UNIVERZITET U BEOGRADU

Tehniki fakultet u Boru

SEMINARSKI RAD
IZ PREDMETA:

Odnosi sa javnou
TEMA:
Etika u odnosima sa javnou

Profesor:
Dr Milovan Vukovi vanr. prof.

Studenti:
Cekovi Stefan 205/14
- Bor, april 2015 -

SADRAJ:
1. UVOD

2. ETIKA

2.1. Definicija i predmet etike

2.2. Etika i moralno prosuivanje 4

2.3. Etika ili moralna filozofija

2.4. Sloboda i odgovornost

3. POJAM I NOVINARSKA ETIKA 6

4. TA JE INTERNET? 6
5. PRAVILA PONAANJA NA INTERNETU

5.1. Pravila korienja EMAIL-a, WEB-a i CHAT-a

6. IVAHNI INTERNET 8
6.1. Privatnost

6.2. Pornografija 8
6.3. Govor mrnje
6.4. Piratstvo

6.5. Terorizam

7. ONLINE NOVINARSTVO .
8. ZAKLJUAK .10
LITERATURA

11

10

1. UVOD
Napredak ljudskog drutva uvek je bilo u uskoj povezanosti s porastom ljudskog znanja.
Znanje se prenosilo i sticalo, a njegova uinkovitost zahtevala je uenje, ali takoe i razvoj
znanosti u svim smerovima. No, njegovu pozitivnu primenu, primenu samo za ono to je dobro,
samo za dobrobit ljudi i poboljanje sveta, ve se naprotiv esto i zloupotrebljavalo tetei
ljudima i ljudskoj okolini, a ponekad i vie od toga. Zato su se ve od davnih vremena nastojali,
spontano ili osmiljeno, uvesti obiaji, odnosno pravila ponaanja meu ljudima i ljudskim
zajednicama, kako radi njihovog opstanka, tako i radi poboljanja poloaja u odnosu na druge
ljude. Slika dananjeg sveta u odnosu na nekadanji bitno je drugaija; moe se rei da je mnogo
bolja, ali je i dalje opstanak ljudi i sveta neostvariv bez onog to se razvilo iz obiaja ljudi, tj. bez
primene moralnih naela. Brzi razvoj tehnikih i biotehnikih znanosti znaajno je unapredio
mogunosti ljudske populacije. Zato primenu i napredak znanosti treba temeljiti na etikim
osnovama koje su obveza kako za znanstvenike, politiare i dr. To je neizbeno u doba kada se
svet sve vie globalizuje, kako komunikacijski tako i organizacijski. Etika se sve vie uzima u
obzir kada su u pitanju mediji, no dovodi se u pitanje ta je etino i za koga, a ta ne etino. Kada
govorimo o internetu, zanimljivo je bilo istraivati ovu veliku bazu podataka i utvrditi koje su sve
pozitivne, a koje negativne strane Interneta. Najee primeri zlouporabe Interneta; pornografija,
piratstvo, govor mrnje, pravo na privatnost, terorizam. Pored ovoga i pravila ponaanja na
Internetu i pravila koritenja, a na kraju razvijenost online novinarstva.

2. ETIKA
2.1. DEFINICIJA I PREDMET ETIKE
Valja odrediti po emu se etika razlikuje od drugih filozofskih disciplina. Dok nas druge
filozofske discipline zadravaju na razmatranjima o onome to uistinu jeste, dotle nas etika
usmerava na ono to treba biti. Grka re ethos znai boravite, zatim: obino miljenje ili
postupak, obiaj, zaviaj, ud, oseaj, naela. Latinska re mos znai: obiaj, navada, od slobode
volje, pravilo, princip, zakon. Ve bi smo iz same etimologije mogli razumeti da je etika znanost
o ljudskom delovanju za koje se ovek osobno opredjeljuje. Zato se nije teko sloiti s onim
znanstvenicima koji smatraju da je etika posebna grana filozofije, da je etika filozofija morala ili
filozofsko razmiljanje o moralu, moralnim problemima i moralnim sudovima.

2.2. ETIKA I MORALNO PROSUIVANJE

Moralno prosuivanje podrazumeva sustavan pristup donoenju moralnih odluka. Moralne
odluke moraju biti takve da se mogu braniti racionalnom analizom situacije. O moralnim se
sudovima moe razumno raspravljati. Moralno prosuivanje je strukturiran proces, intelektualni
nain obrane naih etikih stavova. Istinski etike osobe moraju razumeti proces moralnoga
4

prosuivanja. Kad je re o moralnom prosuivanju, filozofi su sloili standard ispravnog i

pogrenog, te su svoja stajalita svrstali u tri vrste:
1. Teleoloke teorije, koje su popularne u suvremenom drutvu. One polaze od stava da su
etiki ispravne one odluke koje proizvode najbolje posledice. Sve to je potrebno za
teleologa jeste imati neko gledite o tome ta je dobro te iskljuivo u skladu s tim
gleditem odrediti ta je ispravno ili pogresno.
2. Deontoloke teorije. One stavljaju naglasak na postupanje po principu ili prema
odreenim univerzalnim moralnim vrednostima, bez obzira na dobre i loe posledice tih
postupanja. Najpoznatiji deontolog je Kant, a njegov je osnovni moralni princip
kategorini imperativ, zasnovan na moralnim pravilima koja bi se trebala univerzalno
primenjivati i koja bi trebala potovati dostojanstvo ljudi. On smatra da se prema ljudima
uvek treba odnositi s potovanjem i nikada ih se ne sme upotrebiti kao sredstvo. I
deontolozi i teleolozi upravljaju se na ono to bi trebali raditi, a ne prvenstveno na to
kakva bi osoba trebali biti.
3. Etika vrline usmerena je na to kakva bi karaktera trebali biti. Stare Grke je vie zanimala
izgradnja karaktera (kvaliteta osobe) nego teorija moralnoga ponaanja. Etika vrline kao
samostalna teorija nee mnogo pomoi pri moralnom prosuivanju.

2.3. ETIKA ILI MOLARNA FILOZOFIJA

Etika je grana filozofije: to je filozofija morala ili filozofsko razmiljanje o moralu, moralnim
problemima i moralnim sudovima. Normativna etika ili uenje o ispravnom moralnom delovanju.
Jedino bie koje zna za vrednost i ima normativno delovanje i svest jeste ovek. Moglo bi se rei
da je svaka norma vrednost, ali svaka vrednost nije norma. Norma je pravilo kojim se regulira
neki odnos, bilo odnos oveka prema drugim ljudima, bilo odnos prema samome sebi. Norma
postoji dotle dok postoji nesuglase izmeu onoga to se postavlja kao cilj i onoga to se kao
stvarnost zatie. Funkcija moralnih normi je usmeravati i koordinirati ljudsko postupanje. Etike
su norme pravila kojima se ovek treba upravljati. Normativnu etiku nazivamo teorijom morala,
odnosno etikom teorijom. Svaka moralna vrednost ima svoju subjektivnu i objektivnu stranu.
Objektivna deluje na sam objekt akcije (npr. Pomoi drugome u sebi je dobro, a drugoga
potkradati jeste zlo u sebi), ali i aficira subjekt, povezuje se s njim. Npr. Pomoi drugome jeste
dobro, a onaj koji ima dobru volju pomoi drugome dobar je. Subjekt nije dobar i lo u moralnom
smislu, nego jer ini ili ne ini dobro. Moralna vrednost se pojavljuje kao poeljna, dostojna
potovanja i cenjena radi nje same. Ona se odnosi na osobu pojedinano, pa prezentuje neto
apsolutno jedinstveno. Npr: Niko za mene ne moe ostvariti moju moralnu vrednost.

2.4. SLOBODA I ODGOVORNOST

Sloboda ljudske volje pripada izvornim i neposrednim spoznajama ljudskoga razuma, a to
znai da ju je mogue samo izravno instuirati. Sloboda volje i um su isti, stoga se sloboda ljudske
volje i razlozi njegovog delovanja ne iskljuuju, nego nadopunjuju. Sama injenica to je ovek
fiziki slobodna osoba, tj. nije na fiziki nain predodreen na neko delovanje, ini ga moralnim
biem jer uviek moe i drugaije postupati, to znai da ljudska osoba poseduje mo
5

samoodreenja. Sloboda volje ini oveka moralnim biem, ali ga ne ini nuno moralno dobrim
biem. Da bi postao moralno dobro bie, potrebno je slaganje njegovih ina s objektivnim i
univerzalnim zakonom. Moralni kvalitet ovekovog delovanja odreuje svrha prema kojoj se
opredjeljuje.

3. POJAM I NOVINARSKA ETIKA

Etika (ethos, gr.-ljudsko boravite, zaviaj) je disciplina praktine filozofije, teorija
ispravne, moralne ljudske prakse. NOTA Conrad Fink, ameriki teoretiar novinarstva, definisao
je etiku kao: Etika je sastav naela, morala ili kodeks ponaanja. To su vrednosti i ivotna
pravila to su ih prihvatili pojedinci i skupine koje trae putokaze u ljudskom ponaanju i ono to
je dobro ili loe, pravo ili krivo . Jedan od najpoznatijih teoretiara Dennis McQuail, profesor na
Univerzitetu u Amsterdamu, definirao je novinarsku etiku sledeim odrednicama:

Istinitost i tanost,
nepristranost i potenje,
potovanje osobnosti i privatnosti,
neovisnost o pojedinim interesima,
odgovornost prema drutvu i drutvenim dobrima,
potovanje zakona,
moral, pristojnost i dobar ukus.

Ameriki teoretiari Hiebert, Ungurait i Bohn tvrde kako Novinarska etika treba postaviti
norme, smernice, pravila i kodekse koji e voditi, ali ne i prisiljavati novinare kako bi bili
humaniji.

4. TA JE INTERNET?
Internet je zapravo svojevrsna globalna mrea, koja povezuje raunare sirom sveta. Re
koju svaki dan izgovara sve vie ljudi. Prvi racunar na kojem je razvijena tehnoloka osnova
interneta bio je ARPANET (Advanced Research Projects Agency NETwork), odnosno
istraivaka mrea za vojne potrebe SAD-a. Osnovni delovi Interneta postavljeni su jo daleke
1983. godine kao zatvorena mrea za potrebu razmene informacija izmeu znanstvenika i
inenjera koji su radili na projektima Ministarstva obrane SAD-a. Percepcija Interneta neobino
brzo menjala: prvo je to bio sinonim za elektroniku potu, zatim za globalne raspravljaonice
UseNet grupa, a sad gotovo svi Internet poistovjeuju s njegovom najmlaom
komponentom: World wibe, uvenim trostrukim W (www), kojeg katkad zovu i samo Web
(Mrea). Prije svega korisno bi bilo znati ta je zapravo mrea. PC-raunari, osim to mogu
obavljati klasine funkcije, mogu biti i povezani u mreu. Takvim povezivanjem mogu
komunicirati meusobno i koristiti zajednike resurse. Uglavnom se koriste tri naina
povezivanja raunara u mreu: i to povezivanje na lokalnoj, npr. jedne zgrade to ini mreu
LAN /Local Area Network/. Povezivanje na malo vee destinacije, npr. jednog grada, nazivamo
MAN mrea / Metropolitan Area Network/. Takva jedna mrea jeste Internet. Pomalo je teko
dati potpun opis jednog ovakvog sustava, jer je Internet vie od mree, to je mrea sastavljena od
mrea. Poto je Internet slobodno i dobrovoljno organizirana mrea, ne postoji niti jedna slubena
6

grupa ili organ koji upravlja ili vodi ovu mreu. Svi rade zajedno u jednom demokratskom,
slobodnom, organiziranom savezu. Postoji, ipak, nekoliko organizacija, prvenstveno u Americi,
koje su ustvari, vie pomo i podrka Internetu nego njegova uprava, npr. Internet Society je
privatna, neprofesionalna organizacija koja izdaje preporuke i poduava o tome kako
funkcioniraju odreeni protokoli koji su doneseni. Jer, kako bi se osigurao prenos podataka
putem Interneta, svi proizvoai informacija moraju potovati odreene norme, ili kako ih struka
zove, protokole. Jedan od najvanijih je svakako protokol TCP/IP. On propisuje kako e neki
program biti upakovan i kako e u celini biti na raspolaganju korisniku.

5. PRAVILA PONAANJA NA INTERNETU

Osnovno pravilo ponasanja na internetu kojeg se treba pridravati kada objavljujemo
informacije jeste da one ne smeju biti zakonom zabranjene, uvredljive, iritantne ili sadravati
pretee poruke, ime moemo povrediti druge ljude. Potovanje autorskih prava, redovno
auriranje stranica u veliko pomae stvaranju boljeg web prostora. Treba imati na umu da stranice
koje se objavljuju na internetu mogu proitati svi i da bi one trebale biti korisne, zanimljive,
zabavne.

5.1. PRAVILA KORIENJA E-MAIL-a, WEB-a I CHAT-a

Potovanje vlasnikih prava nad materijalima koje se reprodukuju. Skoro sve zemlje
imaju zakone o vlasnikim pravima,
Biti oprezan prilikom slanja elektronske pote. Postoje adrese koje predstavljaju grupu
ljudi, a izgleda da se radi o jednoj osobi. Znati kome se alje poruka,
Imati na umu da je primaoc ljudsko bie ije se kultura, jezik i smisao za humor mogu
razlikovati od osobnog. Oprezno sa sarkazmom,
Ne koristiti velika slova. VELIKA SLOVA IZGLEDAJU KAO DA VIETE,
Ne slati velike koliine podataka ljudima koji nisu zatraili,
Pogresno predstavljanje nije doputeno,
Nikad slati Lance sree koji su zabranjeni na Internetu. Pristup mree e u tom sluaju
biti uskraen,
Razmisliti o koritenju prirunika, knjiga, help-datoteka i sl. Pre postavljanja pitanja.
Postavljanje pitanja za koja postoje odgovori na drugim mestima ima e za posledicu
mrzovoljne RTFM odgovore (read the fine manual- iako i vulgarno znaenje za F re
postoji),
Iako postoje news grupe u kojima je oglaavanje doputeno, openito se smatra
kriminalnim inom oglaavanje proizvoda koje se ne tiu same rasprave. Ako se alje
oglasna poruka na mnogo grupa, vjerovatno se gubi pravo na pristup Internet-u.Pravila
ima mnogo, ali ona postoje da se olaka rad i pretraivanje na Internetu svih korisnika.

6. IVAHNI INTERNET
6.1. PRIVATNOST
Kako jo uvek ne postoji zakon koji titi nau privatnost, agresija moe ii do krajnjih granica,
gazei pri tom i etiku vlastite profesije, a sve u cilju prodaje proizvoda. Neto slino i sami
moemo videti. Index.hr objavio je screenshotove iz Severinina filma, poprilino intimne, to je u
novinarskim krugovima izazvalo raspravu da bi li i sami obavili tako neto i gde su granice
dobrog medijskog ukusa. Sam Indeks, koji nam je i vie nego drag portal, svoju bi snagu trebao
zasnivati na informacijama koje su bitne za javnost, a ne na senzacionalistikim, tabloidnim
priama. Moda su na trenutak dobili iru publiku, ali ponekad- manje je vie. Ako stavimo na
stranu sve ono to se dogaalo nakon to su vest objavili, ipak su pogrieili jer su zbog poveano
broja poseta objavili neto to novinarska etika (lankom 16. novinarskog kodeksa asti) branipravo na privatnost. Naravno, i drugi su mediji pozurili uzeti deo tog skandaloznog kolaa,
zgraajui nad potezom Indeksa, a ujedno objavljujui iste, ako ne i gore informacije o sluaju. I
pri tom su sami nekoliko puta na samo prekrili taj isti kodeks nego i postojee zakone.
6.2. PORNOGRAFIJA
Pornografija; (gr. porne- bludnica, grafein- pisati), literatura, crtei, slike, filmovi i sl. je stara
koliko i ljudska civilizacija. Nalazimo je u povesti oveanstva od najstarijih spomenika prolosti
pa sve do naeg vremena. Pornografija uvek u javnosti dobro proe i zato ju je vrlo teko ukloniti
iz prometa. Ako je potisnemo s javnog trita, ona se povlai u ilegalnu trgovinu. Skoro etiri
miliona ljudi u britaniji, ili etvrtina itave internet populacije, posetila je pornografske web
siteove tokom samo jednog meseca. Meutim, ak i Britanija s ovakvim podacima uvelike
zaostaje za Nemakom u kojoj je 5,3 miliona posetioca u jednom mesecu predstavljalo najveu
online porno publiku u Europi. Da je pornografija veliki business nikad se nije dvojilo. Tako i sve
vie stranica koje nikad nisu imale nita s pornografijom svoje sadraje poinju usmeravati prema
njoj. To je postao primamljiv online posao sa sigurnom zaradom, to prepoznaje sve vie tvrtki
jer popularnost raste konstantno. Na stranicama www.marketwrapunwrapped.com rasne
Penthouse lepotice itaju vesti sa burze.
6.3. GOVOR MRNJE
U Hrvatskoj postoji vie Internet stranica (francetic.net, crnalegija.com, AnteGotovina.com,
Herceg-Bosna.org, Ustaa.net, Poglavnik.de) na kojima se praktikuje govor mrnje. Na
mnogima od njih veliaju se optuenici i osumniieni za ratne zloince, te ustaki zapovednici,
veina ih i samim imenima glorificira faistike i nacistike ideje i pojave iz hrvatske povesti, a
uestale su i uvrede i pretnje osobama ili skupinama na osnovu njihove nacionalne pripadnosti ili
politikog opredjeljenja. Dodatni protokol Konvenciji o kompjuterskom kriminalu dela rasistike
i ksenofobine prirode poinjenih kroz kompjuterske sisteme, koji je Hrvatska potpisala 2003.,
ali ga jo nije ratificirala, zabranjuje distribuiranje putem Interneta materijala koji potie, znatno
umanjuje, opravdava ili odobrava dela genocida ili zloina oveanstva, kako ih definira
8

meunarodno pravo, pa bi ovakva dela bila kanjiva u mnogim zemljama zapadne Europe, kao
na primjer u Nemakoj, Velikoj Britaniji i Francuskoj, koje u svojim kaznenim zakonima
predviaju mere za borbu protiv rasizma na Internetu. Prole godine, na stranici
www.francetic.net bila je objavljena anketa koju su mediji prepoznali kao poziv na lin. U anketi
pod naslovom Kako s veleizdajnicima- kako bi za novanu nagradu ubili imu Luina? bila su
ponuena tri odgovora: DA, BI I BESPLATNO, i NE, pri emu je 18% od ukupno 1942
odgovora reklo da bi ubilo biveg Ministra unutarnjih poslova, 26% da ne bi, te 55% da bi ga
ubilo besplatno.
6.4. PIRATSTVO
Radi se o gomili nelegalnog softvera koji moete downloadovati ili kupiti preko Interneta. No,
osim toga u zadnje vreme zastupljena je i aktualna Piraterija pesama preko Interneta koja je
postala mogua s pojavom dovoljno kvalitetnog softwarea za kodiranje pesama (MP3). Najei
oblik Piratstva na Internetu je jo uvek prodaja po vrlo povoljnim cenama. Pirati najee svoje
oglase alju na odreene Usenet grupe koje su specijalizirane za ponudu i potranju kao to su
hr.comp.potranja, hr.ponuda-potranja i sl. U Hrvatskoj, Piratstvo je jako raireno i iz dana u dan
ima ih sve vie. S jedene strane, Piratstvo je odlina stvar jer svako moe imati software koji eli
za malo novca. S druge strane, donosi velike tete ekonomiji jedne drave, jer se na Piratski
software ne plaa nikakav porez. Smatra se da ovaj problem nikada nee biti reen, jednostavno
jer mnogi nisu u stanju platiti silni novac kojeg proizvoai trae za njihov proizvod. Uz Piratski
software na Internetu je jako puno rairen i pornografski sadraj. Uz ilegalne pornografske
stranice koje trae broj kreditne kartice kao zatitu protiv pristupa mlaih osoba, postoje i one
ilegalne koje nude razne sadraje koje je putem tiska nemogue objaviti.
6.5. TERORIZAM
Strunjak za borbu protiv terorizma Gabriel Weimann naziva Internet virtualnom bojinicom
koja teroristima omoguava meusobno komuniciranje, ali i regrutiranje buduih terorista i
pristaa. Internet je posebno koristan za globalne teroristike mree poput alkaide. Prava prednost
je lak pristup Internetu. ak ne trebate imati kompjuter. Dovoljno je otii u gradsku knjiaru kao
to to ine operativci al-Qaide. Ili moete otii u neki Internet caf. Nema nikakve kontrole,
pravila i zakona. Niko ne cenzurira vae poruke. Internet takoer omoguava jeftinu, trenutnu
komunikaciju s globalnom publikom te anonimnost. Moete sediti u nekom kafiu, recimo u
Rimu, koristiti server u Junoj Africi te uputiti poruku nekome u Severnoj Americi- a da to niko
ne otkrije. Internet takoe prua teroristima vredne informacije, kao to su red letenja aviona,
podaci o mestima na kojima se nalaze mete napada, i sl. pored toga teroristi pokuavaju vrbovati
mlade nevinim igrama, crtiima i Internet priaonicama u kojima ire svoje ideje. Meutim,
Internetom se koriste i oni koji se bore protiv terorizma. Sigurnosne agencije prate Internet u
pokuaju otkrivanja signala koji bi upuivali na nove teroristike zavere. Neki sajtovi su i
zabranjeni.

7. ONLINE NOVINARSTVO
U ovom informacijskom dobu svako moe obavljati funkciju novinara. World Wide
Web omoguava svakom, bilo gde i blagovremeno da plasira informaciju, komentar, miljenje,
sliku itd., to je dostupno gotovo istovremeno u celom svetu. Ali, to takoer znai mogunost
plasiranja ne-etikih informacija. Ako je tako, onda moramo voditi rauna- ko se zove
novinarom? A tu je upravo etiki kodeks kljuni parametar. Malo je verovatno postii suglasnost
oko globalne regulacije Interneta ali bi barem bilo dobro pokuati stvoriti neku vrstu globalnog
kodeksa online novinarstva. Prvi bi korak predstavljao izradu jednog krovnog kodeksa ponaanja,
izvedenog uglavnom iz postojeih kodeksa primenjivih na tradicionalne medije, uz uvaavanje
odreenih specifinosti online novinarstva. Veoma je vano shvatiti razliku izmeu etike i
zakona. Usprkos injenici kako su mnogi kljuni zakoni bazirani na etikim principima, izvedeni
su iz religijskih kanona, naalost, u stvarnosti, mnogi ne-etiki potezi su savreno legalni. Stoga,
etiki su moralni kodeksi koje ljudi trebaju uvaavati. Meutim, treba naglasiti kako se etiki
principi znaajno razlikuju u kulturama i tradicijama. Iako je online novinarstvo jo uvek
nerazvijeno, ipak ve igra sve naglaeniju ulogu, to znai da treba biti na odgovarajui nain
samo- regulirano. Ipak, samo-regulacija medija u svetu jo uvek ne funkcionira, ali upravo
imajui u vidu znaaj novog medija, te kako se svet suava zahvaljujui novim informacijskim i
komunikacijskim tehnologijama, komunikacija u cyberspaceu trai odgovarajuu regulaciju. To
bi bilo korisno i mediju i onima izvan njega.

8. ZAKLJUAK
Jo e se dugo voditi rasprave o implikacijama koje sa sobom donosi tek predstojei nalet
globalne informatizacije. Duh zajednica koji vlada Internetom upuuje na optimizam gleda
kolektivnog napretka oveanstva. Svi danas hvale Internet; Internet je najvei izum u istoriji
oveanstva, Internet je napredak, paradigma za budunost. Internet sve vie postaje metafora
svetske pismenosti, odnosno vetine da se do svake informacije moe na najbri mogui nain,
po mogunosti odmah, bez obzira gde se ona trenutno nalazila. Ta informacija moe biti sve;
fotografija najnovije veernje haljine britanske kraljice, ime najnovijeg leka, trenutna cena nekih
deonica itd. Internetom uz to, treba znati vladati, to nije klasian medij u smislu jednosmernog
toka informacija kao npr. film, televizija, radio. Internet je sve to zajedno, pa ak i vie,
komunikacijsko sredstvo inkorporirano u interaktivni medij. Meutim, nije sve ba tako
ruiasto, govore svakodnevne rasprave o zlouporabama interneta; pornografija, pedofilija, razni
kultovi i sekte, irenje neprihvatljivih ideologija i sl. Ipak, najvie su izloeni mladi i deca. Kao i
u realnom drutvu, pravilno vaspitanje kod kue i u koli svakako je prvi korak obrane od
opasnosti koje prete iz virtualnog sveta. Sledea pretpostavka za smanjivanje rizika jeste
obrazovanje, te kvalitetno upoznavanje s Internetom. Kako bilo, jo e se dugo voditi rasprave o
Internetu, njegovim pozitivnim i negativnim stranama, o onome ta je etino a ta nije, ega se
moramo uvati a ta moramo podupirati.

10

LTERATURA:

Babi, D., Internet sa ljudskim likom - Zajednika odgovornost: Globalni etiki kodeks
Online novinarstva, Medija plan Institut, Sarajevo, 2004.

Pripoljac, A., Kako se prenose informacije putem Interneta, 2003.

www.zupa-svkriz.hr/Crkva iInternet/

www.pcship.hr

www.stina.hr / Govor mrnje na Internetu/

www.123helpme.com / Piratstvo

11