psihopatu kratkotrajan 1enomen sa 'iljem seksualne avanture. 7nogi
psihopatski .on Ruani su u stanju da igraju ulogu ljubavnika dovoljno dobro da ih njihovi
partneri prihvate u dobroj veri. 4osle venanja! oseanja! koja u stvari nikada i nisu
postojala! se zamenjuju egoizmom! egotizmom i hedonizmom. 6eligija! koja ui ljubavi
prema blinjem! ih odbija kao slina bajka! dobra samo za de'u i one drugaije <drugeZ.
Covek bi oekivao da oseaju krivi'u kao posledi'u mnogih anti0so'ijalnih dela!
me#utim njihov nedostatak krivi'e je rezultat svih njihovih nedostataka o kojima smo
ovde diskutovali. A6obert ,are kae? <3no to mi je bilo najinteresantnije u prvo vreme!
koliko ja znam! je da nije bilo reak'ije u podrujima za emo'ionalne nadraaje! ali je
postojala superaktivnost u drugim delovima mozga! koji su namenjeni jeziku. 3vi delovi
su bili aktivni! kao da su oni rekli?Z,ej! zar to nije interesantno;Z Tako se inilo da oni
analiziraju emo'ionalni materijal u terminima njihovog lingvistikog znaenja ili znaenja
iz renika. To su anomalije u nainu na koji psihopate pro'esiraju in1orma'ije. To mora
biti optije od proste emo'ionalne in1orma'ije. % drugoj 76" studiji smo posmatrali
delove mozga! koji se koriste za obradu konkretnih i apstraktnih rei. Nijedan psihopatski
pojedina' nije pokazao pojaanu aktivnost u desnom donjemPgronjem slepoonikom
korteksu. (a psihopate! to se nije dogodilo.
,are i njegove kolege su onda rukovodile 176" studiju! koristei slike neutralnih
s'ena i neprijatnih s'ena ubistva. <Nijedan psihopata nije pokazao poveanu reak'iju na
neprijatne s'ene u pore#enju sa neutralnimZ! istakao je. <% psihopati! to nije bilo nita.
Nikakva razlika. /li je bilo jakih reak'ija u istim delovima mozga tokom prezenta'ije
emo'ionalnih rei. To je kao da analiziraju emo'ionalni materijal u ekstra0limbinim
oblastima. 4sihopatH vs. /ntiso'ial 4ersonalitH .isorder and So'iopathH! / .isussion bH
6obert ,areQ 'rimelibrarH.'omB. Svet normalnih ljudi! koje povre#uju! je za njih
neshvatljiv i neprijateljski. Rivot psihopata je trka za onim to im trenutno okupira panju!
trenutak zadovoljstva i privremen oseaj moi. Cesto se sreu sa neuspehom tokom tog
puta! sa silom i moralnim neodobravanjem od strane zajedni'e tih drugih ljudi koje ne
razumeju.
% svojoj knjizi <4sHhopathH and .elineuen'HZ L. i 9. 7'6ode kau o njima sledee?
4sihopat osea malo krivi'e! ako je uopte osea. 3n moe poiniti zaprepaujua
dela! ipak gleda na njih bez grie savesti. 4sihopata ima iskrivljen kapa'itet za ljubav.
Njegove emo'ionalne veze! ako uopte postoje! su oskudne! kratkotrajne i kreirane tako
da zadovolje njegove sopstvene elje. Te dve poslednje karakteristike! nedostatak oseanja
grie savesti i ljubavi! obeleavaju psihopatu kao drugaijeg od drugih ljudi.
4roblem moralne i zakonske odgovornosti psihopate ostaje otvoreno i predmet je
razliitih reenja u razliitim zemljama! esto sumarnih ili emo'ionalno obojenih. 3n
ostaje predmet diskusije! ije se reenje ne ini moguim u okviru danas prihvaenih
prin'ipa zakonske misli.
V
.ruge psihopatije? Sluajevi sutinske psihopatije izgledaju dovoljno slini jedni
drugima da nam to doputa da ih klasi1ikujemo kao kvalitativno homogene. 7e#utim! u
psihopatske kategorije moemo tako#e svrstati donekle neodre#en broj anomalija sa
naslednim supstratom! iji su simptomi slini tom najtipinijem 1enomenu. Tako#e
sreemo pojedni'e koji pokazuju tenden'ije da se ponaaju na nain koji povre#uje druge
ljude! kod kojih testovi ne pokazuju postojanje oteenje modanog tkiva i anamneza ne
ukazuje na neprirodna iskustva tokom detinjstva! koja bi mogla objasniti njihovo stanje.
Cinjeni'a da se takvi sluajevi ponavljaju unutar jedne porodi'e ukazuje na nasledni
supstrat! ali tako#e treba da razmotrimo mogunost da su tokom 1etusne 1aze uestvovali
neki tetni 1aktori. To je oblast medi'ine i psihologije! koja iziskuje vie studija i u kojoj
ima vie onoga to treba da nauimo nego onoga to konkretno znamo.
Takvi ljudi tako#e pokuavaju da maskiraju svoj drugaiji svet iskustva i da igraju
ulogu normalnosti u razliitim stepenima! iako to vie nije karakteristika leklijeve
maske. Neki su uoljivi po demonstra'ijama svoje neobinosti. 3vakvi ljudi uestvuju u
genezi zla na veoma razliite naine! ili drei otvoreno stranu! ili! u manjem intenzitetu!
kada uspeju da se prilagode adekvatnim nainima ivota.
Ti psihopatski i srodni 1enomeni se mogu! kvalitativno govorei! sumarno pro'eniti na
dva ili tri puta ee nego kod sutinske psihopatije! dakle manje od dva pro'enta
popula'ije.
Taj tip ljudi lake uspeva da se prilagodi drutvenom ivotu. 6e#i sluajevi se
posebno prilago#avaju zahtevima zajedni'e i normalnih ljudi! koristei razumevanje za
umetnost i oblasti slinih tradi'ija. Njihova literarna kreativnost je esto uznemirujua!
ako je izraena samo u idejnim kategorijamaQ oni nagovetavaju itao'ima da je njihov
svet kon'epata i iskustava samorazumljivQ on tako#e sadri izvesne de1ormitete. ANeki
istraivai u dananje vreme sugeriu da /spergerov sindrom pripada klasi1ika'iji
psihopatije. /spergerov sindrom opisuje de'u kao? <nedostatak so'ijalnih i motorikih
vetina! ini se da su nesposobni da dekodiraju jezik tela! oseanja drugih! izbegavaju
kontakt oima i esto se uputaju u monologe o oskudno de1inisanim : esto tehnikim :
interesovanjima. Cak i kada su veoma mali! ta de'a su opsednuta redom! aranirajui
svoje igrake u striktnom poretku na podu i dobijajui nastup gneva kada im neke
poremeti rutinu. ao tinejderi! skloni su da zapadnu u tekoe sa nastavni'ima i ostalim
autoritetima! jer istanana podela drutvenih uloga! koja de1inie drutvene hijerarhije! za
njih nije vidljiva. Steve Silbermann! <The -eek SindromZB 4rim. ured.B.
Najee navo#ena i najdue poznata vrsta je astenina psihopatija! koja se javlja u
svim moguim intenzitetima! od jedva uoljive do oiglednog patolokog nedostatka.
Takvi ljudi! astenini i hiperaktivni! ne pokazuju isti zasenjujui nedostatak moralnog
oseanja i sposobnosti da osete psiholoku situa'iju! kao sutinske psihopate. 3ni su na
neki nain idealistini i skloni su sujevernoj patnji kao posledi'i svog r#avog ponaanja.
% proseku! manje su inteligentni od normalnih ljudi i njihov um ne pokazuje odlike
postojanosti i pre'iznost u razmiljanju. Njihov psiholoki pogled na svet je jasno
1alsi1ikovan! njihovim miljenjima o ljudima se nikada ne moe verovati. Neka vrsta
maske sakriva svet njihovih stremljenja! koja se ne podudara sa onim to su u stvari
sposobni da urade. Njihovo ponaanje prema ljudima! koji ne uoavaju njihove
nedostatke! je urbano! ak prijateljskoQ me#utim! mani1estuju neprijateljstvo i agresiju
prema ljudima koji imaju talenta za psihologiju ili pokazuju znanje u toj oblasti.
/stenine psihopate su seksualno neto manje aktivne i zbog toga sklone da prihvate
'elibatQ to je razlog zato neki katoliki monasi i sveteni'i reprezentuju neznatnije
sluajeve ove anomalije. 8eoma je verovatno da su ovakvi pojedin'i inspirisali anti0
psiholoki stav! tradi'ionalan kod katolike 'rkve.
3zbiljniji sluajevi su u veoj meri anti0psiholoki nastrojeni i puni prezira prema
normalnim ljudimaQ oni pokazuju tenden'iju da budu aktivni u pro'esima geneze zla u
iroj skali. Njihovi snovi su sainjeni od izvesnog idealizma slinog idejama normalnih
ljudi. 3ni bi eleli da re1ormiu svet u skladu sa svojim eljama! ali nisu sposobni da
predvide mnogo dalekosenije implika'ije i posledi'e. (ainjena devija'ijama! njihova
vizija moe uti'ati na naivne buntovnike ili ljude koji su pretrpeli nepravdu. 4ostojanje
drutvene nepravde moe izgledati kao opravdanje za radikalan pogled na svet i za
prihvatanje takvih vizija.
Sledei odlomak je primer misaonog obras'a osobe koja predstavlja tipian i tei
sluaj astenine psihopatije?


Simptomi?
</ko bi trebalo da ponovo zaponem ivot! uinio bih potpuno isto? to je organska
neophodnost! ne diktat dunosti.
3seaj da je drugaiji.

4ostoji jedna stvar koja me pokree i budi u meni vedrinu! ak i kada su stvari veoma
tune. To je nepokolebljiva vera u ljude. 3kolnosti e se promeniti i zlo e nestati! ovek
e oveku biti brat! ne vuk kao to je to danas sluaj. 7oja borba ne proizilazi iz mojih
ideja! ve iz jasne vizije o uzroku koji izaziva zlo.
4litka nostalgija! karakteristina za psihopatiju.

Vizija novog sveta.
Razliito psiholoko znanje.

3ve rei je u zatvoru napisao FK. de'embra FJF=. Feli` .zerzhinskH! potomak
poljskog plemstva! koji e uskoro osnovati Gherezvi'haHka ACeka je prva tajna poli'ija
pod boljevikom vlau..zerzhinskH je bio njen prvi komesar. 4rim.ured.B u Sovjetskom
Savezu i postati najvei idealist me#u tim slavnim ubi'ama. 4sihopatsko nalije u svim
na'ijama. A.zerzhinskH je zanimljiv sluaj. 3 njemu je reeno? <Njegov poten i
nepotkupljiv karakter! kombinovan sa njegovom potpunom posveenou 'ilju obezbedio
mu je brzo prihvatanje i nadimak -vozdeni Feli`.Z Njegov spomenik u 'entru 8arave na
<.zerzhinskH trguZ bio je omraen kod stanovnika poljske prestoni'e kao simbol
sovjetske vlasti i sruen FJTJ. Cim je 4(46 poeo da gubi vlast! ime trga je promenjeno u
njegovo ime pre .rugog svetskog rata <4la' &anko2HZ A<&ankarski trgZB. 4rema
popularnom vi'u iz ere 6epublike 4oljske! .zerzhinskH je zasluio spomenik kao 4oljak
koji je ubio najvie komunista.B.
/ko ikada do#e vreme kada <e se okolnosti promenitiZ i kada <zlo vie nee vladatiZ!
bie to zato to e progres u prouavanju patolokih 1enomena i njihove ponerogenine
uloge uiniti moguim za drutva da mirno prihvate postojanje tog 1enomena i shvate ga u
kategorijama prirode. 8izija nove! pravedne strukture drutva se onda moe razumeti
unutar okvira i pod kontrolom normalnih ljudi. 4omirivi se sa injeni'om da su takvi
ljudi razliiti i da imaju ogranien kapa'itet za drutveno prilago#avanje! trebalo bi da
izgradimo sistem stalne zatite za njih unutar loginog rasu#ivanja i adekvatnog znanja!
sistem koji e delimino uiniti da se njihovi snovi ostvare.
(bog naih 'iljeva treba da usmerimo panju na dva tipa sa devijantnim
karakteristikama? njih je relativno davno izolovao 5rdard &rzezi'ki Amoj pro1esor
psihijatrije : Sagiellonian %niversitH AraovB! prijatelj rets'hmer0aB i prihvatio ih 5rnst
rets'hmer kao posebno karakteristine za "stonu 5vropu. A5rnst rets'hmer je
upamen po svojim odnosima izme#u gra#e i 1izike konstitu'ije sa linim
karakteristikama i mentalnom boleu. -odine FJ==. rets'hmer je deo ostavku kao
predsednik Nemake aso'ija'ije psihoterapije iz protesta protiv dolaska na'ista na vlast.
/li za razliku od drugih nemakih prominentnih psihologa! on je ostao u Nemakoj tokom
.rugog svetskog rata. rets'hmer je kasnije razvio nove metode psihoterapije i hipnoze i
prouavao kompulzivnost kriminala! propisujui adekvatne mere za psihijatrijski tretman
zatvorenika. 4rim. ured.B.
Skirtoidi Agrak re skirtiao? pobuniti se! skoiti. 4rim.ured.B su vitalni! egoistini i
neosetljivi Adebeloko'iB pojedn'i koji su dobri vojni'i zbog svoje izdrljivosti i psihike
otpornosti. 7e#utim! u mirnim vremenima oni su nesposobni da shvate istananije
sadraje ivota ili da razborito vaspitavaju de'u. Sreni su u primitivnom okruenju.
7irno i udobno okruenje esto uzrokuje histeriza'iju kod njih. 6igidno su konzervativni
u svim oblastima i podravaju vladu koja vlada gvozdenom rukom.
rets'hmer je bio miljenja da je ova anomalija bio0dinamki 1enomen! uzrokovan
ukrtanjem dve odvojene etnike grupe! to je esto u toj oblasti 5vrope. /ko bi to bio
sluaj! Severna /merika bi trebalo da je puna skirtoida! hipoteza koja zasluuje
razmatranje. 7oemo pretpostaviti da se skirtoizam normalno nasle#ujeQ nije polno
uslovljen. 3vu anomaliju treba razmotriti ukoliko elimo da razumemo istoriju 6usije!
kao i istoriju 4oljske u manjem obimu.
Sledee zanimljivo pitanje se namee samo po sebi? kakva vrsta ljudi su takozvani
<akaliZ! najmljeni kao pro1esionalne i koristoljubive ubi'e razliitih grupa i ko tako brzo i
lako okuplja vojsku kao sredstvo politike borbe+ 3ni sebe nude kao pro1esional'i koji
prema iekivanjima ispunjavaju dunost. Nikakva ljudska oseanja se ne meaju sa
njihovim zloinakim planovima. 3ni gotovo sigurno nisu normalni ljudi! ali nijedna od
devija'ija! opisanih ovde! se ne poklapa sa tom slikom. Sutinske psihopate su brbljive i
nesposobne za takve briljivo planirane aktivnosti.
7oda bismo mogli pretpostaviti da je ovaj tip proizvod ukrtanja razliitih devija'ija
u vidu manjih oteenja. Cak i ako prihvatimo statistiku verovatnou pojave ovih
pojedina'a! uzimajui u obzir kvantitativne podatke! oni bi trebalo da budu izuzetno retka
pojava. % svakom sluaju! psihologija izbora suprunika prua uvid u uparivanja koja
obostrano reprezentuju razliite anomalije. Nosio'i dva ili ak tri slabija devijantna
1aktora bi onda trebalo da budu ei. *akali bi onda mogli da budu nosio'i izoidnih
karakteristika u kombina'iji sa nekom drugom psihopatijom! sutinskom psihopatijom ili
skirtoizmom. 7nogo ei primeri ovakvih hibrida su veliki delovi bazena nasle#ivanja
patolokih ponerogeninih 1aktora u nekoj zajedni'i.
V
3pisane karakteriza'ije su izabrani primeri patolokih 1aktora koji uestvuju u
ponerogeninim pro'esima. Sve obimnija literatura iz ove oblasti prua zainteresovanom
itao'u iri obim podataka i esto slikovite opise ovog 1enomena. 7e#utim! trenutno
stanje saznanja je jo uvek nedovoljno da prui praktino reenje za mnoge probleme
aspekata ljudskog bia! posebno za one na individualnom i porodinom nivou. % ovu
svrhu su potrebne studije bioloke prirode ovih 1enomena.
Releo bih da upozorim itao'e sa nedovoljnim znanjem i iskustvom u ovoj oblasti da
ne postanu plen dojma da svetom koji ih okruuje dominiraju pojedin'i sa patolokim
devija'ijama! bilo da su opisani ovde ili neQ naredna gra1ika u krunoj 1ormi predstavlja
prosene vrednosti pojave individua sa razliitim psiholokim anomalijama unutar
drutva?

T.4. ^ totalna popula'ija
4S ^ psihopatije
4 ^ karakteropatije
S4 ^ sutinske psihopatije
*" ^ izoidije
bSS ^ kariotip

Treba naglasiti injeni'u da devijantni pojedin'i predstavljaju manjinu! s obzirom na
este teorije o izuzetno kreativnoj ulozi abnormalnih pojedina'a! ak u vidu identi1ika'ije
ljudskog genija sa psihologijom abnormalnosti. 9ednostranost ovakvih teorija izgleda da je
potekla od ljudi koji su traili potvrdu svoje sopstvene linosti putem takvog pogleda na
svet. "staknuti mislio'i! pronalazai i umetni'i su tako#e bili primeri psihike normalnosti!
kvalitativno govorei.
Na kraju! normalni ljudi predstavljaju kako veliku statistiku veinu! tako i osnovu za
drutveni ivot u svakoj zajedni'i. % skladu sa prirodnim zakonom! oni bi trebalo da budu
oni koji e odrediti tempoQ moralni zakon je izveden iz njihove prirode. .rava treba da
bude u rukama normalnih ljudi. 4onerolog samo trai da te vlasti steknu saznanje o ovim
manje normalnim ljudima i da zakon bude baziran na tom saznanju.
vantitativna i kvalitativna struktura ove bio0psiholoki de1ektne grupe varira u
vremenu i prostoru na naoj planeti. 3na moe biti izraena jedno'i1renim pro'entom u
nekim na'ijama! od F> do I> u drugim. 4omenuta kvantitativna i kvalitativna struktura
utie na 'elokupnu psiholoku i moralnu klimu u nekoj zemlji. To je razlog zato ovaj
problem treba da bude predmet promiljene brige. 7e#utim! treba naglasiti da dokazna
gra#a ukazuje da se snovi o moi! tako prisutni u ovim krugovima! ne mani1estuju uvek i
obavezno u punoj meri u zemlji u kojoj je ovaj pro'enat veoma visok. .ruge istorijske
okolnosti tako#e igraju vanu ulogu.
% svakoj zajedni'i na svetu patoloki pojedin'i i neki od drugih devijantnih tipova
stvaraju poneroloki aktivnu mreu uzajamnog dosluha! delimino odvojenu od zajedni'e
normalnih ljudi. Cini se da je inspirativna uloga sutinske psihopatije zajedniki 1enomen.
Stiui ivotna iskustva! oni postaju svesni injeni'e da su drugaiji i upoznaju se sa
drugaijim nainima borbe za svoje 'iljeve. Njihov svet je zauvek podeljen na <nas i
njihZQ njihov mali svet sa sopstvenim obiajima i navikama i taj strani svet normalnih
ljudi! koji ih moralno odba'uje i koje vide kao pune uobraenih i drskih ideja i obiaja.
Njihov oseaj za ast ih nagoni da podvaljuju i grde taj drugi svet normalnih ljudi i
njegove obiaje u svakoj prili'i. (a razliku od obiaja normalnih ljudi! oni smatraju da je
krenje obeanja adekvatno ponaanje.
9edna od najuznemirujuih stvari kod psihopata sa kojom normalni ljudi moraju da se
nose je injeni'a da oni veoma rano ue kako njihove linosti mogu imati traumatizirajue
e1ekte na linosti drugih ljudi i kako da izvuku korist iz korena ovog terora da bi postigli
svoje 'iljeve. 3va podela na dva sveta je stalna i ne nestaje ak ni kada uspeju da ostvare
svoje mladalake snove o sti'anju moi nad zajedni'om normalnih ljudi. 3vo sigurno
ukazuje da je ta odvojenost bioloki uslovljena.
% psihopati se pomaljaju snovi u vidu utopije o <srenomZ svetu i so'ijalnom sistemu
koji ih nee odba'ivati! niti nagoniti da prihvate zakone i obiaje! ije je znaenje
nerazumljivo za njih. 3ni sanjaju o svetu u kome bi njihov jednostavan i radikalan nain
doivljavanja i opaanja realnosti mogao da dominiraQ Alaui! podvaljujui! unitavajui i
koristei druge. 4rim.ured.B gde bi njima! naravno! bila osigurana bezbednost i prosperitet.
% tim utopijskim snovima oni zamiljaju da e ti drugi! razliiti! ali tehniki umeniji od
njih! biti primorani da rade kako bi postigli 'iljeve za psihopate i druge njihove vrste. <7i!
napokonZ : kau oni : <kreiramo novu vladu! vladu pravde.Z Asamo za psihopate!
nepravdu za sve ostale. 4rim.ured.B 3ni su spremni da se bore i da pate da bi ostvarili taj
vrli novi svet i da pri tom! naravno! prouzokuju patnju drugih. 3vakva vizija opravdava
ubijanje ljudi! ija patnja kod njih ne izaziva saaljenje jer oni nisu sasvim spe'i1ini. 3ni
ne shvataju da e uvek nailaziti na opozi'iju! pa makar to stanje trajalo i genera'ijama.
A<%bij ih sve! &og e prepoznati svojeZ! izgleda da je jedna od metoda koju su izumele
psihopate. 4rim.ured.B.
4otinjavanje normalnih ljudi psiholoki abnormalnim pojedin'ima ima estok i
de1ormirajui uti'aj na njenu odnosno njegovu linostQ ono izaziva traume i neurozu. To
se po pravilu izvodi na nain koji izmie svesnoj kontroli. 3vakva situa'ija osobi oduzima
njena osnovna prava? da praktikuje mentalnu higijenu! razvija u dovoljnoj meri
autonomnu linost i koristi svoj zdrav razum. % svetlu prirodnog zakona to predstavlja
jednu vrstu zloina : koji se moe javiti na svakom nivou drutva : iako nije pomenut ni u
jednom zakonskom propisu.
8e smo diskutovali o prirodi nekih patolokih linosti! o 1rontalnoj psihopatiji i kako
ona moe de1ormisati linosti sa kojima je u interak'iji. Sutinska psihopatija u tom
smislu ima izuzetno intenzivne e1ekte. Neto misteriozno nagriza linost osobe koja je
preputena milosti psihopate i bori se kao demon. Njene emo'ije postaju grozniave! njen
smisao za psiholoku realnost je uguen. 3vo vodi do gubitka merila u misaonom pro'esu
i oseaja bespomonosti! kulminirajui depresivnim reak'ijama! koje mogu biti tako
estoke da ih psihijatri ponekad pogreno dijagnosti'iraju kao manino0depresivnu
psihozu. 7nogi ljudi pruaju otpor psihopatskoj domina'iji mnogo pre nego to ovakva
kriza nastupi i poinju da trae neki nain da se oslobode ovakvog uti'aja.
7noge ivotne situa'ije sadre u sebi manje misteriozne rezultate delovanja drugih
psihikih anomalija na normalne ljude Akoji su uvek neprijatni i destruktivniB i njihovi
nosio'i beskrupulozno tee da uspostave domina'iju i iskoriste druge. 6ukovodei se
neprijatnim iskustvima i oseajima! zajedni'a tada ima dobre razloge da odba'i ovakve
ljude! gurajui ih na marginalne pozi'ije u drutvenom ivotu! ukljuujui siromatvo i
kriminal.
Na alost! ovakvo ponaanje po pravilu izaziva moralizatorska opravdanja u
kategorijama prirodnog pogleda na svet. 8eina lanova drutva smatra da su ovlaeni da
zatite sebe i svoju imovinu i u tu svrhu donese zakone. &azirani na prirodnoj per'ep'iji
1enomena i emo'ionalnim reak'ijama umesto na objektivnom razumevanju problema!
ovakvi zakoni ni na koji nain ne slue da obezbede red i sigurnost kakve elimoQ
psihopate i drugi devijanti jednostavno per'ipiraju takve zakone kao silu protiv koje se
treba boriti.
So'ijalna struktura kojom dominiraju normalni ljudi i njihovi kon'epti za pojedin'e sa
razliitim psiholokim devija'ijama izgleda kao <sistem sile i tlaenjaZ. 4sihopate po
pravilu dolaze do takvog zakljuka. "stovremeno! ukoliko u datom drutvu zaista postoji
veliki deo nepravde! patoloki oseaj nepravde i sugestivni stavovi devijantnih pojedina'a
se mogu nai u rezonan'i sa onima koji su zaista izloeni nepravdi. 6evolu'ionarne
doktrine se onda lako mogu propagirati me#u obe grupe! iako svaka od tih grupa prihvata
te ideje iz potpuno drugaijih razloga.
V
4ostojanje patogenih bakterija u naem okruenju je uobiajeni 1enomenQ me#utim! to
nije presudan 1aktor koji odluuje da li e se pojedina' ili zajedni'a razboleti! budui da
prirodan kao i sintetiki imunitet tako#e moe igrati vanu ulogu. Na isti nain!
psihopatoloki 1aktori sami ne odluuju o rairenosti zla. .rugi 1aktori su podjednako
vani? drutveno0ekonomske okolnosti i moralni i intelektualni nedosta'i.
4ojedin'i i na'ije koji su u stanju da izdre nepravdu u ime moralnih vrednosti mnogo
lake nalaze izlaz iz tekoa ne poseui za nasilnim sredstvima. &ogata moralna tradi'ija
sadri vekovna iskustva i razmiljanja u tom pogledu. 3va knjiga opisuje ulogu tih
dodatnih 1aktora u genezi zla! ulogu koja je vekovima ostala nedovoljno shvaenaQ takvo
objanjenje je sutinski vano za kompletiranje 'elokupne sllke i mogunost da se
1ormuliu delotvornije praktine mere.
Tako naglaavanje uloge patolokih 1aktora u genezi zla ne umanjuje odgovornost
nedostataka drutvenog morala i intelektualnih de1i'ita i njihov udeo u ovoj situa'iji.
6ealni moralni nedosta'i i grubo neadekvatna kon'ep'ija ljudske realnosti i psiholokih i
moralnih situa'ija je esto prouzrokovana ranijom ili sadanjom aktivnou patolokih
1aktora.
7e#utim! mi se moramo upoznati sa stalnim! bioloki uslovljenim prisustvom te
malobrojne manjine pojedina'a koji su nosio'i razliitih! ali poneroloki aktivnih!
patolokih 1aktora u svakoj zajedni'i. Svaka diskusija o tome ta u genezi zla dolazi prvo!
moralni nedosta'i ili aktivnosti patolokih 1aktora! se moe posmatrati kao akademska
pekula'ija. &iblija je vredna ponovnog itanja oima ponerologa.
.etaljne analize linosti proseno normalnih osoba gotovo uvek otkrivaju okolnosti i
tekoe uzrokovane delovanjem neke vrste patolokog 1aktora na nju. oliko su aktivnosti
relativno daleko u prostoru i vremenu i ako je 1aktor relativno oigledan! zdrav razum je u
prin'ipu dovoljan da koriguje takve e1ekte. %koliko patoloki 1aktor ostane nepoznat!
osoba ima problema da razume uzrok svojih problemaQ ponekad itavog ivota ostaje rob
opsena i obraza'a bihejvioristikih odgovora! izazvanih pod uti'ajem patolokih
pojedina'a. To se dogodilo u gore pomenutoj porodi'i! u kojoj je izvor patoloke
induk'ije bila najstarija sestra sa prenatalnim oteenjem pred1rontalnog renja na
modanom korteksu. Cak i kada je potpuno oigledno loe tretirala svoje najmla#e dete!
njena braa su bila sklona da to interpretiraju u paramoralistikom maniru! kao rtvu u
ime <porodine astiZ.
Sa ovom gra#om bi trebalo upoznati svakoga da bi se olakalo auto0pedagoko
samoposmatranje. Neki istaknuti psihopatolozi su uvereni da je razvoj zdravog!
1unk'ionalnog pogleda na ljudsku realnost nemogu bez upuivanja u psihopatoloke
nalaze! zakljuak koji je teko prihvatljiv za ljude koji veruju da su razvili zreo pogled na
svet bez ovih neprijatnih istraivanja. Stari! egoistini branitelji prirodnog pogleda na svet
imaju tradi'iju! lepu knjievnost! ak i 1ilozo1iju na svojoj strani. 3ni ne razumeju da
tokom dananjeg vremena njihov nain shvatanja ivotnih pitanja ini bitku sa zlom jo
problematinijom. 7e#utim! mla#a genera'ija je bolje upoznata sa biologijom i
psihologijom i tako sposobnija za objektivno razumevanje uloge patolokih 1enomena u
pro'esima geneze zla.
4aralaksa Arazlika u poloaju nekog predmeta ako se on posmatra sa dve razliite
take. 4rim.ured.B! ak i veliki jaz! esto nastaje izme#u ljudske i drutvene realnosti! to
je po prirodi bioloko i esto pod uti'ajem gorepomenutog odbijanja da razloimo
patoloke elemente! kao i tradi'ionalne per'ep'ije realnosti kako je ona pouavana u
1ilozo1iji! eti'i! sekularnom i kanonskom zakonu. Taj jaz je lako vidljiv onim ljudima iji
je pogled na svet 1ormiran na nain koji se razlikuje od prirodnog naina normalne osobe.
7nogi od njih svesno ili nesvesno koriste ove slabosti da bi se probili u njega! paralelno
sa aktivnostima koje karakteriu egoistini kon'epti i sebinost. )judi koji ute! bilo
patoloki indi1erentni prema patnjama drugih ljudi i na'ija! ili sa nedostatkom znanje o
tome ta je humano i valjano! nailaze na otvorena vrata da probiju svoj razliit nain
ivota kroz nepredusretljivo drutvo.
.a li emo ikada! jednom u neodre#enoj budunosti! biti u stanju da prevazi#emo taj
vekovni problem ljudskosti! uz pomo psiholokih i biolokih nauka koje napreduju u
prouavanju razliitih patolokih 1aktora koji uestvuju u ponerogeninim pro'esima+ To
e zavisiti od podrke date zajedni'e. Nauna i drutvena svest o ulozi koju igraju
gorepomenuti 1aktori u genezi zla e pomoi javnom mnenju da se na adekvatan nain
postavi prema zlu koje e onda prestati da bude tako 1as'inirajue mistino. %koliko je na
adekvatan nain uoblien! baziran na razumevanju 1enomena! zakon e omoguiti
pro1ilaktine kontra0mere protiv zaetka zla.
Tokom vekova svaka zajedni'a je bila izloena prirodnim eugeninim Aeugenetika?
nauka o uslovima koji vode stvaranju telesno i duevno zdravog potomstvaB pro'esima
koji uzrokuju da de1ektni pojedin'i! ukljuujui i one sa gore pomenutim oteenjima!
ispadnu iz reproduktivne utakmi'e ili da se redukuje njihova stopa ra#anja. 3vakvi
pro'esi se retko posmatraju na takav nain! esto prikriveni prateim zlom ili drugim
uslovima koji ih prate iz pozadine. Svesno razumevanje ove gra#e! bazirano na
adekvatnom znanju i prosenim moralnim kriterijumima moe predstaviti te pro'ese na
manje plahovit nain! bez takve koliine gorkog iskustva. /ko su ljudska svest i savest
adekvatno 1ormirani i ako se prihvati savet u toj stvari! balans ovih pro'esa bi mogao da
upadljivo krene u dobrom prav'u. 4osle vie genera'ija jaram nasle#enih patolokih
1aktora bi mogao da bude redukovan ispod odre#enog kritinog nivoa i njihovo uee u
ponerogeninim pro'esima bi poelo da bledi. ACini se da )obas'e2skH ovo dovodi u
vezu sa ratom i drugim 1izikim kon1liktima! sugeriui da! ako bi normalni ljudi odbili da
budu uvueni i pustili samo devijante da se bore! ovi bi moda pobili jedni druge. 4rim
ured.B

Ponerogenini *eno,eni i pro+esi

4raenje realne vremensko0prostorne mree kvalitativno kompleksnih uzronih veza
kao pojave u ponerogeninom pro'esu zahteva adekvatan pristup i iskustvo. Cinjeni'a da
se psiholozi svakodnevno suoavaju sa mnogobrojnim sluajevima ovih devijanata ili
njihovih rtava znai da progresivno postaju umeniji u razumevanju i opisivanju mnogih
komponenti psiholoke uzronosti. 3ni posmatraju povratnu spregu na zatvorenim
uzronim strukturama. 7e#utim! ova vetina se ponekad pokazuje nedovoljnom u
prevazilaenju nae ljudske tenden'ije da se kon'entriemo na neke injeni'e i ignoriemo
druge! izazivajui neprijatan oseaj da je kapa'itet naeg uma za razumevanje realnosti
koja nas okruuje nedovoljan. To objanjava pobudu da se koristi prirodni pogled na svet!
da bi se pojednostavila kompleksnost i njene implika'ije! 1enomen toliko uobiajen kao i
<stari mudra'Z indijske 1ilozo1ske psihologije. 3vakvo svo#enje uzrone slike geneze zla
esto na samo jedan lako razumljiv inila'! kao kriv'a! samo po sebi postaje uzronik u
ovoj genezi.
%z veliki obzir prema nedosta'ima naeg ljudskog prosu#ivanja! krenuemo srednjim
putem i koristiti apstrak'iju! prvo opisujui izabrani 1enomen! a zatim i uzrone veze
karakteristine za ponerogenine pro'ese. Takvi lan'i se mogu umreiti u mnogo
kompleksnije strukture! pogodnije za shvatanje pune slike realne uzrone mree. %
poetku e rupa biti toliko velika da kroz nju neopaeno moe da pro#e jato sardela! iako
e velika riba biti uhvaena. 7e#utim! svetsko zlo predstavlja neku vrstu kontinuuma! u
kome se neznatniji novii ljudskog zla skupljaju u genezi velikog zla. 4ravljenje gue
mree i dopunjavanje detalja slike sve to ini lakim! budui da su ponerogenini pro'esi
slini nezavisno od skale na kojoj se odvijaju. Na zdrav razum tako ini male greke na
nivou minorne gra#e.
% nameri da blie sagledamo te psiholoke pro'ese i 1enomene! koji jednog oveka ili
jednu na'iju dovode do toga da povre#uje druge! izdvojmo to karakteristinije 1enomene.
8ideemo da je uee razliitih patolokih 1aktora u tim pro'esima praviloQ situa'ija! u
kojoj to uee nije uoljivo tei da bude izuzetak.
V
% drugom poglavlju je ukratko predstavljena uloga ljudskog instinktivnog supstrata u
razvoju nae linosti! 1ormiranje prirodnog pogleda na svet i drutvene veze i strukture.
Tako#e smo ukazali da nai so'ioloki! psiholoki i moralni kon'epti! kao i prirodni oblik
reak'ije! nisu primereni svakoj situa'iji sa kojom nas ivot kon1rontira. 3bino
zavravamo povre#ujui druge ukoliko delujemo u skladu sa svojim prirodnim
kon'eptima i osetljivim arhetipovima u situa'iji koja odgovara naim predstavama! iako je
ona u stvari sutinski drugaija. ao pravilo! takva drugaija situa'ija doputa pojavu
navodno odgovarajue reak'ije! jer se u sliku ukljuio neki teko razumljivi! patoloki
1aktor. Na taj nain! praktina vrednost naeg prirodnog pogleda na svet u prin'ipu
zavrava tamo gde poinje psihopatija.
4oznavanje tih optih slabosti ljudske prirode! kao i <nafvitaZ normalne osobe je deo
spe'i1inog znanja koje nalazimo kod mnogih psihopatskih pojedina'a! kao i
karakteropata. 3pinio'i razliitih kola nastoje da isprovo'iraju takve navodno
odgovarajue reak'ije kod drugih ljudi u ime svojih spe'i1inih 'iljeva ili u korist
vladajue ideologije. Taj teko shvatljivi patoloki 1aktor se nalazi u samom opinio'u.
V
5goizam? pod egoizmom podrazumevamo stanovite! podsvesno uslovljeno kao
pravilo! na osnovu koga pripisujemo prekomernu vrednost svojim instinktivnim
re1leksima i navikama i individualnom pogledu na svet. 5goizam sputava normalnu
evolu'iju linosti jer hrani domina'iju podsvesnog ivota i ini teko prihvatljivim
dezintegrisana stanja koja mogu biti od velike pomoi za lini rast i razvoj. 3vaj egoizam
i odbijanje dezintegra'ije pomae pojavu navodno odgovarajuih reak'ija! kao to je
napred opisano. 5goista meri ljude svojim sopstvenim arinima! posmatrajui svoje
kon'epte i naine doivljavanja stvarnosti kao objektivan kriterijum. 3n bi voleo da
natera druge ljude da oseaju i misle na veoma slian nain kao on. 5goistine na'ije
imaju podsvesni 'ilj da naue ili nateraju druge na'ije da misle u njihovim sopstvenim
kategorijama! to ih ini nesposobnim da razumeju druge ljude i na'ije i upoznaju
vrednosti njihove kulture.
3dgovarajui odgoj i samo0odgoj tako uvek tei da oslobodi mladu ili odraslu osobu
egoizma! otvarajui time vrata razvoju njenog uma i karaktera. 7e#utim! rasprostranjeno
uverenje kod psihoterapeuta je da je izvesna mera egoizma korisna kao 1aktor stabiliza'ije
linosti! titei je od suvie lake neurotine dezintegra'ije i omoguavajui joj tim putem
da prebrodi ivotne tekoe. "pak! postoji mali broj ljudi! ija je linost veoma integrisana!
iako su gotovo sasvim lieni egoizmaQ to im omoguava da razumeju druge veoma lako.
8rsta prekomernog egoizma! koji sputava razvoj ovekovih vrednosti i koji vodi do
osu#ivanja i terorisanja drugih! zasluuje naslov <kralj ljudskih nedostataka. 6asprave!
sva#e! ozbiljni problemi! neurotine reak'ije! niu u svakome u blizini takvog egoiste kao
peurke posle kie. 5goistine na'ije poinju da troe nova' i ulau napore da bi postigli
'iljeve! koji proizilaze iz njihovog pogrenog rasu#ivanja i preterano emo'ionalnih
reak'ija. Njihova nesposobnost da upoznaju vrednosti i razliitosti drugih na'ija! proizale
iz razliitih kulturolokih tradi'ija! vodi u kon1likt i rat.
7oemo napraviti razliku izme#u primarnog i sekundarnog egoizma. 4rvi potie iz
mnogo prirodnijeg pro'esa! naime prirodnog egoizma deteta i greki prilikom odgoja kada
se deiji egoizam podrava. .rugi se javlja! kada linost! koja je prevladala taj deiji
egoizam! nazaduje do tog stanja pod stresom! to vodi do neprirodnog izvetaenog
dranja! koji karakterie vea agresivnost i drutveno tetno ponaanje. 4reterani egoizam
je konstantno svojstvo histerine linosti A3teenje linosti! obeleeno nezrelou i
sujetom uz udnju za panjom! aktivnou! uzbu#enjem i ponaanjem koje je uoljivo
nestabilno i manipulativno. AThe /meri'an ,eritage StatemenMs .i'tionarH! I 5dition!
I>>DQ ,oughton 7i11lin GompanHB prim. ured.B! nezavisno od toga da li je njena histerija
primarna ili sekundarna. To je razlog zato porast egoizma na'ije treba da bude pripisan
ve opisanom histeriodnom 'iklusu pre bilo ega drugog.
/nalizirajui razvoj prekomerno egoistine osobe! esto pronalazimo ne0patoloke
uzroke! kao to su odgoj u ograniavajuoj sredini punoj koloteine ili od strane manje
inteligentnih roditelja. 7e#utim! glavni razlog razvoja preterano egoistine linosti u
normalnoj osobi je kontamina'ija putem psiholoke induk'ije preko prekomerno
egoistinih ili histeirnih osoba! koje su razvile te osobine pod uti'ajem razliitih
patolokih uzroka. 4ored drugih stvari! veina opisanih genetskih devija'ija uzrokuje
razvoj patoloki egoistinih linosti.
7nogi ljudi sa razliitim uro#enim devija'ijama i steenim de1orma'ijama razvijaju
patoloki egoizam. (a takve ljude primoravanje drugih iz njihove okoline! itavih
drutvenih grupa ili! ako je mogue! itavih na'ija da razmiljaju i oseaju kao oni! postaje
unutranja neophodnost! vladajui kon'ept. "gra! koju normalna osoba ne bi uzela za
ozbiljno! za njih postaje ivotni 'ilj! u koji ulau napore! rtve i otroumnu psiholoku
strategiju.
4atoloki egoizam proishodi iz potiskivanja neprijatnih! samo0kritinih aso'ija'ija u
vezi sa ovekovom sopstvenom prirodom ili normalnou iz polja svesti. Na dramatino
pitanje? <o je ovde lud! ja ili ovaj svet ljudi koji misle i oseaju drugaije.Z se odgovara
na tetu sveta. 3vakav egoizam je uvek povezan sa nesimuliranim dranjem! sa Gle'kleH0
ovom maskom navuenom preko nekih patolokih svojstava! skrivenih od svesti! kako
sopstvene! tako i drugih ljudi. Najvei intenzitet ovakvog egoizma se moe nai kod ve
opisane pre01rontalne karakteropatije.
(naaj ovakve vrste egoizma u genezi zla teko da zahteva elabora'iju. 4rimarni
drutveni uti'aj je egotiza'ija i traumatiza'ija drugih! to u povratnom dejstvu uzrokuje
dalje tekoe. 4atoloki egoizam je nepromenjiva komponenta u razliitim okolnostima u
kojima je neko! ko izgleda normalan Amada on to u stvari i nijeB! vo#en motivima ili
bitkama za 'iljeve! koje normalna osoba smatra nerealistinim ili bezizglednim. 4rosena
osoba bi mogla da se zapita? <*ta bi on mogao oekivati da postigne time+Z 7e#utim!
miljenje okoline esto interpretira takve situa'ije u skladu sa <zdravim razumomZ i
sklono je da prihvati mnogo <podesnijuZ verziju situa'ije ili doga#aja. Takva interpreta'ija
esto zavrava ljudskom tragedijom. (bog toga moramo zapamtiti da prin'ip zakona 'ui
prodest postaje iluzoran kada god se ukljue neki patoloki 1aktor.
V
7oralizatorske interpreta'ije? Tenden'ija da se kod sutinski patolokih 1enomena
daju moralizatorske interpreta'ije je aspekt ljudske prirode! iji je prepoznatljiv supstrat
ukodiran u na spe'i1ian instinktQ naime! ljudi ne uspevaju da naprave razliku izme#u
moralnog i biolokog zla. 7oraliziranje uvek izbija na povrinu! iako u razliitim
stepenima! u okviru psiholokog i moralnog pogleda na svet! zbog ega ovu tenden'iju
treba posmatrati kao konstantnu greku javnog mnenja. 7oemo ga zauzdati poveanim
samoznanjem! ali njegovo istinsko prevladavanje zahteva i spe'i1ino znanje iz
psihopatoloke oblasti. 7ladi ljudi i manje kulturni slojevi su uvek skloni ovakvim
interpreta'ijama Aiako ovo karakterie i tradi'ionalne esteteB! to se pojaava kada god
prirodni re1leksi preuzmu kontrolu nad razumom t.j. u histerinim stanjima i u direktnoj
propor'iji sa intenzitetom egoizma.
7i zatvaramo vrata uzronim interpreta'ijama 1enomena i otvaramo ih
osvetoljubivim emo'ijama i grekama kada god uvedemo moralizatorske interpreta'ije
mana i nedostataka u ljudskom ponaanju! koje je u stvari proisteklo iz razliitih uti'aja
patolokih 1aktora! ve pomenutih ili ne! esto neprimetnih za um! koji nije treniran u toj
oblasti. Na taj nain doputamo tim patolokim 1aktorima da nastave svoje ponerogenine
aktivnosti! kako u nama samima tako i u drugima. Nita u toj meri ne truje ljudsku duu i
oduzima nam sposobnost da objektivnije razumemo realnost kao to pokoravanje opte
ljudskoj tenden'iji da zauzme moralizatorski stav prema ljudskom ponaanju.
4raktino govorei! svaki pojedinani sluaj koji ozbiljno povre#uje drugu osobu
sadri unutar svoje psiholoke geneze uti'aj nekih patolokih 1aktora! pored ostalog!
naravno. (bog toga interpreta'ija uzroka zla! koja bi bila ograniena na moralne
kategorije! predstavlja neadekvatnu per'ep'iju realnosti. To moe voditi! generalno
govorei! do pogrenog ponaanja! ograniavajui nae sposobnosti za otpor uzronim
1aktorima zla i otvarajui vrata udnji za osvetom. To esto raspiruje novu vatru u
ponerogeninom pro'esu. (bog toga jednostranu moralnu interpreta'iju uzroka zla treba
smatrati pogrenom i nemoralnom u svim vremenima. "deju o prevazilaenju te opte
ljudske sklonosti i njenih rezultata treba posmatrati kao moralni motiv! isprepleten sa
ponerologijom.
ada analiziramo razloge zato neki ljudi prekomerno koriste takve interpreta'ije
nabijene emo'ijama! esto uz negodovanje odbijajui taniju interpreta'iju! treba!
naravno! da otkrijemo i patoloke 1aktore koji deluju u njima. 4ojaavanje ove tenden'ije
je u takvim sluajevima prouzrokovano potiskivanjem samokritinih misli u pogledu
sopstvenog ponaanja i njegovih unutranjih razloga iz polja svesti. %ti'aj ovakvih ljudi
uzrokuje da se ova tenden'ija pojaa kod drugih.
V
)ani moralizam AparamoralizamB? %verenje da moralne vrednosti postoje i da neke
aktivnosti naruavaju moralna pravila je u toj meri opta i drevna pojava! da se ini da ona
ima osnovu u ovekovom instinktivnom! prirodnom stanju Aiako on sigurno nije potpuno
adekvatan za moralnu istinuB i da nije prouzrokovan samo vekovnim iskustvom! kulturom!
religijom i so'ijaliza'ijom. Na taj nain! svaka insinua'ija! 1ormulisana u moralnim
sloganima je uvek sugestivna! ak i ako su moralni kriterijumi koji se koriste tek <ad ho'Z
izumi. Svaki akt na taj nain moe biti proglaen nemoralnim ili moralnim putem ovakvih
paramoralizama! nametnutih kao aktivna sugestija! i uvek se mogu nai ljudi koji e
podlei ovakvom nainu razmiljanja.
% potrazi za primerom akta zla! ija negativna pro'ena nee izazivati sumnju ni u
jednoj drutvenoj situa'iji! etiari esto navode maltretiranje de'e. 7e#utim! psiholozi se
u svojoj praksi esto susreu sa paramoralnim odobravanjima ovakvog ponaanja! kao u
gorepomenutoj porodi'i sa oteenjem pre1rontalnog polja kod najstarije sestre. Njena
mla#a braa su nedvosmisleno insistirala da je sadistiko ponaanje njihove sestre prema
svom sinu izazvano njenim visokim moralnim osobinama i uverili sebe u to putem
autosugestije. 4aramoralizam na neki nain veto izmie kontroli naeg zdravog razuma!
vodei ponekad do prihvatanja ili odobravanja ponaanja koje je otvoreno patoloko.
A7nogi primeri poslednjih godina ukljuuju de'u pretuenu do smrti od strane
njihovih roditelja iz <religioznih razlogaZ. 6oditelji mogu tvrditi da je dete zaposeo
demon! ili da su se ponaala tako rasputeno da ih samo batine mogu <dovesti u redZ.
.rugi primer je obrezivanje! kako za deake! tako i za devoji'e u nekim etnikim
grupama. "ndijski obiaj sutija! kada se ena spaljuje na lomai svog muaQ ili u
muslimanskoj kulturi! u kojoj je! ako je ena silovana! dunost mukih lanova porodi'e
da je ubiju! kako bi sprali ljagu sa imena porodi'e. (a sve ove inove se tvrdi da su
<moralniZ! ali oni to nisu! oni su patoloki i kriminalni! prim.uredB.
4aramoralizatoski stavovi i sugestije toliko esto prate razliite vrste zla! da izgledaju
potpuno nezamenljivi. Na alost! za pojedin'e! opresivne grupe ili pato0politike sisteme
je izmiljanje uvek novih moralnih kriterijuma u neiju korist postalo uestali 1enomen.
Takve sugestije esto delimino liavaju ljude moralnog rasu#ivanja i de1ormiu njegov
razvoj kod mladih. Na paramoralistike 1aktore se nailazi svuda u svetu i ponerolog e
nai da je teko poverovati da ih je sprovela psiholoki normalna osoba.
onverzije Aobrtanje jednog suda! tako da subjekat i objekat zamene mestaB
karakteristika u genezi paramoralizma ini se dokazuje da su veinom izvedene iz
podsvesnog odba'ivanja Ai potiskivanja iz polja svestiB neeg sasvim drugaijeg! to
bismo mogli nazvati glasom savesti.
7e#utim! ponerolog moe navesti mnoga opaanja! koja podravaju miljenje da
razliiti patoloki 1aktori uestvuju u tenden'iji da se koristi paramoralizam. To je bio
sluaj kod gorepomenute porodi'e. ada se javi sa moralizatorskim interpreta'ijama! ova
tenden'ija se pojaava kod egoista i histerika i njeni uzro'i su slini. ao i sve pojave
konverzije! tenden'ija da se koristi paramoralizam je psiholoki zarazna. To objanjava
zato je moemo uoiti kod osoba! odgajanih od strane pojedina'a! u kojima je ona
razvijena paralelno sa patolokim 1aktorom.
3vo bi bilo dobro mesto da razmislimo da je pravi moral ro#en i postoji nezavisno od
naih sudova u tom pogledu i ak nezavisno od nae sposobnosti da ga prepoznamo. Na
taj nain! pristup koji je neophodan za to razumevanje je nauni a ne kreativni? moramo
skromno podrediti svoj um opaenoj realnosti. Tek tada otkrivamo istinu o oveku!
njegovim slabostima i vrednostima! to nam pokazuje ta je prikladno i merodavno! uz
potovanje prema drugim ljudima i drugim drutvima.
V
6everzna blokada? nedvosmisleno insistiranje na neemu to je suprotnost istini
blokira um prosene osobe da prepozna istinu. % skladu sa zahtevima zdravog razuma!
ona poinje da traga za smislom u <zlatnoj srediniZ! izme#u istine i njene suprotnosti!
zavravajui sa nekim zadovoljavajuim 1alsi1ikatom. )judi! koji razmiljaju na taj nain!
ne shvataju da e1ekat tano odgovara nameri osobe koja ih izlae ovoj metodi. /ko je
1alsi1ikat istine suprotnost moralne istine! on istovremeno predstavlja ekstremni
paramoralizam i oslanja se na njegovu neobinu sugestivnost.
6etko vidimo da normalni ljudi koriste ovaj metodQ ak i ako su odgajani od strane
ljudi koji su ih maltretirali. od njih obino se javljaju samo njegovi rezultati sa
karakteristinim tekoama shvatanja realnosti. orienje ovog metoda moe biti deo
gorepomenutog spe'i1inog znanja razvijenog kod psihopata u pogledu slabosti ljudske
prirode i naina da se drugi odvedu u greku. Tamo gde vlada! ovaj metod se koristi sa
virtuoznou da bi proirio grani'e svoje moi.
V
Selek'ija in1orma'ija i supstitu'ija? 4ostojanje psiholokih 1enomena nesvesnog! koji
su bili poznati pre 1rojdovskim studentima 1ilozo1ije zasluuje ponavljanje. 4odsvesni
psiholoki pro'esi prestiu svesno razmiljanje! i vremenski i u oblasti dejstva! to ini
moguim mnoge psiholoke 1enomene? ukljuujui i te! generalno opisane kao konverzne!
kao to je podsvesno blokiranje zakljuaka! selek'ija i tako#e supstitu'ija prividno
neprijatnih premisa.
-ovorimo o blokiranju zakljuaka ako je deduktivni Azakljuivanje od opteg ka
pojedinanomB pro'es bio odgovarajui i gotovo dospeo do zakljuka i konanog
razumevanja unutar dejstva unutranje projek'ije! ali je postao neprijatan zbog prethodee
komande iz nesvesnog! koja ga smatra nepodobnim ili neodgovarajuim. To je primitivna
preven'ija dezintegra'ije linosti! to se moe uiniti korisnimQ me#utim! ona tako#e
spreava nastanak svih prednosti koje bi mogle nastati iz svesnog razmiljanja o
zaklju'ima i ponovne integra'ije. Na taj nain potisnuti zakljuak ostaje u naoj
podsvesti i na jo manje svestan nain uzrokuje sledee blokiranje i selek'iju ove vrste.
3vo moe biti ekstremno opasno! progresivno inei osobu robom njenog nesvesnog i
esto je praeno oseajem tenzije i gorine.
-ovorimo o selek'iji premisa ApretpostavkiB kada povratna veza u#e dublje u pro'es
rasu#ivanja te iz njegove baze podataka izbrie i potisne u podsvest upravo onaj deo
in1orma'ije koji je bio odgovoran za donoenje neprijatnog zakljuka. Naa podsvest tada
doputa dalje logiko rasu#ivanje ali e rezultat biti pogrean u direktnoj propor'iji sa
vanou potisnutog podatka. % naoj podsvesnoj memoriji se sakuplja sve vei broj na
ovaj nain potisnutih in1orma'ija. onano! prevladava neka vrsta navike? slian materijal
se obra#uje na isti nain! ak i kada bi rasu#ivanje dovelo do zakljuka! koji je sasvim
povoljan za osobu.
Najkompleksniji pro'es ove vrste je supstitu'ija premisa! koje su na taj nain
eliminisane putem drugih podataka! osiguravajui prividno ugodan zakljuak. Naa
aso'ijativna sposobnost brzo stvara novu premisu da bi zamenila uklonjenu! ali to je ona
koja vodi do ugodnog zakljuka. 3va opera'ija traje veinu vremena i riskantno je da
bude iskljuivo podsvesna. 3vakve supstitu'ije esto deluju kolektivno! u odre#enim
grupama ljudi! putem korienja verbalne komunika'ije. To je razlog zato bilo koji od
gore pomenutih pro'esa predstavlja najbolju kvali1ika'iju za moralni epitet <hipokrizijaZ.
Navedeni primeri konverznih 1enomena ne isrpljuju problem! koji je bogato ilustrovan
u psihoanalitikim radovima. Naa podsvest moe nositi korene ljudskog genija unutar
sebe! ali njeno 1unk'ionisanje nije per1ektnoQ ponekad podsea na slepi kompjuter!
pogotovo ako dozvolimo da bude napunjen materijalom! potisnutim iz straha. To
objanjava zato je svesno nadgledanje! ak i po 'enu hrabro prihvaenih dezintegriuih
stanja! potrebno naoj prirodi! da ne pominjemo nae individualno i drutveno dobro.
Ne postoji osoba! kojoj njeno per1ektno samoznanje doputa da ukloni sve tenden'ije
ka konverznom razmiljanju! ali su neki ljudi relativno blizu tog stanja! dok drugi ostaju
robovi ovih pro'esa. 3ni ljudi! koji suvie esto koriste konverzne opera'ije da bi doli do
ugodnijih zakljuaka! ili da bi stvorili neke vete paralogistike i paramoralistike
stavove! konano poinju da podleu takvom ponaanju iz mnogo trivijalnijih razloga!
gubei sposobnosti za svesnu kontrolu nad svojim ukupnim misaonim pro'esima. To
neizbeno vodi do pogreaka u ponaanju! a 'enu za to plaaju kako drugi! tako i oni
sami.
)judi! koji su zapostavili svoju psihiku higijenu i sposobnosti za adekvatno
razmiljanje! na tom putu gube i svoje prirodne kritike sposobnosti u pogledu osoba! iji
su abnormalni pro'esi miljenja 1ormirani na supstratu patolokih anomalija! bilo steenih
ili nasle#enih. )i'emeri prestaju da prave razliku izme#u patolokih i normalnih osoba!
otvarajui time <in1ektivni ulazZ za ponerogeninu ulogu patolokih 1aktora.
% prin'ipu! u svakom drutvu postoje ljudi! kod kojih su sline metode miljenja
razvijene u irokoj skali sa razliitim devija'ijama u pozadini. Nailazimo na njih kako kod
karakteropata! tako i kod psihopatskih linosti. Na neke su drugi izvrili uti'aj! tako da se
razijaju priviknuti na takvo <razmiljanjeZ! budui da je konverzno miljenje visoko
zarazno i moe se proiriti po itavom drutvu. Tokom <srenih vremenaZ! pogotovo!
tenden'ija prema konverznom miljenju se pojaava. 3no se javlja paralelno sa talasom
histerije u pomenutom drutvu. 3ni! koji se trude da ouvaju zdrav razum i adekvatno
rezonovanje! najzad postaju manjina! oseajui se nepravinim! budui da se na njihovo
ljudsko pravo da odre psiholoku higijenu vri pritisak sa svih strana. To je znak da
nesrena vremena nisu daleko.
Treba da naglasimo da opisani pogreni misaoni pro'esi naruavaju zakone logike uz
karakteristinu podmuklost. 3brazovani ljudi sa vetinom adekvatnog miljenja mogu da
pomognu da se neutralizuju ovakve tenden'ijeQ ovo ima posveenu! vekovnu tradi'iju!
koja izgleda da je vekovima bila nedovoljno delotvorna. ao primer? u skladu sa zakonom
logike se na pitanje koje sadri pogreno razmiljanje ili nepotvr#enu sugestiju ne moe
odgovoriti. 7e#utim! operisanje ovakvim pitanjima se ne iri epidemino samo me#u
ljudima sa tenden'ijom konverznog miljenja? izvor terora ako ih koriste psihopatski
pojedin'iQ 3no se javlja i kod ljudi koji normalno razmiljaju! pa ak i onih koji su
studirali logiku.
3va tenden'ija opadanja sposobnosti drutva za adekvatno razmiljanje treba da bude
neutralizovana! budui da ona tako#e umanjuje imunitet od ponerogeninog pro'esa.
.elotvorna mera bi bila adekvatno razmiljanje! kao i umeno otkrivanje greaka u
razmiljanju. Front ovakvog obrazovanja treba da bude proiren i da ukljui psihologiju!
psihopatologiju i ovde opisanu nauku u svrhu odgajanja ljudi koji lako mogu da otkriju
paralogizam.
Opinio+i
.a bi se razumjeli ovi in1ektivni poneroloki pro'esi! pogotovo oni koji djeluju u
irem drutvenom kontekstu! sada emo sagledati uloge i line karakteristike individua
koje emo nazvati Zopinio'iZ i koje su veoma aktivne na ovom podruju uprkos tome to
je njihova statistika zastupljenost vema mala.
3pinio'i su generalno nosio'i raznih patolokih 1aktora! nekih karakteropatija i
nasljednih anomalija. "ndividue ije su linosti poremeene! esto igraju sline uloge! iako
je njihov uti'aj na so'ijalnoj razini mali Aporodi'a! susjedsvoB i ne prelaze odre#ene
grani'e drutvenih normi ponaanja.
3pinio'i se odlikuju jednim patolokim egoizmom. Takva osoba je prisiljena nekim
unutarnjim razlozima da napravi jedan rani izbor izme#u dvije mogunosti? prva je da
prisili druge ljude da razmiljaju i doivljavaju stvari na nain slian njihovom vlastitomQ
druga je jedan osjeaj usamljenosti i razliitosti od drugih! jedna patoloka neuklopljenost
u drutveni ivot. Njihov izbor ponekad podrazumijeva ili zmijsku0armantnost ili
samoubistvo.
Trijum1alna represija samo0kritikih ili neprijatnih pojmova iz polja svijesti!
postepeno omoguava izrastanje 1enomena konverzivnog razmiljanja ili paralogistike!
paramoralizma! kao i koritenja reverzivnih blokada. 3ni tako pro1uzno teku iz uma i usta
opinio'a da potapaju um prosjenog ovjeka. Sve postaje potinjeno opinioevom
ubje#enju da je on izuzetan a ponekad! ak i mesija. "z tog ubje#enja pojavljuje se i jedna
ideologija! djelomino istinita! ija vrijednost je po svojoj prili'i superiorna. 7e#utim!
ako analiziramo istinsku 1unk'iju takve jedne ideologije u opinioevoj linosti! onda
emo vidjeti da je to nita drugo do jedan od naina za samo0zavo#enje! koristan za
represiju onih koji se podsvjesno mue samo0kritikim aso'ija'ijama. "nstrumentalna
uloga te ideologije u vrenju uti'aja na druge ljude! tako#e slui opinioevim potrebama.
3pinio' vjeruje da e on uvijek nai one koje e preobratiti na njegovu ideologiju i
najee je u pravu. 7e#utim! oni doivljavaju ok Apa ak i paramoralnu indigna'ijuB kad
se ispostavi da njihov uti'aj obuhvata samo jednu ogranienu manjinu! dok stav veine
ljudi prema njihovim aktivnostima ostaje kritian! bolan i uznemiravajui. 3pinio' se
tako suoava s jednim izborom? ili da se povue nazad u svoju rupu! ili da ojaa svoju
pozi'iju poveavajui e1ikasnost svojih djelatnosti.
3pinio' postavlja na visok moralni nivo svakoga ko je podlegao njegovom uti'aju i
usvojio one doivljajne metode koje on namee. 3n zasipa te ljude svojom panjom! pa
ak materijalnim sredstvima! ako je u mogunosti. Njihovi kritiari nailaze na Zmoralne
pogrdeZ. 3ni e ak obznanjivati da je ta pokorna manjina u stvari moralna veina! jer ona
propovijeda najbolju ideologiju i potuje jednog lidera koji ima vanserijske kvalitete.
Takvu djelatnost je skoro po pravilu karakterie nesposobnost predvi#anja njenih
krajnjih rezultata! to je neto to je oigledno s psiholoke take gledita. Njihov
substratum u sebi sadri patoloke 1enomene! kako opsjenarske tako i samo0zavodljive!
to im onemoguava da realnost vide dovoljno ispravno i da posljedi'e logino
predvi#aju. 7e#utim! opinio'i njeguju veliki optimizam i imaju vizije buduih pobjeda!
slino onima u kojim su uivali kad su pobje#ivali svoju vlastitu obogaljenu duu. Tako#e
je mogue i da optimizam bude jedan patoloki simptom.
% jednom zdravom drutvu! aktivnosti opinila'a nailaze na dovoljno e1ikasne kritike
koje ih brzo zaguuju. 7e#utim! kad su njima prethodili uslovi koji destruktivno djeluju
na zdrav razum i drutveni poredakQ kao to je drutvena nepravda! kulturna zaostalost! ili
intelektualno ogranieni vladari koji ponekad pokazuju patoloke karakterne 'rte!
aktivnosti opinila'a su vodile 'jelokupna drutva u ljudske tragedije ogromnih razmjera.
Takva individua e da pe'a u jednoj ivotnoj sredini ili drutvu ljude koji su
prijemivi za njen uti'aj! produbljujui njihovu psiholoku slabost! sve dok se oni ne spoje
zajedno u jednu ponerogeninu uniju. % drugu ruku! ljudi koji su uspjeli odrati svoje
kritike osobine 'jelokupnim! bazirane na njihovom zdravom razumu i moralnim
kriterijumima! pokuavaju da se suprostave aktivnostima opinila'a i njihovim
posljedi'ama. To rezultira u jednoj polariza'iji drutvenih odnosa gdje svaka strana
pravda sebe uz pomo odre#enih moralnih kategorija. To je upravo i razlog zato je takav
jedan otpor na bazi zdravog razuma esto povezan sa osjeajem bespomonosti i
nedostatka kriterijuma.
Svjesnost o tome da je opinio' uvijek jedna patoloka individua! trebala bi nas
zatititi od poznatih rezultata moralizirajuih tumaenja patolokih 1enomena!
obezbje#ujui nam objektivne kriterijume za jedno e1ikasnije djelovanje. 3bjanjavanje
vrste patolokog substratuma koja je skrivena iza datog sluaja opsjenarskih aktivnosti!
trebalo bi omoguiti iznalaenje jednog modernog rjeenja za takve situa'ije.
arakteristian 1enomen je i taj da jedan visok "U Akoe1i'ient inteligen'ijeB pomae
ovjeku da bude otporan na opinilake aktivnosti samo u jednom umjerenom stepenu.
Stvarne razlike u 1ormiranju ljudskih stavova prema uti'ajima takvih aktivnosti mogu se
pripisati nekim drugim karakteristikama ljudske prirode. Najvarljiviji 1aktor u zauzimanju
jednog kritikog stava je dobra osnovna inteligen'ija koja uslovljava nau per'ep'iju
psiholoke realnosti. 7i tako#e moemo posmatrati kako aktivnosti jednog opinio'a
ZkominjajuZ prijemive individue s jednom zaprepaujuom pravilnou.
asnije emo se opet vratiti na spe'i1ine veze koje se pojavljuju u opinioevoj
linosti! na ideologiju koju oni iznose i izbore koje prave oni koji lako potpadaju pod
njihov uti'aj. 3datle! jedno sveobuhvatnije razjanjenje posebno zahtijeva i jedno dodatno
istraivanje unutar okvira opte ponerologije! to je posao kojim se mogu baviti samo
spe'ijalisti! kako bi se mogli objasniti neki od onih interesantnih 1enomena koje danas jo
uvijek nedovoljno razumijemo.
Ponerogenina dru)ta
Z4onerogeninim drutvomZ! moemo nazvati svaku grupu ljudi koju karakteriu
ponerogenini pro'esi nadprosjenog drutvenog intenziteta! gdje nosio'i raznih
patolokih 1aktora djeluju kao inspiratori! opinio'i i lideri! i gdje se stvara jedna odre#ena
patoloka drutvena struktura. 7anja i kratkotrajnija drutva moemo nazivati ZgrupamaZ
ili ZunijamaZ.
Takva jedna aso'ija'ija ra#a zlo koje nanosi tetu kako drugim ljudima! tako i njenim
pripadni'ima. 7oemo navesti razna imena koja su naom lingvistikom tradi'ijom
pripisivana takvim organiza'ijama? banda! bagra! ma1ija! klika i koterijaQ one lukavo
izbjegavaju sukob sa zakonom dok pokuavaju da izvuku za sebe neku korist. Takve unije
esto ude za politikom moi kako bi mogli drutvu nametnuti zakone koji njima
odgovaraju! a u ime neke prigodno pripremljene ideologije! izvlaei tako korist za sebe u
obliku jednog nepropor'ionalnog prosperiteta! kao i zadovoljtine za njihovu udnju za
vlau.
3pis i klasi1ika'ija takvih drutava u pogledu njihove brojnosti! 'iljeva! zvanino
promovisanih ideologija i unutranje organiza'ije bi naravno imao odre#enu naunu
vrijednost. Takav jedan opis napravljen od strane paljivog posmatraa mogao bi biti od
pomoi i za ponerologa da odredi neke od osobina takvih unija! koje se ne mogu odrediti
uz pomo prirodnog kon'eptualnog jezika.
7e#utim! jedan opis ove vrste ne bi trebao da maskira one znaajnije 1enomene i
psihike ovisnosti koji djeluju unutar takvih unija. %koliko se ne obrati panja na ovo
upozorenje! onda e se lako doi do nekih opisa ovih drutava koji e ukazivati na njihove
karakteristike koje su sekundarne po svom znaaju! ili su ak namjerno pripremljene Zza
sho2Z! kako bi se impresionirali neupueni. To e onda dovesti do jednog prekomijernog
zasjenjivanja istinskih 1enomena koji odluuju kvalitet! ulogu i sudbinu takvih unija.
4osebno u sluaju ako nam ti opisi dolaze iz ivopisne literature ili beletristike! oni e
nam samo donijeti jedno iluzorno ili lano znanje! oteavajui na taj nain prirodnu
per'ep'iju i uzrono poimanje tih 1enomena.
9edan od zajednikih 1enomena kojeg imaju sve ponerogenine grupe i drutva je
injeni'a da njihovi pripadni'i gube Aili su ve izgubiliB sposobnost da vide patoloke
individue! kao takve! te tako interpretiraju njihovo ponaanje na jedan 1as'inantan!
herojski ili melodramatini nain. 7iljenja! ideje i pro'jene ljudi koji pate od raznih
psihikih nedostataka obdarena su jednom vanou koja je najmanje jednaka onoj koju
imaju neke individe koje su istaknute me#u normalnim ljudima.
Ta atro1ija prirodnih kritikih sposobnosti u vezi s patolokim individuama! postaje
jedan otvor za njihovu aktivnost a u isto vrijeme i kriterijum za prepoznavanje drutva
koje je u pitanju! kao ponoregeninog. Tako emo to nazvati prvim kriterijumom
ponerogeneze.
.rugi zajedniki 1enomen kojeg imaju sva ponerogenina drutva je njihova
statistiki visoka kon'entra'ija individua sa raznim psihikim anomalijama. Njihova
kvaliativna mjeavina je od presudnog znaaja u obrazovanju 'jelokupnog karaktera unije!
njenih aktivnosti! razvoja ili odumiranja. -rupe kojima dominiraju razne vrste
karakteropatinih individua razvie relativno primitivne aktivnosti! te e se ispostaviti kao
lagane za slamanje od strane drutva normalnih ljudi.
7e#utim! situa'ija je potpuno drugaija ukoliko su takva drutva inspirisana od strane
psihopatskih individua. .opustite da navedemo idui primjer koji odslikava uloge dvije
razliite anomalije! koji potie iz istinitih doga#aja koje je autor prouavao.
% zloinakim bandama omladina'a! spe'i1inu ulogu igraju mladii Au nekim
sluajevima i djevojkeB koji imaju jedan karakteristian de1i'it! koji ponekad ostaje kao
posljedi'a upale pljuvanih lijezda Azaunja'iB. Ta bolest u nekim sluajevima uzrokuje
reak'ije na mozgu! ostavljajui iza sebe jedno diskretno ali trajno bljedilo osjeanja i
lagano smanjenje optih mentalnih sposobnosti. Sline posljedi'e ponekad ostavlja i
di1terija. ao rezultat toga! takvi ljudi lako podlijeu sugestijama i manipula'iji od strane
pametnijih individua.
ad su uvueni u neku zloina'ku grupu! te individue slabije gra#e poinju da
obavljaju kritinu ulogu pomonika i izvo#aa namjera njihovih vo#a! alatke u rukama
podmuklih! obino! psihopatinih lidera. ad budu uhapeni! oni se pokoravaju
insinua'ijama AparamoralistikimB njihovih lidera da uzvieni ideali grupe trae od njih da
postanu rtveni jar'i! preuzimajui veinu krivi'e na sebe. Na sudu! isti oni lideri koji su
zapoeli delikven'iju! nemilosrdno svaljuju svu krivi'u na svoje manje dovitljive kolege.
4onekad sudija stvarno prihvata takve insinua'ije. "ndividue sa gorepomenutim
karakternim 'rtama koje su posljedi'a zaunjaka ili di1terije ine manje od FE popula'ije!
dok njihova zastupljenost u grupama maloljetnike delikven'ije dostie FPD. To
predstavlja jednu inspiza'iju Yzgunjavanje uz pomo isparavanja ili apsorp'ije tenosti!
kon'entra'ija! Aprimjedba urednikaB[ od XK! tridesetpeterostrukog reda! to ne zahtijeva
daljnje metode statistike analize.
ad prouavamo sadraj ponerogeninih unija dovoljno vjeto! esto se sreemo s
jednom inspiza'ijom drugih psihikih anomalija to tako#e neto govori o njima samima.
V
7oramo razlikovati dva osnovna tipa gorenavedenih unija? 4rimarne ponerogenine i
sekundarne ponerogenine.
4rimarnu ponerogeninu uniju moemo opisati kao onu uniju iji su abnormalni
pripadni'i bili aktivni od njenog samog poetka! igrajui ulogu kristalizirajuih
katalizatora na samom poetku pro'esa stvaranja te grupe.
Sekundarnom ponerogeninom! moemo nazivati onu uniju koja je osnovana u ime
neke ideje sa nezavisnim drutvenim znaenjem! generalno razumljivom u kontekstu
jednog prirodnog pogleda na svijet! me#utim! koja je kasnije podlegla odre#enoj moralnoj
degenera'iji. To je nadalje otvorilo vrata za in1ek'iju i aktiva'iju patolokih 1aktora
iznutra! a kasnije i za poneriza'iju grupe kao 'jeline! a esto i neke njene 1rak'ije.
3d samog njenog zaetka! primarna ponerogenina unija je strano tijelo unutar
drutvenog organizma! njen karakter se sukobljava s moralnim vrijednostima koje su
potovane od strane veine. /ktivnosti takvih grupa provo'iraju protivljenje i gnuanje i
smatraju se nemoralnimQ odatle! po pravilu! takve grupe se ne ire mnogo! niti
metastaziraju u mnogobrojne unijeQ one na kraju gube bitku s drutvom.
7e#utim! da bi se dobila prilika za razvoj u jedno veliko ponerogenino drutvo!
dovoljno je to da neka organiza'ija ljudi koju karakteriu neki drutveni ili politiki 'iljevi
i jedna ideologija s neto kreativne vrijenosti! bude prihvaena od strane vee grupe
normalnih ljudi prije nego to potpadne pod jedan pro'es ponerogenine malignosti.
4rimarna tradi'ija i ideoloke vrijednosti tog drutva onda mogu dugo vremena da tite tu
uniju koja je podlegla pro'esu poneriza'ije od svjesnosti drutva! pogotovo onih njegovih
manje kritiki nastrojenih komponenti. ad jedan ponerogenini pro'es zahvati takvu
jednu organiza'iju ljudi koja se u poetku pojavila i djelovala u ime politikih i drutvenih
'iljeva i iji su uzro'i bili uslovljeni istorijski! kao i odre#enom drutvenom situa'ijom!
primarne vrijednosti originalne grupe e hraniti i tititi jednu takvu uniju! uprkos injeni'i
da su te primarne vrijednosti podlegle jednoj karakteristinoj degenera'iji! tako da je
njena praktina uloga postala neto potpuno razliito od one prvobitne! samo to su
sauvana ista imena i simboli.
%pravo tu se otkrivaju slabosti individualnog i drutvenog Zzdravog razuma.Z
YSamo zato to neka grupa operie pod parolom ZkomunizmaZ! Zso'ijalizmaZ!
ZkonzervatizmaZ ili Zrepublikanstva!Z ne znai istovremeno da je njeno praktino
djelovanje neto to je blizu one prvobitne ideologijeQ Aprim. urednikaB.[
To podsjea na jedan sluaj koji je psihopatolozima dobro poznat? jedna osoba koja je
u svom krugu uivala povjerenje i potovanje! poinje da se ponaa izopaeno i
arogantno! i tako povre#uje druge! navodno u ime njenih poznatih! valjanih i prihvaenih
ubje#enja koja su se u me#uvremenu pokvarila usljed odre#enih psiholokih pro'esa!
pretvarajui ih u primitivne ali emotivno dinamine. 7e#utim! jedan njen stari poznanik :
poznajui je dugo kao onakvu linost kakva je ona bila : ne vjeruje onima koje je ona
povrijedila i koji se ale na njeno novo ili skriveno ponaanje! te je tako spreman da njih
okleveta i nazove laovima. To onda nanosi jo veu bol onima koji su ve povrije#eni! a
istovremeno podrava i ohrabruje individuu ija se linost poela kvariti! da nastavi dalje
sa svojim ruilakim ponaanjemQ kao pravilo! takva jedna situa'ija traje sve dok ludilo
date osobe ne postane oigledno.
4onerogenine unije primarne vrste su veinom od interesa za kriminologijuQ naa
glavna briga e biti ona udruenja koja podlijeu sekundarnom pro'esu ponerine
malignosti. 7e#utim! prvo emo ski'irati neke karakteristike onih udruenja koja su se
ve odala tom pro'esu. %nutar svake ponerogenine unije stvara se jedna psiholoka
struktura koja se moe smatrati suprotnou ili karikaturom normalne strukture drutva ili
neke normalne drutvene organiza'ije. % jednoj normalnoj drutvenoj organiza'iji!
individue sa raznim psiholokim vrlinama i manama! me#usobno se nadopunju u smislu
njihovih talenata i drugih karakteristika. Ta struktura se podvrgava dijahroninoj Ytokom
vremenaQ koristei se hronolokom perspektivom! Aprim prev.B[ modi1ika'iji u smislu
promjena u karakteru udruenja kao 'jeline. "sto vai i za jednu ponerogeninu uniju.
"ndividue sa raznim psihikim abera'ijama tako#e me#usobno nadopunjuju svoje talente i
karakteristike.
6anom 1azom aktivnosti jedne ponerogenine zajedni'e obino dominiraju
karakteropatine! posebno! paranoidne individue! koje esto igraju jednu inspirativnu ili
opinilaku ulogu u ovom pro'esu poneriza'ije. Sjetimo se ovdje da mo jednog
paranoidnog karakteropate lei u injeni'i da oni lako pretvaraju u svoje robove manje
kritiki sposobne umove! tj. ljude sa drugim vrstama psiholokih nedostataka ili one koji
su bili rtve individua sa poremeajem karaktera a to je jedan posebno veliki segment
mladih ljudi.
% ovoj vremenskoj taki! unija jo uvijek pokazuje neke odre#ene romantine 'rte i
jo uvijek je ne karakterie jedno pretjerano brutalno ponaanje.
Y9edan od primjera bi bio neki paranoidan ovjek koji vjeruje da je olienje 6obina
,uda i da se nalazi u misiji Zuzimanja od bogatih i davanja siromanima.Z To se onda brzo
trans1ormie u Zuzmi od koga moe a veinu zadri za sebeZ! a odvija se pod platom
jedne Zborbe protiv so'ijalne nepravdeZ! to bi naravno! trebalo da opravda njegovo
ponaanje Aprimjedba urednikaBQ ili neka vrsta ZCarugeZ Aprim.prevB[
%skoro! me#utim! oni normalniji pripadni'i grupe se marginalizuju! dobijajui neke
sporedne uloge i iskljuivajui ih iz tajnitva organiza'ijeQ neki od njih tada naputaju
takvu uniju. "ndividue sa nasljednim devija'ijama onda poinju progresivno da
preuzimaju inspirativne i liderske pozi'ije. %loga esen'ijalnih Aili sutinskih! prim. prev.B
psihopata postepeno raste! iaoko oni naoko ele da ostanu u sijen'i Akao npr. da upravljaju
nekim manjim grupamaB! odre#ujui njen tempo u smislu neke sive eminen'ije. %
ponerogeninim unijama najveeg drutvenog obima! ulogu lidera obino igra jedna druga
vrsta individue! koja je lake svarljiva i uzorna. 4rimjeri ukljuuju 1rontalnu
karakteropatiju! ili neke diskretnije poremeajne komplekse.
"sprva je opinio' taj koji istovremeno igra ulogu lidera ponerogenine grupe. asnije
se pojavljuje jedna druga vrsta Zliderskog talentaZ! jedna vitalnija individua koja se
uglavnom pridruila toj organiza'iji kasnije! nakon to je ona ve podlegla poneriza'iji.
Sada se opinio'! koji je slabiji! mora pomiriti s injeni'om da e biti odgurnut u stranu i
mora priznati ZgenijalneZ sposobnosti novog lidera! ili prihvatiti osudu na svoju potpunu
propast. %loge se dijele. 3pinio'u treba podrka od novog lidera koji je obino
primitivan ali odluan! dok lideru treba opinio' kako bi ovaj odrao ideologiju njihovog
udruenja! koja je od sutinske vanosti za odravanje mira kod onih dijelova njihovog
ljudstva koji je skloniji kriti'i i sumnjama moralne vrste.
Sljedei posao opinio'a je da prikladno prepakuje njihovu ideologiju! uba'ujui
unutra nove sadraje pod starim nazivima! tako da ona moe da nastavi sa ispunjenjem
svoje propagande pod uslovima koji se stalno mijenjaju. 3n tako#e mora da podrava i
odrava liderovu mistinost unutar i izvan udruenja. 7e#utim! izme#u njih dvoji'e
nikada ne moe doi do potpunog povjerenja! jer lider potajno prezire opinio'a i njegovu
ideologiju! dok opinio' prezire lidera zbog njegove grubosti. "gra otvorenih karata je
uvijek moguaQ ko god je slabiji! gubi.
Struktura takve jedne unije podnosi dalje varija'ije i spe'ijaliza'ije. Stvara se pro'jep
izme#u onih njenih pripadnika koji su donekle normalniji i elitnih lanova! koji su po
pravilu vie patoloki poremeeni. 3vom drugom podgrupom sve vie dominiraju
sluajevi s nasljednim patolokim 1aktorima! dok se u prvoj! mahom radi o individuama s
naknadnim posljedi'ama raznih bolesti koje zahvataju mozak! manje tipinim
psihopatama! i ljudima ija je mentalna poremeenost nastala usljed rane depriva'ije ili
brutalnih odgojnih metoda za vrijeme njihovog djetinjstva! od strane patolokih individua.
%skoro se ispostavlja da u grupi ostaje sve manje i manje prostora! uopte! za one
normalnije ljude. )iderove tajne i namjere se poinju skrivati od proletarijata grupeQ taj
segment unije se mora zadovoljiti s onim materijalom kojeg je opinio' proizveo.
4osmatra koji izvana gleda na aktivnosti jedne takve grupe i koji koristi prirodni
pogled na svijet! imae uvijek tenden'iju da pre'jenjuje liderovu ulogu! kao i njegovo
navodno autokratsko ponaanje. 3pinio'i i aparat za propagandu su mobilisani da bi
odravali jedan takav pogrean vanjski utisak. 7e#utim! lider je ovisan o interesima unije!
pogotovo onih njenih elitnih lanova! u jednoj mjeri koje esto ni on sam nije svjestan. 3n
vodi stalnu bitku za pozi'iju. 3n je gluma' koji ima reisera. % makroso'ijalnim
drutvima tu 1unk'iju obino obavlja jedna uzornija individua kojoj ne nedostaju odre#ene
kritike sposobnostiQ njeno upoznavanje sa svim onim planovima i kriminalnim
kalkula'ijama! bilo bi kontra0produktivno. % saradnji sa dijelom elite! jedna grupa
psihopatinih individua! skrivajui se iza s'ene upravlja liderom! na nain na koji su
&orman i njegova grupa upravljali ,itlerom. /ko lider ispunjava dodjeljenu mu ulogu!
njemu je generalno jasno da je klika koja predstavlja elitu tog udruenja ili unije! u stanju
da ga ubije ili da ga ukloni na neki drugi nain.
3vdje smo ski'irali karakteristike drutava u kojima su ponerogenini pro'esi
trans1ormisali njihov originalno dobronamjeran sadraj u jednu patoloku suprotnost i
modi1ikovali njihovu strukturu i kasnije promjene! na jedan dovoljno obiman nain da
obuhvate najveu moguu oblast te vrste 1enomena! od najmanjeg do najveeg drutvenog
razmjera. Cini se da su opta pravila koja reguliu te 1enomene istovijetna! nezavisno od
kvantitativnih! drutvenih ili istorijskih propor'ija.

Ideologije
Sasvim je uobiajen 1enomen da jedna poneroloka zajedni'a ili grupa ima neku
svoju posebnu ideologiju koja uvijek opravdava njene aktivnosti i oprema njenu
motiva'ionu propagandu. Cak i jedna omanja banda bitangi moe da ima neku svoju
melodramatinu ideologiju i patoloki romantizam. )judska priroda trai da zle stvari
imaju oko sebe jedan naglaeni oreol mistike kako bi se neija savjest mogla smiriti a
svijest i kritinost prevariti! bilo ovjeka samog ili tamo nekih drugih.
ada bi se sa jedne takve ponerogenine unije mogla svui njena ideologija! tu nita
ne bi ostalo! osim jedne psiholoke i moralne patologije! gole i neprivlane. Takvo jedno
ogoljavanje bi naravno izazvalo jednu Zmoralnu uvreduZ! ne samo kod pripadnika
zajedni'e. Cinjeni'a je da se ak i normalni ljudi koji osu#uju te vrste udruenja zajedno s
njihovim ideologijama! osjeaju povre#eno ili lieno neega to tvori dio njihovog
vlastitog romantizma! kad se za jednu nairoko idealizovanu grupu ispostavi da je ona
nita drugo do jedna banda kriminala'a.
7oda e se ak i neki itao'i ove knjige ljutiti na njenog autora to on ovako bez
ikakve 'eremonije razgoliuje zlo od svih njegovih literarnih motiva. 6ad na izvo#enju
jednog takvog Zstriptiza!Z moe se ispostaviti mnogo teim i opasnijim nego to se to
moe oekivati.
4rimarna ponerogenina unija se 1ormira u isto vrijeme kad i njena ideologija! moda
ak i neto prije. 9edna normalna osoba primjeuje da je ta ideologija drugaija od svijeta
ljudskih kon'ep'ija! oigledno sugestivna! pa ak i primitivno komina do nekog stepena.
"deologije sekundarne ponerogenine aso'ija'ije se 1ormirju postepenom adapta'ijom
primarne ideologije 1unk'ijama i 'iljevima koji su drugaiji od onih prvobitnih. (a
vrijeme pro'esa poneriza'ije dolazi do jedne odre#ene vrste raslojavanja ili izo1renije te
ideologije. 8anjski sloj! koji je najblii onom orginalnom sadraju! koristi se za
propagandne svrhe grupe! pogotovo u odnosu na vanjski svijet! iako on! tako#e!
djelomino moe biti koriten unutar grupe! za svrhu smirivanja onih njenih lanova sa
donjih nivoa! koji su postali sumnjiavi. .rugi sloj predstavlja elitu koja nema problema s
razumijevanjem? on je zatvorenije prirode! karakteristian po plasiranju razliitih znaenja
pod istim imenima. S obzirom da ista imena oznaavaju razliite sadraje! ovisno o sloju
koji je u pitanju! razumijevanje tog Zdvostrukog govoraZ zahtijeva jednu simultanu tenost
u oba jezika.
4rosjeni ljudi podlijeu sugestivnim insinua'ijama prvog sloja! dugo vremena prije
nego to saznaju za drugi i razumiju ga. Svaki od onih sa odre#enim psihikim
devija'ijama! pogotovo ako nosi Omasku trezvenostiM koja nam je ve poznata! odmah e
gledati na drugi sloj kao na nesto mnogo atraktivnije i znaajnijeQ nakon svega! on je i
stvoren za ljude kao to je on. 6azumijevanje dvostrukog govora ispostavlja se kao
tegoban zadatak! to izaziva i jedan prilino razumljiv psiholoki otporQ me#utim! upravo
taj dualitet jezika je patognomonian simptom da je organiza'ija ljudi koja je u pitanju!
zahvaena ponerogeninim pro'esom u jednom naprednom stepenu.
"deologija unija koje su zahvaene takvom degenera'ijom ima odre#ene 1aktore koji
su konstantni bez obzira na njihov kvalitet! kvantitet! ili obim dejstvovanja? motiva'ije
grupe koja je zastranila! radikalno pravdanje zla ili nepravde! visoko vrednovanje
individua koje su se pridruile organiza'iji. Te motiva'ije olakavaju osjeaj krivi'e i
razliitosti od drugih! prouzrokovan vlastitim psiholokim padovima a ini se da one i
osloba#aju individuu od potrebe za potivanjem neprijatnih moralnih prin'ipa.
% svijetu koji je pun stvarne nepravde i ljudskog ponienja! to omoguava stvaranje
jedne ideologije koja sadri gornje elemente! jedna unija njenih obraenika moe lako
podlei degrada'iji. ad se to desi! ljudi s tenden'ijom ka prihvaanju one bolje verzije te
idelogije pokuavae da opravdaju taj ideoloki dualitet.
"deologija proletarijatag! koja je uperena na revolu'ionarno preure#enje svijeta! bila je
ve kontaminirana izoidnim poremeajem razumijevanja ljudske prirode i povjerenja u
njuQ onda nije nikakvo udo to je ona lako potpala pod tipian pro'es degenar'ije kako bi
se pothranjivao i maskirao jedan makroso'ijalni 1enomen ija je osnovna sutina potpuno
drugaija.gg
(a ubudue! moramo zaptamtiti ovo? ideologijama opinio'i nisu potrebni.
3pinio'ima trebaju ideologije da bi ih podvrgli svojim linim devijantnim 'iljevima. %
drugu ruku! injeni'a da se neka ideologija degenerisala zajedno sa njenim prateim
drutvenim pokretom! koji je kasnije podlegao toj izo1reniji u sluenju 'iljevima kojih bi
se zaetni'i te ideologije grozili! ne dokazuje da je ona bila bezvrijedna ili pogrena od
svog poetka.
%pravo suprotno? prije se ini da pod odre#enim istorijskim okolnostima ideologija
bilo kojeg drutvenog pokreta! ak ako je ona i sveta istina! moe da potpane pod pro'es
poneriza'ije.
3dre#ena ideogija moe da sadri slabe take! koje su nastale usljed greaka u
ljudskoj misli i emo'ijaQ ili ona moe tokom svoje istorije biti in1iltrirana nekim
primitivnijim stranim materijalom koji sadri odre#ene ponerogenine 1aktore. Takav
materijal unitava unutranju hegemoniju ideologije. "zvor takve in1ek'ije zastranjenim
ideolokim materijalom moe biti vladajui drutveni sistem! sa svojim zakonima i
obiajima koji su zasnovani na jednoj primitivnijoj tradi'iji! ili neki imperijalistiki sistem
vladavine. Naravno! to moe biti i neki 1ilozo1ski pokret! kontaminiran eksentrinou
svog osnivaa.
6imska imperija! ukljuujui njen pravni sistem i nedostatnost psiholokih kon'epta!
na slian nain je kontaminirala primarno homogenu ideju hrianstva. ,rianstvo se
moralo prilagoditi ko0egzisten'iji sa jednim drutvenim sistemom gdje je Zdura le` sed
le`Zggg! odluivalo ovjekovu sudbinu a ne razumijevanje ljudskih biaQ to je onda
dovelo do jedne korup'ije u pokuavanju dostizanja Z&ojeg raljevstvaZ uz pomo
rimskih imperijalistikih metoda.
*to je originalna ideologija vea i istinitija! utoliko due je ona u stanju da odrava i
maskira od ljudske kritike taj 1enomen koji je prozvod jednog spe'i1inog degenerativnog
pro'esa. od jedne velike i vrijedne ideologije! opasnost za male umove je skrivenaQ oni
mogu postati 1aktori jedne takve pre0eliminarne degenera'ije! koja e da otvori vrata za
invaziju patolokih 1aktora.
Tako! ako elimo da razumijemo pro'es sekundarne poneriza'ije! kao i vrste ljudskih
drutava koji mu podlijeu! moramo posvetiti veliku panju odvajanju originalne
ideologije od njenog surogata! ili ak karikature! stvorene od strane ponerogeninog
pro'esa. 6ezimirajui svaku ideologiju! mi analogno moramo razumijeti i sutinu samog
tog pro'esa koji ima svoje vlastite etioloke 1aktore koji su poten'ijalno prisutni u svakom
drutvu! kao i karakteristike njene razvojne patodinamike.
Faizam tako#e karakteriu stalni napori da se nametne dravna kontrola nad svakim
ivotnim aspektom? politikom! so'ijalnom! kulturalnom i ekonomskom! to tano opisuje
sve ono to je provueno pod imenom komunizam.
Faistika drava regulie i kontrolie sredstva za proizvodnju. Faizam velia na'iju!
dravu ili rasu kao neto to je superiornije od individua! institu'ija ili grupa koje je
obrazuju. Faizam se izriito koristi populistikom retorikomQ poziva mase da uloe
herojske napore za restaura'iju velianstvenih dostignua iz prolostiQ zahtjeva poslunost
prema nekom vo#i! esto do take kulta linosti.
3vdje opet vidimo kako je 1aizam bio provuen pod pojmom komunizma.
g 4rema 7ani1estu komunistike partije? proletarijat podrazumijeva klasu modernih nadniara koji su svedeni na
prodaju svojih radnih sposobnosti! jer nemaju vlastita sredstva za proizvodnju.
gg Faizam podrazumijeva neto to je dijametralno surotno od komunizma i marksizma! ne samo u 1ilozo1skom!
nego i politikom smislu! a tako#e suprotno i od demokratskih kapitalistikih ekonomija! zajedno sa so'ijalizmom i
liberalnom demokratijom. 3n posmatra dravu kao jedno organsko bie u jednom pozitivnom svjetlu! a ne kao neku
institu'iju koja je stvorena kako bi se zatitila kolektivna i individualna prava! ili neto to se mora drati pod stalnom
kontrolom.
ggg (akon je surov! ali je zakon.
Cini se da je ono to se tu dogodilo bilo to! da su originalni ideali proleterijata na
jedan vjet nain bili podvedeni pod dravni korporatizam. 8eina ljudi koji ive na
zapadu nisu ovoga svjesni zbog zapadnjake propagande protiv komunizma. 6ije Z1aistZ
je pretvorena u klevetu irom svijeta nakon propasti sila osovine za vrijeme .ugog
svjetskog rata.
% modernom politikom diskursu! pristali'e neke politike ideologije imaju
tenden'iju da povezuju 1aizam sa svojim neprijateljima! ili ga de1iniu kao neto to je
suprotno od njihovih vlastitih pogleda. Nigdje u svijetu ne postoji niti jedna partija ili
organiza'ija koja sebe naziva 1aistikom. 7e#utim! u ovim vremenima! u amerikom
sistemu ima vie 1aizma nego demokratije! to vjerovatno objanjava dugogodinje
postojanje anti0komunistike propagande. To demonstrira jedan rani pro'es poneriza'ije
zapadne demokratije! koja je ve sada skoro potpuno pretvorena u 1aizam. Yopaska
urednika.[

Pro+es poneriza+ije
3pserva'ija pro'esa poneriza'ije raznih ljudskih udruenja kroz istoriju lako nas
navodi na zakljuak da njegov prvi korak predstavlja moralno zamotavanje ideolokog
sadraja grupe. od analize te kontamina'ije ideologije neke grupe! prvo primjeujemo
in1iltra'iju jednog stranog! pojednostavljenog i doktriniranog sadraja! koji je odatle
liava svakog zdravog temelja! povjerenja i potrebe za razumijevanjem ljudske prirode. To
otvara vrata za invaziju patolokih 1aktora i ponerogenine uloge njihovih nosio'a.
4rimjer rimskog pravnog sistema nasuprot ranog hrianstva je jedna od kljunih
taki. 6imska imperijalna i pravna 'iviliza'ija bila je prekomijerno vezana za materiju i
zakon! i stvorila je jedan pravni sistem koji je bio previe rigidan da bi akomodirao
stvarne aspekte psihikog i duhovnog ivota. Taj ZzemaljskiZ strani elemenat koji je
in1iltrirao hrianstvo! doveo je do toga da katolika 'rkva usvoji imperijalistiku
strategiju kako bi uz pomo nasilja nametala svoj sistem drugima.
Ta injeni'a bi mogla opravdati uvjerenje moralista da je odravanje etike dis'ipline
jedne grupe i njene ideoloke istoe! dovoljno za zatitu od iskakanja iz kolosijeka ili
zastranjivanja ka jednom nepotpuno shvatljivom svijetu greaka. Takvo jedno uvjerenje
upada ponerologu u oi kao jednostrano prepojednostavljivanje jedne vjeite realnosti
koja je mnogo komplikovanija. Nakon svega! odumiranje etike i intelektualne kontrole je
ponekad posljedi'a direktnog ili indirektnog uti'aja sveprisutnog 1aktora postojanja
devijanata u svakoj drutvenoj grupi! zajedno sa nekim drugim ne0patolokim ljudskim
slabostima.
4onekad! tokom svog ivota! svaki ljudski organizam prolazi kroz periode za vrijeme
kojih njegova 1izioloka i psihika otpornost slabi! to omoguava razvitak bakterijske
in1ek'ije u njegovoj unutranjosti. Slino tome! jedno udruenje ljudi ili drutveni pokret
prolazi kroz periode krize koji slabe njihovu ideoloku i moralnu koheziju. To moe biti
uzrokovano pritiskom od strane drugih grupa! nekom optom duhovnom krizom u
ivotnoj sredini ili pojaanjem njihovog histerinog stanja. "sto kao to stroge sanitarne
mjere mogu predstavljati jednu medi'insku indika'iju za neki organizam! razvoj svjesne
kontrole nad aktivnostima patolokih 1aktora je poneroloka indika'ija.
To je sutinski vaan 1aktor za preven'iju tragedije za vrijeme perioda moralne krize u
jednom drutvu.
"ndividue koje su pokazivale razne psihike anomalije! vijekovima su imale
tenden'iju da uestvuju u aktivnostima ljudskih udruenja. To im je bilo omoguavano
usljed slabosti grupe! tj. nedostatka odgovarajueg psiholokog znanjaQ to je nadalje
rezultiralo produbljivanjem moralnih padova i guenjem mogunosti koritenja zdravog
razuma i objektivnog razumijevanja stvari. %prkos nesrei i tragedijama koje su usljed
toga proisti'ale! ovjeanstvo je pokazalo odre#eni napredak! pogotovo na podruju
kogni'ijeQ odatle bi jedan ponerolog mogao biti optimistian uz odre#eni oprez. Nakon
svega! otkrivanje i predstavljanje tih aspekata poneriza'ije ljudskih grupa! to nam je sve
donedavno bilo nepozanato! trebalo bi nam omoguiti da se uspjeno i na vrijeme
suprostavljamo takvim pro'esima.
3pet! dubina i irina poznavanja ljudskih psihikih varija'ija je od sutinskog znaaja.
Svaku grupu ljudi koja je zahvaena pro'esom koji je ovdje opisan! karakterie sve vea
regresija prirodnog zdravog razuma i sposobnosti vi#enja psiholoke realnosti.
Neko! ko gleda na to u okviru tradi'ionalnih kategorija! moe to uzeti u obzir kao
jedan sluaj Zpojave ludilaZ! ili razvoja intelektualnih poremeaja i moralnih padova.
7e#utim! poneroloka analiza tog pro'esa indi'ira da je pritisak bio izvren na onaj
normalniji dio udruenja od strane patolokih 1aktora koji su bili prisutni u odre#enim
individuama kojima je bilo dozvoljeno da uestvuju u radu grupe usljed nedostatka
adekvatnog znanja iz podruja psihologije! na osnovu kojeg bi se te individue iskljuile iz
nje.
Tako! gdje god vidimo da se lan neke grupe tretira bez kritike distan'e! iako
pokazuje neku od psihikih anomalija koje su nam poznate! a njegovo miljenje se uzima
u najmanju ruku jednakim s miljenjem normalnih ljudi! mada je ono zasnovano na
jednom karakteristino drugaijem pogledu na ivotne stvari! moramo izvui zakljuak da
je ta grupa ljudi zahvaena ponerogeninim pro'esom i ukoliko se ne poduzmu odre#ene
mjere! taj pro'es e nastaviti da se odvija sve do svog logikog zakljuka. 3vo moramo
uzeti u skladu sa gorenavedenim prvim kriterijumom ponerologije! koji zadrava svoju
validnost bez obzira na kvalitativne ili kvantitativne osobine jednog takvog udruenja?
atro1ija prirodnih kritikih sposobnosti u odnosu na patoloke individue postaje jedan
otvor za njihove aktivnosti! a u isto vrijeme! i jedan kriterijum za prepoznavanje
udruenja! koje je u pitanju! kao ponerogeninog.
% takvoj jednoj situa'iji daljnje oteenje zdravog razuma ljudi i njihovih sposobnosti
za kritiko razmiljanje postaje sve lake. ada grupa jednom inhalira dovoljnu dozu
patolokog materijala! ra#a se uvjerenje da su ti ne0ba0normalni ljudi posebni genijal'i a
ubrzo nakon toga poinje se sa vrenjem pritiska na one normalnije lanove! to je
praeno odgovarajuim paralogikim i paramoralnim elementima.
(a mnoge ljude! takav pritisak kolektivnog mnenja dobija atribute jednog moralnog
kriterijumaQ za druge! to predstavlja jednu vrstu psiholokog terora kojeg je sve tee
izdrati. Fenomen negativne selek'ije se tako javlja u toj 1azi poneriza'ije? individue sa
vie zdravog razuma u vezi sa psiholokom realnou! naputaju grupu nakon sukoba s
njenom modi1ikovanom verzijomQ istovremeno! grupi se pridruuju individue sa raznim
psihikim anomalija i lako se uklapaju u nju. 3ni prvi se osjeaju Zodgurnutim na kontra0
revolu'ionarne pozi'ijeZ! a ovi drugi sada mogu sebi dozvoliti da sve ee skidaju maske
trezvenosti sa svojih li'a.
)judi koji su tako izbaeni iz neke ponerogenine organiza'ije zato to su bili previe
normalni!modi1ikovane u jednom odre#enom stepenu! usljed zasienosti abnormalnim
psiholokim materijalom! pogotovo psihopatskim materijalom. % takvim sluajevima! oni
lako idu u drugu krajnost jer nezdrave emo'ije upravljaju njihovim odlukama. poinju
gorko da pateQ oni nisu u stanju razumjeti svoje spe'i1ino stanje. Njihovi ideali! razlozi
zbog kojih su se pridruili toj grupi i koji su davali smisao njihovom ivotu! sada su
degradirani! a oni nisu u stanju nai neki ra'ionalan razlog za to. 3ni se osjeaju krivimQ
Zbore se protiv demonaZ koje nisu u stanju ni da vide. Cinjeni'a je da su njihove linosti
ve bile
3no to je njima potrebno! to je dobar psiholoki savjet! kako bi mogli nai jedan
razuman i odmjeren put. Na osnovu ponerolokog razumijevanja njihovog stanja!
psihoterapija moe rapidno donjeti pozitivne rezultate. 7e#utim! ukoliko je unija koju su
oni napustili potpala pod jednu dublju poneriza'iju! nad njima poinje da se nadvija jedna
prijetnja? oni mogu postati rtvama osvete jer su ZizdaliZ jednu velianstvenu ideologijug.
Taj burni period poneriza'ije jedne grupe praen je odre#enom stabiliza'ijom u
smislu njenog sadraja! strukture i obiaja. Na nove lanove primjenjuju se rigorozne
selektivne mjere psiholoke vrste. .a bi se iskljuila mogunost izba'ivanja grupe s
kolosijeka od strane odbjeglih lanova! novi ljudi se podvrgavaju pregledima i testovima
kako bi se eliminisali oni koji pokazuju jau psihiku nezavisnost tj. oni koji su psihiki
normalni.gg % grupi se 1ormira i 1unk'ija neeg slinog ZpsihologuZ! koji nesumnjivo
pretvara u korist grupe gorenavedeno psiholoko znanje! koje je skupljeno od strane
psihopata.
7oramo napomenuti da neke od ovih eksluzivnih koraka koje preduzima jedna grupa
prilikom pro'esa njene poneriza'ije! trebala bi tako#e poduzeti i jedna ideoloka grupa!
odmah na poetku! ali protiv devijanta. Tako! jedan rigorozan pro'es selek'ije kojeg
preduzima neka grupa ne mora obavezno da bude indikator da je ta grupa ponerogenina.
.akle! moramo paljivo ispitati na emu je bazirana ta psiholoka selek'ija. %koliko neka
grupa eli da izbjegne pro'es poneriza'ije! ona e morati iskljuiti individue koje su
psihiki ovisne o subjektivnim vjerovanjima! ritualima! 'eremonijama! drogama i
svakako! one individue koje su nesposobne da objektivno analiziraju svoj vlastiti unutarnji
psihiki sadraj ili odbijaju pro'es pozitivne dezintegra'ije.
% grupi koja se nalazi u pro'esu poneriza'ije! opinio'i preuzimaju na sebe brigu za
Zideoloku istouZ. 4ozi'ija lidera je relativno sigurna. "ndividue koje ispoljavaju sumnju
ili kritinost! izlau se paramoralnim osudama. S krajnjim dostojanstvom i stilom!
rukovodsvo grupe diskutuje miljenja i namjere ija je pririoda! psiholoki i moralno :
patoloka. Svaka intelektualna veza koja ih moe otkriti kao takve! eliminie se
zahvaljujui zamjeni premisa koje djeluju u podsvjesnim pro'esima! na temelju prethodno
uslovljenih re1leksa.
3bjektivan posmatra mogao bi uporediti jedno takvo stanje s onim! gdje pa'ijenti
neke ludni'e preuzimaju upravu nad njom. Ta zajedni'a onda dolazi u 1azu u kojoj ona!
kao 'jelina! navlai na sebe jednu masku tobonje normalnosti. To stanje emo u iduem
poglavlju nazivati Zdisimulativnom 1azom!Z s obzirom na makroso'ijalne ponerogenine
1enomene.
4osmatranje odgovarajueg stanja u odnosu na prvi poneroloki kriterijum : atro1ija
prirodnih kritikih sposobnosti u vezi sa patolokim individuama : zahtjeva dobro
poznavanje psihologije i raspolaganje jednim spe'i1inim injeninim znanjemQ drugi
kriterijum! stabilnija 1aza! moe se primjetiti ne samo od strane prosjenog ovjeka nego i
javnog mnenja u veini drutava. 7e#utim! ako je ova interpeta'ija nametnuta
jednostrano! moralistiki ili so'ioloki! istovremeno se pojavljuje i jedan osjeaj
nedostatnosti! u smislu! kako mogunosti razumijevanja tog 1enomena! tako i
suprostavljanja irenju navedenog zla.
7e#utim! u toj 1azi! manji broj drutvenih grupa sklon je da na ovakvu ponerogeninu
grupu gleda s razumijevanjem unutar kategorija njihovog vlastitog pogleda na svijet a na
vanjski sloj njihove di1uzne ideologije kao na neku doktrinu koja im je prihvatljiva.
g7oramo napomenuti da se ista stvar deava i kad se psihiki poremeena osoba izba'i iz grupe normalnih ljudi.
6azlika je u tome to grupa normalnih ljudi koja je izba'ila napolje nekog devijanta nee kasnije pokuavati da mu se
sveti! dok e devijant stalno pokuavati da se osveti grupi iz koje je izbaen. Aop. ured.B
gg .anas i mnoge multina'ionalne korpora'ije vre selek'iju novih kadrova uz pomo testova baziranih na slinim
prin'ipima. "ndividue koje pokau odre#ene psihopatoloke karakteristike imaju prednost kod zapoljavanja Aprim.prev.B
*to je ljudsko drutvo u pitanju primitivnije i izdvojenije od direktnog kontakta sa
udruenjem koje je zahvaeno patolokim stanjem! utoliko e broj tih manjina biti vei.
%pravo taj period! u kome je ponaanje grupe neto blae! esto istovremeno predstavlja i
njenu najintenzivniju ekspanzionistiku aktivnost.
Taj period moe dugo da traje ali ne zauvijek. %nutra! grupa progresivno postaje sve
vie patoloka! na kraju pokazujui svoje istinske kvalitativne boje! kako njene aktivnosti
bivaju sve nezgrapnije. Na toj taki! drutvo normalnih ljudi moe lako da ugrozi tu
poneroloku zajedni'u! ak i na makroso'ijalnom nivou.


-akroso+ijalni *eno,eni
ad ponerogenini pro'es obuhvati 'ijelu vladajuu klasu jednog ljudskog drutva!
ili na'ije! ili kad je opozi'ija normalnih ljudi zaguena! 00 kao rezultat masovnog karaktera
tog 1enomena! ili kad se koriste opsjenarske metode i 1izika prinuda! ukljuujui i
'enzuru! 00 onda imamo posla sa jednim makroso'ijalnim ponerolokim 1enomenom.
7e#utim! u takvom jednom sluaju! tragedija drutva udruena sa linom patnjom
istraivaa! otvara pred njim 'ijeli jedan volumen ponerolokog znanja! odakle on moe
saznati sve o zakonima koji upravljaju takvim jednim pro'esom! ukoliko je on samo u
stanju da se upozna s njegovim prirodnim jezikom i njegovom posebnom gramatikom.
Studije geneze zla koje su bazirane na opserva'iji malih grupa ljudi! mogu nam
pruiti neke detalje o tim zakonima. 7e#utim! moglo bi se pomisliti da bi to dalo jednu
umotanu sliku koja je zavisna od raznih uslova iz odre#ene ivotne sredine! koji su dalje
ovisni o historijskom periodu koji je u pitanjuQ to je pozadina 1enomena koje se posmatra.
&ez obzira na to! takve opserva'ije mogu nas osposobiti da postavimo jednu hipotezu koja
pretpostavlja da generalni zakoni ponerogeneze mogu biti isti! bez obzira na kvantitet i
kvalitet opseg 1enomena u vremenu i prostoru. 7e#utim! oni ne dozvoljavaju veri1ika'iju
takve jedne hipoteze.
od prouavanja jednog makroso'ijalnog 1enomena! mi moemo dobiti kvantitativne
i kvalitativne podatke! pokazatelje statistike korela'ije! kao i druge opserva'ije onoliko
tane koliko je to mogue kod jedne moderne nauke! metodologije istraivanja i
razumljivo teke situa'ije u kojoj se posmatra nalazi Aivot istraivaa ovakvih
O1enomenaM! je u stalnoj opasnosti! s obzirom da se svaka patokratija trudi da sprijei bilo
kakve aktivnosti koje bi mogle osvijetliti njenu psiho0patoloku priroduQ prim.prev.B 3nda
se moemo posluiti klasinom metodom gdje emo postaviti jednu hipotezu a nakon toga
aktivno traiti one 1aktore koji bi je mogli osporiti. *iroko rasprostranjena uzrona
pravilnost ponerogeninih pro'esa e onda biti potvr#ena unutar grani'a gorenavedenih
mogunosti. To je ono to su u stvari i poduzeli autor ove knjige i njegove kolege.
(aprepaujue je to s kolikom urednou uzrona pravilnost! koja je primjeena u malim
grupama! upravlja ovim makroso'ijalnim 1enomenom. Shvatanje tog 1enomena steeno na
ovakav nain moe posluiti kao osnova za predvi#anje njegovog budueg razvoja! to e
vrijeme i veri1ikovati. %z pomo jedne paljive opserva'ije i nakon jednog odre#enog
vremena! postaemo svjesni injeni'e da! nakon svega! taj kolos ima i /hilovu petu.
Studija makroso'ijalnih ponerogeninih 1enomena susree se sa oiglednim
problemima? period njihove geneze! trajanja i odumiranja je nekoliko puta dui nego to
je istraiteljev nauni radni vijek. "stovremeno! u istoriji! obiajima! ekonomiji i
tehnologiji deavaju se i druge trans1orma'ijeQ me#utim! potekoe s kojima se susreemo
kod izdvajanja prikladnih simptoma ne bi trebale biti nesavladive! jer su nai kriterijumi
bazirani na vjenim 1enomenima koji tokom vremena trpe relativno ograniene
trans1orma'ije.
Tradi'ionalna interpreta'ija ovih velikih istorijskih bolesti ve je nauila istoriare da
razlikuju dvije 1aze. 4rvu predstavlja jedan period spiritualne krize u drutvug! koju
istoriogra1ija spaja sa is'rpljivanjem ideolokih! moralnih i religijskih vrijednosti koje su
do tada inspirisale dato drutvo. 7e#u ljudima i u drutvenim grupama poveava se
egoizam! a veze sa moralnim i drutvenim obavezama slabe. Nadalje! ljudskim umovima
poinju dominirati besmisli'e do jednog tolikog stepena da vie ne preostaje mjesta za
razmiljanje o javnim problemima ili za osjeanje odgovornosti prema budunosti. .olazi
do atro1ije mjerila vrijednosti u razmiljanju individua i drutvaQ to je ve opisano u
istoriogra1skim monogra1ijama i radovima iz podruja psihijatrije. Na kraju! vlada drave
je paralizovana i bespomona kod suoavanja s problemima koji bi u nekim drugim
uslovima bili rijeeni bez veih potekoa. 3znaiemo ovakve periode onom ve
poznatom 1razom! kao 0 drutvena histeriza'ija.
Sljedeu 1azu karakteriu krvave tragedije! revolu'ije! ratovi i padovi imperija.
6azmiljanja istoriara ili moralista u vezi ovih pojava uvijek ostavljaju iz sebe jedan
odre#eni osjeaj nedostatnosti u pogledu mogunosti sagledavanja odre#enih psiholokih
1aktora koji se mogu nazrijeti unutar prirode tih 1enomenaQ sutina tih 1aktora ostaje izvan
opsega njihovog naunog iskustva.
gSorokin! 4itirim. AFJDFB. So'ial and Gultural .Hnami's! 8olume Four? &asi' 4roblems! 4rin'iples and 7ethods!
Ne2 Sork? /meri'an &ook GompanH.
Sorokin! 4itirim. AFJKXB. So'ial and Gultural .Hnami's! 3ne 8olume V 6evision. &oston? 4orter Sargent.
Simonton! .ean eith. AFJXWB. Z.oes SorokinMs data support his theorH+? / studH o1 generational 1lu'tuations in
philosophi'al belie1s.Z 9ournal 1or the S'ienti1i' StudH o1 6eligion FK? FTX0FJT.
"storiaru koji posmatra te velike istorijske bolesti prvo zapada u oi njihova slinost!
me#utim! on lako zaboravlja da sve bolesti imaju mnoge zajednike simptome zato to
one predstavljaju stanja nedostatka zdravlja. 4onerolog koji razmilja na prirodan nain!
naginje ka sumnji da tu nemamo posla samo s jednom bolesti drutva! to ga dalje vodi do
odre#enih razlikovanja 1ormi u smislu etnolokih i istorijskih uslova. 6azlikovanje sutine
takvih stanja mnogo je pogodnije za eme rezonovanja koje su nam poznate iz prirodnih
nauka. 7e#utim! kompleksni uslovi drutvenog ivota spreavaju koritenje ove metode
razlikovanja! to je neto slino etiolokim kriterijumima u medi'ini? kvalitativno
govorei! 1enomeni postaju slojeviti u vremenu! stalno uslovljavajui i trans1ormiui
jedan drugog. 3datle je bolje koristiti odre#ene apstraktne eme! sline onima koje se
koriste kod analize neurotinih stanja ljudskih bia.
8o#eni ovakvim nainom rezonovanja! pokuaemo da razlikujemo dva patoloka
stanja drutvaQ njihova sutina i sadraj se ine dovoljno razliitim ali oni mogu djelovati
jednim redom! na takav nain da prvi otvara vrata drugom. 4rvo takvo stanje je ve bilo
ski'irano u poglavlju o histerioidnom 'iklusuQ ovdje emo dodati i neke druge psiholoke
detalje. Sljedee poglavlje e biti posveeno drugom patolokom stanju! za kojeg sam
usvojio termin ZpatokratijaZ.
V

!tanja dru)tene .isteriza+ije
ad se koristimo naunim ili literarnim opisima histeroidnih 1enomena! kao to su
oni koji datiraju iz poslednjeg veeg pojaanja histerije u 5vropi! to obuhvata onu
etvrtinu prolog vijeka koja je predhodila 4rvom svjetskom ratu! neko ko je u ovom
podruju laik mogao bi stei utisak da se tu samo radilo o endeminim individualnim
sluajevima! pogotovo me#u enama. (arazna priroda histerinih stanja ve je bila
otkrivena i opisana od strane 9ean07artin Ghar'otag.
g9ean07artin Ghar'ot AFTIK 0 FTJ=B Fran'uski neurolog. Njegovi radovi su imali veliki uti'aj na razvoj
neurologije i psihologije. Ghar'ot se posebno zanimao jednim poremeajem koji je tada nazvan histerijom. Cinilo se da
se radilo o jednom mentalnom poremeaju sa psihikim mani1esta'ijama koje su bile vrlo interesantne za neurologe. 3n
je vjerovao da je histerija posljedi'a jedne nasljedne slabosti nervnog sistema i da ona moe biti aktivirana jednim
traumatskim doga#ajem! kao to je neka nesrea! te da odatle ona postaje progresivna i ireverzibilna. od prouavanja
histerije on se koristio i odre#enim tehnikama hipnoze! pa je tako postao ekspert u jednoj relativno novoj Znau'iZ.
Ghar'ot je vjerovao da je stanje hipnoze veoma slino izlivima histerije! pa je tako hipnotizirao svoje pa'ijenete da bi
prouavao njihove simptome. 3n je zasluan to je tadanja 1ran'uska medi'inska zajedni'a promijenila svoj stav prema
hipnozi Aona je prethodno bila odbaena kao mesmerizamB. Yop. ured.[

(a histeriju je praktino nemogue da se mani1estuje kao jedan obian individualni
1enomen! jer je ona zarazna preko psihike rezonan'ije! identi1ika'ije i imita'ije. Svako
ljudsko bie! u razliitom stepenu! ima predispozi'ije za ovaj poremeaj linosti! mada se
on normalno nadvladava pravilnim odgojem i samo0odgojem! koji su ovisni o ispravnom
razmiljanju i emo'ionalnoj samodis'iplini.
(a vrijeme Zsretnih vremenaZ mira! baziranog na drutvenoj nepravdi! dje'a iz
privilegovane klase ue kako da potisnu iz polja njihove svijesti neugodne misli koje
ukazuju na to da njihovi roditelji izvlae korist za sebe na osnovu nepravdi koje ine
drugima. Tako! mladi ljudi ue kako da omalovaavaju moralne i mentalne vrijednosti
svakog onoga! iji rad koriste za svoj vlastiti prosperitet. 7ladi umovi tako stiu naviku
za podsvjesnu selek'iju i supstitu'iju podataka! to vodi do jedne histerine konverzije
ekonomike rezonovanja. 3ni onda izrastaju u donekle histerine osobe koje na ve
pomenuti nain prenose svoj histeriju na sljedeu genera'iju! koja onda razvija te
karakeristike do jednog jo veeg stepena.
Ti histerini obras'i doivljavanja i ponaanja! rastu i ire se od privilegovane klase
prema dole! zalazei na podruje onog prvog kriterijuma ponerologije?
atro1ija prirodnih kritikih sposobnosti prema patolokim individuama.
ada se ta navika podsvjesne selek'ije i supstitu'ije misli0podataka proiri do
makroso'ijalnog nivoa! drutvo poinje da razvija prezir prema jednom injeninom
kriti'izmu i poniava svakoga ko pokuava da die uzbunu. Tako#e se poinju prezirati i
druge na'ije koje su uspjele da odre normalne misaone obras'e kao i njihovo miljenje.
.rutvo tako ostvaruje jedan egotistian teror0misli zajedno sa pro'esima konverzivnog
razmiljanja. To otklanja potrebu za 'enzurom tampe! pozorita! televizije i radija! jer
sada jedan patoloki hipersenzitivan 'enzor ivi unutar samih gra#ana.
ad tri ZegaZ upravljaju! egoizam! egotizam i ego'entrizam! onda se gubi osjeaj za
drutvene veze i odgovornost prema drugima! a drutvo koje je u pitanju ras'jepljuje se na
grupe koje su sve vie neprijateljski nastrojene jedna prema drugoj. ada jedna takva
histerina ivotna sredina prestane razlikovati miljenja ogranienih! ne0sasvim0normalnih
ljudi! od miljenja onih ljudi koji su normalni i razumni! to onda otvara vrata za ulazak
raznih patolokih 1aktora.
% takvim uslovima poinju da razvijaju svoje aktivnosti individue s kojima smo se
ve sreli! koje su pokretane od strane jednog patolokog pogleda na svijet i abnormalnih
'iljeva koji su rezultat njihove drugaije prirode.
%koliko dato drutvo nije u stanju da savlada to stanje histeriza'ije u njegovim
etnolokim i politikim okolnostima! usljedie jedna ogromna i kravava tragedija.
4atokratija moe da bude jedna od varija'ija jedne takve tragedije. Tako! neka mala
nezgoda u smislu politikog neuspjeha ili vojnog poraza! moe biti upozorenje u takvoj
situa'iji a moe predstavljati i preruen blagoslov! ukoliko se to pravilno razumije i
dozvoli mu se da postane jedan inila' u regenera'iji normalne misli i obiaja drutva.
Najvredniji savjet kojeg ponerolog moe ponuditi u takvim okolnostima je da drutvo
potrai pomo od moderne nauke! obraajui posebnu panju na dostupne podatke koji su
ostali iza poslednjeg velikog izbijanja histerije u 5vropi.
.rutvene grupe koje vlastitim radom zara#uju svoj svagdanji hljeb i kod kojih
svakodnevni ivotni problemi nagone njihove umove na trezeveno razmiljanje! odlikuju
se veom otpornou prema histeriza'iji. Na primjer? selja'i e da gledaju na histerine
obiaje bogate klase kroz njihovu dobro prizemljenu per'ep'iju psiholoke realnosti i sa
njihovim smislom za humor. Slini obiaji i ponaanje buroazije prouzrokovae kod
radnika gorak kriti'izam i revolu'ionarni bijes. &ilo da su zasnovani na ekonomskoj!
ideolokoj ili politikoj podlozi! kriti'izam i zahtjevi tih drutvenih grupa uvijek sadre
jednu komponentu psiholoke! moralne i anti0histerine motiva'ije. "z tog razloga!
najbolje je da se takvi zahtjevi promiljeno uzmu u obzir i da se osjeanja tih klasa
uzimaju ozbiljno. % drugom sluaju! usljed nesmotrenog ponaanja moglo bi doi do
traginih rezultata i sti'anja uslova za oglaavanje opinila'a.


V

Ponerologija
4onerologija se koristi naunim napretkom koji je ostvaren tokom poslednjih dekada i
godina! posebno na podruju biologije! psihopatologije i klinike psihologije. 3na
pojanjava neke nepoznate uzrone veze i analizira genezu zla. 4rilikom zainjanja ove
nove dis'ipline! autor je tako#e koristio svoje pro1esionalno iskustvo! kao i rezultate
svojih vlastitih istraivanja na tom podruju.
4oneroloki pristup pomae kod razumijevanja nekih dramatinih tegoba
ovjeanstva! na oba nivoa! makroso'ijalnom i individualnom. Ta nova dis'iplina e
omoguiti dosezanje prvo teoretskih a onda i praktinih rjeenja za probleme koje smo
pokuavali rjeavati nedjelotvornim tradi'ionalnim metodama! to je rezultiralo jednim
osjeajem bespomonosti pred talasima istorije. Te metode su bile bazirane na
istoriogra1skim kon'eptima i pretjerano moralizirajuim stavovima! koji pre'jenjuju ulogu
sile kao sredstva za suprostavljanje zlu. 4onerologija moe pomoi u izjednaavanju takve
jednostranosti uz pomo modernog prirodnog razmiljanja! zamjenjujui nae shvatanje
uzroka i geneze zla injeni'ama! koje su potrebne za izgradnju stabilnijih temelja za
spreavanje pro'esa ponerogeneze i suprostavljanje njegovim posljedi'ama.
Sinergina aktivnost! kad je nekoliko tih mijera zajedniki usmjereno ka istom
vanom 'ilju! kao npr. kod tretmana neke bolesne osobe! obino daje bolje e1ekte od
krajnjeg zbira 1aktora koji su u tome sudjelovali. % izgradnji drugog krila u odnosu na one
dosadanje aktivnosti koje su bile rezultat moralistikih napora! ponerologija e omoguiti
ostvarivanje rezultata koji su tako#e bolji od zbira njihovih korisnih e1ekata. %vrivanje
povjerenja u poznate moralne vrijednosti kao i koritenje sredstava koja do sada nisu bila
koritena! pogotovo u nekom irem obimu! omoguiti e da se do#e do odgovora na
mnoga! do sada neodgovorena pitanja.
.rutva imaju pravo na odbranu od bilo kakvog zla koje ih zlostavlja ili im prijeti.
Na'ionalne vlade imaju obavezu da koriste e1ikasna sredstva za te svrhe! i da ih
koriste to je mogue vjetije Anaravno! ukoliko sama vlada ne predstavlja zlo koje prijeti
ljudima i zlostavlja ih! prim ured.B .a bi sprovele u djelo tu svoju bitnu ulogu! na'ije se
moraju koristi in1orma'ijama koje su tada dostupne u datoj 'iviliza'iji u vezi prirode i
geneze zla! kao i sredstvima za borbu protiv njega! kojima se moe ovladati. 3pstanak
drutva se mora obezbijediti a do zloupotreba vlasti i sadistike degenera'ije veoma lako
dolazi.
7i sada imamo jednu ra'ionalnu i moralnu sumnju u vezi pravilnog shvatanja i
suprostavljanja zlu! kad su prole genera'ije u pitanju. 9ednostavna opserva'ija istorije
nam to potvr#uje. 3pti stav koji se razvija u slobodnim drutvima zahtijeva da se nasilne
represivne mjere humaniziraju i ogranie! tako da se postave prepreke za njihovu moguu
zloupotrebu. Cini se da je razlog za to taj to moralno osjetljivi ljudi ele da zatite sebe
od destruktivnih uti'aja prenoenih svjesnou o tome da se ljudi jo uvijek surovo
kanjavaju! pogotovo smrtnom kaznom. Tako se otrina tih metoda suprostavljanja zlu
ublaava ali istovremeno se ne uvode nove e1ikasne metode za zatitu gra#ana od pojave
sile i zla. To stvara jedan pro'jep izme#u potrebe za protivdejstvo i sredstava koja imamo
na raspolaganju! koji se sve vie iriQ
ao rezultat toga! mnoge vrste zla mogu se razviti na svakom drutvenom nivou. 4od
takvim okolnostima! razumljivo je to to neki glasovi buno zagovaraju povratak
zastarjelih i surovih metoda! koje su veoma tetne za razvoj ljudske misli.
4onerologija prouava prirodu zla i kompleksne pro'ese njegove geneze! odakle
otvara nove naine za suprostavljanje njemu. 3na ukazuje na to da zlo ima odre#ene
slabosti u svojoj strukturi i genezi! koje se mogu iskoristiti kod sprjeavanja njegovog
razvoja! kao i prilikom elimina'ije njegovih plodova.
%koliko se ponerogenine aktivnosti patolokih 1aktora 0 devijantne individue i
njihove aktivnosti : podvrgnu jednoj svjesnoj kontroli naune! individualne i drutvene
prirode! mi moemo neutralizovati zlo toliko e1ikasno kao i uz pomo stalnih poziva za
potivanjem moralnih vrijednosti. Starinske metode u kombina'iji s ovim potpuno novim!
mogu proizvesti rezultate koji su povoljniji od aritmetike sume tih dvaju metoda.
4onerologija tako#e obezbje#uje mogunost za preventivno ponaanje na nivoima
individualnog! drutvenog i makroso'ijalnog zla. Taj novi pristup trebao bi omoguiti
drutvima da se osjeaju ponovo sigurnima! ne samo na unutranjem nivou! nego i u vezi
sa interna'ionalnim prijetnjama.
7etode suprostavljanja zlu koje su uzrono uslovljene! i podravane sve veim
napretkom u nau'i! bie naravno sve kompleksnije! isto kao to su kompleksni priroda i
geneza zla. &ilo kakvo posmatranje u smislu postojanja jedne potene veze izme#u
kriminala kojeg je ovjek poinio i kazne koju je dobio! predstavlja ostatke jednog
arhainog razmiljanja! to je neto ak mnogo tee za shvatiti. To je razlog zato ova
vremena zahtijevaju od nas da dalje razvijamo ovu dis'iplinu o kojoj se ovdje govori i
poduzimamo detaljna istraivanja! pogotovo u vezi sa prirodom mnogih patolokih
1aktora koji sudjeluju u ponerogenezi.
9edno pravilno poneroloko itanje istorije je vaan uslov za razumijevanje
makroso'ijalnog ponerogeninog 1enomena! ije trajanje prevazilazi mogunosti za
opserva'iju pojedin'a. /utor je koristio tu metodu u narednom poglavlju! rekonstruiui
1azu u kojoj su karakteropatini 1aktori dominirali u poetnom periodu stvaranja
patokratije.
4oduavajui nas o uzro'ima i genezi zla! ponerologija jedva da pominje ovjekovu
krivi'u. Tako! ona ne rjeava dugovjeni problem ljudske odgovornosti! mada ba'a
dodatno svjetlo od strane njegove uzronosti. ad pokuavamo da ispravimo nae
shvatanje kompleksne uzronosti 1enomena i spoznamo veu individualnu ovisnost od
opera'ija vanjskih 1aktora! postajemo svjesni injeni'e koliko mi malo poznajemo to
podruje. Na toj taki! bilo koje moralno prosu#ivanje o nekoj drugoj osobi kao vrednoj
krivnje! pada nam u oi kao neto to je bazirano na emo'ionalnim reak'ijama ili
vijekovima staroj tradi'iji.
7i imamo pravo i obavezu da kritiki prosu#ujemo svoje vlastito ponaanje i moralnu
vrijednost naih motiva'ija. To je uslovljeno od strane nae svijesti to je jedan 1enomen
koliko rasprostranjen! toliko i neshvatljiv! unutar grani'a prirodnog razmiljanja. Cak!
ukoliko bi se i naoruali sa svim sadanjim i buduim dostignuima iz ponerologije! da li
bismo ikada doli u pozi'iju da izdvojimo i odredimo individualnu krivi'u neke druge
osobe+ % teoretskom smislu! to se ini jo nesigurnijimQ u praktinom smislu! ak
nepotrebnijim.
%koliko se stalno suzdravamo od moralnog prosu#ivanja drugih ljudi! mi
preba'ujemo nau panju na praenje uzronih pro'esa koji su odgovorni za
kondi'ioniranje ponaanja druge osobe ili drutva. To popravlja nae anse za postizanje
valjane mentalne higijene i nae sposobnosti za poimanje psiholoke realnosti. Takvo
uzdravanje nas tako#e osposobljava da izbjegnemo jednu greku koja veoma e1ektivno
truje umove i due! konkretno! nametanje moralizirajuih interpreta'ija aktivnostima
patolokih 1aktora. Tako#e! treba da izbjegavamo svako emo'ionalno upetljavanje a
vlastiti egotizam i ego'entrinost bolje da kontroliemo! pomaui tako sprovo#enje jedne
objektivne analize tih 1enomena.
/ko jedan takav stav pogodi neke itao'e kao previe blizu moralne indi1erentnosti!
moramo naglasiti da ova! ovdje navedena metoda analize zla i njegove geneze! poten'ira
zauzimanje jedne vrste razumne distan'e od njegovih iskuenja! kao i aktiviranje dodatnih
teoretskih i praktinih mogunosti za protivdejstvo. Tako#e! trebali bi uzeti u obzir i
zapanjujuu konvergen'iju izme#u zakljuaka do kojih smo doli prilikom analize ovog
1enomena i odre#enih ideja starih 1ilozo1a! koji su lijepo navedeni u bibliji?
ZNe sudite! da vam se ne sudi. 9er kakovijem sudom sudite! onakovijem e vam se
suditiQ i kakovom mjerom mjerite! onakom e vam se mjeriti.Z A7at. X?F0IB
Te vrijednosti! na alost! esto zasjenjene prijekim potrebama vlada! kao i
aktivnostima naih instiktivnih i emo'ionalnih re1leksa koji nas navode na osvete i
kanjavanje drugih! nalaze bar jedno djelomino ra'ionalno opravdanje u ovoj novoj
nau'i. Samo sprovo#enje u praksi takvog jednog rigoroznog razumijevanja i ponaanja!
moe potvrditi te vrijednosti na jedan evidentan i nauan nain.
3va nova dis'iplina moe se primjenjivati na mnoge aspekte ivota. /utor je koristio
ta dostignua i isprobavao njihovu praktinu vrijednost tokom individualne psihoterapije
na njegovim pa'ijentima. ao rezultat toga! njihova linost i budunost bili su preure#eni
na mnogo bolji nain od onoga koji bi bio baziran na prijanjim metodama. "majui na
umu posebnu prirodu vremena u kojem ivimo! kada moramo sprovoditi jednu viestruku
mobiliza'iju moralnih i mentalnih vrijednosti da bi se suprostavili zlu koje prijeti svijetu!
u iduim poglavljima autor e sugerirati prihvatanje upravo takvog jednog stava! iji bi
krajnji rezultat bio jedan! u istoriji neuven! akt opratanja. "majte na umu tako#e to da
razumijevanje i oprotaj ne iskljuuju popravljanje stanja i poduzimanje pro1ilaktikih
mijera.
6aspetljavanje -ordijevog vora dananjih vremena! napravljenog od ovog
makroso'ijalnog 1enomena koji ugroava nau budunost! moe se initi nemoguim bez
koritenja ove nove dis'ipline. Taj vor se vie ne moe presjei maem. 4siholog ne
moe sebi priutiti to! da bude nestrpljiv kao /leksandar 8eliki. To je razlog zato smo mi
to ovdje predstavili u okviru jedne nezamjenljive oblasti! adapta'ije i selek'ije podataka!
tako da bi omoguili rasvjetljenje problema koje emo kasnije diskutovati u ovoj knjizi.
7oda e nam budunost omoguiti da usavrimo jedan opti teoretski rad.

V PA#OKRA#I&A

Geneza *eno,ena
8remenski 'iklus opisan u poglavlju """ je razmatran kao histeriodan jer pojaavanje
ili umanjenje drutvenih histerinih okolnosti moe biti posmatrano kao njegovo
najvanije merilo. To! naravno! ne ini jedini kvalitativni element promene unutar mree
odredjene periodinosti. 3vo poglavlje e se baviti 1enomenom koji se moe ispoljiti iz
1aze maksimalnog pojaanja histerije. Ta pojava nije razultat neke konstantne istorijske
zakonitostiQ upravo naprotiv! neke dodatne okolnosti i 1aktori moraju sudelovati u
ovakvom periodu drutvene generalne duhovne krize i proizvesti njene uzroke i
degenera'iju so'ijalne strukture na nain koji e pospeiti spontani nastanak ove najgore
vrste drutvene bolesti. Nazovimo taj 1enomen drutvenog oboljenja <patokratijaZQ nije
prvi put da se on tokom istorije pojavio na naoj planeti.
3vaj 1enomen! iji se uzro'i poten'ijalno mogu javiti u svakom drutvu! poseduje
svoj sopstveni pro'es geneze! samo delimino uslovljen i sakriven maksimalnim
histerinim intenzitetom gore opisanog 'iklusa. ao rezultat! nesrena vremena postaju
izuzetno surova i trajna dok njihovi uzro'i izmiu poimanju preko kategorija prirodnih
ljudskih kon'epata. 4okuajmo zbog toga da blie razmotrimo poreklo patokratije!
odvajajui ga sistematski od drugih 1enomena za koje moemo smatrati da ga uslovljavaju
ili ak prate.
4siholoki normalna! visoko inteligentna osoba! pozvana da zauzme neku visoku
pozi'iju! osea sumnju da li e biti u stanju da odgovori svim oekivanjima postavljenim
pred nju! ili trai savet od onih ije miljenje potuje. "stovremeno ona osea nostalgiju za
starim ivotom! slobodnijim i manje tegobnim! kome eli da se vrati posle ispunjavanja
svojih drutvenih obaveza.
% svakom drutvu irom sveta postoje pojedin'i! kod kojih se veoma rano javljaju
snovi o moi! o emu smo ve diskutovali. 3ni su najee na neki nain diskriminisani
od strane drutva! koje koristi moralizatorske interpreta'ije njihovih nedostataka i tekoa!
mada su ovi pojedin'i za njih retko krivi u pre'izno shvaenom smislu moralnosti. 3ni
ele da promene neprijateljski svet u neto drugo. Snovi o moi! dakle! reprezentuju
kompenza'iju za oseanje ponienja! drugi ugao /dlerovog romba. Y/ustrijski psihijatar
koji je opovrgao insistiranje Sigmunda Frojda na seksualnosti i postavio teoriju da je
neurotino ponaanje kompenza'ija za oseaj in1eriornosti. 3n je smatrao da se ljudska
linost moe objasniti teleoloki! suprotni krajevi! kontrolisani upravljakim namerama
nesvesnog 9a0ideala pojedin'a da oseaje in1eriornosti trans1ormie u oseaje
superiornosti Aili radije 'elovitostiB. Relja 9a0ideala se rukovodi so'ijalnim i etikim
zahtevima. %koliko se zanemare korektivni 1aktori i linost bude izloena prejakom
pro'esu kompenza'ije! pojavie se kompleks in1eriornosti i pojedina' e postati
ego'entrian! gladan moi i agresivan ili zao Aprim. urednikaB[.
(naajan i aktivan deo ovih grupa ine pojedin'i sa razliitim devija'ijama koji
sanjaju o svetu boljem na njihov sopstveni nain! drugaijem! od onog na koji smo
navikli.
% prethodnom poglavlju itala' je bio upoznat sa ovim devija'ijama uz primere
izabrane tako da nam omogue da uvidimo postojanje ponerogeneze patokratije i da nas
uvedu u osnovne 1enomene ovog istorijskog 1enomena koji je tako teko razumeti. 3n se
sigurno javljao mnogo puta u istoriji! u razliitim zemljama i razliitim drutvenim
slojevima. "pak! niko nije uspeo da ga identi1ikuje objektivno jer je bio sakriven u okviru
neke od ideolokih karakteristika date kulture ili ere! razvijajui se u krilu razliitih
drutvenih pokreta. "denti1ika'ija je bila toliko teka! jer se neophodno nauno znanje!
neophodno za ispravnu klasi1ika'iju ovog 1enomena! nije razvilo sve do savremenog
doba. "storiari i so'iolozi uoavaju mnoge slinosti! ali ne poseduju kriterijum za
klasi1ika'iju jer on pripada drugoj naunoj dis'iplini.
o igra prvu! kru'ijalnu ulogu u ovom pro'esu porekla patokratije! izoidnosti ili
karakteropatije+ ... ,ajde da prvo opiemo njihove uloge.
Tokom stabilnih vremena koja su prividno srena! premda zasnovana na nepravdi nad
drugim pojedin'ima i na'ijama! doktrinarni ljudi A.ogmatik? tvrdoglava osoba despotskih
i arogantnih stavova! koja insistira na teoriji! ne obraajui panju na praktinost i
'elishodnost.B
veruju da su pronali jednostavan nain da daju krajnji oblik svetu. Takav istorijski
period uvek karakterie istroen psiholoki pogled na svet! tako da izoidno iaen
psiholoki pogled na svet ne tri kao neobian tokom ovakvih vremena i prihvaen je kao
blago odstupanje. 3vakvi doktrinarni pojedin'i po pravilu mani1estuju prezir naspram
moralista koji propovedaju potrebu da ponovo prona#u izgubljene ljudske vrednosti i da
se razvije bogatiji! psiholoki pogodniji pogled na svet.
*izoidni karakteri streme tome da nametnu svoj kon'ept sveta drugim ljudima ili
so'ijalnim grupama! sluei se relativno kontrolisanim patolokim samoljubljem i
izuzetnom istrajnou! proisteklom iz njihove izdrljive prirode. 3ni su u odre#enom
trenutku sposobni da nadjaaju linost druge osobe! to prouzrokuje da se kod nje ispolji
nelogino ponaanje koje ne preza ni od ega. 3ni mogu da proizvedu slian uti'aj nad
grupom ljudi kojoj su se pridruili. 3ni su psiholoki usamljeni'i! koji poinju da se
oseaju bolje u nekoj ljudskoj organiza'iji! u kojoj tada postaju 1anati'i neke ideologije!
religioznih predrasuda! materijalisti ili pristali'e neke ideologije sa satanistikim
karakteristikama. /ko se njihove aktivnosti realizuju u direktnom kontaktu sa malom
so'ijalnom grupom! njihovi poznani'i ih najee jednostavno smatraju eks'entrinim! to
ome#uje njihovu ponerogeniku ulogu. %koliko uspeju da sakriju svoju sopstvenu
osobnost iza pisane rei! njihov uti'aj moe otrovati um drutva u irokim slojevima i za
due vremena.
Tvrdnja da je arl 7arks najbolji primer za ovo je tana utoliko to je on najbolje
poznata 1igura te vrste. Frostig A4eter 9a'ob Frostig! FTJW0FJKJ. 4ro1esor na %niverzitetu
ralja azimira u )avovu! u %krajiniQ prim. urednikaB psihijatar stare kole! je ukljuio
5ngelsa i druge u kategoriju koju je nazvao <bradati izoidni 1anati'iZ. Cuveni spis!
pripisan <'ionistikom mudrom ovekuZ poinje tipinom izoidnom deklara'ijom.
A4rotokoli sionskih mudra'aZ 0 danas je poznato kao obmana protiv 9evreja. 7e#utim!
sadraj <4rotokola sigurno nisu <obmanjujue idejeZ budui da logina pro'ena doga#aja
u S/. tokom vie od K> godina prua dovoljno dokaza primene tih <4rotokola da bi se
ostvarila dananja uprava. Svako ko eli da razume ta se doga#a u S/. samo treba da
proita <4rotokoleZ da bi razumeo da ih izvesna grupa pojedina'a uzima k sr'u.
.okument <4rojekat za novo ameriko stoleeZ! sastavljen od strane neo0konzervativa'a!
ita se kao da je bio inspirisan <4rotokolimaZB.
.evetnaesti vek! posebno njegova druga polovina! izgleda da je bio vreme izuzetne
aktivnosti dela izoidnih pojedina'a! esto! mada ne uvek! jevrejskog porekla. %ostalom
treba da se setimo da JXE 9evreja ne mani1estuju ove anomalije! a da se one javljaju u
svim evropskim na'ijama! iako manje rasprostranjene. Nae nasle#e iz tog perioda
ukljuuje sliku o svetu! naunu tradi'iju i legalne kon'epte! zainjene bezvrednim
sastoj'ima izoidnog shvatanja realnosti.
,umanisti su spremni da taj period i njegovo nasle#e shvate u kategorijama
karakteristinim za njihovu sopstvenu tradi'iju. 3ni tragaju za so'ijalnim! idejnim i
moralnim uzro'ima za poznati 1enomen. 3vakvo objanjenje nikada ne moe da obuhvati
'elokupnu istinu! jer ignorie bioloki 1aktor koji uestvuje u genezi ovog 1enomena.
*izoidnost je najuestaliji 1aktor! mada ne jedini.
Nasuprot injeni'i da spisi izoidnih autora sadre gore opisani de1i'it! ili ak
otvoreno 1ormulisanu izoidnu objavu koja u sebi nosi dovoljno opomena za spe'ijaliste!
prosean itala' ih prihvata ne kao pogled na realnost iskrivljen ovom anomalijom! ve
pre kao ideju koju treba posmatrati kao ozbiljno zasnovanu na odre#enim uverenjima i
razlozima. To je prva greka.
4ojednostavljeni idejni obras'i! lieni psiholokih boja i zasnovani na lako dostupnim
poda'ima! imaju tenden'iju da ispolje snaan uti'aj na osobe koje su nedovoljno kritine!
stalno 1rustrirane zbog posledi'a loe so'ijalne prilago#enosti! kulturno zaostale ili koje i
same pokazuju neki psihloki nedostatak. Takvi spisi su posebno privlani za histeroidno
drutvo. .rugi koji itaju ovakve spise e odmah biti isprovo'irani na kritinost!
zasnovanu na njihovom zdravom razumu! iako ni oni ne uvi#aju osnovni razlog greke? da
ona proizilazi iz bioloki devijantnog mozga.
So'ijalna interpreta'ija ovakvih spisa se odbija o glavne ideje! ra#ajui razdor i
kon1likt. 4rva vrsta reak'ija je averzija! zasnovana na odbijanju sadraja dela zbog line
motiva'ije! razliitih uverenja ili moralnog ga#enja. 3ve reak'ije sadre komponente
moralne interpreta'ije patolokog 1enomena.
.ruga i trea vrsta reak'ije se odnose na dva potpuno razliita tipa per'ep'ije me#u
onim osobama koje prihvataju sadraj ovakvog dela? kritiki0korektivan i patoloki.
ritiki0korektivan stav zauzimaju ljudi iji je oseaj za psiholoku realnost normalan
i oni su skloni da usvoje vrednije elemente dela. % tom sluaju zanemaruju oigledne
greke i elemente izoidnih nedostataka dopunjavaju idejama svog sopstvenog bogatijeg
pogleda na svet. To omoguava priliv senzitivnijih! odmerenih i kreativnijih interpreta'ija!
ali ne moe biti kompletno oslobo#eno uti'aja gore opisanog de1i'ita.
4atoloku neobjektivnost pokazuju pojedin'i sa sopstvenim psiholokim nedosta'ima?
razliitim devija'ijama! bilo uro#enim! bilo steenim! kao i mnogi ljudi koji podnose linu
nakaznost ili su pogo#eni so'ijalnom nepravdom. 3vo objanjava zato je oblast dejstva
ira od kruga o'rtanog direktnom ak'ijom patolokog 1aktora. 4atoloko prihvatanje
izoidnih spisa ili deklara'ija od strane drugih devijantnih osoba brutalizuje autorov
kon'ept i promovie ideje nasilnog i revolu'ionarnog karaktera.
4rotok vremena i gorko iskustvo na alost nije spreilo da ovo karakteristino
pogreno tumaenje! ro#eno iz izoidne kreativnosti devetnaestog veka! sa 7arksovim
delom na elu! privue ljude i odvoji ih od zdravog razuma.
7akar i samo za potrebe gore pomenutog psiholokog eksperimenta! traenje
nekoliko stavova sa ovim karakteristinim nedostatkom u delu arla 7arksa je dobra
praksa za razvoj svesti o ovom patolokom 1aktoru. %koliko ovakvo istraivanje sprovodi
nekoliko ljudi sa razliitim pogledima na svet! eksperiment e pokazati kako se jasna slika
realnosti moe razoriti i bie lake da se na#e zajedniki jezik.
*izoidija je odigrala kljunu ulogu kao jedan od 1aktora u genezi ovog zla! koje
ugroava dananji svet. 4raktikovanje psihoterapije nad tim svetom e zbog toga zahtevati
da se rezultati ovog zla eliminiu to je strunije mogue.
4rvi istraivai : autor i njegove kolege : privueni idejom objektivnog sagledavanja
ovog 1enomena! u poetku su propustili da uvide ulogu karakteropatske linosti u genezi
patokratije. 7e#utim! kada smo pokuali da rekonstruiemo ranu 1azu ove alosne geneze!
morali smo da uvidimo da karakteropati igraju znaajnu ulogu u ovom pro'esu.
"z prethodnog poglavlja ve znamo kako se njihovi eksperimentalni i misaoni obras'i
uvruju u ljudskom duhu! podmuklo unitavajui njegov nain rezonovanja i njegovu
sposobnost da upotrebi svoj zdrav razum. 3va uloga se pokazala kljunom jer njihove
aktivnosti kao 1anatikih lidera ili opinitelja u razliitim ideologijama otvaraju vrata
psihopatskim pojedni'ima i pogledu na svet koji ele da nametnu.
% ponerolokom pro'esu patokratskog 1enomena karakteropatski pojedin'i usvajaju
ideologije kreirane od strane doktrinarnih! esto izoidnih ljudi! preinauju ih u aktivnu!
propagandnu 1ormu i ire ih uz svoj karakteristian patoloki egoizam i paranoidnu
netolerantnost za svaku 1ilizo1iju koja se razlikuje od njihove. To podstie trans1orma'iju
ove ideologije u njen patoloki antipod. (ahvaljujui njihovim opiniteljskim
aktivnostima! neto to je imalo doktrinarni karakter i kruilo u brojno ogranienoj grupi
biva aktivirano na irem drutvenom planu.
3vaj pro'es tako#e pokazuje tenden'iju da se vremenom intenziviraQ poetne
aktivnosti preduzimaju ljudi sa blaim karakteropatskim odlikama! kojima lako polazi za
rukom da sakriju svoje zastranjivanje od drugih. Napredujui prema kraju ovog pro'esa
pojedina' sa 1rontalnom karakteropatijom i najviim stepenom patolokog egoizma lako
moe da preuzme vo#stvo.
.ok god karakteropatske osobe igraju dominantnu ulogu unutar drutvenog pokreta
inspirisanog ponerolokim pro'esom! ideologija! bilo doktrinarna u zaetku ili naknadno
vulgarizovana i izopaena! zadrava i potpomae svoju sadrinsku vezu sa originalnim
prototipom. Ta ideologija nastavlja da deluje na aktivnosti pokreta i za mnoge se odrava
preko sutinske motiva'ije ostvarivanja pravde. % ovoj 1azi ovakva unija ipak ne ide u
prav'u kriminalnih delovanja na masovnom nivou. Na ovom stepenu se ovakav pokret ili
unija jo uvek u odre#enom obimu mogu de1inisati preko naziva njihove originalne
ideologije.
% me#uvremenu nosio'i drugih Aveinom naslednihB patolokih 1aktora se ukljuuju u
ovaj ve bolestan drutveni pokret i nastavljaju pro'es krajnje trans1orma'ije sadraja : i
ideolokih i ljudskih : ove unije na nain da ona postaje patoloka karikatura originalne
ideologije. 3vo je uslovljeno porastom uti'aja psihopatotskih linosti razliitih tipova! sa
posebnim naglaavanjem inspirativne uloge sutinske psihopatije.
3vakva situa'ija konano uzrokuje obraun velikog obima? sledbeni'i originalne
ideologije su gurnuti u stranu ili uklonjeni Aova grupa ukljuuje mnogo karakteropata!
posebno manje ili paranoidne vrsteB. "deoloka motiva'ija i dvoznanost! koje stvaraju! se
koriste da sakriju aktuelne nove sadraje 1enomena. 3d tog trenutka korienje ideolokog
naziva pokreta da bi se razumela njegova sutina postaje klju nesporazuma.
4sihopatske linosti se po pravilu dre podalje od organiza'ija koje karakterie razum
i etika dis'iplina. Napokon! te organiza'ije su stvorene od strane tog drugog sveta
normalnih ljudi! pa tako strane za njih. 3ni preziru razliite drutvene ideologije!
istovremeno lako uvi#ajui sve njihove aktuelne slabosti. ada unutar neke ljudske
zajedni'e zapone pro'es njene poneroloke trans1orma'ije u njen karikaturalni antipod!
oni to uoavaju sa gotovo nepogreivom senzitivnou? stvoren je krug u kome mogu da
sakriju sve svoje nedostatke i psiholoke razliitosti i moda ak realizuju svoj
mladalaki! utopijski san o svetu u kome poseduju mo! dok su svi ostali! <normalni ljudiZ
nagnani u ropstvo. 3ni tada poinju da in1iltriraju ljudstvo u takav pokretQ pretvarajui se
da su iskreni sledbeni'i! uloga koja za psihopate nije teka! budui da je njihova druga
priroda da se kriju iza maske normalnih ljudi.
"nteres psihopata u takvom pokretu nije iskljuivo rezultat njihovog egoizma i
nedostatka moralnih skrupula. 3vi ljudi su u stvari bili ranjeni od strane prirode i drutva.
A3vde je vano obratiti panju da to na znai da su psihopate bile <emo'ionalnoZ
povre#ene! niti da je takva <rana doprinela takvom stanju bia. 4re! kako mi je autor
objasnio u privatnoj koresponden'iji? <(a njih! vi ste najgori neprijatelj. 4ovre#ujete ih
veoma bolno. (a psihopate ustanovljavanje njihovog stvarnog stanja! skidanje njihove
maske! predstavlja kraj njihovom divljenju sebi. 8i ih ugroavate unitavajui njihov tajni
svet i svodite na nulu njihove snove o vladanju i uvo#enju Aso'ijalnog sistema! u kome
mogu vladati i u kome e ih sluitiB. /ko je njihovo pravo stanje obelodanjeno! psihopate
se oseaju kao ranjena ivotinja.
<.elimino ste u pravu uvi#ajui izvesne slinosti esen'ijalnih psihopata sa
AmisaonimB pro'esima kao kod krokodila. 3ni su u neku ruku mehaniki. /li da li su krivi
to su nasledili neki abnormalni gen i to je njihova sutina drugaija nego kod veine
ljudske popula'ije+ 3vakva osoba nije u stanju da osea kao normalna osoba ili da
razume osobu koja se rukovodi normalnim instinktima. A8ano jeB pokuati da se shvate
psihopate i imati odre#eno saaljenje! Akao to bismo oseali saaljenje za krokodila i
njegovo pravo da postoji u prirodiB. 3graniavanje uloge patokrata u ponerogenezi!
posebno u tragedijama koje prouzrokuju ene! na taj nain redukujui njihov broj! je
istinski zadatak.
<6azmislite tako#e da u itavom sklopu patolokih 1aktora! koji uestvuju u
ponerogenezi! sve vrste patokratije ine neto manje od pola. .rugi patoloki 1aktori! koji
najee nisu nasledni! ine drugi! vei deo. Staljin nije bio psihopata. 3n je bio sluaj
1rontalnog karakteriopatije! izazvane oteenjem 1rontalnog 'entra AF>/d&B! uzrokovane
boleu od koje je bolovao kao novoro#ene. To je proizvelo dramatino opasan karakter.
Aprimedba ured.B.
"deologija koja podrazumeva osloba#anje klase ili na'ije od nepravde moe im
izgledati prijateljskaQ na alost ona ra#a nerealistinu nadu da e i oni sami biti
oslobo#eni. 4atoloka motiva'ija koja se javlja u nekoj zajedni'i u vreme kada na nju
poinje da deluje poneroloki pro'es im se ini poznatom i budi nadu. 3ni se zbog toga
neprimetno in1iltriraju u taj pokret! propovedajui revolu'iju i rat protiv tog nepravednog
sveta! njima tako stranog.
% poetku vre sporedne delatnosti u takvom pokretu i izvravaju nare#enja lidera!
pogotovo kada treba uiniti neto to izaziva odvratnost u drugima.
A3vde ne moemo a da ne pomislimo na arla 6ova! .ika Cenija i .onalda
6ums1elda! protaiste 1ilozo1a )evi *trausa.
<ao i 4laton! *traus veruje da je najuzvieniji politiki ideal vladavina mudrih.
7e#utim! vladavina mudrih je nedostina u dananjem svetu. Sada! u skladu sa
konven'ionalnom mudrou 4laton je to shvatio i zaloio se za vladavinu zakona. /li
*traus nije u potpunosti odobrio ovaj pristup. Niti je smatrao da je to bila istinska
4latonovo reenje : on je istakao <nono veeZ da bi ilustrovao svoje miljenje.
<4ravo 4latonovo reenje! kako ga je *traus shvatio! je prikrivena vladavina mudrih.
Skrivane vladavina je omoguena ogromnom glupou gospode. *to su lakoverniji i
ukoliko manje mogu neto da primete! utoliko je lake mudrima da manipuliu njima. A@B
<(a *trausa kod vladavine mudrih nije re o klasinim konzervativnim vrednostima
kao to su to red! stabilnost! pravda! ili potovanje autoriteta. 8ladavina mudrih se
interpretira kao protivotrov protiv moderniteta. 7odernitet je doba u kome trijum1uju
vulgarni ljudi. % tom dobu oni su blizu da ostvare sve ono to im sr'e eli : bogatstvo!
zadovoljstvo i beskonanu zabavu. /li dobijajui sto ele! oni nesvesno bivaju svedeni na
stoku.
.anas je takvo stanje stvari proizvedeno u /meri'i. " globalni domaaj amerike
kulture preti da trivijalizuje ivot i da ga pretvori u zabavu. To je zastraujui A@B spektar
za *trausa.
*traus je bio uveren da e liberalna ekonomija pretvoriti stvari u zabavu i unititi
politiku. A@B *traus je smatrao da ovekova humanost zavisi od njegove volje da
strmoglav'e krene u bitku i smrt. Samo neprekidan rat moe sruiti projekat modernitata
sa njegovim ak'entom na samoodranju i stvaranju kon1ora. Rivot ponovo moe biti
politizovan i ovekova humanost obnovljena.
<%asna vizija se per1ektno slae sa udnjom i slavom za kojom neo0konzervativni
gospodini ude. ombina'ija religije i na'ionalizma je eliksir preporuuje da se prirodan!
oputen! hedonistian ovek preobrati u usrdnog na'ionalistu! spremnog da se bori i umre
za svog &oga i zemlju.
<Nikada nisam ni pomiljala! piui svoju prvu knjigu o *trausu da e beskrupulozna
elita koju je on oduevio! biti toliko blizu politikoj moi! niti da e zlokobna tiranija
mudrih ikada doi toliko blizu da se realizuje u politikom ivotu tako velike na'ije kakve
su Sjedinjene .rave. /li strah je najvei prijatelj tiranije.Z AShadia .rurH! pro1esor
politike teorije na %niverzitetu 6egina u SaskevanuB. Aprim.uredB.
Njihovo oigledno zanesenjatvo i 'inizam izazivaju kritinost kod razumnijih
lanova! ali tako#e ubiru potovanje kod onih ekstremnije revolu'ionarnih. 3ni na taj
nain nalaze zatitu me#u onim ljudima koji su ranije igrali ulogu u poneriza'iji pokreta i
uzvraaju uslugu komplimetnima ili inei im ivot lakim. %spinju se hijerarhijskim
lestvi'ama unutar organiza'ije! osvajaju uti'aj i gotovo nevoljno vezuju sadraje itave
grupe za svoj sopstveni nain doivljavanja realnosti i za 'iljeve! proistekle iz njihove
devijantne prirode. 7isteriozna bolest ve besni unutar zajedni'e. (agovorni'i originalne
ideologije se oseaju u sve veoj meri ogranieni silom koju ne razumejuQ poinju da se
bore sa demonima i da ine greke.
%koliko ovakav pokret trijum1uje preko revolu'ionarnih miljenja i u ime slobode!
dobrobiti ljudi i so'ijalne pravde! to donosi buduu trans1orma'iju dravnog sistema koji
na ovaj nain biva kreiran u makroso'ijalni patoloki 1enomen. % ovom sistemu obian
ovek je okrivljen to nije ro#en kao psihopata i posmatra se kao nitavan osim za teak
rad! borbu i umiranje za odbranu dravnog sistema! koji on niti moe na zadovoljavajui
nain da razume! niti da ga posmatra kao svoj.
Sve vra mrea psihopatskih i srodnih linosti postepeno poinje da ostvaruje
domina'iju! ba'ajui druge u zasenak. arakteropatske linosti koje su igrale sutinsku
ulogu u poneriza'iji pokreta i pripremanju revolu'ije su tako#e eliminisane. 4ristali'e
revolu'ionarne ideologije su beskrupulozno <gurnute u kontra0revolu'ionarnu pozi'ijuZ.
3ni su sada osu#eni iz <moralnih razloga u ime novih kriterijuma! iju paramoralistiki
smisao nisu u stanju da razumeju. Sada nastupa silovita negativna selek'ija unutar
prvobitne grupe. "nspira'iona uloga esen'ijalne psihopatije je sada tako#e utvr#ena. To
ostaje karakteristino za itavu budunost ovog makroso'ijalnog patolokog 1enomena.
%prkos ove trans1orma'ije patoloki blok revolu'ionarnog pokreta ostaje u manjini?
injeni'a koja se ne moe promeniti propagandnim objavama o moralnoj veini! vrsto
pripojenoj novoj! mnogo uzvienijoj verziji te ideologije. 3dbijena veina i snage koje su
naivno kreirale takvu snagu da bi poele sa njom! poinju da mobiliu blok protiv
psihopata! koje su prevladale. 4sihopatski blok posmatra nemilosrdnu kon1ronta'iju sa
ovim snagama kao jedini put da se osigura dugoroni opstanak patolokog autoriteta. Na
ovaj nain treba da sagledamo krvavi trijum1 patoloke manjine nad veinom u pokretu
kao prelaznu 1azu tokom koje se zgruavaju novi sadraji ovog 1enomena.
Citav ivot zajedni'e! obuzete na ovaj nain! biva podre#en devijantnim
kriterijumima miljenja i proet njegovim spe'i1inim iskustvenim modelom! pogotovu
onim koji je opisan u poglavlju o esen'ijalnoj psihopatiji. 3d tog trenutka korienje
naziva originalne ideologije za oznaavanje ovog 1enomena je beznaajno i postaje
greka! inei njegovo razumevanje jo teim.
4rihvatiu naziv patokratije za sistem vladavine! stvoren na taj nain to je mala
patoloka manjina preuzela kontrolu nad zajedni'om normalnih ljudi. Na ovaj nain
izabrano ime pre svega naglaava bazini kvalitet makroso'ijalnog psihopatolokog
1enomena i pravi razliku izme#u njega i mnogih moguih drutvenih sistema! kojima
upravljaju normalni ljudi! obiaji i zakon.
4okuao sam da na#em ime koje e jasnije oznaiti psihopatoloki! ak psihopatski
kvalitet ovakve vladavine! ali odustao sam zbog nekih uoenih 1enomena Aodnosi se na
naredni deoB i zbog nekih praktinih razmiljanja Ada bih izbegao produavanje nazivaB.
3vaj naziv na zadovoljavajui nain ukazuje na osnovni kvalitet 1enomena i istovremeno
naglaava da ideoloka maska Aili neke druge ideologije! koja je skrivala slian 1enomen u
prolostiB ne ini njegovu sutinu. ada sam uo da je meni nepoznat ma#arski naunik
ve upotrebio taj naziv! moja odluka je postala konana. 7islim da je taj naziv usaglaen
sa zahtevima semantike! mada nijedan postojei termin ne moe adekvatno da
okarakterie ovako sloen 1enomen. %budue u za oznaavanje sistema u okviru koga
dominiraju veze normalnih ljudi koristiti <sistem normalnog ovekaZ.

Vi)e o sadr/aji,a *eno,ena
3stvarenje apsolutne domina'ije patokrata u vladi ne moe biti stalno! jer se masovni
delovi drutva otu#uju pod takvom vladavinom i konano nalaze nain da srue tu
vladavinu. To je deo istorijskog kruga koji se lako moe uoiti ako se istorija posmatra sa
ponerolokog stanovita. 4atokratija na vrhu vladine organiza'ije tako#e ne sadri 'elu
sliku <zrelog 1enomena. Takav sistem vladavine ne moe da se kree u drugom prav'u
nego na dole.
% patokratiji sve vodee pozi'ije Aod seoskog naelnika! preko upravnika zadruga! da
ne pominjemo rukovodio'e poli'ijskih jedini'a! snage spe'ijalne poli'ije i aktiviste
patokratske partijeB moraju biti popunjene pojedin'ima sa odgovarajuim psiholokim
devija'ijama! koje su po pravilu nasle#ene. % svakom sluaju! ovakvi ljudi ine mali
pro'enat popula'ije i to ih ini vrednim za patokrate. Ne moe se raunati sa njihovim
intelektualnim ili pro1esionalnim sposobnostima jer je tee nai ljude sa superiornijim
sposobnostima. 4osle nekoliko godina trajanja ovakvog sistema sto pro'enata svih
sluajeva sutinske psihopatije je ukljueno u patokratske aktivnostiQ oni se smatraju
najlojalnijima! iako su neki od njih nekada na neki nain bili aktivni na drugoj strani.
4od takvim uslovima ni jedna oblast drutvenog ivota se ne moe razvijati normalno!
bila to ekonomija! kultura! nauka! tehnologija! administra'ija itd. 4atokratija progresivno
paralie sve. Normalni ljudi moraju da razviju nivo strpljivosti van shvatanja bilo koga ko
ivi u drutvu normalnog oveka! samo da bi objasnili ta da radi i kako da radi nekom
ogranienom mediokritetu od tih psiholokih devijanata! koji je postavljen da rukovodi
nekim projektom! koji niti moe da razume! jo manje da njime upravlja. 3va spe'ijalna
vrsta pedagogije : obuka devijanata! dok se istovremeno izbegava njihov bes : zahteva
mnogo vremena i veliki trud. Cak i uz takav napor patokratija se progresivno namee
svuda i zaglupljuje sve.
3ni ljudi! koji su na poetku smatrali originalnu ideologiju atraktivnom! najzad dolaze
do saznanja da u stvari imaju posla sa neim sasvim drugim to je zauzelo njeno mesto
pod starim imenom. 6azoaranje! koje doivljavaju bive pristali'e ideologije! je
ekstremno gorko. Na ovaj nain e namera patoloke manjine! koja pokuava da sauva
vlast! biti ugroena zajedni'om normalnih ljudi! ija kritinost nastavlja da raste.
(bog toga! da bi umanjili opasnost od ugroavanje svoje moi! patokrate moraju da
primene sve metode terora i brutalnu politiku protiv pojedina'a poznatih po njihovim
patriotskim oseanjima i vojnoj obu'iQ koriste se i druge <indoktrinarneZ aktivnosti kao
to su one koje smo prikazali. 4ojedin'i sa nedostatkom oseaja da su povezani sa
normalnom zajedni'om postaju neizbeni u svim ovim aktivnostima. 4onovo! prvi 1ront u
tim aktivnostima ine sluajevi sutinske psihopatije! praeni onima sa slinim
anomalijama i najzad ljudima odbaenim od drutva iz razloga rasnih ili na'ionalnih
razlika.
Fenomen patokratije dozreva tokom ovog perioda? izgra#en je ekstenzivan i aktivan
sistem indoktrina'ije sa na odgovarajui nain obnovljenom ideologijom! prenosnik ili
trojanski konj! konstituisan u svrhu patologiza'ije misaonih pro'esa pojedin'a i zajedni'e.
Gilj : delovanje na ljudski um tako da otelovi patoloke naine doivljaja i obras'e
miljenja i da trajno prihvati ovakvu vladavinu : nikada nije otvoreno priznat. 3vaj 'ilj je
uslovljen patolokim egoizmom i mogunost za njegovo ispunjenje se patokratama ini ne
samo nunim! ve i izvodljivim. (bog toga hiljade aktivista moraju uestvovati u ovom
poslu. % svakom sluaju! vreme i iskustvo potvr#uju ono to su psiholozi davno mogli
predvideti? 'elokupan uinak proizvodi rezultate tako limitirane da podseaju na Sizi1ov
posao. 3n jedino rezultira u proizvodnji opteg guenja intelektualnog razvoja i duboko
ukorenjenog protesta protiv sramne <hipokrizijeZ. Tvor'i i izvrio'i ovog programa nisu
sposobni da razumeju da je presudan 1aktor! koji njihov rad ini tekim! 1undamentalna
priroda normalnog ljudskog bia : veina.
Citav sistem sile! terora i nasilne indoktrina'ije! ili radije patologiza'ije! se na ovaj
nain pokazuje dejstveno nepodesan! to kod patokrata prouzrokuje ne malu meru
iznena#enja. 6ealnost stavlja znak pitanja na njihovo uverenje da ovakve metode mogu
promeniti ljude na ovako 1undamentalan nain da bi oni konano mogli da prepoznaju
ovakav patokratski nain vladavine kao <normalno stanjeZ.
Tokom poetnog oka drutvene veze izme#u normalnih ljudi blede. 4oto je ovo
preivela! nadmona veina ljudi poinje da mani1estuje svoj sopstveni 1enomen
psiholoke imuniza'ije. .rutvo istovremeno poinje da sakuplja znanja o subjektu nove
realnosti i njegovim psiholokim svojstvima.
)judi polako poinju da prepoznaju slabe take ovakvog sistema i koriste mogunosti
za pravljenje svrsishodnijih aranmana za svoj ivot. 4oinju da daju jedni drugima savete
u tom smislu! obnavljajui na ovaj nain oseaj drutvene povezanosti i uzajamnog
poverenja. 9avlja se novi 1enomen? jaz izme#u patokrata i zajedni'e normalnih ljudi.
4otonji imaju prednosti talenta! pro1esionalnih sposobnosti i zdravog razuma. 3ni dakle
dre neke od veoma povoljnih karata. 4atokratija najzad shvata da mora da prona#e neki
modus vivendi ili vezu sa veinom u drutvu? <Napokon! neko treba da obavlja posao za
nas.Z
4ostoje i druge potrebe i pritis'i! koje patokrate oseaju! pogotovo iz sveta spolja.
4atoloka bestidnost se nekako mora sakriti od sveta! jer bi prepoznavanje devijantne
vladavine od strane sveta bila katastro1a. Samo ideoloka propaganda bi bila neadekvatna
maska. 4rimarno u interesu nove elite i njenih ekspanzionistikih planova patokratska
drava mora da odrava ekonomske veze sa zemljama normalnog oveka. 4atokratska
drava stremi da dobije me#unarodno priznanje kao izvesna vrsta politike struktureQ i
ona gaji bojazan da e biti prepoznata u terminima prave klinike dijagnoze.
Sve ovo utie da patokrate tee da umanje meru terora! sprovodei izvesne
kozmetike zahvate nad svojom propagandom i metodama indoktrina'ije! i da se pogode
sa zajedni'om da ona autonomno kontrolie neke od marginalnih aktivnosti! posebno u
vezi sa kulturnim ivotom. Neto liberalniji patokrati ne bi biti neskloni da zajedni'i prue
izvestan minimum ekonomskog prosperiteta da bi redukovali nivo razdraljivosti! ali ih
njihova sopstvena korup'ija i nesposobnost da upravljaju ekonomijom ometa da to uine.
" tako ova velika drutvena bolest nastavlja da se kree ka novoj 1azi? metode
aktivnosti bivaju blae i postoji koegzisten'ija sa zemljama koje imaju strukturu
normalnog oveka.
&ilo koji psihopatolog e se! prouavajui ovaj 1enomen! setiti stanja ili 1aze
prikrivanja kod pa'ijenta koji pokuava da igra ulogu normalne osobe! krijui svoju
patoloku realnost! iako se stanje njegove bolesti ili abnormalnosti nastavlja. (bog toga
emo upotrebiti termin <prikrivena 1aza patokratijeZ za okolnosti u kojima patokratski
sistem nastavlja ak mnogo vetije da igra ulogu normalnog drutveno0politikog sistema
sa <drugaijimZ doktrinarnim institu'ijama.
% ovoj 1azi normalni ljudi u zemlji! kojom vladaju patokrate! postaju rezistentni i
prilago#avaju se situa'iji. 4rema svetu spolja ovu 1azu karakteriu izrazite ponorogenike
aktivnosti. 4atoloki materijal se isuvie lako moe in1iltrirati u druga drutva! posebno u
ona primitivnija! i svi naini patokratske ekspanzije su olakani zbog smanjenja
zdravorazumske kritike dela na'ija na teritoriji ekspanzije.
% me#uvremenu! u patokratskoj dravi aktivna struktura vlade ostaje u rukama
psihopatskih pojedina'a i sutinske psihopate igraju glavnu ulogu! pogotovo tokom 1aze
prikrivanja. % svakom sluaju pojedin'i sa oiglednim patolokim obelejima moraju da
budu uklonjeni iz odre#enih s1era aktivnosti? naime! sa politikih poloaja koji su
me#unarodno izloeni! jer bi takve linosti mogle odati patoloki sadraj 1enomena.
3graniene su mogunosti pojedina'a sa oiglednim patolokim obelejima da do#u na na
neki diplomatski poloaj ili da u potpunosti budu upoznati sa politikom situa'ijom u
zemljama normalnog oveka. Shodno tome! pojedin'i izabrani za takve pozi'ije poseduju
misaone pro'ese slinije svetu normalnih ljudiQ u prin'ipu oni su u dovoljnoj meri
povezani sa patolokim sistemom da bi se obezbedila garan'ija za lojalnost. Aao
ondolina 6ajz i olin 4auel. 4rim.ured.B. 7e#utim! strunjak za razliite psiholoke
anomalije moe da razazna diskretnu devija'iju na kojoj je bazirana ova veza. .rugi
1aktor na koji treba obratiti panju je velika lina korist koju ovim kvazi0normalnim
pojedin'ima prua veza sa patokratijom. Nije udo da je takva lojalnost ponekad varljiva.
3vo se posebno odnosi na sinove tipinih patokrata! koji! naravno! uivaju poverenje jer
su odgajani u podanikoj pokornosti od malena? ukoliko im! zahvaljujui nekim srenim
genetskim sluajnostima! nisu svojstvene patoloke osobine! njihova priroda e odneti
prednost nad obrazovanjem.
Sline potrebe se javljaju i u drugim oblastima. .irektor gradnje za novu 1abriku je
esto neko ko je slabo povezan sa patokratskim sistemom! ali ija su znanja vana. ada
je pogon jednom pokrenut! administra'iju preuzimaju patokrati! koji ga esto dovode do
ekonomske i tehnike propasti.
8ojs'i su tako#e potrebni ljudi obdareni otroumnou i kvali1ika'ijama! pogotovo u
oblasti modernog oruja i ratovanja. % odluujuem momentu zdrav razum moe ponititi
rezultate patolokog pritiska. % takvoj dravi mnogi ljudi su prinu#eni da se prilagode!
prihvatajui vladajui sistem kao status euo! ali ga istovremeno kritikujui. 3ni
ispunjavaju svoje dunosti okrueni sumnjom i kon1liktom savesti! traei stalno drugaiji
izlaz o kojem razgovaraju unutar krugova u kojima vlada poverenje. % stvari! oni borave
u istillitu izme#u patokrata i sveta normalnih ljudi. Nedovoljno pouzdani ljudi su bili i
jesu 1aktor unutranje slabosti patokratskog sistema.
Naknadna pitanja sugeriu sama sebe? ta se doga#a sa patokratskim sistemom ako
mrea razumevanja me#u patokratama osvoji vlast u rukovodeim pozi'ijama! koje su
me#unarodne izloene+ To se moe dogoditi! posebno tokom poslednjih 1aza ovog
1enomena. 8o#eni svojim karakterom! ovakvi devijantni ljudi ude za time! ak i uz
ultimativni kon1likt sa svojim sopstvenim ivotnim interesom! tako da bivaju uklonjeni od
strane manje patolokog! loginijeg krila vladajue aparature. 3vi devijanti ne razumeju
da bi u suprotnom nastala katastro1a. 7ikrobi nisu svesni da e biti ivi spaljeni ili
pokopani duboko u zemlju zajedno sa ovekovim telom iju su smrt prouzrokovali.
/ko su mnogo rukovodeih pozi'ija zauzeli ljudi koji ne poseduju dovoljno
sposobnosti da oseaju i da razumeju veinu ostalih ljudi! i koji tako#e pokazuju
nedostatke u tehnikoj imagina'iji i praktinim vetinama Asposobnosti neophodne da bi
se upravljalo ekonomijom ili politikim delovanjemB : to onda rezultira krizom u svim
oblastima! kako u zemlji tako i s obzirom na me#unarodne odnose. Situa'ija postaje
nepodnoljiva ak i za one gra#ane koji su bili u stanju da sviju svoje gnezdo unutar
relativno kom1ornog modus vivendi. Spolja! druga drutva poinju veoma jasno da
oseaju patoloki kvalitet. 3vakvo stanje stvari se ne moe odrati dugo. Covek tada mora
biti pripravan na ak i bre promene i mora se ponaati sa velikom opreznou.
4atokratija je bolest velikih so'ijalnih pokreta koja prati itava drutva! na'ije i
drave. Tokom ljudske istorije ona je prouzrokovala so'ijalne! politike i religiozne
pokrete! kao i odgovarajue ideologije! karakteristine za to vreme i etnoloke prilike! i
pretvarala ih u sopstvenu karikaturu. 3vo se javlja kao rezultat aktivnosti slinih
etiolokih 1aktora u ovom 1enomenu! naime! uea patolokih 1aktora u pato0dinamiki
slinom pro'esu. 3vo objanjava zato su svi patokrati na svetu bili i jesu tako slini u
svojim osnovnim osobinama. "stovremeno lako nalaze zajedniki jezik! ak i ako se
ideologije! koje ih hrane i koje uvaju njihovu patologiju od razotkivanja! u mnogome
razlikuju. "denti1ika'ija ovog 1enomena kroz istoriju i njegova kvali1ika'ija u skladu sa
njegovom pravom prirodom i sadrajima! a ne u skladu sa datom ideologijom! koja
podlee karakteristinom pro'esu karikaturaliza'ije! je posao istoriara. % svakom
sluaju! mora se razumeti da je primarna ideologija nesumnjivo bila drutveno dinamika
i sadrala kreativne elemente! sa druge strane ona bi bila nesposobna da za due vreme
ishrani i sakrije patokratski sistem od prepoznavanja i kritike. 3na bi tako#e bila
nesposobna da opskrbi patoloku karikaturu sredstvima za postizanje njenih
ekspanzionistikih 'iljeva u spoljnom svetu.
.e1inisanje trenutka u kome se pokret trans1ormisao u neto to moemo nazvati
patokratijom kao razultat ponerolokih pro'esa je stvar dogovora. 4ro'es je vremenski
kumulativan i dostie taku sa koje nema povratka u jednom odre#enom trenutku. Najzad
se javlja unutranja kon1ronta'ija sa pristali'ama originalne ideologije! udarajui time
1enomenu konano peat patokratskog karaktera. Na'izam je sasvim sigurno preao tu
taku sa koje nema povratka! ali je konana kon1ronta'ija sa pristali'ama originalne
ideologije bila predupre#ena time to su saveznike armije skrile njegovu vojnu mo.

Patokratija i njena ideologija
Treba napomenuti da velika ideologija sa hipnotikim svojstvima lako moe oduzeti
ljudima kapa'itet za samokritinu kontrolu nad svojim ponaanjem. 4ristali'e ovakvih
ideja su sklone da izgube uvid u injeni'u da e naini koji se koriste! ne samo 'ilj! biti
presudni za rezultat njihovih aktivnosti. ada dostignu gornju grani'u radikalnih metoda
delovanja! i dalje uvereni da slue ideji! nisu svesni da se njihov 'ilj ve promenio.
4rin'ip <'ilj opravdava sredstvaZ otvara vrata razliitim vrstama linosti! koje koriste
veliku ideju da bi oslobodili sebe neprijatnog pritiska normalnih ljudskih obiaja. Tako
svaka velika ideologija sadri opasnost! pogotovo za slabe umove. 3tuda svaki veliki
drutveni pokret i njegova ideologija moe postati domain! na kome e neka patokratija
razviti svoj parazitski ivot.
"ni'ijalnu ideologiju moe od samog poetka karakterisati nedostatak istinitosti ili
moralnih kriterijuma ili dejstva aktivnosti patolokih 1aktora. 3riginalna! veoma uzviena
ideja moe tako#e podlei ranoj kontamina'iji karakteristika odre#enog vremena i
drutvenih okolnosti. /ko se u takvu ideologiju in1iltrira strani! lokalno0kulturoloki
materijal koji! budui heterogen! razara originalno koherentnu strukturu ideje! aktuelna
vrednost moe biti u toj meri oslabljena da gubi neto od svoje atraktivnosti za razumne
ljude. 9ednom oslabljena drutvena struktura moe podlei daljoj degenera'iji! ukljuujui
i aktiviranje patolokih 1aktora! dok se ne trans1ormie u karikaturu? ime je isto! ali
sadraji su razliiti.
6azlikovanje sutine patolokog 1enomena od njegovog ideolokog domaina je na taj
nain osnova i neophodan zadatak! kako za nauno0teoretske 'iljeve! tako i za nalaenje
praktinog reenja problema! koji potie od gore pomenutog makro0so'ijalnog 1enomena.
%koliko u nameri da oznaimo patoloki 1enomen prihvatimo ime izvedeno iz ideologije
drutvenog pokreta! koji je podlegao pro'esima degenera'ije! gubimo svaku mogunost
da razumemo ili vrednujemo ovu ideologiju i njen originalni sadraj ili da postignemo
odgovarajuu klasi1ika'iju ovog 1enomena po sebi. 3va greka nije semantike prirode?
ona je kamen temelja' svih drugih greaka u razumevanju ovog 1enomena! inei nas
intelektualno bespomonim i oduzimajui nam sposobnost za svrsishodnu! praktinu
ak'iju.
3va greka je zasnovana na kompatibilnim propagandnim elementima
inkompatibilnog drutvenog sistema. 3vo je na alost postalo suvie esta pojava i
podsea na poetne nespretne pokuaje da se mentalna oboljenja klasi1ikuju u skladu sa
sistemom iluzija! koji se mani1estuje kod pa'ijenta. Cak i danas ljudi koji nisu proli kroz
trening u ovoj oblasti e posmatrati bolesnu osobu! koja pokazuje seksualne iluzije! kao
ludu u okviru te oblasti! ili nekoga sa religioznim iluzijama kao <religioznog manijakaZ.
/utor je ak susreo pa'ijenta koji je insistirao na tome da je postao rtva hladnih i toplih
zraka AparestezijaB na osnovu spe'ijalnog dogovora izme#u S/. i SSS60a.
Na kraju devetnaestog veka! 1amozni pionir savremene psihijatrije je napravio tanu
razliku izme#u bolesti i pa'ijentovog sistema iluzija. &olest ima svoj sopstveni etioloki
uzrok! bilo determinisan ili ne! i svoju sopstvenu pato0dinamiku i simptome! koji istiu
njegovu prirodu. 6azliiti sistemi iluzije! koji mogu postati tako metodini da odaju utisak
stvarne prie! potiu iz pa'ijentove prirode i inteligen'ije! posebno iz uobrazilja okoline u
kojoj je odrastao. To moe biti boleu izazvana karikaturiza'ija njegovih ranijih
politikih ili drutvenih uverenja. Naposletku! svaka mentalna bolest na svoj sopstveni
nain de1ormie ljudski um! proizvodei nijansirane ali karakteristine razliitosti! poznate
ve neko vreme psihijatrima! koje im pomau da postave dijagnozu.
Na ovaj nain de1ormisan svet ranijih 1antazija je pokrenut radi drugaije svrhe? da
sakrije dramatino stanje bolesti od sopstvene svesti pojedin'a i od javnog mnenja koliko
god je to mogue. "skusan psihijatar nee preuranjeno izvriti napad na ovaj sistem iluzijeQ
to bi prouzrokovalo sui'idne tenden'ije kod pa'ijenta. -lavni predmet interesovanja za
lekara ostaje bolest koju pokuava da izlei. 8reme je veinom nedovoljno da se o
iluzijama pa'ijenta razgovara sa njim osim ukoliko to ne postane neophodno zbog
bezbednosti pa'ijenta ili njegove okoline. 9ednom! kada je bolest izleena!
psihoterapeutska pomo pri reintegra'iji pa'ijenta u svet normalnih misli je neophodna.
ada postignemo dovoljno prodornu analizu ovog 1enomena patokratije i njene veze
sa ideologijom! suoavamo se sa jasnom analogijom sa gore opisanom vezom! danas
poznatom svim psihijatrima. Neke razlike e biti prikazane kasnije detaljnije ili u vidu
statistikih podataka! koji se mogu interpretirati i kao 1unk'ija gore pomenutog
karakteristinog naina karikaturaliza'ije ideologije! patokratskog dejstva! i kao rezultat
makro0so'ijalnog karaktera 1enomena.
&udui da se mani1estuje kao oboljenje! patokratija poseduje svoje sopstvene 1aktore!
koji je ine poten'ijalno prisutnom u svakom drutvu! nezavisno od toga koliko je ono
zdravo. 3na tako#e ima svoje sopstvene pato0dinamike pro'ese koji se razlikuju u
delovanju s obzirom na to da li je patokratija ro#ena u tom odre#enom drutvu Aprimarna
patokratijaB! da li je kuna zaraza preneta u dravu nekim drugim sistemom te vrste ili je
uvedena silom.
8e smo uglavnom ski'irali poneroloku genezu i kretanje ovog makro0so'ijalnog
1enomena u njegovom primarnom obliku! namerno se suzdravajui od pominjanja bilo
koje odre#ene ideologije. %skoro emo se pozabaviti sa druga dva kursa koja su
pomenuta gore.
"deologija patokratije je nastala karikaturaliza'ijom originalne ideologije nekog
so'ijalnog pokreta na nain koji je karakteristian za taj pojedini patoloki 1enomen. -ore
pomenuta histeriodna stanja drutva tako#e de1ormiu prvobitne ideologije! koristei neki
od stilova karakteristinih za njih. ao to su lekari zainteresovani za bolest! autor je
prvobitno bio zainteresovan za patokratski 1enomen i njegovu analizu. Na slian nain
primarna briga ljudi zaduenih za sudbinu na'ija bi trebalo da bude leenje sveta od ove!
na razliite naine misteriozne bolesti. .oi e vreme za kritian i analitian pristup
ideologijama! koje su postale <sistemi obmaneZ ovakvih 1enomena tokom istorijskog
vremena. Na sadanji 1okus treba da usmerimo ka sutini makro0so'ijalnog patolokog
1enomena.
6azumevanje prirode bolesti je osnova za bilo koje istraivanje adekvatnog metoda
leenja. "sto se po analogiji moe primeniti na makro0so'ijalni patoloki 1enomen!
pogotovo od trenutka kada! u kasnijem razvoju doga#aja! more razumevanja prirode
bolesti pone da lei ovekov um i duu. roz itav pro'es! razmiljanje primereno stilu
medi'ine predstavlja adekvatan metod! koji vodi do razreenja ovog savremenog
-ordijevog vora.
"deologija patokratije menja svoju 1unk'iju! upravo kao to se to doga#a sa sistemom
obmane kod mentalno obolele osobe. 3na prestaje da bude metod ak'ije koja u glavnim
'rtama re1lektuje ovekova ube#enja i preuzima druge 1unk'ije! koje nisu otvoreno
de1inisane. 3na postaje gnusna pria koja prikriva novu realnost od kritike svesti ljudi!
kako unutar! tako i izvan jedne na'ije. 4rva 1unk'ija : metoda ak'ije koja re1lektuje
ube#enja : uskoro postaje nee1ikasna iz dva razloga? sa jedne strane realnost pokazuje da
metodi ak'ije ne 1unk'ioniuQ sa druge strane mase obinih ljudi primeuju oholi pristup
ideologiji od strane samih patokrata. "z tog razloga se osnovni pogonski teatar za
ideologiju sastoji u tome da na'ija ivi na ivi'i krajnjih grani'a patokratije! dok svet
najee nastavlja da veruje u ideologiju. "deologija na ovaj nain postaje instrument
eksterne ak'ije ak veeg stepena nego to je to sluaj kod pomenutog odnosa izme#u
bolesti i njenog sistema obmane.
4sihopate su svesne da se razlikuju od normalnih ljudi. To je razlog zato je sistem
inspirisan njihovom prirodom sposoban da sakrije ovu svest o razliitosti. 3ni nose masku
razumnosti i znaju kako da kreiraju makro0so'ijalnu masku iste pritvorne prirode. ada
posmatramo ulogu ideologije u ovom makro0so'ijalnom 1enomenu! potpuno svesni
postojanja ovog spe'i1inog znanja kod psihopata! tada moemo razumeti zato je
ideologiji namenjena uloga nalik igraki? neto korisno tokom kontakta sa tim glupim
ljudima i na'ijama. 4atokrate ipak moraju da prihvate 1unk'iju ideologije kao neto
sutinsko u svakoj ponerogenikoj grupi! posebno u makro0so'ijalnom 1enomenu koji je
njihova <domovinaZ. 3vaj 1aktor svesti neprestano stvara odre#enu kvalitativnu razliku
izme#u dva gore opisana odnosa. 4atokrate znaju da je njihova prava ideologija izvedena
iz njihove devijantne prirode! i ponaaju se prema <drugimaZ : ideologija koja maskira :
sa slabo prikrivenim prezirom. " obini ljudi konano to primeuju! kao to je gore
pomenuto.
.obro razvijen patokratski sistem tako nema jasnu i direktnu vezu sa svojom
originalnom ideologijom! koju zadrava samo kao primarnu! tradi'ionalnu igraku za
ak'iju i maskiranje. (a praktine svrhe patokratske ekspanzije! mogu biti korisne i druge
ideologije! ak i ako su u suprotnosti sa glavnom i ako je moralno diskredituju. % svakom
sluaju te druge ideologije se moraju paljivo koristiti! suzdravajui se od njihovog
zvaninog obznanjenja unutar okruenja! jer se time moe postii da se unutar njih
originalna ideologija javlja kao suvie strana! diskreditovana i nekorisna.
-lavna ideologija podlee simptomatinoj de1orma'iji! u skladu sa karakteristinim
stilom te bolesti i onim to je ve izneto o ovoj stvari. "me i zvanini kon'ept su zadrani!
ali drugi! kompletno razliit kon'ept se uvlai ispod! izazivajui dobro poznat 1enomen
dvoznanosti! u okviru koga isti naziv ima dva znaenja? jedno za one upuene! drugo za
sve ostale. 3vo potonje je izvedeno iz originalne ideologijeQ prethodno ima spe'i1ino
patokratsko znaenje! neto to nije poznato samo patokratama! ve sa im se suoavaju
drugi ljudi! dugorono ivei potinjeni njihovoj vladavini.
.voznanost je samo jedan od mnogih simptoma. .rugi su velika lakoa sa kojom se
proizvode nova imena! koja imaju sugestivan e1ekat i koja se u biti prihvataju nekritiki!
posebno izvan neposrednog prostora vladavine ovakvog sistema. A<8anredno izruenjeZ
kao naziv za ilegalni transport zatvorenika u zemlje! u kojima se praktikuje tortura! odmah
pada na pamet. 4rim.ured.B 7ora se ukazati na paramoralistiki karakter i paranoini
kvalitet! koji su esto sadrani u tim imenima. .elovanje paralogizama Apogreni
zaklju'iB i paramoralnosti u ovoj de1ormisanoj ideologiji nam postaje razumljivo na
osnovu in1orma'ija prezentovanih u poglavlju "8. Sve to ugroava patokratsku vladavinu
postaje duboko nemoralno. A4rimer? <8i ste sa nama! ili ste protiv nas.Z / biti protiv <nasZ
znai da ste terorista i time nemoralan. 4rim.ured.B To se dakle odnosi i na kon'ept
opratanja patokratama samimQ on je ekstremno opasan i time <amoralanZ.
7i otuda imamo pravo da prona#emo adekvatan naziv! koji e ukazivati na prirodu
1enomena to je pre'iznije mogue! u skladu sa naim poznavanjem i potovanjem zakona
naune metodologije i semantike. 3vakav pre'izan termin e tako#e sluiti da zatiti na
um od sugestivnog e1ekta tih drugih naziva i paralogizama! ukljuujui i patoloki
materijal koji sledi.

Ekspanzija patokratije
Tenden'ija sveta da sa oboavanjem pilji u svoje vladare ima dugu tradi'iju! koja
datira iz vremena kada su suvereni zaista mogli da ignoriu miljenje svojih podanika. %
svakom sluaju! vladari su uvek zavisili od so'ijalne i ekonomske situa'ije u svojim
zemljama! ak i u davna vremena! ak i u patokratskim sistemima! i uti'aj razliitih
drutvenih grupa je dosezao do njihovih tronova na razliite naine.
8eoma je uobiajen obraza' zablude koja rezultira da tobonje autokratske vo#e
zemalja! obuzetih patokratijom! zaista poseduju mo za donoenje odluka u oblastima u
kojima im ona ne pripada. 7ilioni ljudi! ukljuujui ministre i lanove parlamenta!
premiljaju o dilemi! da li bi takav vladar! pod odre#enim okolnostima! mogao da promeni
svoja uverenja i odrekne se svog sna da zavlada svetomQ oni nastavljaju da se nadaju da e
to biti konaan ishod. A3vo je posebno tano u dananje vreme kada lideri i parlamentar'i!
nezadovoljni &uovom administra'ijom! smatraju da su diplomatija ili novi izbori u S/.
<srediti stvariZ. 3ni ne razumeju punu prirodu patokratije i da se psihopate u sen'i ovog
1enomena nikada nee odrei kontrole bez krvoprolia.4rim.ured.B )judi koji imaju lino
iskustvo sa takvim sistemima! mogu pokuati da ih uvere kako njihovi snovi! iako
umereni! nemaju uporite u realnosti! ali istovremeno oseaju nedostatak argumenata na
svojoj strani. 3vakvo objanjenje je nemogue unutar prirodnog jezika psiholokih
kon'epataQ samo objektivno razumevanje istorijskog 1enomena i njegove sutinsko
devijantne prirode moe osvetliti uzroke trajne varljivosti ovog makro0so'ijalnog
1enomena.
.elovanja ovog 1enomena obuzimaju itavo drutvo! poevi od vo#a i in1iltrirajui
se u svako selo! mali grad! 1abriku! posao ili 1armu. 4atoloka so'ijalna struktura postupno
prekriva itavu zemlju! stvarajui <novu klasuZ unutar na'ije. 3va privilegovana klasa
sastavljena od devijantnih pojedina'a se neprestano osee ugroenom od <drugihZ! veine
normalnih ljudi. 4atokrate ne gaje nikakve iluzije u pogledu njihove line sudbine u
sluaju povratka u sistem normalnog oveka.
Normalan ovek! kome je oduzeta privilegija ili visoka pozi'ija! e se truditi da
prona#e i obavlja neki posao koji e mu omoguiti zaradu za ivotQ ali patokrate nikada ne
poseduju nikakav solidan praktini talenatQ i vremenski okvir njihove vladavine eliminie
poslednje ostatke svake mogunosti za prilago#avanje zahtevima normalnog rada.
%koliko bi zakon normalnog oveka bio ponovo uspostavljen! oni i njihovi bi bili izloeni
presudi! ukljuujui i moralnu interpreta'iju njihove psiholoke devija'ijeQ njima bi pretio
gubitak slobode i ivota! ne samo gubitak poloaja i privilegija. &udui da su nesposobni
za ovakvu vrstu rtve! opstanak sistema koji je najbolji za njih postaje moralni imperativ.
4rotiv ovakve pretnje se mora boriti svim psiholokim i politikim sredstvima!
primenjenim bez skrupula prema tim in1eriornim ljudima. 3va sredstva mogu biti
okantna u svojoj bezonosti. A3vo treba da imaju na umu oni koji smatraju da e
uklanjanje &ua ili Nekona promeniti neto. 4rim.ured.B
-eneralno! ta nova klasa je u pozi'iji da se oslobodi svojih lidera! ukoliko njihovo
ponaanje dovodi u opasnost opstanak ovakvog sistema. To se posebno deava ukoliko
vo#stvo eli da ide suvie daleko u sklapanju kompromisa sa drutvom normalnih ljudi!
budui da ih njihove sposobnosti ine vanim u pro'esu proizvodnje. 4otonje je vie
pretnja za vie ealone patokratije nego za lidere.
4atokratija opstaje zahvaljujui oseaju da je ugroena od strane zajedni'e normalnih
ljudi! koliko i od drugih zemalja! u kojima u razliitim obli'ima opstaje sistem normalnog
oveka. (a vladare je ostanak na vrhu zbog toga klasian problem <biti ili ne bitiZ.
3tuda pitanje moemo 1ormulisati predostronije? da li ovakav sistem ikada moe
zanemariti teritorijalnu i politiku ekspanziju i zadovoljiti se svojim trenutnim posedima+
*ta bi se dogodilo ako takvo stanje stvari zahteva unutranji mir! saobrazni poredak i
relativni prosperitet unutar na'ije+ 4reovla#ujua veina popula'ije u toj zemlji bi umeno
iskoristila sve mogunosti koje se pomaljaju! sluei se svojim superiornim
kvali1ika'ijama da bi se borila za proirenje oblasti delovanjaQ zahvaljujui njihovim
uro#enim sposobnostima! njihova mo bi rasla. Toj veini bi se pridruili neki sinovi iz
privilegovane klase koji ne poseduju patoloke gene. 4atokratska domina'ija bi neosetno
ali postojano slabila! to bi konano dovelo do situa'ije u kojoj normalni ljudi doseu
mo. 3vo je vizija iz none more za psihopate.
Tako psiholoko! bioloko! moralno i ekonomsko unitavanje normalnih ljudi postaje
za patokrate <biolokaZ neophodnost. 7noga sredstva slue ovom 'ilju! poevi od
kon'entra'ionih logora i ukljuujui ratovanje sa tvrdoglavim! dobro naoruanim
neprijateljem koji e razoriti i iznuriti ljudsku silu poslatu na njega! naime onu silu koja
ugroava patokratsku vladavinu? sinovi normalnog oveka poslati da se bore za iluzorni
<vie 'iljZ. 4oto su bezbedno mrtvi! vojni'i e biti dekretom proglaeni za heroje!
opevani u pesmama! korisni za podizanje nove genera'ije! odane patokratiji i ak spremne
da ode u smrt da bi je zatitila. Svaki rat! pokrenut od patokratske na'ije! ima dva 1ronta!
unutranji i spoljnji. %nutranji 1ront je vaniji za lidere i vladajuu elitu i unutranja
pretnja je odluujui 1aktor za uputanje u bespotedni rat. 4ri donoenju odluke da li da
se zapone rat protiv patokratske drave druge na'ije treba primarno da uzmu u obzir
injeni'u da takav rat moe biti iskorien kao delat nad obinim ljudima! ija rastua
mo predstavlja primarnu pretnju za patokratiju. Na kraju! patokrate ne vode posebno
rauna o krvi i patnjama ljudi za koje smatraju da ne pripadaju njihovoj vrsti. raljevi su
moda oseali dolini bol zbog smrti svojih vitezova! ali patokrate to nikada ne ine?
<"mamo ovde mnogo ljudi.Z "pak! ako situa'ija u ovakvoj zemlji jeste ili postane zrela!
svako ko prui pomo na'iji! bie blagosloven timeQ svako ko je ne prui! bie proklet.
4atokratija ima druge unutranje razloge za sprovo#enje ekspanzionizma! koristei se
svim moguim sredstvima. Sve dok postoji <drugiZ svet! kojim upravlja sistem normalnog
oveka! on indukuje kod ne0patokratske veine izvestan oseaj smera. Ne0patoloka
veina nikada nee prestati da sanja o ponovnom uspostavljanju sistema normalnog
oveka u bilo kom obliku. Ta veina nikada nee prestati da gleda druge zemlje! ekajui
pogodan asQ njena panja i snaga mora zbog toga biti odvraena od tih namera! mase
moraju da budu <edukovaneZ i kanalisane u smeru imperijalistikih stremljenja. Tome se
'ilju mora uporno stremiti! tako da svako zna za ta se vodi bitka i u ije ime se mora
podnositi surova dis'iplina i siromatvo. 4oslednji 1aktor : stvaranje uslova nedaa i
siromatva : e1ektivno limitira mogunosti za <subverzivneZ aktivnosti dela popula'ije
normalnih ljudi.
"deologija! naravno! mora da obezbedi odgovarajue opravdanje! navodei razloge da
se pokori svet i mora prema tome da bude prikladno elaborirana. 5kspanzionizam je
izveden iz same prirode patokratije! ne iz ideologije! ali ta injeni'a mora da bude
maskirana ideologijom. A4rimer? doga#aji od FF. septembra I>>F. nesumnjivo 1abrikovani
od strane patokrata. 4rim.ured.B ada god se ovaj 1enomen javio u istoriji!
ekspanzionizam je uvek bio njegov najuoljiviji kvalitet.
Sa druge strane! postoje zemlje sa vladavinom normalnog oveka! koje se jee od
pomisli da bi takav sistem i njima mogao biti nametnut. 8lade ovakvih na'ija bez
odlaganja ine sve to je u delokrugu njihovih mogunosti i njihovih saznanja da bi
spreili njegovu ekspanziju. -ra#ani ovakvih drava bi sa olakanjem doekali! da neka
nagla promena eventualno zameni taj zloudan i nerazumljiv nain vladanja nekim
humanijim! shvatljivijim! sa kojim bi mirna koegzisten'ija bila mogua.
Takve drave stoga u tu svrhu preduzimaju razliite vrsta ak'ija! iji kvalitet zavisi od
mogunosti da se razume taj drugi realitet. Takve mere nailaze na rezonan'u unutar
zemlje i militarna snaga zemalja normalnog oveka limitira mogunosti patokratije za
vojne manevre. Slabljenje zemalja! koje bi moda mogle da se suprotstave patokratiji!
posebno koristei patokratsku svest kod nekih od njihovih devijantnih gra#ana! ponovo
postaje nain za opstanak patokratije.
5konomski 1aktori ine deo motiva'ije za ove ekspanzionistike tenden'ije! koji ne
treba zanemariti. &udui da su rukovodee 1unk'ije preuzeli pojedin'i prosene
inteligen'ije i sa patolokim karakternim 'rtama! patokratija postaje nesposobna da na
odgovarajui nain rukovodi bilo ime. Najee trpi svaka oblast! koja zahteva od osobe
da deluje nezavisno! ne gubei vreme u razmiljanju kako se treba ponaati. 4oljoprivreda
zavisi od promene klimatskih prilika kao i pojave epidemija i biljnih zaraza. )ine
sposobnosti poljoprivrednika su zbog toga kljune u ovoj oblasti! kao to je to bilo tokom
mnogo vekova. 4atokratija zbog toga neizbeno izaziva nedostatak hrane.
7e#utim mnoge zemlje sa sistemom normalnog oveka obiluju dovoljnim koliinama
industrijskih proizvoda i doivljavaju probleme sa svojim vikom hrane i privremenom
ekonomskom re'esijom! ak i ako njihovi gra#ani ni na koji nain nisu optereeni
prekomernim radom. "skuenje da se zavlada takvim zemljama i njihovim bogatstvom! taj
veiti imperijalistiki motiv! otuda postaje jo snaniji u patokratiji. Sakupljeno bogatstvo
porobljene na'ije se moe iskoriavati! gra#ani mogu biti naterani da tegobno rade za
beznaajnu naknadu. % tom trenutku se ni ne pomilja na injeni'u da e uvo#enje
patokratskog sistema u ove drave konano prouzrokovati sline neproduktivne usloveQ
najzad! patoloka devijantnost po de1ini'iji pokazuje nedostatak samo0poimanja u toj
oblasti. Na alost! ideja o pokoravanju bogatih zemalja tako#e podstie umove mnogih
siromanih! ne0patolokih gra#ana! koji pate pod patokratijom! ne razumejui zato! i koji
bi eleli da iskoriste tu priliku da prigrabe neto za sebe i najedu se njihove dobre hrane.
ao to je to bio sluaj tokom vekova! vojna snaga je primarni nain za postizanje
ovog 'ilja. .odue! tokom vekova! kad god bi istorija registrovala pojavu 1enomena
patokratije Anezavisno od ideoloke maskeB spe'i1ine mere uti'aja bi postajale vidljive?
neka vrsta spe'i1ine inteligen'ije u slubi me#unarodnih spletki! koja olakava osvajanje.
3vaj kvalitet je izveden iz gore opisanih linih karakteristika! koje inspiriu itav
1enomenQ on treba da predstavlja injeni'u za istoriare! da bi kroz istoriju identi1ikovali
ovaj 1enomen.
Svuda u svetu postoje ljudi sa spe'i1ino prijemivim devijantnim osobenostimaQ ak
i udaljena patokratija izaziva odgovor u njima! delujui na njihov oseaj <tamo je mesto
za ljude poput nas.Z Nekritini! 1rustrirani i odbaeni ljudi tako#e ive svuda i do njih se
moe doi prikladno razra#enom propagandom. &udunost na'ije umnogome zavisi od
toga koliko takvih ljudi ona sadri. (ahvaljujui svom spe'i1inom znanju i uverenju da
su normalni ljudi naivni! patokratija je sposobna da iskoristi svoje <anti0psihoterapeutskeZ
tehnike! i patoloki egoistina kao i uvek! da neprimetno nametne svoj devijantni svet
kon'epata drugima u drugim zemljama! inei ih tako podlonijim osvajanju i domina'iji.
Najee koriene metode ukljuuju upotrebu paralogistikih tehnika i konverzivne
tehnike Azamena subjekta i objektaB! kakve su projek'ija sopstvenih osobenosti i namera
na druge pojedin'e! drutvene grupe ili na'ije! paramoralistiko negodovanje i inverzno
blokiranje. 3va poslednja je omiljena patokratska metoda koriena u irokoj skali!
gurnuti umove prosenih ljudi u mrtvu zonu! jer ih to kao rezultat navodi da tragaju za
istinom u <zlatnoj srediniZ izme#u realnosti i njene suprotnosti. A3vo se u dananje vreme
veoma e1ektivno koristi pod okriljem <borbe protiv terorizmaZ! kompletno is1abrikovano
geslo koje koristi <opera'iju lanih zastavaZ da objedini ljude u <tabor za podrkuZ za
imperijalistiku agendu S/..4rim.ured.B
Treba da ukaemo da iako razliiti radovi iz psihopatologije sadre opise veine ovih
gotovo hipokritinih metoda! nedostaje sveobuhvatna rekapitula'ija! da ispuni uoenu
prazninu! i bolno je potrebna. oliko bi bolje bilo kada bi ljudi i vlade zemalja normalnog
oveka mogle da iskoriste prednosti koje prua takvo jedno delo i vladaju se kao iskusan
psiholog! uoavajui prigovore nagomilane protiv njih u vidu projek'ije i izvrnute tvrdnje!
iji karakter ukazuje na inverzno blokiranje. 7alo analitikog ulepavanja bi tada dalo
listu namera patokratske imperije. ATo je praktino uinjeno preko alternativnih sredstava
in1ormisanja! blogova i mnogo <obinihZ ljudi koji lako mogu da vide ta se deava. Na
alost! do danas nijedna vldajua partija u nekoj znaajnijoj zemlji sa moi da stane na put
patokratiji u S/. i ne razmilja o tome. 4rim.ured.B
(akon je postao merilo prava unutar zemalja sa sistemom normalnog oveka. Cesto
zaboravljamo koliko je u stvari nesavrena tvorevina ljudskog uma! koliko je on zavisan
od 1ormula'ija! baziranih na poda'ima! koje zakonodava' moe da razume. % pravnikoj
teoriji mi prihvatamo njegovu regulatornu prirodu kao datu i sledstveno tome smo
saglasni da njene aktivnosti u izvesnim sluajevima ne mogu da budu sasvim saglasne sa
ovekovom stvarnou. Shvatljivo je onda da zakon prua nedovoljnu podrku delovanju
protiv 1enomena! iji karakter lei izvan grani'a mate zakonodava'a. %pravo suprotno?
patokratija zna kako da iskoristi slabosti ovakvog legalistikog naina razmiljanja.
% svakom sluaju! unutranje delovanje i spoljna ekspanzija ovog makro0so'ijalnog
1enomena je bazirana na psiholokim injeni'ama. ao takva! nezavisno od toga kako su
te injeni'e de1ormisane u patolokim linostima! njene sposobnosti daleko nadilaze
zakonski sistem normalnog oveka. To patokratski sistem ini sistemom budunosti!
premda u obliju karikature.
3tuda! budunost normalnog oveka pripada sistemu koji je baziran na poveanom
razumevanju oveka u svim njegovim psiholokim varija'ijamaQ evolu'ija u tom prav'u
bi mogla! pored drugih stvari! da osigura veu otpornost na ekspanzionistike metode koje
ovaj makro0so'ijalni 1enomen koristi da bi dominirao svetom.

Patokratija uedena silo,
-eneza patokratije u bilo kojoj zemlji je u toj meri rasplinut pro'es da je teko tano
ukazati kada poinje. %koliko razmotrimo one istorijske primere koji bi u tom pogledu
mogli biti relevantni! najee emo moi da vidimo 1iguru autokratskog vladara ija je
mentalna osrednjost i in1antilna linost otvorila vrata ponerogenezi ovog 1enomena. .ok
god je zdrav razum zajedni'e dovoljno uti'ajan! njen instinkt za samoodranjem je u
stanju da rano nadvlada ovu ponerogenezu. Stvari postaju razliite kada ve postoji
aktivno jezgro ove bolesti i kada ona moe da zagospodari u vidu in1ek'ije ili uvo#enja
silom.
ad god na'ija iskusi <krizu sistemaZ ili hiperaktivnost ponerogenikog pro'esa
unutar sebe! ona postaje 'ilj patokratskog prodora! ija je svrha da tu zemlju osvoji kao
plen. Tada e postati lako da se iskoristi ova unutranja slabost i revolu'ionarni pokreti da
bi se nametnula uprava na osnovu limitirane upotrebe sile. %slovi kao to su veliki rat ili
privremena kriza zemlje mogu ponekad usloviti da se ona pokori sili susedne patokratske
drave Aprotiv svoje voljeB! iji sistem ranije nije pokazivao tako irok spektar moralnih
nedostataka. 4osle nasilnog uvo#enja ovakvog sistema smer patologiza'ije ivota postaje
drugaijiQ ovakva patokratija je manje stabilna! njena egzisten'ija zavisi od 1aktora
neprestane spoljne sile.
4rvo emo se pozabaviti situa'ijom! koja nastupa kasnije? brutalna sila mora prvo da
ugui otpor osvojene na'ijeQ ljudi koji poseduju vojno naoruanje ili liderske sposobnosti
moraju biti uklonjeni i svako ko apeluje na moralne vrednosti i pravne prin'ipe mora biti
uutkan. Novi prin'ipi se nikada ekspli'itno ne objavljuju. )judi moraju da naue novi!
nepisani zakon putem bolnih iskustava. %nakazujui uti'aj ovog devijantnog sveta
kon'epata zavrava posao! a zdrav razum zahteva oprez i istrajnost.
To je praeno potresom! koji je kako tragian tako i zastraujui. Neki ljudi iz svake
so'ijalne grupe! bilo zloupotrebljeni siromasi! aristokrate! zvanini'i! knjievni'i!
studenti! nauni'i! sveteni'i! ateisti! odjednom poinju da menjaju svoju linost i pogled
na svet. 4ristojni hriani i patriote jue! venavaju se sa novom ideologijom i ponaaju se
prezrivo prema bilo kome ko jo uvek prijanja uz stare vrednosti. Tek kasnije postaje
evidentno da taj taj pro'es! naoko nalik lavini! ima svoje prirodne limite. 8remenom! u
drutvu poinje raslojavanje bazirano na 1aktorima sasvim drugaijim od starih politikih
uverenja i drutvenih veza. 8e znamo razloge za ovo.
.irektnim kontaktom sa patokratijom drutvo istovremeno poinje da osea da je njen
pravi sadraj drugaiji od ideologija! koje su proglaavane ranije! dok je zemlja jo bila
nezavisna. 3vo odstupanje je traumatizirajui 1aktor! jer dovodi u pitanje vrednosti
prihvaenih uverenja. 7oraju proi godine pre nego to se um prilagodi novim
kon'eptima. ada oni me#u nama! koji su ovo iskusili! zatim putuju za (apadnu 5vropu!
ili pogotovo za Sjedinjene .rave! ljudi koji i dalje veruju u originalnu ideologiju! masku
prezentovanu od strane patokratije! nas tretiraju kao da smo budalasti.
4atokratija! uvedena silom! stie u zavrnu 1ormu! moemo ak rei da zri.
4osmatrajui ovo u krupnom planu ljudi nisu bili sposobni da razlikuju ranije 1aze od
njenog razvoja! kada su izoidni pojedin'i i karakteropate upravljale. 4otreba za
postojanjem ovih 1aza i njihov karakter treba da bude rekonstruisan u ovom delu na
osnovu istorijskih injeni'a.
% okolnostima nametnutog sistema patokratski materijal je ve dominantanQ on se
opaa kao neto suprotno od ovekove prirode! praktino lien maske ideologije! koja je
ak manje potrebna u porobljenoj zemlji! me#utim i dalje maskiran svojom
nerazumljivou za ljude! koji i dalje pokuavaju da razmiljaju u kategorijama
normalnog pogleda na svet.
7i smo prvo opazili da je stari sistem kategorija i saznanja bolno neadekvatan za
shvatanje realnosti koja nas je skrhala. Sutinske objektivne kategorije! koje su nam bile
potrebne da bismo opisali ono to smo posmatrali! nee biti stvorene bez dugogodinjeg
truda.
7e#utim! pojedin'i sa devijantnim karakteristikama! rasuti unutar drutva!
nepogreivo oseaju da je dolo vreme da se ostvare njihovi snovi! vreme da se iznudi
osveta nad tim <drugimaZ! koji su ih ranije odba'ivali i poniavali. Taj nasilan pro'es
1ormiranja patokratije traje jedva oko osam godina! trans1ormiui se istovremeno veoma
brzo u prikrivenu 1azu.
Funk'ije sistema! psiholoki mehanizmi i misteriozne uzrone veze u zemlji! kojoj je
kvazi0politika struktura nametnuta! je u biti analogna onoj od koje je 1enomen potekao.
Sistem se iri na dole! dok ne dosegne svako selo i svaku ljudsku jedinku. onkretni
sadraji i unutranji pro'esi ovog 1enomena tako#e ne mani1estuju nikakve sutinske
razlike! nezavisno da li ih posmatramo u glavnom gradu ili u nekom udaljenom malom
selu. %koliko je itav organizam bolestan! dijagnostiki bioptiki uzorak se moe sakupiti
bilo gde! pa i tamo gde se to moe najbre izvesti. 3ni koji ive u zemljama normalnog
oveka! pokuavajui da shvate ovaj drugi sistem putem imagina'ije ili probijajui zidove
remlja! gde se pretpostavlja da su skrivene namere najviih autoriteta! ne shvataju da je
to veoma tegoban metod da se uini neto! to se moe izvesti mnogo delotvornije. .a
bismo sagledali sutinu 1enomena! moemo se smestiti u mali grad! gde je mnogo lake
zaviriti iza kulisa i analizirati sutinu ovakvog sistema.
7e#utim! postoje neke stalne razlike izme#u patokratskog sistema u zemlji! koja ga je
proizvela! i zemlje u koju je on uveden silom. Sistem e uvek udarati na zajedni'u! koja je
preuzeta! kao na neto strano! povezano sa drugom zemljom. "storijska tradi'ija i kultura
zajedni'e sadre vezu uz ona stremljenja koja su usmerena ka strukturama normalnog
oveka. 4osebno najzreliji kulturni sistemi se pokazuju u najveoj meri otporni na
destruktivne aktivnosti sistema. 4okorena na'ija nalazi podrku i inspira'iju za svoj
psiholoki i moralni otpor u svojim sopstvenim kulturnim! religioznim i moralnim
tradi'ijama. 3ve vrednosti! razvijene tokom vekova! ne mogu lako da budu razorene ili
preuzete od strane patokratijeQ naprotiv! one poinju sa intenzivnijim ivotom u novom
drutvu. 3ve vrednosti se progresivno osloba#aju patokratske ludosti i postaju realnije u
svom venom znaenju. %koliko je to neophodno! kultura zemlje se neguje u privatnim
domovima ili zavereniki iriQ u svakom sluaju ona opstaje i razvija se! stvarajui
vrednosti koje ne bi mogle nastati tokom srenijih vremena.
ao rezultat! ovakva drutvena opozi'ija postaje istrajnija! ak e1ikasnija u primeni
svojih vetina. "spostavlja se da su oni! koji veruju da mogu da nametnu ovakav sistem! u
uverenju da e on 1uk'ionisati na patokratskom autonomnom mehanizmu! previe
optimistini. Nametnuta patokratija uvek ostaje strani sistem sa posledi'om da e! ukoliko
padne u zemlji svog ro#enja! njen opstanak u osvojenoj zemlji biti pitanje nedelja.

Ve)taki izazana patokratija i psi.olo)ki rat
%koliko nukleus ovog makroso'ijalno patolokog 1enomena ve postoji negde u
svetu! stalno sakrivajui svoju pravu prirodu iza ideoloke maske nekog politikog
sistema! on isijava zraenje u druge na'ije preko kodiranih vesti! teko razumljivih
normalnim ljudima! ali lako itljivih psihopatskim pojedin'ima. <To je mesto za nas! mi
sada imamo domovinu u kojoj se nai snovi o vladanju tim <drugimaZ mogu ostvariti.
Najzad moemo iveti u sigurnosti i prosperitetu.Z *to je moniji nukleus i patokratska
drava! to je iri domaaj njegovog induktivnog zova sirene koji uju osobe! ija je
priroda saobrazno devijantna! kao da su super prijemnik! podeen na istu talasnu duinu.
Na alost! ono to se danas koristi su radio transmiteri sa stotinama kilovata i lojalni tajni
agenti patokratske mree na naoj planeti.
&ilo direktno ili indirektno! tj. posredstvom devijantnih <agenataZ! ovaj zov
patokratije! jednom na odgovarajui nain dekodiran! stie do daleko ireg sloja ljudi!
ukljuujui kako pojedin'e sa razliitim psiholokim devija'ijama! tako i one koji su
1rustrirani! kojima je oduzeta mogunost da steknu obrazovanje i iskoriste svoje talente!
psihiki ili moralno povre#eni ili jednostavno primitivni. *irina odziva na ovaj zov moe
varirati u propor'iji! ali nikada nee reprezentovati veinu. &ez obzira na to! domai
opinio'i nikada ne raunaju sa injeni'om da nisu u stanju da odueve veinu. A%oljivo
u svakoj zemlji. % dananje vreme. ada je S/. na putu da stekne punokrvnu patokratiju
koja je izvor kontamina'ije! opinio'i za devijantu realnost promoviu ;ameriki stilZ!
ekonomiju i kulturu i smatraju se uvarima /merike. 7nogi ljudi ne shvataju da je prvi
korak koji je /merika uinila na putu ka globalnoj patokratiji njena namera da postane
deo ekonomskog sistema 1ormulisanog u /meri'i. Skoranji primer o tome kako neka
zemlja odbija taj manevar! protivljenje Fran'uske konstitu'iji 5vrope! dokument 1okusiran
na neo0liberalnu trans1orma'iju evropske ekonomije prema amerikom modelu.
4rim.uredB
Stepen otpora ovim aktivnostima kod razliitih na'ija zavisi od mnogo 1aktora! kao
to je blagostanje i njegova pravedna raspodela! obrazovni nivo na'ije Apogotovo kod
siromanijih slojevaB! srazmeran broj pojedina'a! koji su primitivni ili imaju razliite
devija'ije! i trenutna 1aza histeriodalnog 'iklusa. Neke na'ije su razvile imunitet kao
rezultat direktnijeg kontakta sa ovim 1enomenom! neto o emu emo razgovarati u
sledeem poglavlju.
% zemljama! koje su tek izale iz primitivnih okolnosti sa malim politikim
iskustvom! na odgovarajui nain razvijena revolu'ionarna doktrina stie do autonomnog
supstrata zajedni'e i nalazi ljude koji je prihvataju kao idejnu realnost. To se tako#e javlja
u na'ijama! u kojima veoma egoistina vladajua klasa brani svoju pozi'iju sredstvima
naivno moralizatorskih doktrina! gde je nepravda iroko rasprostranjena! ili u kojima
pojaavanje histerije gui delovanje zdravog razuma. )judi! naviknuti na revolu'ionarne
parole ne razmiljaju pomnije! da bi se uverili da li je onaj ko izlae tu teoriju pravi
pristali'a! a ne samo neko ko nosi masku ideologije! da bi prikrio druge motive! izvedene
iz njegove devijantne prirode.
%z te opinio'e moemo nai i drugu vrstu propovednika revolu'ionarnih ideja! onu
iji je status prevashodno vezan za nova' koji dobija za svoje aktivnosti. "pak! nepodesno
je da ova karakteriza'ija ukljui ljude! koji se mogu opisati kao psihiki normalni na
osnovu gore opisanih kriterijuma. Njihova indi1erentnost prema ljudskoj patnji!
uzrokovanoj njihovim aktivnostima! moe biti uslovljena nedosta'ima u njihovom
opaanju so'ijalnih veza ili kapa'itetu da predvide posledi'e svojih aktivnosti.
% ponorogenikom pro'esu moralni i intelektualni nedosta'i i patokratski 1aktori se
prese'aju u vremensko0prostornoj uzronoj mrei! izazivajui na'ionalnu i individualnu
patnju.
Trokovi svakog rata! vo#enog psiholokim sredstvima! iznose samo deo onog koji se
vodi klasinim orujem! ali ipak postoje! posebno ako se on istovremeno sprovodi u vie
zemalja irom sveta.
)judi! koji deluju u interesu patokratije! mogu razvijati svoje aktivnosti paralelno! pod
stegom iste ideologije! ili ak uz pomo kontradiktorne ideologije! borei se protiv one
tradi'ionalne. % potonjem sluaju aktivnosti moraju da obavljaju pojedin'i! iji je
odgovor na zov patokratije dovoljno vatren da predupredi auto0sugestivne aktivnosti
druge ideologije koju oni koriste iz slabosti kao vezu sa svojom stvarnom nadom za moi.
ad god drutvo pokazuje ozbiljne so'ijalne probleme! bie i nekih grupa osetljivih
ljudi! koji tee da poboljaju so'ijalnu situa'iju putem energinih re1ormi! da bi uklonili
uzroke drutvenih tenzija. .rugi smatraju svojom dunou da prouzrokuju moralnu
obnovu drutva. %klanjanje so'ijalne nepravde i rekonstruk'ija morala i 'ivilizovanosti
zemlje moe patokratiji oduzeti svaku ansu da preuzme vlast. 3vakvi re1ormatori i
moralisti moraju zbog toga dosledno biti osujeeni sredstvima liberalnih i konzervativnih
pozi'ija i odgovarajuim sugestivnim parolama i para0moralnouQ ako je neophodno!
najboljim sredstvom me#u njima! da budu ubijeni.
Tokom psiholoke ratne strategije treba relativno rano doneti odluku koja bi
ideologija bila naje1ikasnija u pojedinoj zemlji! zbog njene prilagodljivosti na pomenute
tradi'ije zemlje. Napokon! adekvatno primenjena ideologija mora odigrati ulogu
trojanskog konja! uvodei patokratiju u zemlju. Te razliite ideologije su tada stupnjevito
prilago#ene sopstvenom originalnom master0planu. onano! maska se skida.
% pravo vreme lokalni partizani su organizovani i naoruani! sa regrutima
sakupljenim iz razoaranih slojevaQ vo#stvo je obezbe#eno u vidu obuenih o1i'ira!
upuenih u tajnu ideju kao i operativnu ideju! skovanu za propagandu u datoj zemlji. Tada
se mora pruiti podrka tako da grupe pristali'a propagirane ideje mogu da izvedu udar!
posle ega e biti instalirana vlada gvozdene pesni'e. 9ednom! kada je to obavljeno!
diverzantske partizanske aktivnosti moraju biti spreene! tako da novi autoriteti mogu da
uberu plodove! uvodei me#unarodni mir. Svaka bitanga! koja ne moe ili nee da prihvati
nova nare#enja! je <ljubazno pozvana pred svog nekadanjeg vo#u i pu'a joj se u
potiljak. 3vo je nova realnost.
Tako se ra#a novi sistem vladavine. 7rea patolokih ponerogeninih 1aktora je ve
aktivna! kao nadahnjujua uloga za sutinskog psihopatu. "pak! to jo ne ini potpunu
sliku patokratije. 7nogi lokalni lideri i pristali'e istrajavaju u svojim originalnim
uverenjima! koja ih! mada radikalna! navode da slue dobru za mnogo vei pro'enat
nekada odbaenih ljudi! nego to je to nekoliko pro'enata patokrata! i interesima stvaranja
svetske imperije.
)okalni lideri nastavljaju da razmiljaju u okvirima drutvene revolu'ije! pozivajui
se na politike 'iljeve u koje istinski veruju. 3ni zahtevaju da im <prijateljska silaZ prui
ne samo obeanu pomo! ve i izvesnu meru autonomije! koju smatraju presudnom. 3ni
nisu dovoljno upoznati sa <mi0i0oniZ dihotomijom. % isto vreme njima je naloeno i
nare#eno da se pokore diktatu nerazumljivih izaslanika! ije namere i 'iljeve je teko
shvatiti. Tako rastu 1rustra'ija i sumnja! njihova priroda je ideoloka! na'ionalistika i
praktina.
on1likt progresivno raste! pogotovo kada iroki drutveni krugovi ponu da
sumnjaju da li ti ljudi! koji navodno deluju u ime neke velike ideologije! zaista veruju u
nju. (ahvaljujui iskustvu i kontaktu sa patokratskom na'ijom otprilike podjednako irok
spektar istovremeno poveava svoje praktino znanje o realnosti i nainu! na koji se
upravlja sistemom. %koliko polu0kolonije na ovaj nain dostignu vei stepen nezavisnosti
ili ak odlue da se odmetnu! to znanja moe dopreti do svesti ljudi u zemljama
normalnog oveka. 3vo moe predstavljati ozbiljno osujeenje za patokratiju.
Stalno rastua kontrola je zbog toga neophodna! dok se ne ostvari puna patokratija.
3ni lideri! za koje patokratija smatra da se e1ikasno mogu zameniti! mogu biti eliminisani!
ukoliko ne pokau dovoljan stepen odanosti. -eopolitiki uslovi su u prin'ipu presudni u
ovom pogledu. To objanjava zato je za ovakve lidere lake da opstanu na nekom
izolovanom ostrvu nego na grani'ama drave. %koliko ovi lideri uspeju da podre vei
stepen autonomije! preutkujui svoju sumnju! mogli bi biti u stanju da iskoriste svoj
geopolitiki poloaj! ako im uslovi idu na ruku.
Tokom ove 1aze krize poverenja razborita politika zemalja normalnog oveka je
mogla da preokrene situa'iju u korist strukture koja bi bila revolu'ionarna i leviarska! ali
ne patokratska. "pak! nije u pitanju samo nedostatak brigeQ drugi primarni razlog je
nedostatak objektivnog znanja o 1enomenu! neto to bi takvu politiku uinilo moguom.
5mo'ionalni 1aktori! povezani sa moralnim interpreta'ijama patolokog 1enomena esto
igraju suvie veliku ulogu u pro'esu politikog donoenju odluka.
Nijedna potpuna patokratija ne moe da se razvije pre drugog pua i uklanjanja
privremenih! nedovoljno lojalnih lidera. To je kopija razraunavanja sa pravim
sledbeni'ima ideologije u okviru geneze izvorne patokratije! koja se tada moe razvijati!
kako preko odgovarajuih! nametnutih lidera! tako i putem aktivnosti autonomnog
ponorogeninog mehanizma ovog 1enomena.
4osle poetnog perioda upravljanja! brutalnog! krvavog i psiholoki naivnog! takva
patokratija odmah zapoinje svoju trans1orma'iju u prikrivenu 1azu! koja je ve opisana u
diskusiji o genezi 1enomena i patokratiji uvedenoj silom. Tokom tog perioda ni
najumenija spoljna politika ne moe potkopati egzisten'iju ovakvog sistema. 4eriod
slabosti e ipak nastupiti? kada se bude 1ormirala snana mrea zajedni'e normalnih ljudi.
-ornji kratak opis patokratije uvedene zarazom ukazuje na to da ovaj pro'es ponavlja
sve 1aze nezavisne ponerogeneze! zgusnut u vremenu i u pogledu sadraja. "spod
vladavine njenih nekompetentnih vo#a moemo tako#e razabrati hiperaktivnost izoidnih
pojedina'a! hipnotisanih vizijom svoje sopstvene vladavine! zasnovane na preziru prema
ljudskoj prirodi! pogotovo ukoliko su u datoj zemlji brojni. 3ni ne razumeju da patokratija
nikada nee ostvariti njihove snoveQ ona e ih radije gurnuti u senku! poto pojedin'i! koje
smo ve upoznali! postanu lideri.
4atokratija generisana na ovaj nain e se mnogo snanije utisnuti u porobljenu
zemlju od patokratije uvedene silom. "stovremeno! ona odrava izvesne karakteristike
svog divergentnog sadraja! ponekad shvaenog kao <ideolokogZ! iako je u stvari izveden
iz razliitih etnolokih supstrata! na koje je nakalamljena sadni'a. %koliko uslovi! kao to
je velika brojnost na'ije! iroko prostorno protezanje ili geogra1ska izolovanost! doputaju
nezavisnost od primarne patokratske na'ije! mnogi 1aktori i zajedni'a normalnih ljudi e
nai neki put da utiu na sistem upravljanja! koristei prilike koje prua prikrivena 1aza. %
sluaju povoljnih uslova i umene asisten'ije spolja ovo moe voditi do progresivne
depatologiza'ije sistema.

Op)ta raz,atranja
8rata ka razumevanja pravih sadraja ovog 1enomena i njegove unutranje uzronosti
moe biti otvoren samo putem prevazilaenja prirodnih odbojnosti i emo'ija i tenden'ija
ka moralizatorskim interpreta'ijama! praen sakupljenim poda'ima koji su razra#eni u
tekom! svakodnevnom klinikom radu i kasnijim uoptavanjima u obliku teoretske
ponerologije. Takvo razumevanje! naravno! ukljuuje i one koji bi kreirali ovakav
nehumani sistem.
4roblem bioloke determinisanosti ponaanja devijantnih pojedina'a je opisan u svim
svojim izrazima! pokazujui prvenstveno kako je njihov kapa'itet za moralne sudove i
njihovo polje izbora na'ina ponaanja uzano! daleko ispod nivoa dostupnog normalnoj
osobi. 4ristup baziran na razumevanju! ak i svog neprijatelja! je najtei za nas! ljude.
7oralno neodobravanje dokazuje da predstavlja prepreku na putu ka leenju sveta od ove
bolesti.
4osledi'a karaktera 1enomena opisanog u ovom poglavlju je da nijedan pokuaj da se
razume njegova priroda ili da se istrae njegove unutranje veze i dijahrone trans1orma'ije
ne bi bio mogu ukoliko bismo raspolagali samo prirodnim jezikom psiholokih!
so'ijalnih i moralnih kon'epata! koji koristi so'ioloka nauka ak i u njihovom delimino
usavrenom obliku. Tako#e bi bilo nemogue predvideti do'nije 1aze u razvoju ovog
1enomena ili opaziti vreme njegove slabosti ili slabe take da bi se preduzela kontra0
ak'ija.
(bog toga je nagoveteno! da je usavravanje odgovarajueg i dovoljno razumljivog
jezika od sutinske vanosti. 3no zahteva vie vremena i truda nego istraivanje samog
1enomena. (bog toga je postalo neophodno dosa#ivati itao'u predstavljajui taj
kon'eptualni jezik! na nain kako tedljiv! tako i adekvatan! tako da on postane razumljiv
itao'ima! koji nisu trenirani u toj oblasti psihopatologije.
Svako ko hoe da popravi televizor umesto da kvar uini jo gorim! mora se prvo
upoznati sa elektronikom! koja tako#e stoji izvan naeg prirodnog kon'eptualnog jezika.
"pak! odmah posle uenja da razume taj makroso'ijalni 1enomen u korespondirajuem
re1erentnom sistemu naunik stoji za trenutak u udu kao pred otvorenom
Tutankamonovom grobni'om pre nego to bude u stanju da shvati dejstvujui zakon ovog
1enomena sve bre i sa sve veom vetinom! dopunjavajui odmah zatim to razumevanje
ogromnim nizovima is'rpnih podataka.
4rvi zakljuak koji mu se namee brzo po susretu sa <pro1esoromZ! predstavljenim na
poetku ove knjige! je da je razvoj 1enomena prirodno ogranien u smislu uea
prijemivih pojedina'a unutar date zajedni'e. 4oetna pro'ena od otprilike WE
prijemivih pojedina'a se pokazuje realistinomQ postepeno sakupljeni! obimni statistiki
poda'i! objedinjeni kasnije nisu bili u stanju da je opovrgnu. Ta vrednost varira od zemlje
do zemlje u amplitudi od otprilike jednog pro'enta gore ili dole. vantitativno govorei
taj broj je ralanjen na >!WE sutinskih psihopata t.j. otprilike FPF> od tih WE. % svakom
sluaju ova anomalija igra nepropor'ionalno vanu ulogu u pore#enju sa brojnim
vrednostima pri rasprostranjenosti 1enomena kao 'eline i njegovim idejnim i iskustvenim
kvalitetom.
.ruge vrste psihopatije! poznate kao astenik! izoidnost! anankastik! histerija itd.
svakako igraju manje znaajnu ulogu! iako su u zbiru daleko brojnije. 6elativno primitivni
pojedin'i postaju simpatizeri! podsti'ani svojom udnjom za ivotom! ali su njihove
aktivnosti ograniene na sti'anje sopstvene koristi. od ne0semitskih naroda izoidnost je
nekako puno zastupljenija nego sutinske psihopatijeQ iako veoma aktivni u ranim 1azama
geneze ovog 1enomena! oni izneveravaju privlanu mo patokratije! kao i ra'ionalnu
distan'u od delotvornog miljenja. Tako bivaju rastrzani izme#u patokratije i zajedni'e
normalnih ljudi.
% osobe! koje u manjoj meri jasno naginju patokratiji! spadaju i one koji su sklone
odre#enim stanjima izazvanim izvesnim materijama kao to su eter! karbon monoksid i
moda nekim endo toksinima! pod uslovom da je do toga dolo u detinjstvu.
7e#u pojedin'ima! koji pokazuju druge indika'ije oteenja tkiva mozga! samo dva
opisana tipa poseduju sklonost ka patokratiji! koja se moe meriti! naime 1rontalni i
paranoidalni karakteropati. % sluaju 1rontalne karakteropatije to je u prin'ipu rezultat
nesposobnosti za samo0kritinu re1leksiju i nesposobnost da se napusti orsokak u koji je
ovek ne razmiljajui zalutao. 4aranoidni pojedin'i unutar ovakvog sistema oekuju
nekritinu podrku. "pak u prin'ipu nosio'i razliitih vrsta oteenja modane kore jasno
naginju ka zajedni'i normalnih ljudi i kao rezultat svojih psiholokih problema pate pod
patokratijom ak i vie nego zdravi ljudi.
Tako#e se ispostavilo da nosio'i nekih 1iziolokih anomalija poznatih
1izioterapeutima i ponekad psiholozima a koja su nasledne po prirodi! mani1estuju
podvojene tenje! karakteristine za izoidnost. Na slian nain ljudi! koji na alost nose
teret predstojee prerane smrti izazvane rakom i kratkog ivota! esto pokazuju
karakteristinu i ira'ionalnu prijemivost za patokratiju. 4oslednja razmatranja su bila
odluujua da se kod tog 1enomena saglasim sa ovim nazivom! koji mi je na poetku
izgledao semantiki suvie neodre#en. Cini se da je smanjeni otpor pojedin'a na
delovanje patokratije i njegova prijemivost na ovaj 1enomen holistiki odgovor
organizma te osobe! ne samo njene psiholoke maske.
3tprilike WE popula'ije ini aktivnu strukturu nove vladavine! koja nosi svoju
sopstvenu osobenu svest o svojim sopstvenim 'iljevima. .va puta toliko ljudi ine drugu
grupu? oni koji su uspeli da izopae svoju linost da bi uspeno odgovorili zahtevima nove
realnosti. 3vo vodi do stanovita koje se ve moe interpretirati u okviru kategorija
prirodnog psiholokog pogleda na svet! naime greke koje pravimo su mnogo manje.
Naravno! nije mogue povui tanu grani'u izme#u ove dve grupeQ ovde predoena
razdvojenost je u biti samo deskriptivna.
3va druga grupa se sastoji od pojedina'a koji su u proseku slabiji! u veoj meri
bolesni i manje vitalni. %estalost poznatih mentalnih oboljenja u ovoj grupi je dva puta
vea od na'ionalnog proseka. Tako moemo pretpostaviti da geneza njihovog pokornog
stava prema reimu! njihova velika podlonost patolokim e1ektima i lakomislen
oportunizam obuhvata razliite relativno nepoznate anomalije. 7oemo uoiti ne samo
1izioloke anomalije ve tako#e i gore opisane vrste na najniem intenzitetu sa izuzetkom
sutinske psihopatije.
-rupa od prvih WE ini novo plemstvoQ grupa od FIE postepeno gradi novu
buroaziju ija je ekonomska situa'ija najpovoljnija. 4rilago#avanje novim okolnostima!
ne bez kon1likta sa saveu! trans1ormie drugu grupu u prevarante i istovremeno u
posrednike izme#u opozi'ione zajedni'e i aktivne poneroloke grupe! sa kojom mogu
razgovarati adekvatnim jezikom. 3ni igraju tako vanu ulogu unutar sistema da ih obe
strane moraju uzeti u obzir. &udui da su njihov tehniki kapa'itet i vetine bolje nego
kod aktivne! oni zauzimaju razliite rukovodee poloaje. Normalni ljudi ih vide kao
osobe kojima mogu prii a da pri tome u prin'ipu ne budu izloeni patolokoj arogan'iji.
Tako samo oko FTE popula'ije zemlje uiva privilegije novog sistema vladeQ ali
razmatrajui drutveni sloj! koji smo nazvali buroazijom! moemo biti sumnjiavi prema
iskrenosti njihovih naelnih stavova. To je situa'ija u domovini autora. 3va propor'ija
moe varirati u drugim zemljama! od FKE u 7a#erskoj do IFE u &ugarskoj! ali je uvek
re o relativno malobrojnoj manjini.
8elika veina stanovnitva 1ormira zajedni'u normalnih ljudi! postepeno gradei
ne1ormalnu mreu komunika'ije. Treba da se zapitamo zato ti ljudi odbijaju prednosti
kon1ormistikog blagostanja i svesno daju prednost opozi'ionpj ulozi? siromatvo!
uznemiravanje! uskraivanje sloboda. *ta ih motivie+ .a li je to jednostavno neka vrsta
romantizma! reprezentovana vezama sa tradi'ijom i religijom+ 3pet! toliko mnogo ljudi sa
religijskim obrazovanjem zamenjuje veoma brzo svoj pogled patokratskim. Sledee
poglavlje je usmereno ka ovom pitanju.
(a trenutak emo se ograniiti na izjavu da e osoba sa normalnom ljudskim
instinktima! dobrom bazinom inteligen'ijom i punim sposobnostima za kritiko
razmiljanje teko prihvatiti ovakav kompromisQ to e razoriti njenu linost i proizvesti
neurozu. "stovremeno ovakav sistem je lako odvaja i odeljuje od njene sopstvene prirode
bez obzira na njeno sporadino oklevanje. Nikakav metod propagande ne moe promeniti
prirodu ovog makro0so'ijalnog 1enomena! niti prirodu normalnog ljudskog bia. 3ni
ostaju strani jedno drugom.
-ore opisana podela na tri skupine ne treba da bude identi1ikovana sa lanstvom neke
partije! koja je zvanino ideoloka a u sutini patokratska. 3vakav sistem ukljuuje mnoge
normalne ljude koji su primorani da se pridrue ovakvoj partiji pod raznim okolnostima i
koji moraju da se pretvaraju to bolje mogu da predstavljaju razumnije pristali'e te partije.
4osle godinu ili dve slepog izvravanja instruk'ija oni poinju da bivaju nezavisni i da
ponovo uspostavljaju snanije veze sa zajedni'om. Nekadanji prijatelji poinju da
shvataju sr dvostruke igre. Takva je situa'ija u kojoj se nalazi veliki broj pristali'a
nekadanje ideologije! koja sada ima izmenjenu 1unk'iju. 3ni su tako#e i prvi koji poinju
da protestuju da novi sistem ne ispunjava istinski njihova stara politika uverenja.
7oramo se podsetiti da ljudi od poverenja! ija se lojalnost patokratiji unapred
pretpostavlja na osnovu njihove psiholoke strukture! ne moraju da pripadaju partijiQ oni
stoje iznad nje.
4oto je obrazovana tipina patokratska struktura! stanovnitvo je e1ektivno
razjedinjeno : polarizovano : u skladu sa potpuno drugaijim prin'ipima nego to bi to
mogao da zamisli neko ko sliku o ovom 1enomenu stie spolja i na nain! ija je priroda
potpuno neshvatljiva za nekoga ko nema osnovni odgovarajui trening. 7e#utim!
intuitivni oseaj za ove uzroke postepeno raste me#u veinom popula'ije u zemlji
obuzetoj ovom boleu. 3soba koja je odrasla u sistemu normalnog oveka je od
detinjstva naviknuta da u prednjem planu vidi ekonomske i ideoloke probleme! najee
kao posledi'u so'ijalne nepravde. 3vakvi kon'epti su se pokazali iluzornim i nee1ikasnim
na najtraginiji nain? ovaj makro0so'ijalni 1enomen ima svoje sopstvene karakteristike i
zakonitosti koji se mogu prouavati i shvatiti samo u okviru odgovarajuih kategorija.
7e#utim! naputajui stari prirodni metod razumevanja i istraujui unutranju
uzronost 1enomena! zadivljeni smo iznena#ujuom tanou kojom se on otkriva ispitan
svojim sopstvenim zakonitostima. S obzirom na pojedin'e! uvek je re o irem spektru
individualizma i uti'ajima okoline. % statistikim analizama ovi varijabilni 1aktori nestaju
i na povrinu izbijaju sutinske konstantne odlike. Gelina tako postaje jasna baza za
uzronu determinisanost. To objanjava relativnu lakou kojom se sa prouavanja
uzronosti prelazi na predvi#anja buduih promena u okviru 1enomena. Tokom vremena
se tanost prikupljenih znanja potvr#uje ostvarenjem ovih predvi#anja.
6azmotrimo sada pojedinane sluajeve. Na primer? sreemo dvoje ljudi ije nas
ponaanje navodi na sumnju da je re o psihopatama! ali njihovi stavovi prema
patokratskom sistemu su sasvim drugaiji! stav prvog je a1irmativan! drugog bolno
kritian. "straivanje na osnovu provere oteenja modane kore e potvrditi takvu
patologiju kod prve osobe! ali ne i kod druge. % drugom sluaju je re o ponaanju koje
veoma podsea na psihopatsko! ali podloga je drugaija.
%koliko je nosila' sutinski psihopatskog gena pre rata bio pripadnik ekstremno
antikomunistike partije! on e biti tretiran kao <ideoloki neprijateljZ tokom perioda
1ormiranja patokratije. 7e#utim! uskoro e pronai modus vivendi sa novim
rukovodstvom i uivati izvestan stepen toleran'ije. Trenutak kada e se preobratiti u
pristali'u nove <ideologijeZ i nai put natrag do vladajue partije je samo pitanje vremena
i okolnosti.
%koliko se u porodi'i predanog patokrate zane sin koji ne poseduje odgovarajue
gene! zahvaljujui srenom genetskom sti'aju okolnosti Aili ukoliko je nasledio gene
bioloko0psiholoki normalnog partneraB! takav sin e rasti u odgovarajuoj omladinskoj
organiza'iji! odanoj patokratskoj partiji. 7e#utim! poto dostigne punoletstvo! poee da
naginje zajedni'i normalnih ljudi. 3pozi'ija! taj svet koji osea i misli normalno! postaje
mu sve bliiQ tamo on pronalazi sebe i sistem vrednosti : nepoznat : a opet tako blizak.
Najzad izme#u njega i njegove porodi'e! partije! okruenja dolazi do kon1likta koji se
moe ispoljiti na vie ili manje dramatian nain. To poinje kritikim stavovima i
pisanjem naivnih apela sa zahtevom za promenama u partiji u smeru zdravog razuma!
naravno. Takvi ljudi najzad zapoinju bitku na strani zajedni'e! podnosei rtve i trpei
patnju. .rugi odluuju da napuste domovinu i odlaze u strane zemlje! usamljeni me#u
ljudima koji ne mogu razumeti niti njih! niti probleme uz koje su odrasli.
S obzirom na 1enomen u 'elini mogu se predvideti njegove karakteristike i pro'esi
promene i pro'eniti vreme kada e nastupiti. Nezavisno od njegove geneze nijedna
patokratska aktivnost u zemlji u kojoj deluje ovaj 1enomen ne moe prei pomenute
grani'e postavljene biolokim 1aktorima.
Fenomen e se razvijati u skladu sa obras'ima koje smo upravo opisali! nagrizajui
sve dublje drutveno tkivo zemlje. 9ednopartijski sistem! kao rezultat ovog razvoja! e se
podvojiti od samog poetka? jedno krilo je dosledno patokratsko i stie nadimak
<doktrinarnoZ! <tvrdoZ! <betonZ i slino. .rugo se smatra liberalnijim i u stvari u njemu
odjek originalne ideologije najdue traje. 4redstavni'i tog drugog krila pokuavaju
onoliko snano koliko im to njihova ograniena snaga doputa da usmere tu neobinu
realnost u smeru prihvatljivijim za ljudski razum i ne gube u potpunosti dodir sa vezama
unutar zajedni'e. 4rva unutranja kriza nastupa otprilike deset godina nakon to je sistem
nastaoQ kao rezultat! zajedni'a normalnih ljudi dobija neto vie slobode. Tokom tog
perioda ak'ija spolja moe raunati na saradnju sa snagama iznutra.
4atokratija izaziva koroziju itavog drutvenog organizma! troei njene vetine i
snage.
.elovanje liberalnijeg krila partije i njihov oivljujui uti'aj na itavo drutvo
postepeno opada. Tipine patokrate u potpuno razorenoj strukturi na'ije preuzimaju sve
rukovodee pozi'ije. Takvo stanje mora biti kratkorono! budui nijedna ideologije ne
moe da ga oivi. 7e#utim! dolazi vreme kada elja mase obinih ljudi da ponovo ive
kao normalna ljudska bia raste i kada joj se sistem vie ne moe odupreti. Nee doi do
velike kontra revolu'ijeQ umesto toga e uslediti manje ili vie estok pro'es regenera'ije.
4atokratija ak u jo manjoj meri predstavlja drutveno0ekonomski sistem nego
drutvenu strukturu ili politiki sistem. To je makro0so'ijalni kuni pro'es koji obuhvata
itavu na'iju i razvija se u smeru sebi svojstvenih pato0dinamikih karakteristika.
Fenomen se menja suvie brzo da bismo mogli da ga pojmimo u stabilnim kategorijama
ne iskljuujui evolu'ione pro'ese kojima je drutveni sistem izloen. &ilo koji nain
razumevanja koji mu pripisuje stalne karakteristike ini da izgubimo uvid u njegov pravi
sadraj. .inamika trans1orma'ije tokom vremena je deo prirode 1enomenaQ mi ni na koji
nain ne moemo da dosegnemo razumevanje izvan njegovih sopstvenih karakteristika.
.ok god za razumevanje ovog patolokog 1enomena koristimo metod koji se bavi
odre#enim politikim doktrinama! iji je sadraj drugaiji od prave prirode 1enomena!
neemo biti u stanju da identi1ikujemo njegove uzroke i karakteristike. "deologija e moi
da sakrije njegove sutinske odlike od uma naunika! politiara i obinih ljudi. 4od takvim
okolnostima mi nikada neemo razraditi delotvorne metode koje mogu obuzdati patoloku
samo0reproduk'iju ovog 1enomena ili njegove ekspanzionistike spoljne uti'aje. "gnota
nulla 'uratio morbi;
7e#utim! kada jednom razumemo etioloke 1aktore neke bolesti i njena dejstva! kao i
pato0dinamiku njenih promena! uvideemo da potraga za lekovitim metodama u prin'ipu
postaje mnogo laka. Neto slino se moe primeniti i na makro0so'ijalni 1enomen o
kome smo u ovom poglavlju diskutovali.


VI NOR-A%NI %&UDI POD PA#OKRA#!KO- V%A01U
ao to je napred pomenuto! psiholoka anomalija! koja se karakterie kao sutinska
psihopatija! inspirie sveobuhvatan 1enomen u visoko razvijenoj patokratiji i moe se
preko bioloke analogije uporediti sa dobro poznatim 1enomenom pod nazivom
daltonizam! slepilom za boje odnosno deliminim slepilom! nerazlikovanjem 'rvene i
zelene. % svrhu intelektualne vebe hajde da zamislimo da su daltonisti uspeli da do#u na
vlast u nekoj zemlji i zabranili stanovni'ima razlikovanje te dve boje! eliminiui razliku
izme#u zelenog AnezrelogB i zrelog paradajiza. 4osebne biljne komisije! naoruane
pitoljima i pali'ama! bi patrolirale kroz tu oblast da se uvere da gra#ani ne biraju samo
zrele paradajize za branje! to bi bio znak da razlikuju 'rveno i zeleno. 3vi inspektori!
naravno! sami ne bi mogli da budu potpuno slepi za boje Au suprotnom ne bi mogli da
obavljaju ovu ekstremno vanu 1unk'ijuB! ne bi patili od deliminog slepila za ove boje.
7e#utim! morali bi da pripadaju klanu ljudi koji postanu nervozni im zapone bilo kakav
razgovor o bojama.
4ored takvih zvaninika oko sebe ljudi bi ak dobrovoljno poeli da jedu zeleni
paradajz i da veoma uverljivo svedoe da je on zreo. 7e#utim! ako bi jednog dana strogi
inspektori otili do neke udaljene bate! nastalo bi mnotvo komentara koje ne moram da
predstavljam u jednom naunom radu. -ra#ani bi brali lepe! zrele paradajize! pravili
salatu s pavlakom i dodavali par kapi ruma radi ukusa.
/ko smem da sugeriem! svi normalni ljudi! kojima je sudbina odredila da ive pod
patokratskom vlau! pretvaraju spravljanje salate po ovom re'eptu u simbolini obiaj.
Svaki gost koji prepozna ovaj simbol po njegovoj boji ili aromi e se suzdrati od bilo
kakvih komentara. 3vakav obiaj moe da ubrza ponovno uspostavljanje sistema
normalnih ljudi.
4atoloki autoriteti su uvereni da e adekvatni pedagoki! indoktrinirajui!
propagandni i nasilni metodi moi da naue osobu sa normalnom instinktivnom bazom!
opsegom oseanja i bazinom inteligen'ijom da razmiljaju i oseaju na njihov sopstveni
drugaiji nain. 3vo ube#enje je samo neznatno manje nerealistino! psiholoki govorei!
nego uverenje da bi se mogla degradirati sposobnost ljudi da vide boje. % stvari! normalni
ljudi se ne mogu osloboditi karakteristika! kojima je vrsta homo sapiensa obdarena
svojom 1ilogenetikom prolou. Takvi ljudi nee prestati da oseaju i opaaju
psiholoke i drutveno0moralne 1enomene na isti nain kako su to inili njihovi pre'i
tokom stotina genera'ija. Svaki pokuaj da se drutvo potini opisanom 1enomenu! da se
<naui tom drugaijem iskustvenom modelu! uvedenom zbog patolokog egoizma!
doivljava neuspeh! nezavisno od toga koliko je genera'ija prolo. 7e#utim! on izaziva
seriju neodgovarajuih psiholokih rezultata! koji patokratama mogu dati privid uspeha.
/li on istovremeno provo'ira zajedni'u da razvije pre'izne! dobro promiljene mere
samoodbrane! bazirane na kognitivnim i kreativnim naporima.
4atokratsko rukovodstvo veruje da moe ostvariti stanje! u kome e potiniti um tih
<drugih ljudi preko delovanja na njihovu linost! putem per1idnih pedagokih metoda!
masovnih dezin1orma'ija i psiholokog teroraQ ova vera je za njih od 1undamentalnog
znaaja. % svom pojmovnom svetu patokrate smatraju da se podrazumeva da drugi ljudi
prihvataju njihov oigledan! realistian i pojednostavljen nain poimanja realnosti. "z
nekih misterioznih razloga ti <drugi izvrdavaju! izmiu se i jedni drugima priaju vi'eve
o patokratama. Neko mora biti odgovoran za to? predrevolu'ionarni elementi ili neka
strana radio0stani'a. Samim tim postaje neophodno razviti bolju metodologiju delovanja!
nai bolje <inenjere due sa izvesnim literarnim talentom i izolovati zajedni'u od
nepodesne literature i svakog stranog uti'aja. 3vakva saznanja i aputanje intui'ije da je
sve to Sizi1ov posao treba potisnuti iz polja svesti patokrata.
on1likt postaje dramatian za obe strane. 4rvi oseaju da je ugroena njihova
ljudskost! da su izloeni zatupljivanju i primorani da razmiljaju na nain suprotan
zdravom razumu. .rugi zatakavaju slutnju da e! ukoliko ti 'iljevi ne mogu biti
ostvareni! sve pre ili kasnije morati da se vrati na vladavinu <normalnog oveka!
ukljuujui i njihov osvetoljubivi nedostatak razumevanja za osobenosti patokrata. .akle!
ako ne 1unk'ionie! bolje je ne razmiljati o budunosti! ve jednostavno prolongirati
status euo koristei se pomenutim metodama. ako napredujemo ka kraju knjige!
pojavie se i potreba da razmotrimo naine kako da se razrei ovaj -ordijev vor.
7e#utim! pedagoki sistem! koji je sazreo pod patolokim egoizmom i
ogranienjima! proizvodi seriju negativnih rezultata! posebno kod genera'ija koje ne
poznaju druge uslove ivota. 6azvoj linosti je osiromaen! posebno u pogledu jedva
primetnih vrednosti! iroko prihvaenih u drutvu. %oavamo kako se za karakteristian
nedostatak potovanja za sopstveni organizam i glas prirode i instinkta! udruen sa
brutalnou oseaja i navika! nalazi izgovor u nepravdi. Tenden'ija da se prilikom
interpreta'ije ponaanja onih koji su uslovili nau patnju pribegne moralnim osudama
ponekad vodi u demonoloki pogled na svet. "stovremeno! prilago#avanje i obogaivanje
resursa u tim izmenjenim okolnostima postaju objekt saznanja.
3sobu! koja je due vreme bila izloena egoistinom ponaanju patolokih
pojedina'a! proima njihova psiholoka gra#a u takvom intenzitetu! da esto moemo
prepoznati onu vrstu psiholokih anomalija koja je delovala na nju. )inosti nekadanjih
zatvorenika u kon'entra'ionim logorima proete su uobiajenim psihopatskim
materijalom! kojim ih hrane ljihovi komandiri i muitelji! stvarajui 1enomen! toliko
rasprostranjen da je kasnije za psihoterapiju postao primarni motiv istraivanja. ada
postanu svesni toga! to im olakava da odba'e jaram i da ponovno uspostave kontakt sa
normalnim ljudskim drutvom. 4osebno ukazivanje na odgovarajue statistike podatke u
pogledu pojave psihopatije me#u tom popula'ijom! olakava njihove pokuaje da
razumeju godine svojih nonih mora i da ponovo izgrade poverenje u svoje blinje.
3va vrsta psihoterapije bi bila izuzetno korisna za ove ljude koji je najvie trebaju!
ali se na alost pokazala rizina za psihoterapeuta. 4a'ijenti lako stvaraju vezivni trans1er!
na alost veoma esto taan! izme#u in1orma'ija! koje su dobili tokom takve terapije
Aposebno u oblasti psihopatijeB i realnosti koja ih okruuje pod vladavinom tzv.
<popularne demokratije. Nekadanji logorai su nesreno nesposobni da dre jezik za
zubima! to izaziva interven'iju od strane politikih autoriteta.
ada su se ameriki vojni'i vratili iz zatvorenikih kampova u Severnom 8ijetnamu!
mnogi od njih su pokazivali da su bili izloeni indoktrina'iji i drugim metodama uti'aja
patolokog materijala. od mnogih od njih se javio izvestan stepen transpersonaliza'ije.
% S/. se ovo nazivalo <programiranjem i nezavisni psihoterapeuti su nastavljali sa
terapijom u svrhu njihovog deprogramiranja. .ogodilo se da su se! pored ostalog! suoili
sa protivljenjem i kritikim komentarima u pogledu svojih vetina. ada sam uo o tome!
pomislio sam? <.ragi &oe! kakav bi to interesantan posao bio za psihijatra koji dobro
razume ovaj materijal.
4atokratski svet! svet patolokog egoizma i terora! je tako teko shvatljiv za ljude koji
su odrasli van oblasti delovanja ovog 1enomena! da oni esto pokazuju deiju naivnost!
ak i ako su studirali psihopatologiju i ako su psiholozi po pro1esiji. Nema realnih
podataka u njihovom odnosu! savetu! zamerkama i psihoterapiji. To objanjava zato su
njihovi napori povrni! opasni i uglavnom beskorisni. Njihov egoizam trans1ormie
njihovu dobru volju u loe rezultate.
3naj ko je lino iskusio takvu realnost iz none more! posmatra ljude! koji u istom
vremenskom okviru nisu napredovali u njenom razumevanju! kao uobraene! ponekad
jednostavno kao pakosne. Tokom svojih iskustava i kontakta sa ovim makro0so'ijalnim
1enomenom! on je sakupio izvesno praktino znanje o njemu i njegovoj psihologiji i
nauio da zatiti svoj lini integritet. 3vo iskustvo! koje bez mnogo 'eremonija odbijaju
<ljudi koji nita ne razumeju! postaje za njega psiholoko breme! silei ga da potrai
drutvo ljudi ija su iskustva slina. Takva osoba bi trebalo da bude tretirana kao neko ko
poseduje vredne naune podatkeQ razumevanje bi za njega predstavljalo makar deliminu
psihoterapiju i istovremeno otvorilo vrata shvatanju ove realnosti.
Releo bih da ovde podsetim psihologe da ovakva vrsta iskustva i njihovo razorno
delovanje na linost oveka nisu nepoznata naunoj teoriji i praksi. Cesto nailazimo na
pa'ijente koji trae adekvatnu pomo? pojedin'i koji su odrasli pod uti'ajem patolokih!
posebno psihopatskih linosti koji su preko patolokog egoizma bili nagnani da prihvate
abnormalni nain razmiljanja. Cak i delimino odre#ivanje tipa patolokih 1aktora! koji
su delovali na njih! nam pomae da odredimo psihoterapeutske mere. % praksi veoma
esto sreemo sluajeve da je pa'ijent bio izloen takvoj patolokoj situa'iji u ranom
detinjstvu i tada moramo koristiti dugorone mere i raditi veoma paljivo! koristei
razliite tehnike! da bismo mu pomogli da razvije svoje pravu linost.
.e'a pod roditeljskim patokratskim patronatom su <zatiena do kolskog uzrasta.
Tada se sreu sa pristojnim! normalnim ljudima koji pokuavaju da ogranie ove
destruktivne uti'aje to je vie mogue. Najintenzivnije delovanje nastaje za vreme
adoles'en'ije i narednog perioda intelektualnog sazrevanja koje se moe javiti pod
uti'ajem pristojnih ljudi. 3vo spaava zajedni'u normalnih ljudi od dubljih de1orna'ija na
linom nivou i irenja neuroza. 3vaj period opstaje u okviru postojane memorije i postaje
na taj nain pristupaan za uvid! re1leksiju i osloba#anje od iluzije. 4sihoterapija bi se kod
ovih ljudi gotovo iskljuivo sastojala od korienja pravog znanja o sutini ovog
1enomena.
Nezavisno od drutvene lestvi'e! unutar koje je ljudska jedinka prisilno odgajana od
strane patolokih linosti! bilo individualno! grupno! drutveno ili makro0so'ijalno!
prin'ipi psihoterapeutskog delovanja bi bili slini i trebalo bi da budu zasnovani na
poda'ima koji su nam poznati i na razumevanju psiholoke situa'ije. %initi pa'ijenta
svesnim one vrste patolokih 1aktora! kojima je bio izloen! i solidarno razumevanje za
rezultate njihovog delovanja je osnova za ovakvu terapiju. 7i ne koristimo ovaj metod
ukoliko u individualnom sluaju imamo indika'ije da je pa'ijent nasledio taj 1aktor.
7e#utim! ovo ogranienje ne bi trebalo da se primeni na makro0so'ijalni 1enomen koji
razorno deluje na dobrobit itavih na'ija.

Iz perspektie re,ena
%koliko je osoba sa normalnim ljudskim instinktima i bazinom inteligen'ijom ve
ula ili itala o takvom sistemu nemilosrdne autokratske vladavine <bazirane na 1anatinoj
ideologiji! ona osea da je ve 1ormirala miljenje o tom 1enomenu. 7e#utim! direktna
kon1ronta'ija sa 1enomenom e u njoj neminovno proizvesti oseaj intelektualne
bespomonosti. Sve njene ranije predstave e se u praksi pokazati potpuno
neupotrebljivimQ one gotovo nita ne objanjavaju. 3vo proizvodi nagrizajui oseaj da su
ona i drutvo u kome je odrasla prilino naivni.
Svako ko je sposoban da prihvati tu gorku beskorisnost! uz svest o sopstvenom
neznanju! koja bi 1iliozo1a uinila ponosnim! e istovremeno uspeti da prona#e orijentire
unutar tog devijantnog sveta. 7e#utim! egoistino uvanje svog sopstvenog pogleda na
svet od dezintegrirajueg osloba#anja od iluzija i pokuaj da se one kombinuju sa
opaanjima iz te nove! razorne realnosti! samo stvara mentalni haos. 4otonje je sa novom
vladavinom kod nekih proizvelo nepotrebne kon1likte i osloba#anje od iluzijaQ drugi su se
potinili patolokom realitetu. 9edna od razlika! koja se opaa izme#u normalno otporne
osobe i nekoga ko je podlegao transpersoni1ika'iji! je da je prva u veoj meri sposobna da
preivi dezintegra'iju te kognitivne praznine! dok drugi ispunjava ovu prazninu
patolokim materijalom bez ikakve valjane kontrole.
ada ljudski um do#e u kontakt sa tom novom realnou! tako drugaijom od bilo
ega iz iskustava! sa kojima se suoila osoba koja je odrastala u drutvu! kojim upravljaju
normalni ljudi! on pokazuje simptome psiho01iziolokog oka u ljudskom mozgu sa
visokim tonusom inhibi'ija na modanoj kori i guenju oseanja odnosno njihovom
povremenom nekontrolisanom izlivu. %m tada radi sporije i manje proni'ljivo jer su
aso'ijativni mehanizmi postali nedelotvorni. 4osebno ukoliko osoba ima direktan kontakt
sa psihopatskim predstavni'ima nove uprave! koji koriste svoja iskustva da bi
traumatizovali umove <drugih svojim sopstvenim linostima! njihov um podlee stanju
kratkorone katatonije. 4oniavajue i arogantne tehnike i brutalno paramoraliziranje
zamagljuju njen pro'es razmiljanja i sposobnosti za samoodbranu! dok se njihov
divergentni iskustveni sistem ukotvljuje u njenom umu. Naoigled ove vrste 1enomena
svaka moralizatorska pro'ena ponaanja osobe u ovakvoj situa'iji postaje u najbolju ruku
netana.
Tek kada ta neverovatno neprijatna stanja pro#u! zahvaljujui boravku u
blagonaklonoj okolini! postaje mogua re1leksija! uvek teak i bolan pro'es! ili svest da je
ovekov um i zdrav razum obmanjen neim to ne moe biti prolago#eno normalnoj
ljudskoj imagina'iji.
Covek i drutvo stoje na poetku dugog puta nepoznatih iskustava koja posle mnogo
iskuenja i zabluda konano vode do izvesnog hermetikog AzatvorenogB znanja o tome
kakva svojstva poseduje ovaj 1enomen i uz to kako najbolje izgraditi psiholoku odbranu.
4osebno tokom disimulativne 1aze koja omoguuje da se ivot prilagodi tom razliitom
svetu i time stvore mnogo podnoljivije ivotne okolnosti. Treba da se osposobimo da
posmatramo psiholoki 1enomen! znanje! imuniza'iju i prilago#avanje kao neto to se ne
moe unapred predvideti i koji se ne mogu razumeti u svetu koji postoji u sistemu pod
upravom normalnog oveka. 7e#utim! normalna osoba se nikada u potpunosti ne moe
prilagoditi patolokom sistemuQ lako je biti pesimistian u pogledu konanih rezultata.
3vakva iskustva se razmenjuju tokom veernjih diskusija unutar kruga prijatelja!
stvarajui pri tom u ljudskom umu neku vrstu kognitivnog konglomerata koji je u poetku
nekoherentan i sadri injenine nedostatke. %kljuivanje moralnih kategorija u poimanje
ovog makro0so'ijalnog 1enomena i nain na koji se neki pojedni'i ponaaju je
propor'ionalno mnogo vee unutar novog pogleda na svet nego to bi to diktiralo
navedeno nauno znanje. "deologija! koju patokratija zvanino propoveda! nastavlja da
obnavlja ovu snagu! koja stalno opada! dok ljudski um ne uspe da je lokalizuje kao neto
sporedno to se ne moe opisati na osnovu sutine 1enomena.
7oralne i religiozne vrednosti kao i vekovno kulturno nasle#e na'ije! veini
zajedni'a prua podrku kako u individualnoj! tako i u kolektivnoj potrazi i probijanju
kroz dunglu neobinih 1enomena. 3va sposobnost zapaanja! koju poseduju ljudi unutar
sistema prirodnog pogleda na svet! sadri nedostatak koji za dui niz godina sakriva sr
1enomena. 4od takvim uslovima kako instinkti! tako i oseaji i bazina inteligen'ija
predstavljaju instrument! stimuliui oveka da napravi izbore! to je u velikoj meri
nesvesno.
4od uslovima! koje je kreirala patokratska vladavina! gde su opisani psiholoki
nedosta'i presudni da bi se neko pridruio aktivnostima u takvom sistemu! na prirodni!
ljudski instinktivni supstrat je instrument! 1aktor! koji nas navodi da se pridruimo
opozi'iji.
"stovremeno! okruenje! ekonomska i ideoloka motiva'ija koji utiu na 1ormiranje
individualne linosti! ukljuujui one politike stavove koji su usvojeni ranije! igraju
ulogu modi1ikujuih 1aktora! iako nisu toliko postojani u vremenu. /ktivnost potonjih
1aktora! iako relativno jasna u odnosu prema pojedin'u! nestaje pri statistikom pristupu i
opada tokom godina patokratske vladavine. 3dluke i izbori koje pravi zajedni'a
normalnih ljudi su jo jednom konano odre#ene bioloki nasle#enim 1aktorima! te tako
nisu proizvod izbora te osobe! ve preteno nesvesnih pro'esa.
3pta ovekova inteligen'ija! posebno njegov intelektualni nivo! igra relativno
ogranienu ulogu u pro'esu biranja naina ak'ije! kao to je to izraeno u statistiki
znaajnoj ali maloj korela'iji A0>.FWB. *to je vei opti nivo nadarenosti osobe! to je za nju
obino tee da se pomiri sa ovom drugaijom realnou i da na#e modus vivendi sa njom.
"stovremeno! postoje nadareni i talentovani ljudi! koji se pridruuju patokratiji! dok
se otre rei neslaganja mogu uti od jednostavnih! neobrazovanih ljudi. Samo oni ljudi sa
najviim stepenom inteligen'ije! koji! kako je pomenuto! ne prate psihopate! nisu u stanju
da prona#u smisao ivota unutar takvog sistema. 3ni ponekad uspevaju da iskoriste
prednosti svog superiornog duhovnog ustrojstva da bi bili od koristi drugima. 6asipanje
talenata donosi katastro1u svakom drutvenom sistemu.
&udui da se 1aktori zasnovani na zakonima genetike pokazuju odluujuim!
zajedni'a se na osnovu do tada nepoznatih kriterijuma deli na pristali'e nove vladavine!
ve spomenuta nova srednja klasa! i veinu opozi'ije. ako se karakteristike koje
uzrokuje ta nova podela javljaju u manje ili vie slinoj propor'iji unutar svake starosne
so'ijalne grupe ili nivoa! ta nova podela ide tano do tradi'ionalnih predstavnika drutva.
/ko se pozabavimo ranijim raslojavanjem! ije je 1ormiranje bilo odluujui uslovljeno
1aktorom talenta! kao horizontalnim! novo raslojavanje treba posmatrati kao vertikalno.
Najpresudniji 1aktor u potonjem je visoka bazina inteligen'ija! koja je! kao to ve
znamo! iroko rasprostranjena u svim drutvenim grupama.
Cak i oni ljudi! koji su bili rtve so'ijalne nepravde u prethodnom sistemu i koji su se
integrisali u novi sistem! koji ih je navodno titio! polako poinju da ga kritikuju. "ako su
bili primorani da pristupe patokratskoj partiji! mnogi bivi predratni komunisti u domovini
autora su kasnije postepeno postajali kritini! koristei u najveoj meri nedvosmislen
jezik. 4ori'ali su da je vladajui sistem po svojoj prirodi komunistiki! ubedljivo
ukazujui na aktuelnu razliku izme#u ideologije i realnosti. 4okuavali su da o tome
izveste svoje drugove u stranim zemljama putem pisama. (abrinuti zbog ovakvog
<izdajstva! ti drugovi su slali pisma svojoj lokalnoj partiji u tim drugim zemljama! odakle
bi ona bila vraena tajnoj poli'iji u zemlji poreklaQ autori ovih pisama su plaali 'enu
ivotom ili godinama u zatvoru. Nijedna druga so'ijalna grupa nije bila izloena tako
strogoj poli'ijskoj kontroli kao oni.
Nezavisno od pojedinanog miljenja o komunistikoj ideologiji ili partiji! delili smo
miljenje da su stari komunisti u potpunosti bili kompetentni da razlikuju ta je bilo a ta
nije bilo u skladu sa njihovom ideologijom i verovanjima. Njihovi! u osnovi veoma jasni
stavovi! veoma popularni unutar kruoka starih komunista u 4oljskoj! su impresivni i ak
podsti'ajni. 7e#utim! zbog korienja operativnog jezika oni kao suvie moralizatorske
interpreta'ije nisu u skladu sa ovim delom. "stovremeno moramo priznati da veina
poljskih predratnih komunista nisu bili psihopate.
Sa stanovita ekonomije i realnosti svaki sistem u kome je veina imovine i radnih
mesta u dravnom vlasnitvu je de jure i de 1a'to dravni kapitalizam a ne komunizam.
Takav sistem ispoljava obeleja primitivnog kapitalistikog eksploatatora iz devetnaestog
veka koji nije posedovao zadovoljavajue shvatanje svoje uloge u drutvu i veze izme#u
njegovih sopstvenih interesa i blagostanja radnika. 6adni'i su u velikoj meri svesni tih
obeleja! posebno ukoliko su sakupili izvesnu koliinu znanja tokom svojih politikih
aktivnosti.
6azuman so'ijalista! koji tei da zameni takav sistem nekim sistemom u skladu sa
svojim idejama! koji bi se bazirao na ueu radnika u administra'iji na radnom mestu i
pro1itu! bi odbio ovakav sistem kao najgori vid kapitalizma. Napokon! kon'entra'ija
kapitala i vladavine na jednom mestu uvek vodi do degenera'ije. apital mora biti izloen
autoritetu otvorenosti. 5liminisanje takve degenerisane 1orme kapitalizma bi trebalo da
bude primarni zadatak za svakog so'ijalistu. &ez obzira na to! zakljuivanje putem
so'ijalnih i ekonomskih kategorija oigledno ne poga#a sr stvari.
"skustvo istorije nas ui da svaki pokuaj da se komunizam uvede revolu'ionarnim
metodama! bilo silom ili potajno! vodi do okretanja tog pro'esa u prav'u anahronih i
patolokih oblika! ija sutina i sadraji ostaju nepristupani umu koji koristi prirodni
pogled na svet. 5volu'ija konstruie i trans1ormie bre nego revolu'ija i nije praena
takvim traginim tekoama.
9edno od prvih iskustava! koje je stekla zajedni'a normalnih ljudi! je ta da je
superiornija od novih vladara u inteligen'iji i praktinim vetinama! nezavisno od toga!
koliko oni pokuavali da sebe predstave kao genije. Cvor zaglupljujueg razmiljanja
postepeno poputa i 1as'ina'ija nepostojeim tajnim znanjem nove vladavine poinje da
bledi! praena sti'anjem pre'iznih znanja o novoj realnosti.
Svet normalnih ljudi je uvek superioran u odnosu na devijantan kada god su potrebne
konstruktivne aktivnosti! bilo da je re o rekonstruk'iji razorene zemlje! oblasti
tehnologije! organiza'iji ekonomskog ivota ili naunom i medi'inskom radu. <3ni bi
hteli da grade! ali ne mogu mnogo da urade bez nas. vali1ikovani strunja'i su esto
traeni u izvesnoj meriQ na alost i suvie esto oni se posmatraju kao kvali1ikovani samo
dok posao ne bude zavren! posle ega mogu da budu uklonjeni. ada je 1abrika
pokrenuta! strunja'i mogu da oduQ upravljanje e preuzeti neko drugi! nesposoban da
pokrene dalji progres! pod ijom e upravom veina uloenih napora biti protraena.
ao to smo ve istakli! svaka psiholoka anomalija je u stvari neka vrsta nedostatka.
4sihopatija se pre svega zasnovana na nedosta'ima u instinktivnom supstratuQ me#utim!
njihov uti'aj! koji se iri na mentalni razvoj drugih! tako#e vodi do de1i'ita u optoj
inteligen'iji! kao to je ve opisano. "ntelektualni de1i'it kod normalne osobe! koji je
izazvan psihopatijom! nije kompenzovan spe'ijalnim psiholokim znanjima koja smo
uoili kod nekih psihopata. 3vakvo znanje gubi svoju hipnotiku mo kada normalni ljudi
naue da dobro razumeju ovaj 1enomen. 4sihopatolog samim tim nije iznena#en
injeni'om da je svet normalnih ljudi superioran u pogledu vetina i talenta. "pak! za
drutvo! ovo predstavlja otkrie koje budi nadu i psiholoko oputanje.
&udui da je naa inteligen'ija superiornija od njihove! mi ih moemo prepoznati i
razumeti kako razmiljaju i deluju. To je ono to osoba samoini'ijativno ui u takvom
sistemu! primorana svakodnevnim potrebama. 3na to ui dok radi u svojoj kan'elariji!
koli! 1abri'i! kada je u kontaktu sa vlastima i kada je uhapenaQ ponekad samo nekoliko
ljudi uspeva da to izbegne. /utor i mnogi drugi su dosta nauili o prirodi ovog makro0
so'ijalnog 1enomena tokom prinudnog indoktrinirajueg kolovanja. 3rganizatori i
predavai sigurno nisu nameravali da postignu takav rezultat. 4raktino znanje o ovom
1enomenu raste! zahvaljujui kome zajedni'a stie resurse potrebne za ak'iju! koji je
osposobljavaju da bolje iskoristi slabe take vladajueg sistema. 3vo omoguava
reorganiza'iju drutvenih veza! koja vremenom ubire plodove.
Ta nova nauka je nepro'enjivo bogata kazuistikim detaljima Asporna pitanja savestiBQ
me#utim! ja bih je okarakterisao kao preteno literarnu. 3na sadri znanje i opis 1enomena
u kategorijama prirodnog pogleda na svet! na odgovarajui nain modi1ikovane u skladu
sa potrebom da se razume materija koja u stvari stoji van dosega njegove primenljivosti.
3vo otvara vrata stvaranju izvesnih doktrina! koje zasluuju posebnu studiju! jer sadre
par'ijalnu istinu! kao to je demonoloka interpreta'ija 1enomena.
%poznavanje sa tim 1enomenom je praeno razvojem jezika za sporazumevanje
putem koga drutvo moe ostati in1ormisano i upozoreno na opasnost. Trei jezik se javlja
paralelno sa ve opisanom ideolokom dvoznanouQ delimino! on pozajmljuje nazive!
koje koristi slubena ideologija u njihovim trans1ormisanim! modi1ikovanim znaenjima.
.elimino! ovaj jezik operie reima! pozajmljenih iz ivotnih vi'eva koji krue. %prkos
svojoj neobinosti ovaj jezik postaje koristan nain komunika'ije i igra ulogu u
ponovnom obnavljanju drutvenih veza. -le! taj se jezik moe prevesti i moe se koristiti
u odnosima sa gra#anima drugih zemalja sa slinim sistemima vladavine! ak i ako je
<zvanina ideologija te zemlje drugaija. 7e#utim! uprkos naporima pisa'a i naunika!
ovaj jezik omoguava komunika'iju samo iznutraQ on postaje hermetian izvan dosega
ovog 1enomena! nerazumljiv za ljude kojima nedostaje odgovarajue lino iskustvo.
8ano je spomenuti ulogu koju tokom takvih vremena igra jedna odre#ena grupa
pojedina'aQ oni uestvuju u otkrivanju prirode ove nove realnosti i pomau drugima da
prona#u pravi put. 3ni poseduju normalnu prirodu ali iskustva nesrenog detinjstva!
tokom koga su veoma rano bili izloeni uti'aju pojedina'a sa razliitim psiholokim
devija'ijama! ukljuujui patoloki egoizam i metode terorisanja drugih. Novi sistem
vladavine poga#a takve osobe! kao drutvena manipula'ija irokog obima! kakvu poznaju
iz svog detinjstva. 3d samog poetka takvi pojedin'i su videli ovu realnost mnogo
prozainije! tretirajui ideologiju u skladu s njima poznatim paralogistikim priama! ija
je svrha bila da sakriju gorku realnost od njihovih mladalakih iskustava. %skoro su
dolazili do istine! budui da je geneza i priroda zla nezaivisna od drutvene lestvi'e na
kojoj se javlja.
Takvi ljudi su retko shvaeni u srenim drutvimaQ ali oni su tada bili drago'eni.
Njihova objanjenja i saveti su se pokazali tanim i bili preneti drugima! objedinjujui
mreu ovog opaajnog nasle#a. 7e#utim! njihova sopstvena patnja se udvostruila! jer je
bilo suvie slinih vrsti nepravde za jedan ivot. 3ni su stoga gajili snove o begu u
slobodu koja je jo uvek postojala u spoljnom svetu.
onano! drutvo e videti pojavu pojedina'a! koji su sakupili iskustvenu! intuitivnu
mo opaanja i praktina znanja o tome kako patokrate razmiljaju i kako takav sistem
vladavine 1unk'ionie. Neki od njih postaju tako umeni u korienju tog devijantnog
jezika i idioma! da su u stanju da ga koriste kao strani jezik koji su dobro nauili. &udui
da su sposobni da protumae odluke vladara! ovi ljudi pruaju savete ljudima koji imaju
tekoa sa vlastima. 3vi advokati zajedni'e normalnih ljudi igraju nenadoknadivu ulogu u
ivotu zajedni'e.
S druge strane! patokrate nikada ne mogu nauiti da misle u normalnim ljudskim
kategorijama. "stovremeno! nesposobnost da predvide reak'ije normalnih ljudi kod vlasti
vodi do zakljuka da je sistem strogo uzroan i da mu nedostaje prirodna sloboda izbora.
3va nova nauka! koja je izraena jezikom! izvedenim iz devijantne realnosti
predstavlja neto novo za ljude koji ele da razumeju taj makro0so'ijalni 1enomen ali
razmiljaju u kategorijama zemalja normalnog oveka. 4okuaj da se razume ovaj jezik
proizvodi izvestan oseaj bespomonosti koji podstie tenden'iju da se stvore nove
doktrine! razvijene iz pojmova sopstvenog sveta pojedin'a i izvesne koliine na
odgovarajui nain odabranog patolokog materijala. 3vakva doktrina bi na primer bila
amerika anti0komunistika kampanja. Takvi iaeni i iskrivljeni pojmovi ine
razumevanje drugaije realnosti jo teim. Neka im ovaj! ovde predstavljen objektivan
opis! omogui da prevazi#u prepreku stvorenu na taj nain.
% zemljama pod patokratskom vlau ovo znanje i jezik! posebno ljudsko iskustvo!
stvara posrednike veze na takav nain da veina ljudi uz pomo aktivne per'ep'ije moe
da usvoji objektivan opis tog 1enomena bez osnovnih tekoa. Tekoe e nastupiti samo
kod najstarije genera'ije i kod izvesnog broja mladih ljudi! koji su rasli u tom sistemu od
malena! to je psiholoki razumljivo.
6adio sam jednom sa pa'ijentkinjom koja je bila zatvoreni'a u na'istikom
kon'entra'ionom logoru. 8ratila se iz tog pakla u tako neobino dobrom stanju! da je
uspela da se uda i rodi troje de'e. 7e#utim! njene metode odgajanja de'e su bile
ekstremno stroge jer su u njoj uporno istrajavala seanja na logoraki ivot. 6eak'ija de'e
je bio neurotini protest i agresivnost prema drugoj de'i.
Tokom majine psihoterapije prizvali smo u njeno seanje 1igure mukih i enskih ss0
o1i'ira! istiui njihove psihopatske karakteristike Aovi ljudi su prevashodno bili regrutiB.
.a bih joj pomogao da eliminie njihov patoloki materijal iz svoje linosti! pruio sam
joj uvid u prosene statistike podatke u pogledu pojave ovakvih pojedina'a unutar
'elokupne popula'ije. To joj je pomoglo da do#e do mnogo objektivnijeg pogleda na tu
realnost i da obnovi poverenje u zajedni'u normalnih ljudi.
Tokom sledee posete pa'ijentkinja mi je pokazala 'edulju na kojoj je napisala imena
lokalnih patokratskih istaknutih linosti i dodala dijagnozu koja je u velikoj meri bila
tana. Stavio sam prst na usne! pravei gest uutkivanja! i upozorio je! istiui da se mi
bavimo samo njenim problemima. 4a'ijentkinja je to razumela i 0 siguran sam : nije
obznanila svoje miljenje o ovoj materiji na pogrenim mestima.
4aralelno sa razvojem praktinog znanja i jezika unutarnje komunika'ije 1ormiraju se
i drugi psiholoki 1enomeniQ oni su od istinske vanosti za trans1orma'iju ivota pod
patokratskom upravom i njihovo uoavanje je kljuno! ukoliko neko eli da razume
pojedin'e i na'ije osu#ene da ive pod ovakvim uslovima i da pro'enjuju situa'iju u ovoj
politikoj oblasti. To ukljuuje i psiholoku imuniza'iju ljudi i njihovo prilago#avanje
ivotu pod tako devijantnim okolnostima.
7etode politikog terora Ate posebne patokratske vrsteB! tehnike patoloke arogan'ije
i bahato zadiranje u due drugih ljudi ima na poetku tako traumatske e1ekte da oduzima
ljudima sposobnost za svrsishodnu reak'ijuQ ve sam naveo psiholoke aspekte ovakvog
stanja. .eset ili dvadeset godina kasnije ovakvo ponaanje se ve prepoznaje kao dobro
znano lakrdijanje i ne spreava rtvu da svrsishodno deluje. Njeni odgovori su veinom
dobro promiljene strategije! razvijene sa pozi'ije normalnog oveka i esto sprovedene
uz podsmeh. ada ovek moe da gleda patnji i ak smrti u oi sa velikom mirnoom!
opasno oruje ispada iz ruku vladara.
7oramo razumeti da taj pro'es imuniza'ije nije samo rezultat poveanog praktinog
znanja o ovom makro0so'ijalnom 1enomenu. To je e1ekat vieslojnog! postepenog pro'esa
porasta znanja! upoznavanja sa ovim 1enomenom! stvaranja odgovarajuih navika
reagovanja i samokontrole! dopunjen sveobuhvatnim kon'eptom i moralnim prin'ipima!
koji su u me#uvremenu razra#eni. 4osle nekoliko godina isti stimulansi! koji su prvobitno
prouzrokovali obeshrabrujuu intelektualnu nemo i mentalnu paralizu! sada izazivaju
elju da se usta isperu neim jakim kako bi se izba'ila neistoa.
&ilo je trenutaka kada je mnogo ljudi sanjalo o tome da prona#e neku pilulu koja bi
im olakala da izdre kontakt sa vlastima ili poha#anje obaveznih indoktrinarnih sesija!
koje su uglavnom drali patokratski karakteri. Neki anti0depresivi su zaista potvrdili
eljeni e1ekat. .vadeset godina kasnije to je potpuno zaboravljeno.

V

ada sam FJKF. po prvi put bio uhapen! sila! arogan'ija i patokratske metode
prisilnog priznanja su mi gotovo u potpunosti oduzele sposobnosti za samoodbranu. 4osle
samo nekoliko dana bez vode moj mozak je do takvog stepena prestao da 1unk'ionie! da
se ak ne mogu setiti ni doga#aja koji su doveli do mog iznenadnog hapenja. Nisam ak
bio ne svestan da je to bilo namerno izazvano i da su mogunosti za samoodbranu uopte
postojale. Cinili su sa mnom gotovo sve to su hteli.
ada sam FJWT. bio uhapen poslednji put! sasluavalo me je pet slubenika! koji su
izgledali besno. 3d jednog odre#enog trenutka! razmiljajui o njihovim predvidljivim
reak'ijama! zagledao sam se veoma paljivo u svako li'e. Najvaniji me#u njima je
upitao? *ta ti je na umu! budalo! zato nas tako gleda+ 3dgovorio sam bez imalo straha
od posledi'a? <9ednostavno se pitam zato toliko mnogo ljudi sa vaeg koloseka na kraju
zavri na psihijatriji. Na trenutak su se trgli! posle ega je isti ovek uzviknuo? <(ato to
je ovo tako prokleto uasan posao. <4o mom miljenju postoji i drugi put! mirno sam
odgovorio. 8ratili su me u eliju.
Tri dana kasnije sam ponovo imao priliku da razgovaram sa njim! ali se ovaj put
odnosio sa mnogo vie potovanja. (atim je naredio da me odvedu : napolje! kako se
ispostavilo. 4oao sam kui kroz veliki park! jo uvek ne verujui svojim oima. .oavi
kui! legao sam u krevetQ svet jo uvek nije izgledao realno! ali is'rpljeni ljudi brzo padnu
u san. 4robudivi se glasno sam rekao? <.ragi &oe! zar briga o ovom svetu ne bi trebalo
da je u tvojoj nadlenosti+
V

3d tog vremena znam ne samo da polovina poli'ijskih o1i'ira zavrava na
psihijatrijskom klinikama! ve znam i da je njihova <pro1esionalna bolest kongestivna
demen'ija! na koju se ranije nailazilo samo kod prostitutki. Ne moe se nekanjeno vriti
nasilje nad prirodnim ljudskim oseanjima! bez obzira o kojoj pro1esiji je re. Sa te take
gledita kamarad kapetan je delimino imao pravo. 7e#utim! istovremeno su moje
reak'ije postale otpornije! daleki odjek u odnosu na one pre sedamnaest godina.
Sve ove promene u ljudskoj svesti i podsvesti rezultiraju individualnom i
kolektivnom adapta'ijom na ovakav sistem. 4od izmenjenim okolnostima! kako
materijalnih okolnosti tako i pitanja morala! nastaje obilje resursa! sposobnih da omogue
prevladavanje mnogih tekoa. Tako#e se stvara nova mrea zajedni'e normalnih ljudi za
samoodbranu i me#usobnu pomo.
(ajedni'a deluje uskla#eno i svesna je pravog stanja stvariQ ona poinje da razvija
naine delovanja na razliite elemente vlasti i postie drutveno korisne 'iljeve. Strpljivo
poduavanje i ube#ivanje mediokritetskih predstavnika vlasti zahteva prilino vremena i
pedagoke vetine. (bog toga se za te poslove biraju ljudi mirnog temperamenta! sa
dovoljnim znanjem o njihovoj psihologiji i spe'i1inim talentom za vrenje uti'aja na
patokrate. 7iljenje da drutvo nema nikakvog uti'aja na vlast u takvim zemljama nije
tana. % stvarnosti drutvo ko0upravlja u izvesnoj meri! ponekad uspevajui a ponekad ne
da stvori tolerantnije uslove za ivot. 7e#utim! to se doga#a na potpuno drugaiji nain
nego u demokratskim zemljama.
3vaj kognitivni pro'es! psiholoka imuniza'ija i adapta'ija doputa stvaranje novih
interpersonalnih i drutvenih veza! koje deluju unutar velike veine! koju smo ve nazvali
<zajedni'om normalnih ljudi. Te se veze diskretno pruaju u svet srednje klase reima!
do ljudi kojima se do izvesnog stepena moe verovati. 8remenom ove veze postaju znatno
delotvornije nego one koje postoje u drutvima sa vladavinom normalnog ljudskog
sistema. 6azmena in1orma'ija! upozorenja i pomoi okruuje itavu zajedni'u. o god je
u stanju! prua pomo osobi koja se nala u nevolji! esto na nain da se ne zna ko je
pruio podrku. 7e#utim! ako on sam dospe u nevolju zbog neopreznosti sa vlastima!
prigovarae! ali nikada nee pominjati pruenu pomo.
7ogue je kreirati ovakve veze jer nova podela unutar zajedni'e samo u
ogranienom obimu uzima u obzir 1aktore kao to je nivo talenta! eduka'ije i tradi'ije!
povezanih sa nekadanjim predstavni'ima zajedni'e. Ni umanjene razlike u blagostanju
ne ponitavaju te veze. 9edna strana ovog so'ijalnog raslojavanja obuhvata one najvie
mentalne kulture! intelektual'e! intelektualne spe'ijaliste! radnike u 1abrikama i
zemljoradnike! ujedinjene u zajednikom protestu svoje ljudske prirode protiv para0
ljudskih iskustvenih i upravljakih metoda. 3ve veze prouzrokuju interpersonalno
razumevanje! oseaj zajednitva me#u ljudima i so'ijalnim grupama! ranije podeljenih na
osnovu ekonomskih razlika i drutvene tradi'ije. 4ro'esi miljenja koji podravaju ove
veze su pre psiholokog karaktera! sposobni da uine razumljivijim motive nekog drugog.
"stovremeno obian narod uva potovanje prema ljudima koji su obrazovani i
reprezentuju intelektualne vrednosti. 9avljaju se izvesne drutvene i so'ijalne vrednosti i
mogu dokazati da su stalne.
7e#utim! geneza te velike interpersonalne solidarnosti postaje razumljiva samo ako
poznajemo prirodu makro0so'ijalnog 1enomena! koji je prouzrokovao osloba#anje
ovakvih stavova! zajedno sa prepoznavanjem sopstvene humanosti i humanosti drugih
ljudi. Sledea misao se namee sama po sebi! naime u kojoj se samo meri te duboke veze
razlikuju od amerikog <takmiarskog drutva! za koje ranije : ekonomske i drutvene :
razlike predstavljaju neto operativno! ak i kada to prevazilazi grani'e imagina'ije.
Covek bi pomislio da e se kulturni i intelektualni ivot na'ije brzo degenerisati! ako
je izloen izola'iji od kulturnog i naunog ivota drugih na'ija! patokratskim
ogranienjima razvoja miljenja! 'enzuri! mentalnom nivou izvrnih vlasti i svemu
ostalom to obeleava takvu vladavinu. 7e#utim! realnost ne daje za pravo ovakvim
pesimistikim predvi#anjima.
Neophodnost stalnog mentalnog napora unutar te devijantne realnosti! tako sutinski
vana za pronalaenje podnoljivog naina ivota! ne potpuno liena oseaja za moral!
uslovljava razvoj realistine per'ep'ije! posebno u oblasti drutveno0psiholokih
1enomena. 3dbrana uma od delovanja paralogistike propagande! kao i svoje linosti od
uti'aja paramoralizma i drugih! ve opisanih tehnika izotrava pro'ese miljenja i
sposobnost da se razlue ti 1enomeni. 3vaj trening je neka vrsta univerziteta za obine
ljude.
Tokom takvih vremena drutvo dopire do istorijskih izvora tragajui za drevnim
korenima ove nesree i nainima da se sudbina u budunosti popravi. Nauni i drutveni
umovi marljivo i kritiki ispituju na'ionalnu istoriju u potrazi za interpreta'ijom injeni'a!
koja bi bila temeljnija i dublja u pogledu psiholokog i moralnog realizma. 7i uporno
otkrivamo ono to se dogodilo godinama i vekovima ranije! posmatrajui greke ranijih
genera'ija i rezultate netoleran'ije ili emo'ionalno uslovljenog naina donoenja odluka.
Takvo obimno kritiko preispitivanje individualnog! drutvenog i istorijskog pogleda na
svet u potrazi za smislom ivota i istorije je proizvod nesrenih vremena i pruie pomo
na putu ka onim srenim.
.rugi predmet razmiljanja je postao? moralni problemi! koji se mogu primeniti kako
na individualni ivot tako i na istoriju i politiku. %m poinje da prodire sve dublje u tu
oblast! stiui sve ra1iniranije razumevanje materije! jer su se stara uproavanja pokazala
kao nedovoljna. 6azumevanje drugih ljudi! ukljuujui one koji su poinili zloine i
kriminalna dela! se javlja pri reavanju problema? put koji je ranije bio pot'enjen. 3protaj
je samo jedan korak iza razumevanja. ao to je rekla gospo#a Stil? <Tout 'omprendere!
'Mest tout pardoner. ASve razumeti znai sve oprostitiB.
6eligija drutva je zahvaena istom trans1orma'ijom. 4ro'enat ljudi! koji podravaju
religijska verovanja! nije znaajno visok! pogotovo u zemljama gde je uvedena
patokratijaQ me#utim! religija doivljava modi1ika'iju sadraja i kvaliteta verovanja na
takav nain da postaje atraktivnija za ljude koji su odrasli ravnoduni prema veri. Stara
religija! zasnovana na tradi'iji! ritualu i neiskrenosti! se sada trans1ormie u veru!
uslovljenu neophodnim istraivanjima i uverenjima koji uslovljavaju kriterijume
ponaanja.
Svako! ko u takvim vremenima ita 9evan#elja! nalazi neto to je teko razumljivo za
druge hriane. Toliko je realna slinost izme#u drutvenih odnosa tada u paganskom
6imu i pod ateistikom patokratijom! da itala' moe mnogo lake da zamisli opisane
situa'ije i ivlje oseti realnost doga#aja. Takvo itanje mu prua ohrabrenje i savet koje
moe iskoristiti u svojoj situa'iji. Tako! tokom brutalnih vremena kon1ronta'ije sa zlom!
ljudska sposobnost razlikovanja ovog 1enomena postaje suptilnijaQ mo opaanja i
moralna senzibilnost se poveavajuQ kritike moi se ponekad granie sa 'inizmom.
V
9ednom prilikom sam dospeo u planinski autobus pun uenika i studenata. Tokom
putovanja kola i oblinja brda je ispunila pesma. Stare predratne! zajedljive i 1rivolne
poeme )esmiana? <Na predak Noe je bio hrabar ovek@ i ostalo. 7e#utim! tekst je bio
izmenjen uz humor i literarni talenat i iz njega je bilo izostavljeno sve to je iritiralo te
mlade ljude! odrasle tokom tekih vremena. .a li je to bio sluajan rezultat+

V

ao rezultat svih tih trans1orma'ija! ukljuujui i osloba#anje od samoljublja misli i
stavova povezanih sa time! drutvo postaje mnogo sposobnije za mentalnu kreativnost
koja prevazilazi normalne uslove. 3vakav napor bi bio koristan u svakoj kulturnoj!
tehnikoj ili ekonomskoj oblasti kada mu se vlasti ne bi suprotstavljale i guile ga!
oseajui se ugroenim takvim aktivnostima.
)judski genije nije ro#en u lenjosti blagostanja i unutar ugla#enog drugarstva! ve
pre stoji u vezi sa stalnom kon1ronta'ijom sa jogunastom realnou koja se razlikuje od
obinih ljudskih predstava. 4od takvim uslovima teoretski pristupi irokog obima mogu
imati praktinu! egzisten'ijalnu vrednost. Stari sistem miljenja! koji ostaje u upotrebi u
slobodnim zemljama! gleda unazad! naivan! lien oseaja za vrednost.
%koliko na'ije! koje su dospele u takav poloaj! ponovo steknu slobodu! mnoga
vredna intelektualna dostignua e sazreti u kratkom roku. Nee postojati prekomeran
strah da li e na'ija uspeti da razvije delotvoran drutveno0ekonomski sistem. %pravo
naprotiv? odsustvo egoistinih grupa! koje vre pritisak! pomiriteljska priroda drutva koje
iza sebe ima godine gorkog iskustva i prodoran! moralno produbljen pro'es miljenja e
dopustiti da put napolje bude relativno brz. 3pasnost i pritisak e pre doi spolja! od
na'ija koje ne razumeju na adekvatan nain uslove u toj zemlji. Na alost! patokratija ne
moe biti dozirana kao gorka medi'ina.
Starija genera'ija! odrasla u zemlji normalnog oveka! u prin'ipu uestvuje u razvoju
ovih vetina t.j. obogaenjaQ me#utim! mla#a genera'ija je odrasla pod patokratskom
vladavinom i tako podlee veem osiromaenju pogleda na svet! krutosti linosti i uti'aju
struktura navika! tim tipinim rezultatima delovanja patolokih linosti. 4aralogistika
propaganda i sa njom povezana indoktrina'ija se svesno odbijajuQ me#utim! taj pro'es
zahteva vreme i trud! koje bi se mogli bolje iskoristiti za zapaanje vrednosnih sadraja.
3vo se moe postii samo uz tekoe! na osnovu kako ogranienja! tako i problema
per'ep'ije. 3vo stvara oseaj praznine koju je teko ispuniti. %prkos ljudskoj dobroj volji
izvestan paralogizam i paramoralizam se ukotvljuje i istrajava u ljudskom umu. )judski
um nije u stanju da pobije svaku pojedinanu la koja mu se namee.
5mo'ionalni ivot ljudi! odraslih unutar devijantne psiholoke realnosti! je tako#e
praen tekoama. %prkos kritikim miljenju izvesno zasienje linosti najmla#ih
patolokim psiholokim materijalom je neizbeno! kao i izvestan stepen primitiviza'ije i
rigidnosti oseanja. onstantni napor da se kontroliu emo'ije! da bi se izbeglo da neka
burna reak'ija izazove represiju osvetoljubivog reima! koji dugo pamti! uzrokuje
potiskivanje oseanja kao neeg problematinog! neeg to ne treba ispoljiti. 4otisnute
emo'ionalne reak'ije izlaze kasnije na povrinu! kada je osoba u stanju da ih izraziQ one
su zakasnele i neprimerene datoj situa'iji. &rige o budunosti bude egoizam me#u ljudima
koji se na taj nain prilago#avaju ivotu u patolokoj drutvenoj strukturi.
Neuroza je prirodan odgovor ljudske prirode ukoliko je osoba izloena domina'iji
patolokih ljudi. "sto se odnosi i na podre#enost drutva i njegovih lanova patolokom
sistemu vlasti. % patokratskoj dravi svaka osoba normalnih svojstava ispoljava izvesno
hronino neurotino stanje! kontrolisano naporima kritikog razmiljanja. "ntenzitet ovih
stanja varira od pojedin'a do pojedin'a i zavisi od razliitih okolnosti! najee stoji u
direktnoj vezi sa inteligen'ijom pojedin'a. 4sihoterapija je kod takvih ljudi mogua i
delotvorna jedino ako se moe zasnovati na adekvatnom poznavanju uzroka ovih stanja.
4sihijatri sa (apada se tako pokazuju potpuno nedelotvornim u kontaktu sa takvim
pa'ijentima.
4siholog! koji radi u ovakvoj zemlji! mora razviti posebne operativne tehnike koje su
nepoznate i ak nedokuive spe'ijalistima koji rade u slobodnom svetu. 3ne imaju za
svrhu da delimino oslobode glas instinkta i oseanja od te abnormalne preterane kontrole
i da unutra ponovo otkriju glas prirodne mudrosti! ali to mora biti ura#eno na takav nain
da se sprei izlaganje pa'ijenta neeljenim posledi'ama preterane slobode reak'ija u
uslovima u kojima mora da ivi. 4sihoterapeut mora da deluje oprezno! uz pomo aluzija!
jer samo retko sme otvoreno da in1ormie pa'ijenta o patolokoj prirodi sistema.
7e#utim! ak i pod takvim okolnostima pa'ijent moe da postigne veliki stepen slobode
doivljaja! mnogo adekvatnije pro'ese miljenja i bolje sposobnosti za donoenje odluka.
ao rezultat svega toga on se ponaa sa veom opreznou i osea manje patnje.
/ko bi zapadne radio stani'e! nesputane strahom psihologa sa druge strane! putale
jednostavnu kontra propagandu u korist sline psihoterapuetske tehnike! oni bi mogle
snano da doprinesu budunosti zemlje! koja se jo uvek nalazi pod patokratskom vlau.
Napredujui prema kraju knjige! pokuau da uverim itao'a da je psiholoka materija
podjednako vana kao i velika politika i mono oruje.

-o2 razu,eanja
6azumevanje tih normalnih ljudi! bilo pojedina'a ili proseka! osu#enih da ive pod
patokratskom vladavinom! razumevanje njihove ljudske prirode i njihovih odgovora na tu
devijantnu realnost! njihovih snova! njihovih metoda shvatanja ove realnosti Aukljuujui
sve tekoe na putuB i njihove potrebe da se prilagode i postanu rezistentni Aukljuujui i
partijsko delovanjeB je sine eua non preduslov da se razvije pristup koji bi mogao
e1ektivno da im pomogne da dostignu sistem normalnog oveka. (a politiare u u
slobodnoj zemlji bi bilo psiholoki nemogue da usvoje to praktino znanje! koje su ovi
ljudi sti'ali tokom dugog niza godina iz svakodnevnog iskustva. To se znanje ne moe
prenetiQ nikakva novinarska ili literarna delatnost nee nikada postii nita u toj oblasti.
"pak! odgovarajua nauka! 1ormulisana objektivnim! naturalistikim jezikom moe sluiti
za komunika'iju u oba prav'a. Nju mogu usvojiti ljudi koji nemaju slina spe'i1ina
iskustvaQ ona tako#e moe biti povratno preneta tamo! gde postoji velika potreba za tom
naukom! do umova koji su ve spremni da je prime. 3vakva nauka bi delovala na njihove
izmuene linosti kao najbolja medi'ina. 8ie svesti o tome da je ovek bio izloen
delovanju devijanata je sutinski deo leenja.
o god eli da odbrani slobodu svoje zemlje i sveta! ve ugroenog ovim makro0
so'ijalnim 1enomenom! ko god eli da izlei ovu nau bolesnu planetu! ne treba samo da
razume prirodu ove velike bolesti! ve i da bude svestan poten'ijalne! regenerativne!
is'eljujue moi.
% svakoj zemlji unutar oblasti delovanja ovog makro0so'ijalnog 1enomena ivi i pati
veliki broj normalnih ljudi! koji nikada nee prihvatiti patokratijuQ njihov protest protiv
nje izvire iz dubina njihove due i njihove ljudske prirode i uslovljen je svojstvima
prenetim putem biolokog nasle#a. 3bli'i protesta i ideologije preko kojih oni ele da
ostvare svoje prirodne elje se me#utim moe menjati.
"deologija drutvene strukture! putem koje oni ele da ponovo steknu svoje ljudsko
pravo da ive u sistemu normalnog oveka je! me#utim! od sekundarne vanosti za ove
ljude. Naravno da postoje razlike u ovoj oblasti! ali one nisu na nalik neemu to bi moglo
voditi do kon1likta me#u ljudima koji ispred sebe vide 'ilj vredan rtve.
3ni sa prodornijim i uravnoteenijim stavovima vide originalnu ideologiju! kakva je
bila pre pro'esa poneriza'ije! kao najpraktiniju osnovu za postizanje 'iljeva drutva.
Neke modi1ika'ije bi toj ideologiju dale zreliji oblik! obezbe#ujui joj vezu sa dananjim
vremenimaQ ona bi zatim sluila kao osnova za pro'es evolu'ije! ili bolje trans1orma'ije u
drutveno0ekonomski sitem koji je sposoban za adekvatno 1unk'ionisanje.
7iljenja autora su ipak drugaija. 7ogle bi biti izazvane velike tekoe u sluaju
spoljnog pritiska koji deluje sa namerom da se uvede sistem koji je izgubio svoje istorijski
uslovljene korene u ovakvoj zemlji.
)jude! koji su dugo morali da ive u tom stranom svetu razjedinjenosti! teko moe
shvatiti neko ko je sreno izbegao takvu sudbinu. Suzdrimo se od kreiranja slike o njima!
kakva bi imala smisla samo unutar sistema normalnog ovekaQ ne stavljajmo ih u pretin'e
bilo kakve politike doktrine! koja nema nikakve slinosti sa realnou kakvu su upoznaliQ
poelimo im dobordoli'u sa oseajem ljudske solidarnosti! uzajamnog potovanja i
velikog poverenja prema njihovoj ljudskoj prirodi i njihovom razumu.

VII P!I$O%OGI&A i P!I$I&A#RI&A pod PA#OKRA#!KO- V%A01U
/ko bi ikada postojalo tako neto kao zemlja sa komunistikim sistemom! kakav je
osmislio arl 7arks! u kojoj bi radni ljudi sa leviarskom ideologijom bili osnova
upravljanja! to bi po mom miljenju bio krut sistem! ali ne u potpunosti lien zdravog
humanistikog razmiljanja! tada bi savremene drutvene! bio0humanistike i medi'inske
nauke bile visoko vrednovane! razvijane na odgovarajui nain i koriene za dobrobit
radnih ljudi. 8lasti i drutvo u 'elini bi vodili rauna da mladi i ljudi sa razliitim linim
problemima dobiju adekvatnu psiholoku pomo. 3zbiljno bolesnim pojedin'ima bi
stajala na raspolaganju adekvatna struna nega.
7e#utim! u patokratskom sistemu je upravo suprotno sluaj.
ada sam doao na (apad! sreo sam ljude sa leviarskim pogledom na svet! koji su
bespogovorno verovali da je stanje u komunistikim zemljama u manjoj ili veoj meri
slino amerikoj verziji komunistike politike doktrine. 3ve osobe su bile gotovo
sigurne da psihologija i psihijatrija uivaju slobodu u zemljama koje se ubrajaju u
komunistike i da situa'ija lii na gore opisanu. ada bih se suprotstavio! odbijali su da
mi poveruju i pitali! zato+ <(ato nije tako+ akve veze bi politika mogla da ima sa
psihijatrijom+
7oji pokuaji da objasnim kako ta realnost izgleda su naili na tekoe! koje su nam
ve poznate! iako su neki od tih ljudi uli o zloupotrebi psihijatrije. % svakom sluaju!
takva <zato su i dalje iskrsavala u konverza'iji i ostajala bez odgovora.
Situa'ija u tim naunim oblastima! drutvenim delovanjima i leenju i ljudi! koji se
bave tom oblau! moe se shvatiti samo ako sagledamo pravu prirodu 1enomena u svetlu
ponerolokog pristupa.
(amislimo neto! to bi bilo mogue samo u teoriji! naime da je u zemlji pod
patokratskom vladavinom nekom grekom dolo do toga da bude dozvoljen slobodan
razvoj ovih nauka! nesmetan pristup naunoj literaturi i kontakt sa nauni'ima iz drugih
zemalja. 4sihologija! psihopatologija i psihijatrija bi 'vetale i davale istaknute
predstavnike.
*ta bi bio rezultat+
4oveavanje odgovarajueg znanja bi u veoma kratkom vremenu omoguilo
istraivanja! iji smisao ve razumemo. 5lementi koji nedostaju i nedovoljno istraena
pitanja bi se upotpunili i produbili odgovarajuim detaljnim istraivanjem. .ijagnoza
patokratskog stanja bi bila razra#ena tokom prvih desetak godina 1ormiranja patokratije!
posebno ukoliko je patokratija uvedena. &aza deduktivne argumenta'ije bi bila znatno
opsenija od bilo ega to autor ovde moe da predstavi i bila bi ilustrovana bogatim
analitikim i statistikim materijalom.
9ednom preneta javnom mnenju! ta dijagnoza bi se brzo pripojila javnom miljenju!
osloba#ajui svest drutva od naivnih politikih i propagandnih doktrina. 3na bi dospela
do na'ija koje su predmet ekspanzionistikih namera patokratske imperije. To bi rezultate
korienja bilo kakve propagirane ideologije kao patokratskog Trojanskog konja uinilo u
najbolju ruku sumnjivim.
%prkos razlikama me#u njima zemlje normalnih ljudi bi se ujedinile karakteristinom
solidarnou u odbrani od opasnosti! koju razumeju! slino kao to solidarnost povezuje
ljude koji ive pod patokratskom vladavinom.
Ta svest! popularizovana u zemlji zahvaenoj ovim 1enomenom bi istovremeno
osnaila psiholoki otpor zajedni'e normalnih ljudi i omoguila im iznalaenje novih
naina samoodbrane.
.a li bilo koja patokratska drava sme rizikovati da dopusti takvu mogunost+
% vreme! kada se pomenute dis'ipline brzo razvijaju u mnogim zemljama! pitanje
preven'ije pretnje koju predstavlja psihijatrija postaje <biti ili ne biti za patokratiju.
Svaka mogunost ovakvog razvoja situa'ije se veto mora preduprediti! kako unutar! tako
i van drave. "stovremeno! drava je sposobna da na#e odgovarajue preventivne mere
zahvaljujui svesti da je drugaija! kao i spe'i1inom psiholokom znanju psihopata! koje
ve poznajemo! delimino osnaenim akademskim znanjem.
(bog toga je sistem svesne i 'iljane kontrole! terora i diverzije pokrenut kako unutar!
tako i van grani'a zemalja! zahvaenih ovim 1enomenom.
&ilo kakvi nauni radovi! koji se objavljuju pod takvom vladom ili dolaze iz
inostranstva! se moraju kontrolisati! da bi se utvrdilo da ne sadre nikakve podatke! koji bi
bili opasni za patokrate. Spe'ijalisti sa izrazitim talentom postaju predmet u'ene ili
mali'iozne kontrole. To! naravno! uslovljava slabe rezultate u tim oblastima nauke.
Citava opera'ija mora biti izvedena na nain da ne privue panju u zemljama sa
strukturama normalnog oveka. 4osledi'e ovakvog neuspeha bi mogle biti suvie
dalekosene. To objanjava zbog ega ljudi uhvaeni na ovom poslu bivaju uniteni bez
glasa! a sumnjivi pojedin'i proterani! da bi postali predmet adekvatno organizovanih!
is'rpljujuih kampanja.
&itke se vode na oba 1ronta! to moe podsetiti na .rugi svetski rat. 8ojni'i i vo#e!
koji su se borili na razliitim 1rontovima! nisu bili svesni da njihova sudbina zavisi od
ishoda drugog rata! koji su vodili nauni'i i drugi vojni'i sa 'iljem da se sprei Nemaka
da proizvede atomsku bombu. /lijansa je dobila tu bitku i Sjedinjene .rave su prve
razvile to opasno oruje. 7e#utim! u dananje vreme (apad nastavlja da gubi politiku i
naunu bitku na ovom novom! tajnom 1rontu. %samljeni bor'i se posmatraju kao uda'i!
uskrauje im se pomo ili su primorani da tegobnim radom zarade svoj hleb. %
me#uvremenu! Trojanski konj nastavlja da prodire u druge zemlje.
"spitivanje metodologije ovakvih bitki! kako na spoljnom! tako i na unutranjem
planu! ukazuje na spe'i1ino patokratsko znanje! tako teko shvatljivo u svetlu pojmova
prirodnog jezika. .a bi se mogli kontrolisati ljudi i ta relativno nepopularizovana oblast
nauke! ovek mora znati! ili mora biti sposoban da oseti! koji delovi psihopatologije su
najopasniji. "straiva ove metodologije tako#e postaje svestan ogranienja i nedostataka
ovog samo0znanja i prakse t.j. svestan slabosti druge strane! greaka i gluposti i moe da
ih iskoristi.
% zemljama sa patokratskim sistemom nadzor naunih institu'ija i organiza'ija
kulture je dodeljen spe'ijalnom odeljenju posebno poverljivih ljudi! <&ezimeni biro!
sastavljen veinom od relativno inteligentnih pojedina'a! koji pokazuju karakteristina
patokratska svojstva. Ti ljudi moraju biti sposobni da zavre akademske studije! iako
ponekad putem primoravanja ispitivaa da da velikodune o'ene. Njihov talenat je
najee in1erioran u pore#enju sa prosenim studentima! pogotovo u pogledu psiholokih
nauka. Sa druge strane oni su nagra#eni za svoje usluge dobijanjem akademske diplome i
pozi'ijom i doputeno im je da predstavljaju nauna udruenja u inostranstvu. ao
osobama od posebnog poverenja doputeno im je da ne uestvuju na lokalnim sastan'ima
partije! pa ak i da odbiju da joj se u potpunosti prikljue. % sluaju nude mogu da pro#u
i kao ne0partij'i. %prkos tome! ti visoki upravni'i nauke i kulture su dobro poznati
zajedni'i normalnih ljudi! koja brzo ui nain raslojavanja. 3ni se ne izdvajaju od agenata
tajne poli'ijeQ iako smatraju da pripadaju vioj klasi od ovih agenata! ipak moraju da
sara#uju sa njima.
Cesto susreemo ovakve ljude u inostranstvu! u zemljama normalnih ljudi! gde im
razliite 1onda'ije i institu'ije daju naune nagrade u uverenju da na taj nain pomau
razvoj pravog znanja u zemljama pod <komunistikom vlau. 3vi dobroinitelji ne
shvataju da ine r#avu uslugu nau'i i pravim nauni'ima doputajui ovim nadzorni'ima
da postignu lani nauni autoritet i da se upoznaju sa bilo ime to e kasnije o'eniti kao
opasno.
Naposletku! ti ljudi e kasnije posedovati mo da nekome omogue sti'anje doktorske
titule! zapoinjanje naune karijere! ste'anje akademske diplome ili unapre#enje. Sami
veoma proseni nauni'i! oni pokuavaju da potisnu mnogo talentovanije ljude!
rukovodei se pri tome kako sopstvenim interesima! tako i tipinom ljubomorom
patokrata prema normalnim ljudima. 3ni e biti ti koji e kontrolisati naunu literaturu u
pogledu <ideoloke podobnosti i potruditi se da osiguraju da dobrom strunjaku bude
uskraena literatura koja mu je potrebna.
ontrola je izuzetno mali'iozna i podmukla! posebno u psiholokoj nau'i iz razloga
koji su nam sada razumljivi. Sastavljene su pisane i nepisane liste predmeta koji se ne
smeju poduavati i izdaju se odgovarajue direktive sa 'iljem da de1ormiu druge
predmete. 3va lista je toliko obimna u oblasti psihologije da od te naune dis'ipline ne
preostaje nita osim skeleta! sa koga je skinuto sve to bi moglo biti iole ra1inirano ili
proni'ljivo.
4redvi#en program studija za psihijatra ne sadri ni minimalna znanja u oblastima
opte! razvojne i klinike psihologije! niti osnovne vetine psihoterapije. (ahvaljujui
takvom stanju stvari u najveoj meri proseni ili privilegovani lekari postaju psihijatri
posle kursa na studijama koji traje nekoliko nedelja. To otvara vrata psihijatrijske karijere
osobama koje po prirodi tee da slue patokratskim vlastima i to ima sudbonosne
posledi'e na nivo leenja i dozvoljava da psihijatrija bude upotrebljena za svrhe kojima
nikada ne bi smela da slui.
&udui da poseduju slabo obrazovanje! ti psiholozi su bespomoni naoigled mnogih
problema ljudi! posebno u sluajevima kada je potrebno detaljnije znanje. Takvo znanje
ovek onda sam mora stei? delo! koje nije svako u stanju da ostvari. 3vakvo ponaanje
prouzrokuje veliku tetu i ljudsku nepravdu u oblastima koje ba nita nemaju sa
politikom. Na alost! ovakvo ponaanje je neophodno sa take gledita patokrata! da bi se
spreilo da te opasne nauke ugroze egzisten'iju sistema koji oni smatraju najboljim
moguim na svetu.
Spe'ijalisti psihologije i psihopatologije bi smatrali ovakav sistem zabrana i smerni'a
izuzetno interesantnim. 3vo omoguava da se shvati da to moe biti nain putem koga
moemo dopreti do sri i prave prirode ovog makro0so'ijalnog 1enomena. (abrane
uklanjaju dubinsku psihologiju! analizu ovekovog instinktivnog supstrata! zajedno sa
analizom snova.
ao to je ve istaknuto u poglavlju koje se bavi nekim neophodnim pojmovima!
razumevanje ljudskih instinkata je klju da se razume ovekQ me#utim i znanje o
pomenutim anomalijama instinkata je klju da se razume patokratija.
"ako se re#e koristi u psiholokoj praksi! analiza snova e uvek ostati najboja kola
psiholoke misliQ to je ini opasnom po prirodi. Cak se i na psihologiju izbora branog
druga gleda u najbolju ruku sa neodobravanjem.
Sutina psihopatije! naravno! ne sme biti istraena i rasvetljena. 3va materija je
uinjena nejasnom putem namerno izmiljenih de1ini'ija psihopatije! koje sadre razliite
vrste karakternih oboljenja zajedno sa onima koji su izazvani potpuno drugaijim i
poznatim uzro'ima. 3vu de1ini'iju mora zapamtiti ne samo svaki predava
psihopatologije! psihijatar i psiholog! ve i izvestan broj politikih 1unk'ionera bez
obrazovanja u toj oblasti.
3va de1ini'ija se mora koristiti u javosti kada god je iz bilo kog razloga nemogue
izbei ovu tematiku. % svakom sluaju! u ovoj oblasti prednost ima predava koji uvek
veruje u bilo ta to je najpodobnije u njegovoj situa'iji i ija inteligen'ija ga ne
predodre#uje da traga za suptilnim raslojavanjima psiholoke prirode.
8ano je tako#e pomenuti da vrhovna doktrina pomenutog sistema glasi?
<5gzisten'ija de1inie svest. ao takva ona pripada psihologiji pre nego bilo kojoj
politikoj doktirni. 3va doktrina je u stvari kontradiktorna velikom delu empirijskih
podataka! koji ukazuju na ulogu naslednih 1aktora u razvoju ovekove linosti i sudbine.
4redavai smeju ukazati na istraivanja jednojajanih blizana'a ali samo na kratak!
oprezan i 1ormalan nain.
% jednom trenutku emo se vratiti ovom neobinom <geniju sistema i njegovom
samo0znanju. Covek se mora diviti tome! koliko e1ektivno pomenute de1ini'ije psihopatije
blokiraju sposobnost da se shvati 1enomen koji kamu1liraju. 7oemo istraivati veze
izme#u ovih zabrana i makro0so'ijalnog 1enomena koji re1lektuju. Tako#e moemo
posmatrati ogranienja ovih vetina i greke koje ine oni koji sprovode ovu strategiju.
3vi nedosta'i se umeno koriste da bi se prokrijumarili u neko adekvatno znanje
talentovanijih spe'ijalista ili starijih ljudi koji vie nisu uplaeni za svoje karijere ili ak
svoje ivote.
"deoloka bitka se tako vodi na teritoriji koja je je potpuno neuoljiva za ljude koji
ive pod upravom struktura normalnog oveka i koji ele da upoznaju tu drugaiju
realnost. To se odnosi na sve ljude koji optuuju <komunizam! kao i one za koje je ta
ideologija postala vera.
9ednom prilikom! kratko po dolasku u S/.! u nekoj uli'i blizu vinsa jedan mladi
'rna' mi je pruio novine. 4osegnuo sam za novanikom! ali on je odmahnuoQ novine su
bile besplatne. Naslovna strana je prikazivala sliku mladog i naoitog &renjeva! okienog
mnogim medaljama! koje je u stvari dobio mnogo kasnije. 7e#utim! na poslednjoj strani
sam pronaao odlino ura#en prikaz istraivanja sprovedenog na univerzitetu u
7asausetsu o jednojajanim blizan'ima koji su odrasli odvojeno. To istraivanje je
prualo empirijske indika'ije o vanoj ulozi nasle#a i opis je sadrao literarnu ilustra'iju o
slinosti sudbine parova blizana'a. oliko je samo <ideoloki dezorijentisan morao biti
redaktor tih novina da objavi neto to se nikada nije moglo pojaviti u oblasti pod
domina'ijom tobonjeg komunistikog sistema.
% toj drugoj realnosti 1ront bitke se prenosi na svaku psiholoku ili psihijatrijsku
studiju! svaku psihijatrijsku kliniku! svaki mentalni zavod i na svakoga ko radi u toj
oblasti. ako se to odvija? skriveni napadi i pariranje! proturanje lai me#u prave naune
in1orma'ije i ostvarenja i uznemiravanje.
4od takvim okolnostima neki ljudi bivaju izbaeni iz koloseka u moralnom pogledu!
dok drugi stvaraju solidnu osnovu za svoja uverenja i spremni su da preduzmu rizike da bi
doli do pravog znanja i pomogli bolesnima i onima u nevolji. 4oetna motiva'ija potonje
grupe tako nije politike prirode! ve proizilazi iz njihove dobre volje i pro1esionalne
etike. Svest o politikim uzro'ima tih ogranienja i politikom smislu te bitke se ra#a
kasnije u vezi sa iskustvom i pro1esionalnom zrelou! posebno ukoliko moraju da
upotrebe svoje iskustvo i vetine da bi spasli progonjene.
7e#utim! u me#uvremenu se nekako mora doi do neophodnih naunih podataka i
radova! uz tekoe i koristei neiji nedostatak razumevanja materije. Studenti i
spe'ijalisti poetni'i! jo uvek ne u potpunosti svesni toga ta je sve uklonjeno iz
nastavnih programa! pokuavaju da steknu uvid u naune podatke koji su im ukradeni.
%koliko ova svest nedostaje! nauka se polako sputa na zabrinjavajue nizak nivo.
V
Treba da razumemo prirodu ovog makro0so'ijalnog 1enomena kao i osnovnu vezu i
kontroverzu izme#u patolokog sistema i onih oblasti nauke koje opisuju psiholoke i
psihopatoloke pojave. Sa druge strane! ne moemo stei potpunu svest o razlozima za
takvo ponaanje vlade.
/k'ije i reak'ije normalne osobe! njene ideje i moralni kriterijumi vie nego esto
odbijaju nenormalne osobe kao nenormalne. %koliko uz to osoba sa nekom psiholokom
devija'ijom sebe posmatra kao normalnu! to je neuporedivo lake ukoliko poseduje
autoritet! tada e ona posmatrati normalnu osobu kao drugaiju i prema tome nenormalnu!
bilo u realnosti bilo kao posledi'a logike konverzije Aobrtanje jednog suda! tako da
subjekat i predikat zamene mestaB. To objanjava zbog ega vlada ovakvih ljudi uvek
pokazuje tenden'iju da bilo kog disidenta tretira kao <mentalno obolelog.
.elatnosti! kao to su guranje normalnih ljudi u psiholoka oboljenja i korienje
psihijatrijskih ustanove u te svrhe se odvija u mnogim zemljama u kojima takve ustanove
postoje. Savremeno zakonodavstvo u zemljama normalnog oveka nije bazirano na
adekvatnom razumevanju psihologije ovakvog ponaanja i samim tim ne sadri
zadovoljavajue preventivne mere protiv njega.
%nutar pojmova psiholoki normalnog pogleda na svet motivi za takvo ponaanje su
se na razliite naine objanjavali i opisivali? line i porodine prilike! pitanje imovine!
pokuaj da se ospori neije svedoenje i ak politiki motivi. 3vakvim klevetnikim
nagovetajima se esto slue osobe koje ni same nisu sasvim normalne i ije je ponaanje
dovelo nekoga do nervnog sloma ili burnog protesta. 7e#u histeri'ima takvo ponaanje je
esto projek'ija sopstvenih samokritinih aso'ija'ija na druge ljude. Normalna osoba
odbija patokratu kao naivna! kao pristali'a teko shvatljivih teorijaQ nazvati je <ludom
nije daleko od toga.
4rema tome! ako prikupimo dovoljan broj primera ove vrste i sakupimo dovoljno
iskustva u ovoj oblasti! postaje vidljiv drugi! mnogo vaniji motiva'ioni nivo za ovakvo
ponaanje. 3no to se javlja kao pravilo je da se ideja o guranju nekoga u mentalno
oboljenje javlja u umu sa razliitim devija'ijama i psihokim oteenjima. Spoljna
komponenta patolokog 1aktora samo retko uestvuje u ponerogenezi ovakvog ponaanja.
.obro osmiljenim i paljivo 1ormulisanim zakonskim propisima se zato mora zahtevati
testiranje pojedina'a! ije su sugestije da je neko psihiki bolestan suvie istrajne i
nedovoljno osnovane.
Sa druge strane! svaki sistem! u kome je zloupotreba psihijatrije iz navodno politikih
razloga postalo uobiajena pojava! treba da bude istraen u svetlu slinih psiholokih
kriterijuma koji su vrednovani na makro0so'ijalnoj skali. Svaka osoba! koja protestvuje
protiv dravnog sistema! koji e je uvek odbijati kao neto strano i teko shvatljivo! i koja
nije u stanju da to dovoljno dobro sakrije! e od strane predstavnika tog sistema biti
obeleena kao <mentalno bolesna! neko ko treba da bude podvrgnut psihijatrijskom
leenju. % naunom i moralnom smislu izopaen psihijatar postaje oru#e koje se lako
koristi u te svrhe. Na taj nain je ro#en duevni metod terora i torture ljudi! nepoznat ak
ni tajnoj poli'iji Gezara /leksandra "".
(loupotreba psihijatrije u svrhe koje ve znamo tako izvire iz same prirode patokratije
kao makro0so'ijalnog psihopatolokog 1enomena. Napokon! ova oblast znanja i leenja
prvo mora biti degradirana! da bi se spreilo da ugrozi sistem putem iznoenja opasnih
dijagnoza! da bi zatim bila upotrebljena kao delotvorno sredstvo u rukama vlasti.
7e#utim! u svakoj zemlji se sreu ljudi koji ovo primeuju i deluju protiv toga.
4atokratija se osea ugroenom kada god medi'inske i psiholoke nauke naine
progres. Napokon! te nauke ne samo da joj mogu izbiti oruje psiholokog porobljavanja
iz rukuQ one mogu udariti u samu njenu prirodu i to unutar sistema.
Spe'i1ian pogled na tu materiju tako nalae patokratiji da bude <idejno budna u toj
oblasti. To tako#e objanjava zato bilo ko! ko je sposoban da stekne znanje u ovoj oblasti
i ko je suvie daleko van domaaja ovakvih vlasti! treba da bude okrivljen bilo im to se
moe 1alsi1ikovati! ukljuujui i psiholoka oboljenja.



VIII PA#OKRA#I&A I RE%IGI&A
7onoteistika vera odbija savremenog mislio'a pre svega kao nepotpuna induk'ija
Azakljuivanje od pojedinanog ka optem! prim. prev.B izvedena iz ontolokog znanja o
zakonima koji upravljaju mikrokosmikom i makrokosmokim gra#om i organskim i
psiholokim ivotom! kao i time to predstavlja rezultat izvesnih susreta! dostupnih putem
introspek'ije. Ta induk'ija se dopunjava elementima koje ovek usvaja na druge naine i
prihvata ih ili individualno ili u skladu sa zapovestima svoje religije i veroispovesti. -las
bez zvuka i bez rei podsvesno budi nae aso'ija'ije! dopirui do nae svesti u tiini uma!
ili dopunjavajui ili dovodei u pitanje nae saznanjeQ ova pojava je isto toliko istinita kao
i bilo ta to postaje dostupno nau'i zahvaljujui modernim metodama istraivanja.
%savravajui svoja saznanja na psiholokom polju i osvajajui spoznaje! nekada
dostupne samo misti'ima! sve vie suavamo oblast neznanja koja je do nedavno odvajala
podruje duhovne per'ep'ije od prirodne nauke. % jednom trenutku! u ne tako dalekoj
budunosti! ta dva saznanja e se susresti i izvesno razilaenje e postati samo po sebi
razumljivo. (bog toga bi bilo bolje da se pripremimo za to. -otovo od samog poetka
mog razmatranja geneze zla! bio sam svestan injeni'e da se rezultati istraivanja! saeto
predstavljeni u ovom delu! mogu upotrebiti da se popuni taj prostor! tako teko
pristupaan ljudskom umu.
4oneroloki pristup ba'a novo svetlo na vekovima stara pitanja! ranije regulisana
nalozima moralnog sistema i mora prouzrokovati reviziju metoda miljenja. ao
hrianin! autor je prvobitno strahovao da bi to moglo prouzrokovati opasne kolizije sa
drevnom tradi'ijom. &avljenje tim pitanjem u svetlu &iblije je uinilo da ova strepnja
postepeno nestane. Naprotiv! sada se ini da bi to mogao biti put da se nai pro'esi
miljenja priblie originalnom i praiskonskom nainu razumevanju moralnih iskustava.
8eoma karakteristino! itanje 9evan#elja moe pruiti uenja jasno povezana sa metodom
razumevanja zla! izvedenog iz naunih istraivanja njegovog porekla. "stovremeno!
moramo predvideti da e pro'es korek'ija i prilago#avanja biti tegoban i dugotrajan! to
e verovatno preduprediti veu uzrujanost.
6eligija je veita pojava. 4onekad e aktivna imagina'ija prvo dopuniti sve ono ime
ezoterika per'ep'ija ne moe da upravlja. 9ednom kada 'iviliza'ija i njena srodna
dis'iplina dostignu odre#eni nivo razvoja! monoteistika ideja tei da se ispolji! u prin'ipu
kao uverenje odgovarajue duhovne elite. 3vakav razvoj religiozne misli se moe
posmatrati kao istorijski zakon pre nego kao individualna otkria ljudi kao to su
(aratustra ili Sokrat. Napredovanje religijske misli kroz istoriju ini nezamenljiv inila'
1ormiranja ljudske svesti.
4rihvatanje osnovnih religijskih istina otvara oveku itavo polje moguih spoznaja!
unutar kojih njegov um moe da traga za istinom. 3d te take mi se osloba#amo izvesnih
psiholokih tekoa i stiemo izvesnu slobodu spoznaje u oblasti dostupnoj prirodnjakoj
per'ep'iji. 4onovno otkrivanje istinitih! pradavnih! religijskih istina nas osnauje!
pokazujui nam smisao ivota i istorije. To tako#e omoguava nae introspektivno
prihvatanje pojava! za koje se prirodnjaka per'ep'ija pokazuje nedostatnom. 4aralelno sa
naim samoznanjem! razvijamo i sposobnosti da razumemo druge ljude! zahvaljujui
prihvatanju postojanja sline realnosti unutar svog blinjeg.
Te vrednosti postaju nepro'enjive kada god je ovek prisiljen na maksimalan mentalni
napor i dalekovido prosu#ivanje u ak'iji! tako da izbegne posrnue u zlo! kao i opasnost
ili vanredne tekoe. %koliko ne postoji mogunost da se situa'ija u potpunosti shvati! ali
ipak mora da se prona#e put iz nje za sebe! svoju porodi'u ili na'iju! tada smo zaista
sreni ukoliko moemo da ujemo taj tihi glas kako nam govori? <Ne ini to;Z ili <8eruj
mi! uini to;Z
7oemo rei da ta spoznaja i vera! koja istovremeno prua podrku naem umu i
uveava nau duhovnu snagu! predstavlja jedinu osnovu za preivljavanje i otpor u
situa'ijama kada su pojedina' ili na'ija ugroeni posledi'ama ponerogeneze! to ne moe
biti vrednovano u kategorijama prirodnog pogleda na svet. To je miljenje mnogih estitih
ljudi. Ne moemo da poreknemo 1undamentalnu vrednost ovog uverenja! ali ako ono vodi
do prezrivog odnosa prema objektivnoj nau'i u toj oblasti i uvruje egoizam prirodnog
pogleda na svet! tada ljudi koji se dre tog uverenja postaju nesvesni injeni'e da vie ne
delaju u dobroj veri.
Nijedna glavna religija ne ukazuje na prirodu ovog makro0so'ijalnog patolokog
1enomenaQ zbog toga ne moemo posmatrati religiozne zapovesti kao neku osnovu za
prevazilaenje ove velike istorijske bolesti. 6eligija niti je spe'i1ian serum! niti antibiotik
protiv 1enomena patokratije. "ako sadri regenerativni 1aktor za obnavljanje duhovne
snage pojedina'a i drutva! religijska istina ne poseduje spe'i1ino nauno znanje! koje je
neophodno za razumevanje patologije ovog 1enomena i koje je istovremeno 1aktor
izleenja i genera'ije otpornosti linosti oveka. 6eligijska vera i 1enomen patokratije su u
stvari na razliitim nivoima realnosti! patokratija je u veoj meri ovozemaljska. To tako#e
objanjava zato ne moe biti pravog sukoba izme#u religijskog i ponerolokog znanja o
ovom makro0so'ijalnom patolokom 1enomenu.
%koliko zasnujemo odbranu i leenje drutva od destruktivnog uti'aja patokratije!
samo na pouzdanim religijskim vrednostima! to bi podsealo na leenje nedovoljno
shvaene bolesti iskljuivo metodama koje snae telo i duh. Takva opta terapija bi mogla
dati rezultate u mnogim sluajevima! ali bi se u mnogim drugim pokazala nedovoljnom.
4omenuto oboljenje spada u drugu kategoriju.
Cinjeni'a da patokratski 1enomen! koji se kroz ljudsku istoriju irio u najopsenijem
rasponu! pokazuje neprijateljstvo prema svakoj religiji! ne treba da navede na zakljuak da
je on suprotnost religiji. Ta me#uzavisnost bi bila drugaije strukturirana pod drugim
istorijskim i dananjim uslovima. % svetlu istorijskih podataka postaje oigledno da su
religijski sistemi tako#e podlegali ponerolokim pro'esima i mani1estovali simptome
sline bolesti.
Spe'i1ina osnova za leenje naeg sveta! to je istovremeno is'eljujui 1aktor za
obnovu punih sposobnosti miljenja kod ljudske linosti! prema tome mora biti ona vrsta
nauke koja jasno prikazuje sutinu 1enomena i opisuje je dovoljno objektivnim jezikom.
3tpor da se prihvati ovakvo znanje se esto opravdava religijskim motivimaQ to je uveliko
uzrokovano egoizmom prirodnog pogleda na svet u njegovom tradi'ionalnom
pre'enjivanju sopstvenih vrednosti i strahu od dezintegra'ije i mora biti konstruktivno
prevazi#eno.
V
4atokratski 1enomen se javio mnogo puta u istoriji! hranei se parazitski na mnogim
drutvenim pokretima! de1ormiui njihove strukture i ideologije na karakteristian nain.
4rema tome on se morao susresti sa razliitim religijskim sistemima i sa raznovrsnim
istorijskim i kulturolokim pozadinama. Tako moemo navesti dve osnovne mogunosti
veze izme#u ovog 1enomena i nekog religijskog sistema. 4rvi se javlja kada religijska
zajedni'a sama podlegne in1ek'iji i ponerogeninom pro'esu! to vodi do razvoja
opisanog 1enomena. .ruga mogunost nastaje ako se patokratija razvije kao parazit na
nekom drutvenom pokretu! iji je karakter sekularan i politiki! to neizbeno vodi do
sukoba sa religijskim organiza'ijama.
% prvom sluaju religijska zajedni'a podlee destruk'iji iznutra! njen organizam se
podre#uje 'iljevima potpuno suprotnim originalnoj ideji i njene teozo1ske i moralne
vrednosti postaju plen karakteristine de1orma'ije! sluei od tada kao maska za
domina'iju patolokih pojedina'a. 6eligiozna ideja tada postaje opravdanje za korienje
sile i sadizma protiv nevernika! jeretika i vraeva i droga za ljude koje pokreu takva
nadahnua.
Svako ko kritikuje ovakvo stanje stvari se suoava sa moralizatorskom kritikom!
navodno u ime originalne ideje i vere u &oga! ali u stvari zato to osea i misli u
kategorijama normalnih ljudi. Takav sistem zadrava ime originalne religije i mnoga
druga spe'i1ina imena! zaklinjui se prorokom i to koristi uz karakteristinu dvoznanost.
Neto to je izvorno trebalo da bude pomo u poimanju &oije istine! unesreuje na'iju
maem imperijalizma.
%koliko su takvi 1enomeni dugotrajni! oni ljudi! koji su zadrali svoju veru u
religijske vrednosti! e kritikovati ovakvo stanje stvari! ukazujui pri tome da ono daleko
odstupa od istine. Na alost oni e to initi bez razumevanja prirode i uzroka ovog
patolokog 1enomena t.j. u okviru moralnih kategorija! pravei tako pogubnu greku koja
nam je ve poznata. "skoristie neku pogodnu geopolitiku situa'iju! protestujui protiv
ovakvog stanja stvari! odvajajui se od originalnog sistema i kreirajui razliite sekte i
veroispovesti.
3va vrsta raspada se moe posmatrati kao karakteristina posledi'a in1ek'ije pokreta
ovom boleu! bio on religiozan ili sekularan. 6eligijski pokret tako preuzima karakter
politikih partija! izazivajui ratove izme#u razliitih vernika istoga &oga.
ao to znamo! to stanje prelazi u prikrivenu 1azu! kada ljudski gnev pone da slabiQ
me#utim! taj oblik e trajati mnogo due nego patokratija uvedena uz pomo sekularnog
pokreta. )judska bia ne mogu lako da uklope itav pro'es u svoj re1erentni okvir! budui
da ovakvo stanje obuhvata mnogo genera'ijaQ njihova kritika e tako biti ograniena na
pitanja sa kojima su neposredno upoznati. 7e#utim! to e ipak prouzrokovati postepeno
ali nekoordinisano stvaranje 1ronta pritiska razumnih ljudi! podstiui na taj nain neku
vrstu evolu'ije u okviru svake grupe stvorene na ovaj nain. Takva evolu'ija e stremiti
obnavljanju religijskih vrednosti ili prevazilaenju de1orma'ija.
.a li e ovaj pro'es postii svoje konane 'iljeve! zavisi od dva uslova? %koliko je
originalna ideja od poetka kontaminirana nekim patolokim materijalom! 'ilj se ne moe
ostvariti. %koliko se on moe postii! nae nesimptomatino uskla#ivanje e nas dovesti u
pozi'iju u kojoj konana elimina'ija dejstava savladane bolesti zahteva objektivan pogled
na njenu sutinu i istoriju. Sa druge strane nemogue je eliminisati ostatke patoloke
de1orma'ije! koji bi opstali kao 1aktor otvaranja vrata obnovljenoj kontamina'iji.
Neke religiozne grupe su mogle pokrenuti osobe! koje su bile nosio'i odre#enih
psiholokih anomalija. 4osebna panja bi trebalo da bude usmerena na paranoidne
karakteropate i njihovu ulogu u podsti'anju novih 1aza ponerogeneze. (a takve ljude svet
normalnog ljudskog iskustva Aukljuujui i religijsko iskustvoB podlee de1orma'ijiQ lako
e uslediti opiniteljstvo sebe i drugih! preneto na druge ljude putem patolokog egoizma.
.anas moemo posmatrati mnoge marginalne hrianske sekte! iji su poe'i nesumnjivo
bili te prirode.
/ko je religija! koja se kasnije raspala na brojne doktrinarne varija'ije! imala takav
poetak! pomenuti regenerativni pro'esi uslovljeni zdravim razumom e dostii taku
progresa! koju e pomenuti ministri religije posmatrati kao pretnju egzisten'iji religije.
(atita sopstvene vere i drutvene pozi'ije e ih navesti da upotrebe nasilna sredstva
protiv bilo koga da kritikuje ili donese liberaliza'iju. To je stanje stvari kome smo danas
zapravo svedo'i.
7e#utim! injeni'a da su neke religijske zajedni'e podlegle pro'esu poneriza'ije ne
predstavlja dokaz da je originalna spoznaja ili vizija od poetka bila kontaminirana
nepravilnostima! koje su otvorile vrata prodoru patolokih inila'a ili da je to bila
posledi'a njihovog uti'aja. .a bi se otvorila vrata zarazi patolokim inio'ima i kasnijoj
progresivnoj degenera'iji! dovoljno je da takav religijski pokret podlegne kontamina'iji
kasnije u svojoj istoriji kao posledi'a prekomernog uti'aja prvobitno stranih arhetipova
sekularne 'iviliza'ije ili kompromisa sa 'iljevima vladara zemlje.
% ovom saetom pregledu se ponavljaju uzro'i i zakoni razvoja ponerolokog
pro'esa! koje sam ve naveo! ovaj put sa osvrtom na religijske grupe. 7e#utim! treba
podvui vane razlike. "storijski govorei! religijske zajedni'e spadaju u najpostojanije i
najdugotrajnije drutvene strukture. 4oneroloki pro'es se u takvoj grupi razvija u mnogo
irem vremenskom okviru. (apravo! ljudima je u tolikoj meri potrebna religija! da e
svaka ovakva grupa! ako je dovoljna brojna! sadrati veliki broj normalnih ljudi Aobino
veinuB! koji se nee obeshrabriti i koji e 1ormirati postojanu 1rak'iju koja e spreavati
pro'es poneriza'ije. 6avnotea sakrivene 1aze je tako prednost za ljude sa normalnim
ljudskim i religijskim oseanjima. &ez obzira na to! izdvojene genera'ije mogu imati
utisak da opaeno stanje predstavlja stalne i sutinske karakteristike te religije! ukljuujui
i nedostatke koje ne mogu da prihvate.
(bog toga moramo postaviti sledee pitanje? da li najodlunija i najsenzibilnija ak'ija!
bazirana na prirodnom pogledu na svet! teolokoj i moralnoj re1leksiji ikada moe u
potpunosti da eliminie posledi'e ponerolokog pro'esa koji je odavno savladan+
Na osnovu iskustva! sakupljenog od pojedinanih pa'ijenata! psihoterapeut bi
posumnjao u takvu mogunost. 4osledi'e uti'aja patolokih 1aktora se mogu ukloniti
konano samo ako osoba postane svesna da je bila predmet njihove aktivnosti. Takva
metoda briljive korek'ije detalja bi mogla podsetiti na rad nekog restauratora umetnikih
dela! koji je odluio da! umesto da ukloni sve kasnije premaze i otkrije delo majstora u
'elini! radije sauva i konzervira za budue genera'ije nekoliko manjkavih korek'ija.
Cak nasuprot uslovnih kulisa vremenskog pribliavanja pro'esa izleenja! ovakva
dejstva postepenog razvezivanja vora! baziranog na prirodnom pogledu na svet vode do
moralizatorskih interpreta'ija e1ekata neshvaenih patolokih 1aktora! sa posledi'om
panike i tenden'ijom da se povuemo na prividno bezbedniju stranu. 3rganizam religijske
grupe tako uva neka latentna arita bolesti! koja postaju aktivna pod povoljnim
okolnostima.
(bog toga treba da shvatimo da staza naturalistike per'ep'ije pro'esa geneze zla!
pripisujui propor'ionalan deo <grekeZ uti'aju razliitih patolokih 1aktora! moe
osloboditi na um prepreka! nastalih moralizatorskim interpreta'ijama njihove uloge u
ponerogenezi. To doputa detaljnije objanjenje rezultata njihovog delovanja! kao i
njihovu konanu elimina'iju usled toga. 3bjektivan jezik dokazuje da je ne samo pre'izan
i ekonomian za rad! ve i mnogo bezbedniji kada se bavimo tekim situa'ijama i
delikatnom materijom.
Takvo mnogo pre'iznije i doslednije reenje problema! koji su proistekli iz vekovnog
ponerolokog neznanja! je mogue kada god data religija reprezentuje struju znanja i vere
koji su nekada bili dovoljno izvorni. 3dvaan pristup is'eljujuim prilikama! uslovljen
brzim uoavanjem ponerikih pro'esa ili njihovih ostataka prenetih iz daleke prolosti!
tako zahteva kako prihvatanje ove nove nauke! tako i razoblienje originalne istine i
bazine nauke. Sumnje e sa druge strane blokirati svaki takav pokuaj putem nedovoljno
opredmeenog straha! ak i ako su one potisnute duboko u podsvest. 7oramo da se
uverimo da "stina moe da izdri pranje modernim deterdentomQ ne samo da ona nee
izgubiti svoje vene vrednosti! ve e ponovo stei izvornu originalnu sveinu i velelepne
boje.
od druge situa'ije! kada je ponerogeniki pro'es koji vodi do patokratije obuzeo
neki sekularni ili politiki pokret! situa'ija religije u zemlji e biti potpuno drugaija.
4olariza'ija stavova s obzirom na pristup religiji postaje neminovna. .rutvena religijska
organiza'ija ne moe drugaije nego da zauzme kritiki stav! postajui podrka opozi'iji
na strani zajedni'e normalnih ljudi. To u povratnom dejstvu provo'ira pokret! zaraen
ovim 1enomenom! na jo netolerantniji stav prema religiji. Takva situa'ija smeta
drutvenu religiju na elo aveti 1izikog unitenja.
ada god se patokratija javi u autonomnom pro'esu! to znai da religijski sistemi!
koji dominiraju zemljom! nisu bili sposobni da je preduprede na vreme.
4o pravilu! religijske organiza'ije svake date zemlje imaju dovoljno uti'aja na drutvo
da bi bile u stanju da se suprotstave nadiruem zlu ukoliko deluju hrabro i promiljeno.
%koliko ne mogu! to je ili posledi'a 1ragmenta'ije i sukoba u me#u razliitim 1rak'ijama
ili unutranje korup'ije unutar religijskog sistema. ao rezultat! religijske organiza'ije su
dugo tolerisale i ak nekritiki inspirisale razvoj patokratije. Ta slabost kasnije postaje
uzrok propasti religije.
% sluaju vetaki uvedene patokratije podlonost religijskog sistema izopaenosti je
manja! iako i dalje postoji. 3pravdano je osloboditi odgovornosti za ovo stanje stvari
religijske sisteme zemlje kada je patokratija uvedena silom. % toj situa'iji se javljaju
spe'i1ine prilike? religijske organiza'ije imaju moralno jau odbrambenu pozi'iju! u
stanju su da prihvate materijalne gubitke i tako#e da se podvrgnu pro'esu sopstvenog
oporavka.
4atokrate se mogu sluiti primitivnim i brutalnim sredstvima da suzbiju religiju! ali je
veoma teko za njih da napadnu sutinu religijskih uverenja. Njihova propaganda se
pokazuje krajnje primitivnom i prouzrokuje poznati 1enomen imuniza'ije i otpora na
strani normalnih ljudi! sa konanim rezultatom da postiu suprotnost od eljene moralne
reak'ije. 4atokrate mogu samo da koriste brutalnu silu ako osete njenu slabost. 4rin'ip
<zavadi pa vladajZ se moe koristiti ako postoji dosta 1rak'ija sa dugom tradi'ijom
neprijateljstva! ali su e1ekti takvih mera u prin'ipu kratkotrajni i mogu dovesti do
ujedinjavanja 1rak'ija.
Spe'i1ino praktino znanje! koje zajedni'a normalnih ljudi sakuplja pod
patokratskom vlau! zajedno sa 1enomenom psiholoke imuniza'ije! poinje da ispoljava
svoje sopstveno karakteristino delovanje na strukture religijskih veroispovesti. %koliko
je neki religijski sistem u nekom trenutku svoje istorije podlegao ponerolokoj in1ek'iji!
e1ekti i patokratski osta'i! preivali iz prolosti! su trajali vekovima. ao to je ve
navedeno! njegovo is'eljenje 1ilozo1skim i moralnim metodama nailazi na karakteristine
psiholoke tekoe. /li pod patokratskom vladavinom! uprkos zloupotrebe od koje je
takva religijska organiza'ija patila! data je trans1uzija antitelima! koja lee patokratske
ostatke.
3vakav spe'i1ian pro'es stremi osloba#anju religijskih struktura od de1orma'ija koje
su bile posledi'a dejstva ve poznatih patolokih 1aktora. *to se tie pojave patokratije u
razliitim obli'ima! uvek uslovljene ljudskim nedosta'ima! koji otvaraju vrata patolokim
1enomenima! mora se sagledati i druga strana novia. Treba da ovo da razumemo u
svetlu onog nipodatavanog zakona! kada dejstvo pojedinane uzrone strukture ima
sopstveno teoloko znaenje. % svakom sluaju bi bilo veoma korisno da se sprovede
pro'es oporavka uz veliku svest o prirodi 1enomena! koji deluje na slian nain u
terminima razvoja psiholokog imuniteta i leenja ljudske linosti. Takva svest tako#e
moe pomoi da se razvije bezbedniji i delotvorniji plan ak'ije.
%koliko su pojedin'i i grupe koje veruju u &oga u stanju da prihvate objektivno
razumevanje makro0so'ijalnih patolokih 1enomena! pogotovo tog najopasnijeg! prirodno
e se javiti izvesno razdvajanje religijske i poneroloke problematike! koje se bave
razliitim nivoima realnosti. 4anja 'rkve se tada moe okrenuti pitanjima ovekovog
odnosa prema &ogu! oblasti koja i jeste obaveza 'rkve. Sa druge strane! odbranu od
ponerolokih 1enomena i njihovog irenja po svetu moraju preuzeti naune i politike
institu'ije! ije bi ak'ije bile zasnovane na naunom razumevanju prirode geneze zla.
Takva podela dunosti nikada nee moi da bude u potpunosti odriva! budui da u genezi
zla uestvuju ljudski moralni nedosta'i i njihovo prevazilaenje zasnovano na religijskim
premisama je od najstarijih vremena predstavljalo odgovornost religijskih zajedni'a.
Neke religije i veroispovesti izloene patokratskoj vlasti su pod takvim okolnostima
prinu#ene da se ukljue u pitanja koja se obino tiu politike! pa ak i ekonomske
delatnosti. To je neophodno! kako da bi se zatitila sama religijska organiza'ija! tako i da
bi se pomoglo verni'ima i drugim gra#anima! izloenim nepravdi. 7e#utim! vano je
spreiti da ovakvo stanje stvari postane stalno u okviru obiaja i tradi'ije! budui da to
moe uiniti povratak na strukture vladavine normalnog oveka jo teim.
%prkos postojeim razlikama u uverenjima i tradi'iji! osnova za zajedniko delovanje
ljudi dobre volje treba da sadri tu karakteristinu konvergen'iju izvedenih zakljuaka
izme#u hrianskih 9evan#elja Ai drugih monoteistikih religijaB i ponerolokog pogleda
na genezu zla. 6azliite religije i veroispovesti u stvari veruju u istog &oga! a danas su
ugroene istim makro0so'ijalnim 1enomenom. To daje dovoljno podataka da bi se
omoguila saradnja u stremljenju ka dostignuima ija je vrednost oigledna.
I3 #ERAPI&A (A !VI&E#

8ijekovima se pokuavalo lijeiti razne bolesti na bazi naivnog razumijevanja i
iskustava koja su prenoena iz genera'ije u genera'iju. Takve aktivnosti nisu bile
nedjelotvorneQ u mnogim sluajevima rezultati su bili pozitivni. (amjena te tradi'ionalne
medi'ine sa novonastalom modernom naukom prvobitno je dovela do pogoranja
drutvenog zdravlja. 7e#utim! iskljuivo uz pomo moderne nauke nestale su mnoge
bolesti! oboljenja protiv kojih je tradi'ionalna medi'ina bila bespomona. .o toga je
dolo zato to je prirodno razumijevanje bolesti i njihovih uzroka dovelo do stvaranja
uslova za protivdejstvo.
% vezi s 1enomenima koje diskutujemo u ovom djelu! naa situa'ija je slina onoj
izazvanoj gorenavedenom krizom koju smo pomenuli u vezi sa zdravljem 5vropskih
na'ija. 3stavili smo iza sebe tradi'ionalne so'io0moralne organiza'ije a da nismo jo
uvijek elaborirali neku vredniju nauku! koja bi mogla ispuniti pro'jep. 3datle su nam
potrebni noviji kriterijumi koji bi postali osnova za jednu analognu dis'iplinu s vrstom
strukturomQ istovremeno! to bi ispunilo goreu potrebu za njom u dananjem svijetu.
4rema modernom razumijevanju! e1ikasan tretman jedne bolesti postaje mogu onda
kada spoznamo njenu sutinu! njene etioloke 1aktore i osobine! njen patodinamiki tok
unutar nekog organizma sa posebnim biolokim karakteristikama. ada se jedno takvo
znanje dosegne! ispostavlja se da je iznalaenje pravilnog tretmana generalno laki i
manje opasan zadatak. (a doktore! bolest predstavlja jedan interesantan! ak 1as'inantan
bioloki 1enomen. 3ni su esto prihvatali rizik kontakta sa zaraznim patolokim 1aktorima
i rtvovali se da bi razumjeli neko oboljenje i da bi bili u stanju da lijee ljude.
(ahvaljujui tome! oni su ostvarili mogunost etiotropinog tretmana bolesti i vjetake
imuniza'ije ljudskog organizma protiv nekih oboljenja. Tako je danas i vlastito zdravlje
doktora bolje zatienoQ ali oni se nikada ne bi trebali odnositi s prezirom prema pa'ijentu
ili oboljenju od kojeg ovaj boluje.
ad smo suoeni s nekim makroso'ijalnim patolokim 1enomenom koji trai od nas
da postupamo s njim na nain koji je istovijetan sa prin'ipima na kojima se temelji
moderna medi'ina! posebno onim koji se odnose na zarazne bolesti koje se brzo ire me#u
stanovnitvom! zakonom se nalau sve potrebne rigorozne mjere koje tako#e moraju da
potuju i oni ljudi koji su zdravi. Tako#e je bitno naglasiti i to da ljudi i politike
organiza'ije koje zastupaju ljeviarski pogled na svijet! generalno zauzimaju jedan mnogo
konzistentniji stav u vezi s tim! zahtijevajui takve rtve u ime zajednikog dobra.
7oramo biti svjesni toga da je ovaj 1enomen! s kojim smo suoeni! istovijetan s onim
bolestima protiv kojih se tradi'ionalna medi'ina pokazala neuspjenom. .a bi se
prevazilo ovakvo stanje stvari! mi moramo koristiti nova sredstva koja su zasnovana na
razumijevanju sutine i uzroka patokratskog 1enomena! tj. ponaati se u skladu s
prin'ipima na kojima poiva moderna medi'ina. 4ut ka samom razumijevanju tog
1enomena! tako#e je bio mnogo tei i opasniji od onoga koji bi trebao voditi od tog
razumijevanja do pronalaska prirodno i moralno opravdanih i dobro organizovanih
terapeutskih aktivnosti. Te metode su poten'ijalno mogue i vjerovatne jer one proistiu
iz jednog razumijevanja tog 1enomena! samog po sebi! i postaju njegova nadograda.
od ove bolesti$! isto kao kod mnogih sluajeva tretiranih od strane psihoterapeuta!
samo njeno razumijevanje ve poinje da lijei ovjekovu linost. 4isa' ove knjige je to
potvrdio u svojoj praksi na individualnim sluajevima. Tako#e se ini da e mnogi znani
praktini rezultati na slian nain postati primjenljivi.
Nedostatnost napora baziranih na najviim moralnim vrijednostima je postalo
optepoznata stvar. % drugu ruku! mona vojna oruja koja ugroavaju 'jelokupno
ovjeanstvo mogu se smatrati toliko nezamjenljivim koliko i jedna ludaka koulja! neto
ija se upotreba smanjuje propor'ionalno sa poboljanjem sposobnosti koje reguliu
ponaanje onih ljudi kojima je povjerena umjetnost ljeenja. 4otrebne su nam mjere koje
e dosegnuti sve ljude i sve na'ije! i koje se mogu primjeniti na ustanovljene uzroke
opasnih bolesti. Takve terapeutske mjere ne mogu biti ograniene samo na 1enomen
patokratije. 4atokratija e uvijek pronai pogodno tlo ukoliko je neka nezavisna drava
in1i'irana naprednim oblikom histeriza'ije! ili ako neka mala privilegovana kasta vri
represiju i eksploatie ostale sunarodnike! drei ih u zaostalosti i mrakuQ u tom sluaju e
svako ko eli da pomogne svijetu biti proganjan a njegovo moralno pravo da djeluje! bie
dovo#eno u pitanje. % stvari! zlo u svijetu ini jedan kontinuum? jedna njegova vrsta
otvara vrata drugoj! bez obzira na kvalitativnu sutinu ili ideoloke slogane kojima su
ogrnuti.
Tako#e postaje nemogue da se prona#u e1ikasni naini terapeutskog djelovanja
ukoliko su umovi ljudi koji obavljaju taj zadatak zahvaeni tenden'ijom ka konverzivnom
razmiljanju kao to je podsvjesna selek'ija i supstitu'ija podataka ili ukoliko neka
doktrina koja spreava objektivnu per'ep'iju realnosti! postane obavezna. 4ogotovo! neka
politika doktrina! za koju je jedan makroso'ijalni patoloki 1enomen! u skadu sa njenom
1amoznom ideologijom! postao jedna dogma! te je toliko dobro blokirao razumijevanje
njegove istinske prirode da je svako razumno dejstvovanje onemogueno. Svako ko
sprovodi jednu takvu ak'iju treba prethodno da se podrvgne jednom odgovarajuem
pregledu! ili ak psihoterapiji! da bi eliminisao svaku tenden'iju ka aljkavom razmiljanju.
ao i svaki dobro organizovan tretman! terapija za svijet mora ispuniti dva osnovna
zadatka? pojaati opte odbrambene moi ljudske zajedni'e i napasti svoju najopasniju
bolest! etiotropino ukoliko je to mogue. %zimajui u obzir sve aspekte koji su pomenuti
u poglavlju o ponerologiji! terapeutski napori bi trebali biti usmjereni na podvrgavanje
poznatih operativnih 1aktora geneze zla! kao i pro'esa same ponerogeneze! jednoj kontroli
od strane naune i drutvene svijesti.
Sadanji pokuaji vjerovanja samo moralnim poda'ima! bez obzira koliko iskreno se
na njih gledalo! ispostavili su se kao neadekvatni isto kao i u sluaju da se neto poduzima
iskljuivio na bazi podataka sadranih u ovoj knjizi! ignoriui sutinsku podrku od
strane moralnih vrijednosti. 4onerologov stav primarno naglaava prirodni aspekt tog
1enomenaQ mada! to ne znai da je vrijednost onih tradi'ionalnih pristupa smanjena.
Napori usmjereni na darivanje ivota na'ija potrebnim moralnim ure#enjem! trebali bi
odatle obrazovati drugo krilo! radei paralelno i ra'ionalno podravani prirodnim
prin'ipima.
7oderna drutva bila su gurana u stanja moralne re'esije tokom kasnog devetnaestog
i ranog dvadesetog vijekaQ glavni zadatak ove genera'ije je da se ona izvuku nazad iz toga
i to treba da ostane jedna opta pozadina tih aktivnosti kao 'jeline! uopte. Namjera da se
ispuni zapovijest ljubavi prema svom blinjem! trebala bi initi osnovnu pozi'iju!
ukljuujui ak i one koji su poinili znaajna zlodjela! pa ak ako ta ljubav indi'ira
poduzimanje pro1ilaktikih mijera kako bi se druge zatitilo od tog zla. 9edan veliki
pro1ilaktiki poduhvat moe se izvesti samo onda kad se to uini s jednom potenom
kontrolom od strane moralne svijesti! s umjerenim rijeima i promiljenim djelovanjem.
Na toj taki! ponerologija e dokazati svoju praktinu upotrebljivost u ispunjavanju tog
zadatka. )judi i vrijednosti sazrijevaju u ak'iji. Tako! do jedne sinteze tradi'ionalnih
moralnih vrijednosti i ovog novog naturalistikog pristupa moi e jedino doi uz pomo
jednog razumnog ponaanja.

Istina kao lijek
&ilo bi teko da ovdje sumiramo sve izjave poznatih autora koji su se bavili temom
psihoterapeutske uloge u pomaganju ovjeku da bude svjestan onoga ta mu je sabilo
njegovu podsvijest! to ga neprestano bolno gui! zato to se on bojao da pogleda
neprijatnoj istini u oi! a nedostajali su mu i objektivni poda'i na osnovu kojih bi mogao
izvui pravilne zakljukeQ ili je bio suvie ponosan da bi sebi dozvolio da postane svjestan
injeni'e da se ponaao na apsurdan nain. Te stvari nisu prilino dobro shvaene samo od
strane spe'ijalista! nego su one i javno poznate u jedno odre#enom stepenu.
od svake metode analitike psihoterapije! ili autonomne psihoterapije! kako ju je
nazivao T! Szasz Aameriki psihijatar! prim. prev.B! vodeu operativnu motiva'iju
podrazumijeva osvjetljavanja bilo kakvog materijala koji je potisnut uz pomo
podsvjesnog odabira podataka! ili zapostavljen usljed odre#enih intelektualnih problema.
To je praeno razbijanjem iluzija sastavljenih od supstitu'ija i ra'ionaliza'ija! ije je
stvaranje obino propor'ionalno sa koliinom potisnutog materijala.
% mnogim sluajevima! materijal koji je usljed straha eliminisan iz polja svijesti! i
esto zamjenjivan toboe mnogo prihvatljivijim aso'ija'ijama! ne bi nikada prouzrokovao
tako strane posljedi'e da smo odmah na poetku smogli hrabrosti i svjesno ga sagledali.
Tada bi bili u prili'i da prona#emo neko nezavisno i kreativno rjeenje za odre#ene
situa'ije.
7e#utim! u nekim sluajevima! pogotovo kad imamo posla s 1enomenima koje je
teko razumjeti unutar kategorija naeg prirodnog pogleda na svijet! osloba#anje pa'ijenta
od njegovih problema zahtijeva da mu predoimo bitne i objektivne in1orma'ije!
pogotovo iz podruja biologije! psihologije i psihopatologije! i da mu indi'iramo neke
spe'i1ine ovisnosti koje prije nije uspjevao da razumije. Na toj taki! savjetnike
aktivnosti poinju da dominiraju u psihoterapeutskom radu s pa'ijentom. Nakon svega!
pa'ijentu su potrebne dodatne in1orma'ije kako bi rekonstruisao svoju dezintegriranu
linost i 1ormirao jedan novi pogled na svijet koji vie odgovara realnosti. Tek tada
moemo pristupiti onim tradi'ionalnijim metodama. %koliko se nae aktivnosti odnose
na ljude koji su bili pod uti'ajem patokratskog sistema! ovaj poslednji uzorak ponaanja je
najpogodnijiQ objektivni poda'i koji su izloeni pa'ijentu moraju ga dovesti do
razumijevanja prirode tog 1enomena.
ako je ve pomenuto! autor je imao priliku da prati djelovanje jednog takvog
pro'esa upoznavanja pa'ijenata o sutini i osobinama tog makroso'ijalnog 1enomena! na
temelju individualnih sluajeva kod kojih je dolo do neuroze usljed uti'aja patokratskih
drutvenih uslova.
% dravama koje se nalaze pod upravom takvih vlada! skoro svaka normalna osoba
nosi u sebi neke neurotine reak'ije razliitog inteziteta. Nakon svega! neuroza je jedna
normalna prirodna reak'ija na potinjavanje odre#enom patolokom sistemu.
%prkos osjeaju zebnje kojeg je takva jedna odvana psihoterapeutska opera'ija
esto izazivala kod obe strane! moji pa'ijenti su brzo asimilirali objektivne podatke koji
su im bili predoeni! nadopunjavali su ih sa svojom vlastitim iskustvima! traili dodatne
in1orma'ije! kao i veri1ika'iju na osnovu njihove aplika'ije tih in1orma'ija. %brzo nakon
toga je dolazilo do spontane i kreativne reintegra'ije njihovih linosti! to je bilo praeno
jednom slinom rekonstruk'ijom njihovog pogleda na svijet. "stovremena psihoterapija
samo je nastavila da pomae u tom sve autonomnijem pro'esu rjeavanja individualnih
problema! to podrazumijeva jedan tradi'ionalni prilaz. Ti ljudi su se rijeili od njihove
hronine tenzijeQ njihov per'eptivni pogled na tu devijantnu realnost postajao je sve
realniji i proaran humorom. 4onovno uvrivanje njihove sposobnosti za odravanje
svoje vlastite psiholoke higijene! samo0terapije i samo0pedagogije! bilo je mnogo bolje
nego to se to oekivalo. 3ni su postali dovitljiviji u stvarima koje se tiu praktinog
ivota i bili su sposobni da ponude drugima dobre savjete. Na alost! broj ljudi kojima je
psihoterapeut mogao vjerovati bio je prilino ogranien.
Slini e1ekti mogu se ostvariti i na makroso'ijalnom nivou! to je neto sasvim
izvodljivo u sadanjim uslovima. od takvih operativnih razmjera! to e osloboditi jednu
sponatnu interak'iju me#u prosvjetljenijim individuama i dovesti do drutvene
multiplika'ije terapeutskog 1enomena. 3vo poslednje e onda prouzrokovati jednu
kvalitativno novu i vjerovatno donekle burnu drutvenu reak'ijuQ mi moramo biti spremni
za to! da bi je mogli smiriti. Na kraju! to e dovesti do jednog opteg osjeaja oputanja i
pobjede istinske nauke nad zlomQ ovo se ne moe negirati ni na kakav verbalan nain a
1izika sila tako#e tu postaje besmislena. oritenje mjera koje su toliko razliite od bilo
ega to je bilo prije koriteno e dovesti do ra#anja osjeaja kraja jedne ere$ u kojoj je
taj makroso'ijalni 1enomen mogao da se pojavi! ali on sada umire. To e od strane
normalnih ljudi biti praeno s jednim osjeajem dobrostanja.
% sklopu ove sugerisane psihoterapije! dodatni objekti1i'iran materijal u obliku
jednog naturalistikog poimanja tog 1enomena predstavlja kamen temelja'Q odatle! u ovoj
knjizi su prikupljeni najbitniji poda'i do kojih je autor uspjeo da do#e i ovdje ih prezentira
na jedan djelomino pojednostavljen nain. To nesumnjivo ne predstavlja 'jelokupno
znanje koje je tu potrebnoQ dalja nadogradnja e biti potrebna. % drugu ruku! posvetio sam
manje panje metodama! jer bi to stvorilo viestruko dupli'iranje onih vrsta terapija koje
su ve poznate mnogim spe'ijalistima i koje oni koriste u svojoj praksi.
Svrha ove aktivnosti e biti omoguavanje da svijet ponovo stekne sposobnost
koritenja zdravog razuma i da se pogledi na svijet mogu reintegrisati na temelju nauno
objektiviziranih i odgovarajue popularizovanih in1orma'ija. Svijet! stvaran na takav
nain! mnogo bolje e se uskladiti sa realnou koja je sve donedavno bila pogreno
shvatanaQ kao rezultat toga! ovjek e biti mnogo osjeajniji u svojim praktinim
aktivnostima! nezavisniji i dovitljiviji u rjeavanju ivotnih problema! a sigurnije e se i
osjeati. 3vaj zadatak nije nita novoQ on sainjava dnevni kruh svakog dobrog
psihoterapeuta. 4roblem irenja ovih bolno nam potrebnih in1orma'ija po 'ijeloj planeti!
vie je tehnike! nego teoretske prirode.
V
Svaki psihoterapeut mora se pripremiti za potekoe koje e prouzrokovati psiholoki
otpor proizaao iz perzistentnih stavova i ubje#enja iji je nedostatak temelja ve
predstavljen u ovom djelu. 4osebno u sluaju jedne vee grupe ljudi! ti otpori se mogu
demonstrativnije mani1estovatiQ me#utim! me#u lanovima takvih grupa mi emo tako#e
nai saveznike koji e nam pomoi da skrimo njihov otpor. .a be se ovo vizualiziralo!
vratiemo se ponovo na primjer porodi'e N.! gdje je otprilike dvanaest osoba sara#ivalo u
nasilnom zlostavljanju jednog prijatnog i inteligentnog rtvenog jar'a.
ada sam objasnio uja'ima i ujnama da se oni godinama nalaze pod uti'ajem jedne
psihiki nenormalne osobe! prihvatajui njen deluzivni svijet kao istinski i uestvujui As
osjeajem astiB u njenom osvetnikom iivljavanju na djeaku na kojeg je trebalo svaliti
krivi'u za sve njene neuspjehe! ukljuuju'i i one do kojih je dolo nekoliko godine prije
njegovog ro#enja! ok kojeg su dobili privremeno je zaguio njihovu indigna'iju.
4rotivnapad nije uslijedio odmah nakon toga! vjerovatno zato to se to doga#alo u mojoj
kan'elariji u .omu zdravlja! a bio sam i zatien bijelim mantilom kojim sam se uvijek
ogrtao kad se nisam osjeao potpuno sigurnim. Tako sam pretrpjeo samo verbalne
prijetnje. 7e#utim! nedjelju dana kasnije! oni su se poeli vraati jedan po jedan! blijedi i
alosniQ i mada s nekom teinom! nudili su svoju pomo za popravak situa'ije u porodi'i i
budunosti nesretnog djeaka.
7nogi ljudi doive jedan neminovan ok i reaguju s protivljenjem! protestovanjem i
dezintegra'ijom njihove linosti! nakon to im se predoi injeni'a da se nalaze pod
opsjenarskim i traumatskim uti'ajem jednog makroso'ijalnog patolokog 1enomena! bez
obzira na to da li su oni do tada bili njegovi sljedbeni'i ili protivni'i. 7nogi ljudi su
podstaknuti na estoke reak'ije injeni'om da se ideologija koju su! bilo osu#ivali ili na
neki nain prihvatali u smislu jednog vodeeg 1aktora! sada tretira kao neto to je po
svojoj vanosti na drugom mjestu.
Najglasnije negodovanje e dolaziti od strane onih koji sebe smatraju pravinim zato
to su oni osu#ivali taj makroso'ijalni 1enomen uz pomo literarnog talenta i povienog
glasa! koristei se imenom izvedenim iz njegove poslednje vaee ideologije! kao i
prekomijernom upotrebom moralizirajuih interpreta'ija u vezi sa tim patolokim
1enomenom. Svaki pokuaj da se njih navede do aper'ep'ije pravilnog razumijevanja
patokratije predstavljao bi Sizi1ov posao! jer bi oni onda trebali postati svjesni injeni'e
da su svi njihovi dotadanji napori uveliko sluili ispunjavanju jedne svrhe koja je bila
obratna od njihovih namijera. 4ogotovo! ukoliko su se oni pro1esionalno uputali u takve
aktivnosti! onda postaje mnogo praktinije da se izbjegne osoba#anje njihove
agresivnostiQ ak bi se moglo rei da su takvi! mahom stariji ljudi! prestari za terapiju.
Trans1ormiranje pogleda na svijet onih ljudi koji ive u sistemima normalnog
ovjeka! ispostavlja se kao jedan tei muan zadatak! jer su oni s mnogo vie egoizma
privreni imagina'ijama koje su im sugerisane jo od njihovog djetinjstva! to im oteava
mogunost da se pomire s injeni'om da postoje stvari koje njihov prirodni kon'eptualni
sistem ne moe asimilirati. Njima tako#e nedostaju spe'i1ina iskustva koja imaju oni
ljudi koji godinama ive pod patokratskom vlau. 3datle! mi moramo oekivati otpor i
napade od strane ljudi koji pokuavaju da zatite njihove izvore prihoda i pozi'ije! kao i
da zatite svoje linosti od jedne uznemiravajue dezintegra'ije. .a bi izbjegli svako
zastranjivanje! moramo uzimati u obzir saglasnost reak'ija veine.
4rihvatanje ovakve psihoterapije bie drugaije u dravama u kojima su ve stvorena
drutva normalnih ljudi! to e pruzati vrst otpor patokratskoj vlasti. .ugogodinje
iskustvo! praktino poznavanje 1enomena i psiholoka imuniza'ija! davno su tu proizveli
plodno tlo za sijanje sjemenja objektivne istine i prirodnog poimanja stvari. 3bjanjenje
sutine makroso'ijalnog 1enomena e se tretirati kao jedna malo zakanjela psihoterapija!
koja je trebala biti ponu#ena mnogo prije Ato bi omoguilo pa'ijentu da izbjegne mnoge
grekeB ali je ona! bez obzira na sve! ipak korisna zato to obezbje#uje red i relaksa'iju i
omoguava da se ovjek pone razumno ponaati. 3vi poda'i! prihvaeni kroz jedan
prilino bolan pro'es! udruie se sa iskustvom koje se ve prethodno steklo. Tako u
svijetu nee biti protesta inspirisanih od strane egoizma ili egotizma. 8rijednost
objektivnog gledanja 'ijenie se sve vie i vie! jer ono osigurava temelje za razumno
ponaanje. %brzo nakon toga! osjeaj realizma kod poimanja svijeta koji nas okruuje!
praen smislom za humor! poeti e da kompenzira ljude za sva ona iskustva koja su
preivjeli! kao i dezintegra'iju njihove linosti do koje je dovela takva terapija.
Ta dezintegra'ija strukture pre#anjeg pogleda na svijet! stvorie jedan privremen i
neugodan osjeaj praznine. Terapeutima je dobro poznat njihov naredni zadatak da
popune tu prazninu to je mogue prije! materijalom koji je mnogo kredibilniji i vredniji
od onog sadraja koji je nasilno izbaen! pomaui tako da se izbjegne onaj primitivni
nain reintegra'ije linosti. % praksi je najbolje da se smanji pa'ijentova zebnja tako to
e mu se unaprijed obeati da e mu biti predoen jedan objektiviziran materijal u obliku
istinskih podataka. To obeanje se mora odrati! s oekivanjem mogunosti pojave
dezintegrativnih stanja. 9a sam s uspjehom testirao ovu tehniku na individualnim
pa'ijentima a preporuujem njenu upotrebu i na masovnom nivou! kao bezbjednu i
e1ikasnu.
od onih ljudi koji su ve razvili jedan prirodni psiholoki imunitet! njihova
pojaana otpornost na ruilake uti'aje patokratije na njihovu linost! steena pomou
svjesnosti o sutini patokratije! moe biti od manje vanosti ali je jo uvijek bitna! jer to
vodi do jednog poboljanog kvaliteta imuniza'ije i uz mnogo manje tegobnih posljedi'a u
smislu nervne tenzije. 7e#utim! kod onih ljudi koji oklijevaju a ine dobro0prilago#ene
pripadnike nove srednje klase! aktivnosti na njihovoj imuniza'iji potpomognute njihovim
osvjetavanjem o patolokoj prirodi 1enomena moe da preusmjeri kazaljku njihove vage
u prav'u pristojnosti.
.rugi kljuni aspekt ovakvih opera'ija koje se trebaju uzeti u obzir je uti'aj ovako
prosvijetljenog ponaanja na linosti samih patokrata.
% toku individualne psihoterapije! teimo da izbjegnemo in1ormisanje pa'ijenata o
trajnim abera'ijama! pogotovo ako imamo razloga da vjerujemo da su one uslovljene
nasljednim 1aktorima. 7e#utim! prilikom donoenja odluka! psihoterapeuti su vo#eni
svjesnou o postojanju tog stanja. Samo kod sluajeva kod kojih je ustanovljeno jedno
lake oteenje modanog tkiva! moemo se odluiti da to predoimo pa'ijentu! kako bi
mu pomogli da lake podnosi svoje potekoe i izbjegne nepotreban strah. od sluajeva
psihopatskih individua! njihove devija'ije tretiramo uz pomo jednog taktinog! aluzivnog
jezika! imajui na umu da oni imaju odredenu vrstu znanja o sebi! a onda nastavljamo sa
tehnikama modi1ika'ije ponaanja kako bi korigovali njihovu linost! imajui drutvene
interese! tako#e! na umu.
od opera'ija makroso'ijalnih razmjera! nee biti mogue primjeniti jednu tako
paljivu strategiju. Traumatiza'ija patokrata e biti neizbjena do jednog odre#enog
stepena! pa ak i namjerna i moralno opravdana u interesu mira na zemlji. % skladu s tim!
na stav mora biti de1inisan prihvatanjem biolokih i psiholokih injeni'aQ odba'ujui
bilo kakve interpeta'ije njihovih psihikih devija'ija koje su nabijene moralom ili
emo'ijama. 4rilikom poduzimanja jednog takvog posla! moramo imati na umu dobro
drutva kao jedan vrhovni 'iljQ uz sve to! mi ne smijemo napustiti nau psihoterapeutsku
ulogu i uzdravati se od kanjavanja onih iju krivi'u moemo utvrditi. %koliko
zaboravimo na to! poveaemo rizik za izbijanje jedne nekontrolisane reak'ije! koja bi
mogla prouzrokovati katastro1u svjetskih razmjera.
% isto vrijeme! ne smijemo gajiti preuveliane strahove! kao na primjer! da e takve
aktivnosti prosvjetljenja javnosti isprovo'irati dramatine reak'ije me#u patokratama! tj.
jedan talas nasilja ili samoubistava. Ne; 3ne individue koje su opisane kao esen'ijalne Aili
sutinske! prim prev.B psihopate! zajedno sa mnogim drugim nosio'ima slinih nasljednih
anomalija! jo su od svog djetinjstva razra#ivali osjeaj da su psihiki drugaiji od drugih.
.avanje toga njima na znanje! na njih djeluje manje traumatski! nego to je to sluaj s
normalnim ovjekom! kome se sugerie da je psihiki abnormalan. )akoa s kojom oni
potiskuju neprijatan materijal iz polja njihove svijesti! sprijeie ih i da nasilno reaguju.
*ta oni mogu da rade! kad vie nema ideologije kojom se mogu maskirati+ ada se
sutina tog 1enomena jednom nauno razgoliti! psiholoki rezultat je taj da oni onda
poinju da osjeaju kako se njihova istorijska uloga blii svom kraju. Njihov rad! nadalje!
poinje da dobija jedno istorijsko i stvaralako znaenje! ukoliko im svijet normalnih ljudi
ponudi pomirenje bazirano na izvanredno povoljnim uslovima. To e onda dovesti do
opte demobiliza'ije patokratije! posebno u onim dravama u kojima je ve izgubljena
podrka za neku njihovu ideologiju. Ta unutranja demobiliza'ija! koje se oni tako boje!
predstavlja drugi 'ilj kojeg je vano ostvariti.
Najvaniji uslov i nadomjestak terapeutskom radu mora da bude opratanje
patokratama! koje treba da potie iz razumijevanja! kako njih! tako i znakova vremena. To
mora biti sprovedeno uz pomo odgovarajue pripremljenog zakona koji je zasnovan na
jednom dubljem poimanju ovjeka i pro'esa geneze zla! koji djeluje unutar ljudskog
drutva. Taj zakon e se suprostaviti tim pro'esima na kauzativni nain i zamijeniti bivi
kazneni$ zakon. 4redvi#anje donoenja jednog takvog zakona ne smije se samo oslanjati
na psihoterapeutska obeanjaQ to mora biti nauno pripremljeno a odatle i sprovedeno.

Opro)taj
7oderna evolu'ija zakonskih kon'epta i morala demokratskog drutva! usmjerena je
ka prekidu starih tradi'ija u odravanju reda i zakona uz pomo kaznenih represija.
7noge zemlje su ukinule smrtnu kaznu! uznemirene njenom zloupotrebom za vrijeme
poslednjeg svjetskog rata. 3stale kazne i naini njihovog izvo#enja su takode ublaeni i
sada se uzimaju u obzir psihiki motivi i okolnosti pod kojima je dolo do kriminalnih
radnji. Savjest 'ivilizovanih na'ija protestuje protiv rimskog prin'ipa .ura le` sed le`! a
istovremeno! psiholozi razaznaju mogunost da mnogi! sada neuravnteeni ljudi! mogu da
se vrate normalnom drutvenom ivotu zahvaljujui odgovarajuim pedagokim mjeramaQ
mada se! dodue! to u praksi samo djelomino potvr#uje.
6azlog za to je to ublaavanje zakona nije bilo uravnoteeno sa odgovarajuim
metodama pro'esa guenja geneze zla! baziranim na njegovom shvatanju. To provo'ira
jednu krizu na podruju drutvene zatite od kriminala i olakava patokratskim krugovima
da se koriste terorizmom kako bi realizovali svoje ekspanzionistike 'iljeve. 4od takvim
uslovima! mnogi ljudi poinju da misle kako je vraanje na tradi'ionalnu strogost zakona
jedini nain za zatitu drutva od rastueg zla. .rugi vjeruju da nas takvo tradi'ionalno
ponaanje moralno obogaljuje i otvara vrata za neopozive zloupotrebe. 3datle! oni
podvode ivote i zdravlje drugih pod humanistike vrijednosti. .a bi se prevazila ta
kriza! mi moramo galvanizirati sve nae napore u potrazi za jednim novim putom! putom
koji e biti humaniji i koji e moi e1ikasno zatititi individue i drutva koja se nisu u
stanju braniti.
Takva mogunost postoji i ona moe biti primjenjena samo na temeljima jednog
objektivnog razumijevanja geneze zla. % sutini! nerealna tradi'ija veze izme#u
ovjekovog ZkriminalaZ! kojeg nijedna druga osoba nije u stanju objektivno da pro'ijeni! i
njegove ZkazneZ koja je rijetko kad e1ikasna u njegovoj trans1orma'iji! trebala bi da se
prepusti istoriji.
Nauka o uzro'ima zla treba da ojaa moralnu dis'iplinu jednog drutva i da ima
pro1ilaktiko dejstvo. Cesto je dovoljno samo to da se ovjeku saopti injeni'a da se
nalazi pod uti'ajem neke patoloke individue! pa da do#e do prekida tog destruktivnog
'iklusa.
3datle! odgovarajua psihoterapija bi trebala biti dio svake mjere poduzete s 'iljem
suprostavljanja zlu. Na alost! ako neko pu'a na nas! mi mu moramo uzvratiti! pa ak i
pre'iznije. % isto vrijeme! me#utim! mi trebamo vratiti nazad zakon oprotaja ili
pomilovanja! taj stari zakon mudrih suverena. Nakon svega! on ima duboke moralne i
psiholoke temelje i u nekim situa'ijama mnogo je e1ikasniji od svake kazne.
odeksi kaznenog zakona predvi#aju da poinio' kanjivog djela koji je za vrijeme
prestupa imao ogranienu sposobnost za rasu#ivanje ili za kontrolu svog ponaanja kao
posljedi'u neke mentalne bolesti ili nekog 1iziolokog poremeaja! primi laku kaznu u
jednom odgovarajuem stepenu. 3datle! ukoliko uzmemo u obzir odgovornost patokrata u
svjetlu takvih regulativa! i svjetlu onoga to smo ve rekli o motiva'iji njihovog
ponaanja! mi onda moramo znaajno ublaiti opseg pravde! unutar okvira postojeih
regulativa.
3ve gore0navedene zakonske regulative! koje su modernije u 5vropi nego u S/.! su
donekle svugdje zastarjele i nedovoljno se podudaraju sa bio01iziolokom realnou. 3ne
predstvaljaju kompromis izme#u tradi'ionalne zakonske misli i medi'inskog humanizma.
Nadalje! zakonodav'i nisu bili u situa'iji da doive makroso'ijalni patoloki 1enomen koji
dominira individuama i znaajno ograniava njihovu sposobnost prosu#ivanja znaenja
njihovog vlastitog ponaanja. 4rijemive individue su neprimjetno usisavane unutra jer
nisu svjesne patolokog kvaliteta jednog takvog 1enomena. Spe'i1ine karakteristike
takvih 1enomena dovode do toga da se izbor ponaanja presudno odre#uje od strane
nesvjesnih 1aktora! to je praeno pritiskom od strane patokratskih vlasti.
ako onda za takve moemo poteno pro'ijeniti stepen ublaenja njihove kazne+
Na primjer! ako je esen'ijalna psihopatija virtuelno F>>E predvidljiva u vezi
privlaenja i ukljuivanja takvih individua u patokratske aktivnosti! da li njihova osuda
mora uzeti u obzir slino ublaavanje kazne+ To se tako#e moe primjeniti u jednom
manjem stepenu i na druge nasljedne anomalije! jer su se i one pokazale kao primarni
1aktori u izboru ponaanja.
Ne moemo nikoga kriviti to je naslijedio neke psiholoke anomalije od strane svojih
roditelja! nita vie nego to moemo kriviti bilo koji sluaj 1izikih ili 1iziolokih
anomalija kao to je daltonizam. Tako#e! moramo prestati s okrivljavanjem ljudi koji su
potpali pod uti'aj trauma ili bolesti koje su iza sebe ostavile oteenja modanog tkiva ili
one koji su postali rtvama nehumanih pedagokih metoda.
(a njihovo vlastito dobro i za dobro drutva! mi trebamo koristiti silu u vezi s takvim
ljudima! to bi ponekad ukljuivalo prisilnu psihoterapiju! nadzor! preven'iju i njegu. &ilo
kakvo optuivanje ili okrivljavanje samo bi nam otealo da se ponaamo na nain koji je
ne samo humanitaran i koristan! nego tako#e i e1ikasan.
ad se bavimo jednim makroso'ijalnim 1enomenom! posebno onim iji je ivot dui
od aktivnog ivota neke individue! njegov trajni uti'aj prisiljava ak i normalne ljude da
mu se adaptiraju u odre#enom stepenu. .a li smo mi! koji imamo normalne instikte i
inteligen'iju! i prema kriterijumima naeg moralnog pogleda na svijet! u pozi'iji da
pro'jenjujemo krivi'u onih drugih za djela koja su poinili unutar patokratskog
kolektivnog ludila+ Su#enje njima u skladu s tradi'ionalnim zakonskim regulativama
inilo bi povratak na nametanje prisile normalnog ovjeka psihopatskim individuama! tj.
povratak na prvobitno stanje koje je omoguilo patokratiji da se pojavi. .a li je njihovo
podvrgavanje osvetnikoj pravdi vrijedno produenja trajanja patokratije samo za jednu
godinu! a kamo li na neodre#eno vrijeme+ .a li bi elimina'ijom odre#enog broja
psihopata mogli znaajno smanjiti teret tih anomalija na genetski 1ond drutva i tako
doprinjeti rjeenju problema+
Na alost! odgovor je 0 ne;
)judi sa razliitim psihikim devija'ijama oduvijek su egzistirali u svakom drutvu na
zemlji. Njihov nain ivota uvijek predstavlja odre#enu 1ormu predatorstva nad
ekonomskom kreativnou drutva! jer su njihove vlastite kreativne sposobnosti uglavnom
ispod prosjeka. o kod da se prikljui tom sistemu organizovanog parazitizma! postepeno
gubi i ono malo sposobnosti koju je imao za neki legalan posao. Taj 1enomen i njegova
brutalnost se u stvarnosti odravaju usljed prijetnje osvete zakona ili to je jo gore! osvete
od strane razbjenjelih narodnih masa.
Snovi o osveti odvlae panju drutva od razumijevanja bio01izioloke sutine tog
1enomena i stimuliu moralizirajue intepreta'ije iji rezultati su nam ve poznati. To e
onda oteati iznalaenje rjeenja za trenutnu opasnu situa'iju i slino e komplikovati
svaku mogunost za rjeenje problema optereivanja genetske baze drutva psihikim
anomalija! imajui u vidu i budue genera'ije.
7e#utim! ti problemi! kako sadanji! tako i budui! mogu se rijeiti ako im pri#emo s
jednim razumijevanjem njihove prirodne sutine i 'jelovitim shvatanjem prirode onih
ljudi koji poinjavaju znaajna zlodjela. (akonska
odmazda bi predstavljala ponavljanje greke iz Nirnberga. To su#enje ratnim
kriminal'ima moglo je biti jedna neponovljiva prilika da se pokae svijetu kompletna
psihopatologija jednog hitlerskog sistema! s linou ZFireraZ A8odje! prim. prev.B na
njenom elu. To bi onda vodilo jednom brem i dubljem osloba#anju od zabluda
na'istike tradi'ije u Njemakoj. Takvo svjesno otkrivanje djelovanja patolokih 1aktora
na makroso'ijalnom nivou bi pospijeilo pro'es psiholoke rehabilita'ije Njema'a i
svijeta kao 'jeline! uz pomo prirodnih pojmova koji su prigodni za takvu problematiku.
To bi tako#e obrazovalo jedan zdrav presedan za osvjetljenje i zaguivanje djelovanja
nekih drugih patokratija.
3no to se u stvari desilo! bilo je to! da su psihijatri i psiholozi olako podlegli pritisku
svojih vlastitih emo'ija! politikih 1aktora i predrasuda! samo nakratko se osvrui na
stvarne patoloke karakteristike kako optuenih na'ista! tako i na'izma! kao 'jeline.
Nekoliko poznatih individua s psihopatskim karakteristikama bilo je objeeno ili osu#eno
na izdravanje zatvora. 7noge injeni'e i poda'i koji su mogli posluiti za svrhe
pomenute u ovom djelu! objeene su i zatvorene zajedno s tim individuama. Tako
moemo lako razumjeti zato je patokratama toliko stalo da ostvare upravo takav jedan
'ilj. Nama nije dozovoljeno da ponovimo takve greke! jer njihove posljedi'e jo vie
oteavaju shvatanje sutine makroso'ijalnog patolokog 1enomena! a one odatle
ograniavaju i mogunosti za guenje njihovih unutarnjih uzroka.
% stvarnoj situa'iji u dananjem svijetu! postoji samo jedno moralno i nauno
opravdano rjeenje! koje moe izljeiti ovu sadanju propast na'ija! a tako#e i obezbjediti
jedan propisan poetak za rjeavanje problema genetskog tereta drutva! imajui u vidu i
bunost. To bi bio jedan odgovarajui zakon zasnovan na najboljem moguem poimanju
makroso'ijalnih patolokih 1enomena i njihovih uzroka! koji bi ograniio ogovornost
patokrata samo na one sluajeve Aobino kriminalno sadistike prirodeB kod kojih je teko
prihvatiti nesposobnost razaznavanja znaenja jednog takvog akta. Nita drugo ne moe
omoguiti drutvima normalnih ljudi da preuzmu vlast i oslobode svoje unutranje talente!
koji bi mogli osigurati povratak jedne na'ije ka normalnom ivotu.
Takav jedan akt opratanja je u stvari prirodno opravdan! jer on proistie iz
poznavanja psihikih uzronih 1aktora koji navode ovjeka da ini zlo! kako unutar
opsega nae kogni'ije! tako i izvan podruja koje smo u stanju razumjeti. Taj opseg koji je
pristupaan naunoj kogni'iji! poveava se zajedno sa napretkom opteg znanjaQ me#utim!
kod patokratije odnos izme#u uzroka i posljedi'e toliko dominira 'ijelom slikom da je za
neku mogunost slobodnog izbora ostavljeno veoma malo prostora. % stvari! mi nikada ne
bi trebali biti u pozi'iji da odre#ujemo obim slobodne volje s kojom je neka individua
obdarena. 3pratanjem! mi potinjavamo nae umove prirodnim zakonima do jednog
odre#enog stepena.
ad se suzdravamo prosu#ivanja u vezi s ostatkom koji nam je nepoznat! mi
podvrgavamo na um dis'iplini izbjegavanja ulaska na podruja koja su mu teko
dostupna.
3pratanje tako vodi na razum u stanje intelektualne dis'ipline i reda! odakle nam
omoguava da mnogo jasnije razlikujemo ivotne realije i njihove uzrono0posljedine
veze. To nam omoguava da lake kontroliemo osvetnike re1ekse naih instikta i da
zatitimo na um od tenden'ije da nameemo moralizirajue interpreta'ije
psihopatolokim 1enomenima. To je naravno korisno kako za individue! tako i za drutva.
"stovremeno! i u skladu sa poukama iz religija! opratanje nam pomae da uivamo u
natprirodnom redu! te odatle da steknemo i jedno pravo na opratanje samima sebi. 3no
nam omoguava da lake ujemo onaj na unutranji glas koji nam govori Zuradi toZ ili
Zne radi toZ.
To popravlja nau sposobnost za donoenje ispravnih odluka u tekim situa'ijama kad
ne raspolaemo svim potrebnim in1orma'ijama. % ovoj veoma tekoj bit'i! mi se moemo
odrei jedne takve pomoi i privilegijeQ me#utim! takva pomo moe da bude odluujui
1aktor za ostvarenje pobjede.
Na'ije koje su morale dugo da podnose patokratsku vlast! sada su blizu prihvatanja
jednog takvog prijedloga to je rezultat njihovog praktinog znanja o toj drugoj realnosti i
karakteristinoj evolu'iji njihovog pogleda na svijet.
7e#utim! njihovim motiva'ijama dominiraju praktini poda'i koji su tako#e izvueni
iz prilago#avanja ivotu u takvoj divergentnoj realnosti. 6eligijske motiva'ije se tako#e
javljajuQ tako da shvatanje i a1irma'ija sazrijevaju u takvim spe'i1inim okolnostima.
Njihovi misaoni pro'esi i drutvena etika tako#e pokazuju osjeaj za jedno odre#eno
teleoloko prihvatanje znaenja 1enomena! u smislu jedne istorijske vododijelni'e. Takav
jedan in odri'anja od pravosudnog i emo'ionalnog osveivanja u vezi s ljudima ije je
ponaanje uslovljeno psihikim devija'ijama! pogotovo nekim spe'i1inim nasljednim
1aktorima! u odre#enom stepenu je opravdano od strane naturalizma.
3datle! takvi naturalistiki i ra'ionalni prin'ipi trebali bi dozvoliti sazrijevanje
de1initivnih odluka. "ntelektualni napori uloeni u presije'anje veza s jednim
prirodnjakim shvatanjem problema zla a odatle i kon1ronta'iji s moralnim pravilima!
trebali bi uroditi plodom u mnogim aspektima ljudske misli.
)judima koji su izgubili sposobnost da obavljaju nadnike poslove! morali bi se
obezbijediti podnoljivi ivotni uslovi kao i pomo u njihovim naporima da se prilagode
novim uslovima. Trokovi koje e drutvo tu morati da snosi bie sigurno manji od onih
koje bi zahtijevalo bilo koje drugo rjeenje. Sve to e traiti ulaganje odre#enih
organiza'ionih napora zasnovanih na tom nainu razumijevanja takvih stvari! to e biti
daleko od tradi'ionalne pravne prakse.
4atokratama se to mora obeati a ta obeanja se onda moraju poteno i odrati! kako
to i prilii jednom drutvu normalnih ljudi. 3datle! takav jedan in i njegovo sprovo#enje!
trebao bi se unaprijed pripremiti s moralne! pravne i organiza'ione take gledita.
"sto kao to e ova! ovdje iznesena ideja! naii na ivahan odaziv kod ljudi kojima je
iz linog iskustva poznat gorenavedeni makroso'ijalni 1enomen! ona e vrije#ati
osvetnika osjeanja kod mnogobrojnih politikih emigranata koji su zadrali stare!
tradi'ionalne metode u vezi drutvenih i moralnih problema. Tako! s tog podruja
moemo oekivati i veu opozi'iju! koja e biti rezultat jedne moralne indigna'ije. S tim u
vezi! treba uloiti potrebne napore da se i oni uvjere u optimalnost ovakvog rjeenja.
Tako#e bi bilo od koristi ako se ovo rjeenje tog problema moe pripremiti imajui u
vidu dananje naslije#e od strane bio0humanistikih nauka! naslije#e koje 'ilja na slinu
evolu'iju zakona! iako je ono jo uvijek sakriveno u akademskom svijetu kao previe
nezrelo za praktinu realiza'iju. 8rijednost naunih studija na tom podruju i dalje je
pot'jenjivana od strane konzervativnih drutava. Taj rad se moe olakati uz pomo
koritenja takvih in1orma'ija imajui u vidu potrebu za brzo pripremanje i auriranje
zakona.
(akoni nae 'iviliza'ije su proizali prvo iz tradi'ije rimskog zakona! a onda iz
polaganja prava suverena da vladaju Zbojom voljomZ! to je jedan sistem koji na
predvidiv nain brani njihovu pozi'iju. "ako su oni imali zakon pomilovanja! oni su se
ispostavili kao skoro bezduni i osvetoljubivi sa stanovita dananjih zakonskih
regulativa. Takvo stanje stvari je vie poboljavalo nego sprjeavalo pojavu patolokih
sistema baziranih na sili.
To objanjava stvarnu potrebu za izvo#enjem jednog sutinskog proboja i za
1ormula'ijom novih prin'ipa proizalih iz razumijevanja ovjeka! ukljuujui i
razumijevanje neprijatelja i zlotvora. 4ojavljujui se iz jedne velike patnje i razumijevanja
njenih uzroka! takva legisla'ija bi bila mnogo modernija i humanija! isto kao i e1ikasnija
na podruju zatite drutva od proizvoda ponerogeneze. 8eliansvena odluka da se
oprosti! slino proistie iz najkredibilnijih pravila vjenog moralnog uenja! to je neto
to je tako#e u skladu s modernom evolu'ijom i drutvenom misli. To ispoljava jednu
praktinu brigu! isto kao i naturalistiko razumijevanje geneze zla. Samo jedan takav in
milosti! bez presedana u istoriji! moe slomiti ovaj vijekovima star lana' ponerolokih
'iklusa i otvoriti vrata kako za nova rjeenja za ove dugogodinje probleme! tako i za
nove pravne metode zasnovane na razumijevanju uzroka zla.
3datle! takve teke odluke ini se da idu zajedno sa znakovima vremena. /utor ove
knjige vjeruje da se upravo ova vrsta proboja u metodologiji misli i djelovanja! nalazi u
sklopu &oanskog 4lana za ovu genera'iju.

Ideologije
"sto kao to je jedan psihijatar preteno zainteresovan za bolesti! poklanjajui panju
pa'ijentovom deluzivnom sistemu koji de1ormie njegovu individualnu realnost kakva
god ona bila! 'ilj opte terapije bi trebala da bude bolest svijeta. Na de1ormisane ideoloke
sisteme koji su rasli iz istorijskih uslova i slabosti datih 'iviliza'ija! trebali bi gledati kao
na maske! operativne instrumente! ili Trojanske konje za patokratsku in1ek'iju.
.rutvena svijest bi prvo trebala razdvojiti dva heterogena sloja tog 1enomena uz
pomo analize i naune evalua'ije. Takvo jedno ispravno i selektivno razumijevanje
trebalo bi u jednoj odgovarajue pristupanoj 1ormi da postane dio svijesti svih na'ija ili
zaveljaj koji e joj pripadati.
To bi istovremeno pojaalo njihovu sposobnost za nezavisnu orjenta'iju unutar ove
dananje komplikovane realnosti u smislu razlikovanja ovih 1enomena u skladu s
njihovom prirodom. To e dovesti do poboljanja odnosa prema moralu kao i poboljanja
opteg pogleda na svijet. on'entra'ija nae panje na ovaj patoloki 1enomen dovee do
njegovog ispravnog razumijevanja i dae mnogo potpunije rezultate.
Nedostatak te osnovne diskrimina'ije u politikim opera'ijama predstavlja jednu
greku koja e nas navesti na gubljenje energije. 7i se ne moramo slagati s ideologijama
jer su sve politike ideologije FJ0og vijeka prepojednostavljivale drutvenu realnost do
take njenog obogaljenja! ak i u njihovom originalnom obliku! da ne pominjemo one
njihove patoloki de1ormisane verzije.
4rvi plan! pored svega toga! ne bi trebao da se bavi identi1ika'ijom njihove uloge
unutar makroso'ijalnog 1enomenaQ analiza! kritika! pa ak i borba protiv njih! moe se
staviti u pozadinu. Svaka diskusija u vezi sa prav'ima koji su potrebni da bi se
promijenile so'ijalne strukture moe se odravati u isto vrijeme samo ukoliko se kod nje
uzima u obzir osnovno razlikovanje tog 1enomena. Tako ispravljena! drutvena svijest
moe pronai rjeenje za te probleme mnogo lake! a drutvene grupe koje su danas
beskompromisne bie mnogo otvorenije i podlonije za kompromise.
ad se jednom mentalno bolestan pa'ijent uspjeno izljei od svoje bolesti! esto
pokuavamo da vratimo tog biveg pa'ijenta u svijet onih njegovih ubje#enja koja su
realnija. 4sihoterapeut tako pretrauje njegov deluzivno karikirani svijet traei u njemu
prvobitne sadraje koji su uvijek normalniji! odakle e graditi jedan most preko perioda
ludila do sadanje zdrave realnosti. Takva jedna opera'ija ili tok zahtijeva potrebne
vjetine iz podruja psihopatologije! jer svaka bolest ima svoj vlastiti nain za
de1ormisanje pa'ijentovog originalnog doivljajnog svijeta i njegovih ubje#enja.
.e1ormisani ideoloki sistem stvoren od strane patokratije treba tako#e biti podvrgnut
jednoj analognoj analizi! iji e zadatak biti da prona#e one prastare i razumnije
vrijednosti. Tu se mora koristiti znanje jednog spe'i1inog tipa jer patokratija karikira
ideologiju nekog pokreta na kojem se onda parazitski hrani.
Ta velika bolest! 4atokratija! prilago#ava razne drutvene ideologije svojim vlastitim
osobinama i patokratskim stremljenjima! liavajui ih odatle od bilo kakvih mogunosti
prirodnog razvoja i sazrijevanja u smislu jednog ljudskog zdravog razuma i naune
re1lek'ije. Taj pro'es tako#e trans1ormie te ideologije u destruktivne 1aktore!
sprjeavajui ih da uestvuju u konstruktivnoj evolu'iji drutvenih struktura i osu#ujui
njihove pobornike na 1rustra'iju. (ajedno sa svojim degenerativnim rastom! takva jedna
ideologija se odba'uje od strane svih onih grupa koje su vo#ene zdravim razumom.
.jelovanje takve ideologije navodi na'ije da se ponu vrsto drati njihove stare! dobro0
oprobane0i0ispravne osnove u smislu strukturalnih 1ormi! obezbje#ujui tako vrstoruke
konzervativ'e s najbolje moguim orujem. To onda uzrokuje stagna'iju evolutivnog
pro'esa koja je u suprotnosti sa optim zakonima drutvenog ivota! i to dovodi do
polariza'ije stavova me#u raznim drutvenim grupama to onda izaziva jedno
revolu'ionarno raspoloenje. .jelovanje patoloki promijenjene ideologije tako
pospjeuje penetra'iju i ekspanziju patokratije.
Samo uz pomo jedne retrospektivne psiholoke analize takve jedne ideologije! s
re1leksijom na vrijeme koje je prethodilo ponerolokoj in1ek'iji i uzimajui u obzir
patoloke kvalitete i uzroke njene de1orma'ije! mogu se pronai one originalne kreativne
vrijednosti! te izgraditi mostovi preko vremenskog okvira ovog morbidnog 1enomena.
Takvo znalaki vjeto kominjanje originalne ideologije! ukljuujui neke razumne
elemente koji su iznikli nakon pojave poneroloke in1ek'ije! moe se obogatiti
vrijednostima koje su u me#uvremenu elaborirane i postale sposobne za jednu dalju
kreativnu evolu'iju. 3na e onda biti u situa'iji da aktivira trans1orma'ije u skladu sa
evolutivnom prirodom drutvenih struktura koje e nadalje uiniti ta drutva otpornijim na
patokratske uti'aje.
od jedne takve analize ispostavljaju se problemi koji moraju biti vjeto savladani!
posebno je potrebno pronai ispravne semantike oznake.
(ahvaljujui jednoj karakteristinoj kreativnosti na tom podruju! patokratija
proizvodi masu sugestivnih naziva koji su napravljeni na takav nain da odvlae panju sa
sutinskih osobina 1enomena. o god je uhvaen u tu semantiku zamku! on ne samo da
gubi sposobnost za objektivnu analizu tog tipa 1enomenaQ on tako#e djelomino gubi
sposobnost za koritenje svog zdravog razuma. Stvarnje takvih posljedi'a unutar
ovjekovog uma je upravo i spe'i1ina svrha te pato0semantikeQ ovjek prvo mora da
zatiti svoju vlastitu linost od nje a onda da pre#e na zatitu drutvene svijesti.
9edini nazivi koje moemo prihvatati su oni koji imaju istorijsku tradi'iju koja je
suvremena s injeni'ama i koji potiu iz pre0in1ektivnog perioda. Na primjer! ako
nazivamo pre0marksistiki so'ijalizam Zutopijskim so'ijalizmom!Z onda e za nas biti
teko razumljivo da je on bio mnogo realniji i drutveno kreativniji od kasnijih pokreta
koji su ve kontaminirani patolokim materijalom.
7e#utim! takav oprez nije dovoljan kad imamo posla s 1enomenima koji se ne mogu
mjeriti unutar prirodne strukture kon'epta! zato to su oni stvoreni od strane jednog
makroso'ijalnog patolokog pro'esa. Tako moramo opet podvui da je svjetlost prirodnog
zdravorazumskog osjeaja nedostatna za sprovo#enje takvog retrospektivnog ra1iniranja
ideolokih vrijednosti koje su kasnije izde1ormisane jednim takvim pro'esom. 4siholoka
objektivnost! adekvatno znanje na podruju psihopatologije i poda'i sadrani u
prethodnim poglavljima ove knjige! igraju za te svrhe nezamjenljivu ulogu.
Tako opremljeni! mi emo tako#e biti kvali1ikovani da stvaramo nove pojmove koji
e pojanjavati stvarne karakteristike 1enomena! pod uslovom da poklonimo potrebnu
panju pravilima semantike! poteno i ekonomski! kao to bi to zahtijevao Lilliam o1
3'kham. Nakon svega! ti pojmovi e se rairiti irom planete i pomagae mnogim ljudima
da isprave svoje poglede na svijet i svoje odnose prema drutvu. Takve aktivnosti! koje su
legalne! usmjerene su na liavanje patokratskih krugova od njihovog monopola na
imenovanje stvariQ njihovi predvidljivi protesti samo e nam potvrditi da se nalazimo na
pravom putu.
Tako regenerisana ideologija ponovo stie jedan prirodan ivot i evolu'ionarnu
sposobnost koju je njena patologiza'ija bila zaguila. % isto vrijeme! me#utim! ona gubi
sposobnost za ispunjavanje nametnutih joj obaveza kao to je hranjenje patokratije i
njihovo skrivanje kako od zdravorazumske kritike! tako i od neega to je ak jo
opasnije! kao to su osjeaj za psiholoku realnost i humor! u vezi s nekim njenim
kominim aspektima.
3su#ivanje neke ideologije zbog njenih greaka! koje je ona sadravala od svog
poetka ili ih je apsorbovala kasnije! nee je nikad liiti od njene imputirane uloge!
pogotovo ne u umovima ljudi koji je nisu osu#ivali iz istih razloga. Nadalje! ako
pokuamo da analiziramo takvu jednu odbaenu ideologiju! nikada neemo ostvariti
rezultate koji e imati ljekovito dejstvo na ljudsku linostQ jednostavno emo promaiti
one istinski vane 1aktore i neemo biti u stanju da odre#eni prostor ispunimo sadrajima.
Nae misli e onda biti prisiljavane da izbjegavaju sve to blokira njihovu slobodu!
zavaravajui se tobonjim istinama. ad neto potpadne pod uti'aj psihopatolokih
1aktora! to se ne moe razumjeti ukoliko se ne koriste ispravne kategorije.
I,uniza+ija
7noge in1ektivne bolesti daju organizmu prirodan imunitet za jedan krai ili dui
vremenski period. 7edi'ina imitira taj bioloki mehanizam uvodei vak'ine koje
omoguavaju organizmu da stekne otpornost na odre#enu bolest bez potrebe da oboli od
nje. Sve vie i vie! psihoterapeuti tako#e pokuavaju da imuniziraju pa'ijentovu psihu na
razne traumatske 1aktore koje je teko eliminisati iz njegovog ivota. % praksi! mi to
najee koristimo kod ljudi koji su podvrgnuti uti'aju karakteropatskih individua.
"muniziranje nekoga protiv destruktivnih posljedi'a psihopatskih linosti je donekle
teeQ me#utim! to predstavlja jednu bliu analogiju zadatku kojeg je potrebno sprovesti u
vezi s na'ijama koje su potpale pod uti'aj patokratske psiholoke diverzije.
.rutva koja se nalaze pod dugogodinjom upravom patokratskog sistema! razvijaju
gore0navedenu prirodnu imuniza'iju! zajedno sa karakteristinim ogra#ivanjem od tog
1enomena i zajedljivim humorom. % kombina'iji s porastom praktinog znanja! to stanje
bi se trebalo uzeti u obzir svaki put kad elimo da odredimo politiku situa'iju u datoj
zemlji.
Tako#e trebamo naglasiti injeni'u da se taj imunitet odnosi na patoloki 1enomen per
se! a ne njegovu ideologiju! to objanjava zato je to tako#e e1ikasno protiv svake druge
patokratije! bez obzira na njihovu ideoloku masku. Steeno psiholoko iskustvo
dozvoljava da se isti 1enomen prepoznaje prema njegovim stvarnim osobinamaQ ideologija
se tretira u skladu s njenom istinskom ulogom.
4sihoterapija koja se ispravno primjenjuje na nekoj individui koja je potpala pod
destruktivne uti'aje ivotnih uslova pod patokratskom vladavinom! uvijek dovodi do
znaajnog poboljanja u psihikom imunitetu. Cinei pa'ijenta svjesnim o patolokim
kvalitetima takvih uti'aja! mi potpomaemo kod njega razvoj onog kru'ijalnog izdvajanja
i duhovnog spokojstva! do kojih ga jedna prirodna imuniza'ija ne bi dovela. Tako! ne
samo da mi jednostavno imitiramo priroduQ mi stvarno ostvarujemo jedan bolji0nego0
normalan kvalitet imuniteta! koji je mnogo e1ikasniji u zatiti pa'ijenta od neurotikih
tenzija i pojaavanju njegove svakodnevne dovitljivosti. Svjesnost o biolokoj sutini tog
1enomena obezbje#uje im nadmo! kako nad tim 1enomenom tako i nad onim ljudima
kojima nedostaje jedna takva svjesnost.
Taj tip psiholokog imuniteta se tako#e ispostavlja kao dugotrajniji. /ko prirodni
imunitet traje koliko i ivot jedne genera'ije u kojoj je nastao! nauno0zasnovan imunitet
moe da se prenese jo dalje. Slino! prirodni imunitet zajedno s praktinim znanjem na
kojem je baziran! moe biti teak za prenos na na'ije koje nisu imale takvo jedno
neposredno iskustvo! me#utim! ona njegova vrsta koja je bazirana na generalno
pristupanim naunim poda'ima! moe da se prenese na druge na'ije bez nekih
nadljudskih napora.
7i smo suo'eni sa dva zadatka koji su povezani. % dravama koje su zahvaene gore0
navedenim 1enomenom! mi trebamo pokuati da trans1ormiemo postojei prirodni
imunitet u onaj bolji0nego0normalan kvalitet imuniteta! omoguavajui tako poveanje
operativne lakoe dok istovremeno sniavamo psiholoke tenzije. S obzirom na one
individue i drutva koji pokazuju simptome nedostatka imuniteta i koji su ugroeni
jednom patokratskom ekspanzijom! mi emo pospjeivati razvoj vjetakog imuniteta.
Taj imunitet se uglavnom stie kao prirodna posljedi'a razumijevanja istinskog
sadraja makroso'ijalnog 1enomena.
Ta svjesnost izaziva jedan buran doivljajni period koji nee ostati bez otpora! ali taj
pro'es je kratkotrajan.
3datle! pa nadalje! ogoljavanje prirodne realnosti koja je bila skrivana iza jedne
ideoloke maske predstvaljae jednu e1ikasnu i potrebnu pomo za individue i drutva. %
okviru jednog kraeg vremenskog perioda! to e poeti da ih titi od ponerogenetskih
aktivnosti i patolokih 1aktora koji se mobiliziraju sa monolitnog ela patokratije.
3dgovarajue indika'ije za praktinu zatitu neije line mentalne higijene e
pospjeivati i ubrzavati stvaranje jednog veoma drago'jenog psihikog imuniteta s
rezultatima koji su slini dejstvu vak'ina.
Takav individualni i kolektivni imunitet! zasnovan na jednom prirodno
objektiviziranom razumijevanju te druge realnosti! obojeni su osjeajem istinskog znanja
koje tako stvara jednu novu mreu ljudiQ ini se da postizanje jednog takvog imuniteta
predstavlja potreban preduslov u vezi s bilo kakvim naporima i ak'ijama politike prirode
iji je 'ilj svrgavanje vlade od strane drutva normalnih ljudi.
&ez jedne takve svijesti i imuniza'ije! uvijek e biti teko ostvariti saradnju izme#u
slobodnih zemalja i onih na'ija koje pate pod patokratskom vlau. Nijedan jezik za
zajedniku komunika'iju ne moe se garantirati bilo kakvim politikim doktrinama koje
su bazirane na prirodnoj mati ljudi kojima nedostaju kako praktino iskustvo! tako i
jedno prirodno razumijevanje ovog 1enomena.
V
Najmodernija i najskuplja oruja koja prijete ovjeanstvu globalnom katastro1om
sada zastarijevaju istog dana kada su i proizvedena.
(ato+
To su oruja za jedan rat koji se nikada ne smije dogoditi i sve na'ije se mole da se on
nikada ne dogodi. "storija ovjeanstva je istorija ratova! to u naim oima izaziva
nedostatak ivotnog smisla. 9edan novi veliki rat predstavljao bi pobjedu ludila nad
ovjekovom ivotnom voljom. 3datle! interna'ionalni razum mora da prevlada! pojaan
sa novo0otkrivenim moralnim vrijednostima i prirodnom naukom koja se bavi uzro'ima
porijekla i geneze zla.
To Znovo orujeZ koje je ovdje predloeno! nikoga ne ubijaQ ali bez obzira na to! ono
je sposobno da zagui pro'es geneze zla unutar jedne osobe i aktivira njenu linu
is'jeljiteljsku mo. %koliko drutva steknu jedno razumijevanje patoloke prirode zla! ona
e biti u stanju da u skladu s tim poduzmu i odgovarajue mjere! zasnovane na moralnim i
prirodnim kriterijumima. Ta nova metoda rjeavanja vjenih problema e predstavljati
jedno najhumanije oruje koje je ikada koriteno u ljudskoj istoriji! kao i jedino oruje
koje se moe bezbjedno i e1ikasno koristiti.
Tako#e se moemo nadati da e koritenje jednog takvog oruja pomoi da se
zaustave vijekovi ratovanja izme#u na'ija.

3 Vizija 4udu2nosti

.a bi urodila plodom! svaka ljudska aktivnost se mora ukorijeniti u dva vremenska
okvira? prolosti i budunosti. 4rolost nam daje znanje i iskustvo koje nas ui kako
rjeavati probleme i upozorava nas kada smo u opasnosti da ponovimo greke sline
onima koje smo nekada inili. 6ealistiko shvatanje prolosti i ponekad bolno
razumijevanje greaka i zla poinjenog u njoj! neophodan su preduslov za stvaranje bolje
budunosti.
Slino tome! realistina vizija budunosti! dopunjena sa dobro proanaliziranim i
detaljnim poda'ima! obogauje nae svakodnevne aktivnosti jasnim prav'em i omoguava
nam da imamo mnogo konkretnije 'iljeve. 7entalni napor! uloen u stvaranje jedne takve
vizije! omoguava nam da prevazi#emo psiholoke barijere kod osloba#anja razumnog
rezonovanja i mate! barijere koje nastaju usljed egoizma i opstanka loih navika iz
prolosti. )judi koji su vezani za prolost! postepeno gube kontakt sa sadanjou i postaju
nesposobni da urade bilo ta dobro u budunosti. Trebali bi! dakle! da usmjerimo nau
panju prema budunosti! tamo iza prividno nesavlade realnosti sadanjih vremena.
4ostoje mnoge prednosti koje se mogu izvui iz konstruktivnog planiranja
budunosti! ukljuujui i one udaljenije vremenske prespektive! ukoliko moemo
predvidjeti njihovu 1ormu i omoguiti odre#ena rjeenja. 3vo zahtijeva da na
odgovarajui nain analiziramo sadanju realnost i da napravimo tana predvi#anja tj.
dis'iplinu miljenja koja iskljuuje podsvjesne manipula'ije injeni'ama ili bilo kakve
nekontrolisane uti'aje emo'ija i prioriteta. 6azvijanje takve originalne vizije! kako bi se
od nje napravio jedan realan na'rt za novu realnost je najbolji nain za edukativnu
pripremu ljudskog uma za ostale slino teke zadatke koji ga ekaju u budunosti.
3vo nam tako#e omoguava pravovremenu elimina'iju raznih stavova koji bi kasnije
mogli da vode u nasilne kon1likteQ koji su ponekad rezultat nedovoljno realnog
sagledavanja trenutnog stanja stvari! sanjarenja ili propagandnih aktivnosti.
/ko je logiki razvijana i izbjegava sudar sa odgovarajuim objektivnim
razumijevanjem pojava! to je ve razmatrano! jedna konstruktivna vizija moe postati
stvarnost u budunosti.
Takvo planiranje treba da lii na dobro organizovani tehniki projekt gdje
dizajnerovom radu prethodi ispitivanje svih uslova i mogunosti. "zvo#enje radova tako#e
zahtijeva vremensko planiranje u skladu sa odgovarajuim tehnikim poda'ima i
1aktorom ljudske sigurnosti. "z iskustva znamo da poveavajui obim i pre'iznost
dizajnerskih aktivnosti poveavamo i korisnost i pro1itabilnost tih aktivnosti. Slino tome!
modernije i inventivnije konstruk'ije su se pokazale kao mnogo e1ektivnije od onih
tradi'ionalnih.
.izajn i konstruk'ija jednog novog drutvenog sistema tako#e moraju biti zasnovani
na odgovarajuim odlikama realnosti i moraju se detaljno razraditi! kako bi taj sistem
mogao biti e1ikasan i djelotvoran. To e zahtijevati naputanje nekih tradi'ionalnih obiaja
u politikom ivotu koji su omoguavali da ljudske emo'ije i egoizam igraju znaajnu
ulogu. reativno razmiljanje je jedino potrebno rjeenje jer ono prepoznaje realne
podatke i pronalazi nova rjeenja bez gubljenja sposobnosti za djelovanje u uslovima
realnog ivota.
Nedostatak konstruktivnog ulaganja takvih napora vodie ka prazninama u znanju o
realnosti na koju treba da utiemo i nedostatku ljudi sa neophodnim kvali1ika'ijama za
stvaranje novih sistema. 4okuaj da se vrati pravo odluivanja o sopstvenoj sudbini je
skupa i opasna improviza'ija! osobito za na'iju u kojoj vlada patokra'ija. Restoke
rasprave izme#u pristali'a razliitih strukturnih kon'epta koji su esto nerealni! nezreli ili
prevazi#eni jer su u me#uvremenu izgubili svoj istorijski znaaj! mogu ak izazvati i
gra#anski rat.
-djegod je stari so'ijalni sistem koji je nastao u istorijskom pro'esu! bio uniten
uvo#enjem kapitalizma i razvojem patokra'ije! so'ijalna i psiholoka struktura te na'ije je
izbrisana. Nju je onda zamijenila jedna patoloka struktura koja ulazi u sve pore drutva
uzrokujui degenera'iju i neproduktivnost svih vidova ivota i djelovanja. 4od ovakvim
uslovima potpuno je neizvodljivo rekonstruisati drutveni sistem na temelju stare tradi'ije
i na nerealnom oekivanju da takva struktura moe zaista da postoji. 3no to je
neophodno je plan ak'ije koja e omoguiti najbru moguu rekonstruk'iju osnovne
so'io0psiholoke strukture i onda joj omoguiti da uestvuje u pro'esu osamostaljivanja u
drutvenom ivotu.
4rolost nam nije ostavila iskustvo kako sprovesti ovu znaajnu aktivnost i ona moe
biti sprovedena jedino oslanjajui se na opte podatke koji su opisani na poetku ovog
rada. 7i smo! zbog toga! prinu#eni da se oslonimo na dostignua moderne nauke.
"zgubljeno je drago'jeno vrijeme za najmanje jednu genera'iju a s njim i evolu'ija koja je
trebala kreativno da trans1ormie stare strukturalne 1orme. (bog toga! mi se moramo
voditi razmiljanjem o tome ta se trebalo desiti da je drutvo imalo mogunost da se
slobodno razvija za sve ovo vrijeme.
% me#uvremenu! razvijeno je mnogo razliitih naina razmiljanja u ovim zemljama.
% svijetu privatnog kapitalizma! so'ijalne institu'ije su postale udaljene i teke za
razumijevanje. Tamo nema vie nikoga ko moe biti kapitalist i djelovati samostalno u
takvom sistemu. .emokratija je postala jedan nedovoljno shvaen slogan u komunika'iji!
u drutvu normalnih ljudi. 6adni'i ne mogu zamisliti reprivatiza'iju velikih industrijskih
1abrika i suprotstavljaju se svakoj ini'ijativi u tom prav'u. 3ni vjeruju da ako bi drava
bila nezavisna to bi im donijelo uee u upravljanju i podjeli pro1ita. 3va drutva su
razvila i usvojila neke so'ijalne institu'ije kao to su sistem zdravstva ili besplatnog
obrazovanja na univerzitetskom nivou. 3ni ele te institu'ije re1ormisane tako da su
podre#ene zdravom razumu i odre#enom naunom kriterijumu i inkorporirane u sistem
trajnih tradi'ionalnih vrijednosti. 3no to treba biti obnovljeno su opti zakoni prirode
koji bi upravljali drutvomQ strukturalne 1orme bi trebale biti rekonstruisane na moderniji
nain to bi olakalo njihovo prihvatanje.
Neke trans1orma'ije su ve postale istorijski nepovratne. 4okuaj da se povrati pravo
na oblikovanje svog sopstvenog svijeta bi tako napravio jednu opasnu i traginu <rupu u
sistemuZ. 4redosjeanje takve kritine situa'ije zabrinjava ljude guei njihovu volju da
reagujuQ ovakvu situa'iju treba odmah sprijeiti. 9edini nain za to je dobro organizovani
napor u analitikom i konstruktivnom smislu! usmjeren ka drutvenom sistemu sa
modernim ekonomskim i politikim osnovama.
Na'ije koje pate pod patokratskim vladama bi tako#e trebale uestvovati u tom
poduhvatu to bi predstavljalo odlinu osnovu i podrku u lijeenju naeg bolesnog
svijeta. Nepokolebljivi u naoj nadi da e uskoro doi vrijeme kada e se na'ije vratiti na
normalan ljudski sistem! mi treba da gradimo drutveni sistem sa pogledom na to ta e se
desiti poslije patokra'ije.
Taj so'ijalni sistem e biti drugaiji i bolji od svega to je egzistiralo prije. 6ealistika
vizija bolje budunosti i uee u njenom kreiranju e izlijeiti napaene ljudske due i
uvesti reda u pro'ese razmiljanja. 3vaj konstruktivni rad vjeba ljude da upravljaju
sobom u izmijenjenim okolnostima i izbija oruje iz ruku svakome ko slui zlu!
poveavajui kasnije kod njih osjeaj 1rustra'ije i svjesnosti o tome da se njihov patoloki
rad pribliava zavretku.
4aljivo itanje ove knjige moe nas navesti da raspoznamo obrise kreativne vizije
budueg drutvenog sistema toliko potrebnog narodima napaenim pod patokratskom
vlau. /ko je tako! to prije predstavlja priznanje autorovom naporu nego to je rezultat
sluajnosti. Takva vizija me je pratila tokom rada na knjizi Aiako kasnije nema nikakvih
indi'ija ili pre'iznih detalja za toB! pomaui mi i omoguavajui podrku za budui rad.
Na neki nain! ona je prisutna na strani'ama ove knjige i izme#u njenih redova.
.rutveni sistem budunosti bi trebao da garantuje gra#anima irok spektar linih
sloboda i otvorena vrata za korienje njihovih kreativnih sposobnosti u individualnim ili
grupnim poduhvatima. "stovremeno! sistem u svojoj unutranjoj i spoljnjoj politi'i ne
smije pokazati one dobro poznate slabosti koje demokratija normalno mani1estuje. %
takvom sistemu treba da budu balansirani! ne samo individualne elje i interesi opteg
dobra ve oni moraju biti protkani kroz 'ijelu sliku drutvenog ivota! na nivou gdje
razumijevanje naina 1unk'ionisanja sistema dovodi do nestanka grani'a izme#u
pojedinanih i optih interesa.
-las irokih narodnih masa koji je vo#en! prije svega! instinktivnom inteligen'ijom i
zavistan od prirodnog gledanja na svijet! treba da bude balansiran vjetinama ljudi koji
koriste objektivna saznanja i koji imaju dovoljno iskustva u svojim oblastima. (a ovu
svrhu treba da se koriste odgovarajua i dobro promiljena rjeenja.
3snove praktinih rjeenja u takvom unaprije#enom sistemu treba da sadre
kriterijume za stvaranje povoljnih uslova za ubrzan i bogat razvoj ljudskih linosti
ukljuujui psiholoki pogled na svijet! ija je drutvena uloga ve objanjena.
"ndividualna so'io0pro1esionalna adapta'ija! 1ormiranje me#uljudske mree i zdrava
aktivna so'io0psiholoka struktura! treba da bude olakana to je vie mogue.
Strukturna! pravna i ekonomska rjeenja treba da budu usmjerena u prav'u
zadovoljavanja gorenavedenih kriterijuma i kao takva da otvaraju vrata individualnoj
samospoznaji u drutvenom ivotu! to tako#e slui optem dobru. 3stali tradi'ionalni
kriterijumi kao to je dinamika ekonomskog razvoja imaju sekundarnu ulogu u odnosu na
vrijednosti opteg dobra. 6ezultat svega ovoga je na'ionalni ekonomski razvoj! politika
vjetina i kreativna uloga u me#unarodnoj s1eri.
4rioriteti u de1inisanju vrijednosnih kriterijuma e se dosljedno pomijerati u prav'u
psiholokih! so'ijalnih i moralnih podataka. Sve ovo treba da bude u skladu s duhom
vremena ali aktuelno izvravanje ovih zahtijeva traie jedan matovit pristup i
konstruktivno razmiljanje sa svrhom postizanja gorenavedenih praktinih 'iljeva opteg
dobra. Nakon svega! ipak sve poinje i zavrava unutar ljudske psihe.
Takav sistem treba da bude evolu'ionaran po svojoj prirodi i treba da bude baziran na
prihvatanju evolu'ije kao prirodnog zakona. % svemu tome! prirodni evolutivni 1aktori e
igrati vanu ulogu! kao npr. u toku spoznaje na nain to e se poda'i neprestano
obra#ivati! od onih jednostavnijih i pristupanijih! pa sve do onih vanijih i suptilnijih
stvari. 4rin'ip evolu'ije treba da bude vrsto utisnut u osnovne 1ilozo1ske postavke takvog
sistema da bi ga zatitio od buduih revolu'ija.
3vakav sistem bi bio otporniji na opasnosti stvaranja makroso'ijalnog patolokog
1enomena u sebi. Njegovu osnovu e predstavljati jedan usavren razvoj psiholokog
pogleda na svijet i so'ijalna struktura koja je u svojoj osnovi povezana sa naukom i
so'ijalnom svijesti. 3vakav sistem treba da ima u sebe ugra#ene stalne institu'ije koje e
biti skoro nevidljive i iji bi zadatak bio sprjeavanje razvoja ponerolokih pro'esa unutar
drutva! naroito u okviru vladajuih struktura.
<Savjet 7udra'aZ bi bila institu'ija sastavljena od nekoliko ljudi sa ekstremno
velikim optim! medi'inskim i psiholokim kvali1ika'ijamaQ taj Savjet bi imao pravo da
ispituje psihiko i 1iziko zdravlje kandidata! prije njihovog izbora na najvie vladajue
pozi'ije. Negativno miljenje Savjeta bi trebalo da bude teko promjenljivo. "sti Savjet bi
sluio vo#stvu drave! pravnim i izvrnim vlastima u pogledu savjetovanja iz oblasti koje
ulaze u podruje naune kompetentnosti. Savjet bi se tako#e obraao javnosti u vezi
znaajnih pitanja biolokog i psiholokog ivota! posebno istiui osnovne moralne
aspekte. .unost ovog Savjeta bi trebala biti i uspostavljanje dijaloga sa religijskim
zvanini'ima po svim bitnim pitanjima.
3sobama koje imaju razne psiholoke devija'ije! sigurnosni sistem treba da omogui
jedan kvalitetniji ivot! dok e im on! istovremeno! vjeto ograniavati njihovu
parti'ipa'iju u pro'esima geneze zla. 4oslije svega! te osobe nijesu nepristupane za
uvjerenja koja su bazirana na odgovarajuem znanju i poznavanju stvari to znai da se i
njih moe obrazovati. 3vaj pristup bi pomogao progresivnom smanjivanju tereta
naslije#enih abera'ija i njihovog uti'aja na drutvene prilike. Savjet 7udra'a bi tako#e
vodio nadzor nad ovakvim aktivnostima.
4ravni sistem bi bio podvrgnut trans1orma'ijama u svim oblastima! nastajui i
razvijajui se iz 1ormule koja je bazirana na prirodnom pogledu na svijet i staroj tradi'iji
pravnih rjeenja koja su bazirana na objektivnoj per'ep'iji realnosti! naroito psiholokoj.
ao posljedi'a svega ovoga! studije prava moraju da pro#u kroz istinsku moderniza'iju
kako bi pravo postalo nauna dis'iplina koja dijeli iste naune prin'ipe sa ostalim
naukama.
3no to se danas zove kazneno pravo! bilo bi zamijenjeno drugom vrstom prava sa
kompletno modernizovanom osnovom! baziranom na razumijevanju geneze zla i linosti
ljudi koji ine zlo. 3vakav pravni sistem bio bi mnogo vie human jer omoguava bolju
zatitu drutva i pojedin'a od zloupotreba. Naravno! operativna mjerenja bi bila
kompleksnija i vie bi zavisila od boljeg razumijevanja uzroka! nego to je to bio sluaj u
kaznenom sistemu. 4ravni sistemi 'ivilizovanih na'ija u ovom prav'u ve pokazuju jedan
odre#eni trend trans1orma'ija. .rutveni sistem! predloen ovdje! mora raskinuti sa
tradi'ijom u ovoj oblasti na mnogo e1ikasniji nain.
Nijedna vlada iji je sistem baziran na razumijevanju zakona prirode! koji se tiu
psihikih i biolokih pojava vezanih za prirodu ovjeka! ne moe polagati pravo na
suverenitet u onom smislu kojeg je on imao u FJ. vijeku i nakon toga u na'ionalistikim i
totalitarnim sistemima. 7i dijelimo isti vazduh i istu vodu irom planete. (ajednike
kulturne vrijednosti i osnovni moralni kriterijumi postaju iroko rasprostranjeni. Svijet je
povezan saobraajno! komunika'ijski i trgovinom i postao je <Naa planetaZ. % takvim
uslovima! me#uzavisnost i saradnja sa ostalim na'ijama i interna'ionalnim
Anadna'ionalnimB institu'ijama kao i moralna odgovornost za zajedniku sudbinu! postala
je prirodni zakon. Na'ionalni organizam postaje autonoman ali ne i nezavisan. 3vo mora
biti regulisano preko odgovarajuih ugovora i inkorporirano u na'ionalne %stave.
Sistem koji smo ovdje razmatrali bi bio superiorniji od svih svojih prethodnika!
baziran na razumijevanju zakona prirode koji vae me#u ljudima i drutvima sa
objektivnim znanjem koje progresivno mijenja miljenja bazirana na prirodnim
odgovorima na pojave. Taj sistem bi zvali )3-36/T"9/.
(ahvaljujui svojim osobinama i podudarnosti sa zakonima prirode i evolu'ije!
logokratski sistemi mogu dugorono garantovati so'ijalni i me#unarodni poredak. %
skladu sa svojom prirodom oni bi se onda trans1ormisali u jo savrenije oblike.
/utor je preivio mnoge opasne situa'ije i postao je razoaran mnogim ljudima i
institu'ijama. &ilo kako bilo! 8eliko 4rovi#enje ga nikad nije iznevjerilo! ni pod najteim
okolnostima. Takvi uslovi su mu bili sasvim dovoljni kako bi mu dozvolili da potvrdi
postojanje mogunosti za elaboriranja jo detaljnijeg na'rta za stvaranje jednog
neophodnog sistema koji e biti jo bolji.

ggg
8eliko hvala svim uesni'ima u prevodu ove veoma vane knjige;
ggg

'i4liogra*ija
/dler! /l1red? hber den nerv]sen Gharakter AThe Neuroti'Ghara'terB FJFI
/llilueva! Svetlana ? T2entH )etters To / Friend! ,arper d 6o2!)ondon FJWX
/ssagiolli! 6oberto? .Hnami' 4sH'hologH and 4sH'hosHnthesis! Ne2Sork 6esear'h Foundation FJKJ
&e'ker! 5rnest? The Stru'ture o1 5vil! The Free 4ress! Ne2 SorkFJWT
&ilikie2i'z! /dam Aed.B? 4sH'hiatria! 4(L)! Larsza2a FJJT
&uhler! Gharlotte 7ala'ho2ski? The Gourse o1 ,uman )i1e? / StudHo1 -oals in the ,umanisti' 4erspe'tive!
Springer 4ub Go A9une F!FJWTB
Gampbell! 4hilip? ZThe nature o1 belie1 sHstems in mass publi's.Z "n .avid /pter! ed.! "deologH and .is'ontent!
Free 4ress! Ne2 Sork!FJWD
Ghirot! .aniel? 7odern THrants! 4rin'eton %niversitH 4ress! 4rin'eton!Ne2 9erseH FJJD
Gle'kleH! ,erveH? The 7ask o1 SanitH! ADth 5ditionB 7osbH! St. )ouisFJT=
.abro2ski! azimierz? 4sH'honeurosis is Not an "llness! -rH1 4ubli'ations )tdQ! )ondon FJXI
.e7ause! )loHd? Foundations o1 4sH'hohistorH! Greative 6oots!Ne2 Sork! FJTI
.oren! .enis 7.? %nderstanding and Treating the 4sH'hopath! 9.LileH d Sons! Ne2 Sork FJTX
.re2a! -erard Aed.B? 4odsta2H genetHki! 8olumed! Lro'la2 FJJK
5d2ards! 4aul! 5ditor0in0Ghie1? 5n'H'lopedia o1 4hilosophH! 7a'07illan 4ublishing Go.! "n' d Free 4ress! Ne2
Sork FJXI
5hrli'h! S. . and 6.4. eogh? ZThe psH'hopath in a mental institutionZ: /r'hiv neurol. 4sH'hiatr. vol XW pp. ITW
: JK. FJKW
Ferrari! -iuseppe? Teoria dei 4eriodi 4oliti'i. FTXI
Freud! Sigmund? &asi' Lritings! 7odern )ibrarH! Ne2 Sork FJKK
Freud! Sigmund? Studies in ,Hsteria! &asi' &ooks! Ne2 Sork FJKX
-oertzel! Ted? Z-enerational Gon1li't and So'ial GhangeZ! South and So'ietH. FJXI
-oleman! .aniel? "nteligen'ja emo'jonolna! 7edia 6odzina o1 4osnai FJJX
-ordon! Thomas and 7a` 7organ0Litts? 4onti1! Ne2 /meri'an )ibrarH! Ne2 Sork FJWD
-ranovetter! 7ark? ZThreshold 7odels o1 Golle'tive &ehaviorZ! /meri'an 9ournal o1 So'iologH T=? FDI>0FDD=.
FJXT
-raH! .G. and ,.G. ,ut'hinson? ZThe psH'hopathi' personalitH : a surveH o1 Ganadian psH'hiatristsM opinionsZ.
Ganadian 4sH'hiatri'
/sso'iation. 9. vol. J! pp. DKI0WF. FJWD
-reen1ield! Susan Aed.B? The ,uman 7ind 5`plained? /n 32nerjs -uide to the 7Hsteries o1 the 7ind! ,olt! Ne2
Sork FJJW
,artau! FrederHk? Lilhelm ""! 7edian s.'.! )ublin FJJI
,erling0-rudzinski! -ustav? / Lorld /part! 4enguin! Ne2 Sork FJJW
,oess! 6udol1? Gommandant o1 /us'h2itz? The /utobiographH o1 6udolph ,oess! Lorld 4ub. Go! FJW>.
,orneH! aren? Neurosis and ,uman -ro2th! L. L. Norton d GompanH! Ne2 Sork FJK>
,orneH! aren? The Neuroti' 4ersonalitH o1 3ur Time! L. L. Norton d GompanH! Ne2 Sork FJKJ
"rving! .avid? Se'ret .iaries o1 ,itlerjs .o'tor! -ra1ton &ooks!)ondon FJJF
9enkins! 6i'hard? So'ial "dentitH! 6outledge! FJJW
9enkins! 6i'hard? ZThe psH'hopathi' or antiso'ial personalitH! 9. nerv. 7entZ. .isease! vol F=F! pp=FT0=I. FJW>
eller! 7orton? Z6e1le'tions on 4oliti's and -enerations in /meri'a.Z 4p. FI=0F=K in Stephen -raubard! ed.!
-enerations! Norton! Ne2 Sork! FJXJ
Epiiski! /ntoni? 4sH'hopatie! 4(L)! Larsza2a FJXX
oestler! /rthur? .arkness at Noon! &antam &ooks! FJWW.
linberg! Frank? ZThe histori'al alternation o1 moods in /meri'an 1oreign poli'HZ. Lorld 4oliti's D? I=J0IX=.
FJKI
onorski! 9erzH? "ntegra'Hjna dziakalnoZi mlsgu! 4LN! Larsza2a FJWJ
raupl TaHlor! Frederi'k? 4sH'hopathH? "ts Gauses and SHmptoms! The 9ohns ,opkins %niversitH 4ress!
&altimore! FJXJ
retshmer! 5.? 4hHsieue and Ghara'ter! 6outledge! reprinted FJJJ
linberg! Frank? ZThe histori'al alternation o1 moods in /meri'an 1oreign poli'HZ. Lorld 4oliti's D? I=J0IX=.
FJKI
;oba'ze2ski! /ndre2 7.? 4oliti'al 4onerologH! Ne2 Sork FJTD
)oba'ze2ski! /ndzrej? 4onerologia politH'zna : Nauka o naturze zka 2 zastoso2aniu do zagadnieE politH'znH'h!
6zeszl2 FJJX
;oba'ze2ski! /ndzrej? Ghirurgia sko2a! 7itel! 6zeszl2 FJJX
;uria! /leksander 6.? (aburzenia 2HdszH'h 'zHnnoZ'i koro2H'h na skutek ognisko2H'h uszkodzeE mlsgu!
4LN! Larsza2a FJWX
7aher! &rendan! sele'ted bH? GontemporarH /bnormal 4sH'hologH! 4enguin &ooks )td. ,armonds2orth!
7iddlese`! 5ngland FJXD
7annheim! arl? 5ssaHs on the So'iologH o1 no2ledge! 6outledge and egan 4aul! )ondon. FJKI
7arias! 9ulian? -enerations? / ,istori'al 7ethod. %niversitH o1 /labama 4ress! translation! FJX>
7'Gord! L. and 9.? 4sH'hopathH and .elineuen'H! -rune d Stratton!FJKW
7erz! Ferdinand und ". Stelz? 5in1_hrung in die 5rbpsH'hologie!8erlag L. ohlhammer! Stuttgard und &erlin
FJXX
7iller! /li'e? /m /n1ang 2ar 5rziehung! Surkamp 8erlag! Frank1urt am 7ain FJKF
NeumaHr! /nton? .i'tators in the 7irror o1 7edi'ine? Napoleon! ,itler! Stalin! Trans. bH .avid 9. 4arent.
&loomington! "ll.? 7edi05d 4ress FJJK
4orado2ski! s. 7i'hal? .ziedzi't2o re2olu'ji 1ran'ukiej! Givitas! Larsza2a FJJI
4sH'hotherapH : 9ournal o1 the .ivision o1 4sH'hotherapH o1 the /meri'an 4sH'hologi'al /sso'iation
6ussell! 5.S.? Form and Fun'tion? / Gontribution to the ,istorH o1 /nimal 7orphologH! %niv o1 Ghi'ago 4ress!
FJTI
S'hlesinger! /rthur 7.! Sr? 4aths to the 4resent! 7a'7illan! Ne2 Sork! FJDJ
Simonton! .ean eith.? Z.oes Sorokinjs data support his theorH+? / studH o1 generational 1lu'tuations in
philosophi'al belie1s.Z 9ournal 1or the S'ienti1i' StudH o1 6eligion FK? FTX0FJT. FJXW
Sommerho11! -.! /nalHti'al biologH! 3`1ord %niversitH 4ress! FJK>
Sorokin! 4itirim? So'ial and Gultural .Hnami's! 8olume Four? &asi' 4roblems! 4rin'iples and 7ethods! /meri'an
&ook GompanH!Ne2 Sork. FJDF
Sorokin! 4itirim? So'ial and Gultural .Hnami's! 3ne 8olume 6evision. &oston? 4orter Sargent. FJKX
StH'zei! Tadeusz S.S? Lpro2adzenie do etHki! To2arzHst2o Nauko2e %)! )ublin FJJK
Stout! 7artha? The So'iopath Ne`t .oor! &road2aH! I>>K
TaHlor! Frederi'k .? 4sH'hopathologH in Gauses and SHmptoms! The 9ohns ,opkins %niversitH 4ress! &altimore
and )ondon! FJXJ
(iskind 5! Somer1ield0(iskind 5. 4eter 9a'ob F63ST"-! FTJW0FJKJ.
/m 9 4sH'hiatrH. FJW> NovQFFX?DXJ0T>