RAZVOJ ETICKE MISLI, ETIČKI

PRINCIPI, TEORIJE I ANALIZA OD

ZNAČAJA ZA PRAKSU

ETIKA I ZAKONODAVSTVO
2022/23
 RAZVOJ ETIKE KAO DISCIPLINE

• Sokrat ( V v pne)
• Hipokrat (V-IV v pne )
• Asklepijadi (antička Grčka )
• Galen (II i I v pne)
• Seneka (I v pne)
• Largus ( I v ne).
 HIPOKRAT

Lekar je kao filozof ravan bogovima a

medicina je kao filozofija
Tamo gde je ljubav prema ljudima je i
ljubav prema medicinskj vestini
Corpus Hipocraticum
 ASKLEPION

• Ostrvo Kos na kojem je radio Hipokrat

 GALEN

• Filozof, lekar
• Fokusira se na karakter
Njegova slika “dobrog lekara i apotekara” se zadrzala
do srednjeg veka i renesanse
Osnivac Galenske Farmacije ( izrada novih lekovitih
oblika ili po receptu lekara tkz. magistralni lek )
 RAZDVAJANJE FARMACIJE
OD MEDICINE

• Salernska medicinska škola

• Konstitucije/edikti:
• Liber Augustalis (1231) ili Melfijev edikt
• Novae Constituciones (1240) Sicilijanski ili negde
Salernski edikt: strogo odvaja lečenje od umeća
izrade lekova (ars medicamenta comprendi ili Ars
farmaca comprendi)
 ODVAJANJE FARMACIJE OD MEDICINE
I PRIMENA ETIKE

Salernski edikt ( 1240 g)

•Odvajanje strogo lekarskog i apotekarskog poziva
•Nadgledanje apotekarskog poziva od strane vlasti
•Apotekari izradjuju lekove po tačno utvrdjenom zahtevu lekara i u
obliku koji se zahteva…
•Prodaja lekova je po utvrdjenim cenama
•Apotekaru je zabranjeno da prodaje otrove, abortivna sredstva,
afrodizijake i sredstva za eutanaziju
•Apoteka može da se otvori samo po prethodnom odobrenju vlasti
MEDICINSKA ŠKOLA U SALERNU
 SALERNSKA ZAKLETVA

• Kunem se samim velikom Bogom, iskrenim recima da

neću naškoditi zdravlju nijednog čoveka, bez obzira da li
dolazi iz moje zemlje ili je stranac. Kunem se da me ništa
ne može naterati da prihvatim ponudu da učinim zločin,
dajući nekom opasne lekove koji mogu da izazovu smrt,
isto važi i za prijatelje kao i za sve ostale. Podižem moje
pobožne ruke ka nebu i u svemu imam misli oslobodjene
kriminalnih mrlja. Posvetiću se tome da ucinim sve što je
u mojoj moći da spasem bolesnika i svima ću obezbediti
pažnju i brigu potrebnu da se sačuva zdravlje I život”
 DALJA PRIMENA ETIČKE MISLI

• Rane srednjevekovne apoteke zahtevaju od lekara hrišćansku

veroispovest
• XIV lekarske i apotekarske zakletve su uobičajene i obavezne,
Francuska:
• Statut Monpeljiea (1180) Prva prava savremena apotekarska
zakletva
• Statut Arl-a (uvodi kaznu za rad protiv zakletve)
• Marsej, Pariz prva visoka škola farmacije i polaganje zakletve
 PRIMENA ETIČKE MISLI
NA NAŠIM PROSTORIMA

• Austrougarski uticaj: prvi farmaceuti iz Vojvodine u

Srbiji i Crnoj Gori ( Sanitetski zakon 1745;
Normativ 1775)
• Italijanski i venecijanski uticaj: Dalmacija i
Hrvatska (Kotor, Spit, Dubrovnik XII I XIII v )
• Nemački i Austrougarski uticaj na Sloveniju (Novo
Mesto 1598; I apotekarski red Ljubljana 1710).
 DALJA PRIMENA ETIČKE MISLI
NA NAŠIM PROSTORIMA

• Sastavni deo rada Srpskog apotekarskog društva (1876) i

Srpske apotekarske komore (1925).
• Važeci etički normativi:
• Kodeks Etike zdravstvenih radnika (1963)
• Medjunarodni etički kodeks za farmaceute (1960)
• Etička načela faramceutskih radnika (1988)
• Etički kodeks Farmaceuta Farmaceutske komore Srbije
(2001)
 SAVREMENA ETIKA

• Karakteristike:
• Promena u odnosima : pacijent – zdravstveni radnik
• Pojava novih “pruzalaca usluga” od specijalista,
antropologa, socijalnih radnika,psihologa,
nutricionista.
• Ucesce celog drustva
• Siroke socijalne promene
 BIOETIKA

• Pokret iz 60 g XX v u SAD
• Reakcija na moralene dileme proizašle iz primene
naučno-tehnološkog razvoja u zdravstvu.
definicija
• Sistematsko proučavanje ljudskog ponašanja u oblasti
nauke o životu i u zdravstvenoj zaštiti, sve dok je to
ponašanje razmatrano u svetlosti moralnih vrednosti i
principa…
 BIOETIKA

• Bavi se pitanjima koja se javljaju u svim zdravstvenim

profesijama
• Razmatra:
• socijalna pitanja (javno zdravlje; medjunarodno zdravlje, etika
kontrole na populacionom nivou)
• istraživanja ponašanja (bez obzira da li imaju uticaja na terapiju)
• biomedicinska istraživanja ( uključije genetski
inžinjering, eksperimente na životinjama, životnu
sredinu)
Eticki principi
 ETIČKI PRINCIPI

• Predstavljaju skup vrednosti koje je

pojedinac odabrao nakon razmatranja
društvenih vrednosti jer mu omogućavaju
da deluje prema sopstvenim ubeđenjima i
na način koji za njega lično ima smisla.
 NIVO ETICKIH PRINCIPA

• Konsekvencionalizam
(Postupci pravilni dok prizvode dobre konsekvence i
obrnuto)

• Nekonsekvencionalizam
(ispravnost i neispravnost nerazdvojni i nezavisni od
posledica nekog postupka)
 4 UNIVERZALNA ETIČKA
PRINCIPA:

• Dobročinstvo
• Neškodljivost
• Pravičnost
• Autonomija
Ostali/drugi normativni principi se razlikuju od nacije do nacije, istorijskih i
kulturoloških prilika, ekonomskih i socijalnih činilaca…
 DOBROČINSTVO

• Delovati u korist drugog

• “princip milosrđa”
• Prioritetna obaveza zdravstvene nege :
• Manifestacija kroz: brigu zdrvstvenog radnika
/farmaceuta za pacijenta, društvo i kroz saradnju sa
ostalim zdravstvenim radnicima da bi se ostvario cilj:
efikasno i bezbedno lečenje i spašavanje života
 NE NASKODITINEŠKODLJIVOST

• Primum non nocere

• Zabrana da se pacijentu nekim postupkom ne
naškodi
• Dobročinstvo i neškodljivost se dopunjuju, no
dobročinstvo “ide dalje“ od neškodljivosti jer
uključuje korake da se pomogne drugom.
 PRAVICNOST I NEPRISTRASNOST

• Tretman bez diskriminacije, isti bez obzira na

socijalni nivo, rasu, ili lični stav

• Pravo na zdravlje je jedno od osnovnih

ljudskih prava pa stime i pravo na lek, lečenje
i pomoć zdravstvenog radnika
 PRAVIČNOST I NEPRISTRASNOST

• Distributivna pravda:
• Savremeno društvo ima obavezu da daje jednaku
pažnju pacijentu bez obzira na društveni i ekonomski
status i eventualnu finansijsku dobit.
• Pojam teoretski dobro formulisan, nedostaju jasni
kriterijumi društva u celini o raspodeli zdravstvenih
sredstava
 AUTONOMIJA

• Pravo svakog pojedinca da bude uključen u donošenje

odluke o svom lečenju, kao i svih pitanja vezanih za
njegovo zdravlje…
• Autos (svoja ličnost)
• Nomos (zakon)
• Pacijent ima pravo da sam odluči šta će se desiti sa
njegovim telom, načinom lečenja i da li nešto da se
učini ili ne kao deo terapije…
• Pravo izbora zdravstvenog radnika
 AUTONOMIJA I INFORMISANOST

• Informisanost podrazumeva da pacijent mora biti u

potpunosti upoznat sa koristima i rizicima njegovog
podvrgavanja nekoj intervenciji ( hirurškoj,
istraživanju, upotrebi leka, itd).

• Informisana saglasnost
 VERNOST

• Lojalnost prema pacijentu tj. obaveza da se radi u najboljem

interesu pacijenta.
• Ugovorna (rezultat ugovora/dogovora između
dve strane)
• Konvencionalna (dublji duhovni dogovor )
• 2 najvažnije obaveze koje prate princip vernosti su:
• Princip istinitosti
• Princip poverljivosti
 POVERLJIVOST
ISTINITOST

• Podrazumeva pošten odnos u kome zdravstveni radnik

je iskren prema pacijentu
• Pitanje: Da li zdravstveni radnik treba da pacijentu kaze
”istinu, celu istinu u ništa osim istine” ?
• Ukljucuje 2 dimezije:
• “ono što nije za javnost” kao i
• Poverenje između pacijenta i zdravstvenog radnika
Eticke teorije
 ETIČKE TEORIJE

• Služe kao osnova za etička rešenja za teške situacije u

kojima se čovek nalazi tokom života:
• Istorijski, filozofi su stvorili teoretske prilaze da
razlikuju dobro od zla i da pruže uputstvo kako da žive i
etički se ponašaju.
• Mehanizam za odlučivanje da li je odgovarajuća radnja
ili pravilo etički odgovarajuće
 MORALNE TEORIJE

• Moralne teorije nam pomažu da izoštrimo “ moralnu

viziju”, da odlučimo da li je radnja :
• etički korektna (podrazumevajući da je obavezna i mora
se ispostovati) ili
• eticki pogrešna ( ne sme sa dozvoliti niti ispoštovati)ili
• dozvoljena (znači može a ne mora biti ispoštovana).
 MORALNE TEORIJE (2)

• Teleologičke teorije:
• moral proističe iz teorije “dobra” ili šta je dobro i željeno da
bude krajnji rezultat.
• Telos (starogrčki) cilj

• Deontološke teorije: koje baziraju ono sto je moralno na

zakonima
• Deon ( starogrčki) obaveza/dužnost

• Izvor: Ilinois institute of technology

http://ethics.iit.edu/teaching/ethical-theories
 ETIČKE TEORIJE

• Etika vrlina (Virtue theories)

karakter je najvažniji: živeti na etički odgovoran način znači pokazivati
sledeće vrline hrabrost, razumevanje, mudrosti i strpljenja, trezvenost
Lawrence Becker (Reciprocity, 1986)”svaka od vrlina treba da sadrzi u sebi
pravo izbora, vrline prihvacne u drustvu dovode do procvata drustva”
Alasdair Mac Intyre (After Virtue, 1981)” vrline se baziraju na istoriskom
procesu; one su te koje mi (ovo drustvo) veruje doprinose nasoj opstoj
sreci, u uslovima u kojima se nalazimo i zivimo .
 BIOETICKO OSAVREMENJIVANJE

• U etici vrlina se u centru nalazi ljudski karakter i vrline koje

osoba poseduje
• U Bioetici teorija vrlina je koriscena za raspravu o eutanaziji,
abortusu, testiranje intrautero, kao i pruzanje zdravstvene zastite.
Koriscenje u pruzanju zdravstvene zastite :
ukazuje na mogucnost da etika vrlina moze posluziti pri
formulaciji politike upravljanja i prakse u zdravstvenoj zastiti.
 TEORIJA SLUCAJA

• Metod rezonovanja kod etike slucaja se bazira na

slicnim slucajevima.
• Prakticari ovaj teretski prilaz smatraju vrlo
prihvatljivim u svakodnevici , u slucaju konflikta
interesa i u situacijama kada nove kompleksne
cinjenice otezavaju primenu poznatih etickih principa
ili teorija.
 BIOETICKO OSAVRENJAVANJE

• Moze da pomogne u resavanju pitanja kao sto su:

• Da li meil treba da ima istu zastitu privatnosti kao i klasicna
posta?
• Da li je eticki od osobe koja je razvila neku ideju radeci za
jednog poslodavca , da tu ideju iskoristi i pomogne novom
poslodavcu?
Kriticari pak tvrde da ova teorija ne donosi opste principe koji
daju okvir za diskusiju i resenja jer se temelji na slucajevima i
njhovoj slicnosti.
 ETIČKE TEORIJE

• Utilitarizam (Utilitarianism) pripada teleoloskoj moralnoj

grupi
• podrazumeva takvo ponašanje koje maksimizuje sreću i
zadovoljstvo i minimizuje patnju svoje okoline
• Utilitaristički metod:
• Identifikuje sve radnje koje se pružaju kao izbor
• Za svaku od radnji identifikuj ko su akteri
• Za svakog od učesnika identifikuje doprinos koji ima ta radnja na “ opštu
sreću”
• Ignorišući ostale uticaje, poredi radnje među sobom, uzimajući u obzir broj
ljudi na koje će ona imati uticaja i kakav će biti uticaj (ne ko će biti pogođen)
• Izabrati takvu radnju koja će maksimizirati ukupnu sreću….
 NEO UTILITARIZAM

• u centru ima covekovo blagostanje ili najbolji interes same

medicine, sto znaci:
• Opravdano je pomoci terminalnom pacijentu da izbegne patnju
i bol, pomazuci mu da umre;
• opravdana su istrazivanja na ljudskom embrionu i genetsko
“popravljanje” ,
• prihvatljiv je abortus i “post natalni abortus” tek rodjenog
novorodjenceta, ako postoje teski deformiteti.
Ovaj pristup je naisao na kritike, posebno invalida i roditelja
invalidne dece , jer se po njima ne postuje ljudsko pravo i
dignitet osobe.
 ETIČKE TEORIJE

• Kantijanizam (Kantianism) spada u deontoloske teorije

• Emanuel Kant (1724-1804)
• postupci su motivisani univerzalnim principima
poštovanja svih oko sebe
• Primena striktnih moralnih principa
• Cilj moralnosti nije sreća pojedinca ili grupe…već da se
učini prava stvar u cilju činjena “prave stvari”…
 KANTIJANIZAM
(KANTIANISM)
• Mi odlučujemo u sebi šta je dobro, a šta zlo, stoga sami
sebe uzimamo kao vodilju.
• Individua odlučuje o svom ponašanju pre nego što još
neko drugi instruiše kako da se ponaša…
• Čovek treba da čini dobro ne zato što to dovodi do
krajnjeg dobra/uspeha, već zato što je to činjenje dobro
samo po sebi…
 NEO KANTIANIZAM

• Kantianizam je vrlo konzervativan pristup, mada u

pitanjima kao sto je abortus ili pomoc pri umiranju
terminalnim bolesnicima katolicka crkva ima jos
striktiniji pogled.
• Neo kantianizam se drzi principa postovanja
coveka i njegovog dostojanstva, sto daje prostor i
pravo osobi/ljudskom bicu da deluje autonomno.
 NEO KANTIANIZAM

• Doveo do savremene pozicije u medicini da se osobi

kaze istina o njegovoj bolesti, jer na to ima pravo.
• Ovo je bio nacin da se osigura adekvatno lecenje i
izbegnu/ smanje greske pri lecenju…
• Kantov imperativ ” Deluj tako da postujes humanost
kako kod sebe tako i kod drugog , nikad kao nacin za
postizanje cilja vec kao sam cilj” je pomogao da se
zastite humani i zivotinjski subjekti od zloupotrebe u
eksperimentima.
• Kantian Ethics:http://www.csus.edu/indiv/g/gaskilld/ethics/kantian
 TEORIJA UGOVORA/DOGOVORA
(CONTRACT THEORY)

• Bazira se na slaganju između ljudi oko toga šta

je tačno; znači ovde etika nije bazirana na
karakteru, posledicama ili principima…
• Posledica može biti:
• pogrešan izbor zbog nedovoljnog poznavanja
činjenica (asimetrična informacija) ili drugim
rečima moralni rizik (primer piramidalnih
kredita)
 TEORIJA ODNOSA I BRIGE (CARE
ETHICS)

• bazira se na odnosu među ljudima i

podrazumeva stvaranje, snalaženje i
održavanje bliskih i čvrstih odnosa…
 PLURALIZAM

• Odbija jedinstveni standard za moralno ponašanje /definišu ga više od jednog

standarda i ti standardi ne moraju biti konzistentni:

• Ne ubij ne onesposobljavaj
• Ne izazovi bol ne ograničavaj slobodu
• Ne ograničavaj zadovoljstvo ne varaj
• Održavaj obećanje čini svoju duznost
• Poštuj zakon
• Bernard Gert ( Moralnost 1988)
Dobri ciljevi:
Ljubav, sreca, prijateljstvo, lepota;
svaki moze biti cilj za sebe
 TEORIJA SOCIJALNE PRAVDE:

• Bazira se na distibuciji dobrobiti

• “Deo dobrobiti se može žrtvovati da bi se obezbedila pravedna
distribucija “
• John Rawls (1971- Theory of justice) “osnovno
pravilo koje vodi
drustvo treba da se bazira na dobrobiti onih koji su u
najvecoj potrebi”
• Gauthier (morality of agreement 1986)” nijedna
socijalna politika
ne treba da poboljsava uslove onih koji su vec dobro,
niti da pogorsava onima koji su u potrebi “.
 TEORIJA SOCIJALNE PRAVDE:

• Marksizam daje prednost ekonomskim potrebama

• Liberalizam daje prednost socijalnim potrebama
 MORALNI MINIMUM

• odnosi na nekoliko moralnih pravila koje se ne

dovode u pitanje (ne ubij, ne čini zlo, ne kradi,
ne laži, održavaj svoja obećanja…)
• Činiti život mogućim, predstavlja početnu
tačku u potrazi za rešenjem koje čini važan deo
što moralne što političke diskusije.
• Profesionalna etika uključuje proces traženja
daljeg /višeg nivoa rešenja…
Proces etickog odlucivanja i
eticka analiza
 ETICKO RASUDJIVANJE

• Eticki problem
• Slozen proces razvrstavanja i biranja medju etickim
principima, vrednostima i teorijama
• Licno obojeno
• Zavisi od pripreme/skolovanja, prakse i iskustva
 PROCES ODLUCIVANJE

• Primena procesa odlucivanja zahteva od zdravstvenog

radnika prepoznavanje etickih principa od znacaja za
konkretan slucaj/situaciju..
• Pretpostavimo da svi: lekar, farmaceut i pacijent imaju
isti cilj:
• Adekvatnu terapiju bez nuzpojava koje bitno uticu na
svakodnevicu pacijenta..
 KATEGORIZACIJA
SITUACIJA/PROBLEMA

Makro situacije: pitanja koja treba da budu razmatrana od

svih zdravstvenih radnika u drustvu uopste
Abortus, eutanazija, transplantacija organa
Mikro situacije: pitanja sa kojim se srece zdravstveni
radnik u denvnoj praksi
placebo; poverljivost podataka o pacijentu, itd
 TOK ETICKE ANALIZE

• Robert Veatch (1989)

• 4 Faze:
• Upoznavanje sa cinjenicama specificnog slucaja
• Identifikacija moralnog pravila za taj poseban
slucaj
• Upotreba etickih principa
• Upotreba etickih teorija
 UPOZNAVANJE SA
CINJENICAMA SPECIFICNOG
SLUCAJA

• Ako su svi ucesnici eticke rasprave slozili oko

cinjenica :
• Moralna intuicija moze da bude dovoljna za
resavanje eticke dileme
• Ako tenzija ostaje i nakon razjasnjavanja relevantnih
cinjenica
• trazi se resenje na nivou moralnih pravila
 IDENTIFIKACIJA MORALNOG PRAVILA ZA
TAJ POSEBAN SLUCAJ

• Pravilo o poverenju ( nikad ne izigraj poverenje koje ti je ukazao

pacijent)
• Pravilo o pristanku (pacijent ima pravo da odbije intervenciju ili
terapiju)
• Pravilo sa abortivnim sredstvom (nikad nemoj da naskodis/ubijes
nevino ljudsko bice)
Ukoliko postoji razlika u moralnim pravilima izmedju ucesnika u
raspravi prelazi se na primenu teorija i dalju potragu za
resenjem
 PRIMER

• U apoteci je primljena dostavnica o specificnom narkotiku.

Apotekar daje jednom od tehnicara da je zavede, jer tehnicar
koji to obicno radi nije tog dana na poslu.
• Tehnicar primecuje da postoji u poslednjem mesecu vec vise
dostavnica za isti narkotik, a da pritom tog narkotika nema u
zalihama. Kako ih radi samo troje u apoteci, a ovim se bavi
samo jedan kolega on sumnja da taj kolega tehnicar je
zloupotrebio svoj polozaj.
 STA TREBA DA UCINI TEHNICAR?

• Njegov zadatak je da primeceno odmah

saopsti apotekaru i glavnom rukovodiocu
• Duznost je da to takodje prenese i visem
autoritetu –Komori
 ANALIZA SLUCAJA

Identifikovati problem i utvrditi cinjenice:

•Problem je nedostatak narkotika u zalihama, I njegovo prekomerno
narucivanje
•Narkotik je trazen nekoliko dana pre, i nije mogao biti izdat, mada
bi prema mesecnim dostavnicama ga trebalo da bude vise i u
rezervi.
•Samo su tri osobe u apoteci i samo jedna je zaduzena za vodjenje
dostavnica o narkoticima.
•Sve pazljivo dokumentovati ( datum kad je primeceno i ostale
dostavnice)
 ANALIZA SLUCAJA (2)

Primeniti standarde, principe i vodice

Kodeks etike zdravstvenih radnika
Standarde ponasanja zdravstvenog tehnicara u
apoteci
Deontoloske zadatke vezane za nabavku i izdavanje
opijata
Pravila o rukovanju narkotika u apoteci
 ANALIZA SLUCAJA (3)

Evaluacija mogucih resenja:

•Razgovor sa kolegom tehnicarem, jer se dugo znaju o
primecenom uz napomenu da ako razgovor ne donese jasno
objasnjenje, prijavice ga rukovodiocu.
•Prijaviti vidjeno rukovodiocu, kako bi on dalje razgovrao sa
kolegom, i povuci se iz cele situacije.
•Prijaviti vidjeno rukovodiocu, i traziti da bude informisan o
koracima koji su podneti, ukljucujuci i prijavu komori.
 ANALIZA SLUCAJA

• 1 ili 2 ili 3 opcija ????

• Revidirati sve ucinjeno i o svemu razmisliti u

smislu da se radi o situaciji koje moze da
posluzi u buducnosti kao iskustvo za slicno.