Gimnazija Ivanjica

13. Septembar 58, Ivanjica

Predmet: Filozofija

IMA LI SLOBODE VOLJE U KANTOVOJ

ETICI DUŽNOSTI
- ESEJ -

Mentor: Učenik:
Проф. Петар Петровић Петар Петровић, IV-3

Ivanjica, 2022. god.

 IMA LI SLOBODE VOLJE U KANTOVOJ ETICI DUŽNOSTI

SADRŽAJ:
1. UVOD.........................................................................................................3

2. IMA LI SLOBODE VOLJE U KANTOVOJ ETICI DUŽNOSTI.............5

LITERATURA.................................................................................................8

2
 IMA LI SLOBODE VOLJE U KANTOVOJ ETICI DUŽNOSTI
1. UVOD
Da bismo mogli da diskutujemo o Kantovoj etici dužnosti neophodno
je da razumemo koncept same Kantove filozofije. On je smatrao da treba
omogućiti postojanje “univerzalnih moralnih zakona”, što zapravo predstavlja
zakone oko čije bi se neophodnosti i neškodljivosti složila većina. Kant je
tvrdio da su naša iskustva struktuirana neophodnim karakteristikama naših
umova.1 Po njegovom mišljenju, um daje oblike i strukture iskustva tako da,
na apstraktnom nivou, sva ljudksa iskustva imaju izvesne zajedničke
esencijalne osobine. 2

Slika 1. Imanule Kant

1
Kant, Kitcher & Pluhar 1996.
2
Gardner, Sebastian (1999). Kant and the Critique of Pure Reason. Routledge. ISBN 978-0-415-11909-2.

3
 IMA LI SLOBODE VOLJE U KANTOVOJ ETICI DUŽNOSTI
Sloboda nije iskustveni pojam.3 Ali je centralni problem preispitivanja
čovekog praktičnog delovanja.4

Imanuel Kant je bio radonačelnik klasičnog nemačkog idealizma i po

mnogima jedan od najvećih filozofa svih vremena. Smatrao je da ljudski um
stvara strukturu iskustva, da je razum izvor morala, a da estetika proističe iz
sposobnosti nezainteresovanog rasuđivanja, da su prostor i vreme forme naše
čulnosti, i da je svet kakav jeste sam po sebi nezavisan od naše spoznaje.
5
Kant je smatrao da su njegovi stvavovi ekvivalent Kopenikanske revolucije u
filozofiji. Kantova gledišta i danas imaju bitan uticaj na savremenu filozofiju
posebno na poljima metafizike, epistemiologije, etike, političke teorije i
estetike.

Kantov glavni rad je “Kritici čistog uma” 6, u tom delu pokušao je da objasni
odnos između razuma i ljudskog iskustva i da se pođe izvan neuspeha
tradicionalne filozofije i metafizike. Kant je želeo da okonča eru uzaludnih i
sepkulativnih teorija ljudskog iskustva, istovremeno odupirajući se
skepticizmu mislilaca poput Dejvida Hjuma.

U radu će biti analizirana sloboda volje u kantovoj etici dužnosti, biće

prikazano lično mišljenje.

3
Kant, Imanuel: Zasnivanje metafizike morala, cit. izd., 110.

4
Kušan E., (2011): Aspekti i imlikacije Kantova pojma slobode.
5
Kinđić, Zoran: Kantovo shvatanje uma, u „Filozofija i društvo“, XXV/2004.
6
„Immanuel Kant”. Stanford Encyclopedia of Philosophy. Pristupljeno: 06. 02.2022.

4
 IMA LI SLOBODE VOLJE U KANTOVOJ ETICI DUŽNOSTI

2. IMA LI SLOBODE VOLJE U KANTOVOJ ETICI DUŽNOSTI

Akcenat prilikom biranja i odlučivanja o samim zakonima mora

sprovoditi razum, kog Kant pored volje, smatra centrom kognitivnih sekvenci
u svojim delima i razmišljanjima. Sama teorijska postavka formiranja
“univerzalnih moralnih zakona” deluje jednostavno i produktivno, ali ako
malo dublje razmislimo, možemo pronaći mnogo nejasnoća i
kontradiktornosti.7 Ako je rečeno da univerzalne zakone donosi većina, kako
ćemo znati većina od čega? Gotov je nezamislivo uraditi istraživanje ili
ispitivanje celokupne populacije ljudi na svetu, što bi pritom bilo i jedino
verodostojno, da većina od sveta odlučuje o zakonima sveta.

Imajući u vidu tu problematiku, recimo da se u najboljem slučaju

grupa može svesti na dostupne teritorije i populaciju, ali šta ukoliko zakoni
doneseni od strane te većine imaju uticaj na ljude koji nisu bili deo
ispitivanja, a pritom nisu saglasni sa njima? Zatim, kako je moguće
neutralisati ili kontrolisati emocije, kao jednu od najvažnijih procesa u
ljudskom umu, koju Kant smatra varljivim i nepouzdanim? Da bi se čovek
zalagao za neki stav i mišljenje, neophodno je da poseduje emociju koja će ga
nagoniti da se u skladu s njima ponaša. Verujem da su emocije i razum
neodvojivi pojmovi, da je razum tu da ih kontroliše i razume, ali koja bi
poenta svih procesa i bila ako na kraju ne donose neki osećaj, makar osećaj
zadovoljstva? Otpisivanjem emocija kao važnih faktora u moralnom
postupanju i odlučivanju, mislim da je Kant zadao veliki udarac samom tom

7
Vujović M., (2017): Osnovni principi Kantove etike dužnosti. Matica.

5
 IMA LI SLOBODE VOLJE U KANTOVOJ ETICI DUŽNOSTI
procesu, jer ukoliko i postupamo u skladu sa nečim za šta verujemo da je za
opšte dobro mi ćemo nužno osetiti požrtvovanost, želju da istrajemo i
ponositost. Ovde dolazimo do samog pojma volje koju Kant definiše kao
posvećenost da se odlučuje u korist moralne dužnosti. Ispoljavanje dobre
volje takođe se posmatra kroz ispoljavanje u vidu poštovanja principa i
dužnosti, što u startu ograničava volju koju poznajemo u prirodi ljudskog
ponašanja, a to je shodnost da se ponaša u skladu sa sopstvenim shvatanjima i
potrebama. Ova definicija ne predstavlja problematiku i poteškoću ukoliko su
lična shvatanja i stavovi u skladu sa opštim moralnim principima, ali šta
ukoliko pojedinac ne smatra i ne čini ono što se uzima za opšte dobro? Pritom
ne sa ciljem da naškodi, već sa drukčijom percepcijom moralnih zakona i
dužnosti, po kojima on ne krši svoja lična moralna načela? Ukoliko bi takav
neko izražavao i činio ono što smatra dobrim, ali ne škodio drugome, da li bi
doživeo društveni osudu? Neophodno je pomenuti da iz moralnih propisa
proizilaze hipotetički i kategorički imperativi. Pojam imperativa nam je svima
poznat od ranije, on predstavlja naredbu za izvršenje neke radnje, međutim,
osnovna razlika između kategoričkog i hipotetičkog imperativa je to što
hipotetički u sebi sadrži objašnjenu uzročno-posledičnu vezu, recimo: ne bi
trebalo da kradem jer ću tako nekome naškoditi i biću kažnjen, gde se
pojedinac oslanja na uviđanje posledica svojih postupaka na osnovu kojih
može sam da proceni da li neku radnju treba ili ne treba obaviti, dok se kod
kategoričkog imperativa ne uviđa objašnjenje, već sam po sebi- imperativ,
recimo: ne kradi.

U području imperativa se najviše dovodi u pitanje pojam slobodne

volje, ukoliko ga posmatramo kroz hipotetički imperativ, može se reći da
postoji određen prostor za delovanje pod okriljem slobodne volje, ali je ono
svakako ograničeno i određeno posledicama koje postupak nosi, a opet se
6
 IMA LI SLOBODE VOLJE U KANTOVOJ ETICI DUŽNOSTI
vraćamo na to da kazne diktira društvo, što ponovo pojedinca ograničava u
delanju. Još veća rigidnosti se ogleda u kategoričkom imperativu
koji ,maltene u potpunosti, odbacuje slobodnu volju jer se izražava u vidu
naredne koja za sobom ne nosi objašnjenje. Ovde se javlja i paradoks jer Kant
smatra da je u osnovi čovekove prirode-sloboda, a u osnovi zakona društvo i
čovek, što ponovo akcenat stavlja na slobodu, te je prosto nezamislivo da
čovek kroji zakone u kojima ne može da iskaže slobodnu volju.

Moje mišljenje je da je slobodna volja u Kantovoj etici prisutna, ali

u veoma specifičnim i ograničenim okolnostima i uslovima. Ne smatram ni
da je to nužno loše jer u osnovi Kantove filozofije i samih zakona stoji
princip neškodljivosti po druge, za šta mislim da je najvažniji i da je zaista
nužan za poštovanje, jer da bismo mogli i sami da živimo i radimo slobodno
moramo biti sigurni da smo bezbedni od drugih, kao i obrnuto. Ukoliko se
ovaj princip poštuje i formiranje zahteva sprovodi u što većem uzorku
populacije, verujem da je ograničenosti slobodne volje opravdana, a možda i
poželjna.

7
 IMA LI SLOBODE VOLJE U KANTOVOJ ETICI DUŽNOSTI

LITERATURA

1. Kant, Kitcher & Pluhar 1996.

2. Gardner, Sebastian (1999). Kant and the Critique of Pure Reason.
Routledge. ISBN 978-0-415-11909-2.
3. Kant, Imanuel: Zasnivanje metafizike morala, cit. izd., 110.
4. Kušan E., (2011): Aspekti i imlikacije Kantova pojma slobode.
5. Kinđić, Zoran: Kantovo shvatanje uma, u „Filozofija i društvo“,
XXV/2004.
6. „Immanuel Kant”. Stanford Encyclopedia of Philosophy. 20. 05.
2010. Приступљено 06. 02.2022.
7. Vujović M., (2017): Osnovni principi Kantove etike dužnosti.
Matica.

Internet:

1. https://sr.wikipedia.org/. Pristupljeno: 22.02.2021.

2. http://kif.filozofijainfo.com/kantova-etika/. Pristupljeno: 21.02.2021.
3. http://kif.filozofijainfo.com/. Pristupljeno: 22.02.2021.
4. http://kif.filozofijainfo.com/imanuel-kant/. Pristupljeno: 20.02.2021.