Hidrotehni~ke konstrukcije

=> [ta su to Hidrotehni~ke konstrukcije?

Hidrotehni~ke konstrukcije su sve one konstrukcije koje su stalno ili povremeno u dodiru
sa vodom, koje trpe uticaje od vode, i koje vr{e uticaj na vodu.
=> [ta su osobenosti hidrotehni~kih konstrukcija?
- voda deluje na wih;
- one deluju na vodu;
- wihova izgradwa je tehni~ki i
tehnolo{ki veoma slo`ena;
- zahtevaju veliku sigurnost jer
wihov slom naj~e{}e izaziva
katastofalne posledice;
- wihova izgradwa dugo traje;
- veoma su skupe.
=> Kakve mogu da budu?
- Prema trajnosti: stalne ili privremene;
- Prema polo`aju: re~ne, jezerske, morske-okeanske, podzemne, mre`ne(kanali), rezervoari...
- Prema delovawu: one koje mewaju, i one koje ne mewaju vodni re`im;
- ...
brana Bajina Ba{ta
Neki tipovi hidrotehni~kih konstrukcija:
Akvadukti Cevovodi
Mostovski stubovi
Kanali

Kaskade
Merni objekti Hidrotehi~ki tuneli
Brane najslo`enije hidrotehni~ke konstrukcije
=> [ta su to brane?
- Hidrotehni~ke konstrukcije koje pregra|uju
doline u ciqu formirawa ve{ta~kog jezera
(akumulacije).
=> ^emu slu`e akumulaciona jezera?
- Glavni razlog je da se sa~uva neka koli~ina
vode za neku svrhu, a koja bi ina~e otekla u
periodu kad za wome nema potrebe.
=> Koje su to svrhe za koje nam treba voda?
- Vodosnabdevawe nekog podru~ja;
- Proizvodwa elektri~ne energije;
- Formirawe plovnih puteva;
- Protivpo`arna za{tita;
- Ribwaci, turizam;
...
brana Potpe}
brana \erdap
=> Jo{ neka korist od akumulacija ?
- Akumulaciona jezera pretstavqaju
veoma efikasnu za{titu nizvodnog
podru~ja od poplava.
- Formirawe akumulacija pru`a pod-
sticaj razvoju lokalne ekonomije.
Brane Osnovni elementi
=> Koji su glavni elementi brane ?
- Telo brane (prelivni i neprelivni deo) koje
pregra|uje dolinu i ispred koga se formira jezero
akumulacija.
- Preliv, deo brane koji omogu}ava da vi{ak vode
u akumulaciji, mo`e bezbedno da pre|e u
nizvodno re~no korito.
- Umiriva~, koji rasipa energiju prelivene vode.
- Brzotok, kanal za vo|ewe vode sa preliva do
umiriva~a.
- Ispusti, slu`e za pra`wewe akumulacije.

Z
MU
Nanos
Temeq ni i spust
(nepr el i vni deo)
Pr el i v
Umi r i va~
ener gi je
Temeq
I njekci ona
zavesa
Dr ena` na bu{ ot i na
Dr ena` na
gal er i ja
Tel o br ane
Akumul aci ja
Kr una br ane
Tel o br ane
(pr el i vni deo)
Br zot ok
ZDv
=> Koje elemente jo{ sre}emo na branama ?
- Elemente za poboq{awe stabilnosti i funkcionalnosti brane:
- injekcionu zavesu, drena`u, zastor, galerije, ustave, most ...
- Elemente za eksploataciju dobara od brane:
- vodozahvat, cevovode, elektanu, prevodnicu.
- Pomo}ne gra|evine:
- opto~ni tunel, kanale, vodostan, zatvara~e, potporne zidove, nasipe, obaloutvrde...
Brane Osnovni pojmovi
=> Koje pojmove sre}emo pri razmatrawu brana?
- Kota krune brane je kota na vrhu tela brane.
- Kota krune preliva, je kota prelivne ivice.
- Kota normalnog uspora pretstavqa kotu nivoa vode u
akumulaciji pri normalnom radu brane.
- Kota maksimalnog uspora, pretstavqa kotu do koje
se najvi{e mo`e popeti voda u akumulaciji.
- Kota dowe vode, je kota vode nizvodno od brane u
odgovaraju}im uslovima.
- Gra|evinska visina brane, je razlika najvi{e kote na
telu, i najni`e kote temeqa brane.
- Hidrauli~ka visina brane, je razlika nivoa u
akumulaciji i kote vode nizvodno od brane.
Z
MU
Z
KB
Ho
Z
KP
Qo
Z = Z
MU NU
Z
KB
Z
KP
a) Sl obodan pr el i v b) Pr el i v sa ust avom
Qo
= Z
NU
Ho
Dowa voda
Gor wa voda
U
z
v
o
d
n
o

l
i
c
e
Temeq na
spojni ca
Z
DV
Z
GV
N
i
v
o
d
n
o

l
i
c
e
H
G
Gr a| evi nska
vi si na
AH
Hi dr aul i ~ka
vi si na
Pr of i l
Osa br ane
- Profil brane, pretstavqa mesto u dolini na kome se
gradi brana.
- Osa brane, je linija koja polovi telo brane na koti
krune i spaja jednu obalu sa drugom.
Izgradwa brane i formirawe akumulacije
=> Kako nastaju brana i akumulacija?
- potreba za nekom koristi od vode;
- mogu}nost izgradwe i opravdanost investicije;
- ispitivawa na terenu;
- dobijawe svih potrebnih dozvola i saglasnosti;
- pozicionirawe i dimenzionisawe akumulacije;
- izbor i funkcionalno re{avawe pregrade;
- konstruktivno dimenzionisawe i izbor na~ina i
tehnologije gra|ewa objekata;
- revidovawe kompletnog projekta;
- obezbe|ivawe finansijskih sredstava;
- obezbe|ivawe terena za gra|ewe (otkup terena);
- priprema za gra|ewe;
- samo gra|ewe (naj~e{}e u vi{e faza);
- zavr{no ure|ewe objeka, akumulacije i okoline;
- puwewe akumulacije i probni rad;
- tehni~ki prijem objekta;
-eksploatacija uz stalno osmatrawe i nadzor.
Projektovawe Brane
=> Ko sve u~estvuje u projektovawu brane?
- Glavi projektant brane je naj~e{}e Gra|evinski in`ewer - Hidrotehni~ar.
- Hidrolo{ke analize i hidrauli~ke prora~une rade Gra|evinski in`eweri - Hidrotehni~ari;
- Re{avawe konstrukcije i analize stabilnosti rade Gra|evinski in`eweri - Konstruktivci;
- Re{avawe temeqewa, tunele i stabilnost kosina Gra|evinski in`eweri - Geotehni~ari;
- Pored wih u projektovawu u~estvuju i:
- Gra|evinski in`eweri ostalih profila;
- Geodetski in`eweri;
- Geolozi;
- Ma{inski in`eweri;
- In`eweri elektrotehnike;
- Tehnolozi;
- Ekonomisti;
- Pravnici.
- a nekad i:
- In`eweri {umarstva;
- Saobra}ajni in`eweri;
- Rudarski in`eweri;
- Speleolozi;
- Ekolozi;
...
Hidrolo{ke analize i hidrauli~ki prora~uni
=> [ta su to hidrauli~ki prora~uni na jednoj brani?
- Hidrauli~ki prora~uni su svi oni prora~uni koji razmatraju te~ewe vode preko i oko brane.
=> Koji su to prora~uni koje rade kolege Hidra{i ?
- Gra|evinski in`eweri hidrotehni~ari u okviru projekta brane prvenstveno:
- dimenzioni{u akumulacioni prostor;
- odre|uju hidrolo{ke podloge hidrograme, linije nivoa, ...
- oblikuju i dimenzioni{u geometriju objekta;
- projektuju sve elemente za transport i eksploataciju vode na objektu, i oko objekta;
- ispituju energetske potencijale;
- vr{e sve hidrauli~ke prora~une;
- projektuju sve objekte za{tite od voda, i bave se ekolo{kim uticajima objekta.
=> Koji hidrauli~ki prora~uni su najinteresantniji za konstruktivce?
- Linija nivoa dowe vode - daje kotu vode nizvodno od brane;
- Odre|ivawe transformacije poplavnog talasa - daje kotu maksimalnog uspora i dimenzije
elemenata objekta;
- Prora~un umirewa vode daje dimenzije objekta koje uti~u na veli~inu nekih optere}ewa.
Transformacija poplavnog talasa
[ta je topoplavni talas?

Akumulacije se formiraju da zadr`e vodu, koja bi ina~e
otekla, i sa~uvaju je, sve dok se zbog slabijeg doticaja, u
nekom periodu ne pojavi deficit vode.
Me|utim, s vremena na vreme se doga|a da usled
izvesnih uticaja naj~e{}e klimatskih, u ve} punu
akumulaciju dolazi voda za koju nema vi{e mesta. Takav
doticaj vode u nekom vremenskom intervalu nazivamo
poplavi talas.
Iz nemogu}nosti akumulacije da primi svu vodu
proisti~e da poplavni talas dovodi do prelivawa preko
preliva na brani.
Veli~ina prelivawa se razlikuje od slu~aja do slu-~aja, a sa
projektantske ta~ke gledi{ta interesantna su prelivawa
neke verovatno}e pojavqivawa, ili nekog povratnog
peioda kako se to uobi~ajeno zove.
Prora~un transformacije poplavnog talasa
[ta se prora~unava kod transformacije poplavnog talasa?
- Transformacija poplavnog talasa podrazumeva promenu dolaznog hidrograma u izlazni
hidrogram usled prigu{uju}eg dejstva akumulacije na prostirawe talasa.
- Promena hidrograma nastaje iz razloga {to sva voda koja stigne u akumulaciju ne mo`e
odmah ida istekne zbog re`ima te~ewa na prelivu, ve} se neko vreme (dok ~eka da prelije
preko preliva), zadr`ava u akumulaciji podi`u}i wen nivo.
- Ovime se name}e da su ciq prora~una transformacije poplavnog talasa, visina izdi-
zawa vode u akumulaciji iznad kote krune preliva i hidrogram izlaznog talasa.
Na osnovu kojih polaznih veli~ina se vr{i prora~un?
- Ovo pitawe je ekvivalentno pitawu od ~ega zavise prora~unske veli~ine.
- Za prora~un su svakako potrebni:
- Veli~ina i oblik dolaze}eg (ulaznog) talasa;
- Dimenzije i karakteristike preliva;
- Dimenzije i karakteristike akumulacije.
Na ~emu se zasniva prora~un?
- U su{tini prora~un pretstavqa bilans vode u akumulaciji. Jedna~ina bilansa ka`e da
SVA VODA KOJA DOTI^E U AKUMULACIJU, MORA DA OSTANE U WOJ, DA
PRELIJE PREKO PRELIVA, ILI DA SE POTRO[I
- Ova relacija, uz opravdano zanemarivawe potro{we je osnova ra~unskog modela!
Jedna~ina bilansa vode u akumulaciji je:
) ( ) (
) (
t Q t Q
dt
t dV
IZ UL
=
Z
Z
Q
Q
V
t
Kr i va
Pr ot i caj a EO
Kr i va
Zapr emi ne
Ul azni
Hi dr ogr am
V
Z
Q (t)
IZ
Q (t)
UL
Q(Z)
V(Z)
Q (t)
UL
Qul je hidrogram ulaznog
talasa i dat je parovima
ta~aka vreme proticaj.
Posledica toga je nemogu-
}nost analiti~kog re{a-vawa
problema.

Qiz je hidrogram izlaznog
talasa i dat je izrazom :

Qiz = m(Ho)e(Ho)B(2gz
3
)
1/2

odnosno: Qiz = Qiz (Ho,Z).

Ovde je problem {to je Ho
veli~ina koja karakteri{e
preliv i predstavqa ciq
prora~una: Ho = max Z
tj. Ho je visina poplavnog
talasa.
Posledica ove ~iwenice jeste da prora~un ne mo`e biti direktan jer zavisi od svog ishoda.
Stoga se prora~un vr{i iterativno: Pretpostavka No -> prora~un novo No -> novi prora~un
sve dok se ne poklope polazno i dobijeno No.


Zbog oblika ulaznog talasa datog doticajima sa vremenskim korakom At, diferencijalnu
jedna~inu bilansa moramo posmatrati u inkrementalnom obliku:




Za svaki posmatrani trenutak Qul je poznata vrednost (broj), Qiz =Qiz (Ho,Z) je funkcija
predpostavqene vrednosti No i kote vode u akumulaciji za posmatrani trenutak.

Kako i V(t) tj zapremina vode u akumulaciji (ili zapremina vode u akumulaciju iznad kote
preliva) mo`e da se izrazi kao V(Z) koje je odgovaraju}i integral datog P(Z), tj. povr{ine
akumulacije koju ina~e dobijamo planmetrisawem sa topografske podloge. Odatle imamo:





Grupisawem poznatih vrednosti iz predhodne iteracije na levoj stani relacije i nepoznatih
vrednosti funkcija na desnoj strani relacije dobijamo nelinearnu implicitnu relaciju koju
nazivamo inkrementalna jedna~ina bilansa.
( ) ( ) | | ) ( ) ( ) ( ) (
) ( ) (
2
1
t Q t t Q t Q t t Q
t
t V t t V
IZ IZ UL UL
+ A + + A + =
A
A +
( ) ( ) | | ) , ( ) , (
) ( ) (
Z 1 Z 1 2
1 1
Z Ho Q Z Ho Q Q Q
t
Z V Z V
i I i I i UL i UL
i i
+ + =
A

+ +
+
Inkrementalna jedna~ina bilansa na vremenskom intervalu At :

Ova jedna~ina se treba re{avati na svakom intervalu At sve dok Z raste.
Maksimalna vrednost Z jeste tra`ena vrednost No koju poredimo sa petpostavkom!

Prora~un je slo`en i zametan, kako izbe}i mu~ewe?
- mogu}e je prora~un sprovesti tabelarno {to smawuje mogu}nost gre{ke.
(nekoliko tabela sa po desetak redova);
- mogu}e je za re{avawe nelinearne jedna~ine koristiti savremene kalkulatore.
(nekoliko puta po desetak ukucavawa izraza);
- mogu}e je prora~un sprovesti tabelarno u EXCEL-u koriste}i se wegovom opcijom
za re{avawe nelinearnih jedna~ina.
(nekoliko puta po desetak startovawa opcije GOAL SEEK);
- mogu}e je koristiti i naprednije tehnike EXCEL okru`ewa!
(jedno formirawe makroa aplikacija za sva vremena);

SAVET: Prora~un popravnog talasa nije posao konstruktivca ve} hidra{a!
Ne treba se kolegama me{ati u posao, pustite ih da re{avaju ono za {ta su stru~ni!
Ne smete verovati nikome! Rezultate prora~un transformacije poplavnog talasa
proverite kad ve} znate i mo`ete!
( )
t
Z V
Z Ho Q Q
t
V
Q Q
i
i I i I
i
i UL i UL
A
+ =
(

A
+ +
+
+ +
) ( 2
) , (
2
1
1 Z Z 1
Umirewe vode koja preliva
Voda koja prelije preko brane, sjuri se niz nizvodnu kosinu i velikom brzinom ulazi u
nizvodno re~no korito, nije li to opasno, i sme li se to dopustiti?
- Naravno da je opasno pustiti ne umiren mlaz prelivne vode u nizvodni vodotok!
Kako se mo`e umiriti prelivni mlaz?

1. izgradwom konstruktivnih prepreka,
du` puta kojim mlaz odlazi u nizvodni
vodotok. (skupo zbog ~estih poprvki!);
2. raspr{ivawem mlaza ski skok
(elegantno, jeftino ali ne ba{ uvek i
izvodqivo);
3. umirewe vode masom vode sa nizvodne
strane formirawem hidrauli~kog
skoka u umiruju}em bazenu slapi{tu;
4. kombinovawem hidrauli~kog skoka u
slapi{tu sa preprekama, tj zubima u
slapi{tu.
Q
Q
Pr epr eka na
put u ml aza
Hi dr aul i ~ki
skok
Ski -skok
Q
Q
Hi dr aul i ~ki
skok
Q
Zubi u sl api { t u
Prora~un kote dna umiruju}eg bazena
=> Kako se dimenzioni{u objekti za umirewe energije vode?
- Iako se za razli~ite objekte za umirewe sprovode posebni prora~uni svi oni kao
klasi~ni hidrauli~ki prora~uni umirewa energije imaju zajedni~ku osnovu:

-> po{to pokazuju umirewe energije, svi prora~uni koriste energetsku, t.j.
Bernulijevu jedna~inu izme|u uzvodnog preseka (maksimalna potencijalna energija)
i t.z.v. su`enog preseka (maksimalna kineti~ka energija).
- Svi prora~uni koriste i jedna~inu
kontinuiteta, jer nema gubitaka vode
izme|u preliva i dowe vode.
- Svi prora~uni koriste i jedna~ine
koje opisuju odgovaraju}e procese
disipacije energije na usvojenom
objektu:
- prepreke: otpor oblika;
- ski skok : jedna~inu kosog hica;
- hidrauli~ki skok svoju jedna~inu
zasnovanu na ravnote`i sila vode
u umiruju}em bazenu;
Z E
GV GV
~
Z
DV
ZDS
h
B
V
2
h
1
Q
L
B
h
DV
1 2
1
2 3 I
V
1
0
Uzvodni
pr esek
Su` eni
pr esek
Hi dr aul i ~ki
skok
Q
Osim navedenih sli~nost treba primetiti da prilikom svih prora~uni koristi proticaj Q koji je maksimalni
proticaj dobijen prilikom prora~una transformacije poplavnog talasa.

Postavqawem navedenih jedna~ina i eliminacijom nepoznatih veli~ina, dobija se itera-tivni prora~un
po jednoj nepoznatoj veli~ini.

Po prirodi problema, najjednostavniji prora~un imamo ako za promenqivu izberemo brzinu
vode u su`enom preseku!

Ukoliko prora~unavamo umiruju}i bazen bez zuba, t.z.v. Bunicu postoji i relativno jednostavno
implicitno re{ewe za odre|ivawe dubine vode u su`enom preseku:




gde su: B1 usvojena {irina slapi{ta;
g gravitaciono ubrzawe;
o koeficijent potopqenosti hidrauli~kog skoka, kao mera sigurnosti prora~una;
e koeficijent smawewa brzine usled energetskih gubitaka du` brzotoka;
(ove gubitke uobi~ajeno zanemarujemo ~ime dodatno doprinosimo sigurnosti ra~una);
AZ hidrauli~ka visina posmatranog objekta
h1 dubina vode u su`enom preseku;
Pogodnost ovog prora~una je jednostavno izra`avawe svih parametara bu~nice iz h1:
Spregnuta dubina: h2 = h1 ((1 + 8(Q/(gB1 h1
2
))
2
)
0.5
-1 )/2 ; Du`ina slapi{ta: Ls = 5 h2
Z
h B g
Q
h B g
Q
h A =

+
(
(

+ +
2
1
2 2
1
2
3
1
2
1
2
1 1
1
2
8
1
2 2
1

o o
Prora~un pomo}u EXCEL - aplikacije
Otvoriti aplikaciju:
Elaborat Hidrotehnicki proracun
i ukoliko je ponu|eno
izabrati Enable Macros
Ukoliko nije ponu|eno:
otvoriti:
Tools/Macro/Security...
i podesiti na Medium,
zatvoriti aplikaciju i potom
ponoviti otvarawe!
Prora~un pomo}u EXCEL - aplikacije
U vrhu lista Kriva zapremine uneti va{e G i S
(u listu se smeju mewati samo crveni podaci!)
i aktivirati zeleno dugme Prora~un !
Posle kra}eg rada aplikacija otvara list:
Dispozicija ~ime je prora~un zavr{en !
Pr or a~un
Pr or a~un
Prora~un pomo}u EXCEL - aplikacije
Otvotiti list Ulazni podaci i proveriti da li
uneti podaci odgovaraju podacima datim u zadatku!
Ako je sve u redu zapisati plavo ispisanu vrednost:
Usvaja se: Ho = ....... m to je prvi tra`eni podatak.
Nadaqe zapisati i dobijenu vrednost :
Qmax = ................ m
3
/s to je drugi tra`eni podatak.
Prora~un pomo}u EXCEL - aplikacije
Otvotiti list Tabela i proveriti da li su u
posledwoj desnoj koloni svi brojevi bliski 0!
Ovo je indikator uravnote`enog numeri~kog postupka
i dokazuje nam da je prora~un korektno ura|en.
Najve}a vrednost u koloni Zi zaokru`ena na vi{e je
Ho a u koloni Qik zaokru`ena na vi{e je Qmax !
Prora~un pomo}u EXCEL - aplikacije
Otvotiti list Dijagram i proveriti da li u vrhu plave
linije dolazi do presecawa crvene linije.
Plava linija je vrednost isticawa a crvena dotoka, i oni
su jednaki pri Ho i Qmax. (ZA[TO!)
Prora~un pomo}u EXCEL - aplikacije
List Bucnica ulaz je list za unos podataka pri
prora~unu slapi{ta. Proveriti unete podatke!
Prora~un pomo}u EXCEL - aplikacije
List Bucnica racun slu`i za prora~un slapi{ta. Sa
ovog lista treba pro~itati vrednosti koje se
tra`e u zadatku: h1, Zds, i Ls.
Pomerawem formule treba da se pojaviti poqe:
EQ = 0 (ili ne~em bliskom nuli!)
To je indikator vaqanosti numeri~kog prora~una!
Prora~un pomo}u EXCEL - aplikacije
List Dispozicija sra~unava sve veli~ine potrebne za
crtawe preseka prelivne lamele brane!
Podaci sa ovog crte`a su neophodni geometrijski
podaci za izradu ostalih zadataka u elaboratu!
Crte` prelivne lamele brane (kako su odre|ene sve dimenzije)