ETIKA U

ZDRAVSTVU
PROF. DR MIRJANA MARTINOV CVEJIN

26.03.2020.
 SADRŽAJ

Etika i moral
Medicinska etika
Moralno-psihološke osobine
Etika u sestrinskoj praksi
Međunarodni etički kodeksi
 Medicinska etika, kao poddisciplina
etike, svojim se specifičnim područjem
delovanja zasniva na etičkom
razmatranju medicinskih pitanja.
 Dužnosti
zdravstvenog
radnika

Pravne Etičke
dužnosti dužnosti

regulisane su zakonom nisu jasno definisane zakonom

kršenje dovodi do sudske odgovornosti temelje se na humanosti i
pravednosti
Etika je nauka o moralu i moralnim načelima
ili filozofija morala

Moral je skup pravila ponašanja koji se

mogu vrednovati kao dobra i /ili loša

Etika je filozofska disciplina koja se bavi

problematikom morala, umećem življenja.
Moral je određena pojava odnosno praksa u
društvenom životu, etika je nauka o moralu
kao društvenom fenomenu.

Moralnost uključuje:

● moralno rasuđivanje
● moralno ponašanje
Moralno rasuđivanje je misaoni proces kroz koji se
donose određene moralne odluke ili zaključci

1. rasuđivanje vođeno emocijama

2. orijentacija vođena internacionalnim principima

(osećaj dužnosti i prihvatanje moralnih principa)
 Moralno ponašanje:

● svaka akcija pojedinca koja je regulisana

moralnim normama
● nalazi se u pozitivnoj korelaciji s moralnim
rasuđivanjem
Moralno možemo da vrednujemo samo
postupke, a postupak zahteva postojanje
namere.

Moral se ne primenjuje na događaje .

 Odakle nam moral?

Čini se da je do pojave morala došlo

nastankom prvih zajednica ljudi. Od tih
najranijih dana postojala su pravila koja je
tada verovatno donosio ’plemenski vođa’ a
koja su imala za cilj da dovedu do što boljeg
funkcionisanja zajednice. Ta pravila nije on
izmislio tek tako već su se vremenom ustalila
kao dobri oblici ponašanja
Etika pokušava da nam kaže kako da živimo
da bismo bili dobri ljudi.

Dobro je termin oko koga se svi slažemo da je

to ono čemu treba da težimo i kako treba da se
ponašamo.
Međutim, izgleda da problem nastaje u
različitoj interpretacijiovog termina dobro.
 Poznato je čuveno ’zlatno pravilo’koje
možemo pronaći u Bibliji ali i u mnogim
religijama i filozofijama pre Hrišćanstva, a
glasi:

Postupaj prema drugima onako kako bi voleo

da drugi postupaju prema tebi.

Druga varijanta: Nemoj činiti drugima ono

štone želiš da tebi čine.
 Pozitivne moralno-psihološke osobine:

1. Tolerancija 11. Poštenje

2. Poštovanje potreba drugog 12. Altruizam
3. Pravičnost (pravednost) 13. Druželjubivost
4. Istinoljubivost 14. Kolektivnost....
5. Doslednost (upornost,) principijelnost
6 Uzdržljivost, samosavlađivanje
7. Iskrenost
8. Samokritičnost
9. Humanost (čovekoljublje, milosrđe)
10. Skromnost
Negativne moralno-psihološke osobine:

1. Egoizam
2. Sujeta
3. Zavist
4. Ljubomora
5. Mržnja
 Poremećaji moralnosti:

- Poremećaj moralnog rasuđivanja

1) nezrelo moralno rasuđivanje:

a) egoistička- hedonistička orijentacija (deca,

histerične osobe, antisocijalne i narcisoidne
ličnosti)
b) iracionalno i intuitivno donošenje odluka
 2) bezosećajno moralno rasuđivanje:

(nisu razvili: altruizam, empatiju, praštanje,

saosećajnost, osećanje krivice - griža savesti: stid,
gnev na samog sebe, strah, strepnja)
antisocijalne ličnosti
 Postoje različita objašnjenja etike, npr. da je ona
teorija o pravim vrednostima, teorija o ispravnom
delovanju, zatim da je disciplina koja definiše
dobro i zlo te da je doktrina o najboljem izboru.

Medicinska etika je, prema Svetskoj zdravstvenoj

organizaciji: „Interdisciplinarno područje
sistematskog proučavanja etičkih problema koji se
pojavljuju u naučnim istraživanjima u medicini i
prirodi, odnosno okolini u kojoj i s kojom čovek
živi“.
 U medicinskoj etici postavlja se zahtev za
profesionalnim osobama i kliničarima koji
imaju jasna etička načela, medicinsko
iskustvo i etičku edukaciju.

Učenje medicinske etike podrazumeva

mnoštvo elemenata: učenje veština i stavova,
razvoj etičke svesti, moralno zaključivanje,
komunikaciju i saradnju.
Medicinska etika naglašava važnost razvijanja
stavova: poštenje, integritet, pouzdanost,
samilost, poštovanje, odgovornost, kritička
samoocena i obaveza doživotne edukacije.
 Lečenje je osnovni zadatak medicine, a
medicinska etika ga naglašava u kontekstu
isticanja temelja ideje poštovanja života kao
najvećeg dobra.

Svojim specifičnim područjem delovanja,

medicinska etika zahteva poštovanje određenih
etičkih načela prilikom donošenja važnih odluka.
Etika (od gr. ethos = običaj, značaj, nauka o
moralu)
Moral (lat. mos, moris = navika, običaj; skup
pravila nekog društva o sadržaju i načinu
međusobnih odnosa).

Etika je grana filozofije koja određuje razliku

između dobrog i lošeg ponašanja odnosno
postupaka, tj. etika je nauka o moralu.
 Etički kodeks je zbirka pravila i načela
Hipokrat, grčki lekar, 4.vek.p.n.e.
Međunarodne deklaracije
Međunarodni etički kodeksi
Etički kodeksi medicinskih stručnih i
profesionalnih društava
Ustav, Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Zakon o
zaštiti duševnih bolesnika...
 HIPOKRATOVA ZAKLETVA

“Kunem se Apolonom lekarom, Asklepijem,

Higejom, i Panakejom, i za svedoke uzimam sve
bogove, i sve boginje, da ću se u skladu sa
svojim sposobnostima i svojim rasuđivanjem
držati ove Zakletve.
Da ću smatrati dragim kao roditelja onog koji
me je naučio ovoj umetnosti; da ću živeti u
slozi sa njim i, ukoliko je to potrebno, deliti
svoja dobra sa njim; da ću njegovu decu
gledati kao svoju braću, da ću ih, ukoliko to
zažele, podučiti ovoj umetnosti bez naplate ili
pisane obaveze, .....
 Prepisivaću lečenje na dobrobit svojih
pacijenata u skladu sa mojim sposobnostima i
mojim rasuđivanjem i nikada nikome neću
naneti zlo. Nikome neću, čak i ako me zamoli,
prepisati smrtonosan otrov niti ću mu dati
savet koji može prouzrokovati njegovu smrt...
 U koju god kuću da uđem, ući ću samo za
dobrobit mojih pacijenata, držeći se podalje
od bilo kakvog namernog nedela i od
zavođenja žena i muškaraca zarad ljubavnih
zadovoljstava, bilo da su slobodni ili robovi.
Sve što saznam prilikom vršenja moje
profesije ili svakodnevnog poslovanja sa
ljudima, a što ne treba širiti dalje, čuvaću kao
tajnu i nikada neću otkriti. ...
 Značaj Hipokratove zakletve je u njenoj
istorijskoj i tradicionalnoj vrednosti.
Većina lekarskih udruženja širom sveta prešla
je na modernizovane verzije Zakletve, koje
imaju veći stepen relevantnosti sa današnjim
moralnim dilemama sa kojima se lekari mogu
suočiti.
Međutim, originalna Zakletva postavila je
temelje modernim shvatanjima etičnog
ponašanja lekara u praksi.
 Hipokratova zakletva sadrži sledeće
najvažnije principe :
- Poštovanje i zahvalnost svojim učiteljima
- Obaveza da svoj život podredi bolesniku
- Obaveza na čist i pobožan život
- Ravnopravnost bolesnika bez obzira na pol,
veru, nacionalnu pripadnosti...
 - Čuvanje kao tajnu sve što vidi i sazna pri
lečenju bolesnika
- Odbijanje davanja sredstava za abortus ili
eutanaziju
- Prihvata nagradu za uspešno ispunjenje ove
zakletve i kazne ako uradi suprotno
U skladu s Hipokratovom zakletvom razvila su se
dva trajno važeća načela:

1.Najvažnije je ne naškoditi pacijentu

2. Volja bolesnika je vrhovni zakon.

Bolesnik ima pravo da traži, prihvati ili odbije
lečenje.
 Nakon svetskih ratova, uočivši propuste
lekara koji su u velikome zastranili od načela
svoje profesije, Ženevskom deklaracijom iz
1946.godine, tekst zakletve je modifikovan do
današnje moderne verzije koju je prihvatila
većina današnjih lekara.

Polaganje ove zakletve je na mnogim

univerzitetima deo diplomske ceremonije na
studijama medicine.
Nova postignuća u tehnologiji i nauci postavljaju
etičko-moralna pitanja,
koja se mogu podeliti u tri grupe:

- na početku života: to su pitanja o

početku ljudskog života;
genetski inženjering; kontracepcija; pobačaj;
prirodno planiranje porodice
 - u naponu života: koja su prava i dužnosti
na području zdravlja i bolesti;
presađivanje organa sa leša ili od živih;
eksperimenti na zdravim, bolesnim,
zatvorenicima…

- na kraju života: pitanje smisla života, patnje,

smrti; održavanje života, eutanazija ili
umiranje s ljudskim dostojanstvom;
definicija i kriterijumi ljudske smrti
Bioetika izučava etičke probleme uzrokovane
naučnim napretkom, naročito u biologiji i
medicini

Bioetika nije proizašla iz filozofske etike;

nastala je kao reakcija na moralne nedoumice
koje je doneo razvoj savremene medicine =
Bio-medicinska načela delimo u četiri grupe:

1. poštovanje autonomnosti (načelo koje

zahteva poštovanje sposobnosti osoba za
donošenja odluka),

2. neškodljivost (načelo koje zahteva da se

drugima ne nanosi zlo),).
3. dobročinstvo (skup načela koja zahtevaju
da sprečimo štetu, omogućimo dobrobit i
odmerimo dobrobit u odnosu na opasnost i
cenu) i

4. pravednost (skup načela koja zahtevaju

ravnomernu i poštenu raspodelu dobrobiti,
opasnost i cene)
 Etika u sestrinskoj praksi

Sestre učestvuju u donošenju etičkih odluka.

Sreću se s etičkim problemima:
- u nezi umirućih bolesnika
- pitanje eutanazije (gr. eu-thanatos = lepa,
dostojna smrt)
- poverljivost i čuvanje medicinske tajne
- etička pitanja transplantacije
- etička komponenta komuniciranja (saosećanje)
Polovinom prošlog veka začetnica modernog
sestrinstva Florence Nightingale u svoj model
tog zanimanja ugradila je i neke etičke
komponente.
Ona je pod uticajem etike vrlina, odnosno
jedne od etičkih teorija koja je u njeno vreme
bila popularna - od svojih sledbenica
zahtevala i “moralnu čistoću”.
Njene su sestre su predstavljale idealan spoj
majke i domaćice koje su se posvetile
“uzvišenom cilju činjenja dobrog”.
Kao takve, morale su posedovati i brojne
vrline kao što su: odgovornost, urednost,
hrabrost, prisebnost, požrtvovnost, radinost,
nežnost i pokornost
 Međunarodni etički kodeksi

- Etički kodeks Međunarodnoga sestrinskog

udruženja (ICN)

- Etički kodeks Udruženja američkih

medicinskih sestara (ANA)
 - Ženevska deklaracija
- Internacionalni kodeks medicinske etike
- Lisabonska deklaracija (Prava pacijenata)
- Helsinška deklaracija
- Izjava o medicinskoj etici u slučajevima
katastrofe
- Pravila u vreme oružanih sukoba
- Deklaracija o nezavisnosti i profesionalnoj
slobodi lekara
- Deklaracija o ljudskim pravima i ličnoj slobodi
medicinskih radnika
- Madridska deklaracija o profesionalnoj autonomiji i
samoregulaciji
- Deklaracija Rancho Mirage (Rančo Miraž)
o medicinskoj edukaciji
- Malteška Deklaracija o štrajku glađu
- Havajska deklaracija
- Madridska deklaracija
 Međunarodni kodeks etike medicinskih
sestara prvi put je usvojilo Međunarodno
veće medicinskih sestara (ICN) 1953 god.Od
tada je više puta prepravljan i prerađivan, a
poslednja revizija je urađena i kompletirana
2005. god
 PREAMBULA

Medicinske sestre imaju četiri glavna zadatka:

• Unapređenje zdravlja,
• Sprečavanje bolesti,
• Obnavljanje zdravlja i
• Ublažavanje patnji.
Sestrinstvu je svojstveno poštovanje ljudskih
prava,uključujući i pravo na život i izbor,
dostojanstveno i kulturno ponašanje.
Zdravstvena nega poštuje i nije ograničena,
nečijom starošću, bojom kože, verom,
kulturom, invaliditetom, bolešću, seksualnom
orjentacijom, nacionalnošću, rasom,
političkim uverenjima i socijalnim statusom.
 Kodeks etike Međunarodnog veća
medicinskih sestara ima četiri osnovna
elementa, koji su okvir standarda etičkog
ponašanja.

1.Medicinske sestre i ljudi

Primarna profesionalna odgovornost

medicinske sestre je svaki čovek kome je
potrebna zdravstvena nega.
 2.Medicinske sestre i praksa

Medicinska sestra ima ličnu odgovornost i

svoje sposobnosti u struci održava stalnim
učenjem.
Medicinska sestra održava svoje zdravlje kako
ne bi dovela u pitanje pružanje zdravstvene
nege.
 3.Medicinske sestre i profesija

Medicinska sestra preuzima veliku ulogu u

određivanju i sprovođenju srandarda i prakse
u kliničkoj praksi zdravstvene nege,
rukovođenju, istraživanju i obrazovanju.
 4.Medicinske sestre i saradnici

Medicinska sestra potpomaže timski rad i

saradnju sa saradnicima, kolegama iz
sestrinstva i drugih područja rada.
Medicinska sestra uvek mora štititi pojedinca,
porodicu i zajednicu kad je njihovo zdravlje
ugroženo delovanjem njenih saradnika ili bilo
koje druge osobe.