Prvi maj

Gustav Landauer (1909)

Poto su nordijski narodi silom doli pod jaram hrianstva, svoje svete obrede
posveene prirodi morali su da izvode u tajnosti Grupe nevernika su se kriom
uspinjale do planinskih vrhova, da bi tamo, pod okriljem mraka, posmatrale
prvomajsku prolenu svetkovinu! praznik obnove prirode iz okova leda
" ranija vremena slavili su taj dan razdra#ano i otvoreno Pod hrianskim
#ospodarima, svi oni koji su se okupljali zbo# bezbo$ni%kih obreda posveenih
prirodi i preputali se u$ivanju, bili su surovo mu%eni i ubijani &ekim bezbo$ni'ima
je uspelo da u borbi protiv #ospodara iskoriste hrianski strah i u$as od demonskih
prirodnih sila (ada bi se dokopali planinskih vrhova, pravili su strahovitu buku, zbo#
koje su hriani verovali da se tamo okuplja divlja vojska veti'a, )avola i zlih
duhova *o bi ih odmah nateralo u bekstvo, tako da su pobo$na de'a prirode mo#la da
do%ekaju dolazak prolea uz pu'ketanje #orskih vatri *o je ozna%ilo po%etak
praznovanja +alpur#ine noi i podstaklo hriansko verovanja da uo%i 1 maja,
veti'e, )avoli i zli duhovi lete ka ,rokenu
1
i dru#im divljim, usamljenim vrhovima
" jednoj od svojih najlepih poema,
-
Gete, kroz niz uzvienih i dubokih misli,
prikazuje kako je 1 maj, u stara i srena bezbo$ni%ka vremena, bio praznik prolea, i
kako je za vreme hrianstva nestao i bio poistoveen s veti%jim sabatom
.no %emu smo svedo'i u poslednjih dvadesetak #odina jeste novi oblik proslave
Prvo# maja, u kojem nema ni%e# bezbo$ni%ko#, ni%e# radosno#, a ponajmanje ne%e#
prirodno# *o je bezbojni, veta%ki i institu'ionalizovani do#a)aj, koji ne raduje
niko# /pak, ljudi mu se 0anati%no priklanjaju Ponekad pokuavaju da #a pove$u sa
starim, sve%arskim danima, ne bi li u nje#a uneli daak tradi'ije 1li, to im slabo
uspeva
.dluka 2e)unarodno# so'ijalisti%ko# kon#resa, odr$ano# u Parizu 1339, da se isto#
dana svake #odine or#anizuju demonstra'ije radi ostvarivanja radni%kih zahteva 4
naro%ito osmo%asovno# radno# dana 4 #lavna je karakteristika to# pokreta kojem
nedostaju ini'ijativa, spontanost i vitalnost .na #ovori da je re% o pokretu koji je te
vrline zamenio dis'iplinom i strukturom
&ikakve delotvorne demonstra'ije nikada nisu bile or#anizovane unapred 4 naro%ito
ne me)u dele#atima neko# kon#resa 5elotvornim demonstra'ijama potreban je
1
,ro'ken (ili ,lo'ksber#)! najvii vrh planinsko# masiva 6ar' (6arz), u severnoj &ema%koj (1171 m)
-
8 + Gete, Faust, 9+alpur#ina no: i 9;an +alpur#ine noi:, Prosveta, ,eo#rad, 19<7 str -1=4-70
Preveo 2ilan ;avi
1
okida%, varni'a, neka naro%ita te$nja povezana s nadom 2orali bismo poi od
pretpostavke da 'ilj kon#resnih takti%kih odluka nije spre%avanje takvih
demonstra'ija 1li, to je svakako njihov ishod 9/ntenzitet: i 9ener#ija: prvomajskih
demonstra'ija koje danas mo$emo da vidimo, nisu nita dru#o ne#o teatar
8o besmislenija i opasnija ideja bila je ona o povezivanju prethodno planiranih
#odinjih demonstra'ija s prethodno planiranim #odinjim #eneralnim trajkom .no
po %emu se revolu'ija 4 a to bi trebalo da bude jedini pravi smisao #eneralno# trajka
4 razlikuje od rata jeste to to je rat dr$avna institu'ija (ao takav, on se mo$e
pripremati, uve$bavati i, do odre)ene ta%ke, predvideti na vojnim manevrima ; dru#e
strane, revolu'ija je iznenadni prekid uobi%ajeno# $ivota> vreme pometnje za koje
niko ne mo$e da se pripremi i koje niko ne mo$e da isplanira (naro%ito ne na
#odinjem nivou) .ni koje zahtevaju ure)enu pometnju jednom #odinje, u trajanju
od jedno# dana, ili su obmanuti ili obmanjiva%i 2anevri su za vojske ?a proletarijat
postoji samo ko'ka revolu'ije
.ni koji danas or#anizuju proslave Prvo# maja obmanjuju sve i imaju podrku
obmanutih .ni koji naj#lasnije zahtevaju obustavljanje rada, u isti mah tra$e od
radni%kih #azdi i poslodav'a da im odobre praznik ;vake #odine, radni%ke zajedni'e
moraju da smiljaju nove na%ine za prikupljane nov'a za plaanje kazni onih koji su
dospeli na sud ?apanjuje s kakvom se upornou prinose $rtve tom do#a)aju koji
nema (niti mo$e da ima) dru#u svrhu osim da demonstrira sna#u koja ne postoji
;vake #odine koristi se sredstvo koje za mno#e pojedin'e ima tra#i%ne posledi'e> a
ipak je nje#ov uti'aj na drutvo tek neto vei od komi%no# / to se svesno ponavlja iz
#odine u #odinu *u$na je to komedija
?a neproduktivne pokrete je karakteristi%no da prvo donose odluku o nekoj po#renoj
i beskorisnoj ak'iji, da bi onda, kada se poka$e da od to#a nema nita, tra$ili $rtvene
jar%eve Parlamentar'i iz opozi'ije kritikuje sve, sve dok se njihov #las ne ra%una 1
ipak su vie ne#o spremni za kompromise %im im njihov #las omo#ui u%ee u vlasti
/sto va$i i za mno#e od onih koji se dr$e ortodoksije Prvo# maja, kao jednom za
sva#da ustanovljeno# praznika, zato to nisu u stanju da stvore sopstvene rituale,
makar i besmislene
Pravi so'ijalisti nemaju nita s tim #lumatanjem i prikrivanjem slabosti &e izvodimo
manevre i prolene parade> ne planiramo svoje ak'ije po kalendaru 9@ntuzijazam nije
harin#a koje se mo$e usoliti za mno#o #odina unapred:
A

Prvi maj, kao institu'ija, tipi%an je i prikladan za neku revolu'ionarnu partiju 8ednom
davno, bila neka stara kokoka, koja je iz#ubila sna#u Postala je suva i jalova i nije
vie mo#la da nosi jaja /pak, i dalje je tr%ala okolo i stalno kokodakala! 98ajeB 8ajeB:
*o joj donelo veliki u#led, postala je 9velika koka nosilja:, me)u onima koji nisu
mno#o marili za vrle kokoke koje su zaista le#le jaja /sto va$i za one 4 kako #od
A
8 C Goethe, stihovi iz pesme 9Dris'hes @i, #utes @i: (;ve$a jaja, dobra jaja, 131E)! 9,e#eisterun# ist
keine 6erin#sFare, die man einpGkelt au0 viele 8ahre:
-
nazivali sebe 4 koji se upinju da budu revolu'ionarni na re%ima, zato to im ponestaje
kreativnosti i sna#e za prava dela ;ve dok je u zapadnoj @vropi revolu'ija bila $iva,
to jest, sve dok su ljudi imali jasne 'iljeve i preduzimali jasne ak'ije, nije bilo
revolu'ionarnih partija .ne se pojavljuju tek kada je revolu'ionarnom talasu doao
kraj i kada po%inje doba #lumatanja *e partije su #ovorile kako je revolu'ija $iva i da
svako# dana mo$e izbiti s punom sna#om Hinile su to da bi stekle mo
Ievolu'ionarne partije zavise od stabilne vladavine &jihovi 'iljevi su nejasni i
apstraktni &ijedan njihov %lan ne zna kako bi se oni mo#li ostvariti 4 niti se na to
usu)uje
7
&eki ka$u da su partije neophodne, da bi se osvojila demokratska vlast, pre
uspostavljanja so'ijalizma 5ru#i ka$u kako uvo)enju so'ijalizma mora prethoditi
revolu'ija /zme)u te dve perspektive zapravo nema mno#o razlike ?a#ovorni'i prve
zahtevaju demokratsku vlast .ni bi, me)utim, bili vrlo zadovoljni i nedemokratskom
vlau, samo ako je njihova ?a#ovorni'i dru#o# vi)enja zahtevaju 4 svesno ili
nesvesno 4 nedemokratsku vlast 2e)utim, poto je njihova politika liena pozitivnih
ideja, kao i kreativnosti i sna#e, umesto kojih raspola$e samo krvavim diletantizmom,
njihova vlast bi nu$no ustuknula pred onom demokratskom
Po#ledajmo *ursku 5a li su mladotur'i sebe nazivali 9revolu'ionarima: unazad pola
vekaJ 5a li su iz de'enije u de'eniju propovedali kako se nita ne mo$e postii ako se
ne osvoji politi%ka vlastJ &e /mali su jasne 'iljeve i or#anizovali se u skladu s tim
&isu $eleli revolu'iju 6teli su ustav i autonomiju &a kraju su te 'iljeve ostvarili na
revolu'ionaran na%in, zbo# svoje reenosti i spremnosti da na tome mukotrpno rade
(ada bi u &ema%koj postojala prava revolu'ionarna partija, ona bi morala biti
republikanska &e bi bila nedelotvorna od po%etka &iti bi bila tako smena da svuda
4 na mitinzima i u pro#lasima 4 unapred objavljuje kako $eli revolu'iju "mesto to#a,
pola bi od ono#a od %e#a polazi svaki uspean pokret! od %injeni'a i mo#unosti koje
pru$a postojei poredak &e bi se zaletala i nadmeno raz#labala o poslednjoj 0azi
drutveno# razvoja, ne#o bi objavila svoj 'ilj, republiku, i onda radila na njemu sa
stalo$enom reenou
Dran'uzi su dobili ustav iz 1<91 zato to su tako hteli 5obili su republiku 1<9-, zato
to im je bilo dosta nepouzdano# i pokvareno# kralja "kinuli su danak zato to vie
nisu hteli da #a plaaju *okom svih tih #odina, niko nikada nije rekao proaputao ili
viknuo! 96oemo revolu'ijuB: /li, 96oemo revolu'ionarnu vlast, da bismo mo#li da
preobrazimo drutvoB: 5a su tako postupali, ne bi dobili ni ustav, ni republiku, niti
ikakvu slobodu &i za seljake, ni za #ra)ane, niti za bur$oaziju 5obili bi samo
razbijene #lave
Govorim u parabolama Pokuavam da podu%im .no to je od sutinsko# zna%aja
nije propa#iranje privremenih mera ve pripremanje stvarnosti koju elimo
7
(ada #ovori o 9revolu'ionarnoj partiji:, Landauer uvek ima na umu ;o'ijaldemokratsku partiju
&ema%ke, koja se u to vreme jo predstavljala kao marksisti%ka i revolu'ionarna
A
;o'ijalizam koji $elimo nije so'ijalizam politi%kih institu'ija ve onaj komunalnih
or#aniza'ija ?namo, isto tako dobro kao i nai neprijatelji (ili %ak bolje od njih), ta
sve mora nestati, ako $elimo da ostvarimo taj 'ilj /pak, svesni smo da to nee nestati
tek tako, na osnovu a#itatorskih osuda *o je uverenje malodunih .no ukazuje na
nedostatak kreativnosti, ispod pompeznog plata radikalizma .no to je zaista va$no
jeste aktivna izgradnja neeg novog
1ko $elite so'ijalizam, to jest, ako $elite da $ivite u lepoti i srei, u zajedni'ama
pravde i solidarnosti, onda ih stvarajteB *ra$ite pukotine u kapitalizmu i prona)ite
na%ine za izbe#avanje ekonomsko# rata ;mislite kako da vie ne proizvodite za
kapitalisti%ko robno tr$ite ve da biste zadovoljavali sopstvene potrebe *o je
kolektivni pro'es! to se pojedin'i poka$u sposobnijim da udru$e svoje potrebe,
kreativnost i $ivote, utoliko e biti delotvorniji
/ dalje nas je sve#a nekoli'ina, a dru#i u nama vide %udnu i budalastu sortu 1li, mi
znamo ta je na zadatak i ta nam je 'ilj i pronali smo svoj put *o zna%i da sebi
mo$emo da dopustimo najveu od svih jeresi, koju niko ne prata! elimo da budemo
sreniB .vaj Prvi maj e po prvi put videti neto to e okirati revolu'ionarne
birokrate! radosne so'ijalisteB
.bjektivni uslovi u kojima $ivimo nisu nimalo bolji od $ivotnih uslova proletera ili
dru#ih potla%enih ljudi 1li, dosta nam je o%ajavanja i jalovih $albi i osuda 5olo je
vreme da se oni zamene nadom, si#urnou i kreativnom strau
;va beda poti%e od drutvenih uslova ?namo kakvi su ti uslovi danas ;ve dok ljudi
prihvataju ulo#u koja im se dodeljuje u toj smrti duha, $ivee i patiti u tim uslovima
1li, %im ih ispuni duh zajedni'e i stvaralatva, ponovo e postati 'elovita ljudska bia
i #ospodari vlastite sudbine
Prva #odina nae# ;aveza
E
bli$i se kraju .tkrili smo sebe i svoju kreativnu sna#u
.seamo se kao da smo se ponovo vratili u $ivot .seamo $elju koja nam struji kroz
vene Probijamo se kroz zadimljene #radove, ka zemlji .seamo se kao jedno s
prirodom, %ija smo de'a Lutamo okolo i vidimo stvari kako ih nikada pre nismo
videli ;hvatamo da je ovo naa zemlja Po#led seljaka koje sreemo je stro# i
udaljen Pozdravljamo ih s novom ljubavlju, zato to smo doli da im pomo#nemo
Iadiemo na zemlji zajedno s njima Potrebni smo im, isto koliko i oni nama 5ivni
dar koji im nosimo jeste duh koji e im doneti sreu, posle vekova %ame i dosade
Hove%anstvo je danas na dnu, ali e se opet podii, kada otkrije svoju $ivotnu ener#iju
i kreativne sile 5olazi vreme u kojem e se ljudska bia, posveena sebi i svom
okru$enju, ponovo zajedno uspeti na planine, da bi slavila obnovu $ivota, uz vatre i
svetlost " nama je to doba ve sti#lo ;ve to sada treba da radimo jeste da #a
odr$imo $ivim i da #a irimo &eka proslava predstojee# Prvo# maja bude praznik
prolea, praznik obnoveB
E
;o'ijalisti%ki savez (;ozialistis'her ,und), udru$enje koje je Landauer osnovao 1903 2e)u prvim
%lanovima bili su @rih 2izam (@ri'h 2Khsam) i 2artin ,uber
7
1909
Gustav Landauer, 95er @rste 2ai:, Der Sozialist, 1 + 1909 Gustav Landauer, Revolution and Other
ritings! " #oliti$al Reader, 92aL 1:, P2 Press, -010, str -3043E &a osnovu en#lesko# prevoda
Gabriela (uhna
Preveo! 1leksa Golijanin, jul -017
aleksa#olijaninM#mail'om
http!NNanarhijaOblok7Enet1zen'om
/zbor bukleta! https!NNpi'asaFeb#oo#le'omNaleksa#olijaninN,ukleti
E