ISPITIVANJE

TRANSFORMATORA
2

SADRAJ
1 ISPITIVANJE TRANSFORMATORA......................................................................... 4
1.1 Sprege trofaznih transformatora ................................................................................. 4
1.2 Ispitivanja tokom proizvodnje.................................................................................... 5
1.2.1 Ispitivanje magnetnog kola bez namotaja ........................................................... 6
1.2.2 Ispitivanje namotaja ............................................................................................ 7
1.2.3 Ispitivanje magnetnog kola sa namotajima ......................................................... 7
1.2.4 Ispitivanje izolacionog ulja ................................................................................. 7
1.3 Ispitivanja zavrenog transformatora ......................................................................... 8
1.3.1 Program ispitivanja ............................................................................................. 8
1.3.1.1 Komadna ispitivanja .................................................................................... 8
1.3.1.2 Tipska ispitivanja......................................................................................... 8
1.3.1.3 Specijalna ispitivanja ................................................................................... 8
1.4 Ispitivanje izolacionog ulja....................................................................................... 10
1.5 Merenje otpora namotaja.......................................................................................... 10
1.6 Proveravanje prenosnog odnosa............................................................................... 11
1.6.1 Voltmetarska metoda ........................................................................................ 11
1.6.2 Metoda referentnog transformatora................................................................... 12
1.6.3 Potenciometarska metoda.................................................................................. 12
1.7 Proveravanje grupe sprezanja (sprenog broja)........................................................ 13
1.7.1 Proveravanje volmetarskom, grafikom, metodom.......................................... 14
1.8 Ekvivalentna ema transformatora .......................................................................... 17
1.9 Ispitivanja u ogledu praznog hoda............................................................................ 17
1.9.1 Merenje struje praznog hoda............................................................................. 20
1.9.2 Merenje gubitaka praznog hoda........................................................................ 20
1.9.3 Odreivanje parametara ekvivalentne eme...................................................... 22
1.10 Ispitivanja u ogledu kratkog spoja........................................................................ 22
1.10.1 Merenje gubitaka kratkog spoja .................................................................... 25
1.10.2 Odreivanje parametara ekvivalentne eme.................................................. 27
1.10.3 Preraunavanje vrednosti na toplo stanje ...................................................... 29
1.11 Dielektrina ispitivanja......................................................................................... 30
1.11.1 Ispitivanje dovedenim naponom.................................................................... 32
3
1.11.2 Ispitivanje indukovanim naponom................................................................ 33
1.11.3 Ispitivanje udarnim naponom........................................................................ 34
1.12 Zagrevanje ............................................................................................................ 36
1.12.1 Oznaavanje vrste hlaenja energetskih transformatora ............................... 37
1.12.2 Povienje temperature ................................................................................... 38
1.12.3 Odreivanje temperature namotaja................................................................ 40
1.12.4 Metode optereivanja .................................................................................... 41
1.12.4.1 Metoda povratnog rada .............................................................................. 43
1.12.4.2 Metoda kratkog spoja................................................................................. 44
1.13 Merenje nulte impedanse trofaznih transformatora .............................................. 46
1.14 Ispitivanje otpornosti na kratak spoj ..................................................................... 47
1.15 Literatura............................................................................................................... 48

4
1 ISPITIVANJE TRANSFORMATORA
Transformator je statiki elektrotehniki aparat koji, pomou elektromagnetne indukcije,
pretvara jedan sistem naizmeninih struja u jedan ili vie sistema naizmeninih struja iste
uestanosti i obino razliitih vrednosti struja i napona. Uloga transformatora u
elektroenergetskom sistemu je veoma znaajna jer on omoguuje ekonominu, pouzdanu i
bezbednu proizvodnju, prenos i distribuciju elektrine energije pri najprikladnijim
naponskim nivoima. Dakle, njegovom primenom se, uz veoma male gubitke energije,
reavaju problemi raznih naponskih nivoa i meusobne izolovanosti kola koje se nalaze na
razliitim naponskim nivoima. Ovde e, pre svega, biti rei o energetskim
transformatorima (Slika 1-1).
Slika 1-1 Trofazni distributivni transformator a) uljni b) suvi
U odnosu na elektrine maine, transformator nema zazor i pokretne delove kao to je
rotor, a zbog svoje uloge u elektroenergetskom sistemu graen je i za najvie napone. Iz
ovih konstrukcionih i funkcionalnih razlika proizlaze i neke drugaije fizike osobenosti -
relativna struja praznog hoda je veoma mala, iznosi od nekoliko procenata do i ispod
jednog procenta kod transformatora velikih snaga a u gubicima se ne javljaju gubici usled
trenja i ventilacije. Zbog vee izloenosti prenaponima, transformatori se zahtevnije
dielektrino ispituju.
1.1 Sprege trofaznih transformatora
Namotaji trofaznih transformatora spreu se u:
trougao (oznaka D),
zvezdu (oznaka Y) i
slomljenu zvezdu (cik-cak sprega), (oznaka z ).
Oznaka za spregu vieg napona je velikim slovom, a nieg napona malim slovom.
5
Prema vaeim standardima prikljune stezaljke, odnosno provodni izolatori pojedinih faza
i neutralnog voda oznaavaju se sa slovnim oznakama N W, V, U, (ranije N C, B, A, ).
Ispred slovne oznake za pojedinu fazu se stavljaju brojane oznake za oznaavanje visine
napona namotaja: broj "1" za visokonaponski namotaj (VN), "2" za niskonaponski namotaj
(NN) kod dvonamotajnih transformatora, odnosno srednjenaponski namotaj (SN) kod
tronamotajnih transformatora i "3" za NN namotaj kod tronamotajnih transformatora.
Krajevi namotaja oznaavaju se brojnim oznakama "1" za poetak i "2" za kraj (svretak), i
to posle slovne oznake, npr. 2 1U za svretak VN namotaja prve faze. Uz krajeve potrebno
je definisati i smer motanja namotaja oko stuba ("desni" ili "levi").
2N 2U 2V 2W 3U 3V 3W 1N 1U 1V 1W
a) b) c)
Slika 1-2 Primeri trofaznih namotaja:
NN namotaj spojen u trougao a) i slomljenu zvezdu c), i VN namotaj spojen u zvezdu b)
1.2 Ispitivanja tokom proizvodnje
Pre same proizvodnje vre se ulazna proveravanja deklarisanih karakteristika i kvaliteta
materijala (sirovina), poluproizvoda, delova i komponenti. Paljivo se proveravaju
provodnost i mehanika vrstina bakra i aluminijuma od kojih su izraeni provodnici u
obliku ica, folija i profila, gubici feromagnetskih limova, dielektrine karakteristike
izolacije i transformatorskog ulja itd.
Greke pri proizvodnji transformatora se najlake, najefikasnije i najekonominije
otklanjaju ako se svi elementi ispitaju pre dovrenog stanja.
Za vreme proizvodnje proverava se:
ispravnost i dimenzije magnetskog kola (jezgra) (stegnutost, da li je negde dolo do
kratkih spojeva meu limovima, gubici u jezgru i lokalna zagrevanja pri indukciji
n
B 1 , 1 ),
ispravnost (broja navojaka, izolacija) i dimenzije celog, kao i pojedinih delova
namotaja,
ispitivanje magnetnog kola sa namotima,
kvalitet transformatorskog ulja (hemijske analize, viskoznost, dielektrina probojnost) i
mehanika izvedba - zavari i nepropusnost suda (kotla), posude za ulje (konzervator).
6
Pre sputanja aktivnog dela u sud uljnih ili impregnacije suvih transformatora vre se
sledea komadna ispitivanja: orijentaciono se meri otpor izolacije namotaja, meri se otpor
namotaja u hladnom stanju, proverava se pravilna povezanost paralelnih grana, ispravnost
oznaka na krajevima namotaja, odnos preobraaja (transformacije) i grupa sprege.
1.2.1 Ispitivanje magnetnog kola bez namotaja
Magnetsko kolo treba da bude mehaniki kompaktno, nedovoljna stegnutost moe dovesti
do brujanja limova (buke). Oteenje izolacije meu limovima spada u najee greke
koje se javljaju u izradi magnetnog kola. Postojanje zatvorenih petlji sa lokalnim strujama
kratkog spoja ima za posledicu nejednoliku raspodelu gustine fluksa. Magnetni fluks je
delimino potisnut iz preseka obuhvaenog kratkim spojem usled ega mu se gustina na
drugim presecima poveava i to mestimino do zasienja. Ova pojava je praena brujanjem
jezgra, ovaj put usled magnetskih razloga, a takoe i pojavom lokalnih zagrevanja koja
relativno rastu sa poveanjem dimenzija jezgra. Veliko zagrevanje jezgra moe da izazove
irenje kvara, a time i ispad transformatora iz pogona
Radi kontrole na magnetno kolo se obino postavlja odgovarajui privremeni
namot, u obliku savitljivog kabla, koji treba da bude dimenionisan i napajan tako da se u
magnetskom kolu uspostavi indukcija koja je projektom predviena za normalni pogon.
Prednost upotrebe privremenog namota je oigledna, jer je njegov presek puno manji u
odnosu na onaj kod stvarnog namota, s obzirom da je dimenzionisan prema struji praznog
hoda.
Kod dimenzionisanja privremenog namota, broj navoja se bira tako da
odgovarajui napon napajanja bude prilagoen mogunostima ispitne laboratorije - stanice,
dok je presek provodnika neto uvean, u odnosu na potreban, kako bi imali to manje
gubitke u samom namotu kod stvaranja odgovarajue magnetopobudna sile za
magnetisanje magnetnog kola.
Uz uspostavljeni napon na privremenom namotu koji daje indukciju u magnetksom kolu
gvodju kao u normalnom pogonu, moe se kontrolisati sledee:
brujanje i vibracije usled defekta u jezgru ili nedovoljno stegnutog jezgra (lako se
ispravlja);
zagrevanje jezgra i to mestimino usled defekata koji se otkrivaju polaganjem ruke na
razliita mesta jezgra ili pomou termometra;
gubici u jezgru koji moraju biti u skadu sa raunskim vrednostima iz projekta.
Potrebno je obratiti palju na injenicu da se gubici se odreuju uz vrlo nizak cos . Za
razliku od normalnog ogleda praznog hoda, kod proveravanja magnetskog kola se uzimaju
u obzir i Dulovi gubici nastali u privremenom namotaju, tako da se gubici magneenja
odreuju iz razlike izmerenih i Dulovih gubitaka u privremenom namotu.
Ako je transformator zadovoljio ispitivanja pri indukciji normalnog pogona,
n
B ,
povea se napon, odnosno indukcija na
n
B 1 , 1 , i na toj vrednosti dri 15 minuta. Ako je
transformator ispravan, gubici u magnetskom kolu ne bi trebali da se poveaju vie od
20%.
7
1.2.2 Ispitivanje namotaja
U okviru ulazne kontrole materijala velika panja se poklanja kontroli dimenzija golih
provodnika i izolacije, odnosno lakom izolovanih provodnika. Pre montae na jezgro
kontroliu se dimenzije namota, jer od njih zavise uspena montaa i uvrenje namota.
Broj navoja namota se kontrolie tako to se na isti stub pobuen naizmeninim
magnetnim fluksom stave, obino u pritiv-spoj, dva namota, ispitni i referentni, kojem
poznajemo broj navojaka. Naponi na oba namotaja se odnose kao brojevi navojaka.
Voltmetrom se, dakle, meri se razlika napona, a ako kalemovi imaju isti broj navojaka
tada koristimo posebne osetljive nul-instrumente za razliku napona. Ovakva kontrola broja
navojaka omoguuje i otkrivanje kratkog spoja meu navojaka, a istovremeno se vri i
kontrola oznaka krajeva namota, jer nam u sluaju greke nul-instrument daje podatak o
zbiru, a ne razlici napona.
Radi pojanjenja ovde bi dobro dola jedna slika.spoj dva namota i instrument
1.2.3 Ispitivanje magnetnog kola sa namotajima
Pre sputanja aktivnog dela (magnetnog kola sa namotajima) u sud uljnih ili impregnacije
suvih transformatora vre se sledea komadna ispitivanja:
orijentaciono se meri otpor izolacije namotaja,
meri se otpor namotaja u hladnom stanju,
proverava se pravilna povezanost paralelnih grana,
ispravnost oznaka na krajevima namotaja,
odnos preobraaja (transformacije) i
grupa sprege.
Radi poreenja sa rezultatima dobijenim na gotovom transformatoru, a povezano sa
analizom dopunskih gubitaka, sprovodi se i ogled kratkog spoja aktivnog dela bez suda.
Ogled treba brzo izvesti jer se transformator sporo hladi bez ulja (oko 20 min).
Takoe se sprovodi i ogled dovedenim naponom, sa 50% naznaene vrednosti.
Konano, pre nego to se aktivni deo stavi u sud kontrolie se i njegova mehanika
uvrenost.
1.2.4 Ispitivanje izolacionog ulja
Probojna vrstoa novog ulja treba da bude vea od kV/cm 220 , dok je u pogonu to bar
80kV/cm. Ona se meri u aparatu s elektrodama u obliku polulopte razmaknutim mm 5 , 2 .
Kontrola probojne vrstoe se vri svake 2-3 godine. Vlanost u ulju se otkriva pri
temperaturi od C 150
o
kada pone pucketanje, pa u sluaju niske probojne vrstoe ulje
treba osuiti, a ne uzeti odmah u obzir da je ulje loe.Pored svega novo ulje treba
iskontrolisati i odrediti mu
8
specifinu masu (oko 0,9 na C 20
o
),
nivo zapaljenja treba da bude iznad C 145
o
;
viskozitet, kiselinski broj, broj osapunjenja, sadraj pepela itd.
Da bi potpuno bili sigurni da je ulje ispravno vrimo postupak vetakog starenja
tako to se, pri C 95
o
, bakar, kao katalizator, uranja i vadi iz ulja i tako unosi vazduh u
ulje. Za 48 asova izvri se 72000 uranjanja nakon ega se ispituje starenje ulja.
1.3 Ispitivanja zavrenog transformatora
U ovom poglavlju bie rei o zavrnim, primopredajnim i nekim od ispitivanja
transformatora tokom korienja.
1.3.1 Program ispitivanja
Nacionalnim i internacionalnim standardima su propisana komadna, tipska i specijalna
primopredajna ispitivanja transformatora. Prema jugoslavenskom standardu (JUS) za
energetske transformatore predviena su sledea ispitivanja:
1.3.1.1 Komadna ispitivanja
Komadna ispitivanja su:
1. merenje otpornosti namotaja,
2. merenje odnosa transformacije, kontrolu polariteta i simbola sprege,
3. merenje napona kratkog spoja, impedanse kratkog spoja i gubitaka pri optereenju,
4. merenje gubitaka i struje praznog hoda,
5. dielektrina ispitivanja dovedenim (stranim) i indukovanim naponom i
6. ispitivanje regulacione sklopke, kada postoji;
1.3.1.2 Tipska ispitivanja
Tipska ispitivanja su:
1. Ispitivanje povienja temperature i
2. Dielektrina ispitivanja udarnim naponom;
1.3.1.3 Specijalna ispitivanja
Specijalna ispitivanja su:
1. dielektrina ispitivanja odrezanim udarnim naponom,
9
2. merenje nulte impedanse trofaznih transformatora,
3. ispitivanje otpornosti na kratak spoj,
4. merenje nivoa buke,
5. merenje harmonika struje praznog hoda i
6. merenje potronje uljnih pumpi i ventilatora.
Ispitivanja van ovog popisa posebno se ugovaraju izmedju naruioca i proizvoaa.
Smatra se da transformator zadovoljava uslove ako veliine koje podleu tolerancijama ne
prekorae dozvoljena odstupanja navedena u tabeli 1-1.
Tabela 1-1 Tolerancije za pojedine izmerene veliine tokom primopredajnog ispitivanja
Veliina Dozvoljeno odstupanje
1. a) Ukupni gubici
b) Pojedinani gubici
+10% ukupnih gubitaka
+15% za pojedinane gubitke uz
uslov da se ne prekorai dozvoljeno
odstupanje ukupnih gubitaka
2. Odnos transformacije u praznom
hodu za glavni izvod (nazivni odnos
transformacije)
manji od sledeih vrednosti:
a) 0,5% specificiranog odnosa
b) procenat specificiranog odnosa
koji je jednak 1/10 stvarnog napona
k.s. za naznaenu struju izraenu u
procentima.
3) Napon k.s. za naznaenu struju
(glavni izvod)
a) ako je glavni izvod na srednjem
poloaju ili na jednom od srednjih
izvoda:
dvonamotajni transformatori
vienamotajni transformatori
b) ostali sluajevi
10% specifiranog napona k.s. za
taj izvod
10% specifiranog napona k.s. za
jedan specificirani par namotaja
15% specificiranog napona k.s. za
drugi specificirani par namotaja
4) Impedansa k.s. za bilo koji izvod ne manja od navedene pod 3a)
5) Struja praznog hoda +30% specificirane struje praznog
hoda
10
1.4 Ispitivanje izolacionog ulja
Ispravnost izolacionog ulja se proverava ispitivanjem dielektrine vrstoe uzoraka ulja iz
transformatora. Kod ditributivnih transformatora vri se jednom godinje.
Uzimanje uzoraka izolacionog ulja se sprovodi tako to se putem posebne slavine ili epa
za tu svrhu (donji nivo) prvo ispusti oko 5 litara ulja, pa se nakon toga pod istim mlazom
ulja ispere potpuno ista i suva boca od 1 litra. Nadalje se, bez upotrebe levka, cevi ili
slino napuni uljem puna boca. Napunjena boca se dobro zaepi istim epom. Na bocu se
privrsti natpis sa podacima transformatora i datum vaenja Tako uzet uzorak izolacionog
ulja se upuuje na ispitivanje. Ispitivanje dielektrine vrstoe ulja se vri specijalnim
ureajem (prema vaeim elektro- tehnikim propisima), a rezultati ispitivanja se unose u
ispitni list. Dielektrina vrstoa izolacionog ulja energetskih transformatora zadovoljava
ukoliko vrednosti dobijene ispitivanjem nisu manje od vrednosti datih u tabeli 1-2.
Tabela 1-2 Minimalne vrednosti dielektrine vrstoe ulja za distributivne transformatore
Stanje transformatora
Dielektina vrstoa
ulja ( kV/cm)
Nov, pre prvog stavljanja pod napon 220
Popravljen ili prepravljen, pre stavljanja
pod napon
200
Nakon radionikog odravanja 200
U eksploataciji 80
Izolaciono ulje, osueno i pripremljeno za dolivanje energetskih transformatora
zadovoljava, ukoliko elektrina probojna vrstoa dobijena ispitivanjem pre nalivanja nije
manja od kV/cm 200 .
1.5 Merenje otpora namotaja
Merenje otpora namota obino se vri se primenom I U metode, uz istovremeno merenje
temperature okoline, odnosno ulja.
Prilikom vrenja ogleda posebna panja se mora obratiti uticaju velike induktivnosti
namota, kao i meunduktivnosti usled eventualnih drugih namota koji se ne mogu otvoriti
(npr. namota spojen u trougao). Da bi smanjili elektrinu vremensku konstantu, a prema
tome i vreme trajanja ogleda, odnosno ekanja na oitavanje instrumenata, dodaje se
odgovarajui predotpor.
11
1.6 Proveravanje prenosnog odnosa
Prenosni odnos (odnos transformacije), m, predstavlja odnos naznaenih (nominalnih)
napona namota, izraen njihovim punim iznosima, bez skraivanja razlomka, npr.
n n
U U m
2 1 12
= . Po definiciji je izlazni naznaeni napon je onaj napon, koji dobijamo na
prikljucima neoptereenog transformatora, koji je na ulaznim prikljucima prikljuen na
naznaeni napon i frekvenciju. Prenosni odnos koji se dobija merenjem u praznom hodu je
funkcija odnosa broja zavojaka
2 1 12
N N k m = . Tolerancija, tj. doputeno odstupanje
merene vrednosti od vrednosti navedene na natpisnoj ploici, iznosi ( )% 10 1
kratkospojnog napona izraenog u postocima, ali najvie 0,5%. Treba naglasiti da je vrlo
vano da prenosni odnosi budu u ovim uskim granicama tolerancije, posebno zbog uslova
paralelnog rada.. Tanost merenja, kojim treba proveriti prenosni odnos mora biti jo vea,
ako elimo da budemo sigurni, da se prava vrednost prenosnog odnosa nalazi u granicama
tolerancije. Naime, ako je tanost merenja npr. 0,2%, a granice tolerancije su % 5 , 0 ,
onda izmereni prenosni odnos ne sme biti vie od 0,3% iznad odnosno 0,3% (granice
tolerancije postaju % 3 , 0 ) ispod naznaene vrednosti, ako elimo da budemo sigurni da
stvarna vrednost prenosnog odnosa, uprkos netanosti merenja, nije van doputenih
granica. Obino se tei tome da se merenje izvri metodom kod koje je greka merenja u %
bar 5 do 10 puta manja od tolerancija, jer se u tom sluaju moe zanemariti greka
merenja. Naime, ukoliko je tanost merenja vea od 0,5%, ne moemo utvrditi ni za jedan
sluaj, da li se prenosni odnos nalazi u granicama tolerancije.
1.6.1 Voltmetarska metoda
Najjednostavnije se prenosni odnos meri tako, da se s pomou dva voltmetra oita
istovremeno napon jednog, i odgovarajui napon drugog namota. Ako je tanost prvog
merenja odreena najveom grekom
1
p , a drugog
2
p (to obuhvata i greku eventualno
upotrebljenog naponskog transformatora), stvarne vrednosti
'
U i
"
U za razliku od merenih
'
m
U i
"
m
U e biti:
( ) ( )
2
" "
1
' '
1 1 p U U p U U
m m
= =
tako da je stvarna vrednost prenosnog odnosa transformatora u ovom sluaju:
( )
2 1 "
'
2
1
"
'
"
'
1
1
1
p p
U
U
p
p
U
U
U
U
m
m
m
m

= .
Kada bi, dakle, merili instrumentima klase 0,1, koji bi pokazivali puna skretanja, uz
upotrebu jednog mernog transformatora klase 0,1 onda bi tanost merenja bila:
, 003 , 0 1 001 , 0 002 , 0 1 = tj. % 3 , 0 .
Budui da se klasa tanosti instrumenta odnosi na puno skretanje, kod deliminog
skretanja mogua greka se poveava u odnosu punog skretanja prema stvarnom oitanju.
Ako se merenje vri pri jako snienom naponu, moe nastati dodatna pogreka zbog pada
12
napona u otvorenom namotu, koji je optereen strujom potronje voltmetra. Ako merenje
vrimo instrumentom potronje [ ] VA P
i
, struja koju on uzima:
"
"
U
P
R
U
I
i
v
v
= = , a pad napona u %:
( )
100 100
2
"
2
"
2
U
R P
U
R I
U
i v
=

=
Vidi se da e taj pad napona biti toliko vei, koliko je ( )
2
"
U manji, uz istu potronju
upotrebljenog instrumenta. to je manji napon koji merimo, to vie treba paziti, da se
odabere na instrument male potronje. Po mogunosti treba meriti naponom, koji je to
blii naznaenom.
1.6.2 Metoda referentnog transformatora
Kod ispitivanja velikih serija najednostavnije je uzeti jedan, referentni, transformator
tano poznatog prenosnog odnosa, a iste grupe spoja kao ispitivani transformatori. Na
izlaznom namotu referentnog transformatora predvidi se nekoliko zavoja vie, i izvede se
na preklopku nekoliko otcepa od po 1 zavoj iznad i ispod naznaenog napona. Oba
transformatora spoje se na isti napon, a na izlazu se odgovarajui namoti jednom
stezaljkom poveu, dok se drugi prikljuak jednog i drugog transformatora dovede na
osetljivi voltmeta (slika 3.).
Slika 1-3 Metoda referentnog transformatora za merenje prenosnog odnosa
Na taj nain moe se brzo kontrolisati prenosni odnos, a podeavanjem nule pomou
preklopke moe se odmah oitati koliko je navoja previe na ispitnom transformatoru
(poto znamo tano koliko navojaka obuhvataju dodatni otcepi).
1.6.3 Potenciometarska metoda
Kod transformatora gde su oba napona slinog veliine, moe se prenosni odnos odrediti
tako, da se paralelno s VN namotom prikljui otporniki potenciometar. Jedan prikljuak
NN namota spoji se sa odgovarajuim prikljukom VN namota, a drugi preko osetljivog
voltmetra na klizni kontakt potenciometra (slika 1-4.).
13
U
r
R
Slika 1-4 Potenciometarska metoda za merenje prenosnog odnosa
Kada naemo poloaj u kojem je otklon voltmetra nula, onda je odnos napona VN namota
i NN namota:
r
R
U
U
=
"
'
Preduslov je, da su namoti koje uporeujemo, meusobno u fazi. Zbog pada napona o
omskom otporu VN namota u kojem se ima struja praznog hoda, nastaje mali fazni
pomeraj izmeu prikljuenog napona i indukovanog napona, pa se na instrumentu ne moe
uvek postii nula, ve samo minimalni otklon. Potenciometar je obino opremljen skalom,
koja pokazuje odnos R r .
1.7 Proveravanje grupe sprezanja (sprenog broja)
Kod trofaznih transformatora pored sprege, potrebno je znati i spreni broj. Spreni broj
predstavlja fazni pomeraj sekundarnog napona, u odnosu na odgovarajui primarni napon.
Spreni broj je posledica razliitih naina namotavanja namota na stubovima trans-
formatora. Na osnovu faznog pomeraja (umnoak od 30) moemo izvriti podelu na etiri
osnovne grupe sprezanja:
0 (4,8),
5 (9,1),
6 (10,2),
11 (3,7).
Merenje grupe sprezanja se vri i pre i posle stavljanja aktivnog dela (jezgra sa namotima)
u ulje (transformatorski sud), zbog mogueg pogrenog prikljuivanja izvoda.
Grupa sprege je naroito vana za paralelni rad transformatora, gde je neophodno da
transformatori na sekundaru imaju napone koji su u fazi.
14
1.7.1 Proveravanje volmetarskom, grafikom, metodom
Ova metoda se zaniva na grafikom prikazivanju odgovarajuih napona izmerenih
voltmetrom. Prethodno je potrebno, radi povezivanja trofaznih sistema primarnog i
sekundarnog namota, kratko spojiti po jedan prikljuak ovih namota i tako ih dovesti na
isti potencijal (ovde e se, radi jednostavnosti, koristiti stare oznake prikljuaka). Obino
se kratko spajaju prikljuci A i a , ili, ako na sekundaru postoji izvedena neutralna taka,
prikljuljuci A i n . Prvo se nacrta trougao primarnih napona, a zatim se mere, i grafiki,
pomou estara, prikazuju naponi izmeu prikljuaka primarnog i sekundarnog namota, i
na taj nain se nacrta trougao sekundarnih napona. Ugao izmeu odgovarajuih napona
ova dva trougla se deli sa 30 i tako dobijamo informaciju o sprenom broju.
Na slici 1-5 su dati primeri sa i bez izvedene neutralne take grupe 9.
a b c
A B C
n a b c
A B C
B B
c
c
U
B-b
U
B-b
U
C-b
U
C-b
C C aA
b
A
A
a
n
b
A
U
A-b
U
A-b
Slika 1-5 Proveravanje grupe sprege 9 voltmetarskom metodom
Poseban sluaj predstavlja proveranje osnovnih grupa sprezanja 0, 5, 6, 11, jer tada nije
potrebno crtati vektorske dijagrame (trouglove). Kod grupa 0 i 6, odgovarajui linijski
naponi primara su u fazi odnosno protivfazi sa odgovarajuim linijskim naponima
sekundara. Prilikom merenja dobiemo da je U
B-b
=U
C-c
, a U
B-c
=U
C-b
. Ako je razlika
linijskih napona primara i sekundara jednaka U
B-b
=U
C-c
onda je re o grupi 0, a ako je zbir
linijskih napona jednak U
B-c
=U
C-b
onda je grupa 6. Kod grupa 5 i 11, dobiemo da je U
B-
b
=U
C-c
= U
B-c
. Ukoliko je napon U
C-b
manji od ova tri onda se radi o grupi 5, u suprotnom
re je o grupi 11. Proraun ovih napona na osnovu linijskih napona dat je na slici. Pri ovom
razmatranju uzeto je da su stezaljke A i a na istom potencijalu i da nema izvedene
neutralne take. Na slici 1-16 su dati i primeri provere grupa 5 i 11 u sprezi sa izvedenom
neutralnom takom.
15
B B B B
b
b b
b
c c
c
c A
A A
A C
C C C
Slika 1-6 Proveravanje grupe sprege 0, 6, 5, i 11 voltmetarskom metodom
grupa 0
2 1
U U U U
c C b B
= =
b C c B
U U

=
grupa 6
2 1
U U U U
c C b B
+ = =
b C c B
U U

=
grupa 5
3
2 1
2
2
2
1
U U U U U U U
c C c B b B
+ + = = =

2
2
2
1
U U U
b C
+ =

grupa 11
3
2 1
2
2
2
1
U U U U U U U
c C c B b B
+ = = =

2
2
2
1
U U U
b C
+ =

B
C
c
A
a
b
C
a
B
c
A
b
Slika 1-7 Proveravanje grupe sprege 5 (N) i 11 (N) voltmetarskom metodom
b C a C
c B b B
U U
U U


=
=
3
3
2
1
2
1
U
U U
U
U U
c C
a B
+ =
=

b C a C
c B b B
U U
U U


=
=
3
3
2
1
2
1
U
U U
U
U U
c C
a B
=
+ =

Voltmetarska metoda se ne moe neposredno primeniti u sluaju kada je prenosni odnos

transformatora jednak ili vei od 25:1. U tom sluaju vektorski dijagram nieg napona je
toliko mali u odnosu na dijagram vieg napona, pa su mogue velike greke pri merenju i
crtanju. Da bi se izbegle greke nii napon poveavamo ili vii napon sniavamo pomou
odgovarajueg mernog transformatora, iji je fazni pomeraj jednak nuli tj. ima grupu 0.
Dalji postupak se svodi na metodu voltmetra. Ako su u pitanju transformatori sa visokim
16
naponom (vie kV ) na jednoj strani, meutransformator se stavlja na strani gde je taj
napon zbog lakeg merenja i zatite.
U sluaju da nemamo trofazni merni transformator moemo koristiti i jednofazni
transformator, koji takoe ne unosi fazni pomeraj. Postupak je sledei: prvo se pomou
mernog transformatora pretvori jedan linijski napon (npr. a-b) i izvre odgovarajua
merenja (B-b, C-b). Zatim se merni transformator prebaci na drugi linijski napon (a-c) i
opet izvre merenja (B-c, C-c). U ovom sluaju merni transformator prikljuen na
sekundarne prikljuke.
a b c
C B A
C B A
a b c
a b
c
C B A
B A
a b c
C
B
A
a b c
C
a
b
c
C B A
Slika 1-8 Naini spajanja mernog transformatora
17
1.8 Ekvivalentna ema transformatora
Ekvivalentna ema transformatora predstavlja pojednostavljeni model pomou kojeg
moemo, na posredan nain, bez stvarnog optereenja, da predvidimo ponaanje
transformatora u raznim uslovima rada. Parametre ekvivalentne eme odreujemo na
jednostavan nain iz standardnih ispitivanja transformatora u ogledu praznog hoda i
kratkog spoja. Svi veliine i parametri sekundara svedeni su na primar (preraunati sa
kvadratom odnosa broja navojaka na primar, tako da je npr. ( )
2
2
2 1 2
R N N R = .

1
R
2
R
1
X
2
X

1
I

0
I

m
I
p
I

0
R

1
U
2
Z

0
X

2
U

2
I
Slika 1-9 Ekvivalentna ema transformatora
Veliine i parametri ekvivalente eme su:
0
I struja praznog hoda,
p
I aktivna komponenta struje praznog hoda,
m
I reaktivna komponenta struje praznog hoda (struja magneenja),
0
R ekvivalentna otpornost u praznom hodu (fiktivna otpornost pomou koje uzimamo u
obzir gubitke u praznom hodu),
0
X reaktansa magneenja,
1
R i
2
R aktivna otpornost primarnog odnosno sekundarnog namotaja,
1
X i
2
X rasipna reaktansa primarnog odnosno sekundarnog namotaja
2
Z impedansa prijemnika.
1.9 Ispitivanja u ogledu praznog hoda
Pod praznim hodom transformatora podrazumevamo stanje u kojem je jedan od namota
prikljuen na napajanje, a krajevi drugog (drugih) namota su otvoreni. Transformator se
ispituje u praznom hodu tek kada je potpuno zavren.
U ogledu praznog hoda odreuju se karakteristike struje praznog hoda,
0
I , gubitaka
praznog hoda
0
P i sainioca snage praznog hoda ,
0
cos , u zavisnosti od napona
napajanja,
0
U , koji se kree u granicama od 0,7 do 1,1 naznaenog napona,
n
U .
18
Iz ovih karakteristika se, za naznaeni napon
n
U , odreuje naznaena struja praznog hoda,
on
I i naznaeni gubici praznog hoda
on
P , koji su priblino jednako gubicima u gvou. Iz
rezultata ogleda praznog hoda mogu da se odrede i parametri poprene grane ekvivalentne
eme.
Ogled se provodi tako da se na jedan od namotaja (obino nieg napona) prikljui na
napon, a prikljuke drugog namota ostavimo otvorenim.
Tokom ogleda meri se:
1. napon napajanja,
0
U ,
2. struja napajanja
0
I ;
3. snaga napajanja
0
P (snaga praznog hoda).
19
I >
1U
1V
1W
2U
2V
2W
A
1
W
1
A
2
W
2
V
1
V
2
2U
2V
2W
1U
1V
1W
T
1
T
2
O
1
P
1
L
1
L
2
L
3
PE
Slika 1-10 ema ispitivanja transformatora u ogledu praznog hoda
20
1.9.1 Merenje struje praznog hoda
Struja praznog hoda u transformatoru sastoji se od induktivne komponente (struje
magneenja), koja magneti jezgro i koja je dominanta, aktivne komponente koja je
povezana sa gubicima u gvou i kapacitivne komponente koja je uoljiva samo kod
visokonaponskih transformatora.
Kod ispitivanja trofaznih transformatora kod kojih, radi oblika magnetnog kola, u
pojedinim fazama imamo razliite struje praznog hoda, za struju praznog hoda uzimamo
srednju aritmetiku vrednost pokazivanja tri ampermetra. Do razlika u pokazivanju struja u
pojedinim fazama dolazi usled nejednakog magnetnog puta (otpora) u pojedinim fazama.
Struja srednje faze je usled toga najmanja.
Relativna vrednost naznaene struje praznog hoda je oko 1-3%, a kod transformatora
velikih snaga iznosi i manje od 1%.
1.9.2 Merenje gubitaka praznog hoda
U transformatoru se prilikom ogleda praznog hoda javljaju sledei gubici:
1. usled magneenja magnetnog kola (gubici u gvou),
2. Dulovi gubici u namotaju koji se napaja,
3. dielektrini gubici.
Dulovi gubici se, osim kod tranformatora malih snaga, mogu zanemariti, jer je struja
praznog hoda, a pogotovo njena druga potencija, koja je merodavna za gubitke, veoma
mala.
Dielektrini gubici su u energetskom smislu zanemarivi, a interesantni su samo sa
stanovita ocene kvaliteta izolacije.
Gubici u gvou su najznaajniji i oni su dominantni u ogledu praznog hoda. Izmerena
snaga gubitaka praznog hoda stoga je priblino je jednaka gubicima u gvou:
Fe
P P
0
.
Gubici mageenja se sastoje od gubitaka usled histereze i gubitaka usled vihornih
(vrtlonih) struja. Gubitke zbog vrtlonih struja u jezgru moemo odrediti, ako od snage
koju smo izmerili u praznom hodu oduzmemo snagu koju smo, pri potpuno istim
okolnostima, izmerili pri ispitivanju jezgra.
Gubitke trofaznih transformatora u ogledu praznog hoda obino merimo sa dva vatmetra u
Aronovoj sprezi, a ree sa tri vatmetra. Kad god je mogue, izbegavamo upotrebu mernih
naponskih ili strujnih transformatora koji unose dodatne greke u merenju. Iz ovog
razloga, pri merenju koristimo posebne vatmetre sa predotporima koji su izraeni za struje
do A 500 i napon do kV 10 .
Obino je pogodnije ako merimo na niskonaponskoj strani transformatora a ako ne
moemo meriti neposredno, tada koristimo naponske merne transformatore, pri emu se
mora poznavati njihova krivu merenja za celu skalu, njihovu greku ugla kao i greku koju
unose voltmetar, ampermetar i vatmetar. Poto je sainilac snage, cos , u praznom hodu
mali, vana je ugaona greka. Ako nam nije poznata korekciona kriva vatmetra, onda
21
moramo teiti tome da imamo to vea skretanja, ime smanjujemo greku. Kod malih
sainioca snage upotrebljavamo instrumente sa to manjim cos (obino 0,1 ili 0,2).
Kod merenja u praznom hodu javlja se greka usled gubitaka samih istrumenata (vatmetri i
merni transformatori), a moe biti prisutna i greka usled nesinusoidalnog napona
napajanja, koji je posledica nelinearnosti krive magneenja, odnosno prisustva viih
harmonika u struji magneenja i fluksu.
Ako vrimo ispitivanje na niskonaponskoj strani, obino ne upotrebljavamo naponske
merne transformatore, a obuhvatamo gubitke u naponskoj grani vatmetra i gubitke u
voltmetru. Merenje moemo korigovati tako da otklopimo merne instrumente i merimo pri
jednakom naponu kao u praznom hodu. Izmerena snaga su gubici u mernom kolu i njih
oduzimamo od pre ili kasnije izmerene snage praznog hoda sa mernom opremom. Umesto
te raunske korekcije moemo da upotrebimo i posebne vatmetre sa kompenzacionim
namotajem, koji kompenzuju uticaj sopstvenih gubitaka.
Vezano za uticaj viih hramonika napona na greku, kad god je mogue, upotrebljavamo
za ispitivanje praznog hoda poseban izvor napona koji treba da obezbedi sinusni oblik
napona napajanja. Ovakav poseban izvor napona obino nema mnogo veu snagu, nego to
je potrebna za ispitivanje praznoga hoda, ali ima precizniju unutranju impedansu ( na
primer reaktansa sinhronog generatora). Ako nam je potrebna velika tanost u odreivanju
gubitaka, kontrolie se oblik napona napajanja i koriguje njegov uticaj na gubitke, na bazi
ega se odreuju gubici pri sinusnom naponu naznaene vrednosti. Kada nam nije potrebna
velika tanost, zadovoljavamo se time da merimo napon instrumentom koji pokazuje
srednju vrednost napona. Pri tome se mogu obuhvatiti histerezisne gubici u tanom iznosu,
a inae manji, gubici zbog vrtlonih struja e biti poveani. Greka nije velika, a posebno
ako se vodi rauna o to boljem sinusoidnom obliku napona na prikljucima
transformatora. Ova metoda se najvie primenjuje u sluaju kada u magnetnom fluksu,
struji magneenja i naponu nema treeg harmonika.














P
F
e
=
f

(
U
0
)
J
0
=
f

(
U
0
)
U
n
J
0
P
Fe
P
Fen
J
0n
U
0
Slika 1-11 Opti oblik karakteristika ogleda praznog hoda transformatora
22
1.9.3 Odreivanje parametara ekvivalentne eme
Prilikom odreivanja parametara ekvivalentne eme obino se zanemaruje uzduna
(redna) grana eme, budui da se pad napona na rednoj impedansi moe zanemariti.
Parametre poprene grane ekvivalentne eme (R
0
i X
0
)

trofaznog tranformatora tada
odreujumo na sledei nain:
1. impedansa praznog hoda
0
0
0
I
U
Z = ,
2. faktor snage u praznom hodu
0 0
0
0
3
cos
I U
P
=
3. fiktivna aktivna otpornost kojom uzimamo u obzir gubitke praznog hoda:
0
0
0
2
0
0
cos
3

Z
P
U
R = = ,
4. reaktansa magneenja:
0
0
0
sin
Z
X = .
1.10 Ispitivanja u ogledu kratkog spoja
Pod kratkim spojem transformatora podrazumevamo stanje u kojem je jedan od namota
prikljuen na napajanje, a krajevi drugog namota su kratko spojeni. Za razliku od kvara u
pogonu u obliku kratkog spoja pri punom, naznaenom, naponu, ogled kratkog spoja se
sprovodi sa naponom znaajno manjim od naznaenog, a koji odgovara naznaenim
strujama u namotima.
U ogledu kratkog spoja odreuju se karakteristike struje kratkog spoja,
k
I , gubitaka
kratkog spoja
k
P i sainioca snage praznog hoda ,
k
cos , u zavisnosti od napona
napajanja,
k
U .
Iz ovih karakteristika se, za naznaenu struju
n
I , odreuje naznaeni napon kratkog spoja,
kn
U i gubici kratkog spoja
k
P . Doputena odstupanja, u odnosu na naznaene vrednosti, su
za napon kratkog spoja 10%, a za gubitke kratkog spoja preraunate na toplo stanje, tj. na
C 75
o
su 10%.
Poznavanje napona kratkog spoja je veoma znaajno, jer on slui za odreivanje:
1. pada (promene) napona u transformatoru usled optereenja (pomou tzv. Kapovog
trougla)
2. veliine stvarne struje kratkog spoja
23
3. mogunosti paralelnog rada dvaju ili vie transformatora.
Relativna vrednost naznaenog napona kratkog spoja distributivnih transformatora je oko
4-6%, a kod transformatora velikih snaga iznosi i do 13%.
Iz rezultata ogleda kratkog spoja mogu da se odrede i parametri uzdune grane
ekvivalentne eme.
Ogled se provodi tako da se na jedan od namotaja (obino vieg napona) prikljui na
napon, a prikljuke drugog namota kratko spojimo. Napon postepeno poveavamo od
najnie vrednosti do vrednosti koja odgovara strujama neto veim od naznaene.
Tokom ogleda meri se:
1. napon napajanja,
k
U ,
2. struja napajanja
k
I ;
3. snaga napajanja
k
P (snaga kratkog spoja).
24
I >
1U
1V
1W
2U
2V
2W
A
1
W
1
A
2
W
2
V
1
V
2
1U
1V
1W
2U
2V
2W
T
1
T
2
O
1
P
1
L
1
L
2
L
3
PE
Slika 1-12 ema ispitivanja transformatora u ogledu kratkog spoja
25
1.10.1 Merenje gubitaka kratkog spoja
Gubici koje merimo u ogledu kratkog spoja,
k
P , sastoje se od gubitaka transformatora i
gubitaka samih instrumenata. U transformatoru se prilikom ogleda kratkog spoja javljaju se
gubici usled optereenja,
t
P , koji se sastoje od sledeih gubitaka:
u namotima, koji su obino sainjeni od bakra. U ove gubitke ubrajamo osnovne
(Dulove) gubitke, ( )
2
RI , i dopunske gubitke usled povrinskog (skin) efekta, tj.
poveanja omskog otpora koji nastaje zbog rasutog fluksa, odnosno usled indukovanih
lokalnih struja u provodnicima,
dopunskih gubitaka u drugim konstrukcionim delovima transformatora usled
indukovanih parazitskih struja.
Priblino imamo:
k t
P P .
Potrebno je obratiti panju na injenicu da su Dulobi gubici raunski, i da se odreuju na
osnovu izmerene vrednosti otpora pri jednosmernoj struji.
Dopuski gubici u namotajima se uzimaju u obzir preko faktora poveanja gubitaka,
odnosno tzv. Fildovog sainioca,
f
k , koji obino iznosi nekoliko procenata.
Dakle, gubici usled optereenja se sastoje od Dulovih gubitaka, koji se esto nazivaju
gubici u bakru,
cu
P , i dopunkih gubitaka,
d
P :
( )

= + =
2
RI k P P P
f d cu T
.
U literaturi se esto gubici usled optereenja, uz zanemarenje dopunskih gubitaka u
drugim kontrukcionim delovima, nazivaju gubicima u bakru.
Tada za gubitke usled optereenja imamo:
( )

=
2
I R P P
Cu T
.
Obino se gubici usled optereenja svode na referentnu temperaturu C
o
75 .
Nasuprot osnovnim (Dulovim) gubicoma u namotima, koji rastu sa porastom temperature,
dopunski gubici usled skin efekta opadaju znaajnije sa porastom temperature namotaja.
Ogled kratkog spoja je prikladnije izvoditi sa kratkospojenim namotom niskog napona.
Naime, mora se voditi rauna o otporu kratkospojenih provodnika, koji se sabiraju sa
otporom namota kratko spojene strane, kao i o otporima ampermetara i strujnih grana
vatmetara, koji mogu biti veliki u poreenju s impedansama na strani niskog napona, pa,
prema tome, mogu izazvati znaajnu greku merenja. Zbog toga instrumente ukljuujemo
samo sa strane napajanja. Kratak spoj izvodimo to kraim i to debljim kabelom ili
profilnim bakrom. to je vei transformator, to su manji omski otpori u poreenju sa
reaktansom rasipanja a to znai da je i sainilac snage cos manji. Zbog toga treba strujne
i naponske grane vatmetra ukljuivati, po mogunosti, bez mernih transformatora, dok se
struja i naponi mogu meriti pomou mernih transformatora. Nakon svakog merenja u
26
kratkom spoju treba odmah izmeriti otpor namota kako bi se moglo odrediti zagrevanje
namota i izvriti proraunavanje na temperaturu C
o
75 .
U sluaju niskog naznaenog napona i velike snage gubici i pad napona u kratko spojenim
provodnicima bit e u poreenju s gubicima u samom namotu toliko veliki da ih neemo
smeti zanemariti. Uz struju I i otpor
S
l
R = gubici u kratko spojenim provodnicima e
biti:
S l
S
I
R I P
V

2
2
2
= =
Ako uvrstimo:
[ ]
2
mm A J
S
I
= gustina struje
1000
9 , 8
S l
m = masa kratko spojenih provodnika
m
mm
022 , 0
2
= specifina otpornost bakra na C 75
0
dobijamo izraz za gubitke u kratko spojenom provodniku od bakra u toplom stanju:
2
5 , 2 J m P
V
=
Prilikom raunanja specifinog strujnog optereenja J imamo dve razliite struje, s
obzirom da li je kratak spoj izveden sa jednim ili sa dva provodnika:
I I =
'
ako je kratak spoj izveden sa 2 provodnika
3
'
I
I = ako je kratak spoj izveden sa tri provodnika
Ukupna merena snaga u kratkom spoju iznosi:
V d Cu ku
P P P P + + =
Gubici optereenja u transformatoru su:
V k d Cu t
P P P P P = + =
Dodatne gubitke moemo odrediti merenjem otpora jednosmernom strujom i
izraunavanjem
cu
P i oduzimanjem od
k
P :
Cu V k d
P P P P =
Sve ove gubitke treba odrediti za naznaenu struju
n
I . Ako je merenje izvreno nekom
drugom strujom
mer
I , onda se preraunavanje ukupnih, kao i pojedinanih gubitaka na
nazivnu struju vri mnoenjem sa
2

mer
n
I
I
, tj imamo da je:
2

=
mer
n
mer
I
I
P P .
27
P
T
=
f

(
U
k
s
r
)
























J k
=
f

(
U
k
s
r
)
J
k
P
T
U
kn
U
k
J
k
=J
n
P
Tn
Slika 1-13 Opti oblik karakteristika ogleda praznog hoda transformatora
1.10.2 Odreivanje parametara ekvivalentne eme
Prilikom odreivanja parametara ekvivalentne eme obino se zanemaruje poprena grana
eme, budui da je struja praznog hoda puno manja od naznaene struje. Parametre
uzdune grane ekvivalentne eme trofaznog transformatora tada odreujumo na sledei
nain:
1. impedansa kratkog spoja
k
k
k
I
U
Z = ,
2. aktivna otpornost kratkog spoja
2
2 1
3
k
k
k
I
P
R R R = + = ,
3. reaktansa kratkog spoja
2 2
2 1 k k k
R Z X X X = + =

,
gde su
k
U i
k
I fazne vrednosti struje.
Posebno treba obratiti panju na injenicu da je ovako odreen aktivni otpor namota neto
vei od otpora koji bi izmerili pri jednosmernoj struji, jer se odreuje iz gubitaka
optereenja, u koje su ukljueni i dopunski gubici.
28
Priblino se moe uzeti da su aktivne i reaktivne otpornosti primara jednake svedenim
aktivnim i reaktivnim otpornostima sekundara, tj:
2 1 2 1
, X X R R .
Trougao koji formiraju fazori prikljuenog napona napajanja i radnog i reaktivnog pada
napona esto se predstavlja procentima u odnosu na nominalni napon, pri emu je struja,
po dogovoru, naznaena.

n n k x
U I X u =

n k k
U U u =

n n k r
U I R u =
Slika 1-14 Trougao relativnih vrednosti napona kratkog spoja (Kapov trougao)
Jednostavno se izvode izrazi za relativne vrednosti napona kratkog spoja i radnog i
induktivnog pada napona, izraenih u procentima:
n
n k
n
n k
k
U
I Z
U
U
u 100 100 %] [
,
= = ,
n
n k
n
n k
r
S
P
U
I R
u
,
100 100 %] [ = = ,
2 2
100 %] [
r k
n
n k
x
u u
U
I X
u = = .
Vrlo je korisno uoiti da je:
[%] [%]
k k
z u = ,
to sledi iz:
[%] 100 100 100 [%]
k
n
k
n
n k
n
k
k
z
Z
Z
U
I Z
U
U
u = = = = .
29
1.10.3 Preraunavanje vrednosti na toplo stanje
Podaci o otporu i impedansi, relativnom naponu kratkog spoja i gubicima treba da se
odnose na toplo stanje. Kao toplo stanje obino se uzima temperatura od C
o
75 .Kako bi se
moglo vriti preraunavanje , potrebno je meriti temperaturu namota pri kojoj je izvren
ogled kratkog spojua. Za namot od bakra, otpor na temperaturi od C
o
75 bie vei u
odnosu:

+
+
=
235
75 235
75
R
R
Gubici

R I
n
2
poveavaju se u istom odnosu u kome se poveava otpor tj:
( ) ( )

+
+
=

235
75 235
75 R R
P P
Dodatni gubici nastaju indukovanjem vrtlonih struja rasipnim poljima, koja indukuju iste
napone i pri 75
0
C i pri temperaturi t. Kod poveanja otpora ovi gubici e se u istom
odnosu smanjiti, tj:
( ) ( )
75 235
235
2
75
+
+
= =

dod dod
P
R
U
P
Ukupni gubici na 75
0
C bit e:
( ) ( ) ( )
75 235
235
235
75 235
75
+
+
+
+
+
=

dod R k
P P P
Ako unapred poznajemo temperaturu na kojoj emo vriti merenje u kratkom spoju, tada
za vreme merenja frekvenciju moemo da smanjimo na:
75 235
235
+
+
=

n k
f f
Tada je:
( ) ( )
2
2
'
75 235
235

+
+
=

=

t dod
n
k
t dod dod
P
f
f
P P
( ) ( )
2
'
75 235
235

+
+
+ =


t dod t R k
P P P
Gubitke na 75
0
C dobijamo tako da gubitke pri frenkfenciji f
k
i temperaturi pomnoimo
faktorom
+
+
235
75 235
:
( )
+
+
=
235
75 235
'
75 k k
P P
Na osnovu korigovanih vrednosti na 75
0
C moe se i izraunati dodatni otpor po fazi
zvezde na 75
0
C kao:
30
( )
( )
( )
( )
( ) k
k
t
n
k
P
P
R
I
P
R
75
2
75
75
3
= =
Rasipna reaktansa je nepromenjena pa je impedansa:
( ) ( )
2 2
75 75
X R Z + =
Na slian nain se koriguju vrednosti relativnog napona kratkog spoja:
( ) ( )
( )
( )

k
k
r r
P
P
u u
75
75
% %=
( ) ( )
% %
75 S S
u u =
( ) ( )
% % %
2 2
75 75 S r k
u u u + =
1.11 Dielektrina ispitivanja
U odnosu na obrtne elektrine maine, transformatori se normalno podvrgavaju otrijim
proverama dielektrine izdrljivosti, jer su, zbog uslova u eksploataciji, vie izloeni
prekomernim naponima (povienjima, komutacionim i atmosferskim prenaponima). Osim
toga, oni su pogodniji za izolovanje. Meutim, u zadnje vreme se u svetu izrauju i obrtne
elektrine maine za vie napone, kod kojih se umesto klasinih namota, upotrebljavaju
namoti formirani od kablova.
Dielektrinim ispitivanjima proverava se izdrljivost izolacije pojedinih namota
meusobno i prema masi (tzv. glavna izolacija), kao i izolacije izmeu navojaka, navojnih
delova i slojeva jednog namota (tzv. unutranja izolacija). Izolacija treba da podnese
naprezanja koja se javljaju u moguim pogonskim sluajevima, prema tome i u
sluajevima kvara, tako da su, standardima propisani, ispitni naponi znaajno vei od
naznaenih napona maina. Naprezanje izolacije zavisi od oblika, veliine, frekfencije i
trajanja ispitnog napona. Standardima su, za pojedine vrste ispitivanja, utvrene vrednosti
ovih parametara.
Stupanj (nivo) izolacije (Si) oznauje dielektrinu vrstinu izolacije transformatora.
Povezan je sa uslovima koji vladaju u mrei (karakteristike mree i instalacija, naina
uzemljenja neutralne take i prikljuivanja nadzemnih vodova i slino), kao i sa izloenosti
maine komutacionim i atmosferskim prenaponima (koliko su esto izloeni, koliki se
stepen sigurnosti eli postii, kakve su karakteristike aparata za zatitu i njihova udaljenost
od opreme koju tite i slino). Odreuje se u skladu sa dielektrinom vrstinom celog
postrojenja, zavisno o odabranom najviem naponu opreme. Prema najviem naponu
opreme, u JUS standardu (JUS N.H1.013), transformatori su svrstani u dva opsega: do
kV 300 i preko kV 300 , dok je u IEC standardu (IEC 60076-3) napravljena je finija podela:
do kV 5 , 72 , od kV 5 , 72 do kV 170 , od kV 170 do kV 300 i preko kV 300 .
Dielektrina vrstina proverava se ispitivanjem naponima kojima je definisan stupanj
izolacije. To su naznaeni doputen kratkotrajni napon uestanosti Hz 50 (dovedeni (strani)
napon) i naznaeni doputen atmosferski udarni napon (udarni napon) oblika talasa
definisanog odnosom trajanja ela i zaelja s 50 2 , 1 . Njihove vrednosti za pojedine
31
stupnjeve izolacije navedene su u odgovarajuim tablicama standarda. Po JUS standardu,
dovedeni napon se izraava preko efektivne vrednosti za trasformatore najvieg napona do
kV 300 , odnosno preko maksimalne vrednosti za transformatore najvieg napona preko
kV 300 . Za transformatore najviih napona iznad kV 38 mogu se za jednaki napon
odabrati dva razliita stupnja izolacije (Tabela 1-4).
Standardna oznaka koja se koristi za definisanje ispitnih napona je:
brojna vrednost stepena izolacije Si brojna vrednost naznaenog dovedenog napona /
brojna vrednost naznaenog udarnog napona.
Na primer, za konkretan tronamotni autotransformator snage MVA 300 i napona
kV 5 , 31 / 115 / % 5 , 2 2 400 ugovoreni ispitni naponi su bili:
namot visokog napona (VN): 1425 / 630 420 Si ,
namot srednjeg napona (SN): 550 / 230 123Si i
namot niskog napona (NN): 170 / 70 38 Si ,
pri emu dovedeni napon VN namota nije bio definisan preko maksimalne vrednosti, to
nije striktno po standardu.
Tabela 1-3 Ispitni naponi odreeni stepenom izolacije, po JUS-u
1. Najvii doputen pogonski napon mree [ ] kV (efektivno)
2. Podnosivi napon pogonske frekvencije tokom jedne minute[ ] kV
3. Podnosivi udarni napon punog talasa s 50 2 , 1 [ ] kV
Stupanj
izolacije
1. 2. 3.
6 , 3 Si 3,6 16 45
2 , 7 Si 7,2 22 60
12 Si 12 28 75
24 Si 24 50 125
38 Si 38 70 170
123 Si
123
230
185
550
450
245 Si
245
395
360
950
850
420 Si
420
950
(maks)
1050
(maks)
1425
1300
32
Dielektrina vrstina unutranje izolacije transformatora se proverava indukovanim
naponom.
U tabeli 1-4 dat je prikaz ispitivanja koja se vre za transformatore i obrtne elektrine
maine sa priblinim vrednostima ispitnih napona. Dielektrina ispitivanja se kod
transformatora sprovode u hladnom stanju, dok se kod obrtnih elektrinih maina sprovode
u toplom stanje, odmah posle ogleda zagrevanja.
1. Dovedenim naponom ispitivanje glavne izolacije napon (efektivna vrednost);
frekvencija; vreme
2. Indukovanim naponom ispitivanje unutranje izolacije napon (efektivna vrednost);
frekvencija; vreme
3. Udarnim naponom ispitivanje izolacije na komutacione i atmosferske prenapone napon
(maksimalna vrednost); oblik udarnog talasa
Tabela 1-4 Pregled naponskih ispitivanja transforamatora i elektrinih maina
Ispitivanje Transformatori Obrtne el. maine
1.
n
2U ~ ; [ ] [ ] s 60 ; Hz 50 [ ] [ ] [ ] s 60 ; Hz 50 ; kV 1 2 +
n
U
2.
JUS: [ ] [ ] s 60 ; Hz 100 ; 2
n
U [ ] 3 ; Hz 50 ; 3 , 1
n
U minute
3.
~ s 50 2 , 1 ; 5
n
U
-
Za transformator, odnosno elektrinu mainu se smatra da je zadovoljila ispitavanje
ako u predvienom trajanju ogleda ne doe do proboja ili preskoka, a kod uljnih
transformatora ne sme doi ni do pojave pramenastog pranjenja.
1.11.1 Ispitivanje dovedenim naponom
Ispitivanje izolacije dovedenim naponom je komadno ispitivanje, a vri se tako to se
propisani ogledni napon, sinusnog oblika a naznaene uestanosti, dovede izmeu kratko
spojenih prikljuaka ispitivanog namota i mase. Za vreme ogleda prikljuci ostalih namota
su kratko spojeni i zajedno sa magnetnim kolom i sudom uzemljeni (slika 1-15). Da bi se
osiguralo od oteenja izazvanih prelaznom pojavom, isipitivanje se poinje naponom koji
nije vei od polovine pune vrednosti oglednog napona. Poveanje do pune vrednosti treba
vriti kontinualno, a ako to nije mogue, u skokovima do 5% pune vrednosti oglednog
napona, pri emu trajanje vreme ovog poveanja (od polovine do pune vrednosti) ne sme
biti krae od s 10 . Nakon zavretka ispitivanja ispitni napona se postepeno smanjuje.
Regulacija ispitnog napona obino se ostvaruje regulacionim transformatorom, a u reim
sluajevima sinhronim generatorom.
33
NN
M
G
Jp
V
p
A
VV
Slika 1-15 ema pri ispitivanju izolacije transformatora dovedenim naponom
Vreme u kojem se izolacija ispitivanog transformatora izlae dovedenom naponu iznosi
s 60 i to mereno od trenutka kada se postigne puna vrednost oglednog napona. U sluaju
proboja pokazivanje votmetra je naglo pada, dok pokazivanje ampermetra naglo raste.
Prilikom sprovoenja ovog ogleda, ispitivani namot predstavlja preteno kapacitivno
optereenje, usled ega moe doi do neeljenog izoblienja napona, a time i poveanja
maksimalne vrednosti napona na visokonaponskoj strani ispitnog transformatora. Pre
ogleda potrebno je raunski proveriti karakteristike kola, kako ne bi, kojim sluajem, dolo
do pojave rezonanse izmeu kapacitivnog optereenja i bilo koje redne induktivnosti u
kolu.
Za merenje ispitnog napona moemo koristiti vie metoda:
voltmetrom meriti napon na strani niskog napona ispitnog transformastora, a onda ga
pomou poznatog odnosa preobraaja preraunati ga na stranu visokog napona,
meriti napon na strani visokog napona ispitnog transformatora pomou mernog
transformatora i voltmetra ili pomou varniara.
Za dielektrino naprezanje izolacije merodavna je maksimalna vrednost napona, dok je
propisima ispitni napon definisan preko efektivne vrednosti. Za sinusni napon maksimalna
vrednost je 2 puta vea od efektivne, meutim radi mogueg odstupanja talasnog oblika
od idealnog sinusnog, preporuuje se o merenje napona na strani visokog napona ispitnog
transformatora varniarem. Time se uzima u obzir oblik napona jer varniar reaguje na
maksimalnu vrednost napona. Pre ispitivanja potrebno je izbadariti varniar.
1.11.2 Ispitivanje indukovanim naponom
Ispitivanje indukovanim naponom je komadno ispitivanje, a vri se tako to se jedan od
namota, obino najnieg naponskog nivoa, dovodi sinusni ogledni napon propisane
vrednosti (dvostruke naznaene), pri emu se i u drugim namotima, koji su otvoreni (u
praznom hodu), indukuje odgovarajui napon. Na taj nain se proverava izdrljivost
izolacije ne samo ispitivanog namota, ve i svih ostalih namota.
Da bi se, pri poveanom naponu, zadrali iste uslove u magnetnom kolu i izbegli pojavu
zasienja, potrebno je poveati frekvenciju. Prema standardu, ogled se vri pri dvostrukoj
naznaenoj frekvenciji,
n
f 2 , u trajanju od s 60 . Trajanje ogleda se moe smanjiti ako se
primene ispitne frekvencije,
isp
f , vee od
n
f 2 , a prema jednaini:
34
[ ]
isp
n
f
f
s t
2
60 = ,
ali ne moe da bude krae od s 15 .
M G
V
A
VV NN
Slika 1-16 ema pri ispitivanju izolacije transformatora indukovanim naponom
IEC propisi definiu ispitivanje indukovanim naponom kratkog trajanja (short duration,
ACSD) i dugog trajanja (long duration, ACLD). Za transformatore sa kV 5 , 72 > U ACSD
ispitivanje se obavlja merenjem nivoa parcijalnih pranjenja, u skladu sa propisanim
vremenskim redosledom ukljuivanja ispitnog napona prema zemlji, pri naponu U 3 , 1 u
trajanju intervala od najmanje 5 minuta. Kod ACLD ispitivanja trajanje intervala za
merenje parcijalnih pranjenja je najmanje 30 minuta za kV 300 U , odnosno najmanje 60
minuta za kV 300 > U .
Kada se ima stepenasta izolacija namota tada glavnu izolaciju nije mogue ispitati
dovedenim naponom. Naime, vrednost dovedenog napona ne bi smela da bude via od
vrednosti napona odreene najslabije izolovanom takom, a to je izolacija kod zvezdita.
Izolacija prikljuaka trofaznih namota u sprezi zvezda prema masi (glavna izolacija) se
zato ispituje indukovanim naponom jer se na ovaj nain omoguuje postepeno naprezanje
namota, od zvezdita prema prikljucima namota.
Kao i kod ispitivanja dovedenim naponom, pre ogleda se raunski proveravaju
karakteristike kola da ne bi dolo do pojave redne rezonanse, a napon na visokonaponskoj
strani ispitnog transformatora treba meriti varniarem.
1.11.3 Ispitivanje udarnim naponom
Ispitivanje izolacije udarnim naponom je tipsko ispitivanje, a karakteristino je samo za
energetske transformatore, koji su tokom svog rada izloeni dejstvu udarnih, prenaponskih,
talasa karakteristinog oblika, sa naglim porastom i blagim padom, kratkog trajanja ali
znaajno vee vrednosti u odnosu na naznaene napone. Ovakvi udarni talasi nastaju usled
raznih komutacionih radnj ili atmosferskih pranjenja, a naprezanja izolacije koje izazvaju
izuzetno su opasna.
Standardi propisuju oblik ispitnog napona, koji je dobijen na bazi analize karakteristika
atmosferskih prenapona. Na slici 1-17 prikazan je izgled, standardom pripisanog, udarnog
35
naponskog talasa sa karakteristinim vrednostima. Vreme trajanja ela,

T definie se kao
vreme koje protekne od 10% do 90% maksimalne vrednosti udarnog naponskog talasa, a
vreme zaelja,
z
T kao vreme proteklo od 10% maksimalne vrednosti do 50% maksimuma,
ali u opadajuem delu toka udarnog naponskog talasa. Standardizovana oznaka udarnog
napona data je odnosom
z
T T , gde je vreme dato u mikrosekundama. Nai propisi
definiu ispitni udarni napon kao 1,2/50. Oblik udarnog talasa se kontrolie osciloskopom,
a dozvoljena odstupanja (tolerencije) ispitnog udarnog napona, u odnosu na standardnu
vrednosti, iznose: za amplitudu % 5 , za vreme ela % 30 i za vreme zaelja % 20 .
Za uljne tranformatore ispitni napon je, normalno, negativnog polariteta kako bi se smanjio
rizik od pojave spoljnih preskoka u ispitnom kolu.
50
10
100
90
t
Th
T~
U %
Slika 1-17 Oblik udarnog naponskog talasa prema IEC standardu
Osim ovako definisanog, tzv. punog udarnog napona, u nekim sluajevima proveravanja
prikljuaka namota visokog napona se primenjuje i ispitivanje tzv. odrezanim udarnim
naponom. Odrezani udarni napon oponaa talasni oblik napona koji nastaje prilikom
delovanja prenaponske zatite, u vidu odvodnika napona, prilikom pojave udarnih napona.
Ovo ispitivanje spada u specijalna i sprovodi se u kombinaciji sa ispitivanjem punim
udarnim talasom. U odnosu na puni udarni talas, maksimalna vrednost odrezanog talasa
obino je ista, ali ima sluajeva da se pojedinim standardima posebno definiu veliine
ispitnih napona punog i odrezanog udarnog talasa. Vreme koje proe od poetka talasa do
njegovog rezanja, tzv. vreme rezanja,
r
T , ima vrednost s 6 2 . Za ovo ispitivanje se
obino upotrebljava ista oprema kao i ua ispitivanje punim udarnim talasom, samo se
dodaje ureaj za rezanje.
Naim propisima nije definisan sam postupak ispitivanja punim udarnim talasom, ve je
predmet posebnog ugovora sklopljenog izmeu naruioca i proizvoaa. Obino se
ispitivanje vri tako da se prvo dovede jedan impuls sa vrednou % 75 50 punog
udarnog napona, radi podeavanja mernih instrumenata i referentnih snimanja. Nakon toga
dovode se tri uzastopna impulsa punog napona, pri emu impulsno kolo i spoj mernih
instrumenata trebaju da ostanu nepromenjeni.
Na trofaznim transformatorima razlikujemo sledee metode ispitivanja:
jednofazna, kada se redom ispituju prikljuci pojedinih faza ispitivanog namota, dok su
ostali prikljuci ispitivanog namota, kao i prikljuci ostalih namota uzemljeni, direktno ili
preko male impedanse.
36
trofazna, kada se istovremeno udarni talas dovodi na sve fazne prikljuke ispitivanog
namota, dok su prikljuci ostalih namota uzemljeni, direktno ili preko male impedanse.
Primena pojedinih metoda zavisi od sprege transformatora.
Kod autotransformatora, prilikom ispitivanja namota visokog napona, ako su prikljuci
namota niskog napona uzemljeni direktno ili preko male impedanse, ne moe da se
upotrebi standardan oblik udarnog talasa, U to sluaju se dozvoljava da se prikljuci
namota niskog napona uzemlje preko otpornika s otporom ne veim od 400
Uz napon meri se i struja, radi otkrivanja eventualnog proboja izolacije.
V
R1
U
C
R2
R3
T
Slika 1-18 ema ureaja za ispitivanje izolacije transformatora udarnim naponom
ema ureaja za ispitivanje udarnim naponom prikazana je na slici 1-18. Udarni
kondenzator C puni se, preko otpornika
1
R , iz izvora jednosmerne struje. Rastojanjem
kugli varniara V regulie se vrednost napona pri kojoj dolazi do rastereenja udarnog
kondenzatora. Pogodnim izborom otpornika
2
R i
3
R dobija se zahtevan oblik udarnog
talasa. Da bi dobili vee vrednosti udarnog napona koriste se viestruke sprege koje koriste
isti princip generisanja napona.
1.12 Zagrevanje
Pri procesu preobraaja elektrine energije u transformatoru jedan deo energije se pretvara
u toplotu, to sa stanovita korisnika predstavlja gubitke. U odnosu na gubitke usled
magneenja, gubici u usled optereenja su znaajniji po veliini i posledicama, budui da
se oni direktno greju izolaciju provodnika namotaja, koja je termiki najosetljiviji deo
transformatora.Toplota proizvedena gubicima zagreva delove transformatora (magnetno
kolo, namotaji, izolacija, sud) i izaziva povienje njihove temperature u odnosu na okolnu
sredinu (ambijent), odnosno rashladno sredstvo. Povienje temperature, u optem sluaju,
zavisi od veliine i vrste (vremenske funkcije) optereenja (trajni rad, ciklini rad i rad u
vanrednim uslovima) i naina i efikasnosti hlaenja. Ovde e biti re o zagrevanju
energetskih transformatora predvienih za trajan rad. Sa porastom snaga transformatora
37
problem zagrevanja postaje sve izraeniji, jer su gubici priblino srazmerni sa
zapreminom, a odvoenje toplote sa povrinom.
Cilj ogleda zagrevanja transformatora je proveravanje povienja temperature magnetnog
kola, ulja i namota, u odnosu na rashladno sredstvo. Ova povienja moraju biti manja ili
jednaka, u odnosu na standardima dozvoljene vrednosti. Ogranienja temperature su
razliita za razne materijale. Kao to je ve istaknuto, najosetljivija je izolacija provodnika,
koja sa vremenom stari, tj. smanjuje joj se kvalitet i to utoliko bre ukoliko joj je vea
temperatura na kojoj se nalazi. Vek trajanja izolacije,a time i transformatora, zavisi od
radne temperature maine. Srednja vrednost veka trajanja dananjih transformatora iznosi
nekoliko decenija.
1.12.1 Oznaavanje vrste hlaenja energetskih transformatora
Za oznaavanje vrste hlaenja usvojena je sloena slovna oznaka koja se, u optem sluaju,
sastoji od sa 4 velika latinina slova, od kojih prvo i drugo slovo obeleavaju vrstu i nain
strujanja rashladnog sredstva koje je u dodiru sa namotajem, respektivno, dok se tree i
etvrto slovo odnose na vrstu i nain strujanja rashladnog sredstva u dodiru sa spoljnjim
hladnjakom (ako ga ima). Suvi transforamatori bez zatitnog plata oznaavaju se samo
oznakama za vrstu rashladnog sredstva u dodiru sa namotajima. Ako je predviena
primena sloenog naina hlaenja, oznake razliitih vrsta hlaenja odvajaju se kosom
crtom.
Tabela 1-5 Oznake za vrstu i nain strujanja rashladnog sredstva
Vrsta rashladnog sredstva Oznaka
Mineralno ulje ili ekvivalentna sintetika
izolaciona tenost
Nezapaljiva sintetika izolaciona tenost
Gas
Voda
Vazduh
O
L
G
W
A
Nain strujanja rashladnog sredstva -
Prirodno
Prisilno
Dirigovano (usmereno)
N
F
D
Najee upotrebljavane vrste hlaenja su:
AN- suvi transformator bez oklopa (zatitnog plata),
ANAN - suvi transformator sa oklopom (zatitnim platem),
ONAN - uljni transformatori sa prirodnim strujanjem ulja iynutra i vazduha spolja,
38
ONAF- isto, samo sa ventilatorem spolja,
OFAF ONAF - pumpa se ukljuuje samo pri velikim optereenjima,
OFAF- isto, samo je pumpa stalno ukljuena,
ONWF - ne postoji uljna pumpa, a spolja je vodeno hlaenje sa pumpom,
OFWF - isto, samo postoji i uljna pumpa.
1.12.2 Povienje temperature
Povienja temperature magnetnog kola, izolacije i namota su definisana u odnosu na
rashladno sredstvo (medij).
U sluaju prirodnog hlaenja, temperatura okolnog vazduha se meri pomou dva ili vie
termometara postavljenih na razne strane, na udaljenosti od 1 do 2 metra a otprilike na
sredini visine transformatora, pri emu se za temperaturu okoline uzima srednja vrednost.
Prilikom merenja poeljno je da se temperatura okoline menja u to je mogue manjoj
meri, te da upotrebljeni termometri budu zatieni od eventualnih okolnih izvora toplote i
strujanja vazduha. Kada je hlaenje prisilno, meri se temperatura rashladnog sredstva na
ulazu u hladnjak.
Temperaturu ulja merimo termometrom smetenim u depu predvienim za tu namenu, a
koji se nalazi na poklopcu suda. Ako sud nije potpuno napunjen uljem, dep za termometar
mora biti dovoljno dugaak ili smeten na odgovarajuem mestu u sudu tako da se osigura
ispravno merenje temperature ulja u najviem sloju. Merenje temperature ulja vri se na
svakom uljnom transformatoru, ne samo prilikom ispitivanja, nego i u pogonu, kao stalna
kontrola funkcionisanja rashladnih ureaja.
Temperatura magnetnog kola kod suvih transfomatora meri se termometrom na
pristupanom mestu za koje se smatra da je najtoplije (obino na gornjem jarmu). Kod
uljnih transformatora temperatura magnetnog kola meri se pomou otpornih termometara
ili termometara koji su ugraeni u magnetno kolo.
Temperaturu namota kod suvih transformatora treba meriti pomou termometara na
najtoplijem mestu namotaja. Temperatura namota uljnih transformatora se odreuje
metodom porasta otpora. Kod namota transformatora koji su dimenzionisani e velike
struje, a imaju mali otpor (npr. transformator a elektrine pei), metoda porasta otpora ne
daje dovoljno taan rezultat. Tada merimo porast temperature ulja i izmerenu vrednost
poredimo sa propisima definisanom vrednou.
39
Tabela 1-6 Dozvoljena povienja temperature suvih transformatora
Deo Nain
hlaenja
Termika
klasa
izolacije
Najvee
povienje
temperature (K)
Namotaji
(povienje
temperature mereno
metodom promene
otpornosti)
vazduhom,
prirodno
ili prisilno
A
E
B
F
H
60
75
80
100
125
150 *)
Jezgro i ostali delovi:
u dodiru sa
namotajima
nisu u dodiru sa
namotajima
sve vrste - iste vrednosti kao i
za namotaje
temperatura ne sme
nikada dostii takvu
vrednost koja bi
mogla otetiti
jezgra, ostale ili
susedne materijale
*) Za neke izolacione materijale mogu se odrediti i temperature koje prelaze
150 K, to se utvruje dogovorom izmedju proizvoaa i naruioca.
Tabela 1-7 Dozvoljena povienja temperature suvih transformatora
Deo Najvee povienje temperature (K)
Namotaji:
Termika klasa izolacije A
(povienje temperature mereno
metodom promene otpornosti)
65, kada je strujanje ulja prirodno ili prisilno
70, kada je strujanje ulja dirigovano
Ulje u najviem sloju (povienje
temperature mereno termometrom)
60, kada transformator ima konzervator ili je
ulje zatieno od pristupa vazduha
55, Kada transformator nema konzervator niti je
ulje zatieno od pristupa vazduha
Jezgro, metalni delovi i susedni
materijali
Temperatura nikada ne sme dostii takvu
vrednost koja bi mogla otetiti jezgro, ostale ili
susedne materijale
40
1.12.3 Odreivanje temperature namotaja
Temperatura namota se odreuje metodom merenja otpora namota. Za odreivanje
temperature namota u toplom stanju,
t
, potrebno je poznavati temperaturu i otpornost
namota u hladnom stanju,
h
i
h
R , te otpornost u namota toplom stanju,
t
R , pri emu se,
zavisno od materijala od kojeg je sainjen provodnik namota, koriste sledei izrazi:
235 ) 235 ( + =
h
h
t
t
R
R
za bakar
225 ) 225 ( + =
h
h
t
t
R
R
za aluminijum
gde su temperature merene u stepenima Celzijusa.
Za odreivanje otpornosti u namota toplom stanju,
t
R , koristimo:
metodu superpozicije, koja se zasniva na uvoenju u namotaj merne jednosmerne
struje malog iznosa koja se superponira struji optereenja
merenje jednosmernom strujom, nakon prekida napajanja, sa korienjem korekcije
kako bi se odredio otpor u trenutku prekidanja Korekcija se obino vri metodom
ekstrapolacije (slika 1-19). Konstrukcija ekstrapolacije se u ovom sluaju bazira
na eksponencijalnom zakonu po kome temperatura namota opada na temperaturu
ulja, pri emu temperatura ulja treba da bude konstantna. Budui da pretpostavka
o zakonu promene otpora namota i nepromenljivosti temperature ulja nisu
potpuno ispunjene, oitavanje se vri to je mogue bre posle prekida napajanja,
ali uz dovoljno vremena da nestane delovanje induktiviteta na merene vrednosti.
Praktino gledano, izmerene otpornosti se grafiki prikau u funkciji vremena, a
tako dobijena kriva se ekstrapolira do trenutka prekida napajanja i odatle se oita
odgovarajua vrednost otpornosti u toplom stanju.
41

R
R1
R2
R3
L
R2
Porast
otpornosti
Vreme
R
t t t t
Oitavanje tokom ispitivanja
(korigovano s obzirom na
promenu srednje temperature
ulja)
Slika 1-19 Metoda odreivanja otpornosti namota u momentu prekida napajanja
1.12.4 Metode optereivanja
Toplotne vremenske konstante transformatora imaju vrednost od jednog do etiri asa, pa s
obzirom na injenicu da se toplotna ravnotea, tj. ustaljena temperatura postie nakon
etiri do pet vremenskih konstanti, za trajanje ogleda zagrevanja potrebno je pet i vie
asova. Kod ovako dugog trajanja ogleda, problemi gubitaka energije i obezbeenja
opreme za napajanje i tereenje su veoma izraeni, a posebno kod transformatora velikih
snaga.
Odreivanje ustaljene temperature pri trajnom radu transformatora moe se skratiti
primenom postupka prikazanog slikom 1-20. Temperature namota se odreuju za vreme
rada (kod suvih transformaotra) ili posle iskljuenja napajanja transformatora (kod uljnih),
ali uvek u jednakim vremenskim intervalima t . Ako na levoj strani apcise nanesemo
prirataje temperature u zavisnosti od temperature , onda dobijemo niz taaka. Prava
povuena kroz te take odseca na ordinati priblinu vrednost ustaljene temperature namota.
Ispitivanje se smatra zavrenim ako je prirataj temperature manji od 3K u vremenu od
1h .
42
t t t t
3
1
2
t
Povienje
temperature
Povienje
temperature
Slika 1-20 Metoda odreivanja konanog povienja temperature ulja
Po drugoj metodi, ispitivanje se smatra zavrenim, ako se povienje temperature ulja u
najviem sloju ne menja za vie od K 1 na 1h , tokom 4 uzastopna asa. Ako je ispitivanje
zapoeto sa smanjenim hlaenjem ili bez ikakvog rashladnog ureaja, ono se mora
nastaviti dovoljno dugo sa potpunim hlaenjem da bi se izbegle greke pri merenju
konanog povienja temperature ulja.
Prilikom ispitivanja zagrevanja, transformator mora nekoliko asova da bude optereen
konstantnim optereenjem. Za optereenje transformatora primenjuju se sledee metode:
neposredna (direktna) kod koje se transformator tereti punim optereenjem. Jedan od
namotaja se prikljui na naznaeni napon, dok se drugi spoji sa takvim odgovarajuim
optereenjem (obino otpornik) tako da su u oba namota naznaene struje. Ova metoda
se koristi i za uljne i za suve transformatore, s tim to se kod uljnih ne vre nikakve
korekcije povienja temperature namotaja s obzirom na srednju temperaturu ulja. Zbog
gubitaka energije i potrebnih odgovarajuih ureaja za ispitivanje i tereenje, ova
metoda je primenljiva samo za transformatore malih snaga.
posredne (indirektne) metode, od kojih su najee:
a) metoda povratnog rada (rekuperacije), koja se obino upotrebljava za uljne i suve
tranformatore snaga do A MV 1000 . Za ovu metodu potrebno je imati dva jednaka
transformatora.
b) metoda kratkog spoja, koja se obino koristi kod ispitivanja uljnih tranformatora
snaga veih od kVA 1000 ,
Kod vienamotnih transformatora, se kao i kod dvonamotnih, ispitivanje povienja
temperature redovno se vri odvojeno u parovima namotaja.
43
1.12.4.1 Metoda povratnog rada
Ogledi metodom povratnog rada (rekuperacije) se obino vre za uljne i suve
transformatore snage do kVA 1000 . Dva jednaka transformatora T1 i T2 se prikljue
paralelno na primarnoj i sekundarnoj strani. U sekundarno strujno kolo se vetakim
putem, preko transformatora TP , unese napon koji se moe regulisati (slika 1-21).
Pomoni transformator TP je posebne kostrukcije: njegov sekundar ima tri otvorena fazna
namota, ima relativno nizak napon,, jednak dvostrukom naznaenom naponu kratkog spoja
ispitivanih transforamatora i relativno veliku struju, a uz to treba da bude izolovan za
naznaeni napon ispitivanih transformatora.
u v w
U V W W V U
v w u
T1 T2
TP
promenljivi
napon
In
L1
L2
L3

Slika 1-21 Metoda povratnog rada sa pomonim transformatorom za ispitivanje zagrevanja
transformatora
U praznom hodu, u primaru ispitivanih transformatora postojae samo struja praznog
hoda. Naponom pomonog transformatora optereenje se podesi tako da struje ispitivanih
transformatora imaju naznaene vrednosti. Meutim, primarne struje oba transformatora
nee biti iste, ak i u sluaju da su oni identini, zbog razliitog stava struje praznog hoda i
struje optereenja. Preporuka je da se ispituje onaj transformator ija je primarna struja
blia naznaenoj. Gubici u namotajima oba transformatora se pokrivaju preko pomonog
transformatora, dok se gubici usled maneenja pokrivaju iz mree. U toku ogleda mere se,
ispoetka ee, a kasnije ree, sve potrebne temperature: namotaja, ulja, magnetnog kola,
suda i okolne sredine.Ogled traje nekoliko sati, a moemo ga prekinuti kad porast
temperature vie ne prelazi K 1 na sat.
U osnovi, ova metoda pretstavlja superpoziciju dva prosta stanja transformatora-
praznog hoda pri naznaenom naponu i kratkog spoja pri naznaenoj struji. Naime,
44
gledano sa strane mree, transformatori su optereeni sa
0
2P , dok su sa strane pomonog
transformatora optereeni sa
k
P 2 . Prema tome, ispitivani transformator radi u praktino
normalnim uslovima rada (naznaeni napon i naznaena struja), uz normalno rasporeene
gubitke.
Neravnotea u sekundarnom kolu se moe ostvariti i bez pomonog transformatora,
korienjem izvoda za regulaciju, eventualno u kombinaciji sa otpornicima R za tanije
podeavanje struje optereenja (slika 1-22).
L1
L2
L3
T1
T2
R
R
R
Slika 1-22 Metoda povratnog rada sa otpornicima za ispitivanje zagrevanja transformatora
Prednosti metode rekuperacije su to se transformator ispituje praktino pod normalnim
uslovima rada i pri normalno rasporeenim gubicima, to se moe meriti i zagrevanje
magnetnog kola, to se moe se primeniti, kako na uljne, tako na suve transformatore i sl.
Nedostaci ove metode su to zahteva dodatnu opremu, dosta laboratorijskog prostora,
transformatori su pod punim naponom i to se struje ne mogu uvek podesiti na eljene
vrednosti.
Ova metoda je dobar primer kako se radno stanje transformatora ili neke druge maine
moe predstaviti kao superpozicija dva prosta stanja.
1.12.4.2 Metoda kratkog spoja
Ogledi metodom kratkog spoja se obino vre za uljne transformatore snage
preko kVA 1000 . Sutina ove sintetike metode je da se odredi povienje temperature ulja
prema okolini, a nakon toga i povienje temperature svih namota prema ulju i na taj,
posredni nain, odredi i povienje temperature svih namota prema okolini. Primena ove
metode ne daje potpuno vernu sliku zagrevanja u normalnom radu, ali je propisana u cilju
objektivnog poreenja transformatora.
45
U prvom delu ogleda se, pri gubicima podeenim na vrednost ukupno naznaenih (pri
C 75
o
), odreuje maksimalno povienje temperature ulja prema okolini. Ovaj deo ogleda
traje do postizanja toplotnog ravnotenog stanja, tj. do postizanja ustaljene temperature
ulja. Na kraju ogleda registruju se temperature ulja u gornjem sloju suda
u
, te na ulazu
(donjem delu) i izlazu (gornjem delu) hladnjaka,
D
i
G
, kao i temperatura okoline
a
.
u

Slika 1-23 Merenje temperature ulja

Povienje temperature ulja mora biti manje od C 60
o
, tj. mora biti
ispunjeno C 60
o
< =
a u u
.
Pomou podataka o temperaturama ulaza i izlaza iz hladnjaka rauna se srednja
temperatura ulja,
SR
, koja je potrebna za drugi deo ogleda:
2
D G
u SR



= .
U drugom delu ogleda se odreuje maksimalno povienje temperature pojedinih namota
prema ulju, pri emu se struja smanji na naznaenu vrednost i na njoh odrava u toku
min 60 . Na kraju ogleda ponovo se registruju temperature ulja u gornjem sloju
'
u
, te na
ulazu i izlazu hladnjaka,
'
D
i
'
G
, kao i temperature pojedinih namota,
'
Cu
, metodom
porasta otpora.
Pomou podataka o temperaturama ulaza i izlaza iz hladnjaka ponovo se rauna srednja
temperatura ulja,
'
SR
:
2
' '
' ' D G
u SR



=
Konano, povienje temperature namota u odnosu na okolinu se odreuje pomou izraza:
a SR SR Cu a u u cu a cu a Cu Cu
+ = + = = =
' '
, , ,
46
Povienje temperature svakog od namota mora biti manje od C 65
o
, tj. mora biti
ispunjeno C 65
o
<
Cu
.
Primena ove metode je ograniena na uljne transformatore. Prilikom optereenja gubici su
skoncentrisani samo u namotima, pa prema tome nemamo istu situaciju kao u normalnom
radu. Dodatni nedostatak predstavlja nemogunost merenja zagrevanja magnetnog kola.
Meutim, propisi predviaju ba ovakav nain ispitivanja i ograniavaju ba ovako
dobijene poraste temperatura.
Ova metoda koristi se za uljne transformatore naznaenih snaga jednakih ili veih od
kVA 1000 .
1.13 Merenje nulte impedanse trofaznih transformatora
Analiza kratkih spojeva u trofaznim elektinim mreama se obino vri metodom
simetrinih komponenti, kod koje se polazni, u optem sluaju nesimetrini, trofazni sistem
rastavlja na tri simetrine komponente: direktni, inverzni i nulti sistem.
Nulti sistem ine istofazne veliine, a nulta impedansa je impedansa koju "vidi" izvor
napona prikljuen na namote sa istofaznim strujama. Poznavanje nulte impedanse je stoga
veoma vano za odreivanje struja nesimetrinih kratkih spojeva.
Nulta impedansa je kod transformatora preteno induktivnog karaktera, pa esto govorimo
o odreivanju nulte reaktanse. Na veliinu nulte reaktanse jako utie namot spregnut u
trougao, u smislu njenog smanjenja. Budui da sud u ovom sluaju ima znaajnog uticaja
na rasipni magnetni fluks, preporuuje se da se nulta reaktansa odreuje u pri potpuno
zavrenom transformatoru.
V
A W
Slika 1-24 Odreivanje nulte reaktanse transformatora sprege Yy
47
Nultu reaktansu po fazi odreujemo iz pokazivanja ampermetra,
0 k
I , voltmetra,
0 k
U i
vatmetra,
0 k
P , prema slici .., a na osnovu jednaine:
0
0
0
0
sin
3
k
k
k
I
U
X =
gde se ugao
0 k
odreuje iz jednaine
0 0
0
0
cos
k k
k
k
U I
P
= .
Za trofazne transformatore sa primarnim namotom u spregnutim u zvezdu, a sekundarnim
takoe spregnutim u zvezdu imamo
k
X X 5
0
, dok za sluaj sekundara spregnutog u
trougao vredi
k
X X
0
.
1.14 Ispitivanje otpornosti na kratak spoj
Ispitivanje gotovog transformatora na kratak spoj je najbolji je nain za proveru
njegove izdrljivosti na pojavu kratkih spojeva u mrei. Meutim, u samo nekoliko ispitnih
laboratorija u svetu se mogu ispitati transformatori naznaenih snaga veih od MVA 100 .
Sprovoenje ovog ispitivanja je praeno veoma velikim trokovima (transport, izvoenje
radova, ispitivanja, inspekcije itd.) i znaajnim odlaganjem vemena isporuke trans-
formatora. Zbog toga je ovo ispitivanje svrstano meu specijalna, i u praksi se retko
sprovodi. Uslovi, nain izvoenja i trajanje ispitivanja nisu regulisani standardom, ve su
predmet posebnog ugovora izmeu kupca i prodavca u fazi narube.
Treba jasno razlikovati ogled kratkog spoja, koji se vri pri naznaenom naponu
kratkog spoja i naznaenim strujama u namotima, od ispitivanja otpornosti na kratak spoj,
koje se vri pri naznaenom naponu i strujama viestruko veim od naznaenih.
Ispitivanje na kratak spoj se obino sprovodi tako to se u praznom hodu napon
transformatora povea do naznaene vrednosti, nakon ega se prikljuci sekundarnog
namota jednovremeno (sinhrono) kratko spajaju, u trenutku koji odgovara prethodno
odreenom faznom pomeraju napona. Na trofaznim transformatorima se sprovode trofazna
i ekvivalentna jednofazna ispitivanja (slika ). Ekvivalentna jednofazna ispitivanja imaju
znaajne prednosti, jer, za isti transformator, zahtevaju manju snagu mree kod ispitivanja
i ispituje se po jedan namot (puna udarna struja kratkog spoja u jednu fazu, 50% u ostale
dve, dok je taj odnos kod trofaznog ispitivanja 100-75%).
Prema IEC standardu, preporuuju se tri udara u svaku fazu sa nesimetrinom
strujom kratkog spoja, koja sadri punu jednosmernu komponentu. Trajanje svakog udara
je s 25 , 0 . Ako transformator ima bira napona, ispitivanja se sprovode za razliite poloaje
biraa. Prema IEEE ANSI standardu, preporuuje se est udara u svaku fazu, etiri sa
simetrinom strujom kratkog spoja, a dva sa nesimetrinom. Trajanje simetrine stuje se
kree od s 5 , 0 do s 1 , dok je trajanje nesimetrine struje s 25 , 0 . Prema IEC standardu,
merena vrednost udarne struje kratkog spoja ne sme da odstupa vie od % 5 , u odnosu
na definisanu vrednost, dok po IEEE ANSI standardu merena vrednost struje ne sme da
bude manja od % 95 definisane vrednosti.
Otkrivanje greaka je prvenstveno zasnovano na snimljenim oscilogramima struje i
napona a kombinovanuje se sa dodatnim merenjima i ispitivanjima. Nalaz se kompletira
vizuelnom inspekcijom aktivnog dela transfomatora izvaenog iz suda.
48
Moni
izvor
npr.
kV 400
GVA 30
autotransformator
s
Z S
Slika 1-25 Ekvivalentno jednofazno ispitivanje autrotransformatora na kratak spoj

s
Z - impedanasa kojom se simulira uticaj mree, S - sinhronizovano ukljuenje
1.15 Literatura
1. Milo Petrovi: Ispitivanje elektrinih maina, Nauna knjiga, Beograd 1988.
2. Branko Mitrakovi: Ispitivanje elektrinih maina, Nauna knjiga, Beograd 1991.
3. F. Avin, P. Jereb: Ispitivanje elektrinih strojeva, Tehnika zaloba Slovenije,
Ljubljana 1968.