GENADIJ PETROVI MALAHOV

BEOGRAD
2004.
S A D R A J
i taoci ma od autora
Umest o uvoda: ZATITNE SILE
ORGANI ZMA
FIZIKI PARAZITI
Sta treba znati o parazitima
Rasprostranj enost parazita
Kako se moe zaraziti parazitima
Najizrazitiji simptomi parazitskih infekcija
NAJTETNIJI PARAZITI ZA OVEKA
Toksopl azme
Tri homonade
Hlamidij e
Gljivice i gljivina oboljenja
Bradavi ce- -
Lambl i oza
Hel mi nti
Tremat ode
FAKTORI KOJI UTIU (DELUJU) NA
PARAZITE -
Vana informacija o protivparazitnim
bilj kama
Ishrana
ienje organizma
PRAKTINI METODI IENJA
ORGANI ZMA OD PARAZITA
ENERGETSKI PARAZITI
Najvanije o energetskim parazitima
7
9
36
36
38
45
48
53
53
59
74
80
83
85
89
99
106
116
120
128
141
197
197
I ENJE SPOLJANJIH MANIFESTACIJA
I VOTA 199
Principi ienja spoljanjih manifestacija
ivota 200
ZLI DUHOVI (AVOLI) I NAINI
OSLOBAANJ A OD NJIH 217
METODI ZATI TE OD UMNIH
POREMEAJ A 235
ENERGETSKI VAMPI RI ZAM 247
Zakljuak 255
Uvaeni itaoci!
Od izdavanja edicije Lekovite sile prolo je 10 godi-
na i vreme je da se ona zameni s novom, potpunijom i sa-
drajnijom edicijom. Odluio sam se za naslov Osnovi
zdravlja j er verujem da e na pravi nain izraziti moj u za-
misao. Edicija Lekovite sile bila je posveena nekim in-
strumentima koji su omoguavali da se izgradi sistem
ozdravljenja. Meutim, to je samo deo ogromnog znanja
0 oveku, a ne vlastiti sistem ozdravljenja (leenja) j er te
knjige nisu ukazivale na ono stoj e glavno - kako usagla-
siti vebe i terapiju, kojim redosledom ih sprovoditi da bi
se postigli eljeni rezultati. Figurativno, od dobre cigle
pokuali smo da izgradimo vrstu zgradu iako ni smo
znali osnovne zakone gradnje, da se udari vrst temelj i
upotrebi cement dobrog kvaliteta.
Rezultat je da mnogi od vas nisu postigli lekoviti efe-
kat koji su oekivali, a u nekim sluajevima rezultat lee-
nja je bio negativan. Sve to nedvosmisleno govori daj e
program leenja bio loe postavljen i j ednostran.
Osim toga, prethodne knjige bile su moje samo do
odreenog stepena. Na njima je radilo mnogo ljudi: re-
daktora i administratora, umetnika i slovoslagaa. Svako
od njih uneo je deo sebe, svoju energiju (ne uvek zdravu)
1 imao je svoj odnos prema mojim knjigama (ne uvek po-
zitivan).
Meutim, knjige serije Osnovi zdravlja su moj e
ostvarenje - od ideje do umetnike opreme.
Moda nisu besprekorne sa tehnike take gledita,
ali imaju istu lekovitu energiju, koju neete nai ni u
j ednoj drugoj knjizi.
One obuhvataju nepovezana i nesistematizovana
znanja o leenju i reavaju j edan vaan problem - odre-
uju jedini mogui redosled postupaka koje treba uraditi
da bi se stvorio efikasan program izleenja vlastitog or-
ganizma. Iz mojih novih knjiga moete saznati ta treba
uraditi za svoje zdravlje i kojim redosledom to initi, a
najvanije kako izbei najee greke i zablude koje
mogu neutralisati sve to ste postigli.
Danas se ne plaim da priznam da moji raniji radovi
o leenju zahtevaju znatnu doradu. O tome svedoe ne
samo moja lina zapaanja nego i vae kritike primed-
be. Nova edicija Osnovi zdravlja treba da rei taj zadatak.
Va Genea (Genadij Mal ahov)
U ovoj knjizi govori se o problemu ovekove indivi-
dualne borbe protiv raznih vrsta parazita. Naizgled to pi-
tanje je j ednostavno - treba primenjivati odgovarajua
sredstva i recepte protiv parazita da bi se ivelo zdravim
nainom ivota. Meutim, ako se taj problem sagleda iz
drugog ugla, sve je mnogo sloenije. Parazite - viruse,
bakterije, gljivice, gliste i drugo ima svaki ovek j er i-
vi mo u svetu u kome j edan ivot postoji na raun drugog.
ovek ivi svoj ivot, a paraziti (virusi, mikrobi, gljivice,
gliste u ovekovom organizmu) - svoj. Izmeu organi-
zma domaina parazita i samog parazita postoji poseban
odnos. Parazitu je potreban domain da bi mogao da ivi,
a domai nu treba parazit da bi mogao da odri svoj imu-
nitet na dovoljno visokom nivou. Ispostavlja se daj e to
normalno, prirodno stanje ivota. Neprirodnim ono po-
staje samo kada je naruena ravnotea izmeu imuniteta i
parazita. U tom sluaju paraziti su izazivai (uzronici)
bolesti. Ako se organizmu blagovremeno ne pomogne on
moe da strada. I tu se susreemo sa tri pojma - potreb-
ni m nivoom znanja, imunitetom (zatitnim silama orga-
nizma) i parazitima.
Razmiljanja i tumaenja ovog problema poeu sa
donekle izmenjenim poukama tibetskog traktata ud
Si ". Da bi ovek uspeo da odri svoje zdravije na zadovo-
ljavajuem nivou vaan je odnos patogenog uzronika
bolesti (parazita), snage tela i neistoa. Od toga, da li su
oni u uobiajenom stanju ili su se promenili, zavisi da li
e organizam biti zdrav ili e bolovati. Pod snagom te-
l a" podrazumeva se ovekov imunitet. Pod neistoa-
ma" unutranja ljaka i toksini, a pod patogenim
uzroni kom" - razliiti paraziti.
Na snagu (sile) tela i neistoe najvie utiu: nae
emocije, nain ivota, navike, ishrana, ivotno doba, kli-
ma i demoni " energetski paraziti. Tih sedam uslova
doprinose ili nastanku ili iezavanju bolesti.
Paraziti postoje kod svih ljudi (virusi, mikrobi, gli-
ste), ali od njih ne obolevaju svi, ve samo oni koji su
emocijama, nainom ivota, navikama, ishranom ili na
drugi nain oslabili svoj imunitet i nagomilali neistou.
Samim tim ovek je u organizmu stvorio povol j ne"
uslove da paraziti (mikrobi, gljivice, gliste), koji su bili u
stanju mirovanja i pritajeni, ponu naglo da se razvijaju i
svojim delovanjem uzrokuju mnogobrojna oboljenja, pa
i samu smrt.
Ako se pogledaju statistiki podaci uoava se da naj-
vie ljudi umire od srano-vaskularnih oboljenja. Na dru-
gom mestu su onkoloka oboljenja, a na treem smrtnost
od insulta. Bolesti prouzrokovane parazitima zauzimaju
etvrto mesto. Ali ako se paljivo analizira uzrono-po-
sledini lanac nastanka srano-vaskularnih, onkolokih
oboljenja i insulta, vidi se da se oni ispoljavaju kao kraj-
nji stepen. Uzrono-posledini lanac nastaje od bezazle-
nih i skrivenih karika. Prva karika je odsustvo potrebnih
znanja i ivotne kulture. Druga karika - uzrok prve na-
gomilavanje u organizmu prljavtine i materija koje pri-
vlae parazite i smanjuju ovekov imunitet. Trea karika
- uzrok druge - potajni razvoj parazitskih oboljenja. Pa-
raziti pol ako" naseljavaju i kolonizuju organizam. Oni
se razvijaju u krvi i krvnim sudovima izazivajui sra-
no-vaskularna oboljenja. Naseljavajui j edan ili drugi or-
gan, koji je otrovan ljakom, oni u njemu stvaraju koloni-
ju tumor. Cepajui ili zapuavajui krvne sudove oni
stvaraju osnovu za insult. Na taj nain srano-vaskularna
oboljenja, rak, SIDA, dijabetes, skleroza, insult i druge
najee bolesti nae civilizacije nastaju razvojem para-
zita u ovejem organizmu.
Razne vrste gljivica, trihomonade i drugi paraziti
stvaraju tumore. Virusi imunodeficita oveka (VIC) u te-
lima trihomonada nalaze sigurnu zatitu od imunolokih
sila ovejeg organizma. Virusi imunodeficita oveka u
njima ive i razmnoavaju se. Pri tome virusi primorava-
ju trihomonade da se ponaaju agresivnije.
Ispitivanja krvi ljudi obolelih od srano-vaskularnih
oboljenja pokazala su da u njihovom organizmu ive tri-
homonade, gljivice i drugi mikroparaziti. Ti paraziti ne
samo da j edu crvena krvna zrnca, ve prodiru u zidove
krvnih sudova, drobei ih i stvarajui trombove. Tako
nastaju infarkti, insulti i mnoga druga srano-vaskularna
oboljenja".
Kada dospeju u vezivno tkivo, kolonije mikroparazi-
ta uzrokuju najraznovrsnija oboljenja zglobova - artritis
itd.
Mikroparaziti izazivaju uroena i nasledna obolje-
nja. Na primer, vaginalne trihomonade mogu da ive u
okoplodnoj tenosti trudnih ena. Plod oveka pliva u
njima. Trihomonade mogu dospeti u organizam ploda
kroz usta, pravo crevo, plua, oi i kou. Do infekcije tri-
homonadama dolazi j o u utrobi majke ili za vreme poro-
aja. Zbog toga j edan broj novoroenadi boluje od sra-
nih mana, srano-vaskularnih oboljenja, raka i ak od SI-
DE.
Na slikama 1- 5 sa objanjenjima, prikazano je rui-
lako dejstvo parazita na oveji organizam.
ZATI TNE SILE ORGANI ZMA
Pojedini naunici smatraju daj e glavna zatitna sila
organizma ovekov imunitet. To je tano, ali samo deli-
mino. Glavna ovekova zatitna sila je njegova svest.
Zato ona mora biti pravilno orjentisana, usmerena i pod
kontrolom. Ako nije tako, emocije e brzo naruiti unu-
tranju harmoniju, oslabiti organizam i stvoriti uslove za
prodiranje j edni h ili drugih parazita u organizam.
Prva zatitna sila -OVEKOVA SVEST
ovekova svest se oslanja na ulne organe i um. Po-
mou svesti ovek ostvaruje ivotni proces.
ta znai nepravilno orjentisanje" svesti i kakvu
tetu ono moe naneti. Nepravilna orjentacija svesti pod-
razumeva - umesto da odrava ivotni proces u razum-
nim grani cama svest postaje izvor skrivenih, a zatim jav-
nih stradanja.
1. ulni organi slue za primanje drai iz spoljne sre-
dine. Oni pruaju oveku prijatnu" i neprij atnu" infor-
maciju. Na primer, oseaj ukusa je potreban da se zado-
volji glad. Meutim, neki ljudi taj oseaj toliko razvija-
j u" da on teti njihovom zdravlju. ovek se bespotrebno
naslauje raznim poslasticama", prejeda se, odnosno
stvara obilje telesnih neistoa i unitava zatitne sile or-
ganizma. Tako se stvaraju povoljni uslovi za naseljava-
nje organizma parazitima i pojavu oboljenja.
2. Produenje ljudskog roda podrazumeva sladostra-
sne oseaje. Zelja da se oni dozive primorava oveka na
bliskost i intimnost sa razliitim ljudima. Usled toga mo-
gu se javiti razliite venerine bolesti, mada to nije naj-
stranije. Najstranije je to prilikom ljubljenja i polnog
odnosa mukarac i ena razmenjuju svoju mikrofloru.
ta to znai? Svaki ovek ima svoju mikrofloru koja se
tal oi " u njegovom organizmu. Pri dospevanju mikro-
flore u drugi organizam poinje ... rat. Mikrobi koji su
dospeli u drugi organizam moraju sebi da izbore mesto
kod l okal nih" mikroba. Zato su oni agresivniji u tuem
nego u vlastitom organizmu. Naravno, poveava se agre-
sivnost i l okal nih" mikroorganizama - oni ne ele da
ustupe svoje pozicije. Tako se poveava tetnost mi kro-
flore koja je do tada mirno dremal a" i pojavljuju se obo-
ljenja koja ona izaziva.
A sada predstavite koliko se poveava agresivnost
mikroflore kod oveka koji je imao nekoliko polnih kon-
takata s raznim partnerima. Takav ovek postaje prenosi-
lac veoma opasne zaraze, koja moe neprimetno da po-
kosi " nekoliko pokolenja. Ovu osobenost poznavali su i
nai preci i veoma surovo su kanjavali blud.
Kao primer moe da poslui irenje SIDE. Smatra se
daj e ova bolest nastala usled polnih kontakata Afrikana-
ca sa maj munima. Borba mikroflore" maj muna i ljudi
uticala je na stvaranje veoma agresivne vrste mikroorga-
nizama. Potom se preko veza Afrikanaca sa belcima ova
bolest proirila po elom svetu.
3. Pri mer nepravilne brige o svom zdravlju. U o-
vejem organizmu ive suparnici bakterije i gljivice.
Kada se ovek neuredno, obilno i sa uivanjem hrani on u
organizmu stvara uslove za nagomilavanje sluzi. Na toj
sluzi razmnoavaju se bakterije i gljivice. Nastaju pre-
hlada i upala grla (sluz ima svojstvo da se nagomilava u
gornjem delu organizma). Leenje podrazumeva uzima-
nje antibiotika. Oni se proizvode od plesni - gljivica. Re-
zultat je da antibiotici unitavaju bakterije (tetne i kori-
sne) i slue za pothranjivanje gljivica. Gljivice, koje vie
nisu priguene od svojih prirodnih" neprijatelja - bakte-
rij a, poinju da se razmnoavaju u ogromnom broju i iza-
zivaju gljivina oboljenja.
Hormonska terapija stimulie razmnoavanje mikro-
organizama. Uz pomo hormona oni dobi jaju dopunski
stimulans za svoje deljenje i rast. Radijaciono zraenje i
hemoterapija unitavaju zatitne sile organizma, ali do-
punskom energijom stimuliu rast i deljenje prostih para-
zita. Posle leenj a" zraenjem i hemoterapijom bolest je
zloudnija i progresivnija.
4. Nepravilna emocionalna delatnost. A. L. Ciev-
skij u knjizi Zemaljski eho sunevih bura istie da postoji
veza izmeu epidemija na Zemlji i suneve aktivnosti.
Poveana suneva aktivnost menja informaciono-ener-
getski fon na Zemlji i on postaje izuzetno povoljan za
razvoj mikroorganizama. U vreme poveane suneve ak-
tivnosti uoavaju se epidemije kuge, kolere, tifusa, gripa
i drugih masovnih infekcija. Analogno tome, emocional-
na napetost oveka podstie specifino energetsko pra-
njenje organizma. Izbaena energija privlai i stvara ve-
oma povoljne uslove za razmnoavanje odreene vrste
parazita (mikroba, gljivica i drugih materijalno finih"
parazita).
5. Zajednikom aktivnou uma i emocija stvaraju se
programi. Programi uvrede, zlobe, osvete, nezadovolj -
stva, samounitenja i slini mogu se prenositi sa roditelja
na decu. Ako se telo deteta (pa i odraslog oveka) upore-
di sa vrstim diskom kompjutera, a bazni program (Win-
dows) - sa glavnim ivotnim programom", program
uvrede (nezadovoljstva, zlobe i slino) bie ugraen u i-
votni program kao nesvesni - virusni program. U organi-
zmu deteta taj program e bezrazl ono" ometati njego-
vu normalnu ivotnu delatnost, izazivati neshvatljive"
slabosti i bolesti, stvarati uroene anomalije u razvoju,
privlaiti parazite i kasnije pobuivati nemotivisane po-
stupke (skoro do samounitenja) i samim tim negativno
uticati na njegovu sudbinu. Sa roditelja na decu moe se
prenositi i nasledno seanje uzronika bolesti ovean-
stva". Na primer, ako se predak dugo leio od nekog obo-
ljenja, to se potomci ma prenosi kao seanje na samo
oboljenje" u vidu predispozicija za to oboljenje, kao i
seanje na lek". Doktor medicinskih nauka Olga Tvanov-
na Jelisejeva opisuje j edan takav sluaj. Dete neprekidno
boluje tri godine. Lome mu se zubi, ima problema s no-
snom dupljom, bolovima u glavi i kimi. Prilikom pre-
gleda deteta pomou specijalnog instrumenta u organi-
zmu je otkriven viak ive i poetak sifilisa! Odakle sifi-
lis trogodinjem detetu? Analizom toka bolesti utvreno
je da je pradeda patio od tog oboljenja i dugo se leio!
Bolest i leenje ostavili su tragove" u njegovom organi-
zmu, koji su genima prenoeni. Pri pojavi povoljnih fak-
tora u organizmu praunuka oni su se ispoljili!
Osniva homeopatije S. Haneman opisuje naslednu
memorij u" oboljenja koja izazivaju paraziti. (Mislim daj e
posebno vano ako je ovek bolovao i leio se pre raanja
dece. U tom sluaju on je u svom organizmu stvorio infor-
maciju o bolesti i leenju i preneo je na svoju decu.)
a) Ako je neko u porodici bolovao od uge potomci
mogu da pate od razliitih konih oboljenja.
b) Ako je neko u porodici bolovao od gonoreje po-
tomci mogu da pate od razliitih tumora (lipoma, mi oma,
bradavica i drugih tumora).
c) Ako je neko u porodici bolovao od sifilisa potomci
mogu da pate od razliitih vrsta ireva u bilo kojem orga-
nu.
d) Ako je neko u porodici bolovao od tuberkuloze
potomci mogu da pate od teih oblika bolesti - kombina-
cije tumora i ireva (gnojnih rana).
Postoji teorija, prema kojoj se u naslednom aparatu
elije sadre podaci ne samo o vlastitom organizmu, ve i
o svim mikroorganizmima i ivotinjama. Pri nepovolj -
nom dejstvu na organizam nasledna memorija se men ja u
povolj nu" za razmnoavanje mikroorganizama. Oni po-
inju da se razvijaju od primitivnih oblika (jedan organi-
zam) prema viim oblicima (kolonije, jedinstveni organi-
zam). Rezultat je da se u organizmu javljaju bolesti: u po-
etku usled inficiranja pojedinim mikroorganizmima
(razliite upale), a zatim od njihovih kolonija (razliite
vrste tumora).
Za nastanak tih bolesti odgovorni su sledei faktori:
nasledna memorij a o bolestima, stanje organi zma (nje-
gova zagaenost, ishrana, nega) i, najvanije, ovekov
emoci onal ni ivot. im ponu da preovlauju negativ-
ne emocij e, koje gue nasledni aparat elija organi zma,
aktivira se nasledna memorija patogenih mi kroorgani -
zama. I pri postojanju uslova (unutranja neistoa, pre-
komema ishrana, slab imunitet) oni se burno razmnoa-
vaju.
Otuda proistie velika moralna i fizika odgovornost
roditelja prema deci. Nae nepromiljene (nerazumne,
lude), egoistike elje izazivaju bolesti ne samo u naem
vlastitom organizmu, ve se prenose i na nae potomke.
Pre nego to budete u mogunosti da ih sauvate od bole-
sti promenite svoj odnos prema ivotu i uinite sve to od
vas zavisi, da ne biste svojom neodgovomou navukli
zlu bolest.
6. Socijalna napetost. oveanstvo je ulo u trei
milenij um i, reklo bi se, treba da bude razumno. Meu-
tim, u stvarnosti nita od toga. To je zakonit rezultat
slinih opteljudskih odnosa. Oni su u korenu nepravilni.
Dok postoje materijalne i novane vrednosti oveanstvo
e iveti u nezadovoljstvu i napregnutosti. Uvek e na
povrinu isplivavati isto pitanje: zato on ivi bolje od
mene? I javljae se ista elja - na bilo koji nain ovladati
bogatstvom drugog oveka, bez obzira na to da li je ono
steeno asno. ovek koji ima vie je neprijatelj.
Na osnovu navedenog rasprostranjen je ogromni
aparat prinude, ozakonj en" u mnogi m dravama. Upra-
vo on i stvara tu socijalnu napetost", koja pritiska sva-
kog oveka - od predsednika drave do obinog graani-
na. Taj pritisak izaziva skriveni ili javni emocionalni
stres u ovekovoj svesti. Nalaenje u slinom emocional-
nom stanju dovodi do prekomeme potronje nervne i i-
votne energije.
7. Nepravilno upravljanje industrijom i poljoprivre-
dom uzrokovalo je trovanje vazduha, zemlje i vode. Na
primer, hloriranje vode (naizgled korisno delo) dovodi do
prezasienosti organizma najraznovrsnijim jedinjenjima
hlora. Redovna upotreba te vode slabi na imunitet.
Vazduh koji diemo, naroito u gradu, zasienj e naj-
raznovrsnijim kancerogenima. Izduvni gasovi iz auto-
mobila, dim od cigareta, isparavanja iz kotlarnica i kuhi-
nja, freon iz friidera, zamrzivaa i klima ureaja, lue-
nja iz linoleuma i drugih sintetikih pokrivki, lakova iz
nametaja, reju, im praina i graevinski materijali do-
speju u ovekov organizam nanose mu tetu.
8. U hranu i pie poele su da se unose njima nesvoj-
stvene materije, koje pri dospevanju u organizam zasiu-
ju tkiva organizma. Organi za izluivanje nisu u stanju da
se bore sa takvim optereenjem i u organizmu nastaju po-
remeaji.
Odea, obua, kozmetika, kuna hernija i ukrasi svo-
j om nadmonom koliinom ne donose oveku nita do-
bro. Obrnuto, oni daju svoj doprinos slabljenju organi-
zma. Na primer, komponente kozmetike, dezodoransi i
prako vi za pranje prodini u organizam, nagomilavaju se
u njemu i zatim izazivaju neshvatljive" alergije i neizle-
ive bolesti.
Tako, svemogui rastvarai tipa propi l ovog i teh-
ni kog al kohol a, olova mogu da se nagomilavaj u u gu-
terai (pankreasu) i da tu privlae posebnog parazita
koji, razvijajui se, izaziva dijabetes. Ni sam se pogre-
no izrazio, upravo privlae. Ispostavlja se da mnogi
paraziti vole da se slade j edni m ili drugim mi kroel e-
menti ma i materij ama. Benzol se nagomil ava u ti musu
(grudnoj lezdi), privlai parazite i na taj nai n razara
j edan od glavnih organa za imunitet. Propi l ov alkohol
razara j etru. Rastvarai tipa toluola ili ksilola naj ee
oteuju oveji mozak. Rastvarai tipa meti l eti l keto-
na i meti l buti l ketona oteuju pol ne organe izazivajui
u njima najrazliitije upalne procese. Hranjenje iz me-
talnog posuda unosi masu atoma metala u organi zam.
Zubne pl ombe, koj e sadre ivu i talijum, kao i veina
plastinih plombi pol ako ali sigurno truju organi zam.
Azbest i staklena vuna, koji se koriste kao topl otni izo-
latori, mogu zasititi vazduh koji ljudi udiu i izazvati
t umor plua. Freon pri slabom isticanju iz friidera (za-
mrzi vaa) i klima ureaja moe prouzrokovati stvara-
nje mal ignih tumora. Mnoga sredstva za pranj e sadre
arsenik, koji, kada dospeju u organizam kroz kou, tru-
j e organi zam. Formal dehi d se koristi za izradu sinte-
tinih dueka, j astuka, okvira za naoare i kontaktni h
soiva. Kontakt sa njima izaziva alergiju na koi, kon-
j unktivitis i pl una oboljenja. To ni izdaleka nije kom-
pl etan spisak tete koju oveku nanose materij e koje ga
okruuj u.
Sta koristiti? Ono to je vekovima provereno - j ed-
nostavna i prirodna sredstva i predmete.
9. Masovna primena antibiotika i hormona. Lana
pretpostavka medi ci ne da se pomou antibiotika moe
pomoi organizmu u borbi protiv infekcija i da pomou
hormona organizam j aa, dovela j e do obrnutog procesa
oveji organizam izgubio je svoju prirodnu sposob-
nost da se bori protiv bolesti.
Da bismo detaljno razmotrili tetu koja nastaje od
upotrebe antibiotika i hormona malo emo odstupiti od
zamisli izlaganja ovog teksta. ovek je oboleo - organi-
zam na to odgovara podizanjem temperature tela, koja
odj ednom podstie i aktivira njegov imunitet. Aktiviraju
se leukociti i fermenti na unitavanju svega stranog. Ali,
lekari odmah tu primenjuju antibiotik ime se otklanja
prirodna reakcija organizma. Antibiotici tu reakciju ine
nepotrebnom i ona usled njihove primene prestaje. U me-
uvremenu infekcija menja svoj oblik, prilagoava se
antibioticima i postaje agresivnija. Rezultat je da pomo-
u antibiotika odgaj amo" u svom organizmu takve
kul ture" bakterija kojih nema u prirodi. Tako nastaju
novi, savreniji paraziti, a ovekov imunitet slabi. Jasan
primer za to je AIDS (sida). Stavie, paraziti na svim ni-
voima ujedinjuju se u ,j edan ivi organizam", iji je za-
datak preiveti, kolonizirati se i pojesti organizam doma-
ina (oveka).
Neke bolesti lekari pokuavaju da lece poveanim
hormonski m dozama. Unoenjem hormona u organizam
prekida se stvaranje vlastitih analognih hormona. Posle
takvog leenja organizam postaje zavisan od vetakih
hormona. to ovek vie prima vetake hormone, vie
slabi njegov vlastiti hormonalni sistem. Velike doze hor-
mona uz to uzrokuju hormonalni debalans, koji izaziva
druge zdravstvene tegobe.
Osim navedenog, hormoni u krvi slue kao dopunski
faktor koji stimulie rast i razmnoavanje mikroorganiza-
ma. To je za njih superhranljivi rastvor, odnosno sredina.
Vama napomena. Ako ovek ne koristi svoju zati-
tu broj j edan - svest, razum - on e lako i brzo umreti, a
njegov rod e se degenerisati.
Druga zatitna sila - IMUNITET
Re imunitet je latinskog porekla i oznaava osloba-
anje od neega. Mi emo pod imunitetom podrazume-
vati sposobnost organizma da raspoznaje, unitava i iz-
bacuje iz sebe strani genetski materijal. Nosioci strane
genetske informacije su: belanevine (koje su iz nepo-
znatih uzroka savladali jetrenu barijeru i dospele u krv),
virusi, bakterije, najprostiji mikroorganizmi, helminti
(gliste), strane elije i degenerisane elije samog organi-
zma. Sve to je navedeno strano je organizmu i pri dospe-
vanju u njega izaziva imunu reakciju (raspoznavanje,
unitavanje i izbacivanje).
Funkcije imuniteta obavlja imunoloki sistem. On
se sastoji iz organa i tkiva, koji raspoznaju svoj e" tkivo
i st rano" (strane belanevine, viruse, bakterije i dru-
go)-
Glavni raspoznavai" i unitavai" stranog genet-
skog materijala su limfociti (elije imunolokog siste-
ma), koji se stvaraju ili sazrevaju u posebnim imunolo-
kim organima.
Covekov imunoloki sistem sastoji se od razliitih
imunolokih organa, a uslovno se deli na centralni i peri-
ferni. U centralne organe imunolokog sistema spadaju:
timus (grudna lezda) i kimena modina. U timusu sa-
zrevaju T-limfociti, koji unitavaju strane materije, po-
sebno strane ili degenerisane elije i viruse. U kimenoj
modini sazrevaju B-limfociti, koji na strane materije
dejstvuju pomou antitela (distanciono). Pri tome se za
svaku stranu materiju stvaraju posebna antitela. Obe vr-
ste limfocita sposobne su da krvotokom i kroz meutkiv-
ne pukotine prodiru tamo, gde se nalaze genetski strane
materije i da ih neutraliu.
Makrofazi su trei tip elija imunolokog sistema.
Oni raspolau snanim fermentacionim aparatom pomo-
u kojeg unitavaju (probavljaju - vare) strane materije.
Sve elije imunolokog sistema (T- i B-limfociti,
makrofazi) dejstvuju objedinjeno radi boljeg obezbee-
nja zatite organizma. Organizam je protkan i sastavljen
od elija imunolokog sistema koje su spremne da u sva-
kom momentu napadnu genetski strani materijal (vlastite
degenerisane elije, viruse, gljivice, bakterijske parazite,
helminte i slino).
U periferni imunoloki sistem spadaju: slezina, lim-
fni sistem i limfni vorovi, krv, limfa i limfno tkivo. U
slezini se sintetizuju antitela. Proputajui kroz sebe krv
slezina dopunski unitava sve strano u krvi - bakterije i
gljivice. U limfnom sistemu prvenstveno se nalaze
T-limfociti. (Sve u svemu limfociti ine oko 1 % mase o-
vejeg tela.) Pomou limfnog sistema efikasno se iste
svi organi i tkiva. Limfni vorovi kontroliu" odgovara-
j ue delove organizma. Pomou njih se ostvaruje brza re-
akcija na mogue prodiranje stranog materijala u datom
deki organizma. Kroz krvotok i limfotok elije imunol o-
kog sistema kreu se po organizmu. Limfno tkivo j e na
onim mestima u organizmu, gde se ostvaruje kontakt sa
spoljanjom sredinom (koa, sluzokoa oiju, nosa, grla,
polnih organa, plua i eludano-crevni trakt).
Posebno treba obratiti panju na druge zatitne in-
strumente organizma. Zdrava i nepovreena (neotee-
na) koa spreava da u organizam prodre veina mi kro-
organizama. Ovde posebna uloga pripada znoju. Ml ena
kiselina znoja i sekret lojnih lezda imaju baktericidno
dejstvo. Sluzokoe aktivno tite organizam od prodiranja
patogenih i slinih mikroba u organizam. Sekreti sluzo-
koa imaju baktericidna svojstva. Suze tite oi; plju-
vaka (lizocim) titi sluzokou usta; sona kiselina titi zi-
dove eluca; kisela sredina i posebna sluz tite vaginu.
Normalna mikroflora eludano-crevnog trakta (poseb-
no debelog creva) unitava patogene mikrobe, koji u or-
ganizam dospevaju sa hranom. Mokraa titi sluzokou
mokranog kanala da kroz nju ne prodru bakterije. Ona
ima povienu kiselost u kojoj preivljavaju samo retki
mikroorganizmi. Kao dopunu navedenom istakao bih
njenu bioloko-polarnu zatitu (bioloku zatitu spolja-
njih manifestacija) - energetski ekran (auru), koji spre-
ava prodiranje u organizam raznovrsnih parazita i sila,
dezinfikuje prostor oko oveka. Naunici tu zatitu orga-
nizma (posredstvom koe, sluzokoa, mokrae, mikro-
flore i aure) razliito nazivaju uroeni, nespecifini
imunitet ili vanimuna zatita organizma. Imunitet se akti-
vira samo kada je probijena, unitena ili oslabila vanimu-
na zatita organizma.
Osim onoga to nam je poznato o imunitetu, imunitet
moe biti specifini i prirodni.
Specifini imunitet zasnovan je na imunoj memori -
j i " i stvaraju ga glavne elije imunolokog sistema:
T-limfociti, B-limfociti i makrofazi. Njegova karakteri-
stina crta je da, pre nego se stvori, elije limfnog sistema
treba da ostvare kontakt sa genetski stranim materijalom.
Kao rezultat tog kontakta on e biti identifikovan kao
strani (za to je potrebno izvesno vreme - od nekoliko a-
sova do 24 asa) i uniten. To ostavlja svoju memori j u"
(zapis, trag) o tetnosti date materije na organizam. I ka-
snije kada te materije ponovo dospeju u organizam one
e biti odmah unitene.
Prirodni imunitet zasnovan je na tome to neke eli-
je imunolokog sistema odmah unitavaju genetski stra-
nu materiju ili proizvode materije koje podstiu unita-
vanje. Tako se genetski strani materijal, koji je na bilo
koji nain dospeo u organizam ili se stvorio u organizmu
kao rezultat mutacije elija, unitava za nekoliko minuta
ili sati. Ako to nije dovoljno dopunski se ukljuuje speci-
fini imunitet.
Prirodni imunitet razlikuje se od specifinog po sle-
deim osobinama.
1. Raspoznavanj e bilo kojeg genetski stranog mate-
rijala. Specifini imunitet dejstvuje samo protiv svojih
starih poznanika". Zbog toga se elije tumora raspozna-
ju i unitavaju uglavnom prirodnim imunitetom.
2. Prirodni imunitet dejstvuje odmah i za razliku od
specifinog ne zahteva prethodni kontakt.
3. Prirodni imunitet aktivira se odmah na bilo koje
strane materije.
4. Prirodni imunitet nema specifinu memoriju.
Prirodni imunitet ima veliku identifikacionu sposob-
nost (otkriva prisustvo pojedinih - usamljenih elija tu-
mora u organizmu). Identifikaciona sposobnost speci-
finog imuniteta neto je slabija (otkriva nekoliko deseti-
na elija tumora).
Glavna dejstvujua sila prirodnog imuniteta su eli-
j e, koje su sline limfocitima (prirodne ubice). Prirodne
ubice ili killeri (re killer na engleskom j eziku znai ubi-
cd) unitavaju i odstranjuju iz organizma elije koje su
unitili virusi, tumorske elije ili na bilo koji nain defor-
mi sane elije. Prirodne ubice su posebno efikasne protiv
virusa i tumorskih elija j er kontroliu broj zdravih elija
u organizmu.
Posebna uloga u mehani zmu zatite prirodnog imu-
niteta pripada krvi i vezivnom tkivu organizma ( 85% od
opte mase organizma! ). Zdrave komponente krvi imaju
sposobnost da unitavaju, apsorbuju i vare bakterije i
strane estice. Vezivno tkivo organizma moe da lui po-
sebne materije koje unitavaju viruse i bakterije. Upravo
reakcija vezivnog tkiva je efekat opte reakcije organi-
zrna. I ta reakcija zavisi od toga koliko je vezivno tkivo
zdravo" i isto.
Posle upoznavanja sa konstrukcijom i radom i muno-
lokog sistema ovejeg organizma razmotrimo ta slabi
i gui dejstvo tog sistema.
Uobiajeno je da se funkcionalni nedostatak imuno-
lokog sistema naziva imnnodeficitnim stanjem. Imuno-
deficitna stanja se dele na uroena (primarna) i steena
(sekundarna). Razmotriemo steena, koja se stiu to-
kom ivota.
Uzroci za nastanak imunodeficita su:
1. Stresne situacije, posebno snane ili koje se esto
ponavljaju. (Stres je naprezanje u ovekovoj svesti, koje
nastaje pod uticajem nekog utiska, emocije ili spolja-
njeg dejstva.)
2. Prekomerna, suvina i ovejem organizmu ne-
svojstvena ishrana, koja uzrokuje zagaenost vezivnog
tkiva organizma i pojavu deficita bioloki aktivnih mate-
rija (minerala, vitamina i slino).
3. iroka primena antibiotika, kojima su pokuavali i
j o pokuavaju da zamene imunoloki sistem organizma.
4. iroka primena najraznovrsnijih hemijskih materija
(koje imaju svojstvo slabljenja, guenja, imuniteta), koje
zagauju ovekovu okolinu.
5. Geopatogene i tehnopatogene zone, posebno one
koje utiu na oveka jonizujuim zraenjem (ekrani tele-
vizora, kod kojih se koristi elektronski top) i visokofre-
kventnim elektromagnetnim poljima.
6. Nepravilno leenje lekovima i drugim preparati-
ma, koji neutraliu dejstvo limfnog tkiva (citostatici u
onklogiji i imunodepresivi za vreme presaivanja orga-
na).
7. Teke traume i himrke operacije, posebno opera-
cije pri kojima se odstranjuje timus ili slezina.
JAANJE IMUNITETA
U daljem tekstu bie vie rei o preporukama za lee-
nje i profilaksu radi otklanjanja steenog imunodeficita.
1. Savremeni ovek ne moe pobei od stresova. Ne-
prijatnosti na radnom mestu (ako ovek radi), beda, po-
rodine nesuglasice, negativni odnosi sa okolinom, soci-
j al na nesigurnost i mnogo toga dnigog izazivaju u ove-
ku negativne emocije i misli, nagomilavaju U ovekovoj
svesti oseaje uznemirenosti i nezadovoljstva. Sve to ili
gui oveka ili se preliva u napete situacije.
Zato stoj e timus tesno povezan sa nervnim sistemom
slino stresno stanje svesti preko nervnog sistema pre
svega negativno utie na njegovu funkciju, to dovodi do
defekta T-limfocita. Organizam takvog oveka je neza-
tien od virusnih i gljivinih infekcija, tuberkuloze,
podloan alergiji i tumorskim oboljenjima. (Praksa po-
kazuje da navedena oboljenja najee nastaju posle te-
kih emotivnih preivljavanja.)
Postavlja se pitanje - kako se tititi od stresova?
Odgovor j e j ednostavan -t r eba promeniti svoj odnos
prema svemu to se oko nas deava, izgraditi one osobine
svog karaktera koje pravilno reaguju na ljudsku pokvare-
nost, ne preputati se oseaju straha, mrnje, zlobe, neza-
dovoljstva i slino. Na bilo koju situaciju treba reagovati
bez previe emocija. Ne treba ni od ega strahovati i ni za
ta se vezivati. Reju, treba nauiti da efikasno postupate
u svakoj prilici. Na primer, ako su prema vama bili grubi
ne ulazite u prepirku, ve procenite situaciju: ako vai
postupci nisu isprovocirali osudu od ljudi koji vas okru-
uju, a to je elementarni prostakluk, pravite se neveti.
Negujte svoju slobodu, smelost u postupcima, volite
otvoreno, iskreno i bez bojazni. To je najbolji lek, tj. pro-
filaksa protiv stresova.
Loe navike i sklonosti (narkomanija, alkoholizam,
puenje, nedovoljno aktivan nain ivota i slino), egoi-
zam, razdraljivost, bezvoljnost, potitenost i dni go sla-
be optu energiju organizma i bitno smanjuju bioloku
zatitu spoljanjih manifestacija organizma, a samim tim
i opti imunitet. Uradite sve stoj e u vaoj moi da biste se
oslobodili toga.
2. Suvina ishrana, koja nije svojstvena oveku kao
biolokom biu, drugi je faktor za nastanak steenog
imunodeficita. Posebno je tetna ishrana oienom i ra-
ti nianom hranom - eerima, ugljenim hidratima (koji
sadre eer, fino mleveno brano, razliita ulja i masti) i
njihovim smeama sa belanevinama. Pri suvinoj ishra-
ni organizam se prezasiti hranljivim produktima. Oni se
nagomilavaju u tako velikom broju, da teni delovi (hu-
moralni faktori) krvi i limfe ne mogu da vode brigu o svi-
ma. Hrane je dovoljno ne samo za organizam nego i za
obilje mikroorganizama parazita koji ive u krvi i limfi.
Obilje sluzi u organizmu (koja nastaje kao rezultat nepra-
vilne ishrane) stvara najpovoljnije uslove za njihovo raz-
mnoavanje.
Razvoj defekta imunolokog sistema prema humo-
ralnim faktorima pomae bakterijama (stafilokokama i
streptokokama) da napadnu organizam, a rezultat je po-
j ava bubuljica (obinih ili gnojavih), furunkula i drugih
oboljenja krvi. To dalje izaziva mnogobroj ne prehlade i
pluna oboljenja. Usled nedostatka odreenih antitela u
krvi mogu se javiti alergije, tumori i artritis.
Ishrana koj a nije svoj stvena oveku izaziva dis-
bakteriozu. Zel udano-crevni trakt, a ti me i ceo orga-
ni zam, preplavljuju se stranim i patogeni m mi kroorga-
ni zmi ma, koji razmatraj u ovekov organi zam, nj egova
tkiva i elije kao j el o (hranu) i udoban prostor za ivot.
Dolazi do slabljenja funkcija makrofaga i neutrofila,
to izaziva pojavu virusnih, gljivinih i bakterij skih
oboljenja, koja prelaze u hroni na, povremeno progre-
sivna stanja i poprimaj u karakter sve teeg i ozbiljni-
j eg oboljenja.
Upravo hrana koja nije svojstvena oveku je prvi ste-
pen, koji aktivira rast stranih bakterija i gljivica u elu-
dano-crevnom traktu. Prema tetnosti za organizam na
prvom mestu su, prema mom miljenju, produkti koji sa-
dre kvasac (hleb i proizvodi od njega) i koji pomau
vrenje u organizmu (eer). Bakterije ili gljivice ojaane
u eludano-crevnom traktu dalje se rasprostiru po e-
lom organizmu, stvarajui kolonije na mestima koja su
im najpovoljnija za ivot. Na primer, mnoge parazite pri-
vlae j edne ili druge materije koje su se nagomilale u po-
j edinim organima. Tako taloenje bakra u nekom organu
privlai j ednu vrstu parazita, taloenje gvoa - drugu
vrstu, propilovog alkohola - treu vrstu. Shodno tome, u
tom organu se javlja j edno ili drugo oboljenje. Gljivice i
mikrobi-paraziti hrane se elijama tog organa, klijaju u
njemu, stvarajui naslage gljiva, koje medicina dijagno-
sticira kao j edno ili drugo oboljenje, esto onkoloko. A
sve poinje od sitnica" - nepravilne ishrane (a nepravil-
na ishrana povlaivanjem svojim strastima za ukusi-
ma).
Pri leenju od parazita iz ishrane treba izbaciti kra-
vlje ml eko. To je produkt koji se loe vari, pre svega zbog
sadraja kazeina u njemu. Coveji organizam gubi fer-
mente neophodne za njegovu probavu j o u mladosti.
Neprobavljeni kazein slui kao hranljiva sredina za para-
zite.
Meso i mesni proizvodi pri leenju od parazita su
kontraindikativni zbog velike zaraenosti parazitima.
Tako je otkrivena sledea koliina bakterija na 1 gram ra-
znih vrsta mesa i ... u ubretu od domaih ivotinja!
Biftek 1 500 000
Hamburki stek 75 000 000
Svinjska j etra 95 000 000
Svee ubre od teleta ........... 15 000 000
Svee kozje ubre 20 000 000
Svee konjsko ubre 30 000 000
Uzorci mesa uzeti su sa sedam pijaca, direktno iz
prodavnica. Ispostavilo se da su bakterije u mesu iste ili
pribline bakterijama u ubretu. Meu tim bakterijama
postoje i bakterije koje su uobiajene za obolela oveja
creva.
Za unitavanje mnogih bakterija nije dovoljna sobna
temperatura - potrebno je podvri ih temperaturi od naj-
manje 115C u trajanju od dva sata. Postavlja se pitanje
kako uiniti meso bezopasnim za ishranu? Da mesna hra-
na ne bi izazivala trovanja treba znati kako pravilno za-
klati ivotinju, pripremiti meso, spremiti od njega hranu i
sa ime je najbolje da se ona jede.
ivotinje treba klati tako da to za njih ne bude veliki
stres. Zato smrt ivotinje treba da bude brza i neoekiva-
na.
Posle klanja i seenja (traniranja) ivotinje treba
odstraniti krv iz mesa stavljanjem tog mesa u salamur
(marinadu). Salamur je proces odstranjivanja krvi iz me-
sa pomou soljenja.
Otuda, hteli mi to ili ne, radi otklanjanja imunodefi-
cita ovek mora da se hrani kako mu je svojstveno kao
ljudskom biu (biolokoj vrsti) - voem, povrem (soko-
vima iz sveeg povra i voa), orasima, divljim i kultivi-
sanim travama, prekrupama i itaricama, medom i pro-
duktima od pela. U nekim sluajevima, kao izuzetak,
mogu se upotrebljavati mleni i kiselomleni produkti i
jaja.
Ishrana mora biti umerena po obimu (za j edan obrok
uzeti toliko hrane koliko moe da stane u dlanove sasta-
vljenih mku), briljivo savakati hranu (do tenog sta-
nja) i uzimati u skladu sa bioritmom probavnih organa
(od 7 do 9 sati i od 13 do 15 sati).
Veoma j e korisno redovno gladovati: 24- 42 sata
jednom u dve nedelje i 7- 14 dana j ednom u 3- 4 meseca.
(Pri eem ili duem gladovanju treba imati u vidu vla-
stite individualne, starosne i klimatske osobenosti.) Gla-
dovanje je j edan od najboljih i najbrih naina za obna-
vljanje i jaanje imuniteta. Na primer, 36-asovno glado-
vanje nekoliko puta pomae limfocitima da unitavaju
strane mikroorganizme.
Ako iz bilo kojih razloga u vaoj ishrani bude malo
bioloki aktivnih materija, one se mogu dopuniti visoko-
kvalitetnim prirodnim hranljivim dodacima. Ova prepo-
ruka je j o znaajnija za oveka koji je bolestan ili je u fa-
zi ozdravljenja, odnosno koji je ozdravio.
tetnost od primene antibiotika je velika j er oni
ometaju normalan rad imunolokog sistema i slabe ga.
Dakle, infekcija je prodrla u organizam i poela da se
brzo iri. Odgovor imunolokog sistema je sledei: pove-
ano stvaranje imunolokih elija (T- i B-limfocita, ma-
krofaga itd.) i poveanje temperamre organizma. Ako je
sa poveanim stvaranjem imunolokih elija sve j asno,
zato da organizam poveava temperaturu? Temperatura
organizma poveava se da bi se time stvorili nepovoljni
uslovi za razvoj infekcije (usled visoke temperature do-
lazi do oksidacije unutranje sredine organizma, koja je
nepovoljna za razmnoavanje mnogih patogenih mikro-
organizama); fermenti, pomou kojih imunoloke elije
napadaju infekciju mnogo bolje dejstvuju pri neto pove-
anoj temperaturi organizma u odnosu na normalnu (oko
38-40 C); poveana temperatura ubrzava i pojaava
procese cirkulacije u organizmu (znoj, luenje mokrae,
proliv), koji podstiu brzo izbacivanje toksina iz organi-
zma. Rezultat je - opta slabost, telo gori i lomi se, limfni
vorovi su uveani i bolni, obilno se lue znoj i mokraa i
stolica je uestala. Sve su to normalne fizioloke pojave
krize ozdravljenja i ienja organizma. U tako napreg-
nutom reimu organizam radi 2 3 dana i potpuno odstra-
njuje bolest i izbacuje neistou iz sebe. Posle toga dolazi
do potpunog ozdravljenja.
Kako dejstvuje antibiotik? Pojavila se kriza - tempe-
ratura organizma se poveava, javljaju se neprijatne po-
j ave koje ukazuju na aktiviranje imunolokog sistema.
ovek uzima antibiotik, koji ubija patogene mikroorga-
nizme, normalizuje temperaturu organizma i otklanja sve
simptome poetne krize ozdravljenja (bolove, slabost i
slino). Reklo bi se da zdravlje ide nabolje, ali razmotri-
mo taj proces detaljnije.
1. Kada zavri svoj posao u organizmu antibiotik tre-
ba sara da se izbaci napolje.
2. Treba da se izbacuju i mikrobi koje je antibiotik
unitio, s t oj e u stvarnosti veoma sporo. To je uzrok in-
toksikacije organizma leevima.
3. Posle nekoliko pilula (tableta) antibiotika organi-
zam se odvi kava" da brzo i snano razvija svoju imu-
nost. Kod njega je smanjeno stvaranje imunolokih eli-
j a, kasni sa poveanjem temperature, to te elije ini
manje aktivnim. Reju, ovde dejstvuje isti nepogreivi
bioloki zakon - funkcija za nepotrebnim se smanjuje,
atrofira. Upravo to ine antibiotici sa imunolokim siste-
mom.
4. Istovremeno, bakterije, koje su se ranije uspeno
unitavale antibioticima, menjaju oblik (deformiu se),
postaju otporne na dejstvo antibiotika i ponovo napadaju
organizam. Pred takvim napadom organizam j e nemo-
an.
5. U ovekovom organizmu ive bakterije i gljivice.
Antibiotici unitavaju bakterije, ali ne dejstvuju na gljivi-
ce, odnosno antibiotik je za njih hrana! Kao rezultat pri-
raene antibiotika nestaju bakterijske infekcije, ali se j o
vie ire i javljaju gljivine infekcije. Spaavajui se jed-
ne napasti ovek pada u kande druge.
6. Antibiotici unitavaju normalnu mikrofloru orga-
nizma i sami m tim doprinose (posle leenja) pojavi dis-
bakterioze.
Razmotrimo dejstvo hemijskih materija koje slabe
imunoloki sistem oveka. Razliita sredstva: za borbu
protiv komaraca - naftalin i slino; za odravanje kue i
nametaja (sredstva za ienje, za poliranje itd.); sred-
stva i praak za pranje; kozmetika i dezodoransi; hladnja-
ci i klima ureaji (isticanje gasa za hlaenje, koji ima
sposobnost da prodire kroz najmanje pukotine na spoje-
vima agregata za hlaenje); gorivo i ulja za automobile i
drugo - kroz plua i kou dospevaju i nagomilavaju se u
organizmu. Posle izvesnog vremena te nagomilane mate-
rije uzrokuju pojavu j edne ili druge vrste alergije, razne
poremeaje i oboljenja.
Boravak oveka u tehnogenoj ili geopatogenoj zoni
slabi organizam i izaziva deformaciju elija. Savet je sa-
mo j edan - bez krajnje potrebe ne poseivati takva mesta
i zone.
Kada je re o operacij ama, njima treba pribegavati
samo kada j e to preko pot rebno. Ni u kom sluaju ne
treba prihvatati da se odstranjuju ti mus ili slezina. Bez
njih je organi zam osuen na muenj e i na sigurnu smrt.
Nagl o se poveava opasnost od pojave mal ignih t umo-
ra. Jo su opasnij e operacij e presaivanj a organa i da-
lja pri mena i munodepresi va (lekova koji slabe i muni -
tet s ciljem spreavanj a kidanja presaenog organa).
Kod takvih ljudi opasnost od pojave mal i gni h t umora,
u poreenj u sa obi ni m ovekom, poveava se za 10
do 1 000 puta! Savetuj em da iz usta odstrani te sve
pl ombe od amal gama, koj e sadre i vu i koje post epe-
no truju oveka. Bilo kakvom drugom leenju treba
pribegavati pomou prirodnih sila organi zma i same
pri rode.
Jaanje i muni teta podsti cae: proti vparazi tno
leenje pomou troj ke", kerozina i nekih drugih pre-
parata; ienje debel og creva (raznim nai ni ma klisti-
ranja), krvi, limfe (pomou saune i sveih sokova), ve-
zi vnog tkiva (gl adovanj em, sveim sokovi ma i sau-
nom) ; ienje usne duplje (sisanjem ulja i vakanj em
bel og luka). ienj e, leenje i j aanj e koe pomou
saune (banj e sa parom) i utrljavanja ukuvanog urina
daje j au zatitu koi. ank Prakal ana poj aava i mu-
nitet na raun ienja sl uzokoe el udano-crevnog
trakta od patogeni h mi kroorgani zama (oni ne vol e sla-
ni rastvor koji se upotrebljava prilikom pri mene ank
Prakal ane). Prel azak na ishranu po ti povi ma ljudi
normal i zuj e mi kr onom probavnog trakta i pobolj ava
stanje sl uzokoe (njihovu normal nu pH) . Kod ena
pri mena uri na za ispiranje vagine normal i zuj e kisel ost
i titi taj organ.
Navedenom dodajte kretanje i terapije za elienje
(kontrastna polivanja, kupanja, saunu), posebno na sve-
em vazduhu - to e vam omoguiti da stvorite i odra-
vate snaan vlastiti imunitet.
Starci i deca (do 710 godina) nemaju izgraen i j ak
imunitet kao u zrelom dobu, pa navedenim preporukama
moraju pokloniti vie panje.
Zapamtite - postoje tri linije odbrane imuniteta -
bioloka zatita spoljanjih manifestacija oveka, koa i
sluzokoa; prirodni imunitet; specifini imunitet, na ko-
me moramo samostalno da radimo. Svaki ovek, ukoliko
eli, moe da ojaa i odrava te tri linije odbrane na naj-
viem nivou samostalno, pomou j ednostavnih i dostup-
nih sredstava za leenje.
Govorei j ezikom drevnih lekara, sile tel a" - limfu,
krv, miie, imunitet i slino treba odravati u istoi i
zdravlju. Nei stoe" u organizmu moraju biti na mini-
mumu. Pri tome te neistoe" moraju biti odreenog
kvaliteta (bakterije ekskrementa, kiselost mokrae, sa-
stav znoja) tako da dopunski tite organizam.
istoa i zdravlje sila tela", mi ni mum i kvalitet ne-
istoa" zavise od ovekove svesti kako organizovati i
voditi emocionalni ivot, kako se pravilno hraniti, kojeg
naina ivota se pridravati i slino. Samo u tom sluaju
patogeni uzronici bie pod punom kontrolom organi-
zma i izvravati svoju korisnu funkciju - aktivirati imu-
nitet.
FIZIKI PARAZITI
TA TREBA ZNATI O PARAZITIMA
Hilda Klark, ameriki lekar i prirodnjak, dola je
1988. godine do otkria koje je dalo novi smer u dijagno-
stici i leenju ljudi. Ona je napravila sinhrometar in-
strument pomou kojeg se meri frekventna elektromag-
netna rezonansa bilo kojih objekata u prirodi, a koji zrae
strogo specifini spektar elektromagnetnog zraenja:
toksina, mikroba, lekova, tumorskih elija itd. Tako se
pojavila frekventno-rezonansna dijagnostika (FRD) i te-
rapija (FRT).
Kada je Hilda Klark prvi put izmerila svoju rezo-
nancu bila je zaprepaena. Instrument je pokazivao
da u njenom vlastitom organizmu mi rno" ivi
ogromni broj mirkoba, virusa i drugih parazita, koje
je bilo nemogue otkriti drugim metodima, izmeu
ostalog, i metodom Rejnharda Folja. Pored toga ispo-
stavilo se da su organi Hilde Klark zagaeni ekotoksi-
nima (tekim metalima, herbicidima, radioaktivnim
izotopima, konzervansima, tekovima i drugim nei-
stoama).
Hilda Klark je pomou svog instrumenta poela da
testira druge ljude i kod svih se uoavalo isto: veliki broj
raznovrsnih parazita i ekotoksina, a kao posledica toga
razne vrste bolesti. Posle vie hiljada ispitanih uzoraka
Hilda Klark je dola do sledeeg zakljuka: 90% hro-
ninih bolesti imaju dva uzroka - parazite i ekotoksine.
Zahvaljujui tome potvrena je teza drevnih lekara -
bez ienja nema izleenja", kao i da se u osnovi o-
vejih bolesti nalazi njegovo neznanje koje privlai para-
zite U njegov organizam.
Paraziti (grki parasitos - gotovau, badavadija) su
bia koja se hrane na raun drugih organizama biljnog ili
ivotinjskog sveta (koji se zovu domainima) i koja po-
vremeno ili stalno borave na njima ili u njima.
Glavni zadatak svakog parazita je da neprimetno ivi
u ovekovom organizmu. Paraziti su: patogeni mikrobi i
virusi, parazitske protozoe, parazitski crvi, Ijuskari, pa-
razitski pauci i insekti.
Paraziti se l nane sokovima, tkivima tela ili hranom
koja se nalazi u ovekovom probavnom traktu. Paraziti
mogu biti ivotinje (zooparaziti), ali i biljke (fitoparazi-
ti). Prema mestu ivljenja parazita na domainima razli-
kuju se spoljanji (ektoparaziti) i unutranji paraziti
(endoparaziti).
Samo se ektoparaziti naseljavaju povremeno na po-
vrini tela domaina radi uzimanja hrane (na primer, ko-
mari, obadi, pijavice), dok drugi i ive na telu domaina
(vai). Neki paraziti ive u debelom sloju koe i njih na-
zivaju potkonim parazitima. U upljinama tela koje
imaju veliki prostorni dodir sa spoljanjom sredinom
(upljina nosa, uiju, usta, konjunktiva oiju) obitavaju
paraziti upljina.
Endoparaziti mogu da ive u bilo kojem organu ili
tkivu domaina. U zavisnosti od njihove lokalizacije dele
se na:
a) endoparazite organa, koji su u kontaktu sa spolja-
njom sredinom (plua, creva, mokrano-polni organi,
poev od bubrega do mokranih kanala za luenje mo-
krae), razliiti biari, amebe, crvi i drugo,
b) paraziti krvi s podelom na parazite koji ive u pla-
zmi krvi, u eritrocitima i u belim krvnim zrncima (parazi-
ti krvi su: mi kroji la rije, hemosporide, tripanosome),
c) endoparaziti vlastitog tkiva ili tkivni paraziti, koji
ive u slojevima razliitih tkiva tela domaina, na pri-
mer, u popreno-prugastim miiima (sarkosporide, tri-
bine), u mozgu (tripanosome, bobice trakastih crva), u
hrskavici, u vezivnom tkivu (miksosporide), u nervnim
vlaknima i drugo i
d) endoparaziti upljina koje nemaju kontakt sa spo-
Ijanjom sredinom.
RASPROSTRANJENOST PARAZITA
Paraziti su veoma rasprostranjeni u ivotinjskom i
biljnom svem. Jedva da postoji neka vrsta ivotinja ije
su individue apsolutno slobodne od bilo kakvih parazita
biljne ili ivotinjske prirode.
Postoji veliki broj parazitskih vrsta koje mogu da
ive na raun oveka. Pri tome se stalno otkrivaju novi
paraziti u ovej em telu i opisuju bolesti koje oni izazi-
vaju.
Za parazite je veoma vano da se vrsto dre za svog
domaina. Oni imaju posebno razvijene organe za pri-
vrivanje, odnosno noge nalik kletima (kojima se vr-
sto hvataju i dre za domaina), snane usne organe, spe-
cijalne dodatke, kutikularne (sa pokoicom, opnom)
1
ku-
ke (akije), snane miine pipke i drugo.
U pljuvaci i probavnom soku raznih krvopija nala-
ze se j aki antikoagulanti (materije koje spreavaju zgru-
njavanje krvi); drugi paraziti izluuju proteolitini fer-
1 Primedba prevodioca.
38
ment koji razlae i vari belanevine i razara tkiva orga-
na domai na (dizenterijska ameba, koja izaziva gnojne
rane - ireve na debel om crevu; cerkarije shistomos ko-
je prodiru kroz kou oveka u vene). Usamljeni paraziti
koji ive u crevima imaju otporna i stabilna antifer-
mentna svojstva, zahvaljujui emu se odravaju u i-
votu i ne podleu probavnoj snazi probavnih sokova do-
maina (gliste).
Mnogi paraziti ive u sredini u kojoj skoro da nema
slobodnog kiseonika (gliste u debelom crevu); oni diu
na raun kiseonika koji se oslobaa pri rastvaranju hran-
Ij i vili materija (na primer, glikogena). U procesu razme-
ne materija u anaerobnoj sredini hemijsko razlaganje
hranljivih materija prestaje na etapi stvaranja prelaznih
materija, koje imaju toksina svojstva (masne kiseline).
Shodno tome anaerobni nain ivota parazitskih crva de-
limino je uslovljen toksinou produkata njihovog lu-
enja, a kao rezultat asimilacije tih toksinih produkata u
organizmu domaina dolazi do njegovog hroninog tro-
vanja.
Tokom procesa prirodnog odabiranja kod parazita su
se stvarale osobine koje su poveavale mogunost njiho-
vog dospevanja u organizam domaina; takva osobina
parazita je njihova izvanredna plodnost.
Tako ankilostoma za 24 sata daje do 25 000 jaja,
Fasciolopsis bnski - do 48 000, a oveja askarida do
200 000 jaja. Usamljena individua ogole/a lananica
moe da da dnevno do 4 900 000 jaja, a godinje do 440
000 000 jaja. Kod tih parazita veoma su razijeni organi
za razmnoavanj e i pri tom su se izgubili mnogi organi
nepot rebni " za parazite. Sacculina u konanom obliku
predstavlja vrstu vree nabijenu jajima. Prezrela mate-
rica Taema solium istiskuj e" sve ostale delove pol nog
aparata.
NAJVANIJI PARAZI TI U
OVEKOVOM ORGANI ZMU
Razmotrimo one vrste parazita sa kojima se ovek
najee sree u ivotu.
Poeemo sa najmanjim", nevidljivim parazitima i
zavriti sa velikim", vidljivim parazitima.
1. Virusi (latinski virus - otrov) i mikroorganizmi
su paraziti koji se nalaze u elijama. Mi znamo za viruse
gripa, hepatitisa, poliomielitisa, herpesa, limfogranule-
matoze, SID-e itd. Virusi i mikrobi mogu i da ne dejstvu-
ju na ovekov organizam, a mogu da izazovu i smrt.
Virusi i mikrobi dele se na infektivne, koji razaraju
elije, i tumorske, koji ne razaraju elije ve ih pretvaraju
u tumorske elije.
Infektivni virusi i mikrobi izazivaju u ovekovom
organizmu bezsimptomatske (skrivene) i j avne infekcije
u blaem ili teem stepenu.
Virusi prodiru u organizam kroz sluzokoe i kou.
Zdravlje tih graninih delova organizma ima veliki zna-
aj. to su ti delovi organizma slabiji je ovekov organi-
zam osetljiviji i ranjiviji.
Virusi i mikrobi ne vol e" visoke temperature (vei-
na njih umire pri temperaturi 50-60C u toku 30- 60 mi -
nuta), oksidacije (razara ih kiseonik iz vazduha), oscila-
cije pH unutranje sredine organizma prema kiseloj stra-
ni, ultravioletno zraenje, biljne boje i boje se dejstva he-
mijskih materija, na primer, askorbinske kiseline.
Parazitizam prostih mikroorganizama (protozoa)
moe se posmatrati i kao pozitivna pojava za prirodno
odabiranje j akih i adaptiranih organizama. Oni se javlja-
ju samo tamo i u onim organima koji su zagaeni. Njihov
zadatak je da rastvore i prerade neistou. Na primer, po-
j ava protozoa uoava se tamo (u rezervoarima, na zemlj i-
tima) gde je zagaeno. To se odnosi i na ovekov orga-
nizam. U ovekovom organizmu koji se hrani pravilno i
umereno nema neistoa na kojima bi mogli da se razvi-
jaju mikrobi - paraziti.
2. Protozoe-pui i , gljivice (kvasac spada u gljivi-
ce) i bakterije. Mikroorganizmi se dele na dve grupe.
Proste biljke u koje spadaju bakterije, alge, najslabije
gljivice i proste ivotinje, koje se dele na etiri vrste:
sline amebama, trepljarke (na primer, infuzorija - cipe-
larka), spornice (mikroorganizmi koji se razmnoavaju
bespolnim nainom pomou spora, na primer, parazit
mozga toksoplazma), a takoe i biari, koji u sebi objedi-
njuju ne samo biljne nego i ivotinjske simptome (triho-
monada).
Ogroman broj mikroorganizama vodi parazitski na-
in ivota, pri emu se oni ponaaju kao paraziti u odnosu
na krupnije i j ae organizme, a u odnosu prema sebi rav-
nima, pogotovo slabijim i manjim od njih oni se ponaaju
kao grabljivci.
Protozoe prodiru u organizam kao i virusi, kroz kou
i sluzokoe. Poinju da se razmnoavaju i razvijaju tamo
gde imaju odgovarajue uslove.
Na primer, postojanje sluzi u maksilamim sinusima
podsticae razvoj gnojnih bakterija; pomak kiselo-alkal-
nog balansa koe prema trulenoj strani podsticae poja-
vu gljivinih oboljenja na koi; unitavanje normal ne
mikroflore kvascem podsticae nastanak disbakterioza;
promena kisele sredine debelog creva prema trulenoj
strani podsticae nastanak i razvoj patogene mikroflore,
koja stvara sluz, polipe itd. Prosti paraziti (hlamiclije)
mogu da prodiru u zidove krvnih sudova i da izazivaju
njihovo razaranje, infarkt miokarda i niz drugih ozbiljnih
oboljenja (upalu polnih organa, neplodnost, upalu pan-
kreasa, jetre itd.).
3. Parazitski crvi - helminti (grki helmins - crv,
glista). Registrovano je oko 150 vrsta heliminata kod o-
veka (oni ine takozvanu helmintofaunu), koji spadaju u
tri klase: nematode (okrugli crvi, koji imaju telo u obliku
niti ili cilindra blago zaotrenog na vrhovima), cestode
(trakasti crvi) i trematode (pijavice, pljosnati crvi). U po-
j edinim sluajevima uoeno je parazitiranje kod ljudi
predstavnika klase strugaa (crva sa bodljikavom gla-
vom).
Na teritoriji biveg Sovjetskog Saveza registrovane su
52 vrste helminata: 24 vrste nematoda, 19 - cistoda i 9 -
trematoda. Od 52 vrste helminata 28 praktino nemaju me-
dicinski znaaj, postoj e njihovo parazitiranje kod oveka
opisivano samo u pojedinanim sluajevima; ostale vrste
helminata imaju odreeni znaaj budui da su neke vrste
svuda rasprostranjene, a dinge na ogranienim aritima.
Lokalizacija helminata u ovekovom telu moe biti
raznovrsna. Intenzitet zaraenosti je takoe razliit od
pojedinanih primeraka do stotina i hiljada primeraka.
Broj vrsta, koje istovremeno parazitiraju u organizmu,
moe varirati od 1 do 6 i vie.
Oblik glista, koje mogu iveti u ovekovom organi-
zmu, moe biti razliit. To zavisi od raznovrsnih uslova,
od kojih veliku ulogu igraju sledei uslovi: 1) geografski,
faktor, razliita je rasprostranjenost helminata u raznim
geografskim zonama s obzirom na karakteristine za sva-
ku zonu temperature, vlanost, karakter zemljita (tla) i
vegetaciju, a takoe prisustvo i rasprostranjenost prela-
znih domaina i slino; 2) profesija, na primer, kod rad-
nika na seoskim domainstvima najee se uoavaju
helminti, kojima se oni zarauju preko tla; kod radnika u
dubokim j amama (ahtovima) sa konstantno visokom
temperaturom uoavaju se ankilostomidoze itd.; 3) ivot-
ni uslovi, tradicija i neke navike: upotreba u ishrani stru-
gotina od mesa i nekih vrsta ribe (narendauo smrznuto
meso ili riba)
2
, nedovoljno isprenog ili kuvanog mesa,
ribe peene na ranju, svee zasoljene ikre od tuke i
slino podstiu zarazu od bije pantljiare od goveeg
mesa, svinjske pantljiare - u trihinelama od svinjskog
mesa, raznim vrstama difillobotrida i nekim trematoda-
ma od odreenih vrsta ribe; ubrenje povrtnjaka tetnim
fekalijama podstie irenje askaridoza i trihocefaleza itd.
i 4) uzrast: neki helminti (patuljaste pantljiare, otrice,
askeride) najee se sreu kod dece, dok se ostali (bija i
svinjska pantljiara, difillobotridi, neke trematode) sreu
kod odraslih.
Najrasprostranjenije u svim geografskim zonama su
otrice. U centralnoj zoni evropskog dela Rusije raspro-
stranjene su askaride. Bez obzira na to stanovnici grado-
va su njima zaraeni u manjem stepcnu. Neto rede se
sree vlasoglav. Rede, nego vlasoglavom, prvenstveno
kod seoskog stanovnitva uoava se zaraenost triho-
strongilidama. Od cestoda se najvie na celoj teritoriji
centralne zone sree patuljasta pantljiara, rede bija
pantljiara. Patuljasta pantljiara uoava se prvenstveno
kod gradskog stanovnitva, uglavnom u dejim kolekti-
vima. Relativno retko se uoavaju svinjska pantljiara,
cisticerkoza, jednoelijski ehinokokus, vieelijski ehi-
nokokus (izuzetno retko), pacovska pantljiara, a veoma
redak izuzetak j e trematoda Fasciola hepatica. Prema to-
me, glavna grupa helminata, karakteristinih za helmin-
tofaunu bilo kojeg rejona, jesu otrice, zatim askaride,
patuljasta pantljiara, rede vlasoglav i j o rede bija (go-
veda) pantljiara.
Parazitski crvi mogu da ive u bilo kom defu o-
vejeg organizma: u organima (ehinkokus u jetri), pod
koom (drakunuleza), u eludano-crevnom traktu
(askaride, otrice, pantljiare itd.).
Parazitski crvi asimiluju hranu koju je probavio o-
vek; lue toksine ekskremente i sekrete koji izazivaju
hroninu intoksikaciju; ine raznovrsne mehani ke po-
vrede; razliite refleksne uticaje i drugu tetu.
Nepridravanje elementarnih higijenskih mera i
stvaranje trulenih uslova u upljini eludano-crevnog
trakta su uslovi koji podstiu zarazu ovekovog organi-
zma parazitskim crvima.
4. Parazi t ski l j uskari i mekuci . Uzrok njihove po-
j ave u ovekovom organizmu je potpuno isti - unutranja
neistoa.
5. Parazitski insekti. Ova vrsta parazita govori o
krajnjoj zaputenosti ovejeg organizma. U njih spada-
j u, na primer, vai.
KAKO SE MOE ZARAZITI PARAZITIMA
(GLISTAMA)?
Bebe se zaraze parazitima j o pri raanju. Napadnute
su sve sluzokoe organizma: oi, usta, nos, meica (peri-
neum). Strada i koa. Neretko zaraza ima opti karakter,
ve u 5- 8 mesecu ivota ona izaziva kod odojadi sla-
bljenje pankreasa, to esto dovodi do neoeki vanog"
dijabetesa, tumora i drugih oboljenja.
Sluajevi oboljenja od parazita su sve uestaliji s ob-
zirom na razvoj turizma, zagaenost vode i hrane i preko-
memu upotrebu hemikalija i antibiotika. Gliste, nemato-
de i veliki broj ameba (oni stvaraju sluz) u znatno veoj
koliini su rasprostranjeni meu stanovnitvom, nego to
to tvrdi tradicionalna medicina. Velika koncentracija pa-
razita uoava se u komercijalnim svinjskim produktima
(bekon, unka, hrenovke, kobasice, svinjski kotleti, kr-
menadl e itd.). Govedina, piletina, ovetina i posebno ri-
ba esto su zaraeni njima.
Te injenice su pogubne za bilo koje drutvo, koje u
ishrani koristi mnogo mesa, mesnih i ribljih produkata.
Otuda, u visokorazvijenim zemljama kao stoj e Amerika,
ima mnogo vie parazitskih infekcija, nego u Africi. Na
primer, ovek se zarazi svinjskom glistom ako j ede zara-
enu nedopeenu svinjetinu, suenu (dimljenu) unku ili
kobasicu... Laive se razvijaju u miiima, ire se kroz cen-
tralni neivni sistem u druga tkiva i organe i na kraju se pri-
ljubljuju na gornjem delu tankog creva. Svinjska glista na-
nosi veliku tetu ovekovom organizmu, kada nerazvijene
larve prodiru u miino tkivo, srce, oi ili mozak.
Kada posle ienja organizma kod nekih ljudi izlaze
neverovatno dugaki paraziti, ljudi se pitaju: kako takvo
udovite moe da ivi u naem organizmu, a da mi u to i
ne sumnj amo? Odgovor na ovo pitanje je j ednostavan.
Cilj parazita je da sakrije svoj boravak u naem tete. Pa-
raziti ive neprimeeni j er onog trenutka kada ih primeti-
1110 nesumnjivo emo preduzeti odreene mere da ih od-
stranimo. Paraziti su veoma inteligentna bia. Naravno,
njihova inteligencija nije na onom nivou na kome je i o-
vekova. Ali, oni su poznati po svojoj sposobnosti da pre-
ive i da se razmnoavaju, stoj e, bez sumnje, glavni cilj
svakog zemaljskog organizma. . .
Najbri nain da larve parazita prodru u na organi-
zam j esu zaraeni produkti ishrane: loe oprano voe i
povre, nedopeeno i nedokuvano meso. Postoji j o j e-
dan nain da se ovek zarazi parazitima - preko domaih
ivotinja. U organizmu veine ivotinja ivi nekoliko vr-
sta parazita i njihova jaja esto dospevaju u okolnu sredi-
nu preko ekskrementa ivotinje. Sa ekskrementa oni pre-
laze na ivotinjsku dlaku, a ovek se moe zaraziti kada
miluje, grli ili ljubi svog ljubimca ili ak preko vazduha.
To je posebno opasno za malu decu, koja vole svoje lju-
bimce, ali i za trudnice ili bolesnike iji je imunoloki si-
stem ve oslabljen.
Zagaeno debelo crevo je idealna sredina za razmno-
avanje najrazliitijih parazita.
Paraziti dobijaju najbolju ishranu. Oni uzimaju ono
stoj e najhranljivije iz obroka svog domaina, ostavljaju-
i mu samo mrvice. Kod mnogih ljudi, koji vode zdrav
nain ivota i koji se pravilno hrane, ne uoava se znatno
poboljanje zdravstvenog stanja upravo zbog prisustva
parazita u njima. Ozdravljenje organizma pomou ishra-
ne, vebi, terapija oeliavanja bez prethodnog ienja
organizma od neistoa i parazita daje mnogo manji efe-
kat. Neki specijalisti tvrde, da su paraziti glavni uzrok
gojaznosli, j er liavaju organizam potrebnih hranljivih
materija, ostavljajui mu samo prazne kalorije". Orga-
nizam poinje da trai sve vie hrane, j er mu nedostaju
vitamini i minerali.
KAKO D1JAGNOSTIKOVATI PRISUSTVO
PARAZITA?
Da se paraziti nalaze u telu domaina otkriva se po-
smatranjem samih parazita izbaenih iz organizma (ba-
lantide, amebe, lanci glista, otrice) ili produkata njiho-
vog razmnoavanja (jaja, ciste protozoa). Istraivanju se
podvrgavaju izluevinc organa u kojima ive paraziti
(ekskrement, mokraa, sluz) ili tkiva organizma domai-
na (krv, limfni vorovi, njihova biopsija i biopsija mii-
a).
Prisustvo parazita se najee odreuje pomou ana-
lize ekskrementa. Ipak taj metod nije siguran, j er se pri
analizi ekskrementa paraziti mogu otkriti samo u sluaju
ako laborant uoi jaja parazita pod mikroskopom. Ali,
ako parazit koji ivi u naem organizmu, nije poloio jaja
u vreme kada se vri pro vera, njegovo prisustvo ostae
neprimeeno.
Zaraenost parazitima moe se odrediti prema
spoljanjem izgledu oveka i prema nenormalnim
simptomima rada njegovog organizma.
Prema spoljanjem izgledu oveka - razni mitese-
ri, bubuljice, seboreja, grubost konih pokrivki, pege,
razne mrlje, prevremene bore na licu, prevremena ela-
vost, papilome, pukotine na petama, oslojavanje i lo-
mljenje noktiju - moe biti znak da je njegov elu-
dano-crevni trakt zaraen. To mogu biti proste ili maj e
lamblije, trihomonade ili druge protozoe, a ubrzo i njihov
buket. Najbanalnija infekcija izbacuje iz stroja samore-
gulaciju i imunoloku zatitu organizma.
Infekcija se ispoljava, takoe, kroz esta respirator-
na oboljenja - angine, hronine tonzilitise, upale maksi-
larnih (bonih) sinusa, sinusitise, polipe, a isto tako hrka-
njem u snu.
Simptomi oboljenja kod ena: belo pranje, upala
jajnika, bolne menstruacije sa krvoproliem, slabost, po-
remeaj rokova menstrualnog ciklusa, zatim postepen
razvoj fibroma, mioma, fibrozno-cistozne mastopatije,
upale nadbubrenih lezda, mokrane beike i bubrega.
Simptomi prisustva parazita kod mukaraca -
prostatitis, impotencija, potom adenom, cistitis, pesak i
kamenj e u bubrezima i mokranoj beici. Usled infekcije
moe biti naruena (poremeena) psiha u treem pokolje-
nju. Pokoljenje koje smenjuje inficirane roditelje umi re
10-15 godina ranije.
NAJIZRAZITIJI SIMPTOMI PARAZITSKIH
INFEKCIJA
Zah'ori. Gliste, zahvaljujui svom obliku i velikim
razmerama, mogu mehaniki da zatvaraju neke kanale,
kanale creva. Obilna infekcija glistama moe izazvati za-
tvaranje optih unih i crevnih kanala, to uzrokuje ret-
ka i oteana pranjenja.
Protiv. Jedan deo parazita, naroito protozoe, stvara
materije sline hormonima koje uzrokuju gubitak natriju-
ma i hlorida, to, sa svoje strane, uzrokuje esta vodnjika-
va pranjenja. Prema tome, pri parazitskoj infekciji proliv
je funkcija parazita, a ne pokuaj organizma da se oslobodi
prisustva infekcije u njemu ili nepravilne ishrane.
Gasovi i naduvenost. Jedan broj parazita preivljava
u gornjem delu tankog creva, gde upala koju izazivaju
dovodi do naduvenosti i stvaranja gasova. Problem moe
biti jo komplikovaniji pri upotrebi teko svarljivih pro-
dukata tipa pasulja ili sirovog voa i povra. Stalna nadu-
venost trbunih organa esto je simptom prisustva skri-
venih parazita. Ti gastrocrevni simptomi mogu se ispo-
ljavati sa naizmeninom snagom tokom vie meseci, pa
ak i godina, ako se paraziti ne izbace iz organizma.
Gastrocrevni sindrom. Paraziti mogu nadraivati i
izazivati upalu zidova creva, to dovodi do pojave ita-
vog niza gastrocrevnih simptoma i nedovoljne asimilaci-
je ivotno vanih hranljivih i posebno masnih materija.
Takva mala asimilacija hranljivih materija uzrokuje tvrdi
ekskrement i viak masti u ekskrementu.
Bolovi u zglobovima i miiima. Poznato je da se pa-
raziti mogu premetati po ovekovom organizmu sa ci-
ljem da se smeste na najudobnijim mestima, na primer, u
zglobnoj tenosti i miiima. Kada se to dogodi ovek
osea bolove, koji se esto smatraju posledicom artritisa.
Bolovi i upala zglobova i miia su, takode, rezultat trau-
miranja tkiva usled dejstva nekih parazita ili imunoloke
reakcije organizma na prisustvo parazita.
Alergija. Paraziti mogu da nadrauju, a ponekad ak
i da probiju crevnu opnu, to poveava rizik od prodira-
nja velikih neprobavljenih molekula u creva. To moe
aktivirati imunoloki odgovor organizma u vidu stvara-
nja poveanih doza eosinofila - j ednog od tipova zatit-
nih elija organizma. Eosinofili mogu da podstaknu upa-
lu tkiva organizma, to uzrokuje alergijske reakcije. Pa-
raziti izazivaju, takoe, poveano stvaranje imunolokog
globulina E u organizmu.
Problematina koa. Crevni paraziti mogu izazvati
koprivnjaci!, ospe, ekcem i druge kone reakcije alergij-
skog karaktera. Gnojne rane (irevi) na koi, tumori i
kraste, papi lomi i dermatiti mogu biti rezultat prisustva
prostih mikroorganizama (protozoa).
Anemija. Neke vrste crevnih glista priljubljuju se uz
sluzokou creva i isisavaju hranljive materije domaina.
Nalazei se u organizmu u velikoj koliini oni mogu da
izazovu veliki gubitak krvi, to uzrokuje nedostatak gvo-
zda u organizmu (anemije). Anemiju izaziva trihomona-
da i drugi mikroparaziti koji se hrane elijama krvi.
Trihomonada se moe hraniti spermatozoidima, to
izaziva impotenciju. Ona ih guta slino crvenim krvnim
zrncima.
Granuleme. Granul eme su tumorske mase, koje
obavijaju unitena jaja parazita. Najee se stvaraju na
zidovima debelog i tankog creva, ali se mogu naseliti i u
pluima, jetri, trbunoj duplji, materici.
Nervoza. Otpaci razmcnc materija i toksine materi-
je parazita mogu da nadrauju centralni nervni sistem.
Nespokojstvo i nervoza esto nastaju kao rezultat siste-
matskog zaraavanja parazitima. Mnogi ljudi ustanove
da su po zavretku procesa ienja organizma postali
mnogo uravnoteeniji i strpljiviji.
Poremeaj sna. Cesta buenja nou, naroito izme-
u 2 i 3 sata, takoe mogu biti pokuaj organizma da se
oslobodi toksinih materija kroz jetru. U tim nonim sati-
ma bioritmoloki j etra je najaktivnija. Poremeaj sna ta-
koe moe biti isprovociran nonim izlascima nekih pa-
razita kroz anus, to dovodi do neprijatnog bolnog osea-
ja i svraba. Jedan od uzroka pojave hemoroida je razvoj
parazita (otrica) ispod sluzokoe pravog creva.
krgutanje zubima. Bruksizam - nenormalno kr-
gutanje zubima, stezanje zuba i njihovo trenje esto prati
parazitske infekcije. Ti simptomi su posebno izraeni
kod dece za vreme spavanja. Bruksizam moe biti odgo-
vor nervnog sistema na strani nadraiva.
Hronini umor. Simptomi hroninog umora obu-
hvataju slabost, albe na simptome sline gripu, apatiju,
depresiju, gubitak koncentracije i loe pamenje. Ti fi-
ziki, umni i emocionalni simptomi mogu biti izazvani
parazitima koji uzrokuju anemiju, intoksikaciju, nedo-
statak hranljivih materija u organizmu zbog slabe asimi-
lacije belanevina, ugljenih hidrata, masti a posebno vi-
tamina A i B.
Poremeaji imuniteta. Paraziti slabe imunoloki si-
stem smanjujui luenje imunoglobulina A. Njihovo pri-
sustvo stalno stimulie reakciju sistema i vremenom mo-
e da oslabi taj ivotno vaan imunoloki mehanizam,
otvarajui put za prodiranje bakterijskih i virusu ih infek-
cija u organizam. U broj izrazitih simptoma koji potvru-
ju da paraziti postoje u organizmu mogli bi se svrstati i
sledei poremeaji: poveana telesna teina, prekomerua
glad, gubitak telesne teine, neugodan strani ukus u usti-
ma i zadah iz usta, astma, dijabetes, epilepsija, bubuljice,
migrene i najei uzroci smrti srana oboljenja i rak.
Na primer, profesor Hilda Klark u svojoj knjizi Lekpro-
tiv svih rakova zakljuuje da su mnoge vrste raka izazva-
ne parazitom fasciolopsis Buski. Ako se pacijent oslo-
bodi tih parazita i tumori e nestati".
Onkologija. Kao to nam je postalo j asno, raznovr-
sni oblici onkolokih oboljenja delo su ruku" svemogu-
ih parazita - od gljivica, trihomonada do glista.
U sutini vano je shvatiti sledee: ako ste oboleli -
istite organizam i oslobaajte se od parazita. Zatim, raz-
motrite i promenite nain ivota, inae ete ponovo obo-
leti.
NAJTETNUI PARAZITI ZA
OVEKA
TOKSOPLAZME
Toksoplazmom (grki toxon - luk, duga) se naziva-
ju bolesti izazvane najprostijim jednoelijskim organi-
zmima na raznoraznim mestima ovejeg organizma,
gde su oni prodrli i razmnoili se. Uzronik toksopla-
zmoza je toksoplazma Toxoplasma gondii koja spada u
rod protozoa, u klasu biara.
Toksoplazma ima oblik polumeseca i podsea na re-
anj pomorande: j edan kraj parazita je obino zaotren,
drugi - zaobljen, duine do 7 mikrona.
Toksoplazme se kreu klizanjem, a u u elije prodiru
obrui se oko uzdune ose.
Toksoplazme se razmnoavaju bespolno, uzdunim
deljenjem na dva dela (na pola). Kao rezultat ponovnog
uzdunog deljcnja u protoplazmi elije domaina nago-
milava se porodica parazita, koja je dobila naziv pseu-
docista". Pseudociste se sreu u veem broju u razliitim
organima zaraenog organizma za vreme akutnog stadi-
j uma infekcije. One su okruene veoma tankom (provid-
nom) membranom, koju je verovatno stvorila elija do-
maina, i nemaju svoj omota. elije pune takvih parazi-
ta se razaraju. Osloboeni paraziti prodiru u nove elije,
gde se ponovo dele i stvaraju nove pseudociste.
Pri prelasku infekcije u hronini oblik toksoplazme
se zadravaju u vidu pravih cisti (okruuju se specijalnim
omotaem). Takve ciste imaju sposobnost da se due
vremena zadre u organizmu ivotinja i oveka (do 5 go-
dina). Ciste se, takoe, sreu i u tkivima oiju, srca, plua
i nekih drugih organa. Broj toksoplazmi u cisti varira od
nekoliko primeraka do nekoliko hiljada.
Do oboljenja uzrokovanih toksoplazmom dolazi se
na sledei nain. Sa mesta prodiranja u organizam tokso-
plazma prodire u krv, a zatim u elije organa i tkiva gde
se i razmnoava. U tom periodu u protoplazmi elija
uoava se veliki broj toksoplazme u raznim stadijumima
deljenja. elija se poveava po razmerama, njeno j ezgro
se potiskuje prema kraju i konture postaju nepravilne.
Stvaraju se pseudociste, koje se dalje mogu razarati. Do
razaranja pseudocisti dolazi ubrzo ili neposredno posle
njihovog stvaranja. Osloboeni paraziti prodiru u elije i
ciklus razvoja se ponavlja.
U tkivima organa toksoplazme izazivaju upalu, odu-
miranje, resorpciju (splanjavanje) i deformisanje nor-
malnog tkiva. U akutnom periodu bolesti toksoplazme u
slobodnom stanju mogu da se otkriju u pljuvaci, sluzi iz
nosa, u seroznom eksudatu, mleku, mokrai, krvi i teno-
sti oko ploda. Period aktivnosti parazita traje 1- 2 nedelje
a prekid te aktivnosti poklapa se sa periodom poveanja
antitela ( 1 - 3 nedelje od poetka infekcije).
Akutni oblik toksoplazmoze javlja se u veini slua-
j eva kao opte oboljenje sa prisustvom raznovrsnih
simptoma.
Pri irenju infekcije moe doi do smrti organizma ili
kao rezultat poveanja otpornosti organizma infekcija
prelazi u podakut ni ili hronini stadijum.
U tom periodu u unutranjim organima i tkivima van
centralnog nervnog sistema toksoplazme se postepeno
smanjuju po broju i potpuno iezavaju ili samo ponekad
ostaju u vidu cisti, otpornih na antitela. Meutim, u mo-
zgu i tkivima oiju toksoplazme produavaju da se raz-
mnoavaju, ponekad godinama. To se objanjava nespo-
sobnou antitela da u dovoljnoj koliini prodiru kroz
krvne barijere u mozak i oi, u vezi sa ime se u periodu
hronine infekcije toksoplazme i uoavaju ugl avnom u
mozgu, a takode u sloju kivnih sudova i mrenjae oiju.
Toksopl azma u tom periodu moe biti otkrivena u vidu
pseudocisti, a takode i cisti bez ikakve elijske reakcije
oko nje.
Paraziti (ciste) pokriveni omotaem suprotno od pse-
udocisti tee se unitavaju pod uticajem specifinog le-
enja. U takvom stanju toksoplazme ive u organizmu
kao dremajua infekcija".
U zavisnosti od naina zaraavanja toksoplazmoze
se dele na uroene i steene.
UROENA TOKSOPLAZMOZA
Radi razvoja toksoplazmoze potrebno je da u organi-
zmu ene postoji slobodni uzronik ili u krvi, ili u zidovi-
ma materice. To dovodi do zaraavanja ploda toksopla-
zmama kroz placentu. Obino se uzronik nalazi u krvo-
toku kod akutnog toka infekcije, i to relativno kratko vre-
rae.
Inficiranje ploda za vreme trudnoe ene moe se ja-
viti u bilo kom periodu. Ako se ena inficira u ranom pe-
riodu trudnoe promene su veoma izraene i dovode do
unutarutrobne smrti ploda ili se (pri zaustavljanju infek-
tivnog procesa) dete rada sa hroninim oblikom uroene
toksoplazmoze, koja se karakterie prisustvom uroenih
mana u razvoju razliitih organa, naroito mozga i oiju.
Pri inficiranju ploda u dnigoj treini trudnoe dete se
raa sa pod a kut nom infekcijom, koja se karakterie pri-
sustvom meningoencefalitisa, iritisa, horioretinirisa kod
deteta. Ako se plod zarazi u poslednjoj treini trudnoe
dete se raa sa simptomima akutne infekcije (ospe, uti-
ca) i sa oteenjem unutranjih organa (creva, jetre, srca).
STEENA TOKSOPLAZMOZA
Steena toksoplazmoza je oboljenje koje nastaje po-
sle roenja. Inkubacioni period steene toksopl azmoze
traje od 3 do 10 dana. Po pravilu, za to vreme uoavaju se
slabost, nemo i glavobolja.
Klinika ispoljavanja steene toksoplazmoze veoma
su raznovrsna, stoj e uslovljeno lokalizacijom parazita u
razliitim organima ili istovremenim sveoptim obolje-
njem svih organa i sistema organizma.
U dananje vreme lekari izdvajaju 4 osnovna oblika
steene toksoplazmoze.
1. Toksopl azmozno oboljenje limfnih vorova - naj-
ee uoljiv oblik, pri kome obolevaju limfni vorovi na
vratu, zatiljku, iznad kljunjae, iza trbune marami ce,
ispod miia i na sinusima. Oboljenje moe biti propra-
eno bolovima i uveanjem limfnih vorova, a moe pro-
i sa j edva primetnim uveanjem i bez bolova. To ukazu-
je da se oko obolelih limfnih vorova odvija patogeni
proces, oboleva organizam (kvare se zubi, gnoje krajnici,
koren jezika - uveani su limfni vorovi na vratu itd.).
2. Oblik oboljenja slian tifusu sa akutnim poet-
kom, visokom temperaturom (39- 40C) i ospom koja
podsea na pegavi tifus. Ospa prekriva itavo telo, osim
glave, dlanova i tabana. Ospa moe da se meusobno sje-
dinjava.
3. Cerebrospinalni oblik sa meningoencefalitskim
pojavama i esto sa makulopapuloznom ospom. Bolesni-
ci se ale na j aku glavobolju, vrtoglavicu, ponekad na de-
presiju i poremeaj sna tipa letarginog stanja.
4. Steena toksoplazma na oima najee se javlja u
vidu tekog uveitisa upale sudovne opne oka koja se sa-
stoji od duice (iris), cilijarnog tela (corpus ciliare) i su-
dovnjae (chorioidea). Mnogi sluajevi oboljenja (ote-
enja) oiju, koji se smatraju tuberkuloznim i bezuspe-
no se lece protivtuberkuloznim sredstvima, mogu biti u
vezi sa toksoplazmozom.
5. Treba, takoe, izdvojiti i toksoplazmozni miokar-
ditis - oblik oboljenja koji se odvija paralelno sa obolje-
njem srca.
Neki lekari dopunski izdvajaju j o pluni i crevni oblik
toksoplazmoze. Pri plunom obliku kliniki i rendgenolo-
ki se dobija ista slika kao kod pneumonije. Infiltrati u plu-
ima mogu se smatrati tuberkuloznim. Crevni oblik tokso-
plazmoze protie kao akutni ili podakutni enterokolitis. Po-
jave enterokolitisa mogu se deavati i kod drugih oblika
toksoplazmoze i predstavljaju njegove rane simptome.
Pri prodiranju toksoplazmi u skeletne miie i njiho-
vom razmnoavanju esto se javljaju bolovi u miiima i
zglobovima u akutnom periodu ili kasnije. Takvi simpto-
mi toksoplazmoze, zajedno sa groznicom i drhtavicom,
kojima je ona propraena, mogu podseati na gripoznu
infekciju.
Cesto se deava da pri steenoj toksoplazmozi isto-
vremeno oboleva nekoliko organa ili sistem, na primer,
oboljenje centralnog nervnog sistema i oiju, centralnog
nervnog sistema i sranih miia, limfnih vorova i plu-
a. Istovremeno sa akutnim, podakutnim i hroninim ob-
licima steene toksoplazmoze javljaju se skrivene tokso-
plazmoze, koje protiu bez simptoma ili sa neodreenim
simptomima, kao to su opte zamaranje, glavobolja, ne-
znatna temperatura i nemo.
KOD KOGA SE NAJEE UOAVA
TOKSOPLAZMA?
Toksoplazmoza spada u grupu veoma rasprostranje-
nih oboljenja. Ako se kod zdravih mladih ljudi stepen i-
renja toksoplazmoze javlja u 2- 2 1 % sluajeva, sa uzra-
stom se broj zaraenih ljudi znatno uveava.
Kod majki, koje su rodile dete sa boleu Dauna, po-
zitivna analiza na toksoplazmozu je bila u 80% sluaje-
va, kod ena sa patolokom akuerskom anamnezom
(spontani pobaaji, mrtvoroenad) - u 60% sluajeva.
Kod obolelih od psihikih oboljenja toksoplazma se
javljala u 40 50%, a kod obolelih od razliitih oboljenja
oiju u 50- 60%) sluajeva.
LEENJE TOKSOPLAZMOZE
ienje organizma. Zasienost organizma silicij li-
mom. Leenje pomou pelena (Artemisia absinthium),
ekstrakta belog luka sa alkoholom, uzimanjem kerozina,
uzimanjem troj ke" (posebno alkoholnog ekstrakta sa
ljuskom ili pregradama izmeu j ezgara od oraha). Glado-
vanje na urinu i utrljavanje u kou starog urina. Jaanje
imuniteta.
TRIHOMONADE (TRIHOMONAS)
Tri homonade su jednoelijska iva bia (protozoe)
iz klase biara porodice Trichomonadidae. U oveko-
vom organizmu parazitiraju tri vrste: Trichomonadidae
vaginalis Donne (vaginalna trihomonada), T. tenax Mi d-
ler (usna trihomonada) i T. hominis Davaine (crevna tri-
homonada).
Trihomonada ima tri ciklusa razvoja: biarski (pood-
makli stadij um), amebni (najagresivniji stadijum), ci-
stini (moe se odvijati u posebnom omotau, koji je titi
od spoljanjih uticaja) i mnotvo prelaznih oblika. Ona
moe iveti i u kolonijama, sainjavajui vieelijsku
ivotinju". Zbog toga to je trihomonada bespolna, pri
svakom njenom deljenju nastaju novi organizmi i elije,
individuumi i vrste. Time se objanjava uzrok njenog ne-
prepoznavanja i velike raznovrsnosti kolonija neopla-
zmi : do dvesta samostalnih i na hiljade tumora koji se
teko razlikuju". Nalazei se istovremeno u raznim stadi-
jumima ivota: cistinom, amebnom, biarskom, u obli-
ku kolonije (u kojoj se istovremeno mogu uoiti tri nave-
dena stadijuma ivota), trihomonada ima razliito pore-
klo. Osim toga, ona je sposobna da na svojoj povrini iz-
dvaja materije, koje su identine tkivima ovejeg orga-
nizma. Sve to ini trihomonade skoro neranjivim (nepo-
vredivim), a oveji organizam najpogodnijim mestom
za razmnoavanj e.
Do infekcije moe doi kroz usta, pravo crevo, polne
organe i pri udisanju vazduha. Dalje postepeno oboleva
ceo oveji organizam. Statistiki podaci pokazuju da
treina umrlih ima tumorske promene na kostima i me-
kim tkivima. Jo vei broj ljudi umire od razliitih obo-
ljenja srca i krvnih sudova. Ta oboljenja i j o vei broj
drugih oboljenja rezultat su kolonizacije ovejeg orga-
nizma trihomonadama.
U faktore, koji podstiu razvoj trihomonada, spada-
j u:
- j onizuj u}e zra~enje, koje stimulij e njihov rast i
ubrzava njihove biolo{ke funkcije;
- faktori koji razdrauju trihomonadu, kao to su ne-
ke hemijske materije i lekovi (ne protiv trihomonade),
puenje i alkohol. Kao odgovor na razdraljivost ona pre-
lazi u agresivni amebni oblik i poinje aktivno da se raz-
mnoava.
Treba istai j o j ednu osobinu trihomonada. Ako do-
speju u nepovoljne uslove ili im preti smrt (na primer, od
imuniteta), one mogu da lue ronatu ili pihtijastu mate-
riju, koja oko njih stvara zatitni omota. Rezultat je da
se stvara otok (tumor) - kolonija trihomonada, koji pod-
sea na hrskavicu (na primer, fibrom ili mi om) ili na gu-
sti kiselj (na primer, cista). Osim toga, ako se na trihomo-
nade dejstvuje u elijskom stadij umu (koji stvara" tu-
mor), one prelaze iz elijskog stadijuma u amebni, naja-
gesivniji, i bee" iz tumora po krvnim sudovima. Zatim
prodiru u drugi organ, gde je smanjena razmena materija,
a to znai da tu dospeva manje lekova, na primer, u hr-
skavicu i kosti. Razvijajui se tamo one u njima stvaraju
tumore i sline bolesti. Zato je veoma vano na vreme
pristupiti leenju organizma.
Prisustvo virusne, bakterijske, gljivine i druge in-
fekcije u organizmu ne samo da podriva zatitne sile or-
ganizma, ve ini trihomonadu j o malignijom. U svetu
mikroba odvija se rat, raaju se sve jai, otporniji i ei
paraziti. Da bi preiveli i pobedili, druge vrste parazita,
konkurenti trihomonade, postaju neuobiajeno maligni
(zloudni). Rezultat je da oni obuhvataju ceo oveji or-
ganizam.
I naravno, nain ivota: karakterne crte, ishrana, mo-
torna aktivnost, dnevni raspored, navike i sklonosti, pri-
dravanje mera higijene i ekologija okoline. Sve navede-
no moe da slabi i zagauje organizam i samim tim stva-
ra povoljne uslove za razvoj trihomonada.
Vaginalna trihomonada parazitira u mokranopol-
nom sistemu oveka. Od tri navedene vrste onaj enaj zl o-
udnija za 25 puta prevazilazi usnu trihomonadu.
Od svih vrsta trihomonada, koje parazitiraju u o-
vejem organizmu, vaginalna trihomonada je najosetlji-
vija na dejstvo spoljanjih faktora. Optimalni uslovi za
razvoj te protozoe su: pH od 5,9 do 6,5 i temperatura 35
37C. Pri temperaturi iznad 40C te protozoe brzo ginu.
Tri homonade bolje podnose niske temperature. Ova vr-
sta je posebno osetljiva na promenu osmoznog pritiska.
Na njih podjednako pogubno deluje kako hipotonini ta-
ko i hipertonini rastvor. Pri suenju vaginalne trihomo-
nade umiru trenutno.
Usna trihomonada se retko sree u usnoj duplji
mladih ljudi sa zdravim zubima, ali i kod bezubih stara-
ca. Tri homonade ive u usnoj duplji ljudi koji imaju zube
obolele od karijesa, kao i kod ljudi koji pate od gingiviti-
sa i paradentoze. Ispostavlja se da upravo ova trihomona-
da izaziva ta oboljenja. ivi u depovima desni (prostor
izmeu desni i zuba). Ona je najslabija po zloudnosti,
ali je zato veoma rasprostranjena.
Crevna trihomonada ivi u probavnom traktu. Ona
je u poreenju sa vaginalnom i usnom mnogo otpornija
na spoljanje faktore (jer mora da se odupire probavnim
fermentimaeludano-crevnog trakta). Veoma j e osetlji-
va na suenje i dejstvo ultravioletnih zraka.
Tri homonadna oboljenja (trichomonasis, trihomo-
noza, trihomoniaza) su infektivne bolesti, koje se javljaju
usled oboljenja raznih delova mokranopol nog sistema
oveka od vaginalnih trihomonada. Bolest je karakteri-
stina po raznovrsnosti simptoma i razliitim komplika-
cijama. Za ene je karakteristian vaginitis i kolpitis, a za
mukarce - metritis. Ali to su zastareli podaci. Tome tre-
ba dodati infekcije, izazvane usnom i crevnom trihomo-
nadom, razna onkoloka, srano-vaskularna oboljenja i
slino. Dakle, moe se zakljuiti daj e trihomoniaza naj-
rasprostranjenije infektivno oboljenje u svetu.
Vaginalna trihomonada kod ena moe izazvati,
osim kolitisa, cistitis, cervicitis i bartolinitis, a kod mu-
karaca, osim uretritisa, prostatitis, vezikulitis, epididi-
mitis i orhitis.
Kod trihomonadnih oboljenja sve ene se ne obraa-
ju za medicinsku pomo. Zato su podaci o rasprostranje-
nosti tog oboljenja medu njima umanjeni. Zaraeno je
oko 10% stanovnitva. Kod nevinih devojaka trihomona-
za se retko sree. Kod dece do polne zrelosti trihomonaza
se sree u izuzetnim sluajevima.
Broj obolelih od trihomonaze stalno se poveava.
Izvor zaraze kod trihomonadne infekcije je ovek
(oboleli od trihomonoze, zdrav" nosilac vaginalnih tri-
homonada). Zdravi " nosioci i ljudi kod kojih oboljenje
protie bez simptoma, po pravilu, ne obraaju se za me-
dicinsku pomo.
Ako vaginalne trihomonade nosi zdrav ovek on je
veoma pogodan za rasprostiranje (prenoenje) infekcije.
Pri ispitivanju zdravih ena uoava se od 10 do 35% za-
raenih trihomonadama, a kod mukaraca - od 2 do 16%.
Trihomonoza kod oba pola je oboljenje koje se prenosi
po Inim putem.
Uzronik trihomonoze, ipak, ima izvesnu otpornost
u spoljanjoj sredini (on gine pod uticajem visoke tempe-
rature, suenja i promene osmoznog pritiska). Vaginalne
trihomonade bizo ginu i u vodi.
Trihomonoza, kao i ma koje drugo infektivno obo-
ljenje, ima odreeni razvojni ciklus. Rok trajanja tog ci-
klusa pri antitiihomonadnom leenju je u proeku 2- 3
meseca.
Na pojavu trihomonoze, pored prodiranja uzronika
u organizam, esto utiu i druga propratna oboljenja, vi-
taminski i hormonalni poremeaji, promena stanja zido-
va vagine pod uticajem trudnoe, abortusa itd. U osla-
bljenom organizmu ak i slaba trihomonadna infekcija
moe da izazove teko oboljenje.
OSOBENOSTI INFEKCIJE KOD ENA
Mogunost inficiranja ena zavisi od stanja epitela
vagine. Pri velikoj koliini estrogena i, samim tim, prisu-
stva dovoljnih koliina glikogena u epitelu vagine slua-
j evi infekcija su retki.
Mehanike i hemijske traume sluzokoa, posebno u
postklimakterinom periodu, poveavaju mogunost na-
stanka bolesti. U menopauzi, kada je atrofirana sluzoko-
a vagine posebno ranjiva, javlja se novi faktor stimula-
cije razmnoavanja trihomonada. Njihovo razmnoava-
nje se najbolje vri pri pH = 5,5- 6. Kod ena obolelih od
trihomonoze pH vaginalnog sadraja j e obino vei, ne-
go kod ena koje ne boluju od trihomonoze. Pri povea-
noj kiselosti vaginalnog sadraja, pri pH = 3- 3,5 (to j est
j aka oksidacija, koja se moe samostalno postii pri me-
nom urina dojeneta) mogu je i spontani nestanak vagi-
nalnih trihomonada. Poznati su sluajevi, kada pri posto-
janju trihomonada kod mua nije dolazilo do inficiranja
ene, kod koje je pH vaginalnog sadraja iznosio 3,5- 4.
Infekciju na ene prenose uglavnom mukarci nosio-
ci trihomonada i oboleli od trihomonadnog uretritisa. U
pojedinim sluajevima trihomonade dospevaju u vaginu
zajedno sa spermom, a u drugim sa izluevinama iz mo-
kranog kanala. U poetku se inficira vagina, zatim mo-
krani kanal i drugi organi mokranopol nog sistema.
Leukociti i gljivice kandide, koji se nalaze u vagini
ene, prisiljavaju parazita trihomonadu da pree u elij-
ski oblik i postane neraspoznatljiv. Da bi se otkrila triho-
monada unitavaju se gljivice kandide, to uzrokuje po-
remeaj ravnotee mikroflore u vagini. Rezultat je da se
trihomonada vidno aktivira, to pojednostavljuje njeno
otkrivanje.
Kod bolesnika sa ispoljenom trihomonozom, posebno
kod ena, javljaju se simptomi akutnog kolpitisa: belo pra-
nje, svrab u vagini i oko spoljanjih organa.
Lokalno leenje, koje je preduzela ena ili joj je prepi-
sao lekar, u trajanju 2-3 nedelje donosi znatno olakanje i
ena smatrajui daj e zdrava, ne obraa se lekaru mesecima i
godinama. U stvari takvo leenje", prema mom miljenju,
samo pogorava stanje zdravlja, j er akutni oblik bolesti pre-
lazi u hronini, koji se tromo odvija i prelazi u dubinu orga-
nizma.
DIJAGNOSTIKA TRIHOMONOZE KOD ENA
Neki ginekolozi, na primer V. A. Meljnikova, preporu-
uju da se sredinom menstrualnog ciklusa uzima nistatin po
500 000 j edinica 4 puta dnevno (ili levorin po 500 000 j edi-
nica 3 puta dnevno) u trajanju 12- 14 dana sa istovremenim
ispiranjem 2% rastvorom sode bikarbone i posle toga maza-
nje zidova vagine levorinovom mau. Istovremeno se pre-
pisuje aloja 2,0 intramuskularno svakodnevno do 15 puta i
elektroforeza sa 1% rastvorom sulfata cinka do 15 puta. U
vreme oekivane menstruacije prekida se fizioterapija, aloja
i lokalno leenje vagine.
Namaz se kod ena uzima (radi analize)
3
poev od etvr-
tog dana od poetka menstruacije i obavezno iz tri take: ure-
tre, cervikalnog kanala i vagine. Preporuuje se uzimanje na-
maza obavezno 4 dana redom, poto se trihomonade mogu
javiti samo u j ednom od njih. Uzimanje namaza u bilo koje
dmge dane je necelishodno, poto trihomonade ponovo odla-
ze u duboka arita i gornje organe.
Takav nain otkrivanja trihomonada omoguava da se
utvrdi da nije samo 5- 7% ena, ve 55% inficirano triho-
monadom. Pri detaljnim analizama taj procenat se pove-
ava na 90! Ako se tome doda inficiranost usnom i crev-
nom tri homonadom, obolelost j e 100% kako kod ena ta-
ko i kod mukaraca.
OSOBENOSTI INFEKCIJE KOD
MUKARACA
Za prodiranje trihomonada u uretru mukaraca po-
trebni su neto drugaiji uslovi. Ipak, i ovde ima vie fak-
tora koji onemoguavaj u prodiranje i razvoj uzronika:
kisela sredina mokrae i ispiranje zidova uretre njom, ve-
lika otpornost sluzokoe ukoliko ne postoje neka obolje-
nja od ranije. Veliki znaaj ima i smanj ena otpornost or-
gani zma, izazvana promenom normal nog vi tami nskog
balansa, anatomske deformacije i propratni ponovljeni
uretritis.
DIJAGNOSTIKA TRIHOMONOZE KOD
MUKARACA
Tri homonoza kod mukaraca esto prolazi nepri -
met no. Zato mukarci sebe smatraju savreno zdravi m,
iako su nosioci i prenosioci tri homonada. Otkrivanj e
parazita mogue j e samo pril ikom specijalnih ispitiva-
nja: serija kombi novani h provokacij a sa svakodnevni m
uzi manj em namaza. Ali ak i tada od 15 do 20 epruveta
samo e u 1 2 biti otkrivene t ri homonade, j er je
uzroni k skriven u zatvoreni m (kapsul i rani m) ariti-
ma. Iz tih zatvoreni h arita paraziti mogu da se probij a-
j LI u uretru za vreme pol nog akta ili pod uticajem drugih
faktora.
SIMPTOMI BOLESTI
Inkubacioni period u proeku varira u grani cama od
5 do 15 dana. Klinika slika karakterie se relativnom
j ednoobraznou simptoma i ne predstavlja bilo kakve
specifine osobenosti. Naj ee su albe na luenja,
svrab, bolne snoaje, esto mokrenje, slab san i razdra-
ljivost.
Si mptomi tri homonadnog kolpitisa su: obilna tena,
penuava i gnojna luenja, a u akutnim sluajevima izlu-
evine koje razjedaju, ponekad sa primesom sukrviavog
sekreta. Sluzokoa vagine kod akutnog tri homonadnog
kolpitisa je oteena, crvena, mestimino sa takastim
krvnim podlivima koja blago krvari. Obilne izluevine
koje istiu iz vagine nadrauju sluzokou vaginalnog tri-
j ema, kao i kou spoljanjih genitalija. U hroninim slu-
ajevima uoava se arina hiperemija (prepunjavanje
sudova krvlju) zidova vagine. Koliina luenja se sma-
njuje, ali se zadrava njihova penuavost. Kod tri homo-
nadni h kolpitisa upalni proces se iri i na vaginalni deo
grlia materice.
Kod oboljenja uretre oko njenog spoljanjeg otvora
mogu se javiti hiperemija i otok; bolesnici imaju uestalo
i bol no mokrenje.
Trihomonadni uretritis kod mukarca prolazi uglav-
nom po tipu gonorejnog i drugih bakterijskih uretritisa.
MOGUE KOMPLIKACIJE
Kod mukaraca uretritis j e j edan od glavnih si mpto-
ma da u organizmu postoji trihomonoza. Oboljenja dru-
gih organa mokranopol nog sistema, kao i kod gonoreje,
javljaju se sekundarno. Trihomonadni prostatitisi mogu
proi bez ikakvih simptoma. Organi monice ee su za-
hvaeni procesom, nego kod gonoreje. Otkrivanje triho-
monada u sekretu prostate, strugotine iz obolelih jajnika
slue kao dokaz da vaginalna trihomonada moe iz uretre
da prodre u bilo koji organ mokranopolnog sistema. U
tee posledice trihomonoze kod mukaraca spada sua-
vanje mokranog kanala, do ega, kao i kod gonoreje, ne
dolazi odjednom ve tokom 2- 8 godina i vie. Profilaksa
razvoja komplikacija kod trihomonadnih uretri ti saj edeo
velikog problema borbe protiv te bolesti. U profilaksi ve-
liki znaaj imaju rana dijagnostika i efikasnost leenja.
LEENJE TRIHOMONOZE
Ginekolog Meljnikova preporuuje metod leenja
trihomonoze.sa primenom sredstava, koja poboljavaju
razmenu u tkivima i stimuliu zatitne sile organizma, to
takoe poboljava prodiranje lekova u arite bolesti.
Njeno leenje sastoji se u sledeem.
Prva kura leenja poinje od intramuskularnog uno-
enja aloje svakog drugog dana 8 10 puta, naizmenino
sa intramuskularnim unoenjem gonovakcine od 0,25
mililitara (250 miliona mikronskih tela) do 1,25 mililita-
ra u koliini 4 5 injekcija svakog drugog dana, pri emu
se doza svake injekcije poveava za 0,25 mililitara. Isto-
vremeno prepisuju se protivtrihomonadni preparati - tri-
hopol po j ednu tabletu (0,25) 3 puta dnevno posle j ela to-
kom 10 dana (za kuru 7,5 grama). Posle prve kure lee-
nja, sledi druga, zatim trea itd.
Prirodni pristup leenju trihomonada neto je druga-
iji. Prvo se isti organizam. Drugo - na sve mogue na-
ine j aa se imunitet. Tree - leci se od sve tri vrste triho-
monada.
Najuniverzalnije na sve tri vrste trihomonada deluje
trojka". Poseban ekstrakt od pregrada izmeu j ezgara
oraha sa votkom. Jo bolje deluje ekstrakt od pregrada ili
zelene ljuske oraha sa kerozinom.
Navodim recept.
au pregrada oraha samleti u maini za mlevenje
kafe i preliti sa aom votke (ljute rakije). Ostaviti da od-
stoji na tamnom mestu 24 sata.
Uzimati na sledei nain:
Prvi dan - 5 kapi natate.
Drugi dan - 10 kapi.
Trei dan - 20 kapi i tako produiti mesec dana po
20 kapi dnevno.
Usna trihomonada. Za ishranu ove trihomonade
slui hrana koja se zaglavila izmeu zuba u usnoj duplji.
Ove trihomonade posebno vole eer i masnoe.
Usna trihomonada ivi u depovima desni, zubnom
kamencu, pljuvaci, sluzi, tkivima usne duplje i krajnici-
ma.
Kolonije usne trihomonade popunjavaju se sa sva-
kim poljupcem. Ako se partneri menjaju, posle svakog
novog partnera paraziti su sve agresivniji i zloudniji.
Za leenje treba sisati ulje od suncokreta. Ujutro na-
tate uzeti supenu kaiku ulja (zejtina) i sisati ga (bukati
ga u ustima) dok ne postane vodnjikavo i belo. Proces
traje od 10 do 20 minuta.
Posle toga usta isprati prokuvanom vodom, ili j o
bolje ekstraktom od pelina, ajem od mahovice (Oxycoc-
cus palustris, O. microcarpus turcz.) ili savakati plod
mahovice, odnosno piti voni sok od plodova mahovice.
Poeljno je ponoviti terapiju i pred spavanje.
Tajna efikasnosti te terapije je u tome da masti ras-
tvaraju toksine trihomonade. Lipolijeva kiselina, koja se
sadri u ulju (zejtinu), podstie rast trihomonada. Zato
ulje moe posluiti i kao mamac za parazite, usled ega
se ovek moe oslobaati ne samo od toksina, ve i od
trihomonada.
Crevna trihomonada. U praksi se najvie primenju-
ju gorke protivparazitne trave (uglavnom u osuenom
stanju), kao to su pelen, karanfili, ali i niz zaina (luk,
enjak, gorica). Na crevne trihomonade dobro deluju
produkti sa kiselim ukusom i crvenom bojom mahovi-
ca i njoj slini jagodasti plodovi.
Vaginalna trihomonada. Poznato nam je da vagi-
nalne trihomonade ginu u prvim minutama ili ak sekun-
dama pri dejstvu na njih sa fitoncidima luka, senfa, rena,
etinarskog drvea, breze, ribizle, dinje, limuna, mahovi-
ce i mandarine. To e biti detaljnije opisano u treem po-
glavlju (Faktori koji utiu na parazite). Upotreba soka,
odvara, ekstrakta ili uljnog preparata tih biljaka u vidu
vaginalnih oroavanja tamponima podsticae unitava-
nje vaginalnih tihomonada. Upotreba ukuvanog urina na
slian nain doprinosi izleenju od vaginalnih parazita.
Kura leenja obino traje nedelju dana. Zatim se pravi
pauza od 3 do 5 dana i sve se ponavlja do potpunog izle-
enja. Usput se menja ishrana - izbacuje se slatko, ma-
sno, meso, mesne preraevine i kvasac.
Kod trihomonadnih kolpitisa i erozije grlia materi-
ce, kao i gljivinih oboljenja treba se ispirati i klistirati
travom rusom (Chelidonium majus).
ene mogu da vre vea vaginalna oroavanja toplim
ekstraktom od sledeih trava:
supena kaika kore od hrasta,
supena kaika kore od pasjakovine (Rhamnus cat-
hartica),
supena kaika pelena,
supena kaika cvetova povratia (Tanacetum vulga-
re) i supena kaika rastavia (Equisetum arvense).
Smea od navedenih trava preliva se sa 3 litra kljua-
le vode i ostavi da odstoji 2 3 sata.
Ako je potrebno j ae sredstvo postupa se kao prili-
kom pripremanja odvara - voda se kuva sve dok deo vo-
de ne ispari. U poetku mora da ispari pola litra, a kasnije
1,5 litar vode. Posle toga tenost treba procediti i prime-
njivati.
Obino se koristi 2 litra ekstrakta pri temperaturi 35-
36C. Za vaginalno oroavanje treba koristiti specijalno,
isto, Esmarhovo lone. Gumenu cev od balona Esmar-
hovog loneta uvoditi u vaginu do dna, dodirujui grli
materice. Ako se paljivo progura cev kroz grli materice
u upljinu materice, od parazita se moe isprati i materi-
ca. Kura slinih terapija traje 3- 5 dana. Dalje se moe
ponavljati po potrebi.
Kada je re o leenju mukaraca, oni mogu u vidu
kupki, ispiranja i podmazivanja primenjivati sve to je
navedeno. Na primer, tokom 3 5 dana mogu primenji-
vati kupke, ili ispirati u tegli polni organ sa ogoljenim
glaviem 25- 30 minuta. U teglu sipati 1 litar ekstrakta
od trava (za ene se preporuuje: kora hrasta, kora pasja-
kovine itd.).
Zasiavanje tkiva silicijumom doprinosi oslobaa-
nju organizma od polnih parazita. U tu svrhu treba uzeti 1
supenu kaiku bilo koje kaolinske gline i rastvoriti je u 1
litru prokljuale vode, ohlaene do 37- 38C. Mukarci u
toj vodi ispiraju polni organ, stavljajui ga sa obnaenim
glaviem u vodu sa glinom i drei ga u toj vodi 10-15
minuta.
Uputstvo za mukarce: kada se zaguli koica pol nog
organa do kraja i potpuno obnai glava polnog organa,
otvara se nena sluzokoa kroz koju u organizam mogu
prodirati materije rastvorene u vodi. Sluzokoa brzo upi-
ja iz tih materija silicijum koji nedostaje organizmu. To
doprinosi ne samo ozdravljenju kavemoznih tela po Inog
uda, ve j aa nervnu vezu izmeu mozga i kavemozni h
tela polnog uda. im se pojavi elja za polnim opte-
njem, nervi brzo prenose impulse u polni sistem i dolazi
do erekcije. Zato ta terapija podie potenciju kod muka-
raca.
enama se preporuuje da koriste glinenu vodu za
vaginalno ispiranje, kao stoj e ve opisano sa ekstraktom
od trava.
Glina vezuje mikroparazite i izbacuje ih iz polnih ka-
nala. Pri tome se lece i jaaju sluzokoe polnih organa.
U praksi je zapaeno, da se organizam uspenije
oslobaa trihomonada, hlamidija i drugih uzronika ve-
nerinih oboljenja ako se istovremeno vri potpuno i-
enje organizma, zasiavanje organizma silicijumom i
dehelmentizacija prema metodi N. A. Semjonove ili T.
Z. Abramovske.
TRIHOMONADNA TEORIJA RAKA PREMA
T. J. SVIEVOJ
Tamara Jakovljevna Svieva direktno se sukobila
sa rakom. Evo kako to ona opisuje.
Ja imam lini obraun sa rakom: ve tree pokole-
nje mojih bliskih roaka umire od te bolesti. I premda su
stariji uspevali da ive sedamdeset i vie godina, mnogi
od njihove dece i unuka nisu uspeli vie od polovine tog
ivotnog veka. Iako je imao zdravo srce moj mlai brat
umirao je u tekim mukama. Bilo me je sramota da j a,
kao starija sestra, ostajem da j o ivim. Obratila sam se
lekarima za pomo, a oni su mi predloili: Ulepajte mu
poslednje dane ivota ukusnim delikatesima". Moj brat
Aljoa imao je rak eluca... I ja sam shvatila, da sam sle-
dea. Postojala je bojazan i za mog sina. Pri visini 190
centimetara velika iscrpljenost - deficit njegove teine
prelazi 15 kilograma, nefritis bubrega, uveana jetra, pa-
redentoza zuba. Poto je dobio poziv za vojsku bio je na
medicinskim pregledima. Otkrili su mu belanevine u
mokrai i smestili ga u bolnicu. Leili su ga injekcijama
penicilina i operisali su mu krajnike. Posle tri meseca ot-
pustili su ga iz bolnice sa krvavom mokraom. Ja sam
ve tada shvatala opasnost te operacije j er su krajnici za-
titni limfni organ. Ubeivala sam lekara koji ga leci i
dobila sam otkaz. Si nj e poverovao lekarima i sada za to
plaa svojim zubima i bolestima od kojih boluje. Na pri-
merima svojih roaka i najbliih shvatila sam da se rak u
naoj porodici podmlauj e" pa sam sebi postavila cilj:
Sin mora da nadivi mene! " I poela sam da se bavim
problemom raka".
Detaljan teoretski i strpljiv praktini rad dao je rezul-
tate. Svieva je praktino dokazala daj e tumorska elija
oblik trihomonade koja ne pripada biarima. Tumor
predstavlja koloniju nebiarskih trihomonada, koje su
prele u miran nain ivota. Tumor se stvara bubrenjem
trihomonada i on je rezultat njihovog nedovrenog raz-
mnoavanja, kada novostvorene elije (elije kerki), ne
odvojivi se od majinih, poinju da stvaraju nove elije.
Na j edan ili drugi nain trihomonade, koje su dospe-
le u organizam, prenose se krvotokom i limfotokom po
elom organizmu. One se lukavo tite od imuniteta ma-
skirajui se, tj. prelazei iz j ednog u drugi stadijurn ivo-
ta. Pri tome intenzivno asimiluju hranljive materije iz o-
vejeg organizma. One , j edu" eritrocite i leukocite. Tri-
homonade, obrnuto, lue u veim koliinama mlenu ki-
selinu, superoksid, fermente, l o" holesterin i druge
otrove, ime truju organizam. To neprimetno uzrokuje
malokrvnost, iscrpljenost i kiseoniko gladovanje. Sma-
nj uje se imunitet, nastaje poremeaj u nervnom sistemu,
razaraju se tkiva za stvaranje krvi i limfe, izobliava se
normalna sredina organizma.
Zbog ponavljanib viestrukih infekcija trihomona-
dama (usnom, crevnom i vaginalnom) i slabljenja imuni-
teta, trihomonade postaju sve agresivnije kako ovek sta-
ri. One stvaraju kolonije - tumore i metastaze. Prema to-
me, rak je zavrna etapa trihomonoze. Tumori se prema
razvoju (rastu) dele na dobroudne (benigne) i zloudne
(maligne) na osnovu snage" trihomonada i naina nji-
hovog razmnoavanja. Benigni tumor stvara trihomona-
de slabe zloudnosti, koja se razmnoava deljenjem na
dve j edinke odnosno to deljenje je usporeno j o uvek do-
voljno snanim imunitetom. Sa poveanjem zloudnosti
trihomonada i smanjenjem imuniteta benigni tumor po-
stepeno prelazi u maligni i nastaju metastaze.
Prema tome, rak je opte imunodeficitno oboljenje.
Slabost imuniteta i organizma ne omoguava borbu sa
oboljenjem. Tumor (otok) je samo posledica navedenog
procesa, njegov zavrni stadij um.
Sredstva i metodi koje predlae Tamara Jakovljevna
stvarno omoguavaju da se rak izlei. To su ienje or-
ganizma, unitavanje parazita i stimulacija imuniteta.
HLAMIDIJE
Uzronik hlamidioze - opasne venerine bolesti j e-
ste Chlamidia trahomatis.
Hlamidije izazivaju upalu u polnim organima (gnoj-
ne izluevine, razaranje struktura tkiva, gubitak funkcije
organa), neplodnost, poremeaj vida (oi koje se ujutro
gnoje ukazuju na rad" hlarnidija), probavnog sistema
(razne poremeaje probavnog sistema, upalu pankreasa,
dijabetes, poremeaje jetre), razaraju zidove krvnih su-
dova i, prema istraivanjima naunika iz Johanesburga,
mogu prouzrokovati infarkt.
Hlamidije su tesno povezane sa trihomonadama. Ne-
davno je otkriveno da hlamidije u vreme razmnoavanja
borave u trihomonadama, gde stvaraju mikrokolonije.
Hlamidije koriste trihomonade kao porodi liste i za zati-
tu od nepovoljnih uslova (na primer, da izbegnu prepara-
te koji ih unitavaju). Hlamidije dospevaju u trihomona-
de na dva naina.
Prvi nain. Trihomonade su veoma velika bia za
hlamidije i one gutaju hlamidije da bi ih svarile i zasitile
se njima. Ali hlamidije uspevaju da oko sebe stvore va-
kuolu (zatitni kokon) i ostaju da ive u trihomonadama!
Tako hlamidije postaju paraziti trihomonada, gde se i
razmnoavaju.
Drugi nain. Hlamidije mogu da prolaze kroz pore u
membrane trihomonada i da se dalje u njima razmnoa-
vaju kao njeni paraziti. Pri tome one ine trihomonadu
aktivnijom, tj. zloudnijom. Eto zato se esto javljaju
zajednike trihomonadno-hlamidne infekcije.
Razmotrimo informaciju, koja se nedavno pojavila, o
tome kako hlamidije mogu da izazovu infarkt miokarda.
U aprilu 1996. godine, izuavajui obolele od in-
farkta u klinikama Johanesburga, naunici su obratili
panju na neobinu zakonitost: od 80 ispitanika kod 75
je u krvi pronaena bakterija Chlamidia trahomatis
uzronik hlamidioze, opasne venerine bolesti. Javila
se pretpostavka da ta podudarnost nije sluajna. Dalja
temeljna istraivanja tokom godinu dana pokazala su da
hlamidije stvarno razaraju zidove arterija i uzrokuju in-
farkt.
4 Kokon - aura svilene bube. Primedba prevodioca.
Da bi se kod oveka javio infarkt, osim inficiranja
hlamidijama, potrebni su i drugi nepovoljni uslovi, koji
nastaju u organizmu: opta slabost organizma kao rezul-
tat zagaenosti organizma ili starenja, slabljenje imunite-
ta, uzimanje suvine koliine hrane, tetne ivotne i pre-
hrambene navike - masna i slatka hrana, alkohol, nikotin
i slino; emocionalni stres koji stvara koljku" - slabost
u spoljanjim ivotnim manifestacijama; loe stanje si-
stema krvnih i limfnih sudova, kao posledica portalne hi-
pertonije i zagaenosti sudova. Obino se slini nepo-
voljni uslovi stvaraju u organizmu svakog oveka koji ne
vodi rauna o sebi i svom zdravlju u etrdesetim-pedese-
tim godinama.
Reju, u pitanju je opte zagaenje organizma koje
stvara sveopte trulene pr omene- povoljnu sredinu za i-
vot hlamidija i druge gnojne infekcije. im do toga doe
mikroorganizmi se krvotokom (krv iz vena pravog creva
moe odmah da dospe u srce, naroito pri postojanju por-
talne hipertonije) kreu prema srcu, prodiru u zidove su-
dova i razaraju njihova tkiva. Na unutranjem zidu krvnih
sudova javlja se oiljak. On oteava protok krvi, poveava
pritisak i optereuje srce. Sa poveanjem oiljaka postaje
sve gore, srcu nedostaje kiseonik i poinju da se razaraju
tkiva sranog miia. U odreenom momentu zid ne izdr-
ava prenapregnutost - nastaje infarkt.
Hlamidna infekcija je opasna zato to nije uvek j asno
izraena upala. Venerino oboljenje moe i biti i ne biti, a
u krvi se nalazi mnogo hlamidija. Hlamidioza esto pro-
lazi bez simptoma. Za razliku od sifilisa ili gonoreje hla-
midioza moe i da ne izazove bolove, gnojnu upalu ili vi-
dljivu eroziju organa. A u etrdesetim-pedesetim godi-
nama - infarkt.
Hlamidije su veoma otporne, a osim toga umeju da
se pritaje u belim krvnim zrncima. Upravo zbog toga or-
ganizam se ne hvata u kotac sa hlamidijama, on ih jed-
nostavno ne primeuje.
Infarkt miokarda moe biti isto tako zarazan, kao i
grip. Takva sumnja se prvi put javila kod lekara j o 1988.
godine, posle uzastopne smrti osam sportista u vedskoj.
To su bili dobro pripremljeni atletiari, lanovi dr-
avne reprezentacije za sportsku orjentaciju. Nisu puili,
nisu konzumirali alkohol i nisu jeli masnu hranu. Bez ob-
zira na to ubio ih je podmukli infarkt. Da li su oni zarazili
j edan drugog (sportisti su trenirali zajedno)? Takva pret-
postavka mogla bi se pokazati besmislenom, poto se in-
farkt nije ubrajao meu zarazna oboljenja. Ali drugog
objanjenja iznenadne smrti takorei savreno zdravih
mladih ljudi j ednostavno nije bilo. Uz to eksperti sa uni-
verziteta u gradu Upsala, koji su vrili obdukciju, otkrili
su u njihovim srcima gomile hlamidija (parazitskih bak-
terija). Nisu li ti mikroskopski zlikovci bili uzronici
smrtonosne bolesti? Pitanja su ostala bez odgovora. Ve-
ini specijalista hipoteza se inila neverovatnom i oni su
vedsku tragediju objanjavali sticajem sluajnih okol-
nosti.
U dananje vreme veina naunika sklona je teoriji
da mikroparaziti izazivaju infarkt i druga srano-vasku-
larna oboljenja. Zatita protiv njih je - protivparazitno le-
enje, ienje organizma, podizanje imuniteta svim mo-
guim sredstvima.
Jo nekoliko informacija o istraivanju hlamidija.
Finski mikrobiolozi suprunici Sajku 1988. godine
na opte iznenaenje otkrili su u krvi ljudi, koji pate od
ateroskleroze (a ona dovodi do infarkta), neuobiajeno
veliku koliinu antitela, koja nastaju kao odgovor na po-
j avu hlamidija i spreavaju njihovo razmnoavanje. Za-
to imunoloki sistem tako burno reaguje na naizgled be-
zazlene mikroorganizme? Jer, kao to se smatralo, taj tip
hlarnidija, koji je nedavno otkriven, sposoban je da iza-
zove samo mal u upalu disajnih puteva, koja ne predsta-
vlja skoro nikakvu pretnju zdravlju.
Posle izvesnog vremena suprunici Sajku doli su do
j o j ednog zapanjujueg otkria. Ispitujui stanovnike
finskih sela, u kojima su se infarkti miokarda iz nepozna-
tih razloga esto deavali, oni su u krvi, spolja gledano
zdravih ljudi, pronalazili povean sadraj antitela. Imao
se utisak da u tim selima hara epidemija. Postavljalo se
pomalo zauujue pitanje da ne inficiraju seljaci infark-
tom jedni druge? Usvoj i m istraivanjima i pretpostavka-
ma suprunici su zauzeli oprene stavove u lanku koji je
publikovan u eminentnom medicinskom asopisu Lan-
ceta".
Taj lanak je proitao ameriki epidemiolog Tomas
Grejston, koji je resio da poe tragom Finaca i otkrio je
itave kolonije hlarnidija u trombima, koji su zapuavali
krvne sudove pacijenata. Amerikanac Jozef Muletajn
pomou katetera izvukao je sklerotine naslage iz veno-
znih sudova srca kod 90 pacijenata. U 70% sluajeva on
je u tim naslagama, koje su se sastojale iz masti i krea,
nalazio hlamidije.
Posle nekoliko godina naunici su doli do novih re-
zultata. Peka Sajku je obavio eksperiment kojim j e, pre-
ma njegovim recima, nesporno dokazao zlokobnu ulogu
hlarnidija pri nastanku ateroskleroze. U nos zeeva on je
ukapavao rastvor sa tim mikroorganizmima, stimuliui
obian nain inficiranja - preko sluzokoe. Posle nekoli-
ko nedelja naunik je otkrio kod ranije zdravih ivotinja
j asne simptome ateroskleroze.
Ameriki lekari obavili su istraivanja veih razme-
ra. Tokom pet godina oni su uzeli na analizu krv od 22
000 svojih kolega. Kao ispitanici odabrani su lekari koji
vode zdrav nain ivota, pri njihovom ispitivanju nisu bi-
li utvreni nikakvi faktori rizika", koji stvaraju predi-
spozicije, kao to se smatralo, za srano-vaskularna obo-
ljenja (na primer, povean sadraj holesterina u krvi).
Bez obzira na to 543 osobe koje su bile na posmatranju za
to vreme su doivele infarkt ili insult. Pri analizi krvi kod
njih je uoeno prisustvo C-reaktivnog proteina belan-
evina, koje nastaju pri upalnim procesima. A prema ,,in-
fekcionoj " hipotezi infarktu prethodi upala krvnih sudo-
va, uzrokovana hlamidij ama.
Panju zasluuje i eksperiment Sandipa Gupti, kar-
diologa iz Londona, koji je davao antibiotike pacijentima
koji su tek preleali infarkt. Posle izvesnog vremena iz
krvi pacijenata nestala su antitela, specijalizovana" za
borbu protiv hlarnidija. To j e, prema pretpostavkama
Gupta, znailo daj e virus uniten antibioticima.
Glavni zakljuak ovih autora o sprovedenim istrai-
vani ima
11
raznim zemlj ama bio je da je otkriven j edan
od glavnih neprijatelja oveanstva" uzronik in-
farkta, koji je u razvijenim zemlj ama, pored raka, naje-
i uzrok smrti. Ovo otkrie mnogi naunici ocenjuju
kao svetsku senzacij u" i najvee medicinsko dostig-
nue XX veka". Ono, prema recima amerikog kardi o-
loga Wej na Aleksandera, menja sve predstave lekara o
infarktu".
TA SE PREPORUUJE ZA BORBU PROTIV
HLAMIDIJA?
Za unitavanje hlarnidija preporuuju se velike i j a-
ke doze antibiotika, j er one ive u tri homonadama, koje
su se odlino prilagodile ovekovom imunitetu. Osl o-
baanje od hlarnidija mora se obaviti u dve etape. U pr-
voj etapi najpre se treba osloboditi od tri homonada, a u
drugoj od hlarnidija. Drugu etapu treba primeniti 7- 10
dana posle protivtrihomonadnog leenja. Potom se tre-
ba pobrinuti za opte ienje i imunostimulacij u orga-
nizma. Kure protivtrihomonadnog i proti vhl ami dnog
leenja sprovode se po potrebi. Ali prve 2-3 kure treba
uraditi sa pauzom od 10 do 15 dana. Ni kako se ne srne
izgubiti iz vida da su hlamidije veoma podmukli parazi-
ti i od njih se moraju leiti svi lanovi porodice. To se
posebno odnosi na suprunike koji se obavezno moraju
istovremeno leiti.
Protiv hlarnidija efikasno je uzimati trojku": pelen,
kerozin i alkoholni ekstrakt belog luka. Hlamidije ne
podnose gladovanje na urinu uz utrljavanje u telo starog
urina. Primena ispiranja polnih organa vodom kiselog
ukusa, parne terapije sa pelenovim, brezovim, hrastovim
i jelovim met l i cama-odl i no su sredstvo za njihovo uni-
tavanje.
GLJIVICE I GLJIVINA OBOLJENJA
U medicinskoj mikrobiologiji poznato je oko 100 vr-
sta gljivica, koje su sposobne da inficiraju i izazivaju
oboljenja kod oveka. Te gljivice su veoma rasprostra-
njene u prirodi. One se nalaze u tlu, u biljkama, ivotinja-
ma, u trulim produktima, u konzerviranim produktima, u
krvi itd.
Patogene gljivice malo zavise od spoljanjih uslova i
dobro rastu na svakom mestu. Veina gljivica ima potre-
bu za vitaminima: biotinom, riboflavinom, tiaminom i
drugim, koje one oduzimaju od organizma. One izdra-
vaju temperaturu (za razliku od mikroba) od 2 do 45C,
zbog ega se prostim poveanjem temperature ne mogu
tek tako j ednostavno savladati.
Ali one ne vole dehidraciju, koja je za njih pogubna.
Zato protiv gljivinih oboljenja odgovaraju sredstva koja
isuuju - j od, stipsa (alaun) i slino. Suvo" gladovanje
je najefikasnije protiv gljivinih oboljenja.
ANTIBIOTICI I GLJIVINE INFEKCIJE
Pre otkria antibiotika ljudi su retko obolevali od bi-
lo kojih gljivinih oboljenja. Kada je poelo masovno le-
enje antibioticima, specifina teina gljivinih obolje-
nja znatno se poveala i produila je da raste.
Postavlja se pitanje - ime (zahvaljujui kojim svoj-
stvima) antibiotici utiu na rasprostiranje gljivinih in-
fekcija?
1. Svet mi kroorgani zama u ovej em organi zmu je
uravnoteen: kada se antibioticima unitavaju odree-
ne vrste mi kroorgani zama njihovo mesto zauzi maj u
gljivice. Kao rezultat pri mene antibiotika lece se mi -
krobna oboljenja, ali se javljaju gljivina - na pri mer,
herpes.
2. Mikrobi, koje unitavaju antibiotici, do tada su u
ovekovom organizmu bili rivali sa gljivicama u borbi za
hranu i mesto prebivalita, a sa nestankom te konkurencije
gljivice poinju lako da se razmnoavaju, stvarajui u o-
vekovom telu gljivine kolonije (gljivinjake).
3. Mnogi antibiotici, kao to su penicilin, tetraciklin i
streptomicin direktno stimuliu rast gljivica, j er se upravo
proizvode iz gljivica i plesni. Gljivice j edu te lekove kao
najpogodniju hranu za sebe. Slina stimulacija leenjem"
antibioticima dovodi do razmnoavanja gljivica, to izazi-
va raznovrsne komplikacije u organizmu.
4. Mikrobi, koje su ubili antibiotici, pri svom razla-
ganju daju gljivicama j o bolju hranu.
Bez prisustva antibiotika gljivica sporo raste; antibi-
otik izaziva razgranavanje posle 4 sata i posle 24 sata po-
javljuje se gusto i esto razgranavanje, koj e obrazuje glj i -
vinjak.
KAKO SE ZATITITI OD GLJIVINIH
OBOLJENJA
Prvo, u sopstvenom organizmu ne treba stvarati
usl ove koji omoguavaj u bezbedno razmnoavanj e glji-
vica. Zato se ni kada ne treba leiti antibioticima. Bolje j e
primenjivati prirodno leenje gladovanje od 3 do 5 da-
na, moe i na urinu. Nikada ne skidajte temperaturu. U tu
svrhu stavite urin na puis (natopite krpicu urinom i prive-
ite j e na puis).
Dobro je ispirati grlo rastvorom Lugola (jod sa gli-
cerinom), koji se prodaje u apotekama. Moe se piti i 23
kapi na 100 mililitara tople vode.
Kao profilaksu protiv gljivinih oboljenja dobro je
primeniti kuru protivparazitnog leenja pomou trojke".
Gljivice ne podnose dehidraciju i soli. Upotreba uku-
vanog urina, sa kaikom kuhinjske soli - odlino je sred-
stvo protiv gljivica. One ne podnose ni biljke sa ljutim
ukusom, na primer, beli luk. Moe se primeniti sve sok
od bel og luka ili njegov ekstrakt.
Primer. Oistila sam creva i j etru 3 puta (izlazili su
beli, upljikasti, slini mozgu kamenii), pijem sve
urin ujutro natate po 100 grama, svakoga j utra se ispi-
ram j o topl om mokraom ve 4 meseca. Poela sam da
pijem ukuvanu mokrau (do 1/4 ) po 50 grama ujutro na-
tate.
Ishrana: pre tri godine odrekla sam se mesa, mesni h
proizvoda, mleka i mlenih proizvoda, ali hleb i dalje
uzi mam. Ugl avnom upotrebljavam svee i kuvano povr-
e, a ponekad i zejtin. Ishrana je odvojena. Preteno kae.
Dogodi l o se i mal o udo! Nestal o mi j e naprsnue na
anusu i iezle su viegodinje gljivice na nogama (skoro
na itavom stopalu), prestala j e da mi puca koa na peta-
ma, regulisala se stolica (jednom dnevno ujutro) i nestale
su naprsline oko noktiju na rukama".
BRADAVICE
Veoma mnogo neprijatnosti izazivaju bradavice na
rukama. Kako se od njih osloboditi j ednostavno i zau-
vek? Evo nekoliko proverenih narodnih recepata.
KAKO UKLONITI BRADAVICE NARODNI M
SREDSTVIMA?
Opte pravilo: bradavice treba uklanjati posle punog
meseca ili pre ml adog meseca. Svoja dejstva propratite
mol i tvama ili bajanjem.
Na primer: Mati Boja na bel om kamenuj e sedela,
plakala, vikala i radila. Svileni koniu prekini se, brada-
vico kod raba Boj eg (ime) odvali se".
5
5 Ovo je veoma uspeno uklanjanje autosugestijom, to prizna-
je i savremena medicina. Jedan takav primer uklanjanja veli-
kog broja bradavica imao sam priliku da vidim kod mog
druga iz detinjstva. On je u detinjstvu bio potpuno prekriven
bradavicama. Kada sam ga sreo posle 30 godina nije imao
skoro nijednu bradavicu. Ispriao mi je daj e ovaj metod sa-
znao od neke starice, ali da nije verovao u to. Jednom prili-
kom zadesio se slubeno nou, za vreme meseine, na terenu
i zaostao iza druga, sagao se, umio rosom sa trave i izgovorio
sline rei, obraajui se mesecu da ga spasi starine" (brada-
vica). Primedba prevodioca.
1. Svoenj e (redukcij a) bradavica na j abuku ili
krompi r. Radi toga j abuka ili krompi r moraju imati is-
pupenj e, kvrgicu, koja podsea na bradavi cu. Samo
se sa takvim j abukama ili krompi ri ma postie 100%
pozitivni efekat. Razrezati j abuku ili krompi r napol a.
U nekim sluaj evima preporuuj e se da se to uradi j a-
ki m koncem. Pol ovi nom j abuke ili krompi ra na kojoj
se nalazi ispupenj e (izboina) natrljati bradavice. U
nekim sluaj evima preporuuj e se trljati bradavice sa
obe pol ovi ne. Posle toga spojiti pol ovi ne i vezati ih
istim koncem, koj im smo ih razrezali. Zakopati j abuku
ili krompi r u zemlju, to dalje od prebivalita (kue,
stana). Kada j abuka ili krompi r istruli bradavice e
nestati.
2. Na svilenom koncu koji se dri iznad svake brada-
vice vezivati vorove i pri tome govoriti naglas: Vi ovde
ne treba da ivite. Vi ovde ne treba da budete. Moja re je
odluna, neumoljiva. Sakriti taj konac u svee razrezan
krompir i zakopati ga u zemlju tako da niko ne zna gde
ste ga zakopali. Kada krompir istruli - bradavice e ne-
stati. U nekim sluajevima dovoljno je zakopati samo ko-
nac.
3. Uzeti komadi od stabla sa korenom pokoenog
itnog klasa ili poljske travice. Vrhom slame nekoliko
puta ubosti bradavice, izgovarajui pri tome molitvu ili
bajalicu. Posle toga tu slamicu treba odmah zakopati u
vlanu zemlju sa korenom nagore. Nakon nekoliko dana,
kada slamica istruli, bradavice e nestati.
4. Uzmite proklijali krompir. Sakupite, otprilike, po-
lovinu emajliranog loneta klica, naspite u lone vodu do
vrha i stavite lone na blagu vatru. Kuvajte sve dok voda
ne uvri do polovine. Procedite i tom tenou trljajte bra-
davice j ednom dnevno tokom 4 dana. Prema svedoenju
oevidaca efekat je zapanjujui.
LAMBLIJE
Lamblioza (latinski lambliosis)\z bolest koja nasta-
je us led oteenja tankog creva i jetre lamblijama. Infici-
ranje oveka lamblijama nije uvek propraeno kliniki
izraenim oboljenjem. U veini sluajeva ti ljudi su
zdravi " nosioci. Kod oveka parazitira j edna vrsta -
Lambliosis intestinalis.
RASPROSTIRANJE (IRENJE)
Lamblije se uoavaju kod stanovnika irom sveta.
Kod odraslih ljudi u proeku 10-12%, kod zdrave d e c e -
U granicama od 16 do 35%, a kod eludano-crevnih
oboljenja u 56% sluajeva.
U crevima oveka lamblije obrazuju ciste, koje ima-
j u ovalni oblik duine 10-14 mikrona.
Izvor infekcije kod lamblioze je ovek. Ciste lambli-
ja lue se iz ovekovog organizma zajedno sa ekskre-
mentom.
Rasprostiranj u lamblija pogoduju nepovolj ni sani-
tarno-higijenski uslovi. ovek se inficira preko prlja-
vih ruku, razliitih hranljivih produkata, posebno pro-
dukata koji se upotrebljavaju bez termi ke obrade (po-
vre, j agode i drugo), preko vode i predmeta domai n-
stva.
Oslobaanje vegetativnih oblika lamblija iz cisti vri
se pri rastvaranju hitinske obloge (ljuture) ciste alkal-
nim sadrajem iz dvanaestopalanog creva. Alkalna sre-
dina povoljno se odraava na ivotnu aktivnost vegeta-
tivnih oblika lamblija. Razmnoavajui se u tankom cre-
vu lamblije s vremena na vreme prelaze u dvanaestopa-
lano crevo i otuda mogu da prodru u unu kesu. U epi-
telu creva lamblije se fiksiraju pomou pripijajueg apa-
rata (dela) - peristome.
Na fonu optih ili lokalnih procesa, koji smanjuju ot-
pornost organizma, lamblije mogu stvarati lokalna upal-
na arita, koja pogoduju sekundarnoj infekciji, u stvari
uzrokuju hronini oblik dizenterije.
Toksini produkti raspada lamblija mogu biti uzrok
poremeaja u vidu pogoranja opteg stanja, anemije,
nervnih, psihikih i drugih poremeaja kao i poremeaja
eludane sekrecije.
Lamblije izazivaju poveanu osetljivost organizma
na razliite vrste alergena. To se ispoljava kroz kopriv-
njau, koni svrab, bolove u zglobovima, a ponekad i
groznicom.
U jetri je mogu upalni proces, hepatitis i ak ciroza.
Promene u unoj kesi karakteristine su za holecistitis
razliitog porekla. Ispod miinog sloja une kese uoa-
va se proirenje krvnih sudova, uveanje vezivnog tkiva,
oteenost sluzokoe i miia. U crevima se mogu javiti
arita hemoragine upale i gnojne rane (irevi) u donjim
delovima debelog creva.
SIMPTOMI LAMBLIOZE
Lamblioza se najee ispoljava oboljenjem creva,
j etre ili istovremeno oboljenjem oba navedena organa.
Oboljenje creva protie u vidu duodenitisa, najee
hroninog, i enterokolitisa. Povremeno, naroito kod de-
ce, uoava se kratkotrajno poveanje temperature. Ja-
vljaju se kranje, prelivanje i bolovi u stomaku, koji se
kod enteritisa oseaj u oko pupka i neto iznad pupka. En-
terokolitis poprima hronini oblik; javljaju se recidivi,
propraeni prolivima, rede zatvorima, koji mogu da se
naizmenino smenjuju. esto se javljaju bolovi u pod-
bratku, dispeptiki poremeaji u vidu munine, neprijat-
nog ukusa u ustima, goruice i podrigivanja (ponekad sa
zadahom pokvarenih jaja). Kod bolesnika najee se
smanjuje kiselina. Sigmoidni i silazni deo creva (kolode-
scendens) mogu biti spastiki skraeni ili poveani. Obo-
ljenje creva moe da bude propraeno znatnom optom
iscrpljenou. Pri tome se rendgenoloki mogu odrediti
deformacije glave dvanaestopalanog creva i poremeaj
u radu une kese. Rede se sreu bolovi razliiti po inten-
zitetu u desnoj podrebrici.
esto oboljenje jetre kod lamblioze ispoljava se u vi-
du holecistitisa, angioholitisa, hepatitisa i njihovih kom-
binacija, ak i ciroze jetre. Lambliozni holecistitis ispo-
ljava se kroz bolove ili u vidu j akih greva u jetri, ili tu-
pi m i stalnim bolovima i grevima, koji se pojaavaju po-
sle uzimanja hrane. Ponekad se povraa u ili tenost,
dolazi do luenja pljuvake, proliva, utice i poveanj a
temperature.
Lambliozni holecistitis bez sekundarne infekcije,
koji podsea na kamen u ui, esto je uzrok operacija.
Poremeaj i u srano-vaskularnom sistemu manife-
stly u se poveanom iritacijom srane aktivnosti i umere-
ni m priguenjem sranih tonova. Intoksikacija se mani -
festuje poremeaj ima nervnog sistema u vidu umora,
razdraljivosti ili apatije, plaljivosti, bolova u glavi i
miiima, ponekad vrtoglavicom, udaranjem srca, sko-
kovi ma temperature, zaostajanjem u razvoju dece, pore-
meaj em razmene materija i mravljenjem. Pri t ome se
moe uoiti podrhtavanje prstiju, hipotonija i poveano
znojenje.
KLASIFIKACIJA LAMBLIOZA
Lambl i oze se mogu klasifikovati prema sledeim
kriterij umi ma:
- podnoljivost lamblija,
- lamblioza sa preovladavanjem lokalnih poremea-
j a: a) crevni oblici - duodenitis, enteritis, enterokolitis;
b) jetreni oblici - angioholitis, holecistitis, hepatitis,
- lamblioza sa preovladavanjem optih si mptoma -
vegetodistonija, gastrodistonija, anemija i
- rasprostranjeni oblici lamblioza u vidu kombi naci -
j e razliitih oblika (enterokolitisa, holecistohepatitisa,
kombinacij e lokalnih nervnih poremeaja, promena u kr-
vi itd.).
LEENJE
Navodi mo dva recepta za leenje odraslih protiv
lamblija.
50 grama listova od breze oprati, staviti u emajlira-
ni lonac, dobro sabiti i odozgo staviti tanjiri teret. Za-
tvoriti pokl opcem, umotati u tkaninu i ostaviti da odstoji
preko noi. Ujutro procediti i staviti u friider. Piti po 1/3
ae na 30 mi nuta pre svakog jela.
U pol a litra vode dodati 2 glavice enjaka i ostaviti
da odstoji 5 dana. Piti po 1 supenu kaiku natate i uz to
pomal o uzimati med sa j edne supene kaike meda. Lee-
nje traje mesec dana.
HELMINTI
ASKARIDOZA
Askaridi su dvospolni krupni obli crvi vretenastog
oblika dui ne 20 50 centimetara i debljine olovke.
Gl avno mesto njihovog prebivalita j e tanko crevo. i -
votni vek askarida j e oko godinu dana.
Oboljenje izazvano askaridama naziva se askarido-
za. Ono se najee ispoljava uporedo sa eluda-
no-crevnim poremeaj ima (gubitak apetita, muni na,
povraanj e, bolovi u stomaku, luenje pljuvake), mno-
tvom oboljenja organa za disanje (od prehl ade do upal e
pl ua), psihikih poremeaj a (od bez uzrone" razdra-
ljivosti, vrtoglavice i glavobolje do nervnih greva i ak
epileptinih napada).
Inficiranje j aj ima askarida vri se kroz usta. U elu-
dano-crevnom traktu oveka iz jaja se stvara larva. Lar-
va bui sluzokou creva i prodire u krv. Krvotokom ona
prolazi kroz srce i dospeva u plua. U pluima probija
ki vne sudove i izlazi na povrinu plunog tkiva gde se i
razvija.
Tkivo plua ima svojstvo samoienja. Pri tome se
uoavaju mikroskopski pokreti prema nosnom drelu. U
predelu nosnog drela ona se ponovo guta i dospeva u e-
ludano-crevni trakt, gde se razvija u odraslu osobu. Pre-
ma tome, koliko se larvi podigne od plua prema drelu,
toliko askarida dospeva u tanko crevo i poinje parazitsku
aktivnost. Na razvoja askarida od momenta kada ovek
proguta jaje do poluzrele askaride proe 72 76 dana.
Zato to se larve askarida podiu prema nosnom
drelu, one mogu dospeti i u eone sinuse, u upljine lo-
banje i ui. U medicinskoj praksi mogli su se sresti takvi
sluajevi.
Ne treba gutati sluz i ostale ispljuvke koji se iskalja-
vajti iz bronhija i nosnog drela. Posle iskaljavanja, usta
isprati odvarom od pelena. Ovu terapiju treba primenji-
vati posebno ujutro.
Kada larve askarida putuj u" iz plua prema nosnom
drelu one oteuju pluno tkivo. Otuda dugotrajna hro-
nina oboljenja plua, respiratorna oboljenja i bronhitisi
mogu biti posledica oboljenja organa za disanje od larvi
askarida.
Askaride vol e" da se probijaju kroz uske otvore, da
prodiru u unu kesu, jetru i da izazivaju teke komplika-
cije. U medicini je poznat sluaj izbacivanja askarida sa
perlama, nanizanim na njihovo telo. Ako su one prodrle u
uni mehur ili u une kanale, izazivaju gnojni holeci-
stitis, uveanje jetre, peritonitis i sepsis. Ako prodru u ka-
nale pankreasa, izazivaju akutni pankreatitis.
LEENJE ASKARIDOZA
U medicini postoji nekoliko preparata, specijalno
napravljenih i namenjenih protiv askarida. Mi se koristi-
mo narodnim sredstvima. U prvom redu to je opta de-
helmintizacija prema N. Semjonovoj ili T. Abramskoj.
Odgovara primena troj ke" i metod leenja sa konjakom.
Askaride se izbacuju i pri dugotrajnom gladovanju, po-
sebno na urinu.
PROFILAKSA
Borba sa askaridozom obuhvata masovnu dehelmen-
tizaciju stanovnitva i zatitu spoljanje sredine od zaga-
enja fekalijama. S tim ciljem je potrebno: na seoskom
zemljitu i u manjim gradovima fekalije pomeati sa ze-
mljom (kompostirati) pre njihove upotrebe kao gnojiva i
izgraditi WC-e; izvriti pravilnu organizaciju odvoda ot-
padnih voda u veim naseljenim mestima i podii nivo
sanitetske kulture stanovnitva. Lina profilaksa - odra-
vanje istoe ruku, briljivo pranje povra, j agoda i voa
pre upotrebe kao hrane; prokuvavanje ili filtriranje vode
za pie i pranje voa, povra i posuda, kao i borba sa rau-
vama.
Prvi primer. Imam 38 godina. Tri godine ne radim
zbog slabog zdravstvenog stanja. Svoju priu poeu od
toga kada sam poel a da istim debelo crevo. Na poetku
ienja iz mene je tako izlazilo ... da sam dva dana pla-
kala od uasa, koji me je obuzeo zajedno sa strahom, pa
zar je sva ta gadost u meni bila. Posle klistira sa ukuva-
nim urinom izlazila je sluz - veoma mnogo sluzi. (Pato-
gene bakterije, koje su izopaile normalnu mikrojloru.)
Zatim je izalo 7- 8 svetlobraon prozranih klupadi gli-
sta, oblika kvadratia i duine 10-15 centimetara. Potom
su izale velike bele gliste veliine 10- 15 centimetara.
Izaao je okrugli grumen u ijoj se sredini nalazilo belo
vrsto telo (prenika 2- 3 centimetra), a sa krajeva kao
dlaice (prenik grumena j e 5- 6 centimetara, bez dlai-
ca). Zatim je izalo j o j edno belo vrsto telo, ali uvrnuto.
Potom belo vrsto telo, a sa krajeva svo u sluzi. Potom je
ispalo pola WC olje pekmeza od knjsija - prozrani uti
kruii". (Koliko organizam moe biti zaputen i napad-
nut parazitima! Covek to ne shvata i leci se od nekih dru-
gih bolesti. A treba oistiti organizam.)
Drugi primer. Godi nu i dva meseca primenj uj emo
urinoterapiju. Kakvi kolosalni uspesi. Ja sam 15 godina
ukapavao u nos naftizin, posle dve operacije polipa poja-
vili su se hemoroidi, grili su se zglobovi i pojavio se ir
na elucu. Pet puta sam istio jetru.
Koliko je neistoe izalo iz organi zma! Iz mene je
izala glista duine 30 centimetara, a iz supruge - dve
meduze duine po 20 centimetara. Izlazilo j e veoma
mnogo sluzi. (Izvanredni uspesi su postignuti zato to su
ti ljudi izbaci li parazite iz organizma.) Skupljali smo mo-
krau i u svakoj 3-litarskoj boci (flai) bilo je na dnu pe-
ska za debljinu dva prsta. Zbog toga je moja supruga sa
sobom nosila celu apoteku, a posle ienja organizma
nije uzela ni j ednu tabletu, iako je ienje podnela veo-
ma teko".
ENTEROBIOZA
Enterobioza - helmintoza izazvana ostricama. Ot-
rice su sivobeli crvi sa istanjenim krajevima. Muj ak je
dui ne 2-5 milimetara, a enka 9-12 milimetara.
Otrice (ostraciti) parazitiraju u donjem delu tankog
creva, lepom crevu i poetnom delu uzlaznog creva (ko-
lonascendens) u debelom crevu. enke helminata, u i-
j i m raatericama je nagomilana velika koliina (oko 12
000) jaja, sputaju se u pravo crevo (rektum), izlaze kroz
anus, oko njega ostavljaju jaja i ginu. Opti ivotni vek
otrica je 3-4 nedelje.
Izvor zaraze kod enterobioze je oboleli ovek. Jaja,
koja je poloila enka otrica, sazrevaju posle 4- 6 sati i
njima se moe zaraziti. Jaja zagauju odeu i postelju bo-
lesnika, predmete domainstva i slubenih prostorija. U
spoljanjoj sredini jaja rasejavaju i muve. Covek se infi-
cira gutanjem zrelih jaja otrica prilikom uzimanja pro-
dukata ishrane. Pored toga, jaja mogu dospeti u usta i nos
preko praine. Kod obolelih od enterobioze esto se in-
fekcija ponavlja, stoj e rezultat zagaivanja jajima prstiju
ruku pri eanju zadnjice oko analnog otvora, gde se ja-
vlja svrab koji izazivaju enke otrica pri izlaenju iz
anusa.
Otrice mehaniki povreuju sluzokou creva fiksi-
rajui se na njoj usled pripijanja. Ponekad j edni m delom
svog tela prodiru u sluzokou; u pojedinim sluajevima
nalazili su ih uzidane u zidove creva skoro do miinog
sloja. Kao rezultat toga nastaju takasti izlivi krvi i erozi-
ja na crevima. U medicini su poznati sluajevi kada su se
od otrica javljali apscesi i mikronekroze na trbunoj ma-
ramici i sluzokoi materice; u njima su se nalazila jaja,
larve i odrasle enke otrica. Trovanje organizma bole-
snika izluevinama otrica izaziva alergiju i dermatozu
sa svrabom. Parazitiranje helminata ponekad moe stva-
rati povoljne uslove za sekundarne bakterijske infekcije;
enke otrica, koje prodiru u enske polne organe unose
tu bakterije iz creva.
Simptomi
Kod lakeg oblika enterobioze uvee, kada se bole-
snik pri odlasku na spavanje zagreje u postelji, javlja se
blagi svrab oko anusa. Svrab traje 1 3 dana a zatim
spontano nestaje, ali se posle 2- 3 nedelje javlja ponovo.
Takva periodinost pojave svraba uslovljena je smenora
pokoljenja otrica.
Pri postojanju veeg broja otrica u crevima bolesni-
ka svrab je stalan i veoma muan. Kada se bolesnik ee
oko anusa na tim mestima se javljaju ogrebotine i nastaju
sekundarne bakterijske infekcije sa pojavom dermatitisa
i pioderrnije, to pogorava bolesnikovo stanje. Kod ne-
kih bolesnika se javljaju crevni poremeaji - uestala ka-
asta stolica, koja ponekad ima primesu sluzi. Opisani
enterobiozni apendiciti, koji su prouzrokovani kombina-
cijom inficiranja ostricama sekundarnom bakterijskom
infekcijom, kod ena su uoeni sa simptomima nadraaja
karlinog dela trbune maramice, nastali kao rezultat
prodiranja helminata u karlinu upljinu.
Kod teeg oblika enterobioze javljaju se glavobolja,
vrtoglavica, nesanica, poveano umno i fiziko umara-
nje, ponekad izraeni simptomi psihostenije i neurasteni-
j e. Prodiranje otrica u polne organe kod ena ponekad
prouzrokuje teke vulvovaginitise (oboljenja vagine), si-
mulirajua gonorejna oboljenja, na to treba raunati po-
sebno kod devojica, a sa druge strane, pri postojanju go-
norejne infekcije kod obolelog enterobioza poprima tei
i uporniji tok. Opisani su enterobiozni endometriti.
Najkarakteristiniji simptom enterobioze je analni
svrab.
Spoljanji simptomi enterobioze, prema koj ima se
moe odrediti oboljenje kod deteta j esu: - mali rast,
- nerazvijenost usnih resica,
- kratki prsti na rukama,
- usko elo,
- mal o kose i ispadanje kose i
- razliite oi.
Pri odgovarajuem leenju i pridravanju profilak-
tikih mera dolazi do otklanjanja invazije i potpunog kli-
nikog izleenja.
Leenje enterobioze
Kod lakih oblika enterobioze otklanjanje infekcije
ostricama moe se postii sprovoenjem higijenskih me-
ra, koje spreavaju ponovnu infekciju. Radi toga odrasli
treba da se uvee klistiraju sa 4- 5, a deca sa 13 ae vo-
de, s tim da se u svaku au doda po pola kafene kaiice
sode bikarbona. Klistiranjem se iz donjeg dela debelog
creva ispiraju enke otrica, zahvaljujui emu se sprea-
va svrab u peri analnom delu tela, eanj e i zagaivanje
tela, odee (donjeg vea) i posteljine bolesnika jajima
helminata. Bolesnik mora da spava u gaicama koje vr-
sto naleu uz telo. Njegov donji ve i posteljinu treba
svakoga dana peglati vruom peglom. Posle ienja
prostorije se moraju prebrisati vodom. Kod teih oblika
enterobioze pribegava se medikamentoznom leenju,
odnosno prepisuje se uzimanje lekova kroz usta. Kada se
ima u vidu lokalizacija otrica, unoenje lekova kroz pra-
vo crevo ne daje prave efekte (nije preporuljivo).
Najefikasniji preparati za leenje od otrica su nafta-
raon, eterini ekstrakt od mukog paporotnika (Dryop-
teris filix-mas schott.). Prepisuje se da naftamon (alko-
par) - befenium hidroksinaftoat uzimaju 3 dana uzastop-
ce odrasli i deca starija od 5 godina u dnevnoj dozi od 5
grama, a deca do 5 godina ivota - 2,5 grama. Sva dnev-
na doza preparata sipa se u 50 mililitara mlakog eernog
simpa, dobro promea i ispija natate pola sata pre do-
ruka. Purgativna sredstva se ne prepisuju ni pre leenja
naftamonom, ni posle toga, a ishrana bolesnika je uobi-
ajena. U sluaju potrebe leenje se ponavlja posl e7- 10
dana.
Ekstrakt mukog paporotnika prepisuje se u znatno
manjim dozama - odraslima 1,5 gram; deci od 1-2 godi-
ne - 0,2 grama; od 3-4 godine - 0,3 grama; 5-6 godina -
0,5 grama; 7-8 godina - 0,6 grama; 9-10 godina - 0,7
grama; 1112 godina 0,9 grama; 1316 godina 1
gram. Pred poetak leenja uvee se daje slani purgativ.
Sledeeg dana bolesnik uzima natate ekstrakt mukog
paporotnika, a sat posle toga slani purgativ; 2 sata posle
uzimanja purgativa bolesniku se daje doruak. Ako se
bolesnik nije potpuno oslobodio od otrica, ceo ciklus le-
enja ponavlja se posle 10-12 dana.
Narodna sredstva
Navedeni metod pomae ne samo kod otrica, ve i
solitera, lamblija i drugih glista.
au oienog semena od tikve (bundeve), 2 sveza
umanceta (od domaih jaja), nekoliko malih paria ha-
riiige - pojesti zajedno ujutro natate. Posle toga lei na
desni bok, postaviti ispod sebe termofor ili neku grejalicu
(ugrejan crep itd.)
6
i tako odleati 2 sata. Na svaka 3 mi -
nuta pojesti po pare haringe (ukupno 4 pareta). Kura
leenja 5- 6 dana.
Kod otrica - 3 dana.
Za vreme leenja vano je da u prostoriji u kojoj se
lei bude tiina, tj. da voda ne ubori.
Protiv otrica za klistiranje je dobar luk i enjak.
Isitniti 3 renja enjaka i isto toliko, po zapremini, luka.
Sve to preliti kljualom vodom, ostaviti da odstoji 4-5
minuta, procediti i iscediti kroz gazu. Dobijeni ekstrakt
sipati u 1,5-2 litra tople prokuvane vode (36-39C). Po-
mou Esmarhovog loneta rastvor ubrizgati u pravo cre-
vo posle prirodnog pranjenja creva ili posle proiava-
j ueg klistira. Nekoliko takvih terapija ne samo da uni -
tava otrice, ve i dmge gliste.
Klistiranje enjakom i lukom ima optelekoviti efe-
kat. Ono dobro smanjuje intoksikaciju kod gripa, angine,
trovanja hranom i pomae kod disbakterioze i glavobo-
lje.
U sluaju porodi nog oboljenja ostricama treba isto-
vremeno leiti sve lanove porodice.
Profilaksa se vri pridravanjem sanitarno-higijen-
skih mera u stanu (kui), ustanovama, posebno dejim i u
preduzeima (firmama). Zbog kratkog ivotnog veka
otrica u kolektivima i porodicama njihovo unitavanje
moe se postii profilaktinim merama uz primenu me-
di kamentozne terapije samo kod teih oblika bolesti.
Primer. Sluajno sam dola do Vae knjige o uri-
noterapiji. Poela sam da primenjujem terapiju ienja.
Komprese (obloge) sa diuretikom (ukuvanim urinom do
1/4 prvobitne zapremi ne)
7
stavljala sam na stomak, trlja-
la sam se mokraom i klistirala. Iz mene je izalo toliko
otrica, da nisam mogla da verujem. (Prvo su izali para-
ziti koji su iveli u silaznom delu creva.) Zatim je poela
da izlazi staklasta sluz. Poela sam da primenjujem mi-
kroklistire sa po 150 grama dva puta dnevno. Iz mene su
izala 4 polipa, a sluz nije prestajala da izlazi. (Sluz uka-
zuje na to da su poeli da izlaze bakterijski paraziti.) Ve
mesec i po dana primenjujem mikroklistire sa diureti-
kom, a staklasta sluz i dalje izlazi. Posle mikroklistira kr-
anje u stomaku se smanjilo, a bilo je veoma j ako i trajalo
je po tri sata".
TREMATODE
FASCIOLEZE
Fasciolezama se nazivaju helmintoze j etre i une
kese, koje izazivaju fasciole (latinski fasciola)- tremato-
de porodice jetrenih dvousnih (trematode sa dve gl ave)
8
.
One imaju pljosnato telo duine 20-30 milimetara i iri-
ne 8-12 milimetara.
ovek se zarazi pri pijenju vode i ishranom travama
iz stajaih i sporo tekuih vodenih rezervoara u koj ima se
nalaze larve fasciola. Kada dospeju u eludano-crevni
trakt larve fasciola se izlegu iz kapsule i prodiru u une
kanale, uni mehur, ponekad u druge organe i tkiva kr-
votokom ili kroz trbunu maramicu. U poslednjem slua-
ju one prolaze kroz zidove creva u trbunu duplju, kreu
se prema jetri, prodini u njeno tkivo i zatim u une kana-
le, gde posle 3-4 meseca dostiu polnu zrelost i poinju
da nose jaja.
7 Primedba prevodioca.
8 Primedba prevodioca.
Za vreme migracije mlade fasciole mehaniki oteu-
ju ovekova tkiva. Mehaniko dejstvo ispoljavaju i odrasli
paraziti, koji se kreu po unim kanalima i unoj kesi.
Ponekad helminti potpuno ili delimino zatvaraju otvore
kanala, prekidajui ili usporavajui proticanje ui, ime
se stvaraju uslovi za razvoj sekundarne infekcije.
Produkti razmene materija fasciola izazivaju pove-
anu osetljivost ovekovog organizma sa naknadnim
razvojem alergijskih pojava. Pri biopsiji j etre u ranoj fazi
fascioleze mogu se uoiti mikronekroze i mikroapscesi.
U kasnom periodu bolesti dolazi do proirenja otvora ka-
nala, zadebljanja zidova i adenomatoznog razrastanja
epitela unih kanala, a ponekad se javljaju gnojni angio-
holitis i holecistitis.
Posle inkubacionogperioda-od 1 do 8 nedelja bo-
lest poinje sa pobolevanjem, narastajuom slabou,
glavoboljom, gubitkom apetita, ponekad se javlja ko-
pri vnjaa i este izmene na onoj beonjai. Neretko se ja-
vlja groznica, koja se ispoljava u talasima, a u teim slu-
ajevima temperatura tela se podie do 39-40C. Potom
se javljaju bolovi u epigastrijnmu (gornji deo trbuha, iz-
nad el uca)
9
i desnoj podrebrici. Jetra se uveava, postaje
tvrda i bolna. Ponekad do uveanja jetre dolazi brzo,
pred oima", i propraeno je j akim bolovima. Po pre-
stanku napada organ se brzo smanjuje. Mogue je i uve-
anje slezine.
Vremenom se akutne pojave postepeno stiavaju,
temperatura se smanjuje ili postaje normalna i fascioleza
prelazi u hroninu fazu. U prvi plan izbijaju poremeaji
eluca i bolovi u stomaku u vidu pritiskajuih i otrih
oseaj a (bolova) u epigastrijumu i desnoj podrebrici.
Kod nekih bolesnika bolovi su isti kao grevi pri unoj
litijazi i propraeni su uveanjem une kese i grozni-
com. U periodu izmeu nastupa bolesti nema bolova ili
su neznatni.
Za ranu fazu bolesti karakteristine su alergijske po-
j ave, za kasnu - holangitis, diskinezija unih kanala i
hronini hepatitis.
Fasciole su pronalaene u oima, ispod koe, u elu-
cu, u pankreasu, u crvuljku, vratnoj veni, u jetri i sluzi (is-
plj nvku).
Raspoznavanje bolesti u ranoj fazi predstavlja veliku
tekou, poto paraziti poinju da nose jaja tek 3-4 mese-
ca posle prodiranja u organizam.
Profilaksa fascioleze postie se u prvom redu proku-
vavanjem vode iz stajaih i sporo tekuih vodenih rezer-
voara. Povre, koje raste na vlanim mestima pre upotre-
be treba dobro oprati i preliti kljualom vodom.
FASCIOLOPSIDOZE
Fasciolopsidoza (fasciolopsidosis) je helmintoza sa
primarnim oboljenjem eludano-crevnog trakta. Uz-
roni kj e trematoda Fasciolopsis buski. Parazit je crven-
kastonarandast, u obliku lista duine 15-50 milimetara i
irine 8,5-20 milimetara.
Paraziti se lokalizuju u tankom crevu, a ponekad pro-
diru u eludac, j etru i pankreas.
Izvor infekcije su zaraeni ovek, svinja ili pas. Do
infekcije dolazi ako se u ishrani upotrebljavaju vodeni
orah i podvodno stablo nekih vodenih biljaka u sveem
stanju, na ijim se povrinama nalaze larve fasciolopsisa
iz beskimenj aka (mekuaca). U teim sluajevima j a-
vljaju se bolovi u stomaku i prolivi koji se, s vremena na
vreme smenjuju sa normal nom stolicom ili zatvorima.
Kasnije se javljaju slabost, vrtoglavica, pospanost, otoci
na nogama, kod mukaraca - na monjama, dolazi do
razvoja optih otoka i nedostatka belanevina. Bolesnici
mogu da umru usled iscrpljenosti i narastajuih sra-
uo-vaskulamih mana. Pri lakem toku bolesti javljaju se
samo bolovi u stomaku i povremeno prolivi.
Obratite posebnu panju na nove podatke o ulozi tre-
matoda u nastanku raka. Istraiva Hilda Klark ustanovi-
la je da trematode te vrste, pri svom razvoju u oveko-
vom organizmu, lue prirodne otpatke ivotne aktivno-
sti. Jedan od tih otpadaka provocira progresivno deljenje
elija raka. Kod veine obolelih od raka Hilda Klark je
otkrila parazit Fasciolopsis buski. Posle unitavanja pa-
razita i odstranjivanja iz organizma obolelih ljudi nesta-
j ao je rak i druge neizl eive" bolesti. Posle 5 dana lee-
nja, prema svedoenju Hil de Klark, zaustavlja se rast e-
lija raka, poelo je obnavljanje j etre obolele od ciroze,
pobol j anj e krvotok naruen sklerozom itd.
Leenje. Primena opte dehelmintizacije prema me-
todi ma N. A. Semj onove ili T. Z. Abramovske. Moe se
leiti pelenom, troj kom" i kerozi nom.
VANI ZAKLJUCI O UZROCI MA
NEOBJANJIVIH" OBOLJENJA
ovekov organizam ima zadivljujuu sposobnost da
se stalno regenerie i obnavlja. Ta osobina liava svaku
bolest njenog temelja. Ali, u stvarnosti, kada se bolest j a-
vi, neto ometa ivotnu silu organizma da uniti patoge-
no arite i obnovi obolelo tkivo. U veini sluajevo to
neto su paraziti.
Ilustracije radi, navodi mo sledei primer. Bila je di-
vlja stepa. Nju su uzorali i zasejali. Dobi l o se kultivisano
polje. Da polje ne bi zaraslo i ponovo se pretvorilo u di-
vlju stepu ovek mora da ulae stalne napore, tj. da radi.
Anal ogno tome, paraziti u ovekovom organizmu stvara-
ju svoje polje i vota" i stalno ga odravaju, to izaziva
proces j ednog ili drugog oblika oboljenja. Poto paraziti
ive u svim tkivima ovejeg organizma i lako se kreu u
njemu, oni mogu da izazovu trajna oboljenja u bilo kom
organu.
Iz navedenog postaju jasni mnogi uzroci neobja-
njivih " oboljenja.
Toksoplazme izazivaju mnoge anomalije, uroena
oboljenja kod dece, kao i zaostajanje u umnom razvoju.
Trihomonade izazivaju oboljenja mokranopol nog
sistema, creva, usta, krvi, krvnih i limfnih sudova i raka.
Hlamidije izazivaju neplodnost, poremeaj proba-
ve hrane, raznovrsna oboljenja pankreasa (izmeu osta-
log i dijabetes), jetre i infarkt.
Gljivice veliki broj oboljenja, nastanak i razvoj
onkologije.
Lamblije napadaju jetru i izazivaju veliki broj obo-
ljenja jetre.
Askaride izazivaju pluna, una i crevna oboljenja.
Otrice - veliki broj crevnih oboljenja.
Fascioleza izaziva alergiju, diskineziju unih ka-
nala i hronini hepatitis. Fasciolopsidoza uestvuje u
stvaranju i razvoju raznovrsnih onkolokih oboljenja.
Neto slino rade i ostali paraziti koji ive u ovekovom
organizmu.
Sada se moe u celini sagledati slika veine oveko-
vih oboljenja, izdvojiti stadij um razvoja patogenog pro-
cesa, a ako se to poznaje moe se aktivno umeati u tok i
razvoj rasprostranjenih oboljenja.
STAD1JUMI RAZVOJA OBOLJENJA IZAZVANIH
PARAZITIMA U OVEKOVOM ORGANI ZMU
Prvi stadijum. Nekultura i neznanje. Upravo taj sta-
dijum stvara sve predispozicije za voenje takvog naina
ivota, koji maksimalnom brzinom slabi zatitne sile or-
ganizma, stvara u organizmu ubrite razliitih ekotoksi-
na i neistoa.
Drugi stadijum. Prodiranje parazita u oslabljeni i za-
gaeni organizam. Skriveni (latentni) period.
Trei stadijum. U osnovi bilo kojeg oboljenja je upa-
la. Ako se iskljui hemijsko i mehaniko oteenje orga-
nizma, na prvo mesto dolazi parazitsko oboljenje, koje i
izaziva upalu (akutni period).
Ceh'rti stadijum. Ukljuivanje zatitnih sila organi-
zma. Gubitak ivotne energije na zaustavljanje upale.
Poto paraziti nikuda ne odlaze, ve se obnavljaju po-
ronim nainom ivota svog domaina, bolest prelazi u
hronini oblik. im se narui balans u organizmu nastaju
komplikacije. U ovom stadijum u se bre ili sporije iscr-
pljuje ovekova ivotna snaga, to uzrokuje prevremeno
starenje i skrauje ivot, zasiujui ga hroninim obolje-
njima.
Otuda se profilaktine mere ienja organizma od
neistoa i parazita na raznim nivoima moraju sprovoditi
redovno tokom itavog ivota.
Prema podacima Goskomstata (Dravnog komite-
ta za statistiku)
10
Rusije (podaci od 1993 do 1997), samo
u Rusiji od infarkta svakodnevno umre oko 700 000 lju-
di, a od raka - 250 000. Svake godine raznovrsni paraziti
ubiraju etvu" od oko milion ljudi! Ako ne elite da do-
spete u taj broj istite se, istite se zajedno sa svojim uku-
anima.
FAKTORI KOJI DEJSTVUJU NA
PARAZI TE
Povoljni ili nepovoljni uslovi za ivot parazita u o-
vekovom organizmu u celini i uopte odreuju se imuni-
tetom. Ako je dovoljno jak, ak i u zaraenoj okolini on
ima dovoljno snage i sredstava da uspeno unitava para-
zite koji su dospeli u organizam, ne dajui im ni najma-
nju mogunost da se negde zakae u njemu. Ako je imu-
nitet slab, svaka infekcija i paraziti e se zalepiti za ta-
kvog oveka. Ako se paljivo analizira protivparazitno
leenje, moe se uoiti daj e ono u celini, svim svojim
dejstvima, zasnovano na imunitetu. Razmotrimo, kakva
mogu biti ta dejstva. U emu je njihova protivparazitna
efikasnost?
Za parazite koji ive u organizmu - endoparazite -
spoljanja sredina je pre svega organizam domaina, i
upravo taj njegov organ ili tkivo u kome oni ive.
Najvei deo organizma, sa kojim se dodiruj e" sa pa-
razitima, jesu tene sredine: krv, lirafa, meuelijska i
unutarelijska tenost, ehidano-crevni sokovi, u,
mokraa i neki sekreti lezda.
Ispostavlja se, da se organizam ve na nivou tenosti
zasiuje parazitima. To se, u prvom redu, izraava u po-
sebnoj strukturi i svojstvima vode. Posebna struktura i
svojstva vode formiraju se iz energetskih osobina o-
vejeg organizma i odreene tenokristalne reetke.
Spoljanje ispoljavanje energetskih osobina oveka
je miris njegovog tela. Kod svetih, duhovno prosveenih,
odnosno zdravih ljudi, koji su se oistili i pravilno se hra-
ne (sa preovladavanjem biljne hrane u ishrani) miris tela
moe da ima veoma prefinjenu aromu, koja podsea na
miris tamjana ili j ednostavno prijatno mirie. To se odno-
si i na miris luevina: znoj takvih ljudi ima miris sveine;
ekskrement mirie na slatko; mokraa ima svojevrsnu
prijatnu aromu.
Ljudi su odavno uoili vezu izmeu energije tela,
mirisa i zdravlja. Oni su poeli svesno da primenjuju j ed-
ne ili druge mirise (od biljnog, ivotinjskog i mineralnog
materijala) da bi poveali energiju tela i nivo zdravlja.
Reju, ono to im je nedostajalo za zdravlje u organizmu,
poeli su da uzimaju iz biljnih sirovina. Tako se pojavilo
leenje travama, leenje medom i aromaterapija.
Na pitanje: Kakve je biljke najbolje koristiti protiv
parazita nije j ednostavno odgovoriti. Potrebne su nam ne
samo protivparazitne trave nego i gorki tonici i protivu-
pal ne trave, trave koje stimuliu i pomau probavu, kao i
hranljive trave, koje poboljavaju razmenu materija i ne-
ke druge trave. Toliko vrsta trava podrazumeva znanje o
njima j er su protivparazitne trave otrovne i mogu itekako
negativno da utiu na organizam. Gorki tonici i protivu-
palne trave potrebne su za bolje ienje organizma od
neistoa, unutranje prljavtine i toksina. Stimuliue
trave i trave koje podstiu probavu potrebne su za jaanje
imuniteta i poboljanje probavnih sposobnosti. Jer lja-
ka, sluz i zastoj su najpovoljniji uslovi za parazite, a stvo-
rili su se usled nepotpune probave hrane i atonije creva.
Hranljive trave su potrebne ne samo da bi se ojaao imu-
nitet, ve i da bi se otklonile posledice primene protivpa-
razitnih trava, podstaklo obnavljanje tkiva, organa i
funkcija, oteenih parazitima. Trave koje poboljavaju
razmenu materija potrebne su, da bi se bre oistili krv i
limfa od ljake i mikroparazita, da se unite tumori i jetra
oisti od toksina. Samo takvim pristupom moe se posti-
i stabilan i bezopasan efekat primene protivparazitnih
trava i sredstava. Tim pre to protivparazitno leenje pro-
filaktiki treba primenjivati tokom celog ivota.
BILJKE PROTIV PARAZITA I GLISTA
Protivparazitno dejstvo imaju uglavnom ljute i
gorke trave. Ljute trave podiu unutranju tempera-
turu organizma i sue ga. Zato paljivo treba da ih
primenjuju ljudi sa izraenom konstitucijom ui.
Treba izbegavati prepobuivanje ivotnog principa
ui. Gorke trave, obrnuto, hlade organizam, pomalo
ga sue i zbog toga ih moraju paljivo primenjivati
ljudi sa izraenom konstitucijom vetra. Usled njihove
neumerene primene mogue je prepobuivanje ivot-
nog principa vetra.
Cesto protivparazitna svojstva biljaka imaju poseb-
nu snagu (na primer, seme tikve, bundeve).
U tipine protivparazitne biljke spadaju: karanfil
(Dianthus), nar (mogranj), crvena paprika (aleva papri-
ka), nana movarna (Mentha), gorki pelen (Artemisia ab-
sinthium), seme od pelena, sedef (Ruta graveolens), se-
me tikve (bundeve), majina duica (Thymus serpyllum,
T, vulgaris) i enjak.
GORKI TONICI
Gorak ukus ima razarajue i smanjujue dejstvo na
tkivo organizma. On pomae da se izbace toksini i pod-
stie ienje tkiva, guei ili usporavajui istovremeno
vei deo funkcija organizma.
Gorak ukus slui za smanjenje toksina i odstranjiva-
nje svega stoje suvino u organizmu. Zato se gorke trave
esto koriste za ienje organizma, smirivanje i smanji-
vanje temperature.
Gorki tonici ne samo da gue (blokiraju) j ednu ili
drugu upalu, ve odstranjuju patogeni faktor koji je iza-
zvao upalu ili infekciju. Oni unitavaju parazite, sluz i
toksine koji su prodrli u tkivo i izazvali upalu. Zato su oni
efikasni kod svake upale, izazvane nagomilavanjem slu-
zi, ljake i mikroparazita (na primer, kod artritisa).
Obarajui temperaturu i smanjujui stvaranje produ-
kata oksidacije i intoksikacije, oni hlade i oslobaaju krv
od toksina.
Oni, takoe, reguliu funkciju jetre, smanjuju stvara-
nje ui i kiseline u organizmu. Zahvaljujui takvim
svojstvima oni su efikasni kod veine oboljenja j etre. Na
primer, kod hepatitisa i utice, posebno u poetnom i
akutnom stadij umu.
Gorki tonici smanjuju koliinu sala u organizmu i re-
guliu metabolizam ugljenih hidrata. Zahvaljujui tome
oni reguliu i funkciju slezine (podstiu ienje krvi) i
mogu biti korisni kod dijabetesa.
Velika razorna snaga tih trava daje im antibakterij-
ska, protivvirusna svojstva i svojstva za izbacivanje gli-
sta. Ali njih treba upotrebljavati samo do momenta uni-
tavanja patogenih faktora, j er posle toga njihova razorna
snaga bie usmerena na tkiva tela.
Opisana svojstva, uporedo sa dejstvom koje imaju za
ienje krvi, daju im protivtumorska svojstva. Oni mo-
gu podsticati smanjivanje kako dobroudnih (benignih)
tako i zloudnih (malignih) tumora.
U tipine gorke tonike i trave protiv groznice spada-
j u: aloja, imirika (Berberis vulgaris), lincura (Gentiana
lutea, G. pneumonanthe), topola (Populus nigra, P. tre-
raula), kini novo drvo.
Vano upozorenje. Gorke trave stimuliu probavu
hrane, ali samo kada se uzimaju u manjim koliinama i
uglavnom kod ljudi koji pate od groznice i temperature.
One se retko preporuuju hroninim i nemoni m bole-
snicima. U veim dozama gorke trave koe probavu hra-
ne, usporavaju asimilaciju, naruavaju peristaltiku creva,
isuuju tkiva i ivotne sokove, a mogu izazvati napreza-
nje miia ili ak miine spazme.
BILJKE KOJE STIMULIU PROBAVU
Sti mul i ue biljke ispoljavaju j ako zagrevaj ue dej -
stvo i imaju ljut ukus. Nj ihovo dejstvo je usmereno na
poveanj e telesne temperature, na rasejavanje unutra-
nje hl adnoe, na podsticanje razmene materija i cirku-
laciju.
One poveavaju probavnu vatru i imaju najjae dej -
stvo pri otklanjanju sluzi i nagomilanih toksina. Zagreva-
ju el udac i kiv, poveavaju apetit i izotravaju ulne or-
gane. esto imaju antibakterijska i antiparazitna svojstva
i jaaju imunoloki sistem. Podstiu asimilaciju hrane i
samim tim poveanje telesne teine. One su odline u
kombinaciji sa tonizujuim, hranljivim travama i sa dru-
gom hranom.
Unitavajui toksine, one podstiu slabljenje upale a
to znai da se mogu kombinovati sa gorkim tonizujuim i
protivgrozniavim travama.
Biljke koje stimuliu probavu efikasne su u oni m
sluajevima gde je potrebno poboljati probavu (da se od
hrane ne bi stvarala ljaka), razbiti hladnou, osloboditi
se od toksina i oistiti j ezik od naslaga, obnoviti razmenu
materija ili krvotoka.
Tipini zaini koji stimuliu i podstiu probavu su:
karanfili, gorica (senf), dnmbir (suvi), cimet, aleva
paprika, luk, enjak, ren i biber.
Upozorenje. Ovi zaini su kontraindikativni kod sta-
nja propraenih dehidracijom ili deficitom tenosti u or-
ganizmu, kao i kod upalnih stanja sluzokoa.
NAINI PRIPREMANJA I UPOTREBE PROTIV-
PARAZITNIH BILJAKA
Iz sveih trava moe se dobiti: sok, odvar (aj), vru
ili hladan ekstrakt. Sok ima najjae dejstvo, a hladan eks-
trakt - najslabije. Od osuenih trava moe se pripremiti
odvar (aj), ekstrakt i praak.
Svezi sok od trave dobija se na sledei nain: biljka
se kida, dobro isitni a tenost iscedi kroz tkaninu. Za tu
na menu moe se upotrebiti i sokovnik.
Slabiji preparat priprema se iz suvih trava: uzima se
isitnjena suva trava ili praak od nje, dodaje se dva puta
vie vode od teine uzete trave, ostavlja se da odstoji 24
asa i ocedi. Dobijena tenost slui kao zamena za sok.
Odvar. Metod pripremanja trava u vidu odvara vie
odgovara korenju, stablu, kori i plodovima, posebno u
suvom stanju, poto izdvajanje lekovitih materija iz vr-
ih i suvih delova biljke zahteva mnogo vremena za pri-
premanj e.
Opte pravilo za pri premanj e odvara j e: na 1 deo su-
vih trava uzi ma se 16 delova vode, tj. na 250 mililitara
vode oko 15 grama trava. Odvar se kuva na tihoj vatri
dok voda ne ispari do 1/4 prvobitne zapremi ne (od 4 de-
la prvobitne zapremi ne odvara ostaje 1 deo). Posl e toga
odvar j e gotov za upotrebu (poeljno j e procediti ga).
Proces ukuvavanj a traje nekoliko sati, ali se kao rezultat
toga dobijaju odvari koji su koncentrovani i imaju j aku
mo.
Odvar manje j ai ne, ije pripremanje zahteva manj e
vremena, priprema se do isparavanja polovine vode, a za
slab odvar treba j o manje vremena - dok ne ostane 3/4
vode.
Pri takvom nainu pripremanja odvara trave se kuva-
ju samo j ednom, posle ega se bacaju.
Prilikom pripremanja odvara, u kojima se kombinu-
ju grubi delovi biljke (korenje, kora i slino) sa nenim
cvetovima, liem i slino, nene delove biljaka treba do-
davati kasnije. Na primer, staviti korenje i uknvati odvar
do 1/2 prvobitnog obima. Zatim staviti u odvar cvetove,
lie i produiti ukuvavanje do 1/4.
Ekstrakti. Ekstrakti mogu biti vrui i hladni. Metod
pripremanja hladnog ekstrakta odgovara nenim delovi-
ma biljaka (lie i cvetove) i sonim biljkama. On je pre-
poruljiv pri upotrebi aromatinih i nenih trava, poseb-
no onih koje imaju rashlaujue ili osveavajue dejstvo
(na primer, nana, j asmin), i za veinu zaina, poto pri
kuvanju isparavaju i unitavaju se eterska ulja, a to znai
da se gubi njihova mo.
Kod ekstrakta odnos trava i vode iznosi 1 : 8. Na pri-
mer, 30 grama trava na 250 mililitara vode.
Za dobijanje hladnog ekstrakta trave treba ostaviti da
odstoje u hladnoj vodi od 1 do 12 sati.
Hladni ekstrakti se pripremaju od dobro isitnjenih bi-
ljaka (ako su svee) ili od prakova (ako su suve).
Hladni ekstrakti se koriste za hlaenje tela pri visokoj
temperaturi, kod kriza i za normalizaciju funkcije jetre.
Radi dobijanja vrueg ekstrakta trave se potapaju u
kljualu vodi i ostavljaju da odstoje od 30 minuta do 12
sati. Posle toga ekstrakt se procedi i pije. Sto ekstrakt du-
e odstoji tim je jai (koncentrovaniji)
11
.
Praak. S obzirom na to da veina protivparazitnih
trava ima gorak i ljut ukus, najbolje je primenjivati ih u
vidu praka. Ali da bi se praak to bolje asimilovao,
obino ga pretvaraju u pilule. Zato se praak pakuje u ras-
tvorljivu kapsulu i tako guta. Umesto kapsule moe se
uzeti sredina od hleba.
11 Primedba prevodioca.
112
Osuene trave se obino sitne u razliitim mlinovima
i mlinovima za kafu do veoma sitnog stanja. Ne preporu-
uje se sitniti ih u praak. Neka to bude mali deo, koji,
bubrei u eludano-crevnom soku polako isputa svoje
fitoncide.
Praak od trava treba pripremati neposredno pre upo-
trebe. To se ne srne raditi ranije j er fitoncidi iz isitnjenih
trava isparavaju mnogo bre, nego iz nemlevenih.
Protivparazitne trave u praku smatraju se efikasni-
j i m sredstvom od odvara i ekstrakta. Odvari i ekstrakti se
brzo asimiluju u krvi na nivou eluca i poetka tankog
creva. Oni ne mogu dospeti" do parazita koji ive u do-
njim delovima probavnog trakta. Prakovi deluju obrnu-
to, tj. ne samo da prolaze kroz itav probavni trakt, ve
imaju i sposobnost da se nagomilavaju u usamljenim
uglovima" i pregibima creva. Upravo u tim uglovima i na
pregibima nagomilavaju se ljaka, toksini, ekskrementno
kamenje, izmeu kojih crevni paraziti slobodno ive.
Uzimanje prakova liava ih tih sklonita.
Ulje. Lekovita ulja dobijaju se pripremanjem trava u
razliitim biljnim uljima. Obino se koristi suncokretovo
ili maslinovo ulje. Ulja uglavnom dejstvuju na kou, krv,
plua i debelo crevo.
Osnovni metod pripremanja lekovitih ulja je sledei.
Jedan deo trava kuvati na slaboj vatri sa 4 dela ulja i 16
delova vode 4-8 sati, dok sva voda ne ispari. Kriterijum
za prepoznavanje kad je ulje gotovo jeste test - kap vode,
koja je pala u ulje i poela da podrhtava.
Drugi nain pripremanja ulja sastoji se u tome, to se
priprema odvar od samih trava. Zatim se uzima odvar i
ulje u j ednakim delovima, pomea i kuva sve dok ne is-
pari sav odvar.
Aromatine trave (jasmin, nana i druge) koje su ose-
tljive na zagrevanje mogu se kao svee ili u vidu praka
odmah dodavati u ulje (1 deo trava na 4 dela ulja). Smea
se potom ostavlja da odstoji 24-48 sati, posle ega se
moe procediti i koristiti.
Aromatini zaini, koji su manje osetljivi na zagre-
vanje, kao to su aleva paprika, karanfdi ili gorica
(senf), mogu se dodavati direktno u ulje i kuvati na slaboj
vatri nekoliko sati.
Svezi sokovi, na primer od belog luka, mogu se do-
davati u j ednaku koliinu ulja i kuvati dok ne ispari sva
voda. Posebnu panju treba obratiti na to da se ne preku-
vaju.
Posuda za upotrebu. Biljke se dobro kombinuj u u
glinenoj posudi, s obzirom na to da rastu na zemlji.
Ukoliko nemate takvu posudu najbolje je uzeti emajli-
ranu posudu. Radi dobavljanja dopunskih antibakterij-
skih svojstava odvaru, ekstraktu ili soku moe se kori-
stiti metalna posuda. Na primer, bakama posuda ima
baktericidna svojstva i sui organizam. Mesing ili sre-
bro podstiu hlaenje organizma. Srebro, dopunski ,
ima antimikrobna svojstva, koja se mogu iskoristiti pri
infekciji u j etri. Lica koja su iscrpljena, sa oslabljenom
produkcij om krvi, mogu upotrebljavati gvoe. Kada j e
re o aluminij umskim posudama, one uopte nisu po-
godne za pripremanj e hrane.
Smatra se, daj e kvalitet odvara ili ekstrakta bolji ako
se priprema na plamenu. Elektrino zagrevanje kvari
unutranju strukturu aktivnih materija odvara i ekstrakta.
Plamen od drveta bolji je od plamena gasa.
Putevi unoenja protivparazitnih sredstava. Pro-
tivparazitna sredstva mogu se unositi u organizam pomo-
u pia, klistira, kroz kou i organe za disanje.
Vei broj protivparazitnih preparata uzima se kroz
usta. Efikasnost protivparazitnog leenja eluda-
no-crevnog trakta moe se poveati ako se savlada
Gest koljke" (ank Prakalana)
1 2
. Uzimanje protivpa-
razitnih odvara u maloj koncentraciji, ali sa obiljem zaso-
ljene vode unitavae i odmah izbacivati ubijene i osla-
bljene parazite iz organizma.
Nezamenjiva j e, takoe, terapija klistiranja protivpa-
razitnim sredstvima, poto se voda odlino upija u debe-
lom crevu, gde ivi veliki broj parazita. Ima razliitih kli-
stira. Na primer, za otklanjanje zastojnih pojava i ie-
nje debelog creva od ekskrementnog kamenja, sluzi i pa-
razita primenjuju se klisuri sa ljutim travama (enja-
kom, lukom i dr.). Ulja i trave koje vlae koriste se za
smekavanj e" debelog creva i celog organizma, da bi se
bolje izbacivala ljaka, a takoe ima hranljivo dejstvo.
Slatke, opore i gorke trave dobro je primenjivati kod
upalnih stanja i stvaranja gnojnih rana (ireva) na debe-
lom crevu. Diuretine trave, koje se primenjuju u vidu
klistira, bie ispoljavaju svoje dejstvo, zahvaljujui blizi-
ni bubrega i creva.
Neke isparljive materije lako prodiru kroz pore na
koi u organizam i podstiu izbacivanje parazita. Na pri-
mer, ako se u kadu sa vodom doda nekoliko kapi anisa
(Anisum vulgare gaertn.).
Vreme uzimanja protivparazitnih preparata.
Trave, koje se uzimaju pre jela (na sat - pola sata) ispo-
ljavaju svoje dejstvo na debelo crevo i donji deo tela, to
podstie funkcije luenja. Odavde proistie pravilo: pro-
tivparazitne, purgativne, diuretine i trave koje podstiu
menstruaciju, kao i trave koje deluju na debelo crevo, bu-
brege ili po Inu sferu, treba uzimati pre jela.
Trave koje se uzimaju zajedno sa hranom deluju na
eludac i tanko crevo i podstiu probavu. Otuda pravilo:
protivparazitne trave, koje ispoljavaju uticaj na probavu,
12 Detaljnije o tome u knjizi ienje organizma istog autora
- biblioteka Lekovite sile.
el udac, slezinu, j etru ili tanko crevo, treba uzimati za
vreme jela.
Trave koje se uzimaj u posl e j el a ispoljavaju svoje
dej stvo na gornji deo tela (plua, grlo, glavu). Ot uda
pravil o: trave, koj e ispoljavaju dej stvo na gornji deo te-
la - proti vparazi tne, za iskaljavanje, za j aanj e nerava,
koje deluju na plua, srce i mozak - treba uzimati posl e
j el a.
Zbog toga to crevni paraziti ispoljavaju najveu ak-
tivnost nou - sredstva protiv glista - trave je veoma ef i -
kasno uzimati od 24 do 3 sata nou.
Manji obroci protivparazitnih trava mogu se uzimati
pri svakom j elu.
Za vreme leenja usne duplje od parazita suve trave
(na primer, pelen) se malo savau, smekaju pljuvakom
i ostavljaju uz obraz. Ti me se postie ne samo stalno dej-
stvo na parazite, koji ive u usnoj duplji, u zubnim depo-
vima, krajnicima i drelu, ve i na itavu glavu.
VANA INFORMACIJA O PROTIV-
PARAZITNIM BILJKAMA
KARANFILI (semenski karanfil za kulinarstvo)
Indikacije: protiv parazita, prehlade, kalja, astme,
slabe probave, zubobolje, povraanja, laringitisa, farin-
gitisa, smanjenja arterijskog pritiska i impotencije.
Kontraindikacije: upalna stanja i hipertonija.
Preparati: ekstrakt (ne kuvati da kljua), praak ili
nesamleveno seme (od 250 do 500 miligrama).
Karanfili efikasno deluje na parazite i njihova jaja.
On stimulie plua i eludac. Rasejava hl adnou i dezin-
fekuje limfni sistem. Etersko ulje od karanfilia slui kao
j ako sredstvo za otklanjanje bolova.
NAR (MOGRANJ)
Deo biljke koji se koristi: plod, kora ploda, kora ko-
rena.
Indikacije: gliste (okrugle i male, a posebno traka-
ste), bolovi u grlu, gnojne rane (irevi), kolitis, proliv, di-
zenterija, ispadanje pravog creva ili vagine, belo pranje,
konjunktivitis, anemija, hronini bronhitis i tuberkuloza.
Preparati: odvar, praak (od 250 do 500 mi l i grama),
sve sok.
CRVENA PAPRIKA
Preparati: ekstrakt i praak (u mal i m dozama, od
100 do 500 miligrama).
Paprika j e j ak stimulator ne samo za probavni sistem
nego i za sistem krvotoka. Ona efikasno odstranjuje unu-
tranju i spoljanju hladnou. Korisna je kod slabosti sr-
ca. Posebno je efikasna za spaljivanje toksina u debel om
crevu i odstranjivanje parazita iz njega. Svojstva paprike
i bibera su slina, ali paprika deluje j ae pri kratkoronoj
a slabije pri dugoronoj upotrebi.
PELEN (Artemisia absinthium)
Opis. Viegodinja travnata biljka koja dostie visi-
nu do 11,5 metar. Obino ima nekoliko stabala, koja
stoje pravo i na vrhu se razgranavaju. Lie je krupno,
dui ne 3-15 centimetara, irine 2-12 centimetara, zeleno
sa srebrnastim ivicama sa donje strane. Cvetovi su veo-
ma sitni, roze ili crvenkasti, grupisani u koarice u obliku
jajeta. Plodovi su sitno seme bez uperka.
Pelen je iroko rasprostranjen, raste po pustarama,
zasejanim njivama, u meama, na poljima i faktiki je
korov. Cveta u j ulu - avgustu.
Pelen je najgora biljka na svetu, njena gorina se
osea ak i kada se razblai 10 000 puta. Nekada su po-
bednicima na Olimpijskim igrama kao nagradu davali da
piju napitak sa pelenom. Rimljani su upotrebljavali eks-
trakt od pelena kao sredstvo za jaanje eluca. U Kini su
ak smatrali, ako se u sandalama nosi svee lie pelena,
da obnavlja apetit. Mornarima i ostalim putnicima na
brodovima pelen pomae da izbegnu morsku bolest. Kod
uzbuenosti dobro je pomirisati sveanj pelena ili ga sta-
viti ispod j astuka - bre ete zaspati.
Kao lekovita sirovina upotrebljavaju se dobro razvi-
j ene, ali ne precvetale, cvetne koarice i trava, kao i kore-
nje iskopano ujesen. Korenje se ne pere ve se sui onako
kako je izvaeno iz zemlje, a kada se osui oisti se et-
kom.
Sok od pelena je gorak. Cedi se u avgustu iz zelenog
dela biljke (uoi cvetanja). Regulie rad eluca, poveanu
ili smanjenu kiselinu. Otklanjanaduvenost stomaka i kata-
ralne pojave u elucu. Uzima se po 1 supena kaika soka i
meda 3 puta dnevno pre jela. Osim toga sve sok od pelena
pomae zaustavljanje spoljanjih krvarenja. Primenjuje se
u vidu poveza, natopljenih u pelenovom soku.
Bioterapeut A. I. Afanasjeva preporuuje da se po-
mou pelena vri totalno ienje organizma od jednoe-
lijskih mikroorganizama (protozoa): jednoelijskih bia-
ra, hemolitike stafilokoke, proteusa, majih lamblija,
trihomonada itd., koji naruavaju razmenu materija u or-
ganizmu, dovode do upale tankog creva, raznih oboljenja
j etre i unih kanala, konih oboljenja (diateze, alergija,
koprivnjae, ekcema, psorijaze itd.), raznovrsnih pre-
hladnih oboljenja sa luenjem sluzi. Praksa pokazuje, da
je organizam veine ljudi zaraen tom trulenom infekci-
j om zbog nepravilne ishrane i naina ivota. Zato je re-
dovno uzimanje odvara, sirupa od pelena i ispiranje njim
veoma efikasna terapija, koju treba redovno primenji-
vati. A sam gorki ukus stimulie nau ivotnu aktivnost i
daje odlian tonus.
Protiv glista. Za oslobaanje od otrica treba se kli-
stirati ekstraktom pelena (posle ienja creva) u kombi-
naciji sa belim lukom (u ai ekstrakta skuvati glavicu
belog luka).
U medicinskoj praksi primenjuju se i osueni cvetovi
semenskog pelena kao sredstvo protiv glista (askarida,
otrica) pod nazivom seme pelena". Osuene cvetne ko-
arice se rastrljaju u avanu i to se daje bolesniku, posle
odgovarajue pripreme bolesnika, u smei sa eerom,
slatkim, medom ili sirupom po 5 grama semena pel ena"
(za odrasle) 3 puta dnevno na 1,5-2 sata pre j ela tokom 2
dana; posle poslednjeg uzimanja uvee se bolesniku daje
purgativ.
Semenski pelen se drao u veniima na seoskim ko-
libama, njega su drali ispod asura, da bi se smirivaleste-
nice i buve.
Bradavice se mogu skinuti ako se svakoga dana nata-
paju j akim ekstraktom pelena ili njegovim sokom.
Kontraindikacije. Otrovna biljka. Primena pelena
kod trudnoe je kontraindikativna. Ne srne se primenji-
vati kod gnojnih oboljenja (ireva). Pelen se ne srne zlou-
potrebljavati, naroito kod malokrvnosti. Dugotrajna,
prekomerna upotreba pelena, ak i u malim dozama, mo-
e prouzrokovati greve i konvulzije, halucinacije, ak i
simptome ludila.
BELI LUK (Allium sativum)
Dejstvo: stimulie, izbacuje gasove, pomae iska-
ljavanje, poboljava razmenu materija, otklanja spa-
zam, dezinfikuje, odstranjuje gliste i podmlauje.
Indikacije: parazitske infekcije, prehlade, kaalj, ast-
ma, srana oboljenja, hipertonija, poveanje holesterola,
ateroskleroza, lupanje srca, kona oboljenja, reumati-
zam, hemoroidi, otoci (tumori), impotencija i histerija.
Preparat: ekstrakt (ne prokuvavati), praak (od 100
do 500 miligrama), sok i lekovito ulje.
Beli luk ima j aka podmlaujua svojstva. To je j ako
sredstvo za detoksikaciju. Cisti krv i limfu od toksina i
kolonija mikroparazita. Podstie izbacivanje parazita iz
eludano-crevnog trakta. Pri primeni u viduklistira ubi-
ja parazite u debelom crevu.
ISHRANA
Ishrana oveka ima veliki uticaj na stanje unutranje
sredine organizma, creva, raznih upljina i koe. Narav-
no, ona utie i na parazite. Obilna, neredovna, meovita i
slatka hrana je idealna sredina za razmnoavanje parazita
svih vrsta - od virusa do glista. Bez rada na svojoj ishrani
nemogue je osloboditi se od parazita.
U prvom redu sa obilne ishrane treba prei na ishranu
koja je dovoljna za organizam. Drugo - treba regulisati is-
hranu. Treba se hraniti 2-3 puta dnevno, bez meuobroka.
Tree treba podsticati normalan probavni proces. Radi
toga tenost treba piti pre jela. Zatim se moe pojesti sveza
salata ili bareno povre. Posle povra ili j elo sa belane-
vinama ili sa ugljenim hidratima. Sline izmene u ishrani
olakae proces probave hrane i nee se stvarati neistoe.
I na kraju - hranu treba zasititi bioloki aktivnim i drugim
materijama, neophodnim za zdravlje.
Poto razmatramo ishranu koja treba da podstie iz-
bacivanje parazita iz organizma, uradimo neke korekcije.
Prva korekcija. Radi unitavanja makroparazita, koji
ive u plazmi krvi, organizam treba zasiavati siliciju-
mom i tenou iz sveih sokova biljaka.
Joni silicijuma stvaraju koloidne sisteme sa elek-
trinim nabojem. Silicijumov koloidni sistem, zahvalju-
j ui svom posebnom elektrinom punjenju, ima svojstva
da privlai, zadrava, unitava i izbacuje iz organizma
viruse, patogene mikroorganizme i njihove otrove.
Uoava se neto to podsea na oligodinamiki efekat,
kada se pozitivni joni spajaju sa aktivnim centrima bak-
terija (koje imaju negativni naboj) na povrini mikrobnih
elija. Samim tim blokiraju se aktivni centri bakterije,
preko kojih ona ostvaruje razmenu materija i energije sa
okolnom sredinom, to unitava patogene mikroorgani-
zme. Za silicijumsku vodu vai sledee pravilo: ona ob-
jedinjuje u sebi ukus i sveinu izvorske vode, istou i
strukturu topljene vode (dobijene topljenjem snega)
1 3
i
baktericidna svojstva srebrne vode. Virusi gripa, hepati-
tisa, poliartritisa, reumatizma, disbakterioze - kandide,
konidije, kvasac i drugi tetni mikroorganizmi uvlae se
u koloidne rastvore silicijuma i unitavaju se ne samo u
krvi, nego i u crevima.
Ako u ovejem organizmu ima dovoljno silicijuma,
on je sigurno zatien od virusa i mikroparazita. Ako ga
nema, treba ga dopunjavati. Jedan od brih naina popu-
njavanja organizma silicijumom j este uzimanje kaolin-
ske bele gline. Za 10-12 dana uzimanja kaolinske gline
sadraj silicijuma u organizmu se skoro normalizuje.
.
Kada je organizam popunjen silicij umom j etra se bo-
lje isti moe da se rastvara tvrdo kalcij evo kamenje.
Glina podstie bolje ienje-upijajui ljaku koja se iz-
dvaja pri ienju organizma. Time se smanjuje rizik sa-
motrovanja pri protivparazitnom leenju.
Dnevna doza uzimanja gline za odrasle je 1 kafena
kaiica na 150 mililitara vode. Za decu uzrasta do 12 go-
dina - po 1/2 kafene kaiice na 150 mililitara vode.
Rastvor gline najbolje je pripremati uvee, a piti uju-
tro. Kafenu kaiicu glinenog praka sipati u au, naliti
150 mililitara vode, dobro promeati i ostaviti da odstoji.
Ujutro ispiti natate. Moe se uzimati i pred spavanje, pa
i na 30 minuta pre jela.
Pre uzimanja rastvor gline se moe dinamizirati"
zasititi energijom. Radi toga je potrebno uzeti j o j ednu
au i 10-20 puta prelivati rastvor gline iz j edne u drugu
au. Prelivanjem se dodaje energija u rastvor. Posle toga
popijte rastvor.
Kura leenja glinom traje 3 nedelje. Naredne kure
(po 10 dana) sprovode se j ednom meseno.
Radi ubrzanog popunjavanja organizma silicijumom
moe se poveati doza gline do 2-3 kaiice dnevno. Na
primer, za vreme dvonedeljnog protivparazitnog leenja
kod N. A. Semjonove sluaoci za dve nedelje pojedu 250
grama bele gline.
Rezerve silicijuma u organizmu mogu i treba da se
popunjavaju na raun produkata ishrane od monolitnih i-
tarica i celuloze iz povra i voa. Mnogo silicijuma sadri
poljski rastavi (Equisetum arvense) i to se moe iskoristi-
ti na sledei nain: 50-60 grama trave staviti u gazu, gazu
zavezati u vor i spustiti u posudu sa vodom. Posudu stavi-
ti na vatru, dovesti do kljuanja, skinuti sa vatre i ostaviti
da odstoji 3-4 sata. Dobijenu vodu koristiti za pripremanje
hrane.
Ali najbolje je upotrebljavati sve sok od krastavaca i
sok bugarske paprike. Oni sadre najbolji silicijum, j er se
lako asimiluje. Te sokove je najbolje kombinovati sa so-
kom od argarepe, to poboljava njihov ukus. Na primer,
20-30% soka od krastavaca, a ostatak sok od argarepe.
Na isti nain priprema se i smea sa bugarskom paprikom.
Kao to od ranije znamo, sok iz biljaka sam po sebi
ima protivparazitna svojstva. Zato se umesto salata i ba-
renog povra moe popiti 300-500 grama svee iscee-
nog soka iz povra, a posle toga pojesti glavno j el o.
Druga korektura. Parazite treba liiti ishrane koja im
pomae da se u velikom broju razmnoavaju. Radi toga
se treba odrei belanevinaste ivotinjske hrane - mesa,
jaja, ribe i mleka. Odrecite se, takode, od svih produkata
sa kvascem i hlebnih produkata industrijske proizvodnje.
Iskljuite iz ishrane poslastice, osim prirodnih - med i
svee sokove. Reju, preite na prirodnu hranu bez kuli-
narskih preterivanja.
U praksi je uoeno, da se posle praznika kod muka-
raca i ena intenziviraju prehlade i ginekoloka obolje-
nja. A uzrok tome je to je bogata trpeza nahranila i para-
zite, koji su se naglo razmnoili i izazvali recidive.
Paraziti ne vole hranu zelene i crvene boje. Posebno
im ne odgovara zeleni hlorofil. Oni ne podnose gorke sa-
stojke i ljute zaine. Veina crvenih j agoda (jagodastih
plodova), sa kiselim i oporim ukusom, imaj aka protivpa-
razitna svojstva. Na primer, sok j agode (ploda) mahovni -
ce (Oxycoccus palustris), trenutno unitava trihomona-
de. Slina svojstva imaju severna malina (Rubus chama-
emorus), borovnica (Vaccinium myrtillus), malina (Ru-
bus idaeus), smokva, limun, j apanska j abuka (kaki) i nar
(mogranj).
I ranije se znalo o dobrim svojstvima povra sa lju-
tim i gorkim ukusom. Nije nepoznato da obian kupus,
takocte, ima dobra svojstva za izbacivanje glista. Ki seo
kupus, poprimajui kisela svojstva, j o bolje unitava pa-
razite u organizmu.
Razliita ulja (masti) kao koncentratori fitoncida
imaju j aka protivparazitna svojstva. Po tome se posebno
odlikuju ulja iz semena gorice (Polygonum Persicaria,
P. Hydropiper, Si symbri um)
1 4
, iz semena tikve (bunde-
ve) i iz semena lubenice. Te vrste ulja preporuljivo je
uzimati 3 puta dnevno po 1 kafenu kaiicu pre j ela ili za-
j edno sa jelom.
Specijalni mineralni dodaci, kao to su morski kupus
(sueni) ili zelene slatkovodne alge - spiruline, odlina
su pomo u borbi protiv parazita.
Bioloki aktivne materije i minerali omoguavaj u da
se ojaa organizam i uspeno odupre spoljanjim napadi-
ma parazita svih vrsta.
Trea korekcija. Kada se ispolje prvi simptomi infi-
ciranja parazitima, treba odmah prekinuti upotrebu ivo-
tinjskih masti i belanevina: mesa, ribe, ivine, jaja, ml e-
ka, a takode znatno ograniiti upotrebu soli, eera, po-
slastica, buljona, bombona, kafe, materija na bazi kvasca
koje podstiu vrenje (kvas, pivo, votka, hleb), kao i turi-
ja, marinada, da ne bi pothranjivali tu infekciju. Biljne
belanevine su neophodne: orasi, semena, gljive i lie
od zeleni. Mogu se jesti kae pripremljene na vodi, salate
i bareno povre i piti to vie sveih sokova od povra
(posebno od argarepe) i voa.
Veoma j e korisno upotrebljavati kiselo-mlene pro-
dukte koji sadre probiotike. Probiotici su bakterijski mi-
kroorganizmi koji naseljavaju ovekov eludano-crevni
trakt. Oni proizvode posebne materije, koje omoguava-
14 Prema Dalju re je o biljci Sinapis i njenom semenu. U za-
visnosti od podneblja gde uspeva postoji vie varijanti ove
biljke. - Primedba prevodioca.
j u da se odrava proces probave hrane, odravaju imuni-
tet i spreavaju razmnoavanje patogenih bakterija.
U ovejem organizmu ive dve vrste probiotika:
laktobaciUus acidofilus i bijidobaktcrium bifidum. Jo
j edna varijanta - laktobaciUus bulkarikus, j ednostavno
reeno, bugarski kiselomlem bacil, koji se u prirodnim
uslovima ne susree u ovejem organizmu, ali, dospevi
u organizam sa kiselomlenim produktima, ispoljava
svoj blagotvorni uticaj.
Probiotici pomau leenje niza oboljenja, ukljuuju-
i infekcije eludano-crevnog trakta, vaginalnu kandi-
dozu, infekcije mokranih kanala, osipanje miteserima i
eludane poremeaje. Oni jaaju imunoloki sistem.
Navedene bakterije ulaze u sastav naturalnih (prirod-
nih) kiselomlenih produkata kiselo mleko, j ogurt itd.
Dnevni obrok, koji je bogat sloenim ugljenim hidratima
(povrem, voem, monolitnim zrnima), podstie raz-
mnoavanj e bifidobakterija.
Uzimanje antibiotika, alkohola i nagla promena
dnevnog obroka ishrane mogu da unite te osetljive mi -
kroorgani zme.
Zapamti te, kada se naruava koliinski i kvalitetni
sastav probiotika, dolazi do patolokog naruavanja u
korist parazitskih mikroorganizama. Javlja se disbakteri-
oza, a za njom - ozbiljnija oboljenja, ak do onkolokih.
Prema podacima Ruske akademije medicinskih nauka,
razliiti oblici disbakterioze rasprostranjeni su u ruskom
narodu kod vie od 90% odraslog stanovnitva i vie od
25 % kod dojenadi.
etvrta korekcija. Veina lekova, posebno ako se e-
sto uzimaju u duem vremenskom intervalu, negati vno
utie na asimilaciju vitamina i minerala u organizmu,
unitava normalnu mikrofloru creva i vagine. Zato treba
da se upoznamo sa sporednim dejstvima najrasprostra-
njenijih lekova i nainima neutralizacije njihovih spored-
nih dej stava.
Aspirin moe da nadrauje sluzokou eluca, da iza-
ziva muninu, povraanje, unutranje krvarenje, zujanje
u uima: blokira asimilaciju vitamina C i folijeve kiseli-
ne, a ponekad izaziva alergijske reakcije. Zajedno sa
aspirinom uzimajte produkte koji su zasieni vitaminom
C - lisnate salate, odvar od ipka.
Antibiotici mogu da unitavaju normalnu bakteriolo-
ku sredinu u organizmu i usporavaju proces obnove tki-
va organizma. Njihova upotreba esto dovodi do pojave
gljivinih infekcija vagine, proliva i drugih oboljenja.
Uzimajui antibiotike pijte jogurt (ili kiselo mleko), koji
sadri ive kulture neophodne organizmu bakterija.
Kortizon (poznat, takoe, i kao prednizolon) upotre-
bljava se za leenje mnogih autoimunolokih oboljenja
artritisa, tuberkuloze koe i alergije. On spreava asimi-
laciju kalcijuma i pri duoj upotrebi moe uzrokovati lo-
mljivost kostiju. Da do toga ne bi dolo upotrebljavajte
produkte od proklijalog zrna, koji su bogati prirodnim vi-
taminom D, ili pijte kvasac (najbolje ujutro natate) i je-
dite sir (sadri mnogo kalcijuma). Jaanje kostiju podsti-
u i redovne fizike vebe. Nemoj te ih zanemarivati.
Posebnu panju obratite na to, da se ne zarazite para-
zitima preko produkata ishrane. Povre i voe dobro ope-
rite u tekuoj vodi. Posebno dobro perite zelen. Radi toga
oistite zelen od peteljki (drki) i drugih nejestivih delo-
va. Operite je ispod esme, svaku biljku posebno. Dalje
stavite zelen u duboku iniju ili lonac, nalijte vodu tako
da zelen pliva u njoj i potom je isperite. Izvadite zelen iz
vode, prolijte vodu, isperite iniju, ponovo nalijte vodu i
isperite zelen. 1 tako nekoliko puta.
Sve povre i jagodiasto voe, koji se ne podvrgava-
ju toplotnoj obradi, treba prati na isti nain. Sargarepu i
krompir posle pranja treba osuiti i tek posle toga ostaviti
u friideru na uvanje. Zapamtite, friider mora biti ist.
U kuhinji je poeljno da imate komplet dasaka i no-
eva. Posebno za povre i zelen koji se ne kuvajii i ne pe-
ku (pre), ve se j edu sirovi (pribor za salatu), a posebno
za hleb. Zatim za svee povre koje se priprema za to-
plotnu obradu, za sirovo meso, odnosno posebno za ve
pripremljeno meso. Ne dozvolite da se za vreme pripre-
manja hrane na kuhinjskom stolu nagomilavaju otpaci od
ienja hrane, produkti-polufabrikati, prljavo ili upotre-
bljavano posue.
Prema tome, odvojena ishrana - pravilna kombinaci-
ja produkata, prisustvo u hrani produkata sa velikim sa-
drajem bioloki aktivnih materija i fitoncida, omogua-
va da se u eludano-crevnom traktu obnovi unutranja
sredina svakog odeljka, da se normalizuje mikroflora,
povea imunoloka zatita creva i celog organizma. U
zdravom probavnom traktu sa njegovom j akom zatitom
parazitima nema mesta. Oni se u njemu ne odomauj u
(aklimatiziraju).
IENJE ORGANI ZMA
Karakteristike celog organizma, pojedinog organa i
tkiva direktno se odreuju stepenom zagaenosti j ednom
ili drugom materijom, koju paraziti vol e". Otuda ie-
nje celog organizma, konkretnog organa i tkiva zauzima
znaajno mesto.
Organizam se isti prema davno proverenoj emi -
najpre se isti debelo crevo, zatim jetra, tene sredine,
bubrezi itd. Vano je znati da ne treba oistiti samo debe-
lo crevo, j etru ili bubrege, ve izbaciti i parazite iz tih or-
gana. Zato se u glavne komponente za ienje - vodu i
ulje dodaju protivparazitne, stimuliue i sline trave,
zaini i materije, koje smo ve razmatrali. Rezultat ie-
nja organizma, organa i tkiva je da oni postaju efikasniji.
Na primer, pri sprovoenju proiavajuih klistira
(dvolitarskih) u vodu se dodaje sok mahovnice (Oxycoc-
cus palustris), ruse ((Chelidonium majus) 12 supene
kaike, ili odvara pelena (1-2 supene kaike), ili sok e-
njaka ili luka (1-2 supene kaike), stari urin sa j aki m za-
dahom amonijaka (50-100 mililitara), 510 kapi rastvo-
ra Lugola (jod u glicerinu) i slino. Da se toksina voda
ne bi upijala u zidove debelog creva, u nju se dodaju 12
supene kaike kuhinjske soli. Pri vebanju ank Praka-
lane odlino sredstvo je voda zasiena silicijumom i pro-
tivparazitnim travama.
Kada se voda podvrgne procesu elektrolize moe se
dobiti kisela (mrtva) i luinska (iva) voda. Te raznoliko-
sti vode odlino su se pokazale u borbi sa infektivnim,
hroninim i parazitnim oboljenjima.
Pri ienju j etre maslinovo ulje se moe zasiavati
pelenom, goricom, karanfiliem i drugim materijama,
koje veoma efikasno utiu na parazite u krvi, jetri i bu-
brezima. O tome, kako zasiavati ulja, bilo je rei ranije.
Na slian nain postupa se sa uljima koja se koriste za is-
piranje usta, za mikroklistire, za primenu u ginekologiji i
spolja.
PRETHODNA PRIPREMA ZA IENJE
Praksa ienja organizma ukazala je na ogromnu
vanost prethodne pripreme organizma pre ienja - u
smekavanj u" organizma i otklanjanju bolesti, koje
ometaju ienje. Na primer, ako ovek ima hemoroide
ili kilu, koji spreavaju primenu klistira za ienje orga-
nizma -treba prvo njih odstraniti. Ako u ovekovom or-
ganizmu postoji velika suvoa", ekskrementno kamenje
je presovano, treba ga prvo razmekati. ta spada u po-
j am pripreme organizma za ienje od parazita?
1. Otklanjanje naprslina na pravom crevu, pojaa-
nje funkcije pankreasa (guterae)
Uzeti flaicuod 250 grama, u nju naliti 200 grama to-
ple prokuvane vode i sipati 4 kafene kaiice befungina.
uvati u friideru. Uzimati po supenu kaiku 3 puta
dnevno pre jela. Da bi se postiglo kvalitetno izleenje ku-
ra mora da traje od 1 do 5 meseci.
2. Pupana kila
Ako je ima odrasli ovek postupa se na sledei nain:
uzeti 50 grama kravljeg mleka i u njega nakapati 7 kapi
terpentinskog ulja. Piti ujutro i uvee natate po supenu
kaiku i blago (pomalo) tom smeom mazati kilu.
Ako je ima dojene, treba iscediti supenu kaiku
mleka za dojenje i u nju kapnuti kap terpentinskog ulja.
Piti kao i odrasli. Ostatkom (od popijene smee) blago
mazati kilu.
Ako dete ima 2-3 godine, na 1 supenu kaiku mleka
dodaju se 2 kapi terpentinskog ulja.
Leenje traje 7 dana, zatim nastaje krai prekid (3-5
dana) - i tako produiti 6-7 meseci.
Kod dece kila moe da nestane brzo i potpuno. Kod
odraslih, da se kila ne bi poveavala, donji deo stomaka
treba poli vati hladnom vodom pomeanom sa j abukovi m
siretom. Na kilu treba stavljati tople obloge sa hrasto-
vom korom i drati ih 30 minuta.
3. Kod velike iscrpljenosti, ira sa poveanom kiseli-
nom i slabou nadbubrene lezde
Deset kokojih jaja dobro oprati u toploj vodi. Zatim
uzeti kilogram pravog maslaca, 500 grama meda i 250
grama kiselog mleka (jogurta) i sve pomeati sa celim ja-
j i ma i ostaviti na toplo mesto da odstoji dok se ljuska od
jaja ne rastvori. Posle toga dobro promeati i uzimati po
supenu kaiku 3 puta dnevno.
4. Povraanje
Sitno narezati beli luk, zamotati ga u sredinu od hle-
ba i progutati.
5. Odstranjivanje hemoroida
a) Jednu kafenu kaiku praka od goruice (slaice)
staviti u usta i drati u ustima dok se ne zgrudva, odnosno
dok se ne resorbuje.
Dopunski: prokuvati ulje (zejtin) od suncokreta, u
njemu natopiti pare vate i staviti je u anus.
b) etiri supene kaike slaice (senfa) razmutiti u 3
litra kljuale vode. Sadraj sipati u veu posudu i kada se
malo ohladi esti na posudu, umotati se ebetom do poja-
sa i u tom poloaju ostati 10 minuta. Postupak ponoviti
2-4 puta.
c) U emajliranu posudu (erpu, lonac) sakupiti svoju
mokrau od j ednog mokrenja. Posudu staviti na vatru i
dovesti do kljuanja. Skinuti posudu sa vatre i staviti je
na mesto gde e se vriti zagrevanje (na primer, staviti je
u kofu). U mokrau sipati supenu kaiku sode bikarbone,
esti na kofu i dobro se umotati ebetom.
6. Otklanjanje zatvora
Ujutro 2 supene kaike mekinja preliti aom kljua-
le vode i posudu pokriti. Kada se ohladi vodu izliti, a gu-
sti (mekinje) pojesti natate.
Obino se posle 5 dana probava poboljava, a posle
10 dana stolica se normalizuje.
Uzimanje mekinja je dobro kombinovati sa klistirima.
Ljudima koji su smrali i iz nekih razloga ne mogu
da primenjuju dvolitarske klistire za ienje, preporuu-
je se da primenjuju sledee.
Uzeti litar vode i u posudu sa njom sipati supenu kaiku
semena lana. Posudu staviti na vatru, dovesti do kljua-
nja i kuvati 20 minuta na slaboj vatri a potom ohladiti.
Ohlaenu vodu sa semenom lana sipati u Esmarhovo
lone (2-litarski termofor) i tu dodati 2 supene kaike ulja
od slaice. (Zamena za ulje od slaice priprema se ovako:
uzima se 200 grama maslinovog ulja, u njega se doda ka-
fena kaiica praka od slaice i sve se dobro promea.)
Navedenu litarsku smeu, uvee pred spavanje, po-
mou klistira uneti u organizam.
Drugog dana uraditi isto, ali sa 1,5 litrom vode i 1,5
supenom kaikom lanenog semena.
Treeg dana to uraditi sa 2 litra vode i 2 supene kai-
ke lanenog semena.
etvrtog dana napraviti pauzu.
Od petog do sedmog dana klistiri, kao treeg dana, a
osmog dana pauza.
Od devetog do j edanaestog dana klistiri, kao treeg
dana, a dvanaestog dana pauza. Ponoviti terapiju. U zavi-
snosti od okolnosti i zdravstvenih prilika, moe se pono-
viti j o 3 dana, ili 6, ili svih 12 dana.
Postoje razlike i u lekovitom gladovanju. Ispostavlja
se daj e za protivparazitno leenje bolje i lake gladovati
na limunskoj vodi. Uzeti vruu vodu (40-50C) i u nju
nacediti limunov sok dok se ne dobije kiseo ukus (jainu
kiselog ukusa odreuje i podeava svaki ovek samostal-
no) i pije se za vreme gladovanja umesto vode. Ako ne-
mate limuna, mogu se upotrebiti domai kiseli j agodia-
sti plodovi i voe. Po pravilu, oni rastu u svakom podne-
biju.
Kiseo ukus, vone kiseline i kiseline od jagodiastih
plodova omoguavaju bolju oksidaciju i rastvaranje ne-
istoe, kao i bre unitavanje patogenih mikroba i gljivi-
ca. Jetra se odrava u aktivnom stanju, a zavrni deo pro-
bavnog sistema mnogo lake se aktivira i samim tim se
otklanja deo problema koji nastaju pri izlasku iz gladova-
nja.
Kratkotrajna gladovanja sa zakiseljenom vodom
preporuivao je i Pol Breg. S. A. Arakeljan je gladovao
sa antistresnim preparatom u iji sastav ulazi limunov
sok. Rukovodilac kurseva za ozdravljenje u gradu Ta-
ganrogu T. Z. Abramovskaja, takode, sa uspehompri me-
njuje taj nain gladovanja i postie dobre rezultate.
Zakljuujui preporuke za ienje organizma moe
se rei, da rad na pripremi organizma za ienje i borbu
protiv parazita traje 1-2 nedelje: zaleuju se mesta uno-
enja protivparazitnih sredstava, otkiseljava se ljaka.
Dalje poinje neposredna (direktna) kura ienja i pro-
tivparazitnog leenja. Ta dva procesa se obino odvijaju
istovremeno - isti se organizam uz primenu navedenih
korekcija (primenjuju se proiavajui klistiri, ili ank
Pr ak al ana-ko ju je uvebao, isti se j etra itd.) i paralel-
no se primenjuju protivparazitni preparati i sredstva.
POVEANJE TELESNE TEMPERATURE
Uticaj faktora spoljanje sredine na endoparazite ne
ispoljava direktan, ve indirektan uticaj kroz organizam
domaina. Na primer, nenormalno poveana temperatu-
ra organizma domaina (usled upotrebe saune, bolesti i
slino) moe pogubno da utie na parazita (na primer,
spontano izbacivanje askarida iz creva obolelih od gro-
znice i pri drugim uslovima). Temperaturni uticaj i na or-
ganizam domaina mogu potpuno da promene tipina
svojstva uzronika bolesti koje se nalaze u njemu.
Terapija sa parom uz primenu protivparazitnih trava
bitno poveava efekat tih terapija, posebno protiv mikro-
parazita. Tu postoji masa varijanti - metlice od pelena,
breze, hrasta itd.
Organizam se moe zagrevati primenom vrue kup-
ke sa dodavanjem aromatinih dodataka, koja imaju pro-
tivparazitna svojstva.
OTROVNE MATERIJE
Protiv parazita uveliko se primenjuju raznovrsne
otrovne materije biljnog (pelen, kukuta - Conium macu-
latum itd.), mineralnog (sublimat itd.) i vetakog pore-
kla (kerozin itd.). Te materije se upotrebljavaju u vrlo
mal i m dozama. U takvom stanju one gue, unitavaju
mikroparazite i makroparazite i stimuliu zatitne sile
ovejeg organizma. Sloenost primene je u nainu oda-
biranja otrova.
KORIENJE JONA SREBRA I BAKRA
Poznato je da vrlo mala koncentracija pozitivnih j o-
na srebra i bakra unitava patogene mikroorganizme. To
se naziva oligodinaminim dejstvom (grki oligos -
mali i dynamis sila).
Razorno dejstvo pozitivnih j ona srebra i bakra na pa-
togene bakterije objanjava se time to se j oni srebra i ba-
kra spajaju sa negativnim valentnostima (aktivnim cen-
trima bakterije) na povrini mikrobnih elija. Samim tim
blokiraju se aktivni centri bakterije, preko kojih ona raz-
menjuje materije i energiju sa spoljanjom sredinom. To
blokiranje unitava bakterije.
Joni metala nemaju isto oligodinamino dejstvo. U
tom pogledu najaktivniji su joni bakra, talijuma i kadmi-
j uma, a slede srebro, iva, zlato, aluminij um i drugi. Ste-
pen aktivnosti tih metala ne zavisi samo od normal nog
potencijala i elastinosti rastvaranja njihovih j ona, ve i
od stepena njihove istoe", poto se rastvaraju samo
j oni jedinjenjakoja zagauju" njihovu povrinu (oksidi,
karbonati i drugi). U istom hemijskom obliku metali su
potpuno neaktivni. Prema tome, neophodan uslov za oli-
godinamino dejstvo metala j este njihova sposobnost da
prelaze u j onizovano stanje.
Vasilij Rubljov, docent, magistar hemijskih nauka,
stvorio je lekovitu vodu koristei oligodinamina svoj-
stva srebra i bakra.
O dobijanju lekovite vode u domaim uslovima Ru-
bljov kae: U staklenu posudu od j ednog litra naliti oko
litar destrukturirane destilovane vode (destrukturirana
destilovana voda - obina destilovana voda proputena
kroz magnetron. - Genea). U nju se doda nekoliko mili-
grama limunske kiseline. Potom se u vodu stave dve
elektrode: j edna od istog srebra, a druga od istog elek-
trolitikog bakra. Povrina elektroda treba da bude oko
15 cm
2
. Na elektrode se prikljui j ednosmerni napon od 9
do 12 volti. Posle 2 minuta treba zameniti polove. Dobi-
jeni rastvor pogodan je za leenje oboljenja tipa akutne
respiratorno-virusne infekcije (ARVI), gripa, kijavice,
tonzilitisa, gajmoritisa (maksilarnog sinuzitisa)
15
i dru-
gih oboljenja.
Ako se u rastvor doda 23 mililitra 3% rastvora nagri-
zajueg kalijuma (do pH 6 - 7), dobijeni preparat moe se
koristiti za leenje psorijaze, dermatitisa, cistitisa, opeko-
tina, nezarastajuih rana itd. Rastvor 3% nagrizajueg ka-
lijuma priprema se na sledei nain: 3 grama nagrizajueg
kalijuma (prodaje se u apotekama) rastvoriti u 100 milili-
tara vode. Navedeni preparat ne izaziva alergijske reakcije
i nije toksian, j er sadraj komponenata u njemu nije vei
od njihovog sadraja u obinoj vodi za pie.
Navedena voda odlino pomae kod dermatitisa, po-
sekotina, nezaraslih rana, rana od leanja, gripa, kijavi-
ce, cistitisa, opekotina, psorijaze, ira na elucu, kon-
junktivitisa, enskih oboljenja i niza drugih oboljenja, iji
su uzronici patogeni mikroorganizmi.
KVALITET VAZDUHA
Odlino je iveti u mestu sa dosta zelenila. Jedan
hektar etinarske ume isputa u atmosferu oko 4 kilo-
grama isparljivih organskih materija dnevno, a hektar li-
snate ume - 2 kilograma. Na taj nain fitoncidi imaju
ulogu j ednog od mnogobrojnih faktora, koji reguliu"
sastav mikroflore vazduha, to se pozitivno odraava na
zdravlje.
ist vazduh zasien aerojonima deluje b akteri ci dno.
Naravno, naj bolje je iveti na srednjim planinama na alp-
skim livadama, ali to retko ko moe sebi da priuti. A. L.
ievskij je napravio elektrini aparat (naziva se Luster
ievskog"), koji omoguava da se vetaki stvaraju
aerojoni. Pomou njega dolazi ne samo do aerojonizacije
vazduha, ve i ienja vazduha od praine i mikroba!
Rezultat je da vazduh postaje lekovit, slino planinskom
vazduhu. Lino sam nabavio najvei Luster ievskog"
i aerojoniziram i proiavam vazduh u svom kabinetu.
Posle njegovog rada od 0,5 do 1,5 sata na pod padne sloj
praine koji se nalazio u vazduhu. Mnogo se lake die.
Lusteri ievskog" prodaju se u raznim varijanta-
ma - od stonih (u vidu globusa) do onih koji se veaju (u
vidu svojevrsnog lustera). Ljudima, koji boluju od hro-
ninih i onkolokih oboljenja, preporuujem da obave-
zno nabave ovaj instrument.
Zakl j uci : paraziti svih vrsta ne vol e" j ak imunitet,
ist i u svakom pogledu normalan organizam, kvalitetnu i
prirodnu ishranu, fitoncide i otrove, visoku temperaturu
u organizmu, dehidriranost, poveanu kiselinu i ultravio-
letne zrake.
Praksa pokazuje, da ako ovek pone pravilno da
stvara odgovarajue uslove u svom organizmu, on se
uspeno oslobaa od svih parazita i njihovog stranog
oboljenja - raka.
SREDSTVA KOJ A POVEAVAJ U I MUNI TET
Kratko nabrajanje sredstava, pomou kojih se moe
poveati imunitet, oistiti organizam i normalizovati nje-
gove funkcije.
1. O tome, kako stvoriti jak imunitet, ve smo govo-
rili. Navedimo osnovne postulate:
- stabilno raspoloenje, odsustvo negativnih misli,
emocija i preivljavanja (stresova),
- ist organizam,
- kvalitetna i prirodna ishrana i
- primena imunostimulatora
2. ist i u svakom pogledu normalan organizam. Za
stvaranje unutranje istoe organizma moe se ii ra-
zni m putevima:
- meki put pomou pravilne ishrane i obilne primene
sokoterapije, primene saune i sokova,
- primena potpunog i deliminog programa ienja
organizma (debelog creva, jetre, tenosti, bubrega, usne
duplje, maksilarnih sinusa i nosne duplje, zglobova i
slino),
- korienje gladovanja i njegovih varijanti (glado-
vanje u dane ekadai", gladovanje 24-36-42 sata nedelj-
no, po 7-15 dana j ednom u 3-6 meseci, gladovanje na
urinu i suvo" gladovanje) i
- korienje disanja, koje omoguava nagomilava-
nje ugljenine kiseline (prema Streljnikovoj, prema Bu-
tejku i sistem j oge).
3. Kvalitetna i prirodna ishrana podrazumeva:
- ishranu sa uzimanjem u obzir individualne konsti-
tucije,
- ishranu sa uzimanjem u obzir osobenosti probav-
nog sistema oveka,
- ishranu prirodnim produktima iz regiona gde o-
vek ivi i
16 Posebni dani u lunarnom mesecu kod Indusa. - Primedba
prevodioca.
- estu upotrebu produkata sa poveanim sadrajem
bioloki aktivnih materija.
4. Korienje fitoncida i otrova podrazumeva:
- upotrebu u hrani i za leenje prirodnih produkata -
fitoncida i preparata od njih (ishrana, pripremanje soko-
va, odvara i ekstrakta od biljnih sirovina) i
- upotreba otrovnih biljaka i materija prema specijal-
nim emama i receptima sa uzimanjem u obzir oboljenja,
njegove lokalizacije i snage organizma.
5. Korienje visoke temperature znai:
- primena saune (parnog kupatila) i
- primena zaina koji zagrevaju organizam i istovre-
meno imaju fitoncidna svojstva (njihova primena dopun-
ski aktivira imunitet).
6. Primena dehidracije organizma podrazumeva:
- stvaranje bl age" konkurencije za vodom izmeu
parazita i organizma pomou ishrane i primene produka-
ta gorkog ukusa,
- primena dijetalnog metoda leenja prema Srotu i
- primena suvog" gladovanja.
Primedba: primena j ednog ili drugog metoda dehi-
dracije zavisi od potencijala ivotne snage, uzrasta, indi-
vidualne konstitucije bolesnika i vrste oboljenja. Retko
se primenjuju i zahtevaju strogu kontrolu i opreznost.
7. Stvaranje poveane kiseline u organizmu - poseb-
ne sredine, veoma nepovoljne za parazite podrazumeva:
- nagomilavanje ugljenine kiseline u organizmu
pomou raznih metoda disanja (prema Streljnikovoj,
prema Butejku i jogistiko),
- stvaranje kiselih" uslova u organizmu u procesu
gladovanja (jednokratnog ili frakcionog),
- primena ishrane prema preporukama Bolotova ili
dijetalni metod rota,
- primena i ve" i mrt ve" vode (dobij a se elektro
dejstvom na vodu) i
- primena urinoterapije.
8. Razliite kombinacije i meusobna sjedinjavanja
vie navedenih sredstava sa uzimanjem u obzir vrste pa-
razita, teine oboljenja i individualnih osobina bolesnika.
DOPUNSKA OBJANJENJA
Temperatura tela u organizmu moe se svesno pove-
ati pomou sredstava, koja imaju ljut ukus. Ljutina daje
ukus hrani, otklanja svrab, unitava gliste i ima antisep-
tiko dejstvo. Pomae da se iz organizma izbace sluzni
produkti ivotne aktivnosti, odstranjuje zatvore i otvara
sudove. Viak ljutog ukusa moe izazvati negativne po-
sledice (to se posebno odnosi na ljude sa izraenom indi-
vidualnom konstitucijom ui", naroito za vreme su-
vog i arkog vremenskog doba).
Izrazito ljut ukus imaju sledee biljke: karanfil, slai-
ca, umbir, crvena paprika, luk, beli luk i ren.
Dehidracija (u manjem obimu) organizma moe se
postii uzimanjem sredstava koja imaju gorak ukus;
obinim, i posebno suvim", gladovanjem; dijetom sa
mal o tenosti.
Gorak ukus odstranjuje toksine, ispoljava bakteri-
cidno dejstvo i unitava gliste. Ispoljava dejstvo protiv
groznice, smanjuje temperaturu tela i podstie probavu
toksina. Odstranjuje salo i toksine, koji se nagomilavaju
u masnom tkivu, kotanoj sri (modini), limfi, znoju,
mokrai i ekskremcntu. Viak gorkog ukusa moe iza-
zvati negativne posledice (to se posebno odnosi na ljude
sa izraenom individualnom konstitucijom vetra , na-
roito za vreme hladnog, vetrovitog i suvog vremenskog
doba).
Izrazito gorak ukus imaju sledee biljke: pelen i sve
njegove podvrste, lincura (Gentiana lutea).
Kisela sredina organizma stvara negativne uslove za
ivot veine parazita. Uveani procenat kiseline u orga-
nizmu podstie gladovanje i primena urina.
Gladovanje odstranjuje sluz, zakiseljava (oksidie)
unutranju sredinu organizma, aktivira imunitet, podsti-
e prelazak hronine infekcije u akutnu, odstranjuje in-
fekciju iz usamljenih ugl ova" (lui gnoj), otvara kap-
sul u" i podstie njeno naknadno kvalitetno unitenje.
Vlastiti urin dejstvuje kao oksidator organizma i ho-
meopatsko sredstvo. Urin male dece (beba) izvanredno
oksidie organizam starijih ljudi.
Joni srebra i bakra u vodi imaju izraeno protivmi-
krobno dejstvo i unitavaju patogene mi kroorgani zme.
Upotreba takve vode omoguava dezinfekciju vlastitog
organizma, izleenje od oboljenja izazvanih patogeni m
mi kroorgani zmi ma.
Prema tome, mi smo razmotrili teoriju borbe sa para-
zitima. U daljem tekstu saznaemo kako se istiti od njih.
PRAKTINI METODI IENJA
ORGANIZMA OD PARAZITA
Praksa ienja ovejeg organizma od raznovrsnih
parazita podrazumeva razne metode i sredstva. Oni mo-
gu biti specijalni i kompleksni, a mogu biti i usko usme-
rene. Svaki metod ili sredstvo ima svoje pozitivne i svoje
negati vne efekte. Predlaem vam najefikasnije, najdo-
stupnije, najbezopasnije i one koji su provereni na mno-
gobroj nim primerima.
METOD IENJA OD PARAZITA
N. A. SEMJONOVE
Nadeda Aleksejevna Semj onova j e davno priznat
autoritet u ienju organizma i isterivanju parazita. Slu-
aocima svoje kole Nadeda" ona predlae dvonedelj -
ni program ienja organizma od neistoe i parazita.
Izloiu njen program sa svojim objanjenjima.
Protivparazitno leenje preporuuje se sprovoditi za
opte ienje organizma i pravilnu ishranu.
Klistiri za ienje - 2 puta dnevno. Najbolje vreme
za klistiranje je od 5 do 7 sati i od 18 do 19 sati. Cilj klisti-
ranja je da se debelo crevo oisti od prljavtine, jaja od
glista, i da se uspostave u njemu potrebna sredina i mi -
kroflora.
Poel j no j e vodu za klistiranj e pri premi ti ranij e.
Ako j e mogue, treba koristiti izvorsku vodu, a ako ne,
prokuvanu vodu iz vodovoda koja mora da odstoji dok
se potpuno ne ohl adi . Zaj edno klistiranje potrebno j e 2
litra vode.
Nadeda Aleksej evna preporuuj e da se upotre-
bljava voda sobne temperature (20 - 22C). Radi zaki-
seljavanja vode u nju treba nasuti supenu kaiku j abu-
kovog sireta, ili limuna, ili soka od borovnice, ili pa-
sjeg trna (Hi ppophae rhamnoides), ili mahovni ce
(Oxycoccus palustris), ili bilo kojeg drugog sveeg ki-
selog soka od j agodiastih plodova ili voa (poeljno iz
mesta gde ivite). Od svega je najpreporuljiviji sok od
mahovi ce (jer ubija tri homonade). Da bi klistiranje bilo
efikasno i da bi povoljno delovalo na sluzokou (ako se
na njoj pojave ranice pri odvajanju glista), preporuuj e
se u vodu za klistiranje dodati j o kafenu kaiicu ku-
hinjske soli.
Ne upotrebljavajte vetake preparate za zakiselja-
vanje vode za klistiranje. Pri estom klistiranju mogu se
pojaviti otoci. Dodavanjem soli u vodu ta pojava se ot-
klanja.
Klistiranje radite uobiajeno, posle klistiranja zadr-
ite vodu u sebi. Dovoljno je zadrati vodu 1-2 minuta
da bi se iznutra isprala creva. Posle klistiranja nekoliko
puta idite u toalet. Creva e sama proraditi. Obino je po-
slednje izbacivanje sluzno - izlazi orba od gljiva, plesan
i krupni paraziti.
Lekovita voda za klistiranje, koja je odstojala sa sili-
cij umom, moe se pripremiti ranije. Radi toga nalijte oko
7-8 litara vode u emajliranu kofu i na dno kofe stavite cr-
ne silicijumove kamenie. Treba odabrati takve silicij Li-
move kamenie, koji pri kresanju j ednog od drugi daju
iskru i oslobaaju specifian miris. Nadeda Aleksejev-
na preporuuje crni silicijum koji ima organsko poreklo.
Poeljno je uzimati malo kamenje - stoj e ono manje ve-
a je povrina kontakta sa vodom i vie korisnog siliciju-
ma prelazi u vodu. Ostavite da odstoji dva dana (ako od-
stoji oko nedelju dana, silicijumska voda postaje lekovi-
ta). Za to vreme voda se stmkturira, zasiuje silicijumom
i proiava. Na dno kofe pada rastvor ubreta debljine
oko 5-10 centimetara. Vodu sa dna kofe ne treba koristi-
ti. Paljivo izlijte gornju vodu i upotrebite je za klistira-
nje. Vodu sa dna treba proliti, silicijum isprati ispod mla-
za protone vode, naliti novu vodu i ostaviti da odstoji.
Silicijumova voda zadrava lekovita svojstva neograni-
eno dugo. A nju je najbolje uvati u zatvorenoj staklenoj
posudi na sobnoj temperaturi.
Posle ovog objanjenja, prelazimo na ienje orga-
nizma od parazita.
Prva dehelmentizacija (od okruglih i trakastih glista,
najprostijih parazita) vri se 3 dana i obuhvata 3 radnje.
a) Vekovima se koristi provereno sredstvo - ekstrakt
(nastoj) gorkog pelena (Artemisia absinthium) po 100
mililitara ujutro i uvee pre jela.
Ekstrakt se priprema na sledei nain: 1 supenu kai-
ku pelena preliti sa 200 mililitara kljuale vode, ostaviti
da odstoji 20-30 minuta i procediti.
Aktivna komponenta je pelenovo ulje, koje se naziva
tuj on". Oprez - pelenovo ulje je veoma j ak halucino-
gen. Ono moe izazvati j aku iritaciju vegetativnog ner-
vnog sistema, konvulzije i halucinacije. Kod glista ono
paralie nervni sistem i gliste izlaze iz organizma. Na taj
nain postie se koncentrisano dejstvo odjednom na ita-
vu grupu okruglih i trakastih glista, kao i na jednoelijske
parazite.
Upozorenje. Ni u kom sluaju ne zloupotrebljavajte
pelen, ne zanosite se predoziranjem i duom upotrebom.
Oprezno leite decu, lica sa izraenom individualnom
konstitucijom vetra" i starce.
b) Taj isti ekstrakt pelena deluje i na lamblije, koje
ive u jetri. Ljudi, koji pate od tih parazita, mogu se izba-
viti od njih.
c) Za ta tri dana treba proterati i otrice. Zato uvee
treba pripremiti ekstrakt od belog luka: isitniti 1-2 renja
enjaka i preliti sa 200 mililitara kljuale vode. Ostaviti
da odstoji preko noi, a ujutro sledeeg dana procediti
kroz gazu (ako se paljivo povadi enjak ne mora se ce-
diti) i pomou gumene kruke uliti u pravo crevo. Ovaj
mini klistir primenjuje se pre klistira za ienje.
Druga dehelmentizacija. Posle pet dana treba spro-
vesti drugu etapu ienja od parazita, koja traje 5-7 da-
na. Koristite sredstva koja omoguavaju da se izbavite od
jednoelijskih mikroparazita do najveih glista - iroke
pantljiare duine do 20 metara!
U tu svrhu koristite seme od tikve (bundeve) i eks-
trakt od biljaka koje imaju jaka fitocidna svojstva.
Priprema poinje uvee. Seme tikve (bundeve) pa-
ljivo oistiti od ljuske da bi se sauvala zelena opna is-
pod vrste bele ljuske semena. Treba oistiti 300 grama
semena.
Uvee se priprema i ekstrakt od trava:
- kafena kaiica trave od apotekarske kamilice
(Chamomilla recutita);
- kafena kaiica kore od hrasta;
- kafena kaiica kore od pasjaka (Rhamnus cathar-
tica) i
- supena kaika cvetova povratia (Tanacetum vul-
gare).
Smeu trava preliti sa 0,5 litra kljuale vode i ostaviti
da odstoji u termosu preko noi.
Ujutro treba natate pojesti 300 grama oienog se-
mena od tikve (bundeve), vaui veoma briljivo i za-
tim popiti 100 grama ekstrakta (kamilica, kora od hrasta,
kora od pasjaka, cvetovi povratia).
Dva sata posle toga treba popiti slani purgativ.
Kao slani purgativ npotrebite 30 grama engleske soli
(tuzlanske sol i)
1 7
rastvorene u 100 grama vode.
Priblino jedan sat nakon uzimanja purgativa uradite
proiavajui klistir. Dalje ga ponovite j o 2 - 3 puta
prema linom oseanju.
Cilj ove etape je da se organizam pomou semena od
tikve (bundeve) izlei od razliitih vrsta pantljiare. Bilj-
kama sa oporim ukusom (kamilica, hrast) izleiti se od
mikroparazita. Cvetove povratia sa njihovim gorkim
ukusom ne podnose ne samo gliste, koje su j o ostale u
organizmu nego i jednoelijski paraziti. Kora pasjaka po-
boljava rad creva i podstie brzo oslobaanje od ubije-
nih parazita.
Na taj nain postie se dupli udar po parazitima. Ubi-
j ene i paralizovane parazite treba brzo izbacivati iz orga-
nizma. U tu svrhu koriste se slani purgativi i klistiri.
Trea dehelmentizacija. Trea etapa ienja od
parazita je zavrna. Zbog toga to je j etra najukusniji za-
logaj " za njih, u njoj i njenim kanalima ivi ogromna ma-
sa parazita. Tokom dve prethodne dehelmentizacije oi-
stili smo jetru preko krvi. Sada je vreme da se oiste jetra,
uni kanali i una kesa posredstvom ui. Sa tim ciljem
preporuuje se najefikasnije ienje jetre pomou ma-
slinovog ulja i limunovog soka. Zdrava u je alkalna i
ima baktericidna svojstva. To je dovoljno da bi se unitili
oslabljeni paraziti, ukoliko su ponegde ostali posle dve
prethodne etape dehelmentizacije.
Upozorenje. Nadeda Aleksejevna, na osnovu svog
iskustva, upozorava da pri dehelmentizaciji dolazi do
17 Engleska so je sitna so koja se kod nas proizvodi u Tuzli. -
Primedba prevodioca.
osetne ranjivosti sluzokoe creva. To je vezano s time,
to desetine, stotine, hiljade pa ak i milioni parazita ra-
znih boja: od crevnih trihomonada, lamblija, majih dvo-
usnica itd. do glista raznog kalibra", koji su se ranije pri-
lepili na sluzokou creva i kanale lezda, za vreme dehel-
mentizacije otpadaju sa nje, ostavljajui na njoj mnotvo
malih ranica. U vezi s tim, posle druge dehelmentizacije
ne preporuuje se odmah istiti jetru. Organizmu treba
omoguiti da obnovi sluzokou creva. Za obnavljanje
sluzokoe creva od ljuske obino je potrebno 7-14 dana.
Za to vreme treba jesti hranu, koja bi, sa j edne strane,
podsticala obnavljanje sluzokoe, a s druge, produila
dejstvo na parazite. Najpogodniji produkti za ostvarenje
tog cilja su svee isceeni sokovi, posebno sok od arga-
repe u kombinaciji sa drugim sokovima: sokom od cve-
kle, krastavaca, bugarske paprike i drugim. Ako nema
sokova, nije sezona, primenjujte odvare (ajeve) od tra-
va, koje lece sluzokou probavnog trakta.
Nadeda Aleksejevna preporuuje da se primenjuje
sledei ekstrakt: supenu kaiku korenja suve koprive
(Urtica dioica) preliti sa 1 aom kljuale vode i drati na
blagoj vatri j o 15 minuta, a zatim ostaviti da odstoji 30
minuta. Uzimati po 2-3 supene kaike 3 puta dnevno.
Prema tome, trea etapa oslobaanja organizma od
parazita je klasino" ienje jetre, koje se vri 1- 2 ne-
delje posle druge etape dehelmentizacije. Ono se moe
dopunski pojaati. Radi toga se moe odabrati ulje sa ja-
kim fitoncidnim svojstvima. Najbolje je ulje od slaice.
Ako ga nemate, moe se uzeti 1 ajna kaiica suve slai-
ce pomeane sa 200 grama maslinovog ulja. Ako nemate
maslinovo ulje, uzmite suncokretovo. Kao rezultat dobi-
ete baktericidnu smeu sa zagrevajuim svojstvima -
upravo ono st oj e potrebno. Neki ljudi ne mogu nabaviti
limun. Upotrebite bilo koje j ako kisele jagodiaste plo-
dove, koji rastu u vaem regionu (mahovnicu, ogrozd -
Ribes Grossularia).
Radi pojaavanja proiavajueg i protivparazitnog
efekta moe se odjednom uraditi dvostruko ienje j e-
tre. Ali to se preporuuje samo onima koji ve imaju is-
kustva sa ienjem jetre i koji su odluni, veruju u svoju
snagu.
Vana napomena. Troetapni metod dehelmentiza-
cije treba ponavljati. To se posebno odnosi na ljude iji
su organizam napali paraziti u veem broju. Deo glista,
za vreme prve terapije dehelmentizacije, moe da pree u
sanjivo stanje i da se posle izvesnog vremena ispolji u ak-
tivnom stanju - recidivne helmintoze. Ponovnu terapiju
treba sprovesti 18-20 dana posle pive. U sluaju potrebe
u tom intervalu (18-20 dana) sprovode se trea i etvrta
terapija. U sutini potpuna terapija izbacivanja glista tre-
ba da traje od 40 do 90 dana. Ti rokovi proistiu iz biolo-
kih osobina stadijumskog razvoja parazita. Na primer,
ciklus potpunog razvoja otrica je 20-30 dana, askarida
70-90 dana, a vlasoglava - 70 dana.
Za vreme druge kure, trea etapa (ienje jetre) de-
helmentizacije primenjuje se odmah posle druge etape. U
datom sluaju nije potrebno praviti 1-2-nedeljnu pauzu
za obnavljanje sluzokoe. Ali u svakom sluaju orjentii-
te se prema vlastitom samooseanju.
Profilaksa. Kada uradite uspeno potpunu terapiju
izbacivanja parazita, potrebno je u organizmu profilak-
tiki odravati istou i protivparazitni poredak. Nade-
da Aleksejevna kao profilaksu preporuuje da se svako-
dnevno primenjuje protivparazitno sredstvo. Koristi se
ekstrakt od protivparazitnih trava ili samo j edne trave ili
neko drugo protivparazitno sredstvo. Ekstrakt se upotre-
bljava kao aj, najbolje ujutro natate.
Navedeno je pet recepata optih sredstava protiv gli-
sta.
1. Najbezazlenije od svih sredstava za isterivanje gli-
sta po ovekov organizam je uzimanje semena od tikve
(bundeve). Deca i trudne ene mogu ih upotrebljavati bez
ikakve bojazni. Nain njihove primene je ve opisan.
2. Sledee sredstvo - hrastova kora. Dve supene ka-
ike hrastove kore preliti sa 200 mililitara kljuale vode,
ostaviti da odstoji 4-6 sati u termosu, procediti i piti nata-
te.
Nain odstojavanja u termosu pomae da se voda za-
siti fitoncidima u znatno veoj meri, nego u otvorenoj po-
sudi.
3. Za one, koji imaju problema sa pranjenjem creva
(zatvori, nasilna ili nepotpuna stolica) dobro odgovara
ekstrakt od kore pasjakovine (pasjaka) sa kamilicom.
Dve supene kaike kore pasjakovine i 2 supene kaike
apotekarske kamilice preliti sa 200 mililitara kljuale vo-
de, ostaviti da odstoji 4-6 sati u termosu, procediti i piti
na tate.
4. Leti i u prolee dobro je pojesti po nekoliko listova
zelenog kiseljaka (Rumex acetosa) natate.
5. Zimi je najbolje primenjivati kupke sa ekstraktom
anisa (Anisum vulgare). Fitoncidi anisa veoma su ispar-
ljivi i lako prodiru kroz pore koe u organizam. Oni nega-
tivno deluju na gliste i isteruju ih iz organizma.
Veliku ulogu u zatiti od parazita ima lina higijena
oveka, istoa stana (kue) i pripremanja hrane,
Perite ruke sapunom pre jela. Odravajte istou ko-
e, po mogunosti tuirajte se svakoga dana. Najmanje
j ednom nedeljno idite u saunu (parno kupatilo) i dobro se
operite sapunom i likom od lipe. ak i ista koa odumi-
re i, nagomilavajui se na povrini tela, stvara sloj, povo-
ljan za razvoj patogenih mikroorganizama. Taj sloj treba
skidati u kupatilu pomou parenja i struganja likom od
breze.
1 8
Odravajte istou u stanu - kui (Luster iev-
skog" stvara ist vazduh, osloboen od praine i bakteri-
j a), na radnom mestu, istou odee (posebno donjeg ru-
blja) i obue. ee provetravajte prostorije u kojima i-
vite i radite, ne zatvarajte prozore od sunca. Mnoga jaja-
ca helminata i njihove larve ginu od direktnih sunevih
zraka. Za rad koristite udobnu specijalnu odeu, koja od-
govara uslovima rada.
Za vreme potpune terapije dehelmentizacije svakoga
dana menjajte rublje, peglajte odeu, usisavajte tepihe,
pokrivae i meki nametaj. Obavezno vlanom ki pom
obriite sobe.
Leenju od parazita treba podvrgnuti sve lanove po-
rodice. U ivotnom prostoru (stan, kua) ne srne biti ni-
kakvih domaih ivotinja - rasadnika parazita. Ako se ne
pridravate tih pravila - ponovno inficiranje parazitima
j e neminovno.
Kontraindikacije i upozorenja. Zbog este primene
sredstava koja usmeravaju energiju organizma nadole
(klistiri, ienje jetre) i pelena (pojaava u organizmu
ivotni princip vetra") dati metod ienja od parazita
je kontraindikativan za trudne ene. Postoji velika vero-
vatnoa da doe do abortusa.
Za vreme dehelmintizacije u otvoru creva, u krvi,
limfi i na drugim mestima ginu ne samo krupni, nego i
sitni paraziti. Zivi paraziti pri dejstvu dehelmentika po-
veavaju svoju agresivnost i lue otrove, koji truju krv. U
organizmu se naglo poveava sadraj toksinih materija.
Od strane organizma na to se javlja kontrareakcija. U pr-
vom redu poveava se temperatura organizma. Pomou
18 Danas u prodavnicama postoje specijalni materijali za trlja-
nje leja i dnigih delova tela. - Primedba prevodioca.
nje se spaljuju (pregorevaju) otrovi i poveava se imuni-
tet. Mogu se javiti prolivi i izbacivanje ljake iz organi-
zma. U nekim sluajevima na bolesnim delovima otee-
ne sluzokoe creva javljaju se napadi neizdrljivog bola.
Posebno je j ak bol u pankreasu. Javljaju se slabost i gla-
vobolja. Zato se ne treba bojati tih normalnih pojava pro-
iavajue - ozdravljujue krize za vreme dehelminti-
zacije. One e proi.
Da bi se pomoglo organizmu da za vreme proia-
vajue - ozdravljujue krize to bre izbaci parazite i nji-
hove otrove, preporuuje se popiti po nekoliko aa
dnevno kljuale (prokuvane) vode sa sokom od limuna.
Prokljuala voda ini nekodljivim (bezopasnim) i izba-
cuje toksine. Za to vreme je veoma dobro piti to vie
svee iscedenih sokova, posebno soka od argarepe i
kombinacije drugih sokova s njim, j abukovog soka sa so-
kom od cvekle. Odlina oblagajua svojstva za zatitu
sluzokoe creva, koju su svojim pipcima (sisaljkama)
povredile gliste, od eludano-crevnih sokova ima pre-
hrambena glina - kaolinit.
Za izleenje sluzokoe creva paralelno sa uzima-
njem dehelmintika moe se primeniti smea trava. Supe-
nu kaiku korenja suve koprive preliti sa aom kljuale
vode i drati j o 15 minuta na blagoj vatri, a zatim ostavi-
ti da odstoji 30 minuta. Uzimati po 2-3 supene kaike 3
puta dnevno.
Primer. *ena, 51 godina. Bolovala od hroninog ga-
stritisa sa poveanom sekrecijom, vegetodistonija meovi-
tog tipa, artritis zglobova desnog stopala, hipertonija dru-
gog stepena, guavost drugog stepena - eutireoza, kamen u
levom bubregu veliine 0,4 centimetra, oboljenje srca.
19
19 Primere oznaene zvezdicom ljubazno mije ustupila T. Z.
Abramovskaja, rukovodilac kurseva leenja u gradu Tagan-
rog.
Posle preduzimanja mesenih mera leenja dolo je
do sledeih promena. Pre poetka terapije istila je creva
prema metodu Semjonove. Na kursu se bizo ukljuila u
helmintozno ienje. Izale su bele niti duine do 30 cen-
timetara i irine 3 milimetra i komadii. Posle dva dana
gladovanja i j ednog dana suvog gladovanja izale su iro-
ke trake (pantljike) do 20 centimetara duine i 2 milimetra
irine, komadii, kapsule veliine zrna graka (sa j edne
strane udubljeni). Bolovi u elucu i goruica su prestali.
Posle ienja jetre izalo je 49 zelenih kamenia.
Posle j ednog dana izalo je j o 8 kamenia veliine zrna
graka. U itavom telu pojavila se neka lakoa. Normal i-
zovao se pritisak. Iz bubrega su krenuli pesak i pahuljice.
To me je zabolelo. Mokraa se malo luila. Poela sam
da pijem odvare (ajeve) sa nevenom (Calendula offici-
nalis). Mokraa je postala svetlija a njena koliina se nor-
malizovala.
Iz svog dnevnog obroka potpuno sam iskljuila me-
so. Neu da ga j edem".
PROTIVPARAZITNO LEENJE, KOJE PRED-
LAE T. Z. ABRAMOVSKAJA
(grad Taganrog)
Tatjana Zonjevna Abramovskaja rukovodi kursevi-
ma leenja u gradu Taganrog. Ona ima veliko praktino
iskustvo u oslobaanju organizma od parazita. Opisau
njen metod protivparazitnog leenja.
PRIPREMA
U pripremu ulaze smekavanj e" organizma i zalei-
vanje oboljenja, koja ometaju sprovoenje terapija ie-
nja (hemoroidi, kila, ir na eludano-crevnom traktu). S
tim ciljem prepisuju se mleno-uljni mikroklistiri, radi
ega se primenjuju recepti, koje sam ranije opisao (100
grama toplog mleka i 20 grama maslaca ili topljenog ma-
slaca) sa razliitim dodacima (dumbir, so i slino). Pri iz-
boru dodataka treba imati u vidu individualnu konstituci-
ju oveka i stanje zdravlja u tom momentu.
U proeku za pripremu je potrebno oko nedelju dana.
Istovremeno sa pripremom poinje proces leenja od
parazita pomou ekstrakta od pregrada oraha sa alkoho-
lom. U tu svrhu 1 au pregrada (izmeu j ezgara)
2 0
oraha
samleti u maini za mlevenje kafe i praak preliti sa a-
om votke (rakije). Ostaviti da odstoji 24 sata. Uzimati
ujutro natate. Prvog dana 5 kapi, drugog - 10 kapi, tre-
eg - 20 kapi. Dalje tokom tri nedelje piti po 20 kapi.
GLAVNA (OSNOVNA) ETAPA
Pri izboru rokova proiavajue-protivparazitnog
leenja preporuuje se imati u vidu lunarni ciklus, s tim
da se zavrna etapa - ienje jetre - usaglasi na 13-14.
lunarni dan (najpovoljnije dane za ienje j etre). Glav-
na etapa traje 10-11 dana. Da biste pravilno izraunali
postupite na sledei nain. Recimo da je danas 1. mart, a
pun mesec je 20. marta. Jetra se najbolje isti 18-19.
marta. Oduzi ma se 10 dana i dobija se poetak glavne
etape proiavajue-protivparazitnog leenja - 8-9.
mart. Oduzmi mo j o nedelju za pripremu (ako vam j e
potrebna) i dobija se poetak 1-2. marta. Na taj nain,
nedelju dana (do 8-9. marta) vi se pripremate, 10-11
dana traje glavna etapa proiavajue-protivparazit-
nog leenja, i 18-19. marta istite j etru (upravo uoi pu-
nog meseca).
Kada se organizam smeka", pristupa se njegovom
ienju i protivparazitnom leenju. Klistiri za proia-
vanje biraju se uzimanjem u obzir ovekove individualne
konstitucije. Ugojenim ljudima se preporuuje da urade
2-litarske klistire sa rusom - Chelidonium majus (1 supe-
na kaika soka ili odvar - 1 supena kaika trave na au
vode), j abukovim siretom (1 supena kaika), sa solju (1
supena kaika kuhinjske soli) i rusom. Mravim ljudima
- semenom lana (2 supene kaike na 2 litra vode. Dovesti
do kljuanja i kuvati na blagoj vatri 20 minuta, ohladiti i
time klistirati), topli klistiri sa cveklom (1-2 supene kai-
ke soka od cvekle na 2 litra tople vode), klistiri sa sveim
urinom uz dodavanje supene kaike kuhinjske soli.
Prvi - drugi dan
1. Preporuuje se ujutro natate pojesti 4 cvetia pe-
lena (cveti podsea na sivu lopticu neto veu od zrna
prosa), 2 cvetia povratia - Tanacetum vulgare (uta
loptica) i 1 karanfili (seme karanfilia podsea na mal o
drvce). Popiti sa vodom, kao to se uzima tableta. Deci
do 10 godina - 2 pelena, 1 povrati i 1 karanfdi.
Pri tome ishrana mora biti vegetarijanska i odvojena.
Iskljuiti ljuto, kiselo i slano.
2. Ujutro uraditi mikroklistir sa belim lukom, a posle
njega dvolitarski klistir sa j abukovim siretom.
Klistir sa enjakom se priprema na sledei nain:
uvee isitniti 2-3 renja belog luka, preliti sa 200 grama
kljuale vode (u nju se moe dodati mala granica pele-
na), ostaviti da odstoji preko noi, a ujutro uraditi mikro-
klistir, koristei gumenu kruku. Proiavajui klistir
na 2 litra tople vode 2 supene kaike j abukovog sireta.
Vreme klistiranja od 5 do 7 sati ujutro.
Pola sata nakon zavretka klistiranja moe se jesti.
3. Za ruak pre jela pojesti 4 cvetia pelena, 2 cvetia
povratia i 1 karanfili. To uzeti sa vodom, kao tabletu.
4. Pre veere uzeti pelen, povrati i karanfili kao za
ruak.
5. Uvee topla kupka i proiavajui klistir sa sve-
im urinom ili sa j abukovim siretom.
Treeg petog dana
Od treeg do petog dana primenjuje se sve, to je ra-
eno u prva dva dana, ali se dodaje leenje protivparazit-
nim preparatom vennaks (kura leenja njime obuhvata
uzimanje 6 tableta - po 2 tablete dnevno).
Uzimati iskljuivo protivparazitni preparat vermaks
(proizvodnja Belgija, Maarska, druge preparate ne kori-
stiti). Uzimati po 1 tabletu ujutro i uvee sa j elom, uz pi-
jenje zaslaenog aja (kod kolitisa i ireva - osim ver-
maksa treba primenjivati sredstvo za jaanje i zarastanje
rana: 1 supenu kaiku korenja suve koprive preliti sa 1
aom kljuale vode i kuvati na blagoj vatri 15 minuta,
ostaviti da odstoji 30 minuta. Piti po 2-3 supene kaike 3
puta dnevno).
Preparat vermaks izaziva kod helminata samopro-
bavu.
estog - osmog dana
estog i sedmog dana ne uzimati vermaks, ve pri-
menjivati preporuke za prvi - drugi dan. Osmog dana
uvee, pred spavanje, pojesti onoliko haringe, koliko
moete. Posle toga ni u kom sluaju ne piti nikakvu teku-
inu. Umesto haringe moe se jesti slana, dobro osuena
riba, ali ne dimljena - rezultat e biti jo bolji.
Uvee osmog dana uzeti svee semenke od tikve
(bundeve) i oistiti ih. Semenke treba da zadre zelenu op-
nicu. Odraslim 200-300 grama, dec i do 4 godine - 75 gra-
ma, do 9 godi na- 100 grama, do 15 godina - 150 grama.
Devetog dana
Ujutro natate pojesti semenke od bundeve i popiti
150 grama ekstrakta.
Ekstrakt se priprema ovako: 1 ajnu kaiicu kamili-
ce, 1 ajnu kaiicu hrastove kore, 1 ajnu kaiicu kore
od pasjakovine i 1 supenu kaiku povratia preliti sa 0,5 li-
tra kljuale vode, ostaviti da odstoj i preko noi u temiosu.
Odleati u postelji 2 sata. Posle 2 sata popiti slani pur-
gativ (1 supena kaika tuzlanske soli na 100 grama vode.
Deci od 5 do 7 godina 1 ajnu kaiicu na 50 grama vode;
od 10 godina - 1 dezertna kaika na 75 grama vode).
Pola sata nakon uzimanja purgativa uraditi proia-
vajui klistir - 2 litra tople vode sa samlevenom ili istu-
canom u kaicu krupnom glavicom belog luka (ne renja,
ve glavice).
Desetog jedanaestog dana
Ovih dana radi se po preporukama koje se odnose na
prvi i drugi dan.
Dvanaestog - trinaestog dana - ienje j etre.
ZAVRNA ETAPA
Zavrna etapa j e ienje j etre. Abramovskaj a pre-
poruuj e da se to uradi ovako. Ujutro proiavajui
klistir. Dalje do 14 sati uzimanje soka od j abuke - cve-
kle. Preporuuje se za to vreme popiti od 0,5 do litar so-
ka. U 10 sati 30 mi nuta preporuuj e se j o j edan proi-
avajui klistir. Od 11 sati poinje zagrevanj e j et re po-
mou termo fora. U 13 sati - mikroklistir sa ukuvani m
uri nom. Od 14 sati prekida se sa pijenjem soka a j etra se
greje leanj em na termo foru. U 17 sati - dvolitarski pro-
iavajui klistir i kupka koja zagreva organi zam (vo-
da treba da bude to toplija, ali bez preterivanja i mal tre-
tiranja samog sebe; glavno j e, oseati kako voda zagre-
va organi zam - toplota ulazi u organi zam). U 19 sati
uzeti ulje od slaice i l i munovog soka (ako nema ulja od
slaice, moe se pripremiti njegova zamena od masl i no-
vog ulja i slaice). Dopunski , radi boljeg zagrevanj a or-
gani zma moe se disati kroz desnu nozdrvu, na j ezi k
staviti mal o papri ke i posedeti na petama, zamiljajui
toplotu oko j etre. Do 24 sata leati na termoforu (ugre-
j anom crepu, cigli i t d. )
2 1
.
Ujutro sledeeg dana u 6 sati uzeti slani purgativ. Je-
dan sat posle toga uraditi proiavajui klistir. U 11 sati
- klistir sa ukuvani m uri nom. U 12 sati pojesti salatu od
sveeg povra. Preporuuje se to vie kretanja. U 14 sati
uraditi proiavajui klistir. U 17 sati dva proiavaju-
a klistira j edan za drugim. Uvee razmutiti mumije i po-
piti (5 grama mumij e na pola litra vode). Uzimanje mu-
mije smanjuje razdraenost. Dalje se mogu piti mumij e 7
dana 3 puta dnevno na 15 minuta pre jela.
Tokom nedelje posle ienja j etre organizam treba
odmoriti. Sve terapije se prekidaju. Probava treba da se
samostalno regulie.
Posle 21 dan terapiju ponoviti, a novu uraditi j o j ed-
nom posle 21 dan.
Pr i mer . *ena, 64 godine. Bolovala od glavobolje
(konstatovali su arahnoditis zadnje lobanjske j ami ce), hi-
pertonija (240/120), uz to mlitava j etra, bolovi u krstima,
kamenj e u unoj kesici, osteohondroza. Brzo umaranj e i
teina u udovima. Po dva puta godinje leala je u raznim
bolnicama. Nikakvih olakanja.
Klistirala se. Ujutro sve urin - 1 litar, u drugoj pol o-
vini dana ukuvani urin - 100 grama. Tri puta su izlazile
askaride. Dva puta male, a trei put duine 50 centime-
tara.
Posl e ienja j etre u 3 sata nou dolo je do izbaci-
vanja askarida. A danju, posle klistiranja ukuvanim uri-
nom izalo je oko desetak askarida. U 14 sati posle proi-
avajueg klistira sa l i munom j o dvadesetak.
Mesec dana posle ienja creva j avio se j ak proliv.
Temperatura tela podigla se do 38,2C. Imala je stranu
glavobolju. Produila je da se klistira i da pije urin. Uve-
e se sve smirilo.
Sada ispiram nos urinom i dva puta dnevno j edem
ren sa l i munom. Pojavile su se strane komplikacije. Dva
dana je iz nosa lilo bez prestanka.
Posle primene mesenih kura leenja nastale su sle-
dee promene: ne mui me glavobolja, smrala sam 15
kilograma, vie se ne umaram, oseam se mnogo bolj e".
Pr i mer . *ena, 57 godina (lekar). Bolovala od kro-
ni nog gastritisa sa nultom kiselou, holecistito-pankre-
atitisa, hroninog hepatitisa, pielonefritisa, hemoroida i
tireodenitisa.
Posle primene mesenih kura leenja nastale su sle-
dee promene: prestali su bolovi u elucu, nestao je ose-
aj diskomforta u crevima, poboljalo se raspoloenj e,
smanj ena j e depresija.
Pri ienju creva izalo je dosta peska, a zatim gliste
(maj a dvousni ca)".
METOD PROTIVPARAZITNOG
LEENJA HILDE KLARK
Prilikom istraivanja obolelih od raka Hilda Klark je
otkrila u njihovom organizmu unutranju neistou i pa-
razite. Posle vie hiljada istraivanja (uzoraka) ona je do-
la do sledeeg zakljuka: 90% hroninih bolesnika iriti-
rano je sa dva uzroka - parazitima i ekotoksinima (ekolo-
ki toksini, koji su dospeli u organizam). Postavila je sebi
logino pitanje: kako efikasno istiti organizam od para-
zita i ljake (ekotoksina)?
Eksperimentalno Klarkova je utvrdila da 3 materije,
koje se unose u organizam, imaju sposobnost ienja or-
ganizma kako od glista tako i od njihovih jajaca, to
omoguava da se uspeno leci rak. Te tri materije su: ze-
lena ljuska oraha, pelen i seme karanfilia.
IENJE OD PARAZITA POMOU TROJKE"
Hilda Klark je predloila da se primenjuju tri vrste
biljaka, koje ubijaju veinu parazita, virusa i bakterija.
Treba ih upotrebljavati u sledeem obliku: od nesazrele
ljuske oraha pravi se ekstrakt - veoma koncentrovan, a
potom se uzima trava od pelena i praak od karanfilia.
Istovremeno uzimanj e te tri komponente unitava u
organizmu sve odrasle parazite, njihove larve i jajaca,
kao i patogene mikroorganizme i gljivice.
1. Ekstrakt od oraha
Prvi dan: 1 kap kapnite u pola ae vode (to je pribli-
no 100 mililitara). Poeljno je uzimati na gladan elu-
dac, na pri mer pre jela. Taj ekstrakt Klarkova savetuje da
se pije 15 minuta.
Drugi dan: 2 kapi u 0,5 - 1 ae vode.
Trei dan: 3 kapi u 0,5 - 1 ae vode.
etvrti dan: 4 kapi u 0,5 - 1 ae vode.
Peti dan: 5 kapi u 0,5 - 1 ae vode.
esti dan: 2 kafene kaiice istovremeno u 1 ai
vode.
Posle nalivanja ekstrakta u vodu saekati 15 minuta.
Takva doza ubija parazite u svim stadijumima razvoja u
organizmu, ukljuujui sadraj creva i druga teko do-
stupna mesta.
Ne treba sipati ekstrakt od oraha u vruu vodu j er to
unitava njegovu protivparazitnu j ainu. Ekstrakt se ne
srne niim zalivati j er e to svesti efekat dejstva na nulu.
Ako vam je telesna teina iznad 70 kilograma, uzimajte
po 2,5 kafene kaiice. Ako je teina vea od 100 kilo-
grama - 3 kafene kaiice.
Kao profilaksu od parazita uzimati 2 kafene kaiice
ekstrakta na 50 grama vode j ednom nedeljno. Kao leko-
vito sredstvo uzima se ista doza, ali samo 2 puta dnevno
tokom 5 dana. Dalje uzimati po 2 kafene kaiice dnevno
godinu dana.
Vana napomena. lanovi porodice i drugovi (pri-
jatelji) treba da uzimaju po 2 kafene kaiice svake nede-
lje, da vas ne bi ponovo zarazili. Oni mogu biti nosioci
parazita u crevima, koji su prikriveni. To se posebno od-
nosi na teko obolele ljude.
2. Uzimanje pelena (u prahu)
Prvi dan: uzmite prstohvat pre j ela (sa vodom).
Drugi dan: 1/4 kafene kaiice pre jela (sa vodom).
Trei dan: 1/3 kafene kaiice pre jela.
etvrti dan: 1/2 kafene kaiice.
Produite da poveavate dozu do 14. dana, kada mo-
ete uzimati po pola supene kaike. Ne morate uzeti svu
dozu istovremeno, moete je uzeti u 2-3 puta pre j el a.
Tokom 6 dana uzimajte po pola supene kaike, a za-
tim po pola supene kaike j ednom nedeljno.
Hilda Klark preporuuje da se j ednom nedeljno uzi-
ma doza pelena od pola supene kaike. Ali treba imati u
vidu ovekovu individualnu konstituciju. Savetujem
vam da izuite svoj organizam, njegovu reakciju na troj-
ku" i da odaberete svoju dozu.
Uzimanje pelena u prahu potrebno je da bi on mogao
da proe kroz itav probavni trakt. U obliku ekstrakta pe-
len se asimiluje u elucu i crevima. Debeli deo ostaje ne-
dirnut. U sluaju sa suvim pelenom - on se kree kroz i-
tav probavni trakt, delujui usput na parazite.
3. Karanfili (u prahu)
Karanfili, posebno samleven u praak, veoma je lju-
to sredstvo. Zahvaljujui tim svojstvima njegovi fitonci-
di neuobiajeno efikasno ne samo da unitavaju svemo-
gue parazite, ve aktiviraju i toplotne sposobnosti orga-
nizma i imunitet.
Ja sam u praksi shvatio - praak karanfilia pri sa-
mo u usnoj duplji. U eludano-crevnom traktu ga ne
osea. Osea se samo prijatno zagrevanje organizma i
toplota na licu, oko nosa. Kasnije to prolazi.
Prvi dan: 1/5 kafene kaiice 3 puta dnevno pre j e-
la.
Drugi dan: 1/4 kafene kaiice 3 puta dnevno pre jela.
Treeg do desetog dana: 1/3 kafene kaiice 3 puta
dnevno pre jela.
Posle desetog dana: kafena kaiica j ednom nedeljno.
Vano je shvatiti, da se u poetku treba leiti protiv
parazita sa tri navedene komponente, a dalje sa ciljem
profilakse uzimati njihove udarne doze j ednom nedelj -
no tokom itavog ivota. U sluaju potrebe terapija pro-
tivparazitnog leenja moe se ponoviti. Ako ste teko
bolesni, moe se ponoviti kroz nedelj u-dve dana. U
drugim sluajevima postupite prema konkretnoj situa-
ciji.
Radi kvalitetnog oslobaanja od parazita potrebno je
paralelno leiti sve ostale lanove porodice: j er se hlami-
dije, na primer, prenose poljupcima, gljivice pri ruko-
vanju, a jajaca glista pri maenju maaka i pasa. Po-
slednje takoe treba leiti, inae je inficiranje neizbeno!
Klarkova savetuje da se oslobodite ivotinja ukoliko po-
stoji ozbiljno hronino oboljenje, dok svi lanovi porodi-
ce prolaze kroz kurs leenja.
U sluajevima kada ljudi posle leenja dozvoljavaju
sebi da narue dijetu (nedokuvano meso, riba, konzerve,
polufabrikati), simptomi oboljenja i paraziti su se pono-
vo pojavljivali.
Sada neto detaljnije o tome, kako da sami pripremi-
te komponente trojke".
Ekstrakt od ljuski oraha priprema se ovako: 15 ko-
mada ljuski oraha sitno iseckati i preliti sa pola litra alko-
hola. Ostaviti da odstoji na svetlom mestu 30 dana. Posle
toga skloniti na tamno mesto.
Orahe treba uzimati kada su sazreli na drvetu i
spremni su da padnu na zemlju ili tek to su pali. Upravo
ta zelena ljuska odgovara za ekstrakt - u njoj ima mnogo
j oda.
Ako nemate tu komponentu, moete je zameniti ras-
tvorom Lugola (to je j od u glicerinu). Upotrebljavate po
5-10 kapi na 50-100 grama vode.
Pelen odlino isti oveji organizam od parazita,
poev od mikroorganizama do krupnih glista.
Treba upotrebljavati samo sazreli pelen. Njegovi li-
stovi i plodovi (najbolje plodovi u obliku loptica) sue se
i sitne. Uzimaju se u suvom stanju, kao praak, sa
obinom vodom. Jedna doza je 200-300 miligrama (pola
kafene kaiice).
Trea komponenta trojke" je seme karanfilia. To
je obino seme koje se koristi u kulinarstvu. Njega treba
isitniti i u takvom stanju jesti.
Jedna doza je 500 miligrama (otprilike prstohvat).
Karanfili se uzima po narastajuoj koliini. Prvi
dan - j edna doza. Drugi dan - dve doze. Od 3. do 10. da-
na 3 puta dnevno. Praak karanfilia se uzima pre jela.
Potom se godinu dana uzimaju j ednom nedeljno odjed-
nom tri doze radi profilakse.
Doktor Klark preporuuje da se odjednom uzmu sve
tri komponente troj ke" zajedno - ekstrakt od oraha, pe-
len i karanfili. Ako nemate bilo koju od komponenti, le-
enje moe poeti i bez toga. Na primer, ja sam poeo le-
enje pelenom i karanfiliem.
Trojka" pomae da se organizam efikasno oisti od
raznovrsnih parazita i gnojnih infekcija. To je odlina do-
puna drugim lekovitim sredstvima - ishrani, gladovanju,
kretanju, prekaljivanju, radu sa sveu, urinoterapiji.
Praksa je pokazala, da su lekovita sredstva ipak nedovolj-
no efikasna protiv parazita i gnojnih infekcija, a trojka"
(ili pelen sa karanfiliem) odlino obavlja taj zadatak.
Hilda Klark je otkrila, da paraziti sami po sebi ne
mogu da budu uzrok nastanka raka i ist organizam ih
obavezno ubija. Ali ako postoji unutranja prljavtina,
parazit upravo tu tei da dospe i da se u njoj razmnoava.
Samo ta dva uslova podstiu razvoj onkologije.
Organizam zagauju toksinima i imunitet slabe
predmeti u domainstvu (ambalaa od produkata ishrane
i mnoge druge materije). Posebno su opasne plastine
flae, koje u svom sastavu sadre propilen i benzol (a ta-
koe kozmetike boice, dezodoransi, losioni i ak zub-
na pasta), aluminijumska ambalaa, freon i naftalin.
Eto zato povremeno gladovanje po 2-3, a j o bolje
7-14 dana, omoguava da se organizam oisti od razlii-
tih toksina i ljake na elijskom nivou. Ono time liava
parazite ivotnih uslova i odlino dopunjuje trojku".
Upravo zato preporuujem vam da kombinujete ta dva
metoda. U daljem tekstu ukratko emo opisati osnovna
pravila gladovanja.
Kontraindikacije. Za vreme trudnoe navedene me-
tode primenjivati veoma oprezno, a dozu smanjivati 3-5
puta. Poslednjih 2-3 meseca trudnoe najbolje je preki-
nuti ovu terapiju.
RUSKA VARIJANTA TROJKE"
Valerij Andrejevi Ivanenko, doktor medicinskih
nauka, razradio je rusku varijantu trojke". U troj ku"
ulazi: povrati (cvetna koarica), trava od pelena i praak
od karanfilia.
Sve te komponente deluju na izbacivanje sokova,
glista, smanjenje telesne temperature i imaju antimikrob-
no i antiseptino dejstvo.
Jedna doza praka od cvetova povratia je 1 gram, a
dnevna - do 3 grama. Za pelen - doza je 200-300 mili-
grama i do 1 grama dnevno, a za sve praak karanfilia -
0,5 i 1,5 gram.
Poeljno je uzeti sve tri komponente odj ednom (po-
vrati, pelen i karanfili), u kapsulama za lekove. Prazne
kapsule se ponekad prodaju u apotekama. U suprotnom,
kupite najjevtiniji lek u kapsulama i sami zameniti sadr-
aj kapsule. Prakovi se mogu uzimati i bez kapsula sa
vodom.
Patijal Kod ira na elucu i erozivnih gastritisa ne
preporuuje se uzimanje trojke". Oprezno primenjivati
ovu terapiju kod hipertonije, j er karanfili poveava arte-
rijski pritisak. Ne poinjati navedeno leenje za vreme
menstruacije - ovi preparati izazivaju obilne menstruaci-
j e. Ovo leenje j e kontraindikativno za trudnice j er moe
izazvati abortus.
Ruska trojka" uzima se na sledei nain.
Prvi dan - 1 kapsulu (jedna doza) na pola sata pre jela.
Drugi dan - 1 kapsulu pre doruka i pred ruak.
Trei dan i itavu narednu nedelju - 1 kapsulu (por-
ciju) troj ke" 3 puta dnevno: pre doruka, pre ruka i pre
veere.
Dalje, uzimati trojku" j ednom nedeljno do kraja i-
vota.
IENJE POMOU PELENA PREMA
METODU A. I. AFANASJEVA
Pelen pripremljen za vreme mladog meseca protrljati
rukama i prosejati kroz devir (cediljku). Prosejani pelen
gutati u suvom stanju, a neprosejani koristiti za pripremu
vode za klistiranje, ispiranje (pricom), zakapavanje u
oi, ui, nos ili ispiranje usta.
Vano. Iskljuivo treba uzimati suvi pelen, a ne od-
var. To se radi da bi on proao kroz ceo probavni trakt i
zaleio sve delove trakta. Odvar od pelena apsorbuje se u
tankom crevu i ne dospeva do debelog creva. Pelen se
moe zamotati u hleb, hleb namazati slatkim ili medom i
progutati.
Za decu je bolji semenski pelen. On nije tako gorak.
Moe se dodavati u supu, kau i druga jela.
Organizam treba postepeno privikavati na pelen. U
poetku, prvog dana, stavljati po j edan suvi cveti na j e-
zik, natopiti pljuvakom i sa pljuvakom progutati, a mo-
e se uzeti i sa vodom. I tako svaka 2 sata od j utra do ve-
eri. Drugog dana se ve mogu gutati po 2 cvetia i za 4
dana dozu poveati do pune kafene kaiice pelena. Od
petog dana uzimati pelen 3 puta dnevno pre j ela i uvee
(4. put) tokom 14 dana, ak se moe uzimati i do 30 dana
(samo ga ne smeju uzimati lica sa individualnom konsti-
tucijom vetra"), dovodei dozu sa pune kafene kaike
do 1/4 - 1/3 kafene kaiice. Sada se ona moe vakati i
drati u ustima, j er dezinfikuje zube, desni i usnu duplju.
(Kod nekih ljudi moe pucati emajl na zubima, to uka-
zuje na prepobuenost ivotnog principa vetra". Posle
prestanka uzimanja pelena emajl se moe obnoviti.)
Klistiranje poeti od drugog dana kursa leenja i pri-
menjivati ih 7 dana uvee. U poetku obian klistir sa 2
litra vode, poevi sa pola litra, sa toplim ekstraktom pe-
lena (42-43C). Posle pranjenja debelog creva uraditi
drugi mikroklistir sa 50100 grama odvara od pelena,
koji se zadrava preko noi. Istovremeno sa klistirima
treba poeti sa ispiranjem (pricom) vagine i uretre 2 pu-
ta dnevno, ujutro i uvee, toplim odvarom pelena
(42-43C).
Odvar od pelena priprema se na sledei nain: 1 ka-
fena kaika pelena na 1 litar vode. Kovati ne vie od 30
sekundi i ostaviti da odstoji 710 minuta. Treba se ispira-
ti 2 puta dnevno prve nedelje, j ednom druge nedelje, i ta-
ko do 30 dana sa istovremenim zakapavanjem u nos, oi i
ui. Ispiranje produiti do prestanka svih simptoma in-
fekcije mokranih kanala. Posle toga profilaktiki prime-
njivati terapiju obavezno 2 puta godinje, u prolee i j e-
sen, od 14 do 30 dana.
Ako se usled primene pelena bude pobuivao ,,ve-
tar", treba ga smirivati" pomou toplih kupki i maza-
njem tela maslinovim uljem.
Da se paraziti ne bi privikli na j ednu vrstu pelena,
preporuujem da se naizmenino uzimaju razne vrste tra-
va: obini pelen, semenski pelen, povrati, kiica (Centa-
uri um erythraea, C. Pulchellum) itd. Upamtite, svaka vr-
sta pelena deluje na odreene vrste parazita. Osim toga,
naizmenino upotrebljavajte i kombinujte listove pelena,
cvetove, korenje ili seme.
Iz vlastitog iskustva znam da se organi za ukus (i or-
ganizam) brzo privikavaju na gorinu. Posle nekoliko
dana vi je skoro ne oseate, a to znai da se doza moe
poveati.
IENJE OD GLISTA POMOU SMEE
KONJAKA I RICINUSA
eludano-crevni trakt se moe oistiti od parazita
ovim efikasnim nainom. Ujutro natate ispiti sledeu
smeu: oko 50 grama (aica) visokokvalitetnog konjaka
(ne manje od 3 - 4 zvezdice) i isto toliku koliinu ricinu-
sovog ulja.
Mehanizam dejstva ove tarapije je sledei. Od konja-
ka gliste se opijaju i ne mogu se dobro drati za zidove
creva ili otpuzati u skriveni ugao. Proliv, koji izaziva ri-
cinusovo ulje, izbacuje ih iz organizma.
Tu terapiju treba ponoviti sledeeg dana. Ponekad se
dogaa da gliste iz prvog pokuaja ne izlaze. Ako gliste iz-
laze kako prvi, tako i drugi put, terapiju treba primeniti i
trei, a po potrebi i etvrti put. Pokazatelj da se organizam
oistio od glista jeste da ih nema u stolici posle proliva.
Kada je re o ienju dejeg organizma, postupa se
neto drugaije. Oko 1-2 sata nou podii dete i dati mu
da popije neto vrlo slatko - aj, kompot, sirup, slatko
itd. Priblino 20-30 minuta nakon toga dati mu dozu rici-
nusovog ulja. Doza se odreuje individualno u zavisnosti
od godina ivota deteta - 15-30 grama, glavno je da se
izazove proliv. Sledeeg dana se ponavlja. Ako gliste
produavaju da izlaze, postupak ponavljati sve dok ih ne
bude u stolici.
Opisani metod je posebno efikasan posle primene te-
rapije sa troj kom" ili pelena prema Afanasjevu. Kao po-
sebna varijanta primenjuje se za izbacivanje krupnih gli-
sta - askarida i slino.
Primer. *Devojica nema j o 2 godine. esto bolu-
je od bronhitisa, prebolela je upalu plua, stalno su joj da-
vali injekcije i antibiotike. U pluima stalno hroptanje.
Prvog dana ienja konjakom i ricinusovim uljem
izala je askarida od 30 centimetara. Izlazi mnogo sluzi".
LEENJE DECE OD HELMINATA
Deca esto boluju od helminata, j er vole da se igraju
sa ivotinjama, da kopaju zemlju i slino. Spolja se obolje-
nje moe ispoljavati simptomima, kao to su neobjanjivo
mravljenje, munina, malokrvnost, intoksikacija, glavo-
bolja, poremeaj nervnog sistema, brzo zamaranje, avita-
minoza, opadanje zatitnih sila organizma i mnogo drugog
(izmeu ostalog i simptomi koji ukazuju na onkologiju).
Dete e leiti od raznih nepostojeih bolesti i samo e ga
zaleiti. ak i analize na gliste treba uraditi 3 puta. Njih je
veoma teko otkriti. Interesantno je da pri seciranju leeva
u 90% sluajeva patolozi u crevima nalaze gliste!
Dakle, kako postupati u sluajevima kada vam je de-
te obolelo od neeg nejasnog i niko ne zna kako ga leiti?
PRIMER IZLEENJA OD GLISTA
Naveu primer j edne ene, ija je erka obolela.
erka je dugo bolovala i leila se kod raznih lekara.
Lekari nisu mogli da postave dijagnozu i poeli su da raz-
miljaju da boluje od raka. Osam meseci podvrgavali su
je terapiji protiv raka, to je na kraju naruilo njeno zdra-
vlje. Dete je umiralo. Mati je uzela dete iz bolnice i zapa-
zila je da pri pranjenju iz erke izlaze razliite gliste po
veliini i obliku - as prepletene u klupad, as pojedi-
nano. Majci je bilo j asno, daj e prethodno leenje" jed-
nostavno ubilo njeno dete. Devojica je umrla u petoj go-
dini.
ena je oplakivala smrt kerke godinu dana. Posle
toga vratila se na posao i tamo je srela mukarca, kome se
desilo neto slino. On je bio lekar, porazgovarao je sa
njom i sa aljenjem joj rekao daj e mogao izleiti njenu
kerku za pet dana. Posle nekoliko meseci kod te ene je
obolela trogodinja kerka. Poli su kod lekara. Oni su
otkrili iste simptome, kao i kod kerke koja je umrla: pro-
mene u krvi, uveanje jetre i slino. Dolo se do za-
kljuka da je to verovatno nasledno". Zapamtite, kada
lekari ne znaju uzrok bolesti, ne znaju kako daj e lece, po-
zivaju se na genetiku i druge, sline opte naune" izgo-
vore.
ena je rasuivala ovako: ako je nasledno" - znai
da su gliste i odmah se obratila tom mukarcu. Mukarac
joj je ispriao o j ednostavnom i efikasnom receptu za iz-
bacivanje helminata kod dece. Navodim ga u izvornom
obliku.
Treba uzeti visokokvalitetni konjak (3-5 zvezdica) i
purgativno sredstvo - purgen ili ricinus.
ena je dalje postupila ovako: kerka je u sedam
uvee veerala i u devet sati je pola na spavanje. U 2 sata
nou ona je probudila kerku i dala joj da popije 2 supene
kaike konjaka, razblaenog slatkim ajem u odnosu 1 :
1. To je dovoljno da bi dete mirno popilo alkohol.
Zapamtite, koliina konjaka i aja ne treba biti velika
- 4 - 6 kaika.
Gladni paraziti u sred noi izlaze iz usamljenih
ugl ova" eludano-crevnog trakta i sa zadovoljstvom ap-
sorbuju tu smeu. Opivi se" od konjaka, oni ne mogu
da se pripiju uz zidove creva i ostaju neprivreni u u-
pljini creva.
Potrebno je oko pola sata da bi se gliste otpilile".
Zbog toga se dete ponovo stavlja u postelju, ali se posle
pola sata budi i daje mu se purgativ. U naem sluaju e-
na je dala purgen i stavila dete na nou sa toplom vodom.
Doza purgativa podeava se tako, da brzo doe do
pranjenja creva, inae se gliste trezne" i pripijaju na zi-
dove creva.
Prve dve noi iz creva devojice nije nita izlazilo.
Zato su tree noi nagrnule najraznovrsnije gliste - klup-
ad otrica, lamblije i druge vrste. Na osnovu njihovog iz-
gleda odmah je postalo jasno da sa takvim gotovanima or-
ganizam deteta ne moe biti zdrav. etvrte noi izlazilo je
manje glista, a pete je izaao askarid od 15 centimetara!
Radi profilakse ovo ienje treba ponoviti posle 10
dana. Ako gliste izlaze prve noi, treba uraditi j o 1-2 i-
enja. Posle 7 dana treba uraditi j o j edno kontrolno i-
enje. Ako gliste izlaze posle 5, 6. i ak 7. ienja, treba
produiti ienje sve dok one ne prestanu da izlaze, a da-
lje profilaktiki ponoviti, kao st oj e ve opisano. Vano
je piti konjak sa slatkim ajem. Sladak ukus privlai hel-
minte. Upravo iz tog razloga uzima se konjak, a ne drugo
alkoholno pie. Klistire ne treba raditi. ienje se mora
vriti pomou purgativa (laksativa), inae svi helminti
nee izai!
Za leenje odraslih od helminata moe se primeniti
isti nain, ali dozu treba poveati dva puta. Odrasli treba
da popiju 4 supene kaike konjaka, 4 supene kaike slat-
kog aja i da uzmu takvu dozu purgativa, koja e dejstvo-
vati posle 1-2 sata.
Vas, sigurno, interesuje kakve su promene nastale
kod trogodinje devojice? Izvanredne promene. Nagl o
se poboljao apetit, krv je postala zdrava, jetra se norma-
lizovala. Dete je prestalo da sej oguni, postalo je ivahni-
je i nestanije.
A mama? Mama se, naravno, razveselila, ali je ostala
neizbrisiva mrlja u svesti, da joj je zbog njenog neznanja
i lekarske nekompetentnosti dete umrlo. Da do toga ne bi
dolazilo, izuavajte nauku o samoleenju - pomozite sa-
mi sebi i svojim blinjima.
IENJE JETRE OD PARAZITA
ienje jetre pomou ulja od slaice
U ovekovoj jetri ive mnogobrojni paraziti razlii-
tih sistematskih grupa. U jetri se obavlja intenzivna i ra-
znovrsna razmena (stvaranje glikogena, sinteza aminoki-
selina i dr.); protoplazma elijajetre bogata je hranljivim
materijama, neophodnim za ivotnu aktivnost parazita.
Moda su to (a takoe i osobenosti krvotoka u jetri) fak-
tori koji doprinose tome, da upravo u elijama jetre ivi
najvea koliina parazita, uglavnom jednoelijskih (pro-
tozoa) i helminata.
Parazitne protozoe u ovekovoj jetri
Ameba Entamoeba histolytica esto napada j etru
oveka. Meu obolelim od crevne amebiaze oteenja
j etre se sreu skoro u 5% sluajeva. Primarno arite
amebi aze su ovekova creva (debelo crevo). Entamebe
mogu da prodiru u zidove creva, u vene i, mogue, u
limfne sudove, a odatle preko sistema vratne vene - u
j etru. Entamebe koje su prodrle u j etru oteuju endotel
sudova i elije tkiva j etre. Kao rezultat toga (a takoe
usled dejstva citolitikih enzima koje lue amebe) j a-
vljaju se mal e nekroze, koje se mogu spajati i stvarati
amebni apsces. Zajedno sa amebama u takva arita
mogu dospevati razliite bakterije, koje zatim obino
odumi ru, tako da gnoj postaje sterilan u odnosu na bak-
terije. Oko apscesa stvara se upalna zona, koja ograni-
ava gnojanicu od zdravog tkiva j etre. Amebe se mogu
uoiti u upalnoj zoni, u gnoju ih nema. U aritu upale,
koje ima boju okolade, nalaze se eritrociti, u, masti i
fibrozno tkivo. Dugotrajna groznica, mravljenje, uve-
anje dimenzija j etre, bolovi u desnoj slabini, koji se re-
flektuju na desni rameni zglob, leukocitoza osnovni su
kliniki simptomi amebnog apscesa.
U nekim sluajevima kod amebiaze jetre ne dolazi
do apscesa. Taj oblik oboljenja naziva se amebnim hepa-
titisom.
Lejmanije (Leishmania donovani) oteuju razliite
elije j etre oveka (kupferove, entotelijalne i dr.).
Lejmanije se razmnoavaju u protoplazmi tih elija i
rasteu ih, tako da one prodiru u otvore venula. Na histo-
lokim isecima uoava se hiperplazija kupferovih i en-
dotelijalnih elija, atrofija tkivnih elija i infiltracija na
tim delovima limfocita, histpocita i plazmatskih elija.
Lamblije mogu u nekim sluajevima izazvati otee-
nje jetre. Iz dvanaestopalanog creva lamblije prodiru u
unu kesu (mehur) i une kanale. Privrujui se uz
elije sluzokoe unih kanala, lamblije mogu izazvati
funkcionalne i organske promene: distrofiju i deskvama-
ciju elija, upalne promene. U nekim sluajevima susre-
e se kombinovana lambliozno-bakterijska infekcija sa
obilnim izdvajanjem leukocita.
H el mi nt i oveje j et re
U unutranjim i spoljnim jetrenim kanalima i n
unoj kesi oveka parazitiraju trematode: Opisthorchis
felineus, O. viverrin, F. hepatica, F. gigantica, Clonorci-
lis sinensis, Dicrocoelium lanceatum.
Ti helminti izazivaju holangitis, diskineziju unih
kanala, holecistitis a esto i hepatitis.
U krvnim sudovima jetre ponekad parazitiraju isto-
some, ija jajaca prodiru u tkivo j etre; kod istosomato-
za se mogu razviti hepatitis i ciroza jetre.
Od cestoda u jetri parazitiraju Ecliinococcus midti lo-
u la ris alveolaris - uzronik alveolarne (vieelijske)
ehinokokoze i E. granulosus je uzronik jednoelijske
ehinokokoze, larva (cicticerk) Taenia solium. Alveolni
ehinokokus razara tkivo jetre i stvara metastaze u raznim
organima (pluima, centralnom nervnom sistemu i dr.).
Jednoelijski ehinokokus, koji ima oblik mehura, u pro-
cesu rasta izaziva atrofiju tkiva jetre i ponekad vri priti-
sak na krvne sudove i une kanale.
Od okruglih helminata kroz jetru migriraju larve
askarida - Ascaris lumbriocoides, izazivajui u jetri mi-
kroapscese, mikronekroze i eozinofilne infiltrate. Pone-
kad u j etru prodiru iz creva i odrasle askaride, koje izazi-
vaju holangitis i hepatitis. Unoenje bakterijske flore
askaridama uslovljava pojavu gnojnih procesa u uni m
kanalima i tkivu jetre.
Prema tome, ispostavlja se da je j etra - taj najvaniji
organ ovejeg organizma, najranjiviji za parazite. Nje-
no ienje podstie metod ,,trojke", uzimanje pelena
prema Ajanasjevu, uzimanje zasrebrene vode, kerozina,
alkoholnog ekstrakta od ljuske ili pregrada oraha. To
treba razmatrati kao prethodnu pripremu za ienje, da-
lje treba sa odreenim ciljem oistiti (i ne j ednom, ve 3
5 puta) jetru, kao obino pomou ulja i limunovog so-
ka.
Ali umesto maslinovog ili suncokretovog ulja treba
uzeti ulje od slaice. Ulje od slaice ima zagrevajua i
razdraujua svojstva, koja efikasno deluju na navedene
parazite jetre i izbacuju ih.
Umesto limunovog soka moe se koristiti bilo koji
drugi sok od kiselih jagodiastih plodova. Odlian je sok
od mahovnice, nara (mogranja), pasjeg trna (Hippophae
rhamnoides) i slino.
Retko ko moe nai ulje od slaice, posebno u zabiti.
Moete sami pripremiti ulje za ienje jetre, koje ima
odline protivparazitne osobine. Uzmite maslinovo ili
suncokretovo ulje i dodajte u njega pelen, slaicu, beli
luk, kantarion, karanfili i druge trave i dobiete veoma
lekovito ulje za ienje jetre. Najprostiji recept za pri-
premu - uzmite po 1 kafenu kaiicu (1 gram) navedenih
trava, isitnjenih zaina i stavite ih u pola litra ulja. Osta-
vite da odstoji nedelju dana na tamnom mestu. Ne mora
se odjednom praviti sloena smea, ve se moe dodati
samo kafena kaiica praka slaice i pelena (za one, koji
imaju dobre toplotne sposobnosti organizma) ili mleve-
nog karanfilia (za ljude koji su zimogroljivi). To je do-
voljno da ulje poprimi odlina protivparazitna svojstva.
METOD IENJA JETRE
Naveu pravila za ienje jetre. Sva tajna i efika-
snost ienja jetre sastoji se u prethodnoj pripremi
smekavanju organizma. Smekavanje organizma pri-
menom toplih vodenih terapija treba obaviti minimal no
3- 4 puta. Svaku toplotnu terapiju zavriti kratkim pro-
hladnim dejstvom. Tek tada e iz vas iz prvog puta oba-
vezno poeti da izlaze kamenii i ostala neistoa. Po-
slednju smekavajuu terapiju treba uraditi 24 sata pre
ienja jetre.
Ako se na 3- 4 dana pre ienja jetre budete hranili
uglavnom biljnom hranom i upotrebljavali veu koliinu
svee isceenog soka (20- 50 grama soka od cvekle i 4
5 puta vie soka od jabuka, poeljno nakiselih j abuka) i
radili proiavajue klistire (sa urinom) j ednom dnevno
- vaa prethodna priprema bie idealna.
ienje po metodu koji preporuujem treba vriti
pre punog mes eca- 10- 13 dan lunarnog ciklusa. Pre i-
enja morate biti svezi i spokojni. Ujutro, posle toaleta,
izvrite klistiranje. Lako dorukujte, ispijte prethodno
navedeni sok. Potom lako ruajte i nakon 1- 2 sata poni-
te da zagrevate telo oko jetre, stavi vi termofor sa toplom
vodom (ili elektrinu grejalicu). Sa grejalicom hodajte
ostatak dana do terapije ienja.
Priblino u 19 sati uvee ponite terapiju ienja j e-
tre. Prethodno zagrejte maslinovo (ili za izbacivanje pa-
razita iz jetre ulje od slaice) ulje i limunov sok do 30-
35C. Dozu odredite prema vlastitoj telesnoj teini i pod-
noljivosti ulja.
Pred vama su 2 ae, j edna sa uljem, druga sa sokom.
Uzmite 1- 2 gutljaja ulja i popijete isto toliko gutljaja so-
ka. Posle 15-20 minuta, ako nema munine, postupak
ponovite. I tako nekoliko puta, dok ne popijete sve ulje i
sok. Sedite mirno, gledajte televizor ili itajte knjigu.
Ako ne podnosite ulje i ako vam se posle prvog uzi-
manja javi muka, treba saekati dok ti neprijatni oseaji
ne prestanu i tek tada ponoviti postupak. Vremenski raz-
vucite terapiju - to nije strano, ak je i korisno. Ali ako
munina ne prolazi, zadovoljite se ispijenom koliinom i
to e biti dovoljno. Grejalicu moete skinuti, a moete je
i dalje drati.
Posle ispijanja ulja i soka (koliina ispijenog ulja i
soka varira od 100 do 300 mililitara), moe se preduzeti
niz mera koje pojaavaju efekat. Priblino posle j edan
sat, sat i po nakon uzimanja ingredijenata sedite i zau-
zmite udobnu pozu (najbolje je esti na pete), zapuite le-
vu nozdrvu vatom i diite kroz desnu nozdrvu. Na jezik
stavite malo ljute paprike, a na telo oko jetre aplikator
Kuznecova, ali sa metalnim iglama. Sve e to podsticati
iritiranje, stvaranje energije i toplote sa njenim usmera-
vanjem prema jetri.
Dopunski zamislite, da pri izdisaju usmeravate og-
njenu struju prema jetri. Pri tome diite polako, ravno-
memo ( 4- 6 puta u minutu), radei snano dijafragmom.
Izbacujte stomak pri udisaju i uvlaite ga nagore pri izdi-
saju. Time ete obezbediti odlinu masau jetre, pojaa-
ete u njoj krvotok i ispraete je od ljake i ugruaka. Ta-
kvo disanje radite 1530 minuta, odmorite se 1 sat i po-
novite vebu. Za vreme odmaranja stavite na telo oko j e-
tre magnetni aplikator ili obian magnet.
Sve to zajedno uzeto - toplota, aktivnost fermenata,
pojaani krvotok, poveanje potencijala crvenih krvnih
zrnaca, snana emisija slobodnih elektrona (aktivatora
fermenata) iz aplikatora omoguie vam da izdrobite,
istopite, isperete i izbacite svu neistou i kamenje.
Priblino od 23 do 3 sata nou (deava se i pred zo-
ru), kada je bioritam jetre i une kese maksimalan, poi-
nje izbacivanje kamenja i neistoe, to se ispoljava pro-
livom. Ugledaete sve blago", steeno nepravilnim na-
inom ivota, i odmah ete shvatiti da tako ne treba da i-
vite i da ne moe biti govora ni o kakvom zdravlju ako to
bl ago" opstaje u organizmu.
Obino ujutro jo j ednom moe izai vea koliina
kamenia i ui, koja podsea na mazut. Dopunski ura-
dite proiavajui klistir. Malo se odmorite i moete j e-
sti. Prvo jelo treba da se sastoji od pola litra soka (od ar-
garepe; cvekl a-j abuka 1 : 5). Sok e dopunski isprati va-
u jetru. Tek posle toga moete pojesti salatu, kau pri-
premljenu na vodi i pristupiti uobiajenom ivotu.
Ako ste ubeeni u sebe i imate iskustva sa ienjem
jetre, moete uraditi drugo ienje jetre. Ujutro sledeeg
dana uradite proiavajui klistir. Oko ruka j o j edan.
Tokom dana pijte samo svee sokove ili odvare od trava
- kantarion sa medom, vranilovu travu (Origanum vulga-
re) sa medom, nanu sa medom. To to imate od navede-
nih trava. U 14 sati ponite sa novim zagrevanjem j etre i
dalje istite jetru kao to je navedeno. Ujutro sledeeg
dana uradite dvostruki proiavajui klistir a radi j aa-
nja eludano-crevnog trakta jedite dobro skuvan pirina
sa topljenim maslacem. Za ruak se moe jesti dinstano
povre i kaa od rie sa topljenim maslacem, zasoljeni
mlevenim morskim kupusom. Tokom naredne nedelje ne
primenjujte nikakve terapije tipa klistira i ank Prakala-
ne - j ednostavno j edite i odmarajte se.
Sledee uobiajeno ili duplo ienje jetre uradite
posle 2 nedelje, a j o bolje pre sledeeg punog meseca,
uz pripremu.
Dopunske preporuke
Kao stoj e praksa pokazala, mukarcima i enama sa
telesnom teinom do 60- 65 kilograma, kao i osobama
koje ne podnose ulja, za prvo ienje jetre dovoljno je
150 - 200 mililitara ulja, da ne doe do povraanja. U na-
rednim ienjima doza se moe poveati do 300 milili-
tara, a moe ostati ista, i to e biti dovoljno.
Ako se posle izvesnog vremena javi povraanje i u
povraenom sadraju uoe neki sluzni sekreti (zeleni, cr-
ni i slini), to ukazuje da su ulje i sok proradili u elucu, i
oistili ga od patoloke opne, koja je tu postojala. Kod
nekih ljudi to se deava pri prvom ienju j etre. Drugo
ienje jetre uradite sa manjom koliinom soka i ulja, a
za tree malo poveajte.
Trudite se da za vreme ienja jetre budete opute-
ni, mirni i da ne obraate panju na to. Po pravilu, za vre-
me ienja pomou ulja i limunovog soka ne oseaju se
nikakvi bolovi. U nekim sluajevima, kada doe do ja-
kog pranjenja, proterivanja, oseate kao da j etra di e",
i to je sve. Zato se nemojte bojati, j er strah utie na spa-
zam krvnih sudova i une kanale. Zbog toga iz vas moe
da nita ne izae, i to je drugi uzrok povraanja. Ako se
kod vas iz bilo kojeg razloga j ave strah, uznemirenost ili
nervoza, vezani za oekivanje, i oseate se napregnuto"
i sputano, popijte 2 tablete no-pi
2 2
i smirite se. ienje
e proi normalno.
Ne istite jetru posle napornog rada i dugotrajnih
gladovanja. Odmorite se 3-5 dana, skupite snagu. Inae
se mogu dogoditi dva sluaja: u pivom ete j ednostavno
popiti ulje i limunov sok; u drugom ete se j ako iscrpiti.
Zapamtite, to je ipak prodiranje u jetru i njoj je potrebna
snaga za takvo prekomerno naprezanje. Sami ete osetiti
kako ona vibrira i die", posebno za vreme prvih ie-
nja.
Primer. Ve je druga godina kako se leim prema
uputstvima iz Vaih knjiga Urinoterapija i Lekovite sile.
Za prvih 6 meseci, poteno reeno, preporodio sam se.
Boleli su me zglobovi, izvrtale su se noge, imao sam e-
ste greve, dolazilo je do blokade zglobova na rukama i
nogama. Ja sam se raspadao. Dijabetes, reumatizam, ek-
cem, pomalo psorijaza i gljivina oboljenja - to me je sve
22 Ruski lek za smirenje, slino naem bensedinu itd. - Pri-
medba prevodioca.
praktino ostavilo na miru, postao sam neumoran u ple-
sanju i veoma naglo se poveao moj ivotni tonus ...
Dva puta sam istio jetru. ienje je bilo estoko.
Uvee me je malo proteralo, a ujutro od 4 do 7 sati,
otprilike stezalo me je i proterivalo ta tri sata neprekidno.
Bio sam zapanjen time. Iz mene je neprekidno teklo, i
braonkasto, i crno, i pahuljice, a izlazili su i nekakvi par-
ii. Za nedelju dana smrao sam 12 kilograma".
GLADOVANJE
Pojam gladovanje podrazumeva dobrovoljno odri-
canje od bilo kakve hrane na odreeno vreme, kako bi se
pomoglo ivotnoj snazi organizma da obnovi harmoniju
i bioloke procese, naruene usled bolesti, slabljenja or-
ganizma i slino.
MEHANIZMI GLADOVANJA
im se ovek potpuno odrekne hrane u njegovom or-
ganizmu poinje troenje nagomilanih rezervi i drugoste-
penih tkiva. Cepanje hranljivih materija i tkiva uzrokuje
nagomilavanje produkata i njihovo raspadanje u organi-
zmu. Kao rezultat toga pokazatelj pH organizma brzo se
pomera prema kiseloj strani (acidoza), ali pri tome kise-
lost ne prelazi fizioloke norme.
Acidoza pri gladovanju je prvi i najvaniji fizioloki
mehanizam, koji aktivira lanac drugih lekovitih mehani-
zama, a koji su se za vreme reima ishrane nalazili u sta-
nju mirovanja.
Oksidacija unutranje sredine organizma aktivira
procese rastvaranja tkiva - autolizu. Dakle, u kiseloj sre-
dini aktiviraju se fagociti i neki enzimi, ije se funkcije
svode na razaranje oslabljenog vlastitog tkiva i stranog
tkiva u organizmu.
Sa svoje strane procesi autolize aktiviraju mehani-
zam ienja organizma od ljake, parazita i patoloki iz-
menj enog i oslabljenog tkiva. Usled cepanja tkiva oslo-
baa se ljaka zarobljena u njemu i izbacuje se iz organi-
zma, a deformisano tkivo se unitava.
Cepanje tkiva organizma kontrolie se na nivou spo-
ljanjih manifestacija ivota posebnom funkcijom, koju
sam nazvao princip prioriteta". Upravo ta funkcija vodi
rauna o tome, da se prvo epa sve suvino, patoloki de-
formisano, a zatim - zdravo tkivo po principu vanosti
za ivotnu aktivnost organizma.
Oksidacija unutranje sredine i poveanje fagocitne
aktivnosti normalizuje mikrofloru organizma, koja j e,
kao st oj e poznato, direktno vezana za imunitet.
Pri gladovanju mnogi organi i sistemi organizma
prelaze u stanje fiziolokog mirovanja, koje im omogu-
ava da obnove svoje oteene strukture i funkcije.
Poveano cepanje tkiva usled autolize i obnavljanje
strukture i funkcije probavnih organa pri gladovanju sti-
mulie poveanu razmenu materija i poveava probavnu
sposobnost organizma u periodu obnavljajue ishrane.
Pri gladovanju se pojaavaju zatitne funkcije orga-
nizma kako na nivou elija tako i celog organizma. Orga-
nizam postaje otporniji na razliite unutranje i spolja-
nje tetne faktore, znatno se pojaava imunitet (ve
posle 36 sati gladovanja).
Svi navedeni fizioloki mehanizmi dovode do j akog
lekovitog, obnavljajueg i podmlaujueg efekta, poseb-
no posle gladovanja.
PRAVILA GLADOVANJA
Gladovati treba sa uzimanjem u obzir biolokih rit-
mova, individualne konstitucije i uzrasta.
Uticaj godinjih doba na gladovanje
Gladovati treba sa uzimanjem u obzir biolokih rit-
mova prirode. Ako se gladuje spontano, rezultati glado-
vanja se donekle smanjuju, moe doi do komplikacija i
posledica, koje utiu na gubitak elje za daljim ponavlja-
njem gladovanja. Kako postupati da bismo sa maksimal-
nom efikasnou iskoristili bioritmoloke faktore za
uspeno gladovanje?
Godinja doba imaju svoj uticaj na ivotne procese
ovejeg organizma sa dva faktora: energijom, koja do-
speva na Zemlju iz Kosmosa, i klimatskim uslovima.
Energetski faktor se najjae ispoljava u periodu ula-
enja Sunanog sistema u sektor prostranstva stihije va-
tre". To se deava u znakovima Ovna, Lava i Strelca.
Osim toga, mnogo gravitacione energije dospeva na Ze-
mlju u vreme zimskog solsticijuma. U tim periodima je
lake i efikasnije gladovati. Nisu bez razloga svi postovi
(posebno dugotrajni - Veliki i Boini) vremenski pode-
eni tim periodima.
Klimatski uslovi na raun hladnoe, toplote, vlano-
sti i suvoe mogu podsticati ienje gladovanjem ili,
obrnuto - koiti ga.
Toplo i vlano vreme posebno odgovara gladovanju.
Poetak leta, priblino na Petrov post, kada spoljanja
toplota aktivira bioloke reakcije u organizmu, podstie
bolje oslobaanje organizma od ljake i unitavanje neo-
plazmi.
Zimi kada je hladno i suvo vreme ljaka u koloidima
elija moe da se stegne" i umanji efekat gladovanja. Da
bi se to tetno dejstvo neutralizovalo, treba primenjivati
vie vlanih terapija i zagrevanja. U tom sluaju sve e
biti normalno.
Leti je tee gladovati zbog j akog dejstva suneve to-
plote, iako je ienje u tom periodu veoma korisno. Zi -
mi je lake gladovati zato to sveina i gravitaciona ener-
gija okrepljuju organizam, iako se proces ienja odvija
sporije.
Nije loe gladovati due vreme i u periodu uravnote-
enosti u prirodi: za vreme prolene i jesenje ravnodne-
vice. Upravo tako postupa veina ivotinja. Kada one i-
ste i obnavljaju svoj organizam posredstvom gladovanja,
kod njih se uoava priliv ivotne energije, to se ispolja-
va u polnoj aktivnosti (proleno i jesenje teranje).
Kako lunarni ciklus utie na ivotne procese pri
gladovanju
Lunarni ciklus najjae utie na procese koji se odvi-
jaju u ovekovom organizmu, j er postoje dani i periodi
kada se organizam sam isti, i dani i periodi, kada nije
poeljno to raditi.
Kretanje Meseca i njegove faze izazivaju na Zemlji
plimu i oseku. Odraz tog procesa uoava se i u ovejem
organizmu kao dve pojave. Prvo - na organizam se sa-
stoji iz vode i zato prati promene plime i oseke; drugo -
usled promenljivog gravitacionog dejstva Meseca na or-
ganizam postaje as laki, as tei. Kada organizam po-
stane laki", on se iri", to pogoduje procesu ienja
gladovanjem; kada postaje tei", on se sabija pod dej-
stvom gravitacije Zemlje i vlastitih sila. Tkiva su steg-
nut a" i s mukom otputaju ljaku.
Ako postupate saglasno binarnim ciklusima - obez-
been vam je potpuni uspeh. Dakle, kako iskoristiti bi-
narni ciklus (o tome kada poinje j edna ili druga faza bi-
narnog ciklusa, odtampano je u posebnom kalendaru).
Rokovi gladovanja i dani poetka gladovanja
1. Gladovanje do 7 dana vri se samo u II i IV fazi bi-
narnog ciklusa. U tom vremenu organizam se prirodno
isti i vi to samo podstiete.
2. Gladovanje due od 7 dana vremenski podesite ta-
ko da veina dana gladovanja bude u navedenim fazama
binarnog ciklusa.
3. Gladovanje due od 14 dana planirajte tako, da se
izlazak iz gladovanja poklopi sa poetkom binarnog ciklu-
sa. U tom vremenu organizam prirodno aktivira ivotne
procese i vi ete se bez tekoa uklopiti u njegov ritam.
Ako ste ubeeni u sebe i imate iskustva sa dugotraj-
nim gladovanjem, ponite da gladujete poetkom binar-
nog ciklusa, a izlazite posle njegovog zavretka. To je
najbolja varijanta.
Jo j ednom istiem - gladovanje u I i III fazi binar-
nog ciklusa opravdano je ako se gladuje do 7 dana, meu-
tim, kada organizam prirodno ide na stezanje" i kada
koloidne elije dre" ljaku ovo nije dovoljno efikasno.
Ipak, obnavljanje ponite samo kada organizam ide ka
vezivanju" i zadravanju materija u sebi.
Kako individualna konstitucija i uzrast oveka
utiu na ivotne procese pri gladovanju i izlasku iz
njega?
Ljudi se meusobno razlikuju. Drevni mudraci su
utvrdili razlike izmeu razliitih kombinacija ivotnih
principa - sluzi", ui " i vetra".
Ako u ovekovom organizmu preovladava ivotni
princip sluzi", njegov organizam dobro zadrava vodu.
Takvi ljudi su gojazni i telo im je veliko.
Ako u ovekovom organizmu preovladava ivotni
princip ui", organizam tih ljudi ima sposobnost stva-
ranja toplote. To su ljudi srednje grae tela sa ukastom
bojom koe.
Ako u ovekovom organizmu preovladava ivotni
princip vetra ", organizam tih ljudi loije zadrava vodu
i toplotu. Takvi ljudi su nene telesne grae, mravi su i
stalno im je hladno. Budui da organizam tokom glado-
vanja gubi toplotu i vodu, to se razliito odraava na lju-
de raznih konstitucija.
Osobama sa suvinom telesnom teinom gladovanje
e doneti lakou i snagu i odstraniti suvinu vodu. Od tera-
pija poeljno je zagrevanje u saunama sa suvom parom i
manje tenosti (uglavnom prokuvane). Njima se preporu-
uje da gladuju 1-2 puta nedeljno na suvo" (bez vode).
Osobe koje su mrave i kojima je hladno radi posti-
zanja dobrih rezultata treba redovno, ak i vie puta
dnevno, da primenjuju vrue kupke i da piju vie tople
vode. U suprotnom, usled nedostatka vode i toplote pro-
ces ienja se moe usporiti, oni e pocrneti a njihovo
samopouzdanj e bie sve gore.
Ljudi sa normalnom teinom, za odravanje dobrog
procesa ienja pri gladovanju, mogu da idu u vlanu
saunu, da primenjuju zagrevajue kupke i da piju toplu
vodu. Mrave osobe i ljudi sa normalnom teinom treba
da piju toliko vode da se od toga stvori oko litar mokrae.
ZA KOGA JE GLADOVANJE
KONTRAINDIKATIVNO
Kada su najpoznatijem specijalisti za gladovanje G.
A. Vojtoviu postavili pitanje da li se moe samostalno
gladovati u domaim uslovima, odgovorio j e: Drevna
civilizacija nije imala bolnice. Zato su se svi metodi lee-
nja, meu njima i leenje gladovanjem, primenjivali u
domaim uslovima".
Sledee pitanje, koje interesuje ljude koji ele da
praktikuju gladovanje jeste: postoje li kontraindikacije
za leenje gladovanjem?
U medicinskoj praksi je zabeleeno daj e leenje gla-
dovanjem kontraindikativno u sledeim sluajevima:
1. Druga polovina trudnoe i period dojenja deteta.
2. Poodmakli stadij umi tuberkuloze praeni oveko-
vom nepokretnou.
3. Poodmakli stadijumi malignih (zloudnih) tumora
praeni ovekovom nepokretnou.
4. Poodmakli stadijumi malignih oboljenja krvi pra-
eni ovekovom nepokretnou.
5. Poodmakli stadijumi difuznih oboljenja vezivnog
tkiva praeni ovekovom nepokretnou.
6. Niz psihoneuralginih oboljenja u poodmakl om
stadijumu praeni ovekovom nepokretnou ili slabo-
umnou (senilnou).
7. Prostrani gnojni procesi unutranjih organa (ap-
scesi, gangrene i neki drugi).
Za ienje organizma od parazita j ednodnevna gla-
dovanja su nedovoljno efikasna, pa je potrebno due gla-
dovanje, zbog ega emo razmotriti pravila sprovoenja
trodnevnog i desetodnevnog gladovanja.
PRAVILNO SPROVOENJE TRODNEVNOG,
SEDMODNEVNOG I DESETODNEVNOG
GLADOVANJA
Prethodna priprema
Dobra prethodna priprema vri se na 2-3 meseca pre
poetka gladovanja a cilj joj je oslobaanje ovekovog
organizma od ljake. Sastoji se u spro voenju razliitih
terapija ienja i promeni ishrane.
Pomou razliitih terapija ienja treba rasteretiti
organizam od najizrazitije ljake. Pomou proiavaju-
ih klistira treba oistiti debelo crevo od ekskrementnog
kamenja i druge patologije. ienje jetre omoguava
nam da izbegnemo krizna stanja za vreme gladovanja,
kada mogu izlaziti kamenii i stara u usled snanog
efekta izbacivanja ui. Primenom terapija sa parom (sa-
una) odstranie se vei deo toksina, koji se nalaze u
tenim sredinama organizma. Terapija sokom omogui-
e da se taj uspeh uvrsti, dopunski e isprati vezivno tki-
vo i izleiti bubrege.
Preporuujem da promenite ishranu i preete na bilj-
nu hranu. Odrecite se vetakih (torte, kolai, okolada,
bonbone itd.) i meovitih produkata (sendvii, pica, ka-
vurma, krompir s mesom itd.). Postavite sebi pravilo: ne
j edite nou i ne pijte posle jela.
Posle takve prethodne pripreme izbacivanje ljake
pri gladovanju nee biti tako j ako, i vi ete lako podneti
dugotrajno gladovanje uz linu korist. Kada je organi-
zam vie-manje ist, moe se primeniti skraena pret-
hodna priprema. Na primer, na 1-2 nedelje pre poetka
gladovanja treba jesti biljnu hranu, a zatim poeti glado-
vanje.
Pravilan poetak gladovanja
Poetak gladovanja ima veliki znaaj. Na primer,
ako ste se dobro najeli, a sledeeg dana gladujete, prak-
tino ivite 1-2 dana na raun onoga, to se nalazi u orga-
nizmu, u eludano-crevnom traktu. Stavie, za vreme
narednog gladovanja, od 3 i vie dana, zaustavlja se rad
creva a ekskrementne mase od hrane, pojedene pre gla-
dovanja, zadravaju se u crevima i truju va organizam.
Ako u eludano-crevnom traktu nema hrane i eks-
krementnog kamenja, on se brzo prebacuje na ishranu na
raun deblokade ranije ugaenih unutarelijskih mehani-
zama biosinteze, na raun ugljen-dioksida i azota, ras-
tvorenog u tenim sredinama organizma. Bre se odvija-
ju procesi resorpcije svega stranog u organizmu i niz dru-
gih lekovitih mehanizama.
U vezi sa navedenim, veliki znaaj treba pokloniti
poetku gladovanja - ienju eludano-crevnog trakta
prvog dana gladovanja.
To se moe uraditi pomou: a) purgativa i b) proi-
avajuih klistira. Gladovanju se moe pristupiti bez
sprovoenja terapija ienja pod uslovom da ste nedelju
dana pre gladovanja uzimali preteno svezu biljnu hranu,
a da samo gladovanje ne traje due od nedelju dana.
Prema tome, ako pravilno ponete gladovanje va
organizam e se poeti istiti odmah na elijskom nivou.
U suprotnom, gladovanje e u poetku istiti ono to se
nalazi u crevima, i ujedno istiti i obnavljati organizam
na elijskom nivou.
Prvih 3-5 gladovanja u trajanju od tri i vie dana treba
sprovoditi u komfornim uslovima. Morate sebi omoguiti
odmor u bilo koje vreme, kada osetite da ljaka dospeva u
krvotok i izaziva intoksikaciju u organizmu. Da biste po-
mogli organizmu da se to pre oslobodi od njih, moe se
primeniti kontrastno tuiranje i uraditi proiavajui kli-
stir. Ili uraditi j edno od to dvoje, u zavisnosti od uslova
stanovanja i mogunosti. Potom treba prilei. U postelji se
treba opustiti i mirno odleati, dok se ne obnovi ivotna
snaga i ne odstrani ljaka iz kivi. Taj period diskomforta
e proi, im ljaka izae iz vaeg organizma.
Ulazak u trodnevno, sedmodnevno i desetodnev-
no gladovanje
Ujutro uzmite purgativ ili uradite nekoliko veih
proiavajuih klistira. Kao rezultat toga naglo ete pre-
kinuti vezu ishrane i brzo ete prei na unutarelijsku is-
hranu. Mogua autointoksikacija kroz debelo crevo je is-
kljuena i vi ete se bolje oseati u procesu gladovanja.
Dalje moete raditi klistire svakog drugog dana to-
kom sedmodnevnog i desetodnevnog gladovanja. Ne
preporuuju se esti klistiri (jednom, 2 puta dnevno) zato
to ljaka i u ne uspevaju za tako kratko vreme da se
nagomilaju u debelom crevu. Ali ako se ljaka i zbacuj e-
klistiri su stalno zagaeni, radite ih ee - nemojte se
ustruavati. Va zadatak je da to bre izbacite otkiselje-
nu neistou iz organizma. Sa tim ciljem se rade dvostru-
ki i ak trostruki proiavajui klistiri ujutro i uvee.
Ne radite nita to naruava vau energiju! San naj-
bolje podstie jaanje spoljanjih manifestacija ivota.
Odsustvo runih misli ne izaziva u njoj energetske pore-
meaje.
Da bi se organizam to bolje oistio od parazita i lja-
ke mogu se probati i gorke trave, koje tonizuju organi-
zam ili urin. U tom sluaju umesto vode mogu se uzimati
odvari i ekstrakti od trava (videti poglavlje Gorki toni-
ci "). Moe se upotrebljavati limunova voda kiselog uku-
sa. Pri gladovanju dobro je koristiti silicijumovu vodu -
za pie i za klistiranje. U retkim sluajevima, ljudi j ake
volje mogu primenjivati suvo gladovanje od 3 do 5 dana.
Ako se koriste trave gorkog ukusa, one e ne samo
podsticati brzo cepanje tkiva i ljake, ve e suiti i hladi-
ti organizam. Prema tome, one najbolje odgovaraju goja-
znim ljudima sa dobrim toplotnim sposobnostima orga-
nizma.
Ako se koriste odvari, ekstrakti zaina ljutog ukusa,
oni e, pored cepanja tkiva, ljake i podsuivanja organi-
zma, aktivirati toplotne sposobnosti i poveavati imuni-
t e t - sagorevajui parazite. Prema tome, oni najbolje od-
govaraju osobama srednje telesne grae, gojaznim ljudi-
ma i ljudima kojima je stalno hladno.
Ako se upotrebljava limunova voda, u organizmu e
se pojaati oksidacione reakcije, cepanje ljake, donekle
e se poveati toplotne sposobnosti organizma, ali pri to-
me nee nestati voda iz organizma. Obrnuto, dolazie do
izvesnog zadravanja tenosti u organizmu. Prema tome,
ova terapija najbolje odgovara ljudima koji su mravi i
kojima je stalno hladno.
Ako se upotrebljava sva ili vei deo mokrae, koja se
lui pri gladovanju, pojaava se proces oslobaanja orga-
nizma od ljake i dejstva na parazite. Ako je organizam
veoma zagaen, pri primeni ovog metoda mokraa e se
pustiti" kroz anus. Ona e delovati kao blagi purgativ i
dobro e oistiti probavni trakt i jetru. Ako u organizmu
ima malo ljake, dejstvovae kao diuretino sredstvo -
dobro e isprati mokrano-polni sistem. Ovaj metod od-
govara ljudima bilo kog tipa telesne grae i funkcional-
nih osobenosti organizma.
Veoma je korisno za vreme bilo kojeg naina glado-
vanja masirati telo svojom starom ili ukuvanom mokra-
om. Iz stare mokrae osea se miris amonijaka (njegova
j aina zavisi od starosti mokrae), koji ne samo da pod-
stie oslobaanje organizma od ljake, ve unitava i mi-
kroparazite u tkivima, krvi i crevima.
Masaa ukuvanim urinom napumpavae" organi-
zam energijom, to veoma godi slabim ljudima. Reju,
masaa bilo kojom vrstom mokrae podsticae rad srca
pri gladovanju i ono e se lake podneti.
Upozorenje. Ne savetujem vam da gladujete na gor-
kim i ljutim odvarima, ekstraktima vie od tri dana. Prvo
steknite iskustvo, inae moe doi do veoma j akog pre-
pobuivanja vetra" i neprijatnosti vezanih zat o. Glado-
vanje na limunovoj vodi moe se primenjivati do 7 dana.
Za due gladovanje neophodno je iskustvo. To se odnosi
i na gladovanje sa urinom.
Stanje svesti u procesu gladovanja
Zato to tokom gladovanja dolaze do izraaja netrpe-
ljivost, glad, uznemirenost i slina stanja, treba odravati
duh na zavidnom nivou. Kako to uraditi? Kada vas obu-
zme oseaj gladi ili neka neprijatna emocija, odstranite je
emocijama koje daju snagu. To e vam pomoi da disci-
plinujete svoju volju i da razvijate osobine koje povea-
vaju ivotnu snagu.
Potrudite se da se za vreme gladovanja radujete tome
to, gladujui samo j edan dan, istite organizam i aktivi-
rate zatitne sile. Misao o tome, da stvarate telo koje ne
stari, i koje je lieno bolesti i umora, da podstiete izbaci-
vanje parazita, odrae va moral za vreme gladovanja.
Odbacite od sebe samosaaljenje i sve druge negativne
emocije za vreme gladovanja.
Svakoga dana tokom gladovanja ponavljajte:
1. Ovaj dan sam prepustio svoje telo ivotnoj sili radi
unutranjeg ienja i obnavljanja.
2. Svakog minuta gladovanja izbacujem ljaku, otro-
ve i parazite iz fizikog tela. Svakog sata gladovanja pro-
iava se moja svest. Postajem sreniji i energiniji
(moe se rei, bezbriniji i prirodniji).
3. Iz sata u sat j aam svoj organizam.
4. Pri gladovanju primenjujem isti metod duhovnog,
fizikog i umnog ienja, koji su vekovima primenjivali
veliki uitelji oveanstva.
5. Za vreme gladovanja u potpunosti kontroliem
svoje oseaje. Nikakav lani oseaj gladi, alost i dis-
komfort nee me primorati da prekinem gladovanje. Ja
u uspeno zavriti gladovanje.
Ponavljajui te rei, vi upravljate svojim organi-
zmom. Upravljanje se obavlja preko spoljanjih manife-
stacija ivota. Budite nepokolebljivi i dosledni u svojim
namerama, razmiljajte o udesnim rezultatima koje ete
postii gladovanjem. Povodom toga likujte iznutra.
Izlazak iz sedmodnevnog i desetodnevnog glado-
vanja
Za vreme sedmodnevnog gladovanja va eludac i
crevni trakt se smanjuju, a probava delimino sputa"
na nivo elija. Sada ga treba postepeno aktivirati.
Sedmog dana gladovanja, oko 16 sati, moete po-
stupiti na sledei nain. Uzmite koricu hleba, natrljati je
belim lukom, briljivo savaite i ispljunite. Ta terapija
e vam omoguiti da oistite usnu duplju od ljake i tok-
sina. Potrudite se da odaberete onu vrstu belog luka koji
vam svojim ljutim ukusom nee ispriti sluzokou usta.
Moe se postupiti i na drugi nain. Dobro isperite usta
prokuvanom vodom, u koju ste nakapali j od (5 kapi ras-
tvora Lugola na 200 mililitara vode). Posle 25-30 minuta
obnovite ishranu prema jednoj od navedenih varijanti.
1. Popijte au (200 mililitara) kiselog mleka. Pozna-
to je da kiseli ukus energetski stimulie funkciju probave.
On je aktivira na kvantnom nivou. Kisela sredina i mi-
kroorganizmi stvorie odgovarajuu situaciju u elu-
dano-crevnom traktu, to e aktivirati pravilnu probavu,
pravilnu bakterijsku mikrofloru i slimulisati probavne
funkcije organizma.
2. Popijte au svee iscedenog soka od argarepe.
Nije nepoznato da boja soka od argarepe stimulie pro-
bavne sposobnosti i samim time aktivira probavne funk-
cije. Obilje karotina okrepljujue deluje na sluzokou e-
ludano-crevnog trakta. Sok od argarepe ima j aka fito-
cidna svojstva, a zbog obilja prirodnog eera organizam
ga brzo probavlja i lake koristi. Dopunski on isti jetru.
Ovakav izlazak iz gladovanja preporuuju mnogi speci-
jalisti za lekovito gladovanje.
3. Uzmite 4-5 paradajza srednje veliine. Ogulite ih i
razreite. Zatim ih stavite u kljualu vodu i posudu od-
mah skinite sa vatre. Ohladite i pojedite paradajz.
Sta se time postie? Na poetku izlaska iz gladovanja
bilo kakvi grubi delovi povra (ljuske) podstiu prepobu-
ivanje ivotnog principa vetra", to izaziva razliite
komplikacije pri izlasku iz gladovanja. Kada je ljuska
skinuta i povre obraeno j akom toplotom, povre gubi
vetarske" kvalitete i ne izaziva komplikacije. To je pro-
verena preporuka, nastala na iskustvu ljudi koji su se go-
dinama podvrgavali dugotrajnom gladovanju. Paradajz
ima kiseo ukus i crvenu boju. Ta dva faktora stimuliu
probavnu funkciju. Ovaj nain izlaska iz gladovanja pre-
poruuje i Pol Breg.
U zavisnosti od individualne konstitucije, uslova i
ciljeva gladovanja odredujte koja vam od tri navedene
varijante izlaska iz gladovanja najvie odgovara.
Va zadatak je da od tri navedene varijante odaberete
najpovoljniju. Moe se i ovako postupiti: leti izlaziti iz
gladovanja sa paradajzom, ujesen i u prolee - sa arga-
repom, a zimi - sa kiselim mlekom. Moete eksperimen-
tisati i odabrati neki drugi nain izlaska iz gladovanja.
Tog dana vie nita ne upotrebljavajte, osim protije-
ve vode.
Ujutro osmog dana pripremite salatu od narendane
argarepe i kupusa, nacedite sok od priblino pola pomo-
rande (moe i bez njega). Posle toga moete pojesti gu-
stu supu od proklijalog zrna ili nerazredenu kau, koja
treba da bude veoma itka. Tokom dana moe se piti pro-
tijeva voda po elji.
Za ruak moete pojesti salatu od narendane argare-
pe, narezanog celera i kupusa, zainjenih j abukovi m so-
kom. Posle salate moete uzeti dva jela od povra (kuva-
nog) - cvekla, peena bundeva, argarepa. Uz to dobro je
dodati lepinjicu od proklijalog zrna, koje ne sadri krob
(krob se pretvara u sladni eer). Polako i briljivo va-
ite.
Ujutro devetog dana moete pojesti bilo koju svezu
voku ili povre u zavisnosti od godinjeg doba (jabuku,
bananu, argarepu ili krastavac). Tome moete dodati le-
pinjicu od proklijale penice, zaslaenu medom (ali ne
vie od 1 supene kaike).
Preko dana moete pojesti salatu od narendane ar-
garepe, kupusa i celera, j edno toplo j elo od povra ijednu
lepinjicu od proklijalog zrna. Uvee moete veerati sa-
latu od argarepe i listova kupusa, a u hladno godinje
doba svee dinstano ili svee peeno povre u toplom
stanju (cvekla, bundeva).
Poev od desetog dana moe se uz povre i svee
isceene sokove dodati kaa od monolitnog zrna - ovse-
na, heljdina, penina (bez masla).
Narednih 3-4 dana pridravajte se takve ishrane, a
zatim u hranu moete dodati kau sa manjom koliinom
topljenog maslaca zainjenu ljutim zainima.
Razlika izmeu sedmodnevnog i desetodnevnog gla-
dovanja je neznatna. Desetog dana oko 16 sati uradite iz-
lazak prema bilo kojoj od tri varijante, a zatim se pridra-
vajte navedene eme ishrane. Reju, steknite iskustvo i
koristite ono to vam najvie odgovara.
Zapamtite j edno od glavnih pravila izlaska iz glado-
vanj a- ne j edite vie nego to vam organizam trai. Gla-
dovanje od 7 do 10 dana je prekinuto, i vi treba da vratite
procese ienja u organizmu. Potrebno je vreme da bi
organizam sa programa detoksikacije preao na program
zasienosti.
Gladovanje je j edan od najboljih preistaa organi-
zma od parazita. Za ovaj metod ienja organizma znalo
se odavno. Serija gladovanja ini proces samoozdravlje-
nja brim i efikasnijim, omoguava izleenje od veoma
tekih oboljenja. Ljudi koji redovno gladuju, pri istim
drugim uslovima, otporniji su i sposobniji za ivot od lju-
di koji se j ednostavno iste i vode zdrav nain ivota.
PRIMER OSLOBAANJA OD PARAZITA
POMOU GLADOVANJA
Imam 58 godina. Ve godinu i 7 meseci primenjli-
j em Vae metode.
Tokom leenja proistila sam creva 2 puta, a jetru 5
puta. Iz mene je izalo mnogo ui koja podsea na ma-
zut i 376 kamenia razne veliine. Jednom nedeljno gla-
dujem po 36 sati, j ednom meseno po 3 dana i ve sam
prola dugotrajna kvartalna gladovanja po 7, 10, 14, 16 i
21 dan.
Pri etraaestodnevnom gladovanju samooseanje je
bilo slabo. Spoljanji izgled je bio kao posle dugotrajne
bolesti, ali je izlazak iz gladovanja proao dobro. Ali zato
je izalo veoma mnogo gadosti (ubreta) i, osim toga, 6
polipa duine 5-12 milimetara. (To je zakonita pojava.
Kada se organizam isti i bori sa patologijom, on jako
slabi. Naredna gladovanja se vre sa zdravijim organi-
zmom, otuda je i samooseanje bolje. Ko redovno gladu-
je, kod njega se samooseanje neznatno menja, samo za
vreme pn'ih 2-4 dana.)
Pri esnaestodnevnom gladovanju samooseanje je
bilo bolje. Sledee dvadeset jednodnevno gladovanje je
prolo dobro. Smrala sam 10 kilograma. Izlazak iz gla-
dovanja i obnavljanje su proli dobro.
Ujutro pijem urin, ispiram nosnu duplju i zakapavam
urin u oi. Prvi put ove dve zime nisam bolovala od gripa,
ni od otorinolaringolokih oboljenja (ORO). Iako sam
esto izlazila na ulicu razgoliena. (Odstranjeni su para-
ziti, nema sluzi, povean je imunitet - znai, nema viru-
sne i bakterijske infekcije.)
Sada mi j e telesna teina 70-72 kilograma pri visini
od 158 centimetara, a pre toga sam imala 85-87 kilogra-
ma. Zglobovi su postali pokretljiviji, slobodno se penjem
na bilo koji sprat, prestalo je lupanje srca. Mogu da no-
sim bilo kakav teret. Pritisak se normalizovao
140-130/90-95.1 najvanije, oseam se kao ovek".
O GLADOVANJU NA URINU
Vlastiti urin je bezopasni prirodni oksidator naeg
organizma. Ali pored oksidacije organizma, antibakterij-
ska svojstva urina objanjavaju se homeopatskim princi-
pom: slino se slinim leci.
Jedno od poglavlja homeopatije nosi naziv - leenje
nozodima. Sutina tog leenja sastoji se u primeni pato-
lokih izluevina protiv arita oboljenja, protiv bakteri-
ja koje stvaraju gnoj i samim tim stvaraju ta arita.
Na vlastiti urin zasien je potpunim spektrom vla-
stitih nozoda i unosei ga u organizam on odlino isti
organizam od gnojnih i drugih infekcija.
Osobenosti urinskog gladovanja
Razlika izmeu ovog naina gladovanja i klasinog
ogleda se u sledeem:
preporuljivo je piti skoro sav urin izluen tokom
dana iz organizma. Vodu piti po potrebi, ali u takvoj koli-
ini da urin ne bude previe koncentrovan,
za proiavajue klistire umesto vode treba kori-
stiti sve urin (oko 1 litar) i ukuvan (od 100 do 500 milili-
tara),
masau i samomasau treba vriti upotrebom uku-
vanog (od 1/2 do 1/4) ili starog urina u trajanju od 1 do 2
sata,
higijena usne duplje - usta i nos treba ispirati sve-
im urinom (moe se oprezno koristiti i ukuvani urin).
Urinsko gladovanje ima prednost nad klasinim j er
doprinosi broj oksidaciji (zakiseljavanju) organizma,
boljem ienju od ljake, unitavanju patogene mikro-
flore i tumora, homeopatskom efektu i skraivanju roko-
va gladovanja.
Primera radi, Don Armstrong o urinskom gladova-
nju kae: Gladovao sam 45 dana i pio samo svoju mo-
krau i vodu ispod esme. Osim toga, utrljavao sam mo-
krau u kou". On preporuuje i da se stavljaju obloge:
Da biste stavili oblogu, tkaninu natopljenu mokraom,
treba staviti na bolno mesto i odravati je u sveem sta-
nju, dodajui po potrebi mokrau. Poveze treba stavljati
uvek kada imate gnojne rane (ireve), opekotine, rane,
izrastaj e, stvrdnua, tumore i slino ... Preko obloga paci-
j ent se snabdeva hranom za vreme gladovanja. Osim to-
ga, mokraa je najbolja hrana za kou".
PRIMER PRIMENE URINSKOG GLADOVANJA
Danas je 20 dana kako se nalazim na mi nskom gla-
dovanju prema svim propisima. Imam utisak kao da uop-
te ne gladujem. Obim struka mi se smanjio na 25 centi-
metara (od 120 centimetara j er sam imao suvinu teinu).
Oseam zadivljujuu lakou u telu i veliku radnu sposob-
nost. Jezik se postepeno isti, ali u obavezno doekati
da postane crven. Kada zavrim sa ovim gladovanjem,
saekau Veliki post. Odluio sam, da ovakva uzdrava-
nja od hrane moraju postati pravilo za vreme postova".
ENERGETSKI PARAZITI
NAJVANIJE O ENERGETSKI M
PARAZI TI MA
Energetski paraziti, kao i materijalni, veoma su ra-
znovrsni i ispoljavaju razliite tetne uticaje na ovekov
organizam. U njih u prvom redu spadaju snani misaoni
oblici. ovek stalno razmilja. Od toga, kakvog su kvali-
teta informacije koje protiu kroz njegovu svest, oveku
se pridruuj u" j edni ili drugi duhovi". Osim toga, na
oveku parazitiraju razliita energetska stvorenja. Posto-
je takoe razliita oteenja i energetski vampiri. O svim
energetskim parazitima i nainima oslobaanja od njih
detaljnije e biti izloeno u ovom delu knjige.
Kako dolazi do vezivanja energetskih parazita za o-
veka? Da bih to razjasnio, naveu pojedine citate iz knji-
ge Emanuela Svedenborga O nebesima, o miru duhova i
o paklu.
Uz svakog oveka postoje dobri i zli duhovi; po-
sredstvom dobrih duhova ovek se spaja sa nebesima, a
posredstvom zlih sa paklom; ti duhovi se nalaze u svetu
duhova, ije je mesto izmeu nebesa i pakla. Kada ti du-
hovi pohode oveka, oni ulaze u njegov um i zatim u nje-
govo miljenje; zli duhovi ulaze u one sfere njegovog
uma i miljenja, koji se odnose na zlo, a dobri duhovi - u
one koje se odnose na dobro. Duhovi uopte ne znaju da
su uz oveka, ali kada su kod njega, oni razmiljaju da
sve stoje u njegovom umu i mislima, pripada njima; sa-
mog oveka oni ne vide, j er su predmeti vidljivi na sve-
tlosti naeg sunca, sakriveni od njihovog pogleda. Veliki
trud ulae Gospod da duhovi ne bi saznali, da su uz ove-
ka; ako bi to oni znali, tada bi poeli da priaju sa njim, i
tada bi ga zli duhovi ubili, zato to zli duhovi, posle sjedi-
njavanja sa paklom, nita vie ne ele nego da ubiju ove-
ka ne samo u odnosu na duu, to jest veru i ljubav, ve i u
odnosu na telo. Da takvo sjedinjavanje duhova sa ove-
kom stvarno postoji, meni j e poznato iz viegodinjeg is-
kustva, da nita verodostojnije ne znam.
Ja u vam takode rei, u emu se sastoji komunikaci-
ja nebesa sa dobrim duhovima i komunikacija pakla sa
zlim, i zatim - u emu se sastoji sjedinjavanje nebesa i
pakla sa ovekom. Svi duhovi iz sveta duhova, kontakti-
raju ili sa nebesima, ili sa paklom; zli duhovi - sa pa-
klom, a dobri - sa nebesima.
oveku se prikljuuju duhovi, kakav je ovek sam u
odnosu na svoje oseaje ili ljubav; ali dobre duhove nje-
mu prisajedinjava Gospod, dok zle duhove privlai sam
ovek. Duhovi, koji se nalaze uz oveka, menjaju se u za-
visnosti od promene njegovih oseaja. <...> Ako su, na
primer, ljudi ispunjeni ljubavlju prema sebi, korisnou,
mrnjom ili preljubom, uz njih su i duhovi sa slinim
svojstvima, i ti duhovi, dakle, ive u ovekovim loim
oseaj ima; to ga manje dobri duhovi mogu sauvati od
zla, tim ga vie zli duhovi raspaljuju, i im vie njihove
strasti caruju u njemu, time se oni vie vezuju za njega i
ne odvajaju se od njega. Na takav nain se zao ovek sje-
dinjava sa paklom, a dobar sa nebesi ma' .
Drugim recima, ovek dospeva u zavisnost od svog
mi saonog procesa, kome se prikljuuju odgovarajui du-
hovi. Kao rezultat toga ovek postaje rob koji stalno gubi
svoju energiju na reprodukciju odgovarajuih misli,
emocija i postupaka. Tako neprimetno dolazi do opsed-
nutosti.
IENJE SPOLJANJIH MANIFESTACIJA
IVOTA
Da bi se uspostavila normalna veza izmeu spolja-
njih manifestacija ivota (svesti) i ovekovog fizikog te-
la, treba oistiti spoljanjc manifestacije ivota. Po pravi-
lu, u starijem dobu ljudi u sebi nagomilavaju mnotvo pre-
ivljenih stresova, uvreda, strahova i drugih emocionalnih
preivljavanja, koji pogoravaju upravljanje fizikim te-
lom. ovek gubi koordinaciju, loije hoda, miii slabo
funkcioniu i gube vrstinu, a organi i funkcije slabe. Bilo
kakva psiholoka stega, posebno strah i gnev naglo pove-
avaju energiju u spoljanjim manifestacijama ivota.
Stvara se koljka", energija koja nekoliko puta moe da
prevazie energiju spoljanjih manifestacija ivota. Moe
se rei, da su takve koljke" energetski paraziti spolja-
njih manifestacija ovekovog ivota. Oni aktivno ometa-
ju ovekov noimalan ivot pa ih se treba osloboditi.
Da bismo unitili koljku", energiju spoljanjih ma-
nifestacija ivota treba podii do nivoa energije kolj-
ke" (to je j edan od glavnih metoda). Kada energija tela
dostigne nivo energije koljke", ona se unitava. Pri to-
me se oslobaa velika energija, od koje se ona sastoji, a
telo proimaju grevi, vruina, hladnoa i slino. Emoci -
onalna komponenta kolj ke" ponovo oivljava. ovek
se osea kao da se vratio u ono ivotno doba, kada je za-
pao u tu psiholoku stegu, i preivljava ga ponovo. Kada
se oslobodi koljke", ovek se osea vitalnijim, njegova
radna sposobnost se poveava itd.
Posle toga, oboljenje koje se javlja na fizikom ni-
vou neprimetno prolazi posle izvesnog vremena. Na pri-
mer, tumor u pluima i grlu izlazi u vidu lepljive mase,
nestaje zatvor, sami od sebe iezavaju hemoroidi i
slino.
PRINCIPI IENJA SPOLJANJIH
MANIFESTACIJA I VOTA
Metod ienja spoljanjih manifestacija ivota od
parazitskih koljki" zasniva se na principima meusob-
nog pojaavanja, to utie kako na energetiku organizma
tako i na njegovu fiziologiju.
CIRKULACIJSKO DISANJE
Disanje se koristi, da bi se obezbedio pristup kolj-
kama" i izoblienjima" u spoljanjim manifestacijama
ovekovog ivota. To disanje podrazumeva bilo koji na-
in disanja, koji odgovara sledeim kriterijumima.
1. Udisaj i izdisaj meusobno su povezani tako, da u
disanju ne postoji pauza.
2. Izdisaj je spontan, bez naprezanja i prirodno sledi
iza udisaja.
3. Udisaj i izdisaj treba vriti kroz nos. U posebnim
sluajevima dozvoljava se disanje kroz usta.
Usled estog cirkulacijskog disanja (60-80 puta u
minutu) dolazi do sabijanja (komprimiranja) energije u
spoljanje manifestacije ivota i pojaavanja njene cirku-
lacije. ovek die tako da osea bujicu energije, osea
gde je ona blokirana (bol, nadimanje) kolj kom" ili iz-
oblienjem. Vazduh dospeva u plua u ogranienoj koli-
ini, j er on cirkulie, ili se njie" u nosnoj duplji. To je
vana osobina tog disanja. Vi ne uvlaite vazduh u plua,
ve ga razgonite u nosnoj duplji usled naglih umrkava-
juih pokreta i pasivnog izdisaja.
Pri takvom nainu disanja - aktivni udisaj, pasivni
izdisaj - aktivira se simpatiki deo vegetativnog nervnog
sistema, koji: pojaava procese razmene u organizmu,
poveava sadraj crvenih krvnih zrnaca, eera i hormo-
na u krvi, zaustavlja razvoj upalnih procesa i alergijskih
reakcija (koitikoidi nadbubrenih lezda imaju snano
protivupalno dejstvo), poveava arterijski pritisak i iri
bronhije. Zato to u pluima vazduh kao da stoji, u orga-
nizmu se nagomilava i ugljenina kiselina. Usled toga
dolazi do znojenja i otvaraju se pore na koi. Ti simptomi
(bujica energije, nadimanje u predelu stega, znojenje)
ukazuju na to da vi pravilno diete. Drugim recima, sli-
an nain disanja aktivira organizam na samoizleenje i
jaanje.
Za vreme dugotrajnih ciklinih vebi, a cirkulatorno
disanje spada u njih (odstranite komponentu kretanja za
vreme tranja i ostae vam samo cirkulacijsko disanje),
usled stalnog voljnog napora za odravanje potrebnog
intenziteta navedenog disanja, u ovekovom organizmu
poinju da se stvaraju prirodni opijati - endorfini. Nado-
lazei u sve veim i veim koliinama, oni samostalno
izazivaju i odravaju stanje ekstaze i euforije.
Endorfini, izazivajui stenine emocije, dopunski
aktiviraju simpatiki deo vegetativnog nervnog sistema,
pobuujui zatitne sile organizma i obezbedujui orga-
nizam energijom.
Postoje razliiti naini cirkulacijskog disanja, koji na
razne naine menjaju intenzitet i oblik cirkulacijskog
strujanja energije u spoljanjim manifestacijama ivota.
To sa svoje strane aktivira j edne ili druge psihike stege.
Zbog toga razliiti naini cirkulacijskog disanja daju
specifine efekte. Disanje se moe menjati prema slede-
im parametrima: poveavati ili smanjivati zapreminu
udisaja, varirati brzinu udisaja, udisati vazduh u donji,
srednji ili gornji deo plua, disati kroz nos ili usta (disa-
nje kroz ustaj e nedovoljno efikasno zbog male asimila-
cije energije, koja se asimiluje u nosnim kanalima).
Moe se menjati popunjenost plua gornji ili donji
deo. Ako osetite kako koljka" izlazi iz glave ili gornjeg
dela tela, disanje e vrhovima plua olakati proces; ako
pak izlazak koljke" pone u nogama ili donjem delu te-
la, diite stomakom. Vano je istai sledee - pravilno
cirkulacijsko disanje ne izaziva hiperventilaciju i ne ispi-
ra ugljeninu kiselinu iz organizma. Ono vas napumpa-
va" energijom. Ruke, noge, celo telo poinje da bruji".
To je vaan simptom da diete pravilno.
OPUTANJE
Glavni cilj potpunog oputanja tela j este da podseti,
da disanje pojaava strujanje energije u organizmu, i vi
se moete ili opustiti i dozvoliti organizmu da se sam iz-
lei, ili se ukoiti, to e izazvati j o veu napregnutost.
Oputanje tela pri disanju nastaje samo od sebe jer se
umarate od odravanja ritma disanja (umaranje moda-
nih elija, odgovornih za odravanje disanja, izaziva di-
fuzne blokade u kori mozga, to dovodi do oputanja i
padanja u svojevrsno hipnotiko stanje). Ali aktivni
udisaj, stimuliui simpatiki deo vegetativnog ner-
vnog sistema, omoguava vam da stalno odravate vi-
soku koncentraciju, to je posebno vano za potpuno
oputanje miia i usredsredivanje na nastale emocije i
oseaje.
Kada je telo oputeno, paralisani delovi postaju ose-
tljiviji. Zapamtite - deo tela, koji nee" da se opusti,
prepun je energije koja stvara koljku". Pri potpunom
oputam'u osea se strujanje energije u spoljanjim mani-
festacijama ivota. U trenutku izlaska koljke" oputa-
nje organizma podstie oslobaanje energije iz psihikih
stega koja slobodno izlazi iz organizma.
Pod pojmom tetanija podrazumeva se grenje miia
za vreme izlaska koljke" iz organizma. Za vreme ie-
nja spoljanjih manifestacija ona se najee javlja u ru-
kama i miiima lica (posebno usta), ali i u drugim delo-
vima tela, gde je postojala energetska blokada. Da bi se
tetanija smanjila ili izbegla, ne treba se koncentrirati na
nju, ve obrnuto, oputati se a neprijatni oseaj preivlja-
vati kao veoma prijatan.
POLOAJ TELA
Ljudima koji praktikuju metod ienja spoljanjih
manifestacija ivota preporuuje se da legnu na lea, da
ne prekrste noge a dlanove ruku da okrenu nagore. Pri to-
me treba zapamtiti, da e spoljanje manifestacije ivota
predstavljajui prostomu formu, u kojoj cirkulie energi-
ja, bolje ispirati" iz pojedinih delova emocionalno u-
br e" i dmge pritiske, kada se njen oblik menja, a strujanje
energije na raun toga raste. Na primer, kada se osloba-
ate velikog straha ili tuge, najbolje je sklupati se.
Vano je znati sledee: kada j ednom zauzmete udo-
ban poloaj, ne smete se mrdati niti se eati za vreme se-
anse ienja. Umesto kretanja ili eanja ispitujte oseaj
elje da to uinite. To je jedan od boljih naina da bizo
aktivirate energiju koja vas gui i daj e lako izbacite.
KONCENTRACIJA PANJE
Za vreme seanse ienja treba koncentrisati panju
na oseaje u telu. kolj ke" prilikom izlaska mogu iza-
zvati bilo kakve oseaje: to moe biti lokalizovani bol,
golicanje, mjaukanje make na ulici, seanje na neto i
slino. Zato obratite panju na bilo kakav oseaj, koji se
u datom trenutku javi.
Prema tome, kada se kod vas pojave bilo kakvi ose-
aj i, koncentriete panju na njih i istraujete svaki detalj
koji oseate. Koncentriite panju na te detalje dok ne
ieznu. Neprijatni aspekt oseaja percipira se kao veo-
ma prijatan.
Hipnotiko stanje, koje nastaje usled umaranja cen-
tra, koji odrava neophodni nivo cirkulacijskog disanja,
omoguava da se bolje obuhvate" svi detalji aktiviranih
pritisaka. A neprekidno aktiviranje simpatikog dela ve-
getativnog nervnog sistema, takoe cirkulatornim disa-
njem, omoguava da se odrava visoka koncentracija ra-
di potpunog oputanja miia i usredsreivanja na emo-
cije koje se javljaju i bolje ih izbacuju.
Priguene emocije razmetaju se po slojevima".
Svaki sloj priguenja formira se u odreenom periodu
naeg ivota. Zbog toga, kada izae prigueni sloj ener-
gije, on obino aktivira drugi prigueni sloj, koji je ispod
njega. Kao rezultat toga moemo prelaziti sa j ednih ose-
anja na druga, j er su slojevi priguenja formirani iz raz-
liitih stegnutih emocija i oseanja.
Shvatite ono stoj e glavno - svaki put, kada za vreme
seanse ienja neto poinje da odvlai panju , to
znai, da se javlja priguena energija, koja privlai vau
panju na sebe sa zahtevom da se koncentriete na nju i
njeno oseanje u svim detaljima u datom trenutku.
EKSTAZA
Sutina ovog principa j este u tome, da se svaki o-
vek skoro stalno nalazi u stanju ekstaze, a da to i ne ose-
a. Katha-Upaniada glasi: Primarni uzrok - Atman,
Purua, od koga j e nastao ovek, stalno se naslauje
svojom tvorevinom, a da to ovek i ne osea - loe ili
dobro. Ali telo i um sve oseaje dele na korisne - prijat-
ne i tetne - neprijatne. tetni i neprijatni oseaj i izazi-
vaju u spoljanjim manifestacijama ivota kol j ke" -
guenje.
Pozitivne emocije (ekstaza je najjaa od njih) utiu
na hipotalamus (jer je on vezan za stvaranje emocija), u
kome su razmetene strukture koje reguliu funkcije
svih nivoa vegetativnog nervnog sistema. Napomi nj em,
vegetativni nervni sistem obezbeuje regulaciju lezda
za unutranju sekreciju - titaste, pankreasa (gutera-
e), polnih, nadbubrenih itd.; funkciju unutranjih or-
gana - srca, j etre, bubrega itd.; krvnih sudova, sluzoko-
a, miia itd. U tome je lekovito dejstvo ekstaza na fi-
zi ko telo.
Sada vam predstoji da izmenite sve negativno, to e
se ispirati" iz dubina spoljanjih manifestacija ivota
(drukije reeno - svesti), u pozitivno. Drugim recima,
ponovo ete preivljavati strah, gnev i sline emocije, ali
osloboeni bojazni i ushieni njihovom snagom i j asno-
om. Vi treba da preivite njihovo pozitivno ispoljava-
nje, radujui se tome. Da biste to ostvarili u praksi postoji
nekoliko metoda.
BITI ZAHVALAN
Svaki ovek ima oseaj zahvalnosti za ivot koji mu
je podaren, za mogunost da sve osea. Ali j edan broj lju-
di ne ispoljava taj oseaj zahvalnosti i zahvalni su samo
za neke stvari. Meutim, u stvarnom ivotu sve to imate
je sadanji trenutak. Zato budite zahvalni za svaki trenu-
tak koji vam ivot prua.
ADEKVATNO UPOREENJE
Ako se uporedi papirna aica sa prelepim kristalnim
bokalom, aica e vam se uiniti kao da je ubre. Ali
ako je uporedite sa samim sobom, ona e vam se pokazati
kao normalno sredstvo, da biste u njega nalili vodu. Ako
vam je gr skupio ruke i vi ga uporeujete sa obinim
oseaj em u rukama, gr e vam izgledati kao bolna i ne-
prijatna stvar. Ali ako gr uporedite sa njim samim, on e
vam se pokazati kao sladostrasni oseaj energije u ruka-
ma. To se moe rei i za bol. Ne uporeujte ga ni sa im,
ve se naslaujte oseaj em intenzivnog ispoljavanja
energije.
PRIZNANJE KORISTI
Spoznaja svega to se deava sa vama za vreme sean-
se ienja, izaziva oseaj zahvalnosti.
ZAPREPAENJE (UENJE)
Oseaji, koji se javljaju u vaem telu, treba da kod
vas pobude interes i opinjenost energetskim nijansama.
U nekim sluajevima to je dovoljno za ienje.
LJUBAV PREMA SVEMU, ZANOS I
USHIENJE SVIM
Volite svaki trenutak svog ivota. Ako volite sve to
postoji, j ednostavno zato to to postoji, imaete kristalno
iste spoljanje manifestacije ivota. Ushiujte se sva-
kom sitnicom i brzo ete se oistiti. Proganjati neto -
znai prekidati ienje i sticati novu psiholoku stegu -
formirati koljku".
Kao rezultat primene principa ekstaze oslobodiete
se od psihikih stega i oistiete se od koljki", a to zna-
i da ete biti zdraviji i energiniji. Proslavljanje ivota u
svim sluajevima izaziva podizanje tonusa fizikog tela,
a kikot je simptom uspenog ienja.
POVERENJE
Pri seansi ienja, imaete potpuno poverenje u
proces ienja. To to izlazi iz vas: strahovi, neprijatno-
sti, bol i drugo, tako j ako deluju, da imate elju da sve za-
ustavite, da ne preivljavate sve ponovo, a to znai da
ostane u vama. To nikako ne smete dopustiti. Svu tu nei-
stou, koja vam smeta da ivite i koja razara va organi-
zam, treba izbaciti. Uglavnom ete preivljavati dva pro-
cesa izlaska koljki".
Prvi ima oblik katarze i reagovanja, to se izraava
trzanjem (grenjem), drhtanjem, zadravanjem disanja,
kaljucanjem, napadima povraanja, vritanjem i slino,
to oznaava pojaanu aktivnost simpatikog dela vege-
tativnog nervnog sistema.
Drugi se sastoji u tome, to se velika naprezanja is-
poljavaju u vidu dugotrajnih kontrakcija i otegnutih spa-
zmi. Za odravanje takvog miinog naprezanja organi-
zma gubi se ogromna koliina vlastite energije, a osloba-
ajui se od njega organizam lake funkcionie.
Kod vas se moe javiti sumnja, a ona je takoe psiho-
loka stega, koja uzrokuje stvaranje koljke". Ako bu-
dete sumnjali u dati metod ienja, neete nita postii.
itav naredni teoretski deo namenjen je da bi se rasejale
vae sumnje, ulila vera u uspeh, u bezuslovno izleenje.
Dejstvujte sa nepokolebivom verom u uspeh, potpuno
verujte u proces samoizleenja pomou opisanih prirod-
nih mehanizama, i sve ete postii. Zapamtite, dati me-
tod deluje efikasno samo kada u njega potpuno veru-
jete i kada ste smeli.
LEKOVITI POTENCIJAL MUZIKE
Razliiti oblici zvunog dejstva koristili su se veko-
vima kao mono sredstvo za promenu svesti. Monotono
sitno dobovanje i pevanje pesama bili su glavni instru-
ment amana u raznim delovima sveta (ovde se koristi
zamaranje slunog analizatora i zatim blokada u kori mo-
zga, to izaziva hipnotiko stanje). Razliiti ritmovi bub-
njeva ispoljavaju, na osnovu laboratorijskih podataka,
jak uticaj na rad mozga.
U mnogim duhovnim tradicijama briljivo je razra-
eno dejstvo zvuka, koji izazivaju ne samo stanje transa,
ve imaju i svrsishodan uticaj na njegov tok. Tu pre sve-
ga spadaju tibetsko vieglasovno pevanje, sveteniko
pevanje raznih sufijskih redova (sekti), drevna umetnost
Kada-joge (naina sjedinjavanja preko zvuka).
Odavno je poznata specifina povezanost odreenih
zvunih vibracija i akri. Koristei sistematski to znanje,
moe se ispoljiti uticaj na stanje svesti u eljenom i pred-
vienom smeru. Evo nekoliko primera slinog korie-
nja muzike.
Dobra muzika ima posebnu vrednost u neuobiaje-
nim stanjima svesti. Ona pomae da se otkriju i ispolje
stare zaboravljene psiholoke stege, pojaa i produbi
proces, a takoe daje smisao preivljenom, ini ga zna-
ajnijim. Dugotrajna muzika buj ica" stvara nosei ta-
las, koji pomae oveku da se kree kroz tekoe prei-
vljenog iskustva, da savladava psiholoku zatitu, da se
smiruje i oslobaa. Muzika odabrana na poseban nain
podstie aktiviranje skrivene agresije, fizikog bola, sek-
sualnih (veoma je mnogo psiholokih stega na toj bazi)
ili ulnih oseaja i slino.
Da bi muzika bila pravi stimulator za aktiviranje psi-
hikih stega, treba nauiti da se muzika slua na poseban
nain i tako se odnositi prema njoj. Za vreme seanse i-
enja veoma je vano potpuno se potciniti ritmu muzi-
ke, omoguiti mu da zahvati celo telo i reagovati na ritam
spontano. To znai dati volju svemu, to se javlja pod
dejstvom muzike: kriku, smehu, bilo kojim zvucima koji
izbijaju na povrinu, razliitim grimasama, okretanju po-
j edinim delovima tela, vibracijama ili pregibima celog
tela i slino. Pri tome vi ne morate pokuavati da pogodi-
te koj e kompozitor muzike, da ocenjujete izvoenje itd.
Drugim recima, dok sluate muziku, ne analizirajte svet,
ivot, sebe. Va zadatak je da dozvolite muzici da spon-
tano deluje na psihu i telo. Samo u tom sluaju muzika e
postati snaan instrument reprodukcije i odravanja neu-
obiajenog stanja svesti. Kombinacijom muzike i disanja
postie se bogatstvo duha, pokreu se unutranji impulsi,
j aa fizika snaga.
Kada je re o izboru muzike, on je veoma irok - od
klasine muzike do zvukova iz prirode (um vetra, glaso-
vi vukova, pevanje ptica, zvui insekata itd.). Dajte pred-
nost umetnikoj muzici, malo poznatoj, koja nema kon-
kretan sadraj. Ako u njoj postoje rei, one moraju biti na
j eziku koji vam je nepoznat. Izbor muzike zavisi od toga
koju psihiku stegu elite da aktivirate i izbacite.
Na prvim seansama ienja primenjujte muzike
kompozicije Vreme - vetar" i fragmente iz Albuma X"
nemakog kompozitora Klausa Sulca, Sakti" Dona
Mak Laflina, Ostrvo mrtvih" Rahmanjinova i sufijske
zapise pod nazivom Islamsko mistino bratstvo .
Kao veoma efikasne za srednje (od vie seansi) sean-
se ienja pokazale su se kompozicije amerikog kom-
pozitora Elana Ovaniessa Svi ljudi su braa", Tajan-
stvena planina"; Poema ekstaze" Skrjabina; Sveto pro-
l ee" Stravinskog; balet Romeo i Julija" Prokofjeva
(Monteki i Kapuleti", Grobnica Romea i Julije"). Me-
u etnikim kompozicijama - Balijska himna majmu-
na " i dui snimci afrikih tamtamova.
Na poslednjim seansama ienja, kada se oputate,
muzike kompozicije biraju se iz ritminih (ravnomer-
nih) meditacionih odlomaka: Harold u Italiji" Hektora
Berlioza; Preporod keltske harfe" Elana Stivena; ,,U
Tad-Mahal u", U Velikoj piramidi" Pola Horna; ,,Go-
bleni Big Sura" arlsa Lojda; amerika sufijska muzika
Habibija"; muzika za flautu sa visoravni Anda (Uruba-
ma" ) , j apanska akuhai"; muzika za dzen-meditaciju i
za jogistike meditacije Toni Skota, tibetsko vieglasov-
no pevanje, potom se sluaju razliite indijske rage, va-
dajani i kirtani (posebno pevanje pesme Om Nama Si-
vajja") i drugi snimci grupe Ganepuri, ali i muzika Sti-
vena Halperna, Dordin Kelli i Brajana Eno.
Ja koristim album Zool ook" francuskog kompozi-
tora an-Miela Dara. To je predivna muzika za osloba-
anje od psiholokih stega. Takoe koristim muziku koju
sam specijalno pripremio za sebe koristei fragmente iz
navedenih kompozicija, koja na neoekivan nain pod-
stie aktiviranje psihikih stega i efikasno isti spoljanje
manifestacije ivota. Ukoliko ne naete navedenu muzi-
ku mogu vam poslati snimke.
Preporuke za sluanje muzike u toku seanse ienja
su sledee: na poetku muzika treba da isprovocira i akti-
vira emocione stege, u sredini kompozicije da ih dovede
do kulminacije - izlaska, a zatim da opusti oveka lena
seansa ienja treba da traje od 15 minuta do 2-3 sata
Obino izmeu 15-45. minuta dolazi do proboja stega,
to oznaava uspeh seanse i njen zavretak. Zastarele i
snane psiholoke stege zahtevaju 2-3 sata rada, j er je za
njihovo aktiviranje potrebno mnogo vie energije, koju
daje cirkulacijsko disanje.
METOD IENJA SPOLJANJIH MANIFE-
STACIJA OVEJEG IVOTA
1. Motiviite se na ushienje svim to oseate.
2. Sve oseaje prihvatajte kao predivne, proslavljaju-
i ih u sebi.
3. Ukljuite muziku i zauzmite oputen i udoban po-
loaj, najbolje leei.
4. Ponite da vrite cirkulacijsko disanje lako, j edno-
stavno i sami ga reguliite. Kod vas ne srne da se javi efe-
kat napumpavanj a" plua - kao rezultat nekoliko brzih
udisaja napunite plua do granice kada se dalje ne moe
udisati i tada ete uraditi prinudni dugi izdisaj. Izdisaj je
spontan i oputen, uspeva da se uradi posle brzog, aktiv-
nog udisaja.
5. Sve to isplivava u vaoj svesti (nemir, strah,
strepnja itd.), sve to zapaate i oseate u fizikom telu
(jak lokalizovan bol, kao da je kolac zabijen) za vas je
blaenstvo. Vi se kupate" u bezgraninom okeanu ra-
znovrsnog blaenstva, oseajui i preivljavajui ga do
najsitnijih detalja.
6. Sve to radite (spontani pokreti, krici itd.) vodi ka
ienju vaeg bia od poroka.
7. Zavrite seansu ienja samo kada se aktivira,
i zbaci " na povrinu i odstrani dovoljna koliina psi-
hikih stega. Kao rezultat toga osetiete se predivno,
osloboeni i laki.
PRAKTINI SAVETI
Da biste usvojili metod ienja spoljanjih manife-
stacija ivota bez suvinih briga, ponite da ga praktiku-
j ete u trajanju od 5 minuta. Zatim ga poveavajte do 30
minuta. Kada osetite daj e sve u redu, poklonite mu vie
vremena, ispunjavajui uslove iz take 7.
Zato to svaki ovek ima neverovatno veliku kolii-
nu koljki", psihikih stega i pritisaka (zapremina sa
lj akom" spoljanjih manifestacija ivota je ogromna,
ona je vie stotina, pa ak i hiljada puta vea od zapremi-
ne fizikog tela, ali ima i svoje granice), proces ienja
spoljanjih manifestacija ivota traje nekoliko godina
(ako se redovno praktikuju seanse ienja, svakog dru-
gog dana po 1-2 sata, dovoljno je godinu dana, ak i ma-
nje). Zato se blagotvorni uticaj navedenih mehanizama
leenja na fizikom telu ispoljava znatno bre. Svaka
pravilno sprovedena seansa ienja ini vas zdravijim, a
va ivot boljim.
VANO O METODU IENJA SPOLJANJIH
MANIFESTACIJA IVOTA
Za vreme ienja spoljanjih manifestacija ivota sa
ovekom se mogu dogaati razne stvari. One uglavnom
spadaju u dve kategorije. Prvo, ispoljavaju se i izlaze na
videlo psiholoke stege, drugo, aktiviraju se paraziti spo-
ljanjih manifestacija, ako postoje.
Sve to se deava j er se za vreme cirkulacijskog disa-
nja spoljanje manifestacije ivota energetski infiltriraju,
osea se cirkulacija energije. To na psihike stege deluje
kompresiono, i one se ispoljavaju u vidu tvrdih" i bolnih
neoplazmi. im se energija organizma izjednai sa ener-
gijom psihikih stega one se rastvaraju" i poinju da iz-
laze napolje.
Ako u organizmu kriom ivi parazit spoljanjih ma-
nifestacija, njemu se ne dopada energetska bura, izazva-
na cirkulacijskim disanjem, i on se j avno ispoljava, dej-
stvujui veoma specifino u ovekovoj svesti. O tome vi-
e u primerima gde se razmatraju sluajevi iz ivota ljudi,
inficiranih parazitima spoljanjih manifestacija ili ote-
enjima.
PRIMERI IENJA SPOLJANJIH
MANIFESTACIJA IVOTA
1. Prola su 2 meseca kako sam poela da istim
spoljanje manifestacije ivota i da istovremeno prirae-
nj ujem urinoterapiju.
Disanje sam poela sa 5 minuta, kao to ste preporu-
ili. Za vreme seansi po telu su se javljali grevi, ak su
mi noge poskakivale na postelji. Bolovi su u talasima
prelazili preko celog tela. Napregnuli su se miii desne
ruke i j ako su me boleli. igali su me zglobovi u ramenu i
na laktu desne ruke. Limfni vor na vratu se naprezao i
j ako me je boleo. Oseala sam kao da mi je u pluima za-
bijen kolac. (Tamo, gde postoji blokada energije psi-
hikom stegom, javlja e se bolovi, ,, kolje". Za vreme iz-
laska energetskih blokada, koje ine osnovu psihikih
stega, oseaete greve, iganje, podskakivanje udova,
nalet talasa i slino.) Tokom dana imala sam nekoliko
seansi disanja. Pri tom sam poveavala duinu vebi di-
sanja i one su trajale do 45 minuta i vie. (Ako imate vre-
mena i elju - to je dozvoljeno. Kada sam izbacivao psi-
hike stege, vebao sam disanje dva puta dnevno po 45
minuta i vie, ujutro i uvee.)
Za to vreme kod mene se smanjio limfni vor na vra-
tu, spao je otok sa dlana desne ruke, ali se zadrao" bol u
ramenom i laktnom zglobu". (Dopunski se mogu prime-
njivati obloge sa diuretikom na mesta gde se zadrao
bol". Takoe treba gladovati 3-7 dana na urinu i produ-
iti sa vebama disanja.)
2. ,,U datom momentu ve sam 2 puta oistila jetru,
poela sam da oseam svoje telo i promenila mi se boja
koe. Bavim se urinoterapijom i pijem urin ujutro. Pri-
menjujem kure masiranja i kupke sa ukuvanim urinom.
A sada uvebavam disanje sree", postajem srena.
ienje spoljanjih manifestacija traje oko sata. Odmah
sam se bolje oseala, a imala sam j ake greve, mnogo
plaem. (Pla ukazuje na izlazak emocionalnih stega.)
Kada zavravam seansu ustajem ila kao posle dobrog
sna. Posle kraeg odmora mi je lake. Vredno radim po
kui. Koliko mi je dobro, ne mogu da se izrazim". (Taj
oseaj nastaje usled zasienosti organizma energijom.
Preporuujem da se redovno veba cirkulacijsko disanje
jer puni telo energijom.)
3. Od detinjstva sam nemona i nevesela. Postala
sam duevni bolesnik, izbaen mi je iz stroja neivni si-
stem. Proitala sam Vae knjige i shvatila da treba oistiti
spoljanje manifestacije ivota. Dua je prihvatila Disa-
nje sree". (Neki ljudi intuitivno oseaju ta im je potreb-
no za s ticanje boljeg zdravlja.)
ta oseam pri disanju? Ponekad straan svrab po e-
lom telu (to se desilo samo j ednom), zevanje - kao da u
razvaliti usta (poinje posle 20 minuta vebanja disanja),
a ponekad u pojedinim delovima tela velike bolove (po
elu, ispod leve i desne podrebrice, a najvie na akama
ruku, nonim stopalima i u grudima), gr u levoj ili de-
snoj nozi, gr u desnoj ruci, pojaano luenje pljuvake,
spontano (nehotino) gutanje, ponekad kaljucanje.
(Opisane su najrazUitije psihike stege i fenomen njiho-
vog izlaska iz organizma.) Ponekad oseam u telu kao
neko prelivanje vode (ne kranje), ponekad pulzacij u"
(tipa skupljanje - irenje) - na vrhu nosa ili u laktu desne
ruke. Povremeno oseam kako mi se mrdaj u" neki orga-
ni. Ipak najvanije je da pri disanju oseam j aku hladno-
u, u poetku u udovima, a katkad po elom telu, ak se
tresem" od nje. (Po svoj prilici, tu enu su jo u mladosti
prehladili. U spoljanje manifestacije prodrla je energi-
ja hladnoe i zakoila sve procese vezane za toplotu. To
je odmah uinilo oveka nemonim. Pored cirkulacij-
skog disanja treba primenjivati terapije koje zagrevaju
organizamsaunu, vrue kupke, jesti ljutu hranu, mazati
telo maslinovim uljem.) Diem po 30 minuta, a najvie
mi odgovara vreme od 9 do 22 asa".
4. Imam 58 godina, visoka sam 156 centimetara i
teka 49 kilograma. U 12-13. godini (ne seam se tano)
obolela sam od suvog pleuritisa. Poetkom ezdesetih
godina prolog veka od gajmoritisa (maksilarni sinusi-
tis)
2 3
. Krajem aprila 1970. godine zaglavila sam u bolnici
od ira na elucu. Gutam vikalin i sve ostalo. Poboljanja
nije bilo, otpustili su me ...
Vidim da ne radim kako treba, a ta - ne znam. Ku-
pujem Vae knjige i saznajem koliko sam greaka napra-
vila zbog svoje nepismenosti. Vae knjige su mi ukazale
na oboljenje mojih spoljanjih manifestacija. (Glavno je
nauiti se kako odravati ravnoteu tri ivotna principa
pomou ishrane, naina ivota i. terapijom. Da, treba
oistiti i spoljanje manifestacije ivota. Ali uravnotea-
vanje ivotnih principa je najglavnije u samoozdravlje-
nju i leenju.) Poela sam od meditacije. Na prvoj seansi
moja leva ruka je podskoila" za 15 centimetara. Zatim
sam poela da osvajam rebefmg. Jedva mi je to polazio
za rukom! Nita nisam pamtila. Ali sam ga osvojila.
Drugog novembra 1996. godine za vreme seanse re-
befinga, na kraju seanse, jasno sam videla kako od mojih
nogu ustranu odlazi neka mrava, pogrbljena siva maka.
Bilo mi je neprijatno, strano. (To se odvojio parazit spo-
ljanjih manifestacija.)
Tridesetog novembra za vreme seanse imala sam j ak
bol u ramenu i levoj ruci. Stisla sam zube, izdrala, pa je
bol popustio. Posle nekoliko dana, na poetku seanse (vr-
im je ujutro posle 5 sati) u uglu, gde leim na krevetu,
odjeknuo j e j ak zvuk. Kao daj e eksplodirala bomba. To-
liko sam se uplaila da nisam mogla da nastavim seansu.
ta to znai ?" (Otkinula se energetska veza - dodatak.)
ZLI DUHOVI (AVOLI) I NAINI
OSLOBAANJA OD NJIH
TA SU PARAZITI SPOLJANJIH
MANIFESTACIJA
Italijanski istraiva Luijano Bekone obavio je niz
eksperimenata, kojima j e dokazao daj e prostor oko nas
ispunjen realnim biima, koja su nevidljiva za oveje
oi. Bekone ih je nazvao kriteri, to jest stvorenja.
Na pustinjskom zemljitu u rejonu Arencano, na viso-
kom bregu, Bekone je sagradio svoju istraivaku bazu.
Opremio ju je sa vremenom aparaturom za registraciju
elektromagnetnih i gravitacionih polja, sa najrazliitijim
zraenjima. im su instrumenti registrovali neuobiajeno
odstupanje parametara zraenja automatski su se ukljui-
vale foto i kino kamere. One su beleile objektivno sve.
Za tri godine takvih posmatranja Bekone je doao do
zakljuka da u prostoru oko zemlje postoje energetski
oblici ivota. Kako se inae moe objasniti da su se na
filmovima pojavljivala najneverovatnija bia ogromne
amebe koje vise u vazduhu, zagonetna krilata stvorenja,
koja su dobila naziv grifozanri ili neopterodakti.li. Pone-
kad su to bila svetlea kvazioveja bia, a povremeno
rasplinjujue amorfne mase. Bekone je istakao tezu daj e
to energetski ivot prolosti.
Kritteri, ili stvorenja (zli duhovi, paraziti spoljanjih
manifestacija) su nevidljiva bia za oveje oi koja se
odlino fiksiraju u infracrvenom i ultravioletnom spektru
zraenja. Upravo zbog toga na fotografskom filmu se po-
nekad pojavljuju zagonetni likovi, neprimetni za vreme
snimanja. Oni mogu biti najrazliitijih di menzi j a-od di-
narske monete do prenika od 500 metara. Sposobni su
da spontano menjaju svoju strukturu, prolazei kroz vi-
dljivi spektar.
Bekone j e, takoe, doao do zakljuka da ta stvore-
nja nisu samo iva, ve i visoko razumna bia, koja se
sve ee meaju u na ivot.
Iz narednog teksta saznaemo u emu se sastoji to
meanje u na ivot" i kako se sa time boriti.
PRIMERI OSLOBAANJA OD PARA-
ZITA SPOLJANJIH MANIFESTACIJA
ienje spoljanjih manifestacija ivota i aktivira-
nje parazita spoljanjih manifestacija.
1. im sam proitala Vau knjigu ienje organi-
zma odluila sam da oistim spoljanje manifestacije i-
vota pomou cirkulacijskog disanja. Oh, ta sam uradi-
la?! Kuda sam zala?! (ena interesantno rasuuje bo-
lje je mirno iveti sa parazitima spoljanjih manifestaci-
ja, nego ih upoznati i boriti se sa njima. To je upravo taj
sluaj, kada je cirkulacijsko disanje aktiviralo parazite
spoljanjih manifestacija.)
Uradila sam sve prema uputstvima u Vaoj metodici.
Za vreme seanse poela sam da se grim, savijam i j au-
em, a posle seanse moje ruke su se same podigle uvis i
poele iznad glave da opisuju figuru. Posle izvesnog vre-
mena smirila sam se i zakljuila daj e iz mene izaao zao
duh, obradovala sam se i u dui mi je bilo mirno i lako.
Posle druge seanse ienja ponovo su moje ruke inile
udne pokrete. (Parazit spoljanjih manifestacija aktivi-
ra se kada u organizmu narastaju energetski procesi.
Metod ienja spoljanjih manifestacija ivota upravo
je usmeren na poveanje energetskih procesa i njihovu
kompaktnost.)
Uvee sam odluila da porazgovaram sa duhom",
koj i j e pokretao moj e ruke. Opusti 1 a sam ruke, koncentri -
sala se i poela da pitam. Ruke su razgovarale" sa mnom
elementarnim znacima, nabrajajui one koji bi mogli sa
mnom da kontaktiraju i zaustavile su se na Bogu. (Para-
ziti spoljanjih manifestacija su razumni, a neki su po-
sebno pribrani i veliki majstori za puderisanje mozgo-
va ". Sa njima ne treba misaono stupati u kontakt, jer im
to jo vie otkriva vau svest i pomae da upravljaju Va-
ma. Vano je jedino da ste ga ose ti li i da treba da ga se
oslobodite.) Zatim je iz mene poeo da izlazi glas sa tu-
om intonacijom. (Vidite, u poetku je pokretao ruke, a
sada je i progovorio.)
Dobri ljudi uputili su me u crkvu da o ovom problemu
porazgovaram sa svetenikom i on mi je odmah otvorio
oi i rekao, daj e to avo (zao duh). U poetku nisam pove-
rovala, on me je upuivao na dobro delo - leiti ljude je
beskorisno, Vasj e previe hvalio, rekao je da ste veliki o-
vek. Uz to obeao mi je bogatstvo, sreu, hvalio mene i
moju decu. (To se zove ljupkost" - zaarati zube, da bi
ga sluali i da vas neprimetno dovede do pogibije.)
Eto u ta ste me gurnuli. (Dao sam Vam samo infor-
maciju, koju ste iskoristili. Pored toga ta informacija nije
moja, ve kolektivna. U daljem tekstu saznajte vie o dru-
goj informaciji - kako isterati zlog duha (avola) napo-
lje. Ona takoe nije moja, ve kolektivna. Jedan savet: ne
traite neprijatelja izvan sebe. Najvei neprijatelj su va-
a svest i um, koji raaju misli koje mame avo/e, zla
stvorenja, parazite spoljanjih manifestacija i sline. Se-
lite se rei Isusa Hrista: Veljzevul, knez svih demona,
izvor sveg zla, nalazi se u telu svih Sinova Covejih. On
iskuava i sablanjava Sinove oveje, obeavajui im
bogatstvo, vlast, dvorce, zlato i sve to zaele. On obea-
va slavu i ugled, ulna uivanja i rasko, predivna jela i
obilna vina, bune orgije i dane koji se provode u bespo-
slienju i lenjosti. Tako on svakog dovodi u iskuenje da
uini ono emu je sklono njegovo srce. I tog dana kada
oveji Sinovi postanu robovi, te sujete i svih gnusnosti,
on kao platit za naslaivanje oduzima od Covejih Sino-
va sva blaga, koja nam je Majka-Zemlja dala u izobilju.
On ih liava disanja, krvi, kostiju, ovejeg tela (mukog
semena?) utrobe, oiju i uiju. Disanje Covejih Sinova
postaje kratko, isprekidano i nenormalno, ono postaje
smrdljivo, kao disanje neistih ivotinja. Krv Covejih
Sinova postaje gusta, rasprostirui odvratan (gadan)
smrad, kao voda u movari. Njihove kosti se deformiu,
postaju lomljive, prebivaju se spolja vorovima i rastva-
raju se iznutra. Njihova koa postaje masna i oteena.
Njihova utroba se puni odvratnom neistoom, koju stva-
raju trulene i odvratne tokove (bujice), u kojima se gne-
zdi bezbroj poganih crva. I tako na kraju krajeva Coveji
Sin gubi ivot zbog vlastitih greaka ... ".)
Sada izbegavam kontakt (sa avolom, zlim duhom),
on me mui (iznurava), gura na samoubistvo, duu mi
mui. Ujedno (istovremeno) spas - crkva, idem u crkvu
svaki dan, itam molitve, do sada sam se j ednom priesti-
la i ve mi j e stalo lake na dui, iako se telo nalazi u neo-
dreenom stanju. Ko ste vi? (Obian ovek.) Kakve sile
vama upravljaju? (Iste koje upravljaju svim ljudima.)
Ako su sile tame imajte u vidu, bez obzira na to kako mi
bude loe, da se neu predati i da u se boriti. Bog je j ai
od vas. (Interesantno! Sve je prikazano tako kao da sam
ja taj avo, koji je napao tu enu.) On e me zatititi j er
sam ja poverovala u njegovu snagu i vlast nad svim i nad
davolima (zlim duhovima), bez obzira na to kako oni bili
lukavi. Iako ste Vi samo ovek, tada e vam Bog oprosti-
ti. 1 ja takoe". (Ta ena treba da se bori gladovanjem i
molitvama. Treba da vodi prirodan ivot da drugi avoli
ne bi prodirali u svest oveka l<roz njegove elje, oseaje
i ambicije.)
2. Parazit spoljanjih manifestacija. Ja sam ve
pisala da su me prolog leta strano muili nepoznati bo-
lovi: kao da mi j e neko povezivao srce sa grlom, to je bilo
uasno. Tada su mi pomogli klistiri sa odvarom od topole
(Populus tremula). (Veoma interesantno, originalno i efi-
kasno sredstvo. Patogena energija ne podnosi topolu.
Ba si sila, kako si se jednostavno oslobodila od parazita
spoljanjih manifestacija. Savetujem da po potrebi pri-
menjujete to sredstvo.)
Moje ienje ide napred: ve 2 zime gladujem po
712 dana, zamalo da doem do j ednomesenog glado-
vanja, to je ve potreba. Oigledno, dola sam do neke
take, poela sam da zbacujem sa sebe neka stvorenja (a
svim smo mi prekriveni okrueni njima i predstavljamo
energetsku hranu).
Pisala sam i o tome da sam padala u crkvi i traila od-
govor - zato mi se to dogaa? Pronala sam i itala reli-
giozne knjige, kupljene u crkvi, ispovedala se, priei-
vala, osvetavala i inila dobra dela (sama sam pomagala
i angaovala druge, ak i iznad svojih mogunosti). (Sve
to ukazuje na jedno - ovek elici svoj karaler.)
A najvanije- s tekom mukom sam se menjala,
mnogo sam razmiljala i mnogo toga mi se razjasnilo.
Molila sam se i molim se neprekidno. Religiozne zapo-
vesti toliko su j ednostavne i prirodne, da vam se itav i-
vot menja kada ih spoznate. Ispostavilo se da to nije
komplikovano j er se ivot odvija po sasvim drugim pra-
vilima, kada to shvati i sam se menja. (0 emu sam
Vam govorio!)
estim gladovanjima i napornim radom, potpunim
smirenjem i unutranjim spokojstvom temeljito sam se
pripremila za udo. A ono se zbilo ba ovako kako opisu-
j em.
Imala sam este bronhitise, zatim sam u februaru ove
zime preleala grip sa poveanom temperaturom. Glado-
vala sam i pila mokrau (grip je preleala cela moja poro-
dica, osim starijeg sina). To je bilo mesec dana posle mi-
ropomazanja. Dva dana sam se strano muila. Treeg
dana sam odluila da se malo nadiem istog vazduha.
Ve posle nekoliko minuta hladna debela zmija (To
je parazit spoljanjih manifestacija) duine tri metra pro-
la je polako i hladno, kao iva sa leve na desnu stranu
mojih grudi. Polako, hladno i neobino (obino su se po-
javljivala strujna pranjenja), nekoliko puta tamo-amo i
istroila se. (Visoka temperatura u kombinaciji sa disa-
njem izbacila je iz organizma parazita spoljanjih mani-
festacija.) Zatim sam imala muna pranjenja kroz gr-
kljan. Kao daj e neko provlaio vatreni ma kroz njega.
(Stoje energetski centar bio vei i snaniji, jae se ispo-
Ijavala njegova patologija i tee je bilo osloboditi se od
nje.) Preko cele zime i prolea iz usta su mi izlazile dlake
(To su materijalne komponente parazita spoljanjih ma-
nifestacija.), kao i veliki ugriici gnoja, posebno kada
sam bila gladna. Palila sam ih i j ednostavno ispljuvavala.
Posle nekoliko dana s leve strane glave otkinuo se i raspr-
snuo fini, veoma tanak gajtan ogromne energije. (7b se
rasprsnula energetska veza.) Dugo je odjekivalo kloko-
tanje u grlu (i sada postoji, ali manje). Posle izvesnog
vremena kugle u grudima su se zakotrljale i poele da po-
diu prema grlu sa nekontrolisanim nadimanjem (Go-
spodi pomi l uj " - izgovarala sam u sebi na radnom me-
stu), pretrpela sam. To se izgubilo, ostalo je neko nadi-
manje u grkljanu, ali trpim i savlaujem se. (Staviti toplu
oblogu sa dhwetikom.)
24
esto postim, posebno sedmog dana posle tog izlaska.
ak sam 5 dana gladovala, pominjala Evanelje", to se
avoli sedmog dana vraaju u svoj isti i ureen dom.
Shvatila sam zato svetenici ne daju blagoslov lju-
dima koji dugotrajno gladuju; ne moe svako da podnese
te strahote, to je veoma teko sebi objasniti.
Da se ne bi javljala privienja, pre disanja treba pro-
itati Gospode, blagoslovi" ili drugu molitvu. Kod me-
ne su nestala sva privienja.
Da ne bi dolazilo do napada u snu i drugih neprijat-
nih doivljaja, treba se pridravati sledeih uputstava:
1. Nikada ne skidati krst.
2. Moliti se stalno ujutro i uvee.
3. Pridravati se zapovesti.
4. ispovedati se i prieivati.
5. Uvek pomagati ljudima.
6. U svakoj prilici izgovarati Isusovu molitvu.
7. Sauvati u sebi spokojstvo.
8. Poseivati sveta mesta.
(Savetujem da obratite panju na praktino iskustvo
te ene i u sluaju potrebe to iskoristite za lino dobro i
dobro blinjih.) Dalje: shvatila sam ulogu ene i majke
promeniti sudbinu dece, mua, bliskih, svog grada i dra-
ve. ienjem organizma i molitvama menja ivot bli-
njih do neprepoznatljivosti. Kucajte i otvorie vam. Ta
ideja moe se razvijati u nedogled.
Potom, vei deo oboljenja, od kojih ljudi pate, prou-
zrokovana su tim biima. Uzmite, recimo srce i pritisak.
Ja sam kroz to prola i zato znam..Srce me je strano bo-
24 Ukuvanim urinom do VA prvobitne zapremine. - Primedba
prevodioca.
lelo, posle izlaska avola sve je prolo. Ljudi - trudite se i
ne greite.
Bacila sara sve knj ige o magij i i zbog toga sam se po-
kajala". (Tu je uzrok, koji je auru te ene iskidao i stvorio
mogunost da se uz nju privrste paraziti spoljanjih ma-
nifestacija. Primenjujui magiju, ovek se obraa razli-
itim silama, koje kasnije mogu kao nagradu da koriste
njegovu ivotnu energiju.)
Navodim uzroke koji pogoduju da paraziti spolja-
njih manifestacija prodru u ovekov organizam? To su:
Negativne karakterne osobine: sklonost poniava-
nju slabih, grubost, zloa, oholost (nadmenost) i mrnja.
Seksualna nastranost i pohota.
Egoistika elja za nestandardnim izdvajanjem. U
kombinaciji sa prekomernom osetljivou to moe iza-
zvati druge negativne emocije i raspoloenja uznemire-
nosti, straha, beznadenosti i zavisti.
Bavljenje magijom.
e za nadmonou moe gurnuti oveka na nepro-
miljene postupke. ovek se sam preputa parazitima spo-
ljanjih manifestacija u zamenu za sumnjiva savrenstva.
Svi ti negativni misaoni oblici podstiu formiranje
negativnog energetskog polja u spoljanjim manifestaci-
j ama ivota, na koje se privruju paraziti spoljanjih
manifestacija. Koj e kriv za to? Paraziti spoljanjih mani-
festacija? Ne - ovekov vlastiti karakter. Znai, treba ja-
ati sopstveni karakter, da vam se to ne bi dogodilo.
SIMPTOMI KOJI UKAZUJU NA USELJENJE
STVORENJA
ovek boluje i naoigled se topi. Ne pomau mu ni-
kakvi lekovi. Javlja se oseaj velike slabosti (to je prodi-
ranje ivotne energije). Ima este glavobolje (kanalje u
glavi), munine do povraanja (energija se tako snano
upija kroz kanal u glavi, da to stvara obrnuti tok energi-
je, to se izraava povraanjem).
Grudvice u grlu i u stomaku (ukazuju na to, gde i za
koji energetski centar je vezan kanal).
Ponekad se gubi svest (potpuniprekid cirkulacije "
u organizmu kao rezultat velikog prodora energije).
Ozlojeenost, agresivnost (primera radi, j edan de-
ak je davio sestre). (To objanjava uzrok manijatva -
spoljanje ispoljavanje volje parazita spoljanjih mani-
festacija preko oveka koga su oni osvojili. Jer strah, bol,
privremeni gubitak svesti iz tela podstie naseljavanje
veza i oteenja u te ljude.).
Lekari esto ne mogu da nau uzroke oboljenja. Is-
terivanjem stvorova, odnosno avola", mnoge bolesti
nestaju same ili poinju da se lece. Specifinost je u to-
me, to se negativna energija moe nalaziti bilo gde i na
bilo emu, ak i na ikoni. Kod mene je bila j edna ena ko-
ja se molila ikoni, kupljenoj na pijaci, a bilo joj je sve lo-
ije i loije, j er je na ikonu stavljen lik vetice. (Da bi se
usmerila vaa energija treba da budete usredsredeni na
odabrani predmet. Akt moljenja - to je panja, usredsre-
denost na lik preko koga se moe upijati energija.)
Prilikom isterivanja avola ona je groktala, urlala
(zavijala), lajala kao pas ... avoli se mogu useliti ako
ovek nije krten, ako nije zatien molitvom, ako se ne
pridrava Bojih zapovesti, ako je srdit, zavidan, prost
(psuje i govori rune rei), to jest ako svojim emocijama,
mislima i postupcima formira odreeno energetsko po-
lje. (Svi pravi sveci potroili su ogromno vreme da bi se
oistili od emocionalnih starudija i stabilizovali struktu-
re spoljanjih manifestacija oblika ivota, koje su oni iz-
ohliili. Ponavljam, sve dok ovek ne promeni svoj ka-
rakter on moe biti bolestan.)
POMOU EGA SE MOE BRANITI OD
PARAZITA SPOLJANJIH MANIFESTACIJA
Za oslobaanje od parazita spoljanjih manifestacija
pomau osvetana voda, tamjan, molitve i moralni nain
ivota.
Izloiu to detaljnije. oveje bie ima miris tamja-
na. To ete osetiti kada dobro oistite svoj organizam i iz
njega uzmete urin i ukuvate ga. Ukuvani urin e prijatnije
i bolje mirisati od tamjana. Drugim recima, paraziti spo-
ljanjih manifestacija napadaju i oteuju prljav i trao or-
ganizam. Ako je on ist, od njega se iri prijatan miris,
koji podsea na tamjan. Takvog oveka se navedeni stvo-
rovi boje.
Poseban period prirodnog ivota kod oveka poinje,
kada on dobrovoljno gladuje. Ako je gladovanje dovoljno
dugo kroz telo poinju da teku veoma jake energetske
struje. To se osea uvee za vreme odlaska na spavanje -
gore stopala i/ili dlanovi ruku. Tu najistiju energiju tako-
e ne podnose paraziti spoljanjih manifestacija.
I na kraju, molitva. Molitva je i unutranja tvorevina
prirodnog naina ivota i privlaenje Svetih sila za zati-
tu.
Prema tome, ienje organizma pomou raznih te-
rapija i pravilne ishrane, urinoterapije i gladovanja, pri-
rodnog naina ivota i energetskog napumpavanja cir-
kidacijslm disanjem, intenzivnih fizikih vehipodstia-
e izbacivanje parazita spoljanjih manifestacija iz or-
ganizma i jaati, imunitet u odnosu na njih.
Veoma veliki broj ljudi na Zemlji napadnut je parazi-
tima spoljanjih manifestacija, postoj e njihov nain i-
vota takav, da sami sebe slabe i slue kao hrana avolima
i drugim stvorenjima. Stvar je u tome to ljudi slabe usled
poronog naina ivota - menjajte ga, to pre, to bolje.
Covek je najsloenija energetsko-informativna tvo-
revina. Vidljivi deo te tvorevine je fiziko telo, koje se
nalazi na konanom, trodimenzionalnom prostornom ni-
vou. Ali postoji etvorodimenzionalni, petodimenzional-
ni ... hiljadudimenzionalni prostor, u kome je poto-
plj en" ovek i njegove spoljanje manifestacije ivota.
Otuda proistie da se i paraziti spoljanjih manifestacija
nalaze na viedimenzionalnim nivoima prostora, na pri-
mer na desetodimenzionalnom i petnaestodimenzional-
nom. Tada e taj deo parazita spoljanjih manifestacija
koji je prodro, poev od trodimenzionalnog i zavrno sa
desetodimenzionalnim nivoom ovejeg bia, ostati bez
energije i nestati - istopiti se.
PRAKSA IZBACIVANJA PARAZITA
SPOLJANJIH MANIFESTACIJA
Paraziti spoljanjih manifestacija mogu biti razliiti.
U pojedinim sluajevima od njih se moemo osloboditi
uz minimum napora, a u drugim to je veoma sloeno ak
i za oveka koji je nadaren za izbacivanje demona. Takve
ljude nazivaju egzorcistima (isterivaima duhova). Evo
dva sluaja iz njihove prakse.
PRIMERI IZBACIVANJA AVOLA
(ZLIH DUHOVA)
1. uveni specijalista za izbacivanje avola (zlih du-
hova) govori o j ednom od najteih kotaca sa parazitima
spoljanjih manifestacija. Devojka po imenu Ana, pola-
komila se na ulna zadovoljstva i arobnjaku mo i pri-
stupila je sotonskoj sekti. (Covekje dobrovoljno stvorio
polje patogene energije i prikljuio se sotonskom egre-
goru.) Posle izvesnog vremena organizatori tog posla po-
eli su daj e plae i ona je odluila da prekine sa sektom.
Ali ispalo je obrnuto: tajanstvena sila, koja je njome
upravljala kao sa robotom, primoravala je Anu da pose-
uje skupove sekte, da usavrava odvratne obrede i da iz-
vrava naredbe reca (mnogoboakih svetenika). Tada
se ona obratila uvenom egzorcisti.
Za vreme prve seanse Anin stan je bio preplavljen
mnotvom nevidljivih zlih duhova, koji su neprestano lu-
pali vratima; sa zidova su otpadale slike, tresle su se i ras-
prskavale na sitne parie ae, tanjiri i bokali. Istovre-
meno dok su dvojica jakih pomonika egzorciste drali
devojku u leeem poloaju, neija nevidljiva ruka kida-
la je po avovima sa nje bluzu i farmerke. Kada je ostala
potpuno obnaena, na Aninom telu su se pojavile krvave
trake, kao da ju je neko ibao biem. Demonsko bie tako
je snano ovladalo devojkom, daj e egzorcisti trebalo go-
dinu dana da ga izbaci.
2. uveni teolog i egzorcista otac Kandido govori o
tome kako je isterivao avola iz skromne monahinje po
imenu Franeska. Jednom prilikom ta monahinja se
odvojila od poda i poela da lebdi u vazduhu. Za vreme
leta Franeska je razgovarala sa Bogom i svecima. Ali
nastojnica manastira nije prestajala da sumnja da neka
neastiva sila upravlja monahinjom i pozvala je oca Kan-
dida.
Poeli su da posmatraju monahinju i uoili su da im
ue u kuhinju noevi se odvajaju od svojih mesta i ranja-
vaju je. Odlueno je da se Franeska podvrgne terapiji is-
terivanja avola. Za vreme prvog obreda odea na njoj se
sama od sebe iscepala na komadie. Ocu Kandidi i neko-
licini njegovih pomonika trebalo je nekoliko godina da
isteraju iz nje snanog parazita spoljanjih manifestacija.
U svakom sluaju prethodno treba promeniti svest
samog oveka, odstraniti negativne karakterne crte, koje
stalno stvaraju polja negativnih energija. To je glavni
uslov. Obraanje j akim egzorcistima samo ubrzava taj
proces. Pravi egzorcisti su nadareni ljudi koji svojom po-
sebnom svetou ivota imaju sposobnost da isteruju pa-
razite spoljanjih manifestacija. Pri tome ta sposobnost
se zadrava i posle njihove smrti. Glavno je da im se
obratite pomou odgovarajue molitve i oni e vam oba-
vezno pomoi ako se to radi iskreno.
Kojim svecima i sa kakvom molitvom se treba
obratiti radi izleenja od umobolje (pri oteenju od
parazita spoljanjih manifestacija).
PRAVEDNOM JOVANU KRONDTADSKOM
(2. januara pomen u crkvi)
Jovan Krontadski je za sebe odabrao kisni podvig
Hristova ispovednika. Prema njegovim svetim molitva-
ma deavala su se uda i na hiljade izleenja. Mnogi ver-
nici su dolazili ocu Jovanu j o za vreme njegovog ivota
u nadi da e se izleiti od bolesti. Gotovo uvek njegova
molitva je bila usliana.
Svetom pravednom Jovanu, Presviteru (sveteniku,
jereju, popu)
2 3
i udotvorcu Krontadskom.
Prva molitva
O, veliki ugodnie (slugo)
2 6
Hristov, sveti pravedni
oe Jovane Krontadski, prekrasni pastiru, brzi pomoni -
ce i milostivi predskazivau!
Proiznosei rei slave Bogu Trojstva, ti si kroz mol-
bu podsetio: Tvoje ime je Ljubav - ne odbacuj mene,
bl udnog sina. Tvoje ime je Sila - ojaaj me, iznemoglog i
propalog. Tvoje ime je Svetlost - prosvetli moju duu,
zamraenu svakodnevnim strastima. Tvoje ime je Mi r
smiri moju kolebljivu duu. Tvoje ime je Milost nemoj
prestati da mi oprata".
Sada se zahvaljujui tvom predskazanju vernici cele
Rusije mole tebi, koji nosi sveto Hristovo ime o praved-
ni slugo Boji! Ozari nas svojom ljubavlju, nas grene i
nemone, udostoji nas da ti prinesemo dostojne pl odove
pokajanja i bez osude priblii nas Svetim Kristovim taj-
nama. Tvoj om snagom uvrsti u nama veru, podri nas u
molitvi, slabost i bolesti izlei, izbavi nas od napasti, vi-
dljivih i nevidljivih neprijatelja. Svetlou svog lika slu-
ge i predskazivaa Hristova oltara podstakni nas na svete
podvige pastirskog dela, daruj vaspitanje maloj deci,
produi im mladost, podri starost, ozari svetosti hramo-
va i sveta prebivalita. Smiri, udotvorce i svemogui
predskazivau narode nae zemlje, sa blagodeti i darom
Svetog Duha izbavi nas od razmirica i psovki; prikupi ra-
sipnitva, preobrati sablazni i sve to prinesi Svetoj Sabor-
noj i Apostolskoj crkvi. Svojom milou sauvaj supru-
nike u miru i istom miljenju, onima koji su se zakalu-
derili u dobrim delima daruj prosperitet i blagoslov, utei
mal odune, one koji stradaju od neistih duhova oslobo-
di, u nudi i tekim trenucima pomiluj i sve nas na put
spasenja izvedi.
U Hristu ivi, oe na Jovane, izvedi nas na dnevnu
svetlost venog ivota, da s tobom budemo udostojeni
venog blaenstva, da hvalimo i uzdiemo Boga za veki
vekov. Ami n.
26 Koji je sluio Bogu svetim ivotom. - Primedba prevodio-
ca.
Dr uga mol i tva
O, veliki udotvorce i predivni ugodni e Boji, oe
Jovane! Pogledaj nas i milostivo se postavi prema naoj
molitvi, j er nas Gospod udostoji velikim darovi ma, da
trai mo i mol i mo da osl obodi nas obuzete greni m
strastima i nahranj ene zl obom, koji smo zanemari l i
Boj e zapovesti, koji ni smo prineli srdano pokajanje i
suze uzdisaja, sada ti se obraamo oaloeni i tuni da
nas udostoji.
Ti , oe pravedni , imajui smelosti da se obrat i
Gos podu i saoseaj ui sa blinj im, zamol i Svemogu-
eg Vl adi ku sveta da podari milost Svoju nama i da se
uzdri od naih nepravdi , da nas ne pogubi radi naih
greha i da nam mi l osti vo daruje vreme za nae pokaj a-
nj e.
O, svece Boj i, pomozi nam da se pr i dr avamo
na e vere pravosl avne i da asno s auvamo zapovest i
Boj e, da nama ne ovl ada svakoj ako bezakonj e, da se
manj e srami Pravda Boj a od nai h nepravdi , ali da
nast oj i mo da dos t i gnemo vr hunce hri anst va, i vot a
bez bol est i , bez sramot e, u mi ru i pri eu Boj i m taj -
nama.
Jo te molimo, Oe pravedni, da nam sauva nau
Svetu crkvu do kraja ivota, izmoli naoj zemlji mir i bo-
ravak, od svih zala nas sauvaj, da bi nai narodi, uvani
od Boga, u j ednomilj u vere i u svakoj blagodeti i istoi,
u lepoti duhovnog bratstva, trezvenosti i zdruenosti sve-
doili: j e r s nama je Bog! U njemu se i kreemo i postoji-
mo, i bi emo do veka. Amin.
7
PREPODOBNOM SERAFEVIU, SAROVSKOM
UDOTVORCU
(15. j anuara, 1. avgusta pomen u crkvi)
Sveti Sarovski udotvorac Serafim j o za ivota po-
magao je svojim savetima i leenjem kod raznih obolje-
nja i slabosti. U molitvi za stradalnike on je i zavrio svoj
ovozemaljski put - bratstvo gaj e nalo mrtvog u mana-
stirskoj eliji kako klei na kolenima pred likom Bogoro-
dice.
PREPODOBNOM IRINARHUISPOSNIKU I
UDOTVORCU ROSTOVSKOM
(26. j anuara pomen u crkvi)
Prepodobni Irinar uestvovao je u spaavanju svoje
domovine, ne izlazei iz manastira, svojom molitvom,
savetom i pronicljivou. On je takoe leio bolesnike i
umobolne, primoravao ih je da se mol e i poste ili je na
njih stavljao svoje ogrlice. Prepodobni Irinarh je umro ti-
ho, stojei na molitvi 13. j anuara (po starom kalendaru)
1616. godine u 96. godini ivota.
SVECU TIHONU, VORONJESKOM EPISKOPU,
UDOTVORCU ZA DONOM
(26. avgusta pomen u crkvi)
Sa motima tog novoproglaenog ugodnika Bojeg
leili su se umobolnici.
SVECU LAVRENTIJU, PEERSKOM ISPOSNI-
KU, TUROVSKOM EPISKOPU
(11. februara pomen u crkvi)
Lavrentije se j o za ivota proslavio darom leenja
umobolnih, leei ih od neiste sile koja je pritiskala nji-
hovu duu.
PREPODOBNOM MAKARIJU VELIKOM, EGI-
PATSKOM
(1. februara pomen u crkvi)
Prepodobni Makarije - nastavnik u hrianskom ui-
litu u Aleksandriji, napisao je Re o izlasku due iz tela
i o posmrtnom stanju oveka". Nj emu se mole za izlee-
nje umobolnosti.
Molitve navedenim svetim ljudima zainteresovana
lica e bez tekoa sami pronai. Budite samoinicijativni
i proitajte odgovarajuu literaturu, ima je dovoljno.
UPOZORENJE PROTIV BAVLJENJA MAGIJOM
I GATANJEM
Mnogi ljudi potpadaju pod vlast parazita spoljanjih
manifestacija usled svoje lakomislenosti i ljubopitljivo-
sti. Ne shvatajui sa kim imaju posla, oni radi gatanja pri-
zivaju duhove i mole ih za bilo ta, ele da postignu savr-
enstvo u raznim oblastima, ali pri tome ne preduzimaju
nikakve mere predostronosti.
Stvar je u tome stoj e ovek nedostupan vlasti duho-
va i drugih neastivih bia sve dok sam to ne poeli ili ih
odgovarajuim ponaanjem i mislima ne privue.
Duhovi, bia i slino, koji se prizivaju, jesu informa-
tivno-energetske tvorevine raznog stepena svesti, koje
zbog j ednih ili drugih uzroka ne mogu da imaju fiziko
telo. I naravno, kada im se prui takva mogunost, oni
prodiru u spoljanje manifestacije ivota oveka koji ga-
ta, ili moli, ili vri magijski ritual (posebno kada nema
zatite), osvaja njegovu linost i upravlja fizikim telom i
energijom tog oveka po svom nahoenju.
Ne radite nita slino i ne stvarajte sebi probleme.
METODI ZATI TE OD
POKVARENOSTI
TA JE POKVARENOST?
Re pokvarenost izvedena je od glagola kvariti, to
j est pogoravati, povreivati, izobliavati, raditi neto lo-
e. U narodu pokvarenost znai bolest od arobnjatva i
vrabina. Postoje raznovrsni oblici pokvarenosti.
NAJKARAKTERISTINIJE OSOBINE
POKVARENOSTI
Pokvarenost je sposobna da izazove pogoranje
zdravlja skoro do smrti.
Pokvarenost moe da izazove psihika oboljenja
od najmanjeg poremeaja psihe do snanih negativnih
raspoloenja: sete, tuge, straha i zlobe. To, sa svoje stra-
ne, moe prouzrokovati izofreniju i slinaoboljenja.
Pokvarenost moe da izazove skandale i u porodici.
Na primer, da izazove slabljenje i hlaenje suprunike
ljubavi, da izazove odvratnost j ednog supruga prema
drugom, da izazove neprijateljstvo itd.
Pokvarenost moe da napravi od oveka alkoholia-
ra, narkomana, prodrljivca i pokvarenjaka.
Pokvarenost moe da izazove nedae, neuspeh u i-
votu, periode gubitaka i tete.
Pokvarenost dovodi do oholosti i svojeglavosti, uz-
dizanja samog sebe.
Pokvarenost izaziva kod dece oboljenja, umnu zao-
stalost, gubitak volje za radom i lenjost.
Pokvarenost dovodi do neprijateljstava i mrnje pre-
ma bliskim ljudima (drugovima, roditeljima, deci).
Pokvarenost uzrokuje oboljenja kod domaih ivoti-
nja i slab rod na vaoj zemlji.
U fenomene pokvarenosti moe se uvrstiti mnotvo
dmgi h pojava, koje na jedan ili drugi nain ometaju o-
vekov ivot i skrauju njegov vek.
Primer prefinjenog naina pokvarenosti:
(Original moete proitati u novinama Megapo-
lis-ekspres", broj 39/1998. Kako je zombi odbacio Ma-
rinu", autora I. Zajceva.)
Kod vraa je dola ena koju je ostavio mu sa troje
dece. Odbaena ena j e elela samo j edno: da mu bude
kanjen j ednom i zauvek! Vra se uverio da je ena u pra-
vu i poeo je da dejstvuje.
Dejstvo pokvarenosti odvijalo se u dve etape. U po-
etku je vra u svojoj svesti, misaono, stvorio nekog
stvora" i kodirao ga na odreeni tip ponaanja. Druga
etapa - prodiranje tog stvora" u svest biveg mua na-
putene ene. Da bi stvor" prodro treba uspostaviti mi -
saonu vezu sa objektom prodiranja". Uspostavljanje te
veze znai stvaranje posebnog kanala, kroz koji e
stvor" dospeti u svest objekta" - biveg mua.
Da bi do toga dolo, vra identifikuje sebe sa objek-
t om". On se trudi da misli kao on, da se kree kao on, da
ima analogne elje itd. Rad vraa nije j ednostavan, traje
dugo, propraen je neprijatnim oseaj ima i oduzima
ogromnu snagu i energiju. To se posebno odnosi na
obj ekte" koji imaju stabilnu psihu, kod kojih nema ni
najmanje sumnje da su oni u pravu. Jer sumnja je povod
za vraa (maga), adresa za stvora", a ako nje nema, ne-
ma ni poistoveivanja. To j o j ednom ukazuje na to, da
ovek sam, svojim miljenjem, ini sebe ranjivim.
Vra j e zakodirao stvora" na kompleks krivice mu-
a prema odbaenoj porodici, ali taj kompleks kod datog
mukarca nije postojao i zbog toga se stvor" nikako nije
mogo uiveti u njegov um. Vra je poeo da u stvoru"
podrava ivotnu energiju. Pri tome je smrao do 40 kilo-
grama. Moete li uopte zamisliti koliko snano moe da
upija ivotnu energiju fantom koga ste stvorili u svojim
mislima!
Pobeda je postignuta time, stoj e stvoru" koji se ui-
vljavao promenjen pol. enski stvor" se ui veo mu-
karac je dobio ensku svest. Prodrevi u svest, stvor" je
pristupio razarajuem radu.
Samo za pola godine enski stvor" je promenio pol-
nu orjentaciju mukarca postao je homoseksualac. Od-
bacila gaj e nova prijateljica, a drugovi, koji su mu opro-
stili za odbaenu enu, nisu se mogli pomiriti sa njego-
vim promenjenim sklonostima. Sada je taj ovek alosno
usamljeno bie, izmueno mnogobrojnim kompleksima.
SIMPTOMI POKVARENOSTI ILI PRISUSTVA
PARAZITA SPOLJANJIH MANIFESTACIJA
Mnogi postavljaju pitanje: kako saznati da li su na
organizam ili organizam naih blinjih napale neiste si-
le i pokvarenosti?
Naveu simptome koji ukazuju na prisustvo pokva-
renosti.
kripanje zubi ma u snu ukazuj e na to da su orga-
ni zam napal e ili gliste, ili paraziti spoljanjih mani fe-
stacija.
Ako se enice oiju pomeraju suprotno od kretanja
kazaljke na satu ili je j edna enica vea od druge, to je
simptom opsednutosti (manijatva).
Pigmentne pege na licu pri normalnom zdravlju uka-
zuju na napadnutost parazitom spoljanjih manifestacija.
Trinaesto rebro sa desne strane tela - znak je daj e
organizam napadnut j aki m parazitom spoljanjih mani-
festacija.
Ako vas u kui (stanu) neto podie u vazduh, to
ukazuje na prisustvo zl onamemi h sila.
Odsustvo menstruacije kod zdrave ene, oskudna
menstrualna luenja i odsustvo trudnoe ukazuju na na-
padnutost parazitom spoljanjih manifestacija.
Bojazan ljudi od zatvorenih prostora i prostorija -
napadnutost parazitom spoljanjih manifestacija.
Gubitak za kratko vreme velike telesne teine bez
vidljivih uzroka ukazuje na prodiranje parazita spolja-
njih manifestacija.
Ako se u crkvi ovek loe osea ili se ponaa plaho-
vito, postoji mogunost daj e napadnut parazitom spolja-
njih manifestacija.
Privezak sa krstom osveenim u crkvi odbija se od
tela ili posle izvesnog vremena negde nestaje - napadnu-
tost parazitom spoljanjih manifestacija.
Ne moete da itate Boje molitve ili zevate pri nji-
hovom izgovaranju, ne podnosite miris tamjana, a pri i-
tanju molitve Jovanu Zlatoustom loe se oseate ukazuje
na napadnutost parazitom spoljanjih manifestacija.
Ako ovek loe spava i ustaje umoran - napadnu-
tost parazitom spoljanjih manifestacija.
Ako ovek ne podnosi vlastiti lik u ogledalu ili vidi
svoje oi kao da su pihtijaste - napadnutost parazitom
spoljanjih manifestacija.
Pojava crvenog oka u enici oka ukazuje na napad-
nutost parazitom spoljanjih manifestacija.
Ako ovek u sebi uje lajanje, mjaukanje i druge
strane zvuke, to ukazuje na napadnutost parazitom spo-
ljanjih manifestacija.
Strani zvui u prostoriji, tipa kripe i utanja, po-
sebno nou; razbijanje aa, vani, lampi ili drugih proiz-
voda od stakla - sigurni su simptomi prisustva parazita
spoljanjih manifestacija.
Kada gledate u ikonu ili krst, a u pods vesti, sponta-
no izgovarate bogohulne rei i psovke - ukazuje na na-
padnutost parazitom spoljanjih manifestacija.
Ako ovek sanja rdav san i osea da mu je on suge-
risao pokvarenost, tada je to stvarno tako.
Lekari ne mogu da postave dijagnozu, nikakvo le-
enje ni samoozdravljenje ne pomae - znai da vas je
obuzela pokvarenost ili vas je napao parazit spoljanjih
manifestacija.
Konstantna slabost tokom dueg vremena, gubitak
elje za ivotom i slino, a u glavi se vrte misli o samou-
bistvu ukazuje na napadnutost parazitom spoljanjih
manifestacija.
Pojava veeg broja mieva, mrava, bubavaba i
drugog u kui (stanu) - ukazuje na napadnutost parazi-
tom spoljanjih manifestacija.
Prikazivanje u snu grobova i pokojnika ukazuje na
pokvarenost otuda.
Ako vam se uini da iza vaih lea neko stoji ili stal-
no imate oseaj straha - sigurno ukazuje na napadnutost
parazitima spoljanjih manifestacija ili pokvarenou.
Ako j e, za vreme itanja navedenog spiska, na vas
uticala neka od reenica (na primer, pojavio se strah pri
itanju, kao da neko stoji iza vaih lea) to sigurno uka-
zuje na taj oblik pokvarenosti.
KAKO SE SAMOSTALNO OSLOBODITI OD
POKVARENOSTI
Evo nekih proverenih saveta kako se samostalno
osloboditi od pokvarenosti.
Nekrteni treba da se obavezno krste. Krtenog o-
veka uva hrianski egregor i aneo uvar. Nosite oko
vrata posveene male krstove.
Oslobaanje od pokvarenosti ponite itanjem jutar-
njih i veernjih molitvi. Najmanje dva puta meseno po-
seujte crkvu. Osvetite prostoriju u kojoj ivite.
Proverite jastuke i perine da u njima nema neobinih
predmeta. Naene predmete spalite to dalje od svoje ku-
e (stana). Pri tome dim od vatre ne srne da ide prema va-
oj kui i ne preporuuje se da i sami ulazite u tu dimnu
zavesu. Pri spaljivanju itajte molitvu Oe na".
Za vreme hrianskih postova poeljno je gladovati
13 nedelje. Oboleli od izofrenije, epilepsije i deje ce-
rebralne paralize (DCP) svake noi treba da stavljaju na
glavu obloge sa zagrejanom obajanom vodom.
Redovno primenjujte kupke sa obajanom vodom (u
vidu krsta sipajte au obajane vode u kadu). Pre kupanja
popijte au obajane vode. Primenjujui kupku itajte
molitve ili bajalice protiv neiste sile ili pokvarenosti.
Iskusni ljudi radi ubrzanog oslobaanja od pokvare-
nosti preporuuju da se pripremi ekstrakt od plakuna
(Epilobium angustifolium)
27
, komonike (Artemisia
vulgaris, A. campestris, A. scoparia) ili ertopoloha
(Xantium spinosum, Carduus thoermeri weinm.).
27 Trava od koje plau avoli i vetice. Njen koren se vadi
uoi Ivanjdana i od njega se pravi ivanjaj. Prema nekim
podacima to bi mogao biti i potonjak (Lythrum salicaria)
- Primedba prevodioca.
Ona se priprema na sledei nain: 100 grama bilo ko-
je biljke staviti u teglu i preliti sa pola litra votke (rakije).
Ostaviti da odstoji 10 dana na toplom i tamnom mestu,
procediti i uzimati po 1 kafenu (ajnu) kaiicu tri puta
dnevno na au obajane vode.
Vodu moete sami obajati. Da biste to uradili sipajte
vodu u trolitarski stakleni balon (poeljno je da prve kapi
vode dospeju u teglu-balon u noi izmeu srede i etvrt-
ka), postavite ga pored ikone, upalite svecu ili kandilo i
itajte po tri puta Oe na", Bogorodice, Devo, raduj
se", Neka Bog vaskrsne" i molitvu zaklinjanja Kiprija-
nu.
Obajanu vodu uvek drite pokrivenu.
Za vreme leenja od zlih duhova i pokvarenosti ogra-
niite krug ljudi, koji dolaze u vau kuu (stan). Posebno
se klonite ljudi iz kojih se iri lo miris.
KAKO SE SAUVATI OD POKVARENOSTI
Ni u kom sluaju ne raskopavajte drevne grobove, ne
sakupljajte po stepama kamene figure i druge idole. Sve
to izaziva najjau pokvarenost.
Kada kupujete bilo gde nove stvari, zapamtite, pre
oblaenja treba oko njih tri puta da obiete sa noem, a
kape za glavu, pantalone, arape, kravate itd. treba tri pu-
ta prekrstiti noem.
Uoeno j e, da od pokvarenosti dobro titi kada se na
golom telu nosi pletena vunena majica bele, plave ili cr-
vene boje.
Pokvarenost odlino otklanja hladna tekua voda.
Obolelom od pokvarenosti preporuuje se da proeta
kroz brzak reke i da za to vreme ita molitve. Zimi na reci
ili j ezeru postoje mesta koja ne mrznu, rupe (proeci).
Obolelom od pokvarenosti preporuuje se da se zagnjuri
u njih. Pri tome treba preduzeti sve mere bezbednosti.
Ako je pokvarenost nastala kao posledica epilepsije
ili alkoholizma, dobro pomau alfija (Salvia officinalis)
i razliak (Centaurea cyanus), osvetani na Uskrs.
Protiv aba, gutera, zmija, crva, gusenica koje su se
zapatile u oveku kao rezultat pokvarenosti, dobro po-
mae Euforbija
28
koja raste na sunanom zemljitu. Jed-
nu kafenu kaiicu euforbije preliti sa aom hladne vo-
de. Kuvati u emajliranoj posudi 15 minuta u kljualoj vo-
di, procediti i uzimati natate j edan sat pre jela. Ovu koli-
inu poeljno je popiti iz dva puta. Prvo popiti 100 gra-
ma, a posle 30 minuta popiti ostatak odvara.
Protiv abe koja u vama krekee preporuuje se sva-
kodnevno natate uzimati sirovo seme od konoplje (naj-
manj e 150-200 grama).
Ako vas pri poseti crkvi spopadaju i obuzimaju veti-
ce i arobnjaci, treba odmah itati molitvu Heruvimska
pj esma".
MALO POZNATI METOD ZATITE OD
POKVARENOSTI
Treba znati da krznena odea moe da titi od pokva-
renosti.
Odea od krzna vodenih ivotinja - dabra, nutrije,
vidre, morske make (siliskin) i tuljana - foke (Phoca vi-
tulina) ima proiavajue dejstvo na oveka koji je nosi,
j er je roena stihija tih ivotinja voda, koja spira i upija
razliite vrste tetne energije. Stvar od takvog krzna pri-
ma na sebe bilo kakvo tetno dejstvo koje je usmereno
28 Naalost ni u jednoj knjizi nisam naao ne samo na nego ni
latinski naziv za ovu biljku, pa je navodim u originalu. - Pri-
medba prevodioca.
prema vama, ograuje od pokvarenosti, uva od uroka,
otklanja ini i nije iskljueno da moe pomoi pri napadu
energetskog vampira.
Veoma vano upozorenje: nikada ne treba kupovati
rukotvorine od krzna psa ili make izraene u privatnoj
proizvodnji! ak i sa zecom treba biti oprezan, ako ga
kupujete kod privatnika na pijaci.
Neretko, ljudi koji se bave biznisom ne vode rauna
pod kakvim se uslovima ubija ivotinja, u mukama ili
bezbolno. Vie od toga: smatra se da koa, oderana sa i-
ve zveri, izgleda lepe ... Kapa, saivena od koe ivoti-
nje koja je poginula u bolnim mukama, stalno e zraiti
nabojem boli, straha i muke. Noenje takve kape garan-
tuje vam srano-vaskularna oboljenja.
KAKO PROVERITI DA LI U KRZNU POSTOJI
PATOGENA INFORMACIJA
Postoji prost i svakome dostupan nain pro vere, ko-
me treba da podvrgnete bilo koje krzno koje kupujete.
Uzmite krzno u ruku i polako ga pogladite niz dlaku, za-
tvorivi oi i koncentriui se na oseaje pod rukom.
Ako u materijalu od krzna postoji ak i neznatan trag
uasa predsmrtne agonije, obavezno ete to osetiti. On e
se odraziti ako ne bockanjem na dlanu ili unutranjem
delu ake, onda potpuno osetljivim oseajem tuge, nemi-
ra i teskobe u predelu srca.
KAKO ISTITI I OBNAVLJATI SVOJSTVA
KRZNA
Preimo na odeu od vetakog krzna. Glavno svoj-
stvo sline odee je da trenutno prihvata, izvlai i zadra-
va za due vreme bilo koje navedeno negativno ili pozi-
tivno energetsko dejstvo. Pri tome zraenje takvog krzna
na domaina nije nita slabije od direktnog zraenja ...
Porazgovarajmo o nainu kojim se moe spreiti na-
gomilavanje negativnog energetskog naboja u stvarima
sa vetakim krznom.
Obucite tek kupljenu novu odeu (obuu) od ve-
takog krzna i zamolite nekog od lanova porodice, u i-
ji ste blagonakloni odnos prema vama apsolutno ubede-
ni, da vau odeu (obuu) napuni pozitivnom energijom.
Radi toga izabrani ovek treba nekoliko puta neno da
pogladi dlake obema rukama, mislei pri tome o vama
neto lepo i prijatno. Pozitivni emocionalni odnos ,,na-
stanie se" i uvrstiti na dlakama krzna, u njegovoj struk-
turi, stvorie omota pozitivnog odnosa prema vama. Sa-
da e se negativni odnos odbijati od krzna, a pozitivni e
privlaiti i uvrivati blaenstvo koje je ranije naneseno
na krzno. To znai da e krzno nagomilavati sve pozitiv-
no - sa svakom dobrom milju ili oseaj em, koji su
usmereni prema vama. A na negativne emocije nee rea-
govati, post oj e njihovo prisustvo u prvobitno zadanom
programu iskljueno.
Primeri uspenog oslobaanja od pokvarenosti
1. Pie Vam penzionerka. Imala sam priliku da pre-
ivim to to se u narodu naziva pokvarenost. Dolo je do-
tle da sam htela da umrem, da podignem ruku na sebe.
Dve godine sam hodala elava. Noge su me j edva drale
- idem, idem i odjednom padnem kao pokoena. Lekari
nisu nita pronali, sve analize i snimci bili su dobri. (Po-
kvarenost- to je dejstvo stranog ruilakog programa na
spoljanje manifestacije ovekovog ivota. Ako se lekari
naue da dijagnostikuju injbrmativno-energetske pro-
mene, shvatie slino ovekovo stanje.)
Zatim sam srela na mom ivotnom putu dve dobre
due, koje su mi i pomogle. Posle toga sam dola do knji-
ge Brega udo gladovanja, i u decembru 1991. godine
gladovala sam 14 dana. U leto 1992. godine ve sam po-
ela da etam po umi, ali preko vornovatih panjeva u
vodi j o uvek nisam mogla da prelazim. Godine 1993.
hodala sam normalno, to jest kao i svi ostali: uzbrdo s te-
kom mukom, a nizbrdo dovoljno ivahno. Ali otkako
sam proitala Vae knjige i oistila creva, ono koje sma-
traju surovim (pomou diuretika), poela sam da se pre-
poroujem. Pojavila se lakoa, o kojoj sam mogla samo
da sanjam. Od 1991. godine sve se promenilo i sada na
sve gledam drugaije". (To ukazuje na pozitivne prome-
ti e u ovekovom karakteru.)
2. Imam 33 godine. Najglavnije je da sam ja ne-
kom zasmetala na ovom svetu (muu). Umro mu j e ro-
eni brat, a ja nisam mogla da prisustvujem sahrani -
mala deca, a posle drugog poroaja neto mi se zatee
desna noga.
Moj bivi mu i bratova ena zakazali su molitvu o
upokojenju za mrtvaca ali i za mene pa sam morala da
primenim gatanje. Bila sam teko bolesna od pneumoni-
j e, dva puta sam leala na psihijatriji oseala sam se ve-
oma loe. Umalo nisam umrla. ak moj lekar nije vero-
vao da u preiveti. Samo zahvaljujui Bogu i deci ostala
sam iva.
Da bih nala odgovor obratila sam se Bogu i paralel-
no, isto intuitivno, gladovala sam po 2 dana svake druge
nedelje. Zatim sam prola sloeni put pokajanja pred Bo-
gom - zavetovala sam se. I posle toga je nastalo strano
stanje - cele nedelje mi je lupalo srce, ali je bol poeo da
se smanjuje. Posle akupunkture osetila sam da sam ja -
j a, a sve to se ranije deavalo nije bilo u vezi sa mnom.
Gl adoval a sam 15 dana. Izala sam iz gladovanja ne-
pravilno sa stranim bolom u elucu.
U 1993. godini odgladovala sam 34 dana i sve je pro-
lo uspeno. Organizam se oistio. Usledile su psihike i
fizike komplikacije. Duevni bol j e proao nakon 15 da-
na gladovanja. (Gladovanje pomae u borbi protiv po-
kvarenosti. To se vidi iz da tog prime ra.)
Sada mi je prijatno da se pogledam u ogledalu i dru-
gaije sagledavam smisao ivota. Kreem se mnogo lak-
e (od detinjstva sam bila slaba i hramala sam na j ednu
nogu)".
ENERGETSKI VAMPIRIZAM
TA JE VAMPIRIZAM I KOGA NAZIVAJU
VAMPIROM
Vampir je francuska re. Nj ome su se nazivali mr-
tvaci koji su izlazili iz groba i sisali krv ljudima na spava-
nju. Vampirizam podrazumeva potronju krvi ili ivotne
energije j ednog oveka od strane drugog. Najei j e
energetski vampirizam.
Postoje razliiti energetski vampiri: od onih koji se
hr ane" iskricama emocional ne energije do stalnih po-
t roaa" ivotne energije.
Razmotri mo to u praksi i kako se od toga zla moe-
mo izbaviti.
O PSIHOLOKIM VAMPIRIMA
Najopasniji su ljudi koji nisu sposobni da uivaju u
sopstvenom ivotu. Njihovi prirodni ivotni instinkti
usredsredeni su na zlobu i agresivnost. Oni faktiki pro-
diru one prema kojima se toboe odnose sa materin-
skom brigom i predanou. Samoodricanj e, koje isklju-
uje radost ivota, esto postaje opasno za onog kome j e
usmereno.
Kako se mogu otkriti nosioci negativne psihologije?
Moe se kojeta posumnjati, kada kod nekoga otkrijete
si mptome nametljive predusretljivosti i suvine glagolji-
vosti. Kretanje tih ljudi je nemarno, nesinhronizovano a
spoljni izgled esto neuredan. Ti ljudi su obino uporni i
nepokolebljivi u svojim razmiljanjima, vole da se ale
da ih drugi ne shvaaju, a sami ne vole nikoga, zavidni su
i stalno demonstriraju revnosno rivalstvo sa pretenzijom
za otimanje. U njima se osea unutranja agresivnost i
estina. Kod njih nema toplih oseaja, iza njihovog
osmeha i lane ljubaznosti krije se zamaskirana lukavost.
Negati vne linosti ne podnose duu usamlj enost,
tiinu i provociraj u skandal ozne situacije, da bi ispitali
svoju rtvu i prinudili je da postane zavisna. Ako ne
postignu cilj, te linosti pribegavaj u ucenama i pret-
nj ama.
Negativne linosti oko sebe ire hladnou, ravno-
dunost i potitenost. Energija kojom zrae izaziva u
drugim ljudima oseaj teine i guenja oko nekog ivot-
no vanog ovejeg organa, kome su takve poruke upu-
ene.
Ako posumnjate da ste postali objekt neijeg nega-
tivnog uticaja, treba da u sebi pronaete volju i samokri-
tinost da se tome oduprete. Prestanite da budete rtva
iskreni, prostoduni i poverljivi. rtve, ne sumnjajui,
podravaju negativnu linost koja crpi njihovu energiju.
Energija se moe uzeti pod uslovom daj e rtva otvorena
prema negativnoj linosti. Otuda negativna linost pode-
ava svoj stav tako, da provocira rtvu na emocionalno
saoseanje.
Bilo ko od nas mora biti sposoban da bez straha po-
stavi svoju linost pored negativne linosti, ako joj ne
izaemo u susret i ne poverimo joj se. Treba se zatvoriti i
biti ravnoduan na naklonost i srdaan razgovor" psiho-
lokog vampira. Ako j o niste osamostaljeni i nezavisni,
prekinite bilo kakve kontakte, susrete, prepisku, telefon-
ske razgovore i slinu komunikaciju.
KAKO DELUJE PSIHOLOKI VAMPIR
Jedan mukarac mi je ispriao interesantnu priu o
tome, kako se njegova sestra u poodmaklih godina udala
za nekog Ivana Ivanovia. U poetku je on ostavljao uti-
sak pametnog, komunikativnog i otroumnog oveka.
Posle se pokazalo daj e on iskusni intrigant koji je sve po-
svaao u porodici.
,,I njegov pogled je neprijatan i teak. Posle nekoliko
nekoliko sukoba sa njim, pripretio mi je da e mi prire-
diti veseo ivot". 1 doista proveo sam nekoliko meseci u
bolnici. Noge su me bukvalno izdavale. Isti sluaj dogo-
dio se i sa mojim unukom. Spasao nas je j edan nadrile-
kar, koji nam je skinuo te ini. Tek posle toga saznali smo
da Ivana Ivanovia u njegovom rodnom selu nazivaju
arobnj akom".
U poetku slian ovek tei da izazove raspoloenje
prema sebi. Kada to uradi, on poinje energetski da do-
j i " rtvu, navodei je na svae da bi se koristio njenom
energijom.
Primeri energetskog vampirizma
1. Imam kerku od 13 godina. Od nje svakodnevno,
poev od estog razreda, neko uzima energiju.
U poetku ju je j ako bolelo grlo, a zatim je bol pre-
stao. Ali zabolele su je oi i vid se postepeno pogoravao.
Sada je bole i oi i grlo.
Ujutro, im se probudi oseti kako iz nje nestaje sna-
ga. Poinju daj e bole grlo i oi. Tokom dana osea sla-
bost i umor. Uvee je iscrpljena, bleda i izmuena. 1 tako
svakoga dana. (Treba se moliti, traiti od Gospoda ili
svetih ljudi zatitu. Pored toga, ona mora da promeni
svoj karakter.)
U oktobru 1966. godine ponovo sam ostala bez po-
sla, pa vreme uglavnom provodim u kui. I dalje ponekad
oseam kako me pecka grlo. Prema onom to oseam pre
bih rekla da to nije bol, ve proces teskobe, oseaj slabo-
sti. Kada sam to rekla kerci, ona mi je odgovorila daj e
njoj mnogo lake kada od mene uzimaju energiju.
Moja ker najvie osea bol u grlu i oima kada je
kod kue, u stanu. Tzan kue joj je lake. {Neko se naselio
u vaoj kui. Odimite stan, posvetite, zamolite od Svetih
sila zatitu.)
Nedavno sam kupila Vau knjigu Potpuno ienje
organizma. Poeli smo daj e itamo i doli do poglavlja
Paraziti spoljanjih manifestacija" na stranici 88 (gde se
opisuje da, kada se na oveka nabaci pokriva", on lei u
nezatienom stanju i osea j ake bolove u stomaku, to je
neiji privezak"). Tada mi je kerka poela da pria, daj u
je j o tada, u estom razredu, uvee pred spavanje poeo
da boli stomak. Ja se seam tog trenutka. Ona se grila od
bola, a ja nisam znala ta da radim i kako da otkrijem
uzrok tim bolovima. Nisam sumnjala na hranu. Tada smo
uglavnom jeli kae pripremljene na vodi, kuvane bez soli,
povre i voe. Hranili smo se na poseban nain.
Kerka je tog trenutka imala oseaj da joj pokriva
pritie stomak. Bol u stomaku je bio veoma jak, a disa-
nje oteano. Posle izvesnog vremena ona je podigla po-
kriva, bol se postepeno stiavao i lake je disala. (Tako
dolazi do prikljuivanja na energetski centar preko kojeg
doje" oveka.)
Od tada je prolo mnogo vremena (oko dve godine),
a nema ni zraka nade. Sve se to produava iz dana u dan
sa malim prekidima odmora", kako kae moja kerka.
Mi imamo svoju kuu. Moda treba da promeni mo
mesto prebivalita? Da li e to pomoi "? (Proitajte mo-
litvu Jovanu Krontadskom.)
2. Nabavio sam Vau knjigu Potpuno ienje or-
ganizma. Proitao sam j e, a sada do tanina izuavam i-
enje spoljanjih manifestacija. Nekoliko puta sam ve-
bao cirkulacijsko disanje. Ali kao da sam samo j ednom
uspeo. Noge i ruke su mi drhtale, lice se grilo. To je tra-
j alo 2530 minuta, a posle sam poeo u sebi da itam
Oe na". Ustao sam, ali me je drhtavica i dalje obuzi-
mala, a zatim se sve smirilo.
Neto o mojoj bolesti. Iz meni nepoznatih razloga
ljutim se zbog sitnica i uvek se nerviram, sve pri mam k
srcu. Mrav sam, esto mi j e hladno i uvek imam kijavi-
cu. Ve tri godine ne pijem i ne puim, iako sam ranije
mnogo pio i puio. ivim sam, bez ene, a od 1980. godi-
ne ivim kod majke. Imam 42 godine. ini mi se da se uz
mene energetski pripila j edna baba. Kada prolazim pored
nje, ona se uvek zaustavlja, pria i plae, gleda me u oi,
a ja uvek skreem svoj pogled od nje. Ako se ne udaljim,
ona e dugo stajati i priati. Moda me moete posaveto-
vati kako da proverim da li ona oduzima od mene energi-
ju kada je ne vidim i kako to otkloniti?" (Da, upravo tako
se ponaaju energetski, vampiri. Oni. se trude da usposta-
ve kontakt sa svojom rtvom, a preko njega uzimaju vau
ivotnu energiju. Pomolite se za nju sa najboljim eljama
i oprostite joj. Oni to ne podnose.)
3. Roena sam 1952. godine, u znaku Zodijaka sam
vaga, doa vetar". Od februara 1996. godine leim se po
Vaim knjigama. itam 4. tom Lekovitih sila. Drukije
shvatam Boga, iako moji roditelji ve 20 godina pevaju u
crkvenom horu (posle pogibije sina), a ja samo kao ver-
nik poseujem crkvu. Prestala sam da se ljutim na rodite-
lje - prestali su mi bolovi izmeu lopatica (kao daj e bio
zabijen kolac"). (Uvreda to je strana informacija, ko-
ja se razmeta u predelu srca i osea se kao neprijatna
strana tvorevina.)
U Vaim knjigama meni j e, Slava Bogu, sve j asno.
Izleila sam samo alergiju (na cvetni prah ambrozije.
Ostalo - ne.
U novembru sam odluila da oistim spoljanje ma-
nifestacije, a moj komija - tesar ponekad buno lupa, ne
mogu da vebam disanje i da se opustim. I odjednom po-
novo period neuspeha: stan ne mogu da zamenim, na no-
vom poslu neprijatnosti. Kupujem Vau knjigu Potpuno
ienje organizma i sve mi j e odjednom postalo j asno.
Rodila sam se sa mladeom iznad gornje leve usne, a
uz to moj otac je bio vampir". Imao je petoro dece, ja
sam najstarija i njegova ljubimica. Kroz ivot sam sama
pogorala karmu svojih predaka. Po zavretku visoke
kole u mom ivotu su se nizali redom neuspesi. Nael-
nik na poslu ponovo vampir", od 200 ljudi ja sam objekt
panje, ali nezamenjivi radnik (25 godina). Drugi mu, s
kojim sam provela 5 godina, ve dve godine posle razvo-
da j e, takoe, vampir". Tek nedavno sam saznala da nje-
gova prva ena - Ciganka, primenjuje crnu magiju".
Molim Vas, ako je to mogue, napiite mi adresu oveka
koji pomae ljudima da se oslobode od privezivanja za
vampira. Hvala Vam za Va ogromni trud. Vi ste za na-
rod lekar due i tela, Bogom dani. Unapred sam Vam za-
hvalna". (Ponekad ovek ima takav karakter da se na
njega lepe vampiri i loe situacije. Treba menjati karak-
ter, a ne traiti oveka. U jednom od primera opisano je
do ega dovode slina traganja ".)
4. Piem Vam povodom vampirizma. Ja sam ranije
sluala o tome, ali nisam nala ni j edan podatak u na-
unoj literaturi.
Stvar je u tome, da moj mu, koga sam smatrala o-
vekom tekog karaktera, spada u energetske vampire.
(Teak" karakter je osobina pomou koje vampir tako
deluje na oveka, da bi ga isprovocirao na izbacivanje
emocionalne energije, koju on upotrebljava.) Kod njega
postoje sve karakteristine crte vampira. Glavna crta -
okoreli egoizam, zahtevanje da mu se pokloni panja uz
potpuno zanemarivanje drugih. On se danima ali kako
mnogo radi i kako se zamara. U stvari on nita ne radi,
ve spava do podne. On nema nikakvu energiju. Pravi
skandale zbog sitnica i ali se na svoju sudbinu. Iako ga
je sudbina tedela. Sada je u penziji. (Opisan je stopro-
centni ivotni vampir.)
Ranije sam mislila da boluje od latentne depresije,
koja se periodino ispoljava kroz neku bolest. Psihiki
simptomi bolesti kod njega su stalno izraeni, ali na fonu
fizike depresije njega as bole noge, as ga stee srce,
as jetra. U mladosti je bolovao od oboljenja elu-
dano-crevnog trakta. Sada ga boli as srce, as ga mui
artritis - artroza. Obini metodi leenja ne daju rezultate.
(Uzgred, vampir moe postati ovek koga napadnu para-
ziti spoljanjih manifestacija. Nekom crtom svog karak-
tera on je stvorio polje negativne energije, na koju se do-
gradio parazit spoljanjih manifestacija i isisava iz nje-
ga ivotnu energiju. Pri tome parazit tako dejstvuje na
ovekovu svest da ga primorava da provocira emocio-
nalne izlive ljudi koji ga okruuju.)
Posle izuavanja Vae knjige, shvatila sam da sa sta-
renjem ispoljavanje vampirizma postaje sve izraenije.
Gledala sam sa unukom televizijsku seriju, a za to vreme
moj mu je glasno razmiljao. Na molbu da uuti nije re-
agovao. Tokom zajednikog ivota on je sve vreme smi-
ljao razne naine dame izbaci iz duevne ravnotee. (To
je upravo taj sluaj - usmeriti sposobnosti svog uma na
to, da to prefinjenije izbacujemo druge iz duevne rav-
notee.) Ponekad je to inio kada je pijan, a ponekad je u
svai izgovarao nepristojne rei. Dodue, u prvih 20 go-
dina zajednikog ivota nisam ula ni j ednu takvu re od
njega. Ipak, to se vie uzbuujem zbog toga, on ih upor-
nije koristi. Metod da me na ovaj ili onaj nain izbaci iz
duevne ravnotee je glavno ispoljavanje te bolesti. Po-
sle skandala on se neko vreme smiri. Molim Vas da mi
pomognete". (Pomolite se za njega radi sebe. Pratite ka-
ko e se ponaati. Proitajte naglas molitvu Jovanu
Krontadskom. Ako se kod njega nalazi parazit spolja-
njih manifestacija, to razjasnite, vodite borbu kroz raz-
govor. U suprotnom, mislite na sebe, razvedite se).
ZAKLJ UAK
Kada shvatite vanost borbe sa parazitima, pokuajte
da se oslobodite od njih. Sve zavisi od toga u kakvom je
mentalnom i fizikom stanju va organizam.
Ako je ovek ozbiljno bolestan, najbolje je da prime-
njuje protivparazitno ienje prema metodu N. A. Se-
mjonove ili T. Z. Abramovske. Dopunski treba jaati
imunitet prema onom to je izloeno u odgovarajuem
poglavlju.
Ako nemate problema sa zdravljem, dobro sprovedi-
te leenje pomou trojke", pelena, kratkotrajnih mi n-
skih gladovanja, dvostrukog ienja jetre, korienjem
kerozina. U ishrani koristite protivparazitne trave i zai-
ne.
Radi profilakse kod manjih slabosti moete piti sre-
brno-bakamu vodu. Ali bolje je primenjivati trojku",
kao stoj e ve opisano - nedeljna kura po 3 puta dnevno i
j ednom nedeljno udarna doza. Tako radite itavog ivo-
ta. U sluaju potrebe ponavljajte nedeljnu kuni. Naravno,
treba se povremeno istiti ili redovno gladovati i pravilno
se hraniti.
Pri poremeaju zdravlja i kroninih oboljenja dobro
je primeniti troj ku" ili pelen. Ipak, najbolje je oistiti
spoljanje manifestacije ivota i sprovesti potpunu tera-
piju protivparazitnog leenja (prema metodu Semjonove
ili Abramovske). Redovno istite usnu duplju, odravajte
linu higijenu i istovremeno leite svoje blinje.
Zapamtite: ienje od parazita je posao od nekoliko
terapija do 90 dana! Radi profilakse protivparazitne te-
rapije, uzimajte gorke trave, jela, zaine itd. tokom ita-
vog ivota.
Za odbacivanje energetskih parazita, pridravajte se
moral nih normi. Budite smireni, blagonakloni, humani i
postite kad god moete - to je najbolja zatita.
29 Primedba prevodioca.
256
Do sada objavljena izdanja iz alternativne medicine:
Biblioteka Lekovite sile, Genadij Petrovi Malahov
1 IENJE ORGANIZMA
2 ISHRANA I HRANA
3. JAANJE ORGANIZMA U STARIJEM DOBU
4. URINOTERAPIJA
5. OSNOVNA ZNANJA O IVOTU I ZDRAVLJU
- biosinteza, bioenergetika i bioritmologija oveka
6 METODE POVEANJA LJUDSKE BIOENERGIJE I
BIOSINTEZE
7. UTICAJ OKOLINE NA OVEKOVO ZDRAVLJE
- biljke, minerali, tkanine i druge materije
8. GLADOVANJE
9. LUNARNI KALENDAR
Biblioteka Osnovi zdravlja, Genadij Petrovi Malahov
1 IVOT BEZ PARAZITA
2 ZDRAVLJE MUKARCA - leenje i profilaksa
3. ZDRAVLJE ENE - ta svaka ena treba da zna
4. SVE O ZATVORIMA - opstipacije kod ljudi
5. TUMORI - leenje i profilaksa narodnim sredstvima
6 ELIENJE ORGANIZMA I LEENJE VODOM
7. SAMOIZLEENJE U XXI VEKU
8. PROSTATA
9 LEENJE DVESTA NAJRASPROSTRANJENIJIH
OBOLJENJA
10 LEENJE KEROZINOM, TODIKAMPOM I DRUGIM
UGLJENIKOVIM JEDINJENJIMA
Biblioteka Recepti zdravlja
1. LEENJE DISANJEM - metod akademika Butejka,
Fjodor Grigorjevi Kolobov
2. GRIP PREHLADA KAALJ I KIJAVICA, Mahmut ehi
3. NERVNA I PSIHIKA OBOLJENJA, Henrih Nikolajevi Uegov
4. LEENJE KORENJEM, Vladimir Kalistratovi Lavrenov i
Alina Viktorovna Moroz
5. GLAVOBOLJA, Henrih Nikolajevi Uegov
6 AKTIVIRANA I SREBRNA VODA, Pjatras ibiljskis
Biblioteka Realni produetak ivota, Georgij Nikolajevi Sitin
1 LEKOVITE MOTIVACIJE KOD OBOLJENJA
ELUDANO-CREVNOG TRAKTA
Biblioteka Krvne grupe, Igor Rostislavovi Kirejevskij
1 ISHRANA ZA OSOBE 0 KRVNE GRUPE
2. ISHRANA ZA OSOBE A KRVNE GRUPE
3. ISHRANA ZA OSOBE B KRVNE GRUPE
4 ISHRANA ZA OSOBE AB KRVNE GRUPE
Ostala izdanja
1 ENCIKLOPEDIJA IENJA OVEIJEG ORGANIZMA
2. TAJNE TIBETSKE MEDICINE
3. POBEDILA SAM RAK, Marijana Zjola Marku
Sve informacije o knjigama moete dobiti na telefone:
IGP "Prometej "
tel./faks 011 -2604-751; 011 -319-43-70; 064-26-99-143
Mahmut ehi
tel./faks 011-2154-475; 011-319-49-48; 064-329-01-50;
063-396-860